Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
34Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Branislav Nušić - Komedije (Sumnjivo lice, Pokojnik, Ožalošćena porodica)

Branislav Nušić - Komedije (Sumnjivo lice, Pokojnik, Ožalošćena porodica)

Ratings:

4.31

(16)
|Views: 43,567 |Likes:
Published by Slaven Jugo
Branislav Nušić - Komedije (Sumnjivo lice, Pokojnik, Ožalošćena porodica)
Branislav Nušić - Komedije (Sumnjivo lice, Pokojnik, Ožalošćena porodica)

More info:

Published by: Slaven Jugo on Jan 21, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2014

 
Branislav Nuši
ć
 KOMEDIJEBRANISLAV NUŠI
Ć
 O Nuši
ć
u se govorilo i pisalo da je on odli
č
an zabavlja
č
šire pozorišne i
č
itala
č
ke publike, da njegova dela nalaze mnogo više odjeka uredovima te publike nego u ložama kriti
č
ara. U jednom pismu iz 1924. godine, koje je uputio svojoj k 
ć
eri Margiti Predi
ć
, Nuši
ć
je ponovio neke ocene koje su kazivali neki njegovi kriti
č
ari, da on nema "dubinu jednog satiri
č
ara", da on u komediji pribegava "lakšojnjenoj vrsti, komediji naravi, izbegavaju
ć
i ili nemaju
ć
i mo
ć
i "da za
đ
e u komediju karaktera". S druge strane, Nuši
ć
 
ć
e ukazati narazlike izme
đ
u humora i satire i upozori
ć
e da postoji samo jedan pravi humor, i to onaj "koji izazivaju
ć
i smeh na usnama ublažavasurovosti života". I, doista, ni u svojim najtežim
č
asovima Nuši
ć
nije mrzeo nego je duboko voleo život i
č
oveka. On je živeo idelovao relativno dugo, bio radoznali i aktivni svedok uzbudljivog razvoja srpskog društva od vremena kada ga je, kako kaže Nuši
ć
, pritiskivala "petrificirana patrijarhalnost", pa do vremena kada uveliko rastu otpori prema kapitalisti
č
kim društvenim odnosima. Pritome, i sam Nuši
ć
prelazio je izvesne faze razvoja, ali je gotovo uvek, u raznim književnim žanrovima, a posebno u dramskoj vrstiizražavanja, sputavao "bes smeha i podsmeha", spontano kritikovao i smejao se "prvo sebi, onda onom do sebe, pa onom više sebe,onome što je pred nama i onome što ide za nama". I ne samo to: on je zalazio i u prostore gde je video pojave i ljude, kako nazna
č
uje je-dan esteti
č
ar, kao "iznena
đ
uju
ć
e male" ili "bezna
č
ajno velike", ali uvek kao realno verovatne. Tragi
č
no ose
ć
anje života ne samo da je upoznao i doživeo nego je i sam stvarao tragi
č
ne slike životnih borbi i njihove odjeke u ljudima. Melanholi
č
no ose
ć
anje prolaznostiživota nije ni njega mimoišlo. Ali, pre svega, humorno ose
ć
anje života i stvaranje komediografskih dela, u kojima dolazi do iz-ražajatakvo ose
ć
anje života, najviše je odgovaralo Nuši
ć
u kao
č
oveku i piscu. Nuši
ć
ev dramski opus potpuno je bacio u senku ostali njegov prozni rad. Dobro je poznato da je on celo vreme svog delovanja pisao iobjavljivao raznovrsna pripoveda
č
ka dela. Neka od njih su sama po sebi zna
č
ajna, a druga nam pomažu da bolje i svestranijerazumemo i sagledamo Nuši
ć
a kao dramskog stvaraoca.Pripovetke jednog kaplara iz srpsko-bugarskog rata (1886) prva je štampana knjiga Branislava Nuši
