ECPD

EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija

SVEST - RELIGIJA - DRUTVO: NA PRAGU NOVOG HUMANIZMA?

Zbornik radova sa ECPD okruglog stola 22 april 1997, Beograd

priredili

Dejan Rakovi uro Koruga

(neobjavljeno)

SVEST-RELIGIJA-DRUTVO: NA PRAGU NOVOG HUMANIZMA? Zbornik radova sa ECPD okruglog stola Nauni izazovi 21. veka 22 april 1997, Beograd Editori Prof. dr Dejan Rakovi Prof. dr uro Koruga Izdava: EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija Tehniko ureenje Mateja Opai Kompjuterska obrada teksta Tatjana Opai Beograd, Terazije 41 Telefon: (011) 3246-041 Fax: (011) 623-169 Za ECPD: Negoslav Ostoji, izvrni direktor
CIP- , 165.12 Svest religija drutvo: na pragu novog humanizma: Zbornik radova sa ECPD okruglog stola. 22 april 1997, Beograd / editori Dejan Rakovi, uro Koruga. Beograd: Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, 1998 (Beograd: Grafikom). 90 str.: ilstr.; 24 cm Tira 300. str 5-7: Predgovor / Dejan Rakovi, uro Koruga. Bibliografija uz svaki rad ISBN 86-7236-015-X 1. , 2. , 159.992 316.72 172

a) ) ) ID = 70908428

SADRAJ SADRAJ
PREDGOVOR ............................................................................................................................5

Prireivai
POZDRAVNA RE ...................................................................................................................8

Yves-Rastimir Nedeljkovi
SVEST - RELIGIJA - DRUTVO: NA PRAGU NOVOG HUMANIZMA?......................10

Vladeta Jeroti
NOVI SVETSKI POREDAK I NADE NOVOG DOBA ....................................................155

Duan Pajin
NOVI HUMANIZAM ..............................................................................................................39

Duan Ievi
NEUROPSIHOLOKI PLAN RASPRAVE O SVESTI I DUHOVNOSTI.......................477

Predrag Ognjenovi
DIMENZIJA N=0 KAO ISHODITE MISAONIH SISTEMA.........................................555

uro Koruga
PRELAZNA STANJA SVESTI: NA PRAGU NOVOG/STAROG HUMANIZMA!? ......78

Dejan Rakovi

PREDGOVOR PREDGOVOR
Fenomen svesti je jedan od najstarijih naunih problema, koji je zaokupljao oveka jo u antiko doba, i to kako u civilizacijama Istoka tako i Zapada. Iako je svest dugo bila centralna tema filozofskih traktata od samih poetaka filozofske misli, ili tradicionalnih ezoterijskih praksi Istoka i Zapada koje su postigle zavidan empirijski nivo kontrole izmenjenih stanja svesti uz znaajne filozofsko-religijske implikacije prvi nauni pokuaji rasvetljavanja fenomena svesti pojavljuju se tek u psihologiji druge polovine 19. veka (kroz razvoj psihofizike i teorija linosti), u fizici s poetka 20. veka (kroz razvoj kvantne mehanike i artikulisanje problema tzv. redukcije talasnog paketa i uloge posmatraa u ovom procesu), i u kompjuterskim naukama druge polovine 20. veka (kroz razvoj vetake inteligencije i koncepcije da se kompletan kognitivni proces moe svesti na kompjuterski algoritam). Meutim, zbog nauno-metodolokih tekoa, problem svesti u ovim naukama nije zauzeo odgovarajue mesto. Dobar kritiki osvrt na problem svesti i fundementalne tekoe razliitih pristupa moe se nai u monografijama uglednog teorijskog fiziara Rodera Penrouza (R.Penrose, Shadows of the Mind: A Search for the Missing Science of Consciousness, Oxford Univ. Press, Oxford, 1994), molekularnog biologa i nobelovca Frensisa Krika (F.Crick, The Astonishing Hypothesis: The Scientific Search for the Soul, Charles Scribner's Sons, New York, 1994) i uglednog filozofa Ser Karla Popera i neurofiziologa i nobelovca Ser Dona Eklesa (K.R.Poper & J.C.Eccles, The Self and Its Brain, Springer, Berlin, 1977). Poslednja decenija 20. veka je od strane Ujedinjenih nacija oznaena kao decenija istraivanja mozga, to je svakako dalo novi impuls i istraivanju fenomena svesti, kao najkompleksnije modane funkcije. Danas se procenjuje da svest spada u deset najznaajnijih naunih problema, zbog velikih potencijalnih implikacija na mnoge oblasti nauke, medicine i tehnike: (a) u fizici bi razumevanje fenomena svesti moglo dovesti do dubljeg razumevanja fundamentalnih problema o ulozi posmatraa u kvantnomehanikom aktu merenja, to bi pokazalo da svest, prostor, vreme i struktura materije interaguju na znatno dubljem nivou nego to se misli, sa radikalnim tehnikim implikacijama: tako bi razumevanje i kontrola transpersonalnih interakcija sutinski izmenili i oblast komunikacija, u kojoj bi sadanje prostorno-vremenske barijere bile radikalno prevaziene, dok bi u raunarstvu razumevanje prirode svesti moglo dovesti do raunara sa vetakom sveu, koji bi funkcionisali na dubljim kvantnomehanikim principima; (b) u biologiji bi se moglo pokazati da su granice interakcija izmeu jedinki mnogo provizornije nego to je to do danas izgledalo, to bi bilo od znaaja ne samo za adaptivne mehanizme na nivou itavih biolokih vrsta, ve i za dublje razumevanje znaaja samog morala u ljudskoj populaciji; (c) u psihologiji bi se postiglo razumevanje mehanizma i uloge izmenjenih stanja svesti u sazrevanju linosti, kontroli kreativnosti, kao i transpersonalnih fenomena koji obino prate ova stanja;

(d) u medicini bi razumevanje fenomena svesti moglo dovesti do rasvetljavanja mnogih tajni funkcionisanja mozga, kao i do razvoja novih psihoterapijskih tehnika za uklanjanje unutranjih, odnosno meuljudskih konflikata; (e) konano, i ne sluajno, dublje razumevanje same prirode svesti i transpersonalnih fenomena moglo bi dovesti i do naunog razumevanja nekih krajnjih filozofsko-religijskih pitanja, koja su do sada tradicionalno ostajala izvan domena teorijsko-eksperimentalnih naunih metoda prirodnih nauka, i zato predstavljala predmet dubokih i bolnih iracionalnih podela tokom itave istorije civilizacije, to bi se zahvaljujui naunim prodorima u oblasti svesti konano moglo prevazii. Kao rezultat ovih novih svetskih trendova, u Beogradu je 1995. godine pokrenuta inicijativa za objedinjavanje postojeih laboratorijskih i kadrovskih kapaciteta vie uglednih naunih institucija medicinskog, psiholokog i inenjerskog usmerenja na zajednikom projektu "Istraivanje viih modanih funkcija, sa biomedicinskim i tehniko-tehnolokim primenama", u okviru Zdruene laboratorije za kognitivne neuronauke i neuroinenjering. Istraivake teme Zdruene laboratorije pokrivaju neurofizioloko istraivanje viih kortikalnih funkcija, kognitivnu obradu informacija, psihoterapijska ispitivanja uticaja relaksacionih i srodnih tehnika na izmenu stanja svesti, biofiziko ispitivanje izmenjenih stanja svesti, biomolekularne osnove svesti, razvoj novih metoda i ureaja za dijagnostiku elektrine aktivnosti mozga, i biomedicinske i tehniko-tehnoloke primene neuronskih mrea. Zdruena laboratorija za kognitivne neuronauke i neuroinenjering predstavljala je i centar ekselencije i nastavnu bazu Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, kroz organizaciju simpozijuma i specijalistikih edukativnih kurseva iz domena kognitivnih neuronauka i neuroinenjeringa. Krajem 1996. godine formiran je i meunarodni ECPD projekat Mozak i svest. Na tom planu, tokom protekle dve godine intenzivno je raeno na organizovanju nekoliko naunih skupova iz oblasti svesti, i tampanju odgovarajuih publikacija: (1) ECPD simpozijum Svest: nauno-tehnoloki izazov 21. veka, odran 29-30 maja 1995. godine u Beogradu, posle koga su se pojavila veoma znaajna monografska izdanja na engleskom i srpskom jeziku: D.Rakovi and Dj.Koruga, eds., Consciousness: Scientific Challenge of the 21st Century (ECPD, Belgrade, 1995; 1996) i Svest: nauni izazov 21. veka (ECPD & igoja, Beograd, 1996). (2) ECPD seminar Svest: nauni izazov 21. veka, organizovan u saradnji sa Odborom za biomedicinska istraivanja SANU, 27-28 septembra 1996. godine u SANU, sa kojeg je proistekla i publikacija Lj.Raki, D.Rakovi, Dj.Koruga i A.Marjanovi, eds., Svest: nauni izazov 21. veka, Zbornik radova sa ECPD seminara, 27-28 septembar 1996, Beograd. (3) ECPD je organizovao u Beogradu znaajan meunarodni skup First Annual ECPD International Symposium and Workshop on Scientific Bases of Consciousness: Brain and Consciousness, planiran za 22-26 septembar 1997. godine a odran 22-25 juna 1998. godine, za koji je vie uglednih svetskih istraivaa ulo u Programski i Organizacioni komitet skupa, sa kojeg su proistekle i dve publikacije na engleskom jeziku: Lj.Raki, G. Kostopoulos, D.Rakovi, and Dj.Koruga, Brain & Consciousness:

Proc. ECPD Symposium, 22-23 September 1997, Belgrade, i , Brain & Consciousness: Proc. ECPD Workshop, 24-26 September 1997, Belgrade. U ovom trendu, ECPD je organizovao 22. aprila 1997. godine u Beogradu i okrugli sto Svest-Religija-Drutvo: Na pragu novog humanizma?, na kojem su kao panelisti govorili Prof. dr Vladeta Jeroti, Prof. dr Duan Pajin, Prof. dr Duan Ievi, Prof. dr Predrag Ognjenovi, Prof. dr uro Koruga i Prof. dr Dejan Rakovi, uz pozdravnu re Prof. dr Yves-Rastimira Nedeljkovia, a kojem je prisustvovalo po pozivu jo desetak uglednih naunika, humanista i novinara. Okrugli sto bio je prilika za sueljavanje savremenih naunih saznanja iz oblasti svesti sa viemilenijumskim iskustvima religijskih tradicija. Moe li civilizacija kroz sintezu novih i starih saznanja imperativno izgraditi nove modele ponaanja bazirane na iskonskim moralnim naelima? Da li e ova sinteza doneti jedan novi humanizam na poetku novog milenijuma, ili e to ostati samo Elijadeova utopija? Moemo li u novi milenijum bez meuljudskih i meuetnikih konflikata, ili je ipak ovek oveku vuk? Moe li istorija biti istinska uiteljica ivota, ili se svaka generacija mora uiti na sopstvenim bolnim iskustvima? Okrugli sto bio je prilika za racionalizaciju ovih alternativa i makar mali doprinos mudrijoj sutranjici. Beograd, juna 1997. Dejan Rakovi uro Koruga

POZDRAVNA RE POZDRAVNA RE
Drage kolege, saradnici i prijatelji Evropskog Centra za Mir i Razvoj (ECPD) Univerziteta za Mir Ujedinjenih Nacija, Dunost mi je, te ast i privilegija, da Vas srdano pozdravim u ime Evropskog Centra i njegovog Izvrnog Direktora, gospodina Negoslava Ostojia. Nae su zajednike elje i oekivanja da uspeno i sve sistematinije nastavimo sa neiscrpnim, slobodnim, ali i dostojnim specifino ljudske svesti traganjima, kako u njenim svetovnim, tako i u religioznim vidovima drutvenog javljanja. Naravno, pretpostavka dobrih rezultata rasprave koja pokree ovako osetljiva pitanja je maksimalna sloboda uesnika u izlaganju njihovih linih stavova koji se "dre" sopstvenim argumentima, bez ikakve potrebe da ih bilo ko zastupa. Organizujui okrugli sto Svest-Religija-Drutvo: Na pragu novog humanizma?, ECPD upravo polazi od takvog stanovita. Na pragu novog humanizma, preobraenog celovitou dubokih ekolokih saznanja sopstvenog "mikrokosmosa", kao da se ljudska svest sa saveu u sopstvenom jezgru, sve otvorenije i jasnije prua prema interferirajuim i univerzalnim, sebi analognim modalitetima u sveukupnosti prirode. Prema ovoj tenji, svima vidno i uprkos mnogim nemonim upozorenjima izrasta globalna pretnja do jue nezamislivih tehnolokih moi na raspolaganju otuenoj i krajnje izopaenoj, od starina tek nasluenoj a danas jasno vidljivoj, dijabolinoj neljudskosti. Nije nam lake ni od saznanja da ba ta ista, vrtoglavo rastua mo prodiranja u korene stvaranja (pa stoga i razaranja) same prirode, predstavlja neodoljiv izazov bezazlenom i nedoraslom ljudskom detetu koje bi da se igra Tvorca. Na pragu smo najdubljih nedoumica o ljudskoj sudbini skrivenoj koliko u nedoreenostima i jednostranostima savremene nauke, toliko u senkama drevnih i modernih mitova o onostranosti, prirodi, drutvu i oveku. Stoga izgleda da nam nema druge do preispitivanja ogromnog naslea istorijskih otpora destrukcijama jedinstvene ljudske materijalne i duhovne svesti i savesti Sa ovog, Balkanskog tla poelo se drevnom Delfiskom, pa i Sokratovom porukom: "poznaj sebe samog" ( ), kao osnovnom logikom i moralnom ljudskom paradigmom. Mogli smo je istai i nad vratima ove sale. Zatim slede Platonova i Aristotelova traganja oko ljudske due, znanja, iskustva ili pamenja. Ali, izgleda da su prvo, jasno izdvajanje pojma svesti imali stoici, Seneka, Ciceron. Neo-platoniari ve razlikuju svesno od nesvesnog. A kao da e tek Sveti Avgustin premostiti mnoge vekove sveukupne prolosti koliko i budunosti, istiui shvatanje svesti kao "centra svekolike istine"! U novo vreme Dekartovog racionalizma svest se ne razlikuje od razuma. Meutim, ovome se protivstavlja Malbranovo shvatanje svesti pre kao oseanja no saznanja. Za Spinozu svest je neadekvatno i konfuzno saznanje, a po Lajbnicu ona premaa spoznaju prirodnih fenomena i domaa samo bie ljudske due. Tako stiemo do dinovskih koraka nemake klasine filozofije koju na ovom putu krunie Georg

Vilhelm Fridrih Hegel sa uvoenjem krajnje apstraktnog i mnogima teko shvatljivog "apsolutnog duha". Sledi eksplozija mnotva prirodnih i drutvenih nauka 19-og i 20-og veka, ijim krajem kao da filozofija nije vie njihov sastavni deo. A zavretkom "modernih vremena" nastupa ve pomenuta globalna pretnja slepe tehnoloke i socijalne manipulacije svime, pa i ljudskom sveu. Na elu ove pretnje su kvazi nauni, specijalizovani "idioti", nove sluge vladajue ekonomsko-politike, tehnoloke i ideoloke moi, ija svest kao da je definitivno izgubila moralnu savest. Tako se na pragu "postmodernog" doba, pred nas ultimativno postavlja kategoriki zahtev one "lue mikrokozma" pod ijom svetlou treba sagledati duboku ekoloku celinu materijalno-energetskog i duhovnog ljudskog bia u ijoj sutini se prepliu protivrena naela: od iskona naslueni izvori stvaranja, koliko i pretnje totalnog razaranja. Privilegija bi mi bila da sa Vama mogu uestvovati u raspravama ove vrste, to naalost ovom prilikom zbog obaveza nisam u mogunosti. Meutim, uviajui znaaj ove teme, ECPD je odluio da formira jedan stalni, multidisciplinarni expertski tim. On e i ubudue irom Evrope i sveta, okupljati eksperte raznih struka, ali iroke kulture i otvorena uma, kako bi sistematski izuavali fenomen svesti. I na kraju, u skladu sa starim obiajem naroda ovih krajeva, jo jednom bih vam poeleo dobrodolicu i uspean rad, a u ime svih onih koji su ovaj skup pripremali, zamolio da ne zamerite ako smo bilo ime pogreili. - Hvala! Yves-Rastimir Nedeljkovi

Svest - Religija - Drutvo: Na pragu novog humanizma? ECPD okrugli sto, D. Rakovi & . Koruga, eds., str. 11-15

22.04.1997. Beograd

SVEST - RELIGIJA - DRUTVO: SVEST - RELIGIJA - DRUTVO: NA PRAGU NOVOG HUMANIZMA? NA PRAGU NOVOG HUMANIZMA?
Vladeta Jeroti Bogoslovski fakultet, Beograd
Rezime: Shodno svome osnovnom zanimanju, autor, kao psihijatar i psihoterapeut, raspravlja, najpre, o svesti sa gledita psihoanalize i Jungove analitike psihologije. Zalae se, potom, da svest psihiki razvijenog oveka, koja se proiruje i jaa tokom celog ivota, stalnim procesom upoznavanja sebe, treba da ima neki pogled na svet, koji kao prirodan i spontan proces, neminovno dovodi oveka u vezu sa religijom i moralom. Novi ovek u novom humanizmu sa novom sveu, ovek je rizika koji e stajati izmeu Bogooveka i ovekoboga; bie to odluujua raskrsnica od koje e zavisiti budunost oveka i oveanstva. Nastupaju vremena kada neopredeljena nauka vie nee biti moguna, kada e nauka biti ili hrianska ili crnomagijska. Nikolaj Berdjajev*

Pretpostavljam da je jedna ovakva, kratka i otro sroena misao Nikolaja Berdjajeva [1], koja deluje kao neko prorotvo, morala ostaviti negativan uticaj na veinu naunika njegovog vremena; da li je takav utisak kod naunika ostao nepromenjen i u naem dobu? Izabrao sam ovu misao Nikolaja Berdjajeva jer mi se uinila pogodnom kako za izvanrednu sloenost i dramatinost duhovno-duevno-fizikog stanja u kome se danas nalazi oveanstvo, tako i podesnom za rad naeg skupa, Svest - religija - drutvo: na pragu novog humanizma? Krupne nedoumice poinju ve od tvrdnje Nikolaja Berdjajeva da neopredeljena nauka vie nee biti moguna u budunosti. Kako, zar nauka fizike, hemije, astronomije, biologije itd. sme da bude ili postane - opredeljena? I za koga onda, opredeljena? Zar nauka nije eksperimentalna disciplina iji je glavni cilj utvrivanje objektivne istine, tj. otkrivanje zakona koji su u neemu bitnom, iznad vremena i oveka? Nije, odgovorie nam veina naunika danas, a verovatno i mnogo vie stvaralaca iz sveta filosofije, religije ili umetnosti. Suoavamo se, tako, sa prvim paradoksom. Nauka treba da bude objektivna, a ona to ne moe do kraja da ostane, jer je u rukama subjekta, naunika. Ubrzo se sreemo i sa drugim paradoksom ili i zagonetkom. ovek je, kae se, svesno bie, jer samo kao takvo opti sa drugim ljudima u drutvu i, to je znaajno, kao svesno i samosvesno bie odgovorno je pred sobom i drugima, ne samo za svoje
Ruski religiozni filosof u 20. veku, Nikolaj Berdjajev, stvarao je pod uticajem Origena, sv. Grigorija od Nise (5. vek), Jakoba Bemea, Dostojevskog, jedno vreme i Marksa. Sklon dubokim paradoksima, otud nalik Paskalu i Kjerkegoru, Nikolaj Berdjajev je ostao do danas usamljeni, slobodni personalist, pomalo zbilja i prorok, rado i esto itan od mladih (naroito u savremenoj Rusiji), pedeset godina posle smrti.
*

postupke, ve vanije, odgovorno je i za svoje misli i svoje afekte, koji takoe utiu na ovekova dela. Ali ta je svest, uopte? Ne postoji jedinstvena definicija pojma svesti, niti dovoljna usaglaenost naunika u pogledu njene biti. Psihoanaliza je na poetku naeg veka proizvela pravi ok, slian onom koji je izazvao Kopernik i Darvin, tvrdei da je ovekova svest jedno malo, mada svetlo i iznad svega vano ostrvo, okrueno morem nesvesnog. Kakav je sadraj tog tajanstvenog nesvesnog? Miljenja se i ovde, u psihologiji, nuno razilaze, kao i u nekoj drugoj, mnogo egzaktnijoj naunoj disciplini. Pribliavajui se drugoj odrednici u naslovu naeg skupa, religiji, moemo da kaemo, da dok je jedno krilo savremene psihologije - neemo nabrajati koji sve psiholoki i psihoterapeutski pravci ovde spadaju - ateistiko ili agnostiko, odnosno savreno ravnoduno prema religiji, drugo krilo zamiljenog psiholokog orla, spiritualistikog je smera, znai, pozitivno okrenuto prema religiji, bez obzira to je pojedinaan odnos prema religiji, unutar ovakvih spiritualistikih orijentacija, veoma razliit. Najzad, kakav odnos moe ili treba da ima naunik ili filosof prema drutvu, ako mu njegovi nauni ili filosofski stavovi poivaju na postulatima, konkretno o svesti i religiji, koji se i sami menjaju iz veka u vek, i to nekad radikalno menjaju? Postavlja mi se sada pitanje, da li uopte moe i u kojoj meri moe puna i razvijena ljudska svest - neka bude trenutno nevano da li je religiozna ili nereligiozna - da utie na svoju uu okolinu, ili na drutvo uopte. Kakvu ulogu u ivotu ljudi igra tzv. pogled na svet i da li ovaj pogled moe da ima neke veze sa naim prethodnim pitanjem? Polazim od pretpostavke ili ak zahteva, da svest psihiki razvijenog oveka ima ili treba da ima neki pogled na svet. Teko prevodiva nemaka re Weltanschaung, znai, najpre, pojmovno formulisano zauzimanje stava. Zauzimanje stava oveka prema svetu (pragmatinog, idealistikog, estetskog itd.), prirodan je i spontan proces, prisutan u svakom oveku. Za Junga [2], pogled na svet nije nita drugo do proirena ili produbljena svest. Podseam da razvijenost svesti u dinamikoj analitikoj psihologiji znai doivotni proces integracije uz pomo uvek novih, jo nepoznatih delova individualnog, familijarnog, nacionalnog i kolektivnog nesvesnog. Poto je mogue pretpostaviti, iz ugla psihoanalize i analitike psihologije K.G. Junga, da ovek ne mora biti u potpunosti svestan svoga pogleda na svet, naravno da je potrebno da onaj ovek koji je odmakao u svome procesu individuacije, svesno izgrauje svoj pogled na svet, kako bi se mogao njime kontrolisano posluiti. Od ega zavisi na pogled na svet? Najpre od nae uroene konstitucije i temperamenta, zatim i od karaktera postavljenog jo u detinjstvu; ovaj pogled zavisi, dalje, od drutva u kome ivimo, kao i od svetskog doba u kome bitiemo. Primeujete, da su spomenuti inioci koji obrauju na pogled na svet, svi, vie ili manje, unapred odreeni. Svi znamo pri tom, da ovek nije jedino deterministiki odreeno bie, on je i slobodan da menja sebe i svet oko sebe. Kako? Produbljenom ili proirenom sveu, prepoznatom unutarnjom obavezom da individuira, hrianskim jezikom reeno, jo i da se obouje [3] (oboenje je neprekidno popravljanje i usavravanje oveka na njegovom putu od individue do linosti, na doivotnom putu usmerenom prema meri i rastu Hristovom). Nije li ova pretpostavljena proirena svest u oveka u bliskoj vezi sa njegovim pogledom na svet?

11

Jung nas opominje da nije svejedno da li i kakav pogled na svet poseduje neki ovek, poto mi ne stvaramo sliku sveta, ve nas ova menja u svom povratnom dejstvu (ova Jungova misao mogla bi se jednoga dana i nauno dokazati ako se pokae da se sadraji naih misli periodino emituju u jonosferu, utiui povratno na itavu ljudsku populaciju). Na jednom drugom mestu Jung pie da nauka nije nikada pogled na svet, ve samo orue za tako neto. Sada sam se, zapravo, najvie pribliio onome to sam imao ovde da kaem. Naime, bilo sa koje strane da ispitujemo fenomen svesti (od strane psihologije, neuronauka, fizike, filosofije, elektronike itd.) [4], ovaj fenomen se ne moe istinski ispitati bez relativnog poznavanja sebe, kao ispitivaa. Upoznavanje sebe neminovno obuhvata obe Janusove strane nesvesnog: njegovu amoralnu, aloginu, asocijalnu stranu, koju je Frojd optuio za sva zla koja ovek ini sebi i drugima (dakle, uvena sfera iracionalnog u oveku), ali i onu drugu njegovu stranu koju je Jung nazvao mudrost nesvesnog, iz koje ovek stvara velianstvena dela, a uz iju pomo je ovek pozvan, i prema Berdjajevu, da nastavi Boije stvaranje, jer je ovekovo delo osmi dan stvaranja (ovaj izraz Berdjajeva se nalazi jo u relativno ranoj patristikoj literaturi). Nije li nesvesno onda, pored atoma u spoljanjem svetu, prirodan organ sa silnom energijom koja je sve vie dostupna naunim ispitivanjima danas (uzimam za primer sozercanje [5] u pravoslavlju, Lojoline egzercicije [6] ili meditacije azijskog porekla)! A svest? Ona se bogati, proiruje i produbljuje istraivanjem njene nesvesne strane, i pored rizika nastupanja stanja tzv. izmenjene svesti. Naravno da nije bezopasno baviti se neuko sadrajima svoga nesvesnog, ili, ako hoete, nadsvesnog bia; opasno je bilo i ostalo i kada se ueni ljudi bave atomom ili elijom. ta znai baviti se neuko sveu? Evo odluujue zavrnice moga izlaganja. Baviti se neuko sveu, atomom ili elijom znai danas, po mome miljenju, svesno odbiti zauzimanje stava, dakle, i pogleda na svet, pred sve novijim i smelijim naunim otkriima koja svojom uzbudljivou skreu panju na sebe i laikog, obrazovanog sveta. Ostati ravnoduan kao naunik - psiholog, fiziar, biolog, neurolog itd. - pred sopstvenim otkriima i onih svojih kolega, znai prepustiti sudbinu ovih otkria svima onima koji e ih zloupotrebiti. Zauzimanje odreenog stava, meutim, neminovno nas dovodi u vezu sa religijom i moralom. Bez odreenog stava ili pogleda na svet, ovaj svet, po filosofu Eduardu Hartmanu, nesumnjivo hita kraju i unitenju, emu ga goni onaj slepi, nesvesni nagon: volja. Sada moemo da se vratimo na drugi deo Berdjajevljevog aforizma u kome se kae da e nauka budunosti biti, ili hrianska, ili crnomagijska. Kada ruski pravoslavni filosof Nikolaj Berdjajev [7] govori o hrianskoj nauci, on onda o hrianstvu govori kao o univerzalnoj poruci ljubavi i milosra, bez bilo kakvog isticanja prednosti konfesionalnog, institucionalnog hrianstva nad drugim religijama. Ovo je jednostavno vera svakog istinski religioznog oveka u svetu da ovek moe opstati u njemu samo ako ukljui etos u svoja nauna istraivanja, u svoj pogled na svet. Etos nije etika, kao neka vrsta programa, ve je to moralan stav oveka koji odgovara na pitanje: ta treba da inim? Sve krize danas u svetu, a one su bez broja, u osnovi su krize morala. Ovu istinu ne cvrkuu samo ptice na grani, nje je vie svestan svaki ovek koji hoe da misli, bilo

12

gde da ivi. Religiozan ovek je uveren da ova kriza stoji u vezi sa gubitkom sakralnosti u samom oveku, ali i sa gubitkom sakralnosti prirode u naoj kjulturi (otud pretea ekoloka kriza). Zato i danas vodea linost u pravoslavnom teolokom svetu, mitropolit grki dr Jovan Zizjulas [8], upozorava da e bez pogleda na svet koji ukljuuje religiozni i ono to bismo mogli nazvati liturgijski odnos prema tvari, biti nemogue preokrenuti alarmantnu situaciju sa kojom se svet danas suoava. Da li smo na pragu novog humanizma? Kakav bi to trebalo da bude novi humanizam i na kakvim bi temeljima ili bitnim novitetima on mogao da poiva? Treba li oekivati katastrofalan (vatrom ili vodom?) kraj nae dosadanje civilizacije i kulture, kako bi se iz pepela rodila nova? Treba li kloniranjem stvarati nove jedinke aseksualnim putem i pri tome se pozivati na Boiju nameru da je On ba takvog oveka eleo da stvori, ali je ovek svojim padom sve izopaio i pokvario? Ne primeujemo li u dananjoj nauci, ali pre svega u obezboenim naunicima, negativnu stranu Faustove due i njegovog pomonika, nije li nauka opet magija kakva je bila na poetku stvaranja civilizacija! Ako bismo pokuali da napravimo razliku izmeu magije i religije, i pored izvesne slinosti (obe ive u atmosferi natprirodnog i u stalnom otkrivanju udotvorne moi), saeto bismo mogli rei: dok je magija stalno hvalisanje oveka samim sobom, religija gaji odnos strahopotovanja prema Tvorcu sveta, odnosei se prema Njemu s molitvama za pomo. Kakav bi to bio novi ovek u novom humanizmu? Sloili bismo se, mislim, da novog humanizma nema bez nove svesti ljudi, ali kako do nje stii i jo takvom pretpostavljenom, novom, proirenom i produbljenom, buduom sveu, pozitivno uticati na druge ljude? Da li bi to u novom humanizmu progovorili oni delovi mozga koji su do sada bili skriveni? Skriveni od Tvorca za oveka, ili od slepog sluaja, odnosno nerazvijenosti nae nauke da do njih dopre? Kako pomiriti obe hemisfere mozga, oevidno oveku preko potrebne za stvaralaki ivot, ako je jedina sigurna komunikacija izmeu njih, preko corpus callosuma, funkcionalno paralizovana? Nije li onda glavni problem dananjeg oveka njegova sve potpunija nesposobnost da komunicira sa drugim ovekom, drugim narodima, sa Bogom?! Dozvolite mi da zavrim ovaj svoj impresionistiki uvid u na dananji rad navoenjem dvojice uglednih pravoslavnih srpskih teologa u naem veku. Dugogodinji arhimandrit manastira elije dr Justin Popovi, jednom je napisao: Inteligencija bez dobrote je kazna Boija. A velika inteligencija bez velike dobrote je nepodnoljivo prokletstvo. Patrijarh srpski g. Pavle, 1996. godine, u jednom pravoslavnom asopisu ovako je komentarisao zagonetne Hristove rei iz Matejevog Jevanelja: Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi: Razvijajte svoje umne sposobnosti sve vie, pod uslovom da paralelno razvijate u sebi dobrotu. No um je hladan, a dobrota topla, ali slepa. Stoga nam je potreban i um i dobrota, da jedno drugom dri ravnoteu, da um ne pree u zlou, a dobrota da ne pree u glupost.

13

LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] N. Berdjajev, Teosofija i gnosis, u: Gnosticizam, GRADAC, VII-X, aak, 1986. G.K. Jung, Duh i ivot, III knjiga Odabranih dela K.G. Junga (Matica srpska, Novi Sad, 1977). V. Jeroti, Individuacioni proces kod K.G. Junga i pojam oboenja u hrianstvu, BESEDA, 1-4, Novi Sad, 1993. Svest: nauni izazov 21. veka, D. Rakovi i . Koruga, eds. (ECPD & igoja, Beograd, 1996). B. Vieslavcev, Etika preobraenog Erosa (Logos, Beograd, 1996). E. Frick, Bewusstwerden des typologischen Umschwungs in den Exerzitien des Ignatius von Loyola, Analytische Psychologie, Karger, Basel, August, 1996. N. Berdjajev, Egzistencijalna dijalektika boanskog i ljudskog (Logos/Ortodos, Beograd, 1995).

J. Zizjulas, Ouvanje Boje tvorevine, BESEDA, 1-4, Novi Sad, 1994.

14

Svest - Religija - Drutvo: Na pragu novog humanizma? ECPD okrugli sto, D. Rakovi & . Koruga, eds., str. 17-40

22.04.1997. Beograd

NOVI SVETSKI POREDAK I NOVI SVETSKI POREDAK I NADE NOVOG DOBA NADE NOVOG DOBA
Duan Pajin Fakultet likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu
Rezime: Prvi deo posveen je evoluciji ideja verske tolerancije i sekularizacije, kao nastojanja da se prevaziu verski ratovi (dva tridesetogodinja rata) koji su razdirali Evropu tokom XVI i XVII veka. Jedan od kljunih datuma u tom procesu bio je Svetski parlament religija, odran u paviljonima Svetske izlobe, na obali jezera Miigen, 1893. godine. U drugom delu izlau se ideje XIX veka (darvinizam, marksizam, psihoanaliza, internacionalizam) koje su trebalo da osveste oveka i omogue nastanak jednog novog istorijskog subjekta i nestanak zla u istoriji. Trei deo posveen je evoluciji ideja vezanih za sintagmu novi svetski poredak i to kako u optimistikoj varijanti (svetski poredak kao reenje goruih problema sveta: ratova, razoruanja, ekonomskog razvoja, ekolokih problema itd.), tako i u pesimistikoj varijanti (svetski poredak kao sredstvo dominacije i nasilja jedne ili vie svetskih sila nad ostatkom sveta). etvrti deo posveen je vodeim idejama Novog doba (New Age), evoluciji termina i razliitim (esto veoma heterogenim) aspektima New Age-a i njegove ideologije. Peti deo teksta posveen je objanjenju novog interesa nauke za probleme svesti, tokom devedesetih godina.

