Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
1, 2, 3

1, 2, 3

Ratings: (0)|Views: 90 |Likes:

More info:

Published by: Марина Рајич on Oct 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/24/2013

pdf

text

original

 
Marina Raji 
č 
 
Osnovi Farmakologije 
 
1. PREDAVANJE 18.10.2010.DEFINICIJE LEKA
 
Prirodna ili sintetiĉka supstanca ili smeša supstanci koja moţe da se upotrebi u profilaktiĉke,
terapijske ili
dijagnostiĉke svrhe;
 
 
Proizvod za koji je nauĉnim putem ili postupkom utvrđeno da se u određenim koliĉinama i na određen naĉinmoţe koristiti za suzbijanje i leĉenje bolesti;
 
 
Farmaceutski uobliĉena forma lekovite supstance za primenu kod ljudi i ţivotinja
 
PODELE LEKOVA
Prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, supstance koje ulaze u sastav lekova, pa time i lekovi, mogubiti:
 
humanog porekla 
krv, derivati i proizvodi od krvi
 
ţivotinjskog porekla
 
 
ţivotinje, delovi organa, ćelije,
sekreti, otrovi, exkreti, krv i proizvodi od krvi
 
biljnog porekla 
biljke, delovi biljaka, sekreti
 
mikrobiološkog porekla
 
mikroorganizmi i genetski modifikovani organizmi
 
hemijskog porekla 
elementi, minerali, hemijski proizvodiPrema istom zakonu, lekovi se dele u nekoliko grupa:
1)
 
gotov lek 
 
lek koji se stavlja u promet u određenoj jaĉini, obliku i pakovanju, pod određenim nezaštićenimimenom (koje je odredila SZO) ili trgovaĉkim imenom koje je odredio proizvođaĉ
 
2)
 
magistralni lek 
 
izrađen je u apoteci na osnovu magistralnog recepta za određenog pacijenta
 
3)
 
galenski lek 
 
izrađen u tzv. galenskoj laboratoriji apoteke u skladu sa vaţećim farmakopejama ili vaţećim
magistralnim formulama i namenjen je za izdavanje i prodaju pacijentima
4)
 
veterinarski lek 
n
amenjen je za upotrebu samo kod ţivotinja
 
5)
 
lek iz krvi 
 
proizveden je iz humane ili ţivotinjske krvi
 
6)
 
imunološki lek
 
 
moţe biti za humanu ili veterinarsku medicinu, vakcine, serumi, specifiĉni i nespecifiĉni
imunoglobulini, toxini, alergeni...
7)
 
radiofarmaceutski lek 
 
gotov lek ili lek pripremljen neposredno pre upotrebe koji sadrţi jedan ili više
radionuklida namenjenih za medicinsku primenu
8)
 
tradicionalni lek 
 
moţe biti zasnovan na nauĉnim principima, izraz je tradicionalnih pristupa (tradicion
alnibiljni lekovi)
9)
 
homeopatski lek 
 
izrađen je od proizvoda, supstanci ili jedinjenja koji ĉine homeopatske sirovine u skladu sahomeopatskim naĉinom izrade, po metodama PhEu, ili vaţećih farmakopeja u nekoj od zemalja EU
 
10)
 
premix 
farmaceutski oblik vete
rinarskog leka namenjen za mešanje sa hranom ili vodom za ţivotinje
 Podela lekova prema sastavu
 
prosti lekovi 
 
sadrţe jednu aktivnu lekovitu supstancu
 
 
sloţeni lekovi
 
 
sadrţe dve ili više aktivnih lekovitih supstanci
 Prema
 jaĉini dejstva i naĉinu ĉuvanja
(Ph.Jug.IV)
razlikuju se:
 
Remedia indiferenta
 
 
lekovi relativno slabog dejstva, obiĉno se ĉuvaju na policama, bolesnik ih sam sebi
dozira, mogu biti i u slobodnoj prodaji
 