ć
a. U ovoj knjizi pisac je objaviodevet "sli
č
ica", a posle toga napisao je još jedanaest i sve zajedno objavio u knjizi istog naslova (1895). Ve
ć
ina tih "sli
č
ica" su pripoveda
č
ki zapisi ili kratke pri
č
e u kojima autor, s nekoliko poteza, sugeriše atmosferu rata u pozadini, izvan bitaka, u tišini kojušire
ć
utijive tragike malih, neznanih ljudi i koju duhovno oboga
ć
uje ljudska solidarnost. Primetno je da je Laza Lazarevi
ć
, a prekonjega i Turgenjev, uticao na Nuši
ć
a suzdržanim realisti
č
kim osvetljenjem obi
č
nih ljudskih
č
i-nova (neke svoje pripovetke, me
đ
u njimai pripovetku Sve
ć
e to narod pozlatiti, Lazarevi
ć
objavljuje u "Otadžbini" izme
đ
u 1880. i 1882. godine). U nekim najboljim pri
č
ama Nuši
ć
uspeva da diskretno realisti
č
ki ocrta at-mosferu ratnih apsurda, katkad s izvesnim setnim tonalitetom, ponekad s blagim,unutrašnjim patosom (vidi pri
č
e Bela zastava, Pusto ognjište, naro
č
ito Na razbojištu i Sprovod). Ve
ć
u ovim pripovetkama mogu
ć
e jezapaziti da je Nuši
ć
dugovao ponešto našem kasnijem romantizmu, naro
č
ito u asociranju raspoloženja lica i izgleda pejzaža. Nijeslu
č
ajno Nuši
ć
drugovao s pesnikom Vojislavom Ili
ć
em. I Nuši
ć
je morao da doživi sudar izme
đ
u jedne romanti
č
arski idealizirane prošlosti i kriti
č
ki vi
đ
ene stvarnosti. I on je
č
eznuo za slavnom i velikom prošloš
ć
u, za njenim legendama. U knjizi pripovedakaRamazanske ve
č
eri (1898) tradicionalno mirno i skladno veze anegdote o jednom prohujalom životu koji postaje svet legendi. Pisacsmerno, s nekom dalekom, suzdržanom ironijom, neretko melanholi
č
nom, pri
č
a o nekim sudbinskim odre
đ
enjima. Tajanstveno isudbinsko u
č
oveku i životu
č
este su teme i njegovih istorijskih drama i izvesnih drugih dela, koja je pisao u raznim fazamaknjiževnog stvaralaštva. Bliski ili daleki odjeci romantizma javlja
ć
e se u njegovim delima prelomljeni, upravo
č
esto izlomljeni,realisti
č
kim vi
đ
enjima prošlog i, naro
č
ito, savremenog života.Kad je zbog jedne satiri
č
ke pesme uperene protiv dvora osu
đ
en i zatvoren, Nuši
ć
piše feljtone, koje je po-sle objavio pod naslovomListi
ć
i (1890). Nezadovoljan dobom polutana, jer "pred nama je bilo pokolenje odlu
č
no u jdejama, istrajno u radu", a za nama "dolazi pokolenje koje
ć
e sumnji
č
iti", Nuši
ć
šeretski, ironi
č
no pita: nije li njegovo pokolenje "koje treba da se smeje". U ovim feljtonima Nuši
ć
se smeje i sebi i drugima. Isprva, on se smeje s izvesnim elegantnim humorom, da bi se, zatim, slobodno, spadala
č
ki, s maskomnaivnog lakrdijaša, smejao mnogo
č
emu što je asocirao kao životno i komi
č
no istovremeno. Ovi listi
ć
i su, najve
ć
im delomhumoristi
č
ke improvizacije na aktuelne teme i na neka iskustva koja se danas teško mogu prepoznati. Istorijski posmatrano, ovifeljtoni pokazuju Nuši
ć
a kao radoznalog i veselog publicistu improvizatora, koji
ć
e kasnije, kao novinar, s nadimkom Ben-Akiba, svelikim uspehom zabavljati
č
itala
č
