Milka Ivić - Pravci U Lingvistici II

BIBLIOTK
XVK
73/2*
Uredni
Ivan olov
Mi Ivi
PRVCI
u
LINGVISTICI
II
Deveto izdanje, dopunjeno poglavljem
"Lingvistika u devedesetim godinama"
Beograd
2001
Trei deo
JEZIK ISPITIVAJA U
X VK
(NASTAVAK
GENRTIVI PRISTUP JEZIK
45. Prd 1960. sintaksa ulazi u svoj najznaajniji roj
: prod: tada se zaniva generatiua gramatika.
T eninom generatiua naglaava se injenica da je cilj
: gmatie utivanje prv po kojia se generiraju
= stju) renice. Genertivnu grmatiku koja se za
sn- na posebnom metodu analie, iji je tvorc Noam
Chmky (r. 1928), naivaju mnogi transfonnacionom
amatiom (Chomskv je upotrebio terin transfonnaci
} d bi identiftovao onu vrtu prvi koja stupaju u dej
SU tek poto su uspostavljene "dubinske frne strktu
r na osnov kojih se prdukuju rence - v. 463).
Jdnim od najveih dogaaja u lingvistici naeg vrmena
smt se objavljivnje njegove knjige: "Syntactic Strctu
r" (1957. godine) kojom je trnsfonacionalizam zasno
\4 i rglaen im lingvistikog svet.
459. Genertivna gramatia je ve nagovetena u rdovi
m eminentnog prdstavnika jelske kole, Zellga Harrsa
(r. 1909; v. 356). Rrujui svoju teorju distrbucije,
Harrs je doao do uvernja da bi se efkasna analza mode
ma mogla iiti tek sukcesivni ukljuivanjem simbola u
metodoloku prcedur (simbol N bi se, na prmer, upotr
bio za oznaku imenice, pa bi se zatim njime opersalo kao sa
prdstavnikom bio koje konkretne imenice). Ta bi se pr
cedur odlkovala postupnou ponirnja u sutinu strk-
8 jezika ipitivanja u X veku
ture iskaza: pro identiflovati svku modemsku jedinicu,
pa odnose koji e dati sli o neposrdnim konstituentima
(v. 355), i, najzad, utiti osnovu shemu strktur ce
lokupnog iskaza. Poi, dakle, od manjih jezikih jedinica
k veim. Svoje pre ideje o tome Hars izlae jo 1946. u
studiji "From Morpheme to Utternce" (v. 479).
Harris se sluio tranforacijom pri svojoj analizi. To
je za njega postupak na osnov kojeg se uspostavlja od
nos imeu dveju postojei reenica (na prmer aktivne i
odgovjue paivne u engleskom jezik). Z Chomskog
je, meutim, trnsforacija samo jedno u ni rnih prv
l, a prmenjuje se na jednu apstraktnu strktur da bi se
umesto nje dobila drga, manje apstrktna strktur. Trn
sforacionalizam Noama Chomskog nije, dakle, identian
s trnsforacionazmom Zelliga Hara.
46. I Chomsky se oprdelio za postupnost analize i sim
bolino prizivanje jezikih fakata. A je rdosled postup
nosti zamiljen u obrutom smislu: poi od veih jezikih
jedinca ka manji, tj. pro utviti osnovu strktur iska
za (odrditi neposrdne kontituente), a opisivanje bai
nih morfemskih jedinica obaviti tek na kraju. Dok je, dakle,
Harrisova analiza moroloka po svojoj polaznoj orjentaci
ji, dotle Chomsky prstupa anazi sa pozicija sintaksiar.
Ova se dva nauni, uostalom, rju i po rponu teo
rijskih ambicija. Harr je prenteno lingstiki (tj. kao
gramatiar) zaintersovan za osvetjavnje renikih strk
tur. Chomsky, meuti, prizi jezikom ispitivanju sa e
ljom da dozna to vie o odnosima gramatikog i logikog.
461. Nauni horzont Chomskog bio je u osnov odr
en njegovim inim poznavnjem i prncipa klinog
amerikog distribucionalzma (v. 352) i logstike kon
cepcije sintakse (v. 427). Osmatrjui jezik i perpektive
t svoji znanja, on je poeo rmiljati o potrbi i.
Pravci u lingvitici I 9
nja jedne univeralne teorje o gramatikim strktu
koja bi se u dunoj mer korsti uvoenjem simbo
. u pres analize (budui da bi se samo t metodo
A: pstupkom naunom pristupu obezbedil eljena
ost) . Iz te se zamisli rdila gener tivna grmatika.
12. Teorja Chomskog zasniva se, pr svega, na uver
d gmatia koja na prv nain slui svome cilju trba
n objasni prncipe po kojima stvarmo renice odno
' rmemo njihovo znaenje. U iu panje postavljaju
presi, ovog puta ostarni na plnu sinhrni je (o di
ciji sinhrnija l dijahrnija v. 267), do kojih dolazi
:om krinja renica, odnosno njiovog poimanja.
G ra tika jednog jezika defnie se kao sistem prvil
prenom doli do korienja jezikog srdst.
?o Chomskom, ova prvila su sreenog karaktera (engl.
:ed rles), to znai da se ne mogu prenjivati pr
ljno, ve samo po odrenom rdosledu. Trnfona
. grmatia Chomskog se odnosi, dakle, na sitem
enih prvila koja se prju pomou simbol.
au prt ditrbucionalistima koji su opisivi ono to se
:i u korpusu (v. 352), Chomskog zanimaju prvil po
nu kojih se izvode "grmatike" renice, tj. one koje je
no oseanje nosilca datoga jezia prma kao prvile.
Reenice se rliuju imeu sebe po tome koliko su u
tikom pogledu uspele; neke doseu punu mer
atinosti, neke ne. Prcenjivnje renica s obzirom
: njihov gramatinost spada obavezno u nadlenost go
.mi prdstavika datog jezia. Pod terinom kompe
:ia govorog predtavika (engl. competence of the
riv speaker) trba rmeti i sposobnost da se uoe
Jjantne (tj . grmatiki nedovoljno uspele) renice, s
d se ak i njihovo znaenje shvti, i sposobnost da se
:ue potpuno nova, tj. rnije nikada rgitrvna re-
lO jezka ipitivanja u X veku
nica. Poto Chomsky i njegovi sledbenici postavljaju sebi
u zadatak inalaenje prcipa na osnov kojeg se gener
rju samo one renice koje govori prdstavnik prihvati
kao gramatiki prvilne, a ikljuuju one koje govori
predstavik odbacuje kao "negramatike", jano je da poj
movi lingvistike intuicije i lngvtike procene ule u
krug njiovog neposrdnog intersovanja. Chomsky ak
naglaava da bi eleo da iznae takvu teorju koja bi obja
snia i pojav lngstike intuicije. On se, dakle, eksplicit
no oprdeljuje za ipitivnje fenomena koji su u vezi s lin
gistikom kompetencijom, zapostavljajui pr tom svesno
s ono to se neposrdno tie samog ina jezikog ipo
lavanja (engl. terin: peronance). Jedna od fnda
mentih diskusija koju uvodi teorija Chomskog odnosi
s na rliovanje dvju apstraktnih nivoa jezika: povrin
ske i dubinske strukture (engl. surace strcture l deep
strcture). Povinska strktur jeste direktna apstrkcija
odnosa koji se uoavju u ostnim renicama jednog
datog jezika: dubinski nivo, budui apstrktniji (i u tom
smilu "dublji") podrmev, naprtiv, one odnose koji
s ne uoavju neposrdno posmatrnjem ostvrnog jezi
kog fenomena, ve se morju rkon
s
trisati na osnov ive
snih prncipa koje postavlja teorja (vie o tome u 463) .
Poto se oprdelio u naelu za domen jezike kompeten
cije, Chomsky svoju naunu panju koncentrie na pr
blem dubinske strktur; njegova gramatia, dakle, ima u
sutini "dubiki" ker
1

1 Terinima dubinka gramatika i pvrinka gramatika
sluio se pre Chomskog ameriki lingvsta Charles Hockett. Oe
terine su populariov flozof (poznato je npr. da je L. Wit
tgenstein- v. 418n. - jo 1953. god. uptebljavao izre Te
fegrammatik i Obeibegrammatik).
Pravci u lingvitici II ll
463. Od 1957. do dana Chomsky je znatno evoluirao u
shvatanjima. Defnitiva verija teorije, koja je objavljena
1965. u rprzentativom delu "Aspects of the Theor of
Syta", sadri mnoge korkcije probitni postavki. Sr
te novije verije bi se mogla u najkim crama rzimirati
n sledei nain:
Osnovni nivo anale jezia naiva se baiom kom
pnentom gramatike. Baina komponenta grmatike se
stoji i sintaksikog dela, iji je karakter genertivan, i ta
kozanog leksiona. Sintaksiki deo obuhvata sistem sre
n sintaksikih prvla. Njihovom prmenom generiraju se
sitaksike jedinice. Ukpnost tih jedinica ispoljava se u v
du "frnih" strktur (o terinu "fra" v. 363n.) . S obzi
rm na karkterstian nain prikaivnja, "frna" strktur
s najee naiv "dretom" ; up. npr. "dro" nastalo u pro
ceu generirnja reenice (S) koja je sainjena od subjekat
ske "fre" (NP), rprzentovane imenicom ( u konstrk
dji s prdevom (Adj) , i od prdikatske "fre" () iji su
knstitenti glagol ( i njegova prioka odrdba (Adv) :
2
NP
n
Adj N
s
l
V
n
AdvV
2 Takve renice bi mogle biti ilustovane konretnim prime
ra kao to su: dobr dte mimo spava, uvred e e glao
rduje, jeseje sune blago sia i sl.
Prvi kojima se generrju "fzne" strktur prme
njuju se bez kontekstualnih ogrnenja (engl. terin:
contex=free rles) i naivju se pravilima prepiivanja
(engl. rewriting rules). Prepiivanje se odnosi n injeni
cu d prkom procesa genernja "drta dolzi do po
stu p nog zamenjivanja simbola (NP se npr. u gor pria
nom "dretu" zamenjuje sekencom Adj + N) . Ovakvo za
menjivnje ( = "prpisivanje") ima, u stvari, za cilj da pr
cinije osvetl prdu sintaksike jedinice o kojoj se rdi
(u pmenutom sluaju uvedena seknca Adj + N daje
patke o konstituentima "fe" NP) .
eu sintaksika prvila koja dejstvju u bainoj kom
pnenti svrtavaju se i prvila za uspostavljanje komplek
m i simbol (uvoenje ovih prvila u fond teorjskih poj
mov dolazi kao jedna od krpnih novna u porenju s
oni to sadri probitna verija teorije) .
Kompleksni simbol jesu oni simboli koji se ukljuuju
u dro" neposrdno pr nego to e se iiti leksiko
rrenje reenice, s tim da se pomou nji ukae na sve
one momente koji e biti odluujui za njeno znaenje.
:pr. kompleksni simbol e dati inforaciju o tome da li
e dati prlzni glagol u poziciji objekatske dopune zahte
\-ti i iskljuivati prsustvo imenice koja oznaava ivo bi
e: rgistrvanje takog podatka ogrniie u odgovarju
em smislu izbor imenikh leksema koje bi dole u obzir
kao kandidati za leksiko rravanje objekatkog konti
tuent (rprzentovnog u "dretu" simbolom N) .
Jedinice generne u baikoj komponenti prme nom
sintksikih prvila sainjavaju takozanu dubinsku struk
tur jezika.
Leksikon je onaj deo baine komponente koji je za
miljen kao skp specifnih kompleksa leksikih pojedi
nosti. Te (hijerrhijski inae nesrene) pojedinosti obu-
Pravci u lingvitici l 13
hvataju rlevantne podatke semantikog, sintakikog i fo
nolokog ker. Ovi se podaci prikljuuju fznoj
strktur prmenom naritih prvila. Pod njihovm se dej
stvom odabiju odgovjue jedinice (ri odnosno
moreme) i leksikona i ubacuju na odrena mesta u "dr
vo" (po jedna jedinica ipod svakog kompleksnog simbo
la). Tek priustvo ov pojedinosti konano osmiljava do
tle vrlo apstraktnu sintakiku konstrkciju.
Poto su sve fae konstrkcionih postupaka i postupa
ka leksikog osmiljavanja u bainoj komponenti obavlje
ne, u dejstvo stupaju t. transfonnaciona pravila. Trns
foraciona prvila slue povezivanju nivoa dubinske s ni
voom povrinske strktur; drgim rima, njihova se pr
mena satoji prenstveno u prenoenju podataka s tog po
etnog nivoa jezike apstrkcije na zavrni. Pr tom preno
enju moe doi do rliitih probraaja "dreta" (bio
ostvarvnjem ivesnih perutacija, bilo isputanjem od
nosno dodavnjem odreni pojedinosti), sve u zavisno
sti od konkretnog jezika ije se renice ralizuju. Prvila
tnsforacije su, naime, specina za svaki jezik i sainja
\Cju deo njegovog individualnog strukog prfta.
464. Tokom ezdeseti godia genertivna grmatika je
pstala jedna od centrlni disciplina savrmene lingisti
ke. Mnogi lngvisti, uprkos injenici da ne dele sva teorjska
uvernja njenog tvora, ipak najee usvajaju njen metod
aalze, prenstveno u sintaksi. Taj se metod inae ve uvel
ko prmenjuje u semantici, u ispitivanjima tvorbe rei, pa i u
osetljavnju jezikog roja i dijalekatske diferncijacije3.
3 Samuel Jay Keyser je pri prstupio svestranijem generativ
nom osvedjavanju dijalekatkih fenomena u svome priku rda
aeri dijalektologa Hansa Kuratha i Ravena McDavida: 'The
Prnounciation of English in te Atlantic States" (prika je obja-
I u fonologiji su se ve poodavo poela primenjivati me
toolok iskust steena u rdu na podrju sintakse.
465. Amerki lingvista Mors Hale je pr uveo gene
rti prstup u fonoloki opis jezika. I on opere poj
mom srenih prvila, prenjujui ih na jedinice "leksi
kon" date u svom morofonoloki osnovnom vidu, s tim
d su glasov elementi u njima rloeni na distinktivne
osbine. Tako bi se, na prer, srskohratska r rado
ko Halea pojavi ne kao skup fonema /rl, /a/, !dl /olr
I! Ii /ul ve kao kombinacija elemenata radost -iu, a
to d je svaki glas u tim elementima, dakle r, a itd. ,
prtavljen ne kao gl, ve kao "skup distintivni obe
lja". Prme nom svojih prvila na obeleja u takvom nizu,
Hale bi io oblik radou, tanije onaj skup distinktiv-
n osbina koje odruju ovaj glaovni niz. Na taj nain
su jdice koje rmatr Halle vrlo apstrktnog karakter
u prenju s onim to je tipino za fonoloki opis jezika
u prdgenertivnoj" eposi (kao to su i sintaksike jedii
c Chomskoga mnogo apstrktnije nego lngvistika real
nost kojom su se bavili distribucionalisti) . Pri tom je fone
m ptpuno zobiena kao rlevantna lingvstika stvr
not (ime se genertiva fonologija bitno rliuje od
dotadanje) . Genertivna fonologija mnogim detaljima
sg metoolokog postupka navodi na opaku da se ono
to je z Praane bilo morfofonoloki nivo (v. 321) ovde
vjen u Lg 39, N 2, 1963, 303-316). V. i zanimljiv rd Sol Sapre:
"Orerd Rules, Dialect Diferences, and Historical Processes",
Lg 41. N 2, 1965, 218-224. Od jugoslovenskih lingvista pri je
prenio generativne kriterje u dijalektologiji Pavle Iv, u svo
joj studiji "PhonemicDif ernces and Rewrite Rules", Verhandlun
gen des zeiten intematonalen Dialektologenkongresses Il ( =
Zeitchrif fir Mundartforchung, neue Folge Nr. 4, izd. Ludwig
Erch Schmitt. Wiesbaden 1968, 407-12).
Pravi u lingvtici l
15
n fonolokm domenom. Fonoloki opis u generativ
nj gmatici ukljuuje i inforacije rlevantne za grama
aku strktur renice.
46. Poslednjih godina se meu fonolozima najvie vo
j diskusije o tome kako trba postupati sa "srenim
pva" (da li ih prmenjivati cikiki, da li, i u kojim
ajeva, posebno odrivti njihov meusobni pare
h). Iz rdova fono loga uju se u poslednje vme i gla-
5 u prilog svestrnijem trtiranju morfolokih tema na
ertivan nai (M. Halle u tome prdnjai; o njego
mm rdu posveenom tvori ri v. u odeljku Bibliograf
i napomene).
47. Najnovji rojni perod genertivne grmatike u
S.\ doneo je ive diskusije o mnogim bitnim a kontrver
r teorjsk pitanjima. Doskoranji sledbenici Chom-
5og poeli su prdlagati svoja originalna teorjska milje
! koja su esto znail odstupanja od nekh stavova ui
&lja. I sam Chomsky je, uostalom, unosio iesne novine
u soja probitna shvtanja. Mnoge diskusije je izaalo,
! prer, sutinsko pitanje o tome ta sve trba postaviti
a bainu komponentu sintakse. Tu su se suoila dva
urvo suprotna shvatanja: jedno, da treba to vie suziti
mntar jediica koje se pojavljuju u bai, a poveali brj
foracionih prva (ovo rprstiranje "u dubinu"
pdle na primer G. Lako f; drgo, da bi, naprotiv, tre
Oo smanjiti brj trnsforacionih prcesa, s tim to e
s poveati inventar jedinica koje se postavljaju u ba (za
JYo svojevrno rprstiranje "u irnu" oprdeljuje se u
pslednje vrme sam Chomsky).
46. U drgoj polovini ezdesetih godina przentirana
. lingvstiko j javnosti jedna nova teorija pod naivom ge
'ativne semantike. N jeni osnivai su uenci Chomskog
u piom rdu G. Lao f, J. Ross i J. McCawley; najdublje
je dosada osvetlio McCawley). Zadravjui celokupni for
malni apart prikazivanja koji je svojstven genertivnoj
grmatici Chomskog, pristalice nove teorije zamenili su
osnovi sintaksiki prstup semantikim: umesto da prt
pstave, kao to ini Chomsky, da je u obrovanju ree
nice primara sintaksa, oni polaze od toga da je za jezi
znenje najvanije. Poto je najvanije, ono mor pretho
diti u prcesu genernja renice uspostavljanju sintaksi
kog prtka. "Dubinska struktur", dakle, u onom iskljui
vo sintakikom smislu u kojem je sagleda Chomsky ovde
uopte ne postoji, budui da se svi osnovni sintaksiki
pjmovi zamenjuju semantikm.
469. Semantiko konstituisanje renice javlja se po
etom sedamdesetih godina kao velika teorijska tema na
kojoj rde najeminentniji prdstavnici genertivne grma
tike. bez obzir n to da l dokauju primat semantike
komponente nad sintaksikom ili obruto. No sada posto
jea rlka u gledanju na polazite genertivnog prcesa
uslovljava i neidentinost renja koja se prdlau za neke
o kjunih prblema u ovom teorjskom domenu.
470. Interretativnom semantiom naiva se prstup
ovoj temi koji je svojstven Chomskom i njemu vemim sled
bnicima Gackendof, Amajianu i dr.). Budui da je ovim
ratranjem semantikog konstituisanja renice dota
danja standardna teorija u stvar prira svoje okvire za
hvatajui jednu nov oblat, sadanja faa roja teorj
sk stavova Chomskog naiv se proirenom standard
nom teoriom (engl. terin: extended standard theor).
471 . Po interprtativnoj semantici, za znaenje reni
ce su vani i neki podaci koji se javljaju tek na nivou povr
inske strktur (ili bar takve strktur koja niukoliko nije
dubinska, ve se nalai negde blie povrinskom nivou).
Iskivanje anaforkih odnosa, na prer, prtpostavlja i
ukjuivnje rlevntnih povrinskih podataka (tu j e izme
du ostalog, vrlo van rd ri koji se moe rlkovati od
prtka odgovjuih elemenata na nivou dubinske strk
rr). Prdstavici interprtative semantike obino zatu
paju i lekia/iam, tj. shvtanje . da bi leksion baine
komponente trbalo da sadri kao posebne jedinice ak i
te meusobno slne ri kao to su slika, slikati i na
stupiti, natup.
472. Genertivni semantiar se ne slau sa prdloe
n ukljuivnjem nivoa povinske strktur u rd .s--..
mtike komponente. Njiov glavn opercioni pojam za
ravanje mnogih prblema koji se tiu semantike inter
prtacije renice jesu ogranienja na mogue derivacie
(eng. terin: derivational constraints; za uvoenje ovog
pjma u osnove genertivne teorje najzaluniji je G. La
kf. Radi se o unaprd dati gene rcio n prvilima
ptavljenim na princip: "Ao je A na dubinskom nivou,
mr biti (odnosno ne sre biti) B na drgom nivou" (ov
j s "drgi nivo" esto tie povrinkog nivoa). Na pr
mr, jednom utvren odnos imeu dva kantikator na
n u dubinske strktur ne s me se menjati; u prtivom,
:cija renice ne valja. To ogrnienje je, na prer,
n snai u odnosu na trnsforacione mogunosti engle
s renice one boy kised ever girl (= "jedan momak
e pljubio svaku od devojaka'). Takva renica, zbog pri
st kvantifkator, ne moe slobodno biti probrena
; piv. Bez neophodnih dervcionih ogrnienja, pre
:m trnforacionih prvla dobil bismo renicu ever
5I wa kised by one boy gde je rajeno distrbuciono
zenje ( = "s devojku poljubio je p jedan mo
:'. Poto takog distribucionog znaenja u aktivoj r
.ci nema, paiva renica o kojoj je r se ne moe
stti odgovjuom trnsforom aktive strktur i
njeno se generirnje u tom svojstvu mor spriti prime
nom oredenih dervcionih ogranienja.
Gnertivni semantiari odbacuju leksiam. Po nji
m smantiki srdne ri kao to su slia, slikati i n
stuii, natup trbalo bi izditi i istovetnih, i barm
delimino itovetnih, kombinacija odgovarjuih seman
t obleja.
473. Kjem ezdesetih godina je veliku panju ia
terja o "dubinskim padeima" (poznata i pod terinom
p gamtie - engl. case grammar) koju je r
d Chrles Fil or (rd. 1929) . Radi se o osvetljavanju
o koji se uspostavljaju na nivou dubinske struktur
ieu prdikata i njegovih arumenata (v. 533), zav
sno o njihovih leksikh znaenja. Broj tih odnosa - po
Filmoru: dubinskih pade - je ogranien i svodi se na
sitika znaenja kao to su "vrilac rdnje" i "objekat
\Tnja rdnje" i "posesor" i sl. Poto se pokalo dosta
kmplovanim utviti ta je zaista t osnovo, i prma
tome, univerlnog ker, Fil or je svoje probitne
pe n dubinske padene jedinice moro vlo bro
unkoliko rvidirti. Teorja ni do danas nije dobia svoj
deftin vid. Medutim, istraivnja na toj strni donela
su nek zpanja o onosu leksikog i sintaksikog nivoa
kj su obgtila jeziku teorju. Fil or je inae i dana
mgo, i vlo uspeno, angaovn uprvo u ovoj oblti
nunog rda.
.
474. Genertiva gmatika je poslednjih godina veliu
paju pkanjaa rrdivnju koncepta presupozicie
(engl. terin: presupposition), uvodei ga sistematki u
S'j teorjsko-metodoloke okv. Prsupozicija se od
ni i na ono to se v zna, odnosno podrumeva (prt
ptvja) u trnutku komunitivog ina, tako da se !
S-tu ovog specinog prdznanja vi se
m
antika inter-
Pravci u lingvitici I
19
prtacija datog iska, ime se on konano i ofonljuje sa
znaenjske strne. Izbor odrdenih leksikih elemenata
pr kontitisanju renice povlai sa sobom, rumljivo, i
odgovajui tip prsupozicija (na primer glagol vratiti se
namee ideju o tome da je neko mesto A zamenjena me
stom B, a i to da je pr tom onaj koji se va bio u B pr
nego to je bio otiao u A) . Sintaksika ispitivanja u celini
dobila su znatno u kvlitetu od kada je pojam prsupozi
cije ukljuen u prces analze.
475. Celokupan roj genertivne grmatike osiguro
je najtenju povezanost semantikih sa sintaksik studi
jama (v. 455) tao da dana, poetkom sedamdesetih
godina, ta povezanost spada u najmarkantnije odlike sa
vmene lingvtike. Najbolji kadar genertivista zainter
sovan je z to tenje primanje semantike sa sintaksom.
Pojedinci nude svoja individualna vienja, esto pod ne
posrdnom inspircijom rdova logiar.
476. Kjem ezdesetih godina u SAD za kompleksan
semantiko-sintaksik prstup pr genertivnom opisu je
zika zalagao se i Wallace L. Chafe, ija su shvatanja priv
k dosta panje u to vme. Chafe je, u stari, bio blzak
genertivnim semantiarima, od kojih se rlikovao najv
e po tome to dubinske semantike strktur nije sri
vo lineao v samo hijerhijski (prvila lineariacije,
p njemu, trba prmenjivati tek naknadno, onda kad stu
p u dejstvo sintaksika prv). Po nekim drgim poje
dincima, inae, Chafeova teorja podsea na Fil morov
padenu gmatiku (v. 473) . Dana je uticaj Chafeovih
koncepcija manje osetan u kgovima genertivista nego
pr pet-est godina.
477. Poetkom sedamdesetih godina mnogi su generti
vsti privtii shvatanja logiar Richarda Montaguea (ona
su postala prstupana irj javnosti tek od 1970. godine).
ontague je prtpao analizi engleskog jezika prime
njujui metodoloki apart foralne logike, a je pri tom,
to je novina, sitematski uziao u obzi znaenjsk str
nu sintakiki kontrukcija. On je, u stvri, imao u vidu
igivanje neke vte kategorjalne grmatike engleskog
jez u doslednu semantiku interpretaciju izdvojeni
ktegorija. Radovi su ostali nedoveni, poto ga je smrt
prtekla. U ovom trnutku (poetak 1974. godine) intere
svnje z "Montagueov grmatiku engleskog jezika" sa
mo dobija u intenzitetu u krugovma genertivista, poseb
no u SAD.
4 78. Genertiva gramatika je prhvaena na mnogi
stnama i van SAD. ezdesetih godina imala je jako upo
rte u lingtikim krgovima DR Nemake (sa Berlnom i
Leipzigom kao centrima). Meu genertivno orijentisanim
istono nemak geranistima od najuglednijih su Man
frd Bienisch4 i Wolgang Motsch5 Njihov doprnos rvi
janju teorje nije od malog znaaja. Sem genanista u rd na
pnubljivanju genertivne grmatike ukljueni su tamo i
pjedini slvisti, u prom rdu istaknuti sintaksiar Rudolf
RUika, koji je, pored ostalog, izuzetno zaluan za irnje
genertivnih pogleda na jezik u slovnskom lngvstikom
St
6
.
.
Grmatika nemakog jezik je pri put doivela generativnu
obrdu u Bierischovom radu "Grammatik des deutschen Verbs"
( = Srudia gramatica Il, Berlin 1963).
s jo 1964. godine objavio je Motsch zapaenu studiju "Synta
des deutchenAdjektiv" (= Studia grmatica III, Berlin 1964).
6 Rli je pslednjih godina objavio niz studija iz oblati sin
te slovenskih jezika. prenstveno rskog, u kojima je prienio
meto generativne gramatie Chomskog. Jedan od naroito zna
jnih rdova te vste jeste njegov knjiga "Studien zur Theorie
der rssichen Synta" (= Situngsbrichte der Deutschen Ade-
U ostalim evrpskim srdinama, kao to je ve nage
no (v. 141) genertivni pristup se esto prrenjuje na
sasvim specifan nain, bez neposrdne veze s uenjem
Chomskog.
Bibliografske napomene
479. Pri uvod u trnsforacionalistiki metod daju
Harrov rdovi: "Frm Morheme to Utternce", Lg 22,
1946, 161-183; "Discoure Analysi", Lg 28, 1952, 1-30;
"Discoure Analysis: a Sample Text", Lg 28, 1952, 474-494;
"Trnfer Grmmar", IA 20, 1954, 259-270. Medutim, iz
rito trnsforacionalistika po ideji i izlaganju je tek
njegova studija: "Co-ccurnce and Trnsforation in Lin
guistic Structur", Lg 33, 1957, 283-340. Orginalan Har
sav prstup sintaksi dobija najpotpuniji vid u njegovom
delu "String Analysis of Sentence Strctur" (= Paper on
Foral Linguistics N l, The Hague 1962) .
Trnsforacion test u sintaksikoj analii rskoga jezi
k prenio je jo 1958. Dean Stoddard Worth: "Trfor
Aalysi of Russian Instrumental Constructions", Word
Vol. 14, N 2-3, 1958, 247-290. Ovaj Worthov rd ostae
dtum u itoriji slavstie: tada je pr put slovenska jezi
k problematika obrena trnforacionalitiki.
Danas ve kino delo trnsforacionalizma jeste
knjige Noama Chomskog "Sytactic Structurs" (The Ha
gue 1957; rvidirno idanje 1963; X izdanje 1972 l= ja
nua Linguarm Series Minor, 4/.) . Koristan je priaz ovog
dela koji daje R. B. Lees u Lg 33, 1957, 375-408. Lees n
prtupaan nain ie smisao trnsforacionalizma u
mie der Wissenschaen z Berlin. Kasse fir Sprachen, Litertr
und Kunst, Nr. l, Berln 1966).
Va X 3, 1961, 69-77 (naslov lanka: "to to trnfor
macija"). Inae, dogaaj u roju genertive gramatike
znio je objavljivanje Leesovg rda: "The Grm ar of
Englh Nominalization" (= IA, Part II, Vol. 26, N 3,
196; II izdanje 1963) .
Evoluinje teorijskih shvatanja Chomskog najpotpuni
je e se sagledati upoznavanjem sledei njegovih rdova:
"Curnt Issues in Linguistic Theor", The Strctur of
Lnguage. Readings in the Philosophy of Language, izd. J.
A. Fodor i J. J. Kt, New Jerey 1964, 50-1 18; "Topics in
the Theor of Genertiv Grmmar", Curnt Trnds in
Liguistics III : Theortical Foundations, izd. Th. A. Sebeok,
The Hague 1966, 1-6 (prtampano u Linguarm Seres
Minor 56, The Hague 1966) ; "Apects of the Theor of
Syntax", Cambridge Mas. 1965; "Studies on Semantics in
Gnertive Grmmar" (= Janua Linguam, Seres Minor
107), The Hague 1972.
O Chomskom vlo obaveteno govor J. Lyons: "Chom
sky'', London 1970. V. i izbor tekstova koji su predili J. P.
B. Al en i Paul Van Burn, "Chomsky: Selected Readings"
(= Language and Lnguage Learng 31), Oxord Univer
sity Prss 1971 .
Ideje Chomskog doivele su dalju rrdu u rdovia
njegovih uenika. V. 1a prer: Paul Postal, "Contituent
Strctur. A Study of Contemporr Model of Syntactic
Descrption", The Hague 1964; J. Kt and P. Postal, Inte
grted Theor of Linguitic Description", Cambrdge Mas.
1965; Ray S. Jackendof, "Semantic Interprtation in Gene
rtive Grmar", The M. I.T. Prss, Cambrdge, Mas. , 1972.
Svo se upznati sa knjigom Danca Pieter A. M. Seu
rna: "Opertor and Nucleus", Cabridge Univerity Prss,
1969. U njoj je, u duhu shvtanja koje je zatupao Chomsky
1965, ponuen jedan rvdini genertivni prstup jeziku
(u uvoenje kategorije "opertor" rdi prvilnog obro
vanja "povrinski strktur") . Seurnov teorijsk doprinos
naiao je na vlo povoljan prjem u kgovma genertivista.
Nov svet pojmova uneo je u generativu gramatiku
George Lakof svojim rdom "On the Natur of Syntactic
lrrgularity" (Mathematical Linguistics and Automatic
Trnslation, Report N. NSF-16, Computation Laborator
of Ha Univerity, 1965) . V. i drge, za dalje ravijanje
teorje takoe znaajne rdove koje objavljuju, pored La
katia, i drgi uenici Chomskog u aopisima Foundati
ons of Language i Linguistic Inquir. Na stranicama tih a
sopisa rvijaju se danas ive diskusije imeu pristalica
"interpretativne semantike", s jedne strne, i "genertivne
smantike", s drge. Njihove polemike belei i edicija koju
izdaje "Chicago Linguistic Society" poev od knjige izdate
1969, koja nosi nalov "Paper from the Fourth Regional
eeting of the Chicago Linguistic Society" (od. urednici
C. -J. Bailey, B. - J. Darden i A. Davison) , pa nadalje.
Za slovensk svet od naritog intersa mogu biti rado
v Charlesa Fillmora u kojima se postavlja problem pade
nih znaenja u okvir genertivne teorije. V. njegove stu
dije "The Cae for Case", Univerals in Linguistic Theor,
i. E. Bach i R. Hars, New York 1968, 1-90. i "Some Pr
blems for Cae Grmma", 22nd Annual Round Table. Lin
guistics: Development of the Sities - Viewpoint for the
Sven ties ( = Monograph Series on Languages and Lingui
stics N 24, Georgetown Univerity, 1971), id. Richard J.
O'Brien, S. J. , 35-56. Ostal vaniji Fillmorovi radovi iz
oblasti semantike publikovani su u reprzenttivnim zbor
ncima posveenim semantikoj problematici - v. 144 i
-49. O Filmorovim shvatanjima vro obaveteno govori
. D. Artjunova u lanu "Prblemy sintaksisa i semanti
I v rbotah
. Filmor", Va No 3, 1973, 1 17-124.

Najvniji rdovi istononemakih prdstavnika gene
rtivne grmatike u kojia se dopunjava i koriguje u poje
dinim detaljima teorija Chomskog nalae se u publciji
Studia Grmmatica (Berlin) . Njiov rd na genertivnoj
grmatici u okviu slavistike moe se prtiti prenstveno
na strnicama asopisa Zeitschri fi r Slawistik. Inae, na
koje sve naine genertivno trtirju pojedine jezike te
me rni evropski ligvisti najbolje prje zborik "Ge
nertive Grmmar in Europe" ( = Foundations of Language,
Supplementar Seres, Vol. 13) , eds. F. Kiefer and N.
Ruwet, Dorrcht 1973 (tu su meu autorma Poljkinja
Irna Bellert, Frncu Nicols Ruwet, Rus l. A. Mel'uk,
Estonac H. Ratsep, Nemac E. Lang, Britanac J. M. Ader
son, Rumun Emanuel Vailiu, Maar Fernc Kiefer i mno
gi drgi urdnici naunici iz rni zemalja Evpe) .
U poslednje vme na metodoloke koncepcije evrp
skih genertivista dosta utie svojim rdovima Poljkinja
Irna Bellert. V. njen rd "On the Logico-Semantic Strc
tur ofUtternces", Wrclaw 1972.
Knjiga E. Bacha "Intrduction to Trnsfonational
Grmmar" (New York 1964) lepo uvodi poetnike u metod
Chomskog. Ona je bila veoma cenjena u vrme kad se poja
vla; danas je, meutim, ve zastarla u nekim detaljima, s
obzirom na injenicu da je gener tiva teorja za poslednjih
pet godina prtrpela znatne izmene. Poetnicima se, sem
toga, preporuje pristupano pisana knjiga Owena Tho
masa, "Trnsfonational Grmmar and the Teacher of En
glish", New York 1965. V. i Nicols Ruwet, "Intrduction a
la grammair genertive", Pars 1967.
Jugoslovenskom itaocu skre se panja na kompe
tentno i lepo' (prstupano i nestrnjaku) izlaganje Rn
Bugarkog o genertivoj grmatici: "Pojmovo-terino
loki osvr na genertivu gramatiku", Delo god. X, br. 7,
1969, 869-876, a posebno n knjigu: Noam
omski, "Gr
matika i um" (Beogrd 1972) , koju je Bugaki prdio za
tampu dajui ine uvodne napomene i prprtne ko
mentar. V. sem toga, od istoga autor: "Trnsfonaciono
genertivni prstup engleskoj sintaksi", A Filolokog fa
klteta u Beogrdu, s. 10, Beogrd 1970, 3 73-386, kao i
studiju Midhata Rianova: "Bit i znaaj genertive teorje
u lngvistici", Filoloki prgled I-IV, Beograd 1971, 85-99.
V. i pri trnsfonacione teorje Chomskog (u njenoj
proj veriji i 1957. god.) koju daje Vladimir Iv u Suvr
menoj lingtici (skriptima) III (Zagrb 1964, 72-82) ; o
ovoj publikaciji v. 138n.), a takoe i studiju: Clai Asselin,
O genertivne sintakse do genertivne semantike", Zbor
n z ftlologiju i lingvistiku XV/2, Nov Sad 1972, 7-36.
Godine 1965. Wil am Or Dingal objavo je biblio
gju rdov prdstavika genertivne gamatike: "Trn
sfnational Genertive Grmmar. A Bibliography (Wa
sgton, Center of Applied Linguistics) . V. od istog auto
: lnak "Recent Development in Trnsfonational Gene
:tve Grm ar", Lingua 16, 1966, 292-316. V. i H. Krnn
. K. Miller, "Bibliogrphie zr Trnfonationsgrm
t", Heidelberg 1968; H. P. Schwake, "Korkturn,
ngen und Nacht.ige zur Bibliogrphie zr Trns
:n ationsgrm atik", Brunschweig 1970. Korisno je
.znati se i sa zborom koji je izdao D. Wunderlich:
"?bleme und Forchritte der Trnsfonationsgrmma
:". M i nchen 1970.
Teorija Chomskog, pord vatrnh prstalica, ima i pr
, i ba t koji su puni sumnji i ktikih prmed
V. npr. ta kae E. M. Uhlenbeck "A Apprisal of Trns
iation Theor'', Lingua 12, 1963, 1-18 i u "Some Further
kk on Trnsfonational Grmmar", Lingua 17, 1967,
:316. Posebno strgu ocenu teorje dao je Ch. Hackett u
26 jezka ipitivanja u X veku
"The State of the A" ( = Janua Linguarm, Seres Minor 73,
The Hague 1968) .
Interprtaciji znaaja genertivne grmatike posveene
su dosada rliite studije, mahom kraeg obima, pojedinih
evpskh lingvista koji nisu neposrdno deklarsani kao
njeni privrenici. Korisno bi bilo upoznati se, na primer,
sa sledeim rdovma: Kurt Wachtler, "Strukturlle Grm
ml und Genertive Grmmatik: Zwei Entwicklungspha
sn der deskriptiven Lingvistik", Die Neuern Sprchen
15, 1966, 67-76; B. Grnig, "Les Theories Trnsforation
neUes", La Linguistique N l, 2, 1965, 1-24 i Na 2, l, 1966,
31-101; Giulio C. Lepschy, "La grammatica trnsforaio
nale: Studi rcenti", Studi e saggi liguistici V, 1966, 171-
191; B. Potier, "La grammair genertive et la linguisti
que", Trvaux de linguistique et de littertur publies par
l Centr de philologie et de ltterturs rmanes de
l'Univerite de Strsbourg V, l, 1968, 7-26.
Vrlo obaveten, kritiki prikaz najvanijih dogaaja u
rentnom roju genertivne grmatike daje Janos S.
Petbf u svojoj knjizi "Trnsforationsgrmmatiken und
eine ko-textuelle Texttheore: Grndfrgen und Koneptio
nen" ( = Linguistische Forchungen 3) , Frnkfr 1971.
Nova genertivna teorja, generativna seantika, na
gvtena je poetkom 1967. godine u rdu G. P. Lakofa i
J. Rossa, "Is Deep Strctur Necessar?" (M. l. T. Interal
emorndum, Marh 27, 1967 koji nije rgularo publi
kovn v je idat kao interi memorndum, namenjen
uem krgu prdstavnika genertive gramatike okuplje
n n M. l. T. , SAD, Cabrdge-Mas. Zatim su usledil za
rijanje nove teorje znaajni rdovi J. D. McCawleya:
"The Role of Semantics in a Grmmar" Univeral in Lin
guistic Theor, id. E. Bach iR. T. Hars, New York 1968,
124-169. "Lexical Inserion in a Trnsforational Grm-
m without Deep Strctur", Paper frm the Fourth Re
Cnal Meeting, Chicago Linguistic Society, Department of
lguistics, izd. W. J. Daren, C. J. N. Bailey, Miss A. Davi
sn, Unverity of Chicago 1969, 71-0) . Nauna aktivnost
McCawleyev istomiljenika moe se prtiti, kao to je
w napomenuto, na strnicama aopisa Foundations of
Lguage i Linguistic Inqui. Vrlo su u ovom pogledu in
brativni i zborci koji su, poev od 1969, publikovni
s ciljem da ilustrju aktuelni rojni trnutak lingvistike
-v. navedene podatke 144.
Koncept presupozicije rruju zajednik logiari i lin
gsti (Edward L. Keenan, Lauri Karttunen, Charles J. Fil
lre i dr.) . Njiovi rdovi objavljuju se mahom na strni
aa ovde ve pominjanih aopisa. Jedan deo studija pu
bkovanih u zboriku "Studies in Linguistic Semantics"
i. Ch. J. Fil or i D. T. Langendoen, New York 1971,
psveen j e prblemu prsupozicije.
Bibliogrfske podatke o rdova koji se tiu lekike
sntike obrivne genertivnim metodom v. u 449.
Kompetentan, a pristupano pisan kritiki prikaz sav
menih semantikh teorja koje zatupaju genertiviti
(ukljuujui tu i koncepcije Chafea i Montaguea) nai e
s u knjizi Renate Bartsch- Theo Vennemann, "Semantic
Stcturs. A Study in the Relation between Semantics
ad Synta", Frnrt am Main 1972.
Chafeov semantika teorja objavjena je u knjizi W. L.
Chafe, "Meaning and the Strctur of Language", Chicago,
Unverit of Chicago Prss, 1970.
Godine 1970. objavljena su dva rda logiar Richarda
.ontaguea u publikacijama koje inae nisu dovoljno po
znate i lingvistikim kgovima: "Englsh as a foral
language" u zboriku (id. Brno Visentin i dr. u Milanu)
pod nalovom "Liguaggi nella societa e nel tecnica" (str.
189-224) ; "Univeral grammar" u asopisu Theora 36 (str.
3"3-398). Helut Schnelle je 1972. objavio na nemakom
jeziku Montagueova rmatrnja iloena u ovim rdovia:
Richard Montgue-Helmut Schnelle, "Univerale Grmma
tik" (= Schrifen zur Linguistik, 5) , Brunschweig, pr
i svoje veoma opie komentare (knjiga ima, u star, dva
del: pii sadri Schneleova objanjenja, str. 1-33, a u dr
gm je dat Montagueov tekst u Schnelleovom prvodu:
vniverale Grmmatik", str. 35-65) . Zbori "Paper in
\tontgue Grmmar (= Occasional Paper in Linguistics,
2. UCL) , Los Ageles 1972 (izd. Rober Rodman) , sadri,
prd uvodne studije Barbar Partee ("Some Trnsforati
onal Extensions of Montague Grmmar", 1-24) , i ni dr
gih lanaka njenih sardnika - genertivista u kojima se
ruju Montagueovi teorijski stavovi. Jedan od najbo
ljih pznavalaca Montagueo-vih radov, logiar Richmond
H_ Tomaon, prpremio je zborik pod naslovom "For
mal Philosophy: Selected Paper of Richard Montague"
(ale Univ. Prss, 1974) u kojem se nalai, pored ostalog,
i njegova vanredno inorativna studija "A Montague's
Semiotic Prgram" (str. 1-9) .
O tome kako se prblemi dijahrnine lingvstike tretir
ju u teorjskim okirma genertive grmatike inforiu
sledee knjige: Robert D. King, Historcal Linguistics and
Genertive Grmmar", Prntice-Hall, Englewood Clifs,
New Jerey 1969; "Linguistic Change and Genertive Theo
r", eds. Robert P. Stockwell and Ronald K. S. Macauly,
Blomington - Indiana, Indiana Univerity Prss 1972.
Tipoloka se prblematika osvetljava iz genertivnog
apkta, u kritiki osvr na neke novije teorjske postavke
genertivista (pr svega na dodeljivanje znaja povrinskoj
strktur u prcesu semantike interrtacije renica), u
knjii slavste Henrika Bibauma: "Prlems ofTypological
ad Genetic Linguistics Viewed in a Genertive Frmework"
(= janua Linguam, Seres Minor, 106), The Hague 1971.
Genertivi prstup fonologiji zapoinje rdom Morsa
Hallea, "The Sound Patter of Russian", The Hague 1959.
V. i sledee novije rdov: Noam A. Chomsky and Mor
Hale, "Some Contrverial Questions in Phonologcal
Teor'', joural of Linguistics I, 1965, 97-214 (ovaj rd se
pjavio kao odgovor na kritiku genertivne fonologije ko
j je u istom brju ovog aopia, na str. 13-34, objavo
aerk ligist F. Householder); Noam Chomsky, "So
me General Prperies of Phonological Rules", Lg 3, 1961,
102-128; Paul Postal, "Apects of Phonological Theory'',
Ne York 1968; N. Chomsky and M. Halle, "The Sound
Ptter of Englsh", New York 1968 (u ovoj se knjizi, koja
j dosada najvanije delo posveeno prblemima gener
te fonologije, nali priloena obimna biblografja ne
so o najvanijim fonolokim rdovima, ve i o takvma
kji imaju znaaja za genertivnu teoriju u celni); V. i R.
Btha, "Methodological Aspects of Trnsforational Ge
nertive Phonology'' (= janua Linguarm, Seres Mior
112), The Hague 1971, kao i sledea tr zborika publiko
v 1973. godie: "Studies in Genertive Phonology'',
ig. C. W. Kisseberth, Edmonton, Alberta; "Contrbutions
to Genertive Phonolog", id. M. K. Bre, Univerity of
Tex Prss, Austin; "Issues in Phonological Theor. Prce
eding of the Uran Confernce on Phonology" (= janua
Linguarm, Seres Maior, 74), izd. Michael). Kenstowicz i
Charles W. Ksseberth, Hag.
Genertivi prilaz morfolokim temama prje rd
Mora Hal ea: "Prlegomena to a Theor of Wor Fora
tion", Linguitic Inquir, Vol. 4, N1 1973, 3-16.
Nedavo je objavljen jubii zborik posveen Mor
su Haleu: "A Festschri for Moris Halle", New York 1973.
U njemu su izloene ne samo aktuele diskusije oko fono
lokih tema ve i drgi rdov koji obavetavaju o najnovi
jim teorijskim prokupacijama lingvista okupljenih oko M.
L T. Tu se, pord ostalog, nali i rd dvojice autor -
Amerikanca D. M. Perlmutter i Slovenca J. Orenika - ko
ji se tie slovenakog jezia i nekih optih prncipa teorij
ske sintakse: "Language - particular rles and explanation
in st" (rd je objavljen i na slovenakom u publikaciji
Instituta "Joef
tefan", Ljubljana: IS Porio P-280, Maj

1973) .
Postupak genertive analze koji se tie srskohrat
skog jezika prizan je veoma jano u rdu amerkog ser
bokroatiste Waylesa Brownea: E. Wayles Brwne, "Srpsko
hratske entike i teorja trnsforacione grmatike",
Zborik za filologiju i lingvistiku X, Novi Sad 1968, 25-29.
MATEMATIK LINGVISTIK
KANTITATIVNOG
(= NELGEBASKOG) KR1
Uvodne napomene
480. Lingvistika drge polovne X veka odlikuje se
prd ostalog i time to irko prenjuje metodoloke
prcedur matematiki nauka.
Poetkom X veka statistik metod matematiar pro
di u sve naune oblasti, pa i u lingistiku. Korsnost sta
tistikog metoda bila je, uostalom, poznata nekma od za
intersovanih za jezik ve odavno (jo su sta indijsk gr
matiar - v. 20 - minuciozno prbrjaval stihove, rei i
slogove Rg-Veda). A tek u dvadesetome veku statistika
pstaje zaista neophodna pomo svma onima koji se
ozbiljno bave opisom jeziki fakata.
Nije, meutim, samo statistika zasluna za "matemati
ki" ker modere lingstike. Ceo sistem jezikog ispi
tivnja je u izsnom smislu matematiki orjentisan. Stro
go logan ker matematike analie prvejava iz oba
vezne tenje lingista da u defnicijama budu maksimalno
tani, jani i krtki; da uvoenjem apstrktn pojmova u
metodoloku prcedur obezbede tanije sananje o ral
noj strktur jezika; da olakaju sebi posao analie prbe
gavajui prcinosti matematike forule.
481 . Intersovnje lingvistie za matematiku rbukta
lo se uprvo u isto vrme kad i intersovanje matematike
1 O suprottavljanju pjma "agebak" pojmu "kantitativni"
pristup v. 530.
za lingvistiu. Odavo je, uostalom, primeeno, i s jedne i
s drge strne, da bi se ove dve naune disciple mogle
nai na istovetnim podrjima interesovanja.
2
Pri ozbijan kork ka ovakvoj sardnji uinil su poet
kom X veka matematiar. Godine 1913. objavjena je u
vena studija ruskog naunika A. A. Markova: "Primer stati
stieskogo isledovanija nad tekstom 'Evgenija Onegina"
illjustrjuij svja" ispyanij v cep" (Izestija Imper.
Akademii nauk, serja VI, t. VII, N 3, 1913) . Markov je na
tekstu Pukinovog "Evgenija Onjegina" statistik meto
dom prao izuavanju zakonitosti u smenjivnju rskih
vokala i konsonanata. N je gov rzultati su pokazali da je,
pod odrenim uslovima, mogue prdvideti, sa dovoljno
verovatnoe, konkretne vidove ovakvog smenjivanja. To je
oznailo poetak nove matematike er irle na rrdi
vanju "teorje vervatnoe". Lingvistika je u tim rezultati
ma dobia dokae o kornosti priene matematikog me
toda za lingvistiku problematiku. Stoga se ovaj Marko
vljev rd i smatr velikim datumom kako u itoriji mate
matie, tako i istorji lingvstike.
482. Prsaivanje metodolokih ikustava sa matema
tikog naunog podrja na lingistiko dostiglo je vele
rer tek posle Drgog svetskog rta, uprvo onda ka
da je velika panja posveena prdubljivanju t. "teorije
inforacije" (v. 498) .
Dvadeseti vek je vek sprva pomou koji se prnose
inoracije, odnosno omoguava komunicirnje. Zapoe-
2 Jo 1847. npr. rski matematiarV. Ja. Bunjakovski ukuje na
mogunost primene matematikog metoda u lingvistici, a 1904.
Baudouin de Courenay izlae svoje uverenje da bi se lingvistika
mogla ispomoi ne sao elementaom nego i viom matemati
kom.
33
l je telefonom i rdiom, a natavlja se jo komplikovani
ti kiberetikim (v. 500) urajima ko to su rda i
mina za prvoenje. Ostvnje ovh prktinih tekovi
n oveansta ne bi bilo mogue da nije istovmeno r
rivna teorja inforacije u celini.
Da bi se prnela neka inforacija potrbno je pr svega
d postoji, s jedne strne, otprmnik inforacije, a s drge
stne - prjemnik. Bilo da su to u pitanju maine ili ljudi,
nophodno je jedno: da postoji utvreni sistem signala, po
mt i prjemni. i otprmniku, koji e biti u stanju da pone
s i prnese odreno znaenje. Osnovni prcip po kome
s ostvarje prces inforisanja je, dake, uvek isti, bez ob
z da li se rdi o ovek i maini. Ova injenica je postala
prsudna za roj dananje lingvistike: velike naune sna
g poele su se koncentrsati na jezikoj prblematici. Sv
ma se nametalo sasvim oprvdano gledite: detajno po
mvanje prcesa komunikacije kod ljudi, u kojem jezik
1a presudnu ulogu, naoruae nauku novim iskustvom
pr genju odgovjuih maina.
4
83. U Amerci i Evrpi, pa i u Aiji (uglavom u Japa
nu, mada danas sve vie i u Kni) matematika lingvtika
, obian terin meu savmenim naunicima, oznaa
vjui nauno opersanje matematikim metodom u sfer
ma jezikog prblema. Osnivju se aopisi poseeni te
mama matematike lingvtike, osnivju se nauna drt
matematikih lngvista".
Matematika lingistika j e prh godina posle poslednjeg
rt uznaprdova nito u SA. Danas se ona inteniv
no neguje i na drgim strnama, posebno u SSSR i osta
l zemljama istone Evpe.
3 Matematike distincije sve rdiknije prodir u pjmovi
fond i nekh od oni sovjetkh lingvist koji su se rnijih goina
34
jezika ipitivanja u X veku
484. Odlan prgled matematike lngvistie (prgled
oblasti koje ona obuhvata, uvoenje u metod, upoznava
nje sa prblemima, prgled glavnih dosadanji tekovina)
daje Warn Plath u studiji "Mathematical Linguitics
(Trnds, 21-57). Plath u to prie i odlnu biblogrju
i matematike ligvstike. Neke od studija ameriki i
evpskih autor (vn SSSR), koje su bile narito znaaj
ne za roj matematike lngvistike kjem pedeseti go
dina, objavjene su na rskom jeziu u zbor "Matema
tieskaja lingvistika" (rd. Ju. A.
rjder, I. I. Revin, D. G.
Lahu ti i V. K. Fin ; Moska 1964).
Veoma je inforativa i knjiga O. S. Ahmanove, I. A.
Meljuka, E. V. Padueve i R. M. Frmkine: "O toni me
todah issledovnija jaka" (Izd. Moskovkog univeriteta
1961) gde je, u etir posebna odeljka, prgledno izloe
no: l) u kojem je smislu jeziki fenomen podloan ispiti
vanjima pomou matematikog metoda; 2) kako rd na
mainskom prvoenju obogauje lingvstiku teorju; 3)
u emu je vrdnost statistikog metoda u lngvstici (sa eg
zempltkacijom toga metoda); 4) na koji se nain rija
ligvistika korienjem tekovina teorje inoracije. O to
me u kojem se prvcu u novje vme rvija matematika
lingistia u SSSR i drgm zemljama itone Evope naj-
isticali ko predtvici tipino rske lingvistike tradicije. Ka
rkteristian je u tom pgledu sluaj uglednog slaviste T. P.
Lomtev koji se u dgoj plovini ezdesetih godina peo zala
gati za usvajanje matematikih kriterija u oblasti sintaksinih is
pitivanja (v. npr. njegov rad "Stktur predloenija v slavjanskih
jakah kak vyraenie stktur prdikta", Slavjanskoe jako
znanie. V. Medunarodnyj s'ezd slavtov (Doklady sovetkoj de
legacii), Moska 196, 296315).
Pravci u lngvitici I
35
blje inforiu knjige: Fernc Papp, "Mathematical Lingui
stics in the Soviet Union" (= janua Linguarm, Series Mi
nr 40, The Hague 1966) i Fernc Kiefer, "Mathematical
lnguistics in Easter Eurpe" (=Mathematical Linguistics
md the Automatic Language Prcessing 3, Amsterdam
196). V. i publikacionu aktivost u asopisima pamenu
t na krju 531.
Knjiga Gustav Herdana: "Type-Token Mathematics: A
Textbook of Mathematical Linguistics" Oanua Linguarm:
Sries Maior, 4; 's-Grvenhage 1960) je poetkom ezde
st godina bila popular meu lngvistima kao pogodan
tor inforacija o najznaajnijim prcedurma matema
tikog metoda u lngtici.
Opti pogled na znaaj primene matematikog metoda
u lingistici daju i studije: A. G. Oettinger, "Linguistics and
\tathematics" (Studies Prsented to Joshua Whatmough,
'srvenhage 1957, 179-186) i J. Whathmough, Mathe
matical Linguistics" (8l
h
Prccedings, 62-73; diskusija po
vdom ovog ilaganja: 7 4-91). Opti ju orijentaciju o pro
dor matematikog metoda u nauku X veka daje rd E.
Koschmieder: "Die Mathematisierng der Sprchwissen
shaf" (Forchungen und Forschrtte, vol. 30, 1956, 210-
216) . V. i litertur navedenu u 531 .
Zbirka lanaka pod naslovom "Strojno prvoenje i
sttistika u jeziku", objavljena 1959. u zagrebakom aso
piu "Nae teme" (god. III, br. 6, 106. do 298) , donosi na
prstupaan nain niz inoracija o prblemima matema
tike lingvistike u celini, posebno o mainskom prevoe
nju. Priloeni su i korisni bibliogrfski podaci.
Kvantitativa (statistik) lingistik
485. Statistiki metod se poeo irko prmenjivati u
lingvitici tek posle II svetskog rta, iako se o njegovoj
vrednosti u jezikim studijama ozbiljno govorilo ve po
etkom ovog veka. Stenogrf su bi meu prma koji su
ukazal na prktinu vdnost statistike u jezikim ispitiva
njima
4
. Tek su, meutim, napor matematiar zaista otvo
r put iokoj upotrbi statistikog metoda u lingistici.
Naroito je u ovom pogledu bio od odluujueg znaaja
doprinos rskog matematiar Markov.
486. U "Prmer statistieskogo issledovanija nad tekstom
' Evgenija Onegina' .. . " (v. 481) Markov je pokazao da se
meusobna zavisnost jezikih jedinica u govorom lancu
moe izmerti ako se takom merenju prstupi u duhu
onoga to je dana u nauci poznato pod terinom Mar
kovlevog procesa. Markovljev prces se odnosi na uoa
vanje rliiti stadijuma krz koje prlazi ikaz od pre
igovorne (odnosno napisane) jezike jedinice do svog ko
nanog oforjenja. Ti stadijumi su uslovljeni nizanjem je
zikih jedinica po prvilima datog jezika: svaka novododata
jediica oznaava nov stadijum u oforljenju iskaza. Mar
kov je pokazao da se moe matematik utiti na osnov
statitike vervatnoe kk je ansa da se posle konkret
ne novododate jedinice pojav ova ili ona dalja jedinca.
487.
to ble naim danima, tim su znaajniji rzltati

prdstavika statistike matematie i to kako z matemati
tko i za lingtiku. Imena ko to su, rcimo, Zipf, Yule,
Ross i Mandelbrt poznata su podjednako moderom lin-
4 Stenograf Estoup je npr. konstatovao da se rpored rei u
tekstu vrii prema odreenoj statistikoj shemi (u studiji "Gam
mes su!nographiques" - N izdanje u Parizu 1916) .
giti kao i matematiar. Mandelbrt je ezdesetih godina
pstao popularn meu lingvistima (narito u SA) zbog
5og shvatanja, izloenog 1957. godine, da je ve sarlo
\-me za prklasikaciju lingvistikih studija na dve osnov
n gpe: makrolingvitike studie = sva jezika ispitivnja
kja se ve ega, statistikim metodom; mikrolingvi
rtike studie = jezika ispitivanja vena bez prmene stati
ste (v. i 367n). Meutim, najvie odjeka meu prdstav
ncima lingistike imali su rdovi Georga Kingsleya Zip fa.
488. Zipf se s posebnom panjom i uspehom bavio is
pitivanjem fkvencije jezikih jedinica
5
On je smatrao da
bi utvrivanje zakonitosti ove frkvencije imalo vdnosti
a rumevanje principa po kojima se razvija uopte ljud
sk govor aktivnost. N jeg je pre svega zna teorja
piobiologie (njegov terin) = otkrivanje onih psiolo
kofiiolokih faktor koji najneposrednije odruju kon
ktan tip angaovnosti oveka u ostvarnju kakve akcije.
P Zipfovom miljenju, taj tip angaovanosti irtao je
prenstveno iz tenje ka ulaganju najmanjeg napor. Prin
.ip ekonomije izrajn srdstava domini, dakle, govor
om aktivou, a to se moe, isticao je Zipf, demonstr
u prenom statistikog metoda. Inae, Zipf je prdlagao,
prd ostalog, da se u posebnu lingvistiku granu - bio
ligvitiku - izdvoje one jezike studije koje bi u prom
rdu obuhvtale prblem jezikog fenomena u vezi sa ko
munikativn ponaanjem iji je konkretan ker bio
lk uslovljen (to u stvar znai da se ovi u lingvitiku
uljuuju i odrene neurfiioloke studije).
i popularost u lingstikim kgovia zaluio je,
meutim, Zipf u p.m rdu niom osnovih konstatcija
5 Na prvilnost u fekenciji rei ukao je jo 1928. fia E.
l. Condon u studiji: "Statistics ofvoabul".
o meusobnoj uslovljenosti prde jezike jedinice i nje
ne fekvencije. Veina ovih konstatacija, danas ve klasi
nih u lingvstici, zaista potie od Zipfa, mada su pojedine
njegove orginalne ideje tokom vmena moditkovne i
ak odbaene.
489. Od t ve klainih "sttistikih" konstatacija
mogli bismo npr. navesti sledee.
(A) Sloenost glasova po izgovor je u obrutoj prpor
ciji sa njihovom fkvencijom u rima
6
(stoga su npr. be
zni glasovi, prstiji p izgovor od znih, u svim jezi
cima po prviu ei od ovih drgih). Za ov Zipfovu kon
stataciju zaintersovli su se posebno fonolozi i psiholozi.
() Ako se u kojem vem tekstu jednoga jezika izru
na u prcentima odnos imeu glasov dobije se cifa ko
ja e se, sa malim odstupanjima, ponoviti i u veini drgih
tekstov istoga jezia. U odnosima rsporda glsov ima,
znai, neka stalna mer. Ova konstatacija je od najveeg
znaaja kako za stenografju tako i za kritografiu (nauku
o deirvnju tajnih abuka)
7

(C) Duina ri stoji u obmutoj srmer sa njenom f
kvncijom: najee su po prvlu najke (ovm se obja
njav pojav skraivnja dugih imena i uopte svko na
knadno skrivnje ri -otuda prlaz, rcimo, automobila
6 Izloio Zipf u svjoj "Psychobiolog of Language. A Intro
ducion to Dnamic Philolog". Boston 1935, na str. 68-81.
7 Zahvaljujui stnjacima za kptogrju, nae znanje o izu
mrlim jezicima je znatno proireno. Posle deiovanja hetitkog,
to je osto eki lingvist B. Hrozny (1879-1952) jo 1916. godi
ne, najvei dogaaj u toj oblsti tie se otkria Britanca M. Ventrisa.
Godine 1952. Ventris je utvrdio da su pznate tablice sa ostra K
ta takozanog "linear B" (nastale pre nae er u priodu od 1450.
do 1200) pisane na jednom dotle nepznatom arhainom dija
lektu grkog.
Pravci u lingvitici II
39
auto). Najee rei su uz to jo po prviu i najstarije, na
ane, opte. Sve su ove konstatacije od vanosti za istori
j jezika - pruaju nove elemente za objanjenje pojedi
a prmena u jeziu.
Od posebne vanosti za naunu rrdu leksikolokih
Idija bilo je utvrivanje odnosa polisemije (v. 401) sa
fkencijom ri. Ovaj odnos utvrdio je Zipf 8 u vidu sle
de forule: broj kontekstualnih znaenja jedne ri od
av kvadrtnom kornu njene frkvncije.
490. Prdor statitikog metoda u oblast leksikologije
oio je nov epohu u prksi uenja strnih jezika. Sta
tt je ria prblem najeeg u jeziku - tj. pokzala je
kje su ri zbilja neophodne za svakodnevi saobraj u
orenoj jezikoj sredini. Tek na osnovu statistike se
lkcije poel su se irivati takozani baii renici
rnici u kojia je sakupljen fond najbitnije, standardne
lksike za svakodnevno, elementaro sporumevanje.
491. Sve do "statitike epohe" u lingistici stilstika je
bila u nekom smislu maglovita jezika disciplna - prepu
tn subjektivnom kriterju u defnicijama sti i sutine
njegove orginalosti. Egaktni metod statistike analize
doneo je meuti potrbnu mer naunosti u ocenjiva
nju stilstikih pojava sa lgvitike take gledita. Moder
n stistika npr. prcino konstatuje da je banalost jed
nog ia u dirktnom odnosu sa visokim stepenom nje
gve frkvencije. Opsena ispitivanja ovakvog objektivnog
tipa trba da sa maksimalom naunom prcinou asve
tle tajnu originalnog i poetskog u odnosu na svakodnev
no, standarno u jezikom iru.
8
U "Human Behavior and the Principle of Least Efort. A in
troducion to Human Ecology" (Cambridge, Mass. , 1949) .
492. Utvrivanjem prncipa distrbucije ri statitia je
obezbedila sasvim nov, efikasno nauno ore za rava
nje takvih pitanja kao to je, rcimo, autortvo teksta i ak
hronologija teksta (to moe da intersuje ne samo lngi
ste, nego, i ba posebno, istoriar i prouavaoce istorje
knjievosti).
493. Dijalektologija dobija u statistici novo srdstvo
pomou kojega e prcizno odrivati mer slinosti i
rlke meu dijalektima (v. i 162) .
494. U novije vme kod mnogih se lingvista pojavlo
uvernje da e od prene statistie posebno veli kor
sti imati kompartivno-istorjske jezike stdije. U vezi s
tim je meu dosad poznate jezike disciplne uvrtena i
jedna nova: glotohrnologija.
Godine 1950. prdloio je amerki lngvsta Mors
Swadesh da se u posebnu oblast izdvoje ona ispitivnja
koja se tiu prene statistikog metoda rdi utvrivanja
srdstva jezika kao i (prblnog) vrmena kada su se ti je
zici izdvojili od zajednike matice. Dok su za ov nov lin
gstiku disciplinu pojedinci usvoji poseban terin glo
tohronologia (engl. : glottochronology) dotle je drg na
zivaju leksikostatitiom (naivom kojim se odruje ina
e svko statistiko ipitivnje leksie).
Ovkve statistike studije jezik poivju na pruavanju
leksikog fonda. Shodno naunim postavkma prdstavni
ka antrpolokog prvca (v. 367) , u svim jezicima postoji
jedan osnovi fond ri vezanih za neke osnove kategor
je, opteljudske kultur. To su obino svakodneve ri,
najotporje prma istorjskim prmenama i uticajima sa
strne. Naunici su idvojili odreen brj ov ri9 i pri-
9 Pro 200, zatim se brj smanjivao, tako da je do krja ostalo
svega oko 100 rei.
Pravci u lingvitici II 41
stupili komparciji jezika. Rezltati do koji se dolo su
mtersantni (po nekima ak i rvolucion) a ne oprv
dvaju u potpunosti poetne nade o perpektivi velke po
udanosti zakljuaka (to navodi pojedince ak na ospor
\4nje celihodnosti glotohronologije) .
495. Jedna od najvaniji naunih teorja naeg vme
: - teorja inforacije (v. 498) - uprvo je izrla na
ttitikim studijama. I prktina tekovina rrivnja
Jve teorje - maina za prvoenje - ne bi mogl biti iz
ena bez prmene statistike. Poev od aproksimativ
"i metoda u mainskom prvoenju (koji se tiu prdvi
:nja koliine posla koji trba obaviti da bi se prvoenje
:moguilo) prko izrde tezaurusa(= rnika) maine i
2de sistema kodiranja ( = prtnje konkrtnog jezi
a u sistem matematikih forula), pa sve do proruna
oja ekonomije u rdu maine (koliko bi bia najpovolj
j veliina maine, kolio vremena prdvideti za izrdu
knktni prgrama prvoenja i sl.) - statistika prce
--nja pokazuju se kao neophodna rdna ora.
496. Sva lingvistika pruavanja koja se naslanjaju na
titik metod naivaju se statistikim i kantitativn,
a to se, uostalom, i cela lingvistika, ukoliko je zastupa
u oni koji se slue statistikom, naiv statitikom ili
aantitativom
1
0
Statistikog ispitivnja u lingvistici bio
e i rnije11, ali je ono imalo spordian, pojedinaan ka
:er. Tek u nae vrme kda je u lingvistike krugove i-
:J Terin je usvojen na V interacionanom kongresu lingvi-
o u Pau 1948. godine.
:I W. D. Witney je npr. jo 1874. ispitivao fekvenciju engle
t glova; 1905. Aold objavljuje studiju 'V edie Met in It Hi
l:nca Development" u kojoj primenjuje statistiki kriterij fe
cije radi utivanja relativne starine rnih delova Riged.
roko prdro shvatnje o tome da je i jeziku strktur
mogue pruavti kao logian kllus (v. 427) , stati
stia postaje neophodna metodoloka prpomo u lgvi
stikom rdu isto onako kao to i simbolino priivanje
jezikih odnosa u analizi postaje neophodno za nauno
prciinje konktnih fakata.
Bibliografske napomee
497. Pord pomenute Plath ove studije o matematikoj
lingvtici i zbor "O tonih metodah isledovnija ja
ka" (v. 484), koji daju vrlo doba uvod u matematiki me
tod uopte, bliem upoznavanju vdnosti statistike u jezi
kim studijama doprnee naroito knjiga Pier Guiruda:
"Prblemes et methodes de la statistique linguistique"
(Dorrcht 1959) . Knjigu je napisao lingvista za lingviste,
to je u ovom sluaju posebno znaajna prporka. Od
istog je autor i poznata bibliograja statistike lingvistike:
P. Guirud, "Bibliogrphie Crtique de la Statitique Li
guitique", Utrcht 1954 (bibliografju su, pod rkovod
stvom). Whatmougha, rvidirali i kompleti: T. D. Hou
chin, J. Puhvel i C. W. Watkins) .
Kt istorju postanka i roja statistike lingtike
daje prgledno i koncino J. Carl u "The Study of Lan
guage" (Cambrdge Mas. , 1953. ) - odeljak "The Statistica
Study of Lnguage" (61-64) .
U zboriku "Voprsy statistiki ri (materaly sovea
nija)" (izd. Lenjingradskoga univ. 1958) naazi se vei brj
instrktivnih lanaka. V. i studiju D. W. Reeda: "A Statisti
cal Apprach to Quantitative Linguistic Analysis" (Wor
vol. S, N, 3, 1949, 235-247) . V. i zbori "Linguisi und
Statistik" (= Schrifen zur Linguistik, 6), izd. S. Jager i P.
Harmann, Brunschweig 1972.
Pravci u lingvitici l
43
Kakve su mogunosti prmene statitikog metoda na
fonoloku prblemati obavetavaju, na prier, studije:
_T . Lt, "The Strcture of Human Speech" (Trnsactions of
te New York Academy of Sciences, Ser. II, 16, 1954, 373-
) ; F. Har and H. H. Paper, "Toward a Generl Cal
clus of Phonemic Distribution" (Lg 33, 1957, 143-169) .
t se pomou statitike sanaje o morfolokoj strkturi
i moemo sagledati u studijama: E. P. Hamp, "The
Caculation of Paeter of Morhological Complexity"
1 gm Prceedings, ' 134-142) i Joseph Grenberg, "A Quanti
tve Apprach to the Morhological Typolog of Langua
" (zborik "Method and Perpectiv in Athropology",
:. Robert F. Spencer, Minneapols 1954, str. 192-220) .
O korisnosti prmene statitike na leksikoloku prble
:tiu najbolje inforie poznati brtanski statistiar G. U.
Yule u svom delu "The Statistical Study of Liter Vocabu-
2" (Cambridge - London 1944) . Dovoljne podatke o to
;e daje i knjiga P. Guiuda: "Les carcteres statistiques
du vocabulai" (Pars 1954) .
U ve spomenutoj knjizi G. Herdana: "Tpe-Token Mat
matics" ( 484) mogu se, pord ostalog, nai podaci i o
tme kako se statitiki moe prii pruavanju literrog
s. U istom je smislu inforativna i knjiga E. Fucksa,
' .tathematische Aalyse von Sprchelementen, Sprchstil
id Sprchen" (Aeitsgemeinchaf fr Forchung des
Lndes Nordrhein-Westfalen, Kol 1955) u kojoj je data
numerka karkteristika pojedinih tekstova (veinom ger
manski i latinskih) . V. i zborik "Statitics and Style", izd.
L Doleel i R. W. Bailey, New York 1969.
U knjizi: Henr Kuer and George K. Monre, "A Com
ptive Quantitative Phonology of Russian, Czech and Ger
man" (Mathematical Linguistics and Automatic Language
Pessing 4, Amsteram 1968) prii se kompartivom
44
pruavanju sibik strktur u rskom, ekom i ne
makom u prenu metoda kvntitativne lingvistie.
Pokaj prene statistikh kriterija pri genetikoj kla
sifikci j i jezika nalio u studijama: Dougla Chretien
and A. L. Kreber, .. Quantitative Clasifcation of Inda
Eupa Lnguages .. (Lg 13, 1937, 83-105) i A. L. Ke
br, "Sttistics, Inda-Eurpean, and Taonomy .. (Lg 36 No
l, Pa l, 1960, 1-21).
Radi upoznavanja sa prncipima glotohrnologije i oce
nama vrdnosti samog metoda prporuju se sledei rdo
v: R. B. Lees, "The Bais of Glottochronolog'' (Lg 29, 1953,
1 13-127) ; M. Swadesh, 11Towar Grater Accurcy i Lexico
statistics Dating" (IJAL 21, 1955, 121-137) ; H. Hoijer, "Lexi
costtistics: A Crtique" (Lg 32, 1956, 49-60) ; J. A. Rea, "Con
cering the Validity of Lexicostatistics" (IJAL 24, 1958, 145-
150) ; W. W. Adt, 11The Perforance of Glonochronolog
in Genanic11 (Lg 35, 1959, 180-192) ; H. A. Gleaon, .. Coun
ting and Calculating for Historcal Reconstrction" (Anthr
pological Linguistics Vol. I, No 2, 1959, 22-33) . Iscrpan pr
gled rdova iz oblasti glotohronolokh studija nalai se u:
D. H. Hymes i drgi 11Lexicostatistics so Far" (Curnt An
thropology l, 1960, 3-4) i D. H. Hymes i dr. , "Mor on Lexi
costatistics11 (Curnt Anthrpolog l, 196, 338-345) . U
zboriku 11Novoe v lingvtike .. objavljena su u rskom pr
vodu dv Swadeshev rda (23-87) i jedan Hoijerv (8-
107) o leksikostatistici. V. u istom zboriku lnak V. A. Zve
ginceva: "Lingtieskoe datirvnie metodom glottohr
nologii (leksikostatisti)" (9-22), a takoe i lanak G. A. Kli
mava (u zboriku 'Voprsy teorijazyka v sovmennoj za
rbenoj lingvtike .. , izd. A SSSR, Moskv 1961) ; 110 leksi
kosttistieskoj teorji M. Svodea" (239-253) . V. i knjigu:
"Lexicostatistics in Genetic Linguistics. Prceedings ofthe
Yale Confernce, Yale Univerity, April 3-4, 197111 (= Janua
m, Seres Maior 69) , Isidor Dyen, ed. The Hague
m.
l Set a inforativn prgled osnovih prmena statisti
t u ma inskom prvoenju daje A. F. Parker - Rhodes,
k Use of Statistics in Language Reseah" (Machine
-ltion Vol. 5, N 2, 1958, 67-73) .
V. pomenute Zipfove rdove - 489. Z lngvste je in
l
antna i njegova knjiga "Studies of the Princip le of Re
l Frquenc in Lnguage" (Harard Univerity Prss
1932) jer se u njoj, pord ostalog, na nov nain prilzi
pblemu utvivnja hijerrhije znaenjsk nijani u se
mtikom polju ri.
ezdesetih godina objavljene su u SSSR t znaajne

kjige i oblti statistikog pruavnja jezika: zbor
-tistiko-kombinatomoe modelovanie jakov" (rd. N.
D. Andrev, Moskva - Lenjingrd 1965) , N. D. Andrev,
-tatistiko-kombinatomye metody v teortieskom i pr
knom jakovedenii" (Lenjigrd 1967) i zbori "Stati-