Remedia separanda
 
 
lekovi jakog dejstva, ĉuvaju se odvojeno od drugih lekova, ime im moţe biti ispisano
crvenim 
slovima na beloj podlozi, mora se znati maximalna dozvoljena doza (bilo pojedinaĉna, bilo dnevna)
 
 
Remedia claudenda (venena)
 
 
lekovi veoma jakog dejstva/otrovi, zdaju se podeljeni u doze, ĉuvaju se
odvojeno od drugih,
pod kljuĉem, poznate su maximalne dozvoljene doze (pojedinaĉne/dnevne).
U ovoj grupi razlikujemo:
 
opojne droge (paragrafici
§
) 
se ĉuvaju odvojeno u metalnim ormarima i pod kljuĉem, izdaju se prema Zakonu o
proizvodnji i prometu opojnih droga
 
radioaktivni preparati 
se ĉuvaju prema posebnim propisima, tu spadaju radiofarmaceutici, oznaĉeni su
crvenim 
trouglovima na ţutoj podlozi
 
 
lekovi osetljivi na vlagu i svetlost 
se ĉuvaju u dobro zatvorenim tamnim posudama, na suvom i tamnom mestu(to je obiĉno prostorija sa dobrom ventilacijom i izolacijom, a ne friţider ili neki vlaţni podrum/magacin)
.
 
Marina Raji 
č 
 
Osnovi Farmakologije 
 
Prema
naĉinu primene i nameni
razlikuju se:
1)
 
Lekovi za 
spoljašnju upotrebu
 
mogu ispoljiti lokalno dejstvo, ali i sistemsko (kada se sa mesta primene
resorbuju i deluju na nekom drugom mestu), primenjuju se na koţu i sluznice nosa, oĉiju, usta, vagine,bešike...
 
2)
 
Lekovi za unutrašnju upotrebu
 
uglavnom ispoljavaju sistemsko dejstvo nakon resorpcije, ali mogu imati ilokalno dejstvo ako se ne resorbuju
3)
 
Zavojni materijal 
 
sluţi za nanošenje leka, imobilizaciju, ĉišćenje rana, zašivanje rana...
 
4)
 
Dijagnostiĉka sredstva
 
 
namenjena otkrivanju karakteristiĉnih promena i bolesti
 Prema konzistenciji tj. agregatnom stanju postoje:
 
ĉvrsti
oblici lekova
 
poluĉvrsti
oblici lekova
 
teĉni
oblici lekova
 
lekovi u oblikugasa/para/aerosola Lekovi koji dobijaju dozvolu za promet mogu biti:
A.
 
Lekovi koji se izdaju samo na recept 
 
mogu se izadati pacijentu samo na osnovu vaţećeg recepta koji izdaje
lekar, stomatolog ili veterinar, ili na zahtev zdravstvene ustanove
B.
 
Lekovi koji se izdaju bez recepta 
 
imaju malu toxiĉnost, veliku terapijsku širinu, bezbednost u doziranju,
minimaln
e interakcije, ĉije su indikacije dobro poznate pacijentu, korisniku sluţe za samoleĉenje. Nazivaju se
OTC preparati (
Over The Counter 
), tu spadaju antireumatici, vitamini, minerali, nenarkotiĉki analgetici,antihistaminici, laxativi, neki kozmetiĉki proiz
vodi koji se prodaju samo u apotekama.
C.
 
Lekovi sa psihotropnim i narkotiĉkim dejstvom
 
 
sadrţe opojne droge ili psihotropne supstance. Premameđunarodnim konvencijama iz ove oblasti, izdaju se u skladu sa specifiĉnim reţimom izdavanja određenim u
dozvoli za njihovo stavljanje u promet.Anatomsko-hemijsko-terapijska (ATC) klasifikacija lekova 
zasniva se na šifri od 7 slovno
-
brojĉanih znakova kojioznaĉavaju svaku supstancu ili kod kombinovanih lekova, svaki kombinovani pripravak lekova u prometu. Tih
sedam znakova daju 5 nivoa klasifikacije lekova:
1.
 
