Catia V5 Od Fred Karam I Charles Kleismit

loteka
THOIVI
_ ,SON
ll(
LEAR
NING
Izdav<lc:
Kompjuter Bibliolekil
Vlildan3 SiceviCa 19
32000 Cacak
tel/fax: 032/320-140,232.32:2
Vojvode Stepe 34 1\-35,
I3cogr3d
tel: Oll/309-G9-(J6
Teimci-raCUlli:
155-847-88
205-817410
e-Inail:
kombib@cUDU.Yll
internet:
www.kombib.(o.ytl
Urednik
I\hhai!o J Solajic'
Za izdavacil, direktor:
Mlhailo J Solajic
Prcvod:
Konmovic
Lcktura:
)ev{ovic
KOriLe:
SaAa Prudkuv
Slog i inliek,:
Zura Hadujevlc
Ana PeSie
Ivana Petronijevi{
Znak Kompjuter biblioteke:
Milos :-"-lilosavljevic
Stamp a:
llSvetlost" Cacak
Godina izdanja:
2004
lzdanje: rrva
Using CATIA V5
Fred Karam & Charles Kleismit
"Authorized trans-lation from English language edition
pUblished by Thomson Learning", Copyright 2004.
All right No part of this book may be reproduced
or lrilnsrnitted in any form or by means, electronic or
mechanical, including photocopying, recording or by any
informJtion st01-age system, without permission
from the Publisher.
i\utorizovani prevod S;1 ellfileskog jezika edicije u izJanju
111O!11S()Il Learning, Copyright 200.-.1,
Sva prava zadrzal1a. Nije J02voljeno da nljedan deo OVe
lmiige bude reprodukov;lIl ili snimljen 1\:1 bilo lzoji iii
bilo kojim dektromkirn iJi mehanickim,
llkljLlcujuci fOlOkopiranie, snimanje iii drugi sislem
informclcij(\, bel. Jt)zvok izdavJ.c<i
Zaslitni znad
Kumpjute!" Biblintekl i Leaming', Sli pokusati dil U
{)voj kniiz\ rilzgranice :,\'e zastitne oznake od opisnih term ina,
pratdi uznaka vdikilTI s\ovim<1
,\utor 1 izdav,lC suuCinili vel ike Ilaporl:: u priprcrni ove knjige,
ciji je saJrzaj ZJSDOV<l11 11,} posiednjel1l izdanju
Delovi rukopisa Sli muzda zasnov;mi na predizdanju
softverJ dobijl'llUg oJ str<llle proizvodilCa, Autor i izdaV<lc nc
daju nika\,vc f',arancije u pogkdli komp1ctnosli ili tacnosti
n(]vod,) iz ave knjige, nili prihv<ltiliu i\,a\wu odgovornost za
perfOrrl),lI1Se iii g\lhi!l(e, odnusno osteecnj,1 l1ilstaja kilO
dircktna ill indirekt[1<J posledica \wriscenja inforl1l;]oja i1.
ovc knjige
Posveta
Moioj Slipruzi Ciln'stine i nlOj(J]' ,1iI'T1O" deo' H"",," I . AI I
J ",dill exameru
- Fred Karam
2il moju supmSII Tru.d)" "oj,/ me je lwei< ilrllbri/a i pochil/\Iilla
Ilepr I ' (II. i },:ada je izgleddlo cia ]'e iivor "eo ilia
WI (m prell/ll I1Joj - volim te. I nlOjoj dec! Cmmerll i 1!l1i];
- li.(i5tll [IDlim st() sam vas Dtlle.
- Charles Kleismit
Zahvalnost
j{oristimo o\'u priliku da se zahvCllimo jednorn broil! Ijuui kuji su doprindi nast;lflku OVE' knjige
Pre S1.'eg'}, izrazavamo /lase postovanje premJ izd;lVJckoj kuc'i Delmilr Publishing, koja !lam jf'
pru2.iIJ priliJm da napisemo Olll! knjigu_ lako je pros/o nelmJilm goJina od lzL1Skil fld5C
pmlednje knjige, tlvideli smo da za ovu problelflJtiku [lostnji veliko irl!!:reso";ll1je na frzislu i
o'ictili Sf priuwranim da Citaocima pOlludimu nas;] iskw;tva
Zatim se zahvaljujerno ekipi kornpanijc Dehllilr II vezi Sil wilr1 aspf'ktirna i;:dav;J.llja Jmjige
U eldpll je bio ukljuccn i tim l(Oji je sa na!1lJ radio na p!elorllu i dizainu
knjige, II Imine su bili Dad! Bentley i Carol Leybil. Njihova st<1l11a PCHllOC, hrilbrenje i isrrajnns(
clali Sll /lam inspiraciju da 7.<1\,15"11110 OV<lj projebt.
rred se zcUlValjuje najv<lznijoj osobi u SV01tJ zivotu, supruzi Christine - njellil ljlJbav i poudka 'ill
IIlU omoguCili Uel kOll<1CllO zavrsi ovu knjigu. Ona 51? izuzetno zrtvovJI<1, duzvoJ jav;l)ufi rledl! da
provede mnoge veceri i vi ken de u realizaciji ovog plUjektJ Duguje joj lTtnogo, Z<Jto sto je divfl<J i
brizna SUpfUg<1 i m<ljk<1, puna Ijubavi.
2
o autorima
Fred Karam ie osnivac i predsednik kompanije Engineering Solid Sulutions, Inc., vode('e
kunsultantske \wll1p,lllije nJ poJrucju gradd Detroita.lllla 20 gallina iskustva II autu
induslriji, pri cemtl it: radio u velikim kompallijarna, kao S10 SLl General Motors, Chrysler Motors,
Par<Hneuic Technology Corporation i United Technulogy. Zavfsio ie Masioski fakulld n,\
Tdmoloskorn univerzitetu Lnvrencc, a osim sirokog znanja u prujektovanju rnasimkih
komlfllkcija. puseuuje is\mstvQ II proizvodnim tehnologiiama kilO SLD Sll livenje, ]zonnit',
brizgcHlje plilstike i brza izrada prototipuVd. Fred je VW1TId aktivan u zajednicarna konsnika
programa CATIA i Pro/ENGINEER, redovno izlaze radove !1.lIlJclOnalnim sasldncitna korisnickih
grupa, ;1 kuautor jC, osim knjige 0 prograrnu CATlr\, i nekolilw knjiga 0 prografllu
Pnl/ENClf.-JEER.
charles Kieismit it:' inzenju koli se b,wi CAD/CAM podrzanirn istrazivanjem i fazvojem u
lmJl1pan
i
ii Deirn!er Chrysler. Ima Jeceniju i po islmstva u razvoju pruizyoda "vezanih" za allto
inJ\lstriju, radeci pri tom u programima CAf!t\ V5, V4 i VPM i Pro/ENGINEER ClaVl1i1 ie osnb:J
za kontah kopmanije Ddmler Chrysler sa kompanijom Dassault Systeme5 \! SAD, FrilIlclls\wj i
Nelnilclmj
Sadriaj
Poglavlje 1
Poglavlje 2
Pocetak rada: (ATlA VS
Uvod.
Ciljevi
Tt:'hnDlogija program a CJ\TLA. V5
Podloga progrilma C,:-\TlA
integracija u \Nindows okruzenje
Povezivimje i ugradivdIlje objekilt<l
(Object Linking and Embedding - OLE)
Funkcije iseci, kopiraj i "nalepi" (cue CDpy i paste)
Kontekstualni i paJajuCi meniji
Tradicionalne palete sa alatima , .
"Povuci i pust!" (DragandDrop) funkcionalnost
S](facenice sa tastature
Osobine sistema CAllA V5 .
MoLlu] za skiciranje
Parametarski varijacioni modeler
Funkcionalnost asocijativnosti
Konfiguracije programa
P]atformske ](Onfiguracije
Namenski skupovi modlila
Skupovi paleta alal(l
Zaldjl1cak
Pitan)a lil prowrll znanja
Okrulenje programa CAT1A VS
Uvod.
Ciljevi
Pokretanie programa CAllA V5
Start meni
lkona na radnom delu ekran,l .
Tipovi dokurnenala u programu CAl1A V5 .
lIvod u graficko korisnicko okruienje .
IzgJed chana,
Zona za pomke i upite [8]
1
.2
.... 2
.3
.3
"
... 4
.5
.6
6
.6
6
.. ", .8
8
9
9
10
JU
12
i2
13
11
13
14
... ]4
14
15
15
.. ]5
........ 21
Priidgoc\ciwll1je korisnickog okruzenja .
Korisnicko okruzenje
Opcije 11 CATIA V5 okruzellJu
izbor, manipulacijil i metodi za postdvljanje pog!eda nd model
Tenninologij<l "w:zana" Z<l
Bir<llljE' objebta
Gled,mje i 1l1anipulilcij" objcktim<-l .
Zaldjucal,
Pitdnja za provenl zll,mja .
Poglavlje 3 Skup paleta alata za skiciranje
IJvoJ.
Ciljevi.
Uvod u okmienje za skiciranje
Ulazak II okmzenje za skicirallje
runkcionalnost okwzenja Zd skiciranje
AbU :La skicinmje
Ceollletrijski prom!
Vezbanja "vezana" ZJ skicir,mt profile
Operacije .
Veib'Hlja za operacije II okmz.:nju :t.a skicirdnje
Ogrdnic':llja ..
Vdbanja ZJ ograniecoja U ohuzenju 7.(1 skiciranje
Savui ZJ skiciranje
Ubdcitc novo tdo pre nego SlO n<lcrtate inicijalnu skicll
Crtajte jednostavne skicc
Ugradiv,mje flebibilnosti u sIdell
Interzti(tivno Inenjdllje LiimeJIzija ilJllmirdnjelll ogranicenjil
lzbegavajte 1"l(Jbljenja, zilobljtllt: j zdliOScJle Iviee
Zakljucak
Pil<lf1ja za proven! wdnj:;
Poglavlje 4 Simp paleta alata za kreiranje del ova
t!vod .
viii
Ciljevi.
Referentni dementi.
Referentne tacke
Referentne ravni
.. 23
23
.26
.. 37
38
38
13
.46
.46
. 47
47
47
. -Ill
.48
.49
49
. 54
.. 57
G3
.68
72
76
76
77
.77
.. T/
.77
77
78
.79
79
79
.80
.80
... 85
CAliA V5
Referentnc Iinije
Veibanja za [<ld sa refert'ntntlll eiemdltimil
Ceollletrijski tehnkkt ekmenti
TehniCki dementi b;lzirani nil skiciHlla {Sketched features) .
Vezbdlljd "vezan;l" La ekmente bazirane nel skicama
Cotovi tehnidd dementi (Dressup features)
Ekmenti b,lzirdni na povl'Sinam,l {Surfaceb,lsed
Element! tip.! Transform
Vebdllje "vezano" za e1eflleatc tipa tfamiorIn
Prdvllan niz otVOf,1 na nos.;cem bloku
Bulow operacije .
3D ogranicenja
Zakljuc<lk
Pit<lnja za prOVel1llnanja
Poglavlje 5 Organizacija rnodela
llvod .
Ciljevi .
Os nove rada S,I specitlkacionilll st;lbloIfl
Ime deJa
PodraZUlllcvane pOlllot"ne ravni (Default 1),Hum Planes)
Pourazumevano telo U okviru Ueld (Default PMt Body)
Tipovi tela
TeJo
Ot\'oreno trio (Open Body]
Prowreni postllpci za kvalitetno moJeliranje
Orgal1izilcii;1 teLl
Organizacii,\ tehnickih demt.'!lata .
i'Japol1lena 0 organizaciji
Vezbanja za krdranjc uelova
Vezbank Z',l krei[anjc ddoVJ broj 1: Z;l,stitna navlaka ruCice mellj<h'a
Vezbanje za kreifiHli.; de]()va broj 2: Drzac rll('ice tlH.'nj,\ci\
Primeri za vezbu
Primer 1. Dr.ska meniaca
Primer 2: Poluga rucice rnenjaca
Zaldjucak
Pitanja za proveru znanja .
. 94
98
102
1!l1
114
123
IJ7
137
... 1'1]
'"
]'1,1
1,15
].15
147
1'17
1,113
118
14M
ISO
15!
152
] 52
153
15.1
I
!()()
H,(,
JGG
lG()
194
218
218
... 219
220
. .. 221
Poglavlje 6 Robustno modeliranje , ....... , ... , ... , , ... , .' ...... , ..... ' . 223
LIvod .
Ciljevi.
.223
.223
ix
CATIA Vs
rl;l.ll Z<l kreaciju 1l1odela
Podelil modeL'!
Pocllite od jednostavnog .
lspitivanje flej(sibilnosti lllodda
Promene model;] "iz korena"
Olaksavilnjr nalmadllih ]1rom('[1.1
l\omp1e![Jos[ elemmata ..
Nivo "intcligcl)cije" ug!'<ldetlt' u element
Vdoanje modeliranja s ohzirolll Ilil prol1lCllC
bklju(<lk
Pitanj;] ZCl. proVefU 7.l1ilnja .
.224
221
.226
... 227
228
229
229
230
230
261
262
Poglavlje 7 Skup paleta alata za izradu iicanih i povrsinskih elemenata ..... 263
Poglavlje 8
x
Uvod
Ciljevi
,'..\etodi Zil l1lodelirilnje
Zaprt'll1insko (solid) llJodelir'\llje
P()v[sinsko Jllodeliranje
I-iibridno ll10ddimnje
j\,jogucnosti za fetc! sa povfsillilillil lJ prngramu CArlA V5 .
Skup paleta illat:\ WireJi-ame and Surface
SImp pilkta ala!;] Cener,llive Shape Design
SImp p<llela <lbla Freestyle Sh"jwr
SImp p<lleta <llata Automotive CI;lSS '/\'
Zii',llli i po\'lsinski lehnicki elementi
Zir"ni elementi
PovrsillSld dementi
Opn<lcije "\,eZ;Jlle" ;>;.1 :;'.l(;l!le i demente
Opn;tcije Joill i Healing
Operacije Splil i Trim.
Operncije ekslrnhuv<lllja
Trill1sfofmacije
Vezbanja za rad sa krivnlJJiI i pO\'dinillll<l
Vezb<lnje za rad sa krivatnil i ponsinallla oroj 1 Plaslj{'na !-Joca
Vezbanje Z<l r;ld sa krivaJ1l<l i broj 2 ("Jode! ventibtor"
Zilklju('ak
Pilanja za proveru zl1"nja .
26.1
2G3
26'1
.264
.2(A
... 265
2GG
,266
267
207
.. 267
.261"
2G3
274

, 2'79
281
282
.28,1
288
.231{
... 299
313
314
Skup paleta alata za rad sa sklopovima
Uvod.
............ , .......... 315
Ciljevi,
Olcruzenje 7." rad sa sldopovim"
SkuI' paletil alala ZJ [(lei Sil sklopovima
KorisniCl<o okmzenjc skupa palela alala za r(ld za sklopovimil
. 315
.316
. , 31G
... 316
.. 316
CATIA
Dokulllenti lipa
Sld.1p;mje kOlnponenatJ upotrcbolll pilkte ;11;1\,1 product Strllcture
t\OV<1 kornpunenta
Novi proizvod
Novi deo
Pastajcci! kornpOtlenlil
ZMnen<llmmpo]lcllte.
Promeflil redosleda upotrcholl1 stilblJ
Cenerillno l1urnnisanje
Se!e\<tivno uCit<1v{1nje
UprClvlj(ll1je prezentacij<lma .
Prezentilcij<1 delov(l .
OgfMlicilvanje i pozicioniLm]e
P<lieta ilbta Constraints
1J;lleta alata Move
f\bti z;\ allalizu sklopo\'ct
Pctll'ta ctlala SpiKe Analysis
Pa1eta ab!a Assembly [eetlme
Vezhanje: llpolreba skupa pa!eta alata za rad sa sklopovirna
Zakljucak
Pitanja za provem znanja ',,< . ,

Poglavlje 9 Skup pa!eta a!ata za izradu tehnickih crteza
Uvod.
Ciljevi
Uvod u i2radu tehnickih crleZ<I
,'vjelotii Zil izradu (('l1nickih crtel,a .
Skup palela <lJa[<l Zil izradu lelmickih Cf\('za (Drilftillg workbench)
Okmzenje 2;1 izr<ldu tehnickih crle7:;\
Dokumellti ertez;l
Praces izrildr llovOg nleii!
Metod "crl,,!, P" mod eli raj "
Hetod "modeliraj, P" utaj ,
Alali ZJ [ad sa tehnirkim (ne7.iI1la
PogJedi
Dimenzionisanje
NapotneDe (allnotations)
Kreir;:wje 2D geometrije ..
Veibanje za iZ[(lclu erlez,,: Crtez dela Bracket Gear Seleelor
Zakljucilk
Pitanja za pravem znanja ,
.31B
.. 318
319
.31')
320
.. 32()
321
321
323
.323
. 324
. 324

J2c>
334
3_17
, 338
. 343
343
363
3Gl
.. 365
]OS
363
%5
36G
367
367
.368
.3C;9
370
371
371
.373
.375
375
.377
... 387
... , 387
Indeks ...... " ... " .................... " ... " .......... " ..... 383
xi
Uvod
Ova knjiga treba da novom korhniku prograrnd CATV\ V5 i korisniku koji je do sada rduju na
ve!ziji V4 pruzi osnovna mania neophodna za rad, kroz prakticna isl([Jstvd i teoretske osnove
"vezane" za projektovanje pornocu tdHliddh e!t:[Ilenata, iii furmi (eng. fe.ature-based design) i
geornctrijsko moddiranje. Metodi i tehnike obradelli U ovoj knjizi treba da dupt"inesu
postizanju optimalne brzine ovladavanja pl'Ogramom u konteJ(SlU celokupnog p[Ocesa razvoja
pro!:.!:Voda.
Pristup i sadriaj
Najvazniji prindp koji novi korisnik programa CATIA VS treba da usvojl, a koji ie" prutkan" kroz
sildriaj ave knjige, predstavlja razumevanje naCina na koji se dolazi do robllstnih !DodeL} i kako
su elementi robustnih modeLl organizuv;mi kroz strui<lllfU lzv. "stabla specifikacije" Ovo je
kriticna stavka, zala sto je vcoma Vdzno razumdi osnove organizacije flloJda, pre nego sta Sf:
prede na naprednije mctode i Idmike.
Pristup
Sposobnast lIsvajallja koocepcije i izgradnje robustnih, I<lko izmcnljlvih moJda II kontekstu
- procesa razvuja proizvoda glavni je "gradevinski blok" za buJU(l! upotrcbu prugrama CATIA VS.
Struklura svalwg oJ poghlVliJ lJ ovoj knjizi trcba da CiWOCLJ zllaoje i vestine potrebne za
pocetak rada u pmgramu CATlA V5 i polazak "na put" ka napn:dnoj upotrebi programa.
CATIA Vs
Orgal1izilcijil pogl;w\ja ie takva cia 51" sadrbj sVilkog od niih OS];lnjil na sadri.aj prelhodnog,
prcwodeCi V;lS, na tilj llaCin, kroz osnove kreir;Jnj,l robllstnih model", skiopovil i tehnickih crleZJ,
krecuci Sf' oJ opstih b. spedfirni1ll znanjirna, oel jednoslilvnih do slozenijih kOllccpJta i tehnika
Povrh tOgil, poglavlja prate strukturu skupova pillelil aliltil (t'ng workbench), oel skupova pillet1.
kuje (_ine o\o-llzenje kog<J se olv,Uil rildn;l sf'sij;:! i kreiril geometrij<l, do simp;! pellet" Zil
lehnicko cn;lllje \I kome se \mrisle sve veStillc pozflilvilnj" ccioimpnog okruzenja progrfllllJ.
CAliA V5 eLl bi SI:' proizwJi jednostavno izmenljivi fildionifl,i ute?i
Saddaj
U Poglavjju I istrazlljernD strllkturtl i odlike sistemil CAll,\ VS, stt) trebil ,1a doprinese UPOZllil-
vdnju oluuzenj<l progralJlil CAT[A V5 (sesije. tipovi JolnlmellilLl, ){()risnicko gl'afi(:ko okwzenje i
rnenjanje oluuzenja) II Pugl;!v)ju 2. Png[<lv[je 2 pocinje pregledom strukt\lre skupnv<l p;lletil ,data
programa CATIA V:i, dok se II nareun'lfn pDg[avlj'lm<1 b;lVi[Jl() fJzlii'itim skupovimd paleta ala til,
prerna redosl('(lu koji na najbolji niH':in objasnjava kako se Illogu kreirati i organizovilli
fleksibi[nl. tj, jednostavllo izrnenljivi modeli
Poglavlje:-1 "poluivd" skup p<lletil alata za skieinll1je, OS!lOVl! za kreirimie modelfl, il u Poglavlju 4
prosiriCete svoj<1 Ul<lnja 0 skupu paleta alata ZJ istraz\ljucj simp paleta a]<lta za iZTadu
delov<l, Cijotn upotreborn se element! upotreborn paletJ za skici[;Hlje nadgrMlujll i l! kDlTle se
njim<l lfl<l!Jipuiise. ](i1da llCluc.ite kako cia kreiratc teiJnicke e1emente i delove, potrebno je da
steknete oSeCaj kako s(' org;Hlizuju komponente rnodela da bis!e lIlogli dOl na naibolji nacin
ostvarite svoju "projektrlllisku z<llllisilO" (eng. design intent), () knjoj re hiti reCi u Poglavliu 5,
Nakon sto stelmete praktifno znanje 0 urgflnizaciji modela, Pog[,lvlje 6 ce Vas uvesti II Shll obbst
robustnog modeliranjJ - sadrzi objilsllenje ovog pojmil i ilflJlizll projektanlsice z<1111isli. a bavi se
i iZmenJlIlil na projektll i postiZJnjelll fleksUJilnosti lllode[a, Dok se u pogl<1vlji!l1a 5 ! 6 dublje
bavimo osnOVanlil. II l'og),Wlill 7 se vraramo istrilzivimju okruzenja skupova pal eta i1latil progra-
ma CArlA V5 i ispitivanju pr,lkticlle primene organizacije Inodela, I'ObtlSlnosti i fleksibilnosti.
xiv
CATIA
Poglavlje 7 "poluiva" skupove pal eta aLtta za izrildu iic,lI1ih (linijskih) i povrsinskih eJemen;)!J,
dtne se dopunjuje opis skupa pal eta alata z" izril.du delova ci<lt u Poglavlju 4, kroz istraziv,mje
relacija izrnedl.l rnetoda za iic<lno i povrsinsko rnodeliranje i naCina na koji se oni mogu zajedllo
upotrehiti da bi 5e maksimizovalil urotleha vrednost, kako program a CATIA, tako i rnodelJ koje
U l'oglavJju 8 povezujerno razlii'ite pristure rnode!iranju, tehnike i teoretske osnove
opisane u prethoclnirn pogJOlvljima kroz istr(Lzivall)e skupa rilletJ JIClla za izradu sklop(wJ,
F)lT)OCU knga se spajaju sve komponent!" modela, U t('111 poglavlju cuno obraditi fllanipulaeiju
okruzenjern, detalje elemet\i\ta sklop(l i ogrillli!'enja i ilncllizu ukupnog rnodela.
Poglav/je 9 ukrClt]w "pokriva" simp paleta abtJ Zil izradu !dlllickih erteza, (ilIle sc spiljaju sve
teoretske j pr<lklicne osno\'e izloz,ene u knjizi, fddi prik<\za nJ koji nilc'in treba kreirati tehnicku
dokument<lciju d<l bi se na najbolji I1JCin iskoristile mngucnosti progrJlJla CAllA i stiglo do
robustnih, dinCllllickih lIlodelil pogodnih za daljulipotrebu, sa, iii bez iZmCn<lOil projeklll, Knjigil
s<ldrz,i objasnenja metoda, j vdbilnjil koji st' odnost: OJ specificJle primene i realne
inzenjerske sitll<}cije 11,1 11atin koji je jednosta\an za razurnevilnje.
Vebanja j primeri "pokrivaju" opeije i potpuni opseg funkcionalnosti progrilma CArIJ\
Vezbi1nja i primeri unllt;u knjige Ilg1avnom Sll preuzeti iz svetil automobilske illdustrije, ali
funkcionalnost koja jf' "pokrivena" rnoze se llpotrebiti II bilo kojoj vrsti indllstrije i bilo korn
proivmdnom procesu, uldjuclijud [ivenjt', kovJnje, brizg;,mje rlasticnih ddova i slic_llO.
Sruktura i upotreba Imjige
Sadrzaj poglavlja ow knjige, P", zbog tog<l, j vezbe i prakticni primeri I.l njoj, kako llllutiJf poje-
dinih poglilvlja, tako i pl'OteZ\lU se kroz vise lljih, krecu se od osnovnih manja j vdtina prema
narrednim. Zbog toga je za pocetnika, krto i za korisnika S<1 srednjirn nivoom Zll<1!lja, moida
najbolje dil ovu knjigll eita redom. od pll{ctka do kr<1ja, !(oriSllik naprednog slednjeg, ili
naprednog nivoa moze ta]code koristiti ovaj pristllp, iii mOle istraiivati poglavljrt, 11 potrazi z"
temom koja g<l narocito interesuje, iIi ohjaslljrnjima 0 odn'd{,llom skupu paleta illatZl,
Veibanja i primeri sastoje SE' ad lliZ<1 koraka, sa usputnim kornentarima koii su obic-no odvojcni
oei njih; svaki od korJka predstavljZl opis dela prilktiCne procedure rMIa II programu, dok 3U II
komentilrimil koji slede objasnjrni- razlozi za izbor pomenute procedure, finiii detalji njene
prim ene, veze sa drugim aspektima procesa 0 komI? je ret', iIi drugi segmeoti prograrna Ci\TIA i
naCin kako jedan korak vodi ka dnJgom. iii koji ce biti \!(.inilk radau torn kor<1ku
xv
CATIA Vs
Knjiga sadrzi napomene, savele i upozorenja, koji 5U posebno istaknuti, i detaljan sadrzaj i
kompJetal1 indeks, koji omoguCavaju brz pri5tup odredf'.nirn tern-ama, Na poleJini lcnjige takode
(ete oaei prated CD-ROM (videti odeljak "0 pratecern CD-RO!vJu" koji sledi).
Napomenama se isticu pojedinosti ad posebnog znJcaja, iii sle upuceni na vele koje, inace, ne biste
primetifi, iii na druge aspekte i tehnike fllodeiiranja,
sadrie prakticne informacije 0 maksimizaciji funkcionalnosli programa CAliA, izbegavanju gresaka i
naClnll kako praces modelirdnja llciniti sto efikilsnijim i poJrobnijim.
Upozorenja sprecavaju da ucinite greske koje vode do neieljenih rezultatil, iii "proizvode" siluacije 1I
kojima biste mag Ii da izgubite podatke, situacije u kojima deo posla mora da se uradi ponovo, )1'1 situacije
za koje riC postoji resenje, iii koje, pak, "proizvode" nezadovoljavajuce resenje.
o pratecem CD-ROM-u
PrateCi CD-ROI",.,! koji se nalazi na po!edini knjige sadrzi modele koji se Ll veibanjirna !
primerima iz knjige, Namenjeni upolrebi programa CATJA VS lla \Vindows, il! UNIX
pl<ltforrnama. AJ(O imate biJo kakve komentaH:', ili pitanja 0 knjizi, ili prilte,"em CD-ROlv!-u,
kontaktirajte sa Fredom Karalllorn na adresi fkaram@essl'leb.com
xvi
POGlAVlJE
Pocetal< rada:
CAliA V5
Uvod
ATIA Vs JE POTPUNO NOV I "UZBUDUIV" ALAT ZA PROJEKTOVANJE PODRZANO
RACUNAROM (COMPUTER-AIDED DESIGN - CAD), KOJJ INZENJERI I DIZAJNERI KORISTE
PRI RAZVOJU PROIZVODA. PilI RADU SA 5VAKIM NOVIM PROGRAMSKIM PAKETOM VA:ZNO JE DA
STEKNETE OSNOVNO RAZUMEVANJE NJEGOVIH MOGUCNOSTI I OGRANICENJA. PROGRAM CAliA Vs
JE NAPISAN KAO RESENJE NEZAVISNO 00 OPEIMTlVNOG SISTEMA RACUNARA, KOlE NUDI
NEBROJENE MOGUCNOSTI ZA STRUKTlJRIRANJE PROGRAMSKIH MOOUlA I PRILAGOE>AVANJE
KORISNllW. OVAl PROGRAMSKI PAKET SE UMtlOGOME ZASNIVA NA OSNOVNIM EtEMENTIMA
IZGlEDA I PONASANlA OPERATIVNOG SISTEMA WINDOWS. Clu NAM 1E OA U OVOM POGlAVUU
UPQZNATE OSNOVNE ODUKE, KORISTI I KOtlFIGURACIJU TEHNOLOGIJE PROGRAMA CAllA VS
Ciljevi
OSNOVNE TEME U OVOM POGLAVUU su SLEOECE:
TEHNOLOGIJA PROGRAMA CAllA V5
INTEGRActJA SA WINDOWSQM
ARHITEKTURA PROGRAMSKOG PAKETA
KONFJGURAClJE PROGRAMSKOG PAKETA
PLATFORME Pl, P2 I P3
CAnA Vs
Tehnologija programa CATIA V5
CATIA V5 ie program Zd kolahorativllo projeklovanje nove generacije, koji neprimetno integrise
sve <lspekte procesa razvoja proizvodrl. To ohl1hva!a siml1ltanuupolrebu podat(\ka i geometrijskih
inform(\cij<l, ad kOllc('pl<l proizvod(l, do definieije proizvodnog proceS<l. 1I "SJ"CU" program<l
CATIA V5 leil integr<lcija Slfukture roda!<lkil, koia ofJ]ogurav<l sirnultilni [azvoj
proizvod<l kroz (itav lljegov "2ivotni vek" 1, silmim tim, njegov br21 f<lZvOj.
CATIA V5 je r<lzvijm [}<l skal<lbilnoj alhitekluri koja je nglavllolTl okrenuta ka inter<lkciji iZl1ledu
korisnikOl i progr(lma. )ednostavllost IIpolrehe prog!(lllla CArrA V5 7",15niv(I se n(l novom
grafirlwlll korisnickolll oJulIzenju (gr(lphic(ll user inlerfelce - Cl!l), koje je razvije!1o l1potrehom
!l.licrosoft Windows i Weh tebnologij<l. To OfnoglJ('il\,;'i novim Iwrisnicirnil da UZiV;ljU u kornfofll
upolrebe poznalih \Vindow5 opcracijil, {'jllle se pOSlizll vec'a produklivllOSl i skracenje vrernen<l
ovleldavelnja programorn. lako je prvcI1s1veno r<lzviji'ln za VVindows, CATL\ V5 je takode nelpisan
i za sve v(lznijc UNIX platforme
Celokupno grilficko I<orisnicko okruz(,lljr je ponovo dil,ajl!ir<lno po ug!edu na palete abla i ikone
kakve se rnogu naei II Micro5oft \Vindows okwzrnju. Be? obzila d<l !i prebzite sa verzije V4 na
ve[zlju V5, iii sle nov! korisnik, pre1azelk l1a verziju V'j lrd);]lo bi da bude laksi II pogledu llcenja
i upotrE'be nego prclazak na r<lnije verzije
Podloga programa CATIA
Ovaj program je n<ljpre fazvila jwmpanija Dass<lll!t Systernes u r,lllim nsamdesetim godiniHllj-
prosing veka, prvenstveno za pOlrehe <lvlo industrije. CATIA ie skr<lcenica oc1 Computer'elided
Three-dimensional Interactive Application (r(lCllnarom podrzan, (rociimenzionalni inleraktivni
prograrnsJd prtket). Da!je razvijan uz komp;lnije 1Bt-.-l, CATIA V2/V3jV1 je poslao mocan
programsku paket. Kompaniia Dassault Systemes je llvolienjelll progl'a1Tl(l CATIA V5 poslavila
novi st<lnclard, donosed dr<lmaliCll(l poboljSanja l! <lrhitektur) sistema i kOfisnickOlll radnoJTl
okruienju.
CATIA se primarno IWrlst'1 II autolllobilslwj i avlo indllstrij'1 za rRzvoj <llilomobila i aviona.
TaJwde se moze sresti u lI<ljraziicilijim granilm<l, ukljurlljll(i sV('mirski progr<lrtl, industrijski
pribm, arhilektufll, gr(ldcv'lnMstvo, proizvode siroke potrosnje, elektroniku, medicintl, industri
ill flilJTldt<lja, projektovanje lnilsina aidtkL livenje i duboko izvi;]t""enje i brodogradnju.
2
POCErAK RADA: CATIA Vs
Integracija u Windows okruzenje
Okruzenje program(l O\TIA V5 je prilagodeno prirodnol1l okruzenju operativtlog sistema
\Vindows. Ovo je veliki korak napred u poredenju sa programoll1 CATIA V4, koji ima
prvenstveno tekstliino orijentisan sistem menij<l i radi prev<lshodno u UNIX okruzenju. C!avni
eili pri razvoju programa CAlIA V5 bilo je kombinovanjc lakoce rad<l u Windows okruzenju sa
jezgrOm za zapreminsko modeliranje industrijske snage
Novo korisnicko okruzcnje je optirnizovano Ll)W da izvodenje naiveeeg dela operdeija zahtcva
najmanji rnoguci broj \mmandi. Korisnidw okruzenie otrlogucavil da se fadi u nizu moguCib
konflguril.cija. Na primer, novi korisnik moze koristiti pad<ljw:':e mcnije, dok isk\1san korinik za
iste operacije moil' koristiti predcc sa t(lslature. CArlA V5 nudi mnogo llovih funkcija \Vindows
(ipa, ukljucuju6 sledde
OLE konflguracija
"kopir(lj i nalepi" (Copy and Paste) fUllkcije
kontekslO<llni i p<ldajuci meniji
tradicic.lIl(llne p,dete S<l aliltima
,. pnvllci i pusti" (Drag and Drop) funkdonalnost
skracenice sa tasl<lture (kombinacije tastera}
Povezivanje i ugradivanje objekata
(Object Linlting and Embedding - OLE)
OLE je skw'enica za "povezivanje j ugradivanje objekata" (eng. Object Linking and Embedding)
0\';1) metod pruZil Ifloguellost integrisanja objekat<l u Jokument kroz povezivanje, ili
ugr<ldivanje. Sto (10' bili objasnjeno II sledeCim odeljcimR.
Povezivanje
U izvorni dokument postav!ja se referenca, povezana sa komponentorn van pmgr<lrna
3
CAHA Vs
Ugradivanje
Spo\ji objek,lt je ugradetl, talco UJ postaje <lplil(aciia unutaf dokumellta Cak i ,lko 5<'
izvorna c!;notel<a obrise, objekat ost"je inlegrisan bo aplilcacija
l1!
cu
t
I@lcopy