R ri", (rd. P. M. Aekseev, V. M. Knin, R. G. Pio
avkij; Lenjingrd 1968) . V. tkoe i: V. A. Moskov,
-tatistika i semantika. Opyt statistieskogo an seman
leskogo polja", Moskv 1969 (statistiki se ispituju ri u
egleskom, fncuskom, rskom i ukrjinskom) ; B. N. Go
lv, ')azk i statistika", Moska 1971.
Teorja inoracije
498. Teorja inforacije se odnosi na nauna ispitiv
nja koja osvetljavaju prcese odailjanja i primanja sa
optenja sa s onim to oslovjava ovakve prcese. Nau
k je obogen teorjom inforacije rlativo. sam od
skor, posle II svetskog rta.
499. Prblemom komunikacije poel su se ozbiljno
bavti inenjer zaintersovni za to da u komuniktivim
urajia obezbede preosni kanal, tj. nesmetano odai
ljanje i primanje inforacija. Temelji novoj naunoj disci
pli koja se sistematski bavi komunikativm problemima
pstavljeni su, meutim, tek rdova amerikog mate
matiar Norerta Wiener.
500. Wiener je torc kibeetie
1
2
nauke o fnkcioni
sanju automata - o njihovim kontrlisani rakcijaa na
oen stimulus13 Njegov osnov tok ideja odgovo
je optim bihevorstikim shvatanjima kertinim z
aeriku itelektualnu atmosfer prd II svtsk rt (v.
348) : ipaljeno ponaanje u odrenoj situaciji plod je od
rnije nauene, automatke rakcije na odreni utisak
spolja. Polzei od uvernja da ovakav princip ne vai sa
mo za ponaanje ljudi ve se po njemu mogu vadati i ma
ine, Wiener je otpoeo svoje znaajne rdove na aparti
ma koji su u stanju da pre odrenu poruku, da je
"
z.
pamte" i da na nju na odgovarjui nain reagju.
Wiener je u toku II svetskog rta rdio na prjektima koji
na daljinu mogu sa prcinou da dostignu cilj . On je sve
sro maine (automate) podelo na dva osnova, u prnci
pu mogua tipa: a) na maine koje trba da dostignu neki
pznati cilj; b) n maine koje trba da nau prv odgo
vor na postavjeno pitanje. U oba sluaja za rd maine
bitno je ito: maina mor biti osposobljena da prii po
rku spolja i po njoj da postupi na odgovjui nain.
12
Terin kibetika je prema grkoj rei kbemetike: ozna
ava konilasku vetinu, tj. vetinu upravljanja.
13 V. njegovo delo "Cymetics" izdato 1948. u New Yorku;
na srskohratkom jeziku: Norbr Viner, "Kibretika i dr
tvo", Beogrd 1964.
Za osnovni model ov mainama posluio je o
\"k.
oveiji mozak i nerni sistem ragirju na oba nai

n: mi npr. automatki dohvatamo knjigu sa stol. Mozak
r iabro cij - knjigu, dao nardbu rci za pokret, i po
kt je ien automatski = bez svesnog rmiljanja, pod
kontrlom naeg pogleda uprvljenog na cilj. Mi smo u
stanju i da dajemo odgovore na postavljena pitanja, samo
ao smo te odgovore prethodno nauili. Wiener je, dakle,
uajui sve to u obzi sagrdio (tokom rata) pra orja
koja su dostiala pokaani cij pod odrenom kontrolom
(rdar, toplo tnog pere p tor i sl.) a kasnije je usredsr
dio svoju panju i na maine koje bi bie u stanju da "za
pate" odrene odgovore na odrena pitanja.
50 l. U centar kiberetikih studija postavljena je, da
Ie, savim priodno teorija inforacije. Njene osnove
pstavke ineo je 1948. matematiar Claude Shannon, a
matematiar Warn Weaver je 1949. interrtiro njen
opti znaaj za rvoj nauke. Klainim delom teorije in
foracije i kiberetikih studija uopte smatr se knjiga
koju su u koautortvu idala ova dva naunika: Claude E.
Shannon and Warrn Weaver, "The Mathematical Theor
of Communication", Urana 1949. Knjiga je namenjena
matematiara i lingvisti se, bez solidne matematike
sprme, ne mogu njome sluiti. A zato postoji rcenija
lngvste Hocketta (Lg 29, 1953, 69-92), prstupana i ne
matematiaria, koja je odigrl znaajnu ulogu u popu
lisanju teorje inforacije i meu lingistima.
502. Matematiara i fiiarima je, u poslovanju oko
igradnje maina, bilo neobino vno utiti na koji se
nin najekonominije mogu slati porke, kako se one
najlake pamte i najtanije rumeju. Za sve ovo su bili za
itersovani i lingvti, pogotov strkturalisti, iji se me
to jezike ane i zaniv na izdvajanju bitnih pojava u
prcesu sporumevanja od nebitn. Tako je ubro dolo
do jedne od najplodonosniji meudisciplinamih sard
nj i u istoriji modeme nauke iji je neposrdni rzultat -
maina z prvoenje.
503. Lingvistika teorja slavste Romana Jakobsona do
bi je u svetlosti teorije inoracije drgoceno prnanje.
Jakobson je insistio na vrdnosti izdvjanja distinktivnih
obleja u fonemama (v. 300) tj . na onom to je invar
jantno, ultimno, elemento u jezikoj jedinici. Pokazalo
s d je za rjanje teorje inforacije ov koncepcija
invarjantnih jedinca od odsudnog znaaja. Jakobson je,
sm toga, insistiro na prncipu binarteta u jeziku (v.
301) a i cela teorja inforacije je uprvo postavljena na
primeni toga prcipa.
504. Lingisti su, dakle, bi teorjski sprmni da s r
mevnjem prte u ovoj oblasti naunog rda tok ideja ma
tematiar, a imali su i sami dosta da priloe, na osnov
sojih iskustav sa jezikim pojavma, u opti fond znanja
o prblemu komuniacije. Istovrmeno je tom priom u
lingvistiku prodr nov n pojmova i terina, dotle svoj
stvenih samo matematiko-fiikoj nauci.
505. Teorja inforacije ima prd sobom sledea dv
osnovna prblema: l. utrditi koji se sve srdstva po
stie komunicija; 2. ta se u sagovorcima - ovek ko
ji govori i onome koji pra saoptenje - dogaa prikom
komunikacije (= koji su neposrdni psiholoki i fiioloki
uslov za ralzovanje procesa komunacije) .
506. Svako saoptenje biv otposlato p nekom odr
enom kodu. Kod je terin nastao u oka teorje in
foracije. Odnosi se na celokupnost signal (ukljuujui
sistem njihovh odnosa) pomou kojih se iznosi konkrt
na inforacija.
Pravci u lingtici H
49
Signali za sporumevnje mogu biti vrlo rliiti: ljud
ski jezici, Moreov znaci, svedosni sigali i sl. Be obzir
n porklo, sig za sporumevnje prnose porke po
nekakvom kodu. Svako prtvarnje neke ideje u saopte
nje jeste pres ekodiranja ( = probranje ideje u si
stem komuntivih sigala) . Svako prmanje porke, tj.
prdirnje njeno u nau svest, nastaje u presu dekodi
ranja ( = prtvnje komunativnih sigala u nae sa
znje o porci) .
507. Prces inoracije uvk se dogaa imedu dv
strne koje vre dv rliita komunikativa prcesa: iz
meu govorog lica koje enkodir saoptenje i onog koji
soptenje prma dekodirjui ga. Enkodirnje, ukoliko je
ljdski jezik u pitanju, obuhvta komplikovni prces od
mljenja k zcima (od leksiko-grmatikog k fonolo
kom nivou), dekodinje uprvo obrtno tome: obuhvta
pres od zkov k miljenju.
Govor je saoptenje koje iznosi poznato, njegov po
so se satoji jedino u tome da ga sagovoriku prnese na
to rumljivji nain. Zato je njegov panja prentvno
orena na nianje neposrdnih konstituenata (v. 356)
p odrenom kodu datoga jezia. Onome koji saoptenje
prma posao je mnogo tei. On mom da prpozna konkrt
nu vrdnost svke ri, uklanjajui, rcimo, nesporm
zg eventualne homonimije. Z njega je, uostlom, cel
prepcija govom ono to se, u terinologji teorje vr
\otnoe, naiv stohatikim procesom: deifvnje p
rke vi se u njegovoj svesti deo po deo, shodno nizanju
,ik jedinica u govori lnac; pr svakoj novprije
nj jezikoj jedinci on rpolae novm elementom za od
gnetanje porke, ini nov napor, svaki put sa sve vim
Igledima na uspeh, da pogodi sledei element, i onaj p
sle njeg, i tako rdom, da sa zavetkom govrog ina
bude i sagledanje smisla porke dovedeno do kraja
14
Uoa
vanjem rliitosti uloga govorika i praoca saoplenja
u procesu komunikacije otvorni su novi putevi u razliite
oblasti jezikog pruavnja. Posebno su obogaena naa
sananja koja se tiu osposobljavanja to efasnijeg ue
n
ja jezi. Ditincija pasivne i aktive gramatike (koja od
gov rlikovnju onoga to znai samo rmeti jedan
jezik od onoga to znai i govorti ga) postaje sve vie
plodna baa za vrlo korsne jezike studije. U ovakvoj vrti
studija angaovni su dana najvie, pord prdstavni
aerke lingvitike, i sovetski lingvisti
15

508. Koliina obavetenja sadrana u jednom komuni
kativnom znaku niva se entropijom. Entropija je utoliko
vea ukoliko je obavetenje obino i manje prdvidljivo. U
teoriji inoracije je prediktabilnost ( = prd vidljivost)
veoma vaan pojam, pa je prma tome i vaan u onim mo
derim lingvistikim studijama koje vode runa o prce
sima komunikacije.
Koliina inforacije je rlativan pojam: koliko e vest
nekome biti nov zavsi od konkretnih uslov pod kojia
se saoptava. Ako je npr. neko bio u Novom Sadu onoga
dana kad je tamo padao grd, vest o nepogodi u novina
ma sledeeg dana nee za njega biti niakvo posebno oba
vetenje. A ako se ne nalazi u Novom Sadu, ve negde na
putu, a kao stanovnik toga grada ima jakog intersovanja
za sve to se tamo u njegovom odsustvu dogodilo, vest o
1
4
Slian je ovome i proces primanja pork preko pisanog tek
sta: svako novo slovo, svaka nova re, vodi na blie punom smi
slu inoracije koji biva pgoen u celini sa zavretkom itanja.
15 Posebno je u ovome znaajna aktivnost uenika L. V.
er
b, koji je sam jo rnije, u epsi gratikog trdicionalizma,
umeo da na toj strni zapai prblem i d mu pristupi.
Pravci u lingvitici H 51
npogodi iae za njega sasv drkiju vanost. Teorja
ioracije, dake, upoznaje na i sa pojmom o rlativoj
vdnosti saopenja.
Koliina inforacija jednog jezikog znaka moe se i
menti na taj nain to e se na njegovo mesto stavti drg
jiki znci: to je vei brj mogunosti zamene, to je ve
kolii obavetenja konetnog znaka ija se iora
tost prcenjuje (= prditabilnost inforacije je ma
b) . Kd neko sa ubuenjem pristupi i otpone: "Zamisli
l, Mie se. " svi oekuju s nestrljenjem da uju poslednju
r (oenio? rboleo? ubio?) . U takvom sluaju, oevid
n, entrpija je velika. Sav obrut sluaj prdstavlja,
rimo, upotrba slov u u slovo q u italijanskom i en
gskom jeziku: q se s put, obavezno, kombinuje sa u
u pisanju, po prva orogrje ovih jezika; prma to
me pojav u u q je ovde maksimalno prdiktabilna, to
itovrmeno znai da je iorativa mo znaka u u ov
koj kombinaciji rva nuli.
509. Prncip dihotomije (binarteta) sprvden je do
sno u pruavanju mer entrpije: jedinica ovog
mernja je bit
1
6
, a njena vdnost je zanovana na primeni
pste altetive u prpoznavnju konetne speciikaci
j koju daje komunitivi znak (= tj. s specifiacija
dogaaja i uopte pojav o kojia je r u saoptenjia
mi iskljuivnje one drge, po suprtnosti korltivne
spciikacije) . Koliko n je binarih odluka potrebno (=
klio puta vio iskljuenje jedne od dvju alterativ
n mogunosti) pr prihvtanju (poianju) porke, toli
k bina jedinica sadri entrpija onih jezikih sibola
kji su tom priom upotrbljeni.
16 Skraenica od engleskog terina "binar digit".
jezka ipitivanja u X veku
510. Poznato je da pr prihvatanju saoptenja onaj koji
slua porku mnogo vie sto uje nego to iskorsti u
procesu prihvatanja saoptenja. U takvom prcesu panja
. . prjemnik" je koncentrisana na to da iz govorikovog iska
z idvoji samo elemente bitne za stimulranje onih binar
nih odluk bez kojih je nemogue poimanje saoptenja. Go
vori meutim, gotovo rdovno kae mnogo vie od neo
phodnog minimuma. Ovo stoga to trba obezbedili sigur
nu prnosnu mo komuniativog kanala (komuniativ
ni kanal je sve ono to omoguuje saoptenje, poev od iz
vorit - govorog lica do odrdita = onoga koji saopte
nje prma) . U tom natojanju govor se slui najrliiti
j im srdstvima u koja je ukljueno, pord posebnih izra
z sketanje panje "prjemnog" lica, i ponavljanje ite inor
macije u nekoliko varijanata. jednom rju - ljudski jezik je
ntrnjen najrliitijim elementima koji izgledaju za suti
nu inforacije nebitni, redundantni. Redundancia (= po
j av rdundantni elemenata) ima, meutim, svoju fnkci
ju u prcesu spormevanja.
to je vie rdundantnih ele

menata, to je vea sigurost da e porka biti primljena i to
sa maksimalim rumevanjem. Metajezik, idealno logiki
jezik nauke (v. 413), len je rdundancije i stoga neupo
trbljiv za svakodnevni komunikativi kontakt meu ljudi
ma1 7 .
51 1 . Osnovni zadatak predstavika teorje inoracije
satoji se uprvo u tome da iznau u saoptenjima bitne, ne
tenljive karkteristike kako bi, igrivan jem solidne teo
rje o invarijantnim strkturma saoptenja, bilo omogue
no dalje napredovnje: i kiberetiki studija, i rda na ma-
17 Makimano su koncine npr. telegrske prke. Zato je
esto dovoljna i najmanja slovna greka u telegru pa d r
zumljivost teksta bude dovedena u pitanje.
sikom prvoenju, i psiholokih ispitivanja sanajni
presa, i metajezikog ispitivanja logiar, i strkture
lngvstie u njenom trganju za jezikim "ultimnim invar
sntama".
512. Teorija inforacije ne bi mogla dobiti znaaj u
nuci kkv danas ima da za n}om nisu sta}a\ dostignua
stkturlne lingvistike. Posebna je ovde zaluga strktu
re lngvitike u tome to je na jezik ukazala kao na si
stem tano odredivih, uajamno povezanih jedinica iji je
brj konaan (i to neveliki) a ije kombinacije tee ka bes
konanom. Nalanjajui se na ov konstataciju, matemati
su uspeli da na jezik uspeno prmene svoj metod
ae. Posebno je vrdnost statistike dola do izraja.
Z samu lingvistiku rscvetavanje studija komunikacije
znailo je, pord ostalog, i osvetljavanje prblema kao to
su odnos govorog prema pisanom jeziku, odnos ekspli
citnog ( = jano ireno jezikom) prma implicitnom ( =
ono to se podrumeva, a nije izreno) . Raumevanje
prcesa dekodirnja oznailo je nov er u lingvistikom
prouavnju poezije. A ispitivanje prcesa transkodiranja
( = prtranja jednog koda u drgi) ponovo je osveilo
intersovanje lingvitike za istoriju jezika, mada se, u sve
tosti novih iskustava i naunih sananja, dana opet i
tenivije pruava.
513. Radi postupnog a sigurog uvoenja u prbleme
teorje inforacije lgstima se ne preporuju osnovni
iori - rdovi matematiar, ve prikazi t rdova koji
daju lingvsti z svoju lingvstiku publiku. Ovde istiemo
sledee prikaze:
uvni Hockettov prz Shannonovog i Weavrvog

kinog dela "The Mathematical Theor of Communica
tion" - Lg 29, 1953, 69-93;
priz Zipfovog "Human Behavior and the Prnciple of
Lat Efort; A Intrduction to Human Ecolog' - kom
ptentno daje Y. R. Chao u Lg 26, 1950, 394-401.
prikaz Belevtchevog "Language des machines et lan
guage humain" - autor je N. Chomski koji, pord ostalog,
objanjava odnos teorje inforacije prma lngvistici sa
tenjom da se lingvstikoj publci prblie iesni bitni
matematiki zakoni inforacije: Lg 34, 1958, 99-105;
Lesov prika (u Lg 35, 1959, 271-303) poznatog dela
L. Apstel, B. Mandelbrta i A. Morfa: "Logique, lnguage
et theorie de l' inforation" .
Intersantno, ubedljivo, a duboko lgvstiko osvetlja
vnje znaaja jeziki studija u oka teorije inforacije
dje Roman Jakobson u "Linguistics and Communication
Theor (Prccedings of Symposia in Applied Mathema
tic, Strctur of Language and its Mathematical Aspects
vol. X, 1961, 245-252) .
Ranovnost prblematie koju obuhvata iko po
stvjen prgrm studija prcesa komuniacije najbolje je
iustvna rdovia objavljenim u zboriku "Psycholi
istics - A Surey of Theor and Researh Prblems"
(Supplement to IA Vol. 20, N 4, 1954, Memoi 10, I-I-
1-203) . Prdstavici rnih disciplia inforiu o napr
dovnju nauke u izgrivnju opte teorje veze, to je po
uno: zagledajui malo u nepoznata (nelingistika) osve
tljavnja poznatih (lingistikih) tema, lingsta neminov
no prirje svoje naune horzonte.
Kao dobar, elementi udbenik za rmevanje teo
rje inoracije, pr svga iz perpektive psiholokih pr
blema koji se nameu u komunkativom prcesu, poslu-
55
ie svkako u prom rdu knjiga G. A. Miller: "Language
and Communication" (New York - Tornto - London
1951; knjiga pord ostlog, daje i korsne bibliografske
podatke) . Od istog je pisca i poznata studija 'What is in
foration measurment" objavljena 1953. u American
Psychologist 8 (str. 3-1 1) . Intersantan je i Millerv rd
The Pereption of Speech" objavljen u For Roman jakob
son (353-360) .
Matematike naine tretiranja lingvistike problemati
ke, posebno u oka fonologije, upoznae lngvista i
knjige eminentnog predstavnika komunikativne teorije e.
Cherja " On human communication" (Cambridge, Mas.
- New York - London 1957) .
Po moderosti metoda i opsegu zahvene problemati
ke govor i komunikativog procesa zapaena je knjiga
Wilarda Van Oran Quinea: "Wrd and Object" (Cam
bridge, Mas. 1960) .
Za lingvstu bi bilo svakako intersantno upoznati se
sa studijom O. H. Strussa: "The Relation of Phonemics
and Linguistics to Communication Theor" Qoural of the
Aerican Acoustic Society 22, 1950, 709-711) .
Zaintersovanima se prporuju i studije objavljene u
Voprsy jazykoznanija: L. R. Zinder, "O lingvistieskoj vero
jatnosti" (god. VI, sv. 2, 1958, 121-125) i V. N. Toporov, "O
vedenii verjatnosti v jazykoznanie" (god. VII, sv. 6, 1959,
28-35) .
Taan uvid u prblematiku opte teorije veze daje rd
svjetskog naunika A. A. Harkevia: "Oerki obej teori
sai" (Moskva 1955) .
Radi blieg upoznavanja sa doprnosom sovetske nau
ke rajanju teorije inoracije v. i: Ju. S. Bukov, "Sovet
skie rboty po teori rborivosti ri" (Izestija Akademii
Nauk SSSR, 1949, serija fiieskaja 13, 6, 728-739) " zbor-
ni rdova idat u Mosk 1956. pod nalovom "osprija
tie zkovyh signalov v rlinyh akustieskih uslovijah".
Meu lingvistima su inae dosta populari rdov pred
stavika egaktnih nauka H. Fletcher i B. Mandelbrta. V.
npr. : H. Fletcher, "Speech and Hearng in Communica
tion", New York 1953. i B. Mandelbrt, "Strcture forel
le des textes et communication", Word 10, 1954, 1-27.
V. i rdove: J. Singh, "Great Ideas in Inforation Theor,
Language and Cyeretics", New York 1966; R. G. Piotrv
skij, "Inforacionnye izmernija jazyka", Lenjingrd 1968.
Maisko prevoenje
514. Poetkom drge polovine X veka mainsko pr
voenje, kao nov oblt naunog istraivanja; postavlje
no je u i panje lingvistikog sveta. Ljudi su oekivali
velike rzultate na toj strani. Nadali su se da e rd s mai
nama iriti rvoluciju u prvodilakom poslu: time to
bi prevoenje naunih, tehnikih, politikih i drgih in
foracija postalo neupordivo bre i lake, doprnelo bi
se u bitnoj mer univeralzaciji kultur.
515. Rad na mainskom prvoenju ne bi mogao otpo
eti da prthodno jeziki opis nje dostigao potrbnu pr
ciznost, zahvjujui primen metodolok principa strk
turlne lingvistie. A jo je znaajniji u ovom pogledu ta
danji rojni stepen tehnik nauka koji je omoguio,
pord ostalog, i korienje takh sprv kao to su elek
trnski runar.
516. Terin mainsko prevoenje odnosi se, u stvr,
na nariti prgram prvoenja namenjen eleknkom
runar. Prprmanje jezika za ciljeve mainskog prvo
enja spada u poslove koje obavljaju lingvisti. Oni su se
:kom ezdesetih godina sa velikim elanom angaovti
: tih poslov, al se ubro pokazalo da postignuti rzul
: ne odgovarju uloenim napora niti oprvdavju
l oekivnja, to je mnoge jako roarlo i odvrtilo
:d mainskog prvoenja.
517. Prces prvoenja mainom obuhvta nekolio
:!novih poslova iju je tehniku trbalo paljivo rrditi.
1oenje poinje pranjem teksta (maina obavlja i da
aografski posao) . Ono to je rgstrovano automatk se
:bacuje u matematiki jezik forula. Dobivene matema
:ke forule u potpunosti odgovju strktur jezika sa
.jg se prvodi: rd ri, tip konkretne fnkcije, brj
:rfema pomou kojih su obeleeni kontni odnosi -
dobija svoje prcizno obeleje matematiki jezikom.
Ud je i ovo obavljeno, nataje tra faa u prcesu prvo
.ja: matematiki kod (v. objanjenje terina 506) koji
:dgovra izorom tekstu probra se u matematiki
. jezia na koji se prvodi. Drkije reno, poinju se
:brovti nove forule koje misli iraene strkturm iz
Jmog jezika prbacuje u nov strktur specinu za je
: o kojem je r. I tek onda, kad i to bude ureno, na
-j posao oko prtvarnja matematiki znakova pono
u ljudski jezik, ovog puta u novi jezik, onaj treni.
:avjanjem ov poslednje, ete fae rda maine zav
i1 je i samo prvoenje.
518. Enkodinje i dekodirnje (v. 506) tekstov, poja
koje se u prcesu rda maine neizbeno nameu, zahte
" posebno istanavnje lngtikih kriterja i metoda.
' skom korku iskavju rliite tekoe koje lingvisti i
nnjer savlauju u udreni naporima. Pa i pord svih
vavnja koja e se u daljoj budunosti nesumnjivo po
!i u ovom poslu, maine nee moi da budu prvo
:xi lepe knjievosti. Sao tekstovi pisani bez prtenzi-
58 Jezk ipitivanja u X vel
ja n stilsku originalnost (nauni, strni, politiki i sl.)
moi e se poveriti mainama. Ovo je u vzi sa mnogm
ftora, imeu ostalog sa injenicom da maine mor
ju sadravati u sebi itave rnke jezi koji dolaze u ob
z z prvoenje, a tehniki je uprvo neizvodljivo opr
miti i apsolutno svm onim neobinim iima i obrima
koji su, rcio, svakodnevi u poeziji ni dana.
519. U glve prbleme ma iskog prvoenja spada re
alcija prncipa ekonomije u "pamenju" maine. U princi
pu, mi moe sve da "upamti". Metodom fotoskopije u
njnu "memorju" se utiskuje onolio ri i gramatikih
pjmova kolio je potrbno. Tenja je, meutim, da se sa
to manji materjalnim idacima i komplkovnjem posla,
a sa to veom moguom efnou, obezbedi prtajao
pro. Stoga se fond lekike paljivo odabir prma tipu
tektov koji e biti podvuti prvoenju. Sem rnika
koji obuhvta leksiku optijeg ker iruju se i t.
miglosar - rnici ia svojstveni posebnim strka
m (npr. rnik jezika hemije, medicie, ftike i sl.) .
520. Ma koliko rci bile paljivo rgistrvne u maii,
nje uvek siguro da li e one u odgovarjuem tekstu biti
dobr odabrne s obzim na injenicu da u svi jezici
m pstoje sinonii sa svoji specifnim nijansiranjem
"snovog znaenja. Stoga se pr izbor prenjuje teorja
'-rvtnoe. Statistikim se metodom kategoriu ri po
fkvnciji upotrbe na obine, manje obine i rtke, pa
s prdnost daje obinoj ri, poto za nju postoji najvea
\-rvtnoa da e svoji znaenjem obuhvatiti i trenu
smantiku nijanu ili e je bar priblno odrdi. Ovakav
pstupak je zaista oprvdan metodoloka mer u datoj
prci, a niukolo ne obezbeuje potpunu adekvatnost
prvoa. Postoji, uglavom, u ovom sluaju i drgo re
nje koje prvod ini manje elegantni, a koje ia i sv-
5
9
jih prdnosti: napordo se stave sve mogue prvodne va
rjante (u odgovjui znak da je naporednost u pitanju)
pa se itaocu ostavlja da odaber, po sopstvenom nahoe
nju, adekvatan i.
521 . Posebnih tekoa pr prvoenju priinjavaju idi
omi. Nije lo ni sa sloenicama. Geografska imena, zbog
svoje gotovo neogrniene mnogobrjnosti, takoe prd
stavljaju prblem. Osim toga, u jezicima ima dosta rdun
dantnog (v. 510). Utvrditi ta je u kojoj prilici redun
dantno i to ispustiti pri prvoenju - to je takoe ozbiljan
posao ija tehnika renja nisu jednostavna.
522. Radi uklanjanja eventualne zabune kod polisemijc
(v. 40 l) potrebno je obezbedi ti takve mainske opercije
koje e prvino vrili identifikaciju znaenja pomou kon
teksta. Uostalom, i van polisemikih kategorija postoji po
treba za uspostavljanjem odrene tehnie koja e omo
guavati stalno voenje runa o konktni kontekstual
nim situacijama. Konstantno odmervnje odnosa stalnih
(invaijantnih) karkterstika rei prma njihovim aktuel
nim (kontekstualnim) karkterstikama - to je prblem od
ijeg prvinog ravanja zavsi puna smisaonost prvoda.
523. Svaki jezik ima svoju specifnu strktur. Main
skog prvoenja ne moe biti bez prcinih podataka o je
zikim strkturma. Prma dananjem stanju strkturl
nog ipitivanja, iesni jezici, poto nisu obreni na od
govarjui nain, ostaju vn mogunosti da uu u kombi
naciju za mainsko prvoenje.
Jezike strktur se prthodno uporuju da bi se od
rdia njihova mera kongruentnosti (terin usvojen u
tehnici mainskog prvoenja) - tj . njihova tipoloka
srdnost il rlika. Ovaj posao obavljaju lingvisti. Odme
rvaju se leksiki, morfoloki i sintaksiki faktori koji uslo
vljavaju specifnu pridu lingvistikih jedinica u datim
jezicima. Ovo se vi popisivnjem inventar jezikih jedi
nc i uoavanjem prncipa njiove distrbucije.
524. U najtee prbleme mainskog prvoenja u vezi
sa tim spada pitanje organizacije "pamenja": da li e mai
n posebno "pamtiti" samo cele ri (= "leksika" organi
zcije maine) i e pamtiti posebno osnove, a posebno
ntavke ri (= "grmatik" oranacija maine) . U i
br ovog tehnikog prsedea ne postoji sagnost
medu nauncia
18
Gratik osobina u jezicima ia mnogo i, bez. oh
zir na koji e konkrtn tehniki postupak pati izbor, nji
hovo prsustvo mor biti rgistrvano u maini. U vezi s
o\-k rgstvanjem postoje mnoge tekoe koje nisu
sao tehnike prde ve i lingistike. to se ovog dr
gog tie, tu je najvei prblem obino nedovoljna obrde
nost pjedini grmatiki oblasti datih jezika.
525. Potrbe mainskog prvoenja nagone, u stv,
lgt da se prvati prdubljivanja svojih teorijskih
zja o rnim dosad nedovoljno ispitni podrjima
jezike problematie. Praktini cilj osposobljavanja lingvi
stik rzultata za prvilno iskoritavanje u fnkcionisa
nju maine namee lingvstia naviku da svoje defnicije
i u forulacijama maksialno janim a konciznim.
Stnje trdicije u ovakvoj navci osigurv bolji kvlitet
teorjskih studija jezik i efikasniji metod u przentaciji
prktinih gramatiki prvila.
526. Mainsko prvoenje je zapoeto u SA i pr
maina se nalazi i dana na Hau kao istorjski doku-
18
Dok se, recimo, ameriki centar mainskog prevoenja u
Sattleu izjanjavao za "leksik oraniaciju", dotle su sovjetki
naunici od petk bili preteno zaintersovani za "gramatik"
tip "pamenja".
61
menat jedne znaajne matematiko-lingvtike epohe.
ezdeseti godina u SAD je bilo vie centar za unapre
nje mainskog prvoenja, sa velikim rnomeom u svetu.
Nadaleko su, rcimo, bili poznati rdovi naune grupe sa
Wahingtonskog univriteta u Seattleu posveeni u pr
vom rdu rrdi algortama (v. 414) za mainsko prvo
enje sa rskog na engleski. Svojim rdovima se od poet
k isticala haska grpa19, zatim grpa sa Georgetown
univeriteta, pa nauni kolektiv sa Kaliorijskog univeri
teta, pa prdstavici Wayne State Univerity i dr. Snage su
posebno koncentriane u ovim centrima na prouavanju
lngvistike strktur rskog i engleskog jezika. Distribuci
onalizam, ija je kolevka u SA (v. 352), sa svojom boga
tom rrenou mehanikog metoda analize iskoria
vo se kao baa z dalju lingvistiku obrdu pomenutih je
zika u okvirima potrba mainskog prvoenja. Medutim,
uprvo ovkav posao otkrio je lingvistima do koje je mer
ovek, obdarn jezikom krativnou, neto savim dr
go nego to je maina. Najvei brj jezikih strnjaka ve
je do kraja ezdesetih godina odustao od iluije da se o
vek moe zameniti mainom kad je u pitanju prvoenje
komplikovanijeg teksta. Umesto da se dalje bave generra
njem renica pomou automata, Ameranci su se okre
nuli novm polju rda: pruavanju genertivnih prcesa
koji se tiu ljudskoga jezika. Tako je mainsko prevoenje
potisnuto na margine intersovnja lingvistiki kgov,
a u centar panje postavljena genertivna grmatika (v.
196) .
19 Predstavnici ove grp nisu bile samo naune snage sa
Harardskog univeritet ve i naunici okupljeni u Tehnikom
institut drave Masachusett (Masachusett Institute of Tech
nolog, skaeno - M. l. T.) .
527. Kao veliki takmaci Amerkancima u rdu na ma
ikom prvoenju pokazali su se sovetski naunici. Oni
su kanije poel da organiuju svoje snage n tome po
slu, a su zadivljujuom brinom, za svega etir - pet go
dina podigli odlian matematiko-lingvistiki kadar iji su
rltati bii na zavidnoj viini. Godine 1955. zapoeli su
svetski naunici prprme oko mainskog prvoenja
koje se ticalo svga dva jezika par: englesko-rskog i
fncusko-rskog. Godine 1959. bio je ve oko dvadeset
pa jezika osposobljenih za mainsko prvoenje. Smatra
s da je poetkom ezdeseti godina po brju naunog
kdr angaovnog u mainskom prvoenju SSSR bila
pr zemlja na svetu. Velii centri za mainsko prvoenje
n su se u Moskvi (Institut prcizne mehanike, Elek
tnska labortorija Saveznog instituta za nauna i tehni
k saoptenja, Matematiki institut i. Steklov) i Lenjin
gdu (Ekspermentalna labortorija za mainsko prvoe
nje) . Manje naune grupe bie su zaposlene takoe oko
mainkog prvoenja na Moskovskom pedagokom insti
tutu z strne jezike, na Moskovskom univeritetu, na uni
veritetima u Gorkom, Harkov, Kijev, Petrzavodsku,
Tifu i Ervanu
20
Svojim rdom na mainskom prvoe
nju stekli su vliki ugled mnogi sovetski strnjaci (0. S.
Kug, T. N. Molonaja, I . A. Meljuk, L. N. ]ordanskaja,
S. Ja. Fitialov, G. S. Cejtlin i dr.) . Tokom ezdesetih godina
rijeni su jaki centr za rd na mainskom prvoenju u
Rumuniji (gde je vodea linost S. Marus), u Maarkoj
(gpa u kojoj su se nali pord ostalih, F. Kiefer i F.
Papp) , u
ehoslovakoj (grpa P. Sgalla, P. Pithe, M. Tei-

2 O su pci sakpljeni uglavnom prema objavljenim ive
tj ima s kaja pdesetih godina. Dana je svakako slika u ovom p
gledu neto drgaija.
Pravci u lingvitici Il 63
telove i dr.) i Bugarkoj (gde su od najaktivnijih bili A.
Ljudskanov, E. Paskaleva, M. janakev i A. Orlenko) .
Glavni napor sovetskih snaga bili su od poetka
koncentrisani u dva prvca: na satavljanju glosar a ( = re
n u maini) i na pruavnjujezka=posrednia u pre
voenju (= jezika forula na koji se prebacuje konkretan
ljudski jezik podvrgnut prcesu prevoenja) . Radei na
ovom drgom poslu, sovetsk naunici su na polju teorje
postigl rzultate kojima je prnata visoka vrednost u ino
strnom naunom svetu.
528. I drge evpske i aijske zemlje
21
poele su se to
kom ezdesetih godina ukljuivati u rd na mainskom
prevoenju (mada je uvek u ovome vodee mesto prpa
dalo naunim centrma SA i SSSR) . No danas je gotovo
svako oduevljenje za taj posao splanula na svim strna
ma sveta, iako jo ima uglednih centar gde se nastavljaju
ispitivanja koja, ukoliko ne unapruju neposrdno ma
insko prvoenje, ipak doprinose irnju teorijskh hori
zonata savrmene lingvistike.
529. Pre fae rda na mainskom prvoenju u SA
najbolje su ilustrvane studijama objavljenim u zboriku
21
Kineski jezik, zbg svoje specine strkture, uvek je budio
panju lingvistike javnosti. Stoga su vesti o napredovanju main
skog prevoenja u NR Kni izaale mnogo interesovanja u lingvi
stikm kgovima koji od detaljnog studiranja stkture kneskog
jezika u preenju sa indoevropskm jezikim stkturama oeku
ju dragocene podatke za produbljivanje optejezike teorije. Pre
inforacije za inostranstvo o mainskom prevoenju u NR Kini
dao je LjuJuncjuan u lanku "Issledovatel'skjarabota v oblasti MP
v Kitjskoj Narodnoj Respublike" ( a VII, 5, 1959, 102-104) .
"achine Trnslation of Language" (ed. Willam N. Locke i
A. Donald Booth, New York 1955) . Zbork je 1957. iza
ao u Moski u rskom prevodu pod naslovom "Mainnyj
pervod" (odgovori rdaktor P. S. Kuznecov) .
Obian zborik "Linguistic and Engineerng Studies in
the Automatic Trnslation of Scientic Russian into En
gh. Technical Report" (Seattle-Wahington, 1959) sadri
rprzentativne rdove naune grupe iz centr u Seattleu.
Knjiga A. G. Oettinger - "Automatic Language Trnsla
tion: Lexical and Technical Problems" (Harard Mono
gphs in Applied Science No 8, Cambridge, Mass. , 1961)
ilustrje rzultate harardskog centr za mainsko prevo
enje.
Saete prglede urenog tokom pedesetih godina na
ovome polju naune deltnosti daju prdstavci harard
ske grpe W. N. Locke i V. H. Yngve, prdstavik Seattlea
Envn Reifer i prdstavnik centr u Georgetownu - Paul
L. Garn u zbori 81
h
Proceedings pod naslovom: "Mac
hine Trnslation" (502-518) .
Y. Bar-Hillel daje prgled postignuti rezultata tokom
pdesetih godina u mainskom prvoenju ne samo u SAD
ve i u Vel. Brtaniji u "Report on the State of Mechanical
Trnslation in United States and Grat Brtain" Oersalem
1959) . Trba svakako videti i Ba-Hilelov lanak "Some Re
fections on the Prsent Outlook for High-Quality Machine
Trnslation" koji je objavljen u zboriku "Feaibility Study
on Fuly Automatic High Quality Trnslation", izd. W. P.
Lhmann i R. Stachowit, Univerity of Texas, 1971, 73-76.
Z uvoenje u kompliovnu prblematiku mainskog
prvoenja najbolje e posluiti knjiga Davida G. Haysa
"Introduction to Computational Linguistics" (= Mathemati
c Linguistics and Automatic Language Prcessing N 2,
Asterdam 1967) . V. i knjigu sovjetskog strunjaka V. J. Ro-
Pravci u lngvitici ll
65
zncvejga: "Os nov obego i mainnogo pervoda", Mo
sk 1964.
Postoje mnogobrjne studije koje prju dostignu
rliti amerkih centar za mainsko prvoenje to
kom pedesetih godina. Oni koji se z ovo posebno inter
suju nai e odgovrjue inforacije u aopiu kao to
, npr. "Mechanical Trnslation", poznata publikacija har
,Adskog centr (grpe koja rdi u Massachusetts Institute
of Technolog) . Mi bismo ovde ipak posebno prporili
, nekolo studija koje su bile u svoje vrme narito za
paene u inostrnstvu, u prom rdu u SSSR:
V. E. Giuliano (prdstavnik harardske grpe) - "A
Epermental Study of Automatic Language Trnslation"
( .athematical Linguistics and Automatic Trnslation, Re
pr NSF- l, Cambrdge Mass. , 1959) .
M. E. Scher (prdstavik harske grpe) - "Syntac
tc Analysis in Automatic Trnslation" (Mathematical Lin
gistics and Automatic Trnslation, Cambrdge, Mass. , Re
pr NSF-5, 1960) ;
V. H. Ynge (prdstavik harardske grpe) - "Senten
ce-for-Sentence Trnslation" (Mechanical Trnslation vol. 2,
1955, No 2, 29-37) , "A Frmework for Syntactic Trnslation"
( .echanical Trnslation vol. 4, 1957, N 3, 59-65) , "A Pr
gmming Lnguage for Mechanical Trnslation" (Mecha
ncal Trnslation vol. 5, 1958, N l, 25-41), "A Model and
a Hypothesis for Language Strctur" (Prceedings of the
.\ercan Philosophical Society vol. 104, 1960, No 5, 444-
46 ) ;
L. R. Micklesen - "Russian-English MT" (American Con
tbutions to the Fourh Intertional Congrss of Slavist,
.ioscow, September 1958, s' -Grvnage 1958, 245-265) ,
"For Classes Strctural Linguistics and Mechanical Trns
ltion" (u zboriku "For Romanjakobson", 344-352) .
O neto novijih rdova koji daju prgled rzultata r
d s mainama u pogledu unapredenja lingvstike teorje
i pre prvoenja v. : John R. Pierce et al., "Language
and Machines. Computer in Trnslation and Linguistics",
ahington 1966; Saul Gor, "The Identifcation of the
Computer and Inforation Sciences: Their Fundamental
Smiotic Concepts and Relationships", Foundations of
Lguage vol. 4, N 4, 1968, 339-372) .
V. i studiju amerkog lngviste S. M. Lamba: "The Na
t of the Machine Trnslation Prblem", joural of Ver
bal Laing and Veral Behavior 4, 1965, 196-210.
Bugki strnjak za mainsko prevoenje A. Ljudska
nov ineo je svoje poglede na smisao mainskog prvoe
nja u knjii "Trduction humaine et trduction mecani
que", Pars 1969.
Z ble upoznavanje sa prm rezultatima sovetskih
npr oko mainskog prvoenja pogodan je, pr svega,
zr "Materialy po mainnomu pervodu" (I tom, izdat
u Lnjingradu 1958) gde se, pord ostalog, nalze i takvi
pznti rdov kao to su, rcimo: N. D. Adrev, "Meta
jazk mainnogo pervoda i ego prmenenie" (40-60), V.
V. Ivov, "Lingtieskie voprsy sozdanija mainnogo
jak dija inforacionnoj mainy" (10-39) .
l. A. Meljuk daje prgled rda na mainskom prvoe
nju u SSSR krajem pedesetih godina u lnku iji je na
slov: "Rabot po mainnomu pervodu v SSSR" (estnik
A SSSR, 1959, No 2, 43-47) . V. i: l. l. Revin i V. Ju. Ro
zncejg, "Oerki po obemu i mainnomu pervodu",
Moskv 1965.
U zboriku "Issledovnija po slvanskomu jaikozna
niju" (i. A SSSR, Moskva 1961, 374-382) objavljena je
studija "Teortieskije osnovi mainnogo pervoda na rs
skj jayk" - objavljuje prbrni kolektiv autor: O. S. Ku-
67
J, A. A. Ljapunov, l. A. Mel'uk, T. N. Molonaja. Tu
s ineseni, kondenovano, jano neki zanimljivi rzultati
dt sovetskh strnjaka okupljenih oko rda na ma
lkom prvoenju, a posebno zaitersovanih za pro
bm jezika-posrdnika.
Bli uvid u dostignua sovjetske nauke na polju ma
lskog prvoenja dae zaintersovanima rliite studije
ojavljene pr svega u asopisu "Mainnyj perevod i pri
kadnaja lngstika" a takoe i u 'Voprsy jazkoznanija"
(de su izlaganja narito pristupana, specijalno pisana
z lgvstiku publiku koja tek trba da se blie uvede u
nv oblast lingvstikog intersovanja) . Teorijske prble
me vezane za posao mainskog prvoenja prikazuje ade
Ino i aopis maarkih strnjaka koji izlazi u Budim
pti pod nalovom Computational Linguistics.
V. i sledee dve knjige: K. Brockhaus, "Automatische
i
eretung", Brunschweig 1971; P. L. Garin, "On Ma
chine Trnslation. Selected Paper", Den HaagParis, 1972.
Svima onia koji bi hteli podrbnije inforacije o na
unoj teorji prvoenja uopte prporuje se zborik
"On Trnslation" (ed. Reuben A. Brwer, Harard Studies
in Compartive Litertur, vol. 23, Cambrdge, Mass. ,
1959) u kojima su, pord rdova specijalista za litertur,
ztupljeni i rdovi lingvista. Tako npr. Roman Jakobson u
studiji "On Linguistic Aspects of Trnslation" (232-239) iz
le teoriju sutine prvoenja: sve se moe prevesti tako
da osnova porka o kojoj se rdi ostane neizmenjena, ali
kod (v. 506) pomou kojeg se porka prenosi bezuslov
no podlee prmeni u prcesu prvoenja - svaki jezi
ima svoj specifan kod; otuda pr prvoenju nastaju nu
na prkrajanja detalja, oduzimanja i dodavanja u duhu
novoga koda na koji se porka prbacuje; otuda svko
prvoenje poetkog teksta postaje neminovo kreativa
6 jek iitivanja u X veku
l ing;stika trnspozicija. Eugen A. Nida u "Principles of
Trnslation a Exemplifed by Bible Trnslating" (1 1-31)
ztupa tezu da adekvtnog prvoda ne moe biti ne samo
zbg rlike u kodu (u strktur jezikih sistema) ve i
zbg toga to svaki jezik ima svoju individualnu kulturu
pzdinu koja odruje specifan tip metafornih asoci
jacija. Wiliard V. Quine u "Meaning and Trnslation" (148-
1"2) . prmenjujui logiku analizu udrenu sa metod
sk postupcima rrenim u teoriji inforacije, poka
zuje da se mogu pronai zajedniki koefcijenti meu jezi
cima u vidu adekvatni renikih karakterstika, prisut
nih i u jeziku sa kojeg se prvodi i u jeziku na koji se pr
voi, bez obzi na rlike medu njihovim grmatikim
strkturma. l, najzad, Anthony G. Oettinger u "Automatic
Trnsfernce, Trnslation, Remittance, Shunting" (240-
267 rle principe mainskog prevoenja sa posebnim
ukivanjem na iglede koji postoje u usavravanju tehni
ke automatskog prvoenja rskih tekstova na englesk.
O problemu prvoenja sa futhijansk pozicija (v.
56) govor J. C. Catford u svojoj knjii "A Linguistic
Theor of Trnslation", London 1965.
ALGEBARSK LINGVISTIK
NELINENOG (ANAITIKOG) TIPA1
Uvodne napomene
530. Terin a/gebarska lingvitika pojavio se pro u
slovenskom lingvtikom svetu. Godine 1964. poeli su ga
upotrebljavati ek strunjaci za mainsko prevoenje P.
Sgall i L. NebeskY da njime ukau na prvce rada na jeziku
koji ukljuuju dosta irko korenje matematikh meto
d, ali prenstveno onih koji nisu statistikog karkter
(dakle, a/gebarska kao suprotnost kvantitativnoj, odno
sno statitikoj lingvistici) . Izr teoria jezikih modela,
koji je dotle dominiro u Evropi zahvaljujui injenici da su
g odomaili u lingvistikoj terinologiji sovetski str
njaci od ugleda, potisnut je poslednjih godina izrom al
gebarska teoria jezika gotovo svuda van SSSR, a i u SSSR
danas ga pojedinci naputaju u korst novog terina.
Agebarka lingvistika moe biti i linearog tipa. To biv
onda kada se ona zasniva na teoriji o sreenom (lnearom)
1 Mada ova oblast jezikih stdija spada, po mnogim autorima,
u domen matematike lingvistike budui da se koristi tekovinama
savremene matematike, ja sam je ipak izdvojila u posebno pogla
vlje imajui u vidu njene spcifno lingvistike odlike po kojima
s ona suprottavlja svim danas ve klinim oblicima rada na je
ziku za koje je, sredinom ovog vek, bio predvien terin "mate
matika lingvisti" (upravo radi to preciznije distinkcije u ovom
smislu, ovde je terinu "matematika lingvistika" dodat ka
tiv: "kvantitativnog ( = nealgebarskog) kar: ktfr:", v 480n) .
prtk sintaksikih konstituenata, kao to je, na prier,
sluaj sa genertivom gramatikom Chomskog (v. 462) .
Atiki karkter ima, pak, algebaka lingvistia onda ka
da se ovakav obavezan uslov linearosti ne postavlja.
Ima ve moguih pristupa jeziu sa pozicija koje bi
oprvdavle prienu terina "algebarko lingvtiko ispi
tivnje anaitikog tipa". Ma kolko se ti mogui pristupi me
usobno rlikovali, jedno im je zajedniko: nastojanje da
s, pr svega, identifkuje i protumai fncionalna vd
nost jedinica sa kojia se opere pri jezikoj analizi.
Pojedini lingvsti koji su se oprdelii za ove teorj
ske pozicije naglaavju da je njihov prilaz jezikom feno
menu takoe genertivn, iako generianje jezikih struk
tur zmiljaju i prju na bitno drkiji nain od onog
koji je svojsten teoriji Chomskog.
531. Nastajanje nove er "algebarkog" rda na jeziku
moe se lepo prtiti upoznavanjem sledeih rdova: G. S.
Cejtin, "K voprosu o postrenii matematieskih modelej
jaka", Dokady na konferencii po obrbotke inforacii,
ma. pervodu i avt. teniju teksta, III, Moskva 1961; R. L.
Dobrin, "Matematieskie metody v lingvistike", Matemati
eskoe prsveenie 6, 1961, 37-51; S. Ja. Fitialov, "O
pstrenii foral'noj morfologii v svai s mainnym per
vodom". Doklady na konernciji po obrbotke inoracii,
ma. pervodu i av. teniju teksta II, Moskva 1961; H. Put
n, "Some Issues in the Theor of Grmma", Strctur of
Lnguage and Its Mathematical Apects ( = Prceeding of
Symposia in Applied Mathematics XI, 1961, izd. R. Jakob
son, 25-42) ; H. B. Curr, "Some Logical Aspects of Grmma
tical Strctur", Strctur of Language and Its Mathematical
Apects (= Prceedings of Symposia in Applied Mathema
tics XI, 1961, izd. R. Jakobson, 56-68) ; K. ulik "Some
Aiomatic Systems for Foral Grmmar and Languages",
Inforation Prcessing 1962 (= Prceedings of the IFIP
Congress 1962, Asterdam 1963, 313-317) ; S. Arham,
. A Foral Study of Genertive Grmmar", Computational
Linguistics II, 1964, 5-19; P. Novak, "Mathematical Models
of Linguitic Objects", Prgue Studies in Mathematical Lin
guistics l, 1965, 155-157; M. Novotny, "On Some
Algebric Concepts of Mathematical Linguistics", Prgue
Studies in Mathematical Linguistics I, 1965, 125-140.
Poetna znanja o matematikoj lingvistici (i uopte o ma
tematik prcedurma, u vlo korsne bibliogrfske in
foracije) pra knjiga Barn Brinerd, "Introduction to
the Mathematics of Language Study'' (Mathematical Lin
guistics and Automatic Language Prcessing 8), Asterdam
1971. Vrdi i inae upoznati se s edicijom pod naslovom
"Mathematical Linguistics and Automatic Language Prces
sing" (odg. urdnik David G. Hays) u kojoj su objavljene
ove i drge korisne knjige i oblati o kojoj je r.
Rad sovetskih strnjaka u ovoj teorijskoj oblasti ia
zo je iv panju lingvistike javnosti zahvaljujui, po
rd ostalog, i knjizi l . l. Revina, "Modeli jaka" (Moskva
1962) koja je 1966. objavljena (u Londonu) na engleskom
jeziku (pod nalovom "Models of Language", prevodioci:
N. F. C. Owen i A. S. C. Ross), a 1968 (u Parzu) na frncu
skom ('Les Modeles linguistiques", preveo Y. Gentilhom
me) . Prenu ovog metoda na jedan optelingvstiki pr
blem nai e na italac u Revinovom lanku "K verojat
nostnoj interprtacii zakona Ivia", Zborik za filologiju i
lingvistiku XII/., 1970, 19-25, gde se matematikom pr
cedurom prvrva zakon koj i je postavio Pavle Ivi o to
me da isto glaovne prmene nida ne mogu uveati
brj distinktivnih mogunosti u fonolokom sistemu jezi
k.
Principi "modelirnja jezika" postaju jasni i pri itanju
\-e pminjane knjige Jurija Dernikova Aprsjana, "!dei i
metoy sovrmennoj strkuroj lingvistiki" (Moska
1 96) . Zinteresovani mogu nai korisne podatke o tome
kko su petkom ezdesetih godina teoriju modela pre
njivi na sintaksu istaknuti sovetski strnjaci (kao npr. S.
Ja. Fitov i K. I. Babicki) u zboriku Prblemy strkturoj
lngtiki, Moskva 1962. V. takoe: P. N. Denisov, "Principy
moelirovanija jazyka", Moskva 1965; Vja. Vs. Ivanov i V. N.
T o p rv, ''Slvjanskie jaykove modeljuie semiotie
ske sistemy'', Moskva 1965; R. G. Piotrovski, "Modelirova
nie fonologieskh sistem i metody ih srvne nija", Moskva
Lningrd 1966; I . I . Revin, "Metod modelirovnija i tipo
logja slavjanskih jaykov'' , Moskva 1967.
Goine 1963. rmunski naunik S. Marus je objavio
knjigu koja mu je donela veliki ugled kod strnjaka za
matematiku lngvistiku: "Lingvistidi matematidi. Modele
matematice in lingvistica", Bukuret. Njegovi su teorijski
pgedi, meutim, postal ire poznati tek kad je objavlje
n n engleskom jeziku knjiga "Algebric Liguistics .
. -alytical Models", New York 1967; i knjiga na frncu
skom: "Introduction mathematique a la linguistique str
cturle", Paris 1968. V. i njegov studiju "Categories de
Dbrin, fereturs de Ses tier et voisinages de Sakai",
Glossa l, 1967, str. 59-67.
Agebarka lingvistika je u najkim crama izloena u
zriku koji su idali praki lingvisti: P. S gall a kolekiv,
cery moderi jaukovdy" (=Mala moderi encyklope
die 47, Prha 1964) .
Opti pogled na roj algebarke lngistike u zemlja
ma itone Evrpe dobie se upoznavnjem sa ve pomi-
Pravci u lingvitici H
73
njanim ( 484) knjigama maarkih lingvsta: Fernc Papp,
" .athematical Linguistics in the Soviet Union" (= Janua
Uguam, Seres Minor 40, The Hague 1966) i Fernc Kie
fer, "Mathematical Linguistics in Eater Eurpe" ( = Mathe
mtica Linguistics and Automatic Language Prcessing 3,
.-sterdam 1968) . V. i inu studiju P. Sgalla: "O rti
teri pordajuih modele j jayka", T rdy po rss koj i
slavanskoj ftologii XI, Serja lingvistieskaja, Taru 1973,
3-31. Tu su evpska gener tiva shvatanja osvetljena u od
nosu n amerka. Na kju je priloena selektivn biblio
gja koju su izrdie E. Hajiova i J. Panevova ('Bibliogra
fja izbrnnyh rbot po pordajui modeljam", 32-6) .
O prdnostima algebarke lingvstike govor A. V, Glad
kij i l. A. Mel'uk u "Elementy matematieskoj lingvistiki",
Moskva 1969 (frncuski prvod pod naslovom "Elements de
linguistique mathematique" objavljen je u Parzu 1972) .
O tome u kom se prvcu dana dalje rija algebarka
lingvistika u celini vrlo adekvatno ioriu aopisi koji
izlae na engleskom jeziku u zemljama istone Evpe:
Prgue Studies in Mathematical Linguistics (Prg), Prgue
Buletin of Mathematical Linguistics (Prg) i Computatio
n Linguistics (Budimpeta) . V. i aopise koji se (n r
skom) objavljuju u SSSR: Problemy kberetiki (Moskv),
Kiberetika (Kijev) i Agebr i logika (Novosibik), Nau
notehnieskaja iforacija (Moskva) .
Prblemima algebake lingstike, kako lineaog, tako
i nelineaog tipa, posveena je knjiga M. C. Barault, J. -P.
Descles, "Trnsforations forelles et theories lingui
stiques", Pars 1972.
Ktegorijalna gatia
identiacionog tipa
532. Terin kategorija/na gramatia prueli su lingvi
st o flozofa-semantiar. Ispitujui arilcijelne jezike
kntrisane po principima matematike logike, il ozof su
pr decenija ovog vek poeli postavljati u centar naune
paje pja sentiki kategorija, o kojem je pri po
govorti Husserl
2
Teorju znaenjski kategorja rr
su dalje St. Lesniewsky i K. Ajdukiewicz (v. 415) . Te
orja je, u stri, postala ir poznata tek u onom vidu koji
jj ; dao Ajdukewicz
3
. jo prdubljeniju interrtaciju do
bi je u rdovima H. B. Curja\ jednog od on prdstav
n moeme logie koji je tokom poslednje decenije naj
oudnije delovo na fornje teorjskih koncepcija po
ji evpsk lgsta (o znaaju Currjevi postavki
z obliovanje aumjanove lngvistike teorje v. 549) .
533. Yehoshua Bar-Hilel je pri lingsta koji je, pede
st goina ovog veka, pokuao da teoriju o semantikim
2 Edmund Husserl (1859-1938), inae najvie pznat u lingvi
sm svetu p rdu ''Ideen zur einer reinen Phanomenologie
Jn phanomenologischen Philosophie" (Husserliana Band Ill,
Dn Hag 1950) .
'
V. njegov rad "Die syntastische Konnexitit", Studia Philo
sphicl, 1935, 1-27.
On je, pord ostalog, jedan od autora pznate knjige H. B.
Curr ad R. Feys. "Combinator Logic" (Amsterdam 1958) . Za r
'pj novih prvca rda u lingvistici od najveeg je znaaja stu
dj H. B. Cur, "Some Logical Apct of Grmmatical Strctu
r. Stctr of Language and Its Mathematical Apct (= Pro
ce ings of Sympsia in Applied Mathematics, Vol. XI), ed. R.
Jan (Prvidence, Rhode Island, 1961, 56-68.
75
(znaenjskim) kategorijama prmeni na prv (ljudske) je
zike.
Pojam semantike kategorje uveden je u fond teorj
skih pojmova modeme logike onda kada se prstupilo si
stematski poslu fonalizacije
5
postojeih r meu se
mantikim pojedinostima ija ukupnost sainjava jedan
logiki sistem spormevanja. Te tako koncipvne se
mantike pojedinosti - naane semantikim ktegorjama
- podeljene su na dve vte: na arumente i nafunktore, s
tim to e arment biti svaka ona kategorja koja je izlo
ena dejstv nekog fnktor, a fnktor svaka ona katego
rija koja dejstvje na neki od argumenata.
Y. Bar-Hillel je, polaei od ove fndamentale distink
cije argumenata i fnktor, prtupio sitaksikoj anzi
koja ide u prom redu za tim da se ii postupna identi
fkacija sintaksikih konstituenata na osnov njihovg
fnkcionalog svojstv (otuda i odgovjui tenin: kate
gorija/na gramatika ietiikacionog tia).
534. Po Bar-Hillelu, jezik trba posmatti kao specif
an skup elemenata od kojih jedni (A) poseduju svjst
baiih kategorija (to bi u logici odgovrlo pojmu ar
gument) dok ga drgi (B) ne poseduju. Grpu (A) prd
stavljaju renice (S) i sv ri odrene z nomiciju
pojmov (n) . Ostali elementi ukljuuju se u gpu () i na
njih se prmenjuje tenin opeator (odgovjua katego
rja u logici nosi naiv funktora).
Funcija jezikih kategorja prje se u prmenu po
sebne simbole. Znak l stavlja se i kategorje iju fnkciju
utvujemo. Iza toga znaka dolazi podatak o nekom dr
gom elementu date sintaksike kontrkcije koji, u odnosu
5 Tenin je uptbljen ovde u smislu koji mu daje moera
k.
76
n kategorju podvnutu analizi, stoji bilo (I) u fnkciji
pdreenosti, bilo (II) u fnkciji nadrenog lana kon
stkcije. U sluaju (I) podrena kategorja se postvja u
obine zagrade - na prmer (n) ; u sluaju (II) zgrda ia
uglasti ker - dakle [ n] . Ako se, rcimo, analza preni
n kontitutive elemente renice bolesno dete spava, gde
bolesno fnkcionie kao deteninator imenice dete, a spa
va kao renica kojoj je podrena kategorja n ( = subjekat
dete), onda se dati sintaksik konstituenti prikzuju na sle
dei nain:
bolesno = n l [n]
dete = n
spava = S l (n)
Sintaksika analiza ide za tim da se, postepeni eli
nianjem hijerrhijski niih sintakik jedinca, dobije u
kjnjem rzltatu ona jedinica prma kojoj svi isputen
sintiki elementi ve kontitutivnu fnciju.
Simboliki prikz jednog iskza naiva se njegov in
dko. Indeks se podvgav rdukciji koja se ispoljava u
vdu rliitih etapa svojevne dervcije. Tako, npr., in
dek n l [n] n S l (n), koji odgov renici bolesno dete spa
v, u rzultatu pre dervacije dobija sledei vid: n S l (n) . U
dgoj dervaciji dostiemo kjnji treni rzultat: S.
Da bi se dobio ovkav krajnji rzltat, potbno je prvi
no ostvvti rdukcioni prces analze. Pri uslov z to je
tno utviti ta se s i povezje u sintaksiku konstrkci
j neposrdne zavisnosti. Prtpostavimo da smo pro pr
stupil rdukovnju sintaksikog spoja ilustrvnog iska
zm dte spava, pa tek onda uel u ratrnje elinaciju
element bolesno (runamo, dakle, i ovde d ik u cel
gi bolesno dete spava). Takav rdosled dervcije poet-
77
nog indeksa ukazivo bi na to da mi konstrkciju dete spava
posmatrmo kao neposrdno za vis nu od bolesno, to je sva
kako pogrna pretpostavka. Da je pogrna, govori nedvo
smisleno i injenica da primenjena pra dervacija dovodi
do rzltata n/ [n] S koji je ujedno i krajnji (dalje se deriva
cija pokazuje nemoguom) i neprhvatljiv. Da bi, naime,
rzultat bio prihvatljiv, potrbno je da se indeks ostari u
vidu jednog jedinog simbola, to ovde nije sluaj .
Po Bar-Hillelu, opertore bi trbalo svrtavati u dve po
sebne grpe prma tome da li svojim dejstvom na neki dati
argument prizvodi (A) istovrni argument il (B) argument
drkije vte. U sluaju (A) rdi se o opertor endotipskog
(engl. endotypic) karkter, a u sluaju (B) eksotiskog
(engl. exotypic). Opertor, na prmer, koji se manifestuje u
fnkciji elementa bolesno u kontekstu bolesno dete spava
svrtava se u grpu (A) (indeks kategorje je n l [n] , dok
opertor kategorije spava prpada grpi (B) (indeks je ov
de S l (n)) . Po ovakvoj podeli, u engleskom jeziku endotip
skog su karkter pridevi i zamenice u atributskoj slubi, za
tim prilozi, veznici i lan. Eksotipski karkter iaju glagoli i
prdlozi, dok imenice po prvilu izmiu ovakvoj klasifikaciji
budui da najee fnkcioniu kao baine kategorje.
535. Bar-Hillelov lingvstik teorju pojedinci tretirju
kao svojevnu gramatiu zavinosti (o grmatici s ova
kv naivom v. iae u 542) . U ovome im za prvo daje i
njenica da se Bar-Hilelov identiftacioni prosede u sutini
svodi na utvivanje odnosa zavisnosti meu jezikim kate
gorjama. N je gov je teorja doekana s intersovanjem i in
spirala je kod mnogih oprdeljenje za to rigorznije me
todoloke procedur koje bi trbalo primeniti radi identifi
kacije sintaksikih fncija. Pa ipak, ona nije u celini prihva
ena. Svia je jano da je njena eksplikativna mo ogrnie
nog kakter; in njenog dometa ostaju mnogi problemi
jezikog fenomena. Njoj su najvie panje pokonili lingvsti
zaintersovani za iznalenje egaktnih metoda sintaksike
analie rdi mainskog prevoenja.
536. Kategorjalna grmatika identifkacionog tipa za
snovana je u md u Y. Bar-Hillela: "A Quasi-Athmetical Nota
tion for Syntactic Descrption", Lg, Vol. 29, N l, 1953, 47-
58. V. i sledee rdove u kojima Bar-Hilel ilae svoje
osnovne teorijske poglede: Y. Bar-Hillel, Ch. Gaifman and
E. Shamir, "On Categorial and Phre. Strctr Grm
mar", Buletin of the Researh Council of Isrel, Vol. 9 F,
1960, 1-16; Y. Bar-Hillel and E. Shamir, "Finite-State Langua
ges: Foral Reprsentations and Adequacy Prblems", Bul
letin of the Researh Council of Isrel, Vol. 8 F, 1960, 155-
166; Y. Bar-Hillel, M. Pedes and E. Shamir, "On Foral Pr
peries of Simple Phrse-Strctur Languages", Appled Lo
gic Brnch, Tech-nical Report N 4, 1960, Jersalem, Isrel,
Hcbrw Univerity.
Godine 1964. objavljen je zborik Bar-Hillelovih rdo
va pod nalovom "Language and Inoration. Selected Es
says on Their Theor and Application" Qersalem, Isrel) .
Tu se nalae, pord ostalog, ovde pomenute stdije "A Qua
si-Arithmetical Notation . . . " i "On Foral Properies of Si
ple Phrae-Strctur Langages" (v. str. 61-74 i 1 16- 150) . V.
i njegov knjigu "Aspects of Language", Jersalem 1970.
Sumarn i vlo pristupaan prik Bar-Hillelove teorje
ukljuen je u md Manfeda Bieiischa: "
U
ber den theor
tischen Status des Morphems", Studia Grmmatica I, Ber
lin 1966, 51-89.
Na nain srdan Bar-Hilelovom trti sintsiku pr
blematiku J. Lbek u "The Mathematics of Sentence Strc-
79
tur", Aercan Mathematical Monthly 65, N 3, 1958,
154-170.
Ktegorijalna gramatika zasnovana na
prncipia matematike
teorije skupova
537. Sovjetski strnjak za mainsko prevoenje, O. S.
Kulagina, pra je primena s uspehom principe matema
tike teorije skupova na prouavanje jezika.
I ona operie pojmom kategorija koje bivaju utvrene
primenom izvesnih fonalih
6
defnicija. Centrlno mesto
u njenoj teorji zauzima kategorija gramatiki ipravne
reenice (rski terin otmeennaja fraa, odgovar engl.
terinu wellonned sentence). Svi testovi koji se prime
njuju u postupku analize podreni su tenji da se ova ka
tegorja zadri u centr panje.
Kulagina se slui trnsforacionim testom, a to je sa
mo jedan od opertivnih vidova analze, bez bitnog znaa
ja po teorju. Njena teorja uopte ne uzima u obzir gene
rtivnu komponentu jezika; njeni objekti ispitivanja za
miljaju se kao ve postojei (dati) .
Kao i za Bar-Hilela, i za Kulginu su najvanji odnosi
meu kategorijama. Ti odnosi se utvruju na poseban na
in, pr svega s voenjem runa o osnovnim postavkama
teorije skupov.
538. Te osnove postavke nameu, pr svega, potrbu
za rovanjem dvaju fndamentalnih skupova: jedan
6 Terinforlni uptebljen je ovde u smislu koji mu daje
modema logik.
skup (interrtirn ovde kao skup iesnih bainih jedi
nica - fonema, leksema i slino) koji se ukjuuje u drgi
skup (interprtirn ovde kao skup renica koje se ispo
ljavaju kao lanac sastavljen od jedinice prog skupa) .
Odnosi meu elementima jednog datog skupa ipituju
se uz prmenu supstitucionog teksta (v. 352) . Uzmimo, r
cio, da se elementi proga skupa interrtirju kao lekse
me. Odnosi meu leksemama ispitivae se: (A) s pogledom
na ditrbuciju u govorom lancu; (B) s pogledom na par
digu. Ukoliko dve lekseme ispoljavaju identinost u pona
anju prma kterju (A) , utviemo da rprzentuju istu
kategorjufamilie (Kulaginin terin: semejstvo). Kategor
ja familje oznav se simbolom S. Ukoliko se, pak, identi
nost ispoljava u odnosu na kterj (B), prkljuiemo obe
lekseme istoj kategorji r (ovaj simbol zamenjuje terin
okretnost).
Aaliza se pojednostavljuje prmenom odgovjui
postupaka simbolikog prikazivnja. Tako, na prmer, kon
statacija da rski oblik stu/ 'a ima istovetno r s oblikom stu/,
a istovetno S s oblikom lampy dobie ovakav sibolik pr
k:
r (stul) n (lampy) = stul'ja
Testirnje, meutim, koje ide z tim da prvel ia li
stul'a istovetno S sa stu/ a istovetno r sa lampy dae ne
gativn rzltat:
s (stul) n r (lampy) = o
539. Teorja O. S. Kulagine stekla je mnogo prtca, pr
venstveno u SSSR i nekim zemljama itone Evpe (najvie
u Rum uniji) . Pojedinci su ii, na prmer, nadu da bi r-
zultati ipitivanja odnosa u jeziku s pogledom na kategoriju
S i r mogli otvoriti sasvm nove perpektive za raoj tipo
lokh studija. Nisu izostale, dodue, ni raliite kritike na
pomene. Tako je, na primer, jedan od inae istaknutih po
borik analitiki modela algebarke lngvistike, I . I. Rev
zin, s prvom primetio da samo u frgentarom posma
tranju jezika prvila o svrtavanju leksema u istu kategoriju
S mogu iati apsolutnu vrdnost. Proirivnjem konteksta
uvervamo se u to da je njihova vrednost, u stvar, samo r
lativna. Oblik stoly, rcimo, u renici ja vi stoly moe
se zameni ti oblikom korov; ali ako reenicu proirimo dr
gom, rlativnom (a vi stoly, kotore ja kupil, zamena
postaje nemogua (budui da imenica korov, poto ozna
ava ivo bie, zahteva oblik kotorh mesto kotore).
540. Kulagina je primenu svoje teorije usredsredila pr
venstveno na domen leksike. Domen fonolokih fenome
na dobio je adekvatnu obrdu pre svega u radovima itak
nutog rumunskog strnjaka za algebarku lingvistiku -
Solomona Marcusa.
Dalja rrda teorje unel je izvesne dopune koje su
uglavnom znaile pribliavanje stavovima karakteristinim
za "gramatiu zavisnosti" (v. 542) . Ovakvom pribliava
nju najvie su doprineli rdovi R. L. Dobruina, S. Ja. Fitia
lova, a i samog Marusa.
541. Teorja O. S. Kulagine objavljena je pod naslovom
"Ob ohnom sposobe gmmatieskih ponjatij na bae teorii
mnoesta" u Prblemy kiberetiki I, Moskva 1958, str. 203-
214. Teorju je lingistima priao I. I. Revin u studiji "O
nekotorih ponjatijah tak naaemoj teoretikomnoestven
noj koncepcii jaka", Va, I, 6, 1960, 88-94.
V. jo i sledee studije: R. L. Dobrin, "Elementaraja
grmmatieskaja kategorija", Bjulleten' Obedinenija po
problemam mainnogo perevoda 5, Moskv 1957, 19-21; A.
A. Holodovi, "Opyt teori podklassov slov' ' , Va l, 1960, 32-
43; T. N. Molonaja, "O ponjatii grmmatieskoj konfgur
cii'', Strkturo-tipologieskie issledovanija, Moskv 1963,
46-59; A. V. Gladki, "Algortmieskaja nerspoznavaemost'
suestvennoj neopredelennosti kontektno-svobodnyh
jazykov'' , Algebr i logika 4, Novosibirk 1965, 53-64.
Posebno se prporuje knjiga Ferenca Kiefer, "Mathe
matical Linguistics in Easter Europe" (= Mathematical
Linguistics and Automatic Language Prcessing 3, Amster
dam 1968) u kojoj se, pord ostalog, daje i krtiki osvr
na znaaj teorije O. S. Kulagine. V. takoe Fernc Papp,
"Mathematical Linguistics in the Soviet Union" (= Janua
Linguarm, Series Minor 40, The Hague 1966) .
V. i rdove Marusa i Fitialov navedene u 531.
Gramatik zavsnosti i projektivosti
542. Terin gramatika zavinosti primenio je ameri
ki lingista D. G. Hays na svoju teoriju o sintaksikim od
nosima, tako da je ona pod tim imenom dana i poznata.
D. G. Hays je istaknuti strnjak za mainsko prvoe
nje. Njegovo iskustvo na tom poslu ga je inspirisalo da, u
izbor odgovarjueg metodolokog postupka, u centar
svojih rmatrnja postavi fnciju jezikih jedinica. Nje
gove ideje rzimirju u izesnom smislu teorjska shvata
nja koja su, poetkom ezdeseti godina, prsutna kod ve
eg dela prdstavnika matematike lingvistike.
543. Po Haysu, sve jezike elemente trba, pr svega,
odrditi po tome da li (A) fnkcioniu kao tenninalne je-
dinice i (B) ne fnkcioniu tko. U (A) sluaju r je o
eksponentima minimalni sintakiki konstituenata. Za
jedinice (B) kategorje rzeran je terin pomonih je
dinica (engl. auilliar units). Pomone jedinice se pr
kauju pomou sibola. Svrha njihovog postojanja jeste u
tome da ukau na rliite vidove sintakiki reaizacija
jedinica (A) kategorje.
Posebnim pravilima pripisuju se fnkcije pomoni
jedinicama. Ta se prvila naivaju pravilima zvinosti
(engl. dependenc rules).
U naelu posmatrno, fnkcija moe biti i uprva i
zavisna. Ukoliko je uprvna fnkcija u pitanju, prrda da
tog uprvnog elementa defnie se prma broju elemenata
koji od njega zavise.
Deterinativna strktur je po prirodi svojoj bitno
drkija od konkatenativne (= ulanane) strktur. Kon
katenativnoj struktur u foralnom pogledu odgovar kal
kulus (v. 427) , al deterinativoj ne odgov. Deter
minativoj strkturi, po Hayonovom uvernju, najbolje
odgovar priazivanje pomou grafa, tj . prikazivanje u vi
du takozvanog drveta zavinosti (engl. dependenc tree).
Pomou grfa se daje prjekcija strkturalnih odnosa na
osu jezike lnearosti. Prjektivnost je, u stvar, od bit
nog znaaja za teoriju u celini, koju stoga mnogi i naivaju
gramatikom zavisnosti i projektivosti.
Uzmimo rdi ilustrcije engleski prmer Te are fying
p/anes koji je dvosmislen, mogu mu se prpiati sledee
dve interprtacije:
(l) They afyingplanes = oni putaju avione da lete.
(2) They arfyingplanes = ovo su avioni koji lete.
U privanju pomou grafa to bi izgledalo ovako:
Te ar fyng plane
Te ar
fyng plane
Prstlice gmatike zavisnosti i prjektivnosti (kojih da
na ia dosta, posebno u zemljama istone Evpe) sma
traju da ovakvo prikazivanje unapruje sintaksiku ana
zu budui da daje vee mogunosti za sagledavanje odno
sa izmeu nekog datog rda ri i odgovarjueg sitak
sikog portka. Teite novijih ispitivanja uprvo i lei u
naporia da se iznau adekatne defnicije ovog odnosa.
Treba istai da se osnovne tekovine grmatike zavisnosti
i prjektivosti dana po prviu iskoriavaju, negde u ve
oj, negde u manjoj mer, pr rdu na sintaksikoj analizi ko
ju prd uimaju prdstavnici algebarke lngvistike (ovo sva
kako najmanje vi za
aumjana i njegove sardnike, mada i

