Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Žorž-Bataj-Nice-i-Faust

Žorž-Bataj-Nice-i-Faust

Ratings: (0)|Views: 39 |Likes:
Published by splitko

More info:

Published by: splitko on Oct 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/20/2013

pdf

text

original

 
Žorž BatajNIČE I FAUST 1. Niče i Dr Faust Znamo da je
Doktor Faustus
, poslednji roman Tomasa Mana, uizvesnom smislu predstavlja Ničeov život romansiran pod pozajmljenimimenom. Ali taj „život kompozitora Adrijana Leverkina, koji je ispričao jedan od njegovih prijatelja", daleko od toga da rasvetljava filozofov lik:on čak zamagljuje njegove crte, i otuda nas primorava da ih jasnoobeležimo. Moris Kolvil je mogao napisati: „S Doktorom Faustusomsama Ničeova osoba, živ čovek, čovek od krvi i mesa, nameće seromanopiscu, polarizuje priču, određuje opšte uređenje novog romana.Ovde se više ne radi o uticaju tema, već je Tomas Man transponovaosam Ničeov život u postojanje kompozitora Adrijana Leverkina." Treba,ipak, reći da elementi izvučeni iz Ničeove biografije određuju crte lika izromana samo na shematski način. Tomas Man je nedavno objavio esejgde veoma precizno navodi okolnosti pod kojim se Niče morao zaraziti.U
Doktoru Faustusu
, ova priča iz eseja preuzeta je ponekad i od reči doreči. Opšte je prihvaćeno, i Tomas Man to priznaje, da Niče toj bolesti(sifilisu) duguje gubitak razuma: Adrijan Leverkin je i sam pogođenopštom paralizom, i za njega, kao i za Ničea, lagano napredovanjebolesti predstavlja lagano i neprestano mučenje; kao i kod Ničea, igotovo u istim godinama, njegov razum je podlegao. Kao i Niče, i on jeumro jednog 25. avgusta, posle dvanaest godina bezumnosti.Ipak, Niče je umro 1900, a Leverkin 1940. godine. Izuzmemo li, konačno,srednjoškolske studije u „
Kaisersaschern
", koležu sličnom onom uŠulpforti, i započete, ali i ubrzo napuštene studije teologije, kao ibezuspešni pokušaj stupanja u brak, koji podseća na petljavine sa LuSalome i Paulom Reom, učinilio mi se da se, sve u svemu, pojedinostipriče Tomasa Mana jasno udaljavaju od biografije pisca
Vesele nauke
.Da nije tih važnih činjenica, koje, međutim, imaju ograničen značaj,možda niko ne bi ni pomislio da upoređuje karaktere ova dva lika.Timpovodom, Moris Kolvil piše: „Mnogo bi se toga moglo reći o sličnostimai srodnostima duha koje se mogu uočiti između Ničea i njegove replike,Leverkina. Nemamo dovoljno mesta da bismo nabrojali mnoštvopojedinosti iz romana gde se u rečima likova potvrđuju čisto ničeovskanačela. Bilo bi lako pokazati da đavo, koga Tomas Man uvodi kaoličnost, drage volje podržava tezu o volji za moć ili je parodira - i da,kao i kod Ničea,život opisan u
Doktoru Faustusu
ne zna za moral, nebrine se o moralnim postupcima...; da se dobro ovde isključivo naziva„cveće zla". Ovo nimalo ne protivreči činjenici da se većina događaja uživotu i karijeri, kao i temeljne intencije Ničea i Leverkina, rezlikuju.
 