PRELAZNI PERIOD
U duhu hrianskog uenja o Bojem planu spasenja, ivot ljudi na zemlji smatra se prelaznim periodom izmeu prvog i drugog dolaska Isusa Hrista (tj. Stranog suda i uspostavljanja carstva Boijeg na zemlji). Budisti smatraju da je ovo prelazni period izmeu javljanja Bude akjamunija (u VI v. pre n. e.) i Bude Maitreje, koji tek treba da se pojavi. U argonu politike teorije socijalizma, socijalizam je prelazni period izmeu kapitalizma i komunizma. U argonu Novog svetskog poretka, ovo je prelazno razdoblje izmeu istorije podeljenog i partikularizovanog oveanstva i epohe u kojoj e biti uspostavljena svetska zajednica (federacija), kojom e biti prevaziene protivrenosti prethodne istorije. U argonu New Age-a, ovo je prelazno vreme izmeu razdoblja riba i razdoblja vodolije, u kome e duhovno preobraeno i oplemenjeno oveanstvo ostvariti svetsku zajednicu istinski srenih ljudi. Sada postoji termin tranzicija kojim se oznaava novi prelazni period za bive socijalistike zemlje - iz okvira i uslova socijalistike ekonomije i politikog sistema u okvire i uslove kapitalistike ekonomije i politikog sistema. Termin zemlje u tranziciji deluje kao eufemizam - adekvatan termin bio bi zemlje u agoniji.

VIZANTIJA I ZAPAD
1453. g., kad su Turci zauzeli Konstantinopolj, Nikola Kuzanski je napisao svoje delo De pace fidei, izlaui svoja shvatanja o moguem miru meu verama. Papa je -

esnaest godina pre toga, 1437. g. - poslao Nikolu Kuzanskog u Konstantinopolj radi poboljanja odnosa izmeu Pravoslavne i Katolike crkve, to je nailo na dobrodolicu od strane Vizantije. Idue godine Jovan VIII Paleolog doao je sa Vaseljenskim patrijarhom i drugim velikodostojnicima u Feraru u Italiju na sastanak sa Papom. Posle dugih sesija tek 1439. potpisan je dekret u kome je postignuta saglasnost oko mnogih spornih pitanja. Izmeu ostalog, njime je bila predviena i pomo Vizantiji protiv Turaka. Meutim, u samoj Vizantiji je to nailo na neodobravanje, a od strane Zapada nije ispunjen deo ugovora vezan za vojnu i materijalnlu pomo i Vizantija je uskoro pala pod Turke. To je bio konaan neuspeh nastojanja iji poeci su sezali jedan vek unazad, do Duanovog vremena - da se napravi savez balkanskih i zapadnih hriana protiv Turaka. Filip III, zvani Dobri (Philippe le Bon, 1396-1467) bio je ovek od ukusa i za vreme njegove vladavine dvorski ivot u francuskom srednjem veku je dostigao vrhunac sjaja. Filip je 1430 ustanovio red vitezova Zlatnog runa (Toison dOr), koji je brojao 24 istaknuta feudalca. U svom dvorcu u Lilu, u Burgundiji, priredio je uvenu gozbu 1454. g. kada su gosti - prilikom iznoenja fazana na sto - dali zavet da e poi u krstaki rat protiv Turaka. Velika vojvodina sveanost predstavljala je zavretak i krunu itavog niza banketa koje su dvorski plemii u meusobnom nadmetanju prireivali jedni drugima. Na njima je trebalo poloiti zavet da e se poi u krstaki rat protiv Turaka, da se ponovo osvoji Carigrad. Ovaj krstaki rat bio je vojvodin zvanian ivotni ideal. Da bi sve pripremio, imenovao je jednu komisiju kojom je rukovodio an de Lanoa, vitez Zlatnog runa. Filip u svojim uspomenama belei posebno sveano raspoloenje koje bi ga obuzimalo u toj prilici poto velika i asna dela trae veliku slavu i trajnu uspomenu. Osim tog sveanog raspoloenja koje ga je obuzimalo Filip Dobri je voleo i da osvaja, ali laki plen nego to je to bio Carigrad - kao to su bile susedne dravice-feudi: Brabant, Luksemburg itd. Neki vele da komisija i dalje radi.

VERSKA TOLERANCIJA
U delu De pace fidei Nikola Kuzanski se poduhvata da doktrinarno obrazloi ideju tolerancije. "Njega ne zbunjuju problemi partikularnosti: mnogobotva, judaizma, hrianstva, islama. Sledei via negativa, Kuzanski iznosi na videlo ne samo diskontinuitete, ve i kontinuitete... jer mnogoboci oboavaju boanstvo u svim bogovima... imena pripisana Bogu potiu od onih koje je on stvorio; sam po sebi, Bog je neizreciv i iznad svega to bi se moglo imenovati ili rei" (Elijade, III: 181). itava tri veka ova knjiga je bila zanemarena, jer je Evropa bila puna besa, koji je njen jugoistok pretvorio u laku rtvu turskih osvajanja, a njen zapad u poprite borbi s jeresima i klanicu verskih ratova, od kojih su najei bila dva tridesetogodinja, jedan u Francuskoj (1562-98), a drugi u Srednjoj Evropi, pre svega Nemakoj (1618-48). Izmorenoj Evropi nova generacija mislilaca nudi izlaz u verskoj toleranciji. Jedni e toleranciju zasnivati na etici kao neemu to moe premostiti versku iskljuivost, kao Pjer Bajl (Pierre Bayle), koji u svom Istorijskom i kritikom reniku (iz 1695-7 god.) govori o slobodi veroispovesti i savesti u kontekstu prava Francuza da budu protestanti (hugenoti), ili katolici. Oko sto godina kasnije Didro i Volter e toleranciju zasnivati na

16

tezi o prirodnoj religiji i na razumu. Didro (Denis Diderot), u delu O dovoljnosti prirodne religije, istie da se spor istorijskih religija ne moe razreiti, jer svaka od njih pretenduje na apsolutnu superiornost nad drugima i odbacuje sva druga uverenja. Otkrivena religija dolazi spolja i razlikuje se u zavisnosti od podneblja, klime i tradicije, a prirodna religija je uvek ista i otkriva se u sebi. Ona prva zavaa oveka sa ovekom, izlae mudre besu i progonu neznalica i fanatika, ona druga ujedinjuje hriane i nehriane, uene i neobrazovane. U svom Traktatu o toleranciji (iz 1763) Volter (Voltaire) istie da je tolerancija "apanaa razuma", tj. on smatra da je to trijumf filozofije ako "danas" (tj. krajem XVIII veka) Jevrejin, katolik, luteran, pravoslavac, kalvinista i anabaptista mogu da ive kao braa i da doprinesu dobrobiti drutva. Kad se ljudi oslone na razum (kad je reeno da je razum najbolje rasporeena stvar na svetu, ostalo je nejasno da li je to bila ironina ili ozbiljna opaska), onda nerazumni sukobi prestaju sami od sebe. Vidimo, dakle, da su se do tog vremena uobliila odreena stanovita u zasnivanju ideje verske tolerancije, koja su ostala u opticaju do naeg vremena. a) Socijalno stanovite polazi od pretpostavke da svi pripadnici jedne zajednice (drutva, drave) imaju zajedniku dobrobit, odnosno interese koji ih mogu na pozitivan nain povezati, bez obzira na njihovu veroispovest, a netolerancija, odnosno verske borbe ( i rat), nisu u optem interesu. b) Etiko stanovite polazi od pretpostavke da postoji optevaea (antropoloki, ili filozofski zasnovana) etika koja nalae potovanje drugog oveka bez obzira na njegovu versku pripadnost, odnosno da je zajednica ljudi "starija" od verske zajednice. c) Etiko zasnivanje tolerancije je izvedeno pozivanjem i na odreene delove svetih spisa pojedinih religija, budui da je u njima mogue nai i potkrepljenje za sveti rat, a i naela koja upuuju na toleranciju i milosre, posebno uoavanjem tzv. zlatnog pravila u njegovom pozitivnom, odnosno negativnom vidu: ini/ne ini drugome ono to eli/ne eli da tebi bude uinjeno/ne i-njeno. d) Tolerancija se zasnivala i na pretpostavci da postoji (ili je postojala) tzv. prirodna religija (spontana, jednostavna religioznost) koja ne sadri versku netrpeljivost i naglaenu svest o posebnoj, vlastitoj "izabranosti"). Od XIX veka naovamo ideju prirodne religije smenjuje uverenje da e u budunosti moda nastati neka sveopta, univerzalna religija, u koju e se sliti sadanje posebne religije, ili pak oni njihovi delovi koji imaju univerzalni karakter. Taj proces bi, po tumaenju zastupnika ove ideje, mogao tei naporedo ili nezavisno od opteg procesa globalnog povezivanja oveanstva. e) Tolerancija je zasnovana i na mistikom iskustvu razliitih religija - posebno ideji da postoji jedinstvena sutina boanstva, pa time i zajednika pra-osnova svih religija. Ovo je (istorijski gledano) verovatno najstariji nain izvoenja/zasnivanja ideje tolerancije, a nalazimo ga u egipatskoj, indijskoj, grkoj, hrianskoj, islamskoj i nekim drugim tradicijama, odnosno religijama. Ta ideja stara je koliko i verski sukobi.

17

DIJALOG RELIGIJA
Svetska izloba u ikagu otvorena je 1893. godine da bi se obeleila 400-godinjica otkria Amerike. Po prvi put svetu je predstavljeno elektrino osvetljenje. Primenivi Tesline patente Vestinghaus (Westinghouse) je demonstrirao svetu mogunosti struje, a Tesla je najirem auditorijumu predstavio jo neprimenjene pronalaske, kao to je obrtno magnetno polje (sa "arobnim" jajetom koje se vrti) i paljenje elektrinih lampi provoenjem struja visokog napona (od milion volti) kroz njegovo telo. U sklopu tog kompleksa zgrada - malog grada koji je bio podignut na obali jezera Miigen radi Izlobe - septembra iste godine odran je i Svetski parlament religija, kao duhovni izraz Izlobe i cele dolazee epohe. U tom "Belom gradu", kako su ga nazvali, svetu su predstavljena dostignua u oblasti obrazovanja, umetnosti i tehnologije (pre svega elektriciteta). Posle nekoliko vekova, u kojima su besneli verski ratovi i odigravali se sukobi religije i nauke (najpre astronomije, a zatim biologije), smatralo se da svetu treba predstaviti novu ulogu religije u epohi koja dolazi. Sami hrianski misionari su u prethodnim vekovima bili meu prvima koji su upoznali velike zemlje i kulture Azije i u nastojanju da proire hrianstvo i sami su upoznali domae religije. Parlament religija je predstavljao prvi globalni susret hemisfera u religijskoj ravni, a da se pri tome nije postavljalo pitanje iskljuive premoi ove ili one religije, odnosno konfesije. Domaini su bili protestanti, a uz predstavnike katolianstva i jevrejstva, tu su bili i predstavnici razliitih religija iz Indije, Kine, Japana, Sri Lanke. Ovaj skup je oznaio poetak meureligijske saradnje u vremenu koje je usledilo, iako nije predstavljao i kraj verskih sukoba u razliitim delovima sveta [1].

OSNOVE TOLERANCIJE
U poslednjih sto godina moe se zapaziti da je dolo do promene u jednom od osnovnih stavova. Dok je u vreme odravanja Svetskog parlamenta religija nada u postizanje verske tolerancije vezivana uz ideju da bi u budunosti mogla biti stvorena neka univerzalna, nadkonfesionalna religija, sada preovlauje stav da to nije verovatno, a nije ni neophodno. Smatra se da ljudi razliitih veroispovesti mogu da ostvare saradnju na pitanjima koja su od zajednikog interesa (kao to su mir, ekonomska saradnja i zatita sredine) i da uslov te saradnje nije da svi usvoje jednu religiju, nego da se sloe oko puteva ostvarivanja tih zajednikih interesa, zadravajui vlastiti identitet i veru. Ono to je presudno jeste da se razlike u veri ne instrumentalizuju radi podsticanja antagonizama i sukoba koji imaju u osnovi druge razloge, koje (tako instrumentalizovana) religija treba da prikrije, ili zamagli. Drugi princip jeste da drava, kao zajednica graana razliitih veroispovesti, bude nezavisna od religije, tj. ne bude izjednaena, ili povezana sa jednom verom (princip sekularizacije). Nezavisno od institucionalne forme tolerancije, u individualnoj ravni mogu se postaviti pitanja na koja je teko odgovoriti. Na primer: da li je govor mog Boga drugaiji od govora drugih Bogova njihovim vernicima? Ako jeste, da li je tu moguno uspostaviti neto "izmeu" mene i pripadnika druge religije? Ako jedan od bojih naloga glasi: "Nemoj imati drugih bogova uza me" ("Druga knjiga Mojsijeva", 20:3), ili "Ja sam uistinu Alah, drugog boga, osim Mene, nema" (Kuran, XX, 14), treba li da

18

nastojim - milom ili silom - da i druge privedem Bogu jedinome. Moda je izlaz ako kaem da u tekstovima razliitih tradicija Bog podvlai svoju jednost i jedinstvenost, te da je to isti Bog koji se oglaava u razliitim tekstovima na razliite naine. Ali, iz onog to Bog kae, vidim da i on zna za druge bogove, bilo da to izriito kae, nalaui da ih se klonim, ili samo posredno, istiui svoju jedinstvenost. Ako sam u krajnjoj liniji odgovoran Bogu, u kakvom se svetlu pojavljuje odgovornost mojem Bogu u odnosu na odgovornost drugoga njegovom Bogu? Da li je mogue da uspostavim i podelim svoju odgovornost bar sa drugim hrianima koji mi prete, ili me mrcvare, ili kojima ja pretim, a moda u ih i mrcvariti? Ako ne znam kako da svoju odgovornost poveem sa drugim hrianima, kako u sa muslimanima, budistima, intoistima, bahajcima? U istoriji religije mnogo puta se dogaalo da je stepen trenja izmeu ogranaka iste vere nekad vei nego izmeu razliitih vera. Religija drugog postaje mi utoliko podnoljivija ukoliko je moja religija njemu podnoljivija i mi moemo ustanoviti mnoge zajednike interese, ako obratimo panju na ono to nas povezuje, ak i ako ne trgujemo.

SEKULARIZACIJA
Trei proces od znaaja za razumevanje duhovne situacije u Novom veku je sekularizacija. Obino se o sekularizaciji govori u paru sa modernizacijom. Na ustavnoj i politikoj ravni sekularizacija je znaila ukidanje dravne religije (drava vie ne daje ekonomsku pomo crkvi, kao to su joj feudalci darivali imanja i posede), niti podrava njenu presudnu ulogu u drutvu (odvajanje religije i crkve od drave, prava i obrazovanja). Socioloki, sekularizacija znai da religija, crkva i svetenstvo prestaju da budu meritorni inioci u razliitim domenima drutvenog ivota: u vlasti (vlast nije vie delegirana od Boga), pravu (ustanovljuje se graansko pravo), obrazovanju (nauka preuzima njihovu ulogu u obrazovnom sistemu), a religijska uenja se odvajaju od dravnih kola. Ukidaju se religijski ispiti za javne slube. Filozofski, sekularizacija znai da razum i nauka preuzimaju ulogu poslednje rei od vere, oni odreuju shvatanje i tumaenje sveta. U sluaju razilaenja naune i verske istine, religija vie ne moe da zabrani i kazni iznoenje naune istine. Maks Veber je smatrao da modernizacija i sekularizacija znae skidanje arolije sa sveta u celini, jer ukidaju sve nadljudske i nadprirodne inioce i sile: bogove i duhove koji vladaju svetom u predindustrijskim drutvima. Na njihovo mesto sekularizacija i modernizacija dovode nauno tumaenje sveta. U procesu sekularizacije bivaju zamenjene mnoge religijske insitucije, a verski obiaji i uverenja bivaju zamenjeni autoritetom nauke i razuma. Proces je iz Evrope prenet u paketu industrijalizacije u ne-evropske zemlje, a bio je pojaan i ubrzan u socijalistikim zemljama u procesu ateizacije. Sekularizacija postoji naporedo sa mnogim religijskim obiajima (krtenje, venanje, sahrana), a religijska uverenja su se odrala i preobrazila, poprimajui i nove forme. Iako je sekularizacija bila opta tendencija u mnogim zemljama, religija je zadrala odreeno mesto u drutvu i ivotu ljudi, a u pojedinim delovima sveta dolazi do obnove i jaanja religioznosti, nekad i u radiklanoj formi koja se naziva verskim

19

fundamentalizmom (islamski fundamentalizam je najradikalniji, iako se sline, tendencije - u blaoj formi - mogu uoiti i u nekim zemljama u kojima su budizam, ili hrianstvo preovlaujue religije).

OSVEIVANJE OVEKA
Krajem XVIII veka ustanovljeno je da je razum sutinsko svojstvo oveka, koje ga razlikuje od ostalih bia. To to ljudi esto donose nerazumne odluke, ili se nerazumno ponaaju tumaeno je time da su zatucani i zaslepenjeni, dakle, nije im omogueno da koriste razum, a to e biti mogue tek kad se uvede opte i besplatno obrazovanje, bez obzira na pol i materijalno stanje. Posle 200 godina moemo rei da ove prosvetiteljske nade (vezane za projekt razum i obrazovanje) nisu ostvarene. Tokom XIX veka dogodile su etiri vane stvari. Darvin je osvestio nastanak ivota i ivih vrsta, Marks je osvestio ustrojstvo i dinamiku istorije i drutva, a Frojd je osvestio nesvesno. Izgledalo je da sad imamo objanjenje prethodnog neuspeha. Marksisti su govorili - iako imaju razum ljudi su u vlasti klasnih interesa i klasne svesti i tako e biti dok ne izvedu revoluciju. Psihoanalitiari su govorili - iako imaju razum, ljudi su u vlasti nesvesnih sila, sve dok ne upoznaju svoje nesvesno. Dakle, od prvobitne zajednice do Marksa ljudi su bili u vlasti slepih sila istorije, a od nastanka homo sapiensa do Frojda bili su u vlasti slepih sila nesvesnog. Tako je Darvin osvestio ovekovo poreklo, Marks ovekovu istoriju, a Frojd ovekovo nesvesno. Sada na putu prevazilaenja velikih zala istorije oveanstva nije vie nita stajalo na putu. Mrak iskona, mrak istorije i mrak ovekovog nesvesnog i njegovih slepih instikata su osvetljeni i izneti na videlo. Poto nije Bog stvorio iva bia za est dana, nego su ona rezultat duge evolucije ivota, reenje nije u dijalogu sa Bogom - niti nevolje potiu od krenja njegovih zabrana, niti je izlaz u pokajanju i oprotaju koji treba da zasluimo i dobijemo od njega, nego ovek treba da primeni saznanja o prirodi koja je stekao i nae svoje mesto u velikoj porodici ivota. Na slian nain, poto je postao svestan razvoja proizvodnje i proizvodnih odnosa, koji uslovljavaju njihov ivot, patnje i sukobe kroz istoriju, on e sada poeti da planira svoju istoriju i uslove vlastitog ivota u drutvu, umesto da bude njihova nesvesna rtva. Konano, ovek postaje svestan da je (kao individua, ili kao zajednica) osim svesnog ivota, u mnogim svojim uverenjima, odlukama i akcijama, pod uticajem nesvesnog. Tamo gde je nesvesno, sada e doi svest i ovek e se osloboditi robovanja nesvesnim instinktima. Na osnovu svega toga - oekivalo se - izrae jedan internacionalizam (univerzalizam), nestae silne (vetake, neprirodne) podele i sukobi meu ljudima, zasnovani na rasnoj, nacionalnoj, verskoj, klasnoj, politikoj itd. pripadnosti. Zbratimljeno, osveeno oveanstvo (povezano Komunistikom internacionalom, a kasnije Internetom i lancem picerija koje dri naa kompanija) radie zajednikim snagama na optoj dobrobiti oveka. Na osnovu svega toga stvorena je humanistika predstava o oveku kao graaninu sveta, koji se ne svodi na ovu ili onu konfesiju, naciju ili klasu, nego deli neto zajedniko svim ljudima sveta (velika foto-izloba pre etrdesetak godina, koju su organizovale UN pod naslovom Porodica oveka, je na upeatljiv i neposredan

20

(dokumentaran) nain, trebalo da nas zblii sa svim rasama i ljudima sveta). Dakle, ne postoji vie izabrani narod, vie i nie rase - svi smo mi ljudi, lanovi jedinstvenog antropolokog stabla. Pred naim oima se sada ocrtavao jedan novi ovek, osveeni subjekt - koji nije vie genetski ogranien svojim nasleem, nije zaslepljen neznanjem i predrasudama, ogranien klasnom sveu, ili svojom podsveu - koji e uzeti stvar u svoje ruke. (1) Uz pomo genetike stvorie nove, bolje biljne i ivotinjske vrste - pa i boljeg oveka. (2) Uz pomo poznavanja zakona istorije i drutva, oslobodie se istorijske stihije i svesno e planirati razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, stvorie bolje drutvo i istorijske uslove za ljude. (3) Uz pomo psihoanalize osvestie svoje nesvesno, koje ga je uslovljavalo svojim mranim snagama. Shvatajui ulogu potsvesti u ponaanju pojedinca i zajednice, taj novi subjekt izleie duevne poremeaje pojedinaca i preduprediti kolektivna ludila, koja su kroz istoriju povremeno zahvataju manje, ili vee grupe ljudi. (4) Na osnovu svega toga izrae internacionalna, univerzalistika svest koja e mu omoguiti da shvati da su sve podele izmeu ljudi vetake i nametnute. Rasprie se kao magla mrana osnova iz koje su do sada nicali beskrajni sukobi i antagonizmi izmeu ljudi. Ve do kraja XIX i poetka XX veka sve ove etiri ideje su uobliene i sa nestrpljenjem je oekivana njihova primena i rezultati u novom, XX veku. Utoliko vie su svi bili razoarani kada se oveanstvo obruilo u kolektivno razaranje koje je nadmaalo sva preanja - u I sv. rat.

SOCIJALIZAM
Reklo bi se da su samo boljevici likovali - oni su verovali da se time samo potvruju gvozdeni zakoni istorije koje je Marks otkrio - tj. da kapitalizam vie ne moe da rei nagomilane protivrenosti i da je uao u svoju poslednju fazu imperijalizam, posle ega e uslediti svetska revolucija proletarijata i generalno ozdravljenje istorije i oveanstva u svetlom carstvu komunizma. Ta teorija je jo izgledalo da radi i kao objanjenje za pojavu faizma i nacional-socijalizma, ali je njena paradoksalnost postala oigledna kad se javio staljinizam, jer je ispalo da najbolja teorija istorije ne moe da objasni ono to se zbiva u najboljem drutvu - u socijalizmu [2]. Te nevolje, koje su izgledale samo teorijske (ali na dugu stazu pokazae se i kao nevolje istorijske prakse) kao da itavih 50 godina nisu bitno uticale na neto to je u to vreme oito bilo jedno od onih prelaznih istorijskih reenja - nove socijalistike revolucije i prevrati zbivae se narednih pedeset godina posle Oktobarske revolucije, to je stvaralo oseanje da je socijalizam (u stvari, u Marksovoj dijagnostici to bi pre bio primitivni komunizam) zaista svetsko-istorijski proces - da on predstavlja i reenje za zemlje treeg sveta Azije i Afrike, a u svojoj razvijenoj formi i za ceo svet [3].

21

to se tie odnosa prema darvinistikom i psihoanalitikom nasleu, marksistika teorija je bila kompatibilna sa evolucionizmom, ali je imala izvestan antagonizam prema psihoanalizi, jer je nekim marksistima izgledalo da psihoanalitike tvrdnje o presudnom uticaju potsvesti na ljudsko ponaanje i kulturu, dovodi u pitanje neke njihove teorije, posebno teoriju o klasnoj svesti. Neki talentovaniji marksisti, kao From, shvatili su da to nije nuno i da se moe izgladiti, ili ak preokrenuti u korist marksizma. Oni koji su nasluivali slom tadanjih formi socijalizma, nastojali su da razviju teoriju socijalizma zasnovanog na viepartijskom sistemu i kapitalistikoj ekonomiji, ali pokuaji da se takav prelaz naini (perestrojka, jugoslovenska konfederacija, poznata kao ustavna reforma 1974) u praksi su - umesto oporavka - obino vodili raspadu i mrvljenju, kako na dravnom planu (raspad federacije), tako i ekonomskom planu (treba se nadati da e kineski put biti izuzetak od ovoga). Pri tome, karakteristino je bilo to da se nacionalizam, koji je u XIX veku bio integrativni faktor (formiranje novih nacionalnih drava objedinjavanjem dravica i grofovija), sada pokazao kao dezintegrativni faktor (razbijanje sovjetske i jugoslovenske federacije). Glavni udar nije doao iz teorije, nego ba iz prakse, za koju su se marksisti razliitih struja uvek pozivali kao na krajnje merilo. Ispostavilo se da socijalizam polako gubi korak upravo sa onim to je smatrao svojim glavnim terenom - sa istorijom [4]. Bilo je teorijskih pokuaja, a i pokuaja u praksi - da se socijalizam popravi, reformie, revidira (samoupravljanje, liberalizam, socijalizam sa ljudskim likom, viepartijski politiki sistem u socijalizmu itd.), ili pokuaja da se radikalizuje, da se vrati korenima (marksistiki fundamentalizam: kulturna revolucija u Kini, crveni kmeri u Kambodi) - ali, i jedno i drugo je zavravalo jo u veoj krizi. Posle sedamdeset pet godina moe se rei da slom socijalizma (globalni, a i u pojedinim zemljama), nije njegova glavna krivica. To to marksizam i socijalizam nisu ostvarili svoja obeanja da e uspostaviti bolji poredak nije najvea nevolja koja je snala stanovnike pojedinih zemalja - gore je to to su se oni sada nali opet na poetnoj stanici, tj. tamo gde ih je kapitalizam ostavio, a socijalizam preuzeo, pre vie decenija. Oni sada moraju iznova da kreu u prve razrede kapitalizma, koje bi moda do sada ve savladali (moda, jer znamo da ni to nije pravilo - postoje zemlje koje su jo uvek u prvim razredima kapitalizma, iako su ga imale svo to vreme). U tim prvim razredima u odnosu na spoljno okruenje uspostavlja se status kolonije, a u unutranjim odnosima kapitalizam se brka sa mafijako-gangsterskim odnosima. Druga nevolja je to socijalizam nije uspeo da stvori dravu kao servis drutva - dravu koja slui zajednici i koja, kao sluba od zajednikog interesa, traje nezavisno od promene ideologije. Da je to uspeo, onda kriza ideologije, ili vladajue strukture, ne bi znaila da zbog toga prestaju da funkcioniu policija (kao sluba koja suzbija kriminal), zdravstvo, ili vodovod. Poto socijalizam nije stvorio takvu dravu, raspad politike strukture vodio je raspadu zajednice (federacije) i raspadu socijalnih funkcija drave (tj. anarhiji i rasulu i u tzv. obinim stvarima). Meutim, istorijska procena socijalistikog perioda bie mogua tek kad politiko da ili ne ustupi mesto istorijskom procenjivanju, koje se zasnivana diferenciranom pristupu. I to iz dva razloga. Prvo, u razliitim zemljama socijalizam je znaio razliite

22

stvari. Drugo, u nekima od njih, u tom periodu ostvareni su istorijski maksimumi u pojedinim domenima. Ako se zadrimo na Jugoslaviji, onda vidimo da su u tom periodu ostvareni dometi (reenja) u razliitim sferama, koji se izgleda nee skoro dostii ak ni u onim delovima ex-Jugoslavije koji su najmanje urueni treim balkanskim secesionistikim ratom i intervencijama meunarodne zajednice. Jedino to su ti dometi i reenja bili prelazni kao i sve ostalo. Ukratko, o ravim stranama socijalizma moe se ubedljivo govoriti tek kad na istom terenu bude stvoreno neto bolje. Ali, slom socijalizma (kao svetsko-istorijskog procesa) moe da nam odvue panju od celine. Re je o jednoj od velikih ideja iz prolog veka, a celinu ini (zajedno sa ovom) i slom druge tri ideje, odnosno celokupnog antropolokog projekta, zamisli o osveenom oveku. Ispostavilo se da otkrie potsvesti i nesvesnog nije bitno uticalo na smanjenje duevnih poremeaja i opte (kolektivne) sumanutosti oveka, kao to nova drutva ni nova genetika nisu uticali na to da se stvori neki novi bolji (svesniji) ovek. S druge strane, stvaranje novih sorti itarica itd., je dobit anulirana sumanutim rastom svetskog stanovnita, posebno u najugroenijim regionima. Kad itamo Jaspersovo delo Duhovna situacija naeg vremena (pisano oko 1930) vidimo da se on brine zbog rasta svetskog stanovnitva, jer konstatuje da je oko 1800. godine bilo oko 800 miliona stanovnika na zemlji, a te (1930) milijardu i 800 miliona stanovnika. Znai, za 130 godina broj je porastao za milijardu. Danas nam njegova zabrinutost izgleda smena, ne zato to smo problem reili, nego zato to nam brojka koja je njega brinula danas izgleda smena kao razlog za brigu. U meuvremenu, za ovih 60 godina, broj ljudi na zemlji se uveao za preko 4 milijardi. Od vremena paleolita (kad je moda na celoj planeti bilo oko milion-dva ljudi) do danas, ljudi su zadrali neke konstante u meusobnim odnosima: otimainu teritorije, stanita, i/ili nekih dobara, odnosno ubistvo kao konano reenje. Unitavanje biljnog i ivotinjskog sveta u odnosu sa okolinom. Novi svetski poredak je poeo u paleolitu. Sve ostalo su varijable.

NOVI SVETSKI POREDAK

Proces sekularizacije koji je otpoeo u vreme Francuske revolucije i nastavio se do sedamdesetih godina naeg veka, bitno je oslabio uticaj religije na drutvo i kulturu (proces ateizacije u socijalistikim zemljama je to ubrzao i pojaao - ali ova dva procesa ne treba brkati, ili izjednaavati). Neki su skloni da slabljenje uticaja religije dovedu u vezu sa odreenim negativnim tendencijama (od kojih smo neke i opisali), tj. da povratno zakljue, kako je greka napravljena sa racionalizmom, prosvetiteljstvom, socijalizmom i svim novovekovnim tendencijama, pa se, prema tome, nevolje naeg veka mogu reiti povratkom religiji. Pri tome se zaboravlja da je religija (odnosno borba razliitih konfesija, udruenih sa odreenim drutvenim snagama, vojnom moi itd.) tokom dugog perioda bila globalni i regionalni inilac razdora i estokih verskih ratova tokom vie od petnaest vekova i da je sekularizacija nastala kao pokuaj reenja, odnosno prevazilaenja te situacije. Racionalizam, nihilizam, anarhizam, socijalizam, boljevizam, internacionalizam itd., nastali su (veim delom) i kao reakcija na prethodni haos, izazvan verskom i nacionalnom iskljuivou preanjih vremena.

