Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Nebo i Pakao - Emanuel Svedenborg

Nebo i Pakao - Emanuel Svedenborg

Ratings: (0)|Views: 25 |Likes:
Published by jedna_natasha

More info:

Published by: jedna_natasha on Oct 19, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/20/2012

pdf

text

original

 
This Free Swedenborg eBook…
NEBOsa svojim divotamaI PAKAOprema onome
š
to sam video i
č
uo
… is for use by anyone, anywhere, at no cost, and with no restrictions.You may copy it, give it away or re-use it through the courtesy of 
The Lord’s New Church Which Is Nova Hierosolyma
.
Other Free Swedenborg eBooks
Available at
www.TheLordsNewChurch.com
Please pass this eBook along to someone else
.
 
NEBOsa svojim divotamaI PAKAOprema onome
š
to sam video i
č
uoPrevod s latinskog i napomene(uz delimi
č
no oslanjanje na neobjavljeni prevodStijepa Ferija)Risto RundoPvro izdanje latinskog izvornika:London, 1758.g.HORHE LUIS BORHES“EMANUEL SVEDENBORG”(Uzeto iz knjige: Horhe Luis Borhes, “Borhes usmeno”Burgera, Barselona, 1980.)Jorge Luis Borges“Borges oral”Burguera, Barcelona, 1980.Horhe Luis Borhes: EMANUEL SVEDENBORG
1
Volter je rekao da je najizuzetniji
č
ovek 
č
ije ime bele
ž
i istorija Karl XII. Ja bih rekao: mo
ž
da je taj najizuzetniji
č
ovek - ako dopustimo ove superlative - najtajanstveniji me
đ
u podanicima Karla XII, Emanuel Svedenborg.
Ž
elimda ka
ž
em nekoliko re
č
i o njemu, a potom
ć
u govoriti o njegovoj doktrini koja je za nas va
ž
nija.Emanuel Svedenborg se rodio u
Š
tokholmu 1688. godine, a umro u Londonu 1772. Dug
ž
ivot, utoliko du
ž
i kadpomislimo na onda
š
nju kratkove
č
nost. Gotovo da je mogao napuniti sto godina. Njegov
ž
ivot se deli na trirazdoblja. Ta razdoblja su nabijena radino
šć
u. Svako od njih traje izra
č
unato je dvadeset osam godina. U po
č
etkuimamo
č
oveka posve
ć
enog studijama. Otac ovog Svedenborga bio je luteranski biskup i Svedenborg je odgajen uduhu luteranizma
č
iji je temelj, kako je poznato, spasenje kroz milosr
đ
e, u
š
ta Svedenborg ne veruje. U njegovomsistemu, u novoj religiji koju je propovedao, govori se o spasenju kroz dela, iako ta dela naravno nisu ni mise, niobredi: to su prava dela, dela koja sadr
ž
e
č
itavog
č
oveka, to jest njegov duh, a
š
to je jo
š
zanimljivije, i njegov um.E pa lepo, taj Svedenborg po
č
inje kao sve
š
tenik, a onda se zainteresuje za nauku. Ona ga pre svega zanima saprakti
č
ne strane. Kasnije je otkriveno da se pribli
ž
io mnogim potonjim pronalascima. Na primer, zamr
š
enoj Kant-Laplasovoj hipotezi. Zatim je Svedenborg, kao Leonardo da Vin
č
i, skicirao vozilo za kretanje kroz vazduh. On jeznao da je to uzalud, ali je video mogu
ć
u polaznu ta
č
ku za ono
š
to mi danas zovemo avionima. Nacrtao je i voziloza kretanje pod vodom koje je predvideo Frensis Bekon. Zatim ga je zanimala
š
to je tako
đ
e izuzetna
č
injenica -mineralogija. Bio je savetnik za rudarsku trgovinu u
Š
tokholmu, zanimao se i za anatomiju. I, kao Dekarta, zanimaloga je gde se ta
č
no duh sjedinjuje s telom.Emerson veli: “
Ž
alim
š
to moram da ka
ž
em da nam je ostavio pedeset tomova”. Pedeset tomova od kojih je najmanje
1
Pod ovim naslovom Borhes je na poziv Univerziteta u Belgranu, Argentina, odr
ž
ao jedno u ciklusu od petpredavanja maja-juna 1978. Naslovi ostalih predavanja su “Knjiga”, “Besmrtnost”, “Kriminalisti
č
ka pri
č
a” i“Vreme”. Na pitanje za
š
to je odabrao teme koje nisu u me
đ
usobnoj vezi odgovorio je: “To su teme tesno povezane,teme koje zaokupljaju moju misao”. U takvom svetlu i njegov ogled o Svedenborgu dobija nove konotacije. (Prim.prev.)
 