oni takoe vode u prom rdu runa o fnkcionalnom mo
mentu i insistirju na prdnosti priazivnja pomou grfa,
ali sve to na savm svojevtan nain - v. 554) .
544. Haysov teorija izloena je u rdu: David G. Hays,
"Dependency Theor: a Fonalism and Some Obsera
tions", Lg. Vol. 40, N 4, 1964, 51 1-525.
Pre ideje o potrbi zanivnja gramatike zavisnosti ja
vljaju se ve 1959. u rdu K. E. Harper i D. G. Haysa, "The
Use of Machines in the Contction of a Grma and
Computer Prgram for Structurl Analysis", Proceedings of
the Interational Congrss on Inoration Processing,
UNESCO, Pars 1959, V. i sledea dva Haysova rda: "Grou
ping and Dependency Theor", The Rand Corportion,
P-1910, Santa Monica, Califoria 1960 i "Basic Principles
and Technical Variations in Sentence Strctur Determi
nation", The Rand Corportion, P- 1984, Santa Monica, Ca
liforia 1960.
Za ravijanje naunog intersovanja u ovom pravcu bile
su od znaaja i sledee studije: Ch. Gaifman, "Dependency
Systems and Phrse-Strctur Systems", The Rand Corpo
rtion, P-2315, Santa Monica, Califoria 1961; P. Ihm et Y.
Lecerf, "Elements pour une grammaire generle des lan
gues prjectives", Rapport GRISA, Eurtom, N l , 1960.
Vrlo je korsno upoznati se i sa lanom S. Marcusa: "Sur
la notion de prjectivite", Zeitschrif fr mathematische Lo
gik und Grndlagen der Mathematik l l, 1965, 181-192 (ta
mo se, pord ostalog, navodi i odgovarjua litertur) . V. i
S. Ja. Fitialov, "Ob ekvvalentnosti grammatik NS i grmma
tik zavisiostej" , Prblemy strkturoj lingvistik, Moskva .
1967, 71-102, kao i odgovrjue poglavlje u ve spominja
noj knjizi (v. 541) Fernca Kiefer, "Mathematical Lingui
stics in Easter Eurpe".
Sgalov generativ pristup jeziku
545. Petr Sgall je prdstavik mlade genercije ekih
lingvista, jedan iz grupe strnjaka za mainsko prevoenje.
Njegov prstup jeziku opredeljen je, pre svega, vtom posla
kojom se prmamo bavi - ravanjem lingvistikih prble
ma vezanih za mainsko prvoenje. Odrstao u srdini gde
dominirju orginalne ideje slavne prake kole, Sgal nije
od njih ostao iun, naprtiv. Karkterstino je, na primer,
da u njegovoj teorji znaajno mesto dobija izdvajanje "se
mantikog nivoa sintakse" (po njegovoj terinologiji: tek
togramatiki nivo), to odgovar gleditima koja zastupaju
savrmeni praki sintaksiari, u prom rdu F. Dane
7
Sem
toga, na konsolidovanje njegovih teorijskih pogleda bitno
je uticalo upoznavanje sa postavkama grmatike zavisnosti
i projektivnosti (v. 542) i sa Lambovom statifcionom
gamatiom (v. 558) .
546. Sgalova grmatika obuhvata sobom kompleksan
sistem prvia sastavljen od vie komponenata. Jedna od
njih je genertivna, a ostale iaju transduktivni ker,
tj . slue tome da prvedu jedan dati element s jednog ni
voa posmatranja na drgi, podvravajui ga pri tom odgo
varjuoj trnsforaciji.
Prvilno delovanje transduktora (= trnsduktivnog de
l sistema) uslovljeno je prvinim identifkovanjem odno
sa meu datim simbolima grmatie kojia su rprzen
tovane odgovajue jezike jedinice. Potrbno je, naime,
biti naisto s time koji je simbol u uprvnoj fnciji, a koji
u zavisnosti, jo pr nego to e se trnsduktor pustiti u
dejstvo. Ovo zbog toga to je potrebno trnsfonisati pro
uprvni elemenat pa tek onda sve ostale, od njega zavisne
jedinice (tek, na primer, poto se odluimo da li jedan da
ti prlani glagol elmo "prevesti" u aktivnu ili paivnu
foru, ili ga, pak, podvi nominaliaciji, moemo znati da
l treba ono to je, logik posmatrno, dirktni objekat
rdnje, odrditi kao akzativni oblik objekta, i kao nomi-
7 V. na primer F. Dan d, "Some Thoughts on the Se man tic Stc
ture ofthe Sentence". Lingua 21, 1968, 55-69; s ostalim radovima o
slinim temama zainteresovani e se najblje upoznati pregleda
jui asopis Trvaux linguistiques de Prague.
nativni obli subjekta, ili ga, naprtiv, trba staviti u oblik
geni tivne dopune glagolskoj imenici). Ve iz ovoga je ja
sno da se i u okr Sgallove teorije prblem sintaksiki
odnosa zavisnosti postavlja u centar panje.
Odnosi zavisnosti se ne prciziraju blie po znaenju, a
se prcizira sintaksik poloaj zavisno g elementa (oznaav
se, rcimo, da l jedan dati deterinator neposrdno za
samo od prisutnog glagola ili o prdikative konstrkci
je uzete u celini). Sem zavisnih, rmatrju se i rliiti ko
orinativi i apozicijski odnosi.
Komponente grmatikog sistema meusobno su naj
tenje povezane. One se mogu interprtirti i s pogledom
na rliite nivoe jezike manifestacije. Ukoliko im se tako
pristupi, trba imati na umu da su nivoi meusobno organi
zovani na takav nain da rdovno jedinice dvaju nepo rdno
susednih nivoa stoje u odnosu fnkcija - fora: jedinica vi
eg nivoa istupa kao funkcia odgovarjue jedinice nieg
nivoa, dok je ova, opet, fona svoje odgovjue fnkcije.
Brj moguih nivoa nije utvren. On moe varrti od
jezika do jezika. Za eki trba izdvojiti bar sledeih pet:
tektogramatikt., konstituentski (koji je mogue naati i
fenogramatikim ili ak prsto gramatikim), morolo
ki, morfofonoloki i fonetski.
Vii nivoi su tektogramatiki i konstituentsk; za rlu
od niih nivoa, oni poseduju sintaksiku strktur. Svi su
nivoi, sem tektogrmatikog, trnduktivni; samo tektogr
matiki nivo ima kreativi (genertivni) karkter. Odnos ko
ji se uspostavlja izmeu njega i neposrdno susednog kon-
8 Terine tektogramatika (engl. tectogrammatic) i Jeo
gramatika (engl. phenogrammatics) uptrebio je pri H. B. Cur
r - v. u njegovom rdu (navedenom u 532. n.) "Some Logical
Aspcts . . . ", na st. 65.
stituentskog nivoa odgov donekle odnosu izmeu du
binske i povinske strktur u genertivnoj teorji Chom
skog (v. 462) .
Svki nivo sadri: (A) elementare jedinice, koje se daju
nabrjanjem; (B) komplekne jedinice, koje se obrju po
jedinstvenom prncipu od elementarih jedinica. Ukoliko
se rdi o jedinicama sa vih nivoa, one se prcenjuju prma
tome da li se u njima ostvarje (l) neko leksiko znaenje,
(2) neko morfoloko znaenje, ili (3) neki sintaksik odnos.
Tako je, na primer, elementa jedinica tektogrmatikog
nivoa seantema. Ona se, ve po osnovoj postavci teorje
o organiaciji odnosa neposrdno susednih nivoa, interpr
tira kao fnkcija tagmeme, elementare jedinice na konsti
tuentskom nivou. Imajui, meutim, u vidu injenicu da se
semantema (kao, uostalom, i tagmema) prcenjuje i prma
tome da li ostvje pomenuto znaenje (l) ii (2) i (3) ,
Sgaluvodi i sledee terine: za sluaj (l) -seogli za slu
aj (2) - sufi; za sluaj (3) -funktor.
Seogli interprti leksiku inforaciju ne vodei r
una o gramatikim keristikama sa kojima bi se mogla
pojaviti pri konkretizaciji jezika. Istim semoglfom prdsta
vile bi se, dakle, engleske ri: to protect 'zatititi', protec
tion 'zatita' , protecting 'zatiavanje', zbog toga to im je
osnova leksika inforacija identina.
Teriom sufis ukazuje se ovde n grmatika znae
nja (kompartiv, prtert, urk i sl.) koja se dodaju lek
sikim inforacijama. Funktori rferu o znaenju kao
to su "agens", "logiki objekat" i sl.
Na tektogrmatikom nivou se ne uspostavlja gramatiki
rd ri. Pordak u strkturi renice rgulisan je jedino po
kriteriju: tema saoptenja - komentar (o toj distinkciji u du
hu uenja prake kole v. u 324) . Na tom nivou, dakle,
ukoliko to ne pokemo upotrbom posebnih fnktor, ne
Pravci u lingvistici H 89
znamo unaprd da li e renica biti grmatiki oforljena
kao aktiva i paiva. S drge strane, na ovom nivou nika
da ne moe biti dvosmislenosti kao u srpskohnatskom pr
mer prekorevanje tvoga oca: ovde se rdovo oznaava
logiki objekat akcije, odnosno naprtiv - agens.
547. Sgallov prtup jeziu prdstavlja, u stvari, kohe
rntan sistem selektivo prvaeni stavova poznatih od
rnije u teorjskoj sintaksi. Kao takav, taj e sistem svakako
doiveti jo rne dopune i korkcije. jedno je, meutim,
vn spor: on nesumnjivo prdstavlja pozitivu tekovinu.
U svim centrma gde se dana neguje algebarka lingvisti
ka Sgalovi rdovi iaivju intersovanje i odgovarjue
odjeke.
548. Sgallova je teorja pr put najpotpunije izloena, u
egempllkaciju na materjalu ekog jezika, u njegovoj
knjii "Genertivni popis jaka a eski dekinace" (= Stu
die a pece lingisticke 6, Praha 1967) . Rezime ovog izlaganja
na engleskom jeziu odtampan je u asopisu The Bulletin
of Mathematical Linguistics 6, 1966, 3-18. V. i njegov studi
ju "Ein mehtufges genertives System", Kyberetika 2.
1966, 181-190, kao i studije njegovog sardnika P. Pithe:
"On the Prblem of Co-rinate Conjunctions in the
Analysis of Czech", Prgue Studies in Mathematical Lingui
stics l, 1965, 195-217 i "Zameanija k obrbotke morfologii
obstojatel'stv mesta v genertivom opisanii eskogo
jazyka s neskol'kimi urvjami, Prgue Studies in Mathema
tical Linguistics 3, 1972, 241-257. Potpuniji pogled na sin
taksu iloen je u kolektivom rdu: P. Sgall, L. Nebesky,
A. Gorikova, E. Hajiova, "A Functional Apprach to
Synta i Genertive Descrption of Language", New York
1969. V. i studiju: P. Sgal and E. Hajiova, "A 'Functional'
Genertive Description (Backgrund and Frmework)",
The Prgue Buletin of Mathematical Linguistics 14, Prha
1970, 3-38 (prtampano u Reve Roumaine de Linguisti
que 15, 1971, 9-37) . V. i 328.
Da bi se dobio potpuniju uvid u optu teorjsku klimu
odreene sredine koja je neposrdno uticala na forirnje
Sgallovih pogleda, prporuju se posebno rdovi: K.
u
lik, "Some Axiomatic Systems for Foral Grmmar and
Languages", Proceedings ofthe IFIP Congress 1962, Amster
dam 1963, 313-317 i "On Languages Generted by Some
Types of Algorithmus", Prgue Studies in Mathematical Lin
guistics l, 1966, 141-146; D. Pospiil, "On a Linearzation of
Prjective W-Tres", The Prgue Bulletin of Mathematical
Linguistics 6, 1966, 44-68; M. Novotny, "On Some Algebric
Concepts of Mathematical Linguistics", Prgue Studies in
Mathematical Linguistics", l, 1966, 125- 140; P. Novak,
"Zavislostni koncepce v syntai", Prha 1966. V. i odgova
rjue poglavlje u ve citiranoj kjii ( 531) . Fernc Ke
fer, "Mathematical Linguistics in Easter Europe".
aumjanov apliativo-generativni
model
549. Sovetski lingvista S. K.
aumjan spada meu naj

uglednije teortiar jezika ezdesetih godina. Mnogi se
ne slau s njegovim pogledima, ali mu niko ne osporva
originalnost u miljenju i umenje da nam znane pojave
osvetU i novog ugla naune opseracije.
aumjan je bio meu prima u SSSR koji je s oduevlje

njem prvatio principe strkturalne lingstike. Verost
nekadanjem oduevljenju ispoljava se u izvesnom smislu u
injenici da on i svoj dananji prstup jeziku ocenjuje kao je
dan vid strkturle analize, ii, dakle, upotrbnu vrd
nost terina strukturalna lingvitika do grnica koje mu
inae, na drgim stranama sveta, po prvlu niko ne daje.
I fae klasinog strukturalizma izaao je
aumjan vlo
bro. Pro se zaintersovao z genertivnu analiu Chom
skog. Meutim, poetkom ezdesetih godina on se upozna
je sa ovde ve pominjan rdom (v. 531 i 532) H. B.
Curja: "Some Logical Aspects of Grmmatical Strctur" .
Taj rd 9 j e prsudno delovao na forirnje
aumjanovog
idejnog sveta. Otprike u istom vmenskom periodu
au
mjan je imao prke da prti rjanje osnovih postavki
grmatike zavisnosti i prjektivosti, to je takoe u or
enom smislu delovalo na njegov teorjska oprdeljiv
nja. No u spletu svih tih kompleksnih uticaja iskristalisala se
ipak savim svojevrna, originala teorijska koncepcija koju
je
aumjan nao aplikativo-generativim modelom.

550. Pod terinom model ovde trba rmeti grma
til teoriju. Naiv aplikativi dolai otuda to "model" o
kojem je r sprvodi genernje simbola-rprzentanata
jeziki jedinica pomou aplikcije.
Aliacia je postupak koji se satoji u uspostavljanju
odnosa meu simbolma po sledeem prncipu: ako X i Y
prdstavljaju jedinice tipa ob, onda i njihov kombinacija
X ia takoe karkter jedinice tipa ob10
9
aumjan se, uostalom, blie upznao i sa drgim radovima H.

B. Cura.
esto, na primer, naglaava koliko smatr vnim Cu

rrjevo delo "Fundations of Mathematical Logic" (New York 1963).
10
Ob je skaenica od engleske rei object. Onaav u matema
tikoj logici takve foralne objekte, koji stupajui u meusobne
kombinacije, nikd ne ostvju lineae nizove, v strkture ko
je se prju u vidu genealokog stabla. O tome govor H. B. Cu
rr u svojim rdovima (v. H. B. Cur andR. Fey, "Combinator L-
aumjan u potpunosti prihvta teorjsku postavku mo

deme logike da nauna analiza ne trba da bude ogrni
ena na injenice neposrdno dostupne posmatrnju.
Osim nivoa neposrdne opseracije postoji i nivo logikih
konstrukata.
to se lingvstike tie, nivo konstrkata trba

da obuhvti ona svojstva i odnose koji imaju univeralni
karakter. Ostale pojave, koje se zapaaju kao specifnosti
pojedinih jezia, trba prikljuiti onom drgom, hijerr
hijski, u stvari, niem nivou.
S pogledom na tu fndamentalnu distinkciju,
aumjan
rlikuje dve u principu mogue grmatike genertivog
tipa: pod jednom podrmev teorju lingvistikih uni
veralja, a pod drgom genertivnu gramatiku postojeih
jezika, koja, uostalom, neposrdno pristie i teorje o
lingvistikim univeralijama.
aumjanov aplikativno-genertivni model slui u piom

rdu generiranju lingvistikih objekata vlo apstraktnog ka
rkter ija ukupnost sainjava sistem. Taj sistem nosi naiv
geotiskogjezika. Terinfenotiskijezk rezersan je za
sitem sainjen od lingvitikih objekata koji neposrdno
rgistrju sve pojedinosti prsutne u postojeim jezicima.
Genotipski jezik se povezuje s fenotipskim jezicima prime
nom posebnih prvila koja se naivaju pravilima korespon
dencie.
gic". Aster
d
am 1958 i H. B. Curr, "Foundations of Mathematica
Logic", NewYork 1963). Po Curryu, trebalo bi teorijski ralikova
t dve vrste foralnih sistema: (l) sisteme apstraktni objekata
(engl terin: oh sstes) i (2) konatenativne sisteme. U slua
ju (l) veza meu datim simblima liena je prostorog karakte
r; u sluaju (2) t veza se, naprotiv, ostvje pmou linear
nog proesa konkatenacije (= ulanavanja).
Budui da je genotipski jezik zamiljen kao univeralni
semiotiki sistem prema kojem se odmervaju strukture fe
notipskih jezika,
aumjan i njegovi jednomiljenici gaje na

du da e dublje osvetljavanje tog sistema bitno doprineli
stvarnju prikladne teorjske bae za unaprenje tipolo
kih studija.
I u samom aplikativo-genertivnom modelu rlkuju
se dva dela, jedan genotipski, drgi fenotipski. Organizova
nje fonemskog i morfemskog nivoa jezik, kao i proces fi
kog otelotvornja jezika - to su fenomeni koji, rume se,
spadaju iskljuivo u domen ovog drgog, fenotipskog del.
Trba naglaiti, pro, da u sadanjoj fai roja
aumja
nove teorje pojedine oblasti fenotipskog dela nisu jo dobi
le odgovarjuu obrdu, i drgo, da je dosadanja egem
plcija teorje podeena iskljuivo prema realnosti r
skoga jezika.
551. Postupak analie ide za tim da se utvrde sistemi
apstrktnog kulusa lingvstikih strktur. Polai se od
toga da se ti sistemi pojavljuju u dva vida: () ko prvila
obrovanja kompleksa svojevrni jedinica i (II) ko pr
vi transforirnja tih kompleka. Analiza ukljuuje pri
kazivnje pomou grfa i matrice.
552. Genertivo svojstvo
aumjanovog modela ispo

ljava se u injenici da on slui (A) ostvarnju rliitih gra
matikih obrovanja i () uspostavljanju posebni trns
foracionih kalkulusa. Prvila ija prmena dovodi do (A)
i () nose naiv generatora.
Imajui u vidu gramatiku situaciju jezika s feksijom,
kakav je rski,
aumjan s prvom naglaava da generativ

na teorija u principu ne bi tbalo da se ogrniava na
problem obrovnja renine strktur; i generiranje
grmatikih vrta ri trba da bude obuhvaeno teori
jom. Shodno ovom uvernju,
aumjan rje dve vrte

genertor tipa (A) : l . "fani" generator i 2. genertor g
matikih vrta rei.
553. Jedan od specifnih pojmova kojima opere
au
mjanova teorja jeste pomenuti pojam kompleksa. Kom
pleks je svak takav niz simbola u kojem meu datim ele
mentima niza postoji aplikativni odnos. Konstituenti kom
pleksa su klase; ukoliko se rdi o jeziku, konstituenti
kompleksa su elementare klase rei. Svaki kompleks koji
pripada kakvom jezikom sistemu sastoji se, dakle, od ele
mentarih klasa rei i njihovih meusobnih kombinacija.
Elementare klase ri bivju prdstavljene simbolima:
N (ukazuje na imenicu) , V (ukazuje na glagol) , A (ukauje
na pridev) i D (ukazuje na sve drge odrdbe i dopune,
ukljuujui adver i dirktan glagolki objekat; prcinije
distinkcije se unose samo u fenotipskim opisima) .
Re/atorima se naivaju simboli fnkcija koje elemen
tare klase dobijaju u datim kompleksima. Opti simbol
relatora je R, a odgovarjue fnkcije se numeriki rli
kuju: R4 ukazuje na odnos koji pripada glagolu, R
2
, se tie
odnosa koji ispoljava N, R3 simboliuje fnkciju jedinice
A, dok R4 slui oznaavanju fncije jedinice prdstavljene
pomenuti simbolom D.
Pri uspostavljanju nekog datog kompleka R, R moe
u principu dobiti bilo koju od moguih numerikih ozna
ka, a X moe biti ili elementara klasa ili konstrkcija, teo
rijsk neogrniene duine. Ao je X, rcimo, glagol, onda
moemo zamisliti realizaciju sledeih kompleksa: l
1
V,
R
2
V, R3V, R4V. Ako je pak, X = R
2
V, onda je mogue dobiti:
R
1
R
2
V, R
2
R
2
V, R3R
2
V, R4R
2
V. U istom smislu mogu se zami
ljati i dalje kombinacije. Ukoliko se generrnje tie vrta
rei, i ukoliko ne prcizirmo X nego uvedemo simbol O
za svaki mogui foralni objekat u poziciji X (kao to
au
mjan u poslednji rdovma najee i ini), onda bismo,
na primer, forulom R10 prikazal forirnje rskog ob
l uit', forulom R2R
1
0 forirnje oblika ue 'e, a for
mulom R
1
R2R
1
0 foriranje oblika uitel'stvuet.
Pordak po kojem se niu klase u kompleksu ne mor
obavezno, odgovarti rdu ri u postojeim jezicia. For
mula, rcimo, R2NR1 VR
4
N podjednako odgova u rskom i
renici zane slo dom snegom, i renici sneg znesli v dom,
pa ak i negramatikoj konstrkciji a sneg zanesla domom.
Neke forule koje se lako izvode po postojeim prv
lima teorije ne mogu se uopte egemplitkovti grati
k prv renicama (za ovakve sluajeve aumjan
uvodi i: putaja k/etka).
554. Prvila trnsforacije kompleksa odnose se na
sibole klasa ri koje se sru u odrenom kompleksu.
Prv prtvrju ove simbole u simbole klasa ri "vieg
stepena". Ovaj prces je vlo komplikovan, narito za lin
gt koji nije dovoljno orjentisan u prenjivanju mate
matikih prcedur. Pto se sve klase prpisuju u kolone
sa dodavanjem novih rlator, pa se ztim, u skladu sa
mogunostima koje prua prena specijalnog grafa, na
zvanog graJom aplikacie, po odrenom algortmu gene
rju novi kompleksi.
Uvoenjem trnsforacionih prcesa u posmatrnje
neminovno je dospeo u centar panje i prblem sintaksi
ke zvisnosti. Uprvo na osnov toga to aumjanova teo
rja narito prdubljuje ovj prblem, a pr tom prdaje
iuzetan znaaj prkazivanju pomou grfa, pojedinci ovr
teorju smatrju specinom vrtom grmatike zavisnosti i
prjektivosti.
Kad se govor o sintaksikoj dominaciji, obino se ima
na umu dominacija konstitutivog tipa: pr konstituisanju
sintaksikih jedinica vieg rda jedan elemenat istupa po
prviu sa dominantnom ulogom u odnosu na ostale date
konstitutivne elemente.
aumjan, meutim, uvodi u svoju

teorju i poja aplikative dominacie. Aplikativni odnos
medu kaama se uspostavlja onda kada se, pr ralizova
nju elementa jedne ke, neminovno namee potrba i za
ralizovanjem elementa drge date klae. Dominantnu
ulogu ia pr tom ona ka koja je vanija, tj. sadrajnija
inforacijom. Po kteriju aplikativnog odnosa, imenica je
glvni dominantni elemenat; njoj se u krajnjoj linji sve
podruje. Meutim, ako se odnosi ocenjuju s take gle
dita konstitutivnih prcesa, onda, po
aumjanovom uve
rnju, najznaajnija uloga prpada glagolu. I pri pomenu
ti (A) tip dominacije, i ovaj drgi () mogu se prikati
pomou grafa n sledei nain:
(A) D

A N - V - D
() D
A

N
v - D
555. Trnsforacije u
aumjanovoj teorji slue utvri

vnju invarijantnih svojstva kojima se odlikuju generir
ne struktur. Operandom se naiva ona poetna strktur
od koje se, prmenom odreenih trnsforacionih prvi
la, deriviraju sve ostale. Transfonn je svaka strktur na
stala u prcesu ovakve derivcije.
Opernd i odgovrjui trnsfori obruju takozno
T-polje (= transfonnaciono pole). Strktur jednog T-po
lja odruje se s pogledom na srdnosti i rlke meu
trnsforima koji ga sainjavaju. Stepen ovih srdnosti
odnosno rlia odmerva se prma brju istovetnih od
nosno rlitih rlator. Isti kiterj se primenjuje i za
odrivnje stepena bliskosti odnosno udaljenosti meu
sinonini strkturma.
Postoje tr tipa T-polja: (I) tip s konekciom, (II) tip sa
semikonekciom i (III) tip bez konekcie. Tip (I) se ostva
rje trnsforacijom jedne grmatiki oforljene "fraze",
s tim to se u svakom transforu zadrava ista konstitutiv
na veza koju ispoljava opernd. Tip (II) se ostvrje ukoli
ko se trnsforacija primenjuje na grmatiki oforljenu
"fr" ; drgi se uslovi ne postavljaju. Tip (III) se odlikuje
time to mu je opernd grmatiki neoforljena "fra" .
Uzmimo da luna strla iznad simbola prikazuje pravac
konstitutivne dominacije, s tim da je vrh strle uprvljen
na lan pod dominacijom. Uzmimo za opernd "frau"
R
3
0 R
2
0 koja moe biti egemplifcina rskim primeri
ma (l) vsokj princip i (2) irokie plei. Uzmimo da je
prmer (l) trnsforisao u vsoko principal'nyj, a primer
(2) u iroki v pleab. Ocenjeno s take gledita konstitui
sanja T-polja, pri trnsforaciji prmer (l) ostvaren je tip
{), a pr trnsforaciji primera (2) ostvarn je tip (II) . U
simbolikom prikazivanju to dobija sledei vid:
Ako, pak, odabermo grmatik neoforljenu "frau"
R
3
0, R
1
0 = abystri beit, onda trnsfori kao R4R30
R
3
R
1
0 = bystro begui, R
3
R
3
0 R
2
R
1
0 = bystri beg itd.
obruju T-polje tipa (III) .
556.
aumjan je svoju teoriju izloio pri put na jed

nom naunom skupu posveenom prblemima trnsfor
macionog metoda krajem 1961. godine (v. bibliogrfske
napomene u 557) . U prdubljivanju pojedinih delova
teorije uestvoval je, uz
aumjana, i P. A. So bo leva. Ta je
teorja jo uvek u fai dorivnja. I te okolnosti prizia
zi i injenica da je u nek pojedinostima nejana, otvor
na ktikm prmedbama.
557. Kao to je ve spomenuto (v. 556), svoja orgial
na shvatanja o jeziku iloio je aumjan pr put 1961. na
savetovanju o prblemima trnfonacionog metoda. N je
gov rfert, pod naslovom "Teorja klsov slov", tampan je
u zborku Tezisy dokladov na konferncii po strkturoj
ligvistike posvjaennoj prblemam trnsfonacionnogo
metoda (Moskva 1964) . V. i sledee radove: S. K. aumjan,
Prblemy teortieskoj fonologii", Moskva 1962; S. K. au
mjan, "Pordajuaja lngvistieskaja model' na bae prn
cipa dvhstupenatosti", Va 2, 1963, 57-71; S. K. aumjan i
P. A. So bo lev, "Applkativnaja pordajuaja model" i isi
slenie transfonacij v rskom jake", Moskv 1963; S. K.
aumjan, "Strkturaja lngvistika", Moskv 1965; S. K. au
mjan, "Outlne of the Applcational Genertive Model for
the Description of Language", Foundations of Language,
Vol. l N 3, 1965, 189-222; S. K. aumjan and P. A. Soboleva,
"Trnsforation Calculus a a Tool of Sepantic Study of
Natural Languages", Foundations of Language, Vol. l, N 4,
1965, 290-336; S. K. aumjan i P. A. Sobolev, "Osnovanija
porodajuej grmmatik rsskogo jayka", Moskv 1968;
S. K. aumjan, "Prblems of Theortical Phonology'' (= Ja
nua Linguarm, Seres Minor, 41), The Hague 1968.
Posebno se prporuje zborik Prblemy strkturoj
lngvstiki 1967, Moskv 1968. U njemu se, pord aumja
novih studija "Semiotika i teorja pordajuih gati."
(str. 5-17) i "Abstye dervcionye sistemy i applkativ
naja pordajuaja model' (str. 136-201), nalaze i rdov
drgih istaknutih sovetskih strnjaka, angaovanih oko
produbljivanja algebake lingvistike. U nekima od njih jezi
k se takoe prstupa sa pozicija
aumjanove teorje.
Obrloenje svojih lingvistikih stavova s ftlozofske
tke gledita dao je
aumjan u knjizi "Filosofskie voprsy

teoretieskoj lingvistiki", Moskva 1971.
STRATIFIKCIONA GRTK1
558. Poev od 1963. godine panju ir lingistike jav
nosti poeli su privlaiti rdov amerkog lngiste Sid
neya Lamba na zanivnju nove lingvstike teorje koju je
on naao stratiikacionom gramatikom. U izbor pristu
pa jeziku Lamba je oprdeljivalo, sem poznavnja klaino
amerke lingistike, njegovo iskusto u rdu na main
skom prvoenju. Iz apekta tog iskustva postavljani su i
ravani pojedini teorjski prblemi.
559. Lamb polazi o toga da je jezik sistem veoma kom
pleksnog ker, igraen na bai jedinstvenog fnkcio
nisanja ritih podsistema krz koje doli podjednako
do izraja i znaenjska i glasova strna jezika. Svaki po
jedinani podsistem ima stktur koja je obrovna ana
logno prncipu obrovnja koji ispoljava strktur jezi
kog sistema uetog u celini.
1 Stratitaciona gramatika, uprkos svojih oprdeljenja za "al
gebarku notaciju" (iji je matematiki smisao, uostlom, spo
ran) nije ovde podvedena pod "algebarku lingvistiku", ve je po
sebno idvojena. Ovo stoga to ona predstavlja direktni raojni
ogranak tipino amerike lingvistie budui da je sutina njene
teorije neposredno zanovana na klaino amerikim shvatanji
ma o znaaju izdvajanja jezikih nivoa (v. 354) .
Jeziki fenomeni se ostvarju na rnim nivoima, hije
rrhijsk sreeni po znaaju u prcesu komunikacije -
najvii je znaenjski, a najnii fonetski. Ove nivoe Lamb
naiva stratumima (otuda i terin stratiikaciona gra
matika). Njihov brj nije striktno utvren, moe da varir
prema konktnoj situaciji u nekom datom jeziu. Za po
trebe opisa engleskog jezia Lamb prdlae est strtuma:
hipersememiki, sememiki, /eksemiki, morfemiki, fo
nemiki i hiofonemiki. U okvir jedinstvene strktur,
koja je rzultat meusobne najtenje povezanosti ovih
est stratuma, trbalo bi rliovati tri osnove kompo
nente: semo/ogiu, gramatiku i fonologiu. Svaka od tih
komponenata obuhvata po dva strtumska sistema (semo
logija ukljuuje hiperememiki i sememiki strtum, gr
matik leksemiki i morfemiki, a fonologija fonemik i
hipofonemiki) .
560. Na svakom se strtumu ostvarju svojevrne jedi
nice, dakle ukupno est vrta poto je ukupno toli brj
utenih strtuma. U okviu ovih vrta ima specifnih ti
pova koji se na svkom strtumu paralelno manifestuju u
pogledu prncipa oforljenja i osnove fnkcije. Da bi
ov pojavu janije istakao, Lamb je prbegao terinolo
kom rgrniavanju pomou paralelno obrovanih ter
mina. Tako hijerhijski najvi strtum ukjuuje kao svo
je jedinice hipersememu, hiersemon i hipersemu, onaj za
njim sememu, semon i semu, tri /eksemu, /ekson i /eks,
etvrti moremu, moron i mor peti fonemu, fonon i fo
nu, esti hipofonemu.
Terini bez karakteristinog sufksa -ra odnosno -
on (dakle: hiperema, sema, leks itd.) odnose se na kon
kretnu realizaciju koju poprima jedinica datog strtuma
na strtumu koji je hijerrhijski neposrdno nii i time u
izvesnom smislu datome strtumu podreen. Jedinice bi-
lo kojeg datog strtuma kad su posmatrne in abstracto,
dakle bez obzi na konkretan vid ralizacije, obuhvtaju
se terinia obrovanim sufksom - (hiperemema,
semema, leksema itd. ) . Terin igen suftksom -n r
ze.an je za svaki konstitutivni deo neke -mske jedinice
(tako npr. morema vuk-, koja fnkcionie kao kornski
deo lekseme vuk, sadri kao konstitutivni elemenat mor
fon -k-; taj se morfon ralizuje kao --lkoliko je u pita
nju vktiv singular: vue) .
Svki se strtur odlkuje svojom specinom takti
kom, tj skupom prvila naanih taktikim na osnov ko
jih se vi strkturnje onih jedinica kojima je u okvu
datog strtuma rprzentovn jedan konktan iskaz. Pr
ma naiv strtuma o kojem se rdi odruju se i naivi
taktikih prvla: morotaktika pravila, leksotaktika,
semotaktika itd.
Meusobno povzivnje strtuma ostvarje se pomou
pravil realicie. Ta prvila, u stvri, prtvarju jedan
dati vd ostnostl iskza na jednom datom strtmu u
drgi, nov vid ostvnosti koji odgovar specifnoj pr
rdi novoosvojenog neposrdnog susednog strtma.
Prvila ralizacije su srenog karakter (engl. ordered r
les), tj. stpaju u dejstvo po odrenom rdosledu. Ona
dolaze do izraaja u kontekstu posrdstvom delovanja tak
tikih prvila. Reaacija obuhvata sobom prncipe uspo
stavljanja alteracija jezikih jedinica, prncipe obrov
nja jezikog znaka, a takoe i mogunost da jedna jedini
ca veg rda bude prdstavljena dvema jedinicama nieg
rda i obruto.
561 . Strtiflacioni opi jezika obavezno ukljuuje "al
gebarku notaciju", tj. upotrbu kompleksne gfke
simbolizacije. Tu se, pr svega, pojavljuju rliita "dreta"
i "vorv". Nenavilom itaocu potrbno je mnogo
strpljenja i napor da se navikne na "itanje" bezbrjnih
"m" sa linijama koje se kompliovano prpliu i na i
jim pojedinim krajevima niu "vorvi", opet u svojstu
svojevrnih inorativnih znakova. Mada prosedei prikazi
vnja u pri mah izgledaju pozajmljeni iz oblasti matema
tikih nauka, oni nisu, kao to je Hackett tano prmetio2,
iskoreni u smislu nekih strktno matematiki koncep
cija. N j ih ovo tumaenje je savim prizvoljno odabrno,
z specifne potrebe stratifkacionog opisa. Sasv je spe
cifina i terinologija, i pri tom prlino komplikovana,
to nenaviklom itaocu takoe stvr tekoe.
562. Poslednjih godina je strtikaciona grmatika
prtrpela iesne modikacije. Sistem strtuma je rorga
niovan tako da je svakome strtumu dodeljena mogu
nost alterativnog strkturnja, zavisno od moguih
kontekstualnih ogranienja koja se postavljaju datome is
kazu. Ujedno je i smanjen brj strtuma koji bi bi neop
hodni za jeziki opis. Pri tom je i grafko prkaivanje
obogaeno jednom novom vrtom "vor" uvedenom rdi
prciznijeg povezivanja "taktikih" delova "mre" sa "rali
zacionim" delovima.
563. Dana privrenici strtifkacione gramatie insisti
rju na tome da strtikacioni pra ima posebnog znaa
ja zbog toga to omoguuje sagledavnje odnosa na bai
kojih se konstituie data inforacija u svesti govorog li
ca, da bi zatim bila izraena rima. Stoga neki od njih (na
prmer David Lockwood) naivaju strtiftacion u grmati
k kognitivom lingvitiom (suprtstavljajui je deskrp
tivnoj i genertivnoj lingvtici) .
564. Strtikaciona grmatika je imala dosta odjeka u
svetu, narito u pri mah kada su objavljena osnovna
2 U svom pr Lmbve teorje, objavljenom u Lg- v. 565.
Lambova gledita. Meu onima koji su je tada prvatili
bio je i poznati amerik lingvista Ch. Hackett. Ve krajem
ezdesetih godina je on, meutim, izrkao krajnje pesimi
stiku ocenu vrdnosti strtiftacionog prilaa jeziku (v.
navedene podatke u 565) .
Lambovi pogledi su narito izrito uticali na forira
nje osnovnih teorijskh koncepcija P. Sgalla (v. 545) .
565. Lambova teorja je objavljena pri put 1962. godi
ne pod nalovom "Outline of Stratifcational Grmmar" u
Berkeleyju (Berkeley - Calforia) u ogrnienom brju
prmerka, za potrbe studenata. U svom defnitivnom vi
du postala je u celini dostupna javosti tek 1966. godine,
u kjizi koja nosi isti nalov (izdanje Georgetown Univer
sity Press, Wahington D. C) . U ovoj se knjizi nalazi, doda
ta i Lambovog izlaganja, studija Leonada E. Newela:
"Strtifcational Analysis of an English Text" (str. 73- 106) .
Uz Lambovo izlaganje dat je i bibliografski spisak, u kojem
su navedeni, pord ostalog, i svi vaniji Lambovi radovi. V.
i knjige: A. Makkai and D. G. Lockwood, "Readings in Str
tifcational Linguistics", Univerity of Alabama, 1973 i
Geofry Sampson, "Stratifcational Grmmar", a Defini
tion and an Example" (= janua Linguam, Series Minor
86), The Hague 1970 (u odbrnu strtifkacione teorije,
uz egemplifkaciju njene efkanosti na sistemu brojeva
engleskog jezia) .
Posebno se skree panja na knjigu David G. Lockwood,
" I ntroduction to Strtifcational Linguistics", New York
1 972, gde je najpotpunije izloen aktuelni vid stratifkacio
nc grmatike.
Strtifkacioni pristup jeziku zastupa Ch. Hackett u
svome rdu "Language, Mathematics, and Linguistics",
Curent Trnds i Linguistics 3: Theortical Foundations,
izd. Th. A. Sebeok, The Hague 1966, 155-304 (objavljeno
1967. kao posebna knjiga u ediciji Mouton: janua Lingua
rum, Series Minor 60) . Meutim, on se svojih pogleda od
re u pr Lambove knjige objavljenom u IAL, Vol.
34, N 2, 1968, str. 145-153.
NEOFIRTHIJANSK LINGVISTIK
REPREZENTOVANA "GRMATIKOM
SK I KTEGORIJA "
566.
ezdesetih godina ugled brtanske lngvstike veo

ma je porstao zahvaljujui u prom rdu rdovima jezi
kih strnjaka iz Edinburgha. Edinburgh je ve due v
me centar neofirthianaca, tj. idejni sledbenika Johna
Rupera Firtha (1890-1960) .
Firh je bio lingvsta iroke kultur, poznavalac mnogi
jezika. Fonetsko-przodijski i estetsko-antropoloki vidovi
jezikog fenomena ulazili su u krug osnovnih tema njego
vih lingvistikih rmiljanja. Posveivao je naritu pa
nju i ulozi konteksta u odrivanju znaenja izraenih je
zikim srdstvom (stoga je njegovo uenje o jeziku pozna
to i pod imenom kontektualne lingvitike).
Uticaj Fihovi ideja na mlade genercije jeziki str
njaka u Velikoj Brtaniji bio je osetan. Posebno se Edin
burgh afrisao kao istaknuti centar neoflrthijanima, i to u
prom rdu zahvljujui rnomeu Firthovog uenika M. A.
Hallidaya, tvora nove lingvstike teorje, takozne gra
matike skala i kategoria (engl. scale-and-categor gram
mar). Posle Hallidaya najpoznatiji neofhijanac tokom e
zdeseti godina bio je Rober M. W. Dion, zapamen od
mnogih i po svojim polemikama s prdstavicima gener
tivne grmatike Chomskog. Od mladih brtanski lingvsta
sc u pos led nje vrme svojim rdovma naito istiu J.
Lyons i J. M. Anderon (takoe - Edinburgh), koji su se
uglavnom priklonili genertivnoj gramatici.
567. M. A. K. Haliday je uao u istoriju lngvistike 1961.
godine kada j e (u aopisu Wor, Vol. 17, N 3, 241-292) ob
javljen njegov lanak "Categories of the Theor of Grm
mar". Taj je lanak izavao ivo intersovanje na ranim str
nama, posebno u SA. To je bio uprvo trenutak kada su
mlade genercije amerikih lngvista prihvatale s ogromnim
oduevljenjem ideje Noama Chomskog (v. 458-464) . Hal
liday je iaao sa svojim teorijskim prgramom koji je, po
rd nekih srodnih stavova, sadravao i mnoga neslaganja s
osnovnim postavkama generativne grmatike. Diskusije
koje su oko toga usledile uprvo su najvie i doprinele
skrtanju panje amerke lingvistike javnosti na brtan
ska dostignua u oblti jezike teorije.
Halday se prklamativno distancirao od generativne
grmatike ve pr odrivanju osnovog prvca svog lingvi
stikog intersovanja. Za rliku od Chomskog i njegovih
prstalca, koji insistirju na tome da je najvnije objasniti
lingistiku kompetenciju govorog prdstavnika date je
zike srdine (v. 462), Halliday odruje sebi kao glavni
zadatak da ukae na principe na kojima se zasniva lingvisti
ko ispoljavanje govorog prdstavika. S drge strane, me
utim, i on verje u celishodnost uspostavljanja jedne "du
binske grmatike" u kojoj e svaka jedinica biti opisana kao
mnotvo apstrktnih gramatikih osobenosti. Po toj fnda
mentaloj postavci, koja implici i odgovjui metodo
loki postupak u analzi, Halidayeva grmatika je bliska
istovmeno i sa genertivnom grmatikom i sa "grmati
kom orijentisanom ka sadrini" (prenstveno u onom vidu
u kojem je rprzentuju rdovi P. Hartmanna - v. 576) .
568. Po miljenju Haldaya, strkturalni pristup jeziku
nije najsrniji jer se oslanja na sintagatku osu (v. 408)
jezikog ispoljavnja (strktur je, istie Haliday, po sebi
sintagatska kategorja iji su elementi fnkcionalne vrd
nosti, kao na primer "subjekat" i "deterinator") . Mnogo je
prhvatljiviji sistemski prstup, tj. orijentisanje ka lingvisti
k fenomenima ispaljenim na pardigatskoj osi (v.
408) . Sitem je, naie, za Halldaya pardigatska katego
rija konstituisana na bai kontrstivih osobenosti (kao
to su: singular l plural, aktiv l paiv, potvnost l negir
nje i sl. ) . Za lingvstu sistemnost trba da je mnogo bitnija
od strkturosti uprvo zbog toga to ona ukauje na to
koje su kontrtive crte rlevantne u datome jeziku, dok
strkturost prsto otkriv mehanizam po kojem se ti r
levntni kontrsti ispoljavju. U stvar, za Hallidaya je
strktur neka vta povrinskog fenomena, dok je sistem
ono baino, tj . ono to se postavlja kao fndamentalni
uslov za fnkcionisanje dubinske grmatike.
Rliite semantike osobenosti bivaju iskoriene u
svojstvu kontrtivni osobenosti na osnov kojih se uspo
stavlja sistem. Neke od njih su baine, to znai meusob
no neuslovljene pa, prma tome, i hijerrhijski nesreene.
Drge su, meutim, hijerhijski srene, to znai da se pr
vo ostvje jedna data pojedinost kao glavna, pa tek onda
drga, sekunda po znaenju, zavisna od pre, tj . implici
rna njenim prustvom. Terini skala delikatnosti (engl.
scale of delicac), stepen baiosti (engl. degree of ba
sicness) i dubina (engl. depth) odnose se uprvo na adme
rvanje zavnosti u ovom smislu koja postoji meu datim
osobenostima. Dubina jedne date osobenosti zavisi, u stva
r, od toga kolio ia drgih osobenosti-posrdnika izme
u nje i onog bainog znaenja iz kojeg se data osobenost
ivodi po odrenom hijerhijskom rdosledu.
Sistem je najvnija kategorija koju trba da obuhvati
grmatik teorja, a ona nije jedina. Postoje, pord siste-
ma, jo tri fndamentalne kategorije grmatike: jedinica,
klasa i struktura. Terin jedinica odnosi se na pojave
koje se odlkuju gramatikom strkturiranou. Broj jedi
nica varir od jezika do jezika (za engleski bi, po Hal
dayevom shvatanju, trebalo idvojiti sledei pet: auto
nomnu renicu, tj . renicu koja nije konstituent drge
reenice, renicu-konstituent, grpu ri, re i morfe
mu) . jedinice implicirju ostvarenje odgovjue jezike
pojedinosti u odgovarjuim kombinacijama. Klasa obu
hvata jezike pojedinosti srdne po nainu uestvovanja u
strkturirnju jezikh pojedinosti vieg hijerrhijskog
rnga. Strktura se svodi prsto na rmetaj elemenata
koji se sreuju po "pozicijama". Sve se te fndamentalne
kategorije, uzete ponaosob, ocenjuju prma rliitim
skalama apstrkcije (s pogledom na meusobni odnos nji
hovih sastavnih elemenata) . Zatim se parlelno ocenjuje,
opet prema rliitim skalama apstrakcije, (l) meusobni
odnos fndamentalnih kategorja i (2) njihov odnos pre
ma onom jezikom korpusu koji je posluio kao medijum
njihovog ispoljavanja. Ove skale apstrakcije o kojima je
re ukljuuju, pord pomenute i skale delikatnosti (ko
jom se, u stvari, identifkuju konstituenti na rliitim ni
voima) , jo i skalu eksponencie i skalu ranga.
Dok skala delikatnosti redovno otkrva brj i karkter
detalja ija ukupnost obezbeuje jezikim kategorjama
individualnost, dotle skala eksponencije ukuje na nain
na koji se ispoljava povezivanje apstraktnih kategorja teo
rije sa datom jezikom ralnou. Pri utvrivanju stepena
eksponencije ide se, na primer, za tim da se utvrdi do ko
je je mer jednom konktnom jezikom forom signali
zirno prsustvo odrene grmatike osobenosti kojom
se odlikuje cela konstrkcija (ispituje se, rcimo, do koje
mer oblik optuen u renici on je bio optuen, odru-
Pravci u lingvitici l 1 1 1
je svojim prisustvom celu datu konstrukciju kao paivu) .
Skala rnga sa svoje strne inforie o postojeoj hijerr
hizaciji meu jeziki jedinicama (od pet pom en utih jedi
nica karakteristinih za engleski, renica je najvieg rn
ga, morema najnieg) . Teorija ukljuuje i pojam pomera
nja du skale ranga (engl. terin: shunting koji se od
nosi na neprekidno meusobno povezivanje jedinica r
liitih rngov. Voenje runa o ovoj okolnosti namee
se kao impertivni zadatak pr jezikoj analizi. To prkti
no znai da analiza renice ne moe biti konano oba
vljena sve dok se opis morfeme ne ii, a ni obrtno.
569. S obzim na to da se eksplicitno ijanio za "tek
stualnu lingtiku", tj. za voenje runa o jezikom kor
pusu, Haliday insistir na tome da svaka adekvatna ligvi
stika deskripcija treba da se satoji u uspostavljanju od
nosa izmeu teksta i kategorja teorje. Pr tome poslu do
le do iraja nivoi fonne, supstance i konteksta.
Supstanca ia dv mogua apekta: (a) slune efekte i
() vuelne oznake. Pod forom trba rumeti orana
ciju supstance u osmiljene fenomene, a pod kontektom
- s jedne strne odnos fore prma nelngvistikim oso
benostia onih situacija u kojima se jezik ostvje, a s
drge - njen odnos prma lingvstikim obelejima prsut
n izvn konkretne jezike pojedinosti koja se rmatr.
U vezi s tim je i injenica da kroz jezi dolae do izraaja
dve vrte znaenja: fonalno zaenje i kontekstualno
zaenje. Foralno znaenje jedne jezike pojedinosti
svodi se na njenu fnkciju u spletu drgih foralnih rl
cija. Kontekstualo se znaenje tie odnosa prma vantek
stualim obelejima. Taj odnos, meutim, nije dirktnog
ker; on se ostje na osnov pozicije date pojedi
nosti u okv lgistike fore. Kontekstualo znaenje
je stoga logki zvisno od foralog znaenja.
1 12 jezika ipitivanja u X veku
Fora ovde, u stvar, ukljuuje dv meusobno pove
zana nivoa, grmatiki i lekik. Kontekt se, meutim,
maniestuje kao neka vrta "meunivoa" ija se sluba sa
stoji u uspostavljanju rlacija prma vantekstualnim oso
benostima. Fora je, s drge strne, povezana s glasov
nom supstancom posrdstvom jednog drgog "meuni
voa" koji se naiva fonologijom.
Glva supstanca spada u oblast fonetski pruava
nja. Budui da ispituje neke sasvim specine fenomene,
fonetika je posebna nauna grna, neobuhvena teri
nom lingvitia. Lingvstika, i fonetika zajedno sainjavju
"lingvistike nauke".
570. Najvie zapaene, najoriginalnije pojedinosti u teo
rji Hallidaya svode se na koncepciju kontinuuma.
Po Halidayu, osnovni odnosi u jeziku nisu opozicio
nog ve kontinuumskog karakter. Naime, konkretni jezi
ki fenomeni ne morju uvek manifestovati jasno svojstv
neke date kategorje A nasuprt nekoj datoj kategoriji B,
i obrtno. U apstrkciji gledano, kategoriju A povezuje s
kategorjom B neprkinut nit, tj . kontinuum. Konkrtni
jeziki fenomeni (xl, x2 . . . x ostvju se u izesnom
smislu du te neprkinute niti, poev od A pa sve do B.
Dok na prmer, x
1
ilustrje u maksimalom stepenu svoj
stva kategorije A, a x16 u maksimalnom stepenu svojsta
kategorije B, dotle e x4 ilustrvati ono isto to i x1 ali u
slabijem stepenu, X1
2
ono isto to i x16, ali takoe u slabi
jem stepenu, dok e X biti u podjednakoj meri netipian
prdstavik kako kategorje A tako i kategorje B.
Pojam kontinuumske rlacije identiftovan j e u Halli
dayevoj teorji engleskim terinom eline, dok se teri
nom gradient (engl. gradient) prcii injenica da se
ia u vdu kontinuum tano odren nekim datim polo
va A i B (up. n prer opadajuu idiomatinost i rtu-
Pravci u lingvitici I 1 13
u grmatinost engleskog predloga of u sledei prime
rma, koji su odmerni po datome gradijentu "idiomati
nosti" l "grma tinosti" s tim da se poe u analzu poev od
pola "idiomatinost": in spite of the hotel 'uprkos hotelu'
- at the sight of the hotel 'ugledavi hotel' - in the lounge
of the hotel 'u drtenoj prostorji hotela') .
Dok se u okv drgih lingstikih teorija panja po
prvlu koncentrie prenstveno (i ak i jedino) na tipi
ne prdstavnike odrenih kategorja, dotle je za Halli
dayev pristup jeziku karkteristino to da ba netipini
(prlani) sluajev dolae pod rfektor panje. Jeziki fe
nomeni, po Hallidayu, i ne mogu drkije da fnkcioniu
nego pod onim uslovma koje im pra kontinuumski k
rakter jeziki odnosa. Stoga svaki put kad poemo u ispi
tivnje konkretnih ralizacija neke odreene kategorije A
ve unapred mormo oekivti da e prda date ktego
rje biti ostarna nejednako, u rliitim stepenima zatu
pljenosti. Pri tom e se neminovno nai i takv primeri ko
ji e manifestovati u jednakoj mer i svojstva date kategori
je A i svojst neke drge kategorije B. Prstalice Hali
dayevh shvtanja naglaavju da su uprvo takvi prelani
sluajev od posebnog intersa za nauku zato to otkrivaju
one deonice na kontinuumskoj niti na kojima se vi uza
jamno proimanje dveju uticajnih sfer onih kategorija
koje su postavljene kao meusobno suprotstavljeni polovi
u okv datog grdijenta.
Terin delikatnost odnosi se u ovoj oblasti teorije na
sumu svi onih pojedinosti koje sainjavaju jedan dati kon
tinuumski odnos. Poto broj pojedinosti vrir od sluaja
do sluaja, to se i konkretni gradijenti meusobno rlikuju
po stepenu u kojem je zatupljena kategorija deliatnosti.
U svetlu ovako postavljene teorje kontinuumskih od
nosa Haliday je prenstveno ispitivo povezanost leksi-
kog sa grmatikim nivoom, istiui da, uprvo zbog svega
ovoga to je ve reno, u jeziku i ne moe doi do nekog
prciznog rgraniavanja grmatikih od leksikih feno
mena.
571 . Firthovi pogledi na jezik izloeni su najpotpunije
u kjizi ). R. Firh, "Paper in Linguistics 1934-1951", Lon
don 1957 (prtampano 1964, Oxfor) ; tu su sakupljene
najvanije Firthove studije iz vmenskog peroda koji se
pominje u nalov. Iste 1957. godine (u Oxfordu) obja
vljen je (pod Firthovom rdakcijom i sa njegovim prdgo
vorom) zborik "Studies in Linguistics" koji sadri rdove
pisane u duhu Firthove kole. Godine 1966 (u Londonu)
publikovan je i zborik "In Memor of J. R. Firth" (id. C.
E. Baell, J. C. Catford, M. A. K. Haliday i R. H. Robins)
gde su, pord drgih potovlaca i prjatelja J. R. Firtha, i
najistaknutiji neofJhijanci, Firhovi uenici, priloil stu
dije posveene prdubljivanju "kontekstualne lingvistike".
V. i D. T. Langendoen, "The London School of Linguistics.
A Study of the Linguistic Theories of B. Malinowski and J.
R. Firth", M. I . T. Prss, Cambrdge Mass. , 1968.
Od jugoslovenskih lingsta pri je primenio Hallidayeve
kriterije u jezikom ispitivanju Ranko Bugarki.
itaoci se
upuuju na njegov rd "O meuzavisnosti grmatike i lek
sike strktur savrmenog engleskog jezika", Anali Filo
lokog fakulteta sv. 6, Beograd 1966, 415-432 (rvidirna
verija ovog rda objavljena je pod naslovom "On the In
terrelatedness of Grmmar and Lexis in the Strctur of
English" u asopisu Lingua, Vol. 19, N 3, 1968, 233-263) .
Pord najvanijeg rda M. A. Haldaya, "Categores of
the Theor of Grmmar" (Wor, Vol. 17, N 3, 1961, 241-
Pravci u lingvitici II 1 1 5
292) prporuje se i njegova studija "Class i n Relation to
the Aes of Chain and Choice in Language" (inguistics 2,
1963, 5- 15) gde je posebno izloeno trtianje pojma ka
se u svetlu njegove teorje.
Robert M. W. Dixon zaloio se za Halidayev teorju u
svome lanku "A Logical Statement of Grmmatical Theor
as Contained in Halliday's 'Categories of the Theor of
Grmmar (Lg. Vol. 39, N 4, 1963, 654-668) . Svoje teorjsko
stanovite izloio je najpotpunije u dve knjige: "Linguistic
Sciences and Logic" (The Hague 1963) i ''hat is Language?
A New Apprach to Linguistic Description" (London 1965) .
U kojem se smislu neofrthijanska teorijska stanovta
povezuju s prktinom natavom jezika ilustrje knjiga:
M. A. K. Hallday, P. D. Strevens, and Angus Mclntosh,
"The Linguistic Sciences and Language Teaching", London
1964. V. i: A. Mclntosh and M. A. K. Halliday, "Patters of
Language. Paper in General, Descrptive and Applied Lin
guistics", London 1966.
Britansku lngvistiku lepo prikazuju i pominjani rdovi
J. Lyonsa - v. 449.
"GRTIK KOJA SE TIE SARINE"
572. Trdicije Humboldtovog uenja o jeziku (v. 77)
trju neprknuto u nemakoj srdini do dananjih dana.
Ravijajui ovo uenje u periodu od tridesetih godina ovog
veka do danas, nemaki naunici (t. neohumboldtovci)
nisu ipak ostajali izolovani od svega onoga to sc dogaa
lo na drgim strnama u lingvistici. Tako je, poetkom
drge polovine ovog veka, doao do svog punog ira, i
veeg odjeka na strni, poseban tip lingvistikog miljenja
poznat pod terinom gramatika koja se tie sadrine
(nem. die inhaltbezogene Grammatik) 1 iji su korni po
li od Humboldta, ali iji su postupci analize i klasifka
cije jezikh jedinica u osetnoj mer inspisani tekovinama
klasinog strkturlizma (uprkos injenici da su se pojedi
ni prdstavici ovog prvca, u rnim prilikama, eksplicit
no izjanjavli kao antistrkturalsti) . Najvie zasluga u za
snivanju u daljem rijanju ove lingvistike kole imali su
Leo Weisgerer (kome je ak bio pridodat naiv "Hum
boldt rdivivs") , Hans Glinz (rdom
vajcarac, ali nasta