23

Novi svetski poredak (New World Order) je sintagma koja se poev od dvadesetih godina naeg veka upotrebljavala u razliitim znaenjima, mada bi se ona mogla primeniti i unazad, od Kolumbovog vremena, kad poinje globalna ekspanzija i razvoj kolonijalizma. Danas mnogi pod tim podrazumevaju pre svega nov globalni raspored moi, koji se odigrao poslednjih sedam godina, od vremena kada se raspao istoni blok i SSSR, a NATO (odnosno zapadni blok) ostao jedini igra na sceni zapadne hemisfere. Istovremeno sa tim, kapitalistiki model ekonomije i politikog ivota se nametnuo kao jedina, globalna alternativa. Ne postavlja se vie pitanje da li ete se ukljuiti ili ne u novi svetski poredak, nego pod kojim uslovima, po koju cenu (to zavisi od toga koliko vam je, pre cenjkanja, oborena cena). Meutim, treba podsetiti da je sintagma novi svetski poredak starija od situacije koju imamo u vidu poslednjih sedam godina i da je u naem veku imala i bitno drugaija znaenja u odnosu na ono koje ima danas. Prvih decenija naeg veka termin se istovremeno vezivao i za nade i za strahovanja da bi mogla biti uspostavljena neka vrsta svetske federacije, svetskog poretka, ili vlade. Ova dva protivrena znaenja i stava vezana za sintagmu novi svetski poredak su ostala do danas. To je vano imati u vidu ako ne elimo da budemo opinjeni samo jednim znaenjem - to je inae esto u publicistici. Jedni su za novi svetski poredak, svetsku federaciju, ili vladu, vezivali oekivanja i poboljanja svetskih i nacionalnih, ekonomskih i politikih prilika, ukidanje uslova i razloga za regionalne i svetske ratove itd. Ukratko, novi svetski poredak, koji bi bio uspostavljen svetskom federacijom i svetskom vladom, bio bi pozitivna novina u svekolikoj istoriji oveanstva. Za tu ideju zalagao se 40 godina (1913-1953) i jedan na teoretiar, Dimitrije Mitrinovi (vidi Pajin, 1984: 33-44), koji je ova svoja shvatanja poeo da izlae u asopisu (socijalista fabijanske orijentacije) Novo Doba (New Age, London 1906-1922, gl. urednik Alfred James Orage, 1873-1934) 1920 godine i nastavio da ih razvija sve do svoje smrti (1953). U zacrtavanju ovog programa Mitrinovi nabacuje i ideju osnivanja jednog Svetskog grada (neka vrsta svetske prestonice), sveoveanskog metropolisa. Od 1931 Mitrinovi se usredsreuje na propagiranje stvaranja federacije Evrope (koja bi trebalo da osigura stabilnost evropske zajednice i bude prvi korak ka stvaranju novog svetskog poretka. Istovremeno, oni se nada da bi se tako mogao preduprediti uspon nacizma i pretei rat. U slinom duhu od 1933 svoje ideje razvijaju i Vels (H.G. Wells, 1933), takoe u Britaniji (kao i Mitrinovi) i Sri Aurobindo u Indiji. Drugi sintagmu Novi svetski poredak povezuju sa teorijom zavere. Naime, sa ideoloko-politikom polarizacijom, sintagma se javlja (i) u negativnom znaenju, poprimajui vidove politike paranoje. Jedni sumnjanju da postoji masonsko-jevrejska zavera da se zavlada svetom (teoriju su obino lansirale nacionalistike ideologije zasnivajui je na Protokolima cioniskih mudraca), a kasnije se masonima i Jevrejima pridodaju komunisti. Dakle, dok su se jedni otvoreno zalagali za novi svetski poredak kao za reenje glavnih svetskih problema i sukoba, drugi tom sintagmom oznaavaju tajni plan neke uticajne grupe, ili organizacije, da ovlada svetom na tetu ostalog dela sveta i zavede vlastitu dominaciju [5]. U globalnoj paranoji koja se razvija posle II sv. rata, leve snage veruju da desniari imaju tajni plan i organizacije kojima e

24

uspostaviti svoj svetski poredak, a desne snage veruju da leviari imaju svoje tajne agente i planove kojima e uspostaviti svetski komunizam. Posle poraza faizma, teorija zavere svodi se na zaveru Moskve da uspostavi svetski komunistiki poredak (domino teorija itd.). Komunisti su, pak, strepeli da postoji globalna zavera da se omeka i srui istoni blok i socijalizam i vaspostavi globalni kapitalistiki poredak. injenica da se ovo drugo zaista i dogodilo, reklo bi se da govori u prilog ovom verovanju. Ali, sa time stoji kao i sa padom Rimskog carstva (manja je u tome zasluga Atile, nego rimskih senatora i careva). Oni koji svetsku vladu vide u pozitivnom svetlu, razliito su motivisani, ali svima im je zajedniko da u takvoj instituciji vide reenje odreenih problema: ekonomskih, politikih, vojnih (razoruanje i svetski mir), ekolokih, eugenikih... Recimo, Dulijan Haksli (Sir Julian Huxley) je jo pre 50 godina (1948 - u vreme kad je bio predsednik UNESKA) govorio o potrebi da se pone misliti o eugenici i ljudi obaveste o tekim posledicama koje zanemarivanje te teme ima i imae na svetsku populaciju, a znamo da je ak i ideja obine kontrole raanja (jednu njenu varijantu su u svojim okolnostima pokuale, ili pokuavaju da sprovedu Indija i Kina) ostala (politiki i psiholoki) nepopularna do danas. Mnogi su u Ujedinjenim nacijama (i agencijama UN) videli zametak svetske vlade, ili novog svetskog poretka, a drugi su se zalagali da se Povelja UN izmeni tako da postane Ustav prave svetske vlade. Rokfelerov fond je u publikaciji iz 1959 (The Mid-Century Challenge to U.S. Foreign Policy) afimisao ideju da SAD treba da se prihvate zadatka koji im je nametnula istorija - da uoblie novi svetski poredak u svim njegovim aspektima: duhovnom, ekonomskom, politikom i drutvenom. 1962. godine Nelson Rokfeler pie da postoji groznica nacionalizma, ali da su nacionalne drave sve manje sposobne da sprovedu svoje internacionalne zadatke, pa je potrebno izgraditi novi svetski poredak sa predanom verom u bratstvo oveanstva, jer e pre nego i pretpostavljamo nii osnova za federalno ustrojstvo slobodnog sveta (sintagma slobodni svet je tada oznaavala ne-socijalistike zemlje). Stejt department je 1961. napravio dokument pod naslovom Bez rata: plan SAD optem i potpunom razoruanju u mirnom svetu (State department docum. no. 7277). Taj plan je trebalo sprovesti u tri faze, a cilj je bio razoruanje svih drava i naoruavanje UN tako da nijedna drava ne bude u stanju da se vojno suprotstavi mirovnim snagama UN. Predsednik Nikson u poseti Kini 1972. nazdravlja u En-laju reima: Nadam se da emo izgraditi novi svetski poredak. Iste godine Roj E (Roy M. Ash), direktor Odeljenja za upravljanje i budet SAD (Office of Management and Budget), kae da e za 20 godina biti stvoreni insitucionalni okviri za svetsku ekonomsku zajednicu, a nacionalni suverenitet e prei na nadnacionalnu vlast. Tih godina jo uvek e se povlaiti po publicistici estoke kritike na raun SSSR-a, zbog agresije na ehoslovaku i sovjetske teorije ogranienog suvereniteta kojom je ta agresija opravdavana. 1973. je objavljen Humanistiki Manifest II u kome se kae:

25

"The next century can be and should be the humanistic century...we stand at the dawn of a new age...a secular society on a planetary scaleAs non-theists we begin with humans not God, nature not deity...we deplore the division of humankind on nationalistic grounds....Thus we look to the development of a system of world law and a world order based upon transnational federal government....The true revolution is occurring." * 1975. izlazi studija Novi svetski poredak u izdanju Centra za me. studije, Univerziteta u Prinstonu. U samoj amerikoj javnosti i meu lanovima Kongresa stavovi su podeljeni - jedni se zalau za to da se SAD pridrue drugima u stvaranju Novog svetkog poretka i suze svoj nacionalni suverenitet, a drugi strepe da to znai predaju nacionalnog suvereniteta meunarodnim organizacijama i da e se tim putem ekonomska dobra koja je stvorio ameriki narod raspodeliti svetu (lan Kongresa Marjorie Holt i gener. Chester Ward). Moda pre 20 godina ova dilema nije bila smena (izmiljena) kao danas - moda tada SAD nisu diktirale, nego potovale odluke UN. O emu je re biva jasnije 1991., kada S. Tarner (Stansfield Turner, ranije direktor CIA, sada na Univerzitetu Rhodes) kae: This is an example - the situation between the United Nations and Iraq - where the United Nations is deliberately intruding into the sovereignty of a sovereign nation ... Now this is a marvelous precedent (to be used in) all countries of the world ..." **

TOTEM DRAVNOSTI I TABU JUGOSLAVIJA

Sada biva jasnije zato Jugoslavija moe da se dri pod sankcijama sa lanim optubama, zato moe da se izbaci iz UN, OEBS-a, MOK-a, MMF-a ..., kako moe da joj se odrie ime koje je imala prethodnih 70 godina, zato vie nema unutranjih pitanja, ni spoljnih granica, a u svako doba moe da bude podeljena unutranjim granicama, zato je njenim graanima uskraeno pravo na ekonomski opstanak i preti im se bombardovanjem, a istovremeno se iskazuje briga za njihova ljudska prava sankcije i drugi vidovi izolacije (tzv. spoljni zid sankcija) su drastino pogorali uslove privreivanja i ivota za sve stanovnike Jugoslavije (bez obzira da li su oni Srbi, Albanci, Maari, ili Hrvati), kao i za izbeglice, koje su tako dvostruko kanjene: izgonom iz matine zemlje i kaznom zemlje koja ih je primila. Od 1991, kad je u bivoj Jugoslaviji poeo secesionistiki rat, a zatim osnovana Badinterova komisija, traje licemerje, pred kojim je pokleknuo liberalni i demokratski duh Evrope, principi meunarodnog prva i povelje UN. Nakon sprovedene secesije, Bosna, Slovenija, Hrvatska i Makedonija su registrovane kao nove zasebne drave, ija se secesija, ime i integritet brane, dok se Jugoslaviji osporava pravo na ime, postojanje i integritet. Na re Yugoslavia pao je tabu. Pota koja se iz nekih zemalja sa Zapada upuuje u Jugoslaviju ne sme imati re Yugoslavia, pa se poiljaocu nalae da je naslovi sa ex-Yugoslavia, Serbia, ili Montenegro. Skoranja dosetka u tom repertoaru nalazi se u Newsleteru Europe and the Balkans (No. 9 - June 1996). Tu je upotrebljena sintagma Serbia-Montenegro da bi se izbeglo ime Yugoslavia. Umesto da ljudima sluenim raspadom zemlje u kojoj su iveli 50, ili sedamdeset

26

godina daju primer i uzor zdrave pameti i svesti, Evropa i Zapad daju impulse jednoj novoj politikoj shizofreniji, poto se u istom dahu zalau za integraciju u jednoj ravni (Evropa integrie, rui Berlinski zid), a podstiu nacionalizam, dezintegracija i graanski ratovi, sa ciljem da se razmrve istoni blok, SSSR i Balkan. Istovremeno, ovi primeri dovode u pitanje celu (optimistiku) varijantu novog svetskog poretka. Jer, jedna od motivacija za novi svetski poredak (ne u njegovoj cinino-hegemonistikoj varijanti) je bila da bi svetska vlada i stvaranje globalne federacije eliminisali ekonomske, politike i ideoloke probleme sveta, a posebno uzroke i razloge za ratove. Meutim, ako je ak i u tako maloj sredini kao to su exJugoslavija, Bugarska, Rumunija, ili Albanija lako zaeti i raspaliti mejuetnike (ili interetnike - Srbi protiv Srba, Albanci protiv Albanaca) sukobe do graanskog rata, kako bi toga mogle biti poteene mnogo kompleksnije zajednice, kao to je svetska federacija? Dimitrije Mitrinovi je svojevremeno primetio da su ratovi - koji su od kraja devetnaestog veka voeni na tlu Evropi (ukljuuju i one sukobe koji su bili deo svetskog rata) - bili, zapravo, graanski ratovi (jer je, po njemu, Evropa ve od tog vremena bila dovoljno homogen prostor takvu konstataciju). To - u ekstrapolaciji znai da novi svetski poredak takoe ne bi iskljuivao ovu vrstu graanskih ratova.

AKVARIJANSKA EPOHA I IRENJE SVESTI

U svojoj drami ovek i nad-ovek iz 1905, D. B. o (G. B. Shaw) izlae ideju da se oveanstvo nalazi na prekretnici i da e sile ivota ubrzo poprimiti vii oblik od dananjeg oveka. Kod oa i pojedinih mislilaca s kraja prolog i poetka XX veka, javlja se (darvnistiki inspirisana) ideja da se (bioloka) evolucija nastavlja i da e ona iznedriti novi soj nadoveka. Sa ovim idejama ne treba brkati rasistike ideje koje razvijaju L. Woltmann, J-A. Gobineau, H. S. Chamberlain, ili nacional-socijalisti, gde se podrazumeva da taj soj (arijevci) ve odavno postoji i da samo treba da preovladaju, ili zavladaju (vidi Vlahovi, 1996: 202-205). Godinu dana kasnije o je sa Oridom (Orage) pokrenuo asopis New Age, u kome e izmeu 1920-21 saraivati i Dimitrije Mitrinovi, iznosei svoje ideje o novom svetskom poretku i sveoveku, buduem graaninu sveta. Na taj nain se stavlja u opticaj termin Novo doba (New Age) koji e kasnije obuhvatiti veoma arolik krug ideja, posebno u drugoj polovini naeg veka. Karakteristino je da se ideje koje razvijaju Sri Aurobindo, Dimitrije Mitrinovi, Didu Krinamurti, Teljar de arden (a kasnije, u drugoj polovini naeg veka i autori iz kruga novog doba), vezane za duhovnu evoluciju oveka, ne oslanjaju na evolucionizam darvinovskog tipa, nego na pojam duhovne evolucije oveka i oveanstva. Autori iz kruga novog doba to e potkrepljivati i nalazima neurologije i psihologije - da ovek ne koristi vie od 10-20 % neurolokog kapaciteta svog mozga, iz ega izvlae zakljuak da ovaj i ovakav ovek ima realno mnogo vei kapacitet, tj. da ima bioloki kapacitet, ili osnovu za dalji duhovni razvoj. Drugi idu i dalje do spekulacija da je ovek zapravo programiran [6] za duhovnu evoluciju koja tek treba da usledi, a to programiranje povezuju sa nekom meuzvezdanom intervencijom, od strane neke vie inteligencije.

27

Tokom poslednjih 30 godina, iskristalisalo se nekoliko krugova ideja koje ulaze u opseg New Age-a. (A) Shvatanje religije i predstave o svetu. New Age preuzima neke novovekovne ideje: versku toleranciju, polimorfnost religijskog iskustva, pravo na slobodan izbor vere, ukljuujui tu i ateizam. 1) Sve religije su razliiti odnosi prema svetom i naelno su jednake. Religija treba da se zasniva na linom iskustvu i izboru, a ne na institucionalnoj predaji, tradiciji, obiaju, rutini... Svako ima pravo da se opredeli za tip iskustva koji njemu najvie odgovara. Verska tolerancija zasnovana na samom iskustvu svetog - koje nije iskljuivo nego inkluzivno. Bogovi New Age-a ne kau: nemoj imati drugih bogova osim mene, nego: ima ljudi koji veruju u druge bogove, ali svi smo mi jedno. 2) Religija osloboena dogmi i nauka New Age-a ulaze u prirodan savez, voeni zajednikim ciljem - da obogate ljudsko iskustvo, ovekovo razumevanje sveta koji ga okruuje i njega samog i da oplemene odnose u zajednici. 3) Monizam, holizam i panteizam. Postoje objedinjujui principi univerzuma (formativna uzronost, morfogenetska polja), koji ukazuju da je nastanak univerzuma teleoloki podrazumevao nastanak ivota i svesti (posmatraa). Univerzum je nameran da sebe vidi i shvati (antropiki princip). U tom kontekstu, boanstvo se iskazuje kao sutina svekolikog stvaranja i postojanja - ono ne postoji pre ili posle. 4) ovek otkriva svoju bogolikost promenom svesti: duhovnim preobraajem i svojevrsnim samoprepoznavanjem. 5) Neki teolozi istiu da New Age radije pribegava veri u reinkarnaciju i karmu, nego (hrianskoj) veri u jedan ivot i nebesku platu u egzistenciji post-mortem. To nije motivisano (kako to veruju zapadni teolozi) nekom posebnom naklonou pristalica New Age-a prema istonjakim idejama (uostalom verovanje u reinkarnaciju je postojalo i u antikoj Grkoj), nego je motivisano slino kao i opredeljenje za istone tipove kosmologija - one se lake uklapaju i povezuje sa modernom naukom, nego (prostorno i vremenski) ograniena biblijska slika stvaranja sveta. 6) Ideologija New Age-a ukljuuje neke stavove savremene fizike i biologije i psihologije, a neke uoptava do principa, kao to su holografska paradigma, antropiki kosmoloki princip, ili ih primenjuje na specifian nain (teorija haosa, fraktali, morfogenetska polja itd.). (B) Drugi krug ideja odnosi se na pojedinca i njegovu svest. 1) Svi ljudi nose u sebi istu boansku sutinu. 2) Duhovno preobraeni pojedinac je osnova irih promena. Prema uvenom dvojstvu Artura Kestlera, New Age se opredeljuje za logiku jogina, smatrajui da promene u svetu kreu od unutarnjih promena pojedinaca, umesto logike komesara, koji veruje da se ljudi menjanju kolektivno, kao grupe, pod uticajem drutvenih okolnosti). Kada naraste kritian broj pojedinaca koji su duhovno preobraeni, dolazi do naglog skoka - cela zajednica preuzima nove vrednosti. 3) Pojedinac moe biti preobraen (samoaktualizovan, prosvetljen, oduhovljen, oboen) spontanom evolucijom svesti, upranjavanjem neke duhovne discipline, ili pod uticajem psihodelika. Ovo poslednje uverenje je zasluno za fatalno irenje narkomanije u redovima pristalica New Age.

28

4) Briga o vlastitom zdravlju kroz pravilnu ishranu, vebanje, tehnike relaksacije i meditacije, sutinska je za holistiki pristup zdravlju. Ako moe da se izlei alternativnom medicinom, ne pribegavaj klasinoj. Sa zdravim duhom telo je zdravo. (D) New Age je tokom ovog perioda razvio svoj argon i ogroman broj najrazliitijih grupa, kutova, institucija, asocijacija itd. 1) Kad je re o argonu, termini koji su neto ueg znaenja, ili se nekad koriste kao sinonimi za New Age su: Aquarian Age, Human Potential Movement, Aquarian Conspiracy, Cosmic Humanism itd. Postoji takoe omiljeni renik, gde ulaze rei (imenice, sintagme, ili pridevi) kao: oneness, superorganisam, holistic, holographic, synergistic, at-one-ment, human potential, harmony, personal growth, selfactualisation, altered states, cosmic consciousness, awakening, enlightenment, paranormal, transcendence. 2) Kad je re o grupama, moglo bi se rei da kultovi stoje na jednoj strani, a asocijacije intelektualaca na drugoj. Od ovih drugih pomenuemo samo jednu, po principu sluajnog uzorka, a i stoga to smo u ovom tekstu dva puta navodili jednog od njenih osnivaa. To je Centar za procesna istraivanja (Center for Process Studies), koji su 1973 osnovali Don Kob (John B. Cobb) i Dejvid R. Grifin (David Ray Griffin) sa ciljem da razvija i primenjuje holistiko-relacioni pogled na svet. To znai da im je cilj da objedine nauku, religiju, etiku i estetiku i da posmatraju kosmos kao organsko jedinstvo, koje se moe istraivati kroz iznutra povezane procese. Termin relacioni i procesni znae da se povezuju razliite kulturne tradicije (Istok i Zapad) ekoloke, inter-religijske, politike i ekonomske teme, sa ambicijom da doprinesu stvaranju pretpostavki za jedan svet osloboen rata, nepravde i oajanja. Svojim uzorima smatraju Vajtheda (Alfred North Whitehead) i Hartorna (Charles Hartshorne). Na osnovu onoga to se zbivalo tokom poslednjih 30 godina mogu su se uoiti i neke velike slabosti New Age-a. Razliiti kritiari ukazuju na razliite slabosti (jedne istiu teolozi, a druge naunici). Mi ovde izdvajamo sledee. 1) Nekritiki utopizam, pregrejana oekivanja i obeanja, bilo da su ona vezana za oblast drutva, individue, opteg razvoja (nauka, umetnost, komunikacije), ili sam univerzum, vezuju se za doba akvarijusa, akvarijansku konspiraciju, veliki preokret, spritualnu revoluciju itd. U tim oekivanjima je sadrana protivrenost slina onoj koja se javlja u uenju da je dobar i svemoan Bog stvorio ovaj svet. New Age istie razliite ideje i saznanja vezana za svet i oveka, sa ubeenjem da ta saznanja mogu doneti radikalnu promenu oveka i sveta. Re je o (pozitivnim) svojstvima i odnosima koja New Age uoava kao trajnu crtu univerzuma i ljudske prirode, te se postavlja pitanje - otkuda uopte zlo i nevolje, ako je ljudska priroda sutinski pozitivna i ako su ovek i univerzum od vajkada u skladu. Dakle, zato bi univerzum toliko ekao na neku veliku pozitivnu promenu, koja se do sada nije odigrala, nego je ta promena tek pred nama, u akvarijanskoj epohi? Istina, postoje tu i shvatanja koja su umernija i svesna ogranienja koja se postavljaju pred bilo kojim optimizmom. Na pokret zasniva se na svesti da je modernitet zapretio samom opstanku ivota na naoj planeti. Ta svest, kombinovana sa rastuim saznanjem o meuzavisnosti modernog pogleda na svet, militarizma i ekolokog pustoenja, daje ljudima nevien podsticaj da sagledaju ono to govori u prilog postmodernog stava... Zastupnici ovog

29

pokreta ne dre se naivne utopijske vere da e uspeh pokreta doneti globalno drutvo sveopteg mira, sklada i sree, u kome e svi duhovni problemi, drutveni konflikti, ekoloka razaranja i teke odluke nestati. Postoji, na kraju, i istina u tvrdnji svetskih religija da zlo ima svoje transkulturno mesto u dubinama ljudskog srca, koje nikakva paradigma, kombinovana sa novim ekonomskim poretkom, novim nainima uzgajanja dece, ili nekim drugim socijalnim aranmanima, nee odjednom otkloniti. Osim toga, tano je reeno da je ivot pljaka - da je jak elemenat kompetitivnosti u ivotu inherentan i da ga nikakav drutveno-politiko-ekonomsko-ekoloki poredak ne moe prevladati. Ove dve istine, posebno ako ih imamo zajedno u vidu, treba da nas uvaju od nerealnih nada (Griffin, 1990: xii) 2) Preterano oslanjanje na vrednosti kao to su spontanost, iracionalnost, oseajnost. Zanemarivanje obrazovanja, discipline, uenosti. Oslanjanje na kolektivnu psihologiju kulta, gurua, komuna itd. Oslanjanje na sujeverje, ili njegovu eksploataciju. Tolerisanje ili nedovoljan otpor prema satanistikim kultovima sa negativnim programima. 3) New Age posebnu panju pridaje izmenjenim stanjima svesti, pri emu posebnu vrednost daje proirenoj, kosmikoj svesti, koju prepoznaje u mistikom, umetnikom, ili psihodelikom iskustvu. Za velik broj pobornika ovih ideja to se izvrglo u svojevrsnu mistifikaciju, jednaku onoj koju stvaraju mediji i slubene politike ideologije. Mnogima od njih nedostaje upravo neizmenjena, obina svest. 4) Jedan deo kontrakulture ezdesetih i jedan deo New Age psihologije se zasnivao na korienju psihodelika kao sredstva oslobaanja, irenja, obogaenja svesti, verujui da je legalizovanje droge (posebno psihodelika) kao legitimnog puta i sredstva proirenja svesti, vaan korak u realizaciji akvarijanske epohe. Hipici i kontrakultura ezdesetih su verovali da je to jedna od osnova njihovog otpora i pobune protiv malograanske sredine, nesvesni da je to - na duu stazu - glavna komponenta samoporaza. 5) Stara potreba da se ima vlastita tradicija, iskazuje se u kontradiktornom stavu, jer se New Age oslanja (ili poziva) na stara uenja i znanja: amanizma, okultizma, egiptske ezoterije, gnosticizma, rozekrucijanaca, masona, teozofije, istonih filozofija, a s druge strane istie svoje opredeljenje za budunost (akvarijnska epoha) i principijelan prekid sa dotadanjim prilikama i ogranienjima oveka iz prethodnih epoha. New Age takoe istie Novi svetski poredak kao vlastitu nadu, ali ne poredak tehnokrata, futurologa ili mranih zaverenika, nego poredak kao zajednicu zbratimljenog, osveenog, duhovno preobraenog oveanstva, moralno doraslog tehnolokim moima oveka. Ako je pokret New Age samo nastavak i obnova starih uenja, onda on nema osnove da istie neki principijelan preokret kao svoju nadu, pre nego prui odgovor na pitanje: zato oveanstvo ve nije bilo preobraeno uenjima Zoroastra, Bude, Isusa, Trismegistusa, ili bilo koga iz beskrajne galerije likova koji figuriraju na akvarijanskoj listi ekanja. Poto su svi ti veliki likovi i njihova uenja ve bili na istorijskoj sceni u poslednjih tri hiljade godina, a mi smo jo uvek na istom, onda i New Age moe da bude samo neka vrsta kompenzacije, ili ogranieni korektiv prilika koje su odvajkada manje-vie iste i samo se menjaju u skladu sa karakteristikama vremena.

30

6) Nediskriminativni eklekticizam karakteristian je za neke tvorevine i praksu Novog doba. U razliita razmatranja esto se ukljuuju i spekulacije koje crpu iz imaginacije naune, ili knjievne fantastike, kombinujui nauku i naunu fantastiku (pozivanjem na granine ideje Tesle, ili il Verna - zar nije il Vern predvideo mnoga nauna otkria u svojim romanima), zbog ega je mnogima teko da procene, gde ovde prestaje solidan teren naunog razmatranja, a gde poinje (nauna) fantastika. Sline probleme postavljaju i drugi domeni u kojima se iskazuju ideje New Age: alternativna medicina, religija, psihologija i parapsihologija itd. Jednim delom, New Age pokazuje karakteristike tipine za postmodernu: jedan generalni promiskuitet, u kome se slobodno povezuju i meaju ezoterija, okultizam i religijske ideje razliitih kultura i religija, nauka i nauna fantastika, psihologija i parapsihologija, mistiko i psihodeliko iskustvo, knjievna imaginacija, socijalna teorija i utopijske ideje, hemija i alhemija, medicina i alternativna medicina, futurologija i astrologija, ekologija i mitologija, umetnost i razliiti tipovi radionica (workshop) itd. U tom sinkretizmu i eklektinosti je i snaga i slabost New Age. Reklo bi se da je New Age dri irom otvorena vrata, na koja sve i svako moe da ue - a nekad se ima utisak da su ta vrata toliko razglavljena, da bilo ko i bilo ta moe da ue i da se vee za taj naziv. Ako je u to ukljuena linost velikog formata, onda nastaju vredni spojevi i istinski kreativni prodori, ako je na delu osoba skromnih mogunosti, onda je rezultat za jednokratnu upotrebu. U vreme carske Rusije u skoro svakoj guberniji je postojao po neki jurodivi koji je bio ubeen ili da je vanbrani sin cara, ili da je novi mesija (Isus), a neki od njih su uspevali da se probiju i do dvora. Na Zapadu se takoe javljaju mesije koji se lako uklapaju u akvarijansku ideologiju New Age-a i za neko vreme izazivaju milenaristiki zanos koji je - oigledno - trajna potreba jednog broja ljudi. Bliska New Age-u je i orijentacija koja sebe vidi kao opoziciju dekonstruktivnoj postmoderni i otuda sebe naziva konstruktivnom postmodernom. Tako je pre oko 10 godina pri Dravnom univerzitetu Njujorka (State University of New York) pokrenuta edicija koju ureuje prof. David Ray Griffin. U programskom tekstu u kome objanjava seriju i znaenje konstruktivne postmoderne on kae: Dekonstruktivna postmoderna sprovodi dekonstrukciju moderne uklanjajui pretpostavke na kojima izrasta pogled na svet (kao to su Bog, svrha, znaenje, subjekt, svet, istina). (...) Konstruktivna, ili revizionistika postmoderna ne odbacuje mogunost pogleda na svet, nego oblikuje postmoderni pogled na svet, tako to sprovodi reviziju modernih premisa i tradicionalnih pojmova. (...) ona stvara novo jedinstvo naunih, etikih, estetikih, i religijskih saznanja. (...) Svet postmoderne podrazumeva postmodernu duhovnost, drutvo i postmoderni globalni poredak. Nadilazenje modernog sveta znai nadilaenje individualizma, antropocentrizma, patrijarhalnosti, mehanizacije, konsumerizma, nacionalizma i militarizma. Konstruktivna postmoderna prua osnovu za ekologiju, mir, feminizam i druge emancipatorske pokrete naeg vremena. Termin postmoderno u odnosu na premoderno naglaava da je moderan svet stvorio neuporediv napredak koji ne treba da bude izgubljen u optoj odbojnosti prema njegovim negativnim crtama. (...) Svojim povratkom na organicizam i prihvatanje vanulnog opaanja, konstruktivna postmoderna se otvara za istine i vrednosti iz razliitih oblika premodernog miljenja i prakse koji su dogmatski bili odbaeni od strane moderne. Ovaj kreativni,

31

revizionistiki postmodernizam ukljuuje kreativnu sintezu modernih i premodernih istina i vrednosti (Griffin, 1990: x-xi).

NOVI TALAS ISTRAIVANJA SVESTI

Poetkom devedesetih kree novi talas istraivanja svesti, drugaijeg usmerenja nego to je bio pristup iz ugla Novog doba. Osnovna razlika je u tome to se za ova istraivanja ne vezuju akvarijanske nade Novog doba, niti je naglasak na izmenjenoj, proirenoj ili psihodelikoj svesti. U prvoj polovini XX veka svest je bila u nemilosti i u psihologiji i u sociologiji. Za psihoanalizu ona je izgubila na znaaju kad je Frojd lansirao metaforu psihe kao ledenog brega: svest je ono malo to viri iznad vode, nesvesno je ono mnogo vie, to se nalazi ispod vode. Svi su poeli da se pozivaju na nesvesno - istoriari kulture, istraivai umetnosti i umetnici itd. Na drugoj strani, bihevjoralna psihologija je odbacivala svaki introspekcionizam i psihologiju svesti kao neto subjektivno, usredsreujui se na ono to je objektivno - tj. ponaanje. Na treoj strani, za parapsihologiju svest je takoe bila inferiorna, jer je izgledalo da se parapsiholoki fenomeni javljaju po pravilu kad je uobiajena, dnevna svest suena ili odsutna parapsihologiju su zanimala zaumna stanja, izmenjena stanja svesti. Ono na ta su od kraja XVIII do kraja XIX veka ljudi bili posebno ponosni - razum i svest - postali su trivijalni, obini, bezvredni, takorei prezreni. Sociolozi i istoriari kulture su se bavili razvojem i progresom svesti (kroz istoriju kulture), ali je uslovljenost svesti u odnosu na kulturno-socijalne inioce devalvirala znaaj svesti na slian nain kao ukazivanje na nesvesno u psihologiji. Generalno stanovite Novog doba je s jedne strane devalviralo (obinu) svest, a s druge strane naduvalo akvarijanska oekivanja vezana za proirenu, izmenjenu svest. Ono je izokrenulo prethodnu - racionalistiko-prosvetiteljsku - lestvicu vrednosti, a obinu svest je obezvredilo iz drugih razloga nego to su to uinili psihoanaliza, bihevjoralna psihologija i sociologija kulture. Oscilacije u stavovima i vrednosnim opredeljenjima mogu se - izmeu ostalog pratiti na onome to se naziva svest divljaka - od prethodnog potcenjivanja, do (novog) precenjivanja, kao i na primeru svesti drugih (Istonjaka itd.). U jednom periodu, amanistika svest je smatrana prethodnom, niom, primitivnom fazom u razvoju svesti, a u drugom periodu se ona uzdie iznad nae obine svesti, kao vrednija i ira, kojoj su dostupna dublja znanja i uvidi. To podsea na status Indijanaca u vesternima - u jednoj fazi primitivni nasilni divljaci, u drugoj plemeniti nosioci dubokih oseanja i potovanja prirode. Slini pomaci su sprovedeni i u odnosu na procenu izmenjenih stanja svesti, koja su posle perioda u kome su imala nii status, uzdignuta na rang nosioca viih istina. U oba sluaja je bio karakteristian jedan generalizujui, nediskriminativan pristup (gde se povezuju, ili izjednauju stanja izmenjene svesti izazvana upotrebom droga, duevnim poremeajima, amanistikom, ili mistikom praksom, u toku spavanja, stresa, na ivici smrti itd.), bilo da se ta izmenjena stanja ocenjuju negativno, ili pozitivno.

32

Na slian nain, dok su ranije ljudima iz istonih kultura (Indija, Kina) pridavane neke inferiorne odlike (nedostatak individualnosti, fatalizam, iracionalizam), u New Age-u se javlja neka vrsta kompenzatornog precenjivanja, jer se u duhovnost Istoka projektuje i tamo nalazi sve ono to nedostaje racionalnosti i materijalizmu Zapada. Jedan od razloga to je dnevna svest imala nizak rang, bilo je i to to je ona smatrana smetnjom u otkrivanju viih, dubljih istina. U jednom periodu New Age ideologije posebna oekivanja i fascinacija razvili su se u odnosu mogunosti proirenja svesti upotrebom psihodelikih, odnosno psihotropnih supstanci. Istraivanje svesti od poetka devedesetih pre svega se vraa normalnoj svesti, svesti koja nije pod uticajem psihodelika, duevnog poremeaja, ili pod uplivom amanistikih ili mistikih zanosa. Iako istraivanje tzv. izmenjenih, ili graninih stanja svesti nije naputeno, to se vidi i po programu velikih meunarodnih skupova posveenih svesti (na primer u Tucsonu, iji je domain Univerzitet u Arizoni), smatra se da je obina svest jedan od zanimljivih, izazovnih problema nauke o duhu (science of the mind). A smatraju je podjednako izazovnom i neurolozi i biolozi i fiziari i psiholozi i istraivai iz oblasti lingvistike i hermeneutike, filozofije, kao i antropologije. Istraivai se slau da postoje laki i teki problemi vezani za svest. Laki su oni koji se mogu istraiti metodama teorije saznanja, ili se objasniti kroz neuroloke mehanizme i teoriju informacija. Teki su oni se tiu iskustva (doivljavanja), odnosno objanjenja ta znai biti svestan (svestan organizam, ili svesna maina). Znamo da metafora oveka-maine see unazad do Lametrija, dok se danas upotrebljava suprotna metafora (svesna-maina), te se istrauju tipovi svesti kod ivotinja, ili mogunost svesti kod maina sa vetakom inteligencijom. Za svest se koriste i termini fenomenalna svest ili qualia, a posebno svesnost (engl. awareness). Iako pojedini istraivai (kao osobe) kombinuju ideologiju Novog doba i svoja istraivanja, istraivanje svesti u novom talasu nema kao svoj okvir, niti je motivisano ideologijom, utopizmom i oekivanjima Novog doba - ambicijom da se pronae put ili osnova osloboenja, oduhovljenja, radikalnog preobraaja oveka i oveanstva kroz evoluciju ili proirenje svesti, dakle, neku viu svest - nego nastojanjem da se, polazei od dnevne svesti, spektar svesti razume u celom ekoloko-tehnolokom dijapazonu (od pele do delfina, od autizma do estetike kontemplacije, od zombija do vetake inteligencije) i osvetli i razliitih uglova: kvantne fizike, neurologije, biologije, psihologije, lingvistike, antropologije, teorije znaenja i teorije informacija, filozofije, estetike...

ZAKLJUAK
Tokom poslednje dve decenije u svetu se mogu zapaziti nekoliko optih tendencija koje ponovo zaotravaju regionalne napetosti, pogoravaju uslove ivota velikog broja ljudi i dovode u pitanje pozitivne globalne tokove kao to su verska tolerancija, sekularizacija, razoruanje i pacifikacija, jaanje svesti o globalnim vezama i

33

meuzavisnosti regiona, nastojanja da se svetski problemi reavaju koordiniranim akcijama svetskih sila i malih zemalja. Pad velikih nada XIX veka, praen je padom nada u radikalni preobraaj oveka i uslova ivota, koje su u naem veku naizmenino, ili istovremeno, vezivane za: socijalizam, liberalni kapitalizam, razvoj nauke i tehnike i akvarijansku epohu u duhu Novog doba. U argonu postmoderne to se naziva krajem velikih pria tj. posustajanjem i naputanjem izblamiranog duha utopizma koji je proimao Novi vek od renesanse naovamo. Kao odgovor na to javljaju se nade vezane za obnovu religioznosti, ali ne u sinkretistikom duhu Novog doba, nego u radikalnim, fundamentalistikim varijantama, povratka srednjevekovlju. Velika oekivanja koja su se vezivala za pad gvozdene zavese i generalno oslobaanje Evrope od blokovskih podela, rasprila su se suoavanjem sa negativnim tendencijama koje se vie ne mogu staviti u raun prethodnom reimu (kao njegove posledice, ili recidivi), nego su oito posledica neuspeha u tranziciji, budui da meunarodni inioci (koji odluuju, ili imaju presudan uticaj na ishode) ne ele uspeh tranzicije, odnosno samostalne i ravnopravne, nego gnjecave partnere, koji se nude u bescenje na mejunarodnoj ekonomskoj, politikoj i vojnoj berzi.