Paste
SUJ(A 1.1 F1JII!:cije i,seci,
IWjJiJ,lj j "!lel/epi"
(CUi, COf')' i
Funl<cije iseci, Iwpiraj i "nalepi"
(cut, copy i paste)
Operacije isect, kupir,lj i "lla!epi" (cut, COPY' i paste), koje Sll opisane na
slid 1,1, Ilude llJjlaksi uaCin ZJ \neirJnje novih Impija objekata, liZ
najmanji broj operacija. Ove komande se izvlSdvdjU lJiranjem sa menija,
ill POIilOClI sa KUllccpt je da se najpre izaben:objekat,
da se pokazivac miSd duvede iznad 011, iii Copy ikolle, J zatim da se pri"
lisne prvi laster misa. Objd,at se zdtirn "llaJepljlJje" pomeranjem miSiI nd
iNjelllJ lokaciju i ponovilirn plilJSiwrn ta.',wl'.
Kontel{slualni i padajuci meniji
[(olllekstuaini rneni se prikazuje l<adil k(lrisn il< srednji tasler 111 iSd dok se pokilzivac nalazi
izn'ad nekog objekta, lvkniji, prikazani 1\;1 sliei 1,2, predsl;wijJjll jedan ud dV,l glavna lima meni-
ja, do].,: Sl! dnlgi padajuCi meniji, !coji se birilju sa linije sa menijiHlil
Kontebtualni i paddjuci llleniji ce se ponekad llazivati pomocni rneniji, aim se pojavljllju pred
oeima, dd
.. .. .. ...... " ""-"

tift

SliKA 1.2 K,m!ebLllaini meniji
4
PaCHAl< RADA: CAliA Vs
Oni obezbeduju brz pristllp oprija sa menija koji se nalaze u drugim deluvima programa.
Kontekstulani rneni ob\cno sadrii cesto koriscene opcije sa meuija, Primeri PJdajw:ih menija
prikazani Sll na sliei 1.3. lako su utlmogO!Tle slicni. kontekstualni Se od [xldajll(:ih razlikuju na
sledeee meine.
SliKA 1.3 P,lIllljuCi lIIelliji
(01 Kontf!kstllalni melliji pril\nuju S,llTIO kadd korisililc prilisl1c sreullji laster misa
e KOlllekslllalni meniji s(' ud s!t:dt:'i.'ih eiernenata.
II Opcijc mcnija \,uje iIll<ljll uticaj;] fl,i ()bjdcn
Opcije lllenija kujc se odnme n<1 celuklljllli prozor
II Oeije llll'nijJ koje ne zahtevaju sdekciju
Tradicionalne palete sa alatima
Paleta alata je traka (red, iii jw]onJ) komanuiJ!h ikollJ Palete alata, Iwje 51!, obicno, llcllaze na
spoljnirn iviC;lIna kori)nkkog oklllzenja, J)logu se pornerati !GIo ne2dVisJle linij,;: l1lenija 'J'lpicnil
pal eta sa diatirna Windows sistema je n,1 slid 1.'1.
SliKA 1.4 Tipi,;na pillettl ,1/ alillima H/intloJVs sistema
5
"Povuci i pusti" (Drag-and-Drop) funllcionalnost
"Povllci i pusti" (Drag-and-Drop) funkcionalnost olTIogl.1cava preno5 informadja izmedu dva
objekta koja su logicno povezanil [mutar grclfii.'!<og korisniekog okruzcnja. Ivlozcte dioamicki vuei
i pustali objekte koristeCi misa. Obiekat rno;7.e da buck ono slo vueele, iIi "melil" na koju ,--'ete
pustili dovllecno. Vucenje Sf' izvodi kJikmTl lla oJgovarajucu ikonu, pritiskom i drzanjem lastera
rnisa i odvlaecnjern ikooe na oeko drugo mesto na ekrilllll PllSl<lllje sc ocinosi
oslobadanje tastera lTIisa 1'Ida sc vlI("eni ohjekat J)<l(\e na zeljenoj lob,iji
51uacenice sa tastature
Sledi objasnjenje skracenica sa tastat!lre koje se Ilpolreblj;lViljll Zil kmnallde iSf'ci, kopiraj i nalepi
(cue copy i pilste). Posto sc ove komande 6:5to koriste. mnogi korisnid SlTliltraju ove slUCllCenic{'
VWlllil pogodnilll. Nil slid I prikazani 511 primeri upotrebe ovih funkcij:l
SLlJ(A 1.5 lseci, iWPU:flj i "/lll/fpi"
(wt, copy i pi/ste) si?rorf'llitf 5r1 II!Millwe
Or! C: Kopira ,we !ito je osYc(ljeno u pri\'rcl1lenu
mernoriju f,ICl!!I(\fa (clipboard)
Orl X: Sl'('e sve .SIo je os\,etljeno 1I pl'iwemcrlll
Jllemoriju raCUIlMa (clipboil!'d)
Cu/1l "I.epi" prethodno lwpirillle, iIi isetene objekte
nil izabr;:lIlo meslo.
Opcija Paste Special nudi napredne mogllcnosti geornetrijskog i parametarskog povezivanja delova.
Osobine sistema CATIA V5
U odeljcilTlil koji slede opisane Sll razlicife o50oinc sistema CAlM V5 Onc obuhviltaju izradu
skiea, parametarsko va rijaciono ll10deliranje i
Modul za siliciranje
Mod111 za skicirilllje (sketcher) predslavlja osnovlli i integralni deo progmm,l CAl'lA VS.
Okruzenje z:a skiciranje ie most lzmedu 20 elemen(lt,\ i 3D geomelriie Modul za skidrilnie
obezbeduje funkcionalnost Zil krei!anje i modifikildju 2D geotnetrije kOjil se koristi pri
kreirilnju 3D zapremina i povrsina.
6
POCETAK RADA: CAliA Vs
Kreiranje mnogih zapreminskih (solid) demcnata poCinje oei 20 profilil, koji 5 nazivaju skicirani
profili i u koje se ugraduje zamisao projekt.anla. N(l geometriji se, takode, mag\.! definisati pCtrCtmetri
i ogranicenja. Okru2enje za skiciranje, prik<l7.ano nil sliei 1.6, predstavljil k1jueni element sist.crTI<l. za
proiektovanje prirnenoln tehnickih elemenala, zato sto poyezuje 2D e1emente sa 3D elerneJltJrm,
koji se, obieno. nazivaju tehnicki elementi bazirani na skici. Uobi(:ajeni tehnicki elementi su blokovl
(ekstruzije), dzepovi (rezovi), osovine (rutilcioni element i) i "rebra" (sweep e1ementi, koji :;e
dobijaju kretanjem skicr po putanji).
SLiKA 1.6 Ohruzcnje za shicirmlje
Znace(e da se nalazite Ll ol<ruzenjll Z<l skiciranje po tome sto (:ele na ekranu videti fIlwiastu
struktllfll Imja poJn<lze pri kreiranju 20 geomf'trije. Skirirani elementi mogu se dimenziollisati
(kotirati) rueno, ili (ll1tomatski, z<lvisno oel lienih afiniteta. Sposobnost da skiee mugu, ali i ne
ll10raju da budu u potpunosti dimenzionisane {ini program CATIA veoma fJeksihilnim u
"odolevanju" iZ<lzovim<l bilo kog projekta
7
CAliA VS
Parametarsld varijacioni modeler
CATI:\ V5 je prograrnski pake! za pClrall1dJfs\(O varijaciono moJdiranje, knji (J!llogllc,l\'a da St
zamisau projektanta predslavi dadavdnjem patamelara, ili dirnenzija kaje pokrec'ul-:reiraIlje modda
i izrnene fI,l njillla. P,lr,lllldriZ11r:ija dodaje delu iUldigellLiju, predslavljaju,"i i adrZavajucl Zdmhao
projektanla {lomoeL! definidje rneduz"visnosti izmedu demenala, Jimenzija i pararnetard modda
Ovo oll1ogucava izvrSdvanje promena na denH'ntima modela koji Sll povezani sa elementorn koji 5e
menja "05veZdvanjem" modeb !coji prdazi u novu Zl":lj\;I111 konliguraciju, zaurz3vajuci, pri [(;m, prvo-
bitnll 23mi5ao projek[,mta
Snag" proglama CA11A V5 omoguc'a\'il da :ie rawnetrizuju svi geornell'ijski ohjd;ti, ukljucujllci
zapremine, povrslne, zicane modele i !collstruktivne dClIlt'[lte. Cdokupan flwdd, i!i deo modda
mogll se par,l[lldriz()vati cia bi obezbedili vern tlelzsibilnllst 11 razvujll \'i?kslrukih pJUjeklnih
v<l[ijanti, U toku razvoja proizvoda dimenzije se II svakolll trenutJ(t! mogu dodavati, iii
modeL.!. Odluke koje u dirnenzionisanju i ogranicavanju modda ldjucne za razvoj
robustnih nlOdeJa.
jf' Illodel paralllelerizovan, neka od njegovih dimcflzij<llTloie sc promenili u[lnscnjcrn nove
vrednosti i "osvteZavanjefll" modda. "Osvdavallje" c'e promeniti polozaj geomell'ijskih objd,au
Povrh tuga, paramelarsko mode!iranje omogllcav,l zapreruinskim ekmentirna, kao sto su otvori,
zJ.obljefle ivice, ispusti i dzepovi. da budu pow.zan! Sil odrt'denirn ivlcama, iii
stranicam(l modda, Kdua se ivice, iii str,mice pomele usted "osve2enja", zavisni demerit 1 se
porneraju zajedno sa njima, zadr:l:-lVajuci originalne relacije.
Funkcionalnost asocijativnosti
Asocijelli:'lIu5t se u prograrnu Ci\TIA definise kao faza izmedu dve ra;dic.ite fllnkcije, iii objekta "
k .. da se u jedno) oblasti projdn<l iZVl'si promena, ona se oclrazava nil we oblasti koje Sll sa fljum
povezane, Na primer, promena na masinskom ddu (modeiu sa ekstenzijom CATPdrt) "o5ve2ice'
origovarajuci crtei (ripa CATDrawing) i pridnl:!.ene pogkde
D1Josmemd odllosi se na II dva smera, !ito znaci da 5e promena moj.(,
prendi sa modela na end. iii sa ([tda na model. To Zllaf.! da promena izvrsena II bilo !cojoj e!ilpi
razvnja proizvoda moze da se prenese tI oba smera U odnosll n(! lacku nastanka
8
POCElAK RADA: CATIA Vs
CAllA V5 predstavlja integrisani asucijalivni prograrmki sistem, koji O!llogucJva ua se prurnene na
lTlodelu odraze kroz sve pOvt'2ane etape razvoja prui<:voda, OV;lkve usobine pruW,lllli\
kontrolu prlO'l1osenja promena na projduu do wih ddnuvcl lima Z.l razvoj pruizvoda
Konfiguracije programa
CATlA Vs je (lsocijativni !luji "pul(l-il'<I" i pove?uje aktivnmti jedllog proizvodnog
preduzeea, Program mOle biti kOllfiguris,Ul lla razli('ite n,lcinl', kdU Sto ,'e u nasti:lvku biti
objasnjeno (ave konfiguracije se dalje U oddjcim'l koji
If platfarmske kOllflguracije
namenskl skupovi ll1udula (I\pplication portfulios)
it skupovi palda (Workbenches)
Plaiformsl(e Imnfiguracije
C\T1A V5 je organizovan kwz tri razliCite ptatfonne, One su oznacene SJ PI. P2 i 1'3, (-l
konfigurisane su da nude [alliCile ulazne t<lcke II proces razvoja pwizvoda llpotrebom prograrna
CArlA V5 Podaci krrirani ullular jedne od p!alformi mugu se, bez prt'.kid'llJ radu,lmristit'i llflular
druge
Platform a PI
Ova platforma pruza usnovne za zaprerninslm muddiranje korisnicim,\ koji zele d,l
budu uvedeni u raJ sa prograillima visoke klase, OVO feSenje je idealno za pocctllike koji zele da
izvrse preJ'dt" sa lradiciollalnih 2D sistema. Piatfo(ll)J PI Orflogllc;W<l POLIS! funkcionalnmti; wi
proiL:vodi koji su II njoj kreirani potpliBO su upotrebljivi unutar pbtforme P2
Platform. P2
I'latfuflnd P2 je proccsno urijelilisdrw rl:'senje koje II veroj meri podrLava llllegrisanu okruzenjt'
za razvoj pl'Oizvod,1 tokom njegovog 'iivutnug \'eb" Ona lllldi llluglll-'nosti za illlt:'gl-is;lIl()
prujd<luV;Uljt', illl,lliziJ, pruizvodnju i ril/.vuj ill(rdstrukture proizvodd
9
CAliA Vs
Platforma P2 .'iC talmde b<lzira DJ principirna Windows opualivnog <Iii sa vecilll nivoorn
integracije u \Vindows korisnic,ko okrl.1zenje. Ugbvnorn se izdvajil po izgledu korisniz"img oknJienj<l,
II kome je imnfiguraciono stablo JllOdeLl integrisil110 II prozor Z<l kreiranje geornetrije
Platforma P3
Platform;] P3 nulli naprednrt rdenja b;lZirilna na post'Dno prilagodl'na za odredellf vrste
induslnje, ]zan !ito 5\1 ilu!omobilska i ;1\'io indldriji\. !zgled korisnickog okruzenja (we platforme
je sWan onolTle iz pliltfofmt' PL /edinil razlikil je SIO su pojedini P3 proizvodi oplimizov;lBi Za
razvoi tI specif!i'nom okrtlzenjll
Namenski SI{UpOVi modula
C:\TIA VS se Illidi 1I obliku r<lzliCitih slwpova progrillTlskih Illodllia ("pplication portfolios) Ovi
skupoVJ irnaju za cili lIa grupisu filzliCite skupove palt'!.! $a alatimil (Workbenrlws) d<l hi st'
udovoljilo pOlrcballla korisllibl sa [<lzlicitim UIOg,Hll<l II procesu razvoja proLwodil,
CI\Jl!\ V5 nudi nmogi sid spektiH progralllskih paketil j proizvoda nego sto je moguce prikilzati
na ogranii'nolll prostoru II ovoj knjizi. OVil Imjigrt je skotlcenlrisana Ilil Ilarnenski skup moduia
za projektovilllje u m;'!f;instvu z;'! verziju rrograma \l51U I. Nil slid 1,7 pribnni su
n;'!l1lt'nski skupovi Illodula ko;i st' mogu n,\(j 1.1 plOgrillllu CAllA V5, OiJratite se svom lokrtlnorn
dileru progril1Tlil CATIA da biste dobili najnovije inforrnilcije 0 tretlutno aktuelnim pro!zvodimil.
SllUpovi paleta alata
Terrnin "worklwl1ch", koji st' odnosi nil llillllCnski simp palel;,! rtla!il, ceslu Sf' koristi U1ll11il[ okruzenja
prograllla Ci\TJi\ V5. Ova) IfTlllin O'l.fjil(']yol, pre sveg;\, rolelno okIuzenje unut,'\I' namcoskog skura
moduli!. knie nulli jedinslWll\1 funkciollainosl nall1enjenll kreiranju i mt'njanju geOlnetrije, Vt'c1flol
skupova pillf'til je spf'cifli'na za p(ljedini skup rnodula Ivledutim, flr-ki od njih (kao Slo je
skur paleta za illtegris,\ni Sli U "isf5lrllke pialformf
Ct\TL\ V'i IJudi sir()k 5pektar skupov(\ palet;,! sa aLltim:l 'I relev;'!ntn'(h proizvoda, eij! oris rredmet
r,lZITl:llranjil U (lvoj knjizi, Obralite Sf svom !okalnorn dileru pl'Ogrrtma elYrIA da biste dohili
Ilajnovijt' iniol'lTlacije (,) Ircflutno aktue!nilll proizvodil!1;,! U o\'oj knjizi istrazujr>.lllo skupove p(\h,ta
;'!!a!<l pribl.'HW Ila slid 1.R
10

..
POCETAK RADA: CATIA
masin5_kHT ."Iemerlata
lezgro progra;;-,a -namenjen() 111adeliranju,
'mada !ehU'Fck'rh i sklopava
(?h.l)k?ym'ie
Programski 'Iloduli;:a Sa ,lobQdnQg i
fI"p,edn;m
Sinlenl
Napfdili mQduli za
p(lnasanja P'<Jil'loda
je.
PtogCiH11Ski morlLlli pri'TIl'fllji.,; 1\0 elektrikll, i ma,i",1v(J
II.na!!!!!
moduli ra simularij" prirnC'norn 1IIf'loda elerne"atJ
,
Nt proizvodnja
Prng,;;;;:;ski modnli za mlnlf'fi/'k() rPJ,inama

rrogl'amski moduli ZJ ,emillskiil i pos\roje.nja

Progrill1lski moduli r3 il1tegrilciju svih

5truktura i organizacija proizvorlil
Modul za skicil'A!'i .
koje se kor'lsti Zil kreiranje
20 geolllPtrije
Projektavanje
Jezgro pmgrillT'a namenjeno zilpreminskom
modelirimju masinskih delova
iicanih i p'ovfsill5kih e[emenMa
Osnovno kreiranjP licanih i povrsina
Projelf!ovanje
delova
Tehnicko
lzrildil lehnii:'kih erlela sklopova i delova
SliKA 1.8 SI-mfJOtJi pillett! Sil all/limll (Worlibcllc!Jr'_I)
II
CATIA Vs
Zaldjucak
Filozofija programa CATIA V5 7_Jsniv"J 5e na kOnG_pIli Inleg,r',lCiJe digitalnih proizvod,l u razvoj
proizvoda toleom njegovog "zivotnog veka" Program je l! potpurwsti ponO\'o izgraden ad
temelja da hi mogao da ponuJi vodecll lehnolugijllll industriji
CAl1A V5 nudi llOVl! slruktun! procl:'sa kuj(l je razvijena na baLi jedinstvenog 2<1
razvoj ral'unarskih progr;Hlla, optimizonnu La Iv\icrosofl okfllzenje_ Celokupnll
graficko lmrisnicko okrllzenje je ponovo izgrd-Jeno j 11(1 paietalIlCl alata, ileoflarna i leOll-
tekstualfl() osetljivim menijima, Ova nova slrui<tllfa rnenija bazirand na ikoIlam<l irna 2(1 cilj tid
,krati vrerne potrdmo Zi\ ovlaJavanje pl'Ugrdlllom
Najimpresivniji aspekti progrJrna CATIJ\ V5 SlI I'il1JiCitih shupova pa!eta alata i
neprt'i<iJan tok raJa u grafickorn korisnickom okfllzcnju, Zaprt'Il1inski elementi se ugtavnom
lueiraju na osnovu skiciranih demenata, iii e\ernenata poznate topologije, kuji zahtevaju
reference za poslavljanje n,1 model. Ovakav rrislllp ol11og11cava znatno vecli tleksibilnoslll odnu-
Sll oa ranije wrzije programa CATIA.
Pitanja za proveru manja
12
1. Sta znaCi akronim CAlIA!
"
2. Navedite nekoliko naCina I\a kn;i je program C:\'J'IA V5 Illtegrisan 1I r-;licrosoft
\Vindow5 okruz,enje.
3. Sta je varijaciono rnodeliraflje 1I poredenju sa rnuddiranjCl11 koje zahteva
putpuno (limellzionisanje?
4. CATIA V5 zahtev3 cia svi kreirani blldu u potpllnOSli dirnenzionisani.
(taeno, iIi netacno?)
5. Koja je razlika h:rnedll namenslmg skupa modllla i skup<1 palda alata!
POCiI-AVI-JE
Oluuzenje programa
CAliA V5
Uvod
OVOM POGLAVLJU tETE UPOZNATI OKRUiENJE PROGRAMA CATIA VS. JEDNOSTAVNOST
UPOTREBE OVOG PROGRAMA lASNIVA SE NA NOVOM GRAFICKOM KORISNICKOM
OKRuiENJU (GRAPHICAL USER INTERFACE GUO, KOJE JE RAZVIJENO UPOTREBOM MICROSOFT
WINDOWS I WEB TEHNOLOGIJE. To OMOGUCAVA NOVIt.,l KORISNICIMA DA UZIVAJU U KOMFORU
POlNATIH WINDOWS OPERACIJA, KOJE, ZA UZVRAT, NUDE VISI STEPEN PRODUKTIVNOSTI I KRACE
VREME POTREBNO ZA OVlADAVANJE PROGRAMOM.
SKUPOVI PAlETA SA ALATIMA I SAME PALETE SA ALATlMA, OPISANI U POGLAVLJU 1, GLAVNE SU
ODLJKE GRAFJCKOG OKRUZENJA KDIE OMOGUCAVAJU OBAVLJANJE POJEDINJH OPERACIJA
NAMENJENIH BRZOM KREIRANJU MODElA I IZll'\ENAMA NA MODELU. RAZL!CITI METODI
PRILAGODAVANJA PROGRAMA KORISNIKU OMOGUCAVAJU DA SE OKRUZENIE PODESI TAKO OA SE
POSTIGNE MAKSIII.'lAlNA PRODUKTlVNDST U RADU.
Ciljevi
OSNOVNE TEME DVOG POGLAVLJA SU SlEDEC:[;
ZAPOCINJANJE CATIA Vs SESIJE
T1POVI DOKUMENATA U PROGRAMU CATIA Vs
UVOD U GRAFICKO KORISNICKO OKRUZENJE
PRILAGODAVANJE OKRUZENJA
OPCIIE ZA IlBOR I DEFINISANIE POGLEDA NA MODEL
CATIA Vs
Poluetanje
programa CATIA V5
CATIi\ Vs llllJi razlieite nac.ine za poluet(lllje koris[]icke sesije iz Windows okruzenj'l. N<ljedce
se to rini iIi sa Start menijJ, iIi pornoc\] ikone Ilil ],Jeinofl) Jelu ekrana (desktopu)
Start meni
Pritiskolll n;'l dJlgme Start. koje se Ilillazi 11 dClIljem levom uglu ekr;lIlJ \1 \Villdows okruzenju,
pribzacf' St" )Wlltei<slualni men!, k;lO l1a slici 2.1. Sekunclarni meni re se automatski pojaviti
kada postilvite pokazivac m!sa iznild opcije CAT!:\ VS I"ritiskoll1llOl i\;onll CArlA V5 !evi1!l
!<lsterom misa pokreee se sesijJ (videli sliku 2 !)
Ikona na radnom delu eluana
lkonr. precicJ Jllogu Sf' lucilOlti i poslJviti l1a fauni den ekr,lnJ elil hi se brzo pokrelluli prqgn-lmi
kao sto je CATIA VS. Dupli ldik I)J o\'Jj lip ikone \;lkod(' pokrn'e sesiju ovog progrilma Ikona
precicil Zil pokrelanje progrJlllil CAT1,\ VS pTlbzana je na slici 2.2
14
Kontekstuillni
Start Illeni
sHka 2.)
KonteKslualni Start
.. 11
'8
II!I5Iiill!I!!I