ku publiku (v. zbirke feljtona Ben-Akiba, 1907, po-tom 1932, 1935). Zna
č
ajno je, pri tome,spomenuti da samo tako radoznali i agilni duh, koji želi da se stalno smeje životu i društvu upravo radi nekih bitnih vrednosti života,ima uslova da stvori dela u kojima
ć
e egzistirati je-dan novi komi
č
ni život i smešna bi
ć
a.U pripoveda
č
kim delima Branislava Nuši
ć
a primetan je opširni i nekoherentni feljtonski na
č
in izražavanja. U humoristi
č
kom romanuOpštinsko dete (1902) pisac je proširio anegdotu o jednom odoj
č
etu koga je napustila majka i koje je postalo "opštinsko dete" tolikimmnoštvom drugih, svakovrsnih epizodnih anegdota da su one postale važnije od same osnovne fabule. Ogromna komi
č
na gra
đ
a nijeuobli
č
ena u neku celinu, kao, na primer, u takvu celinu koju daje Srem
č
evo poetsko-humoristi
č
ko delo Pop
Ć
ira i pop Spira. Ipak,trebalo bi zapaziti autorov pokušaj da humoristi
č
ki parodira Odiseju ovog nesu
đ
enog malog junaka, piš
č
evu sposobnost darazdragano, veselo prikaže standardne tipove sela i varoši kada upadnu u komi
č
ne situacije. Neki delovi romana pokazuju veliki dar humoriste Nuši
ć
a, na primer, u glavi petnaestoj, gde se naru-gao društvenim konvencijama kad nastupi samrtni
č
as, ili u glavidvadeset drugoj, gde pisac vijoglavo duhovito pri
č
a "o jednoj strašnoj no
ć
i" grešnog Tome, bogoslova, koji se zaljubio u pozorište i uglumicu gospo
đ
icu Lenku i doživeo razne skale komi
č
nih kontrasta stvarnosti i ideala. Vidi se uveliko da je ovo delo pisao ve
ć
 
 
 poznati pisac, koji ume veselo, katkad ironi
č
no i sa satiri
č
kim udarcima da improvizira pri
č
e što se nehajno uklapaju u jed-nuslobodnu feljtonsko-kozersku celinu.Kozerske sposobnosti Branislava Nuši
ć
a, koji humoristi
č
ki govori i slobodno asocira uspomene i zapažanja, najbolje se prime
ć
uju udelu Autobiografija (1924). Bez ambicija da ostvari odre
đ
enu umetni
č
ku strukturu, Nuši
ć
spontano parodira jedan mogu
ć
i život i jednu mogu
ć
u autobiografsku formu. U ovom delu on je protejski šeret, na mahove
č
udesan parodi
č
ar i autoparodi
č
ar, i to se naro
č
itozapaža kada prevazilazi lokalne asocijacije, isku-stva vezana isklju
č
ivo za njegovo vreme, kada, na primer, sjajno parodira stil nekih
č
lanaka i studija, ili kada se ruga smrti,
č
oveku koji je o
č
ekuje i onima koji od nje žive! Autobiografija je zna
č
ajno kozersko-humoristi
č
ko delo: u njemu Nuši
ć
spontano
ć
askala
č
ki govori o raznim temama i daruje onaj smeh koji nas bar donekle osloba
đ
asurovosti života.Branislav Nuši
ć
je objavio i mnoge, uglavnom kra
ć
e humoristi
č
ke pripovetke (v, Sabrana dela, knjiga II, 1931, knjiga XVI, 1932,knjiga XXV, 1936). Veliki deo tih pripovedaka pokazuje da ih je pisao kozer i feljtonist Ben Akiba, ili, u boljim slu
č
ajevima, pisacepizodnih pri
č
a iz romana Opštinsko dete, Nuši
ć
evo razvijanje i komponovanje pri
č
e u osnovi je tradicionalisti
č
ko i ne doprinosirazvoju kratke humoristi
č
ke pripovetke.Posebno mesto u Nuši
ć