njen u_SR Nemakoj i po svom delovanju ukljuen u nema
ku lingvistiku sredinu) , Walter Porig, Hennig Brinkmann i
1 Pojedinci umesto, ili pord, gamatike pominju i lingvisti
k (nhaltbzogene Sprachwissenschaf). Terin gramatika je
ipak u ovavom kontekstu ee u upotrebi.
Hugo Moser. Poetkom ezdesetih godina, kada je oblast
sintaksikih ispitivanja dola u centar panje manje-vie
svuda u svetu, rdovi Peter Hartmanna, koji su bili obja
vljeni u publkacijama poznate holandske izdavake kue
Mouton, odigrli su bitnu ulogu u skretanju panje ino
strne lingvstike javnosti na rd prdstavni "grmatike
koja se tie sadrine". Poetkom sedamdesetih godina
mnogi prdstavnici ove kole nali su zajedniki jezik sa
sociolingvistima (v. 580) i pristupal njihovim rdovima.
573. Odsudan trnutak u roju ove kole natupio je
onda kada je jedna grpa lingvista 0 Erben, H. Gipper,
H. Glin, P. Grbe, P. Hartmann, G. Ipsen, K. K. Klein, L.
Mackensen, H. Moser, W. Porig, J. Trier, L. Weisgerer)
osnovala drtvo "Sprche und Gemeinschaf". Zaluga je
Drtva (posebno L. Weisgerer) to je (poetkom e
zdesetih godina, u Disseldorf) poknuta inteniva pu
blikaciona aktivnost (u serji "Grndlegung", kao tom I,
objavljena j e, jo 1962. godine, danas u SR Nemakoj veo
ma popula knjiga Henniga Brnkmanna "Die deutsche
Sprche. Gestalt und Leistung"; u serji "Studien" izala je
1963. godine, kao tom I, knjiga Helmuta Gipper "Baustei
ne durh Sprchbetrachtung. Neuer Sprchbetrchtung
im Austausch mit Geistes - und Naturissenschaf) . Tie
je takozani "Areitskris fir deutsche Sprche"
2
, oko ko
jeg su se okupljale uprvo najvatrenije prstace ove ko
le, dobio izvrnu mogunost uticaja na forirnje ling
stikog miljenja kod mladih genercija iji je materji je
zik nemaki.
2 Taj su radni kolektiv, p zavretku poslednjeg rata, zanovali
H. Brinkmann. T. Frings, M. G lin, G. Ipsen, W. Porig, J. Trer, i L.
Weisgerbrsa zadatkom da produbljuje studije nemakog jezik.
Pravci u lingvitici l 1 19
574. Ideja o sadrinskoj oranizaciji jezika zauzima cen
trlo mesto u rperoar pojmova kojima operiu prd
stavnici "grmatike koja se tie sadrine". Odgovarjui ne
maki terin inbaltlicber Au.anu podrumev, u stvari,
ono to je za Humboldta innere Spracbfonn 'unutranja je
zika fora' (v. 71) . Ne zaboravlja se ni na znaaj unutr
nje tvorke sile (po Humboldtovoj terinologiji enerea,
a po terinologiji neohumboldtovaca: Titigkeit 'delat
nost', Arbeit des Geites 'rd duha' ; Emanation des Geites
'emanacija duha') koja, kako se istie, s jedne strne utie
na nae sananje o svetu, a s drge omoguava ispoljava
nje ovekovog duhovnog bia. Humboldtovim stavovima
inspirisana su i mnogobrjna teorjska rprvljanja o to
me kako jezik doprnosi poimanju sveta (koji se defnie u
rliitim aspektima) . Prces vdnovanja sveta od strne
govorog kolektiva ogleda se u materjem jeziu (nem.
terin die Mutterspracbe). Materji jezi jeste ovde lin
gvistiki pojam koji, suprtstavljen pojmu govor, ima u
sutini smisao Saussurove kategorje langue u suprtno
sti prma parole (v. 318) . Prstalice "gramatie koja se ti
e sadrine" oprdeljuju se za pruavanje fenomena ma
terjeg jezika s uvernjem da se samim tim u i inter
sovanja postavlja ono to je uprvo najvanije: sadrinska
strna jezika.
Sve to spada u "unutranju" (tj. pojmovnu, kategorijal
nu, duhovnu) foru jezika zastupljeno je, po miljenju ne
k od najistaknutijih prdstavnika ove kole, jednim sku
pom vie i manje rprstrnjenih strukturlnih karkter
stika. Ovakv, u sutini strukturlna orijentacija u prilaenju
prblemu ogleda se, pord ostalog, i u koncepciji o tome da
fndamentalni prdmet lingvistike analize - sadrinska
strna jezika, ukljuuje, pord sadrine datih strktur i sa
drine datih ri, i pojave oznaene terinom kategorie.
Pod kategorijom trba rumeti tipove strkturih
odnosa rprzentovanih forama, a irenih opozicija
ma. Z defmciju pojma kategorije i rijanje uenja o je
ziku na bai opisivnja rlitih vidov manifestacije toga
fenomena najzasluniji je Peter Harman. Njegove pogle
de na jezik okersat su pojedinci ak terinom kate
goria/ne lingvitike.
575. Na lngvistiku foraciju Peter Hamanna utica
le su oevidno vrlo rlite strje naunog miljenja.
Osim domae lngvistike atmosfer u koju se od poetka
srno ukopio,
3
Hartmann u je odavno bliak svet pojmov
danskih glosematiar (v. 396-06) i amerkih distri
bucionalsta (v. 352) . Dobr je upoznat i sa pogledima
logiar, posebno Husserla i Wittgensteina. Iz spleta svih
tih rnordnih uticaja irsla je Hartmannova orginalna
lingvstika linost, koja je prvkla panju mnogih, izai
vjui rliite, ponekad oprne komentar.
576. Hartmann polzi od uvernja da bi nauka o jeziku
trbalo da prvie isto lgvistike okvir i da u kj
njoj lniji postane nauka o duhu, tj . o duhovnim tvorvi
nama oveka (nem. Geiteswisenscbaf). Idui ka tome
cilju, on se u prom rdu trdi da obezbedi fndirnje
pojmova koji bi imal optelngvistiki znaaj da bi zatim
dosegao do jedne "rcionale a ipak u potpunosti pren
ljive" lngvistike teorije (on pr tom narito naglaava da
3 Najdublje su ga se dotakle ideje A. Marta (v. 89) i E. Otta
(1877-1959) , jezikog teoretiara koji je, naroito pnh decenija
ovog stolea, snano delovao na lingvistiko obraovnje mladih
genercija, posebno u oblati semaiologije (u inostranstvu je
Erest Otto najvie zapaen po svojim knjigaa "Sprchwissen
schaf und Philosophie". Berlin 1949. i "Stand und Aufgabn der
allgemeinen Sprachwissenschaf". Berlin 1954) .
su u ovome prvcu ve odluujue poteze povukli Sasus
sure i Hjelmslev) . Njegova je ambicija da naprvi model
jedne opte gramatike koji e, kada budu konkretni jezici
najzad zaista dobr proueni, biti dopunjen i proveren
konktnim jezikim materijalom. Najkrae i najprostije
reno: njega prenstveno zanima onaj komplikovani me
hanizam kombinovanja i konstrisanja koji u krajnjem re
zultatu dovodi do komunikacije.
Jezik, po njemu, trba poimati kaofonnu, tj . kao pokaa
telja svojevrnih strktura. Foru treba u principu tretirati
kao postupak iskorien rdi kombinovanja. Poto repre
zentuju odnose, fore su redovno i indikatori kategorija
(manifestuju se u vidu opozicija, a podaju se klasifikaciji u
rliite kategorije) . Po svojoj fndamentalnoj funkciji for
ma istupa kao medijum ispoljavanja obeju "supstanci" (o
pojmu supstanca v. 397) : i idejne i glasovne strne jezi
ka. Obavezna odlika fore jeste njena komplikovanost.
I Hartmann prihvata u sutini Saussurov distinkciju
langue l parole istiui da jezik postoji kao "potencijalni
sistem" kome je svojstven "parijalni sistem". U tome se
"parcijalnom sistemu" ispoljava "potencijalni sistem"; nai
me, uprvo tu dolai do aktualzovanja izvesnih odnosa
prisutnih, inae, u "potencijalnom sistemu".
Jedinice jezikog sistema su rnovrne i po hijerrhij
skom znaaju i po nainima manifestacije. Njihov se me
usobni odnos odreuje na osnovu njihove upotrebe i
njihove pozicije.
Po Hartmannu, osnovi metodoloki postupak analize
treba da ide za tim da se uti koji lingvistiki fenomeni
u kojem jeziku imaju rng kategorja. Ispitivanja trba vr
iti uzimajui u obzir nivo reenine konstrkcije i imajui
pri tom u vidu uvek prensteno odnose meu jezikim
elementima. Samo se na osnov poznavanja tih odnosa
moe naprviti teorja o forama, to e onda diktno
odvesti u sr prblema, u sadrinsku strnu jezia.
577. Intersovanje koje je tokom ezdeseti godina u
Aerci i Evrpi pobuivala "grmatika koja se tie sadri
ne", prenstveno u onom vidu u kojem je rprezentju r
dovi takvih lngvsta kao to je P. Hartmann, uslovljeno je
dobri delom injenicom da se u nainu rmiljanja o
jeziku prdstavia ove kole pojavljuju pojedinosti koje
odgovarju, u veoj i manjoj meri, stavovima izraeni u
genertivoj grmatici Chomskog (v. 460-464) . Tu je,
pre svega, ideja o relevantnosti nivoa "dubinske struktu
r", pa uvernje o tome da je osnovno u analizi utvditi
fndamentalu sintaksiku organizaciju jezika i, najzad,
injenica da se kao krajnji cij analize postavlja prodinje
u osnovni prncip organizovanja ljudske mili. U ovom
trenutku prdstavici ove kole bivaju naroito zapaeni
po angaovanju oko ramatrnja sociolingstik tema.
578. "Grmatika koja se tie sadrine", kao lingvistika
ideologija, lokalzovana je na ternu SR Nemake. U DR
Nemakoj provladava intersovanje za genertivni pri
stup jeziku (v. 467) i za t. funkcionalnu lingvitiku
(koja je u sutini dosta bliska "gmatici koja se tie sadri
ne", a je prteno orijentisana ka prktinim ciljevima -
pr svega ka negovanju materjeg jezika) .
579. Bibliografja Weisgemervih rdova (zakljuno sa
1956. godinom) objavljena je u zboriku "Sprche - Schlis
sel zur Welt. Festschrf fr L. Weisgemer", Disseldorf 1959.
U sledeem jubilarom zboriu, objavljenom (opet u Dis
seldorf, 1963. godine, povodom 65. Weisgemervog r
endana) pod naslovom "Zur Grndlegung der ganheitl-
chen Sprchaufassung", nalai se nastavak ove bibliogrf
je (obuhvatajui period 1957-1963) . V. i bibliogrfski pr
rni koji su idali (1962. u Kolu) H. Gipper i H.
Schwar pod nalovom "Bibliographisches Handbuch zur
Sprchinhaltsforchung".
Osim knjige 'Vom Weltbild der deutschen Sprche", po
menu te u 78, od rlativno novijih Weisgererv rdova
istiu se: ''Von den Ki fen der deutschen Sprche. Band I :
Grndge der inhaltbezogenen Grmma ti", Disseldor
1962; ''Von den Krifen derdeutschen Sprche. Band Il: Die
sprchliche Gestaltung der Welt" Disseldorf 1962; "Die vier
Stufen in der Erorchung der Sprchen" (= Sprche und
Gemeinschaf. Grndlegung, Band II), Disseldor 1963;
"Das Menschheitsgeset der Sprche al Grndlage des
Sprchstudium", II izd. Heidelerg 1965.
Meu danas ve klasine rdove prdstavnika "grmati
ke koja se tie sadrine" spadaju dve grmatike: H. Hrink
mann, "Die deutsche Sprche, Gestalt und Leistung", Dis
seldorf 1962; H. Glin, "Die innere For des Deutschen.
Eine neue deutsche Grmmati" (ll. izd. 1961, Bem
Minchen; I izd. 1952) . Preporuju se i sledee dve G lin
zove knjige: "Asate zu einer Sprchtheorie" (Disseldor
1962) i "Grndbegriffe und Methoden inhaltbezogener
Text - und Sprchanalyse" ( = Sprche und Gemeinschaf.
Grndlegung, Band III, Disseldorf 1965) . V. i poznato
delo H. Gippera "Bausteine zur Sprchinhaltsforchung . . . "
koje je pomenuto u 572.
Od brjnih rdova P. Harmanna najdubljeg su odjeka
imale t knjige (obja
v
ljene u ediciji Mouton, janua Lingua
rm - Seres Maior III, III
2
i III
3
, s-Grvenhage) u kojima
su najpotpunije izloeni njegovi teorijski pogledi: "Die
Sprche als For" (1959) : "Zur Konstitution einer alge
meinen Grmmatik" (1961) ; "Al gemeinste Strukturesete
124 ]ezilka ipitivanja u X veku
in Sprche und Grmatik" (1961) . Iste 1961 . godine ob
javljena je (u Assenu) i njegov knjiga "Zur Theore der
Sprchwissenschaf" koja je takoe prvukla panju.
U Hartmannovoj knjizi 'Wessen und Wirkung der
Sprche im Spiegel der Theorie Leo Weisgerber" (Hei
delber 1958) izloene su kompetentno neke od osnov
nih ideja kojima se odluje ov kola u celini.
Strnjaci za nemak jezi zaintersovae se svakako
posebno za zborik "Das Ringen um eine neue deutsche
Grmmatik" (objavljen 1965. gdine u Darstadtu) gde
su ukljueni i nek noviji rdovi onih istaknutih gerani
sta koji su bitno utical na roj lngvtike koncepcije i
metoda u SR Nemakoj. Nek od autor nisu Nemci, ali
meu njima ima i najeltnijih prdstavka "grmatike koja
se tie sadrine".
Dostignua i optu teorijsku orjentaciju nemake lin
gvistike kompetentno je prikala E. A. Kraeninnikov:
"Novoe v nemeckoj lngistike", Vypusk I. "Obzor zar
benyh rbot po morologii" (Moskv 1960) ; Vypusk 2,
"Uenie o prdloeni l Obzor zarbenyh rbot" (Moskv
1961); Vypusk 3. "Uenie o slovosoetanii l Obzor zar
benyh rbot po sintaksisu slovosoetaniia" (Moskv 1963} ;
Vypusk 4 "Slovoobrovanie l Obzor zarbenyh rbot po
nemeckomu slovoobrovniju" (Moskva 1965) . Novijeg je
datuma isto tako obaveteno izlaganje Ju. V. Popova u knji
zi "Obaja grammatieskja teorja v nemeckom jayko
znanii" (Minsk 1972, rdaktor P. I . Kopanev) . U ovoj knjii
je, pord ostalog, dat kritiki osvr na "grmatiki fnkcio
nalizam" (u poglavlju IV, str. 131-184) . Inae, stavove fn
cionalista izlae W. Schmidt: "Grndfrgen der deutschen
Grmmatik. Eine Einfihrng in die fnktionale Sprch
lehr", Berlin 1966.
SOCIOLINGVISTIK
580. Terin sociolingvitika1 napordno s terinima
sociologia jezika, socialna lingvitika
2
poeo se ir pri
menjivati tek tokom ezdesetih godina na jednu oblast jezi
k studija koja ima irito meudiciplinari karkter po
to su za nju, osim lingvistike, zainteresovane i drge hu
manistike nauke -sociologija, psihologija i antropologija.
Relacija jezik - drtvo glava je tema sociolingvistikih
ispitivanja. Sociolingvistika u uem smislu (i mikrosocio-
1 A. D.
vejcer ('oprosysociologii jayka vsovremennoj ameri

kanskoj lingvistike". Lenjingrd 1971, na str. 3) ukauje na to da ga
je jo 1952. uveo H. C. Currie u svome radu "A Projection of Socio
lingvistics: The Relationship of Spech to Social Status" (Sou
thern Speech Joural XIII, 1952, 28-37) .
2 U poslednje veme, meutim, pojavljuje se tendencija, po
sebno u nemakoj lingvistici, da se ivri rgrnienje ovih ter
mina, s tim to bi se pod sociolingvistikom raumevalo proua
vanje meusobnih odnosa drtva i jezik prenstveno s lingvi
stike take gledita, dok bi se ispitivanje u okvir sociologije je
zika svodilo u prom redu na traenje nekih odgovor za koje je
zainteresovana sociologija (v. o tome Ingulf Radtke, Soziolingui
stik von Stadtspra- chen, Tendenen Soziolinguistischer For
schungen in der BRD", Geranistische Linguistik 4, 1972 (= Be
richte aus dem Forchung-sinstitut fir deutsche Sprache. Ma
burghn. na st. 450-451).
lingvistika), po terinologiji Joshue Fishmana,
3
istaknu
tog istraivaa u ovoj oblasti, a i drgih) tei prenstveno
k tome da sagleda i nauno protumai jeziko ponaanje
pojedinaca u odreenom drtvenom ambijentu. Socio
lngvisti u irm smislu (ili makrosociolingvistika) osve
tljava odnos jezika i drtva u celini obuhvatajui komplio
vanu prblematiku jezikog roja, meujezikih ukrta
nja i sl. Prmenjena sociolingvistika poklanja panju takvim
drtveno korisnim zadacima kao to je planirnje jezike
politike (u cilju standardizacije i moderizacije kulturog
izra jedne drtvene zajednice) ili usmervanje obrov
nog prcesa u prvcu to potpunijeg ovladavanja kont
nim jezikim ponaanjem.
581. Kad se sve ovo ima u vidu, ne zauuje injenica da
su se oko zanivanja nove lingstike discipline najvie an
gaovali predstavnici antrpoloke lingvistike ( 367) odno
sno psiho lingvistike ( 3 77) . Mnogi ak smatrju da se
uopte i ne moe povui grnica izmeu ovih dveju neto
starjih grna jezike nauke i sociolingvistie. Nesumnjivo je
da je sociolingvstika nastala kombinovanjem znanja, isku
stva i intersovanja prizalih iz rda na temama antrpo
loke lingvistike i psiholingvstike. Ali je isto tako injenica
da je svojim osnovim naunim stavom, koji je detaljno pr
gramski rren, ona ipak stekla potpunu samosvojnost.
582. Njeno oforljenje i izdvjanje kao samostalne nau
ne oblasti izvedeno je pro u SA, gde su antropoloka
lingvistika i psiholingistika imale poodavo irk krug v
lo aktivni prvrenika. Tamo je, to je u ovom kontekstu
3 V. JoshuaA. Fishman, "Domains and te relationship btween
microand macrosociolinguistics", Directions in Sociolingustics.
The Ethnography of Communication. John J. Gumper and Dell
Hymes (eds. ), NewYork 1972, 435-453.
okolnosti bilo narito znaajno, dijalektologija imal ve
bogate trdicije jezikog ispitivanja s obaveznim voenjem
runa o socijalnom faktor (v. 161) . Postojanje vel
metrpola, kao to je New York, sa socijalno izdifncir
nim stanovnitvom dalo je povoda z rjanje svojevne
"urbane dijalektologije" (po terinologiji W. Labava, jed
nog od pionira u ovoj oblasti), tj. naunog ispitivanja onih
jezikih rlia meu grdskim stanovnitvom koje nata
ju usled prpadnosti odrenim drtenim slojevima (u
Americi se pr tom kao poseban prblem izdvja jezika
kultura specifnost crakog stanovita koja je na od
govrjui nain zavisna od njihovog drtveno-konom
skog poloaja) . Dana se, uostalom, i dijalektoloka ispiti
vanja vn grdskih srdina ve ponekad u primenu isti
sociolingvtikih prncipa, a na jezike strnjake koji se
ovim bave primenjuje se naiv "socijali dijalektolozi".
583. Sociolingistika je maovnije prhvaena u SAD
tek oko srdine ezdesetih godina, kada je mnogma po
stlo jano da dotle prdvodea genertiva grmatika ni
je uspela da ponudi prihvtljivija teorjska renja za neke
od kljunih prblema jezikog optenja (pr svega za ade
kvtno trtiranje rgovor sintaksiki konstrkcija ko
je se mogu lepo rmeti i prihvatiti kao grmatiki is
prvne samo u poznavanje svih prteih okolnosti pod
kojima se ostvrje komunkativni in, ukljuujui ton i i
r lca) . S drge strane, tokom ezdeseti godina je, ne
zavisno od dogaaja u SAD, u Evpi, posebno u SSSR, so
ciolingstik prblematika poela takoe prdobijati za
sebe sve ir krg strnjaka.
584. Evpa je odavo bi zaintersovana za odnos je
zik - drtvo. Ne trba zaborvti da su praani zapoeli
nov er lngistike jo trdesetih godina insistirjui na
vanosti ove rlacije. U ovom pogledu su uvek narito i-
128 jezka ispitivanja u X veku
rite bie Jakobsonove zaluge. Ne treba, uostalom, smet
nuti s uma ni to da je jo Saussur bio pioni rmiljanja
u ovom prvcu. U trdicijama frncuske lingtike socijal
ni faktor je uvek bio ivo prisutan. Brtanska lingvstika, od
Firha i Maliowskog naovamo, nikada nije ni prkdala s
istraivnjima na toj strni. Nemaka lingvistika je takoe
ve odavno, a naroito intenivno tokom poslednjih dece
nija, osmatrla uticaje drtvenih okolnosti na ivot jezi
ka. Pogotov je u socijalistikim zemljama ve due vrme
postojalo rumljivo interesovanje za drtveni znaaj je
zikih fenomena.
'
Sledei marksistiku liniju rmiljanja
o drtvenim pojavma, mnogi su upozorvali na to da se
jeziki postupak, kko pojedinca tako i ir drtvene sr
dine, mor svestrnije osvetliti i socijalog aspekta, u
postavljanje u odgovarjue teorijske okv. Tek je, me
utim, tokom poslednjih desetak godina nagomilano do
voljno lingvistikog znanja i ikustva, ime su konano
obezbeeni ozbiljniji nauni zahvti u ukaanom prvcu.
585. Sedamdesete godine su zatekle irm sveta jak .
potencijal lingvistikih snaga koncentan na rrivnju
sociolingvtike prblematie. U ovom trnutku mnogi
su uverni da ov najmlaa grna lingvistikih disciplina u
stvri najve obeav.
586. Sociolingvistika istraivanja se temelje na uver
nju da se jezik ipoljava u rliitim vidovima, zavisno od
toga ko njime govor, kome govor i zato govor. Varijant-
"
U SSSR je jo pre II svetskog rta bilo interesovanja za ov
vrtu studija; v. Peter Brang, "
O
br die Aufgabn der Sprachsozio
logischen Forschung, vomehmlich a Beispiel der rssischen
Literaturprche", Schweizerische Beitrage zum VII. Intematio
nalen Slavistenkongrez in Warschau, August 1973" (= Slavica
Helvetica), 1973, Zurich, 3-33 (psebno str. 3-7) .
nost je, dakle osnovna odlika jezikog sistema, a ne ho
mogenost. 5
Prma brju jezika kojia se slue ljudske zajednice se
odruju kao monolingvalne, bilingalne ili polilingvalne.
Kod monolingalnog drtva glavi prblem je utvrditi
kakvi sve jeziki vidovi (stilovi) postoje i pod kakvi sve
uslovima koji od njih dolazi do izraja. Kod dvojezinih i
viejezini situacija osnovo je utvriti po kojem princi
pu dolazi do upotrbe jednog jezia umesto drgog (od
nosno drgih) . Isto vai i za sluajeve kada se u istom
drtvu upotrebljavaju, u fnkcionalnu diferencijaciju,
dva rna vda istoga jezika (na prmer knjievni i narodni
jezik) .
Pri reavanju svih ovih pitanja bilo je potrebno defini
sati pojam "jezikog zajednitva" (rsk terin: jakovaja
obiost', tj . odrditi koju to sve socijalnu sredinu moe
objedinjavati jedan isti jeziki tip. To su se u nekim slua
jevima poele pominjati nacionalne grnice, u drgom dr
ave, a su najee prmenjivani i mnogo suptilniji kri
terji. U stari, ovo pitanje ostaje i dana otvorno, iloe
no brjnim kontrvernim diskusijama. 6
5 O osnovna postavka sociolingvistike je sasvim u skladu s
idejama koje su i rnije izlagali pojedini istauti teoretiari jezi
ka, pre svega K. Buhler (v. 43Sn.) i K. Jakobson (v. 306) . Po
pulariovanju ovakvog shvtanja u amerikoj lingvistici ezdese
tih godina doprineo je Dell Hymes, psebno svojim radom "The
Ethnography of Speaking" (Anthropology and Human Behavior,
eds. T. Gladwin and W. C. Stunevant, Wahington, D. C. , 1962,
13-53) .
6 Vrlo obaveteno, kompetentno govori o problemu A. D.
vejcer, nudei i svoja originalna reenja: A. D.
vejcer "O mikro

sociologii i makrosociologii jayka", Moskva 1970.
U skopu rmiljanja na ovoj strni izrene su po
slednjih godina prdubljene studije o jezikoj standariza
ciji, o jeziki ukrtanjima i mnogi drgim srdnim po
javama. Za rliku od trdicionalne lngistike, sociolingvi
stika ne izdvja posebno standarni jezik nauprt ostal
oblicima jezikog optenja: jednaku panju ona poklnja i
korktnom kulturom izru i prfesionalnim argonima,
i nardnim govora.
587. Dok gener tiva grmatia naglaeno daje prat
znaaju "jezike kompetencije" u svojim teorijskim rma
trnjima, zanemarjui pr tom potpuno sam jezik po
stupak (v. 462), dode sociolingvistika tei prenstveno
ka tumaenju konkretni jezikih postupaka, dokujui da
se pojam "jezike kompetencije" mor odnositi pr svega na
svest o tome koje jezika ponaanje odgov kojoj prlici.
tavie, odrena vta kompetencije se mor odnositi i na

paralingvstika srdstva komuniacije (ton, gestov, mimi
ku) . Ta su srdstv, zajedno sa prsupozicijom (v. 467),
osnovi klju (pojedinci ih tako i naivaju - engl. ke) za
rumevanje jezike porke. Na primer, smisao renice
"da im se prdruimo", koju izgovr neki mldi pok
jui glavom i oima svome drgu na dve devojke s drge
strne ulice, moe biti jasan samo u uoavnje ovih pr
teih a rlevntnih paingvstikih znakova. Ovde, i u
slnim prkama, njima se prnosi, u stvr, cela jedna r
enina inforacija ('Tamo su one dv').
Pod okriljem sociolingvtike ivulo je naglo posled
njih godina intersovanje za palgvstika istraivnja u
kgovima jezikih strnjaka.
588. Ispitivanje naina na koji se ovek slui jezikim
srdstvom pr optenju s drgim ljudima iznelo je na vide
lo niz dode nedovoljno preenih, a ligvistiki rlevnt
n pojedinosti. Utveno je, na prmer, da ima situacija
koje nameu odrenu jeziku ablonizaciju, i drgih ko
je doputaju, u veoj ili manjoj meri individualnu jeziku
kreativnost. Otvrnje konveracije je, rcimo, jedna prili
ka u kojoj se po prvilu jeziko srdstvo svodi na tipizir
nu forulu pozdrvljanja. Pri tom trba imati u vidu da
nije svejedno da li se komunikativni kontakt uspostavlja
"oi u oi" i telefonom (forula prdstavljanja tipa Ovde
Pera dolai u obzir samo preko telefona, nikad u nepo
srdnom kontaktu) i pisanim putem (tu prdstavljanje,
tj . potpis, dolazi tek na kju, a na poetku je ispisana for
mula oslovljavanja - Dragi Pero i sl. ) . Mnoge naune sna
ge usrdsreuju se dana na detaljnom opisivnju i tuma
enju ovakvih situacija koje ograniavaju slobodu jezikog
ponaanja, nasuprot onima koje g ne ograniavaju.
589. Istraujui u ovom prvcu, sociolingvisti su utvrdili
da ne utiu samo takve kategorje kao uzrst, pol i afektiv
no stanje na tip jezikog ponaanja u rliitim prilikama
komunicirnja, ve i odrene "uloge" koje ljudi pruima
ju prma svojoj prfesiji, starinstv, ugledu i konkrtnoj
angaovnosti u dogaaju o kojem je r. Te "uloge" nisu
stalne pozicije individue u drtu, ve prmenljive katego
rje, vezane za trnutne situacije komunicirnja. Te "uloge"
se svode na odnose pr komunicirnju kao to su sudijaop
tueni, kupac/prdavc, vodnikrgrt, otac/sin, prfesor
/student, autor/italac, itd. U okviru ovkvih "uloga" mogue
su varjacije, tj. mogua je izvesna individualna jezika stra
tegija koja zaluuje panju nauke (autor nekog teksta mo
e, na prer, na rne naine da jeziki przentir svoju
autorku "ulogu" - bilo eksplicirnjem svoga "ja", bilo pr
hvtanjem diskretnijeg oblika plurla, bilo neutralnim ime
novnjem "autor", bilo izborm imperonalne kontrkci
je, to je svakako najdisktnija jezika taktika: Izloiu ov
de . . . l Izloieo ovde . . . l Autor e ovde iloiti . . . l Ovde e
se iloiti . . /. Danas se ivo rdi na popisivanju, opisivanju i
nunom osvdjavanju "uloga". Sa rnih strn sveta prsti
prozi o toj temi, koja nije samo od intersa za lingiste,
ve i za ir kg humanistiki orjentis
a
nih strnjak.
590. Rad na sociolingvistikoj prblematici potvrio je
umesnost uvrnja, koje su mnogi i rnije zatupali, a naj
due i najdoslednije prdstavnici Prake kole (v. 326) ,
da nivo diskura takoe treba ukljuiti u jeziku an
(na ovom uvernju izrta danas nova lngvistika disciplina
- tekstuala grmatika, v. 594) . Sociolngvisti se zalau
za to da se to prciznije utvrde strukturlne kktersti
ke svih tipov diskura (obine konveracije, ncije, poet
skog tekst, naunog izlaganja, itd. ) . U tom se domenu
naunog istraivanja oekuju od njih znaajni doprnosi.
591. Do
-
sociolingvistike er misllo se da se socijalo
uslovljene jezike re meu grdski stanovnitvom
maniestuju uglavnom samo na leksikom nivou. Mada je
neospora injenica da leksika najdrtinije odaje pr
padnost odrenoj drtvenoj klasi doprnosei n odgo
vjui nain kiranju "uloga" u trnucima komunicir
nja, sociolingistik ipitivnja su dokala da se nepo
srdni rfeks postojeih varjacija na socijalnom plnu
moe sagledati i na svim drgim nivoima jezi, ukljuu
jui i fonoloki. William Labov je, na prmer, izneo na v
delo injenicu <a srdnji drtven sloj stanovika New
York ima u svom igovor neke fonemske specifnosti
koje se kod vieg sloja ne sru (ovo i njemu slna otkri
a uprvo su i da povoda strnju terina "urani dija
lekat" odnosno "urana dijalektologija').
Sagledavanje i objanjavanje ovakvh varjacija u jeziku,
ntah kao prjekcija drtne izdiferncirnosti, trba
da je, prma miljenju mnog, cent tema sociol
gtike.
592. U svetu ovih novih sananja o projektovanju soci
jalnih diferncijacija na jeziki plan ra su se i nova tu
maenja nastanka jezikh prmena koja podvlae i znaaj
uloge drtenog faktor u inicirnju rojnog procesa. 7
Osveena ovim sociolingvistikim pristupom, star opte
lingvistika tema o iniocima koji uslovljavaju promene u
jeziku ponovo pridobija danas za sebe panju eminentnih
prdstavika jezike nauke i van striktno sociolingvistikih
krugova.
593. Litertur o sociolingvistikm temama je vrlo bo
gata. Ve pedesetih godina ima radova koji nagovetavaju
plodnu er sociolingvistik studija. Pomenuti Currijev
lnak (v. 580n.) ve priziva ubedljivo naunu panju na
tu strnu, a isto ini na svoj specifan nain i ugledni
frncuski lingvista Marel Cohen objavljujui "Pour une
sociologie du langage", Pari 1956. Na pragu ezdesetih
godina Charles A. Ferguson i john J. Gumper (redaktori)
idal su zborik studija: "Linguistic Diverity in South
Ai. Studies in rgional, social and fnctional variation"
(= IA X, N 3, Part 3) , Bloomington, Indiana Univ.,
1960. Njegov je uloga bila naroito znaajna u pridobija
nju pristlica za sociolingvistika istraivanja. Tokom e
zdesetih godina je ve publikaciona aktivnost sociolingvi-
7 Velikog je odjeka imala krajem ezdesetih godina studija troji
ce uglednih amerikih lingvista, utiui na skretanje interesovanja
ire lingistike javnosti na tu stranu: U. Weinreich, W. Labov and
H. Herog, "Empirical foundations for a theor of language
change", Directions for Historical Linguistics, W. P. Lehmann and
Y. Malkiel (eds.). Austin. University of Tex Press, 1968, 97-195.
sta veoma intenivna. Trba, meutim, odmah naglasiti da
nisu samo jeziki strnjaci u tom periodu privlaili nau
ne snage inspiriui ih na rd oko zasnivanja i rajanja
sociolingvstike. jedna od najuticajnijih linosti iz ti godi
na, Basil Berstein, nije bio lingvista ve strnjak za soci
jalna i psiholoka pitanja, ali su njegovi pogledi naroito
osetno delovti na pojedine amerke lingstike krgo
ve. Njegov rd "Social Class, Linguistic Codes and Grm
matical Elements" (Language and Speech 5, October - De
cember 1962, str. 221-240) bio je veoma zapaen medu je
zikim strnjacima. jo veu je ulogu odigrala studija u
kojoj on rmatr odrene situacije jezikog optenja
prma tome da li nameu abloniino jezika postupanje
ili, naprtiv, pogoduju individualnoj jezikoj strtegiji: "Ela
borated and Restricted Codes. An Outline", Explortions
in Sociolinguistic, Stanley Lieberon od g. rd. ( = IA Vol.
33, N 4, Part II, 1967, 126-233) . Sabrni Bersteinovi spisi
o odnosu jezik - drtvo objavljeni su na nemakom jezi
k: B. Berstein, "Studien zr sprchlichen Sozialisation",
Disseldorf 1972. Ktiki osv na Bersteinove teorijske
stavove dao je H. Rosen: "Language and Class. A Critical
Look at the Theores of Bail Berstein", Bristol 1972.
Godine 1964. Dell Hymes, jedan od osniva sociolin
gvstike, objavio je (u svojstvu odgovorog rdaktor)
zborik odabrnih studija pod naslovom: "Language in
Culture and Society. A Reader in Linguistics and Anthr
pology" (New York) . Iste godine, u zajednici sa tkoe za
slunim Johnom J. Gumperom, pridio je slian zbor
nik: "The Ethnogrphy of Communication" ( = American
Anthropologist 66, 6, Part II, 1964, Washington, D. C.) .
Osam godina kasnije ov knjiga, znatno imenjena i dopu
njena, izlai ponovo, ali pod drgim naslovom: "Dicti
ons in Sociolinguistics", New York 1970. Ove dve svojevr-
sne naune antologije odigrale su, tokom ezdeseti godi
na, velku ulogu u popularizovanju sociolngvistike u i
rim krgovima jezikih strnjaka.
Kao znaajan lingvistiki dogaaj doekana je 1966.
knjiga Williama Labova (o njemu v. i 161) : "The Social
Stratifcation of English in New York City", Washington D.
C. 1966. U njoj je nauno osvetljena jezika izdiferncir
nost pojedinih socijalnih srdina u velikoj metrpoli kao
to je New York. Labov je do dana ostao jedan od voce
i strnjaka u socia lingvistik studijama. N je govi su
rdovi zastupljeni u najrprzentativijim zboricima po
sveeni sociolingvistici. Nedavno je objavio knjigu "Socio
linguistic Patters", Philadelphia, Univerity of Pennsylva
nia Prss, 1972. U njoj su izloeni neki od njegovih rniji
znaajni naunih rezultata, u posebno stavljanje akcena
ta na niz metodolok problema.
Krj ezdesetih i poetak sedamdeseti donose mnoge
nove zborike rprzentativni sociolingstikih studija.
Godine 1966. pojavljuje se, pod imenom A. Capel, knji
ga "Studies in Sociolnguistics" (obj . u Hagu) . Iste je godi
ne objavljen zborik sa materijalima kaliforijskog simpo
zijuma (odranog 1964) o sociolingvistikoj problematici:
Wiliam Bright (ed.) , "Sociolinguitics. Prceedings of the
UCL Sociolinguistics Confernce, 1964", The Hague
1966 (ll izdanje 1971) . Zatim se pojavljuje ovde ve pari
njani zborik "Explortions in Sociolinguistics" (1967;
odg. redaktor Slanley Lieberon) u kojem se, pord osta
log, nalai i Berteinova studija o kojoj je bilo ri. U
tom se perodu J. A. Fishman, poznat ve u svetskoj lngv
stikoj javosti po svojim sociolingvistikim rdovima,
afl1ie i kao satavlja odlini zborik: "Readings in
the Sociolog of Language", The Hague 1968 (ll id. 1970;
tu se nalazi, pord ostalog, i rd sovetskog lingvste M. M.
Guhmana: "Some generl rgularities in the foration and
development of national languages" - str. 766-779, kao i
studija britanskih neofJrthijanaca M. K. A. Hallidaya, A.
Mclntosha i P. Strvena: "The user and uses of lnguage"
- str. 139-169) ; "Advances in the Sociolog of Language"
(objavljeno u dva dela; I deo nosi nalov "Baic Concepts,
Theores and Problems; Aterative Appraches", The Ha
gue 1971; u II delu nalov glasi : "Selected Studies and Ap
plications", The Hague 1972) . Fishman je objavio i knjigu
"Sociolinguistics". A. Brief Introduction", Rowley, Mas. ,
1971, koja se svuda prporuje kao itan sociolingv
stiki udbeni (do 1972. ve je bila prvedena na danski i
fancuski jezi) .
Plodna publi.ciona aktivost sociolingvistiki orjenti
sanih strnjaka primetna je tokom ezdesetih godina u
Evpi, posebno u SSSR. V. M.
inunskij, ve od ranije r
nomini sovetski poznavalac prblematike koja iskrsava
n rlaciji jezi-rtvo, objavio je tada sledee vrlo zapae
ne studije: "Prblemy social' noj dialektologii", Izvestija A
demii nauk. Otdelenie ltertur i jazka XII, 1964, str.
99-124; "Prblema social'noj di.f ernciacii jazykov", jayk i
obestvo (red. F. P. Fili i dr. ), Moskv 1968, str. 22-38;
"Marksizm i social'naja lingvstika", Voprsy social' noj lin
gtii (rd. A. V. Desnickaja, V. M.
inunskij, L. S. Kov
tun), Lenjingrd 1969, str. 5-25. Oba zbor koja se ov
de spominju "Jak i obestvo" i "Voprsy social'noj lin
gstiki") , uostalom, i inae na dostojan nain rprzentu
ju ozbiljan doprnos sovetske nauke rjanju sociolin
gstikih studija. Tu se, pord ostalog, nalae i sledei r
dovi: F. P. Filin, "K probleme social'noj obuslovlennosti
jayka" (ak i obestvo, str. 5-22), V. N. Jarev, "Prble
ma svjai jaka i obest v sovmennom zabenom
jakoznanii" (ak i obest, str. 39-54), Ju. D. Deeriev.
"Problema fncional'nogo ravitija jakov i zadai socio
lingvistiki" Oayk i obestvo, str. 55-81), L. A. Leont'ev,
"Obestvennye fncii jayka i ego fncional' nye ekviva
lent' Oayk i obestvo, str. 99-1 10}, L. B. Nikol'skij, "Jay
kovaja politika kk fora soznatel'nogo vozdejstvija obe
stva na jaykovoe rvitie" Oak i obestvo, str. 1 1 1-124} ,
A. G. Agaev, "Funkcii jaka kak etnieskogo prznaka" Oa
zk i obestvo, str. 124-138) , T. A. Bergaev, "Roi' socio
logieskih faktorv v rvitii jayka" Oak i obestvo, str.
142-147) , E. K. Mikerv, "K voprsu o rli social' nyh fak
torv v rtii blizkordstvennyh jaykov" Qayk i obe
stvo, str. 225-232), V. N. Golovin, 'Voprsy social' noj dif
ferenciacii jayka" (opr. soc. lingv. , str. 343-355} , G. A.
Menoviov, "O nekotorh social' nyh aspektah evoljucii
jaka" (opr. soc. ling. , str. 1 10-134) . Godine 1969. po
javo se i tri zborik koji takoe zasluuje panju: "Nor
ma i social'naja diferencijacija jaka", rd. M. M. Guhman,
V. N. Jareva, N. N. Semenjuk, Moskva 1969. Tu su obja
vljeni materjali sa simpozijuma posveenog sociolingvi
stikoj prblematici. Poetkom sedamdesetih godina skre
nuo je na sebe panju, i van grnica SSSR, A. D.
vejcer
svojim priozima rjanju ove oblasti naunih studija. V.
njegove u rnijem izlaganju ve pominjane rdove: "O mi
krosociologii i makrosociologii jazyka", Moskva 1970 i 'Vo
prsy sociologii jayka v sovrmennoj amerikanskoj lingi
stike", Moskva 1971. U tom periodu se javljaju, uostalom,
i drgi znaajni rdovi koji trtiju sociolingvistika pita
nja; v. npr. R. A. Budagov, "Istorija slov v istori obestva",
Moskv 1971. Najjai se akcenat u tim rdovima stavlja na
sociolingvistike pojave koje dolze do iraja na nivou
leksike. Ve je krajem ezdesetih godina objavljen jedan
zborik studija na tu temu: "Russkij jayk i sovetskoe obe
stvo II. Slovoobrovanie sovrmennogo rsskogo ltem-
turogo jazka", rd. M. V. Panov, Moskva 1968. Poetkom
sedamdesetih godina iaao je i tampe jo jedan zbor
nik, posebno interesantan zbog toga to je prenstveno po
sveen rmatranju metodolokh pitnja: "Principy i me
tody leksikologii kak sociolingvistieskoj discipliny", rd. O.
S. Amanova, Moskva 1971. Za ravoj sociolngvistikih stu
dija u SSSR postoji veliko intersovnje svda u svetu. O to .
me se objavljuju przi i izdaju bibliogrfske inforacije.
Pored ve pomenutog Brngovog rda (v. 580n.) v. jo i:
Rado Lenek "Problems in Sociolinguistics in the Soviet
Union", Richard ). O'Brien, S. J. (ed. ), Linguistic Develop
ments of the Sities - View-points for the Seven ties ( = Re
por of the twenty-second annual round table meeting on
linguistics and lnguage Studies) , Wahington, D. C, Geor
getown Univerit Press, 1971, 269-301; W. Girke, H. Jach
now und J. Schrnk, "Soziolnguistik in der Sowjetunion.
Eine rferierte Biblogrphie", Zeitschr fir Literturis
senschaf und Linguistik 2, Hef 7, Frnkr 1972, 131- 156.
Poetak sedamdesetih godina, kao to se ve iz iloe
nog rabir, obeleen je pojavom mnogih knjiga posve
enih socioligvistici. Pomenuemo ovde jo neke od onih
koje su imale do danas veeg odjek u irj lingvistikoj jav
nosti. Na nemakom jeziku pojavi su se, na primer, tokom
1970. i 1971. sledei rdovi: U. Oeverann, "Sprche und
soziale Herkunf. Ein Beitrg zr Aalyse schichtpezi
fscher Sozialsationsprzesse und i Bedeutng fir den
Schulerfolg", Berlin 1970 (II izd. Frnkrt 1972) ; W. Nie
pold, "Sprche und soziale Schicht. Dartellung und Kritik
der Forehunglitertur seit Bertein", Berlin 1970; zbor
nik "Apekte der Soziolinguistik", rd. W. Kein i D. Wun
derlich, Frnkr am Main, 1971 (tu ima kritik orijenti
sanih lanaka; v. npr. : K. Ehlich, F. Muller, D. Wiehle, "So
ziolinguistik a birerliches Herchafswissen - Mar-
stische Sprchanalyse", str. 98-109) ; zborik (pod rdakci
jom H. Moser i dr.) "Sprche und Gesel-lscha. Beitri ge
zur soziolnguistischen Berhribung der deutschen Ge
genwartssprche" (= Sprche der Gegenwart. Schrifen
des Instituts fir deutsche Sprche i Mannheim Bd. 13),
Oisseldor 1970;1 (ovde su zastupljeni rdovi istaknutih
geranista kao to su Hans Glin, Hugo Moser i drgi) .
Ugledni britansk sociolingvista J. B. Pre objavio je 1971.
knjigu: "The Social Meaning of Language" (Oxord Univer
sity Prss) u kojoj je, pord ostalog, izloen kritiki priz
vladajui koncepcija u domenu sociolingvstikih teorij
skh rmatrnja u rvijanja sopstvenih ideja, prteno u
duhu shvatanja Firha i Malinowskog (od istog autor ima
mo i vrlo inforativi lanak, pod naslovom "Sociolingui
stics", koji je publikovan jo 1970. u zboriku "New Hor
zons in Linguistics", rd. J. Lyons, Harondsworth, Mid
dlesex, str. 287-301) . Prie je 1972, u zajednici sa janet
Holmes, idao i zborik "Sociolinguistics" (Haonds
worth, Middlesex) . Godine 1971. pojavio se (opet u En
gleskoj, Oxord Univerity Prss) i zbori koji je sastavio
W. H. Whiteley: "Language Use and Social Change" u ko
me ima takoe vlo korsnih prioga (ja bih posebno skre
nula panju na sledee dve studije: E. A. Nida, "Communi
cation of languages in multilingual societies", str. 57-74 i
W. P. Robison, "Restricted codes in sociolinguistics and
the sociolog of lnguage", str. 75-94) . Septembr 14 - 19.
1970. godine odran je u Vami (Bugarka) VI meuna
rdni kongs sociologa. Izbor rferta koji obruju soci
olingistiku problematiku prdil su R. Kjoleth i F.
Sack i publoval pod nalovom: "Zur Soziologie der
Sprche" (= poseban zborik br. 15 u okvr publikcije
Kolner Zeitschri fir Soziologie; Koln-Opladen, 1971) .
Edwin Adener rdator je zborika "Social Athrpolog
and Lanilage" (= ASA Monogrph 10, London 1971) u ko
jem se, pord ostalog, nali i znaajan rd i oblasti par
lngvistikh studija: Davd Crstal, "Prsodic and parlin
guistic corrlates of social categores" (str. 185-206) . Ne
koliko uzastopnih godina je godinji simpozijum poznat
pod naivom "Annual Round Table Meeting on Linguistics
and Language Studies", koji pruje Georetown Uni
verity, bio posveen sociolingvistikim temama. Materjali
sa simpozijuma su objavljeni u ok edicije "Monograph
Seres on Languages and Linguistics". J. E. Atis je rdak
tor zborika o 1970. godine (br. 23) koji nosi naslov: "Bi
lingualism and Lnguage Contact. Anthropological, Lingui
stic, Psychological and Sociological Aspects". Tu je, pord
ostalog, objavljen lanak Della Hymesa: "Bilngual educa
tion: linguistic v. sociolinguistic bais" (str. 69-75) . U
prthodnoj svesci iste serje pod br. 22 (1969; naslov: Lin
guistics and the Teaching of Standard English to Speaker
of Other Languages or Dialects", rd. takoe Aatis) na se
b skree panju studija Davida De Campa ve svojim na
slovom: "Is a sociolnguistic theor possible?" (str. 157-
173) . U ve pominjanoj svesci br. 24 ("Linguistics: Deve
lopments of the Sixties - View-point for the Seventies")
objavljen je, pord ostalog, rd Roger Shuya i Ralpha Fa
salda: "Contemporr emphasis in Sociolnguistics" (str.
185-197) . Najzad, u svesci br. 25 (1972. god. ), koja nosi
nalov "Sociolinguistics. Curnt Trnds and Prspects"
(rdaktor Roger W. Shuy) , nalazi se za lingste posebno
intersantan lanak Charlesa J. Fillmora: "A grammarian
looks to Sociolinguistics" (str. 273-287) . Godine 1971. pu
blkovao je Norer Dittmar inforativn rd: "Kommen
tierte Bibliographie zr Soziolinguistik" u serji "Lingui
stiche Berchte", Brunschweig, sv. 15, str. 103-128 i sv.
16, str. 97-126. Od istog je autor knjig: "Soziolnguistik.
Exemplarsche und kritische Dartellung ihrer Theorie,
Empiie und Awendung", Frnkfrt am Main 1973 (sadr
i i korisnu bibliografju s komenta) . Od nedavno ob
javljenih knjiga na nemakom jeziku v. jo i: U. Amon,
"Dialekt und Eineitssprche in ihrer sozialen Verfech
tung", Weinhei und Basel 1973.
Trba naglaiti da je uprvo 1972. godina obeleena
pojavom vlo znaajnih zborika posveenih sociolingvi
stici. Tu je umesno, pr svega, ponovo pomenuti zborik
"Dirctions in Sociolinguitics" Gumpera i Hymesa koji
sadri take priloge kao to je, na primer, Fishmanova stu
dija "Domains and the rlationship between micr-and
macrsociolinguistics" (su. 435-453) i rd Emanuela
Schegloffa, "Sequencing in converational opennings" (str.
346-380; pri put objavljen jo 1968. u publiciji "Aer
can Athrpologist 70, str. 1075-1095) ili za slaviste po
sebno intersantan prilog Paula Friedrcha, "Social context
and semantic featr: The Russian prnominal usage" (str.
270-300) . U Evrpi, posebno u Engeskoj, mnogi su se
1972. upoznali sa rprzentativi sociolingvistikim stu
dijama posredstvom zbor "Language and Social Con
text" koji je prredio Pier Paolo Gigioli (Harondsworth,
Middlesex) . Te godine se pojavio i zborik: "Man, Language
and Society. Contributions to the Sociolog of Language"
(= janua Linguarm, Series Minor 109) rd. S. K. Gosh, The
Hague 1972. S. Jager, J. Huber i P. Schatle objavili su knjigu
"Sprche - Sprcher - Sprchen. Prbleme im Bereich so
ziolinguisticher Theore und Empie" (nstitut fir deut
sche Sprche, Forchungsberichte 8), Mannheim 1972.
Pojedini zborici posveeni su samo odreenim tema
ma iz, oblti sociolingstikih studija. Takav jedan zborik
koji se tie meujezikih meavina idao je Del Hymes:
"Pidginization and Crolization of Languages. Prceedings
of a Confernce Held at the Univerity of the West Indies
1968", Cambrdge Univerity Prss, 1971. Drgi zborici,
opet, ne sadre u svome naslov pomen sociolngvistike,
ali su u njima objavljeni pojedini znaajni rdovi koji se
ba neposrdno tiu ove discipline. Takav je, na prer,
zborik "Dirctions for Historical Linguistics" u kome se
nalai ve pomenuti lanak Weinreicha, Labova i Heroga
(v. 592n. ) ili zborik "Language Acquisition: Models and
Methods", R. Huxley and E. Ingm (eds.) , New York
1971. , gde je delimino zahvaena i sociolingvistika te
matika. Zapaeni rd Susane Erin-Trpp, pod naslovom
"Sociolinguistics", pojavio se u zboriku "Advances in Ex
perimental Social Psycholog" Vol. 4, ed. Leonard Berko
witz, New York 1968 (str. 91-165) .
U publikaciji "Linguistische Abeitsberchte" l, Leipzig
1970, objavljen je lanak R. Grssea i A. Neubera: "The
sen zur maristschen Soziolinguistik" (str. 3-15) koji tako
e zasluuje panju.
lanak je prtampan u zboriku

"Beitri ge zur Soziolinguistik", Halle/Saale, 1974 (str. 9-
22) ; org. urdnici Grosse i Neubert.
Radovi koji trtirju sociolingvistike teme esto se ja
vljaju na strnicama brtanskog aopisa "Language and
Speech". Meutim, od 1972. izlai (Cambrdge Univerity
Prss) i poseban aopis za sociolingvistiku problemati
ku: "Language in Society". U prome broju (ol. l, N l,
1972, str. 1- 14) napisao j e Dell Hymes uvodnik ('Editorial
Introduction to Language in Society'' u kojem je ukrtko
objasnio smisao sociolngvstikih studija. Dana se raoj
ni tok sociolingvistike najbolje moe prtiti itanjem prilo
ga koji se objavljuju na strnicama ove publacije.
TEKTUAA GRTK
594. Do srdine ezdesetih godina preovladavlo je uv
rnje da je renica najvia jedinica sintakse. Meuti, prd
poetak sedamdesetih godina poel su se sv glanije ir
avti miljenja da sintaksiko ispitivnje trba da dosegne i
dalje, da obuhvati celokupan tekst iz kojeg je data renica
iena, s tim to e se pr tom takav tekst takoe ttirti
ko svojevn sintaksika jedinica. U to se vme u SR Ne
makoj istakla jedna grpa lingvista (okupljena oko univer
ziteta u Kontanci) koja je inel shvtanja da su s dosa
danje grmatike neadekvatne u prom rdu zbog toga to
su orijentisane iskljuivo na renicu, zapstavjajui tekst.
Svim tim dosadanjim "grmatikama renice" trba suprt
staviti "tekstuanu grmatiku" (extgrammati) koja nee
imati za osnovi objekat svog ispitivnja renicu, ve tekst.
Tako je na ovom prgrmskom suprtstavjanju zasnovn
nov prvac rda na jeziku - tekstualno ispitivnje. Kao
glavni poborici tektualne gramatie (i tekstualne ln
gvitike - pojedinci se slue i tim terinom) istak su se
dosada Teun A. vn Dijk, Wolgng Drssler i Janos Petof.
595. Po prdstavnicima tekstualne gramatike tba, pr
svega, poi od toga da tekst nije prsto skup renica ve
strukturna celina. Prdstoji detaljno ispitivnje prncipa
po kojima se vi strkturnje teksta. Smat s da e is
traivnja na ovj strn dovst do nekih sananja koja bi
se, pord ostlog, mogla iskorstiti za unaprenje psiho
lingvstikih i socioligvistikih studija.
596. Prdnost tekstualne analize nad anzom renice
postje oigledna, naglaavaju prdstvici tekstualne gr
matike, ako se imaju u vdu pojave kao to su, na prer,
anforcija (tj. pojava upuivanja na prthodno reno
psebn jezikim znakom, npr. zamenicom tipa taj, ovaj
i sl. ), prblem upotrbe odrenog lana, pojava "slaganja
vmena" ('consecutio temporm" u ltinskom jeziku), od
nos tema - rma, prsupozicija, prsustvo ia tipa u stva
r, naime u renci, i sl. Genertiva grmatika, kao to je
pznato, mnogo panje poklanja osvdjavanju ovih pojav,
a, smatju prdstavci tekstualne gramatike, nema igle
d da e njen trtman biti efan, poto ona zanemarje
nvo diskra.
597. Polemiui sa stavovima genertive gmatike,
prdstavci tekstualne gmatike pr tom ipak ne odbacuju
u celini njene tekovine. Oprdeljeni, kao i genertivisti, za
foralni apat analize, oni zahtevju samo adekvatno pr
inje teorjskih okra. Po njihovom uvrnju, genertivan
pri se moe prihvtiti, a je pr tom uvoenje novog teo
rjskog koncept dubinske makrstrktur (strktur koja
ogov osnovoj semantikoj sadrini teksta) osnov
prduslov bez kojeg nema potrbnog rumevanja onoga
to je inae najbitnija kerstika teksta, a to je njegov se
mantik kohezija.
598. Rivanje tekstalne gmatike prtpostvlja, u
st, n prm mestu opisivnje s naia na koje s
ostje semantika kohezija teksta. Na izgled razliite po
jav, ko to su, na prmer, anaforacija i rkurivo par
firje osnove teme saoptenja (tj. vranje na tu te
mu u govor), nai e se parelno trtirne prilikom
ostljavja ov prblematike. Izrav se nada da bi r-
145
zultati ovakvog ispitivanja mogli biti i od ireg, ne samo
striktno lingvistikog intersa.
599. Tekstuala grmatika ia nesumnjivo budunost.
Ona je privlana danas za lngviste rliitih teorjskih ori
jentacija. Trba se podsetiti, na prmer, na in
jenicu da su
praani ve poodavo zainteresovni za to da se nivo r
enice ne smat zavrnim sintaksik nivoom (v. 327) .
I sociolingvisti se tkoe sve rdije okreu n ov stranu
(v. 590) .
600. Principi tekstualne grmatike izloeni su u slede
im knjigama: Janos S. Petof, "Trnsforationsgrmma
tiken und eine ko-textuelle Texttheorie", ( = Linguistische
Forchungen 3) , Frnkr am Main 1971; Teun A. van
Dijk, "Some Apects of Tex Grmmar: A Study in Theor
tical Linguistics and Poetics", The Hague 1972; Wolfgang
Drssler, "Einfihrung in die Texnguistik", Tibingen
1972. Podaci o zanivnju i roju nove teorje nai e se
u studiji Teuna A. van Dijka: "Model for Text Grmmar,.
Linguistics 105, 1973, 5-35.
O tome kkve su mogunosti za rjanje tekstualne
gramatike govor: Ewald Lng u studiji: ,.
O
ber einige
Schwiergkeiten heim Postuliern einer "Tex
-grmmati
11
(zborik 11Genertive Grmmar in Eurpe .. , izd. F. Kefer i
N. Ruwet (= Foundations of Language. Supplementar
Seres, Vol. 13), Dorrcht 1973, 284-314) i E. Gilich i W.
Raible u knjii "Linguistische Texmodele. Grndlagen
und Moglich-keiten .. (Minchen 1971) .
W. Drssler i S. J. Schmidt izdali su vrlo korstan biblio
grafk prgled s kompetentni komentarma: ,.Textlngui
sti. Eine kommentierte Biblographie", Minchen 1973.
POGOVOR
601 . Situacija u jezikoj nauci koju je ov kjiga "snimi
la" poetkom sedamdesetih godina dana, na zk
osamdesetih, nije vie aktuela, to je i trbalo oekvti.
Ovom je Pogovor namenjena da taj zatli "snak"
stanja stvi nadomesti prmernijim, novm.
62. Da se mnogo tota imenio u rdoblju o 1974.
do 1990. pokauje i najpovnije prltavnje vodeih
strnih publacija. Ne samo da se u njima obrduje vei
broj sasvim novih tema, i to poee na sasvm nov nain,
nego je izena i svojevna "smena imena": smr je ugr
bia neke od najvienijih linosti (Romana Jakobsona, na
primer, pa Yuena Ren Chaoa i drge), a pojavile su se i
mlade snage koje sad na strnicaa ti publacija zuzi
maju pr mesta.
63. Impozantna rliitost, u prvcima jezikog istr
ivanja, teorijskim uvernjima i prmenjivnom metou
analize bila je odla lngstike ve rnih sedamdesetih;
to je vreme potom dalje odmicalo, ta rnoliost je samo
dobijala u upeatljivosti.
64. Medu rnije osvojenim oblastima lngistikog is
trivanja ima takv iji je roj natavjen prdvdljivm
putem, neuurano, a po uzlaznoj liniji (ov se opask
tie pr svega rda na mainskom prvodenju
1
, na socio-
1
Obavdtenja o najnovijim dostignuima na plju mainskog
prvenja nai e se u knjigama: Sergei Nirnbur, editor, "Ma-
lngvistik
2
i psiholngistik
3
pruavanjia i na
ustrjavnju kategorjalnih gratia
4
) . S drge strne, i-
chine trnslation. Theoretical and methodological issues", Cam
bridge 1987; Wilfam Wilss und Kaus-Dirk Schmit, "Maschinelle
Ubretung - Methoden und Werkeuge", Ttbingen 1987; ''o
prsy kibretiki. Problemy rarabtki foral'noj modeli jayka",
pd rd. V. A. Uspenskogo, Moska 1988; jonathan Slocum. edi
tor. "Machine trnslation systems. (Studies in natural language
processing)". NewYork 1988.
2 Rartanje sociolingvistikih tema i interesovanja opisuje
se intenivno na mnogim strnaa sveta. Naem itaou e naj
pgodniji izvor inforacija biti knjiga Milorada Radovanovia
"Sociolingvistika", II id. , 1986, Novi Sad. Osim nje, prepruju
se i ova dela: R. A. Hudson, "Sociolinguistics", London 1986; Ul
rch Amon, N orbn Dittmar and Kaus J. Mattheier, editors,
"Sociolinguistics. A interational handbok of the science of
language and society''. Vol. I (Handboks of linguistics and com
munication science, 3), Berlin and New York 1987.
' Studiozno, obaveteno prje se roj psiholingvisti
kih ispitivanja u rdu: Michael K. Tanenhaus, "Psiholinguistics.
A overiew'', objavljeno u zbriku Frederick). Neweyer, edi
tor, "Linguistics. The Cambridge sury" Vol. 3, Cabridge 1988,
1-37. Korisno bi bilo upznati se i s ovim knjigaa: David W.
Carll, "Psychologoflanguage", Monterey 1988; Philip N. Chae
and Linde J. Partt, editors, "Psychological apect of language.
The West Virginia lecturs", Sprngfeld, IL, 1986.
4
V. pdatke sadrane u knjizi Richad T. Oehrle, Emmon Bach
and Deirr Wheeler, editor, "Categorial gramma and natural
lngage strcturs", (Studies in linguistics and philosophy 32),
Dordrecht 1988. Naoj strnoj publici posebno se prepruju
sledee studije Leona Kojena, koje ne samo da su pozitivan prilog
rvijanju kategorijalne gramatike kao take, ve vlo komptent
no pdvrgavaju analizi srpskohratka jezika fakt sa teorijskih
plait te gratike (to pr toga nije injeno) : "Nova forula
cija ktegori j alne gmatike ()", Zbrik Matice srpske za flolo-
njenica je i to da su pojedini prvci ligvistikog miljenja u
meuvmenu potpuno, i skor potpuno, naputeni. Ta
ko, na primer, genertivnu fonologiju dana vie gotovo ni
ko ne prhvata u onom izuzetno apstrktnom vidu u kojem
je nju zasnovo Morris Halle (v. 465) 1959. godine (a
1968. dublje osvetlla uvena knjiga Halea i Chomskog
"The Sound Patter of English" - v. 479) .5 I Filmoreova
"padena grmatia" (v. 473) , koja je krajem ezdesetih bi
la oduevljeno pozdrvljena u mnogim srdinama irom
sveta kao podsticajna teorijska inovcija, ia danas uglav
nom samo istorjski znaaj. Fillmor se 1977 (u rdu "The
Cae for Case Reopened", zborik P. Cole and j. M. Sadock,
editor, "Grmmatical Relations. Sytax and Semantics 8",
New York 1977, 59-81) odrkao svoji shvatanja izloenih
u slavnoj studiji "The Cae for Cae" (v. 479) iz 1968. ko
jom je padena grmatia zanovna. Padei, dodue, osta-
giju i lingvistiku XI, Novi Sad 1979, 7-55: "Semantiki para
metri u sintai", Junoslovenski flolog XX I, Beograd 1980,
13-24; "O neki glagolskim konstrkcijama u srpskohratskom",
Junoslovenski flolog XX II, Beograd 1981, 55-89. "Srpskohr
vatke konstrkcije s obaveznim deterinatorima", u koautor
st sa Dragom Zec. Zbrik Matice srpske za flologiju i lingi
stiku X/l, Beograd 1981, 135-149.
5 Novija gledanja na fonologiju izloena su u sledeim knjiga
ma: Michael Kenstowic. "Generative phonolog", New York 1979;
Stephen R. Anderon, "Phonology in the tentieth centur", Chica
go 1985; K. R. Mohanan, ''The theor of lexical phonology", Dor
drecht 1986; John Anderon and Jacques Durand, editors, "Explo
rations in depndency phonology". (Publications in language sci
ences 26) , Dordrecht 1987. Domaem itaocu bi bilo najdostupni
je, i pri tom vrlo korisno, da se upozna sa pdacima koje iznosi Sta
nimir Raki u radu: "Novi raoj generativne fonologije", Zbornik
Matice srpske za fonologiju i lingvstiku XXl. Novi Sad 1987.
196-199.
ju i dalje aktuela tema u genertivoj teorji, a im se vie
ne prilazi na pranji, fil morovki nain, nego drkije
(v. 627) . Pa i genertiva semantika, koja je krjem ezde
setih i poetkom sedamdesetih u SA intenivo rriva
na (v. 468-472), dana tamo teko nalzi prvrenie. Nje
nom dobrm glasu nakodilo je najvie to to su oni koji su
se njome najkompetentnije bavili (u prom rdu Ross, La
kof i Bach) pogrno povervali u svrishodnost zahteva da
se, prlom genertivog opisa renice, ovoj u osnovicu
obavezno poloi neki perforativi glgol (v. 609), a nje
ne prmare kategorje maksimano rdukuju. 6 Poto se po
tom pokaalo da udovljavanje tom zahtev nije bilo oprv
dano
7
, naglo je u strnim krugovia splaslo intersovanje
za genertivu semanti u celini, tako da je njen dalji us
pon, bar zaada, zaustavljen.
605. U prvo u rdoblju kada je za vra vana poslednja r
viija ove knjige (kraj 1973. i poetak 1974) pokrenuti su ne
ki novi tokovi lngistikog rmiljanja ija se plodotvor
nost u nardnoj deceniji nesumnjivo potdila. Tu pomena
zavruje n prom mestu uoblavanje ideje o znaaju pro
totia, za koje su svakako zasluni sintaksiari, ali jo mno
go vie pruavoci kognitivnih prcesa.
6 Imajui u vidu injenicu da u pjedinim jezicima (u japan
skom, na prmer), glagoli i pridevi ispljavaju veoma srodno gra
matiko ponaanje, Lakof je prdloio, uz opiru arumentaci
ju, da se prilikom "dubinskog" opisa engleskog jezika te dve ka
tegorije sliju u jednu (v. G. Lof, "Irrgularit in Synta", New
York 1970). Zatim su na red dola i drga "slivanja" (inicirli su
ih uglavom Ross i Bach), tko da su do kraja a i imenica i gla
gol predstvljani istom kategorijalnom jedinicom.
7 Za blia obavetenja o sudbini genertivne semantike u SA
v. Frederick}. Neweyer. "Linguistic Theor in Amerca", 2nd edi
tion, New York 1986.
1
66. Tih rnih sedamdesetih, pojedini genertivisti po
eli su zaerti Chomskom to se u svojim rdovima tao
dosledno prdrav prncipa dikretnog kontrtirnja (o
kojem je s pojav il potpuno A, il potpuno B, nikad
ono prlano, netipino - ni sam A ni savim B) . Jedan
od njegovih uenika (ohn Robert Ross) je ak prdlagao da
se zanuje nov "nedisktna" genertivna teorja koja bi, z
r od "prirne stndarne" (v. 470 i 620), uzimala
u obzir i ono to je po sebi netipian, prlazan sluaj. Ba ta
da se u rdovima posveenim izuavnju kognitivi prce
sa, ije su rzultte i lingsti budno prti, poela skrtti
posebna panja na uoenu injenicu da ovek, pr kategor
zovnju onoga to zapaa, nije len spoznaje o primanju

tipinog sa netipini (mada, rcimo, i vrpca i pingvina
pod vodimo pod itu pojmovu kategoriju "ptica", i te kko
smo svesni da nju ta dv stvor nejednako ilustju sobom
pri to neosporo ini potpunije od drgog)
9
Ceo taj splet
okolnosti pogodovo je tome da se zbude ono to se odista i
zbilo: u amerkoj lngvistici se, tokom sedadesetih, u ii
intersovnja nala, pord mnogih drgh, i teoria o proto
tiima. 10
8
Terin je ovde uptebljen u smislu koji ima u matemati
km disciplinama.
9 O toj injenici i o njenim implikcijama govorila je vrlo ub
dljivo Eleanor H. Rosch u svojim studijama: "On the interal strc
tur ot preptual and semantic categories" (zbrik "Cognitiv
development and the acquisition of language". Timothy E. Moore,
editor. New York 1973, 1 11-144) i "Principles of categorization"
(zbrik "Cognition and categoration". Eleanor H. Rosch, editor,
Hillsdale 1978, 27-8).
10
O nastnk ove teorje govori Talmy Giv6n u svome rdu
"Pro to tys: Beteen Plato and Wittgenstein" (zbrik "Nou n das-
607. Po toj teorji, jezike se kategorje otelotvorju u
nejednako reprzentativim verijama; odnos manje rpr
zentativnih prma najrprzentativnijoj, t. prototiu, po
staje prdmet posebnih izuavanja. Tako je, izmeu osta
log, i prtotipske viur ponovo prcenjena, to ujedno
znai i teorijski adekvatnije prtumaena, ona razlitost
meu
u
enicama na koju su intuitivo upirli prtom poje
din istaknuti lingvisti jo u prdstrkturlnoj eposi (Aek
sandar Beli, na primer, time to je sprvodio podelu imeni
ca na t. "prve" i "neprve"
1 1
) . Ta razliitost, pokazalo se,
ptie od toga to konkretni prdstavnici imenike vte r
i imaju nejednake sposobnosti ilustrvanja pojma imeni
nosti - najrprzentativnije to ine naivi bia i prdmeta,
najmanje rprzentativno naivi svojstava i rdnji. Posebno
je veliki utisak na strnu publu ostavio rd E. Keenana,
objavljen 1976
12
, u kojem se pojam reninog subjekta
osvetljava iz pr to tipske perpektive - nabrjaju se one nje
gove odlke (morfoloko obeleje nominativa kongruentno
s prdikatom, injenica da je posrdi vrilac prdikatke
rdnje itd.) ijom je ukupnou uslovljeno njegovo ostvari
vnje u najpotpunijem (= prtotipskom) vidu, u duan
osvr na mogunosti koje postoje i za to da se pobrjane od
le ne nau uvek sve na okupu; ukoliko se ovo poslednje
dogodi, suoavao se sa manje tipinom ( = manje rpre
zentativom) verijom reninog subjekta.
ses and categoriation", Tlogical stdies in language 7, Co lette
Crig, editor, Amsterdam and Phiadelphia 1986, 77-102).
11
V. njegov knjigu "O jezikoj prirodi i jezikom rt",
203.
12
Edward Kenan, ''Towrds a univeral defnition of 'subject'"
(zlr "Subject and Topic", Chales N. Li, editor, Ne York
1976, 303-333).
3
Intersovanje za prenu prtotipskih krterja prili
kom analize jezikih pojav ostalo je do dananjeg dana
neprsahlo.
68. Sedamdesetih godina po lingvtikim se publika
cijama voma mnogo rprvljalo o prdi govorog ina
i ustrjstu konveracije. Obe teme prveli su u srdite
panje flozof; pi john Austin, a drgu Paul Grce.
609. U svojoj uvenoj knjii How to Do 1ings with
Words, koja je objavljena jo 1962
13
, Austin je upozorio na
postojanje t. perorativih glagol (engl. perforati
ve verbs), t kao priavati, pritajati, zhvalivati,
pratati i sl. , ije se rdnje ostarju kd ih imenujemo
(ovek prznaje, odnosno prtaje, odnosno zahvaljuje,
odnosno prata na taj nain to igovr i pie odgovar
juu r za to: priaje, odnosno pritaje, odnosno
zhvalujem, odnosno pratam). Osim toga, istaao je ka
ko nije dovoljno rmatrti govore inove samo sa njiho
ve lokucione (engl. locutionar), tj. jezike strne, ve
trba takoe u obzir uzimati ilokucionu (engl. ilocutio
nar) i perlokucionu (engl. pelocutionar), tj . ispitivati
ta se pod iskaom podrmev mada nije obelodanjeno
jezikim putem (npr. utivo pitanje Zar Vam nie odve
toplo ovde? u sutini je podsticanje da se otvori przor) i
kk su efekti izrenog (ijava Ti si se ba lepo popravi
la!, ako je upuujemo sujetnoj mladoj enskoj osobi, ov
e po svoj priici nae k ti) .
Godine 1970. aerki lgta john Rober Ross obja
vo je zapaenu studiju
14
u kojoj je, prom genertivog
13 U Oordu; II izd. 1975, Cambridge Mas.
1" "On Declarativ Sentences" (zbri "Readings in English
Trsfonational Grma", R. A. Jacob ad P. S. Rosenbaur,
tditor, Walha 1970. 222-272) .
opisa deklartivih renica, iuzetno vanu ulog doe
lio perforativnom glagolu (v. 604), posle ega je uste
dia prva poplava rdova posveenih izuavanju perfor
mativn glagola. U Amerci je intersovanje za ov temu
poelo da splanjava ve oko srdine sedamdesetih, dok
je u Evrpi, gde se rplamsalo znatno kasnije, trjalo du
e. to se tie govorih inova, oni i u osamdesetim ostaju
jo uvek "u modi". Od 1974. pa naovmo publiovane su
vrlo sadrajne knjige ije je ilaganje usrdsrena na lo
kucioni, ilokucioni i perlokucioni apekt iskaza,
1
5 Njihov
je uticaj bio osetan na forirnje lingvistikog miljenja
kod mlaih genercija strnjaka.
610. ta je Paul Grce umeo da zapai o konveracionoj
prblematici doznala je ir lingvistika javnost iz njegovi
studija "Logical Convration" i "Further Notes on Logic and
Converation", od kojih je p. objavljena 197516, a drga
1978. godine17 Na tu javnost najvei je utisak ostavila Gri
ceova napomena o tome da se u konveraciji javljaju i neke
prvidno nelogine renice koje su, meutim, uesnicima
rgovor sasvim rmljive zbog toga to on poseduju ne
ka ir znanja o pominjanim osobama i to ih osposobljava za
15 Da pmenem ovde, na prmer, samo sledea etiri vana de
la, objavljena u rapnu od sao etiri godine (1974. do 1978) : Jer
rold M. Sadock, ''oward a linguistic theor of spech acts". New
York 1974; P. Cole and j. L. Morgan, editor. "Synta and semantics
Vol. 3: Speech act", New York 1975; jerroldj. Kt. , "Prpositional
Stcture and Illocutionar Force. A Study of the Contrbuting of
Sentence Meaning to Speech Act". New York 1978: K. Bach and
R. Harish, "A Theor of Spech Act", New York 1978.
16
U zbriku "Synt and Semantics, Vol. 3. Spech Acts". Pe
tr Cole andjerr L Morgan, editor, New York, 41-58.
17 U zbri "Synt and Semantics, Vol. 9. Prgatics". ,eter
Cole. editor. NewYork. 1 13-128.