11&

mm 5!",! pornof.!! ik()rle
/

1M
Slika 2.2
5t",t POlllO(!!
OKRUZENJE PROGRAMA CAliA Vs
Tipovi dolmmenata
.CATPart
Modul za skidranje
Prajektovanje delova

C-.
jji!r mode!iranje
.CATProduct
Struktura
Projektovilnje sklopova
.CATDrawing
jllfilda tehnii'.kih I eDrawing1
... ... ""-- _. _______ .. ____
SLIKA 2.3 1'il)(11'[ r/nh;u)1rndtll tl CATlA
Tipovi dokumenata u
programu CATIA V5
CATJA V5 se razlikuje ad verzije ytj po
tome sto 5 razliciti gcometrij5ki objekti
srneStaju u dokumente rClzliCitih fOrlll;)t;l
Ovi rJzliCit! tipovi clokumenalCi se
z<1.'>nivaju na stand<1rdu n visestrukiln
doiml1lcntima knmpanije 1\linosoft. NJ
ovaj nacin se elirniniSu formati \'erzije \'4,
"vezani" za sesiju i modeL i EXP formati
cliltotei<a. Tip illformacijCl koji sadrzf ovi
novi dokumenti zavisi ad skupa pilletJ
alata koji je karise'en t:a kreir;Hlje i
modifikilciju geornetrije Datoteka
dolmmenta srndta Sf u izabrillli \Vinc!O\\,'s
direktorijum. Nil sliei 2.3 opisana su Ifi
razliCita formata dokll!llClliltil leoii 5l' mog\!
naCi u programu C:\"I1A VS
Uvod u graficlw Iwrisniclw okruienje
Craficko korisnicko okruzenje programa CATli\ V5 (piilm:ano na slid 2.4) je i e1egantno i ratlni-
rano. Novo korisnicko okruzenje je popunjeno ikomtrna j paletillna alata pretlla tradicionalnoJl1
pristupu vVindows operativnog sisternil. PaznjJ koja je posvee'ena iUJC]j ergollomskog okruzenja
Ima Z<l posledicu brz i erll<asan llaCin rada II progralllll ko)i no\'im korinicimJ omogllCJVa cia
odrnah postignu produktivnosL lskusni korisnici Widows a trebalo bi cia se od/mh "sroc1e" SCl
pnznatim rasporedorn i izgledom iknna Brojl'vi nil slid 2.-1 odn05e se na l1umeris;1.I1C odelike
koji slec/e.
Izgled eluana
U odeljcirna koji slede opis;tnt su Il{ljvaznijc kompollente novog korisnickog okruzenja progra
rna Ci\ TIt\. One obuhvataju St"rt flleni. StalHlilrd meni, ikol1U aktivllog skupil paieta alata, palete
alata za kreiranje geometl'ije, zonu za un os komandi, paletu sa "latima Zil poddavanje pogll'da
(View), ZOI1U za prikaz roruka i urita, paletu Jlata Standard, konfiguraciono slablo modda,
pOdrilZUtlleVill1e favni i ose i ili<J( Compass.
15
CATIA Vs

--
I]Ql {

SliKA 2.4 Nwo sliIfil..'},:o iWJ iSIJiaw oln-ui..:nje J!JOgrlllilll C.\TlA
Men; start [11
Linijd menija Slart preJstavlja
P:!"lOest;l1 glavJ10 navigaeiono za
r.;;---c __ :----, prt'!;,zilk iz jednog okruzenja u
drwm, Sa HI'e imate
!jfi11'tWLl--<uy w w
,...,. iit:!-''''''''LUy , , . ' - I .
,-_->\;3 PflS1Up,1 ra::. ICillm s ,11pOVlma
'!!c.ATIAV4Xl,V2
______ . __ '"___ Uilcal,;bgE-clt<:{ pal eta aJata i namenskirn
.(nfia'UlLtue ' I==:-J ma rnod!ila, C'.Jvisno ad illstali-
.. L;$ eatD."q-,
=- .... ranih kOllflguraci,'" i nroizvoJa
___ , __ w t
--- Start meni takode sadr?i infur"

E>Ji. fllaciju 0 nekolilw poslednjill
rnodda koji su koriscerll p sesiia-
SliKA 2.5 Opcije SIMi menija mJ, OlllOguc-avajuci da im se
brzo pristupi. lz okruzenja prograrna CATLA. V5 treba!o bi iz!azili POl1l0CU ovog menija da bi se
obezbedili odgovarajuce sk!adistenje i konfigufacija tekuce sesije Opcije Start rnenija prikazane
su na slid 2.5-
Men; Standard [21
Lillija rnenija Standard ista je u svirn prograrnirna unutar \Vinc!ows okmzenja, .'vimi Standard je
gbvni put za pris[up pokretanju najveCeg braja funkcija unutaf programa CATIA V5
16
OKRUZENJE PROGRAMA CATIA Vs
RJdi sto koriscenja, u korisnicko okruzenje su ugradene razliCite ko)e
"pokrivaju" vec'inu funkdonalnosti u meniju Standard. U odel'jeimd l(Qj! slede uply,me 5U
opeije menijd Standard
Dtl<W ..
..
!!ill",,",,::

Crr!+N
ctJ'l+O

"'"
Save bs...
ctrl+S
sa'<'eAl
5ay.eMaoagement ..
<!i""':' '
_Prrlte"-S4,P..
Ctri+P
SlIl<A 2.6 Opcije IHl!llijll File
c'

(OI'Z
(1I1+Y
it: C,-,C_, CUh:(
etrl.e
CUI+V
I",
:_Qet<;w".' Dol
Ctrl,F
--.---

t2l se.co;r,<l SeES cqtb--t.
,\'lBUOwrhJ's;,.,>eii.) Set:;,
Ltt-s...
-. '-' --' -----_ ..__ .---
SliKA 2.7 Opcije menij,/ Edit
geornetrije. kao sto ie prikazano na slid 2,9
Meni File
Opcija File obezbeduje kOl1lrolu nJd doku"
mentimd programil CATV\. \/5, PrvemtVtna
1l,11l1t'.lla opc*' S;l uvog [lien'tid je
otvaranje i zatvaranje dukulllenata i
kreiranje novih dokumenala, sto je sillcaj i
u veCiI1l programa kuji fade pod Windows
sistemo[!l. Opcije menija File prikJzane SLl
na sliri 2.G.
Meni Edit
Opcijil Edit OlnoguCJva lllaniplllaeiju
objektima ulllltar okfllLenja prugrama
CAT!J\ V5, Pomoc\l nje se moil:' Joei do
zajednickih funkcija Windows programa,
kdO Sto Sll isecanje, kopiranje "naleplji-
vanje", a 1wje se pomen\lte u Pogl;wlju 1
Druge funkcije, kao sto su opelje za i;-:bor
i osubine objekata, talwde Sli dostlJpne
POIllOCll ovog rnenija, kao sto je
prikazdllo na diei 2.7.
Meni View
View, prik,1Zan na sliei 2,8, pruza
cdovit skuup illata koii OlllogU("dV,ljU
"baratanje" prikazolll gemnetrije modela
Palete sa alalima st', talmue, ukljucLiju I
bldjucuju POIll(lCll ovog menijel 1I CiljLl
prilagodal'anja okrllzenja sva\wm od
kOl-isniil punaosub
Meni Jnsert
l! 2itvisno5ti od togJ koji ie skUfl paleta
illata aktivJn, kroz uvaj men! se
razliCitim opcijamJ Zit lueiranic
17
CAliA VS
SLiKA 2.B OfJcije lIlf'nijll Vicw
I'&'o'iow tM>1
QbJ"Cl
@_ ...
'.

"'-
StiKA 2.9 Opcijr mcnija
"""' ... ...,.; ..

t>... ,,"""""'"'

Primami meniji za lueiranje geometrije Sll memji za skidrane i gotove lehnicke elemente.
Takoue Sli dostupne druge funl<dje, !<ao slo Sll ogranicenja nau lehniCldm elementirTta,
naporncne i Bulow operacije.
1B
A'1BIysls.,
-';. ce,t/c/;f\:J'cil
,; QJ;itom12e,."
SliKA 2.10 Opcije mrllijl! Tools
OKRUZENJE PROGRAMA CAllA Vs
.',
")'-10",,,
0}J:,-""c",;

Meni Tools
Ivleoi Tools, prik"Zilfl na slici
2.10, proza opcije 2a
prilagodavanje ](Orisni(kog
okruzenj<l, snirn<lnje slika i
brzo prikazivanje, ili skriv<lnje
(e5to koriscenih tipova
geometrijskih elernenata
Meni Window
CATli\ V5 pruza rnogtlcDost
istovrcmenug otvaranja vise
nezavisnih, iii meclusobno
2<lvisnih modela POtll()CU
menijil vVindow, prikimll10g
na sliej 2.11. Uobi("ajena
funkcionalnost Windows okruzvnja za uredenje progralllskih proZ(lI'<l oHlogucava cia !,vaka
sesija program a bude prikazana u vidu vertik<llnih, horizonfalnih, iIi bskauflih pro2ora. Ovo je
korisno za podesavanje prikaza pri pOllleranju geornelrije sa jednog modela na drugi.
Men; Help
Meni Heip, prikazan na slici 2.1 2. omoguc,1v<l prisfup lokalnim datotekama Sil pomm'nim
tekslolTl, iii \Veb bJziranim alalirn(1 za ucenje

t
.
.. '--::, De Hor7?.n'"'. {
::.: ""ffe VertJcally

f/7'lpartl,
StiKA 2.11 O/Jcije mtnija Window
Ikona aktivnog sl<upa pal eta alata r 3]
.q.lli SHelp
CAlJA usa-- CompaiorJ
and Search
Shrrt+Fl
Galaxy , __
Stll(A 2.12 Opcije menij<1 Help
lkona aktivnog skup<l paletil aJala pril<azuje ilktivni skupa palelil alata (eng. Active WorkbE'.llch)
i omogut'ava brz pristup drugim skupovimll pilleta, kao slo su skupovi za projeklav(lnjc delm'<l,
projektovanje sklopm'7" industriiski dizajn i fehnidw O'tanje.
19
CAliA Vs
!zborom ave ikooe biee prikaZill1 zaseban rnmi (meni Workbench), predsravljeo na slici 2.13,
koji sadri.i opcije za prelazak iz jed flog sJmpa pa!ela u drugi. Skupovi palel"J lwji Sll doslupni
Uflular ovog rnenija zavise ad instaliranih programskih modllla i prilagodenih konfiguracija
'e
l
1 _____ -'
@}
Product Structure Part Design Assembly Design

Sketcher Material library CAnA V4,V3,V2
liB
Catalog Edltor Drafting Wlfefr ame and Surface DeSign
[I Do not show this dialog at startLlp Close- I
"
Ikona sl<upa pal eta alata za slddranje (Sketcher) [4 J
Ikon;l skupa pdleta aloHa za skidranje OfIlOgUC(Wd ulaz3k i izlazak iz okruzenja Z,l skiciranjc.
Palete alata za lueiranje geometrije [51
Ndjve6 braj ilwna za kreiranje geometrije obicno 5e nalazi n<1 desnoj sO-ani korisnickog
okruzenia. Koje 5U ikone doslupne zavisi 0\1 al;;tivnog raiet<l a!at<l Ove palete mogu da se
OdVllku sa gl'dnice proZOfJ na bilo kOjll ioakciju llnlltar njqa
Postoje tfi metoda Zd aktivaeiju ikrme LH1lHar J1alete a!il(a. kdnomuki pritisak na pr"i laSler misJ
(nadalje oznacavan kao T,'vll) iznad ilwne aktivirace ikollU jedanput - fl,\ primer, u siucajll [(ada
se l,reira jedna zaobljena iviea. Aku se korbti dupli !cJjk na TMl, tllllkcijd odgovarajuce ikone
mod ee da se koristi vise put<1 zan!dom, sve dole se ne prekine njeno izvrS<1vanje. Oa bi sc funkci"
ja prekinula, treb" kliknllti dugme CanceL ako je Jostllpno, iii jos jednom kliknuti ikonu. Tree]
metod podrazullIeva pritisak'flvll iznad ikone, pa njeno Vlleenj!:' i pllstanje iznad geometrije na
kojaj z:elile da radite. Primer za to bio bi Ja vucete i pllstite ikonu Edge Fille[ na ivicu del a koju
ielite da :o:aoblite.
20
Ako ikona koju zelite da koristite ima mali trouglasti simbolu donjern des nom uglu, maci da je doslLIpno jos
opeija odgovarajuce funkcije. Jednostavno, kliknite ovaj simbol da biste prikazali ove apeijc, pa kliknite onu
koju zdite da koristit", CAliA 5 ce zapamtiti posledllju konliguraciju paleta sa dlalima koju ste koristili.
Zona za unos komandi [6]
Zona :La lIn05 kOnl<lndi je llapredlld funkcija koja O!ll()gucJva oa unutar j!rugrailla CfYf1A V5
direktno unosile ]mmande, iii upik. Te kOtl!<llldc, medlJlim, ne predsl,lVljaju te1Ill! ow knjige.
Vise inforrnacija 0 njillld mozde dobili iz uplllsva za upolrebu prograrna CATli\
Paieta aiata View i71
Palela al.:lta View, ,prikazilfla nil sjiei 2.1 'J, !lulli upcij.:: Z,\ pml<1vljilflje pogkd,l, pregled;lf\je i
orijl:utaciju modda Ulllllar korisnidmg ukruzenja.

'Ill
----... Zicilni
ll:

',ikdZ sarno. i :',@ ----po.- Din<llllilki I'llko< Ile"dijivih linija
----.... Senceni p,iKoZ (5110)
I
D',h,hdille Gbl"kola ----110- 5encel1i prikOlz Sil ivitdma
'---I.Pogled l)urlllJh", '''' iilVdn
(loom out)
Ukldpilnje u prozor
"Leti kmz pribz" (Fly trough)
StiKA 2.14 Pa/elll illatll
-. Sellc,eni. p.rihilz i"icam"
,",,,',JII"'BH 1''''lamil
--. K<)fisnii'ki
@D --.-Kolisnii'ki roddell prikaz
lID -.. Pogled spledd
--jJo- ad pozaui
-....
Cogled ,d",,"
. 'lID __ "r,l,d od""o
IJl -II- ouozdo
21
CAllA Vs
Zona za porul{e i upite [8 J
U ovo; oblasti prikazuju se krillene poruke j upiti za \lnos, zilvisllO ad polozrt!il pokrtzivrtra rnisrt,
iii funkdje koja je pokreflllta.
L Ko,,'"".'""." .... r''''''''.

L ... p,,,If'dnle
po[]istellc oKClJe (Reuo)
p(J,lpdflle
akcije (UndQ)
"llillep'lil'Jnjr"
'-------fi>.
'--------.. Ise,anie
L ________ ....
L ________ -+
'-___________ -jo- O:"MiIt1je pastojecpg

'-____________ -0-
SLiKA 2,15 {\lleri/ "larll sr,lIlrillrd
Palet. alata standard 19 J
Pil!dil illata S!andilf(l, prikaz;UlJ
na sUei ],15, idenlicIl<l je \!
rilzliCitirn progr;llnilllil iz
v\'indows oi<ruzenia, a pribzuje
pozna!e ikone koje su
pridruzene
funkcijarnil.
ccsto lwris(cnim
Ove fUllkd'W S\1
pl'CllzE'le sa 1'azli{:ilih meniia koji
se !1a](lzc nCl liniji fHCllij<1
Slilndard.
I(onfiguraciono stablo [10J
Konrigur<lciono stablo
najvilzniji ala! 7<1 "bara!anje"
elernentimil modela i za njihovll
kontrolu i orgilnizovanjf. CrillH:' kOjf: se !lillaze na stablu sadr;';e istoriju lueirilnj(l deli! i
koji su pri torn korisceni. Ow grillle 5tl organizov"ne upotreboIn rrincipa visestrukih leb
(zapreminskih i otvorenihj, 0 celllU ce hili vise reh tl Pog!a"ljll:3
Podrazumevane ravni i ose [11]
U progrilnlU CATIA VS Sf, n"kon kn:iranjil novog lTlodela, kreir;lju podrazulnevane ravni i ose
OV(I su lIvek prvi elementi u konfiguraciollom stahlU
Alat I<ompas 112 J
Alat komp"s oll1ogucan rnodifikilciju polozajil ifili oriienlisanje deb 1I odno5u na \'Y'Z
koordinilllli sistern. On takode sluzi Zil odrcdiv(lnjr rnedu:;IJl.llI{)g pojozC1j;l d",lov(I U okuzenju Zil
fad Sil sldopovima.
22
Prikaz osa 1131
Prikaz podfazurnevanih OSil poma2e U s3gledavanju orijentaeije dela
Prilagodavanje I<orisnicl<og oluuzenja
U odeljcima koji sledf: bdvitmo se prilag,odavmjem ]wrisnifJwg oknrzenj;1.
SLIKA 2,16 Melli Cus(olllize
i"pl,n,.
Fita; .. ;'
"i'Qprils ... '
, $tlnlfI"ck.,
"" _, ," :,:_ "" :_,' - _,
I(orisnicito oluuzenje
lednu od najmo61ijih fUIlkcija
ptogramil CArlA \"5
sposobnost prilagml;wilnja ]mri
snickog okfuzenja U ove svrhe
koristi se opeija Customize sa
Tllenijil Tools kojl se mo:zc naci na
gornjem ell'll! korisniclwg
okruzenja, lzborom ove opeije bitE
prikaZill1 zaseban prozor sa
menijim<1, rredstavljen na sliei L 16,
koji nudi mnogo opeija Zil
prilagodavanje grctfickog korisni
ckog okruzenja
Meni Start
o'l'.e'''';'J
?Use tHs p<lge to mzi.;e lP a i3V(:(lte ,.
'T11eY: otovm at the tDp (lfthe St3'tMenJ.
Ivieni Start imil pet brti,"
na svorn gornjem dell!,
kojl' olIloguc'avaju iDdi-
vidllalizileijll Okruil-.'llj;l
[lodrilzlll1leVa!10 stanje jt
da st' izbororn opcije
Customize otVill'il kar!iGl
Start lvienu, prikazilna na
sliei 2.17 Mozele cia
vutele i pust.lle skupove
palet;) alata izmedu listi
Available (Dostupni)
Favorites (Omiljeni).
Omiljeni skupovi paleta
Crag !nd acp WtitberdleS !he Avat.ble 1st 1'fld the f.woote< 1st
SliKA 2.17 Meni Start
alata (12 nakon toga biti
prik3z"ni tl okviru menija Start. Ovi isti o/JIiljeni S1.1 dosturni i preko ikone aktivnog skupa pale
ta alata, prikazane na sliei 2,18
23
CAliA Vs

IL_
'e
I
SLiKA 2.1 B AJeni Sllll/Mi\/ pa/etl! <I/(/t,/
PreCiCil je jos jedna opcija koju mozete da kreirate Zil svoje omiljene skupove pal eta alata. Koristeci TMJ,
kliknite jedan od ol1liljenih skupova. Zatirn, koristite tastere Ctr!, Shift, iii Alt, II kombinaciji sa bilo kojim
tasterorn koji je 'I"llistan pod "Other button", da biste kreirai't precicu do bilo kog od skllpova paleta.
Pritiskanje zadatih tastera po pravilnom redosledu dovesce Vas do zt'ljene palete alata, bez upotrebe misa.
Ista kOlllbinacija tasteril ce se sada pojavili U Illeniju Start pored odgovarajuceg skupa pdleta alata.
I u...-WC<"iJ>e"-,j-,." I Toobar, I Com",,,"rl< 1 Cptlco< I
l!<e' wcrkhrrh",
ttis p<>;Je to .dda' d 'l/Q"kbeo::h.
#'ry""'" 'I/<:fjJ).nchbecomes!t>l
Go to the'}"O;;b.n p<>gem addtr;.cb;n.
New !
.. :'I
Ren,me_, I

SliKA 2 .. 19 Korisnit'lii sJillpolii pa/eta alatil
delova i skupa paleta alata za krelranje slobodoih oblilm.
24
Korisnicld skupovi pal eta
alata
DJlJga kanicd u prozurll
C:ustomize udnosi
imrisnich: "kllPOve paldil ala la, d
pril<azana je na slid 2.19. Po ug!e"
dt! 11<1 standilrdne skupovl2 pal';[<1
alata, ovde mOlete kreirati
sopstvene skupovt' sa paie!ama
ala!.:! preuzetim iz razliCitih skuj)o-
va. Ove palete mogu da budu
dobijene kombinacijom pilleta iz
slandardnih s]mpova. Primer za
ovo bila bi kombinacija pal\:'ta iz
skupa paleta ,llata za kreiranje
...
StatMeru I Q.("WOiU; I Cpt>.TlS I
TvAlC'lS

Gq:llc Prq;erue,

:;oxD",">:<:l

Uo& Sebctxn8w-

?Use It-.; ptqJ to add or debt;) a tee,bar to CLlr""t ..:<ikr'dl
Ihe Cvmmz.r:-J:; .:>lo...., dr "'d'3..:"up to ::o'r.m.;na.;
SLiKA 2.20 [{,trUCd Tuu/lhll'5
I.,........
-"mame...
'" mntent; ...

A()Jcumm,;,a", I
RemCtyeCOfllmar.t . I
Palete alata
(Toolbars)
Trda kanicJ u ProLOn!
Customize jt'
(slika 2_20). U proZOl'U
New Toolbar !llOzete
izabrati i kreirati bila
koju ad IMleta iz bilo
kog StiindalJnog
!(Mld ill krlCir,l(lC, Hi()Zde
ill odvuc:i gde god zl'lite
lr okvinl brtin,ToullMl5
izalwrite opciju II
prozoru Nt.'.\V Tooluar
!i)(l;lete, z<llim, izabrali
11clletu aJal,l iz bilo kog
stamlJrdnogsl,upa pald<l i duJali II I1m'ukll'ir,m'l 1'<11.::1(1 edal.l Ako se f!dleta alal,\ lie
pojdvi Ll Vasem korisnickom slmpu paletil, jt'Jnostavno jt' odvlIcite i puc.tite iznad njega

strrnau I u...- I Toobar. Cj;!JGn; I
SLiKA 2.21 /(artica CJml)i(IIIi[;
Komande
kartica 1I prozoru
Customize jl' Commands (sjika
2.21). Unutar nje se kreiraju
kornanJne ikorw, koje.'ie lIlogu
dodati bij() IWIll sku]!ll pakla
abtil, iji p;lleti illata. Kliknite
bllo koju ad kornallJnih opei-
ja, kao Sto je Select. Vucile i
pusti!e ()Vll IWfllandnll upciju
iznaJ hilu koje paldt' "Ialil
Da biste izbrisali komandnu opciju (ikonu) sa palete a!ata, jednostavno je odVllcite nazad u prostor kartice
Commands.
Opcije
Pet" !{ilrtica 1I proZUfU Customize je Options (slika 2.22) Ona olllogllC'ava da se opreddite zeiile
Ii velil(e, iIi male ikone. TakoLie ornogucava da uldjucite, iii iskljllcite sawte "veziloe" za alate.
25
CAliA Vs
MOl,ete i zaldjl1cati, ili otk!jl1cati polozaj p(llet(l (llata za Sdvete "vezane" Dl al{l[c, iIi inbrati ieziJ{
grilfickog okruzenja,
StEJ"tMenJ-f I
W Large Icms

DLO(:k: posllb1 oft:ool::>a-s
Opcije u CAlIA V5 oluuzenju
t [ ()\'()fTl ode!jku CE'lIlO objasllili nil koji lIilCin treba podesiti ()drH1ene korisnickE' opeije i kOJ isnicici
pri!Jgodena rodd;l\filJlja ulmlar olml'zenja prngr;Hn<l Ct\T!i\ VS. U ovu svrhu I;;O['lsti S(; OPCij;1
OptiOlls menija Tolbar, Imji se lIil!aZ! u gomjelIl ddu ekranit, kao sto je pribzano na 31ici 2,2.l
SliKA 2.23 IzU()1' Opliol15 Sri mellijll Too/liM
26

:a:
o.x"mont.1tl,Y1l""":Jon
00 dXl""",,t;!t,:nl
:;

1'2 Ce<lF",,,,,,,,,-d'!Y'
ill W.rx""e 0 Bod--Jx:"o
SliKA 2.24 P,mG Grnnai
Stil korisniclmg olnuzenja
Pano General
Pano General, pribz;m na
slici 224, pozivJ se
izbor(lID teksta OptiOllS sa
rncnija Tools_ Na O\'OITl
pilDOU rlOzc se n-aci wei
broj kategmija, Ow
btE'gonje (polja) saddc
brojn!': opcije ?'d
prililgodavanje korisIlidwg
ukruzE'nja, N"l1Wlli1 ovog
pogbvljil jc da se urisll
Dsnovne opcije za prila
goc\avanje llhuzrnj'l.
KategorijCl User Interface Style omogu(ava da izaberete cia Ii cete koriSliti stiJ Pi, P2, iIi r'3. Stil
PI mogll upotrebljavilli Imrisnicj i pbtfonne PI i pliltfonne P2. Stil P2 je s,mlO
korlsnicil1J;) platfonne P2
Kategorija Save
Oruga btrgorija je Save, 0\'(1e se rn07,' uldjucili. iii iskljut'iti [dim autornZllskog ('Uvanjil
Aim aktivirate ovaj rdim, Illozete cia odredile vreme izmedu clY;1 UZilslopna cUl/emj;],
Kategorija Disconnection
'Trec'a kttegorija je Disconnection Ovde se moze uldjuciti, iii iskljuciti rezim automatskog
prekida sesije, AIm i1ktivililte ova; [dim, rnozete da odreditE' vreme koje ce prod do alltom"tskog
prekida sesi;e ako Sf z" to vremc progralll CArlA V5 ne koristi
I(ategorija Reference Documents
kategorijil je Reference Documents PodrazUlw','ano s("nje je Lb je ovo podeSilV<lnje
ukljuceno. To ZllaCi da (:e, aka postoje dokutllE'nti koji Sl1 povezilni Sit konkretnim dokurnentom,
i oni bili otvoreni ziljedno sa njim, Da bi se postigli zeljeni reZtlitali, ova opcija mOfCl dC! bude
ukljucenil pre nego st::) se uCita tzv. "roditeljski" dokumt'nl (na koga se pOZiviljU drugi
dokumenti, koji se nazivaju "dera")
27
CATIA Vs
Kategorija Document Location
Peta kategorija ie Document Location Ova opcija prikazuje lokilciju do dostupnih dolmrnenata,
Polje Document Locauon priluzuje putanju dalOIeka sacuvanih dokumenata
Kategorija Drag & Drop
Sedma kategorija je Drag & Dl'Op, Ovde mozete uldjuCiti, iii isklju{ili mogucnosl izvodenja "vuci
i pusti" operacija (za detalje 0 "vuci i pusti" fllnkcionalnosti pogkdajte Poglavlje 1)
Pano Display
Pallo prikazan nil slici 2.15, nlldi rnnostvo j{,lltic'a ld prilag()cLlI'anje. velikog bruja
opcija progralJl(l CAllA \/5 okruzenja Ove opcije Sli opisane Ll ocldjcim'l koji slede
Kartica Tree
Aull;.mdOCbpa-xl ....
.
lzaberite karliCll Tree. Ona u[J)ogucava da podesile prikaz staob prograllla
CAlIA, VS POlllOClI s!edccih opcija
Kategorija Tree Type Kategorija Tree Type sadrzi cctiri stila, od kojih 5e moze izabrati proizvoljni.
Predlazemo da pri upotrebi ove knjige izaberete opciju Classical Window Style, Dok Vase poz-
navanje programa budc raslo, mozdc da eksperimemisde i sa drugirn stilovillla cia bi SlO bolje
odgovorili na Vase prohteve.
28
Kategori)'J Tree 01 imldiiJIj Pusto)e dYe OrK]je za orijenlaciju konilguraciorwg stabla koje rnozete
izabrati. Predlazemo da pri upotrebi ove lmjige izabel'ele opciju Vertical.
Kategorija Tree SJwwjNo Show I\ko je uPCij3 Tree Show/No Show uklju6:::fl;J, kallJ izaberele bilo
koji element sa slabla, pd kliknek ikonll I lide/Show, dement kuji sle izabrali ce posive1i. Ovo
je uobra vizllelna pornoc prJ posmatrallju j(0ja Ja udn:dtte std ce na ekfdllu
hiti prikaZil!H), a sta ne
Kartica Navigation
lzaberite kartio.l Navigdtion, prikazanu na 2.26. Ona da pl'ilagodite prikaz nav-
igacionih podes;wanja.
N.MtJ.lt>:n
Ox o'{ <OJ Z
Ii ,\nmotion ct.,,\) W"jx:tlt modrtatnn
F!tNli..
o t;.:b':i1 (jelectlon <ruded
<;!,
OCAtom
.