evom proznom radu pripada njegovom delu Devet stotina petnaesta (1921). To je delo memoarsko-reportažnogi memoarsko-pripoveda
č
kog ka-raktera, u kojem pisac potreseno svedo
č
i o onome šta je doživeo u vreme tragi
č
nog srpskog povla
č
enja 1915. godine. Posebno je zna
č
ajan prvi deo ovog dela, naro
č
ito nekoliko sugestivnih realisti
č
kih, katkad gorko ironi
č
nointoniranih slika bežanja iz Skoplja, zatim slike umiranja jednog poznatog glumca u Prištini, plasti
č
ni i dinami
č
ni prikazi borbi za
Č
a
č
ak, potom slike poraza i satiri
č
ki prikazani prizori "probijanja" beogradskih dama prema Pri-štini. U odnosu na svoja rana pripoveda
č
ka dela Nuši
ć
je u Devet stotina petnaestoj, naro
č
ito u spomenutim delovima, dramati
č
no snažno prikazao situacije ukojima su ljudi primorani da budu sve ono što jesu ili ono što samo malo jesu. Nuši
ć
eva evokacija prošlosti nije, tada, obi
č
nokonstruktivista
č
ka, nego spontana subjektivnim memoarskim pripovedanjem. U drugom delu ovog dela pisac nastoji da psihološkisvestranije i dublje prikaže tragiku pojedinaca, njihove patnje i žrtve, i da, preko toga, osvetli tragi
č
nu epopeju stradanja srpskihizbeglica koje se povla
č
e putovima i stazama Crne Gore i Albanije. Pri tome Nuši
ć
je zanemarivao realisti
č
ki na
č
in evociranja i pri-kazivanja i sve više zastarelo romanti
č
arski, sentimentalisti
č
ki i pateti
č
no, govorio o ljudima i doga
đ
ajima. Nuši
ć
nije liri
č
ar iepi
č
ar. Upravo kao realisti
č
ki pisac zapam-
ć
enog i doživljenog, Nuši
ć
prethodi i uti
č
e na one mnoge pisce koji
ć
e se pojaviti kasnije ikoji
ć
e svojim memoarsko-pripoveda
č
kim i romanesknim delima zanimljivo i uzbudljivo svedo
č
iti o stradanjima srpskog naroda uvre-me Prvog svetskog rata.Prevashodno Nuši
ć
je dramski pisac. Njegova vokacija je u tome što uspeva da prikaže životne situacije i likove u "neposrednojsadašnjosti", i to dijaloškim formama u kojima se životno sadašnje i prošlo vide bez po-sredovanja pripoveda
č
eve evokacije iopisivanja. Kao što saopštavaju njegovi biografi, Nuši
ć
je bio veoma rado-znala i dinami
č
na li
č
nost, uvek u težnji da dejstvuje makar starim idejama i na
č
inima. Svoj dinamizam, svoje sposobnosti improvizatora i kozera, Nuši
ć
je najbolje usredsredio i sažeo udramskoj formi, posebno u komediji. Jer i za Nuši
ć
a komi
č
no najbolje povezuje život i pozorište, ono je prava dinami
č
na veza izme
đ
uživog i umetnog, izme
đ
u zbilje i pozorišta. I on misli da komedija stremi, suštinom i fakturom, brzim, dinami
č
nim i koncentrisanim
č
ulno-konkretnim otkri
ć
ima života kao izvesnog komi
č
nog pozorišta.Poznata komedija u tri
č
ina Narodni poslanik jeste prvi ve
ć
i dramski rad Branislava Nuši
ć
a (napisan 1883, igran 1896). Kaodevetnaestogodišnjak, on je ovu komediju
č
itao u bašti ku
ć
e Jovana Ili
ć
a, i to bra
ć
i Vojislavu i Dragutinu Ili
ć
u, kao i VladimiruJovanovi
ć
u i Kosti Arsenijevi
ć
u. Sam Nuši
ć
je zanimljivo opisao taj susret sa svojim prvim kriti
č
arima, a potom svoje bezuspešne pokušaje da beogradsko Narodno pozorište izvede ovo delo. Tek 1896, zna