PRIMEDBE
1) Meunarodna zajednica verskih sloboda (IARF) osnovana je 1900 godine sa ciljem da iri ideje koje su inspirisale Svetski parlament religija, a zatim je osnovano jo nekoliko slinih organizacija, od kojih je najmlaa Svetska konferencija religija za mir (WCRP), osnovana 1968. godine. 2) Stvar je privremeno objanjena iz dva ugla. Sovjetsko objanjenje je lansiralo teoriju socijalizma u jednoj zemlji, tj. objanjenje da je socijalizam u jednoj zemlji ugroen dok ne postane svetski i da stoga drava mora da jaa, umesto da odumire, poto se klasna borba u tim uslovima zaotrava. Objanjenje humanistikog marksizma i nove levice je glasilo da je staljinizam deformacija i birokratizacija socijalizma koji se razvija u uslovima jedne drutveno-ekonomski nerazvijene zemlje, ali da staljinizam ne diskvalifikuje samu ideju i moguu praksu socijalizma. 3) Tokom XIX i prve polovine XX veka u pojedinim zemljama procesi modernizacije i sekularizacije su artikulisani u sklopu estokog sukoba izmeu monarhistike i republikanske organizacije drutva. Monarhija je predstavljala stari reim (ancien regime), a republika sekularizovano, graansko drutvo. Tokom XIX veka Francuska se teturala izmeu monarhije i republike, da bi zavrila sa republikom. Tokom XX veka proces modernizacije i ateizacije su artikulisani u sklopu estokog sukoba izmeu socijalistike i kapitalistike organizacije drutva. Tokom XX veka Rusija se teturala izmeu pravoslavlja i boljevizma, izmeu socijalizma i kapitalizma, da bi kraj veka doekala u veoma tekim prilikama, koje vie nisu ni tvrdi socijalizam, ni obnovljeni kapitalizam, nego anarhija. 4) Drugim reima, ovde ni uspostavljanje ni pad socijalizma ne tumaimo iz ugla teorije zavere, nego pre iz ugla jedne marksistike teorije istorije. Dakle, niti je socijalizam uspostavljen zbog toga to su Nemci u zapeaenom vagonu prebacili

34

Lenjina i grupu boljevika u carsku Rusiju 1917, niti je pao zbog toga to je neko u CIA isposlovao da se Gorbaov izabere na mesto prvog oveka u SSSR-u. To ne znai da u zapadnom bloku nisu postojali planovi i strategije da se SSSR i istoni blok razbiju, nego da ti planovi i elje (koji su postojali jo pre II sv. rata, a kasnije revidirani u skladu sa prilikama) nisu bili presudan inilac, nego je bitan inilac bio neuspeh socijalizma da ostvari strukturne promene koje bi vodile prevazilaenju nagomilanih unutranjih tekoa. 5) Kad ministar jedne drave na Balkanu izjavi da sa panjom prati poloaj manjina u dravi Teksas i da e podrati ukljuivanje Teksasa u meunarodnu zajednicu u skladu sa procesima demokratizacije u Teksasu, to znai da svetska vlada, zapravo, ve postoji, poto ovaj ministar sa Balkana ima upliva na unutranje prilike u Teksasu (zapravo, u uslovima svetske vlade, prilike u Teksasu vie i nisu unutranja stvar Teksasa ili SAD, nego su predmet svetske brige) - svaki problem je sada meunarodni problem. To znai da svetska vlada nije deo nekog tajnog plana, nego ve javno funkcionie. 6) Mada je bihevjoralna psihologija po svojim osnovnim idejama suprotna duhu New Age-a, njen osniva Skiner (B. F. Skinner) imao je sline ambicije - da programiranjem vaspitanja i obrazovanja dece (odnosno uslovljavanjem ponaanja na osnovu princip bihevjoralne psihlogije) utie na stvaranje jednog novog soja ljudi, vaspitanih u drutvenim institucijama, koji e biti idealni graani jedne racionalno i moralno savrene zajednice. Svoje delo (pisano pre pedeset godina - objavljeno 1948), gde izlae ove ideje nazvao je Valden II (naslov je aluzija na dnevnik Henrija Toroa, Valden , gde je izloen jedan ivotni ideal slobodnog ivota u prirodi, koji e biti i jedan od uzora generaciji bitnika deset godina kasnije (1955-1960) i generaciji hipika dvadeset godina kasnije (posle 1965-1970). Skinerove ideje su i oprobane u pedagogiji i kolstvu SAD (na prilino irokoj osnovi) izmeu 1960-1980, ali su kasnije naputene.

(prevodi tekstova citiranih na engleskom): * Sledei vek moe i treba da bude vek humanizma... mi se nalazimo u zori novog doba... jednog sekularnog drutva planetarnih razmera... Kao ne-teisti mi polazimo od oveka a ne od boga, od prirode, a ne od boanstva... mi osuujemo podelu oveanstva na nacionalistikim osnovama... Stoga svoj pogled upravljamo prema razvoju sistema svetskog zakonodavstva i svetskog poretka, zasnovanog na transnacionalnoj federalnoj vladi... Istinska revolucija se zbiva. ** To je primer - situacija izmeu Ujedinjenih nacija i Iraka - gde Ujedinjene nacije namerno zadiru u suverenitet suverene nacije... To je sada sjajan presedan koji moe biti primenjen na sve zemlje sveta...

35

LITERATURA
NOVI SVETSKI POREDAK [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] Banet, R.J. & Cavanagh, J., Global Dreams (N. York: Simon & Schuster, 1994). Bell, D., The Coming of the Post-industrial Society (New York, 1973). Boutros Boutros, G., Agenda for Peace (New York: United Nations, 1992). Brzezinski, Z., Between the Two Ages (Penguin, 1975). Dewey, J. & Potter, C.F., Humanist Manifesto (New York: Colum. Un. Press, 1933). Lasch, Ch. The Revolt of the Elites (New York: W.W. Norton, 1995). Elijade, M., Istorija verovanja i religijskih ideja (I-III) (Beograd: Prosveta, 1991). Murphy, C.N., International Organizations and Industrial Change (Oxford: Un. Press, 1994). The New World Order (New York: Carnegie Endowment, 1940). Olson, W. C. & Groom, A.J. R., International Relations Then & Now (London: Harper, 1991). Pajin, D., Povest o dobrom Evropljaninu, Knjievnost, br. 1/1984 (1984). Quigley, C., Tragedy and Hope (New York: Macmillan, 1966). Singer, M. & Wildavsky, A., The Real World Order: Zones of Peace/Zones of Turmoil (New Jersey: Chatham House, 1993). Sitarz, D., Agenda 21 (Carbondale, Earth Press, 1994). Talbott, S., The Birth of a global Nation Time, July 20, 1992. Toffler, A., Creating a New Civilization (Atlanta: Turner, 1994). Wells, H. G., The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution (London, 1928). Wells, H. G., The Shape of Things to Come, (London, 1933). Wells, H. G., New World Order, (London, 1939).

AKVARIJANSKE IDEJE - NEW AGE [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Barrow, J. D. & Tipler, F. J., The Anthropic Cosmological Principle (Oxford: Univ. Press, 1986). Curling, C. D., Ascending, Converging, Evolving, The Teilhard Review, Vol. 21, No. 1, Spring 1986 (London: The Teilhard Centre for the Future of Man, 1986). Devall, B. & Sessions, G., ed., Deep Ecology - Living as if Nature Mattered (Salt Lake, 1985). Bateson, G., Mind and Nature - A Necessary Unity (N. York: Bantam, 1979). Bohm, D., Wholeness and the Implicate Order (London: Routledge & K. Paul, 1980). Fox, M., Whee! We, wee All the Way Home - A Guide to a Sensual Prophetic Spirituality (Santa Fe: Bear & Co, 1981). Ferguson, M., Aquarian Conspiracy (Los Angeles: J. P. Tarcher, 1980). Fox, M., The Coming of the Cosmic Christ (S. Francisco: Harper & Row, 1985). From, E., To Have or to Be? (London: Sphere Books, 1979).

36

[10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] [30] [31] [32] [33] [34] [35] [36] [37] [38] [39] [40]

Geisler, N. L., Neopaganism, Feminism, and the New Polyteism, Christian Research Journal, Fall 1991 (San Huan Capistrano: Christian Research Institute, 1991). Etika i ekologija, priredio Vukain Pavlovi (Beograd: Eko centar, 1996). Griffin, D. R., ed., Sacred Interconnections: Postmodern Spirituality (Albany: SUNY, 1990) Griffin, D. R. ed., Spirituality and Society - Postmodern Visions (Albany: SUNY, 1988). Huxley, A., Perennial Philosophy (London: Chatto & Windus, 1946). Huxley, A., The Doors of Perception (Penguin, 1954). Miller, D. L., The New Polytheism: Rebirth of the Gods and Goddesses (N. York: Harper & Row, 1974). Naisbitt, J., Megatrends (N. York: Warner Books, 1982). Pajin, D., Vrednost neopipljivog (Beograd: Nolit, 1990). Pajin, D., Otelovljenje i iskupljenje (Beograd, Nolit, 1995). Prigogine, I. & Stengers, I., Order out of Chaos (N. York: Bantham, 1984). Pulkkanen, P., ed., The Search for Meaning (Ellingborough: Thorsons, 1989). Rije, R., Prinstonska gnoza (Beograd: Prosveta, 1986). Satin, M., New Age Politics (N. York: Dell, 1978). Seed, J., Macy, J., Naess, A. & Fleming, P., ed., Thinking Like a Mountain - Toward a Council of All Beings (New Society Publishers, Philadelphia, 1988). Sheldrake, R., A New Science of Life - The Hypothesis of Formative Causation (Los Angeles: J.P. Tarcher, 1982). Sheldrake, R., The Presence of the Past (London: Fontana, 1988). Smith, H., Beyond the Post-modern Mind (London: Quest, 1989). Swimme, B., The Universe is a Green Dragon (Santa Fe: Bear & Co, 1985). Talbot, M., Mysticism and the New Physic (London: Routledge & K. Paul, 1987). Tart, Ch. T. ed., Altered States of Consciousness (New York: Doubleday, 1972). Tart, Ch.T., Waking Up (Boston: Shambhala, 1986). Teilhard de Chardin, P., Budunost oveka (Split: Crkva u svijetu, 1970). Tompkins, P. & Bird, Ch., TheSecret Life of Plants (Penguin, 1973). Vlahovi, P., ovek u vremenu i prostoru (Beograd, V. Karadi, 1996). Walsh, R.N., Vaughan, F., ed., Beyond Ego (Los Angeles: J.P. Tarcher, 1980). Welwood, J., The Meeting of the Ways - Explorations in East/West Psychology (N. York: Schoken, 1977). Welwood, J., Awakening the Heart (N. York: Schoken Books, 1985). Wilber, K., The Spectrum of Consciousness (Evanston: Theos. Publ. House, 1977). Wilber, K., ed., The Holographic Paradigm (N. York: Random,1982). Wilber, K. ed., Quantum Questions - Mystical Writings of the Worlds Great Physicists (Boston: Shambhala, 1986).

37

NOVI TALAS ISTRAIVANJA SVESTI [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Brzezinski, J., Di Nuovo, S. Marek, T. & Maruszevski T., Eds., Creativity and Consciousness: Philosophical and Psychological Dimensions (Amsterdam-Atlanta: Rodopi, 1993). Chalmers, D. J., The Conscious Mind - In Search of a Fundamental Theory (Oxford Un. Press, 1995). Churchland, P., The Engine of Reason - The Seat of the Soul (Cambridge: MIT, 1995). Crick, F., The Astonishing Hypothesis - The Scientific Search for the Soul (New York: Scribners Sons, 1994). Denton, D., The Pinnacle of Life: Consciousness and Self-Awareness in Humans and Animals (London: Allen & Unwin, 1993). Eccles, J. C., How the Self Controls its Brain (Springer Verlag, 1994). Edelman, G., Bright Air, Brilliant Fire: On the Matter of the Mind (Penguin, 1994). Penrose, R., Shadows of the Mind (Oxford Un. Press, 1994). Searle, J., The Rediscovery of the Mind (Cambridge: MIT Press, 1994). Tye, M., Ten Problems of Consciousness: A Representational Theory of the Phenomenal Mind (Cambridge: MIT, 1995).

38

Svest - Religija - Drutvo: Na pragu novog humanizma? ECPD okrugli sto, D. Rakovi & . Koruga, eds., str. 41-48

22.04.1997. Beograd

NOVI HUMANIZAM NOVI HUMANIZAM

Duan Ievi Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu
Rezime: U tekstu se ukazuje da se novi humanizam otkriva u samoosvjeivanju ovjeka za smisleni ivot u drutvu. Istovremeno se otkrivaju i nove okolnosti i mogua iskuenja za ovjekov samorazvoj, kao posledice koegzistencije tehnikog univerzuma i najave obnove religioznosti. Razmatraju se i panteistike ideje svjesnosti Prirode i ovjeka u njoj, i naini za ispunjenje ovjeka kroz sopstvena i zajednika djela. Usredsreen na ljubav, mir i dobrotu, svaki ovjek i ljudsko drutvo mogu doprineti humanom smislu svekolikog ivota.

Kategorijalno bi se moglo svestrano utvrivati svaka naznaena jedinica u trojstvu. Za raspravu je, pak, uputnije da se makar ovla navedu samo osnovne pojmovne odrednice. Svijest i religija su beskrajno varirane u naunim elaboracijama. Novi humanizam je sintagma, ili slogan, koji se povremeno ponavlja, i vjerovatno je neuhvatljiv za striktno nauno definisanje. Ako je svijest mogua predodrednica novog humanizma, znai novo shvatanje humanizma, onda se u samosvijesti nalazi izlaz. Ako je, pak, religiozna svijest najava budueg humanizma, u predvianju da e 21. vijek biti oznaen obnovom religioznosti, onda se smjeta u spiritualnu objavu konano naenog smisla. Poto je humanizam ovjenost, ovekoljubivost, moda bi valjalo sve zaeti od - ovjeka; i svijest i religiju posmatrati kao ovjekovo delo. I drutvo je rezultat uzajamnog djelovanja ljudi (K. Marks). Latinsko re-ligare je znailo ponovo povezati, a religija ono to nas povezuje sa zajednikim ishoditem. U vrhu bioloke evolucije ovjek je postao svjestan, stvorio kulturu, nadorgansko. Doao je do vrhunske sposobnosti da zna, da zna da zna, da misli i stvara, samostvara. ovjekovo drutvo kao otvoreni sistem [1] obavlja proces negentropije, negativne entropije, kojom se neminovno kretanje od reda prema neredu i haosu moe prepreavati organizacijom i informacijom, jezikom i kulturom, komunikacijom (latinsko communion: deliti, optiti, prvobitno u vjerskom znaenju: priest). Moe se, naravno, i samounititi u vjeitoj tenji da sve dosegne, i zae iza granica mogueg, koje stalno proiruje, ali je nada da e umno otkrivati nove okolnosti i sredstva opstanka. U sreditu bi, znai, bila rasprava o ovjeku, koji ispunjava svoju svijest i u religioznoj objavi i obeanju, i samostvara svoj nain ivota i svijet u konkretnom drutvu. Jesu li na pomolu novi humanizam i renesansa? Kakvi, iji, u opreci emu? Moda ateizaciji, sekularizaciji? Ili tehnici, koja je informatikom obuhvatila i proela savremeno drutvo u svemu?

I
Mijenjaju li se vrednosni i situacioni redosljedi ovjekovog razvoja? Prema Kostasu Akselosu, nakon tri prethodna povijesna razdoblja: grkog, okupljenog oko ideje Prirode, jevrejsko-hrianskog, okupljenog oko ideje Boga, i novovjekovnog, okupljenog oko ideje ovjeka, nastupa planetarno razdoblje Tehnike, koja poinje da vlada [2]. Je li, moda, tehnika postala - nova religioznost? Pronalazak ipa nazvan je osmim danom stvaranja svijeta. Je li nagovjetaj zbilje, ili samo poalica, nastala povodom skokovitog napretka raunarske tehnike, kad tvorac n-te generacije raunara postavlja neizbjeno pitanje svom edu: Ima li Boga? Odgovor je: Da, sada ga ima! Sekta Svetog Silikona ve desetak godina propovijeda sveg svemogueg Boga kompjutera, na svojoj svetoj knjizi - Binarnoj Bibliji. Oni apsolutno veruju u novog spasitelja - Tehniku [3]. Ako je prava pobonost da je Bog svuda, i pravi vjernik ako ga nosi u sebi, onda i novi vjernici Tehnike u svojim PC-ima imaju neprekidnu intimnu ispovjedaonicu i lini oltar, i u mrei interneta svoju svuda rasprostrtu crkvu i zanesenu sabrau, ne samo u hakerima, nego u svima koji uivaju ili koriste najnovije i sve monije alatke savremene tehnike. I tako poinje jedna vrsta New Age! Svakako nije na vidiku, nego tek kroz pedeset godina graansko robotsko drutvo koje zamilja Hans Moravik [4]. Roboti, djeca uma, e, po njemu, tada biti drugovi, pomonici i nasljednici ovjeka, postepeno stvarajui svoje drutvo. Jo od Karela apeka, koji je prvi u svojoj drami Rossumovi univerzalni roboti upotrijebio ime robota, vrste androida, otvorena je filosofsko-pojmovna i industrijsko-drutvena neizvjesnost kakve su mogunosti i ishodi ovjekovog neprekidnog uznoenja u tehniki univerzum. U osnovnom znaenju robot je iz robote, prisilnog rada (kod nas iz rabote, to daje i raba Bojega), pa je razumljiva i bojazan onih koji u tehnikim izumima ne vide samo pomagala, nego i novog vlasnika, vlastodrca i gospodara, odnosno manipulatora njima - robo(t)vlasniko drutvo. U nastavku, ili u zamjenu za postojee drutvo najavljuje se drutvo znanja - za znanje u kome e okosnica razvoja biti informacija i znanje, a ne vie zemlja, kapital i radna snaga [5]. Predvia se da e vjetaki um ubrzo nadvladati prirodni ljudski um, ili da e velika veina ovjeanstva biti u naunom svijetu!? Hoe li doskoranju kompartijsku utopiju zamijeniti kompjuterska utopija? Hoe li Orvelovog Big Brothera, koji Watches you naslijediti Big Computer, koji Follows you? Ja sam suzdran prema tvrdnjama da se nikad nee napraviti stroj, u svemu podoban ovjeku, koji e ga u svemu nadmaiti, i zamijeniti, moda uiniti da nestane kao pjeani lik na alu (Miel Fuko). Za sada, i zadugo, bie vie iskuenja hoe li ovjek vedri robot (Rajt Mils) odista uiniti toliko podlonim i podvornim da bude samo sredstvo za ispunjenje viih ciljeva, svejedno kojeg i kakvog boga. Nikako ne vidim apokaliptine ishode ovjekovog svekolikog uzvisivanja novih tehnologija, niti oboenje koje e ga u svemu zadovoljiti. ovjek je mnogo kompleksnija, protivrenija i sloenija cjelina prirodnog, rodnog, radnog, umstvenog, osjeajnog, praktinog itd. bia, bivstvovanja i djelanja da bi se mogao zatvoriti u

40

koju/kakvu bilo, makar i univerzalistiku, ideju i dogmatiku. Moe da ga zanese znatielja, i da ponavlja Faustovsku pogodbu, ali se nikad ne istroi u prigodnim ili prolaznim zanosima.

II
ovjek je bie potreba. A potrebama nikad kraja. Sve dok stvara potrebe, i nastoji da ih ispunjava, ovjek e opstajati. Kad prestanu potrebe, nestae i ovjek. No, potrebe se neprekidno i beskrajno razvijaju. ovjekovo nezadovoljstvo onim to ima nagoni ga da neprestano zamilja, istrauje, izmilja, otvara nove krugove znanja i svijeta. Dokle moe da see ovjekova udnja za osobnim dodirom Univerzuma jeste, da dovedem do apsurda, trenutna potreba da se nae na obodu beskrajne zakrivljene Vasione, ne samo misaono, nego i - fizikim prisustvom. Od Velikog praska razvoj je tekao u vie evolucijskih ravni, koje e, ako tako nastave, po miljenju Pitera Rasela, ovjeanstvo integrisati u jedinstvenu cjelinu drutveni nadorganizam, koji e nalikovati Globalnom mozgu. Zemlja - Gea, koja je ivo bie (svime na sebi, u sebi i oko sebe), bila bi svojevrsni mislei organizam, a na principu rada svih kretala bi se ka visokosinergetskom drutvu. Ona bi dostigla ekvivalent ljudske svijesti, postala svjesno bie, pojavila bi se peta evolucijska ravan Zemaljsko polje. Poto u naoj galaksiji ima mnotvo planeta sa svjesnim ivotom nalik Gei, mogao bi se zamisliti galaktiki nadorganizam, koji je esta evolucijska ravan. itav Svemir bi bio ivi sistem, u kome oko deset milijardi galaksija kao nadorganizmi meusobno komuniciraju i vode do univerzalnog nad-organizma, to je sedma evolucijska ravan. Tako se zatvara krug Univerzuma, to se moe nazvati i Brahman. Ili e se samouruiti, kroz Veliki usisaj, vratiti kroz crnu rupu na prapoetke, pa opet iznova [6]. Uzbudljiva je zamisao da se svjesnim naporima u doivljaju jedinstva sa svijetom dostie isto Ja, zapravo Univerzum koji se razvija u nama. Je li sve ve u Svemiru dato, znano, od nastanka, pa eka da se otkrije, ili je neprekidno neposredno stvaranje svijeta, ivota, djela, ili se istovremeno sve nastavlja, nakuplja, taloi, sublimie, transformie. Ako je ovjek tek umno zrnce koje se vrti i otkriva, nasumice ili namjerno, svekolike tajne Kosmosa, po trenutnoj ili nauenoj moi spoznaje: kako da opstane sam za sebe. Ako je, pak, sve u svijetu jedinstveno: kako ovjek da se osvjeuje / prosvjetljuje u spajanju sa vrhovnom Istinom svega. Jesu li ljudi samo primaoci, prenosioci, skladitari, prometai, odailjai onoga to je ve u prirodi, koja odvajkada sve zna. Jesu li samo odabrani, prizvani, nadareni u moi da naslute, nauju, prizovu, poimaju, pronose, (o)smisle u sebi, tvore svojim umjetnikim, misaonim i drugim nainima, svojim djelom svekoliko tajne, dok veina ljudi samo bludi oko sebe, tavori, eka da progleda pomou proroka vie sile u koju / kakvu vjeruju. Je li, ipak, tajna ojku ovjek (je) najvia (Njego)? Dokle?

41

III
ovjekova potreba je i da vjeruje; ona je njegova uroena osobina. Nikakav je onaj koji ne vjeruje ni u to. Ako ne vjeruje ispranjen je u osnovnoj supstanci. I religija je ovjekovo vjerovanje u vie sile, u onostrano, u svjetovnoj religiji i ovostrano. ovjek je svojim ljudskim rastom od pravremena, praznovjerica, sujevjerica, koje ga prate nezavisno od obima spoznaje, neznabotva, mnogobotva, dospio do jednog Boga, koji je u svakoj religiji Jedini Tvorac, svedritelj, dobroinitelj, izbavitelj. ovjek bi skapao u sopstvenoj bijednosti kad se ne bi uznosio i zatomio Viim biem. Zvanine religije upravo na ovjekovoj potrebi za spasenjem, i na ovom i na onom svijetu, uveliko uspijevaju da obuzmu vjernike. U svakodnevnom ivotu je, meutim, izvodljivo da se manipulie vjerskim osjeajima, simbolima i obredima, pristalice pridobijaju radi crkveno-svetenikog probitka ili za sukobe sa tuim, tuinskim religijama, pa se osnovno sveto uenje preobraa u sredstvo zadobijanja moi i vjerske ratove. Hoe li nastupati sudari civilizacija, kako najavljuje Semjuel Hatington, upravo po religijskim pripadnostima i krugovima? Civilizacijske krugove uglavnom poistovjeuju sa velikim svjetskim religijama: zapadni, konfuijanski, japanski, islamski, hindu, pravoslavni, latino-ameriki i, moda, afriki, koje daju potpuni identitet drutvenim grupama. Religija je zapravo glavna odreujua karakteristika civilizacija, koja proizvodi osnovne razlike i sukobe, a rubni ratovi su uvijek izmeu naroda razliitih vjera. Po svom modelu objanjava doskoranje sukobe: bosanski (Sloveni pravoslavni i muslimani), kavkaski (hrianski Jermeni protiv islamskih Azera), kamirski (izmeu hindua i muslimana), u srednjoj Aziji (izmeu Slovena pravoslavnih i muslimana). Mogui su sukobi izmeu islamske (predvoenje Iranom) i konfuijanske (predvoene Kinom) [7]. U istoj optici je vjerovatno i tvrdnja da predstoji veliki svijetski sukob religija navalom fundamentalizma, posebno islamskog, koji svuda zamee ratove u namjeri da zavlada. Zapravo, sve tri monoteistike religije odvajkada tee da nametnu svog Boga, i u njima jevrejski, hrianski ili muslimanski militantni aktivisti imaju slinu manihejsku viziju istorije i savremenog svijeta, i sebe smatraju jedinim vjernicima koje okruuje grijeh [8]. Vjerski ratovi su poznati u istoriji, i trajali su dugo, nepomirljivo i pogibeljno za brojno stanovnitvo, za razliite kulturne tradicije i vrijednosti. Svi su nastupali u ime prave vjere koja se brani svim sredstvima. I isti Bog je korien za suprotne praktike ciljeve. U hrianstvu je Isus Hristos sa granicom mira preobraen u ratnika s maem, opravdan starozavjetnom porukom o odmazdi. U islamu je dihad pretvoren u sveti rat do istrebljenja neprijatelja. Ako se bar ovlano zaviri u izvorno hrianstvo i islam nai e se u svetim knjigama proroka i mesija poduke i zapovijesti za ljubav prema Bogu i prema ljudima. ak i dihad, to znai nastojati, teiti, boriti se za Alahovu stvar i protiv neprijatelja islama, samo je preokrenuta Muhamedova naredba u Kuranu vjernicima da stupe u borbu s onima koji ih napadnu, samo odbrambeno. Budite na Bojem putu protiv onih koji se bore protiv vas. Ne prelazite granice! Dihad smisaono znai: revnovanje, napor na Alahovom putu [9]. Islam kao cjelokupni nain ivota vjernika, sa erijatskim pravom, posebno je pogodan da se oni militantno usmjeravaju na ciljeve odreenih grupa, drava.

42

Odgovornost je svake crkve da istrajava na osnovnim izvornim vrijednostima svog uenja i moralnim postavkama bodri svoje pristalice da u sebi udome vrline ljudskog postupanja, i uz Boji blagoslov budu svjesni nakana i napora za izbavljenje. Dodajem jo i Hatingtonovu postavku da se civilizacije ovaplouju kao globalni etnos, i da je multikulturalizam nemogu, i poguban za drave u kojima postoji. U balkanskim multikonfesionalnim prilikama se time i pomjesno i zvanino univerzalne crkve nacionalizuju, izjednauju vjera i nacija, obnavlja ili zavodi svemo nacionalne drave pod blagoslovom njene crkve, i tei istoj kulturnoj, etnikoj, odnosno civilizacijsko/vjerskoj zajednici. Iz doskoranjeg ratnog okruenja se zna ta znai i kojim se sredstvima postiu isti etnos i prava vjera.

IV
Je li ovjeku svojstvena utopija, ili je prije svega bie praxisa? Utopija kao nedostino, kao tenja da se ispuni svaka nova ovjekova potreba, neprekidna borba; ili utopija kao varka, projekt koji zamamljuje, ali se ne ostvaruje? Mogu li se suprotstavljati Homo technicus i Homo religiozus, ili su - naporedni, ili je Homo technicus u Homo religiozusu? Daje li nova tehnika mogunost da nastane potpuni Homo scientis, ovjek znanja, koji je sve tajne otkrio, ili je tajna vjeita. Koliko svijest biva otvorena i dostina za svekolike svemirske zagonetke, vremena, prostora i ivota. Razum i elja se smatraju ljudskim osobinama. Mislim da ga i sposobnost i mogunost izbora ine - ovjekom. Vrijednosti su proizvod ljudske kulture, koje se stvaraju po ljudskoj mjeri. ovjek je, takav kakav je, suvie lomljiva, u smutnim vremenima sluena i pometena jedna slamka meu vihorove, koje svakakvi prevaranti vrte kako hoe. ovjek je u svakidanjici dovoljno nevoljan i nemoan da bi ga kakvi idealni projekti namah osreili ili bar izveli na put konanog spasenja. Je li izbor u Sartrovom ovjekuprojektu, koji se sam ostvaruje? Ili u otvorenom biu koje se puni ozgo izbaviteljskim vjeitim istinama i podukama? Je li izbor, i kakav? a) u savrenom ovjeku koji sve zna, sa ugraenom ploicom u mozgu, i koji vie nema razloga da pravi pogodbe sa avolom, dua mu je u znanju, i ponaa se po svim pravilima kiborga, prima i odailje poruke, skladiti, postaje pravi vedri robot, ili b) u klonu, u kome se uspravlja klonuli ovjek, sada od najodabranijeg soja, prema vrsti prohtjeva koje ispunjuje, makar to se naunici koji kloniraju igraju Tvorca, satvorca, to je protivno Bojoj volji, ili c) u Natovjeku, koji svojim natprirodnim osobinama nadmauje ljudski rod, ili se probira po kakvim zamiljenim rasnim vrlinama, ili d) u Bogoovjeku, koji poslat od Boga, uzorno ivi i slui svome Tvorcu, na dobrobit svih. Zato bi jedini izbor bio ili Bog, ili ne-Bog. Jer, sve ne moe da se smjesti, skrasi i vrti u janusovskom teistiko/ateistikom krugu vjerovanja/nevjerovanja u Boga. Zar ovjek nije mogu i u svom Univerzumu sopstvenih moi, sistema vrijednosti,

43

uvjerenja. Zato ovjek ne bi bio potpun i sjedinjen sa svim to postoji, kao individualnost, linost samosvjesno bie, a ne samo kad je - izvan sebe, sa pozajmljenim, ovostranim ili onostranim, uzorima, idolima, boanstvima... Je li dovoljna zamjena Njutnovog mehanikog njihanja klatna do ravnotee, mehanistike paradigme, sa predvidljivim kretanjem, Ajntajnovom relativnou i Hajzenbergovom probabilistikom neizvjesnou, koje nude mogunost ovjekovog djelanja sa nepredvidljivim ishodima. Ili se sve moe proraunati, i redosljedno ispunjavati po naumu svakog pojedinca, grupe, globalnog drutva. Da bi ovjek zaista umno djelovao mora da bude svjestan da je samo dio cjeline, makar bio, kako kae Dobanski, duhovno sredite Univerzuma [10], i samosvjestan svojih sposobnosti i nedovoljnosti, - za ono to ini. Ljudsko bie je dio cjeline koju nazivamo Svemirom, dio koji je ogranien u vremenu i prostoru. On doivljava sebe - svoje misli i osjeanja - kao neto odvojeno od ostalog, to je neka vrsta optike varke njegove svijesti. Ta je varka za nas kao neki zatvor, jer smo svedeni na line elje i na ljubav prema ono malo ljudi koji su u naoj blizini. Stavimo sebi u zadatak da se oslobodimo tog zatvora proirivi krug ljubavi i saosjeanja na sva iva bia i na cijelu prirodu u njenoj ljepoti (Albert Ajntajn). Prema Tejaru de ardenu, tvorcu noosfere, koja sjedinjuje sve svjesne duhove, evolucija materije, evolucija ivota i evolucija ovjeka ine jedinstven proces kosmikog razvia [11]. Istraivanja naunika upuuju na zakljuak da smo svi upreteni u tkivo Univerzuma, i uzajamno povezani, makar to fiziki izgledamo odvojeni [12]. Svi smo mi sastavljeni od iste stvari, sve je u Svemiru od atoma, od kvarkova. Jedinstvo svijesti i materije je dokazivano i od mistika i od fiziara. Svojom Teorijom jedinstvenog polja Ajntajn je tragao za dokazom da su etiri osnovne fizike sile (gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka nuklearna sila) razliite pojavnosti istog principa. Sve je u promjenama i raznovrsnosti, i sve je jedinstveno u svijetu, sa relativnom trajnou [13]. Sve djeluje na sve. I ovjek je dete prirode. Sve ivo je s nama u srodstvu. I Priroda je - svjesna. ivot je nastao iz neive materije. I svijest, nastala u razvoju ivih bia, nosi u sebi materijalnu osnovu. Ona je vrhunac visokoorganizovane materije. U modanoj kori se materija preobraava u svijest (Pol Mak Lin). Svijest je biohemijski proces (Vladimir Gliin), ali je i biofiziki proces. Prema Dejanu Rakoviu, ona je vrsta unutranjeg displeja (monitora), povezanog sa elektromagnetnim poljem modanih talasa, to se kree relativistikim brzinama... u koje se stalno prepisuju informacije iz modane neuronske mree (mehanizmom elektromagnetne indukcije). Svijest, vezana za EM polje (modanih talasa u jonskim gasovitim zgusnuima), samo jedan od etiri vida ispoljavanja jedinstvenog fizikog polja, potvruje panteistiku ideju da je svijest svojstvo prirode na svim nivoima - od mikroskopskog do makroskopskog, od neive do ive materije. Jonosfera predstavlja dinamiku kolektivnu memoriju itavih biolokih vrsta. ovjek je kao senzor ukljuen u kosmiku informacionu mreu, sa mogunostima da odailje, prima, skladiti, prerauje, vrednuje... [14] Zna se da se mozak koristi tek oko 10-20%, ali je zagonetno da li je tako zbog dospjea evolucije, koja nagovjetava da e se postepeno osvajati, ili je, kako slutim,

44

tzv. neiskorieni mozak takoe u upotrebi procesiranjem, memorisanjem, skladitenjem u podsvjesno/nesvjesno, u predjele sna, pa se doziva ili samoobjavljuje po odreenim izazvanim ili prirodnim impulsima. Moda bi se u procesima elektromagnetnog talasanja moglo tragati za mogunou sveopte svemirske komunikacije. Obuhvatam i mogunost upotrebe, tanije oduhovljenja sve savremenijih tehnikih, informaciono/komunikacionih alata, koji povezuju sve vie ljudi u sve vie odnosa. Korienje novih tehnika, koje Piter Rasel naziva psihotehnologijama, u spoju tehnika mistika i duhovnih uitelja sa spoznajama mozga kao psihofizikog procesa, neuralnih i neuronskih mrea, otvorili bi uzbudljiva doivljavanja novih prostora dosadanjih misterija. Moe li ovjek da bude prva, i najvia, ovjekova potreba? Moe li se stvarati slobodno i otvoreno drutvo u kome ovjek nee robovati ni religiji ni ateizmu, kao razoaranoj religijskoj svijesti, u kome e prestajati potreba za iluzijama i bjekstvom u onostrani ivot, u kome Bog nee, ni u kom obliku, biti mjera ovjeka, nego e sam ovjek biti najvea potreba i vrijednost svakog ljudskog bia. Makar to se tumai da je nauka racionalna, mada poiva na vjeri, da vjera poinje gdje razum prestaje, da je ovjek logian i teologian, da neke probleme reava razumom (tehnike), a neke vjerom (smisao ivota), te da je religija svojstvo ljudskog duha [15], zapitao bih: moe li se ovjek odista tako razaznavati, ralanjivati, razdjeljivati, rascjepljivati, ili je u njemu, zavisno i od samospoznaje, sve sjedinjeno, mogue za ispoljavanje i djelanje, zavisno od linosti, okolnosti. ovjek, kakav jeste, sazdan je od krhkog i kvarljivog materijala, sa svim manama i udnjama da uljueno ivi i sopstvenim djelima traga za smislom ivota. Vraanje u praiskone Upaniada ili u izvorno hrianstvo u potrazi mogueg spajanja s Atmanom ili sjedinjenja sa Apsolutnim Bivstvom kroz Samo-supersvijest [16] zavodljiva je zamisao samoosvjeivanja ovjeka. U zbilji je ona izgledna samo za odabrane, samoodabrane, koji znaju svoj put Bogoovjeka, i koji se posvete svekolikom ispunjenju i osloboenju u najvioj Stvarnosti. Za svakoga je, pak, mogue da smisao bistvovanja ne trai i ne nalazi samo u silama izvan sebe, nego u svojoj tvorakoj moi, zdruenoj i umnoenoj sa drugim ljudima, kojom mijenja i razvija prirodu, drutvo i sebe sama [17]. Uimo se, dakle, umijeu/umjetnosti ivljenja ivota koji je samo jedan, vie u jednom, ili naizmenino, zavisi ko u ta vjeruje, koji/koje valja ispuniti svrhom. Zar nije divotno biti svoj, potpun, ovjean, u sebi, za sebe, za sve ljude, svuda kud se hodi, u domu svome, u prisnosti sa blinjima, u poslu, u ophoenju sa svima, u razgovorima/pregovorima, u javnim poslovima, radi dobra svog i opteg. Usredsreeni milju, osjeanjima i djelom na ljubav, mir i dobrotu ljudi bi u sebi, i u svemu, otkrivali nova svojstva i sposobnosti samospoznaje, samosvijesti, samoostvarivanja i samodjelatnosti.