Kategorija Selcc[ioll Kdtegorija Selection takode sadrzi nekoli](o opcija. Kada je uldjuce.n<l OpCijil
Preselect in geometl)' View. delovi geometrije iznad kojih postavite pokazivac /!lisa se osvetljaV<l-
ju (kao j njihova imena U specifikacijskolll stdblu). [(ada je uldjllcen,l opeija Highlight ilIld
f::dges, stranicc i ivice ostaju oswtijene [\Clkofl sto Stl izabrane.
29
CAliA Vs
..--.
"
SliKA 2.27 1(lIllici/ ViSlliili::fl/ierl
j{(IrliC;l Vislllllimti(J1l lZ(lberite karticu Visualization, prik<lz(l1H1 llil. slid 2.27. Ona olIlogu(il.\,il. dil.
prilagodite prikaz podesil.v;mja viZllelizilrijc.
Oprij;t C010l5 KJdil je ova opcijil. uldjucena, koristi Sf" gr<lduiril.nil. pozadina za svaki od o\vrrrcnih
dokumenil.(a. Ovo vaii i za Preview prw.or i sl;]blo SkUPil pillet;] (d;]\;! na bnici ViSU,lliz;]ljoll
Primer gradl1irane boje if' pozrldillil {iiil se hoiil fllf'nja od 5vetlije kil lamnijoj, iduc'i vertikalno,
iii horizont;dr1O po ekraJ\!1.
'Jr,lii
Driile opciju za gradlJirilnu boju iskljucenu al\O ielite brzi odziv graficKog dela ekrana.

.. . [HO"-","'",".i,,;:," :,"",
,""'"
['r .......
'
., _..=.l.
SlIKA 2.28 Pori(Jpcije oficije ParlllHrlrrs
30
Ir
Opcija Parameters
Dok je pfozm Options
otvorell, kliknite simbol
"pills" nil levoj slr;]ni opeij!?
Crner;]! da histe olvolili tilj
(vor, pil izaberite opciju
Parameters, [ije c'e podopci .
je hiti prikilzilne, bo sto
vidi na slici 2,28.
Kartica Knowledge
Iz;]heritc brlicli Knowledge.
Ona omogucilva da podesite
prikaz specifikaciol1og sta-
hl;l CArlA V5
pOmO(ll sledec'ih opcija.
OKRUZENJE PROGRAMA CAliA
Kategorija rilliilneler- Tree View Ove opcije omogucavaju da ukljuCite, iii isk!jufite prikaz vrednos
ti, iii formula unutar konfiguracionog "tabla
Kartiea Symbols
Izaberite karticll Symbols, prik(lz;t!1t1l1il sli(i 2 29, Ona omogucava da podesite prik;lz, boil? i
ogranicenja i dimenzija prema sops\yenom nahodenju
r
-'
!ID'r:tr/l,
[ECo",paJNt(
W:;"if.:!S- i-d 11M
;, C<M;., "'0 \U.lol f
....
5cill, :;:]
SliKA 2.29 Kartic,J S)'Inbols
Kartica Units
IZ<lberitc karticu Units, prikilZaIlli na slici 2.30. Ollil omoguc;]va da pril;\godite jedinice

{Jh,:(.y

PevI::e< Ird VttUii I

'friSl"'P"

"", .
SLiKA 2.30 Karticil Units
p<.... I neportwati;'" I S'lmtds :
!Jlt!;
-;;PtE, I !
CW'" ""9
m} r.lJ
31
CAliA Vs
Units Ove opcije Ol1loguCavaju da promenile sis tern jedinica Ul1utar moJeb
Dimemioll Di!ip/a)' Ove opciie omogucavaju da iz;'\berete bro) cibra i nula na kraju broieva
pomocu kojih se prikazuju dimenzije.
'iti,!",.
Pano Infrastructure
,
lI:repi;:;n; 1 wOl'lA'Vm I N-xJ,.>;Q:]tQ,,,,,,,ll.:.<\ ' .
[
f
j;i Wee);
--
iI._ P:'-iIIne(.,-, ;[,(1)' Palh I ",.,.'"
!:)fCoo;"''''' 'Hl O.1U \:-,
ht"""",tuo
t:irl>oOlle -
M.\
11meSUOlp ----------
I!!J ... n,,,;<u
j;id".od.li""'''",mp>
1,i,! _ ._--

-i> MO'-.!""""D"'->:-"
SlJl(A 2.31 ParlO IH./rastructll1e
Dok je prOzor Options
otvoren, kliknite simboi
"pi us" na levoj strani opcije
da bisle (llvo-
rili taj (VOf, pa izaberi[02
opciju Product Slruclure.
Ovo ce Oll'oriti pallCl
Infrastructure, kau !ilO jt.'
pl-ikazano na sliei 2.31.
Ubrzavanje ucitavanja
Ovom oPCljOlll 1m-ira se
datoteka m,lloc veliCine lipa
CCl{, l(Ujil sadl'zi
podalke () vlzudizacij i
modda, radi brzeg uejl,l"
vania dJtoteka u sesiju. 1":a Jeta!jnije informacije 0 ovoj funkeiollalnosti pogieJJjle doku-
rnentaciju prograrna CATIA V5.
&.\1.. ,
1 ..

iilK""Ptlt'!!lh,J.:.:redOO)ol<.t'
- .. m<>de

JO/5yn:troruelll ",\<II'';;{d..-,-,u::; fa '-!--'-ilt..

----

Or:x.:o"",.h-ron:odshw-."
SliKA 2,32 Pilno Paft Design
32
Opcija Part
Infrastructure
Ova opeij<l, prij{az,ma n<'l
sliei 2,32, kontrulls<2
podopcije kuje 5e minos!.'
na Illoddil,
upravljanje 5poljnim rde-
rencarna i uputrebu opstih
opcij,\ za prikaz
Kartica General
Spoljne reference Ove
opcije 51.' odnose na
povezi\"J.nje i objdvljivdilje
spoljnih referend izmedu
visestrukih lIloJela
OKRUZENJE PROGRAMA CAllA Vs
Kdtegorija Update Ova opci-
ja ornogucava da
lski, iii weno "osvezavate"
modele i da sinhron'lzujete
vel.e izmedu vise modeld.

t'kJ"' .. cu",y
IiiIc;Uo<.lEO..i""
G '<1',"_,""""

:-' 51",,"
i.-IID.;Jt;/ M-.x1cp
Kartica Display
J(artie;) Display, prikaz:ma
na slici 2.3::J, bavi se
prvenstveno opcijaflld /a
prdcilz \illlltar speufikiiCi-
jskog stilbb
SliKA 2.33 i'otie5<ll'dlljll pril/ilzil

,
14;,,,",,,Ux,,y

\it;X>"""",!>C<1!lr,j-, >,:"","'1, '

SliKA 2,34 Opcija Pari Dowment
Ogranicenja (Constraints)
Dokument tip a Part
Ova opclja, prik,lz;ma na
slid 2.34, omogucava cia pri
kreiranju novog ddd
IU02irilte
OSi!.
Opcija Assembly
Design
Izaberite kJniol f'-,',I!!j,S,lIiull
Dna OIllOglll';Wil poddi!va
nje ponasanja sldopova
POfllOCl! opcije Ass02l!1hly
Design, prikdzane n;\ sliei
1.35,
Opcija General
Ova Opei)d UJllOgUl';\V,\ &i
alitolll<ltski, il'l rt!,t]u
"O\V('Zilic"
Opcija Jlll5le compunent.>, prikazani1 na slid 2,36, nudi razliCite opei)e za jWnlroiu i upravijanje
ogranieelljima Ulllltar okruzellja za rad sa sldopovima.
33
CAnA Vs
CpIJ.::rn
;JG"""'1i

:' 9",ctd>e'

j.,tShv
SlI!(A 2.35 Opcij<l Asseml!ly Dr.lign
SUKA 2.36 Opcija Coml1t1illts

8\,lI\tY.Oi:t!'1Oa<kmtti-mtr..,t\'"
";, oWn!; th;j-";""';'ti-;;""t,tr""t\'Cf"" aM, savi
'0_, O\..o!l"\ tl";'"w. __ IIf\er 8M

'<: .. : ___ ....-:-, -::.:.::."2"-.;c".
Ell II 1M a'Tf QeOm""'y
--:

Q-Jd. CCn<tr'*'"
ij S-rf,,,e'Q"'ff.t

Off'''''t
"",
P,,_m
Pe<per>:hJ:tt(y
I(reiranje ogranicenja (Constraints)
!
!
I
OVil opcija omogucilVJ d<t postavile ogranicenj<t na bOo koji od demenala, iii sarno na objavl-
jene dokurnente unutaf sklopa.
Brza ogranicenja
Ova opcija postJvlja redosled priori leta brzih ogranicenja unutar sklnpa.
34
OKRUZENJI: PROGRAMA CATIA Vs

'f-'

ffi
'

s:<efl;!'iii!
c;raftl"J

EXl",jM:)",L-O
!""e!d--e-, I
"'
1m IlIDisctIi/ ,;_Prfma'Y;pa:ng", - _.
i-d100;:;;;;;-----,: '.rw-:--

Sl<:etdlN;ne ,-.. __ '_ .. _. .
i1l -','
,--_'"-,).. .. !p<tr.,._,
',"':: -,:, ):_
{e_
,WlJ,owchctmllVJotlcrl
--..
""" '--_._-'
D.faJtcw-"rih<',*";';-'t:>p _____ , 1J
a;r\'l;[...,.,. ' iI
iJ'lf
_____________________________ __ __
StiKA 2.37 Ohllz('njr ;l,a sliiriranje (Siu'ldwr)
Okruzenje za
skiciranje (Sketcher)
Ova kartica omogubv;\ da
postavite podfilzurnevilne
opcije unutar okruzenja za
skicirilDje, prikilzallog na
slici 2.31'. Prikazane opcije
su opisane U odeljcirnil
koji sIeck
Mrcia (Grid) OV,l opcija
kontrolise veliCinu polja
Inrc:?,e i pribz /TIrezc
RavaD za skiciranje (Sketch
Plane) Ova opcijJ
kontrolise okmzellje Zil
skiciranje i sencenje rJVlll
za skiul'anje
Ogranicenjl" (Comtmint) Ova opcija lwntmlisl" podrazumev<1ne opcije koje odreduju d<1li se ave
iunkcijc aUlOlll<1tski aktivir<lju bda udetl" u akruzenje za sldciranje
Ova opdj<1 kantrnlisl" poclrazume\'anu shemu boja razliCitih tipova eicrnenat<1 U
okviw ol<ruzr:nja za skiciranje.
en l!;in.ir'lf{zl.
: __ ,,,;
-
$ ___ :ru
-"Cooi'::'j . .
,).;;;' h-P--" d -B...t,:1
..., "'-eM'-'1

SLiKA 2.3B Opcija Drafting
Opcija Layout
Tehnicko crtanje
(Drafting)
Ova orelja, pribzanil na
sHu 2.38, nudi apcije ZJ
prilagod<1vanje okruienjJ
za izradulelmit"kih crle?a
Opcija General
Ova opeija nudi opste
opcije za prikaz IIlrC7.<l,
bojil i stahl,l
Ova opeija; prikazana na slid 2.39, nudi opcije za prikaz pogleda, jucaciju listova j upravljanje
pozadinskirn pogledirn<t
35
(AHA Vs

lli
Wrr<<O=
. M,,"'.'lIi/.

$c.-'!\n;j
..... 9'+'"
CQWt4:dc4'

-0 OICcpybID.q<>.m.-.:w
5::0(. ,
o 01l1OrQ-ih\t>;j
8.0',gc.uliv.,,,
Q O<ectDry tix her ,,-.. mle bbd

Se-;:1lCf1/ "''-';;COCo, C.b.lt

-.
SLIKA 2.39 Opcija L!lYOllt

.!jfGif..-,<j

.
"""'ott/Po';';'-)
9-.eO:h<!
""'"

lit
SlIKA 2.40 Opcije 1 Ineadj!! demerwt,l
Opcije za kreadju elemenata
1.!1OJ
ave opcije, prikazane na sljd 2.40, kontrolisu kreaciju i sll1eStanje e!ernenala crtda.
Geometrija
Ova opcija, prikazana na slid 2.4 1, nudi podopcije za krdranje geometrije, ogranicenja, prikaz
i sheme boja
36

tIi1c;1r";!ruo:u,

iJ<"}1
SIoetrrc:r

OKRUZENJE PROGRAMA CAnA Vs
. ' - lJ.!!l
I Uy<X<t,l:
Geomotry -
,m. ,:

_.:: ;
Ccill(l' ... ... .
'&'II ,',< ".
,

rcm.h-,t<'trpe.;-;-I
- YruiJIL'<U' ui d.>;J ",,0);
0&..- cd...-oiu".;.""",""
StiKA 2.41 Opcije "I'CZ<lI!e" ;:'1 g<!lJllldrijll
(;=
r;:::u:.tu<
lli
'''MU
Awo'*(Do;\ll
"'-etch:>-

""'W'
lJ..;JtlI
__
"
iF;',';: ,'. i 'i,: (:",:.; .' >:7C '
c:.t
,;,' ,'"

OQ.,tIl
,: "c,..-,rrrDc--o...,
"'" .
;t;. .: ..'!
---.-. ""
IO,."",;;-rl
D.(.u,omel!:-etlr"""dm.. fl0.ii"ilil 11S0)

SLIKA 2.42 Opcije "lJeZlll1e" za ,!iIllCr!zi0I1is,lIljl! (hotifi111jo!)
Dimenzionisanje
Ova opcija, prikaZillla na
slie! 2.'1), nuJi podopcije
za kl'<::iranjlO dillllOnzija, 01'1-
jentaciju i organizolujll
ulllllar uknr':t:llja Zi1 izradu
tehniCkih crteZa
Izbor, manipulacija i metodi za postavljanje
pogleda na model
Cl\TIA V5 nudi mnogo metoda za izbor, manipulacijll i postavljanje pogJeda 11<1 model. Razljeiti
nacini interakcije Sa programom CATIA obuhvalaju izbor ikona, s!uacenice sa tilslaturt:', pritiske
na taslere misa 1 kombinaciju prt'lhodnih metoda. U odeljcim<l koji slede b,wicemo se ovim
metodima.
37
(AHA Vs
Terminologija "vezana" za misa
Na slici 2.43 objasnjen<l je tefminologija "vez;1n<l" Z<l oper;1cije kaje se izyodc pOlllo61 Illisa,
spccii1cne za program CATIA. Pre nego sto pocnclc dil istrazujetc prethodno POlllt:'llute lTIetodc
Z;l manip\lIJeiju, Ireba dil raZllJllete III ICflllinologijll.
lerminologija tastera milia
TM. PI"i taster miSi!
e
Koris!i se za biranje i
rnenjanje ()bi4Jla
MB2 Drugi taster misa ,

Koristi se za manir'Jli<;anje

MB 3 "fleei taster misa
e
Karis!i se Ii! prikrllivanje
KonteKstul.1nib menija.
'-
SliKA 2.43 Termin%gijd opcfm:ijd Iwje .Ie iZl'(ute mi.<cm
Biranje objekata
CATIA VS zilhtevil interilkciju Sil korisnikom, kOjil sc Ob<lylj;1 isldjuCivo pomoc'u lllis<l i njegovog
pok<lziv(1ca. iZ<lbmni objekti mogu dil budu opeije ikone SOl p<l!Pta il!<Jt;1, clementi
konfigur<lcionog stabla, ili geornctrijsld objekti koji se fl<l!<JZt' \J grafickom prozoru.
Opcije menija
Opcije menija se birajll postOlvijanjem Inisa iznad zc!jenc opeije j pritiskom na Ti'.n. Ovaj taster
misa c'e pozvati konteJ(stllalni meni koji prikaZllje druge opcije, kao sto Sf' vidi na slid 2.44.
38
OKRUZENJE PROGRAMA (AliA VS
SllKA 2.44 Opdie Iwnlch.llwrlnog l1leHij{1
Ikane sa paleta alata
lkone S<l palcta alatCl birilju se post<lvijanjt:'lll pok(1ziv(lca iznad zeljt:'tle ikone i pritiskolll na nl 1.
Ovaj t::lster llliS{I pozvac'e zaSebil!1 ..(Jkvir za dijil1og, prikJZan nJ sjici 2.45, koji zahtev<l dodiltnE
informadjc 2(1 nastavClk kreir(1nja tehnickih c1ellleHiltil.
Pomotni prowr
Prikazivanje poruka
t, o.
SLIKA 2.4S a/wit ZtI dijillog ikmlll sa pilleta ali/til
39
CAliA Vs
Pre nego sto izaberete ikonu, prj postdvljanju pokalivaca iznad nje pojavice se mali okvir sa njenim
imenom. Izabrana ikona je osvetljena llaralldzaslorn bojom, sve riok se operacija ne zavrsi. Proslor za
prikaz poruka pruzice dodatne inforrnacije 0 izabr,moj ikoni.
.-'N
U' -
''I,.
III
....J
SlIKA 2.46 KOllfig!ll"lICiflllO 51,IUIo
Elementi kOllfiguracionogstabb biraju se postavljanjem misa iznad idjenog deja stabla i pritiskoITl
na 'L\H. Nakon izbora ze!jenCJg dementa sa menija stable!, ieljl1a zona Ct.: postJli
narandi.Js[om bojom, sto c'e je uCinili razljCi[o!ll oel osulih elel11enala na slablu, bo Stu je
prikazano na slid 2.46.
Nakon izbora elemenata unlltar konflguracionog stabld, odgovarajuca geoillerija ce takode biti osvetljena
narandiastom bojom.
't'l'i
Konfiguraciono stablo sc aktivira j dcaklivira priliskom na taster F3.
Geometrijski elementi
CATIA VS nlldi mnostvo opcija za direktno biranje jednog, iii viSe geometrijskih objebta.
o ovim metodima ce bili reci 1I siedccim odeljcima.
Pojedinacni objekti
Geometrijski objekti se birajll postdvljJnjem pobzivaca iznad ieJjenog elementa (kao sto su linija,
povrSina, sHanica, teme, jtd) i priliskom na Tid!. Kada se pokazivac nade iznad objekta, aktivni
element ce biti usvetljen narandzastom bojom. Odgovarajuci element na konfiguracio!lorn stablu
ct', takode, postali osvetljen narandiaslOrn oojom
40

t\';;;;;:;
Navigator za predizbo
U biranju obidcalJ koji sl' nalaze iza vidljivih, moil' takode pOf!lu,:i navigator za predizbOl". On
pomaie utoliku sto Ill' morate da mUrate modd da 5e idjeni objek;l! n;llIe sa vidljive
Navigator za jlredizbol se ;lktivira pritiskolll na jeddJl od: ediri t,lIela sa strdlCarna kada se
pokazivac posta vi iznad idjene zone, kClO ;ito je prkazanu na sliei 2.'17
Kada se pokdzivac nade imad nekog objekta, prornenice oblik iz stre!ice u prst koji pokazlije.
Visestrul<i objeMj
II ovum ode!iku istrazlIjemo izbor visestrukih objekala. Ovi metodi ublilwatajil tlSl<ltIll"l! i
lIpolrebu I iniie za izbor, koje SLi opis<lne 1I sledccirn ode!jcillla.
Tastdtlml Vis"struki objekti talwde Illogu U3 5e biraju drzanjem tastera Ctr! i llLJ:;[Opflim
biranjern pojeuill<1cnih geomctri)skih objekata,
Paleta lil,dil Najcesce koris('eni metod za izbor visE'strukih objekala je vllcenje okvir<l Z<l izbor uleo
zeljene geometrije. Ovo se postiZe pri!iskorn TMI i f<lzviacenjem okvira,!<ao ,0;[0 je prikazano na
slici 2,48. Pal eta alata Select, prikazana na slid 2.'19, takode nudi razliCite opeije za izbm
objekata, koie omogucavaju jos veell mogucnust !controlE'.
Pretraga pO kriterijumu
Brz nadn za izbor medllsobno slicnih obiekata ie upoifeba opdje Criteria Search, koja Sf' nalazi
na meniju Edit. Ovo) opciji se, takode, maze pristupiti pritiskom na kornbinaciju taster" Ctrl F
41
CAliA Vs
Slll(E 2.48 Oln'!',. ;:,! izbm
Sl1l<A 2.49 Pill"(ll olll(,/;m iz/lor
[I
:lID
. 1-
'1IIii!.
SLIKA 2.50 Definistllije liriterijllma m pre/nlgu
,!WXii ..':i1

tr03S:e'Wt
Ova oIlloguc'ava da definisete kriterijume Zil prctragu, k"o !ito su bOjil' tip j tako dalje, 5tO ie
prikrtzano I1J slici LSO.
42
Gledanje i manipulacija objelltima
U odeljdrl1i\ koji sleele b"vieemo se r"zlicitirn "spektima gled"nja i fllilnipulClcije objeklima Onl
obuhv<ltaju porneranje pogiccla II ravni eluana (pan), rotaciju i prlblizav'anje i lIchljaV<1flje
Pomeranje pogleda u ravni eluana (pan)
Termin pan odnosi se n<1 pomuClflje ohjebl;l \I [';\vl1i ekrctn<1, tacllije lla pOlTKranje pogleda, prj
,::emu se polozaj ohjekata U odnosu na ko()!dinatni sistem ne menja; pri lorn st' Ile VIse rO(1cija,
ili prihliiav<mje i udaljavanje, CAliA VS rHldi nekoliko metoda ZJ pomeranje geometrije dela
uDutar aktivIlog prozora. Ovi metodi su OpiS;IIli 1I oddjcim'l koji stede
Upotreba ikone
kd,HI od metoda za izvfsavanje funkcije pan je hiranje ikone Pan upotrehorn THl OVJ ikona
se nalazi na paleti illata View u dlll1 proZOf<1, klO sto ie prib;cano 11<1 slid 2,51.
Na mestu pokazivaca poj,w!juje se asa koja predstavlja reierellcu za pan operaciju.
e
1
0
c"'.'t".. '}7'+.'";;."Jl'" '<""""--'.",,,,----'"-'"--"+5)
SliKA 2.51 A1elor1 izimUl ilwne za poilretlllljr jllni!cije Pllll
Upotreba misa
Dnlgi, (eSCe korisceni n<lCin Z<l polcretanje funkcije pan je pritis"k na Tl'v12 unutar grafidwg
prozora d<l bi se geomelrija pomerila na zeljenu lokaciju (drzellljem tastera i pomewnjem rniSil),
kao sto je prikazano nil slid 2.51. Drzanje Ttv!3 u kornbinaciji sa tasterom Alt tilkode je jedna od
opeija za pokretanje fllnkcije pan
Izbor sa menija
Treei metod za pokretanje fuokcije pan je birilnje Pan opcije koja se n;llazi nil View meniju, koji
se, pilk nalazi na meniju Standard (na gornjem dell! prozora)
43
CATIA Vs
-_.-;======;
Pomeranje lJnutar ravni
z
Pomeranje dui ose
SLIKA 2.52 U/Joireuil jimhcij.: Pml pOnWL'1/
a/llta Ctlmp,155
Upotreba misa
SliKA 2.53 Rotacija t'OIllGC!I ilwne Zd rotaciju
44
Ala! Kompas
Poslednji metod za funkcije Pan
upotrcba alat8 ](ompas koji se natazi u
gomjern deSl10m uglu grafickog prm:ora.
Ceometrijski ubjekti mugu Ja se vuku iii dui:
2D ravni, ili duz kJO SIO je prikazano na
slici 2.52
Rotacija
Rotaeij;) akcija rotiranja objekatJ UIlllt,H
eiuana, ba porn.:r<lnj,l, ili priblizavanja i
udaljavanja. CATIA V5 nudi istih ndw\ijm
za rotiranje gcorndrije dela kao i ::::a
nieno pomeranjc ulllltar aktivnog prozora Ti
n1l'lodi opisani U ",kddim odeljeima
Upotreba ikone
{ltV! Illetod za rotaciju podraZU!!IeVd i<:bor ikone
za rotaciju, koja nalazi na pdleli alata View u
dOlljern delll elmmCj, upotrcbom Tt\ll, kao sto ie
prikazdllo na 2.53
Drugi, cdee llpotrcblja
van! melOd za rotaciju
zahteva da pritisne!e j
drzile T!vI), a, zatirn,
pritisnete i drzjte ["slne
T1vl2, jli Tlvl3, Na ovaj
naCin a\uivira
oko geometrija deb,
koja se Zd
slobodnu rot8UjU
(pomeranjem misa),
kao !ito je prikazano na
2.53, Na je
vidljiv mali lust, koji
prikazuje polozaj
pokazivaca za vremc
slobodne rotacije.
OKRUlENJE PROGRAMA CAliA
Izbor sa menija
TreCi metod Z<I rolaciju podrJzumevCl. i<:bor opeiie
meniju Stdndard (na gornjem dell! prozura)
Rotacija aka ose
Rotate sa menija View, koji se nabz) na
AlaI Kompas
Fllslednji metod Zd rotaclJu
podr;\ZUmeV,1 upotebu alata I<omp',\$,
koji Sl' nalazi II gornjem desnom ugJu
grafickog prozoril, llpotreborn ovog
alal''! objekti rnogu dd se
I'OtJr;lju oko kM) sto je prikaz.H10
nil 1.54.
Ako 5e pokdzivilc postavi van s!ere, rotadja ce se od'igravafl u ravni ekrana.F
,., ,..
I
I ':'.::'
f!J=
,
Upotreba iI{Qne
"
.f
'''W 'r',," K.-",
., PribliZavanje/
udaljavanje
(Zoom In/Oul)
Priblizavanjc, iii
je al(cija pri
kojoj prikaz objektil
raste, iii stnanjuje,
bez rotirimja iron'!\'-
ranja, Ovu je
vizuelni dek;\! i nije
povczall
vdicine objdn'l. CAllA
V5 ntldi neiwliko
metoda za priblizavdnje
i udaljavanje dela
geometrije u aktivnom
prozoru, koji su
0plsanl II sledel'im
oddjClma
Prvi metod za pribliiavanjejudilljavanje podrclZllflleva izbor ikone za pnblizavanje, iIi ikone za ucla-
ljavanje sa palete ala!a View u donjem delL! ekrana lIpotrebolH TM I, kao sto je prikazanu na slici 2,55
45
CMtA Vs
Upotreba misa
Drllgi. (dee korisceni metod za prihlizavilllje, iJi tlLbljavilnje Zil!Jtevil d" pritisnete i drzite
pi! d<l pritisnele j oslobodite 'I'M), iIi ll>i3 OVO olllogu(ava slohodno priblizav"nje, iii udaljil-
V<lllje geornetrije ilktvnog delil (pomeral1jem tni!b,), bo SIO jt' rrikilzilllO na sli(i 2.55
Izbor sa menija
Treei rnetod za priblizilvilllje, iii udaljavJnje podrazulDcvJ izhor opcij"') Zoom In, "tIi Zoom Out
Sil menija View, koii se Ilalni l1a meniju S(;lIld,lfd (na gornjuJl delu prozora)
Zaldjucal<
U ovorn pogbvlju sle upoznilli grilfldco korisnii'ku okruzenjE' i osnovne runkei'le prografllil C!\IlA
VS, POdrilZlIlTWVi'll1il poJdavanja, opcije j priJagodavilnje progrillll;\ SI! veoma jednoslilvni, zbog
poslojilnja mnoslv<1 altern<1!ivnih naCinil da im se prislupi unutar korisnickog okruzenj;:L U kontf'-
kstu osoova kontrole prikaz<l model<l, l<lkode OpiS<lIlC funl<cije Z;l pOlTlcr,mjl', rotKiju i
pribliziwanje, iii udalj<lvilnje prikilza Nrtkon sto stc prnc:ilali ovo poglavlje, trcbaln bi da rClzurnele
sledeec OS[]OVlle konrepte"
II zilpodnjilnje CATJA V5 scsije
tipovi uokl1tnerwtil II progralTltl CArlA VS
llVOlj!l grallcko korisnid<o okruzenje
" prilagod,wanje okruzenja
opcije Zit i7,bor i pogled na mode)
Pitanja za proveru znanja
46
I. Navedile nekoliko nilCina 7.il otpoc:injanjc II progr;\Illl! elYrIA V5
2. N,lVedile lri glavllil spedficnil tipil dokumenta koja rodrzav<l plOgrJrIl CATL\ V5
3. NJ koji nacin se moze rrilagodilvilli grilficiw korisnicko oJnuzenje (CUI)"
4. Po (emu if pal eta illata Stan(lilrcl sli("na onirnil \l prograrnilT1<l kOlHpanije
Microsoft?
5. !Coje opl':'r"cije se nlogu obi\\'ljati pornocll taslera miSil TMl, Tl'v12 i TM3,
6. Navedite nekoliko nilCin<l za pomeranje, rotif<ll1je i pribliiav<lnj" i ud<1!iilvanje
grafickog rrikazil \\ progril/TIU CAllA V5
- POOLAVLJI:
SI{up paleta alata la
sl{iciranje
Uvod
EDAN 00 OSNOVNIH PREDUSLOVA ZA USPESNO MODELIRANJE PRIMENOM TEHNICKIH
ELEMENATA (FEAfURE-BASED MODELING) JE OVLADAVANJE OKRUIENJEM ZA IlRADlI
SKI CA. SKUP PALETA ALATA ZA SKICIRANJE OMOGLICAVA KRE!RAN1E 20 ELEMENATA, KOJl SE
KORISTE ZA KRE!RANJE 3D ELEII.'IENATA. VECINA 3D ZAPREM1NSK!H TEHNICK1H ELEMENATA (SOLID
FEATURES) llRADU)E SE NA OSNOVU PRETHODNO llRAElENOG PRoFILA, KO)I SE NAZIVA SKICA
(SKETCH). ZAMISAO PROJEKTANTA SE OSTVARUJE TAKO STO SE NAD GEOMETRI10M
ZADAJU PARAMElERf I OGRANICENJA (CONSTRAINfS).
TEHNICKI ELEMENT! BAZIRANI NA SKICAMA, I(AO STO SU BLOI<, III EI(SfRUWA (PAD), DZEP
(POCKET), OSOVINA (SHAFT), III REBRO (RIB), KREIRAJU SE POzrVANJEM NA 20 PROFilE.
U OVOM POGLAVUU SU DETAUNO OBRADANI KREfRANJE 2D GEOMETRIJSKfH ElEMENATA,
PQSTAVLJANJE OGRANICENJA NAD NJIMA I RELACIJA IZMEDU NJIH.
Ciljevi
OSNOVNE TEME DVOG POGLAVUA SU SLEDECE:
" lIVOD U OKRULENJE ZA SKICIRANJE PROGRAMA (ATlA VS
SKICIRANJE JEDNOSTAVNtH I uNAPRED DEFINISANIH PROFllA
ALATI ZA SKICIRANJE
PARAMETRI I OGRANICENJA
OPERAClJE U OKRUIENJU ZA SKICIRANJE
SAVEll ZA SKICtRANJE
CAliA Vs
Uvod u ol<ruzenje za sldciranje
Okruzenje 2a skicirdnje je integralni deo prograrna CI\'I1,\ V5 Dna predstilvlja most izmedu 2D
elemenata i 3D tehnickih elernenata. Okruzenje skkjrdnje pruza funkcionalnmt Z,l krcir,llljr.
i modifikaeijll 2D ekmenata koji se koriste za konstrukciju 3D zapreillillskih i povrsimkih
tehnickih delllenata.
StiKA 3.1 Start nwni ohruiellju Ztl shicir(/Ilje
Ulazal< u oluuzenje za
sldciranje
Pmt()jl nekoliko lldcina dJ 5e wk II
OknlZl'nje za s](ici\'anje Jedan oei njih
pudrazumeva jzbor Slart menija (prikaz;\[wg
na slid 3,1), biranje opcije Mechanical
Design i alleije Sketcher
Na ovaj naCin se pokrece skup alala za krelranje delo'!;l, Juk cete se Vi naCi U okruzenju Z,\ ski-
ciranje. Ipak, ovo najwrovalnije nije metod koji cde najcesce karistili za ulazal, l\ okrllzellje za
skiciranje. Pod pretpostavlwm cia ste vee zapoedi i-ao u programu CAfl!\ V5 i iz"brali skup alata
za kreiranje delova, najjednostavtuji i metod je d,lldiknete ikonu (\lata
za sldciranje, prikazanu nOl slici 3.2, a zatim da izaberete rt'ferentnu ravan, raVflU povrsin\!, iIi
poslojecli skim. Bilo koji od ovih objekata biee osvetljen kada nad njega oovedete pokazivac,
.'"
"C'1]:o
Ikonil IJ UIJlJk u
okrulcnje za 5kiciranje
Referentna lavan
okrlJzenja IJ skldrallje
'? J"
SlJKA 3.2 /1101111 s!:u{!a illlll(/:til sldcil'<lnje
48

