Piter F. Strosn - Analiticka filozofija

Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

ANALITICKA FILOZOFIJAPiter F. Strosn

IIzraz "analiticka filozofija" se primenjuje na jednu vrstu aktivnosti kojom se bavemnogi akademski filozofi, mo

ž

da najvi

š

e oni koji pi

š

u na engleskom. Ali kao deskripcija,ili deskripcija koja se podrazumeva, ovaj izraz mo

ž

e biti manje zadovoljavajuci. Analizase smatra, pretpostavljam, nekom vrstom rastvaranja ili ra

š

clanjivanja necega. Predmetifilozofske analize su prvenstveno ideje ili pojmovi. Tako u ovom izrazu imamo sliku nekevrste intelektualnog ra

š

clanjivanja ideja ili pojmova koje otkriva od kojih je elemenataideja ili pojam sastavljen i u kakvom su odnosu ovi elementi. Ovo bi mogao da budedobar ili lo

š

opis, ili delimicno dobar ili delimicno lo

š

. To cemo morati da ispitamo.Ponekad nam se nude drugi opisi ove aktivnosti, od kojih neki ocigledno kaoanalogije ili metafore. Profesor Rajl, moj prethodnik, obicno je govorio o

pojmovnojgeografiji

, o pravljenju mapa ili karata pojmova; ovakav opis ima vrednost. Mapa ilikarta daje nam predstavu oblasti koja je u izvesnoj meri apstraktna i koju nam obicnoopa

ž

anje ne pru

ž

a. Mape mogu varirati u skali i pokazivati manje ili vi

š

e detalja iliodslikati posebna interesovanja. One nam poma

ž

u da se krecemo. Sa preciznomkartom imamo manje izgleda da do

ž

ivimo brodolom; a culi smo za pojmovni brodolom.Jo

š

uvek je opis, geografski opis, suvi

š

e metaforican. Ako iskljucimo metaforicneelemente, ostaju nam apstraktne predstave relacija izmedju pojmova konstruisanih saodredjenim ciljem. Ali koji su to pojmovi, relacija, cilj? Sve ovo za sada nije utvrdjeno.

Druga zamisao, mo

ž

da vi

š

e iznenadjujuca, jeste ona o filozofuanaliticaru kao nekoj vrsti

terapeuta

koji "leci" izvesne karakteristicne vrsteintelektualne konfuzije. On ne pru

ž

a ucenje, vec stvara tehniku. Miupadamo u izvesne protivurecnosti i konfuzije, koje nas opsedaju. Razumnas vodi zakljuccima koje ne mo

ž

emo da prihvatimo niti da od njihpobegnemo. Postavljamo pitanja za koje, izgleda, ne postoje odgovori ilipostoje samo apsurdni odgovori. Nismo u stanju da vidimo kako ono

š

tovrlo dobro znamo da je slucaj, mo

ž

e da bude slucaj, itd. Filozof analiticar,prema ovome, treba da nas usmeri ili da nam pomogne da nadjemo put.

1

Tako Vitgen

š

tajn ka

ž

e "Filozof tretira pitanje kao

š

to se tretira bolest." Mi muse obracamo kao neuroticar analiticaru. On nam poma

ž

e da otkrijemosofistu u sebi. Prema Vitgenstajnu je uloga filozofa slicna ulozi terapeuta.Filozof treba da nam pomogne da pronadjemo nacin da izadjemo izprotivurecnosti, konfuzija koje opsedaju nas razum.Ova zamisao mo

ž

e izgledati neverovatna, mo

ž

da malo

š

okirajuca ilibarem preterana ili jednostrana. Ja mislim da je preterana i jednostrana. Ali je vredi razmatrati dalje, jer ima neke vrednosti. Ona postavlja pitanja nakoja onaj ko je izla

ž

e ima date odgovore, a pitanja su: kako ove konfuzije,zbrke i nejasnoce nastaju? Kakav oblik imaju? Kako se lece i ispravljaju? Ili,uop

š

te, kako upadamo u tipicno filozofsku zamku i kako iz nje izlazimo?Odgovor koji se nudi je sledeci: ove konfuzije se nikad ne javljaju kadasu na

š

i pojmovi i ideje u upotrebi, nego samo onda kada miruju. Mimo

ž

emo, naravno, upasti u druge vrste konfuzije, suociti se sa drugomvrstom problema, kada upotrebljavamo reci koje pokazuju da na