LITERATURA
[1] J. Rifkin, Posustajanje budunosti (Naprijed, Zagreb, 1986). Po Rifkinu, zakon entropije rui predstavu o povijesti kao progresu. Niskoentropijska kultura daje izglede da se izbjegne djelovanje ubica novog doba. I holistiko shvatanje o uzajamnoj povezanosti svih pojava, i niskoentropijska kultura koja ovjeka smatra dijelom prirode, i zakon ekologije da je sve povezano s ostalim -

45

upuuju na zajedniko djelovanje svih. Istovremeno, zakon entropije se iskljuivo bavi materijalnim svijetom, dok je nijem... u vertikalnom svijetu duhovne transcendencije. Stoga pravila entropije ne vladaju podrujem duha. Ipak, razlono je da se cjelovito shvata i domaaj entropijske paradigme, i mogunosti ovjekovog djelovanja za budui razvoj. [2] [3] [4] [5] [6] [7] K. Akselos, Marks mislilac tehnike, Od otuenja ovjeka do osvajanja svijeta (Logos, Veselin Maslea, Sarajevo, 1986). V. osi, Program za komuniciranje sa Svevinjim, Duga, No 406, Beograd, 16-29. 9. 1989. H. Moravec, Mind Children: The Future of Robot and Human Intelligence (Harvard Univ. Press, Boston, 1989). P.F. Drucker, Postkapitalistiko drutvo (Grme - Privredni pregled, Beograd, 1995). P. Russell, Buenje planeta (Globus, Zagreb, 1989). Neizbean sudar civilizacija, Borba, Beograd, 18.10.1993. S. Hatington, Sukob civilizacija & Sukob civilizacija i prepravljanje novog svetskog poretka & Multikulturalizam je shizofrenija & Propast Zapada po Hatingtonu, Duga, No 1661, 15-28. 2. 1997; No 1662, 1-14. 3. 1997. D. Segre, Fundamentalisti svih zemalja, Duga, No 1661, isto. T. Ling. Istorija religije Istoka i Zapada (Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1993). T. Dobanski, Evolucija oveanstva (Nolit, Beograd, 1982). P. Tejar de arden, Fenomen oveka (BIGZ, Beograd, 1979). Teolog i naunik, Tejar de arden, teio je kompletnoj sintezi duha, spajanjem ljudskih jedinki sr-do-sri, to se postie iskljuivo univerzalnom uzajamnom ljubavlju. Nauka, filosofija i religija konvergiraju u blizini Totaliteta, koji je za njega obuhvatanje i ovjeka u prirodi i organske prirode ovjeanstva, psihikog i drutvenog zajedno. Planetarizacijom ovjeanstva, sjedinjenjem noosfere u Omega taki stapa se u veliko globalno organsko jedinstvo. L. Votson, Superpriroda, Nauni pogled na natprirodno (Dosije i Slubeni list SRJ, Beograd, 1995). U svom istraivanju Votson dolazi do zakljuka da ovjek shvata kako sam ne moe opstati, da mreu Superprirode zajednikom snagom podupire ogroman broj pojedinano veoma krhkih fragmenata, da je ivot na Zemlji ujedinjen u jedan superorganizam, i da je sve samo dio kosmike zajednice. A. Burginjon, Prirodna istorija oveka (XX vek, Beograd, 1996). D. Rakovi, Hijerarhijske neuronske mree i modani talasi: na putu ka teoriji svesti, u Zborniku: Svest - nauni izazov 21. veka Lj. Raki, D. Rakovi, . Koruga, A. Marjanovi, eds. (ECPD, Beograd, 1996); D. Rakovi, Osnovi biofizike (Grosknjiga, Beograd, 1994). . unji, Nauka i religija, Zbornik predavanja Credibel kole (Tersit, Credibel kola, Beograd, 1995). P. Vujiin, Stanja svesti u ezoterijskoj praksi, Svest: nauni izazov 21. veka, D. Rakovi i . Koruga, eds. (ECPD, Beograd, 1996). D. Ievi, Kuda ide nacija (Univerzitetska rije i Centar za marksistiko obrazovanje Milun Boovi, Titograd, 1986).

[8] [9] [10] [11]

[12]

[13] [14]

[15] [16] [17]

46

Svest - Religija - Drutvo: Na pragu novog humanizma? ECPD okrugli sto, D. Rakovi & . Koruga, eds., str. 49-56

22.04.1997. Beograd

NEUROPSIHOLOKI PLAN RASPRAVE NEUROPSIHOLOKI PLAN RASPRAVE O SVESTI I DUHOVNOSTI O SVESTI I DUHOVNOSTI
Predrag Ognjenovi Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Rezime: Velike teme tradicionalne psihologije, svest i duhovnost, mogu se razmatrati danas i sa pozicije aktuelnih neuronauka. Time, valja odmah naglasiti, ne elimo rei da su ti problemi razreeni na ovom planu, ve to da u komplementranim prilazima problemima ovekovog duha, ne samo da sada ima mesta za ovakav pristup, no da se i u budunosti mora sve vie i vie raunati na doprinose studija ovog tipa. Treba imati u vidu i to da ono to se danas podrazumeva pod neuronaukom predstavlja, takoe, sloaj tradicionalnih nauka: psihologije, fiziologije, neurologije, ali i prostor za uplitanje nekih disciplina sa strane ili ak za razvoj nekih sasvim novih. Upravo na osnovu jednog takvog uplitanja i razvoja nove discipline na ovom polju javile su se i ideje o kojima govori ovaj rad.

Opta teorija sistema, jedna prvenstveno matematika disciplina, primenjena na bioloke sisteme [1,2], ili jo ue na rad nervnog sistema [3,4], ponudila je mogunost jednog novog pogleda na prilino haotine nalaze nauke o radu mozga. Postojee globalne teorije o radu mozga, teorija o lokalitetu funkcija i holistika teorija, ne zadovoljavaju, poto ni jedna ne obuhvata u potpunosti eksperimentalne i klinike nalaze. Savremena nauka nalazi mnogo veu dinamiku zbivanja u mozgu no to te, relativno simplifikovane teorije mogu da objasne. Pojedini delovi mozga nisu strogo specijalizovani za obavljanje samo jedne akcije, zatim, esto je vie njih alternativno usmereno ka jednom istom zadatku, na svoj specifian nain, ali postoji i preuzimanje rukovoenja akcijom meu delovima mozga i, konano, jedan isti zadatak sa identinom stimulacijom i identinim odgovorom u jednom trenutku preuzima jedan deo mozga, a u drugom trenutku - drugi [5]. Ne zaboravimo, uz sve to, da nam je mozak izdeljen i na krupne formacije u sve tri dimenzije: smer gore-dole na vie mozgova iz prolosti nae vrste, smer levo-desno na dve hemisfere nejednakih operativnih principa, i smer napred-nazad na velike blokove kognicije, konacije i emocija. U svakom JA ima nas, dakle, vie. Zato istraivai mozga s razlogom govore o sociologiji duha [6]. Opta teorija sistema ide suprotnim pravcem - odozgo nadole. Naime, injenica je da neki sistem opstaje ne samo zato to je sainjen od tih i tih delova, ve i zahvaljujui svojoj specifinoj organizaciji, pa je razlono da se nauka i njome bavi. Bertalanfy razvija osnovne pojmove opte teorije sistema: hijerarhiju, otvoreni sistem i ekvifinalnost, a sva tri se direktno tiu i neuroloke osnove za shvatanje duhovnosti. Hijerarhija podrazumeva slojevitu organizaciju sistema, na primer mozga, u kojoj jednom nivou sa vie alternativnih akcija komanduje samo jedan punkt iz vieg nivoa. Meutim, ukoliko u nekom sistemu ima vie tih nivoa utoliko se sve vie i vie vlasti koncentrie u sve manjem i manjem delu sistema. Ali dokle to moe ii? Oigledno ne do kraja, inae bi to bio reductio ad infinitum. Uz to, glavni nedostatak ovakvog modela je nedovoljna fleksibilnost - to je krut sistem.

Stoga je hijerarhijski model dobro objanjenje za nie neuralne funkcije sa malim stepenom slobode, malim brojem alternativnih reenja. Funkcije ovekovog mozga, bar one vie, a pre svega zbog uenja i miljenja, mora da su organizovane na neki drugi nain koji dozvoljava usvajanje novih operacija - to je tzv. otvoreni sistem. Alternativni model suprotan hijerarhiji je heterarhijski model. U njemu ne postoji komandni punkt, ve su delovi sistema zadueni ili kompetentni za odreenu zonu delovanja ili odreeni tip akcije i relativno autonomni. Ukoliko je to otvoren sistem, koji se suoava i sa nepredvienim situacijama - u tom sluaju nuan je konsenzus izmeu podsistema da bi se jednom delu, nekom podsistemu dala privremena kompetenca. Meutim, ako treba prethodno dobiti dozvolu od svih ostalih delova sistema da bi se neka akcija obavila - jasno da je takav sistem spor i neekonomian. Zato ni heterarhijski model nije dovoljno dobar za objanjenje organizacije viih neuralnih funkcija. S druge strane, glavni problem kojeg otvoreni biosistem mora da rei jeste kako uiti, a ne postati rob nauenog. Poznato je u neuronaukama, da uspostavljanje jednom jednog neuralnog puta znai njegovu prednost u buduim akcijama. Jednom reen neki banalni zadatak na odreen nain, vodio bi ka fiksaciji, trajnoj kompetenci neuralnih elemenata tog puta, sve jaem i jaem potvrivanju samo tog naina reavanja, a slabljenju alternativnih reenja i konano, njihovom ukidanju. To bi vodilo, dakle, ka zatvaranju sistema i robotizaciji. Ovo se, meutim, ne deava uvek (sreom), jer postoje, oigledno, neki mehanizmi za otklanjanje rigiditeta. Smatramo da je san jedan od takvih mehanizama, i to najvaniji. Naime, suvie dugo smo bili optereeni mistifikacijama i predrasudama o njemu. Jedna od njih je i to da mu je jedini zadatak - telesni oporavak. Meutim, nauka nalazi da se telesno oporavimo ve za sat ili dva spavanja. Zato onda ne moemo bez onih 6-8, ili vie sati spavanja? Konano, zato bismo gubili svest, kao to se to deava u snu, ako je potrebno samo odmoriti telo? I emu onda snovi? Analiza tipova motorike, tj. ukupnog repertoara aktiviteta koji nam stoji na raspoloenju, pokazuje da stepen slobode u korekciji akcije i izboru alternativa raste idui uz modano stablo [7]. Ali i najprostije nervne akcije obavljaju se na osnovu sukoba kompetenci, iz jedne dinamine sprege vie potencijalnih aktera, a ne iz mirovanja. Od perifernog neurona koji moe da doe do rei tek sloenom igrom meusobnog inhibiranja, preko meusobno suprotstavljenih nervnih nukleusa, do rivaliteta meu modanim hemisferama - svud sreemo sukob kompetenci. Dinamika kompetenci nervnih jedinica na niim nivoima je mnogo manja, poto je i stepen slobode mali - tu postoji mali broj alternativa. Ali na viim nivoima stepen programiranog ponaanja je mnogo manji, stepen slobode ogromno raste tako da u najviim funkcijama mora biti otvoren broj alternativa. Stoga je sasvim izvesno da se nie funkcije organizuju hijerarhijski, ali ne i one vrhunske, koje moraju biti mnogo autonomnije. One, verovatno, prave neku heterarhijsku organizaciju posebnog tipa - sa naknadnim konsenzusom, a to je, po naem uverenju, san [8,9]. Naknadni konsenzus je mehanizam otklanjanja rigidnosti sistema, odnosno vraanja fleksibilnosti. U heterarhijskom sistemu sa dinaminim kompetencama nema se vremena za neposredni konsenzus. Akcija mora da bude brza, a konsenzus bi je znatno

48

usporio, stoga se konsenzus odlae. Delovi mozga, alternativni upravljai ponaanja, onog sa najveim stepenom slobode preuzimaju privremene kompetence u neposrednoj akciji i to na osnovu sklopa ulaznih informacija. Time se stvara debalans u sistemu i da ne bi jednom aktivirani deo mozga potom bio stalno u prednosti potrebno je taj debalans ponititi. To radi spavanje i sanjanje. U trenutku kada se telo odmara, dakle kad nema neposrednih akcija, mozak ima vremena za naknadni konsenzus. Sada se diskutuju kompetence pojedinih podsistema u neposrednoj prolosti ili testiraju za budunost. Ponitavaju se privremeno preuzete kompetence i time vraa verovatnoa izbora drugih alternativa u budunosti - vraa se sloboda. Naravno, ne ponitavaju se sve kompetence, neke se potvruju i ostaju kao stalan operativni plan. Ali to ima cenu - one zato moraju da siu za stepenik nie ka programiranom ponaanju i napuste vie polje, polje slobodnijeg odluivanja. Mozak nam tako stalno balansira da bi izbegao dve nepovoljne krajnosti, koje bismo karikirano mogli da prepoznamo kao Uenog-glupaka i Inteligentnog-tabula rasa. Zakljuimo, smisao spavanja i snevanja je otklanjanje rigidnosti sistema, vraanje fleksibilnosti, vraanje slobode da se u budunosti donose (adekvatne, originalne) odluke. San, meutim, nije jedini mehanizam za otklanjanje rigidnosti. Zavisno od nivoa koji treba osloboditi, vieg ili nieg, postoji niz takvih mehanizama. Nekad je dovoljna samo pauza, nekad odmor, zamena jedne aktivnosti drugom - sve nam to uverljivo pokazuju psiholoke studije o procesu reavanja problema. San je samo jedan, i to najsloeniji od tih mehanizama. Dakle, prema tipu poremeaja slobode imamo i tip osloboenja. Tako sreemo u mozgu oveka dva principa: (a) princip usvajanja algoritma za brzu i adekvatnu akciju na (samo) prepoznati signal-stimulus i (b) konstrukciju sistema akcije na nepripremljenu situaciju - na stimuluse koje ranije nismo sretali. Nervni aparat se koliko-toliko pripremio za ove dve vrste akcije formiranjem: (1) vrstih (krutih) modanih funkcija i (2) mekih (fleksibilnih) modanih funkcija [5]. Ovaj princip podele se odslikava i dalje pa se tako formiraju i dve vrste psihoakcije: (a) reproduktivna i (b) produktivna. Prva je povezana sa vrsto organizovanim funkcijama mozga, a druga mekom organizacijom. U prvu bismo mogli razvrstati sve genetski prenete programe akcija i memorijske operacije u kognitivnoj obradi informacija, a u drugu sasvim specifian rad kodera kojim se prevazilazi ponueni kliei (re)akcije i gradi nov algoritam, ranije neupotrebljavan sloaj akcija. Rad ovih drugih kognitivnih operacija zavisi od povremenog ienja rigiditeta, poto nervni sistem u principu tei ka pojednostavljenju i klieiranju jednom usvojenih akcija. San je osnovni ista rigidnosti nervnog sistema, ali pri preteranom debalansu u upotrebi jedne funkcije (ili malog broja) formiraju se eksternalizovani otklonioci rigiditeta sistema kao to su umetnost i kompletna duhovna nadgradnja oveka. U tom svetlu moemo posmatrati organizaciju ponaanja linosti i u drutvu. Vaan deo potrebe za duhovnou (mislim da je on uporavo bazian) moemo shvatiti kao potrebu neuropsiholokog sistema za slobodom, za prevazilaenjem uigranih i profanih

49

kliea u razmeni sa sredinom, i fizikom i socijalnom. Tako se i u stvaranju duhovnih vrednosti i u njihovom korienju sreemo sa odvajanjem od neposredne fizike i socijalne sredine, sa skokom u metarealnost, realnost drugog nivoa, ili metakod sa novim sistemom znaenja - konrealnost, kako bi to nazvali semiotiari [10]. U tako novootvorenim prostorima znaenja, po ve opisanim mehanizmima, mogu se formirati podsistemi sa svojim specifinim operativnim karakteristikama, koji onda iskazuju i vei ili manji stepen autonomije i/ili formalizacije, kao to su to, uostalom, i numeriki, estetski ili jeziki sistemi [11]. Drutva u socijalnim krizama, kao to je to sad upravo nae, trae po pravilu spas u proirenju dejstva ovih formalizovanih metasistema i unifikacijom duhovnog prostora. Svest, koju smo ranije opisali kao sistem kognitivnih operacija sa zadatkom izbora adekvatnog plana ponaanja [12] upravo razvija duhovne podsisteme otvarajui za njih nove (semantike) prostore. Empirijske studije tranzicije objekata u svesti to jasno potkrepljuju. Poloaj objekata u svesti je, naravno, veoma dinamian, ali na jednom veoma optem planu naeno je da se objekti raspodeljuju samo u pet kategorija, ili grupa u tom nekom (hipotetikom) prostoru svesti [13]. Koordinate tog prostora su: kognitivna, konativna i emotivna koordinata, a u njemu je svaki objekat prezentovan jednom takom dobijenom procenama na skalama kognitivne blizine, konativne frekvence i emotivne vrednosti. Osnovni parametar promene, tranzicije iz jedne kategorije u drugu u tom prostoru, je instrumentalizacija objekta, pa se ovo pravilo sree i u kategorisanju duhovnih vrednosti u svesti pojedinca [14]. Objasnimo blie nalaze ovih empirijskih studija o poloaju i tranziciji objekata u svesti oveka. Pre svega valja naglasiti da je oblast znaenja jedna od najsloenijih oblasti kognitivne psihologije. No, uoimo: samo ono to je u toj sloenoj oblasti empirijski zasnovano moe da bude neki pouzdan materijal za gradnju teorija u epistemologiji i gnoseologiji. Otuda su studije u toj oblasti bile uvek znatno ireg odjeka - pre svega u filosofiji, ali i drugde, ak i u nekim tehnikim disciplinama, kao to je to, na primer, teorija komunikacija. U eksperimentalnim istraivanjima znaenja objekata obavljanim kod nas od 1982. do 1991. uestvovao je velik broj ispitanika, uglavnom studenata i uenika zavrnog razreda gimanazije. Neka od tih istraivanja zahtevala su retestiranje semantikog prostora kod istih ispitanika posle nekoliko godina, kako bi se snimila dinamika promena pozicije objekta. Istraivanje je prolo kroz nekoliko faza: (1) ispitanici su reprodukovali velik spisak objekata sa kojima se sreu tokom dana, sa kojima dolaze u dodir, ili o kojima razmiljaju (i mislene imenice su, takoe, bile ukljuene); (2) iz tako dobijenog spiska objekata (nekoliko hiljada) izdvojeno je sluajnim odabiranjem njih sto; (3) ovaj spisak od sto objekata dat je potom drugim ispitanicima, sa zadatkom da svaki objekat na njemu procene na tri posebne skale: (a) skali fizike blizine /kognitivna dimenzija/, (b) skali emotivne vrednosti /emotivna dimenzija/ i (c) skali prisustva objekta u fokusu svesti /konativna dimenzija/; svaka skala je imala sedam podeoka (od 1 do 7), tako je svaki objekat u svesti pojedinca bio predstavljen jednom

50

takom u nekom hipotetikom trodimenzionalnom prostoru, ije su koordinate bile kognitivna, emotivna i konativna (motivaciona) dimenzija; (4) odgovori ispitanika su, potom, ispitani odgovarajuim statistikim testovima homogenosti - pokazalo se da se ove take grupiu u pet grupa, ili kategorija; (5) kategorije grupisanih objekata su podvrgnute kvalitativnoj analizi, koja im je dala i imena; (6) sa vie desetina ispitanika obavljen je detaljni naknadni intervju sa ciljem proveravanja kvalitativne analize. Pet kategorija objekata u prostoru svesti imaju sledea svojstva: (A) Objekat za sebe. Ova kategorija objekata prestavlja grupu objekata na periferiji svesti. I emotivna dimenzija i prisustvo u fokusu svesti je veoma slabo izraeno, mada su to sve objekti u fizikoj blizini. Objekte iz ove kategorije retko izdvajamo - oni obino predstavljaju pozadinu zbivanja. Tu spada masa stvari i ljudi kojima se ne bavimo: drvo pokraj puta, kue u pozadini, gomila ljudi na ulici itd. Ova kategorija je, inae, i neki depo iz koje se izdvajaju objekti za one druge, u tranziciji, o kojoj emo naknadno govoriti. (B) Objekat za mene. To je pozicija objekta u svesti u kojoj je uspostavljena jaka emotivna veza, ali je objekat udaljen od subjekta (realno ili subjektivno) - on je nedostian. Svest je esto zaokupljena ovim objektom, koji je eljen ili omrznut, dakle, uvek sa jakom emotivnom arom. Ovde se sree i neka mistifikacija moi objekta pridavanje neuobiajeno velike efikasnosti. A ukoliko je emocija jaa utoliko je ovo nerealno oekivanje vee, kao to to ve biva kod emocija. (C) Ja u slubi Objekta. To je kategorija objekata u kojoj postoji, takoe, jaka emotivna veza, ali za razliku od prethodne kategorije, ovde je objekt u realnoj blizini subjekta. Emotivno obojeni objekat sada subjekt poseduje, ima ga, ali je to samo privid. Stvarno, umesto da gospodari objektom - subjekt postaje njegovim slugom i postavlja se u neku vrstu njegovog servisa. Uzmimo za primer eljene objekte iz prethodne kategorije. Takav eljeni objekat je u ovoj poziciji dostignut, ali umesto da donese oekivanu dobit (zadovoljstvo), njegova upotreba ili eksploatacija dolazi u drugi plan, pa ovek drhti nad njim, on se preterano uva, brani i odrava, te se kontakt sa tim objektom preteno svodi na robovanje toj stvari. (D) Objekat u slubi Ja. Ovo je pozicija objekta u kojoj je on, mada se stvarno nalazi u blizini subjekta - retko u fokusu njegove svesti. On je nekako potisnut na periferiju svesti, ali ovek nije ravnoduan prema njemu kao to je to sluaj sa onim objektima iz kategorije A. U ovoj kategoriji su obino objekti kojima se ovek slui kao instrumentima. Fizika blizina je naglaena, ali objekat kao instrument ne zahteva panju jer se preko njega deluje u nekom drugom polju akcije, pa je fokus svesti pomeren tamo. Objekat se tretira kao deo proirenog Ja i inkorporira se (sonda fenomen). Ponekad postaje deo veoma sloenog lanca operacija koje se automatizuju, te se onda koriste sa malim utrokom kognitivne energije - na periferiji percepcije, bez prisustva panje i bez ulaenja u sloeniju misaonu obradu. Samo povremeno, obino

51

ako postoji neki zastoj u automatizovanoj akciji, subjekt dovodi ovu vrstu objekta u fokus panje. Kao to sonda u ruci hirurga, ili tap u slepog oveka ostvaruju posredovan kontakt sa realnou - taj kontakt je na drugom kraju tapa ili sonde, a ne na onom u ruci, tako i kod sloenijih instrumenata, kao to je to na primer jezik, klavir ili kompjuter - delanje se prenosi na drugi kraj, na izlazni kanal instrumenta, a sam instrument kognitivno inkorporira. (E) Objekat i Ja za sebe. U ovoj kategoriji objekata imamo sasvim izuzetno stanje izdvajanja objekta i subjekta iz neposredne realnosti u neki drugi, nesvakidanji prostor svesti. To izdvajanje je praeno veoma izraenom emocijom, nekim ushienjem, ali maksimalni efekat je iskazan ne na emotivnom planu, ve na konativnom planu, na skali fokusa svesti. Ova kategorija je inae znatno rea od prethodnih i nema stalnu postavu - objekti koji se pojave u njoj su samo privremeno tu svrstani. To je neko izuzetno stanje u kojem se izdvajaju objekat i subjekt - neto to ispitanici opisuju kao stanje preterane, prenaglaene svesti o egzistenciji objekta, o njegovoj osobenosti i neponovljivosti. Uslov za postizanje takvog stanja je kognitivna operacija opaanja objekta na sasvim nov nain i time njegovo izmetanje iz primarnog konteksta, pa onda pridavanje drugog, dodatnog znaenja ili vie njih. Ovde spadaju doivljaji objekta pod dejstvom hipnoze i nekih droga, u religioznom zanosu, neki koje sreemo u snu, zatim oni u jamais-vu efektu, i konano - u recepciji umetnosti. Pomenuto je da su naknadna ispitivanja istih ispitanika posle nekoliko godina pokazala sasvim specifinu tranziciju objekata iz kategorije u kategoriju. U principu ta tranzicija tee abecednim redom u naem prikazu kategorija, od kategorije (A) Objekat za sebe, u kategoriju (B) Objekat za mene, iz ove dalje u kategoriju (C) Ja u slubi objekta i konano iz te tree u kategoriju (D) Objekat u slubi Ja. Neko odstupanje od tog reda vidimo samo kod kategorije (E) Objekat i Ja za sebe - u nju (na privremenu upotrebu) moe da pree bilo koji objekat iz bilo koje kategorije, ipak to je najee onaj iz kategorije (A). Treba uz to pomenuti da tranzicija svakog objekta ne mora nuno da proe kroz svaku kategoriju - neke se mogu i preskoiti. Na primer, kategorija (C) Ja u slubi Objekta ne mora da prethodi dobroj instrumentalnoj poziciji objekta kakva se postie u kategoriji (D) Objekat u slubi Ja - svi objekti nas, sreom, ne porobljavaju. To uspeva samo nekima od njih, ali zato na mnogima od nas. Tranzicija objekta kroz srednje tri kategorije ima posebnu psiholoku teinu i moemo je shvatiti kao jednu dimenziju ije ekstreme ine sa jedne strane postvarenje oveka, a sa druge - ooveenje stvari. Treba imati u vidu i to da ova individualnopsiholoka merenja daju osnovu i za neko uoptavaanje na drutvenom i istorijskom planu. Neto slino ili ba to isto deava se i u promenama tzv. kolektivne svesti. Uzmimo na primer neto iz davnina: na odnos prema vatri. Sasvim je verovatno da su je se ljudi prvobitno plaili i oboavali na distanci, dajui joj mitsku, boansku vrednost (kategorija (B) Objekat za mene). Docnije tek, kada su je stekli i mogli da koriste morali su da drhte nad njenim ouvanjem (jo uvek oboavajui je), da je hrane, uvaju i budno odravaju, diui joj hramove, podnosei rtve i pravei rituale kako bi je umilostivili (kategorija (C) Ja u slubi Objekta). Tek mnogo kasnije nauili smo da

52

je stvaramo i koristimo po potrebi, palei je i gasei bez prisustva emiocija i na periferiji svesti. I ideje prolaze slino. Utopisti-socijalisti, na primer, matali su vekovima o drutvenom poretku socijalne pravde (B), pa kad je uz velike rtve napravljena Prva zemlja socijalizma - sva drutvena energija se usmerila na njeno odranje, na budnost prema spoljanjem i unutranjem neprijatelju (realnom ili ne), vojska, policija, sistem kontrole i meusobnog pijuniranja ljudi je nabujao do bolnih ekstrema - sasvim stranih osnovnoj ideji socijalne pravde. Linost, kojoj je ta ideja trebalo da slui, nala se potisnuta potpuno u drugi plan, obespravljena, poklopljena vanou ideje (C). Na alost, ovakvih tranzicija ima veoma mnogo i verovatno se na njih misli kada se kae da su mnoge svetle revolucije zavrile kao mrane dogme. Mislim da se na osnovu ovih eksperimentalnih studija u neuropsihologiji moe napraviti i neka predikcija - pogled u perspektivu. Razvoj novih humanih odnosa vidim u dominaciji kategorije (E) u drutvenoj svesti. Naime, rekli smo da tranzicije i raspored kategorija objekata pokazuju dimenziju postvarenje - ooveenje u svesti oveka. Kategorija (D) sadri proirenje ovekovog Ja masom instrumentalizovanih objekata (setimo se da tu spadaju ne samo materijalni objekti, ve i ideje, pa i nae sopstvene akcije). Sledei korak daljeg ooveenja vidim u sve bogatijem sadraju kategorije (E) Objekat i Ja za sebe. Za razliku od kategorije (D) ovde se naputa instrumentalizacija u primarnom smislu i prelazi u stvaranje novog prostora u kojem se i pojam upotrebe i koristi javlja u sasvim novom vidu, kao to je to, na primer, u dobroj umetnosti. Razvoj individualne i drutvene svesti vodio bi tako ka stvaranju sve novih i novih duhovnih prostora, pre svega unutar svake linosti, da bi se u njih smetali sve novi i novi objekti kategorije (E) Objekat i Ja za sebe. I tako stvarali novi mikrokosmosi.

LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] L. von Bertalanffy, General System Theory (Braziller, New York, 1968). M. D. Mesarovi, D. Macko, and Y. Takahara, Theory of Hierarchical Multilevel Systems (Academic press, New York, 1970). A. Brodal, Neurogical Anatomy in Relation to Clinical Medicine (Oxford University Press, New York, 1981). M. LeGare, The use of general system theory as a metatheory for developing and evaluating theories in neuroscinece, Behavioral Science 32 (1987), pp. 106-120. N. P. Behtereva, Zdorov i bolno mozg eloveka (Medicina, Leningrad, 1980) M. S. Gazzaniga and J. E. C. LeDoux, The Integrated Mind (Plenum Press, New York 1978). N. A. Berntejn, O postroenii dvienij (Medgiz, Moskva, 1947). P. Ognjenovi, U prilog teoriji dinaminih kompetenci, ili o smislu sna. Psihologija 15 (1982), pp. 3-16. P. Ognjenovi, Meaning of sleep and of dreams in theory of dynamic competences, Harvest 37 (1991), pp. 43-48.