Pravci u lingvitici D 155
prvu interrtaciju renog (upuenima, na prmer, u
to da "on" ne moe bez jutje olje mleka izjav: Sad mu je
Brankica postala jutarja ola mleka bie smisaono pot
puno "itljiv'). Podstaknut tom Grceovom napomenom,
tok lingstikih istrivnja se snano usmerio ka sagleda
vanju rnih vanjezikih okolnosti pod ijim se uticajem
ona semantika koja je renici nametnuta njenom leksi
kom grom moe u ovom i onom smislu problkovti.
Poela se, u tom kontekstu naunog intersovanja, povlaiti
jana teorjska grnica imeu konvencionalni (u st -
lingistikih) i konveionib impliacia, tj. imeu onih
podrmevnja koja su nametnuta, s jedne strne, izbo
rm ba tog i tog (a ne kog drgog) jezikog renja, a s dr
ge ustrjstvom samog rgovor, njegovom temom i sp
sobnou njegovih uesnika da u komuniativom pogledu
to tenje kooperirju. 18 Rad u toj prblemskoj oblasti do
prneo je konoldovanju nove lingistike discipline, koja
je u osamdesetim godinama doivela velii rojni zama
-pragatie.
61 1. Prgatikom19 se naiva ono polje naunog rda
pod ije se okv smet bavljenje Austinov i Grcea-
18 B
l
a obavetenja o znaaju rlikovanja konvencionalnih
od konveracionih implikacija nai e zantersovani u rdovi
ma: Jaes D. McCawley, "Convrational Implicatur". zbrik
"Synt and Semantics, Vol. 9. Prgmatics", Peter Cole, editor.
New York 1978. 245-259; Luri Ktunen and Stanley Peters,
"Conventiona Implicature". zbrik "Synta and Semantics, Vol,
l l, Prsuppsition", Chon-Kyn Oh and David A. Dinneen, edi
tor, New York 1979, 1-56; John Searle el al., editor, "Spech
Act Theor and Prgatics". Dordcht 1980.
19 Teorjske osnove prgatike i njenu tematk usmerenost
komptentno prju sledei rdovi: Gerald Gada, ''Pragma
tics. Implicatur, Presuppsition. and Lgical For", Ne York
v temama, ali i drgim, na njih nadovezanim pitanjima
(takva, na prier, kao to je asocijativi potencijal ue
snika komunikacije i njihov emotivni odnos prma prd
metu rgovor, upotrbljenim jezikim srdstva i sabe
sedniku) . Poto su u nadlenost te discipline dospeli ize
sni vidovi znaenja iska, usledilo je na teorijskom plnu
uvenje nove pojmovo-terinoloke distinkcije: sintk
sikoj i lekikoj semantici suprtstavljena je (kao neto
tre, posebno) pragmatska semantika. Strunjaci se, do
due, jo uvek nisu u potpunosti sloii oko toga ta bi sve
morlo spadati u prgatsku semantiku, al su zato njio
ve dikusije o tom prblemu bile u jednome nesumnjivo
pzitive - doprele su sticanju novih, korisnih uvida u
sloeni svet znaenjskih pojav.
612. Celovto gledano, semantike studije su i u v
menskom rdoblju o kojem je ovde r intenivno i us
peno negovane na mnogim strnama sveta.
2
0 Izvena je,
, dodue, posle 1974. neto drkija prrpodela panje u
odnosu na one znaenjske prbleme za koje su se jezik
strnjaci bi ve od rnije zagrjali pod uticajem ftlozofa.
1980; Peter Cole, editor, "Radical Prgmatics", New York 1981:
Stephen C. Levinson, "Prgmatics", Cambridge 1983; Geofrey N.
Leech. "Principles of Prgmatics". London 1985. Sadanji raojni
tenutak ove discipline najblje ilustrju svojim sadrajem strani
ce aopisa )ou mal ofPrgmatics" (asopis ilai u Amsterdamu) .
20
O tome ta se sve o 1979. do 1985. publikovalo iz te lingvi
stike oblati (pre svega na anglosaksonskom govorom podru
ju) obavetava knjiga: Ternce W. Gordon. "Semantics: a bi
bliography 1979-1985", Metuchen N. J. and London 1987. Godine
1977 (u Cambridgeu) objavljeno je pznato delo Johna Lyonsa "Se
mantics" I and II koje s i dan dana smatr iuzetno korisnim i
vrm inforacija o semantikoj problematici.
Nekadanja obuzetost prsupozicijama (v. 445 i 47
4)
21
,
na prmer, znatno je izgubila u intenitetu tokom osamde
setih. Kao prdmet sveopteg intersovanja na scenu su
stupile, Grceovom zaslugom, implikacije (v. 610) i odr
ale se "na sceni" neto due od prsupozicija; danas se,
rcimo, kao nova teorijska tema postvlja rmatrnje
opti implikacija izmeu dati jedinica unutar iste sin
taksike kategorje (zahteva se, drgim rima, voenje ra
una o injenici da ako kemo, rcimo, etali smo se ili
udario me, pra izjava neminovo implicira podatak kre
tali smo se, a drga podatak dodiruo me)22 Logiark
rprvljanja o istinitosti vdnosti renice inspirsala su
u svoje vrme dvoje lngvsta, Paula Kiparkog i Carol Ki
parky, da u jeziku nauku uvedu pojam o J aktivnim gla
golima23, tj . o prdikatima koji svojim znaenjem implici
rju istinitost onoga to se saoptava njihovom dopunom
(aliti je, rcimo, faktivan, a uobravati kontrafaktivan
glagol; otuda renica ona je uvedena dobija svojstvo
istinite tvrdnje im isprd nje stavimo on ali: on ali to
je ona uvedena, a gubi to svojstvo onog trnutka kad on
ali zamenimo sa on uobrava: on uobraava da je ona
uvredena). Meuti, veliko oduevljenje sa kojim je u ne
kim (posebno evrpskim) strnim srdinama doekana
ova nesumnjivo korsna teorijska inovacija poprilino se
ll Upadljivo su brojni rdovi psveeni ramatranju presupozi
cija -v. Ivona
ibreg. "Bibliografja radova o presupzicijama u je

ziku", Prilozi prouavanju jezika, knj. 20. Novi Sad 1984, 209-234.
ll Vie o implikacijama toga tipa v. u rdu Edward L. Keenan
and Leonard M. Falt, "Boolean Semantics for Natural Language"
(- Synthese language libr 23), Dordcht 1985.
l3 V. Paul Kpark and Carol Kiparky, "Fact", zbrnik "Pro
gress in Linguistic". Manfed Bierisch and Erich Heidolph, edi
tor, The Hague - Paris, 1970, 143-173.
istopia ve kjem sedamdesetih - poto su glavna se
mantika rgraniavnja glagola po kriteriju faktivnosti
irena, ispostavilo se da nema dalje ta da se osvaja u
tom teorijskom domenu; ostao je jo jedino kao ozbiljan
zadatak da se u svkom jeziu ponaosob prcizno istrae
gramatiki postupci koji signaliju opoziciju faktivost l
nefaktivnost (za srskohratsk je, recimo, karakterstino
u tom pogledu suprtstavljanje veznika to vezniku da:
ali to . . . / uobraava da . . . ). Neupordivo dugotrjnije, u
stvari - do dananjeg dana, odrala se u ii opteg inter
sovanja jo jedna od onih tema koju su lingvisti neposrd
no pruzimat od flozofa: problem referencia/nog zae
nja nominalnh ri.
613. Polazei od sananja da naivi oprdmeenih poja
va rspolau svojstvom referencie, tj. sposobnou da
oznae sobom konkretne storve i konkretne stvari, ali
da tu mogunost ne iskoriavaju ni svi naivi jednako, a
ni dosledno - ponekad im znaenje moe biti i uopteno,
dakle nerferncijalno, lingvisti su prgli na posao da ispi
tuju potanko uslove pod kojima se, u rnim jezicima,
ostvarje rferncijama, odnosno nerferencijalna ozna
enost. Pri tom su se suoili ne samo sa rnim teorjskim
prblemima koji iskavaju u vezi s imenovnjem pojedin
ca u jednom sluaju kao poznate (odrene) , a u drgom
kao nepoznate (neodrene) osobe, ve i sa pitanjima r
znovrnih mogunosti grmatikalizacije rferncijalih fe
nomena u jezikom svetu
2
4
Ispostavio se da je za prv-
24 O problemima referencije je za protekih dvadesetak godi
na mnogo pisano: dovoljno je prlistati vodee svetske fozof
ske i lingvistike aopise pa se u to uvriti - na primer aopis
koji nosi karakteristian "meani" naslov: "Linguistics and Philo
sophy" (D. Reidel Publishing Company, Dordrecht and Boston) .
Pravci u lngvitici H 159
no objanjenje ponaanja lana u jezicima koji ga imaju
neophodno paljivo voditi runa o svoj sloenosti (ne) r
fernci j ale semantike. A to se tie jezika koji lana ne
maju, sada je, janije nego ikada pr, izala na vdelo i
njenica da se i oni, bar u pra kad trba suprtstaviti
neodrenu rfernciju odrenoj, u t svrhu slue ne
k posebnim rlkovim srdstvom (takvo srdstvo je
npr. u srskohratskom leksiki oblk jedn, koji staj u
imenicu kad se rdi o neodrenom pojedincu, a izostaje
iz pozicije imenike odrdbe ukolko je odreni pojedi
nac posrdi - up. nejednako znaenje izjav u tom im se i
jedan vojni priluio l u tom im se i vojni prikluio),
614. u zadatke koje su poodavno semantia sebi po
stv spada i izrda metajezia (v. 121) pomou koga bi
se znaenja iskaza mogla sa to veom prciznou defni-
Svaako ne bi trebalo mimoii ni knjige: john A. Hawns, "Def
niteness and Indefniteness. A Study in Refernce and Grti
cality Prediction", London l Atlantic Highlands, N. Y. 1978; E. V.
Padueva, 'Vysknie i ego sootnosennost' s dejstvitel'nost'ju
(referencial'ye apkty semantiki mestoimenij)", Moskva 1985.
Slavistima se posebno preporuje zbrik "Novoe v zarbnoj
lingvistike". Vyp. XII, Moska 1982, koji je u celini psveen
problemima referncije. Tu je, pr svega, lanak uglednog auto
ra N. D. Artjunove ('Lingvistieskie prblemy referncii", 5-1) ,
a i prilozi rnih drgih sovetski lingvista o imena, kao i ila
ganja (data u rskom prevodu) onih svetki pznatih fozof ko
ji su najvie doprineli tome da i jeziki strnjaci usvoje rma
tranje referncije kao svoju naunu temu.
Iskoravm ov prilu za sledeu napmenu: publikciju
sa naslovom "Novo v zarbnoj lingvistike", koja se pvme
no objavljuje u Mosk, uopte najtoplije prprujem slavisti
ma; u njoj e oni nai (prvedene na rski jezik) mnoge od oni
nudija koje na bitan nain doprnose oblikovju lngistkih
miljenja naeg vmena.
sati. Za uspehe koje su rdei na tom polju jo tokom e
zdesetih godina postigli Aprsjan, Mel'uk, Olkovskij i
njihovi sardnici
2
5 sanalo se u svetu podrbnije tek po
etkom osamdesetih zahvaljujui okolnosti da su u meu
vmenu Mel'uk i olkovskij napustili SSSR i na Zapadu
r ioku publikacionu aktivnost prpagijui naune
ideje strnog kruga i kojeg su poteki
2
6 Radovia ovi
sovetski semantiar u znatnoj mer se inspisal i Polj
kinja Ana Wierbick, lingvista iji doprnos izrdi se
mantikog metajezik dobija danas najvia prznanja.
615. Svoja rmiljanja o tome kako najprimernije
opisivati semantiku sloenost iskaa, ko i model odabr
nog opisa, Wierbicka je izloia u knjizi "Lingua mentalis"
(ew York - Sidney 1980), koja je doekana kao pror
zrdan lingvistiki dogaaj .
Autorka je ovako postupila: idvojila je jedan ua krg
najosnovnijih ri koje je izzel o znaenjskog defnisa
nja, pa je pomou nji pairla semantiku sadriu
ostalih iskaza imajui pri tom u vidu kako njihov lokucio-
25 Za domaeg strnjaka moe biti koristan ovaj pdatak: je
dan od tih sardnika. L. L. Iomdin, objavio je u naem strnom a
sopisu ')unoslovenski flolog" XX(eograd 1979, 19-53) la
nak pd naslovom "Frgment modeli rsskogo poverh nostnogo
sintaisa. Opredelitel'nye konstrkcii" kojim je egemplikovan
metod sintaksike analize primenjivn tokom sedamdesetih godi
na u toj lingvistikoj sredini.
26 Velu ulogu u tom pogledu odigrali su pre svega ovi rdo
vi: Igor A. Mel'uk. "Meaning-Text models: a rcent trend in Soviet
lnguistics". Annual Review of Anthropolog 10, 1981, 27-62; Igor'
Mel'uk -Aleksandar
olkovskij, ''Tolkovo-kombinatomyj slovar'

sovmennogo rsskogo jak", Wiener slawistischer Almanach
Sonderband 14, Wien 1984.
ni apekt, kao i ilokucioni potencijal (za znaenje terina
v. 629) i sve date prsupozicije i implikacije.27
Bez obzi na to to niu sv saglasni s ti da je Wie
rbicka u svakom konkretnom sluaju ponudila zaista op
timalno opisno renje, opti je utisak da, u celini gleda
no, njen teorjsko-metodoloki prstup u bitnoj meri do
prinosi roju semantikih studija.
616. Tokom proteke dve decenije odjeci teorijskih
preokupacija ftlozofa bii su u jezikoj nauci toliko snani
da niu samo ovde pominjane logiarke teme spremno
pruzimane u fond optelingvtikih teorijskih tekovina,
ve su i nek konktni grmatiarki poslovi obavljani na
nov, a karkterstian nai - u izdano korienje poj
movno-terinolokog aparta savrmene logike28, to po
sebi autentinije od svega drgog svedoi o dalekosenosti
ienih uticaja. S drge strne, rmatrnja znaenjske sa
drine iskaza u tom istom periodu imala su i neke drge, ta
koe vrlo uspene rojne tokove, a potekle iz sopste
nih, lingvistikih teorijskih polazita. Radi se o novim, du
bljim sagledavanjima one dimenije renine semantike
koja reenici sleduje s obzim na njenu smetenost u oki
rima ireg teksta iji je ona integrali deo, i na moguu po-
27 Teorijski stav Wierbicke i njen metod analie na pravi na
in priuju i njene novije knjige: "Licography and concep
tual analysis". Ann Arbr 1985: "The Semantics of Grammar".
Amsterdam l Philadelphia 1988.
2 U tom smislu je na izraito novatorki nain izraena npr.
"Sintaka" savremenog pljskog jezika: Maciej Grochowski, Stani
lasw Krolak. Zuzanna Toplifsk. "Grmatyka wsp6scesnego
l\zka polskego. Sladnia", pod redakcij Zuzanny Topolinskiej . "
Warzaw 1984 (domaem itaocu dae klju za raumevanje tamo
korienih terina moj prika, tog intersantnog ostvarenja, koji
jt objavljen u ')unoslovenskom flologu" XI. 1985. 149-1 53) .
sebnu komunikativnu hijerrhizaciju njeni sastavnih ele
menata izvrenu po nekm specifnim krterijima onoga ko
renicu izgovara. Pr krug pitanja koja se ovde postavljaju
spada u domen semantike dikursa (v. 326)29 i na njiho
vom svestranijem osvetljavanju ve poodavo poletno r
de predstavici tekstualne lingvistike (v. 594)
30
, dok se
drgi krug tie rijanja nove, znaajne teorije o empati
skom organizovanju renice.
617. Rasprvljanja o tome ta se, kad i zbog ega po
se b nije istie unutar iskaza pokrenuli su, kao to je pozna
to, odavno "prani" (v. 323) . Raglaavanju "prkih" iz
laganja na amerikom kontinentu pogodovalo je u bitnoj
meri njihovo sve fekventnije objavljivanje na engleskom
jeziku.
31
Usmervajui svoju panju na istu tematsku
oblast, prdstavnici amerike lingvistike su, za rliku od
"pr.ana", idano vodili runa i o neindoevropskoj jezi-
29 Pod tim nalovom- "Discourse semantics" - objavio je 1985.
godine (u Londonu) Pietier Seuren instrktivnu knjigu, koja moe
interesovati pre svega one ije se nauno bavljenje usmerava u
pravcu pragmatike (naime, znaenjska pitanja osvetljavana u ovoj
knjizi mnogi s ralogom podvoe, bar jednim delom, pod okvire
ove lingvistike discipline) .
30 Istaknuti predstavnik tekstualne lingvistike Teun A. van Dijk
odgovori je urednik etiri zbrnika sa zajednikim nalovom
"Handbok of discoure analysis". Orlando 1985, sa kojima je
korisno upoznati se.
31 Samo u Pragu, na primer, u radoblju od 1974. do 1986. godi
ne, na engleskom su publikovane sledee knjige koje reprezenta
tivno dokumentuju sobm "prako" vienje "fnkcionalne per
spektive reenice" (v. 324) : "Papers on Functional Sentence Per
spective". Frantiek Dane, editor, 1974; "Contributions to Func
tional Synta, Semantics, and Language Comprehension", Petr
Sgall, editor, 1984; Petr Sgal, Eva Hajiova and Janila Panevova.
''The Meaning of the Sentence and Its Pragmatic Aspects", 1986.
koj stosti, to se pokazalo vlo korsn - zahvaljujui
tome u jeziku nauku je, srdinom sedamdesetih godia,
uveden teorjski pojam epatie. Za taj su dogaaj zalu
ni Susumu Kuno i Etsuko Kaburki.
618. Kuno i Kaburki su zapaili, rmatrjui neke ja
panske grmatike datosti, da se ovek nejednako postavlja
prma osobama koje u svom iskazu pominje - uz neke stje
blie nego u drge; na taj odnos "stajanja u" oni su pre
nii terin empatia.
32
Za njihovim teorjsk rlevantni
rmatrnjia usledili su rdov drgih autor u kojia se
odrene grmatike pojave pojedinih jezika (u prom r
du ba slovenskih
33
) sagledavju iz nove, empatijske optike,
to je omoguilo da im se iznau uverljivija objanjenja.
619. Ima ve skor dve decenije kako se mnoge nau
ne snage trde oko toga da nau odgovor na pitanje koje
sc nauci takori samo nametnulo; koliko je t. modu/ki
princip, po kojem se ustrjav mainsko prvoenje, de
lotvorn i pr organiovanju ljudskih sposobnosti milje
nja i govornja?
Modul (od lat, modul u "mer') je terin koji su teorti
ari jezika prueli iz kompjuterkog prgrirnja. Pre
njuje se na svaki onaj mehanizam koji fncionie po ne-
32 V. njihov rad sa naslovom "Empathy and Synta", koji je o
javljen u zbriku "Haard Studies in Synta and Semantics",
Vol. l, Susumu Kuno, editor, Cambridge Mas. 1975. 1-74. Svoj
dcfnitivnije izgraen stav o empatiji (i srodni pojavama) Kuno
jt izneo nedavno, u svojoj zapaenoj knjizi: "Functional Synt.
Anaphora. Discoure and Empathy". Chicago and London 1987.
H Bibliograke podatke o studijama koje s empatijske take
lcdita osvetljavaju neke gramatike fenomene rskog i srpsko
hratskog jezi nai e zainteresovani u sledeem radu: Mil
I vi, "O nekim srpskohratkim fenomenima uslovljenim empati
j om", junoslovenski flolog XIII, 1987, 41-47.
kom samo njemu primerenom prncipu, s tim to se efekti
takog autonomnog fnkcionisanja usklauju s efektima
fnkcionisanja njemu slinih mehanizama (modula) .
Poznato je da oteenja mogu zahvatiti rne delove mo
zga, meu njima i one u kojima je koncentrisana naa jezi
ka svest. Rame taj te svesti kao da potvuje njeno fnkcio
nisanje po principu modula: ovek moe, na primer, ne biti
u stanju da upotrebljava zamenice, dok su mu sve ostale je
zike sposobnosti potpuno u rdu, ili da prstaje shvatati
smisao glagolskh nastavaka dok se imenikim i dalje kori
sti bez ikvih tekoa itd. Imajui te okolnosti u vidu, na
unici rnih strnih prftla su prduzeli opsena istrai
vnja da bi, na osnov njih, "modulsku hipotez" potvil
ii odbacil; istraivanja su jo uvek u toku
34

Shvatljivo je otuda i medu jezikm strnjacima to in
tenivno intersovanje za "modulski prblem" kojim se, u
prtekloj deceniji, nauka o oveku tako karakteristino
obeleila. Ao bi se "modulsku teorija" pokaala tanom,
ak bi i neki konkretni grmatik fenomeni dobili nauno
bolje fndirna objanjenja; pojav, rcimo, dubletnih
grmatikih renja sagledavti bismo kao logian ishod
delovanja konfiktnih princia, sa kojima se, ukoliko je
jezik odista "modulsk" ustrojen, a priori mor runati (u
srpskohrtskom je npr. uobiajeno da imenice enskog
rda na - u genitiv mnoine dobijaju nastavak -i isprd
34 Neka od najvanijih obavetenja o "modulskom problemu"
sadrana su u sledeim kjigama: Jerr A. Fodor, "Modulaty of
Mind", Cambridge Mass. 1983: J. L. Garfeld, editor. "Modularity in
kowledge representation and naturl-language undertanding".
Cambrdge Mas. and London 1987; Philip N. Johnson-Laird, "The
computer and the mind: an introduction to cognitive science",
Cambridge Mass. 1988.
Pravci u lngvitici II 165
kojeg se suglasnike grpe u leksikom kornu ri rbi
jaju ubacivnjem jo jednog a, a je istovmeno u jeziku
ivo prsutna i tendencija da se, pr uobliavanju zavisnih
padea, leksiki korn ri ne deforie; kad je posrdi
imenica primedba, ova dva aktivna prncipa stoje u nesa
glaju, pa se govori prdstavnici, zbunjeni konfiktnom
situacijom, dvojako oprdeljuju - nekad za renje pri
medba, nekad z renje primedbi). Pogotovu je nemo
gue mimoii rsprvljanja o modulkom vienju stvar u
lingistikim krugovima koji se bave foraliacijom sin
taksikog opisa jezia.
Ti su krugovi jo uvek najdelotvomiji i najuticajniji na
amerkom du. Ao se ime manja grpa onih tamo
nji strnjaka koja se i dalje tdi piensteno oko rr
de Montagueovih sintaksikih postavki (v. 477) , najvie i
dan dana iaju ta da kau i pokau ko teorjsko-meto
doloko ostvnje prdstavici genertivne sintakse
chomskyjanske prishodnje. Mnog od najveniji meu
tim prdstavicima, pr svega sam Chomsky, prlonil su
se prnavnju "modulske hipoteze". No, najmanje zbog
ove okolnosti, a mnogo ve zbog svi podsticaja koje ge
nertivi pristup sintaksi daje svji rtanjem nauci u
celini (v. 632}, njemu se u ovom Pogovoru mora posve
titi podrobnije ilaganje.
620. Kjem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godi
na baviti se genertivom sintaksom znailo je, pr svega,
natojati da se n to primerniji nain foruliu prvila o
ustrjavanju renice (v. 463) . Potom je panja sa prvi
la prusmerna na prncipe tog ustrjavnja. Postavljen je
zahtev da, prilikom njihovog utivnja, budu jasno eks
pliciane ne samo univeralne obaveznosti, ve i pojedi
nosti u kojima su mogune slobodne opcije (a da njih
ima, potuje sobom bogata jezika idiernciranost
ovog sveta) . Na varjacije u izbor prenjuje se obino
terin parametar. Otuda to novo teorijsko-metodoloka
vienje Noama Chomskog mnogi naivaju pritupom koji
je orientisan na princie i parametre (Princi/es-and
Parameters Aproach).
3
5
Inae, strunjaci sintaksiku teoriju Chomskog u rnim
prilikma terinolok ralito odruju, zavisno od toga
na koju fa njenog roja misle, odnosno iz koje je per
spektive posmatrju. Hrnolok gledano, standardnu teo
riu (koja je izloena 1965. u knjizi Aspects ofthe Teor of
Synta- v. 463) zamenila je proirena standardna teoria
(v. 470) , a ov revidirana proirena standardna teoria
(Revied Etended Standard Teor)
3
6 No sve te verije
"standardnog" pristupa potisnute su u drgoj polovini se
damdesetih godina, teorijom 'X sa crticom'' (-bar Teor,
odnosno i Teor)3
7
, a zatim GB
3
8 teoriom (GB Theor,
35 O tome kako se to vienje razvijalo i produbljivalo najbolje
obavetavaju sledei radovi Chomskog: "The modular view of
mind. Rules and representations". New York 1980; Lectures on go
vernment and binding: The Pisa lectures". Dordrecht 1981: "Some
concepts and consequences of the theor of government and bin
ding", Linguistic Inquir Monograph 6, Cambridge Mass. 1982;
"Knowledge of language: Its origin, nature and use". New York
1986; "Barrier", Cambridge Mass. 1986; "'Language and the Pro
blems of Knowledge: The Managua Lectures", Cambridge Mass.
1988.
36 V. blie podatke o tome u knjigama: Frederick}. Newmeyer.
"Linguistic Theor in America. The First Quarter -Centur ofTrans
forational Generative Grammar", New York 1980; Andrew Rad
ford, "Transforational Synta. A Student's Guide to Chomsky's
Extended Standard Theor", Cambridge 1981; Geofrey Hor
rocks, "Generative Grammar". London and New York 1988.
37 V. Ray Jackendof, '' Synta: A Study of Phrase Stcture".
Cambridge Mass. 1977 i Joseph E. Emonds, "A Unifed Theor of
odnosno Gvermet and Binding Teor), tj. teoriom o
upravlanju i povezvanju
3
9
, koja je danas najir prihve
na ne samo u Amerci, v i drgde u svetu. Nju je Chomsky
srdinom osamdesetih unekolko inovo i u tom inovir
nom Vidu iloio u svojoj knjii Baries (v. napomenu
35) , tako da se na rojnom putu GB teorje ve, u stv,
ranaju dve fae sa 1986. godinom (tada je knjiga obja
vljena!) kao svojevnim kamenom meaem.
621. Lingvsti koji su sao u poetku paljivo prtili na
un rd Noama Chomkog, pa se posle i sistematskog pr
enja potpuno iskopali, neminovo doivljavju sojev
stan ok u iznenadnom kontaktu sa sadanjim stanjem stv
r u genertivoj sintai. Oni pate: opi sintakikh dato
sti poivo je na primeni trnfonacionih prvila, ost
vo se na dv niva - "dubinskoj strktur" i "povrinkoj
strktur", iskljuivo svki podatak o morfolokoj sto
sti jezika i otpoinjao "rprstinjem" najvanijeg, fnda
mentalnog simbola S (v. 462-463) . Sada sa zprpae
njem otkrivju: trnforacije su deftio odbaene kao
besprdmetne; Chomsky je uvo i tri niv - t. logiu
foru (logical for), dok su neki njegovi uenci postupil
suprtno - oprdel su se za ve manje monostratalnu
Syntctic Categories"
:
Studies in Genertive Grmmar 19, Dor
drecht 1985.
" Pojav rnih skraenica kao pgonih terinolokih re
nja je vrlo tipina za najnovje rjno rdoblje genertivne
gramatike.
39 Osim pmenuti rdov Noama Chomskog navedenih u na
pmeni 35. v. i sledee dv knjige: Henk van Riemsdijk and Edwn
Willias, '1ntrducton to the Theor of Grma", Cambrdge
Mas. 1986; How Lsnik and Juan Uragerk, "A coure in GB
synta: Lcturs on binding and empt categores", Cabrdge
Mas. and Lndon 1988.
teoriu (zastupnici GPSG gramatike, na prmer - v. 624) ;
morfoloki aspekt jezika dobio je kljuno mesto u sintaki
kom opisu; nekada neprikosnoveno S zamenjeno je drgim
simbolma (lP stoji umesto S, a CP umesto S
4
!) , sa sasvim
drkijim teorjskim implacijama. Zbunjujui utisak na
neupuene moe ostaviti i to to je, oko sredine sedamdese
tih, natao svojevrstan rskol u redovima genertivista. Ue
nici Chomskog su poeli u pojedinim detaljima odstupati
od uitelja i nuditi svoja teorjsko-metodoloka renja
(ostajui pr tom i nadalje, kao i njihov uitelj, zaintersova
ni prenstveno za renicu sagledan u samu za sebe, van bi
lo kakvog irg komunikativnog konteksta) . Meu ovim
novim genertivim pristupima sintaksi najglasovitiji su:
relaciona gramatika (Relational Grammar, skreno
RG), leksiko-fnkcionalna gramatika (Lexical Functional
Grammar, skraeno LFG) i gramatika generaliovane
frae strukture (Generalied Phrase Strcture Gram
mar, skraeno GPSG.
622. RG se oforljavla tokom sedamdesetih godina (za
njeno nastajanje su najzaluniji David Perlutter i Paul Po
stal), a je svoj defnitivni vid poprimila tek poetkom osam
desetih. 41 Njene pristalce su odbacile osnovno teorijsko
40 I je INFL (v. 627 u skraenoj veliji, C upuuje na fnk
cionalnu jedinicu compleent ('dopuna'), a P na mogunost
"frnog" (od engl. pbrae - v. 363n.) ralanjavanja.
41 Njena probitna verija izloena je u studiji Davida Perlmut
tera "Relational Grammar". zbrik "Synta and Semantics 13: Cur
rent Approaches to Synta". Edith MorvcsiandJessica Wirth, edi
tor, New York 1980, dok noviju, revidiranu, reprezentativno pri
kauju radovi objavljeni u zbriku "Studies in Relational Gram
ma". Vol. l. David M. Perlmutter. editor, Chicago 1983; Vol. 2, Da
vid M. Perlmutter and Carol G. Rosen. editor. Chicago and Lon
don 1984.
polaite trnsfonacionalizma po kome se reemcna
strktur sastoji od t. "frnih marker" meusobno pove
zanih trnsforacijama. Za glavni prdmet svog naunog
intersovnja proglaili su neto to je dotle u generativnoj
sintaksi ostajalo van dometa prve panje - grmatike od
nose unutar renice i njihov hijerrhizovnost. Ostajui
dosledno okenuti ka toj prblematici, poeli su savim
drkije od Chomskog objanjavati produ pojedinih tipo
va reninih konstrkcija (paivu renicu, na primer,
oni vide ko ishod odrenog hijerrhijskog prstrojavanja,
takvog koje udruuje "prmociju" (engl. promotion) objek
ta glagolske rdnje sa "democijom" (engl. demotion) nje
nog vrioca; objektu se, naime, osvajanjem subjekatske ulo
ge rng u reenici povsio, a vriocu, gubljenjem te uloge,
snizio) . To naglaeno negovanje rlacionog pristupa (koje
je sticala, osobito u poetku, mnogo oduevljenih pristali
ca) imalo je, imeu ostalog, i ovaj pozitivan efekat: podsta
klo je Chomskog da se intenivije pone baviti izrdom no
ve, poboljane verije sopstvene teorje.
623. LG je utemeljena 1978. godine rdom "A Reali
stic Trnsfonational Grmmar" (zbori "Linguistic Theo
r and Psychological Reality", M. Halle, J. W. Brsnan, and
G. A. Miler, editor, Cambrdge Mass , 1978, 1-59)
4
2
iji je
autor joan Brsnan, ona ista uenica Chomskog koja je,
samo godinu dana rnije (v. njen rd "Trnsfonations
and Categories in Synta", zbori "Baic Problems in
42 Ovaj pravac teorijskog miljenja, koji je odmah stekao vatre
ne pristalice, iloen je potom jo potpunije u studiji Ronalda K
plana i joane Bresnan "Lexical-fnctional grammar: A foral
system for grammatical representation", zbrnik "The Mental
Representations of Grammatical Relations", J. W. Bresnan, edi
tor, Cambridge Mass. 1982, 173-281.
Methodolog and Linguistics", R. Butts and J. Hintikka,
editors, Dordrcht 1977, 261-282), izaala veliku panju
naune javnosti zalaganjem za to da se odustane od trns
foracija u genertivnom opisu jezika obrlaui svoj
stav nedostatkom dokaza o tome da transforacije iaju
bilo kakvog pokra o psiholokoj stvarosti, tj . da se ita
slino transforacijama dogaa u ljudskom duhu prli
kom ustrjavnja sintaksik kategorja. Drei se iznetog
predloga, Joan Bresnan je teorijsko-metodoloki apart
leksiko-fnkcionale gramatike liila trnsforacionog
postupka (to se ipak ne moe uzeti kao neko veliko otko
renje od Chomskog ako se ima u vidu da se ubro i on
sam odrkao trnsforacionalizma) . Odstupila je, meu
ti, na bitan nain od svog uitelja time to je odbila da
prizna svrishodnost rslojavnja jezikog opisa na "du
binsku strktur", "povrinsku struktur" i "loginu for
mu", i ovaj svoj stav obrloila je natojanjem da kore
ni apart analize bude maksimalno saobran psiholokoj
stvarosti (unutar koje se takvo rslojavanje do sada nije
dalo sagledati) . Ponudia je novo renje: da se, prilikom
sintaksikog opisa, uvaava, s jedne strne, nivo "konstitu
entne strktur" (tj . ustrjstvo reninih konstrukcija) , a s
drge nivo "fnkcionalne strkture" (tj . ustrojstvo grma
tikih odnosa u renici) i nita dalje od toga. U njenom
vienju, gratike rlacije su primare datosti, tj. nisu
uslovljene konstituentnom strkturm (s njom su u tome
saglasni predstavnici rlacione grmatike), to se takoe
svodi na svojevrtan rla sa Chomskim (koji zastupa su
prtno miljenje) . Mnogi smatrju da je LFG izuzetno ra
listian i time najprihvatljiviji gener th an pristup sintaksi.
624. GPSG, ije je teorijsko-metodoloke osnove izlo
io 1982. Gerld Gadar u rdu "Phrse Strctur Grm
mar" (zborik "The Natur of Syntactic Reprsentation",
Dordrcht 1982, 131-186); izneverva rnije uenje
Chomskog time to odbacuje trnsforacije, a poznije ne
pristajanjem na vieslojnost opisa (ima, narvo, i drgih
pojedinosti u kojima je foralni apart sintaksikog opisa,
u odnosu na ono to zastupa Chomsky, ovde rliito po
stavljen, ali u to, ovom priliom, ne moemo ulaziti) . Po
borici ove gramatie prdaju veliki znaaj prdlozima:
uvuju ih meu centrle lekike kategorje (sledei u
tome stav Chomskog i srdine sedamdesetih) . S poseb
nom panjom osvetljavaju prncipe po kojia se pomou
prdloga semantizuje pade. U krugovima znalaca vlo se
visoko ceni, izmeu ostlog, njihov doprnos prblemu
koorinacije. 44
625. Iako prtenjen rrtanjem uspenih konkurnt
ni teorja svojih uenika, Chomsky je, uprvo u neprsu
nim diskusijama sa njima, iotrvo svoje kriterije i sa sve
veim elanom natavljao da doruje sopstveni teorjsko
metodoloki apart. elja da to vie pojava to obuhvtnije
osvetli svojim opisom podstakla ga je da uini ono to mu
mnogi sada zaerju - svoju rinu posmatrnja dublje r
sloji uvoenjem "logne fore" u "dubinsku" i "povrin
sku strktur" (zamerke se daju najvie zbog toga to kogni
tivna istrivnja niu dosada pribavila valjanih dokaa o
psiholoko j oprvdanosti takvog poteza) . 45 Dana njegov
43 U vrlo reprezenttivnom vidu izloena je ova teorija u knjizi:
Gerald Gadar, Ewan Klein, Geofy Pullum, and Ivan Sag, "Ge
neralized Phre Stcture Grmmar", Cambridge Mas. 1985.
44 Velikog je odjeka imala studija: Ivan A. Sag, Gerald Gadar,
Thomas Waow and Stevn Weisler, "Coordination and how to
distinguish categories", Natural Lnguage and Linguistic Teor
3 (2) 1985, 1 17-171.
4 5 O problemu (ne)umesnosti oprisanja "loginom fonom"
j e mnogo pisano; v. npr. sledea dva instktivna rda: Greg N.
sintaksika teorija obuhvata, pord mnogo ega drgog, i
ovo: analizu sloene prirde sintaksikih ktegorija (tj. ono
to se naiv ''X sa crticom" teorijom) , analizu najvanijih
morfosintaksikih fenomena i svojevrnu padenu teorju
(padei su postali nezaobilana tema genertivist ve na
poetku sedamdesetih godina, odmah posle ogromnih od
jeka koje je imala Fillmorova studija iz 1968 - v. 473) .
626. ''X sa cricom" teorja natala je kao svojevtan plod
uvernja Chomskog da se slinosti i rlke meu leksikim
ktegorijama prjicirju na sintaksike kategorje. Tu X
oznaav leksiku kategoriju, a crtica je tehniko srdstvo
kojim se otkv njena ruenost na sintaksikom planu
(ako je X, na primer, ir pribliavamo se, onda stavlja
njem livadi u pribliavamo se probramo X u .; crtica u
prncipu moe biti onolko koliko je kompleksno sintaksi
ko prirenje datog X. Po toj teorji, sintaksika prrda
leksikih jedinica identifkuje se pomou obeleja N i V, od
kojih pro simbolizuje imeninost, a drgo glagolnost (tako
da "lini opis" imenice gli: N + V-, glagola V + N -, a pr
deva N + V +). Nejednake mogunosti sintaksikog
rsuivanja rtavju ove jedinice u posebne tiove (tip
X, tipx, tip, x itd. ) . Bez obzir na to u kom je prvcu potom
ricao dalje svoje teorjske vidike, Chomsky je nata
vljao da i kroz t ''X sa cricom" optiku prputa sintaksi
ki pordak star koji opisuje.
627. Svoj sintaksiki opis Chomsky je obogatio morfo
lokom dimenijom onda kda je doao do uvernja da u
univeraloj grmatici deluje prncip po kome sv zavni
Calon, "Logical For: Tpes of Evidence", Linguistics and Phi
losophy, Vol. 6, N 3, 1983, 295-317; Ruth M. Kempson, "Logical
for: The grammar cognition interface", joural of Linguistics
24, 1988, 393-31.
(a glasovi materjalom otelotvorn) sintaksiki element
mor dobiti neku "opipljiv" oznaku svoje zavisnosti. Tu
oznaku je on naao padeom, ne mislei pr tom samo na
ono to se pod tim terinom podrumeva u klasinoj
evpskoj lingvistici, ve na svko mogue rpoznajno
srdstvo zavnog odnosa (a to moe biti red ri, na primer,
ov irku upotrebnu vdnost terina pade trba imati u
vdu uopte prkom itanja savmenih amerikh lingvi
stiki rdova kako ne bi eventualo dolo do zastoja u r
umevanju izlaganja) . Naknadno uvedeni simbol In. (od
engl. infection) obelodanjuje taj univeralni znaaj obli
kog signalovanja; to se vie bliimo devedesetim godi
nama, to uloga simbola In. u sintaksikom opisu Noama
Chomskog biva sve zpaenija (ovo upuene ne zauuje;
tek pomou Inf Chomsky j e uspeo da ri i taj vaan de
skpcioni prblem kako jano istai rliitost u vrti od
nosa koji glagolki prdikat uspostavlja, s jedne strne, sa
reninim subjektom, a sa drge sa svojim objektom) .
Mada su Chomskom u meuvrmenu sa rnih strana
stavljane predbe o tome da ia jezika (oni su ak u ve
ini; maark je, rcimo, takav!) koji, za rliku od engle
skog (i ostalh prdstavnika indoevrpskog jezikog sve
ta), oblku oznaku zavisnosti ne prljuuju zavisnoj, ne
go uprvoj ri46, niko ipak dosad nije ozbiljno osporio
umesnost davanja tako velkog znaaja morfolokoj kom
ponenti jezika u sintaksikom opisu.
628. Budui da su padei semantizovani (novja) teorija
Chomskog vodi i o toj okolnosti runa - pro se morfosin
taksike kategorje uvode u sintsik opis, a potom im
46 V. npr. t ke o tome johanna Nichols u svome radu
"Head-marking and depndent-making grammar", Language
Vol. 62, N l, 1986, 56-1 19.
17
4
sc utruje t. tematska uloga (engl. thematic role, od
nosno - role; grko slovo e upuuje na grko porklo izr
za tema).
Temom (engl. theme) se u genertivnoj grmatici nai
v sve ono to se u reenici iskazuje kao zateeno bilo u
nekom datom stanju, bilo na nekom datom mestu, ii kao
podvrgnuto prelasku bilo iz jednog stanja u drgo, bilo sa
jednog mesta na drgo, i to je, samim tim, neminovno
"centar" saoptenja (otuda i izbor terina - tema!). Tema
je, drgim reima, imenica (zamenica) sagledana u svetlo
sti svoje semantike "padenosti" (= svoga znaenjskog
odnosa prma reninom prdikatu) . Ti tako obuhvat
nim semantizovanjem korienog terina udovoljava se
zahtev genertivne teorije za maksimalizacijom poopta
vanja prlikom sintaksikog opisa (veoma zapaen prodor u
prvcu potovanja tog zahteva uinio je, srediom sedam
desetih, uenik Chomskog Jefrey Grber47 svodei sve pa
dene odnose na (metaforiovane) prostore rlacije48) .
to se tie tematske uloge nekog datog padea, pod
tim generativisti imaju u vidu ono individualnije znaenje
koje udruena oblikuju sintaksika pozicija leksike jedi
nice o ijem se padeu rdi i njena leksika semantika. Po
Chomskom, svakom padeu sledi samo jedna tematska
uloga (to je jedno od onih njegovih gledita sa kojima se
47 jefrey Grbr je svoje poglede izloio u knjizi "Lexical Strc
tures in Synta and Semantics". Amsterdam 1976.
48 Njegov stav je tu u savuju sa nekim shvatanjima u psihologi
ji po kojima se nai kognitivni procesi uopte zasnivaju na lokali
stikom sagledavanju stvarosti, dok su projekcije tog sagledava
nja neto naknadno, sekundarno. Vie podataka o tim shvatanjima
nai e zainteresovani u knjizi: Ray S. jackendof, "Semantics and
Cognition". Cambridge 1983.
Pravci u lingvistici II 175
poslednjih godina pojedinci i rdova genertivista poi
nju sporiti)49
629. Radei na unaprivnju svoje teorje, Chomsky je,
to je vme vie odmicalo, sve odrenije ispoljavao poseb
no intersovanje i za prncipe upravlanja i povezvanja
(govermet and binding, a to znai za one mehanizme u
naoj jezikoj podsvesti koji nam omoguavaju da, pr ko
municirnju, tano rabirmo ta je na ta upueno (koja
zame nica na koju prthodno igovornu r) , odnosno ta
je praoj kategoriji (engl. empty categor) u iskau kon
trolor (engl. controler), tj. sa ime se neka glovno nema
terjalizovna, a podrumevana jezika jedinica poistove
uje (nije, rcimo, izgovorn subjekt u zavisnom delu re
nice On je njoj rekao da uva to pimo; u toj renici "kon
trolor" moe biti kako on, tako i ona, zavisno od toga ta se
el rci - da l On je njoj rekao da on uva to pimo i On je
njoj rekao da (neka) ona uva to pimo, tj. O je njoj re
kao: uvaj to pimoV50 Usmervjui svoj sintakiki opis
prma toj prblemskoj oblati, Chomsky je ogrmno zadu
io jeziku nauku - ietno van, a dotle jedv itrivao
49 Ray S. jackendof, na primer, u svome radu "'The status of
l hematc relations in lnguistic theor', Linguistic Inquir 18,
1 987, 369-41 1 ukauje na pjedine lingvistike datosti koje ne
idu u prilog uverenju Chomskog.
50 Problemom "kontolisanja", a uz ilustciju srpskohratkim
jezikim fma (to ndu domau strnu publiku moe psebni
j e zanimati), bavi se komptentno lanak: Draga Zec, "On Obliga
lor Control in Clausa! Complements". zbrik ''orkng Paper in
Grammatical Theor and Discoure Strcture. Interctions of
Morphology. Synta and Discoure". Maayo lida, Stephen Wechs
lcr, and Drga Zec, editor. Stanford 1987, 139-168.
ligvistiki problem anaforicie
5 1
dospeo je u mnogim
srdinama, zahvaljujui prestiu njegove teorije, u pri plan
panje i temeljito rmotren iz rliiti uglova.
630. Prvi znaaj rartanja teorije Noama Chomskog,
smiao tolikih menjanja u njoj, pojava "izmi" u redovima
njenih zastupnika - sve to postaje potpunije sagledivo tek
poto se paljivo rmotre sledea uvernja koja je Chomsk
poodavo prihvatio i od kojih ni dan dana ne odstupa:
ovek su genetski date sposobnosti za to da svoj mi
saoni svet obelodanjuje jezikim putem52 Pretakanje mi
saonog sveta u jeziki obavlja se uz potovanje odreeni
zakonitosti koje dejstvuju na nain modula (v. 619) . Nji
hova se ukupnost manifestuje kao univeralna gramatia
iji opti prncipi i mogui parmetri ustrjavaju temelje
svakom ljudskom jeziku. Konktna gramatika bilo kog od
postojeih jezika sa svojim individualnim osobenostima
nije nita drgo do plod specifkovanja parametar uni
veralne gramatike. Prma tome, sintaksiki opis trba da
bude usmern na univeralnu gramatiu; prvilnim "fksi
rnjem" njene parmetarke stvarosti mogu se predvideti
sv vdovi grmatikih osobenosti sa kojima je mogue sr
sti se u postojeem jezikom svetu. Tim opisom se princi
pi univeralne gramatike morju eksplicirti na nain ja
san, ekonomian, elegantan, onako kako se to rdi prili
kom prprmanja kompjuterkog prgrma. Drkije re-
51 Pod anaforjom se i ovde, kao u tradicionalnoj lingvi
stici, podraumeva jeziki pstupak primenjen rdi ukazivanja
na neto to je pretodno reeno.
s: O tome se Chomsky vrlo odreno izjdnjavao mnogo pu
t, najpdrobnije u svome rdu "On the biological basis of lan
guage capacities", zbrik "Psychology and Biolog of Language
and Though t: Essays in honor of Eric Lennebrg". George A. Mil
ler and Elizabth Lennebrg, editor, New York 1978, 199-220.
Pravci u lingvitici JI 177
eno, koliko su pooptavnja u tom opisu dobrdola, to
liko su rdundantnosti nepoeljne; njih trba iz njega do
sledno uklanjati.
631 . Drati se ovkv uvrnja znai, izmeu ostalog,
unaprd prstajati na rviziju korenog teorijsko-metodo
lokog aparta im se ovj pokae, u bilo kom svom deta
lju, i nepodudarn sa psiholok datostima, ili protivu
ran ralnim faktima jezia, ili nadomestiv bolji re
njem, tj . t koji odrenije udovoljava zahtev za ja
snoom, ekonominou i maksimalizacijom pooptava
nja. Sprmnost n menjanje, jednom rju, postojala je
od poetka i kod Chomskog i kod njegovih uenika; rli
ke su se pojavie onda kad je trbalo konretno odluivati
ta da se menja, kolko i kako.
632. Time to je ineo uvernje da se prvilnim sagleda
vanjem paretar univerale grmatike mogu prdvideti
sve rnolikosti postojeeg jezikog sveta, Chomsky je neiz
memo zaduio jeziku nauku. Naime, mnogi su, ne bi li
"prrka" podrali i pobili, krnuli da podrbno istrauju
taj svet, tako da sada rpolaemo veim znanjima o njemu
nego ikada rnije, a sve novi i nov podaci i dalje neposusta
lim tempom prstiu. Nji komentariu i osvetljavju izvr
sni strnjaci, na savmen nain, metajezikom koji je pri
stupaan svakom ko budno prti roj sintaksike teori
je, to samim podacima (koji su najveim delom priku
pljeni i jezik srdina vn evpskog i amerikog konti
nenta) u bitnoj mer poviava upotrbnu vdnost.
Pozivanjem na "urenost" principa univeralne gra
matike Chomsky je pokrnuo itav lavinu naunih istra
ivanja iji poduzetnici, strnjaci rnih prfla (psiholo
zi, neurlozi, defektolozi itd. ) , sjedinjuju svoje napore u
strmljenju ka istom cilju: da dokau ili opovrnu isprv
nost takvog pozivanja. Dosada jo nita nije defnitivno ni
opovrgnuto n dokazano, tako da su istrivak poduhva
ti i dalje u toku; ali je zato na vdelo dana izbrodilo neslu
eno obilje novih inforacija o kognitivim prcesima, o
ustrjstvu mozga, sposobnostima uenja i pamenja . . .
Teko je ne sloiti se sa ocenom pouzdanog znalca
Fredericka Neweyer53: teorija Chomskog je rvna veli
koj, plodotvomoj rvoluciji: ne, dodue, tolio po sop
stvenim postignuima, koliko po delotvomim podsticaji
ma, rasutim na mnogo strna.
5' V. Frderick J. Newmeyer, "Ha there ben a Chomskyan
revolution in linguistics?". Language Vol. 62, N l , 1986, 1-18.
LINGVSTIK U DEVEDESETIM
GODINA
633. Ao je, u periodu do devedesetih godina, ameri
k lingvistika bi, ne bez rloga, naivana od strne poje
dinaca "sintaksocentrnom", u devedesetim njoj taj epitet
doista vie ne doluje jer se, u toj deceniji, istraivko
interesovanje njenih strnih snaga dobr delom pro
knulo u kort semantike. Na pruavnju znaenjskih
prblema pokaali su se, i pokju se, posebno agilnia
ne samo prdstavici t. kole semantiara Zapadne
obale, ije su teorjske vidike odrdili glavi utemeljivai
savrmene kognitive lingvitie, Geore Lako f i Ronald
Langacker1, nego i prdstavici t. kole semantiara
MI-a, a to su oni uenici Noama Chomskog koji i dalje, u
mnogo emu, uvaavju osnove postulate genertivizma.
l ako se te dv "kole" oko rnih pitanja teorje i metoda
sasvim rile, u jednom su ipak potpuno saglasne - u
uvernju da su jezika znaenja najdiktnije uslovljena
funkcionisanjem ljudskih kogntivi moi i da je stoga
neophodno tu uslovljenost to temeljitije istraiti.
634. Sa je rmljiv zato se tdejni vapitanici kog
nitivima tolko intersuju za semantiku - kognitiva lin-
1 Godina 1987. kada su ptpunije oblodanjena njihova teo
rijsk uvernja - Lof 1987 i Lngacer 1987 - svo e osta
l l znaajan datum u istoriji lingvistike.
gvitika je doktrina koja pruavnje odnosa imeu mi
ljenja i jezia prglaava najvaniji naunim zadatkom.
Zagovorici te doktrine ubeeni su u sledee: da poj
movi sistemi koji se oblkuju unutar ljudskog mentalnog
sklopa slue kao polana baa za uobliavanje semantikih
datosti svkoga jezika; da ti sistemi ne odslikavaju sobom
postojeu stvrost, ve nae vienje te stvrosti, a ono je,
po priodi svojoj subjektivno - odreno ne samo lnim,
nego i kolektivni iskustvom, tj. kulturim nasleem koje
oveku namee neke konvencionaliovane predstave o to
me ta je ta; da jezike jedinice ntsu po sebi svojevni
"kontejneri" znaenja, ve samo specifna srdstva pomou
kojih se na mentalnom planu aktivirju odreene zone
naeg znanja o stvarma, unutar koji j e to znanje na enci
klopedijski nain sreno; da izmeu znaenja iskaanih
grmatikim sredstvom i onih iskzanih leksikim putem ne
postoji nikakva bitna rlika. 2 Oni posebno istiu da se
stost konceptualizuje i zavsno od perpektive iz koje je
mi peripirmo. ovek, naime, rpolae i darm subjektiv
nog oslikavanja (engl. terin imager) stvarosti, tj. spo
sobnou da jednu misla obuhvaenu situaciju sagleda
v, i potom prje, na rliite naine - iz ovog ili onog
rloga on e istai detalj X u njoj, a zanemarti detalj Y, ili
obruto (karkterstino je, recio, da za iskaivanje istog
vrmenkog pojma 'osam sati i trdeset minuta' Srbi i Nemci
2 I mnogi drgi vodei lingvisti sveta, koji inae nisu nepo
srdno ukljueni u unapreivanje kognitivne lingistike, imaju o
tom konkretnom pitanju identine pglede. Tako nam Poljknja
Ana Wierbicka, na primer, u jednoj prilici, ovo poruje: "Ne
ma th stvari kao to su 'gramatiko znaenje' ili 'leksiko
znaenje' . Postoje samo lekik i gramatik s reds tva kojima
se znaenja prnose, mada se ak ni ona ne mogu sasvim preci
zno meusobno rlikovati" -Wierbicka 1988: 8.
koriste izr u kojem se pom inje pojam 'devet' -pola devet
!halb neun, a Englezi i Frncuzi izr u kojem se pominje
'osam' - hal pat eight! huit heures et demi). 3
635. Po kognitivistia, sve grmatike konstrkcije
prdstavljaju sobom svojevrne konvencij al i zovane
obrasce koji slue za obelodanjivanje odrenih pojmov
nih datosti. Sintaksika jedinica nna klauom (engl.
terin clause) slui, na primer, tome da linerim nai
nom prikae onu sloenu pojmovnu celinu kojom se u
naoj svesti olava dogaaj . Grmatika svakog jezika ima
na rpolaganju potrebna srdstva - i morfoloka, i sintak
sika, i intonaciona - da jezikim putem organiuje oba
vetenja o komponentnim delovima te jedinstvene poj
movne celine. Na najviem nivou organizovanja kluze
podela na subjekat i predikat svodi se, u stvari, na kon
vencionalnu procedur namenjenu tome da neko od ue
snika dogaaja o kojem je re bude izdvojen ko primar
na "perona na sceni", tj. kao ona poetna taka od koje
nastaje dalje "ocrtavanje11 dogaaja datom klauzom.
636. Konceptualizacije se, upozorvaju kognitivisti, na
lae pohrnjene u rliitim kognitivni domenima ljud
skog uma. Pod kognitivnim domenom trba rumeti poj
movnu kongurciju, esto veoma sloenog karktera,
satkanu od naih znanja o neemu, od naih poimanja
stvari, a s pogledom n koju se pojedinani pojmovi blie
odruju (pojam 'neenja' , rcimo, ne bi mogao postojati
' Ronald Langacker, objanjavajui t su teorijsk temelji kog
nitivne lingvistie, nekoliko je puta posebno istakao ovo svoje uve
renje: slobda u odnosu na ibr naina na koji e se konceptuali
zovti neka siruacija od kljunog je znaaja za jeziku upotrebu; to
je, u sti, pokret aka s naga gramat ! kal izovanj a - Langa
cker 1990.
u jednoj ljudskoj zajednici kojoj je potpuno nepoznato
podrumevanje injenice da se odrsli mukari, kad-tad,
po prvilu oene) . U kognitivnim domenima se, u str, u
vaju najrliitije shemat izovane4 sl i ke moguih zbiva
nja u svetu, natale na temelju nae spoznaje nekih vienih
dogaaja, nekih situacija i glavnih uesnika u njima. Po ue
nju kognitivista, prirdu znaenjskog sadraja nekog jezi
kog izra odreuje pr svega to sa kojim se kognitivnim do
menom l kognitivnim domenima5 taj sadraj povezuje, to,
meuti, ne znai da je on, samim tim to je tu povezanost
ostvaro, ujedno i konano uoblien; u odreni prilik-
4 Jo uvek su "na dnevnom redu" (ve poodavno zapoete) teo
rijske diskusije o tome da li su s hemat i zovano strkturirane sli
ke proizale iz strkture iskustva, to e rei - indukovane nepo
srednim okrenjem (kao to se to smatra, na primer, u rdovima
Lakof l Johnson 1980 iJohnson 1987) ili su one, u stvari, uroene
datosti (kako su skloni da verju, rcimo, Ronald Langacker - Lan
gacker 1993 ili Paul Deane - Deane 1996). Inae, take holistike
slike sastavljene od raliitih shematskih elemenata, u koje se
ukljuuju dogaaji, situacije, pa uesnici u tim dogaajima l situa
cijama , kao i postojei odnos meu njima, pominjao je jo sredi
nom sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina Charles Fil
lmore zanivajui svoju semantiku teoriju poznatu pod naivom
frame semantics (v. 648) .
5 Specifnost svkom "kognitivnom domenu" daje v rs ta pj
mova njime obuhvaenih, tj. to da li su posredi pojmovi o emocija
ma, ili o prostorim odnosima, ili o delovima ljudskog tela, ili o
uzrokovanju itd. Anna Wierbicka je svojevremeno (u radu Wier
zbick 1988: 15) , iznela predlog (koji poslednjih godina, u poje
dinim sredinama, nailai na odgovarajui odziv) da se, posred
stvom konkretnih jezikih datosti, ti domeni proue - pro u sva
koj jezikoj sredini psebno, a potom da se dobijeni rezultati u po
rede, to bi, p njenom uverenju, doprinelo da se blje sagleda
ta je kod ljudi, na mentalnom planu, univeralno, a ta nije.
Pravci u lngvitici I 183
ma, pod odrenim uslovima, najrliitije aocijacije mo
g biti rlevantne za njegovo defnitivno uobliavanje
6
.
63 7. Po uvernju kognitivista, ovek, pri svom jezikom
ispoljavnju, samo prmenjuje ono to mu nalau njegove
uroene kognitive sposobnosti, a u te se ubrja, pre svega,
sposobnost kategoriovanja, tj. umea da se rana ta je
ta na osnov prmatnja, porenja i prpoznavanja is
poljenih obraca ponaanja. 7 Pojave se svrtavju u odr
ene ktegorije po kiterju njihove meusobne sl i no
s t i , a taj nije u svim ljudskm srdinama identino konci po
van, Naime, nepobitna je injenica: mnoge od kategoriaci
ja univeruma koje smo mi, svesno i nesvesno, usvojili
imaju, u sutini, konvencional ni karakter, u tom smi
slu to su zanovane na istorjskom prdanju i na vaeim
socijalnim norama, pa su stoga u velikoj mer specifne za
svaki dati jezik, ponekad ak i samo za neki dati dijalekat.
Otuda bi se teorija kategorizovanja mogla, eventualno, bavi
ti inoenjem vie i manje uverljivih prtpostavk o tome
kak bi se sve kategorjalni sistemi mogli (odnosno ne bi
mogli) na zemljinoj kugli nai, ali ne i prdvianjima toga
ta e se sve jednoga dana zatei svrtano u neku datu kate
goriju koja je svojstvena rekoj datoj kulturi, odnosno ne
kom postojeem jeziku (akof 1987: 96) .
6 U svome rdu Langacker 1991: 445 ovaj vodei kognitivista
l sl ie da se, p teoriji koju zatupa, integralnim delovima znae
nj a jezikog iskaa smatrju sve vrte odnosa uspstavljenih u
1 renutu komuniktivnog ina, kko izmeu onoga ko govori i
c 1 11oga kome se govor, tako i izmeu svakog od njih pnaosob
prema inforativoj sadrini izreenog.
7 Ktegorizovanje je od prorredne vanosti za fnkcionisa
nje ljudskog roda - to je glavni nain na koji mi osmiljavamo naa
l 1kust, primetio je, jo 1987. godine, George Lof (aof
1 9H7: X.
638. Osobine odluujue za svrtavanje neke date po
jave ba u tu i t, a ne u neku drgu kategorju, mogu biti
u nejednakom brju i stepenu istaknutosti zastupljene.
U zavisnosti od te okolnosti, o kojoj ljudski um i tekako
vodi runa, unutar kategorije u koju se data pojav svr
stava njoj se dodeljuje odgovarjue mesto - ili centrlno,
i malo dalje od centrlnog, ili savim na perieriji8 Peri
fer se lanovi neke date kategorje uvek po neemu r
likuju od centrlnog, t. prototiskog lana, a izmeu se
be ne morju biti ni po emu posebno slini, osim po i
njenici da svak od njih otelotvorje sobom jednu od mo
guih ekstenja9 datog prtotipa. Pri tom velika veina k
tegorja ukljuuje u sebe i pojave nedovol j no razgra
ni ene u odnosu na neke drge - takve koje u date kate
gorije ne spadaju. Drkije reeno: vina se kategorija
odluje nedovoljno vtim, tj. labavi m (engleski ter
min: fuz ) grnicama.
10
8
Shodno izraajnoj praksi kognitivista, rei za neku kategoriju
da ispljava s t rukturi ranost radi j al nog t i pa (radia/ strc
turing znai ustvrditi da se u nju ukljuuje jedan centralni lan
oko kojeg su okupljeni ostali lanovi iste kategorije.
9 Terin eksteja (engl. extesion) oznaava u kognitivnoj
lingvistici prenoenje jedne date shematizovane slike iz jednog
kognitivnog domena u drgi.
10
Jo je poetkom osamdesetih godina, u radu Foley l Van
Valin 1984, dat odsudan doprinos potvrivanju ispravnosti teori
je o "labavim granicama" izmeu najraliitijih konceptualnih da
tosti i njima odgovarajuih jezikih pojava. Ti su, autori, naime,
pokali da tradicionalni kriteriji za ralikovanje koordinacije od
subrdinacije nisu dovoljno konzistentni i da ne zadovoljavaju
sve sluajeve registrovane u jezikom svetu. A poetkom devede
setih Adrienne Lehrr je ovo izriito naglaila: ')edna od fnda
mentalnih postavki prototipske teorije sa dalekosenim znaa-
639. Meu fndamentalne postu late kognitivne lingi
stike spada i to da poliemia ne samo da nije niakav neobi
an, izuzetan fenomen, ve je, naprtiv, neto savim pri
rdno, noralno, pa smo mi duni nju takvom i prikaivati
u lngvstikoj teorji (angacker 1988: 50) . Ona nastaje kao
plod nae pojmovne organizovanosti, koja je takva da izme
u rni kognitivnih strktur, kao i izmeu jedinica svake
od njih, postoje rgulari, si st emski odnosi (akof
1987: 13) . Za leksike jedinice je, u stvar, uprvo t i pi no
da budu polisemine, naglaavaju kognitivisti. Oko jedne
centrlne, prot ot i pske semantike vdnosti stvar se
splet manje ii vie perferih znaenjskih nijansi, a kakvih
ih sve u kojem sluaju moe biti, to nije u potpunosti pred
vidljivo, mada je, s drge strne, jasno da tu nita nee ispa
sti proizvoljno - to se god rje i jednog semantikog
jem za semantiku analizu jeste uverenje da pojmovne jedinice,
pa otuda i znaenja rei, imaju gotovo uvek labave granice". -
Lehrer 1990: 369. Toj njenoj izjavi odgovarajuu pdrku su dali
rezultati istraivanja toga kao se u jezikom svetu ralikuju zna
enja 'jesti' i 'piti', koji su objavljeni u radu Williams 1991. Ispo
stavilo se da ak ni u engleskom, kao ni u tolikim drgim jezici
ma, tu ralikovanje nikako nije sasvim dosledno sprovedeno. Za
paradajz orbu, recimo, koju je upravo kaikom pokusao iz ne
to dublje posude, govori predstavnik engleskog jezik nee re
i : "pojeo sam je", ve: "popio sam je" (Williams 1991 : 331, nap.
l ) . Na ovom bi se mestu valjalo setiti i te injenice da je jo dav
no, poetkom sedamdesetih godina, William Labv eksperimen
talnim putem dokaao da se otre granice izmeu pojedinih po
suda u domainst ne mogu pvi (Labv 1973) . A to se tie
ramatikih kategorija, u rdu Heine 1993 vrlo je uverljivo pokaa
no kako t. pomoi gamatiki oblici (engl. terin auiliaries)
tu "labavost granica" egempliluju samom injenicom da se u
jtzicima javjaju gramatikalizovani na d va naina: i kao sam ostal
m glagolske rei, i kao nesamostalne aftksal"e morfeme.
centra ima neku svoju kognitivu motivaciju, koja je ak e
sto usaglaena sa nekim optim obrscem, odnosno prin
cipom pojmovnog ustrojavanja (Lakof 1987: 283) . 1 1
640. Fenomen kategoriovanja, koji j e jedan od osnov
nih predmeta rmatrnja u kognitivoj lingvistici, temelji
se, kako je to lepo fonulisao John Taylor (Taylor 1989:VIII),
"na sposobnosti ljudskog bia da uoi slino u rliitom".
Meutim, to bie ima i tu osobinu da, kad god je to iole
mogue, dovodi jednu pojav u neposrdnu vezu s dr
gom, pa da to, pr komunicirnju, na odgovarjui nain
iskoristi. Kada se, na prmer, unutar neke sloene pojmov
ne celine vrlo jasno rabira koliko je vrsta povezanost
njenih konstituentnih delova, ljudima postaje zgodno da
se metoni mij ski izre - pamenu, rcimo, ime pozna
tog slikar, a imaju na umu ne njega, nego njegov sliku
(up. Danas je prodat jo jedan Pikaso i sl.) ili kau o vo
zau ono to se ne tie njega samog nego njegovog auto
mobil (up. Milan e se parkirati ipred igralita i sl.) .
"Noralni konceptualni sistem oveka, na osnov kojeg
on misli i dela, u osnovi svojoj je metaforan", konstatova
li su, jo 1980. godine, Geore Lakof i Mark Johnson (La
kof l Johnson 1980: 3), a sutina metafor se svodi na "r
mevanje i doivljavanje jedne vrte pojave posrdstvom
drge" (up. zela liost, br hrana i sl. ) . I metafor i me
tonimija su dana, poetkom X veka, jedna od omiljeni
1 1
Rad Luteier 1997, na primer, spada u one (danas sve broj
nije) napise koji obavtavaju zainteresovane o emu se sve u
strnim krgovima raspravlja kd je o plisemiji re. Tom se fe
nomenu, inae, pklanja izuzetna panja ve i zbg toga to
mnogi strnjaci dele miljenje Eve Swee.er d nema promena
u znaenju bz posredstva plisemije ('no historical shif of mea
ning can tae place without an interening stage of polysemy" -
Sweeter 1990:9).
tema rmatrnja u teorjskoj lingvistici. 1
2
Mnogi strnjaci,
i to ne samo iz rdov kognitivista, dele miljenje koje je, jo
1989. godine, izneta Elizabeth Trugott (Trugott 1989: 49)
da su metforjski mentalni prcesi glavni faktor u inicira
nju znaenjski prmena, mada trba i ovo ri: u posled
nje vme bivaju sve brjniji glasovi onih koji se pitaju ni
su l moda, bar za ishode kategorizovanja, metonimijske
asocijacije vanije od metaforkih?13 jednom rju, u r
ne, trnutno vrlo aktuelne teme spornja meu strnja
cima ubrja se i prblem prvilnog hijerrhizovanja zna
a j a metafor i metonimije za ljudski jezik.
14
641. Srdinom devedesetih poelo se u lingvstikim
kgova ispoljavati intersovanje za t. di nami ku ka
t c gori zovanj a, tj. z to kako se pojmove kategorije uvo
de u na misaoni svet, dokle u njemu ostaju u svom izvor
nom obliku, a ta sve potom moe doprineti tome da se, u
1 2
Vodei teoretiari nisu propustili, prethodne decenije, da
' 1 vo ista\: fgurativno izraavanje ne daje nikv nov pdatak
' , svetu u kojem ivimo, ali daje znaajna obavetenja o naoj
k1 mceptualizaciji toga sveta; u stari, ve sama mogunost meta
j , 1 rinog saoptavanja autentino svedoi o tome da na mental
'" 1m planu postoje takvi procesi koji ine da se jedna data kon
, c ptualna oblast lako podaje rekonceptualizovanju , tj. reorgani
/o&dji po modelu neke drge konceptualne oblati.
1 O nerasvetljenom meusobnom odnosu izmeu metafore
1 mctonimije govori se, na primer, u knjizi Goossens et al.
1 99S: 1 59-204, gde se taj prblem pminje pod zajednikim (a
lte iskovanim!) terinom metaphtonymy .
..
U radu Kkridis 1998: 355 stnjacima se posebno skree
po>. nja na ovo: uprkos injenici da se u poslednje vreme upadlji
v' , velik broj strni napisa psveuje problemima metafore i
nu t c mimije, meusobni odnos tih dveju pjava jo je daleko od
l 'Mil da bude valjano osvetljen.
nek sluajevima, njihova izvora prda imeni. U ta
kom intersovanju prednjae zagovorici t. vantage
theo, tj. teorije o "primustvu iabrnog ugla gledanja na
str", koja je globalno zacrtana u rdu MacLaur 1995.
Istrivi koji su se toj teoriji prionili smatrju da je
za pomenutu dinamiku najodgovoriji i zabrani ugao i
kojeg ovek prcenjuje ta je najizritija osobenost "kan
didata" za kategorzovanje da bi zatim njega, na osnov
nje, svtao ba ovamo, a ne onamo. Ti su istrivai uve
rni da se kognitivne kategorje imeu sebe rluju pr
ventveno po tome to se neke o njih kontituiu zavisno
od slobodno izbrnih polzita u toj prceni, dok je za
konstituisanje drgih obavezno prcenjivanje i jedne od
rene vizur. Aktuelna ispitivanja prdstavnia vantage
theor idu za tim da to podrbnije osvetle sve rlevantne
pojedinosti u vezi s "dinamikom katgorovanja", zato to
uviaju koliki bi znaaj potpunije teorijske spoznaje na toj
strni mogle imati za nau kvalitetniju upuenost u osnov
ne prbleme lingvtike semantike.
642. Okrenutost savmene lingvistike misli ka to sve
strnijem sticanju uvida u odnos imeu konceptualnog i
jezikog prvela je naunoj panji, pord svega drgog, i
opertivnu mo t. princia pojmove blikosti (v. Han
sen 1994) . Taj princip ljudi primenjuju pri kontituisan ju
svojih iskaa, a on, budui takav kakav jeste, svedoi sobom
da su nae spoznaje stvar u odrenom smislu rgulator
ponaanja leksikih jedinica na sintaksikom planu. Radi
se, naime, o sledeem: kad se pridevki atributi postavlja
ju u imenicu, oni se niu jedan za drgi po rdosledu
koji odgovar pojmovnoj bliskosti imenovanih svojstava sa
oni to ona imenuje. Tako e se, na prmer, odrdbe le
pa, crvena i koa, upotrbimo li ih u ienicu torba,
obavzno iskazivti tim rdosledom (lepa, crvena, koa
torba) , i to zato to je tu prdmetu sa naivom torba u
pojmovnom pogledu najblia materjalna osobina 'koji je
sainjen od koe' , a najdalja subjektiva evaluacija ' lepa' .
63. Kajem osamdeseti godina uveliko se poelo go
voriti o funkcionalnoj sintaksikoj teorii kao posebnoj
teorjskoj oblasti kognitivne grmatike. U svojoj knjizi (La
koff 1987: 58-) , George Lakoff je objasnio da se pod ter
minom funkcionalna sintaksika teoria u kognitivizmu
podrmeva takav prilaz sintaksi koji poiva na uvernju
da se sve jezike kategorije, ukljuujui i one koje pripa
daju sintksikom nivou, organiuju po istom modelu po
kojem i kognitivne, a to prktino znai da svaki gramati
ki fenomen ima svoju neposrdnu kognitivnu motivaciju.
to se samih sintaksik struktur tie, one se konstituiu
uvek u punom skladu sa prncipima organizovanja diskur
sa, a ti su u sutini, tj. i na mentalnom planu, metafori
m )g karkter, iz ega bi trbalo zakljuiti da je metafor
jcdan od kljuni rgulativnih faktor u prcesima strk
t uriranja iskaza.
644. Ve poetkom devedesetih godina zagovorici
kognitivizma su pristupili i rtavanju reninih tipova
po kteriju njihove saobrnosti onom strkturom mo
t l du koji se smatr prtotipski. Po Roberti Corigan
( < :organ 1991) , na primer, prototipska engleska reenica
I ma ova svojsta: izjava je (a ne upitna), potvrdna je (a
m odrna) , aktivna je (a ne pasivna) . Pitanja, posebno
nt'gativna pitanja, najudaljenija su od prtotipa, i to iz dva
razloga: i zato to ne utvruju sobom ono injenino sta
njt' koje im je "uslikano" u znaenju, i zato to se njihova
udal jenost od prtotipa obavezno signalizuje nekm po
"dmi m sintaksikim oforljenjem - drgaijim rdom re
,, l , na prmer. Kjem decenije istraivaka panja se sve
l nt c nzivnije usmerva na traenje adekatnog objanjenja
pojedinim bitnim sintaksikosemantikim pojavama. Ta
ko se, recimo, u rdu Langacker 1997 rmatr odnos koji
postoji izmeu svojstv konstituentnosti (tj . injenice da
je neto neemu konstituent) i same kategorije zavisnosti
kao takve, kao i odnos izmeu postojeih grmatikh r
lacija i odgovarjuih konceptualnih strktur, dok se u
knjizi Stassen 1997 pojam intranitivne prdikacije sagle
dava ovako: ta prdikacija ia, na naem mentalnom pla
nu, svoj poseban "kognitivni prstor", a taj se sastoji od
etiri poddomena koji odgovarju distinkciji sledeih se
mantik klasa prdikata: dogaajni prdikat, osobinski
prdikat, prdiat i svrtavnja u odrenu klasu i lokaci
oni prdikat. to se pojma trantivost tie, i on je, r
me se, u tom zavnom perodu decenije dobio svoja od
govrjua strna "vienja"; u rdu Lindvale 1998, na pr
mer, ineto je miljenje da njega, na mentalnom planu,
konstituie udrenost dvju semantikih svojstava - dina
mizma i ogrniavanja.
65. Kognitivisti se, naroito poslednjih godina, veoma
trude i oko toga da to tanije prtumae i sam fenomen
gramatialzacije, osvetljavajui ga iz najrliitijih uglov.
U knjizi Heine 1997: 181 nailazimo, rcimo, na umesnu
opasku o tome da taj fenomen na bitan nain keru
ove dve tendencije: da prces grmatikalzovanja zapone
znaenjski prmenama, pa da se tek potom ire i
strkturlna prinaavnja, s jedne strne, a s drge da
novonatale grmatike foracije ipak zadre i poneto
od svojih nekadanjih znaenja iili upotrba.
646. Po uvernju pojedinih kompetentnih strnjaka
(v. na primer Newmeyer 1998) u karkteristina obeleja
lingvistike teorje s kaja prtekog milenijuma ubrja se i
evidentna neprmostivost rlike u tom "fnkcionalom"
pristupu sintaksi kognitivista i onog foralistikog koji je
svojstven prstalicama genertivizma. Kognitivisti, naime, i
dalje ine ono to su od poetka fndirnja svog teorj
skog vienja jezika inili: oni sintaksikoj komponenti je
zika odru svaku autonomiju; na sintaksu gledaju kao na
svojevtan sistem konvencionalne simbolizacije, naglaa
vjui pr tom, pro, kako su govori prdstavici svkog
j ezika vni ne samo tome da ranaju konvencionalno
semantizovne modele po kojima fonoloke datosti bivaju
koriene za inoenje odrenih znaenja, nego i da ta
znaenja prtumae i, drgo, kako uprvo ti shematizova
ni model, kao takv, zavuju prdubljeniji nauni opis,
;a ne tamo neke posebne "frne strkur" z koje su se
vojedobno zalagali genertivisti i koje oni u poslednje
vrme pokuavju da poprve ne bi li se ikako u njima
mogao verdostojno sagledati neposrdni odr odre
ne kognitivne ralnosti.
Stoji, meutim, injenica da vta inforacija koje su ko
di mne u t. faim drvetima - a to su lineai pordak,
Kr.tmatike kategorije kao takve, pa hijerrhija deo/celina
doista j e s u rlevantne dimenije grmatike organizaci
,,. , tako da se o toj okolosti mor u svakom sluaju voditi
r;ll'una pri sveukupnoj deskrpciji jezikog fenomena.
64 7. U drgoj polovini X veka prd jeziku nauk is
krsto je ovo izuzetno vno teorijsko pitanje: koji su to
t pt i prncipi koji rgulu "ucravnje" odreene znaenj
lke sadrine i u odrene sintaksike fnkcije? Drgim r
, l ma: zato ba da se, na prmer, vilatvo po prvilu po
vzujc sa reninom fnkcijom subjekta, a trpljenje sa
l unkcijom objekta, a ne obruto? Svojedobno je Charles
1 1 1 1 l mor, objavljujui svoj poznati rd Filmor 1968 o
" p;denim ulogama", zatupao stanovte da je takvo hije
l .rhizovanje tih "uloga" na planu sintakse u stv posledi
. hijerrhije koja je meu njima postavljena na mental-
nom planu, a po kojoj se, imeu ostalog, prdnost daje
viocu rdnje nad njenim "trpljaem". I poetkom deve
desetih godina bio je uglednih autor koji su se u tome
saglavali s Fillmorom - Jane Grimshaw, reima (Grm
shaw 1990) , ali su se potom javili i glasovi onih po ijem
uvernju tek uvid u leksiku semantil prdikatskog gla
gola daje prvi klju za rumevanje rgulativih prncipa
koje ovek prmenjuje pr konstituisanju neke date reni
ce (v. npr. Lv l Rappapor Hovv 1995) .
648. Inae, to se Fillmora tie, on nije zasluan samo
zbog toga to je svojim prslavljeni vienjima padene
prblematike stavio na dnevni rd optelingvstikih di
skusija teorijski pojam na koji je, u sledeim decenijama,
prmenjivan terin tematska uloga, v i zato to se me
u prima u svojoj srdini poeo sistematski osvrati na
pitanje povezanosti ne samo sintaksikih datosti nego i
leksike semantike jezika s odrenim kogni tivni m
st rukturama uspostavljenim na mentalnom planu.
Jo 1968. godine, dok je drao u ii panje sintaksi
ko-semantilu strkur prdikatkog glagola, on je po
eo da operie pojmom okvir (rame), podrumevajui
pod njim mee prko kojih se daje ne prteu one kon
ceptualne datosti i kojih potom neposrdno "izrnjaju"
odrena jezika znaenja. Poetkom devedesetih, on je
ve bio uveliko afrisan kao osniva t. okvire seman
tie (rame semantics) , iji su prncipi najpotpunije ila
gni u rdovima Fillmor 1982, Fillmor 1984, Filor
1985 i Fil mor l Atk 1992, a koja i dana ima ugledne
zagovorie u strnom svetu.
649. Glavno teorjsko uvernje okviri semantiara
satoji se u totne da trba napustiti trdicionalno vaei po
stulat u leksikologiji o t. semantikim polima - nije ta
no, smatrju oni, da se meusobne rlacije znaenja pojedi-
nib ri uspostavljaju diktno; do nji dolai iskljuivo po
sred ni m put em, prko povezanosti tih znaenja s odre
enim, a zajednikim im, i dent i no uokvireni m seman
tikim temeljia. Tip analize znaenjskih datosti u duhu
pristupa okvire semantike trbalo bi, po njima, integrisati
u teorju leksikona, s tim da ta teorija istovrmeno vodi ra
una i o gramatikim, a ne samo o leksikim inforacijama.
Svaku rmatrnu leksiku jedinicu bilo bi, pr tom, neop
hodno snabdeti opisom njene valence, tj. svim onim i se
mantikim i sintaksikim podacima koji su rlevantni za na
u spoznaju toga, pro, kakvo neposrdno i posredno ok
enje toj jedinici odgovar i, drgo, ta ona moe, sa svoje
strne, da doprinese strkturma u koje bi se uklopila.
650. Fillmor je, inae, danas intenivno zaokupljen i
svojom gramatikom konstrukcie (constrction grammar)
ija su naela izloena ve poetkom devedesetih, u knjii
Fillmor l Ky 1993. Ta se grmatika bavi pravilima povezi
vanja (linking rules) . Re je, naie, o uoavanju prvila na
osnov koji datosti svojstvene sintaksi, semantici, dis
krnoj strkturi i prgatskom nivou jezike ostvarno
sti stupaju u meusobnu vez ispoljavajui se u vidu od
reeni konstrkcija ija se samobitnost i identifkuje na
osnovu injenice da je, u datom sluaju, primenjeno to i
to, a ne ovo i ono prvilo.
651. Tematske uloge (v. 660) nominalni ri postale
su nezaobian prdmet rmiljanja mnogih vodeih lin
). Jista najrliitijih teorjskih oprdeljenja ve poetkom
sedamdesetih godina, zahvaljujui odjecima koje je dobila
st udija Fillmor 1968. Intenitet te zaintersovanosti nije
ni dan dana posuknuo. injenica da takvu "ulogu" nomi
nalne leksike jedinice oblikuju, u znaenjskom pogledu)
I stovrmeno i njena sintaksika pozicija i njena leksika
semantika odrdila je sobom prvce kojima su se kretala l
194 jezka ispitivanja u X veku
kojima se keu pomenuta rmiljanja, a ona su, od pr
vog trenutka, bila od posebne vnosti uprvo za gener
tivne sintaksiar. Njima je, naime, bilo bitno odrditi se
prma tome kako, prkom genertivnog opisa, predstav
ti prdikatske "argumente" (v. 533) i, shodno tome, ade
kvatno predstaviti mogua "deavnja" u jeziku pri obro
vanju pasivih konstrkcija, pr osvetljavanju anaforaci
je, pri izbor kontrolora (v. 661) itd.
652. Jo krajem 90-ih, George Lakof (Lakof 1977 i La
koff l van Oosten 1977) je zaduio lngvstiku teoriju svo
jim umesnim zapaanjem o tome da je, od svh moguih se- .
mantikih odlka prtotipski ostvnog vr i oca prdikat
ske rdnje, sintaksiki najznaajnija ta da je za tu rdnju on,
tj . dati vriac, neposredno odgovoran. Ljudi, ispostav
lo se, na prom mestu uprvo tu odliku povezuju sa fnkci
jom reeninog subjekta, o emu svedoi injenica da u jezi
cima nisu rtke renice tipa Ta se blua lepo pere, gde je
imenici blu dodeljena subjekatska sintaksika sluba
zbog aocijacije sa tim da ono to je njome iskano ima
takvu prdu da je uprvo ta prda naj odgovorni j a
za to kako tee venje imenovne rdnje.
653. Izlui svoju teorju o tematsk ulogama, Filo
re je zastupao uvernje da su one univeralne, vervatno
ak urene, kognitive kategorije, to e ri da prthode
jeziu ili su bar nezavisne od njega. I Chomsky je, poet
kom 80-ih godina (Chomsky 1982), napominjao kako se
tu rdi o konceptualnim jedinicama, tak koje se na ni
vou t. logike fonne javljaju pr jezikh elemenata. Na
samom prgu devedesetih, jackendof je ijavljivao kako
tematske uloge niu neke sintaksike datosti, ve datosti
nae konceptualne strkur Qackendof 1990:46) , a kra
jem te decenije oackendof: 1997), jo je odlunije insisti
ro na tome da nji nikako ne tba, pri genertivi opi-
sima, smetati diktno u sintaksiku komponentu jezika.
S drge strne, tokom devedesetih, sve su se ee uli i
takv glasovi merdavni da se komplkovni teorjski pr
blem tematskih uloga nee adekvatno osvtliti ako se naj
zad, na odgovajui nain, ne povede runa i o znaaju
koji ima l eksi ka semant i ka z njihovo konstituisanje
(v. na primer Dowty 1991 i Barker 1998) .
654. U stvr, u zavrnoj deceniji veka odavo je ve bi
lo jasno forulisana u nauci o jeziku i ovo pitanje: koji su
to opti principi koji rguliu "ucravnje" semantikih ar
gumenata u sintaksike fnkcije?15
Poev od samog Filora (1968), mnogi su, imeu
ostalih jackendof (1990) i Grshaw (1990), pomiljati na
Lo da tu odsudnu ulogu igr hi j erarhizovanost po
znaaj u, dodeljena ti "argumentima" na kognitivom
planu, pa su se, shodno tom uvernju, u strnim krugo
vima poel satavljati odgovarjui spiskovi tematskih
uloga srenih po hijerrhijskom kriterju - jedan takav
spisak, na prier, koji je, kad se pojavio, imao vrlo povolj
nih odjeka, a koji na pio mesto stavlja vrioca rdnje, a
na poslednje lokativu dopunu, prloen je u rdu Br
soan l Kanera 1989. Kasnije, meutim, provlauje mi
ljenje o tome da o pomenutom "ucravanju" odluuje na
c aocinje odrenih znaenjskih datosti s odreni
semantiki tipom glgola (evin 1993, Goldberg 1995,
Levin l Rappaport Hovav 1995) , dok rdovi kao Dowty 1991
l Wechsler 1995 upuuju i na to da ne samo lekika seman
tik prdiata, nego i sam ti dogaanja (event-tpe) o ko
jem dat renica rfere moe, svojom specifnou, une
koliko korgovati uobiajeno hijerrhijska rtavanje u
15 Teorijska vienja usrdsreena na taj prblem pjedinci
naivaju teorjama pvevanja (lnkng theores).
tom spoznajnom domenu (event-type je terin za nov
optelngvistik opertivan pojam danas sve ee kori
en u semantik pruavanjima jezika) .
655. Spiskovi "uloga" ("vrilac rdnje", "njen korsnik",
"korieno srdstvo" itd.) koji su satavljani tokom posled
nje t decenije pokazuju se upadljivo nepodudami ime
u sebe u pogledu broj a obuhvaenih semantiko-sintak
sikih jedinica (poseban osvr na tu okolnost dat je u rdu
Parons 1995: 637, nap. 5) . Uz to se nijedan od njih nika
ko ne moe smatrati iscrpnim, to je i napominjano, u r
zn prma, u strnoj litertur.
1
6 Karkteristino je,
rcimo, da, u some rdu Dow 1989, David Dow, ima
jui u vidu engleske renice koje po tipu odgovarju na
i renicama (a) Pera je viok kolio i Doka i (b) On
svira Betovenovu sonatu, postavlja ovo pitanje, ne nalze
i mu, dodue, pri tom odgovor: koje su to, od znanih
"tematski uloga", egempliftovane - u sluaju (a) re
nnm konstituentom Doka, a u sluaju (b) reninim
kontituentom Betovenovu sonatu?
656. Uprvo zbog t prmer nepodatnih uobiaje
nom rtavnju potegnuti su i u ovoj istraivkoj obla
sti poznati kriterji kognitivne lingstie: "uloge" su sagle
dane kao specine kongurcije odrenih semantiko
sintaksikih obeleja, i to takve koje se u jeziku ne ost
rju samo na protot i pski nai n, ve i savim netipino,
ko svojevni "prelai" od jedne prtotipsk otelotvorne
semantiko-sintakike jedinice do neke druge, zadrav-
16
Ljudi su, u brojnim diskusijaa voenim na tu temu, podse
a jedni drge na poznatu injenicu da je dosad najpotpuniji spi
sak znaenja koja su se pokaala iskaivim padenim forama ob
javjen u kjizi Blake 1930. Na njemu se nalai, izmeu ostog, i
t simativ, koji se egemplije primerima tipa laje KO PA.
jui ipak pri tom tu mogunost da "zaposednu" sintaksi
ku fnciju "prtotipa". Tako se, na primer, u kjizi Schle
zinger 1995 objanjava kako prtotipsk koncipovani "vrio
ci rdnji" sadre u sebi ov semantika svojstva: "menjanje
nekog datog, zateenog stanja stvar u novo", "uzrokova
nje tog dogaaja" i "kontrlisanje urkovne promene" i
zbog ti svojih svojstav dospevju u sintaksiku fnkciju
subjekta. Meutim, u renici, rcimo, Vrata su se otvori
la - vata, koja su inae prdodrena za ulogu "trplja
rdnje", zauzela su, u ovom sluaju, subjekatsku poziciju
u renici zato to je u obzir uzeto ono rlevantno svoj
stvo koje je inae tipino za "vrioca", a koje se, ovom pri
likom, pod datim okolostima, i vtima pripisuje: "me
njanje nekog datog, zateenog stanja stvari u novo".
657. Oko srdine devedesetih uinjena su dva korisna
pomaka u ovoj oblsti teorijskih pruavanja. Pokazano je, s
jedne strne, kolko je bez prvog pokra bilo dotad preo
vlaujue uverenje da j ednoj padenoj oznaci sleduje sa
mo j edna tematska uloga - u renici, rcimo, kamilica je
ileil bolesnia datom imenicom kamilica iskazano je
ono to istupa, u odnosu na dogaaj izleenja, istovmeno
i kao njegov "prukova" i kao "korieno srdstvo" (v.
Kamp l Rossdeutcher 1994: 144-146) , dok ono to imenu
je ir bokal u renici Emilia je ipraila bokal nije sa
mo "trplja" akcije pranjenja, nego je itovmeno i "ivo
rite" one date tenosti o ijem je uklanjanju i bo kl r (v .
.J ackendof 1997: 34) . to se, pak drge pomenute teorijske
tekovne tie, ona se olav u uvidu Jarile Panevove u to
da na spiak "uloga" trba svakako stavti i one koje su u r
enici namero ostavljene bez posebne oblike oznake, i to
zato to tu uprvo odsustvo takve oznake slui kao odgova
r.jui signal njihove savim specifne, poopt ene priro
de - u renici, rcimo, deda esto pna o svojim doivla-
jima i vremena rata uloga "korisnika" (dedinog prianja)
je poopte no konci povana i, shodno tome, saoptena
(oblikom)"nulom" (v. Panevova 1996a: 25) .
658. Na samom zavretku X veka u najangaovanije
strnjake oko "atomiacije" semantiko-sintaksike prir
de tematskih uloga ubrja se ona istraivak grpa prake
kole na ijem je elu Petr Sgal sa najblim saradnicima. U
nedavno objavljenim rdovima (Sgal et al. 1996, Sgal
1998) predstavnici tog istraivakog tia izneti su prd
strnu javnost spisak (koji je jo uvek "u rdu", tj . nedovr
en) onih semantiko-sintaksikh obeleja pomou kojih
bi bilo postignuto to da se na nauno najoprvdaniji nain
osvctli ujedno i specifnost svake od uloga i njihov meu
sobni odnos (ako bi se, na primer, obeleje 'sintaksik rle
vantna jedinica' predstavilo simbolom SYN, svojstvo 'ivo'
simbolom AIM, a svojstvo 'usmerva rdnju ka' simbolom
DIR, onda bi prototipska prroda uloge "vrUac" bila, pomo
u tih simbola, opiana ovako: SYN +, AIM+, DIR+, a ulo
ga "ivorite rdnje" ovko: SYN +, ANIM-, DIR+) . Zasada,
meutim, tek ostaje da se vidi kako e izgledati konana ver
zija priprmanog spiska i kako e on biti primljen u str
nim kgovima.
659. Ray Jackendof je od samog poetka bio, i do dana
njeg dana ostao, najistaknutija linost kole semantiara sa
M-a. Taj nekadanji uenik Chomskog odustajui, s jedne
strane, od pojedinih stavova svoga uitelja, a usvajajui, s
drge, pojedina naela kognitivizma, uspeo je, tokom po
slednje dve decenije, da izgrdi sopstveno vienje mnogih
teorijsk prblema i steke time visok ugled u strnim
kgovima. U ranim osamdesetim (v. Jackendof 1983) on
je bio jedan od prih zastupnika ideje o potrbi prnavanja
injenice da onaj ko govor iznosi inforacije ne o onome
to stvaro jeste, nego o svojoj subjektivoj interpretaciji
toga. Upozorvo je pr tom lingiste da se njih ne tie da li
je jedna u jezikom svetu postojea kategorzacija istinita, tj.
da li odgovar raom stanju stv; njihovo je, meutim,
da pokuaju objaniti kako je i zato u datom sluaju do nje
dolo. Istom prom Qackendof 1983) izneo je i svoje uve
renje da ne trba striktno odvajati semantike i konceptual
ne strktur, ba kao ni semantilu od prgatike. Saglsan
je, od samog poetka, s kogitivstia u ovim vnim poje
di nostima: ne sumnja u korsnost opersanja pojmom pr
tolipske struktur, kao ni u postojanje posebnih koncep
t u alnih domena na mentaom plnu od kojih neposrdno
zavsi semantiacija sitakse; ubeen je da su prcesi koji
< >blikuju grmatiku strktur prdnih jezika uskeni sa
mentalnim prcesima metaforovnja i metoniijsk po
vezivanja, a rlog zbog kojeg se jedan konceptual domen
e >rganizuje po modelu drgog sagledav u tome to oba
konceptuala domena imaju, u osnov, jednaku, uopteniju
st rktur. S kognitivstima se on (o, uostalom, i s ost
prdstavici kole semantia sa MIT-a) rii najvie ti
mc to, pro, ne odustje o rgorznog foralima pr ge
ncrtivi opisima, 1
7
drgo, natavlja da prti i tumai r
tui tate naunih prtupa fenomenu uenja u nadi da e tako
holje rmeti ustrjavanje jezi i nae ovldavje njime,
t ree, iz tog istog rloga ne odustje od odravnja sta
ni h kontakata sa dostiguina pereptuae psihologije.
1 7 Konceptualni semantiari prhvataju genertivi pristup je
l. l ku imajui u vidu (ako je to jano fofulisao u rdu Deane
l '96) injenicu da sao tv pristup moe biti implicitno i
1
1rc ra za istraivake pduhvte u svim ostalim kognitivim
l l ci plinaa, bz obzira na to to u tom programu jezik pripa
l specijalno, prvilegisano mesto.
200 jezika ispitivanja u X veku
660. Njegovo bavljenje znaenjima pokazalo se plodo
tvarim, pr svega, u odnosu na rprvljanja o "(-) uloga
ma". Ktikujui Oackendof 1990) dotadanju prksu u
genertivnoj grmatici da se semantiki pristup renici
svodi na davanje spiska tih i tih "uloga" koje odgovarju
tim i tim "argumentskim pozicijama", on je prdloio da
se ubudue predikati prkazuju sa to prciznije opisanim
semantikim strkturma. Tematski odnosi (to je njegov
terin za tematske uloge), istie on, spadaju u najvanije
pojmovne datosti; one nisu, po prrodi svojoj, "atomskog"
karkter, ve su svojevne poj movne konfi guraci j e,
ustjene delovanjem takvih pojmovnih opertor kao to
su 'kre se' , 'mirje' , ' izaiva' . Prroda tih konfgurcija
ranaje se empirijskim putem - uoavanjem toga koje
se to leksike jedinice i koji sintaksiki modeli, svojstveni
postojeim jezicima, povezuju sa tim konfgurcijama.
661. to se leksik znaenja tie, ona se, poJackendof
f Oackendof 1990), oliavaju semantikm datostima koje
su od nej ednake vanost i za sintaksu, a sve zavisno od
toga koji im je apekt svojstven - (l) konceptualni ili (2)
pereptualni; one tipa (l) jesu, a one tipa (2) nisu sintaksi
ki rlevantne18 (guske i patke, na prmer, ovek vi zuel no i
te kako jano rlikuje, al te uoljive rlike meu njima ni
su ni izblia od onog znaaja na mentalnom planu od ka
kvog je fakat da se u oba sluaja rdi o neem ivom i pokre
tljivom, mada ne i ljudskom- upozorva autor) . Manje vie
u svim rdovima koje je objavljivao u perodu 1990-1999
18
O tome koliko je u amerikoj lingvistici ve poetkom de
vedesetih godina bilo ivo interesovanje za odnos izmeu lingvi
stikih i konceptualnih strktura dovoljan je pokaatelj injenica
d je, 1993. godine,
ikako lingistiko drtvo organizovalo