Leverkinu ostaje stran osećaj istorijske misije, apsolutne moralne bedei apsolutne potvrde filozofije prevrednovanja svih vrednosti. A naročito,Niče je veoma daleko od ugovora s đavolom, koji, mada nevoljno,predstavlja Leverkinovu sudbinu.Složen lik koji otuda nastaje svakako usebi sadrži nešto proizvoljno, i zaista neprijatno. Naročito, Paul Re izromana, Rudolf Švertfeger, bio je, pre susreta s Mari Godo (drugom LuSalome) Leverkinov homoseksualni ljubavnik. Ne znam da li se TomasMan poziva na verodostojno predanje (a to je slučaj s posetamamladog Ničea jednoj Kelnskoj javnoj kući: Paul Landsberg, koji je bioprofesor u Bonu, jednom mi je povodom toga pričao o predanju kojekruži ovim univerzitetom, a koje je veoma blisko priči Tomasa Mana);Ničeova homoseksualnost je, nesumnjivo, izmišljotina! Moguće je,međutim, da ta izmišljotina postoji samo u duhu čitalaca: Leverkinovahomoseksualnost nema nikakve veze s Ničeom, a isto važi i za jošhiljadu različitih crta: rođenje na imanju u Tiringiji, smrt na imanju uplaninama Bavarske, muzičke teorije bliske Šenbergovim, ili smrtsinovca, veoma malog deteta... Ali uopšteno, pederastija je neprestanobila proklinjana; naročito u Ničeovom životu, ona veoma kasno uvodinešto potuljeno, bedno, blisko temeljnoj crti koja stvarnog čoveka - koji je još bedniji - suprotstavlja liku iz romana: Leverkin je, međutim,istinski prokletnik, koga posećuje đavo, čije je on vlasništvo i za kojega je vezan ugovorom.Ambiciozna namera Tomasa Mana možda je bila dastvori lik onako kako to ponekad čini mitologija ili legenda, koja dodajecrte jednog junaka nekom drugom, prenosi ih sa stvarnog nalegendrani lik. Naslov romana upućuje na poslednje - i najdramatičnije- od svih Leverkinovih muzičkih dela: očigledna je namera da se ovajpotonji stavi kao nastavak Dr Fausta.Posle paralelizma koji je otkrioMoris Kolvil, Ženevjev Bjanki ukazuje na drugi, možda još tešnji... snajstarijom povešću o Faustovim pustolovinama,
Volkbuch
iz 1587.godine. „Ne samo što je", kaže nam ona, „poslednje muzičarovo deloneposredno nadahnuto poslednjim poglavljima
Faustbucha
, nego je iceo Leverkinov život preslikan iz postojanja koje nudi legenda oukletom čarobnjaku. Cele rečenice iz
Faustbucha
zaista se nalaze uromanu Tomasa Mana, i od samog početka saznajemo da je Leverkin,poput Fausta iz legende, „bio sin poštenih i pobožnih tirinških seljaka";i druge pojedinosti se slažu, a naročito to što je kompozitor, koji svremena na vreme pribegava arhaičnom jeziku bliskom onom izFaustbucha, i koji na tom jeziku razgovara s đavolom, prožet magijombrojeva i u matematičkim odnosima muzike traži nešto drugo, a nečulno uređenje zvukova...Očigledno je da je u pitanju sažaljenje, koje Tomas Man priznaje u eseju, i vezuje ga za divljenje, ali koje ga je bolnonagnalo na prezir, i navelo ga da pomeša Ničeov lik sa Faustovim, kakobi ga sveo na mit volje koja je žrtva svoje prekomernosti.„To jemešavina divljenja i sažaljenja. Ovo dvostruko osećanje nikada me nijenapustilo." To je poreklo
Doktora Faustusa
: Niče je preoblikovan, ali nakraju predstavlja samo mit, mit o porazu, o katastrofi duha: to su
 
nemoć i očajanje bezbožne volje čije granice izuzetan čovek moraprevazići.Veoma tačno i istančano, ne ustupajući predpojednostavljenjima, Tomas Man je povezao Ničeovu bolest i njegovgenije, kao što povezuje i Leverkinovu bolest i genije. „Radi se", kaže,„o tome da se sazna ko je bolestan: jedan pošteni imbecil kod koga jebolest zbilja lišena bilo kakvog duhovnog ili kulturnog aspekta, ili jedanNiče, jedan Dostojevski." Ali ovaj osećaj mere ni u čemu ne ublažavaoštrinu konačnog suda. Niče je od Zaratustre hteo da napravi „ 'čin'pred kojim bi svi drugi ljudski činovi izgledali mali ili relativni, kadatvrdi da ni Gete, ni Šekspir, ni Dante ni na trenutak ne bi mogli disatina visinama ovog dela, i da duh dobrote svih velikih duša zajedno ne bibio u stanju da proizvede ni jednu jedinu Zaratustrinu besedu".. Ovimpretenzijama Tomas Man, prividno s razlogom, suprotstavlja siromašnerezultate. „Zaratustra", kaže on, „taj zloduh bez lica i bez tela, taj vođapovorke koji na svojoj beskarakternoj glavi nosi venac od ruža smeha,sa svojim 'Očvrsnite!' i svojim nogama plesača, nije ostvarenje, negočista retorika, sumanuta igra reči, izmučen glas i sumnjivo proroštvo,senka nemoćne grandezza, često dirljiva i gotovo uvek bolna, avet kojaposrće na ivici rugla..." Tomas Man je čak toliko ubeđen u besmisaoovih prekomernih napora, da piše: „Ko Ničea uzme za ozbiljno, od rečido reči, ko mu poveruje, taj je izgubljen." Niče je, konačno, samogenijalna inteligencija koju je bolest ogolila i njegovim bližnjimaponudila prizor koji je zanimljiv koliko i, na primer, požar na imanjuusred noći. Niče više nije, nikada nije ni bio ništa drugo do dirljiv oblikbesmislice: „Lik krhkog i divljenja dostojnog tragičara koji se diže sredbljeska oluje istorije." 2. Niče i mit o pobeđenoj Nemačkoj Povrh toga, Tomas Man je sklon da povezuje nesreće svog junaka snesrećama Nemačke... U meri u kojoj predstavlja transfiguracijuNičeovog života, Leverkinov život prenosi život onoga prvog u vremeratova, to jest urušavanja Nemačke. Priča, koja se pripisuje jednom odmuzičarevih prijatelja, navodno je napisana tokom drugog rata, i brigeoko sadašnjeg trenutka, koje ga teško pritiskaju, mešaju se sdogađajima iz prošlosti.Uistinu, teško bi bilo poreći da su u Nemačkojmnogi ljudi iz Ničeovog učenja uzeli ono što ih je dovelo do toga da serado upuste u rat. Istorijski, posledica je zanemarljiva: povest TomasaMana opisuje sveopštu radost koja je doslovno eksplodirala kada jeobjavljen rat 1914. godine. Niče, očigledno, s tim nema nikakve veze.Ali jedan vidovit aspekt njegove filozofije, strogo uzevši, slaže se shitlerizmom. Daleko od toga da Tomas Man na tome insistira. Čak jespreman da s Ničea spere ljagu te optužbe koja je postala banalna.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->