š

i pojmoviimaju svoju stvarnu upotrebu. Ali tada nikad ne upadamo u prave filozofskekonfuzije, niti se suocavamo sa filozofskim problemima. To se de

š

avasamoonda kada dozvolimo da se pojmovi ili reci odvoje od svoje stvarneupotrebe, od praktickih ili teoretskih korelata koji im daju znacenje, i da selenjo krecu i plove na

š

im mislima. Kada ovo cinimo, sve vrste paralelapovr

š

ne gramatike, figure ili metafore, koje su duboko skrivene u na

š

em jeziku, mogu da ovladaju na

š

im mi

š

ljenjem i odvedu nas u paradoks,apsurdnost ili beznade

ž

nu konfuziju. Ovi iskrivljujuci uticaji su uvek latentni.Oni su neutralisani dok se na

š

e reci ili pojmovi upotrebljavaju u raznimteoretskim ili prakticnim sferama, koje su pravo polje njihovih operacija. Alikad reci, pojmovi, nisu u upotrebi, vec izgubljeni u svesti ili na jeziku, ondadosti

ž

u nenormalnu velicinu i stvaraju ove zamr

š

ene proizvode itd. To jedijagnoza. A ako je to dijagnoza, onda je priroda postupka ocigledna.Moraju se upotrebiti velike neiskori

š

cene mogucnosti ovih pojmova.Opsesivno iluzorni modeli moraju se razoriti sna

ž

nim i efikasnimpodsecanjem na stvarnost i stvarnu upotrebu reci i pojmova. To je su

š

tina

2

Vitgen

š

tajnove poruke: "Ne tra

ž

i znacenje, tra

ž

i upotrebu", tj. korisnost,upotrebu na

š

ih izraza. To je su

š

tina onoga

š

to on ka

ž

e: "Posao filozofasastoji se u prikupljanju podataka za jedan odredjen cilj", ili "Ono

š

to trebada uradimo jeste da vratimo reci sa metafizicke, na njihovu svakodnevnuupotrebu." (Pogledati

"Istra

ž

ivanja"

10933).Mnogim filozofima, grupisanim pod zajednickim imenom filozofaanaliticara, ovo gledi

š

te o prirodi njihove aktivnosti izgleda, ili treba daizgleda, neprihvatljivo

ili povr

š

no, i kao potpuno odbacivanje filozofskeodgovornosti. Tako je izgledalo, na primer, lordu Raslu a sada izgleda serKarlu Poperu. (Njihovi komentari druge faze rada Vitgen

š

tajna imajuizvesnu gorcinu.) Ali ekstremne pozicije retko su ispravne. Znaci da jeekstreman stav o ovom pitanju pogre

š

an. Takodje bi bilo pogre

š

no priklonitise terapeutskoj poziciji. Iskljucujuci sve druge, ili je potpuno odbaciti

.

(Filozofi kao sto su rasel I poper su sa gorcinom odbacili ovo shvatanjefilozofa I njihove delatnosti jer je ona po njihovom sudu povrsna I potpunoodbacuje fil.ogovornost)

Dozvolite da, za momenat, ovo pitanje i terapeutsku analogiju ostavim po strani irazmotrim jednu drugu analogiju. Kao i sve analogije i ona krije opasnosti. Ona jepogodna za jednu stvar, a za drugu mo

ž

e da se preokrene, na konfuzan nacin, u ne

š

tovi

š

e od analogije. Ali rizikovacemo.Kada su prvu

š

pansku gramatiku, ili tacnije, kastiljansku gramatiku pokazali Izabeliod Kastilje, ona je pitala od kakve je ona koristi. Odgovor koji je dat u odbranugramaticara bio je svetsko-istorijski i odnosio se na jezik kao instrument iskustva i to netreba dalje da nas interesuje. Ono

š

to nas interesuje, jeste su

š

tina pitanja koje jepostavljeno. Jer, naravno, gramatika u odredjenom smislu nije bila ni od kakve koristikastiljanskim govornicima. Oni su je u izvesnom smislu vec znali. Oni su govoriligramaticki tacan kastiljanski, jer je takav bio jezik kojim su govorili. Gramatika nijedoprinela tacnosti njihovih recenica. Ali, mada su u jednom smislu znali gramatiku svog jezika, u jednom drugom smislu je nisu znali. Da su tra

ž

ili od Izabele da sistematskipostavi pravila ili principe tako da se svi nizovi reci svrstaju u gramaticki tacne recenice,

3

of 00

Leave a Comment