dvadeset pet posve
ć
eno nauci, matematici, astronomiji. Odbio je da zauzme mesto na Katedri za astronomijuUniverziteta u Upsali jer se klonio svega teorijskog. Bio je prakti
č
ar. Bio je vojni in
ž
enjer Karla XII koji ga je iodlikovao. Njih dvojica su bili veoma bliski: heroj i budu
ć
i vizionar. Svedenborg je izmislio spravu za prevo
ž
enjebrodova po suvom, u jednom od onih gotovo mitskih ratova Karla XII o kojima je tako lepo pisao Volter. Bojnibrodovi su transportovani na daljinu od dvadeset milja.Kasnije je pre
š
ao u London gde je izu
č
avao tesarski, stolarski, slovoslaga
č
ki i zanat graditelja instrumenata. Crtao jei mape za globuse,
š
to sve govori da je bio prevashodno prakti
č
ar. A prise
ć
am se jedne Emersonove re
č
enice; ka
ž
eda “niko nije vodio stvarniji
ž
ivot od Svedenborga”. Neophodno je to da znamo, da objedinimo celokupno njegovonau
č
no i prakti
č
no delo. Bio je jo
š
i politi
č
ar; bio je kraljevski senator. Sa pedeset pet godina ve
ć
je objavio okodvadeset pet knjiga o mineralogiji, anatomiji i geometriji.Onda se zbio najva
ž
niji doga
đ
aj u njegovom
ž
ivotu. Najva
ž
niji doga
đ
aj njegovog
ž
ivota bilo je jedno otkrovenje.Do
ž
iveo je to otkrovenje u Londonu, po
š
to su mu prethodili snovi zabele
ž
eni u njegovom dnevniku.Nisu objavljeni, ali znamo da su snovi bili erotski. A posle je do
š
la poseta koju su neki smatrali napadom ludila. No,lucidnost njegovog dela to osporava,
č
injenica da ni jednog trenutka ne ose
ć
amo da smo pred ludakom.Kad izla
ž
e svoje u
č
enje, pi
š
e uvek veoma jasno. U Londonu mu je neki neznanac, koji ga je pratio ulicom, u
š
ao uku
ć
u i rekao za sebe da je Isus, da je Crkva u raspadu - kao jevrejska crkva kada se pojavio Isus Hristos - i da jenjegova du
ž
nost da obnovi Crkvu stvaraju
ć
i tre
ć
u crkvu, jerusalimsku.Sve ovo izgleda besmisleno, neverovatno, ali mi imamo Svedenborgovo delo. A to delo je veoma op
š
irno, pisanoveoma smirenim stilom. On ni jednog trenutka ne umuje. Mo
ž
emo se setiti one Emersonove re
č
enice koja ka
ž
e:“Argumenti nikoga ne uveravaju”. Svedenborg sve izla
ž
e autoritativno, smirenom autoritativno
šć
u.Elem, Isus mu re
č
e da mu poverava misiju obnove Crkve i da
ć
e mu biti dopu
š
teno da poseti drugi svet, svet duhovasa njegovim nebrojenim nebesima i paklovima. Da mu je du
ž
nost da izu
č
i Sveto pismo. Pre nego
š
to je i
š
ta napisao,posvetio je dve godine u
č
enju hebrejskog jezika jer je hteo da
č
ita izvorne tekstove. Ponovo je prou
č
avao tekstove ipoverovao da je u njima na
š
ao osnov za svoje u
č
enje, donekle sli
č
no kabalisti
č
kom, koje dokaze za ono
š
to tra
ž
ipronalazi u Svetom pismu.Pogledajmo pre svega njegovo vi
đ
enje drugog sveta, njegovo vi
đ
enje li
č
ne besmrtnosti u koju je verovao, ivide
ć
emo da se sve zasniva na slobodnoj volji. U Danteovoj “Bo
ž
anstvenoj komediji” - tako lepom delu uknji
ž
evnom smislu - sloboda volje prestaje u
č
asu smrti. Sud je osudio mrtve i oni zaslu
ž
uju nebo ili pakao. S drugestrane, u Svedenborgovom delu se ne de
š
ava ni
š
ta sli
č
no. On nam ka
ž
e da
č
ovek u trenutku smrti ne shvata da jeumro, budu
ć
i da je sve
š
to ga okru
ž
uje isto. Nalazi se u svojoj ku
ć
i, pose
ć
uju ga prijatelji, hoda ulicama svogagrada, ne misli da je umro; ali onda po
č
inje ne
š
to da prime
ć
uje. Po
č
inje da prime
ć
uje ne
š
to
š
to ga u po
č
etku raduje,a zatim uznemirava: sve je na tom drugom svetu izo
š