pseban simpozijum psveen tom pitanju.
201
Jackendof stavlja naglasak na tu potrbu da se, kad je o se
mantici r, njeni konc ept ual ni as pekt i postave u fo
kus naune panje. Otuda s on, doista sa dovoljno raloga,
smatr najeminentnijim prdstavnikom konceptualne se
mantike.
662. Sv "konceptualisti", u koje se prensteno ubrajaju
prdstavici kole semantiar sa MIT -a, na elu sa J acken
dofom, smatrju da se u temeljima konceptualne semanti
ke nalazi jedan omanji ni ontolokih kategorja, takih, pre
svega, kao to su 'prdmet' , 'dogaaj' , 'stanje' , 'radnja' ,
' prostor zahvaen kretanjem' , 'osobina', 'koliina', a da je
zadatak strnjaka da pokuaju sainiti to taniji spisak tih
ontolokih "prima". U uprvljanju pogleda na t strnu kon
ceptualiti se, u str, prdruju takvim "nezavisnima" u
pogledu lingvistikog miljenja kakva je, na prer, Anna
Wierbicka, kojoj je jedna od osnovnih prokpacija utvri
vanje primarih pojmovih datosti pomou kojih se orga
niuje "jezik misli" (v. 647) . 19
663. Jackendof se (u rdu Jackendof 1996) distancirao
od Chomskog utoliko to je objasnio kako ne poddava nje
govo uvernje da je sintaksa glava genertivna komponen
ta grmatike. Po Jackendoff, fonologija, sintaksa i koncep
tualna strktur fnkcioniu ko paralelni genertivni siste
mi; svaki od njih ima svojih osobenosti, a meusobno su po-
19 Meutim, kad je o tom svojevrsnom "atomizi
ranju" re, treba
imati i sledeu okolnost u vidu: u moderim teorijskim istraivanji
ma uopte, tj. i izvan jezike nauke, forira se stategija mi krore
dukci j a ramatranih pojava zbg preovlaujueg uverenja da su
celine zavisne od karakter i organizacije njihovih satavnih delo
va. "Program za postianje jedinstva nauke jeste program za prime
nu univeralnih miko-redukcija" istakao Je, na izmaku osamdese
tih godina A. Scharf u svome radu nalovljenom Quantum Measu
rementandthePrgramfor Unity o/Sciece (Scharf 1989: 608).
vezani. Inae, i u sasvim nedavno objavljenoj studiji Culco
ver l Jackendof 1999
20
, kao, uostalom i u rnijim radovima
Qackendof 1992, Culicover l jackendoff 1995, Culicover l
jackendoff 1997, jackendoff 1997), jackendoff naglaava:
stoji fakat da sintaksike strktur do izvesne mer nepo
sredno zavise od semantikih strktur; pa ipak su sintak
sa i semantika dve posebne oblasti sa svojim specinim
prncipima oraniacije. Dunost je buduih istraivaa
Univeralne grmatike da se kako valja pozabave prble
mom tog (nauci zasad jo uvek nedovoljno sagledljivog)
odnosa meu njima.
664. James Pustejovky takoe prdstavni lingvitike
kole potekle sa MIT -A i takoe posebno zaintersovan za
probleme semantike, pr je primenio strktno foralzo
vn pristup pri osvetljavanju toga kako lekikon, tj . leksi
ka komponenta jezika, genertivno fnkcionie. On na
planu ostvrivanja genertivnog prcesa ranaje dve po
sebne etape: pro biva obezbeen odgovarjui vokabular
za osnovne leksike inforacije, a zatim se stavljaju u po
gon odgovrjui mehanizmi koji omoguuju ne samo se
mantiko bogaenje ri u komunikativim kontekstima,
nego i rvijanje novih znaenja. Sv je on to podrbno
opisao u svojoj knjii Pustejovky 1995, koja je zaslueno
izaala veliku panju u strnoj lingvistikoj javosti.
665. Pri analii znaenjske sadrine ri, Pustejovky se
opredeljuje za teorjsku vizur koja je inae svojstvena za
govoricima t. "kompozicione semantike" - zalae se,
20
U njoj Culicover i}ackendofispituju fenomene povezivanja,
ekstrakcije i kvantifkacije s pgledom na to na kojoj strani treba
traiti "odgovorost" za njih - valja li nju pripisivati sintaki ili se
mantici? Zakljuak do kojeg su doli glasa : tu se nikakav odsean
odgovor ne moe dati; to varira od sluaJa do sluaja.
naime, za ras l oj avanj e pomenute sadrine na one zna
enjske pojedinosti ijom se ukupnou ona, kao t, ali
ava. O semantici naiva prdmeta Pustejovky ke, na pr
mer, ovo: ona odslikav sobom, n mentalnom planu, pri
co d u imenovanog, s tim to ta prrda, u sutini, nije dr
go do ukupnost odrenih speci fi kaci j a (Pustejovky
tu primenjuje terin qualia structure) , a one su nepo
srdno izorite nae upuenosti pr svega u to kako taj
prdmet izgleda, emu slui, a i u rne drge bitne po
jedinosti u vezi s njim. U kvalie izra knjiga, na prmer,
ne spada samo ta specifinost da se rdi o ljudskoj tvor
vini otelotvornoj u vdu brjnih, meusobno povezanih,
a na odgovarjui nain i ukorienih, listov hartije na ko
j ima su odtampane rei nekog datog jezika, ve i to da je
uloga imenovanog prdmeta inforisanje, da je on name
njen itanju, kao i da u njemu prene inforacije imaju
svog autor. Pustejovky s prvom naglaava vnost dav
nja to minucioznijih podatak o tome k je quali
strcture svake od rotrnih jedinica unutar leksikona
koj i su svojstveni postojeim jezicima jer to moe na rle
vantan nain prpomoi da se steku svestrniji uvidi u fe
nomene polisemije, metafor i metonimije, dakle - uprvo
u one pojave kojima teorijska lingvistika naih dana pokla
nja najveu panju. Sem toga kako (opet s prvom) upozo
rav Pustejovky (posebno u svome rdu Pustejovky 1998) ,
r:nolikost mogueg kontekstualnog okrenja leksike je
di nice dobija tek onda adekvatno objanjenje kad se uzmu
'a ' >b z ir njene qual t odrenosti - u prlikama, rcimo, kad
ktjigu povezujemo s glagolom itati mi smo, u stv, nau
neposrednu mentlnu optiku usredsrdili na njeno svoj
"tvo teliosti, tj. na to emu kjiga slui, a ako je poveemo
"" piati, znak je da nam je u ii intersovanja njena agen
"'''la speciiacia (the agetive quali), tj. ono podr-
mevano da svaka knjiga obavezno ima i nekog svog "tvor
ca" (Pustejovky 1998: 338) .
666. Kj devedesetih zatekao j e oveanstvo u toj
civiliacionoj eri koja "pametne" maine postavlja u srdi
te panje. Uprvo zbog te okolnosti strnjaci za kompju
ter sve uuranije nastoje da uoe veze imeu prird
nih jezika i logikih sistema, a ta njihova "uurbanost"
podstie i lingvte odgovarjueg teorjskog prfla, i to
ne samo u Amerci, ve i na ostm kontinentima, da se,
jo intenzivije nego u prthodnim decenijama, posveu
ju pitanjima semantizovnja iskaza.
667. jedan iz krugova nekadanjih istononemaki ge
nertivista, Manfrd Bierisch (v. 478)
2
1
, inosio je, jo
krajem osamdesetih (v. Bierch 1987 i Bierisch 1988),
svoja teorjska vienja semantikog opisa koja i danas on i
njegovi uenici i sledbenici, posebno Diter Wunderlich, vr
lo agilno dalje rjaju i uvruju. Po Bierischu, seman
tiki opis jezika trba da ukljui dva nivoa - onaj "dublji",
osnovniji, bio bi rzersan za konstituisanje leksikih zna
enja amalgamisanjem odrenih konceptualnih "prma"
po Frgeovom principu kompozicionalnosti, dok reni
na znaenja trba da ostanu nespecifkovana - njih je neop
hodno povezivti s kontekstom kako bi im postalo do
stupno uobliavnje u odgovarjue pojmove struktur.
Ovo Bierischovo prdstavljanje semantikog konstituisa
nja, posebno u veriji koju dana zastupa Wunderlich (v.
21 U navedenom paragra 478 ukano je na svojedobno us
peno rarivanje generativma na tlu Istone Nemake, u e
mu su prednjaili, s jedne strane, geranisti Manfed Bierisch
i Wolfgang Motch, a s drge slavista Rudolf Riika. Riika je i
do dana dananjeg prnstveno privren unapreivnju gener
tive sintse u omskijanskom duhu.
Wunderlich 1997) tako je da bi se, kko je ve prmenje
no u stnoj litertur, prdloeni opis mogao bez nekih
ozbijnih tekoa inkorporti u sistem deskrptivni po
stupaka omskijanske gramatike.
668. Inae, to se tie onih dvju principijelnih pitanja
na koja, poev od osamdesetih godina, lingvisti posveeni
istraivnjima znaenja pokuavaju (zaad jo uvek bez
uspeha) da usaglase svoje odgovor - (l) kakve su poj
movne datosti n planu mentalne semantike, a kakve na
planu lingvstike? i (2) da li je veznanost pojava na rav
ni lngstike ili kognitive semantike? - ragovanje Bier
wischovo na njih (izneto jo svojedobno u rdu Bierisch
l Schruder 1992) je sledee:
Slaui se u naelu sa potrbom teorijskog rliovanja
konceptualne i lingvistike semantike, on odbija da pri
hvti rprstranjeno uvernje o tome da samo konceptu
alna semantika operie s ognienim niom; ontoloki
ktegorja (takih kao 'prdmet', 'dogaanje' , 'osobina' ,
' koliina' i sl. ), tj . naglaava da i pri teorjskim osvetljava
njima znaenjskih ralnosti jezika trba takoe runati s
ogrnienim nizom semantikih "prima". A to se viezna
nosti tie, on smat da t kognicija igr odluujuu ulo
u. tj. da se uprvo na mentalnom planu daju rliite in
terrtacije rima u razliitim kontekstima.
669. U veoma angaovane Evrpljane na polju teorij
s kih pruavanja znaenja, tokom prtekle decenije, spa
da i Peter Harder. U strnim krugovima on je ostao zapa
en po tome to je u dva maha (Harder 1991: 131 i Harder
1 996: 1 1 1) veoma argumentovno ukazao na znaaj koji
Ima za semantiku teoriju u celini pojam seantikog po
tenciala jezikih jedinica. Terin semantiki potencial
sc odnosi na sposobnost tih jedinica da u nek odree
nim prma, pod nekim odrenim uslovima, aktualzu-
ju neke od dostupnih im posebnih semantiki prliva, a
na koji e od tih prliva konkretno pasti ibor - to, u stv
r, prdodruje strkturirnje nae mentalne slie onoga
to je, u datom sluaju, prdmet iskaa.
670. U rnim evrpski srdinama, ukljuujui i slo
venske, vladalo je, tokom rmatrne decenije, posebno
interesovanje za probleme znaenja. Fenomenom zna
enjski "atomiziranih" leksikih jedinica jo uvek se, na
prmer, aktivo bavi, kao to se bavio i prthodnih deceni
ja, ugledni poljski lingvsta Adrej Boguslawski (koji je,
jo u u ezdesetim godinama, podstakao A. Wierbicku da
usmer svoj istraivaki pogled na tu stranu) ; u nedavno
objavljenom rdu Boguslawski 1998 on umesno upozor
va na to da leksiko znaenje svih glagola koji semantiki
odgovarju naem zati ilustrje sobom ono emu je zai
sta prkladan terin semantika pnma.
22
Vrdi i ovo spo
menuti: u Varavi ilaze dve publikacije sa karktersti
nim naslovom: Studi semanticze i Studia kogitye. U
ovoj drgoj publikaciji je, jo srdinom devedesetih, Sta
nislaw Kar lak izneo panje vednu analizu pojma glagol
ski vid (Karlak 1994), dok je Renata Gregorkowa,
danas jedan od najagilnijih semantiar Poljske, u tom
istom vrmenskom rdoblju posvetila posebnu knjigu
(Gregorkowa 1995) "lingvstiko; semantici" koja pr
kazuje njeno kompetentno poninje u neke znaajne lek
sikogrfsko-leksikoloke prbleme - u problem .polsemi
je, na prmer.
671. I u Rusiji su, tokom devedesetih godina, bile, kao
to, uostalom i dan danas jesu, angaovane elitne naune
22
Za doslednu primenu pojma seantika prima u leksiko
grskim prouavanjima zduno se zalagala, jo sredinom osam
desetih, Ana Wierbicka - v. Wierbicka 1985.
snage oko istrivanja znaenjskih pojava. Tu je, pr svega,
na leksikografko-leksikolokim prblemskim podrjima i
dalje upadljivo prsutno itrivako delovanje Jurja Der
kovia Apres jana, lingvste za koga sam ve imal prilike da
istakem kako je, jo ezdesetih godina, "stekao svetski
ugled svojim rdovima" ( 449) . Taj mu ugled i sad opstoji,
neokjen. N je gova (poslednjih godina u rnim prma
izlgana) naelna vienja naunih zadataka koji stoje dana
prd leksikografomeksikologom rzimirna su vrlo jano,
upeatljivo, u rdu Aprsjan 1996. Aktuelni rojni stepen
njegov kole dolino je prikaan i knjigom lorcnascKHi
1996.
672. U Rusiji se, osim leksike, vrlo ivo itruje i sintak
sik semantia. Kao ni u onoj proj prblemskoj oblati,
tako ni u ovoj drgoj, rsKi strnjaci (zasad bar) veinom
nisu skloni striktno foristikom prstupu analizi, mada
im je inae oigledno svojstvena upuenost u ono to se u
pogledu teorije i metoda, usvja, prilikom znaenjskih
prouavnja, na drgim strnama sveta, posebno u Amer
ci. Tako se, na prmer, jedan o najeminentnijih prdstav
nik moskovske Iko/e semantiara - E. V. Paduev - ta
koe zalae za korienje pojma kompozicionalnost u se
mantikim istraivanjima (v. Padueva 1999), samo to
' ma pri tom ne operie njime onako kko to ine ameriki
lingisti, nego na sav drgojaiji nain. Nju, naime, pr
venstveno intersuje - ne kko onaj ko govor konstituie
1naenjsku sadrinu svog iska, ve kako onaj kome je is-
kaz upuen ralnjuje u sintaksinog njemu sadrane in
IC mnacije, kako one leksiko-sintaksikog, odnosno rfe
n-nei j alnog, tako i one prgmatskog karker.
673. Komunikativnim apektom iskaza rski se str
njaci, u stvar, poodavno bave. Ve je bilo govor o tome
( v. 457 da je jo u sedamdesetim godinama (1973) ob-
javljena knjiga G. A. Zolotove Oerk funkcional'nogo sin
taksia russkogo jaka koja pod glavi obuhvat panje
postavlja tj aspekat, a on se, po Zolotovoj, manifestuje
pr svega u injenici da lanovi jednog istog grmatikog
sistema mogu biti vlo rliiti u pogledu svog komunika
tivog potencijala - akuzativ enu, rcimo, u komunika
tivom pogledu stoji daleko ispod lokativ o eni; naime,
dok pr oblik ne bismo mogli stavti kao nalov nekom
napisu jer ga itaoci ne bi rmeli, drgi je u fnkciji na
slova prihvatljiv. I danas u Moskv Zolotova stoji na elu
onih koji rruju njenu funkcionalno-komuniativu
gramatiu.
2
3
U nedavo objavljenoj knjii Zolotova et al.
1998, iji su autori ona i njene dve uenice, opere se ne
samo pojmom fore rei, odnosno sintakseme
2
\ koji se
oliav u doslednom voenju runa o uprvo izloenoj di
stinkciji, nego i drgim, za sintaksiko konstituisanje bit
nim pojmovma, pord ostalog takvma kao to su: iose
mia (ri i kontrkcija) , reenii modeli, sintakiko
pole, modiiacia i sl.
674. Funkcionalo-komunikativim apektima iskaza
bave se takoe vrlo aktivo i lingsti i Sant Peterburga.
Funkcionalna gramatia Sankteterburke kole, jo
tokom osamdesetih godina irko rglaena i veoma cenje
na u slovnskim lingstikim srdinama, dobila je lep pr
jem i van tih srdina, ali tek u devedesetim, poto su tek on-
23 Meu tim "ostlima" je izuzetno ativa, na prer, M. V.
Vsevolodova - v. njen rad Vsevolodova 1997.
24 S pjmom i terinom sintasika for rei upznala se
strna javnost onda kda je ugledo svet rd Zolotova 1967. K
snije se sama Zolotova poela sluiti terinom sintaea za
isto, a njega je u uptebu uveo A. M. Muhin (u svojoj knjizi Mu
hin 1980).
da i neslavisti, zahvljujui, pr svega, pojavi knjige Bandar
ko 1991, koja je objavljena na engleskom jeziu, dobii ko
nano priliku da se i oni izvoro upoznaju sa teorjskim vi
<lcnjima tog fnkcionalizma, iji je najeminentniji zagovor
nik, od samog poetka njegovog zanivanja, uprvo njen
autor - Aleksandar Vailjevi Bondarko (koji je i u toj svo
joj "engleskoj" kjii izneo - dodue, u neto proirenom,
dopunjenom vidu, sve ono sutinsko to je ve sadrano u
njegovom rnijem "rskom" izlaganju o istom - Bondarko
1 984) .
Po uenju ove kole lingvstikog miljenja, svaka gr
matika fora neke date leksike jedinice ima svoj seman-
1 iki potencial, to e ri odreni broj ostvarljivih znae
nja na nivou diskura. Osim toga, ona ima i svoj funkcio
nalni potencial, a to je pojam i od pojma o semanti
kom potencijalu, budui da ukljuuje u sebe i njega, ali i
pojmove o drgim mogunostima dostupni datoj leksi
ko-grmatikoj fori na nekom od postojei planova ko
munikativnog obliovanja iskaza - ekspresivnom, emocio
nalnom, stilitikom, strkturom.
kola o kojoj je re
usrdsrena je na ispitivanje funkcionalno-seantikih
pola a to znai na sagledavnje toga kako se odreeni poj
movi, na primer kategorija 'vme' i kategorija ' peronal
nost'
25
jeziki ispoljavju, tj . koja i sve srdstva i sa kojeg
jczikog nivoa (morfolokog, sintaksikog, leksikog) so
bom signalzuju. Privrenici ovakvog fnkcionalizma sma
trju, osim toga, da u znaenjskom pogledu svaka jezika
25 Po uenju kole o kojoj je re pesona/nost je terin koji
sobm pokriva skup taih morfolokih, sintaksikih, leksikh i
(kombinovano) leksiko-morfolokh sredstava nekog datog jezi
ka ija je uloga da slue iskzivanju ranih relacija koje se nepo
sredno tiu lica sagledanih u ulozi uesnika komunikacije.
kategorija opstoji kao svojevrno znaenjsko polje u ijem
se sreditu sustiu sve one znaenjske pojedinosti koje su
zajednike svim predstavnicima date kategorije, naglaava
jui pri tom da nas udaljavanje od "srdita" suoava sa
postojanjem njenih netipinih predstavnika olienih u ta
kvim jezikm jedinicama koje se od jedinica svojstvenih
nekoj drgoj kategoriji (nekm drgim kategorijama) se
mantiki nedovoljno rlikuju i ija oblika svojsta bivaju
koriena i za iskazivanje pojedinih inforacija neukljue
nih u kategoriju o kojoj je r. Sa kognitivnom lingsti
kom amerike provenijencije sanktpetecburki fnkciona
liam ima, dakle, odrenih dodirih taaka - uvaava, u
stvari, pojam prototipa samim tim to operie pojmom
sredite i pri tom na odgovarajui nain sagledava princip
ustrojavanja "netipinog" u jeziku.
675. Velik rglaenost istrivak uspeha kognitivi
sta u krgovima jezikih strnjaka irom sveta ipak nije
uklonila s pozorice lingvistikh zbivanja zagovorike
unapreivanja genertivne grmatike; takvi su, posebno u
Aerici, jo uvek i brjni i vrlo aktivi. Danas ih, meu
tim, ima od dve vrte, a rlika se ispoljava u sledeem:
dok se jedni i dalje bave genertivom grmatikom shva
enom u onom trdicionalnom, omskijanskom smislu,
to e rei da pokuavaju dokuiti koja su, i kojim rdosle
dom deluju, ona pravia ija primena, u svom krajnjem is
hodu, dovodi do ostrenosti postojeih jezikih iskaa,
dotle one drge interesuje prenstveno fnkcionisanje
t. mentalne gramatike, tj . sam fenomen toga ta se zbi
va na mentalnom planu ljudskog bia pr organizovanju
onih konceptualnih strktura iz kojih potom neposredno
"ii" leksika i sintaksika znaenja njegovog jezika. I
sam Chomsky je jo uvek ivo prisutan "na sceni" aktuel
nih dogaanja u lingvistici, zahvaljujui uspehu svoje naj-
Pravci u lingvitici H 21 1
novije genertivne teorije, nane minimaliam
26
, koju
je on pri put detaljnije iloio u svoji prdavanjima
odranim s jeseni 1991. na MIT-u, a ija je potpunija veri
ja publikovna potom u knjii Chomsky 1995.
2
7
676. U ovoj svojoj poslednjoj, "minialistikoj" fai
rmiljanja o jeziku, Chomsky naglava dve stv. Pro,
da univeralna grmatika ima, u pojedinim svoji dome
nima, parmetarku staost koju trba tano uoiti, pa
e se onda moi prdvideti koji su to sve vidovi grmati
kh osobenosti sa kojia je mogue srsti se u postojeem
jezikom svetu. Drgo, da organizacioni prncipi univer
zalne gramatike morju biti, u prduetom opisu te gra
matike, eksplicirani na nain jaan, ekonomian, elegan
tan, onako kako se to rdi prlikom priprmanja kompju
terkog prgrma, to ujedno znai da su pooptavanja
26
Napisi sadrani u knjii Weblhuth 1995 osvetljavaju od
nos imeu minimalizma i teorije upravlanja i povezvanja (go
flemmet and binding theor). A kad je ve o pmenutoj teoriji
re, duni smo i ovo posebno napomenuti: naporedo sa raija
nj em minimalistikog pristupa sintaki natavljena su, u deceniji
k
oja nas ovom prilikom interesuje, i ramatranj
a
nekih od pro
blema koje je Chomsky uoio, i poeo raraivati, u osamdese
t i m godinaa. Tako je, na primer, ostajala i dalje u ii panje
t zv. teorija kontrle (v. 661) - njoj su i u devedesetim pokla
njani produbljeni nauni osvrti; pomenuu, tek primera rdi,
dve nedavno, i to izvan amerike sredine, objavljene kjige viso
k
o kompetentnih autor, Marge Petter i Rudol RUike : Petter
1
998 i Rlika 1999.
l7
injenica je, meutim, d Chomsky svoj "minimalizam" ne

prekidno dalje doruje, menjajui pri tom u njemu i neke bitne
detalje. Tako je, na primer, on nedavno odustao od operacije sa
naivom Attract F = Prvuci F (gde je F oznaka za feature =
obelee) ustvrdivi: obleja se ne mogu podvrgavati pmeranju
( "features cannot move or b attrcted" - Chomsky 1998: 34).
dobrdola, a rdundantnosti nedopustive. Njegov "mini
maliam" je, u stvar, pokuaj da se jezika teorja rkon
strie tako to e se podrditi jednom minimumu rle
vantnih uvernja, od kojih je osnovo to da grmatiku tre
ba sagledavati kao pojav iju pridu odruju tr "kon
ceptualne neophodnosti" ("conceptual necessities'). Pr
"konceptualna neophodnost": kompjutacioni sistem o ko
jem je re mor biti prikazan u neposrednom sadejstv s
arikulacionopereptivim sistemom, tj . trba prikdno
osvetliti i tu injenicu da se jezik i zgovara i sl ua. Dr
ga konceptualna neophodnost: istom tom kompjutacio
nom sistemu mor biti obezbeen neposrdan prikljuak
sa stanjem stvari na mentalnom planu; jer - jezi slui is
kazivnju misli i oseanja. Tra konceptualna neophod
nost: nemogue je ne povesti runa o povezanosti datog
kompjutacionog sistema s leksikim - rei se na neki na
in morju inkorporirti u reenice.
28
677. U svojim minimalistikim rmatrnjima Chomsky
posebnu panju posveuje fonalnim obeleima ional
features) , upozorvajui na to da su samo neka od njih u
interrtacionom pogledu od znaaja, dok drga niu -
nije, rcimo, ono nastavako -s koje se u engleskom doda
je przentskom obliku predikatskog glagola u trem lcu
jednine (mada je podatak o tom licu i brju ve prthod
no ekspliciro subjekatskom forom - up. he/she wants i
sl.) i koje se, uprvo zbog te svoje interprtacione irele
vantnosti, esto ne pojavljuje u dejem jeziu i u keol-
28
Ray jackendof, koji, kao to je ve napomenuto - v. 659,
u krugovima generativista i u Americi, i izvan nje, uiva reputaci
ju najuglednijeg i najuticajnijeg uenika Noama Chomskog, na
ao je za ptrebno da posebno ukae Oackendof 1997: 1) na
umesnost potezanja tih tju "konceptualnih neophodnosti".
skom engleskom, a jeste, rcimo, svaka ona oblika po
sebnost leksike jedinice koja inforie o njenoj kategori
jaJnoj pripadnosti, tj . o tome da li je, u datom sluaju, po
sredi imenica, ili glagol, ili neto tre.
678. Pri osvetljavanju gramati kog odnos a kao ta
kog Chomsky ovog puta nagleno operie pojmovima
dominacia i sadrvanje (containment) , objanjavajui
da pridreni lanovi neke sintaksike kategorije (engle
ski terin adjuncts) nisu pod dominacijom te kategorije,
ve su sadrani u njoj, to znai da on pojam tog odnosa
svodi, u sutini, na pojam o tome ta je ime, i kako, kon
t rol i sana u procesu gramatikalizacije. I z reenog ne sa
mo da je podrmljivo, nego se u minimalistikom pro
gramu i posebno istie: grmatika trba da se sastoji od s a
mo j ednog posebnog dela namenjenog obavljanju struk
turih opisa kompjutacionim postupkom i od s amo dva
nivoa u meusobnom sadejstvu - od logike fore i fo
netske fore, s tim to e svaki od njih "sarivati" sa sebi
odgovarjuim s ist emi ma " performanse" : logika for
ma sa konceptualno-intencionalnim, a fonetska fora sa
akstiko-perceptualnim; kompjutacioni strukturi opisi
morju biti usmerni uprvo na to da maksimalno zado
volje pomenute uslove, kako se ne bi ogreili o impertiv
"konceptualne neophodnosti".
679. Za one koji su prihvatii minimalizam ima podosta
diskusionih tema. Postoje neusagleni pogledi na to kkvi
t rba da budu strktur i pordak konstituenta unutr pro
jekcije proirene "verbalne fze" (P) . Do spornja ne dola
zi samo oko njenog obima, nego i oko rnih drgih bitnih
detalja. Raliiti su, imeu ostalog, i dosada predlagani od
govori na ova relevantna pitanja: kako najadekvatnije prika
zati adverijalnu slubu "nominalne fre" (P)?; da li tre
ha ili ne treba prtpostavljati da su, prel eks i kal i zacij e,
sintakike strktur ve organizovane i da su prvila po
meranja (movements) ve "stavljena u pogon"?
29
680. U deceniji o kojoj je ovde re zasnovana je i ri
jana u amerkoj genertivistiki orjentisanoj lngvstikoj
sredini i t. teoria optima/nosti (Optimality Teor) ,
koja, ba kao i minimaliam, strogo uvaav princip eko
nominosti prlikom primene deskripcionih postupaka.
N jeni torci, Alan Prnce i Paul Smolensky, izloili su je
1993 (Prnce l Smolensky 1993) . Nastojei, pr svega, da
unaprde naunu spoznaju fonolokih fenomena, oni su
za teorijsko polite svog vienja jezia izabrli ono to
29 Karakteristino je da danas meu onima koji inae vrlo
spremno prihvataju zahtev minimalizma za doslednom prime
nom principa ekonominosti pri generativnom opisu postoji
istovremeno i uverenje da je sad ve krajnje vreme za "semanti
zaciju sintakse". Tako se, na primer, u knjizi Fox 1999 izriito na
pominje, pro, kako sintakike operacije koje ne zadir u fono
logiju ne bi trebalo primenjivati sve dotle dok one ne "pogode" se
mantiku interpretaciju reenice i, drgo, da bi umesno bilo revi
dirati onaj teorijski postulat o modularosti po kojem sintaksu tre
ba opisivati nezavisno od semantike. Duni smo, meutim, po
menuti i to da se, poslednjih godina, javlja sve vei broj radova iji
je cilj da, izloenom analizom sintaksikih datosti, dokau pred
nost minimalima nad prethodnim omskijanskim teorijama. Ta
ko, na primer,
eljko Bokovi, u knjizi Bokovi 1997, uspeno

primenjuje minimalistike deskripcione principe pri osvetljava
nju konstituisanja infnitivnih sintaksikih dopuna, a i zbrik la
naka Epstein l Horstein 1999 takoe na ubdljiv nain egem
plifkuje pozitivne strane minimalistikog sintaksikog opisa. Do
due, u poslednje vreme ne izostaju ni argumentovni kritiki
osvri na taj teorijsko-metodoloki pristup; zbrik radova, reci
mo, koji su pre neku godinu izdali Werer Abracham i Elly van
Gelderen (Abracham/an Gelderen 1997, a u kojima je re ma
hom o germanskim jezicima, sadri upravo takve kritike osvre.
j e jo 1982. ustvrdio Paul Kparky, a to j e da se u t i fe
nomenima sagledavaju "hijerrhije optimalnosti" ('hierr
chies of optimality") , tj . rzultati prene sledeeg princi
pa: ako iz nekog raloga doe do konfktne situacije oko
toga kojoj od moguih solucija dati prdnost, jezik iskli
konfkt rrava u korist opt i mal nog re enj a. Isti
autori su, istom tom prlikom, naglasi i ovo:
681. Grmatikalizacija poiva na prinudama, prinude su
univeralnog karakter. Svojstvo grmatike svakog jezika je
da prinude hijerrhizuje. Prnude mogu biti prkrene kad
izmeu njih doe do konfikta, ona manje vna se zanema
rje u korst vnije. Grmatik je isprva samo ona jezi
ka fora koja je optimalno ispotova zahteve najvanije
prnude.
682. Godine 1994. John McCarthy i An Prnce (McCar
t hy l Prince 1994) su iz vzur optimalistike teorje osve
tl il i przodijske apekte stvrosti jezika, a 1995. (McCar
thy l Prnce 1995) foralizovanim nainom prkazali me
d u sobnu korlaciju dvaju najvaniji pojmova te teorje -
pojma verodostojnosti iaithfulness), olienog u

punoj
saobrnosti "ulanih datosti" (inputs) "ina" (out
puls) , i pojma prinude (constraint) , kojom su priom i
lo ijavili (na str. 262) da bi, zbog izloenih teorjskih fn
damenata, gramatici za koju se zalau najvie, u str, od
c ,varo terin gramatia oset/iva na korespondentnost
(( :orespondence-Sensitive Grammar).
-
683.
to se tie onih za funkcionalim opredeljenih

;merkih genertivsta - kakvi su, u prom rdu, prdstav
ni ci relacione gramatike (Relational Grammar)3, Leksi
l!c):funkcionalne gramatike (exical-Functional Gram-
-"' V. 654.
mar)31 Gramatie generaliovane frae strukture (Gene
ralied Phrae Strcture Grammar)3
2
; i Gramatike /uog
para (Arc Pair Grammar)33; koje meusobno povezuje je
dino zajedniko im (izrito neomskijanko!) uvernje da
su grmatik odnosi pri marne datos t i , neuslovljene
konstituentnom strkturm, i njihova su nastojanja da se
genertivizam to vie unapredi takoe aktuelna i od zna
aja.
684. Inae, tu injenicu da ni minialisti, ni optimalisti,
ni prdstavnici svih tih rlitih strja amerkog generati
vizma t. funkcionalne orijentacije nikako jo nisu ireki
svoju poslednju re o tome u kojim bi sve detaljima bilo
neophodno, po njihovom miljenju, genertivne analize
podvrgavati reviiji upeatljivo dokumentuje sobom knji
ga sa upozorvjuim nalovom: Is the Best God enough?
Optimality and Competition in Synta (Barbosa et al.
1998) , u kojoj su se svojim stavovima oglasia mnoga po
zata iena - N. Chomsky, J. Bresnan, P. Smolensky, J.
Gshaw, D. Fox, D. Pesetsky i drgi.
65. I dana, na zakoraju X veka, ba kao i tokom
dvadesetog, u najuglednije, na drgim kontinentia naji
r poznate lingvistike kole Evrope ubrja se kola "Pr
ana", al ovog puta u prom rdu zalugom onih njenih
prdstavnika koji svoj pristup jezik naivaju funkcional
no-generativnim. Tokom nekolko prthodni decenija,
rglaavanju tog fnkcionalno-genertivog prstupa u
svetski strnim kugovma doprinosili su najvie, osim
rdova Petr Sgalla (o ijem je vienju stvari ve bilo ri
31 v. 655.
32 v. 656.
33 Ova verija generativnog fnkcionalima raglaena je knji
gom johnson l Postl 1980.
u ovoj knjii - v. 545-549) , i rdov dveju njegovih naj
blih sardnica - Eve Hajiove i Jarile Panevove.
686. Teorjsko polazite te prake gpe generativsta
svodi se, u najkaem, na sledee
34
:
Oni pretpostavljaju postojanje jednog "dubinskog" (po
njihovoj terinologiji - tektogramatikog nivoa seman
tikog strkturirnja na kojem dolai do organizovanja ka
ko kognitivnih sadraja, tako i onih znaenjskih pojedino
sti koje su specine za dati jezi. To organizovanje mor
biti, naglaav se, to autentinije priazano, budui da
datosti koje ga na tom nivou oliavaju postaju ono to se,
s jedne strne, podvgav analizi, a s druge ukljuuje u
postupak daljih semantiko-prgmatskih interprtacija.
Uverenje ov genertivsta je pr tom i to da treba rliko
vati jeziki sistem od kognitivnog domena i da jezik ne
t rba rlojava ti na poseban sintaksiki, poseban seman
tiki i poseban prgatski komponent. U tematski krug
svojih sintaksikih intersovanja oni i poslednjih godina
I ntenivno uvuju pitanja t i pova sintaksikih jedinica.
Za njih i dalje ostaje bitno to da se pomno vodi runa o
r.ulici imeu "slobodnih prditskih modifator", tj .
1 akvh koji nisu neposrdno implicirni znaenjem glagol
'kog prdikata i onih koji to jesu
35
, uz nastojanje da se
.H Punije uvide dae upoznavanje s izlaganjima u radovima:
SJ;lll 1992, Sga1994, Sgall 1995, Sgall 2000, Sgall l Bemova l Ha
f h'ova 1996; Hajiova 1993, Hajiova 1999, Hajiova 2000,
l l aj iova l Panevova 1996, Hajiova l Partee l Sgall 1998, Haj iova
l SJall 1999; Panevova 1996a, Panevova 1996b, Panevova 1998,
l'. ncvova 1999, Panevova l Sgal 1998.
' Potrebu takvog ralikovanja posebno je ubedljivo u svoj im
1 1nl j i m radovima obralagala Janila Panevova (v. pre svega
l'cvova 1978), koja se, uostalom, i nedavno vtila istoj temi
svaka od postojeih sintakikih jedinica, bilo da egem
plikuje sobom pr i drgi sintaksiki tip, to svestrnije
osvetli i sa semantike take gledita. Praki genertivisti
svoja rzmatrnja posveuju i poznatom prblemu funkcio
nalne perspektive reenice, o kojem su svojevrmeno, jo
u eposi lingvstikog strkturalizma, predstavici prke
lingistike kole imali, i umeli, mnogo toga da kau (v.
324) . 3
6
Praki genertivisti danas, u svojim rdovia, ter
minom sistemski poredak ukauju na onaj pordak uloga
i adverbijala koji je utvren u svakom datom jeziku. Osim
tog poretka, postoji, naglaava se, i pordak koji je uslovljen
komunikativnim dinamiom, a taj se, ukoliko su posrdi
kontekstualno zavisne jezike jedinice sa istom uprvnom
reju, uspostavlja ne toliko po prvilima gramatike, koliko
zavisno od diskurne strtegije govorog lica. S drge str
ne, ako se rdi o kontekstualno nezavisnim jezik jedini
cama sa istom uprvnom rju, one se, u pogledu svog re
dosleda iskazivanja, usaglaavaju, u stvari, sa si stems ki m
poret kom. Potrebno j e jo i ovo posebno napomenuti:
mada predstavici prake foralne lingistike, ba kao i
ameriki genertivisti, strogo vode runa o "tematskim ulo
gama" (od uprvnog glagola zavisnih) sintaksikih jedinica,
njihova je samosvojnost tu u tome to te "uloge" mnogo
doslednije povezuju s gramatiom. Oni, naime, svaki po
jedinani elemenat tektogmatike strktur, a svaki, u
stri, odgovar onome to je u renici predstavljeno auto
semantikm lekikim elementom, odruju i prma to-
(Panevova 1996a i 1996b, Panevova 1998) za to da uke na jo
neke suptilnije distinkcije.
36 Poetkom devedesetih objavljena je kjiga Firbas 1992 u
kojoj su na najkompetentniji nain iloeni glavni uvidi "pra
na" u ov iuzetno vanu sintakiku temu.
me da l i jeste ili nije zavisan od konteksta, s tim to je pr
tom za njih kontekst i ono to uesnici komunikacije
podrazumevaj u na osnovu svoj e kul t ure .
687. Osim istraiva uprvo opianog naunog prf
la, "praane" danas dostojno rprzentuju i oni eki lin
gsti koji se takoe oglavaju u publikaciji Travau de
linguitiue de Prague l Prague linguitic papers
37
zalau
i se za semantiki pritup sintaksik pojavama, a to su
pre svega Frantiek Dane i njegovi sardnici i uenici, a
i drgi ugledni nauni rdnici koji svoju istrivaku delat
nost ostvarju u drgim naunim centria
eke - u Br
nu na prom mestu. Tako su, na prmer, Mirslv Grpl i
Petr Karlik objavili nedavno (Grpl l Karli 1998) knjigu o
si ntaksikim datostima ekog jezika koje su osvetlili pr
venstveno s take gledita njihove semantike.
688. U rnim rdovima koji su, tokom devedesetih
<>dina, objavljivani sa morfolokom prblematikom kao
l avom temom, 3 isticano je koliko je moroloki feno
men po sebi autonoman, u tom smislu to ne odsliav
e ,ha vezno sobom, ni u oblasti feksije, ni na podrju gr
c k n ja rei, potpunu meusobnu korspondentnost ime
c l u oblike oznake i onoga to je njome oznaeno. Posto-
n Prika (s bibliografskim podacima) najvanijih radova e
ki h l i ngsta raliitih teorijsko-metodolokih opredeljenja, koji
'" ' objavljeni u proj polovini devedesetih godina, dao je Milo
n l ltadovanovi - Radovanovi 1995.
" Koliko je morfologija ne samo u amerim nego i u evrop
lkl m strnim sredinama u centr panje svedoi i t injenica
l1 u l lolandiji (Dodrecht), poev od 1988. godine, ilai pseb-
1 1 1 publikacija sa naslovom Yearbook of Morpbolog (Kuwer,
" .u lcmic Publishers) . U broju 8 (1998. godina) te publikcije,
1 1 1 primer, naAl su se u ii panje ploaj infekije u gatici
1 .. ,dej stvo morfologije i fonologije.
je, naime, lekseme koje u pojedinim sebi odgovarjuim
deklinacionim ili konjugacionim forama birju razl i i
te leksike korne (up. odnos ovek -ludt), odnosno koje,
za istu deklinacionu i konjugacionu jedinicu, iskoriavaju
jednom ovako, a drugi put onakvo natavako renje (up.
-IU u od kost-U sa - I u od cev-1, kao to se, pri grenju
ri, istim dervacionim sufksom ukauje - u jednom slu
aju na enski rd (up. igra sa igra-IC) , a u drgom na
deminuciju (up. ciela sa ciel-IC) . O tome kako bi tr
balo osvetljavati tu sloenu rlaciju fora-sadrina u do
menu feksije ijasnili su se, poetkom devedeseti, Step
hen Anderon (Anderon 1992) i Morrs Halle i Alec Ma
rnt (Hale l Marnt 1993) , a njima se pridrio svojim
zalaganjima za slina vienja morfoloke prblematike
Mark Aronof, ilaui ta vienja u knjizi Aronoff 1994, ko
ja ve svojim nalovom - Morholog by itsel- upozor
v na to da je njen autor ubeen u samosvojnost morfo
lokog fenomena. Ve sledee godine oglaio se svojom
knjigom (Beard 1995) i Robert Beard, takoe se zalaui
za autonomni pristup morfologiji. Beard smatr da je u
morfologiji neophodno rdvajati foru od znaenja. Po
njemu se prvila leksike derivcije i infeksije primenjuju
i u lekikonu i na nivou sintakse, u dodavanje odgovara
juih gramatikih svojstava datim leksemama. Ta gramati
ka svojstv dobijaju svoj odgovarjui odr na posebnom
morfolokom nvou, i to upotrbom afksa, rdupli.cija
ma, prmenom vokala i slnim obelejima. Po njemu,
morfeme nisu lingvstiki znaci otelotvorni spojem odr
ene fore i odrenog znaenja, ve su to odri poseb
nih grmatikih kategorja. Uprvo zato to, u svojoj teori
ji, ne postavlja lekseme i morfeme na isti, nego na dva po
sebna nivoa jezike organizovanosti, Beard svoju teoriju i
naiva hiotezom o leksiko-moremskoj osnovici moro-
logie. Izborm takvog terina on j e eleo ujedno i da na
glasi koliko je njegov pristup morfemi rliit od onog rni
jeg (zatupao ga je svojedobno Bloomfeld) kojem je izo
rite bilo u hiotezi o lekikoj moremi (the lexical mor
pheme hypothezi), to e ri u uvernju da izmeu ("slo
bodne') leksike jedinice i ('vezanog') oblikog pokazate
lja gramatikih znaenja nema ozbijne ralike, budui da
se u oba sluaja rdi, u stari, o istom- o jezikom znaku.
689. Jeziki strnjaci su se, i u devedesetim godina
ma, vrlo agilo bavi i fonolokim prblemima
39
Fono lo
ke analize genertivista su se uglavom bairle na uvaa
vanju poznate teorje Paula Kparkog, koja je iloena u
rdu Kparky 1982, a prma kojoj fonoloka prvila delu
ju i na leksikom i na t. post leksikom nivou generirnja
iska. Kiparky je objasnio zato je vano, kad je o prime
ni tih prvla r, rliovti uprvo ta dva nivoa - leksiki
i postleksiki. Znaaj takvog rlikovnja za konstituisanje
prozodijskih fenomena
na dolian je nain osvetljen to