...
";
"l
"
;..
"
"
"
"
nakol1 cega jeJl1ostl'uki
Jeli].,: pokrece rei_im 7.;)
skicirallje, pri cemu
prdazi u ortogrdfski
pogled (norlllaino na
ravan s[';iciranja), Sesija
reZima Zit skicir,mje se
nepogrdivo prepOz.I1(lje
{lO rnrezastoj
[1(1 eknll1u, koja sluzi
leao pri l,reir;ll1ju
20 e1ernenata, k<lo stn
je pri],azano na slid 3.3
5l(Up PALETA ALATA ZA SKICIRANJE
Mrdasta struktura se koristi leao poma': pri skieiranju 2D prufila, pri cemu se pokazivac "Iepi"
za tacke presel(a linija mrdt'. PodraZllm<;'V3ne opeije za mrdu, lew stn je razmak liuiia
(spacing), mogu se kontroli:.ati n,) naCin ko)i je opisan 1I Poglavlju 2 (pogledajte, pre swga, sliku
2.37). Sledi nekohko napolllena kuje [reba imati tl viou
... POI1l()(:ne rderelltfW ravni:.(;' takode mugu birati SJ slabla istonje modela da bj se
inicijaliwvao ekllll:'llt
It Okruzenje za skiciranje 11102(' se pOkll:'IlLIti i visestrukirn izborom dve linije i
kreiranjem [Llvni
.. Ikona okwzenja za skiciranje je duk,e flJlnite unutaf njega 0,\ biste
iZJsh iz rdilllil za ski(iranje, jedl1llstavna kliknite ikonu okruzenja i vratite se u
3D okwl,enje.
_r,,"_ ",_",-
I nfC '_j t,-,
Mreza okruzenja za skiciranje
',.,--.',
StiKA 3,3 Ol:nlienjo! Zi.I silieir,lIlje
Funl<cionalnost ol(ruzenja za skiciranje
___ <f
I
,
"
_____ ill!
Kada se nalazite unutar skupa alatil za sklciranje, primelicete celiri primarne pa!ete sa aiatima koje
se mogu korisdti za kreiranje, menjanje, kontrolu i postavljanje ogranicenjd f\a 2D elernentima. Ove
palete Sll prikazane na slici 3.4.
Alati za sldciranje
Paleta alata 51<dh Tools, pfikazana na slici 3,5, saJrzi cetiri ikone !coie Sll llamenjene kontroli
okruzenja za skiciranje, 0 ovim ilwnama ce biti reci u odeljcima I(oji slede.
49
CATIA Vs
511KA 3.4 Priml1me fJlllrle S{I (lltll.imll ohndfmjil m sliiciJlmje
fllttffiiftffltWql

l
1 40im,mioooo,,"Oi<'OiO
Geornetrij,ka ogranicenja
element
"Skok" u
na Inre!i (SnJr to point)
SLiKA 3.5 Pi/leta illatl! Shetclt Tools
Opcija I1Snap to point"
Kad<l ;e ikona "Snap to point" uki;uc'.ena, polcazivac'. c'e za vreme lueiranj<l profii<l autom<ltski
"s]G'lk<lti" u t<lcke preseka linijil pomocnc mreze Ova ikona primorav<l profiJ da poene, Hi d<l se
zi\vrsi n<l jednoj od ovih t<lc'.aka.
Horizontalne i vertik<llne koordini1te se Zil vreme ovog procesa t<lkode mogu videti nil ekranu. Bra;
koji odgovilra horizontalnoj Iloordinati uvelc se nalazi iznad onog ko;i odgovara vertikalnoj. Ova
opel.la, prikilzilna llil slici 3.6, maze se ukljuciti, i]i isldjuciti u toku neke od operaeija skiciranja.
50
SKUP PALETA ALATA ZA SKrCIRANJE
Aktivirana ,kana Grid Snap
:.i;
SliKA 3.6 [}wllI1 Snap To Point
i(onstrul<cionijStandardni elementi
[lostoje dva tipa eiemetJ(lta u okviru okruzenja za skicirank konstrukcioni i standardni Kada je
ukljuccna ikana Construction/Standard Element. m07:ete da kreirate linijr, t;1d<e i krive kao
konstrukcionu geometriju Imja pomaze pri kreiranju 2D profit;).. Prikiz ovih de/Tleml\<l se
l'<lzlikuje od prikaza profilil,
Tip elemenata se maze brza promeniti iz konstrukcionih u st,lOdardne izborotn pojedinacnih,
iii visestrukib objekata, pracenim prltiskorn nil ijmflU CODstruction/S[,mdilrd Element leoj<1 ie
prikrtzilna na sliti 3.7. Ovi konstrukcioni elementi SII deo skiee i biee ttl IGlda ponovo otvorile
skicu, ali neer postali cleo profilil kada izadete i;;; okru;!,enja Zil skidranje.
51
CAliA VS

'I ' ,
t I I
, ,
, ,
I I
, ,
I '
I I
, ,
, ,
-1'-- -I--
I '
I !
, ,
\ ___-:_..:_+ ________ .:. _______ J
Konstrukcioni element
SlandMdlli element
stiKA 3.1 /lIiJ/ia CorJSfrJIC[ion/SI<ild.'llii ,>lemell[
j
I
!
SLiKA 3.8 Geomelrijs/w ughllli,;cnj,j oZlw';aw odgOl!clliljuc'im
simuolillUl
I,

Geometrijsl,a
ogranicenja
Kada je ikona za genmetn-
jska ogranic.elljd uJdjucena,
otiJedena geometrijska
ograni('enja (kao slo su hori-
zonlalnosl, vertikalnust,
lange -nlnost i poklJp'lllje)
bi(:e lokom pocesa
kreiranja profifa Dole
kreirate geometriju profila,
mod
vidite
cete da na
simbok
ekranu
ovilt
ogranicenja (prikazane na
sliei 3.8) blizll pokazi-vaca,
iii blizu elemenata za koje
ogranicenje vail, iii se za
njega \neira.
".,Jill" 1 .... .------------------------------------------------------------
Upotreba funkeije geometrijskih ogranicenja je efikasna kada se kreiraju proliJi pod poznatim usfovima. Na
ovaj natin tete posflci znacajne ustede \J vremenll, jer necete morati da kasnije menjate definicijll profila
ida Saini zadajete ogranicenja.
52
$KUP PAlETA AlAlA ZA SKICIRANJE
Dimenziona ogranicenja
Kada je ikon a 2a dimenziona ogf.loiccnja uldju[Clld, nudi Vam se mogucnost cia unesete
vrednostl dimenzija koje ce kreirati upraVO onakvu geometriju kakvll zetile, pri (emu ce, na taka
nastalu skicu, biti postavljena Jilll('[lziona ograniccnj'J, 1 f ovorn slucaju cete jednostaVlw uneli
informadje u paldi "lata Sketch Touls, dok krelrate udro:::deni deo geometrije Vaseg profila, Na
3.9 prikaz"m je primer dimen1.ionih ogr,ltliCenj'd.
Kada prvi put udete LI okruzenje za skkirallje. autornatski se osvetljavaju i ikona Ia geornetrijska i ikana Zil
dimemiona ogranicenja. Ako ave ikone nistl dktivilane za vteme skieiranja, geometrijski elementi nece
posedovati felaeiona ogranicenja. Ogranitenja se rnogu kasnije zadati izabrllllirn eJementirna izborom
neke od opeija iz palete alata Constraint.
Vrednosna polja
Pri skiciranju profila, vrednosti pridnlzene elememima proma se dinamic,ki azuriraju luelanjem
pokazivilCil unutar okrillenja Zil skidranje, Vrednosti se aiuriraju su 11 (horizontalna koordillJ-
tal, V (vertikalo<l koordinata), L (Juiina) i t\ (ug;lO); one su u:speklivilo pove2ane sa polozajem
pokazivacil kao Sto Sll povezane i sa rderencamil koriscenim za skiclranje. Ova vrerlnnsna polja su
prikazJna na slici 3.10
53
CATIA Vs
II
Profil .
pravougaonlka _.
-",---
t
Skicirani elementi PoloiaJ pokazivaca
I
'J''''-I<J

SliKA 3.10 Vredno.ma polja
'*""
Ova polja se, takode, mogu koristiti za unos kiHakteristicnih vrednosti da bi bio odreden poloiaj elemena-
ta unutar skice.
Geometrijsl<i profili
l#It!I di - fill Pakta al;)la Z<l Imiranje skicirMlih geornetrijsldh derlle.natil,
prikazilll<l na 3.! 1, Iludi niz mogucnosti za kreiranje
slIKA 3.11 Pa/elll (1I(1la Z;/ skiciranih 2D ge.o{Tlellijskih e1emerrata, klO SIn Sll linije,
sbcinmje sramrlrijs/iih rlrlllfllirli/ pravougaonici, knrgovi, lukovL t<leke i spline elementi. Ova
p;lleta sildrzi osalll glavnih ikona povez,mih iii j(reiranjem
tlnapred del1nis<lnih prom;), iii pojedinilcllih skiciranih elemen<lta.
U odeljcimil koji slede opisane su funkdje koje Sf prirnenjuju Ll cilju kreiranja unapred
definisanih pmfila. Geometrijski proilli okruzenja za sl<icifilnie pr'lkazani Sli 11<l slid 3.12
54
SKUP PALE1A ALATA ZA SKIC!RANJE
L ___
...
SlJl{A 3.12 GeOI1!f'lrijslii profili olmlienja Zll
I{reiranje slticiranih elemenata
2D skidrani dementi kreir;)ju se taka sto 5e prvo iZ,lb(,[1? ikona profil<!, a zatl!f1 se.
pokazivilc misa prevuee u proWl' za skiciranje. llZ drz;)nje. prvog tastera misa (TM l)
Okmzenje za skiciranje program a CAT!A V5 nudi alat za inteligentnu pomoc, Ij. autodetel(dju
pri sj(ieiranju, koji se naziva SmartPick T<lj alat je projektovan da pOlllaze pri kreiranju i
menjanju objekata unut,H okruzenjil Zil skiciranje.
t\l<l.t Srn<l.rtPick, prikazan [1(1 slid 3.1.3, dejst\'uje na rnestu pok(1zivac<l misCl i autoJl1<ltski
pronalazi geornelrijska ogranicenja i relacije. KJda se prorwle potencij;:t!na relacija, graficki
sil1lbol ce illilomatski prikazilti odgovarajucu povriltnu inforrnaciju. Za ddCl!jllije infonnacije 0
alatu Srn<lrtPick pogledajte dokumentaciiu prograrna CAllA V5.
55
CATIA Vs
SlIKA 3.13 A/at SmartPich
iti!')
t
'Parnetan" izbor
lokacije

Drianjem tastera Shift za vreme kreacije elemenata privremeno tete iskJjuciti opciju za autornatsku detekciju.
Praces lueiranja profila
U sledec'em odeljku cete !creirati skiciramJ geometfiju, koristdi sve primere. unapreJ definisanih
profild, a zJtirn cete !caristiti i"abrane profile da kreirate jdS neke 20 elemente. Neki oJ uvih
eJernenata (kao sto su iinija, tacka i hug) \'Coma su jednostavni za razurnevanie i ne z<1htevaju
dodatna objJsnje.njJ. U svim primerima koji slede aktivirajk opcije Snap To Point, Ge0!l1t'triCC1J
Constraints i Dimensional Constraints pomocu OdSOVd!djUt'ih ikona sa pakte alala Sketcher
Tool. U svim ovim primerirna koristicete misa da biste knjrali profile.
Informacije 0 skidranju mogu se, takode, unoslti u po!je na paleti alata kao pomoe prj kreiranju skora 5vjh
geometrijskih objekata koji se ITlogu nad na paleti alata Profile. Ovo ne vaii jedino kada je neophodno da
se koristl vee postojecd geornetrija.
56
SKUP PALETA ALATA ZA SKICIRANJE
Vezbanja "vezana" za sldcirane profile
Odelici iwji sJede hat];:a Ve7.Ddnja u kojima istrazlljerno upotrd.Hl razliC'itih
skiciranih profila: pravougJollika, orijentisanog prJvoug,wika, paraleiograrna: izduzt'IlOg
otvord, cilindriC'nog lzduzellog otvora, profila otvora za Jdin, sestougla i ikolla prof!!a.
Vezbanje Ia skicirane profile broj I: Pravougaonik
Da bisl(;' kreirali pravougaonik, [reba \b preLillDnele sledc:d;, j;urakc:
1. U okviru skupa abta Zit ldikllitl' ikullll Rectallgk II PredcCmeu
Profile.
2. !zaberite koordinatu-lOO,4(), a, Zatllll, koordin(ltll
Primeticde 5e
---\-.--.-----
ograni,'tnjJ horiz(]-
(-I OOF
I
, 40"-,)
"
- -- .. -------t--- ---, -
t
(I 0,-40)
I ,
Automatsko ogranicavanje horizontalnosti
L.
i
--r-
._ .. ...1.,._
.:0'"'
ntillnosti venika-
Inosti fonnir,ljll
aulollltski, kao sIn je
priklZano na slki 3.1"1
Veibanje za skicirane profile broj 2: Orijentisani pravougaonU<
Da bis{e laeirali prof!! tipa orijentisanog pravougaonika, treba da preduzmete sledec'e korakt':
1. LJ okvlru skupa a!ata La :;kiciranje kliknite ikO!lU Orienled [{enangle u sekciji
Predefined Profile.
2. Oil biste. !<reirali profJ!, izaberite koordinate -60,40,70,20 I 60.77,-'10
57
CAliA Vs
Primeticete da se ogranicenja lira para!dnosti i upravnosti formiraju automatsl<i. Profi! lipa Oriented
Heclilllg!e je prikazan nil slid 3.15.
________
t!:>._ . , ';"""".,.bo1'.< ' >lor",
=,.-'''-''-''-'1' __
+--- 1-
I' $
I (-6q 701 Ogranicenje upravnosti ",
rJ . m - _,,",f +fl
k[:,,:I.-ra-,,:,t=J
r

SLiKA 3.16 Prnfilli{lll paraidogumul
Profll tiPil paraieiograma prikazan je fl<l slid 3. J 6.
58
Orijentisani it
pravougaonik
, '

StiKA :1.1 5 Profi[
tif.!tI Oriented
RectaHsie (orijenli-
51111i
SKUP PA1.ErA ALATA ZA SKICIRANJ
I 1
II Ogranicenje paralelnosti . Profil tipa ;
:( izdulenog
1 ........1 )0
im_"_mm Q ... ;
t . . . ... t (80-30")-- ...
_J OgranicenJetangentnosti
. "
SliKA 3.17 Profi/liril iZrilli(,l1f1g alLiom
Vezbanje za sldcirane profile broj 4: Izduzeni otvor
Da biste kreiridi prom lipa izduzelJog olvora, treba cia preduzrnele s!edece kor,tlce'
1. U okviru skura alata za skiciranje kliknite ikollU ElongClted Hole 1I sekciji
Predefined Profile
2. Oa bisle dennis'cd! udaljenost od centrCl do (cnlfCl krugovCI, iz.rtberitc koordinatc
6(),O i -60,0, pil. koordinatu 110, 30 cia biste kreirali prom i odmlili niegovu
veli{jnu.
'tt'iJilUl1'
Nemojte zaborayiti da treba da driite TM1 pritisnllt dok pomerate pokazivac.
Prafil tipa izduzenog olvora prikilzan je nil slici 3.17
Vezbanje za skidrane profile broj 5: Cilindricni izduzeni otvor
Da biste kreirali prom tipil dlindricnog izduzenog otvora, treba ela preduzmete sledE'ee korake"
1. U okvi[U skura alilla za skiciran}e Idiknite ikonu CyllndricaJ Elongated Hole II
sekciji Predefined Profile.
2. Oa biste definisali uc\,djenost oel centra do centra krugova, izaberite koordinate
0,0 i 50,100, pa koordinatu 120,40 da bis!e kreirali prom i odredili njegovu
velicinu.
Primeticele da Sll Sf pojavila ogranicenja lipa podudarnosti, koncentricnosli i langetnosti Prom
lipa cilindricnog izduzenog otvora prikazan je na sJici 3.18
59
CAliA Vs
. ..,..,.; ____ ...., ...,." . .,...,
''iiI V:;','
i

SLlI{A 3.18 Projil tipil (ililldriclJog idlllhwi, iJh<lrll
"
',,<
Q
ProW tipa ciJindricnqg
izduzenog otvora
c
c
Veibanje za sl<icirane profile broJ"6: Profil tipa otvora za Idin (ldjucaonice)
Da biste kreirali profil lipa
l! otvord za i<iill, treba da [11'(>
I I duzmete sledece koral<e..
- paraleJnostl
I ,- I
I I i
I
I I
I
:, 'J)
. - I
1. U ukviru skupa alal,l Zil
skiciranje kJiknile ikol1U
Keyhole Profik u sek,iji
Predefined ProJ1Je.
2. Za clefinis811je centra vec'cg
kruga izaberiu:, koordin<11l!
0,30, a za definisanje centra
1J1ilnjeg kruga koord'1I1'dtu
0,-40; lamn, izaberite
lcoordinatll O,-GO da biste
prornenili
kruga
velicinLl maJog
0,70 da biste
StIKA 3,19 Profil titJI! OtVOfil .ttl !din
promendi veiiCinu velikog
kruga.
3. Kreirajl(, profil
Profil lipa Olvnra za idin prikazan je nil slid 3,19.
60
SKUP PAlETA AI.ATA ZA SIO(IRANJE
Veibanje za sldcirane profile broja 7: Sestougao
Da biste kreira!i profil tipa sestollgb, !reba del preduzrnele sledece kur<lke
__ .. . ... 1. U okviru "kura
,llata za skiciranje
I : kliknite ikonu
,
.
jf:-i'""-':" __ Ogranicenje i llexagon II ;nj'l
p d d f 1- Predefined Profile
I
'I' a II amos 2. Oa ddinbali
_ ... ' .. ' '. I, .. ,'. '.' . OJ cenlM sebtollgLI,
- - - G iz;\Ix:ril\? kuurdi
8 {hill! O,(}, <I, zalirn,
, i { ivlwri[(' koof(li
\... o b nalu 1l,60 da bl.')te
_
., .1, i ( odredili velicinu
Profil tlpa sestougla sestougla.
I
' 'I Pre nego slO odredite
-'. !L' -' I njegovlI ve!'lcinu, sesto-
___ : _' ..__
"' ori jen tisan kcdm god
zeltte. Prof!! tip<l
SLiKA 3.20 ProfY lipa 5c:./,mgl,/ SestollgJa prikaz<lfl nil
siici :3.20
Veibanje za sl<idrane profile broj B: Upotreba ikone Profile
Sada, kada ste kreirali nekoiiko profiJa i stddi useCa) kako rMie fllnkcije 1I oki-ul.enjll Z(j skicir'H1-
je, Inoiete Ja icreirale skiclI, lWristec'l ikunll Profile. Predllzmite sledec'e korake:
1. IT dwiru skupa al,lla za skiciranje i;iikni!e ilmf\u Profile 1I 5ekciji Preddined
Profile.
2. Izaberite koordinatlJ 60,'10, pa Pos!;lvite pnkdzivac n,1 koordill,\tU (iO,-'1O i
izaberite je. Drzec:i '1'1\11 i dal)\? pritisnut, j10lllerajle Jlokazivac lladoie, NJ tai
Hacin ce zapoceti kreiranje luka. Izaberite koordinatu 20,-80 da biste zavr!;ili [uk
l:t",13':-
Nakon sto je iuk zavrsen, proces kreacije se ponovo vraca u retim za crtanje linija.
3, j(reirajte horizontalni Jinijski segment koji se Z(lvrsava II (add 20,-80.
61
CAliA Vs
4, Kreiran;e sledec'eg luka zapocnite pOllovnim izborom koordinate -20,80, a
zavriiite ga \I tacki -G(],AO.
5. Kreirajte jos jed;m 11nijsl<i segment koji se zavrs;lVCl 1I tacld -GOAO_ Nakon tOgil,
klilmite i1mnu Three Point Arc (LuI< kroZ!rl tal:ke), koja se nalazi na paleti alata
Tools.
Taeka poslednjeg izbora je sada prva taeka luka.
6, Izaberite tackr 0,70 i GO,40 cb biste z:wiSili profil.
Na OVil) nacin treba da steknete idE.'ju kako fadi fllnkelja Profile. Nd shei 3_21 prikazana je i].;on3
Profile.