trenije nego na ovom.Mi uvek mislimo na drugi svet nekako maglovito, no Svedenborg nam ka
ž
e da je upravo obrnuto, da su primljeniutisci mnogo o
š
triji na drugom svetu. Na primer, ima vi
š
e boja. A ako se setimo da su na Svedenborgovom nebuan
đ
eli, ma gde da su, licem uvek okrenuti Gospodu, mo
ž
emo pomi
š
ljati i na neku vrstu
č
etvrte dimenzije. U svakomslu
č
aju, Svedenborg nam ponavlja da je drugi svet mnogo izo
š
treniji od ovoga. Ima vi
š
e boja, ima vi
š
e oblika. Sve je stvarnije, sve opipljivije nego na ovom svetu.
Č
ak toliko - ka
ž
e on - da je ovaj svet, u pore
đ
enju sa svetom kojisam video na mojim nebrojenim lutanjima po nebesima i paklovima, poput kakve senke. Kao kad bismo mi
ž
iveli usenci.Ovde se prise
ć
am jedne misli Svetog Avgustina. U “Civitas Dei” Sveti Avgustin ka
ž
e da je
č
ulno u
ž
ivanjenesumnjivo ja
č
e u Raju nego ovde jer se ne mo
ž
e pretpostaviti da je pad i malo ubla
ž
en. Isto ka
ž
e i Svedenborg. Ongovori o telesnim u
ž
ivanjima na nebesima i u paklu drugog sveta i ka
ž
e da su daleko
ž
ivlja nego ovda
š
nja.
Š
ta biva kad
č
ovek umre? U po
č
etku ne prime
ć
uje da je umro. Nastavlja sa svojim uobi
č
ajenim poslovima, pose
ć
ujuga prijatelji, razgovara sa njima. A zatim, malo po malo, ljudi uznemireno vide da je sve izo
š
trenije, da ima vi
š
eboja.
Č
ovek misli: “Celo vreme sam
ž
iveo u senci, a sad
ž
ivim na svetlosti”. I to ga na trenutak mo
ž
e obradovati.A onda mu prilaze nepoznati i razgovaraju s njim. I ti nepoznati su an
đ
eli ili demoni. Svedenborg ka
ž
e da an
đ
elenije stvorio Bog, da demone nije stvorio Bog. An
đ
eli su ljudi koji su se uzdigli do an
đ
eoskog bi
ć
a, demoni su ljudikoji su se spustili do demonskog bi
ć
a. Tako je
č
itavo stanovni
š
tvo nebesa i pakla sa
č
injeno od ljudi, a ti ljudi su
č
asan
đ
eli,
č
as demoni.Elem, umrlom pri
đ
u an
đ
eli. Bog nikada ne osu
đ
uje na pakao. Bog
ž
eli spasenje svih ljudi.No, u isto vreme, Bog je
č
oveku dodelio slobodnu volju, stra
š
no pravo da sebe osudi na pakao, ili da zaslu
ž
i nebo.
Š
to
ć
e re
ć
i da u
č
enje o slobodnoj volji - koju ortodoksno u
č
enje ukida posle smrti - Svedenborg zadr
ž
ava za poslesmrti. Zatim, postoji jedna me
đ
uoblast, oblast duhova. U toj oblasti su ljudi, du
š
e umrlih, i one razgovaraju saan
đ
elima i demonima.Tada dolazi onaj
č
as koji mo
ž
e trajati nedelju, mo
ž
e trajati mesec dana, mo
ž
e trajati mnoge godine; ne znamo kolikomo
ž
e potrajati. U tom
č
asu
č
ovek odlu
č
uje da bude demon - ili da postane demon, ili an
đ
eo. U jednom od tihslu
č
ajeva zaslu
ž
uje pakao To je oblast dolina, pa potom raspuklina. Pukotine mogu biti ni
ž
e, pa se spajaju sapaklom, ili vi
š
e, pa se spajaju sa nebesima. A
č
ovek tra
ž
i, razgovara i provodi u dru
š
tvu onih koji mu se svi
đ
aju.Ako je demonske
ć
udi, vi
š
e voli dru
š
tvo demona. Ako je an
đ
eoske
ć
udi, dru
š
tvo an
đ
ela.
Ž
elite li tuma
č
enje svegatoga, svakako mnogo re
č
itije od moga, na
ć
i
ć
ete ga u tre
ć
em
č
inu “Man and Superman” Bernarda
Š
oa.Zanimljivo je da
Š
o nigde ne spominje Svedenborga. Verujem da je svoje delo stvorio zahvaljuju
ć
i sopstvenomu
č
enju. Jer, Svedenborgovo u
č
enje se pominje u sistemu D
ž
ona Tanera, ali nije imenovano. Pretpostavljam da nije upitanju
Š
oovo nepo
š
tenje, nego iskrena vera. Pretpostavljam da je
Š
o do istih zaklju
č
aka do
š
ao preko Vilijema

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->