Anatomski nivo oznaĉava se jednim velikim slo
vom, lekovi su svrstani u 14 osnovnih grupa prema organskomsistemu gde prvenstveno ispoljavaju svoje delovanje (A-digestivni trakt i metabolizam,B-krv,C,D...)
2.
 
Za drugi nivo se koriste dva broja, upućuju na podruĉje primene lekova iz jedne grupe (C
01-lekovi za oboljenjesrca, C02-antihipertenzivi, ...)
3.
 
Bliţe određivanje grupe leka, dodaje se jedno veliko slovo (C01
A-
kardiotoniĉni glikozidi)
 
4.
 
Još jedno slovo koje uţe oznaĉava terapijsku grupu kojoj lek pripada (C01A
A-glikozidi digitalisa)
5.
 
Dva broja koja oz
naĉavaju hemijski nivo, tj internacionalno nezaštićeno ime leka (C01AA
05-digoxin)
FARMAKOPEJA
Najviši sluţbeni akt koji predstavlja knjigu propisa o lekovima
-
sadrţi propise za njihovo spravljanje (izradu),utvrđivanje (potvrdu) identiteta, ispitivanje kvaliteta, kao i propise za njihovo doziranje i ĉuvanje. Danas je u zemlji
na snazi peto izdanje (
Pharmacopoea Jugoslavica
2000, Editio quinta
;
Ph. Jug. V),
 
koje predstavlja prilagođeni
prevod Evropske farmakopeje iz 1997. godine
(Ph. Eur. III).
Farmakopeja se sastoji iz dva dela, podeljena u 3knjige:
 
Prvi deo predstavljaKnjigu 1 
koja, pored predgovora i uvoda, sadrţi 5 poglavlja:
 
opšte napomene
 
metode i analize
 
materijali koji se koriste za izradu ambalaţe i kontejneri
 
 
reagensi
 
opšta poglavlja
 
 
Knjige 2 i 3predstavljaju monografije
MATERIAE MEDICAE 
, koje su razvrstane u pet celina:
 
monografije lekovitih i pomoćnih supstanci
 
radiofarmaceutici
 
droge
 
zavojni i hirurški materijal
 
 
vakcine, serumi i derivati krvi
 
Marina Raji 
č 
 
Osnovi Farmakologije 
 
Sadrţaj
monografijeo leku:
 
Naslovi monografija su na srpskom jeziku, dok je ime leka u podnaslovu na latinskom jeziku
 
Grafiĉka strukturna formula, sa molekulskom formulom i relativnom molekulskom masom
 
 
Definicija medikamenta, uputstva za izradu, ispitivanje osobina, identifikaciju, ispitiv
anje stepena ĉistoće,ĉuvanje, oznaĉavanje, ...
NAZIVI LEKOVA
 
Hemijsko
ime 
 
ne koristi se u svakodnevnom radu lekara i farmaceuta jer je suviše sloţeno. To je opisno
ime za hemijsku strukturu leka
 
Međunarodno
 
nezaštićeno
ime 
 
određuje ga odgovarajuća komisija SZO za latinsku, englesku, francusku irusku verziju. Ovo ime postoji za svaku terapijsku supstancu. Oznaĉava se skraćenicom
rINN(
recomendedInternational Nonproprietary Name
), naziva se i
generiĉko ime, što nije u potpunosti taĉno jer
 genus
na
latinskom znaĉi rod ili porodica, tako da bi to bilo kao zbirno ime za više srodnih supstanci, a ne za jednupojedinaĉnu supstancu. Nezaštićeno ime odgovara latinskim imenima iz farmakopeje, pa se naziva još i
oficinalno ime
, piše se malim poĉetnim slovom.
 