53

[10] [11] [12] [13] [14]

M. Benze, Saeti temelji moderne estetike, u U. Eko, ed., Estetika i teorija informacije (Prosveta, Beograd, 1977). N. Goodman, Languages of Art (Hackett Publ. Co., Indianopolis, 1976). P. Ognjenovi, Svest kao (psihika) funkcija, u D. Rakovi & . Koruga, eds., Svest - nauni izazov 21. veka. (ECPD, Beograd, 1996). P. Ognjenovi, Poloaj objekta u svesti, VIII Kongres psihologa Jugoslavije, Herceg Novi, 1984. P. Ognjenovi, Objekti i ta svest sa njima ini, Psihologija 20, No 3-4 (1987), pp. 3-12.

54

Svest - Religija - Drutvo: Na pragu novog humanizma? ECPD okrugli sto, D. Rakovi & . Koruga, eds., str. 57-79

22.04.1997. Beograd

DIMENZIJA N=0 KAO DIMENZIJA N=0 KAO ISHODITE MISAONIH SISTEMA ISHODITE MISAONIH SISTEMA
uro Koruga Centar za Molekularne maine, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu
Tu ti sjedi i vode se napij Sa bistroga toga istonika; Ona e ti upravo otkriti Stranu sudbu tvoga padenija!
Lua mikrokozma, P.P.Njego

Rezime: Postoji opte prihvaeno miljenje da su nauka i religija ne samo dva suprotstavljena misaona sistema ve da im nije mogue nai ni zajednike ergoloke osnove. U ovom radu se pokazuje da to nije ba tako, ve da svojstvo, ureenost i dinamika dimenzije N=0 (ergologija sistema) daju mogunost za egzistenciju tri osnovna misaona procesa u oveku, koja generiu: (1) mitoloko-religiozni, (2) filozofskonauni, i (3) panteistiko-holopentski misaoni sistem. Meutim, ureenost i dinamika dimenzije N=1, koja je komplement dimenziji N=0, generie komplementaran misaoni sistem koji odgovara sistemu Dao koga su delimino preko Yin-Yang-a i Dao Te ing-a iskazali stari Kinezi. U cilju istraivanja zakonitosti meuodnosa prostornih dimenzija u radu je data njihova ureenost preko jedininih sfera. Pokazano je da fizika prostor-vremena u koju je ukljuen 3-D prostor pored etvrtog lana, vremena i brzine svetlosti (ct), sadri jo jedan, peti lan(), koji je sinergija scenarija (kda) i izotropne rotacije (pobuivake frekvencije). Peti lan nazvan je holopent i na osnovu dimenzionalne analize scenario ima prostorno-vremensku strukturu koja se moe opisati kodnim sistemom (k koji kodira prostor i dogaaje u njemu) na bazi transfinitnog kardinalnog broja (o) u oznaci ko, dok drugi lan holopenta ima svojstvo izotropne prostorno-vremenske rotacije (koja aktivira prostor i dogaaje u njemu) u oznaci o, pa peti lan prostorno-vremenskog kontinuma moemo pisati u obliku = koo. Na bazi ovakvog ustrojstva petog lana i istraivanja izotropne rotacije molekula C60 predloen je novi model elektrona koji pored dva energetska centra elektromagnetnog polja (model elektrona Sallhofer,1978) ima internu strukturu. Osovu strukture ini jezgro i prsten, s tim to prsten izotropno rotira oko jezgra. Kretanje mase prstena elektrona u (5-D), daje elektronu svojstvo naelektrisanja. Elektron je istovremeno 3-D makroskopski korpuskularni-talasni objekt (jezgro) generisano iz dimenzije N=1 i [-25]-D mikroskopski talasno-korpuskularni objekt (prsten) koji je generisan iz dimenzije N=0. Kako je N=0 ishodite svesti, to proizilazi da je svest komplement elektromagnetnim talasima. U radu je pokazano da dimenzija N=0 ima kodni sistem 53=125 i da su kodni sistemi DNK (43=64=26), i vode kao klastera (52=25), odnosno vode kao mree (62=36) samo glatka dekompozicija navedenog kda dimenzije N=0 u realne 3-D strukture koje predstavljaju osnovu bioloki ivog. Kako su stari Kinezi imali saznanje o postojanju "glatko" dekompozicionih kdova (Ji ing, 26=64 i Dao Te ing, 34 = 81) dimenzije N=0 u N=1 preko N = 3, to je u radu izneta hipoteza da treba da postoji u staro-kineskim misaonom sistemu i integralni kdni sistem 53=125 koji do sada nije pronaen. Uvoenjem petog lana (-holopenta) u fiziku prostor-vremena koja se deava u 3-D prostoru otvoren je novi pogled na fenomen ivog, kao i njegovih najviih funkcija (svesti). Ovakav pristup omoguio je ne samo bolje razumevanje fenomena svesti nego i njenih stanja kao to su: budnost, spavanje, sanjanje i dr. Ovim je otvoren novi pogled na odnos nauke, mitologije i religije.

UVOD
U okviru postojeih teorija informacija kodiranje je jedan od kljunih koraka u definisanju pojma i sadraja informacije. uvena enonova teorema daje nam jedan mogui pristup, kako teoriji informacija, tako i njenim praktinim reenjima, to je korieno sa mnogo uspeha u tehnikim informacionim sistemima. Ako je fiziki nosilac informacije makroskopski, enonova teorema dobro funkcionie, dok je za kvantno-mehanike sisteme neophodna njena reformulacija. Zato su kvantnomehaniki sistemi razliiti u ovom pogledu? U kvantnim sistemima fiziki bit je bilo koji kvantni entitet ije je stanje opisano vektorom u dvodimenzionom Hilbertovom prostoru. Za ovakve sisteme kvantna mehanika tvrdi da se meusobno savreno razlikuju samo ona stanja opisana meusobno ortogonalnim vektorima. Ako simboli-stanja nisu ortogonalni, to je obino sluaj kod makroskopskih sistema, bilo kakva dedukciona procedura je nesavrena. Za vezu izmeu klasine i kvantne mehanike vano je sledee pitanje: koji Ndimenzioni Euklidski prostor kodiranja e dati ortogonalnost izmeu vektora usmerenog od poetka (0, 0, ... , 0) do take (1, 1, ... , 1) - i bilo koje koordinatne ose? Ako takav Euklidski (makroskopski) prostor kodiranja postoji, onda moe postojati i veoma precizno mapiranje informacionih sadraja izmeu makroskopskih i kvantnih sistema kod kojih su informacioni procesi imanentno svojstvo. U potrazi za ovakvom vrstom Euklidskog prostora, razmotriemo fenomen jedininih sfera i njihovu povezanost sa teorijom informacija. Za sada jedini, autoru ovoga rada poznati, zakon koji omoguava zadovoljavajue povezivanje fizike osnove materije i teorije informacija je zakon zlatnog preseka. Ovaj zakon koristio je jo Euklid u stereometriji za konstruisanje pravilnog dodekaedra i ikosaedra, a sastoji se u tome da se du podeli na dva dela tako da je vei deo srednja proporcionala izmeu manjeg dela i cele dui, tj. vai proporcija a:x = x:(a-x), gde je a cela du, a x vei od dva dela na koje je du podeljena. Zakon zlatnog preseka moe se dobiti i na druge naine, a jedan od moguih je i preko Fibonaijevih brojeva: 0, 0!, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, ... (Tabela 1). Zakon zlatnog preseka, kao to vidimo, daje dva reenja: + = ( 5 +1)/2 i - = ( 5 -1)/2, i pri tome vae relacije: + - - = 1 i 1 / + = -. Iz Tabele 2 uoavamo da je odnos pozitivnih i negativnih dimenzija (D) dat relacijom D+n . D-(1-n) = D(0), (1) odnosno D+n = (1/D-(1-n)). (2) Nedavno je pokazano [1] da je Hausdorfova dimenzija za perturbacioni trijadni Kantorov skup za dimenziju N = 0 jedno od reenja zlatnog preseka, odnosno ( 5 -1)/2. Ako se ovo svojstvo iskoristi za raunanje vrednosti Hausdorfovih dimenzija Kantorovog skupa tada se dobija relacija [2]: DHC(n) = (1/DHC(0))n-1 , (3) koja se moe napisati u obliku: DHC(n) = (DHC(0))1-n. (4)

56

Tabela 1. Generisanje zlatnog preseka pomou Fibonaijevih brojeva [3]

Ovo pokazuje da je zakon meuzavisnosti Euklidskih dimenzija inverzan zakonu meuzavisnosti Hausdorfovih dimenzija za perturbacioni trijadni Kantorov skup koji za osnovu ima zakon zlatnog preseka. Meutim, kao to je poznato [4], konvergentna vrednost svih zlatnih preseka, baziranih na Fibonaijevim polinomima (Gn(x)), jeste 3/2. Kompjuterska analiza je pokazala da, po indeksu parni "zlatni polinomi", daju reenja koja rastu i konvergiraju vrednosti 3/2, dok ona koja su neparna po indeksu opadaju i takoe konvergiraju vrednosti 3/2.

SISTEM JEDININIH SFERA, DIMENZIJA N=0 I OSNOVE INFORMACIONE FIZIKE

U cilju definisanja fizike take sa informacionim sadrajem poi emo od razmatranja osnovnih svojstava N-dimenzionalnih jedininih Euklidskih prostora. U Euklidskom prostoru je mogue Pitagorino rastojanje napisati kao: X12 + X22 + X32 + ... +Xn2 = r2 (5) koja predstavlja u svakoj dimenziji (1, 2, 3 ... n) sferu prenika r. Poznato je da se zapremina sfere Vn(r) za bilo koje n izraunava po izrazu: Vn(r) = Cn rn, (6) gde je Cn vrednost jedinine sfere dimenzije n definisana preko gama funkcije i njenog integrala [5] relacijom: Cn =

2 . Cn-2 . n

(7)

57

Na osnovu izraza (7) i zakona inverznosti dimenzija u odnosu na dimenziju N = 0, moemo izraunati vrednost jedinine sfere za bilo koju dimenziju n, to je dato u Tabeli 2. Na osnovu Tabele 2 moemo zakljuiti da: (1) dimenzija N = 5 ima maksimalnu vrednost jedinine sfere; (2) postoje pozitivne i "negativne" dimenzije, koje imaju svoje dimenzionalnosti n (za N>0, Nn, a za N<0, Nn odnosno |-N|=n-3); (3) svaka negativna dimenzija ima svoju dimenzionalnost u oznaci: N(-1) = n[(-1)4], N(-2) = n[(-2)5]... N(-m) = n[(-m)m+3]; (4) dimenzija N=0 ima dimenzionalnost n = 3/2; (5) vrednosti jedininih sfera negativnih dimenzija su inverzne (reciprone) vrednosti pozitivnih dimenzija, tako da uvek postoji par pozitivno-negativno ija je vrednost 1 (sem za dimenziju N = 1 koja je sama po sebi imanentno dualna jer je njena jedinina sfera C1=2); i (6) dimenzije N = 3, N = 0 i N = -2 imaju kod jedinine sfere vrednost 4 /3 u svome izrazu, pri emu je operator za pretvaranje dimenzionalnosti negativnih dimenzija u pozitivne dimenzije i= 1 (primer N(-1) = n[(-1)4] u obliku x2+y2+z2 - (ct)2 = 0 prelazi u N=4 sa pozitivnim etvrtim lanom u obliku x2+y2+z2-(ict)2= 0). Na osnovu Tabele 2 (Slika 2) vidimo da je mogua egzistencija 3+1 meusobno povezana sveta. Trodimenzionalnom prostornom fizikom svetu (N = 3) komplemetaran je vremenski mentalni svet (N = -25), a oba su generisana iz INFON-a (sveta ideja, N = 0). Svet na bazi dimenzije N = 1 je, mada nezavisan, povezan sa N = 0 preko N = 3 i N = -25. Meutim, kao to je poznato na osnovu kvantno-mehanikih istraivanja svesti, ideju o postojanju tri sveta dao je poznati fiziko-matematiar Roger Penrose, koji je zajedno sa Haukingom radio na razumevanju i definisanju crnih rupa. Meupovezanost Penrozova tri sveta data je na Slici 1.

Slika 1: Meusobna povezanost sveta ideja, fizikog sveta i mentalnog sveta [6]

58

Tabela 2. Prostorni informacioni sistem na bazi jedininih sfera (CN) i zakona simetrije (inverzije) u odnosu na N=0 [3]

59

fiziki svet N=3

INFON svet ideja

Dao svet masa/talas

N= 1

N=0

Vremenski mentalni svet N= -25

Slika 2: Meusobna povezanost INFON-a ("Svet ideja": N = 0), prostornog fizikog sveta (N = 3) i vremenskog mentalnog sveta (N = -25).

Fiziki i mentalni svet imaju svoje ishodite u INFON-u i oni su komplementarni. Na razliitim nivovima organizovanosti ova dva sveta su povezani na razliite naine. Fiziki svet ima direktan uticaj na mentalni svet. Meutim, mentalni svet moe uspostaviti misaone sisteme nezavisne od fizikog sveta (matematika, filozofija i dr) koji mogu imati uticaja na fiziki svet ako su sa njim komplement preko INFON-a, a ukoliko to nije sluaj tada je to "fantazija" mentalnog sistema bez realne fizike osnove (petlje mentalnog sveta). Na Slici 2 je pokazano da mentalni svet moe imati uticaj na fiziki svet na razliite naine preko INFON-ske petlje: (1) bez dodira (iteracija sa prirodom u cilju ivotnog odranja), (2) "glatki" dodir INFON-a (proces stvaranja novih materijalnih entiteta), (3) prolaz kroz okolinu N = 0 (kreacija novih entiteta i procesa na bazi pretvaranja jednog oblika mase i/ili energije i/ili informacije u drugi), i (4) prolaz kroz jedininu sferu Co = 1 dimenzije N = 0 (iniciranje stvaranja novih entiteta i/ili scenarija u fizikom svetu od strane INFON-a). Kako fiziki, tako i mentalni svet je dualan. Dualnost fizikog sveta koji potie iz N = 0 ogleda se u njegovoj prirodi naelektrisanje/magnetizam, dok se dualnost mentalnog sveta ogleda u njegovoj prirodi magnetizam/naelektrisanje. Talasna priroda prostornog fizikog sveta potie od nemanifestovane mase dimenzije N = 0 i talasna priroda mentalnog sveta koji

60

potie od izotropne rotacije nemanifestovane mase dimenzije N = 0 (po tri manja kruga) su kompatibilne sa Dao svetom dimenzije N = 1 ija je jedinina sfera C1 = 2 (estica/talas). Duh (ist talas pure wave dimenzije N = 0) i talas (spregnut sa masom) dimenzije N = 1 su u neposrednom odnosu u ljudskom biu.

Slika 3: Prostorni fiziki svet (N = 3) je inverzan po sebi i komplementaran sa mentalnim svetom oveka N = -25. Spoj fizikog makroskopskog (1033 cm) i mikroskopskog (10-33 cm) sveta dovodi do fizike take Co = 1 (dimenzije N = 0) gde se ostvaruje jedinstvo svih sila. Prema ovom modelu atom i nebesko telo su komplementi, pa se zato ponovo treba preispitati starogrka misao da "nebesko telo je atom koji je postao stvaran" [7].

VREME
ovek spoljni fiziki svet, kao vidljivu statinu stvarnost, preko ula vida doivljava kao trodimenzionalani (3-D) objekat. Meutim, svaki dogaaj kao dinamika realnost koja se deava u 3-D moemo predstaviti u etvoro-dimenzionalnom prostor-vremenu definisano u fizici od strane Minkovskog kao: x2 + y2 + z2 - (ct)2 = 0. (8) Vreme (t), kao to pokazuje izraz (8), nije dimenzija ve je kao i brzina svetlosti kofaktor etvrte dimenzije. Iz izraza (8) vidimo da je ct, kao etvrta dimenzija, negativan pa moemo pisati da je ct = [(-1)4], to je isto sa rezultatom o prostornim dimenzijama dobijenim preko jedininih sfera. Izraz (8) moe se napisati i u obliku: x2 + y2 + z2 = (ct)2, (9) ime se eliminie nula iz izraza, pa se moe rei da su leva (x,y,z) i desna (ct) strana izraza nastale iz dimenzije N = 0, odnosno iz take.

61

Dimenzionalna analiza pokazuje da je ovakav pristup mogu, jer je: (ct) = [(m/s) s] = [m(s/s)] = [m 1] = xC0, (10) gde je x jedna od koordinata 3-D prostora, a C0 jedinina sfera dimenzije N = 0 ija je vrednost 1. Ovo znai da vreme kao ko-faktor etvrte dimenzije svoje ishodite ima u dimenziji N = 0. Meutim, iz Tabele 2 vidimo da, kada je u pitanju 3-D prostor, desna strana izraza (9) nije potpuna jer za 3-D komplementarni par nije [(-1)4], ve [(-2)5] koji u sebi ve sadri ct = [(-1)4]. Ovo znai da dimenzija N = 0 nije samo ishodite izotropnog vremena nego i jo neke druge fizike veliine. Na osnovu C0 = 1 moemo pisati

C0 = 1 = s

1 , s

(11)

to pokazuje da vreme ima inverzno-spregnutu fiziku veliinu ija je dimenzija [1/s]. Kada je u pitanju peta dimenzija ovo moe biti samo izotropna rotacija, jer su oscilatorna frekvencija () i radijacija () koje ima istu dimenziju (1/s), ve prisutni u elektromagnetnoj prirodi svetlosti (E=h) i verovatnoi raspada jezgra u sekundi [=dN/N(1/dt)] tj. etvrtoj dimenziji kod koje je vreme njen ko-faktor. Na osnovu reenog moemo pisati x2 + y2 + z2-(ct)2 - (ko o )2 = 0 (12)

gde je: k0 - kodirano prostor-vreme (cm s), i o - izotropna ugaona rotacija (1/s). Ozaka k0 ima znaenje kodiranja prostora i terminiranja vremena (refleksija scenarija dimenzije N=0 u dimenziji N=3), dok oznaka o ima znaenje kvantovanja izotropne rotacije fizikog objekta, jer 0 je oznaka moi beskonanog skupa koji je prebrojiv i ekvivalentan prirodnom nizu brojeva. Ove dve nove fizike veliine, ko i o , odreuju osnovno svojstva petodimenzionalne stvarnosti, scenario = ko o koji je preko N = 0 komplement predmetima i dogaajima u 3-D. Kako je etrvrta dimenzija ct sub-dimenzija pete dimenzije to izmeu ct i ko o postoji sinhronocitet preko fizikih (prostornih i/ili vremenskih i/ili prostorno-vremenskih) invarijanti. Poznato je da je brzina svetlosti prostorno-vremenska invarijanta (3.108 m/s, pri emu je c+c+c+....= c, odnosno cc = c) to zahteva da i 3-D objekti sa svojstvima peto-dimenzionalnosti, po ko i/ili, o moraju imati ovu osobinu u prostoru, i/ili vremenu, i/ili prostor-vremenu. Zbog toga ove dve nove fizike veliine (kodirano prostor-vreme i izotropna rotacija) najbolje opisuju transifinitni kardinalni brojevi, u prvom redu alef koji ima svojstvo 0+0+0....=0, odnosno 00=0.

62

MASA
Fenomen mase je jedan od najelementarnijih entiteta stvarnosti, pa zato zajedno sa prostorom i vremenom predstavlja najfundamentalniji pojam u nauci. Ovaj fenomen je nedovoljno jasan i neprecizno definisan u nauci. Meutim fenomen spina (rotacija oko ose) se pokazuje kao osnovno svojstvo mase u 3-D. Poznato je da je magnetski kvantni broj elektronskog spina jedan od etiri kvantna broja koji definie stanje elektrona u orbitali atoma, da sva (ili skoro sva) nebeska tela rotiraju oko svoje ose. Kvantna teorija polja daje mogunost da se uspostavi veza izmeu mase i dimenzije prostor-vremena pomou relacije: dm = d/2-1, gde je dm - dimenzija mase, d - prostorno-vremenska dimenzionalnost. Ako je d = 4 tada je dm = 1, a ako je d = 5 tada je dm = 3/2, to je identino sa vrednou 3/2 koju ima dimenzija N = 0 kao svoju dimenzionalnost. Ovo ukazuje da neinercijalna masa, (dm = 3/2) kao i vreme, svoje ishodite imaju u dimenziji N = 0, odnosno fizikoj taki, dok inercijalna masa (dm = 1) svoje ishodite ima u dimenziji N = 1, tj. u jednodimenzionalnoj fizikoj struni. Za fenomen samo-organizacije mase po zakonu fizike take, dimenzije N = 0, posebno je vaan fenomen udnog atraktora kao jednog od primera fraktala. Fiksna taka, odnosno ravnotena taka udnog atraktora, moe biti stabilna ili nestabilna. Stabilna je ukoliko privlai sve trajektorije u nekoj oblasti faznog prostora, pa se javlja kao ponor strujnica. Kada se fizika taka, kao udni atraktor, javlja kao izvor strujnica tada je ona nestabilna. U uslovima kada je fizika taka istovremeno izvor i ponor strujnica, odnosno ponor lokalno postane izvor, onda se formira granini krug koji definie okolinu fizike take [8]. Atraktori imaju komplikovanu finu strukturu ija dimenzija nije celobrojna, a njihov lokalni prostor ne lii na polazni prostor. udni atraktori su dinamiki sistemi kod kojih nije dovoljno uzeti u obzir samo geometrijsku (Hausdorfovu) dimenziju ve i dimenzije zasnovane na koncepcijama mere, koje su definisane na samom atraktoru. Od posebnog znaaja, sa aspekta mere, je informaciona dimenzija atraktora, koja je njegova invarijanta, jer se ne menja tokom bilo kakvih glatkih transformacija u faznom prostoru. Pored toga informaciona dimenzija daje nepromenljivu kvantitativnu karakteristiku haotinih dinamikih sistema, to ima izuzetnog znaaja za mapiranje informacionih procesa iz dimenzije N = 0 u N-25. Hausdorfova dimenzija atraktora (DH) odreuje se tako to se posmatra predmet smeten u n-dimenzionalni prostor, pa se on prekriva malim m-dimenzionalnim sferama prenika R, onoliko puta (M) koliko je potrebno, tj.

lnM (R ) DH = lim lim R N lnR

(13)

gde je N - broj taaka u vremenskom nizu du neke trajektorije na atraktoru. Informaciona dimenzija (DI) definie se na osnovu informacionog kapaciteta I(R), koji je odreen zakonom pakovanja m-dimenzionalnih sfera prenika R, u formi

I( R ) DI = lim lim R N ln R

(14)

63

gde je I(R) informacioni kapacitet; I(R) =

M( R ) k =1

pk ln pk .

Na osnovu izraza (13) i (14) uoavamo da je kod fraktala geometrijska dimenzija i informaciona dimenzija istoga tipa i da meu njima postoji obostrano jednoznana korespodencija. Ovo omoguava da se informacija uvede u fraktalnu mehaniku kao jedno od njenih imanentnih svojstava [8]. Za informacionu fiziku posebno je vaan Kantorov trijadni skup (T) koji moemo predstaviti uzmajui jedininu du, pa se u prvom koraku iseca srednja treina te dui. Poetnu jedininu du mogue je prekriti jednom jedininom sferom. Posle izbacivanja sredinje treine ostaju dve dui od po 1/3, to znai da je za prekrivanje objekta posle prvog koraka potrebne dve sfere prenika 1/3. Drugi korak se sastoji da se kod nastalih dui ponavlja isti postupak, pa se dobijaju etiri dui (M = 4 = 22) svaka duine 1/9. Za prekrivanje novonastalog objekta potrebne su etiri sfere prenika R = 1/9. Posle m koraka potrebno je M = 2m sfera prenika R = (1/3)m (Slika 4). Primenjujui Hausdorfovu proceduru potrebno je utvrditi na koji nain se menja broj sfera M(R) potrebnih za prekrivanje treinskih odseaka prenika R, pa pustiti da R tei nuli. To dovodi da je geometrijska dimenzija Kantorovog skupa T jednaka 0,631 (ln 2 ln 3 = 0 ,631) , mada je njegova duina jednaka nuli. Ovo znai da je mera skupa T jednaka 0, mada mu je totalna duina 1, dakle kao i sam segment [0,1]. Kako je fraktalna informaciona dimenzija odreena karakterom mere, to za Kantorov trijadni skup T, ija je mera nula, jedino dimenzija N = 0 moe biti ishodite njegove informacione dimenzije. Kako je geometrijska dimenzija (Hausdorfova) perturbacionog Kantorovog trijadnog skupa jedno od reenja zlatnog preseka (0,618 ..., odnosno 5 1 2 ), to informaciona dimenzija, zbog istog karaktera zakona, moe biti jedino drugo mogue reenje zlatnog preseka koje ima vrednost 1,618 ... , odnosno

5 + 1 2.

Slika 4: Broj sfera M potreban za pokrivanje: a) segmenata dui i b) segmenata Kantorovog trijadnog skupa

Imajui u vidu da je razlika koju daju ova dva reenja jedinica, to zakonitost odnosa geometrijske i informacione dimenzije moe biti razmatrana samo sa aspekta dimenzije N=0, odnosno zakonitosti njenih jedininih sfera u dimenzijama N=2, N=3,..., i njima komplementarnim dimenzijama N(-1)4, N(-2)5, ... .

64

PRIMERI PRIMENE KONCEPTA DIMENZIJE N=0 U NAUCI

Novi model elektrona

Prema scenariju savremene fizike, elektron u sistemu elementarnih estica pripada grupi leptona sa masom od 0,511 MeV (masa mirovanja 9,109x10-31 kg), naelektrisanjem od 1.602x10-19 C i radijisom od 2,817x10-15 m (prema radnoj hipotezi Dehmelta re 10-22 m). U Tabeli 3 sumirani su, sa kratkim komentarom, glavni modeli elektrona od Thomson-a (1897) do Sallhofer-a (1978)
Tabela 3: Modeli elektrona na primeru atoma vodonika [9]

ELEKTRON
U MODELU ATOMA VODONIKA

KOMENTAR
1897. J.J.Thomson: Elektron je subatomska korpuskula koja ispunjava sferu sa uniformnim pozitivnim naelektrisanjem. Atomi rednog broja Z nose pozitivno naelektrisanje za koje je elektron vezan elektrinim silama.

1911. E.Rutherford: Elektron je korpuskularna trodimenzioonalna negativno naelelektrisana estica u nuklearnom modelu atoma. U predloenom planetarnom modelu elektroni se kreu na velikim udaljenostima od pozitivno naelektrisanog jezgra po tano odreenim krunim putanjama. Ukupno negativno naelektrisanje elektrona je jednako pozitivnom naelektrisanju jezgra. 1913. N.Bohr: Elektron je takasta trodimenzionalna naelektrisana estica rasporeena po krunoj putanji. Svaka kruna putanja ima razliit energetski nivo. Elektroni ne emituju energiju dok se kreu po stacionarnim putanjama. Kada elektron pree sa putanje sa vieg energetskog nivoa na putanju sa niim energetskim nivovom tada emituje elektromagnetno zraenje (h) koje je jednako razlici energija ta dva energetska nivoa. 1916. A.Sommerfeld: Elektron se kree po kvantovanoj eliptinoj orbitali. Poloaj elektrona odreen je radijuisom orbitale i azimutnim uglom. Masa elektrona zavisi od brzine njegovog kretanja po kvantovanim orbitalama.

1925. S.Goudsmit: Elektron pored kretanja po eliptinim orbitalama ima i rotaciono kretanje oko sopstvene ose (spin). Kako je elektron negativno naelektrisan on ima i sopstveno magnetno polje. Elektron ima sopstveni moment koliine kretanja i sopstveni magnetni moment, ime je objanjeno cepanje atomskih nivoa.

1925. W.K.Heisenberg: Elektron se vie ne razmatra sa aspekta klasinog formalizma (Poisson-ovo obeleavanje) ve se uvodi pojam neodreenosti po kome proizvod dveju vezanih veliina ne moe biti manji od Plankove konstante (istovremeno se ne moe znati poloaj elektrona i njegova brzina).

65

1926. E.Schrdinger: Elektron se razmatra sa aspekta talasne mehanike (de Broglie, 1923), pa sledstveno tome putanje pojedinih elektrona u atomu ne opisuju klasino prostorno-vremenski ve se odreuju na bazi verovatnoe. Tako se pojedini nivovi energija elektrona u atomu daju samo kao srednje vrednosti raspodele naelektrisanja elektronskog oblaka u odnosu na jezgro. Reenje Schrodinger-ove jednaine daje raspodelu naelektrisanja oko jezgra. 1928. P.Dirac: Elektron je kvantno mehaniki objekt ije se kretanje moe opisati relativistikom teorijom. Na osnovu ovog pristupa predvieno je postojanje pozitrona, estice iste mase i spina kao elektron, ali suprotnog naelektrisanja. Na osnovu relativistike teorije kretanja elektrona pokazano je do tada najbolje slaganje sa spektralnim linijama za atom vodonika. 1978. H.Sallhofer: Elektron je istovremeno kvantnomehaniki (mikroskopski) i elektrodinamiki (makroskopski) entitet (Maxwell-Dirac-ov izomorfizam-MDI). Postoje dva elektro-magnetna polja iji se energetski centri nalaze simetrino rasporeeni na Keplerovskim orbitalama elektrona (antipodalno dejstvo).

Da bi razmotrili elektron sa novog aspekta posmatrajmo molekul C60 koji se ponaa kao veliki atom. Svih 60 atoma ugljenika rasporeeno je po povrini sfere prenika 1nm u pravilnu mreu od 12 pentagona i 20 heksgona.

Slika 5. Molekul C60 rotira, kree se po povrini i odskae. Njegovo snimanje sa visokom rezolucijom (identifikcija pentagona, heksagona i atoma) pomou STM mogue je kada je u situaciji c. Dugotrajno zadravanje molekula C60 u ovom poloaju je mogue ako se u prvom sloju podloge formira udubljenje veliine ~ 1 nm i dubine 0,5 nm. Uronjen do pola u podlogu on se nalazi u zamrznutom stanju [3].

STM (Scanning Tunneling Microscopy) tehnikom je izvrena identifikacija koncentracije povrinske energije molekula C60, dok je NMR (Nuclear Magnetic Resonance) metoda bitna za odreivanje brzine njegove rotacije. Na osnovu ova dva eksperimentalna podatka zasnovana je radna hipoteza o novom modelu elektrona [9] kao prostorno-vremenskom entitetu determinisanom samo-organizacijom mase (atoma ugljenika) oko fizike take (dimenzije N = 0). Prvi eksperimentalni rezultati dobijeni NMR metodom pokazali su da se 13C NMR spektar kristalnog C60 na sobnoj temperaturi sastoji od jedne relativno uske linije i ovim je potvrena najvanija pretpostavka strukture C60 da su svih 60 atoma ekvivalentni tj. potvrena je struktura zarubljenog ikosaedra [10].

66

Za C60 u vrstom stanju, na temperaturi T = 283K dobijene su vrednosti rotacije u vrstom i tenom stanju: D = 310 10 s 1 i D = 1,810 10 s 1 respektivno. Fenomen rotacije molekula C60 jo uvek nije objanjen, pa je u radu [9] izneta radna hipoteza: rotacija molekula C60 je posledica prostorno-vremenskog sprezanja elektrona, kao entiteta dimenzije N = 0 u reetkama petagona (koncentracija elektronske, vibracione i rotacione energije) i izotropnog okruenja elektronskog oblaka u N = 3. U cilju razmatranja izotropne rotacije molekula C60 razmotrimo fiziku prostorvremena. Dirac je kretanje elektrona opisao relativistikom teorijom (uvoenje brzine svetlosti), to podrazumeva egzistenciju prostor-vremena elektrona u obliku x2 + y2 +z2 -(ct)2 = 0. (15) Meutim, izotropna rotacija molekula C60 pokazuje da je izraz 15 potreban, ali ne i dovoljan da bi se objasnila njegova rotacija. Sa izrazom ct uvodi se etvrta dimenzija. Meutim, kako naelektrisanje elektrona ima diskretne sferne oblike, tada njihovo ureenje u elektronskom oblaku molekula C60 moemo posmatrati kao pakovanje sfera. Ako su elektroni izvor energije rotacije molekula C60 tada je oigledno da 60 elektrona ne mogu izvesti izotropnu rotaciju 3x1010 s-1 molekula C60 ako i sami nisu prostorno-vremenski spregnuti kao peto-dimenzionalni entiteti (izotropnost elektrona u N = 3 se, preko N = 0, spree sa N = [-25]). Preko faktora k0 elektroni, kao delovi sistema, sinergetski (vremenski) su spregnuti sa prostor-vremenom molekula C60, kao celinom. Drugim reima, elektron mase me ima naelektrisanje e-, upravo zato to se kree du pete koordinate. Priroda kretanja elektrona je kvantovana sa 0 (1,2,3,...) to omoguava da je ukupno naelektrisanje q umnoak elementarnih naelektrisanja e. Meutim, peta koordinata u ovom sluaju nije makroskopska veliina, ve mikroskopska (na nivou Plankove duine), i to inverzna trodimenzionalnoj koordinati kroz dimenziju N = 0. Na osnovu iznetog, elektron ima dualnu strukturu: on je istovremeno 3-dimenzionalni makroskopski entitet i 5-dimezionalni mikroskopski entitet. Kako je elektron kao 3-dimenzionalni objekt veliine re (3D) = 2,8 x10-15 m, tada je on kao 5 - dimenzionalni entitet veliine 0,357 x 10-30 m (re (5D) = 0,57 105 h /mpc, gde je: m p - Plankova masa, a c - brzina svetlosti). Priroda njegove strukture, po pitanju mase i naelektrisanja je dualna; imanentno-transcendentna u odnosu na dimenziju N = 0. Posledica te dualnosti i zakona simetrije molekula C60 (struktura poseduje najsavreniju takastu simetriju, koja zbog rasporeda ugljenikovih atoma, ustrojstva elektronskog oblaka i rotacije sa relativistikim fenomenima vremena, poprima zakone granine simetrije, Currie-ve simetrijske grupe /.m, kao skupa 32 osnovne kristalografske grupe) dovode masu i naelektrisanje molekula u sinergetski odnos (neposredno proimanje kuplovanje) na makroskopskom planu.