/"
,

Prof;1
I

I
(6040)
i
"

,

"

,
SliKA 3.21 [lwl1ll Pr(ljlle
Operacije
'I. funkciia za vrsenje izrnena i drugih opnacij<l
P<lleta ala!<l Operations nudi ve!iki braj
nild elementimil skiciranih profila. Ova palet;!
SliKA 3.22 Palela il/ala ZJ1 o/Jel"lIcije (O/){!wliolls) illata, prikilZill1;! na slid 3.22, sadrii pet
glavnih ikon,}, povezanih sa promenama na
elementima
U sledecem odeljku obradicemo ove funkcije, koje su predstavljene nil slici 3.23.
62
Oborena
ivka
Ugao
SKUP PALETA ALA1A ZA SKICIRANJE
m)i1
Podsecanje (Trim)
/1 Prekldal1Je (Break)
M
'I q" Brzo preklda'lje (Quick tnm)
1 ZalvarMIJP (Close)
(Cornl,lelTlu't)
SLIKA 3.23 0prrtlciOIlC jllJlilrijr
Vezbanja za operacije U oluuzenju za sldciranje
Operacije U okwzenju za skicirallje_ obubv;lt<1ju manipuladju skicir(lnlm elernentima i njihovo
rnenjanje. Ove opcrClcije Cine skicu preciznijom dil bi Slo vise oclgovarala z:unisli projei(;lnt;l
U odeljcima koii sl<.'de su razliCite op<.'racije.
Veibanje za operacije unutar oluuzenja za skiciranje brojl: Corner
SledeCi koraci proveSce V',lS kroz p[{)(es izv[sf'nj:1 opn;]cije Corncf"
I. Unutar simp" paleta alata za skiciranje POllOVO kreirajte prClvougOlonik iz
vez.bania za skicil(lflf'. pronJe broi 1.
2. Klikllite durlo ikonu Corner na paleti Oper(ltion, pa na paleti Tools kliknite
ikonu Trim hll Elements.
3. Pocevsi od donjeg levog ugla pravotlgaonika, izaberite dye liniie koje ga formira-
ju. PojaviCe se zaobljenje.
4. Lodrajte pale!\.! Tools i unesite vrednost 25 kao ve!iCinu poluprecnika
Primeticete da Sll obe linije podsecene na uglu
63
CATIA V5

I'l:! t'ji:hi.I"r.c:
-"'!.I

Ifi;,::"":,
I t
1 opCII'" pod,eca"le (Tnm Corner) _-1 __ -,
1-
I
' ---!- '-
------:---,------- --- c,

plVe lir.ije
(TrlmFlI5t
Element)
Podsecanje
5vih linij"
(Trim All
(olners)
/\
1----
i
", ,
---<i-----'
I
Linije ne
pod,ecaju
(Trirn No

I
--------,_.- .. -+_.
... '9':-"l l?'--
, ..
"
SlIl{A 3.24 Re::.ullilli ,)pL'wcije Corlll'{
s. Kliknite ikof1u Trim Fircit Element Ll paieli Tools. Krducl sc u smeru kretJnja
l,azaljki na casovniku. pOrTIerile do sledeceg ugla i iZ3berite linije koje ga
fonniraju,
6. los jednoru Ulltsite vrednost 25 kao velie.inu polupreenib
7. Potlovite postupak iZilbravsi pre tUg,l ii<onll No Trim.
Kad,\ zavrsite we operacije, rewltat hi trehalo da izgleda kao na slici 3,2"1.
Veibanje za operacije unutar okruzenja za sldciranje bra; 2:
Oborena ivica (Chamfer)
SledeCi J.;:01'aci proveSce VilS kroz pfOces izvrSenja operacije Chamfer:
1. Unutar skupa pal eta <lbla za skicirdtlje P(lllOVD kreirajte [lloavaugaonik iz r,mijih
vcibanja.
2. Kliknite duplo ikonu Chamfer sa palete Operation;;, pa kliknite ikollU Trim All
Elements sa pakte Tools
3. Pocevsi 00 Jonjeg levog ugla pravougaonika, izaberite dw linije koje fonnirdju
UgdO. Poj.wiee se oborena iviea.
4. U paleti Tools unesite 20 za veliCinu oborene iviee
Prirneticete da su obe izabrane linije podsecene do obarene iviee.
64
S. Sada iZilberite ikonu Trim First Element sa palete Tools. Krecuc'i se u srneru kretanja
kazaljki na casovniku, pronaclite sleded ugao i izaberite Unije koje ga forrniI<lju.
6.
7.
8.
los jednorn ullesite vrellnus! 20 za vdiCinll oborene iviee .
Obavite istu operaciju, ali sa uldjllCl'nOlll ihmum Nu Trim
,
KldJ z<lvrsitt' j.lrethudnll operaciju, pokusajk da kreirate obortnu ivinl na
uglu, tako dil iIlla oblik kao na slid 3.25
Vezbanje za aperacije unutar olmiZ.enja za skiciranje broj 3:
Prostar Relimitations
Sredisnji prostor palete Operations IldZVan Helillli!atiom je prostor sa razJiCilirn ilwn:Hna za
podsecanje i prekidanje geomctrijskih eleIllerlilld. Ovde se mugu Hilei ikoni:' trim, Break. Qllic!(
Trim, Close i Complement. !kona Trim pOIl<lsa se na veorna sliean naCin kao i ilWlle Corner i
Chamfer. PUBudene opcije obuhvat<lju Trim AI! Elements i Trim First Element. LJ svalwm od
ovih slucajeva, ako postoji visestruko rdenje, CATIA V5 prikazuje razliCite varijante kada
pomerite polmzivac do razliCitog sekundarnog elemema, ili na ra:,didto mesto na prirnarnotn
elementu. KaJa vidite rezultat kuji zelite, iZOlberile sekundarni element.
Veibanje za operacije unutar oluuienja za slddranje braj 4: Prekid {Break}
Opeija Break it' veoma jednostavna za upotrehu. lzaberite element koji zelile da prekinele, pa
izaberite orugi element koji ga preseea, iii sam element na meSH! na kome zelite da ga prekinete.
Ova operacija je prikazana na slici 3.26.
65
CAnA Vs
Drugi
element
SLiKA 3.26 Opelrlcija BWlh
Vezbanje za operacije unutar ol<ruienja za skiciranje broj 5:
BrIO podsecanje (Quick Trim)
OPCijil Quick Trim maze cia bude veoma koristall alat aim skicl iJna rnnogo elemenatil lwji se
prrsecaju i trehil da hudu podseceni. Dil biste izvrsili opH;1.ciju Quick Trim, {rebil Ja preduzmete
sJedec'e kO[;1.l\e:
66
,
1. UnUlar skuprI palel<l <lJ<l!;} ZJ skiciranje ponovo kreirJjte pravougaonik i7. ranijih
VC7:bilnj<l
2. DodJjte krug 1\ sredini koji je veci ad I'i';io(' plavollgz!Onika.
3. Kliicni(e duplo ikanu Quick'him, a, zatirn, klilmite ikonu Break (mcl Rubber In sa
pillete ala!il Sketch TooJs
4. Izaberile gornju liniju prilvougilonika unllta]' kruga i pogJedajte rezultat.
5. Zaddilvsi ikonu Breilk ilnd Rubber In aktivnu, izaberite donju liniju
pravollgaonika unutar kruga i poglecliljte rezultat.
Rezultat bi trebalo da izgleda blo na slid 3,27.
SKUP PAlElA AlAlA ZA SKICIRANJE
Ikana Break and Keep je sHena sa ikonolna Break and Rubber In i Break and Rubber Out na paleti Sketch
Tools, osim sto se ne brise ni jedan od elemenata nad kojima se ova komanda koristi,
:t Opcije operacije QUlc!( Trim
t
Automatsko podsecanje. pravougilonik i
',(!!\
sLlKA 3.27 Hew/rill Ofwmrijp Quick Trim
Veibanje za operacije unutar oluuienja za sldciranje broj 6:
Operacije Close i Complement
Pretvaranje otvorenog u g" C

SlIKA 3.28 [hone i Com/Jlemel1t
Dve preostale ikunc 1I
prostOrll RelimitCltions
Sll ikOlle Close
Complement, prikan-
ne \1<1 3,28
Operacijom Close
jednostilvno dodctje
deo ekrnentJ I<oji
neclostaje, a operilcijil
Complement inver1uje
preostaJi den elementa
67
CAliA Vs
Ogranicenja
Kao!ito je pomenuto u Poglavlju 1, CATfA V5 je sistem za varijJdullU moJdiranje kuji je fleksi-
bilan po tome sto geometrijski elemetlti moglJ, ali i nl:' muraju da budu ograniceni. 5[{)ga 5e
mogu koristiti i brzo kreirane, neogranicene skice, kilo i slozelle, POlptlIlO ogranii',el1l:' skice.
Okruzenje za skiciranje nudi rnogucnost zadavanja i geornetrijskih i dimenzionih ograniCenja.
Geometrijsl{a ogranicenja
Geometrijsko ogranicenje je pravilo, iii U'i!ov koji postoji izmeou geometrijskih demenata.
Tip ogranicenja Simbol
Normalnost
--_Q-
Pafulelno,t

0- Podudamust
-------------)----
KOllcentricnost

Vertikalnosl
V
HorilOntillnost
H

--1._--
Fiksirilnost
-
R50
Dimenzija tipa poluprecnikil
-------------
-0100 --
DimenziJa tipa precnika
Sll KA 3.30 Dimenziollo ognmicellje
68
Ceometrijsko ogrClnicenje maze dCl buJe
relaeija, kilO 'ito su p,lralelnasL ili langentnost
Ogr<loi(-I'llja rnogu da sc prirnenjuju iIi na
poj02dill,H"ne elemellte, iii izmcclll vi!iestrukih
elemenata. Na slici 3.29 prikazani 5U najvazniji
simboli ogranicenja OIll pokazuju da li je
element ogranict:!l i a kOill lipll ogranicenja je
fCC.
NAPOMENA
0"1 simboll se p(]javliuju na ekranll pored
odgovarajuCih gemtJetrijsl<ih elemerlata i mugu
se iZJbl'ati fadi Ulodifikaciie.
Dimenziona ogranicenja
'z
.J
I'
+
'I"

'Ii :,'-
,
Dimenziono ogra-
nicenje, (iji primer je
prikazan n<1 51iei 3.30,
pled.'>tdvljd (lgranicenje
u okviru l(Qga Humt'-
rieb vrednost OLlre-
duje tacnu mew nekog
elementa. To tl10gu biti
pO!lIpre cnik kruga, ili
duii!la linije.
NAPOMENA
Nakon sto se geometri"
jskoru e!ementll zada
climenziollo
cenje. ono 5e moze
rnenjati da bi se geo -
medja parametarski
dovela na drugu
lokacijll.
Baja skieiranog elementa
Bela
..
Crvena/Narandzasta
-
---_ .._".
Iuta
"_ .. ---
ljubH:asta/Purpurna
----
Zelena
---------------_.-
(rvena

Braon
---
SKUP PAI.ETA ALAlA ZA SKICIRANJE
Opis
Nepotpuno ograniceno
lzabrano
--- -----
___
Zasticeno

Preograniceno
._"-,-------
Vertikalno
------
Nekonzistentno

Nema promene
Znacenje boja slddranih
elemenata
Boja skiciranog elementa
odreuujc status ogranicel1ja. ill
pretpostavki "vezallih" za
Il)ega Na ovaj ll;Ji:in Se
korisniku pruia vi:well1a
purnoc pn odredivanju
ogranic<'njCl pmtavljenih
izmedu skiciranih eiernenala i
dirnenzija. Nil siie! 3.31
preJstavljena j02 legend;\ jwj-a
Jaje uporeJni prikaz boje
dementa i ogr,micl'nja
"wzanih" za njl'g,L
I I _)0> 0'''':''''''0 d'flnl"", " 01"1,,, " di,,'og
KrelfanJe ografllcenJil
ogranicenja
Anirniranje ogranicenja
Pal eta alata Constraint
Ogranieenja se rnogu
autoll1atski zildati skiciral10m
profi!u pre niegove inicijacije,
aku je ukljllcena jedn<l ad
ikona Dimension, iIi
SlIKA 3.32 [la/eta ill,lIi1 CunslrailJl
Geometrical sa palete Sketcher Tools, ill dlw Sli ukljllcene abe Dodatne fUl1kcije za
postavlj3nje ogranieenja [lad skiciranill1 elemenlim3 mugu se naci na paleli ,lLlla COfls[[aint
Ova pdleta, prikaz:llld na sliei 3.32, s(ldrZi cdir! g!avne ikone narnenjene postav!janju
ogral1icenja flad geometrijskim elelllcntillla. Ove ikone su opisane u sled dim oddjcillld.
SLIKA 3.33 DeJinisill1je og{(miccllja
POIIJOCU iJiul!': Dialog Box
Ogranicenja definisana U okviru za dijalog
Ogranicenja definisana II okviru za dijalog, [lOflHX'U
ikant Defined in Dialog Box. ornogucavaju
oJr.::denib ograniccnja nad eiementirna u
ol<mzenjll za skiciranjf:'. llmnJ al(tivna tek kaj-,l
se izaberll jedan, ili vise elemenata. Zavisno ad toga
koji su elementi iz,lbrani, u flltlkciji ce bill sarno
ogrankcnja Jmja su f1<l njih primenljivd. P(lstoii 17
raz!i(itih stanja (ili agraniceuja) dostupnih pritbkorn
na ovu ikonu, a prikazanih na sliet 3.33.
69
CATIA Vs
1*'111
Gcometrijska ogranicenja se takode mogu zad;;ti taka sto se prva zada dimemiono. a za!im se pretvori u
geometrijsko pritiskom na TM3.
Kreiranje ogranicenja
lkona Z(I kreir<lllje ogranicenja, priklzaflil na sliei 3.34, sildl'zi eke opcije: ConstrJin!
(Ogranii'enje) i Contrtct COllslr<lint (Koflt<lkrllO ograniccnje). Ikon;; Constraint OtlloguCClV3
lueirilnje ogranicE'nja nJ eir:mclitilllJ, iii izmedu e!ernen<l\<l II okrllzenju Z:l skicir;mje, J i]wn;l
Conl<lct ConstrJinl kreinl1lie izmedu eiclllf::nata U okruzenju 7,;1 skiciranje.
1'"""""="'-
po'"',
"iillj %)f'""
I
..
Ikana
Contact Constrain!
Pomocni prowr
SLIKA 3.34 IiWllrl III hl'l'irlHlje (lgrrmiif'lIja (COIl5Ir(linl Cn'lltioll)

L

/
l
Tri vrste kontaktnih ograniccnj<l mogu bili dastllpne: knllrentricnosL podudarnosl i tangentnosL
a zilvise ad tiron elerncn3.til koji Sll iZabranj, Ova ogI<lnicenja lakode mogu da se menj<lju, Da
biste ih nH:,njali. uverite se cia je ikana Contact Constraint ilktivnil, postavite pokZlzivZlc iZIlZld
ogriinicenjZl i drzite TM3 cia bis(e vide!i izbore Zil rnodiflkaciju.
70
Automatsko ogranicavanje
Ikona Auto Constraint, prik<lzanCi nil sHei 3.35, omogucava programu CATIA V5 dC! ClutomCltski
Jueira ogranicenja J1Cld nizo,m elemenata kreiranih II okruzenju za skidrilnje.
Element! kaje treba ograniciti
, ..._
Automatsko postilvljiHlje
ogranti"enJiI .-"'_--

Sltl<A 3.35 I1wna Aulo COils/mint
Animiranje ogranicenja
Ikona Animate ConstrClinl, prii<<lzana na slici 3.36, omogucava lwrisniku lb prii<azuje nnirnaci-
je pon<ls<lnja dimenzionih ogranicenja 11(1 skiciranim profilim(l.
,
:,;
':;;'
Ikona Animate

pktlvlrana_ " ,_
Izabrana
dimenzija
"
. ,

;----.--'----"-1;
SLIKA 3.36 11<01111 Animate Constraint
71
CArlA Vs

Ovo je kotisna opcija za menjanje dimenzija 20 profila i razmatranje njegovog ponasanja pri promenama.
Velbanja za ogranicenja U okrulenju za skiciranje
Vezbanja koja skde treba da prikazli razliCite rnetode za posliwljanje i menjanje ogranicenja
Uf1utar okru;?enja za skic:iranje.
Veibanje za ogranicenja U oluuienju za sldciranje broj 1: Pravougaonil<
Oa bistc koristili ikonu za ogr<:l!licenje ReClangle. trebcllhl .predUZIHt:le korah',
1. Otvorite sesiju programa CATll\ i novi skicirani dement. bircljud simp
palela alata za skidranje (Sketcher 'vVorkbench). Uverite se oa su ikone
Geometrical i Dimension palete abta Sketcher Tools uldjucene.
2. Izaberite ikoHu Rectangle za ertani<' pravougaonog profila i kro;'irajte
pravollgaonik kao na slid 3.37
Skicirani elementi trebalo bi da bud!J beli. sa prikazanim ogranicenjima bkljucivo lipa horizontainosti i ver-
tikillnosti.
3. DrZed pritisnut prvi taster misa (Tlvl1), izaberite levu vertika!nu stranim
pr,woug'donika i vucite jt'. unutar ekranJ.
Primeticete da se pravougannik hec" po ekranu, zad,LavJjuc:i ogranicenja tipa hofizontJlnoSli i
vertika!nostL kao sto je prikJzJno na s!ici 3_38
t
Nepotpuno ograniceni -.
(bell elementi)
..
SlIKA 3.37 CeWorDlIgao pr<lIJDlIg,lOlIog u/Jli}w
72

..-,

!, '
,
,
--c----'-,
\
,
r
j

,I '
: -: i ' I;
, -, Porneranje (vora upotreborn TM1
" ,
,

Sl1KA 3.38 Pomelllllje Ce1VUJi)i':-;,ltiIk' shiLl!
I
I
I
4. L:aberite tacku tI gnrnjem ltvolD uglu pr;lvoug.1onika i pokusajte cia je vucde
navist'.. !zaberite 'I '!6IJr'lsite gornii sirnbol za honzontalno ograni("enje, Primeliccle
da se ceiokupna gornja horizoillailid linija pOIllt:l'a U odnosu na lacku
5,- lzaberite tacku u gomjeln kvoillugiu praVOl1g,lonika 1 POkUS()jle J'J je Vl!cete navise.
Primelkete da SI:' gornji levi ugao sada pU!Ilt'ril neiCdvisno od OSlatkJ cetvorollg!a, bo sto Ie
prikazJllO nil :;lici 3.39,
tiL!'.Jl!o1$AlIlCll
P -''''-'..:.''''. "'l"'" "':->I:!'i",-,"'''.",,-
MIt
6. !zaberile
",.l.'Ul
')';("$;,..1-""-" .
zak()Senll

gomju linijlL
,
pa ikonll
Constraints
Defined in
!l
"
Dialog Bux.
OZllacile polje
'(iJ
Horizontal da '8
- I Nezavisno pornereno teme
r--T
'f ! I . . . !
Izbrlsano Ogranil
l
enie
; ! .
',y
histe elementu q
y
ponovo zada!i .,
':." ogranicenje
::f;
tipa horizonta-
'.['
inosli
, "., ---- , " '
.: '
, , :: I ' ,
73
CAllA Vs
Veibanje za ogranicenja U oluuzenju za skiciranje broj 2: Izduzeni otvor
Da biste ikonu izduzenog otY01''', treb;l cia preduzmete sJedece knr<li<e'
="iLil ","., ,_ .... J_ 1' __
_.____ _;jilJt,!t:,L' , __
b:= I
GeometnJs1<a ogramcenJ<l .J,
Ii LI=+ -- I
I
I
.,
L;I
"'" "'i .4 III) -
SliKA 3.40 /JW/lll iZl/UZNIOg olFord
- .. '-'. - ,- .v."- """, 1;<1
SliKA 3.41 Dimel1zimw ogmni6mje
1. Otvorite sesiju
prog/,lmil CATJA i
lueiraite nov! sJddrClni
element, bir"juCi skup
Jl;llel;1 "lata Zi1
skicif(ll1je (Sketcher
\\'orkbench). lIverite
se cia 5U ilwne
Geometricztl i
Dimension 5:1 palete
,lblil Sk('tclwf Tools
ukljuc"ene
2. !7:1oerile ikonu
Elongated Hole ZCl
crtanje izduzenog
otvora i kreif<ljte
izdllzeni otvor, 110 nil
slki 3.10
3. DrzeCi pri1iSl1l1t t(lster
elr], i
izaherite donju liniju
izduzenog otvOfCl i
koordiJl<ltlli pocetak
okruzenj;1. za skicir<lll)e
(Sl(etcher origin).
Pome/ile POkJZiV;1(
iZl\acl ikone
Constraint i kli[mile tu
ikonu. Postavite
dirnenziju
priliskJnjern plvog
tastera miSa (TMl).
Primeticete dOl je donja linija sada prikazana zelenom bojam, S!o znaci da je naJ njom zadata
ogranlcenje, kao sto je prikazano na slid 3.41,
4. ZavrSite vezbanje daljim ogranicavanjem skite.
74
SI<UP PALETA ALATA ZA SK1C!RANJE
Veibanje za ogranicenja u olnuzenju za skiciranje broj 3:
Ugaoni svod (Corner Dome)
Da biste kreirali zaJatu geometriju, potrebno ie dOl preduzmete sledece korClke
. t i
.. -- ..
-- Nepotpuno ograniceno --)I:>--
-, (beli elementi)
SlIl(A 3.42 IhOlId Rertill1gle
. 1
i
,
"
_____:"J
1. Otvorile sesiju
program a CATI:\ i
novi skicirani
clemenl, birajucI skup
pal eta alalil za
skiciranjl? (Sketcher
vVorkhench). Uverite
se da su ikone
Geometrical i
Dimension sa pakte
i\!;lta Sketcher Tools
ukljucene.
2. Izaberite ikonu
Hectangle za crtanje
pravougaonog plolila
i kreirajte pravollga-
onil<. kilo n.1 slid 3A2
3: Izaberite i izbrisitc gornju horizontalnu liniju pravougilonika. lzaberile ikonu
Corner, Cl, zalim, dve prrostale bocne verikllne linije. Dillamil'ki vucile krcirallo
zaobljenje (Svod) i postClvite ga koristeCi TI\I1.
Dimenziono ogranicenje
I

1
:"'(- Ugaoni
element
lzabrani vertikaJni elementi bocnih zidova
SliKA 3.43 Zllobljf'l1je hreirllno l1il pral'flugaol1i1w
zaobljenje aUlomJtski
postavlja dimell7jOllO
ograflicenje, !<ao $10 je
prikazilno na shei 3.43.
4. Dol( ddile taster Ctrl,
osvetlitc i izaberite
centM zaobljellja i
koordinatni pocet(lk.
5. Aktivirajte ikonu
Constraint Defined in
Dialog Box i izaberite
opdju za podudarnosl
(Coincidence) iz
okvira ZCI dijalog
75
CAliA Vs
Primelicl.'te da okn.ci:enje za skidranje automalski dovodi do podudar;mja dYe tacke i da 51.' skicirani
dementi premeSlaju u koorJinatni pocetak, kJo sto je prikaz.1Ilo na s!ici 3,44. TakoJe: (ell.' primdi-
ti d<l Sll zaobJjl.'.nje i dva bocna zida zelenL stu znaCi da Stl ograniceni. Pogledajte sliku 3.'l4
'1';"f . .. ;-; .. ______ "'_.:iii:,;;
[zaberite don)\! belL!

:":, iEleme," "'k"e-Ii dozvoljavdju reldeije J
Centar ' ",- grJnice susedllih
luka .. r I. u k.oordinatni elemenata
razlike u
ordinatni ... r ... rocetak Primeticete

ocetak -- - - -- i]j- l pOllasdlljLl ogranict:nih i
neogranic_enih elernenata
II' :': :, : I
prozor '----:1
"
Slll(A 3,44 "SIIO};"!l IWordjllatlli pCJl'elak
Saveti za sldciranje
U odeljdrna Iwji slede predstavljene su specifilno51i koje t(eba imati nallrnll za vrelTJe [Mia u
okruzenju za skiciranje.
Ubacite novo telo pre nego slo naertate inicijalnu sllicu
II programl! CAf'JA \15 skiee se naJaze iii Ullut,l[ Ida (body), ilj ulllltar otVUft.'1l0g tela (upen
body), Ne bi trebalo Ja se kreiraju unuta[ lela, kojt' se nalazi II okviru modda
rnasinskog dda, Preporu(uje se da se, pre nego !ito Sf: be'lra vilo I<akva nova geollletrija, u modd
ubaci novo lelo, Ova prepofuka 51.' zasniva nil cinjenici da je podrazumevano tdo unapreJ
definisano, a korisli se u s!edece svrhe:
76
To je stalno (do koje se kreira bda se dul<tlllleni inicijalizuje
o avo telo je korerl specifikJcionog j ne nwze bili ukljuceno u prornerw
redosleda.
avo telo tn:ba da ostane prazno tdo; u odnoSll na njegil st[, na krajLl fildJ,
sklopJjena sva ostala tela.
II Ono definiSe rezultat svih operacija i sk!apanja.
Geomelrijske i maledjalne karakteristike i -analize nalaze se sarno u tom telu.
Sve veze sa tehniacim eJementima sa tehnickog cneza na]aze se samo u okvifU
ovog tela
SKUP PALETA AlATA ZA
Crtajte jednostavne sldee
ertajte sto jednmt,lVflije To Stu (:de jednostavne skite ne znaCi da ('e VdW i modeli
biti jednost'<lvni. IvluJe! koii ie izgrdden upu(rebmn veeeg broja jedllostavnih skic;] je tleksibilniji II
kasnijim fnama prujekt<1, bcLl je na njunu obicno pou-dJllo izvrs'ni neke prumenc_ "LLllnO pr.wilo
je da In::bd krcir,Hi iedan po jeJall V<lZdll cleo lllude!a lJoJav,lI)je dva jellnustdVI!,j dellleilla. umeSIO
jednog slozt:nog, ceSIO plOizvodi fleksibilmii JlIudd. cijim jt: promellMna upr,JVljau
Ugradivanje flellsibilnosti II sldcu
Vazno je u s](iclIugfJditi (ld(sibdnust da bi se obo:bedilo njeno idjeno ponasanje. Ovo se
prirnenolll dimenzionih [)a biste lISpt'.sno ditnt:ll;:iof!a ogranic.t'!1ja, [reba d3
pronadett' rlajpozdjniji Il<lcin za k()[Jtrolu modda, Na primer, za kt,ji kreira Ilovi sto
kljublO dimenziono bilo ui od pOUd do vrlia stol,l, a lie (ld plafofla do
vriu stoia.
Interalltivno menjanje dimenzija animiranjem ogranicenja
Anirniranje dimenz.ionih ogranicenjJ profila predslClvlja dohar natl!! za pwuc(lVanje
ponasanja postdv!jenih ogr,wil'enja !<add se njilwve vrednosli ml.'njdju U!1ut,u'
zadatih graniea. Ovo ornogU('dV,l dd proc,enile kv.t1itet skice i izvrsite odrcdelJe promene na JljUj,
pre nego stu napllstite okruienje za skic.i,ranje
Izbegavajte zaobljenja, zaobljene i zallOsene ivice
Unutdf skice izbegavajte uputrebu 'I.'lnhljenja, 'DloLljt'n'lh i 'l.,l!msellih lv'led Ove demente treba
kasnije doda\'<lti u vidu zasebnih It'hnickih elemenata da bi bila obabedena flehsibilnost [!lodel"
pri kasnijoj upotrebi. Nil ovaj naCin se smanjuje i bruj Ilezeijellih reiacija tip,! "foditelj'I'dete"
izmedu elernenata, !ito je pozeljno \l siucajevirna budl16" ft:orgimizacij,.: rnodda
Zaldjucalc
Okruzenje za skicirilnje program,) CXnA V5 je n\Ocan alat koji Iludi tleksibilnost za brzo
kreiranje 2D eiemenata l\!ogucnost da budu ogranicene. iii ne kljuCfl<l je Zil poveeanjf'
produktivBosti Bovih korisnika.
77
CAliA Vs
Nudi se bOgilt skup <llata Iwji trebi! da pornognu korisniku da ostv<lri z;Jmisao.
U ovom poglavlju stc upoznali skup alaI" za skiciranje program<l CATIA VS. Sada bi trebalo da
raZllmete osnovne pojmove "vezane" za kreaciju 20 skiciranih profila. Takode hi (rebalo da
poznajete sledeee teme:
okruzenje Z;J skicirilnje
;.;.,. sl{icic<lnje

profili

geornetrijskil j dimenzionil ogr;micenja

opHilcije U okruzmju ZJ skicir;lllje
78
I. Koja jf' najvilznija UIOgil okruzellja 2,1 skicir;)'!)je pri i<reir;lllju geornetrije II
progrilll111 CATIA \IS!
2. j(ako Sf:' okruzenje Zil skiciranje prepozllilje U okvim grafii'kog
okruzenjid
3. N<lvedite pet nileina Zil kre<lciju gemnetrije upotrebOfll pa\ete alata Geometric
Profile
4. Kako Sf ovi geoll1E'lrijski dementi klCir<ljll UlllJt<lr skup<l p<ljeta <11;,1<1 Zil skkir<1niel
5. J{<1len boja skieil<1nih e1elllen<l(<1 prenosi vazne inforrn<1(ije 0 ogranicnosli
profil<1'
6. Nilvedile ('liri priJTIi'!rne funkeijc paicle <1iatCl SketherTools
7. NClvedite elva primarIl<1 lira ogr;mieenjil Iwja s(' mugll primeniti nil e1emente l!
okvirtJ okru;l:('nja Zil skiciranje.
B. K<lko dimenziono ograllicenje maze eli! Sf:' prelvori u gcolTIetrijsko!
9. Jviolaju Ii svi dementi \l okvirll okruzrllj:! 1.1 skkiranje da budu ogr<1))ieeni7
10. N<1vcdite neke od Il<1Cina d<1 se proveri robl!5tnost skieimnog profila.
,
0 lAV LJ I:
SI{up pal eta alata za
lueiranje delova
Uvod
ILJ U OVOM POGlAVLJU JE DA NOVI KORISN1CI PROGRAMA CATIA Vs IJPOZNAJU sKUP
PALETA ALATA ZA IZRADU OELaVA, T1. OKRUZENJE ZA lZRADU DELOVA (PART DESIGN
WORKBENCH). RAZUMEVANJE OSNOVA ZA IZRADU DELaVA JE GlAVNA PRETPOSTAVKA
ZA IZRADU ROBUSTNIH MODHA.
SKUP PALETA ALATA ZA !ZRADU DElOVA PREDSrAVLJA POCETNU TACKU ZA KREIRANJE
PARAMETARSKIH ZAPREM!NSKIH (SOLID) MODELA U PROGRAMU CATIA VS. OVA APLIKACl1A
KOMBINUJE SNAGU PROJEKTOVANJA PRIMENOM TEHNICK1H ElEMENATA SA FLEKSIBllNOSCU
PRISTUPA BAZIRANOG NA BULOVIM OPERACIJAMA. SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU DElOVA
OMOGUCAVA KREIRANJE PARAMETARSKIH MODElA, BAZIRANIH NA TEHNICKIM ELEMENTlMA, III FOR-
MAMA (FEATURES). ZAPREMINSKI I POVRS!NSK! ELEMENT! KREIRAJU SE UPOTREBOM
REFERENTN!H ElEMENATA, SKICA, ELEMENATA BAZ!RANIH NA SKICAMA, GOTOV1H ElEMENATA I
OPERACIJA TRANSFORMAClJE. OVAKAV HIBRIDNI PRISTUP MODEURANJU PRUZA KORISNIKU VEU[(U
FLEKS!BILNOST U TOME 5TO MOZE, AU ! NE MORA DA POSTAVLJA OGRANICENJA (CONSTRAINTS) NAD
GEOMETRIJOM. OVA FLEKSIB!lNOST OGLEDA SE I U MOGUC:NOSTI NAKNADNE I LOKALNE 3D
PARAMETR1ZAClJE, !iTO POMAZE U pREDSTAVLJANJU PROJEKTANTSKE ZAM1SLI.
Ciljevi
OSNOVNE TEME OVOG POGLAVUA sU SlEDECE:
REFERENTNI ELEMENT!
ELEMENTI BAZIRANI NA GEOMETR1J!
CAliA Vs
eiemenli bazirani na skicama
gotovl dementi
dementi bazirani na povrsinama
tfilnsforrnisani elementi
Bulow operacije
Referentni elementi
SlIl{A 4.1 Piilet<l alata
Reference E/enw/II
Referentni dementi se 11 prograrnu CATIA V5 koriste kao pomol: II
konstruisanju zapreruinskih e1ell1enata. Tdcke, ravni i llnije su
primeri referenlnih elemenata i Illogu se nal'j II pakli alata Refert'llee
Element, koja je prikazana na slici 4.1
Ovi cle1llt'flti se koriste kilo pomol' u pripremi za kreiranje i
konstrukeiju zaprerninskih dell1enata, pomJzul'i da se bolje
zamisao projel(talll"il. Refelcntni elem(nti se nabze II
otvorenim telima (open koja sc mogu nac'i na kontlguracionom slablll.
Itiii,
Kreiranje skiciranih lehnickih e!emenalallflular otvorenih tela nil konfiguracionom stilblu generalno se ne
smiltra dobfDlll prilksom.
Referentne tacke
Referentne tacke se rnogu J1a(j nJ paleti al.ltJ Eeference Elements, koja je prikaz,lIld na slici '1.2
Tacke se ]wriste kao nepokrctne pozicijc (kotve) Zd kreaciju ostalih delllelldla, kao Sto sulinije,
ravni, ill zaobljenja CATJA V5 nlldi nekoliko metod,l za krt.'iranje tJcke, k:lO:'ito je prikazano nil
sHei 4.3.