č
i u vreme kad politi
č
ka opozicija obrenovi
ć
evskomrežimu postaje jaka, unekoliko prera
đ
en, Narodni poslanik je izašao na scenu Pozorišta. To je ko-medija o vlasti, i to ne o nekoj izlegendi i iz dalje istorije, nego o savremenoj, konkretnoj vlasti. Iako ne sadrži oštre satiri
č
ke rezove, ona se ipak smejala nekim ružnimi slabim stranama jednog režima - i, eto, odakle strah i otpor prema njoj kod onih koji su
č
uvali svetost režima i pozorišne ustanove.Kosta Trifkovi
ć
je zapo
č
eo da piše politi
č
ke komedije o vlasti, Branislav Nuši
ć
je to nastavio i doveo do izvesnog pozorišnogsavršenstva. U predgovoru komedije Sumnjivo lice B. Nuši
ć
 
ć
e kazati da je politika, u to vre-me kad je on po
č
eo da piše komedije,imala "jedan epidemi
č
an karakter", da je tada, pored drugih ruskih pisaca, Gogolj "bio pisac cele dotadanje omladine, koja se njimeoduševljavala sa njegove oštre satire, naro
č
ito one koja se odnosila na rusku birokratiju". Izme
đ
u 1880. i 1890. godine Nuši
ć
jenapisao tri komedije - Narodni poslanik, Sumnjivo lice i Protekcija - sve tri politi
č
ke komedije, sve tri na neki na
č
in "gogoljijade". Narodni poslanik je, u stvari, komedija o palana
č
kom poimanju politike i o takvom politiziranju, o jednom trgovcu, gazda-Jevremu,koji se kandiduje za poslanika, o nizu minornih smešnih lica koja se iznenada uzdižu i postaju
č
inioci ili svedoci politikantskih igara.U manjoj meri nego kod Trifkovi
ć
a ali suštinski isto, ovi izleti u politiku posmatraju se kao prolazne bolesti ipak u biti vrlih gra
đ
ana jedne varošice, koje
ć
e izle
č
iti poraz i vratiti ih na pravi put života i porodi
č
ne sre
ć
e. Jer, na kraju, k 
ć
erka gazda-Jevrema uda
ć
e se zanjegovog politi
č
kog protivnika Ivkovi
ć
a, kao što se to moglo i ranije o
č
ekivati. I na osnovu ovog mogu
ć
e je videti da je ovaj komadsvojevrstan politi
č
ki vodvilj: nekoliko ironi
č
nih i satiri
č
kih replika uklopljeni su u laku komi
č
nu igru. Najbolji delovi komedije su oniu kojima Nuši
ć
uspeva da razigrano, burleskno prikaže paralelne komi
č
ne situacije i peripetije. Takvi su trenuci kada zbunjeni izaneseni Jevrem po
č
inje da se nada da
ć
e postati poslanik, ali i
č
uje da mu je k 
ć
erka verena za politi
č
kog protivkandidata Ivkovi
ć
a; ili,kada, na kraju II
č
ina, Jevrem prima delegaciju "
ć
ornutih" gra
đ
ana i govori im, a tada upada gnevni Ivkovi
ć
, oklevetan, i vi
č
e:"Gospodine taste, ovo je kleveta koja se krvlju pla
ć
a"; i, najzad, celi tre
ć
i
č
in, ispunjen raznim peripetijama, u kojem ima i
č
udnih preterivanja, kao kada Jevrem govori s jednog prozora okupljenim gra
đ
anima koji slušaju Ivkovi
ć
a, ve
ć
izabranog poslanika, koji imgovori sa drugog prozora! Komedija Narodni poslanik ozna
č
ava datum u našoj književnoj istoriji: to je prvi zanimljiv, dinami
č
noizveden politi
č
ki vodvilj, prvi komad u seriji Nuši
ć
evih komada u kojima on takozvane svete, politi
č
ke pojave vodviljski-burleskno prikazuje.
