Naslov originalaCarlos Castaneda A SEPARATE REALITY Further Conversations with Don HuanCopvright © 1971 by Carlos Castaneda© { DRUGA KNJIGA sabranih djela C.C } © 1988"Ali Rights Reserved"
Carlos Castaneda :
ODVOJENA STVARNOST
Nastavak razgovora s Don Huanom
**************************************************Uvod______________________________2Deo prviPRETHODNICE »VIĐENJA«______18Deo drugiSLEDEĆI ZADATAK: »VIDETI«___113Epilog____________________________273**************************************************
U
V O
D
Pre deset godina imao sam sreću da sretnem jednog Indijanca iz plemena Jaki koji je živeo u severozapad-nom Meksiku. Zovem ga »don Huan«. Na španskom sesa
don
oslovljava čovek kome se ukazuje poštovanje.Upoznao sam se s don Huanom u veoma povoljnimokolnostima. Sedeo sam s jednim svojim prijateljem,Bilom, na autobusnoj stanici u jednom pograničnomgradu u Arizoni. Veoma smo malo razgovarali. Togkasnog letnjeg popodneva žega je bila nepodnošljiva.Bil se iznenada naže prema meni i lako me udari po
ramenu.
»Evo onog čoveka o kome sam ti pričao«, reče
tiho.
Mahnu nemarno glavom prema ulazu. Neki starac je baš tada ušao u prostoriju.»Šta si mi pričao o njemu?« upitah.»To je onaj Indijanac koji mnogo zna o pejotlu. Se-
ćaš se?«
Setio sam se da smo se Bil i ja jednom prilikom vozili ceo dan kolima tražeći kuću nekog »ekscentričnog«meksičkog Indijanca koji je živeo u tom kraju. Nismonašli njegovu kuću, i meni se činilo da su nas Indijanci,kod kojih smo se raspitivali, namerno slali u pogrešnom pravcu. Bil mi je rekao da je taj čovek »yerbero«,tj. čovek koji sakuplja i prodaje lekovite trave, i da, uzto, zna mnogo o halucinogenom kaktusu, pejotlu. Rekao
je tada i to da bi za mene bilo korisno da se s njimupoznam. Bil mi je bio vodič po jugozapadu tom prilikom kada sam prikupljao obaveštenja i uzorke lekovi-tog bilja koje upotrebljavaju Indijanci u tom kraju.Bil ustade i ode da se pozdravi s tim čovekom. Indijanac je bio srednjeg rasta. Kosa mu je bila seda ikratko podšišana, ali mu je malo pokrivala uši što jenaglašavalo okruglinu njegove glave. Bio je veoma tam-noput; zbog dubokih bora na licu izgledao je star, dok mu je telo bilo snažno i krepko. Posmatrao sam gatrenutak. Kretao se s takvom lakoćom kakvu ne bihmogao zamisliti u starca.Bil mi dade znak da im priđem.»On je simpatičan čovek«, reče mi Bil. »Ali ja nemogu da ga razumem. Njegov španski je čudan, vero- vatno pun seljačkih izraza.«Starac pogleda u Bila i nasmeši se. A Bil, koji znasamo nekoliko španskih reči, sklepao je nemoguću rečenicu na tom jeziku. Pogleda me kao da pita da li jerazumljivo to što je rekao, ali ja nisam znao šta jeimao na umu; on se na to stidljivo nasmešio i otišao.Starac pogleda u mene pa se nasmeja. Objasnih mu damoj prijatelj ponekad zaboravi da ne zna španski.»Mislim da je zaboravio i da nas upozna«, rekoh,pa mu se predstavih.»A ja sam Huan Matus i stojim vam na usluzi«, reče on.Rukovasmo se pa oćutasmo neko vreme. Ja preki-doh pauzu i rekoh mu zašto sam došao. Kazao sam muda tražim sve moguće podatke o bilju, naročito o pe- jotlu. Govorio sam žustro dosta dugo i rekao da znammnogo o pejotlu, iako o tome gotovo ništa nisam znao.Mislio sam ako se budem hvalisao svojim znanjem, možda ću ga navesti da razgovara sa mnom. Ali on ništa nereče. Strpljivo je slušao. Onda lagano klimnu glavom izagleda se u mene. Njegove oči kao da su blistale odneke svetlosti koja se u njima nalazila. Izbegavao samnjegov pogled. Bilo mi je neprijatno. Bio sam siguranda on u tom trenutku zna kako ja govorim gluposti.
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
More From This User
Notes
Load more