kom prtekle decenije, i to: u dokumentaciju faktima en
gleskog jezika, u rdu Inkelas l Zec 1993, a uz prbavljanje
odgovarjuih potvrda iz srskog jezika u rdu Zec 1997.
U ovom rojnom trnutku jezike nauke meu vrlo iva
diskusiona pitanja svtava se i ovo: kako postupati sa t.
klitikama - da li ih trba locirati u domen sintakse, ili u
domen fonologije, i moda u oba domena? Pr traenju
odgovor na njega pokazuju se nezaobilaznima uprvo t
dv pomenuta rda Drge Zec. Inae, i u vrmenskom r
sponu koji na ovde neposrdnije intersuje jedan od naj
zalunijh fonologa, Morris Halle, bio je izuzetno nauno
'9 Uvid u dostignuti raojni stepen fonoloke teorije poet
kom devedesetih daju ilaganja u knjigama Kenstowic 1994 i
Goldsmith 1995.
aktivan. Poetkom decenije izloio je, zajedno sa Aecom
Marntom (alle l Marntz 1993) , teorju o t. distribui
ranoj morfologii (Ditributed Morholog) po kojoj se, u
genertivnom procesu, stritno rlikju morfosintaksika
obeleja od morfonolokih, dok je krajem decenije izloio
svoj t. princip podsistema (alle 1997: 427), koji se svo
di na ovaj teoriski postulat: kad je r o fonolokom eks
ponentu neke pojedinosti i vokabular, taj se fonolok
eksponent moe smestiti u neku odrenu poziciju samo
pod uslovom da data pojedinost odgovar ili svim obele
jima terinalne morfeme koja nju trba da olava, i bar
nekom podskupu takvih obeleja; u protivnom - ne mo
e. Ukoliko ima vie datosti u vokbulru koje ispunjavju
uslove za takvo smetanje, bir se ona meu njima koja je
maksimalno saglasna sa pomenutim obelejima.
690. Do drge polovine sedamdesetih godina generti
vstiki postavljene analize polaile su po prvilu od uver
nja da je univerzal ni princip ralikovanja prdikatskog
argumenta u subjekatskoj reninoj poziciji od onog u ob
jekatskoj st ri ktno s i ntaks i ki ut emel j en. Materijalnu
potvrdu isprvnosti takvog teorijskog stava davala je morfo
logizacija tih argumenata u jezicima kakav je, na prmer, srp
sk: u njima ibor konkretnog oblikog renja, nominativa
ili akuzativa, upozorv uvek samo na to koja se od tih dveju
kl j uni h s i ntaks i ki h pozic i j a ima u vidu - subjekat
ska ili objekatska. Prouavanja t. ergativnih jezika su, me
utim, podrila ver u taj princip - iznela su na videlo podat
ke koji njegovoj iskljuivo sintaksikoj utemeljenosti por
u univeralost. Naime, kad su erativni jezci posrdi
pr morfologizovanju prdikatskih argumenata u kljunim
sintaksikim pozicijama centrlni znaaj pripada, u stvari,
znaenj skom momentu: samo ako se za subjekatsk is
kazani argument vezuje fnkcija vr i l a tva date prdi-
ktske rdnje, njemu pripada posebna rlikovna oznaka,
t. erativna fora; u prtivnom mu ne pripada, pa se
subjekat i objekat renice u morfolokom pogledu iska
zuju jednako - oblom t. apsolutiva. Po ve poodavno
ustaljenoj praksi u optelingvistikim rmatranjima, onaj
prthodno opisani tip gramatilizovnja naiva se akua
tivnim, a ovaj drgi erativnim. 4
691. Imajui pred oima tu dokazanu mogunost ne
jednake - akuzativne/ergativne - grmatikalizacije, David
Perlutter je posumnjao u umesnost dotada prmenjiva
nog postupka pri generrnju sintaksikih strktur, pa je,
u rdu Perlutter 1978, izneo svoj uveni teorjski postu
l at, u strnim krugovima poznat pod imenom hipoteze o
neakuativnosti (e Unaccusative Hypothesi) , koji je
pokenuo niz pitnja jo uvek nepresahle aktuelnosti.
Po Perlutter i onima koji su prhvatili njegov hipo
l lZU (a to su pre svega predstavici Relacione gramatie i
Leksiko-fnkcionalne grmatike) , neprelazni se glagoli, s
e 1hzirom n svoju leksiku semantiku, dele na dve grpe, na
1 1v. neergative leksike jedinice (unergatives}, ije je zna
t'tnje lieno podatk o akciji (up. leati, dremati i sl. ), i ne
akuativne (unaccusatives) , koje stavljaju, dodue, do zna
nj a da je akcija posrdi, ali iskljuujui pri tom mogunost
nj enog prelaenja na kakav objekat (up. trati, tucati i sl.) .
Takva semantika situacija, smatrju oni, obavezno nalae
e 1dgovarjuu rviziju trdicionalnog naina prikazivanja
10
U knjii Dixon 1994: l izriito se napominje da se u savre
mc ni m sintakikm rmatranjima terinom eativost uku
je na takav gramatiki model u kojem se subjekat reenice s in
l nanzi tivnim predikatom tretira onako kako bi se tretirao objekat
1 nanzi tivnog predikat, dake - drgaije od subjekta iji je prei
l ranzitivan.
neprelani glagola i njihovog subjekatskog arumenta u
procesu generisanja renine strktur drgim rima,
neergativne i neakuzativne glagole trba povezivati sa ne
i dent i ni m sintaksikim konfigurcijama.
692. Mnogi od oni koji su se inae u naelu sloili s
Perlmutterm da je neakuzativnost sintaksik otelotvo
ren, ali semant i ki odreen fenomen ipak su odmah
pohitali s pitanjima o tome kako precizno rgraniiti ne
akuativne od neergativnih glagolskh leksikih jedinica;
da li na glagol venuti, na prmer, ilustrje svojom seman
tikom pri ili drgi leksiki tip? O tom i drgim problemi
ma iskrslim oko predloene podele, ali i o njenoj neo
sporoj umesnosti, sugestivno rprvljaju Beth Levin i
Mal. Rappapor Hovav, dv istaknuta imena amerike
lingvistike s kaja X veka, u svojoj knjizi karakteristinog
naslova: Unaccusativity. At the Synta-Lexical Semantics
Interace (Levin l Rappapor Hovav 1995) . Ta kjiga je,
uostalom, posebno vna ve i zbog toga to u njoj autori
iznose svoju teoriju predstavljanja leksike semantike, ob
janjavajui kako se vri njeno "oslikavanje" u sintaksu.
Govori o toj temi, oni naglaavaju: tu je uvek pri zada
tak tano odrditi one znaenjske faktore koji odluuju o
tome da li e nek dati glagol iustrovati sobom neakuzativ
nu ili neergativu semantiko-sintaksiku situaciju. Upo
znavi se naknadno sa sintaksikim datostima bantu jezika, i
Joan Bresnan, koja je ve od ranije bila usvojila Perlmutter
v hipotezu, u dva znaajna rda objavljena sredinom deve
desetih - Bresnan 1994 i Brsnan l McChombo 1995 - daje
jo svestrni ju podrku ideji stavljanja odrenih tipova sin
taksikh konstrkcija u odgovarjuu relaciju s odreenom
vrtom leksike semantike datog glagolskog predikata. Rad
Bresnan l McChombo je, osim toga, vdan posebnog po
mena jo i zato to autori u njemu insistiaju na potovanju
primene Princia lekikog integriteta (Lexical Integrit
Princi/e) po kojem s i ntaks i ka pravila ne deluj u
na ustroj avanj e znaenj ske sadri ne re i .
693. Dodatni podstrk da se prispita validnost teorije
o univeralim, striktno sintaksikim mehanizmima uspo
stavljanja reninih konstrkcija dala je sobom ona spe
cina podvta ergativnih jezia na koju se primenjuje
terin jezici "rasceplene" erativosti (the split erative
languages) . Naime, ispitivnja "ergativni" jezikih zona,
pr svega austrlijskh i kavkaskih, obelodanila su tu va
nu injenicu da unutar njih ima pojedinih govorih pod
rja koje odlikuje ta rscepljenost: umesto da dati jezik
dosledno sprvodi oblko ralikovanje po prncipu erga
t iv/apsolutiv, on to ini samo sporadino - u jednom slu
aju tako, a u drgom onako kako to biva kad je usvojen
rlikovi prncip nominativ/akuzativ. O konkretnom iz
hor jednog i drgog oblikog ponaanja imenske ri
najee odluuje, kako je uteno, to o emu se datom
reju saoptava - ako se njome imenuje nek prdmet, iz
hor pada, po prvilu, na erativnu soluciju, a ako je posr
di lina zamenica, na akuzativnu (Gartt 1990: 261) . Do
due, u pojedinim jezicima ponekad biva prsudno i ne
to sasvim drgo; u rdu SUvertein 1976, na primer, poka
zano je da su, u nekim domordakim govorim podr
j ima Austrlije, vrme i vid datog glagolkog predikata,
kod tog izbor, ti "presuujui" inioci.
694. Svi takvi (najzad irko rglaeni!) uvidi u vlo
ncsaobrnu jeziku ralnost ovog sveta u bitnoj su meri
uzdrali, tokom poslednje decenije uprvo prteklog sto
lea, nek od stoerih uvernja genertivista, upuujui
samim tim, intenivnije nego ikad pr toga, njihov teorij
sku misao na precinije rluivanje onoga to je zaista
univeralno u ljudskom jeziku, od onoga to to nije.
695. Tokom devete decenije X veka, i to ne samo u
lingvitici, nego i u nauci o kogniciji u celi, dolo je do
naglog porta intersovanja za prver toga u kojoj meri
ljudski jezici daju sobom verdostojnu potvrdu uverenju
da osnovn rgulativni principi jezikog oraniovanja
imaju univerlni karkter. Ishod dosad obavljenog istri
vnja svodi se na ovo: univeralizam nije mogao biti na
uverljiv nain potven, a su zato pribavljeni brojni do
kzi o teorjski rlevantnoj divergenciji meu jezicima.
696. Poelo je tako to su znameniti istrivai sudbine
naiva boja u jezikom svetu, Brnt Berlin i Paul Kay, koji
su svojevrmeno, rdom Berlin/ay 1969, dali odsudnu
podrku univeralistima, svojim drgim rdom iz iste pro
blemske oblasti - Kay l Berin l Merfield 1991 - neoeki
vano, a opet odsudno, uinili uprvo suprotno: udrali
univeralizam. Naime, poto su ovog puta ispitali dodatni
brj jezika, oni su doli do zakljuka da njihova prethod
no irena hipoteza o nekom univeralnom principu
usvajanja, odnosno korienja, pomenutih naiva ne stoji
na sigurim injeninim osnovama. Drgi, reklo bi se ta
koe odsudni udarc univeralstikoj teoriji zadat je i
krajem decenije o kojoj je r. 4
1
Usrdrujui se na dva
okvira (rames) referncije o orjentiima u prstor - na
t. apsolutni okvir, u ijem je obuhvatu nek nepomerlji
va datost tipa tog i tog geogrfskog objekta prema kojem
41 U meuvremenu, tj. u vremenskom rasponu od poetnog do
zavrnog praga ramatrane decenije, objavljeno je ba dosta zapa
enih rdova, meu kojima se istiu knjige Luc 1992 i Lee 1996, i
ja je sadrina bitno doprinela rapirivanju interesovanja za "whorf
janski relativiam". John Lucy je, tavie, upravo tom svojom kji
gom stekao reputaciju svojevrnog pionira u preusmeravanju nau
ne panje nae epohe sa univeralizma na tu suprotnu stranu.
odrujemo gde je sever, a gde jug, i na relativi okvir,
koji se odnosi na trnutnu smetenost ljudskog tela uze
tog za polznu taku odmervanja rlacije tipa 'levo' l 'de
sno' , 'gor'/ 'dole' i sl. , dvoje lingvista i etir psihologa te
stir su govore prdstavnike 13 rliitih jezika, koji su
ujedno predstavnici vrlo rliitih kultur, pa objavili, u
rdu Pederon et all. 1998, ono to su spoznali na osnovu
tog testinja. Ispostavilo se: osnovne mentalne prdstave
testinih o stvarma za koje su pitani organizovalo je sa
dejstvo njihovih opteljudskh bioloki mogunosti i nji
hovih i zrazi t o razl i i t i h kulturih i jezikih odreeno
sti42. jednom rju, nakon svega to se u poslednje vreme
o ljudskm jezicima sanalo, nema mesta pitanju otkuda
to da tol od najmerodavijih u nauci danas izjavljuju
kako Benjamin Lee Whorf 43 moda i nije bio na pogre
nom putu onda kada je tvrdio da ni govor nema o neka
koj univeralnosti kategorizovanja, da tu postoje upadlji
ve ralie, prizale, oigledno, iz najtenje povezanosti
naeg poimanja star sa onim to je nametnuto specif
nou naeg jezika i naeg kulturog naslea. 4
42 Svojevrsnu senzaciju izavali su (u tom vremenu ve iroko
razglaeni) podaci i o tome da postoje ak i t jezici u kojima
Izostaje dosledno, to e rei i pri sadavanju pitanja, posebna
e ,zna ralikovanja ljudskog od neljudskog, ivog od neivog (v.
npr. rd Ahenvald l Dixon 1998 : 658, nap . 6 ).
4
3 V. ta je reeno o Whorf u 373.
44
U stari, vodei strnjaci naih dana, po pravilu, i kad odba
na j u Whorfov hipotezu u njenom "jakom vidu" ("the strong whor
l i an hypothesis"), tj. i kd ne verju da jezik na odsudan nain od
n <luje kako e nam se "krojiti" misao, tu hipotezu ipak prihvataju
11 njenoj "oslabljenoj varijanti", tj. prinaju da jezik svojim specif
nost ima nesumnjivo doneke utie na miljenje, mada nikako u
kl j unoj meri. Taj su stav, uostalom, mnogi ispoljiti ve poet-
697. Sledei taj (trnutno u neku rku gotovo pomod
ni) prvac optelingvistikih intersovanja, pojedinci su se
prihvatili etnolingvitikih prouavanja, a pod tim teri
nom valja rumeti istrivanja toga ta pojedini jezici,
svojom specinou, otkrivaju o mentalitetu ljudi koji
njima govore. Tako, na prmer, Anna Wierbicka (v. Wier
zbicka 1996) saoptava kako gramatika engleskog jezika
daje takvu sliku sveta i koje se raabir da su, za Engleze,
uzroci stvarima pozitivno povezani s voljom oveka, da
Englezi insistirju na delovanju, na voljnom aktu, dok gr
matika rskog, naprotiv, prdstavlja svet kao suprotsta
vljen ljudskim eljama i htenjima, to se svodi na to da Ru
si ispoljavaju u prncipu stav nemoi i pasivnosti prema
onome to ih, tokom ivljenja, snalazi. Takav njen uvid u
rmatrnu prblematiku nije, meuti, doiveo poziti
van prjem u strunoj javnosti (v. Tarlanov 1999 i Vsevolo
dova / Kotvickja 1999) ; pokazalo se, naime, opet na osno
vu promatrnja odgovarajuih jezikih injenica, da je vrlo
nesavetno davati sudove o "nacionalnom karkter" samo
na osnovu poj edi ni h datosti odgovarjui jezika.
698. Nije, rume se, u jednom ovako sumarom prika
z "lingvistikih dogaanja" mogue osvruti se ba na sve
naune centre sveta odakle su, tokom devedesetih godina,
poticala neka samosvojna nastojanja oko toga da se teorij
sko-metodoloki pristup jeziku dalje unapruje. Ono, me
utim, to ipak trba pomenuti to je da je takvih zbivanja bi
lo u rnim strnim sredinama Evpe, i to prenstveno u
onima sa duom trdicijom aktivog bavljenja optom lin
gvistikom, to se i moglo oekivati. Za ispaljene uvide u
stvari tu je, po prvilu, karkterstino ovo: tenja ka tome
kom devedesetih, o emu svedoe prilozi objavljeni u poznatom
zbrniku Haran 1993.
da se na to plodotvoriji nain kombinuju neke iz amer
ke lingvtike rcentno pruete teorjske novine sa tipino
evrpskm teorijskim prilazima jezikoj prblematici -
ugledni belgijski lingvisti, rcimo, okupljeni oko Luvenskog
univeriteta (u koje spada, Brgida Rudka-Ostn, kao jed
na od vodeih linosti) , prpagiraju dana takve poglede
na jezike prbleme u kojima istovrmeno do iraaja do
lae ideje svojstvene, s jedne strne, tipino evropskom
strkturalizmu, a s drge onoj veriji kognitivima koju
zatupa amerk lingvista Ronald Langacker.
Bilo je, narvo, u rmatrnom vrmenskom perodu,
na svim kontinentima, i takvih darvitih pojedinaca koji su
deklartivno, pod posebnim terinom, rglaavali svoje
orginalne poglede na istrivanja jezia i stekli odmah izve
stan brj sledbenika, mada, u celini gledano, to to su ponu
dili strnoj javnosti zaada ipak ne utie u bitnijoj meri
na glavni rojni hod nauke o jeziku. Pomenuu, tek pri
mer radi, dva sluaja:
(l) Tokom devedesetih godina jedan krug amerikih lin
J. 'ista prhvatio je teorjsko-metodolok prstup sintaksi
poznat pod naivom autoleksika sintaksa ( autolexical
synta) koji je izloen, 1991. godina, u knjizi sa tim naslo
vom, a iji je zagovorikjerld Sadock. Sadock je naiv sa
i nio prema terinu autosegmental phonolog, a taj se pr
menjuje na onu fonoloku teorju koja posmatr fonoloke
segmente kao posebne entitete, sposobne da se na rliite
naine meusobno povezju. Tvorc autoleksike sintakse
svodi jezike iskaze na rliite i nformativne j edi ni ce,
naglaavajui da t njihova rliitost prishodi iz toga u ko
jl'm su smislu inforativne - sintaksikom, morfolokom,
sc: mantikom i kakvom drgom, pa ih zatim analizir une
k' ,liko nezavisno jedne od drgi. Ono do ega je tom anali
'' ,m doao on potom povezuje sa bainim leksik jedini-
cama na donekle rliite naine. Sve to zajedno, u svom
ishodu, donosi jednu pojmovno prino jednostavnu eks
plkaciju nekh inae vrlo sloenih fenomena. On, na pri
mer, komplikovani sluaj "klitizovanja" engleskog i u ko
lokvijalnim ijavma tipa Te man 's at the door rava
ovako: u postupku svoje morfoloke anale on za klitiku
's ke da se ostvje kao sufiks s pogledom na man, dok
zatim, ocenjujui iste te jezike datosti i sintaksike viu
r, govor o tome da je 's glagol sa fnkcijom uprvne rei
u odnosu na at the door. Jednom reju, umesto da se,
kao to rde drgi, pridrava prmene trnsforacionih
prvila koja podrumevaju pomernja, umetanja ili is
putanja, prlenja s jednog nivoa posmatrnja stvari na
drgi, Sadock renicu prdstavlja kao rezultat delovanja
rliitih inilaca, a sve na maksimalno jednostavn nain.
(II) Krajem decenije, Brtanac William McGregor upo
znao je (knjigom McGregor 1997 strnu javnost sa prin
cipima po kojima je ustrjena njegova semiotika grama
tika. Pod semiotikom gramatikom on podrumeva ta
kav pristup jezik koji u srdite panje istraivaa posta
vja oznake gramatikih znaenja, a one se, po McGrgo
r, izmeu sebe rlikuju pr svega po tome ta sobom
obelodanjuju - i (l) neto iz iskustvenog domena, ili (2)
1'eto i oblasti logikog miljenja, ili (3) kakvu pojedinost
koja se tie meusobnog odnosa nekh datih lica, ili ( 4)
neki detj koji je svojsten tekstualnoj organiaciji saop
tenog. Ostaje da se, u najblioj budunosti, potvri da li
je, odnosno koliko je, ovo prilaenje jezik odjeknulo
i u strnim krugovima ian britanske srdine.
RGISTA IMENA
Abaelard 24
Abrrombie, D. 234
Abraham, S. 449, 531
Abraham, W. 449, 679n
Adamec, P. 324, 328
Adelung, J. C. 43n, 50, 50n
Adjukewic, K. 415, 532
Admoni, V. G. 457
Agaev, A. G. 593
Ahmanova, O. S. 385, 449, 457,
484, 593
Aikhenvald, A. 696n
Amajian, A. 470
Ainski, T. 28
Alatis, J. E. 593
Aleksejev, P. M. 497
Alen, }. P. B. 479
Allen, W. S. 15, 23
Ambrosi, A. 449
Ammon, U. 593, 604n
Anderon, J. M. 479, 604n
Anderson, S. 56
Anderon, S. R. 604n
Andrev, N. D. 497, 529
Antal, L. 449
Apostel, L. 513
Apresjan, ju. D. , 248, 446, 447,
449, 457, 531, 614, 671
Ardener, E. 593
Arens, H. 15, 37, 46, 92
Aistrh 13
Aristotel 9n, 11, lln, 27, 388n,
389, 426n
Aauld, A. 38
Adt, w. w. 497
Anold, E. 496n
Aronof, M. 688
Autjunova, N. D. 497, 613n
Acoli, G. l. 187, 187n
Aselin, C. 479
Atkins, B. 16
Augustin 26
Augustin, J. J. 351
Austerlit, R. 248
Austin, }. 608, 609, 611
Avanesov, R. I. 139
Avrorin, V. A. 449
Babicki, K. l. 531
Bach, E. 144, 449, 604n
Bach, K. 609n
Bailey, C. J. N. 479
232 . Registar imena
Bailey, R. W. 497
Baldinger, K. 428
Bally, Ch. 138n, 168, 173, 253n,
269, 270, 271, 272, 273, 274,
275, 276, 436
Barbault, M. -C. 531
Barbosa, P. 684
Bar-Hillel. Y. 449, 457, 529, 533,
534, 535, 536, 537
Barker, C. 653
Banoli, M. G. 184, 185, 192
Barick, K. 37
Basilius, H. 78
Balkan, b. 144
Bateson, M. C. 3 76, 449
Baudouin de Counenay, J. 193,
194, 194n, 195, 197, 199,
236n, 251, 282, 282n, 285,
285n, 315, 481
Baumann, W. 92
Baell, C. E. 248, 457, 485, 571
Beard, R. 688
Becanus, G. 42
Belevitch, V. 513
Beli, A. 200, 202, 203, 607
Bellert, l. 479
Bemova, A. 54n
Bendix, E. H. 441, 449
Bene, E. 324
Beneova, E. 328
Benfey, T. 59
Benveniste, E. 139, 248
Berbrovi, J. 418n
Berezin F. M. 201
Bergson, H. 177, 177n, 180n,
388n
Berkowit, L. 593
Berlin, B. 696
Berstein, B. 593
Bemtejn, S. 8. 197
Benagaev, T. A. 593
Benoldi, V. 192
Benoni, G. 184, 185, 192
Bhartrhai 19
Birisch, M. 144, 248, 449, 478,
478n, 536, 612n
Bieresch , M. 35, 35n, 36
Binnick, R. J. 449
Birdwhistell, R. L. 375n, 376
Birnbaum, H. 479
Blake, F. 655n
Bloch, B. 359
Bloomfeld, L. 15, 18, 18n, 22,
37, 46, 56, 59, 240n, 242, 345,
346, 347, 347n, 349, 349n,
350, 350n, 351, 352, 354,
385, 688
Blumenthal, A. L. 385
Boas, F. 338, 338n, 340, 341,
341n, 351, 372
Boguslawski, A. 670
Boguslawski, A. V. 671
Bohtling, o. 23
Bokareva, L. E. 198
Bolinger, D. L. 359
Bolleli, T. 248
Bondarko, A. V. 448, 449, 674
Bonfante, G. 185, 192
Booth, A. D. 529
Bopp, F. 49n, 53, 53n, 54, 59
Borgstrom, C. Hj. 411
Bokovi, . 679n
Botha, R. 479
Bottiglioni, G. l S9
Brainerd, B. S31
Brame, M. K. 479
Brandenstein, W. 234
Brang, P. S84n, S93
Breal, M. S3n, lOS, 429, 429n,
430, 449
Brekle, H. E. 46, 449
Bresnan, j. 6S4, 684, 692
Bresnan, j. W. 623, 623n
llright, w. 376. S93
Hrin.mann, H. S72, S73, 573n,
S79
Brockhaus, K. S29
Br0ndal, V. 248, 386, 387, 388n.
389, 390, 391
l l rough, j. 23
llrower, R. A. S29
l lrown, R. L. 78. 38S
1\rowne. W. 479
l l rozovi, D. 138n
l lricke, E. 22S
l lrgmann, K. S9, 9S, 97, 97n,
98n, l03, 107, 202, 2Sl, 28Sn
l l rnot, F. 170n. 171
1 \ udagov, R. A. 1 13, 449, S93
Uugark, R. 138n, 144, 208,
351, 479, S71
l hhler, K 91, 92, 182, 31Sn,43S,
43Sn, 436, 4S1, 4S7, S86n
l ha kov, ju. S. S 13
lha njakovsk. V. ja. 481n
l ha ren, P. van 479
lha rill-Hal, G. L. 37
lhuts, R. 623
Buyssens, H. 349n, 449
Camp, D. de S93
Cantineau, J. 298
Capl, A. 376, S93
Carlson, G. N. 62Sn
Carap, R. 413n, 418, 42 1, 420,
427, 428, 4S7
Carrll, D. W. 604n
Carrol, ). B. 248, 376, 38S, 497
Cassirer, E. 15, 46, 248, 418, 421
Cauord, J. C. 529, S71
Ce j tin, G. S. S27, S31
Chae, W. L. 476, 479
Chao, Yuen Ren 240n, S 13, 602
Chase, P. N. 604n
Chatman, S. 359
Chen, L. C. 308, 449, Sl3, S29
Chomsky, N. 46, 141, 142n,
243, 338, 360, 363, 421, 442,
449, 4S8, 4S9, 460, 461, 462,
463, 464, 46S, 467, 468, 470.
479, S30, S46, S49, S67, S77,
604, 619, 620, 620n, 621,
622, 623, 624, 62S, 626, 627,
628, 628n, 629, 630, 630n,
631, 632, 6S3, 67S, 67Sn,
676, 676n, 677, 678, 684
Chretien, D. 497
Coeurdoux 49n
Cohen, D. 144
Cohen, M. 171, 17 S93
Cole, P. 604, 609n, 610n, 61 1n
Colart, J. 3 7
Condon, E. U. 488n
Cordemoy, G. de 223n
Corrigan, R. 644
234 Regitar imena
Coseriu, E. 248
Crig, C. 606n
Cce, B. 177, 177n, 178, 180n,
182, 183
Crsta, D. 593
Culiover, P. 663, 663n
Currie, H. C. 580n, 593
Curr, H. B. 531, 532, 546n,
549, 549n, 550
Cunius, G. 56, 93
iobava, A. S. 67, 92, 107
uli K 449, 531, 548

Daourtte, J. 171
Dane, F. 324, 325, 328, 455,
457, 545, 545n, 617n, 687
Danhy, J. J. 140n
Darde n W. J. 479
Daresteter, A. 150n, 430n,
449
Darin, C. R. 60
Dauzat, A. 159
Davs, M. L. 164
Davson, A. 479
Deane, P. 636n, 638n
Degterva, T. A. 248
Delacix, H. 171
Delattre, P. 234
Delbrick, B. 59, 67, 92, 97, 97n,
107
Demokit 9
Denisov, P. N. 531
Derblav, J. 15
Descles, J. -P. 531
Desnickaja, A. V. 67, 107, 593
Deeriev, Ju. D. 593
Devoto, G. 185, 192
Dezso, L. 130n
Diebld. R. A. 385
Dieth, E. 228
Diete, J. 67
Diez, F. 56
Dijk, T. A. van. 594, 600, 616n
Dingwall, W. O. 144, 479
Dinneen, F. P. 15, 37, 46
Dinnen, D. A. 610n
Dittmar, N. 604n
Dixon, R. M. W. 566, 571,
689n, 696n
Dobia, A. 15
Dobrovskf, J. 56
Dobrin, R. L. 531, 540, 541
Doleel, L. 497
Donatus 25
Domsei, F. 77, 449
Doroszewki, W. 163, 164
Dove, A. 78
Do, D. 653, 654, 655
Drenovac. B. 152n
Drssler. W. 594, 600
Dufiche-Desgenettes? A. 277n
Dugas, A. 449
Durand, J. 604n
Durkheim, E. 251, 251n
Dyen, l. 497
Dyskolos. A. 14, 14n, 25. 26
uri, M. 418n
Edmont, E. 150, 150n
Edwards, J. 338n
Egger, E. 15
Ehlich, K. 593
Ei nstein, A. 120
Elwert, W. T. 449
Emeneau, M. B. 351
Emonds, J. E. 620n
Engler, R. 248, 268
Epstein, S. 678n
l rbn, J. 530, 573
Erin-Tripp, S. 593
l sper, E. A. 351
Estoup, J. B. 485n
Falt, L. M. 612n
J:ant, G. 234, 308
J:asold, R. 593
hrguson, Ch. A. 593
hys, R. 532n, 550n
Filin, F. P. 593
Fili povi, R. 138n, 308, 359
l : i llmore, Ch. 144, 325, 445,
449, 455, 473, 476, 479, 593,
604, 625, 636n , 647, 648,
650, 651, 653, 654
J : hma, V. K. 484
l , l rbas, J. 324, 686n
Fl rth, J. R. 373n, 439n, 457, 567,
'71, 584, 593
Hrzabadi 33
Hscher-J(rgensen, E. 284, 298,
Hl
1:1shman, J. A. 376, 580, 580n,
"93
l1 i t ialov, S. Ja. 527, 531, 540, 541,
"44
J . Jttcher, H. 228, 513
Flores D'Arcais, G. B. 385
Fodor, J. A, 144, 442, 445, 449,
479, 619n
Foley, W. 638n
Fortunatov, F. F. 199, 200, 201,
202, 204, 315
Fourier, B. J. 222
Fourquet, J. 164, 453, 457
Fox, D. 679n, 684
Frege, G. 416
Frei, H. 273, 276
Freidenbrg, O. M. 15
Friedrich, P. 376, 593
Fries, Ch. C. 351, 449, 457
Frings, Th. 530, 573 n
Frmna, R. M. 385, 449, 457,
484
Fucks, W. 497
Fudge, E. 298
Gablent, H. G. von 88, 92,
236n
Gabka, K. 449
Gaifman, Ch. 536, 544
Gamillscheg, E. 159, 182
Garde, P. 234
Gardiner, A. 91, 92, 451, 457
Garfeld, J. L. 619n
Garrett, A. 693
Garin, P. L. 144, 328, 435 n,
449, 457, 529
Gauchat, L. 151
Gauthiot, R. 268
Gadar, G. 611, 624, 624n
Gadar, D. 192
Gelderen, E. van 661 n
236 Regitar imea
Geldesen, E. van 679n
Gentilhomme, Y. 531
Giglioli, P. P. 593
Gillieron, J. 150, 150n, 151, 155,
156n, 157n, 158, 159, 183, 251
Gipper, H. 376, 573, 579
Girke, W. 593
Giuliano, V. E. 529
Giv6n, T. 606n
Gladki, A. V. 531, 541
Gladwin, T. 586n
Glinz, H. 453, 457, 573, 573n,
579, 593
Godcl, R. 253. 268
Goldbrg, A. 654
Goldsmith, J. 689n
Golovin, V. N. 497, 593
Gombc, Z. 97n
Goodenough, W. H. 441, 449
Goodman, N. 428
Goosens, J. 164
Goossens, L. 640n
Goralikova, A. 548
Gordon, T. M. 612n
Gom, S. 529
G6my, W. 328
Gosh, S. K. 593
Grammonr. M. 165, 166, 171,
173n, 225, 234, 388n
Graur, A. 144
Greb, P. 573
Green, H. C. 234
Greenbrg, J. H. 140n, 164,
302n, 34ln, 376, 497
Greimas, A. J. 449
Grepl, M. 687
Grice, P. 608, 610, 611, 612
Grigorjev, V. P. 198
Grimm, J. 55, 55n, 59, 97, 97n
Grimshow, J. 647, 654, 684
Grochowsk, M. 616n
Grot, A. W. de 139. 314, 451,
457
Gross, M. 144
Grosse, R. 593
Grbr, J. 449, 628, 628n
Grnig, 8. 479
Gregorcykowa, R. 670
Gubrina, P. 168, 168n
Guhman, M. M. 78, 593
Guilaume, G. 170n, 171
Guiraud, P. 170, 428, 449, 497
Gulich, E. 600
Gum pe r, J. J. 580n, 593
Gyarathi, S. 45, 45n
Haas, M. R. 351
Hajiova, E. 53, 54n, 531, 548,
617n
Hal, E. T. 376
Hall, R. A. Jr. 129, 129n, 185,
185n, 192, 248
Halle, M. 56, 57, 144, 234, 243,
298, 308, 338n, 465, 466,
479, 604, 623, 688
Haliday, M. K. A. 364, 566,
567, 568, 569, 570, 571, 593
Halig, R. 449
Hammerich, L. L. 41 1
Hamp, E. P. 248, 359, 497
Hansen, 8. 642
Hansen-Spang, H. 411
l larar, F. 497
l larder, P. 669
l larkevi, A A. 513
l l aran, G. 696n
l l an, R. T. 144, 449, 457
l l amish, R. 609
l l amois, G. 46
l l arper, K 544
l l arris, J. 38n
l l arris, z. S. 164, 347n, 356, 359,
376, 459, 460, 479
l l otrtmann, P. 248, 268, 497,
72, 573, 574, 575, 576, 577,
'P9
l l ;u tori, Sh. 449
l l iugen, E. 161n, 164, 242n,
ll8, 356n, 359, 376
l l lvcr, W. 457
l l lvct, L. 150n, 277n
l l vranek B. 164, 298, 315,
. \ 1 8n, 328
l l .wkins, J. A. 613n
l l .yakawa, S. J. 428
l l .yts, A. S. 376, 449
l l .ys, D. G. 529, 531, 542, 543,
'H
l l dl ncr, R.-M. S. 234
l l hlolph, K. E. 144, 449, 612n
l h l l t, B. 638n, 645
l h lhi. G. 144, 453, 457
l l dmholt, H. von 223
l le mpcl, G. 428
l h ndriken, H. 252n
l h nm , H. 449
Un1 1 kr, J. O. 376
I I H.kl i t, 9, 9n
Herba, J. F. 80, 80n, 84
Herdan, G. 484, 497
Herder, J. G. von 42n, 46
Herann, E. 107
Herogen 9n
Herodian 14
Herdot 8n
Herrot. P. 385
Herler, J. O. 376
Herog, H. 592n, 593
Hewes. G. W. 376
Hickes, G. 39
Hilbn, D. 415, 416
Hill, A. A. 457
Hinti.kka, J. 623
Hion, F. 457
Hjelmslev, L. 248, 386, 392,
392n, 393, 394, 395, 396,
397, 398, 399, 400, 401, 402,
405, 408, 408n, 409, 410.
411, 576
Hobrg, R. 449
Hockett, Ch. F. 140n, 248, 347n,
351, 357n, 359, 479, 501, 513,
564
Hoenigswald, H. M. 144
H0fding, H. 388n
Hoijer, H. 376, 497
Holmes, J. 593
Holodovi, A. A. 541
Holt, J. 391
Honn, K 144
Hooke, K 222n
Hopkns, E. W. 67
Hor.ek, K 92
Horann, H. 92
238 Regitar imena
Hore, K. M. 144
Horstein, N. 678n
Horrocks, G. 620n
Houchin, T. D. 497
Householder. F. W. 248, 457,
479
Houston, S. H. 385
Hrang, P. 584n. 593
Hrozny, B. 489
Hubr, J. 593
Humbldt, W. von 50, 50n, 68,
69n, 70, 71,71n, 72, 73, 74,
75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 178.
183, 373n, 382n, 574
Hundsnurcher, F. 449
Husserl,.. 82, 532, 532n, 575
H
.
ey, R. 593
Hymes, D. 376, 449, 497, 580n,
586n, 593
Ibm, P. 544
lida, M. 629n
Ingrm, E. 593
lnkelas, Sh. 689
Iomdin, L. L. 614n
lordan, l. 59, 192
Iordanskaja, L. N. 457, 527
Ipsen, G. 77, 78, 573, 573n
lsaeno, A. V. 164, 312n, 315,
316
. .
Ivanov, V. V. 198, 529, 531
Ivi, M. 138n, 141n, 248, 308,
457, 618n
Ivi, P. 138n, 164, 234, 312n,
315, 464, 531
Ivi, V. 479
Jabrg, K. 151
Jachnow, H. 593
Jackendof, R. S. 449, 470, 479,
620n, 628n, 653, 654, 657,
659, 661, 663, 663n, 676n
Jacobs, R. 144, 457, 609n
Jagi, V. 56n
}ager, s. 497, 593
Jakobvits, L. A. 144
Jakobson, R. 176, 198, 234, 243,
268, 284, 285n, 295, 295n,
298, 299, 300, 301, 302, 303,
304, 305, 306, 307, 308, 311,
312n, 314, 315, 316, 328, 351,
357, 362, 376, 449, 503, 513,
529, 584, 586n, 602
Jakubinski, L. P. 197
Janakiev, M. 527
Jankovi-Mirijevski, T. 43n
Jankoky, K. R. 107
Jareva, V. N. 457, 593
Jauk-Pinhak, M. 23
Jeanjaquet, J. 151
Jedlika, A. 318n
Jesperen, O. 107, 388n, 450,
451n, 457
Johnsen, Sv. 41 1
Johnson, M. 636n, 640
Johnson-Laird. P. N. 619n
Jolles, A. 77
Joly, A. 38n
Jones, D. 234, 284, 287n
Jones, W. 44, 49n, 53
Joos, M. 229, 240, 248, 422n
}ud, J. 151, 159
Juliard, P. 46
Junius, F. 39
Kabur, E 617, 618
Kain, F. 92
Kiser, L. 234
Kdis, Y. 640n
Kalinin, V. M. 497
Kamp, H. 657
Ka nera, J. 654
Kant, E. 388n
Kaptan, R. 623
Karadi, V. 50n
Karcevki, S. 244n, 315
Karlik, P. 687
Karolak, S. 457, 616n, 670
Karttunen, L. 479, 610n
Katarina Il 43n
K;Hii, R. 138n, 144, 411
Kat, J. J. 144, 442, 445, 449.
179, 609n
Kay, P. 650, 696
Ktcnan, E. L. 479, 607, 607n,
612n
Kl"iler, A. R. 144
Kl'mpelen, W. de 223, 223n
Ktmpson, R. M. 625
Ktnstowic, M. 689n
Ktnstowic, M. J. 479, 604
Ktyser, J. S. 46n
Kiefer, F. 144, 449, 479, 484.
27, 531, 541, 544, 548, 600
Kimbal, J. 144, 449
Ki ng, R. D. 479
Ki park, C. 612, 612n
Ki park, P. 142n, 612. 612n,
680, 689
Kssebrth, C. W. 479
Kjolseth, R. 593
Kein, E. 624n
Kein, K. K. 530. 573
Klein, W. 593
Klimav, G. A. 497
Koerner, E. F. K. 107, 268
Kof, K. 378n
Kohler, W. 378n
Kojen, L. 604n
Kondraov, N. A. 328
Koneski, B. 138n
Konig, K. 46
Kopanev, P. l. 579
Kopitr, J. 50n
Kopp, G. A. 234
Korski, A. 428
Koschmieder, E. 484
Kotelova, N. Z. 449, 457
Kotvickaja, S. 697
Kovacci, O. 144
Kova, N. 336
Kovun, L. S. 593
Keninnikova, F. A. 579
Kratil 9n
Krenn, H. 479
Kroebr, A. L. 376, 497
Kruszewsk, M. 193, 194, 197,
251, 277n, 282
Kuera, H. 497
Kuehner, P. 46
Kukenheim, L. 3 7, 46
Kulagina, O. S. 527, 529, 537,
538, 539, 540, 541
Kuno, S. 617, 618, 618n
Kunjanni Raja, K 23
240 Regitar imena
Kurath, H. 161, 164, 464n
Kurlowic, J. 139, 198, 252n,
312n
Kuznjecov, P. S. 529
Labv, W. 161, 163, 582, 591,
592n, 593, 638n
L
acerf, Y. 544
Ladefoged, P. 234
Lahutti, D. G. 484
Laof, G. 467, 468, 472, 479,
604, 604n, 633, 633n, 636n,
637, 637n, 639, 640, 643, 652
Lamb, S. 141, 365, 529, 545,
558, 559, 560, 564
Lambk, J. 536
Lancelot, Cl. 38
Lang, E. 479, 600
Langacker, R. 633, 633n, 634n,
636n, 639, 644, 698
Langendoen, D. T. 144, 479, 571
Lapteva, O. A. 328
L n i, H. 620n
Laars, M. 80
Laiciusz, G. 298, 315n
Lesnievski St. 415. 532
Lee, A. van der 449
Lee, P. 696n
Leech, G. N. 61 1n
Lees, R. B. 479,497, 513
Lehiste, l. 234
Lehmann, W. P. 59, 144, 529,
592n
Lehrer, A. 638n
Leibnit, G. W. 388
Leisi, E. 449
Lenek, R. 593
Lennebrg, E. H 144, 385, 630n
Leontjev, A. A. 198, 385, 593
Lepschy, G. 248, 479
Lerch, E. 180, 180n, 182
Leroy, M. 46, 59, 144, 177n
Leskien, A. 95, 107, 202, 251,
285n
Lesnievki, St. 415, 532
Lei, Z. 451n
Leuninger, H. 385
Levelt. W. J. M. 385
Len, B. 647, 654, 692
Levinson, S. C. 611n
Le-Stauss, C. 371
Levkovskaja. K. A. 449
Lewis, C. l. 428
Li, Ch. N. 607n
Liebrson. S. 593
Linsky, L 428
List, G. 385
Llorach, A. E. 248
Locke, J 424
Locke, W. N. 529
Lockwood. D, G. 563, 565
Logar, T. 138n
Loja, Ja. V. 144
Lommel, H. 268
Lomtev, T. P. 483n
Longacre, R. E. 36, 366
Lot, J. 497
Lounsbur, F. G. 441. 449
Luc, J. 696n
Lukaiewic, J. 415
Lulle, R. 27
Lunt, H. G. 129, 129n, 144, 312n
Lyons, J. 15. 144. 385, 449, 479,
571, 593, 612n
Ljapunov, F. A. 529
Lju Jun-juan 528n
Ljudskanov, A. 527, 529
Macaulay, R. K. S. 479
Mackay, D. M. 449
Mackensen, l . 530, 573
Maclaur, R. 641
Makki, A. 565
Malinowski, B. 373n, 439n, 584,
593
Malkiel, Y. 144, 182
Malmbrg, B. 144, 248
Mandelbaum, D. G. 351
Mandelbrot, B. 367n, 487, 513
Marant, A. 688, 689
Marcus, S. 527, 529, 531, 540.
S41
Mare, F. V. 312n
Marhenke, P. 428
Maricki-Gadanski, K. 14n, 15,
i 18n
Mari, S. 268, 308
ta rkov, A. A. 481, 485, 486
Markovi, M. 428
M rouzeau, J. 176
M1 rr, N. J. 63n, 204, 205, 206,
l07, 208, 209, 2 10, 211, 212,
l l 3, 215, 216, 217, 218, 218n,
l l i
M.rt i net, A. 144, 248, 313, 314,
\lH, 329, 330, 331, 333, 334,
\ \ . 336, 337, 357n, 411
Man, A. 89, 92, 236n, 575n
Mar, K. 347n
Mates, B. 428
Mathesius, V. 315, 324, 328
Mathiot, M. 376
Matilal, B. K. 23
Matore, G. 171, 435, 457
Mattheier, K. J. 604n
Matuevi, M. l. 197
Mauro, T. de 268
Mayenowa M. R. 449
McCarty, J. 682
McCawley, J. D. 449, 468, 479,
610n
McDavid, R. 161, 464n
McGrgor, W. 698
Mchomb, S. 692
Mclntosh, A. 571, 593
Meillet, A. 59, 97n, I lOn, 169,
170n, 171, 171n, 197, 251n,
388n, 392n
Meljuk, l A. 446, 449, 457, 479,
484, 527, 529, 531, 614, 614n
Menovikov, G. A. 593
Merrifeld, W. 696
Meaninov, l. l. 213, 221
Meyer, P. 150, 225
Meyer, R. M. 433
Micklesen, L. R. 529
Mihajlovi, Lj. 138n
Mikaeljan, G. B. 457
Mikerov, E. K. 593
Mikloi, F. 56, 56n
Miku, R. F. 138n
Mill, J. 3 78n
Mill, J. S. 378n
242 Regitar ime
Miller, G. A. 385, 421, 513, 623,
630n
Miller, M. H. 385
Miller, R. L. 78
Misteli, F. 82n
Mohanan, K. R. 604n
Moisch, W. 476, 478n
Molonaja, T. N. 527, 529, 541
Monroe, G. K. 497
Montague, R. 455, 477, 479, 619
Moore, T. E. 606n
Morvcsik, E. 622n
Morf, A. 513
Morga, J. L. 609n, 610n
Morris, Ch. W. 424, 425, 427, 428
Moser, H. 573, 593
Moskovi, V. A. 497
Motsch, W. 478, 478n, 667n
Mounin, G. 23, 46, 59, 144, 428,
529
Muhin, A. M. 453, 457, 673n
Mukovkf, J. 315
Muller, F. 385, 593
Muller, M. 65, 67
Milner, K 479
Muljai,
. 138n, 308
Nag, G. O. 449
Neass, A. 428
Nebskf, L. 421, 530, 548
Nencioni, G. 192
Nepld, W. 593
Neubr, A. 593
Neurth, O. 428
Newel, L. E. 565
Neweyer, F. 646
Neweyer, F. J. 604n, 620n,
630n
Nichols, J. 627n
Nida, E. A. 359, 376, 449, 457.
529, 593
Niolaeva, T. M. 376
Nikoljski, L. B. 593
Nirenburg, S. 604n
Nooten, B. A. van 23
Noreen, A. 236n
Novak, P. 531, 548
Novotny, M. 531, 548
O'Brien, R. J. 376, 479, 593
Oehrle, R. T. 604n
Oettinger, A. G. 484, 529
Oeverann, U. 593
Ogden, C. K. 428
Oh, Ch, K. 610n
Olmsted, D. L. 376, 449
Oosten, J. van 652
Orenik, J. 141n, 479
Orenko, A. 527
Or, J. 59
Osgood, Ch. O. 385. 440n
Osterann, T. 182
Osthof, H. 95, 107, 251
Otto, E. 78, 92, 575n
Owen, N. F. 531
Oegov, S. J. 449
Padueva, E. V. 672, 449, 457,
484, 613n
Pal d, D. 449
Palaemon, R. 25
Palla, P. S. 43n
Palmer, L. R. 144
l'anconcelli-Calzia, G. 234
l'anevova, J. 657, 685 , 686n,
531, 617n
l'anini, 17, 18, 19
l'anov, M. V. 593
Paper, H. H. 497
11app, F. 484, 527,531, 541
Paris, G. 150n
l'arker-Rodes, A. F. 497
l'arrott, L. Y. 604n
Parons, T. 655
l'artee, B. 479, 686n
11askvaleva, E. 527
l'assy, P. 279
l1atafjali 19
l'aul, H. 48, 98, 99, 100, 101,
102, 104, 105, 107, 430n
Pavlov, l. P. 348 n
Pavlovi, M. 167, 167n, 176
l'cano, G. 416
Pcderen, H. 59, 107, 388n,
392n
11cderson, E. 696
Pci, M. 144, 248
Pcirce, Ch. S. 424, 424n
11crles, M. 536
11crlmutter, D. 691, 692
l'crlmutter, D. M. 479, 62, 62n
Pcsetesk, D. 684
l'ckovki, A. M. 200
l'cterfalvi, J .-M. 385
l'cter, S. 610n
l'ctof, J. s. 479, 594, 60
!'etter, M. 675n
Pichon, E. 171
Pickett, V. 457
Pierce, J. R. 529
Pike, K. L 360, 361, 362, 363,
364, 366, 376
Pin brg, J. 3 7
Piotrovski R. G. 497, 513, 531
Pisani, V. 67, 144, 185, 192
Pitagora 9n
Piiha, P. 527, 548
Pittenger, R. F. 140n, 376
Plath, W. 457, 484, 497
Platon 9, 9n
Pognan, P. 449
Pokomy, J. 144
Polivanov, E. D. 197
Pollak, H. 59
Pop, S. 159
Popov, V. Ju. 579
Porig, W. 77, 78, 573, 573n
Porezinski, V. 285
Pos, H. J. 248
Posner, R. 59
Pospiil, D. 548
Postat, P. 248, 338n, 351, 363n,
479, 622
Posvnskja. A. S. 198
Potebnja, A. A. 88, 92
Pott, A. F. 57, 78
Potter, K. 234
Potter, S. 144, 159
Pottier, B. 449, 457
Prie, J. B. 593
Prince, A. 680, 682
Prscian, 25, 26
Prokopvi, N. N. 457
Protagora 9n
244 Regitar imena
Pricha, J. 144
Psellos, M. 27
Puhvel, J. 144, 497
Pulgram, E. 234, 378
Pullum, G. 624n
Pustejovsk, J. 664, 665
Putnam, H. 531
Quine, W. van O. 428, 513, 529
Radovanovi, M. 604n, 687
Radtke, I. 580n
Raible, W. 600
Raki, S. 604n
Rappaport-Hovav, M. 647, 654,
692
Ratsep, H. 479
Rask, K. R. 54, 54n, 54, 236n
Rea, J. Y. 497
Reforatsk A. A, 248, 298
Regnel, D. 436. 449
Reibel, D. A. 144
Reichenbach, H. 421
Reichmann, O. 449
Reifer, E. 529
Revin, l. l. 484, 529, 531, 539
Richards, l. A. 428
Rianovi, M. 479
Riedlinger, A. 268
Riemsdijk, H. van 620
Ries, J. T. 457
Rifaterre, M. 176
Rigler, J. 138n
Rjabva, T. V. 385
Robins, R. H. 15, 37, 144, 571
Robinson, W. P. 593
Rodman, R. 479
Rommeteit, R. 385
Ronjat, J. 167
Roques, M. 1 56n, 159
Rosch, E. R. 606n
Rosen, C. G. 622n
Rosen, H. 593
Rosenbaur, P. S. 144, 457, 609n
Rosenbrg, S. 385
Rosetti, A. 248
Ross, A. S. C. 487, 531
Ross, J. R. 468, 479, 604, 604n,
606, 609
Rossdeutscher, A. 657
Rousselot, P. J. 224, 234
Rozencejg, V. J. 529
Rubinstein, H. 220
Rudzka-Ostn, B. 698
Russel, B. 416n, 417, 418n, 428
Ruwet, N. 308, 479, 600
Ruika, R. 478n, 666n, 675n
Sack, F. 593
Sadock, J. M. 66, 604, 609n, 698
Sag, J. A. 624n
Sajnovics, J. 45n
Salmon, V. 46
Salus, P. H. 15, 37
Sarpson, G. 565
Sancti us, F. 38n
Sanfeld, K. 392n
Sapir, E. 46, 244n, 341, 341n,
342, 343, 344, 344n, 346,
347n, 350n, 351, 372, 373
Sapora, S. 385, 464n
Saussur, F. de 102, 165, 175,
195, 196, 236, 237, 240, 240n,
241, 244n, 249, 250, 251,
251n 252, 253, 254, 262, 268,
273, 277n, 281, 285, 285n,
315, 341, 388n, 393, 393n,
W8n, 423n, 436, 574, 576,
584
Sthaf , A. 428, 662
St:hane, A. 144
Scharf , A. 30n
schatle, P. 593
Scheglof, E. 593
Schenkel, W. 457
Sd1ippan, Th. 428
Sthlegel, F. 53n
Slhleicher, A. 49, 58, 59, 60, 61,
l n, 62, 63, 64, 65, 67, 94n,
207n, 251, 253n
,, hlezinger, l. 656
'l' hmidt, J. 64, 64n, 67
Vhmidt, L. 449
'dtmidt, S. J. 600
'l' hmidt, W. 457, 579
' " hmit, R. -D. 604n
Vhnelle, H. 479
,, hreitbrer. W. 59, 98n
'd t renk, J. 593
'dtreuder, R. 668
'l' hrijnen, J. 159
'dlUchardt, H. 64n 109, 1 10,
1 1 1 , 112, 1 13, 177, 183, 430n
\l' httenbrer M.-P. 144
\t hwake, H. P. 479
'dtwar, H. 579
,,
.
,,rie, J. 610n
Sebok, T. 144, 308, 351, 366.
379, 449, 479, 565
Sechehaye, A. 269, 276
Semaan, K. _3 7
Semenjuk, N. N. 593
Serebrenniov. 8. A. 144, 164
Seuren, P. A. M. 479, 616n
Sgal, P. 141, 327, 328, 527, 530,
531, 546, 547, 548, 564, 617n,
658, 685, 686n
Shamir, E. 536
Shannon, Cl. E. 501, 513
Shevelov, G. 139
Shuy, R. 593
Sibavajhi 32
Siensema, B. 392n. 411
Sievers, E. 202, 225, 226. 234
Silvertein, M. 693
Simeon, R. 248
Simonyi, Z. 97n
Singh, J. 513
Skalika, V. 315. 316
Slocum, J. 604n
Sljusareva, N. A. 2 51 n
Smirnicki, A. l. 339, 453
Smith, A. G. 376
Smith, F. 385
Smith, H. l Jr. 129, 129n, 359,
376, 457
Smolensky, P. 680, 684
So b leva, P. A. 556, 557
Sokrat 9n, 14n
Sommerfelt, A. 113, 171
S0rensen, H. Ch. 411
Sotavalta, A. 234
Sou ci, G. J. 440n
246 Regitar ime
Spang-Hanssen H. 411, 428
Spence, N. e. . 376
Spncer, F. R. 497
Spncer, J. 426n
Sprbr, H. 449
Spinoza, 8. 388n
Spiter, L. 113, 180, 180n, 182,
449
Staal, J. F. 23, 449
Stchowit, R. 529
Staljin, J. V. 218, 220
Stankewt, E. 164, 176, 198,
312n
Stti, S. 449
Stegmiller, . 428
Steibrg, D. D. 144
Steinit, W. 449
Steinthal, H. 15, 79, 80 81, 82,
82n, 84, 92
Stepanov, Ju. S. 428
Stepanova, M. D. 449, 457
Stem, G. 432
Steton R. H. 234
Stiebr, Z. 212n
Stockwell, R. P. 479
Stuss, O. H. 513
Steitbr, W. 98n, 107, 26
Stven, P. D. 571, 593
Stumpf, e. 227 n
Sturevant, E. H. 351
Sturevant, W. e. 586n
Swdesh, M. 350n,359,494, 497
Swet, H. 225, 234, 236n, 279
Sweter, E. 639n
Szemerenyi, O. 248
ahmatov, A. A. 200, 285n
adenide, T. S. 268
aumjan, S. K. 141, 244, 248,

312n, 410, 449, 532, 549, 550,
552, 553, 554
erba, L. V. 197, 198, 507n
melev. D. N. 449
rejder, Ju. A. 484
vedov, N. Ju. 453, 457
vjcer, A. D. 580n, 586n, 593

Tagliavini, G. 46, 59, 144
Tanenaus, M. K. 604n
Tannenbaum, P. H. 440n
Tapplet, E. 151
Tarlnov, Z. 697
Taki, A. 415, 428
Tauli, V. 376
Taylor, R. 640
Teller, P. 449
Terccini, 8. A. 185
Tesniere, L. 139, 453, 457
Titelova, M. 527
Theban, L. 457
Thoma, L. L. 220
Thoma, O. 479
Thomaon, R. 455. 479
Thomsen, V. 59, 67, 107, 388n
Thr, D. 14, 14n
Tumb, A. 59
Thurt, F. 38n
Titchener, E. B. 87n
Togeby, K 411
Tolomei, e. 36
Tolstoj, N. I. 191
Tondl, L. 449
Topolmcka, Z. 616n
Toporii, J. 138n
Toporov, V. N. 198, 513, 531
Trager, G. L. 129, 129n. 234,
248, 359, 367n, 376, 457
Traugott, E. 640
Travnlek, F. 176, 315
Trier, J. 77, 433. 434n, 435, 449.
573, 573n
Tma, B. 315. 328
Trombtti, A. 191n, 206
Trbeckoj, N. S. 160n, 173n,
240n, 285, 285n, 286, 287,
287n, 288, 289, 292, 293, 294,
295, 296, 297, 298, 299, 308,
312n, 315, 316, 388n
Twadell, W. F. 359
l J fmceva, A. A. 449
l J hlenbck, E. M. 479
l J ldall, H. I. 411
l Jllmann, S. 78, 436, 449
l J ngeheuer, G. 411
l l riagerek, J. 620n
l l spenski, B. A. 248, 376
l l spcnski, V. A. 604n
Vachck, J. 248, 315, 316, 328
Vtlcntin, P. 78
Valin, R. 171
v.n Valin, R. vn 638n
V.rro, M. T. 24
V1&si l i u, E. 479
V.t c r, J. SOn
Va ml res, J. 168, 171, 272, 276,
Wln
Vennemann, Th. 479
Ventris, M. 489n
Verer, K. 55n, 97, 97n, 107
Vidoeski, B. 138n
Viertel, J. 46
Villa-Dei de, A. 26n
Vinogradov, V. V. 197, 449
Visentioni, B. 479
Vito de, J. 385
Voegelin, C. F. 164, 248, 351,
376
Voe&elin, F. M. 248
Vossler, K. 81, 177, 178, 179n,
180, 180n, 181, 182, 183
Vostokov, A. H. 56, 56n
Vsevolodova, M. V. 673n, 697
Vygotski, L. S. 92
Wachtler, K. 457
Wald, L. 144
Wales, R. J. 385
Waock, G. J. 120n
Wartburg, W. von, 7, 78, 449
Wasow, T. 624n
Waterann, J. T. 59
Vatkins, C. W. 497
Watson, J. B. 348n
Weaver, W. 501
Wechsler, S. 629n, 654
Wegener, P. 423n
Wein, H. 92
Weinreich, U. 144, 161n, 164,
243, 248, 385, 440n, 443, 449,
592n, 593
Weisgerbr, L. 77, 77n, 78, 433n,
449, 573, 579
248 Regitar imena
Weisler, S. 624n
Weitheimer, M. 378n
Vells, R. S. 248, 268, 359, 449
Venker, G. 149. 149n
Whatmough, J. 484, 497
Wheeler, D. 604n
White, G. 428
Whitehead, A. N. 416n
Whiteley, W. H. 593
Whitney, W. D. 251, 337, 496n
Whorf, 8. -L. 373, 373n, 376,
696, 696n, 697n
Vierbicka, A. 449, 614p, 615,
615n, 633n, 636n, 662, 670,
670n, 697
Viehle, D. 593
Wiener, N. 498, 500, 500n
Wierbicka, A. ln, 4n, 30, 38,
38n, 65
Vijk, N. van 312n
Villiams, E. 620n, 638n
Vilss, W. 604n
Vindisch, E. 285n
Vinteler, F. 280
Wirth, J. 622n
Vittgenstein, L. 418n, 462n, 575
Wiwel, H. G. 236n
Voodworth, R. S. 375n
Worh, D. S. 479
Wotjak, G. 449
Wunderlich, D. 479, 593, 667
Wundt, W. 83, 84, 84n, 85, 86,
87, 87n, 92, 347, 378n, 430n,
436
Ynge, V. H. 529
Yule, G. U. 487, 4
9
7
Zec, D. 629n, 689
Zeuss, K. J. 56
Zgusta, L. 449
Zif, P. 421
Zimmer, H. 107
Zinder, L. R. 197, 234, 513
Zipf, G. K. 487, 488, 489, 489n,
497, 513
Zolotova, G. A. 457, 673, 673n
Zubac, J. 315n. 392n
Zvegincev, V. A. 15, 23, 37, 46,
59, 67, 78, 92,
144, 182, 201,
411. 436, 449
Zwimer, F. 230n
epi, S. 78
ibrg, l. 612n
inkin, N. l. 234
irunsk, V. M. 593
ivovi, S. 449
6ewki, S. 449
olovski, A. K. 446, 449, 614,

614n
PREDMETNI REGISTA
(Navedeni brojevi ne odgovaraju stranama ve paagrafma:
sl ovo n oznaava da se pojam pminje u napomeni ispd tekt
< ,dgovarajueg paragra) .
Mazija - ko predmet lingvistikih studija 306
Afektiva lgt - u okv fancuske lingvistike kole
16: - Ch. Ballyja 270
Aglutinativa, -ni jezici 63
Aademski sematia v. semantiar (flozofki semantiar)
Aktualacija: Ballyjeva teorija - e 273
Atuaator: jezika sredstvo za aktualizaciju (v. aktualizacija)
Aktua lenb vty (eki terin) v. fnkcionalna reenina
perspktiva
Akustiki, - a fonetika: poetak raoja 223
Alekad.jci v. aleksandrijska kola
Alekadrjska kola: glavni radni rezultati - e 14
Algebaska lgt nelieaog (aalitikog) tipa: smisao
terina - 530; rane kole 532-557
Algoritam: er - a u nauci 414
Aofona v. kombinatorina varijanta
Aerka lgti: poeci 337; znaaj Boasovih radova 338-
341; Sapirova teorija 341-345; Bloomfeld i zanivanje distri
bucionalizma 352-366; Pikeova Tagmemika 360-366; ant
poloka prouavanja jezia 367-376; psiholingvstika 377-385
Amerci, "amerikanci" kao kola u lingvistici (v. distbucio
nalsti)
Aaforacija ko tema tekstualne lingvistie 596 i genertive
gramatie 629
Analogija, zakon - e 94
Analogsti: stav - a u antikoj diskusiji o preklu jezik 9
Anomalisti: stav - a u antikoj diskusiji o poreklu jezika 9
250 Predretni regtar
Antimentalzam: - Bloomeldove teorije 349-350
Atropoloki, terin u amerikoj nauci 367n
Atopoloka ligvistika (etnolingvsti, metalingvtika,
makrolingviti) : poeci - e 367 - 373; Whorfova teorija
373-374; prelingvistika i paralingvistika ispitivanja 374; ki
nemika 375
Aelativi karakter jeza po Buhler 435
Aercepcionalitiki, Wundtova - a teorija 83
Alicija po
aumjau 501
Alativa domacija u
aumjanovoj teoriji 554

Alkativo-generativi model: faktori koji su uticali na uspo-
stavljanje
aumjanove teorije 549; sutina teorije 550-555

Aroksimativ metod u statistikim postupcima pri main
skom prevoenju 495
Asolutiv u ergativnim jezicima 690
Abeit des Geistes (nem. terin) u "gramatici koja se tie sadr
ine" 574
Areaa (geogka) lgvtika u okviru neolingvisti.ke 183;
njen doprinos dijalektologiji 188-190
Aument, pojam modeme logike 533
Arhonema: natajanje - e u procesu fonoloke neutralizacije
296
Aciona (motorka) fonetika: poetak ravoja 223
Aiilacija: pjava - e po Grammontu. 166
Aoijativa teorja p Steinthalu 80
Aocijativi odnosi: - nasuprot sintagmatskim po Saussureu
408n
Aomiacija leksikh jedinica 670
Atoleksik sintaksa (engl. Autolexca Synta) J. Sadocka 66
Bati: zaetak - e 56n
Balologja v. baanistika
Bau-vau (onomatopejsk) teorja o pstanku jezia Sn
Bazina ktegorja u teoriji Bar-Hillela 534
Baina komponenta sintakse u teoriji Chomskog 463
Baini renci izraivanje - a 490
Pravci u lingvitici II 25 1
Beki serk loga v. logiki empiristi
Believe "prave" l "neprave" imenice i teorija o prototipima
. 607
.
Bihevora ko nauni pogled 348; uticaj - a na amerik
lingvistiu 349
Bilingtik: - a sredina i problemi jezik u kontaktu 161
Bilingam: ukljuivnje problema - a u studije dejeg jezika
167
Bioa: - odnos u sintagmaa (po Ballyju) 275; - a opozicija
u fonologiji 293; - (dihotomijski) princip u fonologiji 301
Bia: - u Ballyjevj sintagmatici 275; - u lingvistikom
metodu Romana Jakobsona 301-303; znaaj Jakobsonovog
metodolokog - a u nauci 303-305
Binaost (dihotomija) : princip - i u uspostavljanju distinktiv
nih (fonolokih) opozicija 301
Biolingstika, Zipfova - 488
Biolok nata u lingstici (daa u lingstici.
"Stambaum" teorja, "pedigee" teorja) : osnovica teorije
- a 60-63; teorija - a u Milerovoj stilizaciji 65
Bit u teoriji inforacije 509
IUoomfeldovci v. distribucionalisti
Uoppovci v. komparatisti
Uritask kola v. neofrthijanska lingvistika
ele (engl. terin) u Halidayevoj teoriji 570
<
"
:estica (engl. particle) u tagmemici 360
l )anska kola v. kopnhaka kola
Uara u lingstici v. bioloki naturlizam
l kduktiv metod glosematiaa 409
Uckodiranje: - u teoriji inforacije 506; - u mainskom pre-
voenju 518
Ucliatnost u Hallideyevoj teoriji 570
l ,rmocija u R G 622
l kskriptiva, - a grmatika: u doba aleksandrjaca 14; Panini
jcva - 18; pogledi Baudouina de Courenay na - u 195
252 Predmetni regitar
Deskriptivna (strukta) lgvista v. strkturlna lingvi-
stika
Deskrptiva sematika v. semantika (flozofska)
Dezignator, pojam - a u moderim semantikim studijama 437
Dihotomija (binaost): princip - e u prouavanju mere en-
tropije 509
Diotomijski, - princip v. binari princip
Dijahronina (dinamika) lingvistika: - nasuprot sinhroni
noj lingvistici 267; poetak istorijske gramatike 54; osnovne
ravojne karakteristike - e u X veku 131; strkturalno tu
maenje istorijskog roja jezik 309-314
Dijalektologija: poeci - e 106; - u centr panje lingvistikh
geografa 145; - u doba stkturalima 160- 164
Dijalektoloki atasi: znaaj rada na - ima za raoj lingvisti-
ke teorije 148-152
Dijasistem u moderoj dijalektologiji 160
Dinamna lgvistika v. dijahronina lingvistika
Diamika kategorizovanja 641
Ding-dong (nativstika) teorja o postanku jezika Sn
Diiilacija, pojava - e po Grammontu 166
Diskretno kontratiranje u teoriji Chomskog 606
Diskurs: - u teoriji praana 326; - u sociolingvistikm proua-
vanjima 590: semantika - a 616
Disperija: polje - e u fonologiji (po Marinetu) 313
Distiktivan, - a fncija foneme 277
Distktiva obeleja: Jakobsonova teorija o - ima fonema
300-303
Distribucija - fonema po Trbckom 290; - ko osnovica me
toda amerike lingvistike 350
Distibucionalisti (bloomfeldovci, jelska kola, aer
ci), predstavnici distribucionalizma (v. distribucionalizam)
Distbucionaa: metod - a u amerikoj lingvistici 352: - u
ispitivnjima foneme 353; - u morfologiji 354 - u sintaksi
355; novija raojna faa - a 356-358
Distibution mode (engl. terin) v. nain distribucije
Dro u teoriji Chomskog 463
Pravi u lingvtii I
Uro zavsnosti u Haysovoj teoriji 568
Uubina u Halidayevoj teoriji 568
l )ub isk maostrta u tekstualnoj lingvistici 597
Dubisk stt u teoriji Chomskog 462-463
Uubiski padei Chalesa Fillmorea 473
l )vos tr arucija u teoriji A. Marine ta 331
253
l:kotipsk: - karakter oprtora u teoriji Bar-Hillela 534
l:ksperiment (istmentalna) foneti: roj - e do
Flctcherovih radova 221-228; spktogrka analia u - i
228; - u drgoj polovini X veka 230-234
Eksplcito: odnos - og u jeziku prema implicitnom (u svetlo-
sti teorije inforacije) 512
l:kspresivn kter jezi p Bihler 435n
lkstenzija znaenja u kognitivnoj teoriji 638, 638n
lksteniva, glosematiarski terin v. neobleen (nemarkiran)
mcmentae kase rei u

lmaation des Geistes (nem. termin) u "gramatici koja se tie
sadrine" 574
l:mpatja: intersovanje za teoriju o - skom organiovanju r
enice 16 p; okolnosti pd kojima je pjam - e uveden u
lingvistiku 617; smisao korienja toga pojma 618
" l:mske" jedinice (engl. termin: "emic" mu] terin u aer
koj lingistici 360
Endotipski: - kter operator u teoriji Bar Hillela 534
Enereia (rk terin) u Humbldtovoj lingvistici 71; u teoriji
prstaica "gramatike koja se tie sadrine" 574
1noje (koje): - u teoriji inforacije 506; - u ma-
inskom prevoenju 518
lntropija: merenje - e 508
lpiemema, terin - u aerikoj lingvistici 354 n
lpitemologija: epistemoloka orijentcija nauke X veka 121:
Hjelmslevljeva lingvistik na pzicijaa - e 409
lrgativ, eratvost, eratvi jezici kao lingvistiki problem
690, 690n
EstcuR dcazam u lingvistici: foriranje osnovnih ideja - a
177; ~ u
interpretaciji Vosslerve kole 178-182; ~ u inter
pretaciji neolingvista 183-192
Etmoogja. ~ u antiko doba 9; - u indijskoj graatiakoj
tradiciji 21 : poeci - e u X veku 57; - u X veku 133
EtnogvstRa grouavja danas 697
EUografsRa HngvsQ, kola - e (ontcRstusta] ~ 373n
Etnongvstv. antopoloka lingvistika
FaRtW gagokao lingvistiki problem 612
Famja (rski terin scmcjswo) uteoriji Kulagine 538
Fcaturc modc (engl. termin) v. nain uspostavljanja osobnosti
Fcno@amat nvo v. konstituentki nivo
FcnogramatRa. uvoenje terina - 546
FcnotgsjczRu teoriji
aumjana 550
Fcd (engl. terin) v. polje
Fcr (engl. terin) v. ispunjiva
Foogja.
floloko interesovanje za jezik u doba renesanse 36:
u XII i XIII veku 39; u X veku 1 36
FUozoUjajczR p Martju v. psihologizam u lingvistici
FozofsRa scmtRv. semantika
Fozofs scmtv. semantiar
FzofonctU nasuprot psihofon
etici 282n
Fckv, ~ ni jezici 63
Fonau Lambvoj teoriji 560
Foncma. objanjenje pojma - e 277; istorijat terina 277n; p
Baudouinu de Courtenay 282
; - po Sapir 344; - p jone
su 287n;
- po Trbckom
287-291 ; ~ u Lambvoj teoriji
560; odnos
generativne gramatike prema - i 465
FoncmRstmtum u Lambvoj teoriji 559
FoncmU, ameriki terin; v. fonologija
FoncuRnvo u Sgallovoj teoriji 546
FonocstctR, Firthova teorija - e 3 73n
Fonoo@ja: nauka o fonemama u duhu prake kole 277; osnl
vanje - e
285-287; fonolok
principi Trbckog 287-298;
u Lambvoj teorji 559
Pravci u lingvitici l
FonooRRov. praka kola
Fonomctrja,Zwimerova ~ 230
Fononu Lambvoj teoriji 560
255
Fonoststa. Grammontovo ra
raiv
an
j
e
p
roblema - e 175n
Fowa ~ nasuprot supstanci p
Hjel
m
s
tev
lj
evoj teoriji 397; - u
Hallidayevoj teoriji 569; - u
teoriji
P
e
tet
a
Hartmanna 576
Fowa, fowstk, termini mode
r
e
lo
gike u strkturalnoj
lingvistici 242
Fowano zacnjc u Halidayevoj teor
j
i 569
Fowt, terin u fonetici 222
Fowator, pja- a u semantikim s
tdijaa
437n
Frcuska ngtRa Roa.
psiho
fQ
i
olo
k, psiholok i so
cioloka ispitivanja jezika u duhu -
e
16
5
171; doprinos - e
ravoju stilistike 172-17 4
Fma, termin u savremenoj sintaksi 360
Fma strmtmu teoriji Choms
kog 463
Fumcja. ~ u tagmemici 361
n; - u te
o
r
i
j
i A. Martineta 334
lùnkconana @mata Sanktpe
terb
uke kole 674
lùnkconana HngsQ A Maet-= zanivanje ~ 329;
osnovni principi - 330-335
lùmconana ngsta. - v.
pr
a
ka
Oi
;
~ u DR Nemakoj
578
lùnkconana rccnna gcm
gck
tva (
e
k termin: ata
Icncnvcty] u uenju prake kole
3
4
It mconana sntsRa tcorja
kog
n
i
tiVista
643
Imkconn gotcncja cks
k jcca
po uenju Sankt
peterburke kole 67 4
l' unkconamoRommaUWa @
ma
aQ, A. Zolotove 673
l' unkconanoscmtiRo goIjc
u
tOr
ji
Sanktpeterburke
kole 674
lmktor. - kao pojam mode
me lo
gike 53 3: - u Sgalovoj teoriji
-46
c , n tcorjav. teoriju o upravljanju i
pv
ez:vnj
u
t :rncoRo smbo, jeziko - p Schleic
er 61
ttmtivz connc o
jcnta
@ju amerikoj sredini
M4
GcncratvU M. Bcmscba667-668
GcncratWafonoogja,raoj - e 465; - danas 604
GcncratWa gramatRa. zanivanje - e 458; transformacionali-
zam Zelliga Harisa 459; nauni stav Chomskog u konfontaciji
s naunim stavom Harrisa 460; osnovni pogledi Chomskog na
jezik 462-463; uvoenje metoda - e u rane domene jezikog
ispitivanja 464; genertivni pristup u fonologiji 465; kontro
verni pogledi pristalica -e na njen dalji raoj 467; zasnivanje
generativne semantie 468; raliiti pogledi na semantiko
konstituisanje reenice 469 - 472; Filmoreova padena teorija
473; ravoj -e s kraja ezdesetih i poetkom sedamdesetih go
dina 474-477; - u Evropi 478; uverenja na kojima poiva i da
nas generativna teorija Chomskog 630; objanjenje "raskola" u
redovima generativista 631; znaaj teorije Chomskog danas
632
GcncmtWa scmantRa. - u leksikom ispitivanju v. semanti
k; - ko teorija suprotstavljena generativnoj sintaksi 468;
- krajem osamdesetih 604
GcncratW gHtug cRsRonuJ. Pustejovskog 664-665
GcnotgsRjczRu teoriji
aumjana 550
GcografsRa ngvstRav. arealna lingvistik
GasoWc gromcnc. - po Wundtovoj teoriji 86n. ; po teoriji
mladogramatiara 94; - prema tumaenju strkturalne lin
gvistike 310; Jaobsonovi pogledi na uzroke - a 311; Marti
netova teorija o - ama 313
Gosu mainskom prevoenju 525
GosatoH. - u doba aleksandrijaca 14
GoscmatRa {ncososmjswo, dRa Roa, RogcnbaRa
Roa|. zasnivnje teorije - e 393 - 396; predmet prouava
nja - e 396; teorija o odnosima fore i supstance, izraa i
sadrine 397-403; apstraktnost - e 403-4 06: metod komuta
cije u -i 406-408; rlikovanje paradigmatike od sintagmati
ke u -i 408
Gosoogjav. semantika (lingvistika)
GotogonjsR, - teorje do X veka Sn i 42
Gotobronoogja{cRsRostatutRa|.postanak i znaaj -e 494
Govor (fanc. goc] suprtstavljen pjmu "jezik" po Saussuru
266
GP5G v. gramatika generalizovane fne strktur
Gradjcnt (engl. gradcnt] u Halidayevoj teoriji 570
GrafagRacjcu