Č
ak i intrigant Sreta, prizemni politi
č
ki cinik, postaje adolescentno smešan u igrama koje on kobajagi zapli
ć
e i u koje onnespretno i smešno uvla
č
i Jevrema pa i samog sebe. I politi
č
ke surovosti Nuši
ć
veselo razigrava i otkriva kao komi
č
no detinje u
č
oveku i društvu. Pro
ć
i
ć
e dugo vremena dok ovaj naš pisac ne po
č
ne duhovno dramati
č
nije prikazivati komiku i tragikomiku politi
č
kog života.
 
 Komad u dva
č
ina Sumnjivo lice (napisan 1888, prvi put igran tek 1923) unekoliko podse
ć
a na Gogoljevog Revizora. Sli
č
an je motiv:traži se sumnjivo lice koje je došlo u jednu palanku. To je povod da se, u nekoliko situacija, prikaže komika palana
č
ke gluposti itrivijalni politi
č
ki cinizam palana
č
ke vlasti. Nuši
ć
je stvorio tip sreskog kapetana, imenom Jerotije,
č
iji suvi racionalni odnos premasvemu,
č
iji neuki cinizam i moralna niskost stvaraju paradoksalne komi
č
ne situacije. Ve
ć
u Narodnom poslaniku B. Nuši
ć
je nekesituacije gradio ver-balnom komikom. U ovoj drugoj komediji verbalna ko-mika preteže, jer su igre re
č
ima i dosko
č
icama, pismima išifrovanim poruama od presudne važnosti za tok rad-nje i za obeležavanje tipova i lica. To je, zacelo, umanjilo šanse da dobijemo"gogoljevsku", satiri
č
ki intoniranu komediju o jednoj u biti groteskno vi
đ
enoj vlasti i ljudima u njoj i oko nje. Ako je prvi
č
inobe
ć
avao tako nešto, naro
č
ito u predstavljanju Jerotija i lica njemu podre
đ
enih, onda je drugi
č
in pokazao da je Nuši
ć
a do te merezavela verbalna komika da je uživao u plasiranju lokalnih burgijaških viceva i u takvim igrama re
č
i, kao što to jasno ilustruje scenagde Jerotije sa Vi
ć
om ispituje
Đ
oku, nesu
đ
eno sumnjivo lice, u stvari verenika svoje k 
ć
erke. Umesto velike, maštovito odigrane burleskne scene dobili smo tromu, dosadnu sliku u kojoj dosko
č
ice i vicevi ne pomažu da ona ima potrebnu dinamiku i plasti
č
nost.Poznati sastav intriga, neo
č
ekivane promene koje dovode lica u komi
č
no-farsi
č
ne situacije, pa zatim melodramski kraj komada -karakteriše i komediju u pet
č
inova Protekcija (napisana 1889, igrana iste godine). Kao i u nekim Trifkovi
ć
evim komadima, tako i uovoj Nuši
ć
evoj komediji nalazimo izvesne epizodi
č
ne satiri
č
ke scene, ali su one podre
đ
ene kovitlacu vodviljske igre koja stremioperetskom završetku. Uvek aktuelni društveni i politi
č
ki problem protekcije ovde je dobio izuzetno zabavne kombinacije raznimveselim situacijama. O
č
ekivani interesi i neo
č
ekivani pokreti, o
č
ekivani pokreti i neo
č
e-kivani interesi stvaraju vrtešku uzbudljivihsmešnih scena. To je racionalno buržoasko pozorište, zabavlja
č
ko i melodramati
č
no, ali i toliko ispunjeno smehom da nehoti
č
nošeretski preti da se razlije preko tih nekih tradicionali-sti
č
kih granica.Komedija Protekcija je i poslednja uspela komedija koju je Nuši
ć
napisao u toku devetnaestog veka i u toku prvih godina dvadesetogveka. Pri tome uo
č