67

Slika 6. Model strukture elektrona kao 3-D i (-2)5-D objekta (N(3) x [N(-2)5]=1)

Ovo ukazuje da se 2K teorija (Kaluza Klein) o petodimenzionalnoj stvarnosti, kao i Curie-ove granine simetrije (veza izmeu struktura sa takastom simetrijom i simetrijom kontinualne sredine) moraju iznova prouavati, jer otvaraju nove mogunosti za celovitije sagledavanje stvarnosti.

Sistem "53 = 125" dimenzije N = 0 i staro kineska misao

Kako je dimenzija N = 0 ureena po zakonu zlatnog preseka, 5 + 1 / 2 to njeno ustrojstvo ini pet elemenata, koji su dinamiki meusobno spregnuti kao parovi (slino starokineskom konceptu o pet elemenata). Meutim, ovih pet elemenata pored toga to su spregnuti kao parovi povezani su i kao tripleti. Ova dvostruka povezanost proizilazi iz karaktera dimenzionalnosti N = 0 koja je data odnosom 3/2. Ovo drugim reima znai da e dimenzija N = 0 biti kodirana na bazi pet elemenata koji se ureuju u triplete dajui 125 elemenata, t.j. posedovae kd 53 = 125. Osnove ovog kdnog sistema date su na Slici 7.

Slika 7. Dimenzija N = 0 sa kodnim sistemom 53 i njena glatka dekompozicija u dimenzije N = 3 i N = -25 pomou kodnih sistema 52, 26 i 62

68

DNK kao jednodimenzioni informacioni entitet

DNK je sastavljen od tzv. nukleotida. Svaki nukleotid sadri tri elementa: bazu, ribozu i fosfatnu grupu. Pri tome se mogu pojaviti etiri tipa baza: adenin, timin, guanin i citozin. Nukleotidi su meusobno povezani vodonikovim vezama u specifinu dvospiralnu strukturu. Sa aspekta strukturne organizacije, ova dvojna spirala je tzv. aperiodini kristal. DNK je jedno reenje 1D (N = 1) kristalizacije. Termin "aperiodini" oznaava nepravilni (neperiodini) redosled baza unutar spirale, dok su fosfati i riboze pravilno (periodino) locirani po spoljanjosti spirale. "Nepravilno" reanje baza unutar spirale odreuje svojstva ivih bia, to sa informacione take gledita ima smisao strukturalno-informacionog kodnog sistema. Genetski kod je sa aspekta hemije baziran na tripletu baza, to u svim moguim varijacijama etiri baze daje ukupno 43 = 64 mogua kodona za kodiranje 20 aminokiselina.

Proteini kao druga strana DNK koda

Biohemijski mehanizam proteinske sinteze je dobro poznat. Matrina RNK (mRNK) sintetizuje se od jednog kraja dvostruke DNK spirale, dok drugi kraj spirale ostaje u jedru, inei moguom sintezu drugog lanca DNK. Na taj nain, kompletna genetska informacija je sauvana i ostaje unutar jedra. Od mRNK, preko transportne RNK (tRNK), do ribozomske RNK (rRNK), postoji kontinualno prenoenje poruke genetske informacije, dajui kao rezultat proteine, drugu stranu genetskog koda. Aminokiseline proteina su organizovane u lance kao 1-D entiteti "sklupani" u 3-D strukturu. Postoji na hiljade razliitih proteina u eliji. Mi emo ovde razmotriti samo dva, tubulin i klatrin, bitna za razumevanje primene informacione fizike na bazi dimenzija N = 0 i N = 1 na bioloke sisteme.

DNK 1-D zamena: od tubulina preko mikrotubula do centriola

Tubulin je vrsta globularnog (sferinog) proteina sa oko 450 aminokiselina. Postoje , i subjedinice, ali samo i ine heterodimer. Dve subjedinice se mogu povezivati kao heterodimeri pomou jakog GTP (guanozin-tro-fosfata) vezivanja. Tubulinske subjedinice ine novi tip organizacionih struktura, mikrotubule. Posmatrajui mikrotubule u preseenoj formi, one se obino (oko 85%) sastoje od 13 subjedinica: meutim, pod mikroskopom je mogue videti nizove subjedinica koji variraju od 7 do 17. Subjedinice poseduju elektrine dipolne momente, kao i Kirijevu simetriju ( /m) idealnih sfera [11]. Poto eksperimentalni rezultati povezuju tubulin i mikrotubule sa bioinformacionim procesima kao to su memorija i uenje, mikrotubule su postale predmet intenzivnih istraivanja kao bioinformacionih naprava. Pronaeno je da mikrotubule poseduju dva kodna sistema, K1(13, 26, 5) i K2(24, 34, 13), koji potencijalno omoguavaju komunikaciju unutar i izvan mikrotubula [12]. Ove samoorganizujue 3-D cilindrine strukture, sline DNK, rezultat su 1-D kristalizacije. Tubulinske subjedinice su organizovane u cilindar sa svojstvima zlatnog preseka [3]. Reetka tubulinskih subjedinica je oblik sa divergencijom (GM+)2, gde je

GM + =

5 + 1 2. Ova struktura formira mreu u eliji, koja je odgovorna za

69

unutarelijski transport, adresiranje, oblik elije, formu rasta i mnoge druge dinamike aktivnosti [3]. Oblik elije "diktiran" je iz centralne fokalne oblasti blizu jedra, koja nosi naziv mikrotubularni organizujui centar (MTOC). Glavni deo ovog centra je centriola, organela koja se sastoji od dva ortogonalna cilindra. Svaki od tih cilindara, dugih oko 400 nm, sastavljeni su od devet mikrotubularnih tripleta. Tri tripleta su formirana od jedne kompletne mikrotubule, sa 13 protofilamenata, i druge i tree parcijalne mikrotubule sa 10 protofilamenata. Centriole i MTOC imaju kljunu ulogu u dinamikoj koordinaciji rada elijske citoplazme i jedra kao i dinamikih aktivnosti u citoplazmi. Centriola je bila glavna enigma u biologiji elije, sve dok se ovim istraivanjima nije pokazalo da je ona savrena kvantnomehanika informaciona naprava. Centriola je naprava sa dvostrukim Zlatnim presekom: prvi kroz mikrotubule (divergencije (GM+)2), a drugi kroz mikrotubularne devetostruke simetrijske triplete. Ovi tripleti mogu imati i levu i desnu orijentaciju sa uglom zlatnog preseka [3]. Sastoji se iz dva identina dela, ije su strukture ortogonalne i omoguuju povezivanje kvantnomehanikih informacionih procesa u tubulinu i mikrotubulama sa makroskopskim informacionim procesima u eliji.

Slika 8. Biomolekularni kodni sitemi mikrotubula 26 i 34 [12].

Klatrin: DNK samoinvertovana u 0-D ljusku

Klatrin je glavna komponenta pokrivenih vezikula, vanih organela za unutarelijski transfer supstanci, ukljuujui oslobaanje sinaptikih neurotransmitera. Na bazi molekularnih masa, izoelektrinih taaka i antigenskih determinanti, naeno je da su i tubulinske subjedinice povezane sa pokrivenim vezikulama i u kravljem mozgu i u pileoj digerici. Meutim, otkriveno je i da su sinaptike vezikule blisko povezane i sa mikrotubulama, sa pet vezikula radijalno rasporeenih oko mikrotubule. Klatrin je protein slian molekulu C60 (zaseeni ikosaedar), sa ikosaedarskom simetrijom, koji poseduje 12 pentagona i 20 heksagona. Takoe, ovaj protein moe postojati sa 12 pentagona i proizvoljnim brojem heksagona. Meutim, njegov proces samoorganizovanja je prema 0-D simetriji, kao proces kristalizacije oko take. Ovo daje klatrinu formu ljuske (zatvorene mree); DNK tako invertuje deo svog koda (koji

70

je 1-D) u protein sa strukturom 3-D ljuske. Unutranji prostor pokrivenih vezikula (ljuske) moe biti ispunjen ili prazan; obe situacije su eksperimentalno uoene.

Magini vodeni klasteri: [H2O]20 i [H3O]+@ [H2O]20

Mada je voda globalno elektrino neutralna, naelektrisanja su asimetrino rasporeena po zapremini, to ini molekule vode polarnim. Jezgro kiseonika privlai elektrone sa atoma vodonika, ostavljajui ova jezgra sa malim ukupnim pozitivnim naelektrisanjem. S druge strane, viak elektronske gustine na kiseonikovom atomu stvara blago negativno naelektrisane oblasti. Poto su tako molekuli vode polarizovani, dva ili vie susednih molekula vode moe formirati vezu poznatu kao vodonina veza. Molekuli vode se spajaju u kratkoiveu (10-12s) vodonino povezanu reetku-klaster. Sama voda ima blagu tendenciju jonizovanja i otuda moe delovati i kao slaba kiselina i kao slaba baza. Kada deluje kao kiselina, ona oslobaa proton i formira hidroksilni jon ([OH]), dok kada deluje kao baza, ona prima proton i formira hidronijum jon ([H3O]+). [H3O]+@[H2O]20 klaster pronaen je pod brojnim eksperimentalnim uslovima [13]. Ovaj klaster je veoma stabilan zbog jake kulonovske interakcije izmeu jona [H3O]+ i 20 molekula vode. On moe posedovati est lokalnih minimuma kao svoje konformaciono stanje. Osnovni klaster ima globalne minimume [H2O]20 sa pentagonalnom dodekaedarskom simetrijom. Ovo daje kohezionu energiju od oko 117 kcal/mol za njegovo formiranje od 20 razdvojenih molekula vode.

Slika 9. Kodni sistemi 26 i 34 kod starih kineza [19,20]

MODELI BIOLOKE SVESTI

Bioloka svest se moe posmatrati kroz: (1) DNK, kao N = 1 entitet, sa informacionom realizacijom kroz N = 0 (ini sopstveni informacioni komplement u

71

interakciji protein-voda), i (2) hijerarhiju jedinstva tri talasne funkcije, koje opisuju informacione procese zakonom Zlatnog preseka; prvi nivo je citoskeletalnih aktivnosti (podsvest), drugi je nivo dinamike neuronske mree (svest), a trei je nivo samokontrole mozga (samosvest) [14].

Model podsvesti
Mikrotubule su elijske cilindrine organele sa spoljanjim prenikom cilindra od oko 30 nm i unutranjim od oko 14 nm. Mikrotubularna parakristalna energetska stanja definisana su strukturom reetke i dinamikom mikrotubularnog Zlatnog preseka ([GM+]2 = N[-2]). Osnovna energetska polja okolo i unutar mikrotubula su definisana istim, [GM+]2 zakonom. Prema izrazima (3) i (4), komplementarne strukture Zlatnog C ( 0) preseka e interagovati sa mikrotubulama, dajui stanje N[0] sa D H . Ovaj fenomen emo definisati kao pobudu sadraja iz N = 0 ili iskru svesti. Jedna od struktura komplementarnih mikrotubulama je vodeni klaster (H2O)20. Veza izmeu simetrijskih operacija i energetskih stanja (slinih Hikelovim molekularnim orbitalama - HMO) vodenog klastera (H2O)20 za T1g, T2g, T1u i T2u (energetski-ireducibilne reprezentacije) jesu GM+ i GM. Kvante informacije definisaemo kao GM+ GM = 0!, pa e informaciona dinamika vodenog klastera (H2O)20 u biolokom okruenju biti odlian kandidat za formiranje rezonantnog odnosa sa dimenzijom N = 0 i uspostsvljanja odnosno ishodita bioloke svesti. Poto unutranjost mikrotubula postoji kao energetsko polje zakona Zlatnog preseka, molekuli vode e se prirodno organizovati u vodene klastere unutar mikrotubula (20H2O[H2O]20) prema zavojnoj simetriji 13 protovlakana (Slika 10a). Vodeni klasteri imaju prazan prostor, pa se za informaciono procesiranje na nivou talasnih funkcija moe koristiti kvantno vakuumsko naruenje simetrije. Unutar mikrotubula i vodenih klastera mogu se pojaviti struje veoma niskog intenziteta (10-100 nA). Tako se generie slaba fotoemisija i u mikrotubularnim disipativnim strukturama se javlja sprezanje elektromagnetnog polja sa naruenjem distribucije rasporeda masa koje ine nukleoni atoma aminokiselina, odnosno gravitacione simetrije. Postoji eksperimentalna potvrda ovakvog uticaja gravitacije na osnovne elijske aktivnosti, mada su mehanizmi povezani sa gravitacionim efektima jo uvek nepoznati. Takoe, postoje eksperimentalne potvrde da su mikrotubule osetljive na male promene gravitacionog polja [15], pa se centriole mogu smatrati napravama koje upravljaju "harmonijom" elektromagnetnih i gravitacionih dejstava, kako na kvantnomehanikom planu tako i na makroskopskom nivou. Na kvantnomehanikom nivou interakcije mikrotubule-vodeni klasteri, unutranjost tube (ukljuujui centriole) daje sprezanje elektromagnetnih i gravitacionih dejstava. Na tom nivou, pod uticajem slabih spoljanjih elektromagnetnih i/ili gravitacionih polja, dinamika ravnotenog gravitaciono-elektromagnetnog stanja moe menjati stanja svesti i podsvesti i odreivati njihove aktivnosti [14].

72

Slika 10. Koncept svesti: a) Oko mikrotubula se nalaze molekuli vode (H2O, OH, H+, 02). Veina molekula vode je u obliku H2O na spoljanjoj povrini mikrotubule. Poto unutar mikrotubula postoji energetsko polje sa svojstvima Zlatnog preseka, molekuli vode e se spontano organizovati u vodene klastere (H2O)20 jer su oni komplementarni (dualni) mikrotubulama sa strukturno-energetsko-informacione take gledita; b) Popreni presek interakcije mikrotubula-voda-klatrin. Ovo je mesto koherencije i sinhronizacije dinamikih aktivnosti molekularnih mrea, neuronskih mrea i mozga, kroz talasne funkcije Zlatnog preseka; c) Tri kao jedno: veza izmeu podsvesti, svesti i samosvesti [14].

Model svesti
Citoskeletalne reetke ukljuuju proteinske polimere mikrotubula, aktina, intermedijarnih vlakana i vie od 15 drugih proteina. Glavni neuralni arhitektonski element je mikrotubula, koja interaguje sa klatrinom na sinapsama. Klatrin, kao dualna forma vodenog klastera (H2O)20, interaguje sa mikrotubulama sa spoljanje strane (zajedno sa vodenom mreom H+, OH- na bazi kda 62 = 36) tube prema zakonima Zlatnog preseka. Ovaj novi fenomen je osnova za svest (Slika 10b). Mikrotubule, a posebno centriole, jesu kontrolori dinamike aktivnosti molekularne mree u neuronu. Citoskeletalna molekularna mrea kao sub-neuralni faktor neuronskih mrea [16] moe imati veoma vanu ulogu u integrisanju podsvesti i svesti. Paralelna delovanja mnogih mikrotubula-klatrin interakcija na sinapsama i dendritima oscilacijama Zlatnog preseka (molekularne talasne funkcije)

73

organizovana su u mnogim meupovezanim mreama, dajui nov kvalitet procesiranju prostorno-vremenskih informacija koje formiraju svest.
Tabela 4. Stanja bioloke svesti prema Holopent modelu
Stanja konstitunata u jednaini bioloke svesti 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12 13 14. 15. 16. x2+y2+z2 =(ct)2 +(k0)2 x2+y2+z2 (ct)2 + (k0)2 x2+y2+z2 =(ct)2 (k0)2 x2+y2+z2 =(ct)2 + (k0)2 x2+y2+z2 =(ct)2 + (k0)2 x2+y2+z2 -(ict)2 =(k0)2 x2+y2+z2 -(ict)2 =(k0)2 x2+y2+z2 -(ict)2 = (k0)2 x2+y2+z2 - (ict)2 (k0)2 x2+y2+z2 -(ict)2 -(ik0)2 = 0 x2+y2+z2 -(ict)2 -(ik0)2 = 0 x2+y2+z2 -(ict)2 -(ik0)2 = 0 x2+y2+z2 =(ct)2 + (k0)2 x2+y2+z2 -(ict)2 =(k0)2 x2+y2+z2 -(ict)2 -(ik0) =0 x2+y2+z2 -(ict)2 -(ik0)2 0 Stanja svesti Budanost Oseanje Smrt u budnom stanju Klinika smrt Halucinacije Budnost bez oseaja Spavanje, sanjanje, Spavanje bez sanjanja Spavanje, sanjanje bez seanja Hipnoza Prekognicija Predoseaj Intuicija Nije budan Ne spava Bez oseaja Depresija Histerija Smrt u snu K OM E N T A R Normalno svakodnevno budno stanje

Fantazije, izmiljanja (la) Dejstvo analgetika

Anestezija

- operator koji razdvaja dve spregnute talasne funkcije prostornog i/ili prostorno-vremenskog stanja (operator k0 je radi jednostavnosti ovde dat samo kao k)

Koherentna kontrola kvantne dinamike sistema mikrotubule-vodeni klasteri (H3O)+@(H2O)20 unutar mikrotubula je osnova samosvesti. Spoljanji sloj mikrotubule je izloen efektu jona iz citoplazme, koji tako utiu na promenu mase i dipolnog momenta subjedinica. Zbog izmene dipolnog momenta i mase subjedinica, mikrotubule osciluju na sledeim elektromagnetnim i akustikim frekvencijama: fEM = 61015 Hz i fACOO = 51010 Hz [17]. Unutar tube pojavljuju se jonske struje veoma niskog intenziteta, usled vodenog klastera (H3O)+@(H2O)20 koji se kree od jednog do drugog kraja mikrotubule. Ovo kretanje je po zakonima zavojne simetrije, saglasno minimizaciji energije i konfiguraciji mikrotubularnog protofilamenata. Veoma niske koncentracije jonskog vodenog klastera (H3O)+@(H2O)20 unutar tube daju jonizovano gasno stanje materiji sa relativnom dielektrinom propustljivosti r = 1+1010. Prema relativistikoj relaciji izmeu frekvencija merenih u dva referentna sistema mikrotubula, unutar i izvan, koji se kreu u suprotnim pravcima, mogue je napisati fin(MT) = fout(MT)K(r) [18]. Ovo daje frekventni opseg od 0,2 do 120 Hz za razliit broj (od 13 do 91) jonskih klastera (H3O)+@(H2O)20 unutar mikrotubule. Ovo ukazuje da modani talasi

74

(EEG) mogu biti inicirani, a i poticati, od oscilatornih procesa mikrotubula i jonskih vodenih klastera, kroz kolektivno kvantno delovanje mnotva (1012) modanih neurona. Na bazi takve dinamike jonske gustine unutar mikrotubula, mogla bi se generisati razliita stanja svesti, kroz razliite pobuene frekvencije. EEG se moe generalno objasniti deterministikim haosom i posebno deterministikom sluajnou struktura slinih Kantorovom skupu, ija je Hausdorfova dimenzija jedno od reenja Zlatnog preseka. Informacioni procesi na ta tri nivoa (molekularni, elijski i modani) nalaze se u energetsko-informacionoj koherenciji (Slika 10c), dajui pobueno informaciono stanje (svest) naeg unutranjeg sveta ((2)5 = (GM+)2 prostorno-vremenske strukture) prema zakonima Zlatnog preseka. Na unutranji 5-dimenzioni (mikro) svet je komplement sa 3-dimenzionim spoljanjim (makro) svetom, koga smo svesni.

ZAKLJUAK
Na osnovu reenog moe se izvesti generalni zakljuak da: (1) u osnovi sveta postoji Infon sa svojstvom fizike take koja ima delove, ali koju nema smisla deliti; (2) Infon ima dva reenja zlatnog preseka G+ (1,618033) i G (0,618033) sa ustrojstvom 3/2; (3) G+, kao stabilni deo ustrojstva take, generie jedinine prostore svih dimenzija izuzev dimenzije N = 1; (4) G, kao nestabilni deo ustrojstva take, generie jedinini prostor kvazi-dimenzije N = 1 koji daje Polje; (5) Prostor kvazidimenzije N = 1 i Polje daju spregnuti entitet Vreme-Spin (s1/s = 1) tako to prostor kvazi-dimenzije N = 1 formira granini krug take G; kretanje (rotacija) nestabilne take, zbog vrednosti dva jedinine sfere dimenzije N = 1, ravnopravno je u oba smera (leva i desna); (6) Polje formira jedinini torus graninog kruga, kao rezultat vibracije jedininog kruga; jedinini torus uspostavlja sa realnim jednodimenzionalnim objektom dimenzije N = 1 (stringom) preko vibracionih modova rezonantni odnos; na ovaj nain se uspostavlja veza izmeu N = 0 i N = 1. Kako su prirode dimenzija N = 0 i N = 1 potpuno razliite to se stvara mogunost da se dimenzija N = 1 sa svojim principima nametne u prostorima koji svoje ishodite imaju u N = 0; (7) Polje i vremespin daju talas-masu-sinergiju, pri emu postoje dve vrste talasa i mase: jedna vrsta talasa i mase potiu od N = 0 i to su "isti talas" i "G masa", a druga vrsta talasa i mase potiu od N = 1 i to je korpuskularno-talasna priroda stvarnosti koju je opisao poetkom ovoga veka Luj de Brolj (Louise de Broglie); sinergija obezbeuje sinhronicitet i jedinstvo odnosa delova i celine ova etiri elementa; (8) sledeih pet elemenata: energija-informacija-organizacija-upravljanje-scenario jesu entiteti koji se prema Infonu odnose kao sutina-pojava; (9) Scenario je zavrni deo informacione fizike koji je sinergetski vezan sa Infonom. Na osnovu svega moemo rei da je informaciona fizika nova nauna paradigma koja nam omoguava izgradnju misaonog sistema koji je u rezonantnom odnosu sa dimenzijom N = 0 i njenom jedininom sferom. Sa stanovita dimenzionih informacionih entiteta, DNK predstavlja jedno kvazireenje 1-D (N = 1) kao aperiodini kristal. Proteini se javljaju kao druga strana DNK koda, s tim to su aminokiseline proteina organizovane u lance kao kvazi 1-D entiteti

75

"sklupani" u realnu 3-D strukturu, pa se na taj nain informacioni sadraj iz N = 1 preslikava u N = 3. Ovo znai da su proteini rezonantno povezani sa scenarijom iz N = 0. Voda je vana za ivot i pored ostalog i zato to su vodeni klasteri (H2O)20 i (H2O)60 sa strukturno-energetsko-informacionog stanovita komplementarni mikrotubulama. Unutar mikrotubula postoji energetsko-informaciono polje sa svojstvima Zlatnog preseka, koji predstavlja osnovni zakon N = 0, odnosno svesti [17]. Svest: Na bazi razmatranja biolokih osnova ivota sa aspekta informacione fizike pokazuje se da u naem biu istovremeno postoje tri glavna informaciona procesa od kojih svaki ima svoj kodni sistem tako da se njihvom kombinacijom moe ostvariti velika raznovrsnost dinamikih procesa. Meutim, pokazuje se da su ovi informacioni sistemi samo glatka dekompozicija informacionog sistema dimenzije N = 0, ija je jedinina sfera fizika taka, odnosno svest po sebi. Model ukazuje da je bioloka svest, svest za sebe, koja se strukturalno-informaciono realizuje u embrionalnom razviu, energetsko-informaciono u toku ivota pod uticajem fizikog okruenja, i isto informaciono kao error correting code pod uticajem drutvenog okruenja. Trei oblik svesti, svest za druge realizuje se kao tehnika svest (Deux ex machina) u interakciji (stvaralatvu) izmeu naeg bia i prirode. Religija: Sueljene istorijske injenice verovanja o postanju sveta (Pelaki mit, Egiptski mit, Mit o Gilgameu, Homerski i Orfiki mitovi, Olimpijski mit i dr) kao i verovanja nastala na bazi iskaza osnivaa velikih religija (Mojsije, Buda, Konfuije, Isus i Muhamed) sa modelom svesti na bazi koncepta informacione fizike postaju razumljivija. Pokazuje se da u naem biu postoji, u odnosu na dimenziju N = 0, imanentno transcendentni informacioni proces na bazi dimenzije N = 1, koji rezonantno moe da generie razliita stanja svesti u mentalnom svetu dimenzije N = 0, na osnovu kojih se mogu objasniti ishodita mitolokih i religioznih sistema. Drutvo: Akumulirano drutveno iskustvo i tekue drutveno okruenje imaju izuzetan znaaj za svest pojedinca. Jezik se pokazuje ne samo kao najznaajnije informaciono drutveno sredstvo, ve i kao mono orue svesti. Koji e jezik(ci) biti prisutni u buduem slobodnom komunikacionom drutvu primarno e odrediti: u prvoj fazi tehnika reenja prepoznavanja govora, u drugoj fazi tehnika svest, kao svest za druge, i u treoj sama priroda svesti po sebi. Novi humanizam: Da li je mogu novi humanizam za oveka? Odgovor, za nas po saznanju ograniena ljudska bia, nije jednoznaan, ve je polivalentan: da, moda (sa razliitim gradacijama) i ne. Da li e se novi humanizam za oveka realizovati zavisi: da li su u scenariju fizike take (svesti po sebi) postojali potrebni preduslovi za to, i da li e se u naem biu (kao svesti za sebe) ostvariti potrebni i dovoljni uslovi. Potreban uslov je ostvarenje jedinstva dva glavna informaciona procesa, ljudskog i boanskog, koji daju karakter naem dvojnom biu, a dovoljan uslov odredie karakter tehnike svesti, koju nae bie u interakciji sa prirodom stvara. Ako na individualnom planu ljudsko bie bude moglo dalje da postoji, tj. ostvari jedinstvo sa boanskim u nama, tada drutvo, kao skup individua, treba da bude ureeno po zakonu zlatnog preseka, tj. po principu minimuma ometnja i maksimuma efikasnosti. Ukoliko ljudsko u nama odredi karakter tehnike ona e biti silna i slepa, a ukoliko to odredi boansko u nama bie indiferentna (bezoseajna) i sveznajua. Prvo reenje e nas

76

unititi, a drugo porobiti. Zato je prioritetan zadatak naeg bia da pomou moi slobodne volje ostvari jedinstvo ljudskog i boanskog u nama (slino kao to to ini elektroslaba sila u fizici, povezujui i objedinjujui jezgro atoma sa omotaem), i stvori u interakciji sa prirodom estetsko-etiko (lepo i uzvieno) harmonino egzistirajue kosmiko bie.

REFERENCE
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] Mauldin R.D. and Williams S.C., Random recursive constructions: Asymptotic geometric and topalogical properties, Trans.Amer.Math.Soc. 295(1), p.325-347, 1986 Naschie, M.S.El., Is quantum space a random Cantor set with a Golden Mean dimension at the core? Chaos, Salitrons and Fractals 4(2), p.177-179, 1994 Koruga, D., Hameroff, S., Withers, J., Loutfy, R., Sundareshan, M., Fullerene C60: History, Physics, Nanobiology, Nanotechnology (North-Holland, Amsterdam, 1993) Moore, G.A., The Limit of the Golden Numbers is 3/2, The Fibonacci Quarterly, June-July, p.211217, 1994 Hamming, R., Coding and Information Theory (Prentice Hall, New Jersey, 1986) R. Penrose, Shadow of the Mind (Oxford University Press, 1994) S. Glashow, The Charm of Physics (Touchstone, New York, 1991, p.110) Matija, L., Prilog razvoju molekularnog upravljakog sistema sinteze fulerena, Magistarska teza (Mainski fakultet, Beograd, 1995) Koruga, ., Elektron, skenirajua tunelska mikroskopija i molekul C60, Fullerenes & Nanotubes Review, Vol.1, No.4, pp.75-85, 1997 Kroto, H.W., Heath J.R, Obrien S.C.O., Curl R.F., and Smalley RB, C60 Buckminster fullerene, Nature 318: 162-163, 1985 Koruga, ., Qi inenjering (Poslovna Politika, Beograd, 1984) Koruga, ., Microtubule screw symmetry: Packing of spheres as a latent bioinformation code, Ann. NY Acad. Sci. 466, p.953-955, 1986 Yang, X. and Castleman Jr. A.W., Large protonated water clusters H+(H2O)n (1 < n > 60): The production and reactivity of clathrate-like structures under thermal conditions, J.Am.Chem.Soc.111, p.6845-6846, 1989 Koruga, ., Informaciona fizika: u potrazi za naunim osnovama svesti, u D.Rakovi i .Koruga, eds., Svest: nauni izazov 21. veka (ECPD & igoja, Beograd, 1996) Tobony, J. and Job, D., Grvitational symmetry brenking in microtubular dissipative struktures, Proc.Nat.Acad.Sci. USA 89, p.6948-6952, 1992 Koruga, ., Molecular networds as a sub-neural factor of neural networks, BioSystems 23, p.297303, 1990 Koruga, ., Informaciona fizika: scenario stvaralatva, Svest: nauni izazov 21.veka, Zbornik radova sa ECPD seminara, 27-28 septembar (Beograd, 1996). Koruga, ., Neuromolecular computing, Nanobiology 1, 5-24, (1993). Wing R.L., The illustrated I Ching, Doubleday, New York, 1982. Wing R.L., The Tao of Power: A new translation of the Tao Te Ching, Doubleday, New York, 1986.

77

Svest - Religija - Drutvo: Na pragu novog humanizma? ECPD okrugli sto, D. Rakovi & . Koruga, eds., str. 81-90

22.04.1997. Beograd

PRELAZNA STANJA SVESTI: PRELAZNA STANJA SVESTI: NA PRAGU NOVOG//STAROG HUMANIZMA!? NA PRAGU NOVOG STAROG HUMANIZMA!?
Dejan Rakovi

Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu

Rezime: Istaknuto je (u okviru autorovog biofizikog relativistikog modela izmenjenih stanja svesti) da prelazna stanja svesti predstavljaju odlinu osnovu za razumevanje i mentalnu kontrolu transpersonalnih mistinih stanja svesti opisanih u razliitim ezoterijsko-religijskim tradicijama Istoka i Zapada tokom itave istorije civilizacije, ukazujui na njihovu realnu biofiziku prirodu. Prelazni karakter ovih stanja ujedno pokazuje i zato su pomenuti fenomeni kratkotrajni i teko ponovljivi u svakom trenutku, a takoe i zato se najlake mentalno kontroliu neposredno pred spavanje (uoi prelaznog stanja budnost/spavanje). Ovo moe biti objanjenje za posebnu efikasnost molitve sprovedene pred spavanje, to inae preporuuju sve religijske tradicije, i njen znaaj u obostranom reprogramiranju psihikih konflikata (kao klica buduih uzajamnih sukoba, ali i potencijalnih psihosomatskih i psihikih poremeaja sukobljenih osoba) tokom transpersonalnih komunikacija sukobljenih osoba u prelaznim stanjima svesti molioca (sa direktnim mentalnim adresiranjem na osobu u konfliktu, ili sa energetski efikasnijim indirektnim mentalnim adresiranjem posredstvom dislociranih spiritualnih arhetipskih jonski bogatih struktura iz religijskih tradicija)! Sve to ukazuje da dublje biofiziko razumevanje prirode svesti i transpersonalnih fenomena moe ubrzo dovesti do naunog razumevanja i empirijske verifikacije ak i fundamentalnih filozofsko-religijskih pitanja (poput spiritualno/praktinog znaaja imperativnog moralnog ponaanja svakog pojedinca, sudbinski vanog za ubrzano integrisanje i spiritualnu evoluciju linosti) - i pojave novog/starog humanizma, bez besmislenih i bolnih meuljudskih, meuetnikih i meureligijskih sukoba!

UVOD
Iako je svest dugo bila centralna tema filozofskih traktata od samih poetaka filozofske misli, ili tradicionalnih ezoterijskih praksi Istoka i Zapada koje su postigle zavidan empirijski nivo kontrole izmenjenih stanja svesti uz znaajne filozofskoreligijske implikacije - nauni pokuaji rasvetljavanja fenomena svesti bili su neuspeni zbog ozbiljnih nauno-metodolokih tekoa u psihologiji, fizici i kompjuterskim naukama. Poslednja decenija 20. veka je od strane Ujedinjenih nacija oznaena kao decenija istraivanja mozga, to je svakako dalo novi impuls i istraivanju fenomena svesti, kao najkompleksnije modane funkcije. Procenjuje se da svest spada u deset najznaajnijih naunih problema, zbog velikih potencijalnih naunih implikacija, ukljuujui i mogunost razumevanja nekih fundamentalnih filozofsko-religijskih pitanja, koja su do sada tradicionalno ostajala izvan domena teorijsko-eksperimentalnih naunih metoda, i zato predstavljala predmet dubokih i bolnih iracionalnih podela tokom itave istorije civilizacije. Danas preovlaujua nauna paradigma je da se procesiranje informacija na nivou centralnog nervnog sistema odigrava posredstvom hijerarhijski organizovanih i

povezanih neuronskih mrea [1]. Pored razvoja eksperimen-talnih tehnika koje su omoguile fizioloko ispitivanje interakcija hijerarhijski povezanih susednih nivoa biolokih neuronskih mrea, znaajan doprinos ustolienju paradigme neuronskih mrea predstavljali su teorijski prodori u ovoj oblasti u poslednjih desetak godina. Osim modanih hijerarhijskih neuronskih mrea, tokom procesa uenja znaajnu ulogu u globalnoj distribuciji i memorisanju (po celoj modanoj kori) hijerarhijski obraivanih informacija igraju i modani talasi [1]. Naravno, u ovom prosesu veoma znaajnu ulogu igra i proireni retikularno-talamiki sistem, kao hijerarhijski sistem neuronskih mrea koji poredi trenutno procesirane informacije sa onim ve postojeim u memoriji modane kore, dajui prioritet i pojaavajui jednu od procesirajuih informacija do svesnog nivoa; ostale informacije ostaju nepojaane na nesvesnim nivoima. Ovo je u osnovi i mehanizam "emocionalnog bojenja" informacija, koje su pre toga u sutini bezline. Posebno znaajna uloga modanih talasa odnosi se na modeliranje svesti, odnosno stanja svesti - i posebno izmenjenih stanja svesti, karakterisanih dramatinim ubrzavanjem svesnog procesiranja informacija (odnosno veoma razvuenim subjektivnim oseajem vremena), koje se ne moe objasniti isto elektrohemijskim zakonitostima koji lee u osnovi sinaptikih procesa u biolokim neuronskim mreama, jer se neurohemijski procesi ni izbliza toliko ne ubrzavaju (a ponekad ak znatno usporavaju) u ovim stanjima!