 
Zaštićeno
ime 
 
pod patentnom zaštitom farmaceutske inustrije za pojedine proizvode. Ista supstanca moţeda se pojavi pod više zaštićenih imena, tzv. „paralela“. Piše se velikim poĉetnim slovom.
 
RECEPT
(Praeceptum)
Predstavlja
pismeno uputstvo za spravljanje i izdavanje leka koje lekar šalje farmaceutu. Pored lekara receptmoţe da propisuje i stomatolog ili veterinar. Za ispisani sadrţaj recepta je odgovoran lekar, a za spravljanje lekafarmaceut. Deo recepta koji sadrţi podatke o leku, obliku leka, uputstvo za spravljanje i pakovanje, koliĉini lekapiše se latinskim, a uputstvo pacijentu na narodnom jeziku. Na jednom receptu se moţe propisati samo jedan lek
za samo jednu osobu. Postoje tri osnovne forme pisanja recepta:
1)
 
Formula Magistralis (FM)
 
 
lekar propisuje sve što je potrebno za spravljanje leka, navodi imena i koliĉinesupstance, naĉin spravljanja, oblik leka i naĉin izdavanja. Ime potiĉe od latinskog imena lekara
(magiser medicinae)
jer lekar u potpunosti sastavlja recept, odn.magistralni lek. 
2)
 
Formula Officinalis (FO)
 
 
naĉin propisivanja lekova i lekovitih preparata koji se nalaze u farmakopeji. Lekar
propisuje oficinalno ime leka iz farmakopeje a farmaceut spravljagalenski leki izdaje prema propisima izfarma
kopeje. Danas se ovom formulom propisuju lekovi prema svom generiĉkom (nezaštićenom) imenu, pa seona naziva i formula za generiĉko propisivanje leka.
 
3)
 
Formula za gotov lek (specijalitet, 
FG)
 
 
za propisivanje lekova koji se izrađuju i pakuju u odgovarajuća
 
pakovanja u fabrikama. Oni dolaze u promet pod zaštićenim imenom proizvođaĉa i izdaju se u originalnomfabriĉkom pakovanju. Lekar propisuje zaštićeno ime preparata, naglašava oblik leka i dozu. Ovo je danasnajĉešći naĉin propisivanja.
Nezavisno od formule koja se koristi, svaki
recept se sastoji iz sledećih delova
:
 
Inscripto (superscriptio)
 
 
zaglavlje ili naslov recepta, sadrţi osnovne podatke o pacijentu, bolesti, kao i
podatke o zdravstvenoj ustanovi gde se lek propisuje i lekaru.
 
Invocatio (praepositio)
 
 
deo recepta koji se piše sa leve strane skraćenicom
Rp.
 
od latincke reĉi
recipe
štoznaĉi uzmi.
 
 
Ordinatio (praescriptio)
 
 
glavni deo recepta u kom se propisuje lek i koliĉina doze
 
 
Subscriptio
 
deo recepta u kojem se nalazi uputstvo apotek
aru za spravljanje i izdavanje leka, piše se nalatinskom. Ako na receptu nisu oznaĉene doze, veliĉina pakovanja i sl. apotekar će pacijentu izdati lek u
najmanjoj dozi i najmanjem pakovnju
 
Signatura
 
 
deo recepta koji sadrţi uputstvo za pacijenta i piše s
e narodnim jezikom, kratko uputstvo pacijentukako da upotrebljava lek
 
Nomen medici 
 
 
ime, potpis i peĉat lekara je deo kojim se završava recept
 
 
 Adscriptio
 
deo recepta za evidenciju apoteke koja je izdala lek, odnosi se na cenu pojedinih sastojakaLekovi se mogu propisivati kao:
A.
 
Nepodeljeni
lekovi slabijeg, skoro indiferentnog dejstva
B.
 
Podeljeni lekovi 
lekovi jakog dejstva

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->