ljivo je da je on prestao da piše "politi
č
ke" komedije, a zapo
č
eo je da piše dramu, takva pozorišna dela u kojimanastoji da dramati
č
no izrazi neke društvene, posebno porodi
č
ne probleme. Samo povremeno on
ć
e dati oduška svojoj vokacijikomediografa u ponekom zabavnom komadu, u onom što sam naziva "šala" i o onom što je mali vodvilj. Tako, na primer, Prva parnica (napisana i igrana 1897) jeste simpati
č
na porodi
č
na komedija situacije, kao i Obi
č
an
č
ovek (napisan 1899, igran 1900). "Salau tri
č
ina" Obi
č
an
č
ovek sadrži motiv preciozne devojke koja misli da živi po uputstvima Šopenhauerove filozofije, koja odbija brak iživot u braku. Relativno komi
č
ne metamorfoze ove de-vojke, Zorke, koje
ć
e na neki na
č
in usmeriti pesnik Damjanovi
ć
, mlad,razuman i "obi
č
an"
č
ovek, Nuši
ć
 
ć
e prikazati vodviljski i melodramati
č
no obi
č
no, bez književnih iznena
đ
enja - sli
č
no kao i u jedno
č
inci analogne teme i motiva Šopenhauer (igrane 1900). Pored humoreske u jednom
č
inu" Naša deca (igrana 1903), Nuši
ć
 
ć
enapisati još Put oko sveta (1911), komi
č
nu pozorišnu reviju o "
č
udnovatim doga
đ
ajima Jovan
č
e Mici
ć
a, Jagodinca", u kojoj nalazimodosta gegova, viceva i dosetki lokalnog karaktera, u kojoj su parodija i humor podre
đ
eni autorovoj želji da bez ve
ć
ih književnihambicija za-bavi publiku
č
udnim doga
đ
ajima i promenama situacija u kojima dominira tip svesno i nesvesno spretnog i sretnogJovan
č
eta. Na osnovu toga bilo je mogu
ć
e tada govoriti da je komediograf Nuši
ć
najviše postigao svojim prvim komedijama i da je zatim izgubiointeresovanje za komediju, da se posvetio pisanju društvene, salonske i istorijske drame,
č
inilo se da je humorist Ben-Akiba nadvladaokomediografa Nuši
ć
a, a da je pisac drama i tragedija Branislav Nuši
ć
nastojao da uspostavi balans prema "sojtariji" Ben-Akibi, unameri da književno doprinese društvenim i nacionalnim naporima srpskog društva, posebno pre Prvog svetskog rata. Me
đ
utim, posletog rata, uprkos tome što je i sam proživeo veoma bolne
č
asove (poginuo mu je sin), Nuši
ć
je beogradskom Narodnom pozorištu daoda izvede njegove dve uspele male komedije: Dva lopova (1919) i Svetski rat (1923). Dramskom fakturom Svetski rat podse
ć
a na poznatu Trifkovi
ć
evu jedno
č
inku. Komad Dva lopova je originalnije, gotovo malo remek-delo komediografske literature. Dijalog je prividno miran, radnja je suptilno gradirana, i to upravo ironi
č
no-satiri
č
kim replikama jednog, za uske društvene norme, autenti
č
noglopova. Te i druge aktovke bile su, zajedno s obnovom njegovih ranije napisanih i izvedenih kome-dija, pripremni
č
inovi za novurenesansu komediografa Branislava Nuši
ć
a.Scenskim prikazivanjem Gospo
đ
e ministarke (1929) po
č
inje novi i najzna
č
ajniji period komediografske delatnosti Branislava Nuši
ć
a.Iako je ve
ć
uveliko prešao šezdesetu godinu života, Nuši
ć
intenzivno stvara pozorišna dela, pokazuje mladala
č