Grafuloga - a u Haysovoj teoriji 543
GmatRc rccjc u teoriji KG622 i LFG 623
GramatR nvo v. konstituentski nivo
GratR gravnc rccncc. - u teoriji Chomskog 462 - u
teoriji Kulagine 53 7
Gmmatka gcncraUovc Unc struRturc (engl. GcncraU-
zcd Pbrasc 5Uctmc Gr | u odnosu na omskijanki
generativizam 683
GramatRa gcncrovc Unc sU {GP5G|, nova
verija generativne gramatike 621; njeno zasnivanje i osnov
ne teorijske postavke 624
"GramatRa Roja sc tcsadwnc" (nem. terin: dcmatbc-
zogcnc Gr atR] . zasnivanje kole 572-573; osnovni po
gledi na jezik 574; teorija P. Hartmanna 575-576; noviji r
voj ove kole 577; odjeci - u OKNemakoj 578
GramatRa RonstruRcjc (engl. Constructon Gmar| Ch.
Fillmorea 650
GmmatR unog ga (engl. Arc Par Gr | u odnosu
na omskjanski generativiam 683
GramatRa sRa1a Ratcgoja (engl. scac-d-catcgo@am-
m] v. neofrthijansk lingvistika
GmmatRa zavsnost grojcRtWost. Haysova uloga u zasni
vanju - 543: sutina teorje 543
Gramcma, terin u amerikoj lingvistici 354n
Gmm - u odnosu na omskjansk generativizam 683
l1ardsRa Roa: zasnivanje i odnos prema jelskoj koli 243;
znaaj - e 307
Hijcmbja, - lingvistikh fenomena 245
Hi]crarbjc ogtmnost (engl. bcrcbcs ofogtty) u
teoriji optimalizma 680
Hjcmrbovanjc tcmauRb uoga 647, 654
Hgccmau Labvoj teoriji 560
Hgccmcma u Lambvoj teoriji 560
HgccmcmRsUwu Lmbvoj teoriji 559
Hgccmonu Lambvoj teoriji 560
HgcMagmcmau Pikeovoj teoriji 361
Hgofoncma u Lambvoj teoriji 560
HgofoncmksUatumu Lmbvoj teoriji 560
HgotczaockRoj moMcm L. Bloomfelda 688
Hgotcza o ckRomorfcmsRoj osnovc morfoogjc K.
Bearda 688
Hgotcza o ncaRutWost (engl Tc Unaccmatvc Hygo
tbcss] 691
Homommja: - rgraniena od plisemije po Hjelmslev 401
Homommjsk RonUt, teorija o - ima 156
Humbodtz. Humbldtove ideje koje zatupaju predstavnici
- a 71-75
dcautR sUtRav. stilistika
docRt terin modeme dijalektologije 160
oRucon. - apekt govorog ina 609
mcnt. jezik kao - a pojava p teoriji glosematiara 404
mgcUo. odnos -og u jeziku prema eksplicitnom (u svetlosti
teorije inforacije) 512
mgRacjc kao lingvistiki problem 612
ndck u teoriji Bar-Hillela 534
ndjsR@matarsR Roa: poeci - e 16-18; Paninijeva gra
matika 18; epha posle Paninija 19; opti znaaj rada -e 19-23
ndvdua gsmoogja u jeziku: p Steinthalu 81; po Vosslc-
r 179: po teoriji neolingvista 186
ndvduanasUtv. stilistika
nbtbczogcncGramatv. "grmatik koja se tie sadrine"
nbatlcbcrAmau (nem. terin) u "grmatici koja se tie sa
drine" 574
lnRomgaUb, - ne tendencije jezikog ravoja 31 1
Ucrc 5gmcmow,v. ununja fora jezi
Inovacija, jezika - 64
Instrumentana fonetika v. ekperimentalna fonetika
Inteligibitet: fonetska prouavanja u vezi s obzbenjem - a
232
Intenziva, glosematiki terin v. obleen
Interjekcionana teorja v. puh-puh teorija
Interretativa sematia u okr generativne gramatike 470
Invarijanta: apstrahovanje - e kao osnovica modeme metodo-
loke procedure u nauci X veka 1 16
lnvarijatan, - ne jezike jedinice u fonologiji 289
lspunjiva (engl. terin fl er) u Pikeovoj teoriji 361
lstoricia, - mladogrmatiara v. mladogramatiari
Istorja jeza v. dijahronina lingvistika
lzoglosa, primena koncepta - e u Schmidtovoj teoriji talasa 64
lzomorost: pojam- i u duhu Kurlowicevog shvatanja 312n
Izra nasuprot sadrini po Hjelmslevljevoj teoriji 397
jackendofova teorija o jeziku 659-663
Jafetska teorija Marra 208-209
jedica (engl. unit) u Hallydayevoj teoriji 508
jclska kola v. distribucionalisti
Jtzici "rscepljene" ergativosti (engl. the splt ergative l
guages) 693
.Jtzici u kontatu: fenomen - u centr panje modeme lingvi
stike 161
.Jtzik savez: interesovanje za fenomen - a u neolingvistici 190
i u lingvistici prake kole 320
Jrziko ispoljavaje (engl. perforace) p Chomskom 462
.J rdko zajeditvo: koncept - a u sociolingvistici 586
.Jrdk (franc. lge) : pjam - a suprotstavljen pojmu govora
po Saussureu 206
jr1ik-posred u mainskom prevoenju 527
.J unktur: rraivanje problema - e u eposi distibucionalizma
:53
kalkuu: jezik shven kao - 427
kallorija u "gramatici koja se tie sadrine" 574
Ktegorijama gramatik identcionog tipa u raradi Bar
Hillela 533-536: najnoviji raoj 604
Kategorijama gratika zanovaa na principia matema
tike teorije skupova: uloga Kulagine u zasnivanju - 537;
sutina teorije 538; ocena teorije 539; dalja rrada teorije
540
Ktegorijama lingvtika P. Hartmanna v. "gramatika koja se ti-
e sadrine"
Ktegorizovanje p kognitivistima 63 7, 640
Kauzacija: poja - e u semantikim ispitivanjima 441
Kzanjska kola: uslovi njenog pstanka i radnog dometa 193-
194: stavovi - e posebno znaajni za raoj lingvistike 196
Kberetika: zasnivanje - e 498; doprinos - e raraivanja teo-
rije inforacije 498-502
Kmograf u fonetici 224
Kiema, distinktivna jedinica kine mike 3 75n
Knemika v. antropoloka lingvistika
Kasa u Hallidayevoj teoriji 568
Kasina stilitika v. stilistika
Kasifkacija, - jezika: po Schleicher 63; psiholoka (Steintha-
lova) 82: konceptualna (Sapirova) 341n
Kju: pojam - a u sociolingvistici 587
Kod u teoriji informacije 506; u ma.inskom prevoenju 517
Kodiranje v. enkodirnje
Kodni um, termin primenjen na dijalekatske pojave 161n
Kodno jezgro, terin primenjen na dijalekatske pojave 161n
Kognitiva lingvstika, novi naiv za revidiranu strtifkacionu
gramatiku 563
Kognitiva lingvitik; njeni glavni zadaci 634
Kognitivni domen po kognitivistima 636
Kombinatorna varjata fonema (alofona) : defnicija - po
Trubckom 289
Kompaatiti, pri - (boppovci) : epha - a 53-59
Kompaativa graatika: - poetkom X veka 53-59; - u
doba mladogramatiar 94-98; - u X veku 132; matemati
ki kriteriji u kompativno-istorijskim studijama jezika 494
Kmpetencija govorog predstavika po Chomskom 462
Kmpleks u

Kmplekni simbol u teoriji Chomskog 463
Komponentna aa znaenja 441
Komunkativ ka (prenosni) u teoriji inforacije 510
Kmutcija, glosematiki terin v. supstitucija
261
Konceptuana sematika kao posebna lingvistika disciplina
661
Kncept (Sapirov) kriterij za klasifaciju jezika v. kaika-
cija jezik
Kont principi i modulska teorija 619
Kontenativa strktu u poreenju s deterinativom 543
Konstituent, terin savremene lingvistie 361n
Koostituentki (fenogramatiki, gramatiki) nivo u Sgallovoj
teoriji 546
Kontekt po uenju prakih fnkcionalnih generativist 686
Kontekst u Hallidayevoj teoriji 569
Kontektuasti, predstavnici kole kontekstualne (etnografske)
lingistike 373 n i 566
Kontekstuana lingvstika J. K. Firtha 566
Kontektuana zaenja u Hallidayevoj teoriji 569
Kontinuu u Hallidayevoj teoriji 570
Kontadtor, -ne tendencije u jeziku nagoveten u uenju
Baudouina de Courenay 195
Kntrolor prne ktegorije po teorji generativne sintakse
629
Konvenconaovan obrac klaue po kognitivimu 635
Konvencionalne (lngistike) implikacije nasuprot konver
zacionim 610
Konveracione implikacije nauprot konvencionalnim (lingvi
stikim) 610
Kopenak kola (dk kola strkte lngviste):
osnivanje - e 386-387; Br0ndalovi pgledi na jezik 388-391;
Hjelmslevljeva glosemat 392-11
Kopenki lgvstiki serk: zasnivanje - a 387
Koren rei u semitkoj lingvistikoj teoriji 35
Korenski, - jezici 63
Korus, terin u amerikoj lingvistici 352
Kreolski jezici (meani je
Z
ici, engl. pidgn laguages) : - po
Schuchardtovoj teoriji 1 10
Kriptografja: statistika u -i 489
Kvatitativa (statitka) lingvstika: petak statistikog is
pitivanja jezika 485-89; osnovne teorijske tekovine - e 489;
primena sttistikog metoda u leksiografji, stilistici, dijalek
tologiji 490-494; statistiki metod u komparativo-istorijskim
studijama i zasnivanje glotohronologije 494; statistiki metod
u teoriji inforacije i mainskom prevoenju 495
Kvantitativa ioglosa u poljskoj dijalektologiji 163
Lbave (engl. fz) granice meu ktegorjama 638
Ljpcika kol v. mladogramatiari
Lngue (fanc. terin) v. jezik
Leks u Lambvoj teoriji 560
Lekema u Lambvoj teoriji 56
Lekemik strtum u Lambvoj teoriji 559
Lekika fnkcija: koncepcija - e u teoriji sovjetkih semanti
ara 446
Leksika sintaka nasuprot strkturalnoj 453
Lekiko-fnkcionalna gmati (engl. Lexica Fuctiona
Grma) u odnosu na omskijanski genertivizam 683
Leksiko-fnkcionalna gmatika (LFG ), nova verija genera
tivne gramatike 621; njeno zanivanje i osnovne teorijske po
stavke 623
Lekiam Chomskog 471
Leksikog: - i epohe aleksandrijaca 14
Lkikogja: - u doba Arabljana 33; problemi modeme - e
442
Leksion u teoriji Chomskog 463
Lksiostatitika v. glotohronologija
Lkson u Lambvoj teoriji 560
Lekotaktika prva u Lambvoj teoriji 56
Lenjingadska fonoloka kola kao natavlja
erbinih shva
tanja 197
LFGv. leksiko-fnkcionalna gramatika
lgstika geogja: zanivanje kole metoda 145- 152;
glavne teorijske tekovine 152-158
lngvstik relativa, Humbldtov - 74
litera stilstik, kola - e 180
Logika koncepcija jezika u radovima predstavnika Por-Royala
38: u doba fancuskog racionalima 41
Logiki empiristi (logiki pozitivsti, beki serk logaa)
doprinos - a izgraivanju logistikog metoda 418
Logiki pozitiviti v. logiki empiristi
Logiki simbolizam u lingvistici 412-421
Logina fora u teoriji Chomskog 621
Logistiki - a gramati 419
Logitika: poetak - e 415; okviri interesovanja - e 416-421
Lokucion: - aspekt govorog ina 609
Maolingvistika nauprot mikrolingvistici 367n i 487
Maosociolingstika nauprot mikrosociolingvistici 580
Manifestation mode (engl. termin) v. nain manifestacije
Ma k ( obeleen) nasuprot nemarkiranom ( neobleenom)
295 i 305
Makovljev proces u matematikoj lingvistici 486
Marizam: poeci - a 205; glavne Marove ideje 206-213: - u
raradi Marrovih uenika 213-218; kraj - a 218; posledice
epohe - a u sovjetskoj lingvstici 219
Mainsko prevoenje: interesovanje za - 514; fktori koji s
u
uslovili - 515; peci - a 516; angaovanje lingvistikih sna
ga oko - a 515-528; najnoviji raoj 604
Matematik lingstika kvatitativog ( = neagebakog
kakter: zasnivanje i znaaj - 480-493
Materji jezik po teoriji neohumbldtovaca 574
Matice, lingvistike - u Pikeovoj teoriji 361
Mentaam: stav strkturalne lingvistie protiv - a 238
Mera kongrentnosti jezika u mainskom prevoenju 523
Meani jezi v. keolski jezici
Meanje (uktaje) jezika p Schuchardtovoj teoriji 1 10: p
Marrovoj teoriji 208
Metafora u teoriji kognitivista 640
Metajezi: poetno interesovanje za - 121; izgrivanje -a 413;
- kao predmet interesovanja glosematiara 392; - u seman
tici 614; semantiki -A. Wierbicke 614
Metalingvistika v. antropoloka lingvistika
Metalogika: interesovanje - e za metajezik 415
Metamatematika: interesovanje - e za metajezik 415
Metoniija u teoriji kognitivista 640
Miroglosari u mainskom prevoenju 519
Miolngvitika nasuprot makrolingvistici 367n i 487
Miroredukcije u nauci 662n
Mirosociolingvstik nasuprot makrosociolingvistici 580
Miazam; zasnivanje 675, glavni teorijsko-metodoloki po-
stulati 676-678; diskusione teme u sadanjoj fai minimali
zma 689
Mladogramatiari: lajpcika kola i zasnivanje mladogramatiar
stva kao teorije i metoda 93-98; istoricizam - a 98; teorijski
pogledi H. Paula 99-106
Model: teorija jezikih - a 530; - u
aumjanovoj interpretaciji
550
Modul, terin preuzet iz kompjuterskog progrmiranja 619
Modulsko ustrojstvo jezika kao problem od ireg znaaja 619
Monema u Martineovoj teoriji 331
Monogeneza jezika po Trombttiju 191n; po Marr 206
Montagueova gramati engleskog jezika kao predmet inte-
resovanja predstavnia generativne gramatike 477
Morf u Lambovoj teoriji 560
Morfema u amerikoj lingvistici bloomfeldovskog tipa 354: u
Lambvoj teoriji 560
Morfemiki statum u Lambvoj teoriji 559
Morfofonologija u programu prke kole 321
Morfofonoloki nivo u Sgallovoj teoriji 546
Morfologija sintaksik jedica po Marinetu 333
Morfon u Lambvoj teoriji 560
Morotatika prv u Labvoj teoriji 560
Moskovsk kola semata 671-672
Motorika fonetia v. artilulaciona fonetika
Mutterspache (nem. terin) v. materji jezik
265
Nain distrbucije (engl. terin: dstibution mode) u tagme
mici 362
Nai manifestacije (engl. terin: the maifestation mode)
u tagmemici 362
Nativstika teorja v. ding-dong teorija
Neaativost i neerativost ko sintaksiko-semantiki fe-
nomeni 691-692
Nemakra (neobeleen) nauprot markiranom 296 i 305
Neobeleen v. nemarkian
Neofjanci (britaska kola) v. neofrthijanska lngvistika . . .
Neofjaska lngvistika reprezentovaa "gmatikom
skla i kategorja": ativnost neoftijanaca 566; teorija M.
Hallidaya 567-570
Neohumboldtovci, sledbnici Humbldta 77; osnivai "gramati-
ke koja se tie sadrine" 572
Neolingtika v. estetski idealizam u lingvistici
Neososirjastvo v. glosematika
Neposredni konstituenti u morfolokoj i sintasikoj teorji di
stribucionalizma 355
Neutacija: fonoloka - p Trbckom 296
" Nezavsni": - u odnosu na mladograatiare 108; ideje "neza-
visnog" H. Schuchadta 108- 113
Nivo, jeziki -: znaaj utvrivanja - a pri jezikoj analii 354
Nivo fkcionale strukture u LFG 623
Nivo kontituentne strkture u LFG 623
Nomacija: problem - e u semiotikim studijama 436
Norativa gamatika u doba alekandrijaca 14; Paninijev rd
na - i 18; u XIII veku 40
Ob u

Obeleen v. markirao
Oganienja n mogue dervclje u genertivnoj grmatici
472
Okesnost' (rski terin) u teoriji Kulagine 538
Oka sematia (engl. Fre Sematcs) Ch. Fillorea
648, 679
Operd u

Opertor u teoriji Ba-Hillea 534
Opozicija: jeziki sistem poiva na principu - a 261; fonolok
teorija - a 292
Opt lgvstia: petak - e sa Humbldtom 6
Opti sematia v. semantiar (fozofki)
Oslvje (engl. imager) p kognitivistima 634
Osnove semtike rei u teoriji sovjetkih semantia 446
Otvor (engl. terin: slot) u Pikeovoj teoriji 361
Pade u teoriji Chomskog 627
Padena gratia Chalesa Fillmorea 473: njena sudbina da-
na 64
Palatogam u fonetkim ispitivanjima 224
Paadigma u sintai 453
Paadigmatia u odnosu na sintagmatiku p Hjelmslev 408
Pagvsti v. antroploka lingvistika
Paole (fanc. terin) v. govor
Particle (engl. terin) v. estca
Paulova teorja v. mladogrmatiari
"Pedigee" teorja v. bioloki natralizam u lingvistici
Percept foneta: njeni zadaci 232
Perforativi glagoli u generativnoj semantici 604: - u Austi
novoj teoriji 609
Peronanost: operativi pojam sanktpeterburkih fnkcionalni-
sta 674n
Peterburka kola: osnovne odlike 197
Pidgn language (engl. terin) v. krolski jezik
Poliemija, po kognitivistima 639
Polisemija: Hjelmslevljevo rgrniavnje -e o homonimije
401; odnos - e sa fekvncijom rei 491
Polisintetik, - a jezika grupa 34ln
Polje (engl. terin feld) u tagmemici 362
267
Pomeraje du skale raga (engl. terin shunting) u Halli-
dayevoj teorji 568
Pomona jedinica u Haysovoj teoriji 543
Povrinska struktu u teoriji Chomskog 462
Poziciona sintaksa]. Furqueta 453
Pragmati po Morrisu 425; - kao nova lingvistika disciplina
610: ta prouava - 611
Prgmatska sematika suprotstavljena sintaksinoj i leksikoj
611
Prajezi: problem - a u lingvistici poetkom X veka 70; -
kao tabu tema u doba marrizma
Praka kola (praani, kola fnkcionane lingvstike, kola
fonologa): zasnivanje prakog lingvistikog serka 315; dalji
istorijat 316; principi - e 317 - 322; raoj do sedamdesetih
godina 323; teorija o fnkcionalnoj perspektivi reenice 324;
sintaksike koncepcije ravijane tokom ezdesetih godina
325; analiza na nivou diskrsa 326; algebarska lingvisti i
praani 327
Praki fcionali genertivza: vodei predstavnici 685;
uverenja predstavnika - a 686-687; tematske uloge u vienji
ma predstavnika - a 657-658
Praki lingvistiki serk v. prka kola
Pravila korespondencije u teoriji
aumjana 550
Prv povezivaja (engl. lg rles) u Filoreovoj g
matici konstrkcije 650
Pravila prepisivanja (engl. rewting rules) u teoriji Chom-
skog 463
Pravla realiacije u Lambvoj teoriji 560
Prava zavisnosti u Haysovoj teoriji 543
Prazna ktegorija u teoriji generativne sintakse 629
Praani v. praka kola
Predicija p Aristotelu ll n
Predkat: pojam - a u duhu Platonove koncepcije 10; po Aristo
telu l l
Pred.ktabilnost: pojam - i u teoriji informacije 508
Prelingvstika v. antropoloka lingistika 374
Prenosni kanal v. komunikativni knal
Presupozicija: - u semantikim ispitivanjima Fillmorea 445; -
kao znaajan optelingvistiki koncept 474; interesovanje za
- e u osamdesetim godinama 612
Prncip podsistema Morrisa Hallea 689
Princip pojmove bliskosti primenjen u sintaksi 642
Prnuda - operativni pojam u optimalimu 681
Pritup koji je orjentisan na prncipe i paetre, obuhva-
tan naiv za novija teorijsk vienja Chomskog 620
Procesi u sinhroniji p teoriji generativne gramatike 462
Projektivost u Haysovoj teoriji 543
Promocija u RG 622
Prosta ateratva u odreivanju bita 509
Proirena stadrdn teorja Chomskog 470; njen diskretni
karter 606; - psmatrna i hronoloke perspektive 620
Prototp u kognitivistikoj teoriji 638
Prototpi: zanivanje teorije o - ma 606; znaaj teorije o - ma
u lingvistici 67
Prototipsk ostaren vilac rdnje 652
Psiobiologija, Zipfova - 488
Psiofioloka ispitivaja jezika u fancuskoj lingvistici 166-
167; - u okvr psiholingvistike 377
Psihofonetia nauprot ftiofonetici 282n
Psiholgvt: oblat njenog prouavanja 377; udeo psiho
loga u rarivnju - e 378; metod psiholingvstikog ispiti
vanja 3 79-384; doprinos - e ispitivanju mehaniama pamt
nja i uopte procesa uenja 384
Psiologija naroda, - iraena u jeziku; petak teorije o - "
u Humbldtovom uenju 73; - p Steinthalu 81; - po
Wundtu 85
Psihologa u lingvistici: aocijativna (Steinthalova) psiholoMI
ja jezia 80; aprcepionalistika (Wundtova) psihologija j r
zi 84; Marjeva "flozofja jezi" 84
Psiholok, -a kasifikacija jezika v. klaifikacija jezika; - e teo
rije jezik v. psihologiam u lingstici
Puh-puh (interekcionana) teorija o poreklu jezia Sn
Pustaja kletka (rski terin) u

Quaia stucture (engl. terin) u teoriji J. Pustejovskog 665
Racionana stilisti v. stilistika
Reenica: p Astotelu l l ; po Dionysiosu Tr 14n; defnici-
ja - e u duhu distribucionalizma 357
Redundancija: fnkcija - e u procesu sporumevanja 510
Redundata nauprot relevantnom 238
Referencija: iuavanje - e nominalnih rei u lingvistici 613
Referencijano znaenje kao problem preuzet od logiaa 612
Relaciona graatika (engl. Relation Grma) u odnosu na
omskijansk generativizam 683
Relaciona gramatka (G), nova verija generativne gramatike
621
Relativa vednost saoptenja u teoriji inforacije 508
ltelatori u

ltelevatan nasuprot redundantnom 238
ltema nasuprot temi 324
Remati v. semantika (lingvistika)
ltcmatologija v. semantika (lingvistika)
ltcprezentativan karakter jezika po Bihler 435n
ltctor i epohe aleksandrijaca 14
lttvidia proirena standardna teorija Chomskog posma
trana iz hronoloke
p
erspktive 620
KG v. relaciona gramatika
Sndrna nasuprot izru po Hjelmslevljevoj teoriji 397
S< ale-and-ategor gmar (engl. terin) v. gramatika skala i
kategorja
kale of delicac (engl. termin) v. skala delikatnosti
Ntrna u Lambvoj teoriji 560
Ntmatema, terin amerike lingvistike 334n; - u Sgallovoj teo
riji 546
Semantia (fozofski sematia): opti - i i njihovo il ozof
sko intersovanje za jezik 426; akademsk -i i njihov rad na
semantikoj i sintaksikoj prblematici 426-428
Sematik (zaenjska) kategorja, pojam preuzet iz flozof
je 532
Semantika kohezija tekta, pojam - u tekstuanoj lingvistici
598
Sematika konfguracija reenice u sintaksikoj teoriji praa-
na 325
Sematke pre po Boguslawskom 670
Sematik nivo sintake u shvtanjima nekih praana 545
Sematiki potencija u Harderovoj semantikoj teoriji 669
Sematik prof rei 440
Sematk (znaenjski) sitem u centr panje strkturalne
semantike 433
Semantiko polje: teorija o -ima 434-436
Semat (flozofsk sematia) - po MGrrisovom shvata
nju 425: deskrptivna - p Caapu 427; teorijsk - po Car
napu 427
Sematika (semaziologja, sematologja, glosologija, rema
tik, rematologja) u lingvistici; od Breala do predstavnik
strkturalne semantike 429-432; teorija o semantikm siste
mima 432-436; semiotiki problemi 436-438; uoavanje teo
rijsko-metodolokih nedostat 439; istraivanje "semanti
kog pril a" rei 440; kompnentna analiza znaenja 440;
tenje objektivnih metoda u lekikom ispitivanju 442; do
prinos generativne gramatike studijama lekikog znaenja
443; pvezivanje semantikih studija sa sintikim 44 ;
uvoenje koncepta presupozicije u ispitivanja leksikog zna
enja 445; teorijski pristup sovetskih semantiara 446-447;
ispitivanje grmatikih znaenja 448
Sematologija v. semantika
Semaziologja v. semantika
Semema u Lmbvoj teoriji 56
Sememiki stat u Lmbvoj teoriji 559
5cmoogja {scmotka]. poetak - e u lingvistici 423: Peircea
va (flozofska) koncepcija - e 424; Morrsova (flozofska) in
terpretacija semioloke problematike sa podelom - e na
pragmatiku, semantiku i sintaksu 425
5cmotka gramatkaMcGregora 698
5cmotkav. semiologija
5cmogfu Sgallovoj teoriji 546
5cmoogja, jedna od grana antropoloke lingvistike 422n: - u
Lambovoj teoriji 559
5cmonu Lambvoj teoriji 560
5cmotaktka gravUa u Lambvoj teoriji 560
5gaov gcncmtvn grstug jczku zasnivanje teorije 545: su-
tina teorije 546: sadanja ravoj na faa teorije 547
5bcmatzovanc skc u kognitivnim domenima 636
5buntng (engl. terin) v. pomeranje du skale ranga
5gmant (fanc. terin) u odnosu na sgnU po Saussureu
262
Sgn(fan. terin) u odnosu na sgtpo Saussureu 202
5mbo: upotreba - a u procesu analize 414
Snbronna {statka] ngvstka nasuprot dijahroninoj (di-
namikoj) lingvistici po Saussureu 267
Smronjanasuprot dijahroniji po Saussureu 267
Sintagma po Ballyju 275
Sintagmatka u Believoj jezikoj teoriji 202; - u odnosu na
paradigmatiku po Hjelmslev 408
SIntagmatsk odnos nasuprot asocijativnim po Saussureu
408n
SI ntagmcmau Pikeovoj teorji 361
SI nta, flozofka -: po Morrisu 425; po Camapu 427
SI nta, lingvistika -: u doba aleksandrijaca 14; raoj - e od
poetka ovog veka do zasnivanja generativne gramatike 450-
,53; generativni prstup u - i 454, 458-463; -u sedamdese
lim godinama 455-456
I ntcmau teoriji G. A. Zolotove 673, 673n
I ntakRa fowarcu teoriji G. A. Zolotove 673
1I ntcmau teoriji Marineta 332
Sintematika, nauka o sintemi 332
Sintetiki, - govor 223
Sistem: postavljanje - a u centr ispitivanja nauke X vek 119:
teorija o jeziku kao -u, osnovica stkturalne lingvistie 323
Sistemski poredak tematskih uloga i adverbijala 686
Skala delikatosti (engl. scale of delcac) u Hallidayevoj teo-
riji 568
Skala eksponencije u Hallidayevoj teorji 568
Ska raga u Hallidayevoj teoriji 568
Skolastika gatia: odlike - e 27
Skolijati iz epohe aleksandrijaca 14
Slobodni preditk modtor po prakim generativistima
639
Slot (engl. terin) v. otor
Socijalan - a uslovljenost prh jezikh ispitivanja 1-6; teorija o
- oj fnciji jezia, osnovica stkturalne lngvistike 237
Socijala lingistika v. sociolingvistika
Socijali dijalekti u amerikoj lingvistici 582
Sociolingistia: predmet prouavanja - e i odnos prema dr
gim disciplinaa 580-581; poeci - e u SA 582; faktori koji
su uslovili dalji raoj - e 583; raoj - e u Evropi 584; - u
sedamdesetim godinama 585; teme koje obrauju - 586-
502; najnoviji raoj - e 604
Sociologija jeza nauprot sociolingvistici 580n
Socioloka lingvstia u okvrima fancuske lingvistike kole
169
Socioloka stistia v. stilistika
Spektograf u fonetkim ispitivnjima 229
Sphota u tradiciji indijskih gramatiara 23
Sreeni ker prvila u teoriji Chomskog 462
Stadijalnost Marrova teorija -i 207
Stambaum" teorja v. biolok naturaliza
Standadna teorija Noama Chomskog posmatrana i hronolo
ke perspektive 620
Statika lingstia v. sinhronina lingvistika
Statistika lingvistika v. kvantitativna lingvistia
Stenogja, doprinos - e uvoenju statistikog metoda u je-
zika ispitivanja 485
Stepen bainosti u Hallidayevoj teoriji 568
Stlistiki kriticizam Lea Spitera 180n
Stitka, raliite koncepcije - e: klaina - 172; socioloka
172: individuana - 173; kolektivna - 173; opta - 173; - u
duhu shvatnja harardske kole 175: idealistika - Lea Spit
zera 180; tracionalna (Ballyjeva) - 271
Stohastiki proces u teoriji inforacije 507
Statcija jezika: semiotika - po Wegener 423n
Statciona gramatika: zanivanje - e 558; sutina Lamb-
ve teorije 559-561 : najnoviji rvoj 562; - interpretirana kao
"kognitivna lingvistika" 563: interesovanje za - u 563
Stratu u Lambvoj teoriji 559
Strkta: - sistema u centr panje nauke X veka 1 19: - u
Hallidayevoj teoriji 568
Struktam: - u nauci X veka 119-121; prihvatanja - a u
lingvistici 137-138
Stla lgstika: teorijska osnovica - e 237-238: ka
rakteristike raoja - e 239-241; osnovne kole - e i njihov
meusobni odnos 241-244: - u SSSR 244; osnovni prgram
- e sredinom ovog veka 245; korisnost - e 247
Stuktje radijaleg tipa (engl. rdial stctung) 638n
Subjekat: pojam - a u duhu Platonove koncepcije 10: - osve
tljen iz perspktive prototipske teorije 607
Su u Sgallovoj teoriji 546
Supletivzam: fenomen - a i problem proizvoljnosti jezikog
znaka 255
Supstanca: - nasuprot fori po Hjelmslevljevoj teoriji 397: u
Hallidayevoj teoriji 569
Supsttucija, metodoloka procedura u stkturalnoj lingvstici
245: primena -e u okvir raraivanja distribucionalima 35
2
Supstt, jeziki - 190
Svojsto konstitentnosti u vienju R. l.ngackera 644
kola sematia MIT-a 633

kol sematia Zapadne obale 633

Tagema u Pikeovoj teoriji 361; - u Sgallovoj teoriji 546
Tagmemi po Pikeu 361
Ta u Labvoj teoriji 560
Ta (engl. wve) u tgmemici 361
Titigkeit (nem. terin) u "gramatici koja se tie sadrine" 574
Tekstuala gamatika (tektualna lngstika): zasnivanje - e
594: glavne teme i koncepcije - e 595-598; izgledi - za dalji
raoj 599; - u osamdesetim godinaa 616
Tekt lingvst u Hallidayevoj interpretaciji 569
Tektogatki nivo semantikog strkturiranja 686
Tektogmatik nvo u Sgallovoj teoriji 546
Tektogatika, usvjanje termina - 546n
Tema nauprt remi 324; - u generativnoj gramatici 628
Tematka uloga (9 uloga) u novoj teoriji Chomskog 628
Tematske uloge osvetljene i ranih uglova 651-658
Teorja '' sa crom": njeno zasnivanje i osnovne teorijske p
stavk 626
Teorja inforacije: oblast ispitivanja - e 498 - u temeljima
kibmetikh studija 499-502; znaaj usvajanja teorijsko-me
todolokih principa Romana jakobsona u - 502-505; tekovi
ne - e na polju teorije i metoda 505-523
Teorja o distbuianoj morologiji (engl. dis trbu ted mor
phology) 689
Teorja o uprvljaju i povezivaju (GB teorija) : njeno zasnl
vanje i osnovne teorijske pstavke 629
Teorja optosti (engl. Optimaty Teor) 680-682
Teorja talasa, Schmidtova - 64
Teorija verovatoe, principi - e primenjeni pri put na jezi k
481
Teorije povezivaja (engl. lg theores) 654n
Terinale jednice u Haysovoj teoriji 543
Tezaus u maAini za prvoenje 495
Tip doganja (engl. event-type) - nov sintakiko-semanli tkl
pja 654
Tipologija, lngistika -: pri rdovi u duhu Steinthalove teori
je 82: zasnivanje - u X veku 130
Tipov lekikosintakik kategorja u teoriji '' sa crtom"
626
T-polje v. transfonaciono plje
Tradicionalna lngvisti u porenju sa strkturalnom 125-
126
Transduktor u Sgallovoj teoriji 546
Transfor u

Transforacija: rliita interpretacija - e u teoriji Chomskog i
u teoriji Harrisa 459
Trasforacionala Chomskog v. generativna gramatika
Trasforacioni test u amerikoj lingvistici 364n
Trasforaciono polje (T-polje) u

Trsforaciono polje bez konekcije u
aumjanovoj teoriji
555
Trsforaciono polje sa konekcijom u
aumjanovoj teoriji
555
Trsforaciono polje sa semikonekcijom u
aumjanovoj te-
oriji 555
'fraskodiranje u teoriji informacije 512
Traspozicija po Ballyju 274
Tranzitivost u vienju kognitivista 645
l Jktaje jezika v. meanje jezika
l J loga, koncept - e u sociolingvistici 589
l l ltimna ivarjatita u strkturalnoj lingvistici 511
I J niveralizam u grmatici: u doba skolastike gramatike 27; u
doba "port-royalaca" 38; u XIII veku 41
l l nutranja jezik fora u Humboldtovoj teoriji 71
l l rbaa dijalektologija u amerikoj lingvistici 582 i 591
l l rbani dijalekt u aerikoj lingvistici 591
l l zorak, jeziki - po Sapir 342-345
Vakuumske cevi u fonetkom ispitivanju 228
Valentost u sintaksi 453
Vantage Teor (engl. terin) 641
Varijacije u jeziku: njihova interpretacija u poljskoj lingvistici
163; njihova interpretacija u okvirma sociolingvistike 591
Vidljiv jezik u fonetkim ispitivanjima 229
Vosslerova kola v. estetski idealizam u lingvistici
Vrednost rei po Saussureu 263
Vrste rei po Aristotelu l l
Wave (engl. terin) v. tala
Weltanschauug: teorija - a kao osnovca humbldtima 72;
problem - a u amerkoj lingvistici 3 73
Whorfjask relativa u savremenoj lingvistici 696, 696n
Whorfova teorja v. antropoloka lingvistika
Zakoni u kompativnoj gramatici: Grimmov -55: Vemerov - 97
Znaenjsk kategorja v. semantika ktegorija
Znaenjsk sistem v. semantiki sistem
enevska kola: zasnivanje - e 269; osnovne odlike - e 270;

Ballyjeva teorija 271-276
SKENICE
Arens-Sprachwissenscha = Hans Arens, "Sprachwissenschaf der
Gang ihrer Entwickung von der Antie bis zur Gegenwar"
Minchen 1955 (ll id. 1969)
Bloomeld-Language = Leonard Bloomeld. "Language". New
York 1933.
CFS = aopis "Cahier Ferdinand de Saussure" (izd. "Societe
Genevoise de Linguistique", Geneve)
For Roman Jaobson = zbrik "For Roman Jakobson - Essays
on the Occasion of His Sixteith Birthday'' The Hague 1956
IA = asopis "Interational joural of American Linguistics"
(Baltimore)
Lg = aopis "Language" Ooural of the Linguistic Society of
America, Baltimore)
Portraits ofLinguists. = "Porraits ofLinguist. A Biogrphical Sour
ce Book for the Histor ofWester Linguistics 1746-1963", knj.
I i ll. izd. Thomas A. Sebok, Bloomington - Indiana Univerity
Press 1966.
8th Prceedings = zbri "Proceedings of the Eighth Interati
onal Congress of Linguist" (Oslo 1958)
SIL = aopis "Studies in Linguistics" (Noran, Okla.)
TCLC = aopis "Travaux du Cercle linguistique de Copenhague.
(Copenhague) .
TCLP = aopis "Travaux du Cercle linguistique de Pragu e"
Trends = zbrik "Trends in European and American Linguistics
1930-196", Utrecht-Antwerp 1961.
Va = aopis ''oprosy jaykoznanija" (Moskva)
Zvgincev-istorja jayk = V. A. Zvegincev. "Istorija jaykoznanija
Xi Xvekovvoerkh i izvleenijah" knj. I i ll. Moska 1960.
CITIRI ROVI
Abrham l van Gelderen 1997: Werer Abraham and Elly van Gel
deren (eds), Syntactic probles -problematic sta /ingui
stischeAbiten 2741, Tibingen, Niemeyer.
Akhenvald l Dixon 1998: Alexandra Y. Aikhenvald andR. M. W. Di
xon, Dependencies btween grmmatical systems, Lnguage
Vol. 74, No l, 56-78.
Anderson 1992: Stephen R. Anderson, A-morphous morholog,
Cambridge, Cambridge University Press.
Aprsjan 1996: Apec.H 1 . .., UEHHTh l ,OPO)Th o cnosape
CHHOHHMOB, PycucmuKa, C1aeucmuKa, HHOoeeponeucmuKa. C6op
HUK K60-1emwo AH opeR AHamoRbeeula 3aUJHRKa, MocK sa, Pocui
CKa aKaCMHJ HayK, HHCTHT}T CJaBJHOBC.leHHJ H 6aKaHHCTHKH,
436-450.
Aronof 1994: MarkAonof, Morholog by itsel, Cambridge M,
MIT Press.
Barbsa et alt. 1998: Pilar Barbsa, Danny Fox, Paul Hagstrom,
Marha McGinnis, David Pesetky (eds.), Is the Best Good
Enough Optimality and Competition in Synta, The MIT
Press.
Barker 1998: Chris Barker, Episodic -ee in English: A thematic role
constraint on new word formation, Language Vol. 74, No 4,
695-727.
Beard 1995: Robrt Beard, Lexeme-morpheme bae morpholog:
A general theor ofinfection and word foration, Albany N,
State UniverityofNewYork Press.
280 Citirani radovi
Berlin l Kay 1969: Brent Berlin and Paul Kay, Baic Color Ten :
Teir Univesalit and Evolution, Berkley and Los Ageles,
University of Califoria Press.
Berlin l Kay l Merreld 1991: Brnt Berlin, Paul Kay, and Willia
R. Merrifeld, Te world color sure, Dalas, Academic Publica
tion of the Summer Institute ofLinguistics.
Bierisch 1987: Manfed Bierisch, Semantik der Graduierng,
Grammatische und koneptuele Apekte von Dimensionsa
djektive, Berlin, Ademie Verlag, 91-286.
Bierisch 1988: Manfed Bierisch, On the Grammar of Local Pre
positions, Synta, Seantik und Lexikon, - Wolfgang Match,
Ilse Zimmeran (r.), Berlin, Akdemie Verlag, 1-65.
Bierisch ISchreuder 1992: Manfed Bierisch and Robr Schru
der, From concept to lexcal items, Cognition 42, 23-6.
Blake 1930: Frank R. Blake, A semantic analysis of cae, Cu re volu
me of linguistic studies (Language monographs 7, Baltimor,
34-9.
.
Boguslawski 1988: Adrej Boguslawski, Inherently tematic and
rhematic unit of language, Travau du Cercle Linguistique de
PragueN
Boguslavski 1996: H. M. lorcmCKHi, Ciepa oeucmBU JeKCU"e
CKUeOUHU, MocKaa
Bondarko 1984: A. B. lmuapKo, (HKJUOHabHa zpcamuKa, Je
HHHra.
Bondarko 1991: Alender V. Bondarko, Functional gammar. A
field approach, Amsterdamhiladelphia, Benjamins.
Bokovi 1997:
eljko Bokov, Te Synta ofNonfnite Comple

metation. A Economy Aprach /inguistic Inquir Mono
graph 321, The MIT Press.
Bresnan 1994: Joan Bresnan, Locative inverion and the architec
ture ofuniverag-ar, Lnguage- Vol 70, No l, 72- 1 31 .
Bresnan l Kaner 1989: Joan Bresnan andjonni Kaner, Locati
ve inversion in Chichew: A cae study of factoration in gram
ma, Linguisticlnuir20, 1-50.
Bresnan l Mchomb 1995: joan Bresnan and Sam A. Mchomb,
The Lexical Integrit Principle: Evidence from Bantu, Natural
Lnguage and Linguistic Teor 13, 181-254.
Chomsky 1982: Noam Chomsk, Some concepts and consequen
ces of the theor of goverment and binding, Linguistic Inqui
r Monograph 6, Cambridge Mass.
Chomsky 1995: Noam Chomsk, Te Minima/ist prgram, Cam
bridge M, MIT.
Chomsky 1998: Noam Chomsk, Minima/ist inquiries. Te fame
work /IT Occasional Paper in Linguistics 15/, Deparment of
Linguistics and Philosophy, MIT, Cambridge, Mas.
Corrigan 1991: Robrta Corrigan, Sentences as categories: Is there
a basic-level sentence?, Cognitive Linguistics 2, 3-35.
Culicover l jackendof 1995: Peter W. Culicover and Ray jacken
dof, Something else for the binding theor, Linguistic Inquir
26, 249-275.
Culicover l jackendof 1997: Peter W. Culicover and Ray jacken
dof, Semantic subrdination despite syntactic coordination,
Linguisticinquir28, 195-217.
Deane 1996: Paul D. Deane, On jackendofs conceptual seman
tics, CognitiveLinguistics 7, l, 35-91.
Dixon 1994: R. M. W. Dixon, Erativity /Cambridge Studies in Lin
guistics 69/, Cambridge, Cambridge Univerity Press.
Dow 1989: David D. Dowty, On the sementic content of the no
tion of"thematic rle", Properties, types and meaning, Genna
ro Chierchia, Barbara Hall Partee and Raymond Turer (eds.),
Dordrecht, Kluwer, 69-129.
Dow 1991: David Dowty, Thematic proto-rles and arument se
lection, Language, Vol. 67, 547-619.
Epstein l Horstein 1999: Working Minima/ism, ed. by Samuel
David Epstein and Norbrt Horstein, The MIT Press.
282 Citirani radovi
Fillmore 1968: Charles Fillmor, The cae for cae, Univesals in
linguistic theor, Emmon Bach l Robrt Hars (eds.), New
York, 1-88.
Fillmore 1982: Charles Fillmor, Frame semantics, Linguistic in
the moring ea/m, Seul, Harhu, ed. by the Linguistic Society
of Korea, 11 1-137.
Fillmore 1985: Charles Fillmore, Frmes and the Semantics of Un
dertanding, Quadei di Sentica 6, No 2, 222-253.
Fillmor l Atkins 1992: Charles}. Filmore, Berl T. Atkins, Toward
a Frme-Baed Lexicon: The Semantics of RISK and it Neigh
br, Frames, Field, and Contrats. New Essays in Seantic
and Lexcal Oraniation, Ed. by Adrienne Lehrer and Eva Fe
derKttay, Hillsdale New Jerey, 75-102.
Fillmore l Kay 1993: Charles Fillmore and Paul Ky, Constrction
Grammar Coursebook, Univerity of Califoria, Berkley.
Firba 1992: Jan Firba, Functional setece perspective in writ
te an spoke communication. Studies in English language,
Cambridge, Cabridge Univerity Press.
Foley l vn Valin 1984: W. A. Foley, R. D. van Valin, Functional
Syta an Universal Grammar, Cambridge.
Fox 1999: Danny Fox, Economy and Seanticlnterretation /in
guistic Inquir Monograph 351, The MIT Press.
Garret 1990: Andrew Garret, The origin of NP split ergativity, Lan
guage Vol 66, No 2, 261-296.
Goldbr 195: Adele Goldbr, Constructions: A construction
gammar apprach to arument strture, Chicago, Univer
sity of Chicago Press.
Goldsmith 1995: Handbook ofphonological theor, ed. by John
Goldsmith, Oord, Blackwell.
Goossens et alt. 1995: L. Goossens, P. Pauwels, B. Rudka-Ostyn,
A. M. Simon - Vandenbrgen, J. Vanpars, By Word ofMouth.
Metaphor, Metonymy and Linguitic Action in a Cognitive Pe
spective, Amsterda.
Grepl l Krlik 1998: Miroslav Grepl a Petr KarHk, Sklaba etiny,
Olomouc.
Pravci u lingvistici I 283
Grimshaw 1990: Jane Grimshaw, Aumet Strcture, Cambridge
Mass, MIT Press.
Gregorczykowa 1995: Renata Gregorcykowa, Wprowadenie
do semantykijezkozawcej, Warszawa.
Hajiova 1993: Eva Hajiov, /ssues ofsetece strcture and dis
course patte, Charles University.
Hajiova 1999: Eva Hajiova, Aktualni lenli vty a rstavba pro
mluvy,
etina - univera/a a speciika, Bro, Masarkova

univerita, 47-54.
Hajiova 2000: Eva Hajiova, Presupozice, alegace a akomodace,
etin- univea/a a speciika 2, Brno, Massarkova uni

verita, 123-129.
Hajiova l Panevova 1996: Eva Hajiova and Jarmila Panevova,
Functional generative description and its Praguian roots, Te
Prague Buletin ofMathematical Linguistics 65-66, 21-28.
Hajiova l Partee l Sgall 1998: Eva Haj iova, Barbara Hall-Partec,
Petr Sgall, Topic-Focus, Articulation, Tripartite Strctures,
and Semantic Contet, Dordrecht.
Hajiova l Sgall 1999: Eva Hajiova md Petr Sgall, Quanrifers and
focus in an underspecifed deep strcture, Te Prague Bulletin
ofMathematical Linguistics, 72, 5-9.
Halle 1997: Morris Halle, Distributed Morphology: Impoverish
ment and Fission, M working in linguistics 30: Papers at the
interface, Department of Linguistics and Philosophy, MIT,
Cambrdge, Mass, 425-449.
Halle l Marant 1993: Morris Halle and Alec Marant, Distrlbuted
Morpholog and the pieces of infection, Te View from Buil
ding 20: Essays in Linguistics in Honor ofSylvain Bromberger
ed. by Kenneth Hale and Samuel ) ay Keyser, Cambridge Mass,
MITPress, 1 11-176.
Hansen 1994: Bjor Hansen, Determinatorenserialisierng in den
slavischen Sprachen. Ein typologisch-kognitiver ErkHrngs
vorschlag, WienerslawistischerAimanach, Band 33, 1 19- 128.
284 Citirani radovi
Harder 1991: Peter Harder, Linguistic meaning. Cognition, inter
action and the real world, Nordic joural ofLinguistics 14,
1 19-140.
Harder 1996: Peter Harder, Functional semantics. A theor of
meaning structure and tese in English, Berlin.
Harman 1993: Conceptions ofthe human mind; Essays in honor
ofGeore A Mile, ed. by Gilbr Haran, N. Y. , Lwence Erl
baum Associates.
Heine 1993: Berd Heine, Auiliaries; Cogiti-ve forces and
grammatica/iation, NewYork, Oford University Press.
Heine 1997: Berd Heine, Cognitive Fountions ofGrammar,
New York/Oord, Oford University Press.
Ine las l Zec 1993: Sharon Inkelas and Draga Zec, Auiliar Reduc
tion without Empty Categories. A Prosodic Account, Working
Papers ofthe Corel Phonetics Laborator 8, 205-2 53.
Jackendof 1983: Ray Jackendof, Seantic and Cognition, Cam
bridge M, MIT Press.
Jackendof 1990: Ray Jackendof, Semantic Strctures, Cambridge
Mas, MIT Press.
J ackendof 1992: Ray J ackendof, Languges ofthe Mind- Essays
on Mental Representation, - Cambridge M, The MIT Press.
Jackendof 1996: Ray Jackendof, Conceptual semantics and cog
nitive linguistics, Cognitive Linguistics 7, l, 93-129.
J ackendof 1997: Ray J ackendof, 7e architecture ofthe language
faculty, Cambridge, Mas, MIT Press.
Johnson 1987: Mark Johnson, 7e Body in the Mind: 1e Bodily
Basis ofMeaning Imagintion, and Reaon, Chicago, U niver
sityofChicago Press.
Johnson l Postal 1980: D. E. Johnson, and P. M. Postal, Arc Pair
Grammar, Princeton, New Jersey, Princeton Univerity Press.
Kakridis 1998: Yannis Kidis, Metaphor and Metonymy; a Dialec
tical Perspectiv, Queri di semantica 2, 355-362.
Pravci u lngvitici II 285
Kmp l Rossdeutcher 1994: H. Kmp and A. Rossdeutscher, Re
marks on Lexical Strctur and Discoure Reference Strcture
Constrction, 1eoretica/Linguistics 20, 97-165.
Kl 1994: Stanislaw Kl, Le concept d'as-pect et la strc
ture notionnale du verb, Studia kognitywne l Etudes cogniti
ves l Warszawa, Slawistyc-nyosrodekwdawnicy, 21-41 .
Kenstowic 1994: Michael Kenstowic, Phonolog tn generattve
grammar, Oxord, Blackwel.
Kiparsky 1982: Paul Kiparsky, Lexical Morphology and Phonology,
Linguistics in theMoringCalm, J.-S. Yang (ed.), Seoul, 3-91.
Labv 1973: William Labv, The bundaries of words and their
meanings, Ne Ways ofAnalysing Variation in English, Wa
shington, Georgetown University Press, 340-373.
Laof 1977: George Lakof, Linguistic Gestalts, Papes fm the
thirteenth regionl meeting Chicago Linguistic Society, Chica
go, Illinois, 236-287.
Lakof 1987: George Lakof, Wome, fire and dangeru things;
What categories reveal about mind, Chicago, Univerity of
Chicago Press.
Lakof l Johnson 1980: George Lakof and Mark Johnson, Meta
phors We Live By, Chicago, Univerity of Chicago Press.
Laof l van Oosten 1977: George Lakof and Jeanne van Oosten,
Subjects and Agenthood in English, Papers fom the thireenth
regional meeting of Chicago Lingui-stic Societ, Chicago
Illinois, 459-479.
Langacker 1987: Ronald W. Langacker, Foundations ofcognitive
grammar, Vol. l. 1eoretica/ perequisites, Stanford, Stanford
Univerity Press.
Langacker 1988: Ronald W. Lngacker, A view of linguistic seman
tics, Topic in Cognitive Linguistic, B. Rudzk-Ostyn (ed.,
Amsterda, Benjains, 49-90.
Langacker 1990: Ronald W. Langacker, Concept, Image and
Symbol. 1e Cognitive Bais ofGrammar, Berlinew York,
Mouton de Gryter.
286 Citirani raovi
Langacker 1991: Ronald W. Langacker, Foundtions ofCognitive
Grammar, Vol. II. Descriptive Aplication, Stanford C, Stn
ford Univerity Press.
Lngacker 1993: Ronald W. Langacker, Reference-point constrc
tions, Cogitive Linguistic 4, l , 1-38.
Langacker 1997: Ronald W. Langacker, Constituency, dependenc
and conceptual grouping, Cogitive Linguistic, Vol. 8, l, 1-32.
Lee 1996: Penny Lee, 1e Whoi theor complex; A criticl recon
strction, Amsterdam, Benjains.
Lehrr 1990: Adrenne Lehrer, Prototyp Theor and Its Implica
tions for Lical Analysis, Meanings and Prtotypes. Studies in
Linguistic Categortion, Sava L. Tsohatidis (ed. ) , Lon
donewYork, 368-381.
Levin 1993: Beth Levin, English veb e/ases and alteation, Chi
cago, Univerity of Chicago Press.
Levin l Rappapor-Hovav 1995:: Beth Levin and Malka Rappaport
Hovav, Unaccusativity at the sn-ta-lexica/ semantics
interae, Cabrdge M, MIT Press.
Lindvale 1998: Ann Lindvale, Transitivity in Discourse. A Compa
ron ofGreek, Polish and Swedish (ravaux de ('Institut de
Linguistique de Lund 3 7 l, Lund, Lund Univerity Prss.
Luc 1992: John Luc, Lnguage divesity and thought: A refor
mu/ation of the linguistic relativit hypthesis, Cambridge
Univerity Prss.
Luteier 1997: Rolf Peter Luteier, Gegensinn in Lexikologie und
Lexkogrphie, Linguistische 1eore und /exikographische
Pras, Symposiuvortrdge, Heidelber 1996, Tibingen, Ma
NiemeyerVerlag, 155-169.
MacLaur 1995: R. E. MacLaur, Vantage theor, Language and the
Cogitive Contra/ ofthe World ed by John R. Taylor andRo
brE. MacLaur, Berlin, Moutonde Gryter, 231-276.
McCarhy l Prince 1994: John McCarthy and Alan Prince, The
emerence of the unmarked, Optimality ofPrsodic Morbo
log, NELS 24, Amert, UniverityofMassachusetts, 333-379.
McCarhy l Prince 1995: john j. McCarthy and Alan S. Prince, Faith
flness and redu plicative identit, Papers in optimality theor,
ed. by Jill N. Beckman, Lura W. Dickey, and Susan Urbanczyk
/Universit of Masachusett occaional papers in linguistics
18/, Aherst, M, 249-384.
McGregor 1997: Willia B. McGregor, Seiotic Grammar, O
ford Univerit Press.
Muhin 1980: A. M. MyxHH, CuHmaKce.Huu aHaU3 unpo6Jea ypoeHe
U JbKQ, JeHHHrp3
Newmeyer 1998: Frederck J. Newmeyer, Language For and
Language Function /Language, Speech, and Communication
Seres/, The MIT Press.
Padueva 1999: E. B. nayteaa npHHUHD KOMD03HUHOHOCH B He
<opMabHOH ceMaHKe, Bonpocb JbK03HQHW, No 5, 3-23.
Panevova 1978: Jarmila Panevova, Inner participants and free
adverbials, Studies inMathematica/Linguistics. 6, 227-254.
Panevova 1996a: Jarila Panevova, Referenni platnost elido
vanych aktanr ( nkterm otikim koreference), Aafora w
strkture tekstu, Warszawa, 23-3
Panevova 1996b: Jarila Panevova, More Remarks on Control,
PragueLinguisticCirclePapers, Vol. 2, 101-120.
Panevova 1998: Jaila Panevova, Jet k teorii valence, Slovo a
slovesnost 59, 1-14.
Panevova 1999: Jarila Panevova,
eski reciproni zajmena a

s loves na valence, Slovo a slovesnost 6, 269-275.
Panevova l Sgall 1998: Jaria Panevova l Petr Sgall, Verbal Cate
gories, Meaning and Tpolog, Typolog ofVerba/ Categories.
Papers presented to Vlaimir Nedjalkov on the occaion ofhis
70th birthdy, ed. by Leonid Kulikov and Heinz Vater, Tibin
gen, 205-213.
Parons 1995: Terence Parons, Thematic Relations and Argu
ments, Linguistic InuirVol 26, No 4, 635-636.
Pederon et alt. 1998: Eric Pederon, Eve Dauziger, David Nalkns,
Stephan Levinson, Sotaro Kt, Gunter Sen, Semantic Typo-
288 Citirani radovi
log and spatial conceptualization, Lnguge Vol. 74, No 3,
557-589.
Perlmutter 1978: David Perlmutter, lmprsonal pasives and the
unaccusative hypothesis, Berkele Linguistic Societ 4, 157-
189.
Petter 1998: Marga Petter, Getting PRO under contrl, The Hague,
Academic graphics.
Prince l Smolensky 1993: Aan Prince and Paul Smolensk, Opti
mality Teor: Constraint interaction in geerative gram
mar, Cener for Cognitive Science, Rutgers Universit, and
Computer Science Department, Univerity of Colorado
Pustejovsky 1995: james Pustejovsky, Te Geneative Lexicon,
Cambridge Mass, MIT Press.
Pustejovsky 1998: James Pustejovsky, The Semantics ofLexcal Un
derspecifcation, Folia Linguistica. Acta Societatis Linguisti
cae Europaeae XXI/3-4, 323-347.
Radovanovi 1995: Milorad Radovanovi, Prak kola u novome
rhu, Zborik Matice srske z filologiu i lingvistiku,
XX III/2, 213-219.
RUika 1999: Rudol RUika, Control in grammar and pragma
tic: A cross-linguistic study, Amsterdam, Benjains.
Sadock 1991: Jerold M. Sadock, Autole:ical snta: A theor of
paralel grammatical represetations, Chicago, University of
Chicago Press.
Scharf 1989: A. Scha, Quantum Measurement and the Program
for Unity ofScience, Philosopby ofScience 60, 601-623.
Schlesinger 1995: ltchak M. Schlesinger, Cognitive space and lin
guistic cae: Seantic and sntactic ctegories in English,
Cambridge, Cambridge University Press.
Sgall 1992: Pet Sgall, Underlying stcture of sentences and its re
lations to semantics, Wieer Slawistischer Almanach, Sander
band 33, 273-282.
Pravci u lingvitici D 289
Sgal 1994: Pet Sgall, Meaning, Refernce and Discoure Patters,
1e Prague Schol ofStrctural and Functional Linguistic,
Ph. Luesdor.f(ed.), Amsteram, Benjamins, 277-309.
Sgall 1995: Petr Sgal, Subjectpredicate and topiCfocus, 1e Mo
scowLinguistic]our/ 2, 361-370.
Sgal 2000: Petr Sgall, Semantika a pragmatk v jaydch nnych
typi,
etina - universa/ia a spcika 2, Bro, Masarkova

univerita, 10-113.
Sgall 1 Bemov 1 Hajiova 1996: P. Sgalli, A. Bemov and E.
Hajiova, Remarks on the semantic features of caes and prp
sitions a related to synta, Toward a e/cu/us ofmeaning, E.
Andrews and Yishai Tobni (eds.), AsterdaPhiladelphia, Be
njains, 71-82.
Silverstein 1976: Michael Silvertein, Hierarchy of features and er
gativit, Grammaticl categories in Autralian languages, ed.
by R. M. W. Dixon, Canbra, Australian Institute of Ariginal
Studies, 1 12-171.
Stasen 1997: Leon Stasen, Intransitive Predication, Oord, Ca
rendon Press.
Sweeter 1990: Eve E. Sweeter, Frm Etolog to Pragatic;
Te Mind -A-Body Metaphor, Cambridge, Cambridge Univr
sity Press.
Tarlanov 1999: 3ap TapnaHOB, CmaHo6eHue munolocuuupyccozo
nped!O:eHUR U e e OmHOleHUU K 'mHOrWOCOrUU, neo33BO,CK.
Taylor 1989: John R. Taylor, Linguistic cateortion. Prtotpes
in Linguistic 1eor, Oxord, Clarndon Prss.
Trugott 1989: Eliabth Traugott, On the rise of epistemic mea
nings in English. An example of subjectifcation in semantic
change, Lnguge65, l, 31-53.
Weblhuth 1995: Ger Webluth, Govement and binding
theor and the minima/ist prgram, Oord and Cambridge
M.
Wechsler 1995: Stephan Wechsler, Te seantic bais ofaru
met strcture, Stanford, C CSU Publications.
29 Citirani radovi
Wierbick 1985: Anna Wierbick, Lexicogapb and Conceptual
Alysis, AnnArbr, .aroma.
Wierbick 1988: Anna Wierbicka, Te Seantic ofGrammar
/tudies in Language Companion Series 18/, Asterdamhila
delphia.
Wierbick 1996: Aua Be)( 6HUW, f3bK, KyR&mypa, lo3HaHue,
MocK Ba.
Wilas 1991: E. Willias, Radial stcturing in Hausa leicon: A
prtoty analsis of Hausa 'eat' and 'dn', Lingu, 85, 321-
340.
Vsevlodova 1997: M. B. BceBono.o& YpoBHH oprH33HH npe.
nO)( CHHJ B paMKa YHKIH3LHO-OM}HK3THBHOU npHKnalHOU
Mo.enH J3LIK3 BecmHUK MocK06CKozo yHu6ep3umema. CepU l
JOJOZ 9. (UOOZ, l , 53-66.
Vsevolodova l Kotvickja 1999: M. B. BceBono.oBa, 3. e. KoTBHU
Ka, 0 no.ne>ll CM H K3TeropHH npH'HHOCH B pyCCKOM J3LIKC (K
BOnpocy O HCKOTOpLI xapaKepHCTHK8 pycCKOro JLJKOro C03Ha
HHJ B KouuenUHH A. Be)( 6HUKOH), BecmHuK MoKoecKozo yHu6ep-
3Umema. CepU 9. (UOJOZ 5, 66-88.
Wunderlich 1997: Diter Wunderlich, CUSE and the Strctur of
Verbs, Lingistic Inuir 28, l, 27-68.
Zec 1997: Draga Zec, O prozodijskoj strktur ri, ]uosloven
sk flolog LIII, 35-58.
Zolotov 1967: r. A. 3onoTOBa o CpyKe npoCoro npe.nO)( CHH B
pyccKoM J3LIKE, BonpocH, J3LIK03Ha.HJ, No 6, 90- 1 O l .
Zolotov et alt. 1998: r. A. 3onOTOB8 H. K. OuHneHKO, M. 1. CH.lO
poBa, KoMyHHKaTHBHW rpaMaHKa pycKoro J3LIKa, MocKaa.
SADRJ DRUGE KJIGE
Trei deo
JEZIK ISPITNAJA U X VKU
(DODATAK
GENERA TIVI PRISTUP JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
MATEMATIKA LINGVISTIKA KVANTITATIVNOG
(=NEALGEBARSKOG KAKTER) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Kvantitativna (statistika) lngvstia . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Teorja inoracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Ma isko prevoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
ALGEBARSKA LINGVISTIKA NELINERNOG
(ANAITIKOG) TIPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Kategorijama grmatika identiftkacionog tipa . . 7 4
Kategorjama grmatika zanovana na principi-
ma matematike teorje skupova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
292 Sarj
Grmatika zavisnosti i prjektivnosti . . . . . . . . . . . . . . . 82
Sgallov gene rtivi prtp jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
aumjanov aplikativo-genertivi model . . . . . . . 90
STRTIFIKCIONAGRMATIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
NEOFIRTHIANSKA LINGVSTIKA REPREZENTO-
VANA"GRATIKOMSKI KTEGORIJA" . . . . . . . . 107
"GRTIKA KOJA SE TIE SADRINE" . . . . . . . . . . . . . . 1 17
SOCIOLINGVISTIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
TEKSTUANA G RAMA TIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
POGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
LINGVSTIK U DEVDESETIM GODINAA . . . . . . . 179
REGISTAR IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
PREDMETNI REGISTAR 249
SKENICE 277
CITIRNI ROV 279
Izdanje BIBLIOTEK X VK Buleva Nikole Tesle 6, Zemun,
IGOJA
TAPE, Studentki t 13, Beogrd i KJI
E
K
UG, Makedonska 5, Beogrd. Za idavae: Ivan
olovi,
a
ko
igoja i ore Stojanovi. Urednik: Ivan
olovi. Obrada na
rauna: Miroslav Nikanovi. Korektor: Slobdan Markovi.
tmpa:
igojatapa. Tira: lOOOprimer. Beograd2001.

CIP - KaorHJiUHja y ny6nHKiUHjH
Hapo.Ha 6H6nHoTeKa Cp6Hje, Jeorpa
801(091)
HBHl, MH.lKa
Pravci u lingvstici. 2 l Mil Iv. - 9. izd. dopu
njeno pglavljem "Lingvistika u devdesetim go
dinaa". - Zemun : Biblioteka X vek ; Beograd
:
igoja tampa, 2001 (Beogad :
igoja tampa) .
- 292 st. ; 17 cm. - (Biblioteka X vek ; 73/*)
Tir 1000. - Napomene uz tekt. - Registri.
Bibliogrja: str. 279-290
ISBN 86-7562-02-
a) JHHrBHCHKa 6) lpaBUH
ID=92668172

Milka Ivić - Pravci U Lingvistici II

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milka Ivić - Pravci U Lingvistici II

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTK

. Filmor", Va No 3, 1973, 1 17-124.

tefan", Ljubljana: IS Porio P-280, Maj

to ble naim danima, tim su znaajniji rzltati

ezdesetih godina objavljene su u SSSR t znaajne

oveiji mozak i nerni sistem ragirju na oba nai

to je vie rdundantnih ele

uvni Hockettov prz Shannonovog i Weavrvog

ehoslovakoj (grpa P. Sgalla, P. Pithe, M. Tei-

aumjana i njegove sardnike, mada i

aumjan spada meu naj

aumjan je bio meu prima u SSSR koji je s oduevlje

aumjan nao aplikativo-generativim modelom.

aumjan se, uostalom, blie upznao i sa drgim radovima H.

esto, na primer, naglaava koliko smatr vnim Cu

aumjan u potpunosti prihvta teorjsku postavku mo

to se lingvstike tie, nivo konstrkata trba

aumjanov aplikativno-genertivni model slui u piom

aumjan i njegovi jednomiljenici gaje na

aumjanovog modela ispo

aumjan s prvom naglaava da generativ

aumjan rje dve vrte

aumjan, meutim, uvodi u svoju

aumjanovoj teorji slue utvri

aumjan je svoju teoriju izloio pri put na jed

aumjan u knjizi "Filosofskie voprsy

ezdesetih godina ugled brtanske lngvstike veo

vajcarac, ali nasta

vejcer ('oprosysociologii jayka vsovremennoj ameri

vejcer, nudei i svoja originalna reenja: A. D.

vejcer "O mikro

tavie, odrena vta kompetencije se mor odnositi i na

lanak je prtampan u zboriku

zovnju onoga to zapaa, nije len spoznaje o primanju

ibreg. "Bibliografja radova o presupzicijama u je

olkovskij, ''Tolkovo-kombinatomyj slovar'

ikako lingistiko drtvo organizovalo

injenica je, meutim, d Chomsky svoj "minimalizam" ne

eljko Bokovi, u knjizi Bokovi 1997, uspeno

to se tie onih za funkcionalim opredeljenih

na dolian je nain osvetljen to

iobava, A. S. 67, 92, 107

uli K 449, 531, 548

ahmatov, A. A. 200, 285n

aumjan, S. K. 141, 244, 248,

erba, L. V. 197, 198, 507n

rejder, Ju. A. 484

vedov, N. Ju. 453, 457

vjcer, A. D. 580n, 586n, 593

olovski, A. K. 446, 449, 614,

aumjanovoj teoriji 554

aumjanove teorije 549; sutina teorije 550-555

aumjanovoj teoriji 553

aumjanovoj teoriji 554

aumjanovoj teoriji 553

aumjanovoj teoriji 550

aumjanovoj teoriji 555

aumjanovoj teoriji 553

aumjanovoj teoriji 553

kola sematia MIT-a 633

kol sematia Zapadne obale 633

aumjanovoj teoriji 555

aumjanovoj teoriji 555