\"J,;!U'fYf;;.;ti
SLlKA 4.2 Jlwnll Point Elements
80
SlIKA 4.3 Tipovi hrellcije reJcr.mtnih ta,;/l}w
SKUP PAL ETA AlATA ZA KREIRANJE DElOVA

, ElUJii,
Opcija Coordinates
Pomocu ove opcije kreira se tacka n<l koorJin<lti XZ-Y. posrnatrano Ll odn05u nil tekuCi sislern
osa. Opciono, polozLlj lilCkt' se maze odredid U odnosu na neku vee postojeeu tJcku. Primer
lacke kreirilile pomo(l! opcije Coordinate prika/dll je na slici ,\.4.
I
'",
..;.,,,.,,,

(rtf'
,
)11
Tacka
Opcija On Curve
POlnOell ave opclje se kreira na PO.'ilojeCoj krivo1, i to na meStll izabranOlll pornOCll tastera
misa. Polozaj ove tacke moze bili udreden iii tacne rdzdaljine merene dllZ krive, Hi
pomocu odnosa dllzina na krivoj. Da bi se lacka brzo pOUlcrila (1,1 uubieajene illklCije n<l krivoj,
dostupne Su dye dodatne opcije EXlremity i Middle Point. Primer lacke kreirane na
krivoj dat jt' na slid 4.5.
Kao pomoc pri kreianju lacke moie se izabrati i druga referenlnd tacka. Aim se ta taeb ne nalazi
na krivoj, CAfiA V5 ce dutomatski projdctovati laci<u na kriYll. Ako nijt' izabrana ni jedna t(lcka,
kao referenca se koristi ekstremna tack" na krivoj.
81
CAliA Vs
(2', . __ J"'.,'""","'_
/
Kriva
SllJ{A 4.5 Tllf!1Il !11f'i1'llnll t'omol'lI o/JCije 011 Cwve
,,.\1,.
*'
i" ''' .. '''''k."'''_ -ft!.
I -
1 QO"'..,."'M"

I
I
: o:=::!,r;;!'.'"

lzborom opcije Repeat object sa dna rnenija Form na krivoj se mogu kreirati visestruke, medusobno
podjednako tldaljene tacke.
Ocpija On Plane
Upatrebom opcije On Plane kreir<l se tarka na ravni t:i!cbv<lnjern horizont<line i veJlik<llne
udaljenosti ad koordin<ltnog poc'et!<;\ (vektom), kao sto ie prikazallo nil slid 4.6, Kao referentna
tilckil maze se opciano izabrati i nekil drug<l t<lc.krt, N(lkolJ stn izaberele ravaH, im(lte mogllcnos!
cia pornerate taC!m po nioi, sve dok konacno fie pritisnete l<lsler misa (TI\<tl).
82
SI<UP PALETA ALATA ZA I<REIRANJE OELOVA
i Pw

l
Tacka

I
. --'-';.;;. ...
'.
SliKA 4.6 Oln;ija 011 Plane
Opcija On Surface
OpcijOHl On Surfilr(' kreiril se t(lcka n(l poslajecaj stranicL iii povrsini, kOjil se postavlja U odnosu na
tacku izabrilnu pokilzivacem misil (TM1), Podr(lzulTlt'v,lnO stallje je da CATIA V5 kao referentnu
tacku bira sredisnju lildm povrsinf. T<lkode se, raeli mijentacijil [<ldee, maj,e izabl,,,ti neki pr,wClc
Umestn podr;II:llmevJnog koordin;llllog pocetkl sistemC!, takode sc, kao pOCclni! rekwntnC!
mozc iZilbrati ncb dl'Ugil !ilcb
Opcija Circle Center
Opcijorn Circle Center kreira se tack! u c{'ntm postojeceg kruga. kao Slo je prikaz<lno na slici ,-\,1)
Krug moze eli! bUlle kriva, ili ivic" na povrsinL iii stranici deli!
83
CAllA Vs
SliKA 4.7 Opcijll On Swillee
[I , .. ___ , ..... ' .. ..

Tacka/
/

"i1""",. ,;;J: '>- '1{
SliKA 4.8 Oprijil Circle Center
84
t .t
.

I Po""'",,, ' .
IS"'Il>co.l
1"'"-
i
I '"'
Povrsina
!', iF

1WI
SKUP PALETA ALATA ZA KREIRANJE DELOVA
Opcija Tangent on Curve
Opcijom Tangent On Curve Imoira se na ravanslmj krivoj, u odnoSli na liniiu pravca, leao
SIO je prikazano na slid 4,9 .
1 Pravac
SliKA 4.9 Opeija Tangent 011 Cwve
Opcija Between
Ocpijom Between kreira se l'-lelia izmedu Jve poslojece ta('ke, sa zadatum proporciojom, kao sto
je prikazano na slid 4.10. Da bi se taeka brLo pomerila na llobieajene lokacije, dos!upne Sll dye
dodatne opcijc - Reverse Direction i Middle Point.
Referenlne ravni
Referentne ravnl 5U znaeajne za kreaciju zapreminskih e!ernenata pornocu [kone Plane elements,
koja ie prikazana nJ slici 4.1 L Mogu se koristiti kao reference pri kreiranju eiemenal'ol, ali se
prvenstveno koriste kao poeelna meSla za kreiranje skiciranih profila. Kada se ravan kreira, ana se
prikazuje U obliku crvenog kvadrala koj! se rno;?,e vuei na konaCnll pozicijll upotrebom pokazivabl.
CATIA \'5 nudi nekoliko metoda za kreiranje ravni, kao sto je prikazano fla slid 4.12.
85
CAliA Vs
SlIKA 4.10 O{Jcija fMIUCl'll
'i!8dJ4:j)!iJ
\JY.';;iiY;;C:
Plane
SlIKA 4.11 Ilw/w plane Eirml'nl.\
, type, loff,et fmm pi."e ::J
po;ct
0(f'8t: ,Ang!ejf!o"oal \0 plMe
i
1h'O'-'9h
R,;"er$e D 1m".'

"ep"".1 ourve
Notmol to "ne
Q. to
Equ.tion

SlIKA 4.12 /'de/odi Zfl ilrl'iralljc fe/cllmtnih I'Ilvlli
Dimenzije koje odreduju polozaj ravlli mogu se "osvezavati" tI real nom vremenu upntrebom pokazivaca.
Geometrija povezana sa tim ravnima c':e se, takode, "osveZilvati" u realnom vremenu.
86
SKUP PAlETA AlATA ZA KREIRANJE DHOVA
Opcija Offset
Opcijom Offset kreira se ravan paralelna SJ postojecom ravni i J1J zadatom rastojanju od nje.
Smer kreirJtlja offset cavni maze se menjati i7J1orom iknne Reverse Direction, iIi izborom
stre1ice 1I grafir"korn prozoru Primer [avni kreirane opcijom offset dat je na sliei 4.13
IIb,mom opcije Repeat Object sa dna menija Form mogu se kreirati visestruke ekvidistantne ravni (Ij. ravni
kOle se medusobno nalaze na podjednakim udaljenostima),
'. " .. " '-
/'cii.Oi. 2'1/0 ;<
1Ikl
i
! D .. '<;0<1 or.

Offset ravan
Referentna ravan
SlIKA 4.13 Rrwilll hrriri!llil fJomo{u opcije OJfset
Opdja Parallel trough Point
Opcijom Parilllel trough Point kreira se ravan koja proJazi kroz zadatu taCku. Ravan je, talcode,
paralelna sa postojec'om referentnom ravni, kao Sto je prikazano na slici 4.14
87
",.. ,-,,,-H-
IdlE
-.- --.---.".",.';<"''',. --,,,,c:-,,.,,,,,,, -.--,"',."'. ;"
li"i""h,
[ ",,"'"
iF"""-

ravan
L Referentna ravan
SLiKA 4.14 Rmltln hreirdilll upotrebom ollciju ParaUultJOugh Point
Opcija Angle or Normal to Plane
Opcijorn Angle or Normal to P1Jilt: lueira se ravan koja prulazi !cruz ost! rot(lcije. RaVdn jl;'
normalnil llil nd:u referentou [aVao, iii, POlk, postavljena pod udreuenim uglom u odnusu na
nju, kau sto je prii<azanu na slici 4.15.
Opcija Trough Tree Points
Opcijom Trough Tree Points kreira se rdvall koja probzi kroz tri postoje(e t(lcke, kilo sto je
prikazano na slici 4.16. Kaua ravan lueira, ona SC, pnc konacnog post<lvljanja, preku svog
simbola moze vue] na bilo koje mesto n<l el<ranu.
88
SKUP PAL ETA AlATA ZA KREIRANJE OElOVA
-
/,r.
1 J' '>"" '"
hi.,.,
: 3
i
1M
I
I

I M:,," , . "'"
uu Ravan pod uglom
'RaVan pod uglom
SLiKA 4.15 [{avail Indla/hl lI/JoJ[U::!hllll opcijc Angle 01 NOn/hI/to Pillne
SLIKA 4,16 Opcija Tro!lgh Tree Points
L,
89
CAliA Vs
Opcija Trough Two lines
Opcijorn rrollgh Two Lines maze 5e kreirilli rilvan kojil prnlilzi kroz dVJ linijskil segmentJ, bo
Sio ie prikilzano n(l slid 4.17. Kilda dve izabrarH' linije ne It'ie 11 bloj ra\ni, CATIA i1UIOl1lillski
p()j]1na veklor druge linije na poloz(lj prv('
Linija 1
\/
1("
/
Ravan
Sl1KA 4.17 Opcijrl TrOUgll Twa Lilh's
Opcija Trough Point on line
I \".1:
\;-,.2!s"d,1'ic\;l.
; [JFo,f;,I'JO<>orxl_"""!.-.,,
, ,

/
/},
Linija 2
OpcijO/11 Trough Point on Line llloze se kreirati r(lVan koj(l prolitzi kroz postOjec'll ravan i lackll,
kao SIO je prikilzilno na slid 4.18. Kad(l se filvan kreir(l, ona SC, pre kOI1Jcnog p05Iavij;lOjil, preko
wag sirnbola /1102e vuc'i nil bilo koje mesto lla ekfilJltl.
Opcija Trough Planar Curve
Upotrebom orcije Trough PLmar Curve kreir<l se raVilll koj<l prolazi kroz postojrclt ravansku
lui'll], kao Sto je prikazililo nil sljcj Ij. 19
90
SKUP PALETA ALAlA ZA KREIRANJE DELOVA

Tacka
ii
I
;c
i-l-'
/'
Ravan
'" + __ _c__ c,._".
SLiKA 4.18 Opcija 1)rmgh Paill! 1111(1 Line
i!1' i
.1.1
Ravanska kriva
\
;
1 Im
o
::'
I ''''. I b "''''' C",V< ::J
, c,,,. l'k,"'"l -
I C
/
-l.t!.ol

..,
"
"
" ' ..
"
,;;
"

dx!

SliKA 4.19 Opcija Trot/gh Planar Cwve
91
CATIA Vs
Opcija Normal to Curve
Upotrebom opelje NOrIl\3! to Curve krelfd 5(' [aVaIl na mestu rderenlne t3cke, kao Sto je
prikazaIlO na slid 4.20. Ravan k takode normalna IlJ izabranu \;:rivu. CAliA V5 kao referenlnu
lokaciju Jutomalski hira sredisle kr'ive
=
M mrs'
Kriva
/
,J
SLiKA 4.20 Oprijll Nmm,1/ to CII1J1e
Opdja Tangent to Surface
Pomocu opeije Tangent to Surface mole se kreirati ravan tangenta oa neku povrsinu u izabranoj
lilcki, kao sto je prikazJllo na sJiei 4.21.
Opcija Mean Trough Points
Pomocu opcije Mean Trough Points moze se kreirati ravan koja prolazi kroz aritmeliCku sredinu
lri izabrana referentna elementa, [<ao !lto je prikazano na slid 4.22,
92
SKUP PALETA ALATA ZA KREIRANJE OELOVA
Tangentna
Povrsina
SLIKA 4.21 OpcijlJ Tangent to Swj;lce
i Po'"tli:
i I'" "''''00
! PM,c'- !, ,1,_'r,loco
~ ~ ~
SLlI<A 4.22 Opcijl/ Me{1/I Trough Poinf5
Opcija Equation
O.p:ijom Equation l<reira se ravan Ciji polozaj je odreden jednaCinom, k30 sto je prikazano na
sliCl 4.23. Ovo se postize unosom vrednosti parametara A,B,C i D 1I odgovarajuca polja
Dve vrednosli definisu l'aval1 pomocll jeJnacine Ax + By -+ Cz -'" D.
Takode su dostupne i dYe dodatne opcije (Normal to Compass i PardUe! to Screen) nrilnenjene
brzom pomeranju ravni oa cesto koriscene pozicije.
93
CATIA Vs
" P1ane tYIl"' loo!li" , :::J
i<<+E;ytCz "'0
iI: 10
ttl
B; 10
ttl
c: I! ttl
D: 120mm
ttl
I
p","neito ween I
SLlKA 4,23 O/lcija flf/lillio/!
Line
Referentne Iinije
Pomocll ikone Line Element. kOjil je prikilzilna na sliei 4.24.
Jinijt' se rnogo l<oristiti bo referentni elementi Z(l kreaciju i
zapreminskih i povrSinslcih eiemenata CAllA V5 nudi
nekoliko metodil ZJ kreililnie linijJ. ic<1.o !ito je priicazilllo nd
sliei '1.25.
POl1l0Cll opeije Pnint-PoiJllj(leira se linijJ inneJu dve postojece
lackf'. kilo slo je prikil.zJno nil slici 4.26. Pulia Start i End. 1<ojil Sf'
odnose nJ polo7:Jj pocTlnt: i krajnje tacke linije. iniciiillno imajl!
vrednost jedml(u nuli i mogll se menj;lIi u okviru za dijalog. iIi
dinilmic"ki vueenjem II grafickorn prozoru Uf.101IChom pokilziv<lca
rni5;). linijc Ill'. Illoie bili manja od ],<lzC\;)ijine originalllih
rcferentnih taeak'!. Moze se iZilh[<lti i dodilll1i1 pomocna [Jvan.
koj<l ce projekhwilti linijski 5rgment nOHllillno tla ravan.
ndrz;wajllci veZllS<1 polo7:Jjclll inicijainih lac-ab.
SllKA 4.24 IIwnil Linc E/I-"l1Cnl Opcija Point-Direction
iiid@li!,
Point I,
E"';:

Ang'ejfJN"',",to tiff""
toOl"""
Normal t" ""fore
__ -:=
IOmm
i 0
SliKA 4.25 Me!iJrli Zil Jm:irlu:je
iinijr
OpcijOln Point"lJirection maze se kreirati linijrt norrnJlllil n<1
iZ<lbrani refcrrntni element. k<lo !ito je priklZ,\llC! nJ slici 4,27
Pol);! StJrt i End. koj;) 5<' odnose na polobi pocetne i krajnje
t<lcke linije, iniriialno imaju vrednost jedn(lku fI\I]i i mogu se
menjilti \1 okvim za dij,dog, iii dinilll1icki vucenjclTlll grafiC:kolll
proZOl'll upotrebom pokaziv;1(';! rniSa. Linij<l se l<lkode mol.e
kopirClli j{ClO \l ogledillu Ii odnosu IlCi referentni dement
uldjllcinnjelll oreije lvlirror tX\fIld.
Opdja Angle Of Normal to Curve
Urotrebom opcije Angle or Normill to Curve rnoze se kreir(lti lilll;il koja prolilzi kroz iZilbl,mu
t<lck\l i zaklilpa neki UgilO Sil drugomlinijmn. pOStn<ltfflllO 1I OdllOStl n<l referentllu ravan. kao sto
je pribzano n<l shei 4.28. Pol;a Stilrl i End. l(()ji'l se oclnose na polozaj pocetlH' i krajnje tackl'.
lin!je. inicijillno imaju vrednost jednaku nuli i 1ll0gU se menj<lli U okviru Z<1. dij<1.log. ili din'lJniC'.lci
vucenjem u grafickom prozorll upotrebom pokaziviH':i1 rnisil. T,dwell'. Sll dostupne i dye dmlillne
opci;e (Normfll to Curve i Heverse Direction) Ililmenjene brzom pomeranju r:wni na (('sto
koriscene pozicije. Opcijorn Geometly on Support kreirac'e se geodezijska linija n" pornocnoj
povrini.
94
SKUP PAtETA AlAlA ZA KREIRANJE DELOVA
,P>llllri?'
Tacka 1
I
l'iHC 71><1
il""owo .::J
i Pc",," i !.f., .,.
j Pa"':O INo ,#<1"",
i $""",,,,: lDoflKll
__
,
SliKA 4.26 Opcija
Llnl)a ____ ,I I:,.:::, .. ,.
-;:A... I Po",' iitr:i;;rj.
11><.
Ravan za
odredivanje pravca

StiKA 4.27 Opeija Poil1t-Dir('ctioll
! (),et'ion

so". )iZl w
i End- 17(;1)0...., ---til
; !of'.'"edorlo"i
I Rov.".D!roction I
,

"'I'--.. T a C ka
95
(AHA Vs
;po ... 0,0 II
ICFr. .... __ " __ '

/ Rezultujuca linija
SLlKA-4.28 Opcija Angle or Normal to Cllrve
Opcija Tangent to Curve
.'-",' "'i'" -"i'." -.".,C',

Ii "
Upouebolll opcije Tangent to Curve moze se Im'irilli liniia tangentJ na neku krivu, posmatrallo
u odnosu ria neku dmgll krivu, iii tacku, ka.o sto je prikazano na slid 4.29. Tip linije sa jednom
tangentom (Mono-Tangent) kreira se ako jt' drugi izabrani element tacb. Akcl jt' drugi izabr;lI1i
element \(fiva, kreira se lip sa dve langente (Bi-Tangent), {'olja Start i End, koja se odnose na
poloiaj poct:tne i krajnje (,l('ke lini)e, inicijalno irnaju Vfedllost jednalm nuli i mogu 5t' menjati
II okvlrll za dijcdog, iIi dlnaillicki vllcenjelll u grafickolll prozoru upotrebom POkdLivdca rnisa,
Opcija Normal to Surface
Upotrebom opcije Normal to Surface \Heira linija 1l000malna na povrsinu u izabranoj tach kao
Slo je prilcazano nil slid 4.30. Polj" Start i End. koj,\ se udnose n:t polozaj pocdne i krajnje t,H::ke
linije, inicijalno (maju vrednost jednaku nulL i mogu se menjati u okviru za dijalog, iii
dinamicki Vllcenjem u grafickorn prozoru upotrebom pokilzivaca l11isa.
96
SKUP PALErA AlATA ZA I(REIRANJE DElOVA
SLiKA 4.29 Opcija Tlmgenl to Curve
w
Normalna linija
SlIKA 4.30 OpCljil Norlllal to SlIIj;lce
5WB' - em m
rn e
En 'M'=mw
l!Zl@ 11,,1
J 3
i rutm.1'
: Pcd IN",<=!""
1fI
i ".>1
j o ..
I

97
CAliA Vs
Opcija Bisecting
Upotreborn opeije Bisecting kreira se linija koja predstavlja ponloc'nu povrsinu koja polovi ug<lO
izmedll dve iZ<lbrane linije, klO sto je prikazilno na <ilici 4,31. ['olj(l Simt i End, kuja se odn05C na
polozaj porctne i lcrajnje larJ,e Unlje, inicijaillo imajll vrulnost jednakll nllli i mogu se menj<lti u
okvir\l za uij<llng, Hi din<lmic!ci vucenjem u grafid(()m prozoru upotrebOlll pnki'lzivaca miSa.
:u "11*1 -r'Til

I
.j ....
SLiKA 4.31 Opr.ijll Bi.lf'CliHg
Veibanja za rad sa referentnim elementima
II oddjeima koji sledc prcdsl'lvijeni Sll tUlorij(lli l{oji ce \',lIn pOllloc'i prililm!TI tJvczbav,lIlja fade!
sa referentnirn e1ementim(l n" pr(lkticnirn primerim,1.
Vezbanje za rad sa referentnim elementima bra; 1: Ravan tip a Offset
i 1 nkvil'll (I\'og tutorijala lueira se r(lvan pafillelna Sil drugorn ravni nil odredenom rastojanju
(offset plane), Trebil da preduzmele sledec:'e korake:
98
1. Pokrenite nom sesiju program a CAnA i kreiriljte Ilovi deo, hlo Sio Ie pribzano
na slici 4.32.
SKUP
ALATA ZA KREIRANJE DELOVA
Novi model tipa del a ----)0> i iii?
i
l
w._;:." ... m
'''''"''1'0''1"
,"",,'
SLiKA 4.32 Kl'eilil/lje 1I01l0g de/II
SliKA 4.33
kOlw Pia lie
2. Kliknite ikon1.1 Plane (prikazanll lIiI slid 4.33) S<l palete alata Reference
Element. PojaviCe se okvir za dijalog Plant' Definition, n(l kome je
podrazumevimi tip ravni Offset from P]"ne.
3. !z;1berile ravan YZ koristeci TlvIl.
P:imeticete da CATtA V5 inicijail1Ll kreiril zeknu l'avan, sta ZTl;lci da se moze izvrsiti revizijA
llJenog polozaja pre nego sto se unese konacna vrednost njene udaljellosti od referentne ravlli
4.
5.
6.
UldjuCile j iskljucite dugme Reverse DirectiOIl nekoliko puta da biste prornellili
smef nast;lIlkil f<lvni.
Poveeavajle, iii smanjujle vrednost ud(lljcnosti ravni od refercntne ravni (kao sto
je pnkazano na slid 4.34) biranjcrn sirelica navise, ili nadole u segmentu orb,t
okvira za dijalog, ili dinatnickirn vucenjem (uz drzanje tastera TMI) dimenzije
koja def!nise udaJjenje, prikazane zelenom bojom u grafickom proZOfll.
!<liknite dugme OK dOl biste zavrsili kreiranje rami.
99
1
roth""'
;
0'1", \'Etrul
n."".D,,,,,,,,1
Ravan tipa Offset
I
;:',"44 "'il. i
'-
JDa
.....
SlIl<A 4.34 Puziciji/ !/wlli li/Jd Offsl't
Veibanje za fad sa referentnim elementima broj 2: Tacka tipa Coordinate
t J okviru ovog tutorijala \u!;'ira se tack,) 1M zadawj uJaljenosli ad kOOluinatnog pacet\,a
odredenog podrazurnevanim osarna. Trella dCl preJuzlllete korake
1. Polucnite novu sesijll program3 CATIA i kreirajte novi deo, !cao sto je pnkazallo
na slid 4.35.
2. Klilmite iko!1u Point (prikaz<lllu na slid 4.36) sa paine alat;} j<eference [killent
Pojavic'e 5e okvir za dijalog Point Definition, II kome jt podrazumevani metud za
kreiranje tacke melod Coordinates
3. U polje X unesite vrednost !DO (mm)
4. Kliknite dugme OK da biste zavrsili kreaciju tacke.
Kreirana taci<a prikazana je na slid 4.37.
100
SKU? PALETA ALATA IA KRE!RANJE DELOVA
Novi model tip a dela ___

"""0.,,,,"

SliKA 4.35 Kleirallje novas dela
Tacka na udaljenoj lokaciji
";liK'''';j''
-.,_.,-""""" ...,;;;"',,,
SLIKA 4.36 li:onll Point SLIKA 4.37 raCial Upa CoO/ili/lllt"
r4l
m

101
CATIA Vs
Veibanje la rad sa referentnim elementima broj 3: Linija lipa Point-Point
U okviru ovog tutorijala Krcir<l se linij<l izmeJu Jve lacke. Treba da preduzmete sledE'er korakt"
i. ..75...: .., ...'..,..1 : ,,/
SliKA 4.38
IIwn,/ tille
1. Koristite pas/(ljdi model deli! iJ,: rrethodnog tutorijala. Kllknile ikonu Line
(pribzanu na slici 4_38) s;] palete alata Reference Element. Pojavice okvir
Zil dij<llog Line Definition, 1I Imme je podrazumevani tip bllije Point-Point
2. lZilberite koordillatni pocelak i tad{u na uci,djell,iu od 10n mm
3. Povccajte vrednosti pocelnog, ili krilinjeg l1Sl0Vil U poJji11l;] Start i End
llpolrehom slrelicillliwise i !ladole, ili din;lllliC"_kim vllrcnjem (uz drzilIlje
TMJ) zelene Jirnenzije u grafickom pruzot'u
4. Kliknite dugme OK dil biste kreir;lI1jc linije.
Kreirana linija tiP'l Point-Point prikazil!1;'! je!1;,! sHei 439
Geometrijsld tehnicki elementi
Geometrijski tehnicki clementi features) predslavijaju 3D zapreillinskc
elemente. najceSec iueiran!-' n<l osnovu )_D skiea, iii post<lVljillljem gotovih oblika na geamelri-
jske cierne!)te rnodeJa. Ovi elementi slJ"gradeviflski blokovi oel kojih heira model i pomocll
kojil1 5e precist;!vi);'! zamisao projektanta. CAT[A V5 nudi mnostvo geometrijskih tehnickih
elemenata, 0 kojirnil CC bili reCi 11 odeljdma koji slede.
Tehnicki elementi bazirani na sldcama (Sketched features)
Tchnicki elementi bazirani nil skicarna (Sketdwci fC;llmes) SU grilc1evinski blokovi oel kojih se
lneira model. Oni jll"pdstilvljaju "tkaninu" elf'llle!lata ad kojih Sf' lueira model. Neb od
eJemenalil baziranih Ila skicilrT\;l doclaju lllaterijill madelu, dok gil drugi uklanjaju sa modeb
TehlliCld e1ementi bazirani na skirama kreiraju se ll<l OSIlOVll slddr;mih proflla.
102
SKUP PAlETA AL,\TA ZA KREIRANJE DElOVA
@.! 'Ii
',":'-'''_ -wo,.,,.,.,.-,.. , ......... " '
-'-'-"''.:Y
/

-

'L .
InIJa tlpa Pomt-to-Point
SlIKA 4.39 l.inija lipa PoinHo-Poinl
StiKA 4.40 Patera alala Shelcll-B!lsed features
Tehnicki elementi bilZir<llli na skieanl;!
obuhvataju blokove, iii ekslruzije (pilei),
"dzepove" useke, otvore (stand;ndnf i sa
navojem), "rebra", uiuucenja i elemente dobi.
jene "presvlacenjem" profila_ Ovi elementi, ()
. . Kojima ce biti reCi \l s!edec'irn oddjeiJ1l;l,
krelJ"ilJll se pornocu palete alata Sketch-Based features, koja je prikazilflil nil sliei 4.40
: pomocu ikon, Pad (prikazcnc no alici
: 4.41), predstavljil zaprerninski element koji dodaje materijal ekstl'lldi-
SliKA 4.41 ]1<011(1 Pad ranjem 2D profilil. Ovo je obicno prvi tif) elementa koji se
. dodaje modelu kaJil se zapocinje novi projekat. Svaka grupa
telllllclnh e!emenata abuhvata razlicite tipove. Na primer, elementi tip;'! Pad obuhviltaju sve
k:l.ji TlilstiljU ekstmzijom (uz rilzliCite opeije za ogranicenje), koji se konlorlisl1 pOlTlm"u
okvlfa za dlJillog P"d, pribzanog na slid 4.42
103
CAliA V5
',";, _'i''',c
J" /fi-
/