BIOFIZIKA OSNOVA IZMENJENIH STANJA SVESTI

Saglasno autorovom biofizikom modelu svesti [1-3] elektromagnetna (EM) komponenta ultraniskofrekventnih (ULF) modanih talasa, pridruena "subjektivnom" referentnom sistemu svesti, omoguava odlino slaganje sa uskim granicama svesnog kapaciteta obrade informacija u normalnom budnom stanju i vrlo proirenim granicama u izmenjenim stanjima svesti - zbog fizikog relativistikog mehanizma proirenja subjektivne "vremenske baze"! Prema ovom modelu, svest je suptilni unutranji displej u formi EM komponente ULF modanih talasa, u koji se neprekidno kodiraju informacije iz modanih neuronskih mrea (u kojima je sinaptiko kodiranje i dalje elektrohemijsko), fizikim mehanizmom EM indukcije! Tada su, saglasno ovom modelu, izmenjena stanja svesti [4] (REM faza sna, hipnoza, meditacija, halucinantna stanja, neka psihopatoloka stanja, klinika smrt...) posledica odvajanja dela jonskog akupunkturnog sistema izvan granica koe (kada se u njemu "zarobljena" EM komponenta ULF jonskih struja kree kroz blago jonizovanu gasovitu sredinu niskodielektrine konstante, r 1), dok su normalna stanja svesti (budno stanje, non-REM faza sna,...) ostvarena kada nema tog odvajanja (kada se modani talasi prostiru iskljuivo kroz modanu sredinu visokodielektrine konstante, r >> 1)! Prema ovom modelu, sanjanje i slina halucinantna stanja karakteristika su izmenjenih stanja svesti (r 1), kada dolazi do meanja normalno svesnih i nesvesnih sadraja i kada je ekstremno proirena subjektivna vremenska baza! Uloga sanjanja je integracija svesnih i nesvesnih nivoa linosti oko jednog asocijativnog jezgra, odnosno

79

"ego-stanja", to doprinosi rastu linosti [1,2,3,5] i ublaavanju emocionalnih konflikata! Tako meditacija, kao prolongirano izmenjeno stanje svesti, omoguava efikasnije integrisanje linosti, ali je neizbeno praena raspadom ultradijalnog ritma, odgovornog za smenu normalnih i izmenjenih stanja svesti (periodinosti ~ 1,5-2 h, u stanjima i budnosti i spavanja [6]). Meutim, ukoliko osoba u sebi nosi jake psihike konflikte, odnosno poseduje vie ego-stanja, rezultat prolongirane meditacije bie integracija linosti oko vie pomenutih ego-stanja, sa neeljenim rezultatom pocepane (umesto dobro integrisane) linosti; ovih opasnosti su svesni kompetentni uitelji meditacije, koji ne preporuuju njeno ubrzano praktikovanje psihiki labilnim osobama (za koje je glavni prioritet rastereivanje psihikih konflikata, o emu e kasnije jo biti govora u kontekstu kontrolisanih transpersonalnih interakcija u prelaznim stanjima svesti). Dislocirana jonska struktura u pomenutom modelu svesti mora imati formu blago jonizovane gasovite neuronske mree, kako bi se mogle efikasno prepoznavati informacije kontinualno prepisivane iz modanih neuronskih mrea! Otuda ova neuronska mrea igra i ulogu optikog senzora, koji moe panoramski percepirati okolinu u izmenjenim stanjima svesti, o emu izvetavaju pacijenti posle reanimacije iz klinike smrti [7]!

PRELAZNA STANJA SVESTI KAO BIOFIZIKA OSNOVA MISTINIH STANJA SVESTI

Lista transpersonalnih fenomena koje model predvia time se ne iscrpljuje. U kratkotrajnim ( 0,1 s) prelaznim stanjima izmeu normalnih (visokodielektrinih) i izmenjenih (niskodielektrinih) stanja svesti, "zarobljeno" ULF EM polje vezano za svest skokovito menja svoju brzinu, sa ekvivalentnim ubrzanjem ~ 109 m/s2. Tako velika ubrzanja sreu se samo u ekstremno snanim gravitacionim poljima, u kojima Opta teorija relativnosti predvia otvaranje tzv. Ajntajn-Rozenovih prostornovremenskih tunela (mostova) i izmeu veoma udaljenih dogaaja u prostor-vremenu [8]. S obzirom na fiziku ekvivalentnost inercijalnih i gravitacionih ubrzanja (to je jedan od kamena temeljaca i Njutnove i Ajntajnove fizike), isti fenomeni se mogu oekivati i u pomenutim prelaznim stanjima svesti [1,2]! Prelazna stanja svesti verovatno su biofizika osnova tzv. astralnih projekcija svesti, za koje retki praktiari tvrde da ne podleu prostorno-vremenskim ogranienjima [9,10], a dodajmo da o reminiscenciji na prolazak kroz neki tunel svedoe i pacijenti posle reanimacije iz klinike smrti [7]! U kratkotrajnim prelaznim stanjima svesti, u udaljenu prostorno-vremensku taku, prethodno adresiranu u svesti,1
1 Potvrda za ovu pretpostavku je tehnika kojom se slue "ekstrasensi" kada ele da ostvare neki uticaj na daljinu: oni uvek intenzivno vizualizuju osobu ili mesto, kao eljene mete uticaja [10]. S druge strane, to bi moglo biti dublje povezano i sa ulogom svesti u kvantnoj teoriji merenja, gde svest svojim aktom opservacije vri konani kolaps poetne talasne funkcije u jedno od moguih probabilistikih svojstvenih funkcija sistema - to ukazuje da bi kolaps mogao imati veze sa generisanjem lokalnih Ajntajn-Rozenovih tunela u izrazito neinercijalnim procesima interakcije mikroestica sa mernom aparaturom [1,2], ekvivalentnih snanim gravitacionim efektima od sutinskog znaaja za taj proces [11].

80

mora protunelirati tamo i natrag i sama dislocirana gasovita jonska neuronska mrea, kao senzor koji percepira informaciju o prostorno-vremenski udaljenom dogaaju. Tako, prostorno-vremensko odredite na koje e u trenutku smrti protunelirati odlazea jonska struktura zavisie od post-mortalnog mentalno optereenog adresiranja umirue osobe. Zato je razumljivo da osobe iz razliitih tradicija, po reanimaciji iz klinike smrti, svedoe o neobinim spiritualnim kontaktima sa "svetlosnim biima" koje identifikuju sa osnivaima svojih religijskih tradicija (kojima upuuju molitve u trenutku bliskom smrti), ili sa nizom prijatnih ili neprijatnih spiritualnih entiteta (iji je kontakt indukovan pozitivnim ili negativnim mentalno optereenim sadrajima, sukcesivno aktiviranim u odlazeoj jonskoj strukturi umirueg), ili sa svojim bliskim srodnicima (za koje su zabrinuti u trenutku bliskom smrti) [7]. Astralne projekcije svesti verovatno su osnova i veine parapsiholokih fenomena [12], to ujedno pokazuje i zato su ovo fenomeni kratkotrajni i teko ponovljivi u laboratoriji: uslovi za njih se spontano stiu tek za 1,5-2 sata, sa periodinou ultradijalnih ritmova koji upravljaju smenom normalnih i izmenjenih stanja svesti [6]. Treba, meutim, dodati da neniskodielektrine barijere (zidovi i sl.) u interakciji sa niskodielektrinom dislociranom jonskom strukturom mogu indukovati dodatna prelazna stanja svesti, pri emu neniskodielektrine prepreke pomau sopstvenom prevazilaenju u ovim astralnim projekcijama - potpuno suprotno normalnom iskustvu u uobiajenim mehanikim interakcijama sa vrstim preprekama [9]. To bi mogla biti i biofizika osnova anticipacije u intuiciji, prekogniciji, i dubokim kreativnim uvidima [1,2],2 koji bi se mogli lako staviti pod kontrolu svesnim
Prema kompjuterskim eksperimentima sa generatorima sluajnih brojeva [13], mogu se anticipirati samo neaktualizovane mogue budunosti (i to tanije za a priori vee verovatnoe njihove realizacije), u saglasnou sa kvantnomehanikim gleditem. Dodajmo i da fizika interakcija dislocirane gasovite jonske neuronske mree sa moguim "objektivnim" sistemom (opisanim kosmikom talasnom funkcijom i) ili odgovarajuim moguim stanjem "kosmike svesti" (i), u astralnim projekcijama tokom prelaznih stanja svesti - otvara pitanje i prirode talasnih funkcija - koje bi trebalo da daju sliku fizike realnosti na kvantnom nivou (a ne da slue samo kao raunska alatka, korisna jedino za raunanje verovatnoa, ili kao izraz eksperimentatorovog stanja znanja o fizikom sistemu)! Treba uoiti i da se onda promenom poetnog stanja "kosmike svesti" () moe uticati na verovatnoe realizacije (|ai|2) moguih stanja "kosmike svesti" i, odnosno kosmikih stanja i (jer je kompozitno poetno stanje kosmikog sistema i kosmikog opservera superpozicija svih moguih odgovarajuih kompozitnih stanja, = svesti" (k),
2

a
i i i

). Poto je i samo poetno stanje "kosmike svesti"

() kompozitno stanje sastavljeno od poetnih stanja svih (neinteragujuih) "individualnih

~ k , to sledi da i sama promena poetnog stanja k "individualne svesti"

k

moe menjati poetno stanje "kosmike svesti", a preko toga menjati verovatnoe realizacije buduih kosmikih stanja i. Ovo pogotovo vai ako je stanje veoma osetljivo na male promene poetnih uslova, to je inae sluaj sa fizikim sistemima opisanim deterministikim haosom [14]. Imajui u vidu da je mozak i njemu pridrueno stanje k "individualne svesti" takav sistem, onda je i samo kompozitno stanje "kosmike svesti" takoe opisano

81

adresiranjem na izabrani problem, uoi prelaznog stanja budnost/spavanje! Pri buenju bi mozak pojaao do svesnog nivoa onaj san koji se odnosi na (optimalno) reenje adresiranog problema, dajui mu prioritet u odnosu na ostale procesirane informacije. Ovako dobijena informacija je najee kodirana kroz sprezanje sa asocijativno povezanim svesnim i nesvesnim informacijama tokom perioda REM-sanjanja (koji slede posle prelaznog stanja izmeu budnosti i spavanja), zbog ega ima neku simboliku formu - koju treba naknadno dekodirati kroz introspektivnu analizu sna. Naravno, da bi se ovako reio neki nauni ili tehniki problem potrebno je da osoba bude ekspert u datoj oblasti, kako bi se reenje problema pretoilo na odgovarajuem naunom ili tehnikom jeziku. Pomenute astralne projekcije svesti verovatno su osnova i religijskih iskustava, sa misaonim adresiranjem na prostorno-vremenski dislocirane energetski bogate jonske arhetipske strukture iz religijske tradicije, kojima se upuuje molitva u prelaznim stanjima svesti. ini se i da je efikasnost molitve u obostranom uklanjanju unutranjih psihikih konflikata (uzrokovanih nekim prethodnim meuljudskim sukobima) posledica slinih biofizikih transpersonalnih interakcija sukobljenih osoba u prelaznim stanjima svesti molioca, praenih obostranim3 energetsko-informacionim
deterministikim haosom - i veoma osetljivo na male promene poetnih uslova! Takav zakljuak ukazuje na izuzetan praktian znaaj morala i samih sadraja naih "individualnih svesti", jer oni direktno odreuju verovatnou realizacije ovih ili onih moguih kosmikih stanja i, odnosno buduih dogaaja, ma kako to na prvi pogled izgledalo bizarno [1,2]! U tom kontekstu, ono to bi se zaista anticipiralo u prelaznim stanjima "individualne svesti" moglo bi biti evoluirano stanje (t) u nekom buduem trenutku t (kojem naa "individualna svest" ima mogunost pristupa, poto je sastavni deo "kosmike svesti"), to se kvantnomehaniki opisuje deterministikom unitarnom evolucijom opisanom redingerovom jednainom (ili Dirakovom jednainom u relativistikom sluaju). Meutim, anticipirano stanje (t) moe se redefinisati izmenom poetnog stanja i "individualne svesti", to ostavlja prostor za slobodnu volju i mogunost uticaja na budunost. U tom smislu, sasvim je mogue da postoje jake preferencije za individualnu ili kolektivnu budunost, odreene spiritualnim interpersonalnim optereenjima, kako se tvrdi u tradiciji Istoka. U istom duhu, mogue je da spiritualno proienje (molitvom ili nekom drugom religijsko/ezoterijskom tehnikom) predstavlja efikasan mehanizam za promenu poetnog stanja vie spiritualno povezanih "individualnih svesti", a time i "kosmike svesti", menjajui anticipirane preferencije za individualnu ili kolektivnu budunost [10,15]. Zato hrianstvo toliko insistira na pokajanju i pratanju ("I oprosti nam dugove nae, kao i mi to opratamo dunicima svojijem", Mt. 6,12), to predstavlja odraz spiritualne zrelosti osobe: to implicira obavezu duhovno zrelijih osoba da kroz molitvu pomau u rastereenju konflikata, i onda kada su one same rtve sukoba ("A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone", Mt. 5,44). ak nije dopustivo ni da se vidi zlo u blinjem i da se on osuuje (drevna biblijska zapovest dana oveku u raju, koja zabranjuje kuanje "s drveta od znanja dobra i zla" kod drugih - "jer u koji dan okusi s njega umrijee" (Post. 2,17), ije je krenje dovelo do Adamovog grehopada), insistirajui samo na linom pokajanju i pratanju, to jedino vodi rastereenju mentalnih konflikata; sve drugo pojaava postojea misaono-emocionalna optereenja ljudi i uveava zlo u svetu, udaljavajui pojedinca i ljudski rod od krajnjeg
3

82

reprogramiranjem unutranjih konflikata (kao klica buduih uzajamnih sukoba, ali i potencijalnih psihosomatskih i psihikih poremeaja sukobljenih osoba). Ovo bi moglo biti objanjenje za posebnu efikasnost molitve sprovedene pred spavanje, to preporuuju sve religijske tradicije (sa direktnim mentalnim adresiranjem na osobu u konfliktu, ili sa energetski efikasnijim4 indirektnim mentalnim adresiranjem posredstvom dislociranih spiritualnih arhetipskih jonski bogatih biofizikih struktura), kada se najlake kontroliu adresirani sadraji svesti uoi prelaznog stanja budnost/spavanje! Ovo istovremeno baca novo svetlo i na (psihosomatsko) zdravlje i bolest pojedinaca kao sutinski transpersonalni fenomen, jer uklanjanje psihosomatskog poremeeaja nekom metodom kod jedne strane u sukobu bez obostranog uklanjanja psihosomatskog konflikta nije konano, poto neuklonjeni konflikt kod druge strane vremenom uzrokuje njeno (nesvesno) mentalno adresiranje u prelaznim stanjima svesti i transpersonalno indukovanje ponovnog obostranog psihosomatskog konflikta! Kako je ve pomenuto u fusnoti 4, dislocirana jonska gasovita struktura je nestabilna i rasplinjava se za ~1h, kada koncentracija jona u kanalima ove strukture dostie koncentraciju jona u okolnom vazduhu, ime jonosfera postaje jednako provodna za ULF jonske struje, pa se do tada lokalizovano EM ULF polje modanih talasa delokalizuje po itavoj jonosferi [1,2,3,16]. Dugodometne interakcije ovog tipa su dodatno olakane zbog tzv. umanovih rezonanci Zemljine jonosfere, koje se dobro poklapaju sa ULF spektrom modanih talasa [17]. Pomenuti mehanizam razmene informacija u ULF domenu mogao bi da predstavlja i znaajan adaptivni mehanizam na nivou itavih ivotinjskih vrsta, na ta izgleda ukazuju neka istraivanja [18]; unutar ljudske populacije, ini se da tzv. Maharii efekat [19] podrava postojanje takvog mehanizma - koji moe predstavljati biofiziku osnovu kolektivnog nesvesnog u
duhovnog ideala bezgrenog stanja svesti). Dodajmo, imajui u vidu ulogu mentalno optereujuih sadraja u post-mortalnoj spiritualnoj evoluciji jonske strukture umirueg, da to implicira i znaaj molitve za umrle sa mogunou naknadnog rastereivanja konflikta i uticaja na spiritualnu evoluciju due umrlog [7]. Dislocirani (izvan granica koe) deo akupunkturnog sistema procenjene jonske koncentracije nj ~ 1015 cm-3 (koji nosi ULF struje ~ 10-7 A) ima znaajnu tendenciju ka rasplinjavanju tokom ~ 1 h, poto je parcijalni jonski pritisak na sobnoj temperaturi znatno vei od magnetnog pritiska koji stee kanal; meutim, uslov stabilnosti dislociranih jonskih struktura moe biti ispunjen pri ravnotei difuzionog i magnetnog pritiska, odakle se pri normalnim uslovima dobija nj ~ 1024 cm-3 [1-3]. Oito da ova koncentracija prevazilazi za ~ 109 puta onu u dislociranoj rasplinjavajuoj jonskoj strukturi, i toliko bi bila vea i struja koja bi tekla kroz jonske kanale ovakve stabilne jonske strukture (I0 ~ 100 A). Ta koncentracija je i ~ 104 puta vea od telesne jonske koncentracije, to je oito neprilagoeno i rizino za direktan kontakt sa biolokim jedinkama, ali ne i sa onim biolokim jonskim strukturama dislociranim u prelaznim stanjima svesti daleko izvan granica tela - koje bi u tim kontaktima mogle biti podvrgnute adekvatnim korekcijama svoje (poremeene) jonske raspodele i koncentracije, to bi po prestanku prelaznog stanja svesti (i povratku tih struktura u telo) imalo pozitivni povratni efekat na akupunkturni jonski sistem jedinki, i time na njihovo psihosomatsko isceljenje (v. i fusnotu 5).
4

83

Jungovoj psihologiji [20]! U tom kontekstu, moglo bi se rei da jonosfera predstavlja dinamiku kolektivnu memoriju itavih biolokih vrsta, koju bioloke jedinke neprekidno osveavaju sa periodinou i fazom svojih ultradijalnih ritmova. Ovo ujedno ukazuje na veliki praktini znaaj morala ak i na nivou istote misli i oseanja pojedinaca, jer se negativne misli i emocije pojedinaca ili grupa ljudi prenose na itavu ljudsku populaciju, to se potom kumulativno pojaava - sa konanim negativnim globalnim uticajem na ljudsku civilizaciju. Takvo globalno procesiranje informacija na nivou jonosfere omogueno je nehomogenostima u njenoj jonskoj strukturi na mestima varijacija u gustini linija zemljinog magnetnog polja, ime se jonosfera ponaa kao dinovska "optika" neuronska mrea, sa jonskim kanalima vee elektrine provodnosti u odnosu na okolinu. Zaokruujui listu fenomena transpersonalne psihologije, dodajmo da se ezoterijski pojmovi kao to su astralno telo (manomaya, lingasarira, manovijnana, ka, psyche, finotvarno telo, psihiko telo, dua...) i mentalno telo (vijnanamaya, suksmasarira, manas, ba, thymos, noetiko telo, spiritualno telo, duh...) [21] mogu povezati sa delimino dislociranim (izvan granica koe) jonskim akupunkturnim sistemom, i sa u njemu sadranom EM komponentom ULF jonskih struja, respektivno! Osim toga, ono to se danas pogreno naziva bioenergija (i, prana, pneuma, vitalni eterini fluid...), jer se ne radi ni o kakvom novom obliku bioloke energije [1-3], moe se identifikovati sa jonima (od njih, pozitivni joni imaju degradativni kataboliki uticaj (Yang) a negativni joni regenerativni anaboliki (Yin) [22]), koji teku kroz jonske kanale akupunkturnog sistema u formi jonskih struja, sa informacionim sadrajem kodiranim u formi prostorno-vremenske raspodele struja i EM polja.5 Tako se ini da se proces

Jonske akupunkturne struje, i EM polja koja ih prate, imaju pored ultraniskofrekventne (ULF) i mikrotalasnu (MW) komponentu (odnosno, MW komponenta je modulisana ULF komponentom). Kao dokaz ULF komponente jonskih akupunkturnih struja moe se navesti rezonantna ULF (~ 4 Hz) stimulacija akupunkturnog analgezijskog endorfinskog mehanizma [23]. S druge strane, kao dokaz MW komponente jonskih akupunkturnih struja moe se navesti rezonantna MW (~ 50-80 GHz) terapija, efikasna u tretiranju i veoma tekih obolenja [24,25]. Fenomenoloke karakteristike rezonantne MW terapije sugeriu da je akupunkturni sistem makroskopska kvantnomehanika dinamika tvorevina, diferencirana na mestima interferentnih trodimenzionih maksimuma MW EM polja, nastalih kao rezultat refleksije (od kostiju i koe) koherentnih mikrotalasnih (~ 100 GHz [26]) Frelihovih eksitacija molekularnih subjedinica elijskih membrana i proteina - emu idu u prilog druga istraivanja koja ukazuju da je diferenciranje interelijskih jonskih kanala (ija je gustina vea na mestima akupunkturnih kanala i taaka [27]) osetljivo na promenljive faktore sredine, ukljuujui i elektrina polja [28]; u ovom kontekstu lei i objanjenje efikasnosti ove metode [25]: neki poremeaj u organizmu dovodi do deformacije u strukturi elektrinog polja organizma u MW dijapazonu, to utie na izvesnu promenu prostorne strukture akupunkturnog sistema, i sledstveno rezonantne frekvencije njegovih kanala, to dovodi do bolesti; pri terapiji, delovanjem MW sondom na odgovarajuu akupunkturnu taku pobueni akupunkturni sistem obolelog relaksira u prvobitno zdravo stanje dostiui svoj normalni rezonantni frekventni odziv pod uticajem irokopojasnog MW izvora, a zatim posredstvom akupunkturnih mehanizama regulacije [29] organizam i biohemijski prevladava bolest.

84

iscelenja moe shvatiti kroz difuziju jona sa jonski bogatog akupunkturnog sistema iscelitelja na jonski osiromaeni akupunkturni sistem obolelog i/ili kao transfer informacija u formi raspodele EM potencijala odgovornih za normalno funkcionisanje akupunkturnog sistema i sveukupno zdravstveno stanje; takoe, u ovim procesima mogu se oekivati i "astralne projekcije" dislocirane jonske strukture u spiritualnoj dijagnozi i isceljivanju na daljinu (ukljuujui molitvu adresiranu na spiritualne arhetipske jonski bogate strukture u prelaznim stanjima svesti [10]; v. fusnotu 4). Konano, ako je svest vezana za EM polje modanih talasa, a EM polje je samo jedan od etiri vida ispoljavanja jedinstvenog fizikog polja [30] (gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka nuklearna sila), izgleda da se potvruje panteistika6 ideja da je svest svojstvo prirode na svim nivoima [19] - od mikroskopskog do makroskopskog, od neive do ive materije!? Razlika se jedino ispoljava u sloenosti posmatranih materijalnih struktura i interagujuih polja. U ovom kontekstu, sve lokalne svesti bile bi meupovezane (kroz prethodno opisane interakcije, posebno u prelaznim stanjima svesti!) inei dinovsku kosmiku informacionu mreu sa delokalizovanom sveu. U prilog ovome moe se navesti puna analogija matematikih formalizama Fejnmanove verzije redingerove jednaine i dinamike oscilatorne Hopfildove holografske neuronske mree [31], implicirajui slino procesiranje informacija i na mikroskopskom kvantnom i na makroskopskom biofizikom nivou!

ZAKLJUAK
Pokazano je da nedavno predloeni autorov model izmenjenih i (posebno!) prelaznih stanja svesti predstavlja odlian biofiziki okvir za razliita stanja svesti opisana u ezoterijsko-religijskim tradicijama Istoka i Zapada, ukazujui na biofiziku prirodu i znaaj meditacije, ia, astralnog tela, mentalnog tela, kratkodometnih i dugodometnih transpersonalnih interakcija - vanih za razumevanje biofizikih mehanizama transpersonalnih mistinih stanja svesti. Prelazni karakter ovih stanja ujedno pokazuje i zato su pomenuti fenomeni kratkotrajni i teko ponovljivi u svakom trenutku, a takoe i zato se najlake mentalno kontroliu neposredno pred spavanje (uoi prelaznog stanja budnost/spavanje). Ovo moe biti objanjenje za posebnu efikasnost molitve sprovedene pred spavanje, to inae preporuuju sve religijske tradicije, i njen znaaj u obostranom reprogramiranju psihikih konflikata (kao klica buduih meuljudskih sukoba, ali i potencijalnih psihosomatskih i psihikih poremeaja) tokom transpersonalnih komunikacija sukobljenih osoba u prelaznim stanjima svesti molioca (sa direktnim mentalnim adresiranjem na partnera u konfliktu, ili sa energetski efikasnijim indirektnim mentalnim adresiranjem posredstvom dislociranih spiritualnih arhetipskih jonski bogatih struktura iz religijskih tradicija). Ovo istovremeno baca novo svetlo i na (psihosomatsko) zdravlje i bolest ljudi kao sutinski transpersonalni fenomen, poto
Ovo je u saglasnosti sa predstavom o boanskom biu koje je neopisivo, nevidljivo, neizobrazivo i neogranieno, kako u istonim filozofsko-religijskim uenjima, tako i u hrianstvu ("Boga niko nije video nikad", Jn. 1,18) [21].
6

85

neuklonjeni konflikt kod jedne strane u sukobu vremenom uzrokuje njeno (nesvesno) mentalno adresiranje u prelaznim stanjima svesti i transpersonalno indukovanje ponovnog obostranog psihosomatskog konflikta. Sve to ukazuje da dublje biofiziko razumevanje prirode svesti i transpersonalnih fenomena moe ubrzo dovesti do naunog razumevanja i empirijske verifikacije ak i fundamentalnih filozofsko-religijskih pitanja (poput spiritualno/praktinog znaaja imperativnog moralnog ponaanja svakog pojedinca, sudbinski vanog za ubrzano integrisanje i spiritualnu evoluciju linosti) - i pojave novog/starog humanizma, bez besmislenih i bolnih meuljudskih, meuetnikih i meureligijskih sukoba!
Posveta: Ovaj rad posveujem senima svoga brata ora Janjia, sa trajnom zahvalnou za odluujue intelektualne i duhovne podsticaje u ranoj mladosti. Veliku zahvalnost za ukazivanje na znaajne literaturne izvore dugujem i svojim kolegama i prijateljima G. Stanojevi-Vitaliano, P. Vujiinu, M. Goluboviu, M. Trajkoviu, D. akoviu, . Koziu, . Korugi, A. kokljevu, D. oreviu i Z. Jovanovi-Ignjati.

LITERATURA
[1] [2] D.Rakovi, Osnovi biofizike (Grosknjiga, Beograd, 1994 i 1995), Gl. 5-6, i tamonje reference. D.Rakovi, Modani talasi, neuronske mree i jonske strukture: biofiziki model izmenjenih stanja svesti, u D.Rakovi i .Koruga, eds., Svest: nauni izazov 21. veka (ECPD & igoja, Beograd, 1996); postoje i dva engleska izdanja, Consciousness: Scientific Challenge of the 21st Century (ECPD, Belgrade, 1995; 1996); D. Rakovi, Hierarchical neural networks and brainwaves: Towards a theory of consciousness, in Lj. Raki, G. Kostopoulos, D. Rakovi, and Dj. Koruga, eds., Brain & Consciusness: Proc. ECPD Workshop (ECPD, Belgrade, 1997); i tamonje reference. D.Rakovi, Neural networks, brainwaves, and ionic structures: Acupuncture vs. altered states of consciousness, Acup. & Electro-Therap. Res., Int. J. 16 (1991), pp. 88-99; D. Rakovi, Consciousness and quantum collapse: Biophysics versus relativity, The Noetic J. 1 (1997), pp. 3441; D. Rakovi, Prospects for conscious brain-like computers: Biophysical arguments, Informatica 21 (1997), pp. 507-516; D. Rakovi,: Transitional states of consciousness as a biophysical basis of transpersonal transcendental phenomena, Int. Conf. Consciousness in Science & Philosophy, Nov. 6-7, 1998, Charleston, IL, USA. C.Tart, ed., Altered States of Consciousness (Academic, New York, 1972). D.Rakovi, Neural networks versus brainwaves: A model for dream-like states of consciousness, Proc. Ann. Int. Conf. IEEE/EMBS 14 (1992), pp. 2651-2652. R.Broughton, Human consciousness and sleep/waking rhythms, in B.B.Wolman and M.Ullman, eds., Handbook of States of Consciousness (Van Nostrand Reinhold, New York, 1986). R.A.Moody, jr., Life after Life (Bantam, New York, 1975); W.Evans Wentz, The Tibetan Book of the Dead (Oxford Univ., London, 1968); V.Nikevi, ed., ivot posle ivota: iskustva pravoslavnih hriana (Svetigora, Cetinje, 1995). K.S.Thorne, Black Holes and Time Warps: Einstein's Outrageous Legacy (Picador, London, 1994), Ch. 14, i tamonje reference. R.Monroe, Journeys Out of the Body (Doubleday & Co., Garden City (NY), 1971). K.C.Markides, Fire in the Heart. Healers, Sages and Mystics (Paragon House, New York, 1990). R.Penrose, Shadows of the Mind, A Search for the Missing Science of Consciousness (Oxford Univ. Press, Oxford, 1994), Part II, i tamonje reference. R.G.Jahn, The persistent paradox of psychic phenomena: An engineering perspective, Proc. IEEE 70 (1982), pp. 136-170.

[3]

[4] [5] [6] [7]

[8] [9] [10] [11] [12]

86

[13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21]

[22] [23] [24]

[25]

[26] [27]

[28] [29]

[30] [31]

D.I.Radin, Effects of a priori probability on PSI perception: Does precognition predict actual or probable futures, J. Parapsych. 52 (1988), pp. 187-212. A.Babloyantz, Chaotic dynamics in brain activity, in E.Basar, ed., Dynamics of Sensory and Cognitive Processing by the Brain (Springer, Berlin, 1988), pp. 196-202. Swami Rama, Living With the Himalayan Masters (Himalayan Int. Inst. of Yoga Sci. & Phil., Honesdale, PA, 1978). D.Rakovi, Neural networks versus brainwaves: Biophysical model for ELF interactions, Proc. Ann. Int. Conf. IEEE/EMBS 14 (1982), pp. 2750-2751. H.L.Konig, ELF and VLF signal properties: Physical characteristics, in M.A.Persinger, ed., ELF & VLF Electromagnetic Effects (Plenum, New York, 1974). R.Sheldrake, A New Science of Life (Paladin Grafton, London, 1987). J.S.Hagelin, Is consciousness the unified field? A field theorist's perspective, Modern Sci. & Vedic Sci. 1 (1987), pp. 29-88, i tamonje reference. C.G.Jung, Man and His Symbols (Dell Publ. Co., New York, 1972). K.Wilber, The Atman Project (Quest, Wheaton (IL), 1980), i tamonje reference; Sv. Ignjatije Brjananinov, Slovo o smrti (Hilandarski fond, Beograd, 1994); P.Vujiin, Stanja svesti u ezoterijskoj praksi, u D.Rakovi i .Koruga, eds., Svest: nauni izazov 21. veka (ECPD & igoja, Beograd, 1996), i tamonje reference. A.P.Krueger, Preliminary consideration of the biological significance of air ions, Scientia 104 (1969), pp. 1-17. B.Pomeranz, Acupuncture research related to pain, drug addiction and nerve regeneration, in B.Pomeranz and G.Stux, eds., Scientific Bases of Acupuncture (Springer, Berlin, 1989), pp. 35-52. S.P. Sitko and L.N. Mkrtchian, Introduction to Quantum Medicine (Pattern, Kiev, 1994); N.D. Devyatkov and O.V. Betskii, eds., Biological Aspects of Low Intensity Millimeter Waves, Seven Plus, Moscow, 1994. Z.Jovanovi-Ignjati, Mikrotalasna rezonantna terapija: nove mogunosti leenja, u Zborniku Egzogene i endogene bioloke interakcije: biofiziki i biohemijski aspekti, D.Rakovi i .Koruga, eds. (Centar za molekularne maine & IHIS FST Centar, Beograd, 1998); Z.Jovanovi-Ignjati and D.Rakovi, A review of current research in microwave resonance therapy: Novel opportunities in medical treatment, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., submitted. H.Frohlich, Long-range coherence and energy storage in biological systems, Int. J. Quantum Chem. 2 (1968), pp. 641-647. S.E. Li, V.F. Mashanski, and A.S. Mirkin, Lowfrequency wave and vibrational processes in biosystems, in Vibrational Biomechanics. Using Vibrations in Biology and Medicine, Part I: Theoretical Bases of Vibrational Biomechanics, K.V. Frolov, ed. (Nauka, Moscow, 1989), Ch.3, in Russian; D. orevi, Elektrofizioloka istraivanja mehanizma refleksoterapije, Magistarski rad (Medicinski fakultet, Beograd, 1995), Gl.1.2. E.R.Kandel, J.H.Schwartz, T.M.Jessell, eds., Principles of Neural Science (Elsevier, New York, 1991), Ch.9. A.I.kokljev, Akupunkturologija (ICS, Beograd, 1976); A.kokljev, Fizioloki mehanizmi akupunkturologije, u Zborniku Egzogene i endogene bioloke interakcije: biofiziki i biohemijski aspekti, D.Rakovi i .Koruga, eds. (Centar za molekularne maine & IHIS FST Centar, Beograd, 1998), i tamonje reference. J.H.Schwarz, Superstrings, Physics Today, Nov. 1987, pp. 33-40. M. Peru, Multi-level computation in brain, Advances in Synergetics 9, in press.

87