ku radoznalost ivragolanstvo, izvanrednu lucidnost i težnje ka novim stvarala
č
kim putevima. On je doveo do izvesne zrelosti i perfekcije svojadotadašnja iskustva strukturiranja komedije, ali je, tako
đ
e, uspeo u nekim delima i da ih prevazi
đ
e i da otkrije nove mogu
ć
nosti zaostvarenje takozvanog totalnog komi
č
nog pozorišta, koje objedinjuje sve poznate vidove komedije. Harlekin, ironi
č
ar i diskretnisatiri
č
ar Nuši
ć
prikazuje komi
č
ne vidove ljudske egzistencije i sudbine. Pri tome, on ne apstrahuje životne manifestacije, niti se rugaživotu u ime nekog intelekta. Niko se kod nas nije tako veselo smejao i slabostima i surovostima života u ime jednog stvarnog, istinskiracionalnog i emocionalnog života.U komediji Gospo
đ
a ministarka Nuši
ć
umešno i maštovito plete mrežu smešnih posledica iznenadnog doga
đ
aja koji poremeti"normalnu liniju života" jedne žene i njene porodice, i plasti
č
no oblikuje lik te žene, Živke, koja grubo ambiciozno nastoji da postanevelika gospo
đ
a. Kao u ranijim komedijama, u Narodnom poslaniku i Protekciji, Nuši
ć
je i sada veliki majstor komi
č
nih situacija iverbalne komike. Gotovo od samog po
č
etka, posebno od trenutka kada Živka postane "gospo
đ
a ministarka", zapljusne nas bogataverbalna komika, koja i sama prouzrokuje smešne situacije, odnosno komi
č
ne situacije dobivaju svoju puno
ć
u pomo
ć
u verbalnekomike. Neki kriti
č
ari govorili su da je verbalna komika u Nuši
ć
evim komadima, pa i u Gospo
đ
i ministarki, prizemna i gruba,sastavljena katkad od banalnih viceva i gegova. Me
đ
utim, Nuši
ć
je u svojim boljim komedijama uspevao da vicevi i gegovi budu ufunkciji dijaloga, dramske situacije i radnje komedije. U Gospo
đ
i ministarki Nuši
ć
je, doista, majstor zapleta, ali takvih zapleta kojiodgovaraju naravima likova i neke društvene klase. Na primer: uzbud-ljivo smešni tre
ć
i
č
in je vrhunac verbalne i situacione komikezato što su spletke i zapleti koje uporedo pletu jedno protiv drugog Živka i njen zet
Č
edo, uz pomo
ć
drugih, motivisani prvenstvenonjihovim karakterima, njihovim ambicijama i ose
ć
anjima. Zbog toga ova kome-dija izvrsno daje nekoliko smešnih likova. Dominiralik Živke, pokondirene žene, koja nije smešna samo zato što su njene ambicije prevelike nego i zato što ona neumorno oporo iogoljeno, tako re
ć
i,
č
ulno deluje kao ministarka i na taj na
č
in pokazuje izvesne smešne apsurdnosti dru-štva. Upravo zbog toga štonehoti
č
no komi
č
no ruši neke društvene forme i sadržaje, ona diskredituje svog muža, ministra, i doživi poraz kao gospo
đ
a ministarka.Treba ista
ć
i i likove kao što su ujka Vaso, komi
č
no opasni savetnik i kombinator 
Č
edo, Živkin zet, koji cini
č
no-mangupski zna mere

Activity (34)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Ivana Popović liked this
Katarina Coti liked this
Radomirka Bosic liked this
prosternick liked this
Senka Glumac liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->