J 'K '1. '*' <# ('.;,
.. ' ,
5L1KA 4.42 O/wir za ,lijdJ2, Pad
Opcije za ogranicenje elementa tip a Pad
Pn kreir<1njll element" tipa ['ad, VdZHU je It, na koje svt: natine mozete (\" ogranihte
njegovu duzinu. Ovo je veolTIa vaino zbog ugr<1divanja odgovarajuce <lsocijativnusti u model, jef
nd nie zavisi mogucnost vrsenjd buduc'ih promena na lTIoddu. V5 trenutno nuJi sledeeih pel
Jlloguc'nosti za ogranii:avanje elelllenatJ lip" PMi:
104
.. Element lipa se ekstrudir., do zallale duiint:. [>nmer za nvu
opciju ie prikazilll na slid 4.43.
Up to Next' Element (ira paJ se eksmtdira d,) prve sledece det.:ktoVJlle povrsine,
ili stranice. Primer za [}VU opciju je pnkdzdn na slid 4.44
/I Up to {,IS[: Element lipa pad se ekstrudira do poslednje detektovane povrsine, iii
stranjce. Primer za ovu opciju je prikazan oa slici 4.45
Up to PI/me: Element tipa pad se ekstrudira do izabrane ravni. iii stranice. Primer
za ovu opciju je prikazan na slid 4.46
Up to Swjilce: Element lipa paJ se ekslrLtJira do izabrane povrsine Primer za OYU
opciju je prikazan na slici 4.47
SKUP PALETA ALMA LA KRE1RANJE OELOVA
/4
SledeCil povrsina
wrEE'

105
CAliA Vs
SlIKA 4.45 Ognmh'I!l'rl1!jr lira Up (0 las(
ti
, - /,'q,'
tiJtWj.>!

SLiKA 4.46 Ogr<1nil\lI'illlje litlll Up to Plane
106
rild Del1nll_ < ';"
:':i1iJ
...!.
mJ
-_._-_
i .-1
o "xtEnt
-SnVeD.ectlon"
'MOte I

Debljina (Thiel",ess)
Opeiia Thickness [!ridruzuje prornenljivu debljinu izabr<lnom
,'ikieiranorn profrlu.
Opcija Mirrored Extent
Pornoc'u opcije t.!irrored Extent elemenl!ipa pileI se
kao lik U Ogled'lill U odnosu n(l Fivall skiciranog proflla. 0reije
Z<l ogranicJvanje clemenl<ll1logu I1cnvisllO da se primellt' II eb;)
srner;l, ti. 5;1 obe slPne ravni skicir,mog prutiIJ
Opcija Reverse Direction
Opcijom Reverse Dire.pion menja se smer nast,1nka elel1le!llil
tipJ pad U odnosu fj;) rav(ln izabrallog skiciral10g PIOtJ];l
Pomoc'u okvir(l za dijillog p(ld kreira ekstrudir<lni element,
SliKA 4.47 Ogrmli('avanjc lipa
Up to SWjilfl'
liZ upoIl'ebu fE'ferentne linije k<lO pravea ekSlrl1Jiranjil. a ne
normalno na rJVim kilo u prethndnim slui'ajevilJla OJ hi dement tiPil pad mogao dil 5e kreira.
U okviru mora cia postoji b;n jed;m skicirani profiL
"
1 (ATIA V5 dOlvoljava kreiranje otvorenih proHia-, pod
obezbedi odgovarajuce ogranicavanje elementi! tipa pad.
uslovorn da postojcca geornetrija moze ria
2 Elementi lipa pad mogu se kreirati i nil osnovu vise praWa istovrerncl1o, sve dok se pro/iii medusobno
ne seku.
Element tipa Drafted Filleted Pad
SLiKA 4.48
/1101111 Drilji ed
Fillcted Pad
Ova kOlnJnd<l, koja je izvedena od komandc Pad. a pokrcce se ikone
Dr<1flE'd Filleted Pad (plikilzane nil sliei '1.48). omogucava istovreJIH'IlO zakosenie
bocnih stranic<l i zaoblj;wJnje iyiea ekstnldiranog e1ementil. Elernenti tipa ekslru2i"
je. zJkosenja i zaobljenja se krciraju i5tovremeno. Uillesto neZ3visno. Ovaj podtip
dementi! Ilpa pad je ogranicell U pogledu opcija II odnosl1 [J<1
standardni. Svj lInosi "vezani 2(1 konl!'O!O Ila':(anb el('menta vIse se unUlar okvir;J
Zil dijalog Drafted Filleted Pad, prikazanog na slid 4.49.
107
CAliA Vs
j,@@hMttli@"Pji.i5!!1Jilfi __',
l::;:=--l- __ ..
:'
-f':::7 tOO", - -- I
';:." I
t;1 r"",m. _ .. '" ,,['jJ
G'so,,.ldilmitt"""': ea
. fl.YOT'. f

SllKA 4.49 O/wi):41 dijlllog Dnlji.:J
f'ill.:led Pdd
SllKA 4.50 !IlOna
l'vlulri-P,ld
Element tipa Multi-Pad
Ova kornanda, koja ie izvedena od komande Pad, ,\
pokrec:e 52 pomocu 'Ikone Multi Pad (prikazillle na slid
4.50), omogucava htuvremen0 vise e12menala tipel pad
Svi "vezani" za kontrolu naslMlka elt:menta Vl'se 52
llllUlar okvira za dijalog Multi,Pad Pad, prikazanog nil
s!ici 'LSI.
Element tip a Pocket
Element lipa Pocket (lueira POHlUc'U ikune pod<et,
prikazane na stici <i.51) ie zapreminski dement koji
uldanja malerija! ekstmdiranjem 2D skiciranog profila
Element tipa pocket je u svakorn smislu identiCall sa
dementom tipa pad, OSJlll sto uldanja JnaterijaL urnesto
da ga doJJje. Opcije Drafted Filleled Pocket i Ivlulti"
Pocket taj.,:ucie po funkciollalilu5ti ju.lnake 5J OdWJV.-Ilk
ocpijallla pad delllt:Jlr,l, osim sto uklanjaju materi-
ja], umt'5to da !Sa doJaju
SllKA 4.51 O/wir Zll Jij,!log Militi-Pid SlIKA 4.52 Ilwml rocher
Element tip. Shaft
Elemenl tipa shaft (osovina), koji SI:' kreira pornocu ikone Shaft (prikazane na slici 4.53), je
zapreminski tehnicki element koji dadaje !\ldterij,,! obrtanjem 2JJ skiciranog profila oko ose
rotacije.
108
SKU? PALErA AI.AlA ZA KREIRANJE DElOVA
[Inutar okvi[<l za diia!og doslupne su opcijl' First i Second, na1ll211kne kontrolisanju
ugla rotacije II smerll kretilnja klZ.lljki Iia caso\'nikll i 1I 5l1prolf\Om 5/TltrU, p05matrClilU II UJll()SLI lld
ravan skiciranog protila. Primer dernentCl tipa Shrift !llib.Cdil je Jld <is!
Rotirani presek
2D
SlIKA 4.53 IIIOIl,/ SJ1tIjt SlIKA 4.54 [;'i"rll.:lll ripa Shd!1
Element tipa Groove
Elemmt tira groove (usICk) koii se kreira pumo,:u ikune Groove (prikaz'clne. [I,\5l'1C1
SLiKA 4.55 4.55), II svakolll pOg!t:dll je idemi('"ll sa demelllo!ll llpa Shaft, o:.im stn it' to
IJwna CrOOlle zapreminski elernenl, lmji odU2ima materijal rOliranjem 2D skiciranog profib 0).;0
ose wlacije. Unutal' okvira za dijalog, dostupne su opcije First i Second, namenjene
nezavisnurn kOiltrolisanju ugla rotaciie U Slflt'nl krd<luja k.lzaljke na casoviliku i u
sllprotnom srneru, posmatrano II odnoslt na favan skicil<1nog profi!a. Primer elemenL\ lipa
Groove prikilzan ie na slici 4,56,
109
CAliA Vs
,iiJ.!5B.j! PI

Sl1KA 4.56 E/('JJl{,1I1 (ifNI Groo!lc
SLiKA 4.56 E/rI1lr'111 li/)II GIOOl'r'
Element tipa Hole (otvo,)
Element lipa otvora, koji se kreiril pomocu ikone Hole
(priklzane na slici '1.57), je z;lpreminski dement koji r('ze, Ii
ukliloja materija! sa modela, sa dubinolTl ddinisilnom
pornocll neke od razlicitih opeijJ. Dubin;l maze biti ddin"
pomm'u dinH.'llzije, iIi u adrlOsu na postoiefu 3D
geometriiu. Okvir za dijalog podri.aV<l siruk spekt;lr
geometrijskih kOl1figuracij;l, tiPOV;l ekstuzijil i ;ltribu(il
navoj;!. Otvori mOliu cb budu "grubo" postilvljeni, iii taeno
loeirJlli na postojeeoi g,:umetriji.
Flrmenti tipil ol1.'ora ne z<lhte1.'aju pnslojanje sldee. CAllA VS
;nlloll1<ltski, "ll !etll', kreira skidu1l1i profd na pocetku izrClde
olvorJ. OVil skicil se bSllije moil' ll1enjilti promenamil. nJ
l'iernen1tL
Svi tip()vi ol1.'or<l, llldjllCUjuCi jednostavne (silnple), konicne
(tapered). upl1s!ene ((()lJllterborul), Imnif.no upllstene (coIlJllrSllnk) i kombin(w(lno upustene
(colllltercirilled), Inogu s(' clefinisalj )7. istog nkvira za dijil.log. Tipovi prostirCllljJ obulwataju
opcijc Blind (do zildate duhi;le. Ij. slepi otvor), Up to Next (do sledde Sl.!aniceJ, lip to Last (do
poslednje stranieeJ. Up to plane (do ravni) i Up to Surbee (do povrsine). !'olnneu okvira 7.<1 dijillog
Hole Definition tilknde se tnngll dntiilti <ltribuli navoj;L kin sto je plikazJno nil. sliej 4.58
Element tipa otvora
SURA 4.58 O/wir Zll nija/(lg Hole Definition
110
Postojeei elem'ent
tir a
r.
.. .. . "
.y ....... .
SKUP PALETA ALATA lA KREIRANJE DELOVA
Na slici 4.59 prikaz;llli su tipovi prostirania otv0ra, llCl sliei 4.hO tirovi geornetriie alvorCl, CI nil
sHei 4.61 tipo1.'i definicije Davoja.
SLiKA 4.59 Tipovi {lrosriral!jll OlliOW
SlIKA 4.60 Tipoi'i grmll{'tnje ollJora
r i;pe
10,", .. , ::=:::J
Thr"MDllfMitI"" ---
TYI"'i
ThrMdDlam.t."

IhremDopth.
north. cp"_='-'-'--='==;:;
Phh, .... ...
Q; RlghHPrNded
SUKA 4.61 Tif'!!!'i drjil1irij(' l1al'(ljd
..ltd
111

,_, .l'
CAliA Vs
Komanclom Rib ("Rebro"), kOJoj se prislupCI pornocll ikone Ribs and Slols
(prikazane na slid 4-(2), kr('ira Sf' millerijal prirnenorn funkcije sweep (kretanje
profili! po putanji) KOlnandom Slot (Zljeb) uldanja 5e !Ilalerijal prirnenolll
fUflkcije sweep_ Elementi tipa Rib i Slot nude opei;e 7.i! kontwlll pmanja, lit
trajeioorija (center curve), kao i pl'Oflla koji po ujimil I,reeu. Za\m:;ilciju
i zljebo\,<l potrebllo je eli! [Justoje kriva koj<l odreduje putanju (center curve}l
SliKA 4.62 ravlli profil. Opciona ogr,lllicenja 1\0;" se rnog!! dodali ovitl\ element!-
[lione Ribs ami rna Sll refcrentni eiementi i siller nastanka. Primer "reina" i zljeba
ShJf5 ("Relnll" I dat je na stiei 'L63
Zlje/!(ll'i)
Sve 3D krive tfdjekturija moraju cia blJ(Ju kontinuf!lne u pogleuu tangentnosti, dok 20 trajektorije mogu da
bIJdu diskontinuelne u pogledu tallgentnosti.
Putanja (Center (urve)
'-
profila (Profile Curve)
SLiKA 4.63 DejilJicijd "reum" i i.ljel!(j
SliKA 4,64
I1wnil
Stij!eller
112
Ukrucenje
Element tira ukrucenja (Stiffener), ko;i se kreira pomo(u ikone Stiffener
(prikazane na s!ici 4.64), je zapreminski tehnicki element twji materija! II
obliku ojacanja, ili "rebra", Element tipa Stiffener maze se kreirati POIIlOCU opeija
SKUP PALETA ALMA ZA KREIRANJE DELOVA
From Side, iIi From Tip, zavisilo od :tdjene rezultujuce geometrije. abe opcije ekstrudira;u de"
ment do zeljene uda!jenosli
Opcija From Side
Element tipa From Side (prikdzC1n na ,HiS), cia se kreira iskljuCiv() na osnovlI
otvorenog profila. On se kreira [lo<D,alnu 1),1 LI\',lIl profila i t:buuclll.l se do zeljene udaljenmli
Element tipa From Tup, pril(dlan na sliei 4_t;(" mute Ja se krt'ira i na OSHOVU otvorenog i na
osnovlI zatvurenog skkiranog prufila 1I OVOfH sltlcajll i deb!jill<l i dubina e!<slnlzije: se
pOs1ll3traju norm<.dno 113 raV<l(1 pmfilJ
StiKA 4.65 El"mell[ lipa Sri/fcnel' From Side
SliKA 4.66 Elel/Jenl film Stifle/wI FlOm Top
. t
:. ;.'i .......... 7 ... .'.... '
:,Mj
, lj2J;
i
SlIKA 4.67
!lWllll LOft
Elementi loft i Remove loft
FunkClja l.oft, lwjoj se pnstllpa pomocll ilwne Loft (prikazane na 51ici 4.67), kreira
rnaterijaL dole ga CllJlkcija Helf)ow loft uldanja. Elt'rnent tiP,l loft 51.' kreira
preorbavanjem pl'Ostora na OSIlOVll jednog, iii vise ravnih profiLI i korisrllcki
definisane lrajekturije, IIi "kicrne" (spine). Funknje tipa loft mlde veliki izbo[
opeija, ukljllClljuCi llpotrebu krivih vodilja. krivih "kiClllte " , ogranicenja
tangtentnosti i kriville I opeij" za graniee prnstiranja. Primeri funkcija tipa loft
prikazani Sll na slid 4.68
113
CAliA Vs
Presek 1
"
} q tt qg.W-k 00,:
. ,;"';, in, ):;" __ ;
SUKA 4.68 Elrmcnti lipa Lolt
Vezbanja "vezana" za elemente bazirane n3 skicama
T\ltorijali koji skdc obulw3t<lju tchnir1<c clemente bazirane na skiGlma (sketch-based features)
Veibanje za elemente bazirane na sldcama braj 1: Element tipa shaft
II okvilll ovog vdbanj<l kreiracete element lip<l sh<lfl. Treba d<l preduzrnete sledcce korake'
114
I. Pokrenile IlOVU sesijll programa CAnA i kreir<ljte novi cleo, bo sto je pribz<lIlO
na slid 1.69.
2. K\iknite ikonu Sketcher, prikazanu na slid 4.70, Jl<l paleti alat<l Sketcher, p3
izaberite r<lvan YZ, koristeCi TMI Prirneticete cla CATll\ V5 autoJn<ltski preJazi u
okruzenje Zil skiciranje.
3. Skicirajle prom prikClzan na slid 4.71. pa napllslite okruzenjc za skiciranje.
4. Kliknite ikollll Shaft, prikilZ;Hlll na slici 1.72, i iZilbnile prelhodno skkirani prom.
SKUP PALETA ALATA
KREIRANJE DELOVA
Nov! deo ----'olio>
SliKA 4.69 Pdrlilll Im:imlljll dela
SllKA 4.70 I1wnl1 She/cher SllRA 4.71 Profilosoville
115
CAliA Vs
Sl<icirani profil mozete da izaberete Hi iz grafickog prozora, iii sa konfigllracionog stabla,
5. Klilmite dllgme OK da biste zavrsili kreaciju elel11enta tipa osovine
Den koji ste !creirali [rebalo bi da izgleda kaO!1ct slid 4,'/3.
SliKA 4.72
JJ:ona SlwJt
11::1_ , __ ,,_t'>- 1""_".. __ .... ,'- ,,-,_",",-,
:r;:;;:::-'J,,;."
"'"
.,,"--
t;;',-
SliKA 4.73 0('0 ovlihl usuvine
Vezbanje za elemente bazirane na sldcama braj 2: Element tipa rib
U okviru ovog vdbal1ja kreiracele element tipi! "rebra" Treba dd predllzmete sledece korake:
116
1. Pokrenite HOVU scsiju program'l CATtA i kn:irajte nOV[ deo, kao sto je prikazano
nil slid 4.74.
2. Kliknite ikonu Sketcher, prikazJt1u na slid 4.75, na paleli alata Sketcher, pa
izaberite ravan YZ, koristed 'I'M 1,
3. Skicirajle profi! "kicrne" I prikazan na slici 4_76, i napustile okmzenje Z<l skiciranje.
4. KliIcnite ikonu Plane, prikazanu na slici 4.77, i podesite tip ravoi oa Normal to
Curve.
5. izabcrite blizu krajnju taCiw prethodno kreirane krive i samu krivu cia biste
kreirahavan normalnu na krivu u njenoj krajnjoj tacki.
SKU? ?ALETA ALAlA ZA KREIRANJE DELOVA
idlii'.'.
Novideo -+,
,;;,;-,
,,,-i,_ F
SlIl(A 4.74 pU(.'etllll Ineinmja IIIW0o!: de/a
SlIl{A 4.75
I!wllil Sheldlel
is;
SlIl{A 4.77
lfwml Plane
SLiKA 4.76 Prajil "/dcme"
..--__
....
...... -,-..
I "
! El
.
-,,-.-P
;.1
,
F
117
CAliA Vs
6. Skiciriljte profil ?h!ikil prillZilllOg lla slici 4.78, pa flapllstite okmzenje za skiciwnje,
1. Klilmile ikonu Rib, prikilZ<1IlU na slici '1.7'), sa pakte abla Sketch-Based Feature.';
8. Kliknite dugme OK d" biste zawsi!i kreariju "rebr<1"
Deo bi uebaln oa izg1eda !<au 1M "lid 4.80
SLIKA 4.78 Silicirani wojil
SLIKA 4.79
/lUJ/1{/ RiI)
118
SLIKA 4.80 Element tipa Rib
SKUP PALEfA ALATA ZA KREIRANJE DELOVA
Veibanje za elemente bazirane na sldcama broj 3: NoseCi blok
U okviru ovog vdbanja nose(:i bJok upotrebom kornandi Pad, Pocket i Hole. Treba da
preduzmete sledeeE' korake:
1. Pokrenite nOVlJ sesiju programa CArlA i kreirajte novi cleo,!<zw sto ie prikazano
11<1 slid 4.81.
2. Kliknite ikonu Sketcherl prikilz<lllu na sliei 4.82, 11<1 paleti alata Sketcher, i
izaberite ravan YZ, koristeCi TMl.
3. Skiciriljte profiJ prik;lZim na sliei 4.83, pa nJpuslite okruenje za skicirilflje
4. Kliknite ikonu Pild, lmja je prikazana na slid 4.84. i izaberite prethodno skiciraoi
profil. Ekstrudirajte element do visine od 50 nlfn.
SLIKA 4.81 Po/eta!: ia-f'iral1ja 1l00IOg de/II
119
CAliA Vs
"

;,i_,,"<""
.
.
"P:!""
(71:
- -" -
SliKA 4.83 Projil za iZJd,JU eiJrnelila tipa rad
SlIKA 4.84 IJwna Pad
120
. I.
RBO I
I,
<-1.1
5. Kliknite uugrne OK da bisle zJvrsili kreaciju dementa.
Deo hi lrebalo da izgleda bo na 4.85.
6. Kliknilt' ikorlll Sketcher, prikazanu Ild sliLi 4.86, na paleti al;Ha Sketcher, pa
izaberite dOllju slriHlicli elernenta lipd ]lad.
7. Skicirajle profil ublilu prikazanog 11<1 slid 4.87, a, zalilll, napustite okruzenje za
skiciranje.
a. Klikllite ikoll\! Pad, prikdzanu na slici '1.88, pa izaberite prethodno skicirani
profl!' H:strud'lrajle eiemem du dui:'lIle ud 15 mill
9. Kliknile uugme OK da biste zavrsili kreaciju delllellta
Deo hi trebalo Oa izgledd kao Hil 51ici 4.H9
i _",,"00

StiKA 4.85 Element tiP,1 [lad }wji se Iwristi pri Jireiranju noset.:eg bloiw
SLIKA 4.86 J}wlla Si<etciwr
,
c-'
121
CAliA Vs
"""-
.. I'
.."d
. I
... "'," "
;.C",,, "
",c." "
..
SlIKA 4.89 EiPml'nt 1il)(l pad nil noseeem blolm
122
;wr.1
SliKA 4.90
!IlOna Hole
SKUP PALETA ALATA ZA KRE!RANJE DElOVA
10. Kliknite ikonu I iole, koja ie prikilzana na 4.90, pi! izaberite gornji
uesni ugao stranice noseceg blob. Unesite vrednost od 15 mm kao precnik
olvora i izaberi!e opciju Up to Next. Kjiknite ikooll Sketch d(l biste usii l\
okruzenje Za skiciranje. Ograni('ite centar otvora Ja bude udcdjen po
25 rnm ad svake od ivica, eI, zatim, nilpustite okruzenje za skiciral1je
11. Kjiknite dugme OK da biste "avrsi]i krE'<lciju demerJta lipa olvali!.
Deo hi trebillo da izgleda kao na sliei It91
Sil.,:'.uvClite cleo izbororn ikone S<lW, kOjil je prikJnl1Cl Il:l sliei 4.92, a nalazi se na
glctvnoj paleti illata
SlIKA 4.92
Ii<Ollll S(lII('
SlIKA 4.91 KOll{/(;1l1l izgled 1l05C!;"eg /ilohll
! .j.-.
Gotovi tehnicl<i elementi (Dress-up features)
"." I
Gatavi tehnicki elementi (Dress-up features) se kreiraju zadavanjern komandi tl:td postojccorn
geometrijom modela. kao, na primer, nad tackarnil, ivicalllil, iii strank'llna. Golovi clementi se
brzo kreiraju, pri (emu se ne korisle profili. Ovi dementi, nazivani jos i "izabcri i postavi" (pick
and place), kao Sto su zaobljene ivice, oborene ivice, konicnosti i skoljke, brzo Sf:' dodaju
modelu da bi bio formiran slozeniji model.
123
CMIA Vs
..:

SLiKA 4.93 Paleta <!Ill/II
Dress-flp Peil1l1ff'
SliKA 4.94 Tipolli
Zlwl!ljenih illiclI
SliKA 4.95 /(ul)j,Uld,/ Edge
Fillet
CATlt\ Vs nlldi veliki broj moguc'nosti za dodavanje gotovih
tehnickih elernenata modell.!. Ovi elemeilli. 0 kojima ce biti reel U
slt'deCim odeljeima, postdvljaju se POInO(U okvlr3 23 dijalog
D,e:;:Hlp Feature, koji je prikazan rla slid 4.93,
Zaobljenja
Z,lubljenjJ su elementi koji se koriste da bi sa moJela bile llklon"
jent.' ostre ivict2, OnJ su obieno tangenma na dye straniee koje se
sllstiZu u ivlei koja se zaobljava. Spu!jno l.aobljenje se naziva
"rollnd", a unutra!;nje "filkr CATV\ V5 nuJi nil. opeija za kreirdll-
je zaobljenja. Na sHei 4.')4 dat je prirntf dUlleIldtJ lira zaobljdlja,
o kujillia ce biti reCi li dedecim oJdjulIla.
Elementtipa Edge Fillet (zaobljena ivica)
Kornanda Edge Fillet, koja je prikJzellla na sliei 4.95, flajosllovnijil je i najc.;S('e koriscen<l kOl!l;iBJd
Zil izradu zaobljenja u programu CArlA V5. Zaobljene ivice se kreirJju tako sto se izabere oSlra ivkil
i unese radijus z<lobljenj<1, prik,zanu na shei 4.%. Na ovaj naCin se krdra glalka zaobljena
povrSina kOflstantnog poluprecnikil, P01l10c'1l koje se smeane straniee "pre!ivaju" jedn(l u drugu.
Okvir za dijalog Edge Finet nudi komande Zil detilljnije z,lObljellih ivkil, 0 njima biti
reCi Ll sledeQm oddjcim<l.
Opeije Prolhlgd!iorl j '1'1 im E?i/!lJOns CAT!A V5 nudi dve opeije "vezane" za prostiranje zilobljellc
[VIce: Tangency i Minim,,!. Tangency Jefinise Clutomatsko z,Jt)hljene ivice preh) svih
iVlea tangentnih sa izabranorn, a l\.Jinimai ddiniSe prostirallje zilobljenja samo JU:l. izabralle
ivice. Opcije Trim Ribbons, prikazane na 4.97, koriste se za kreiranje plTlaza izmedu
zaobljenja koja se prddapajl1. Ove opcije se koriste kada je izabrano viik ivica koje Sll blize j"dna
drugoj nego sto iznosi zbir Jva polupre(nikt zaobljenja.
Opeiia Edges to J{t:ep Opeija Edges to Keep se Iwrisli bela ielieni radljus treba da se zJvrsi na
izabranoj ivici. CAT1A V5 ce autorflJlski ivicli i iL:racunati poucb'll1 polupreenlk, kao SIO
je prikazano [1,1 slict \.98.
124
SKUP PALE1A ALATA IA KRE1RANJE DELDVA
Zaobljena ivica
StiKA 4,96 Opcijll Edge Fille!
StiKA 4.97 O!Jcijd Trim Rivvoll5 SLiKA 4.98 Oprij,! Edge ')"':!lnin,lIiJII

!
i1J'
ill
or
lB'
'"

'" 2Jl
tSj
Oreiia Limiting Element Opciia i.imiting Element se korisli kilC!a zeljeno zaobljellje treba da se
zavr.si na ogranieavajllc'em elelilentu, I(ao Slo Sll stranica. ivica, ili (aeb. C.-\TIA V5 c'e kreirali
zaobljenje koje se prostire sve do izabranog ogr;micavajuceg ekmenta.
"i,I,,-
Visestruke ivice mogu da se zaoble drianjem tasiera ctrl zo vreme procesa izbora.
iJr,II,-
izabiranjem stranice kreirace 5e zaobljenje duz svih Iljenih ivica.
125
CAnA Vs
Opcija Variable Fillet (zaobljenje promenljivog polupre1nika)
Elementi tip;! V,niable Fille! (z;lObljellja prnrnenljivog poluprcr'nib) kreir<lju se pomocu ikone
Vilri,lb!e Fillet (koja je pribzana na slici 4.')9), tako sto se deGnisll razliCiti polupreeniri
z<lobljenja U pocf'.tnoj, luajnjoj i hilo kojoj lilcld nil iZ<1brllDuj ivici. CAliA V5 ,1I110!TI,lI,ki beira
z:lobljelltl d\lz izabrilllc ivice, ko[-i,terl dimenzij'<'-7liI(e u ta('lmm, Za Iwnlrniisilnje
langcntnih lin];a knje se I<leiraju duz zilobljcnj(l, oel la{ke do (!cke, Ilude St' opeije za kubnu, ili
linGn-nt1 inlerpol<lciju. PrifDff zanbljeniCl prolllcnljivog poluprecnikCl lbt je fl<l slici 1.100.
V(lrill/JIe
Fillel
SLIKA 4.100 7.(/(l/Jljl'llje tHC'mf'l!/jil'cg /!Oltlf)rf('nilill
Ako na ivid oe postaji unapred kreirana tacka, malele izabrati favan na kajaj (ete kreirati lacku na izabranoj
ivid.
Zaobljenje tipa Face-to-Face
ZaobJjenje lira F"cc-to-FaCE', koje se J<reira pomocu ikone F"ce-F"ce Fillet {koja je prikazana na
slid 4.101), J{(Jristi se za kreiranie zaobljenja izmedu dve izabrane stranice. Ovaj tip zaobljenja
se obicno jmrisli za kreiranje prelaznih zwbJjenja kada rl<! modelu nema ostrih ivir.a, Hi kada
izmedu stranica postoji vidi bmj jvjC(l. Primer zaobJienja izmeJu dve izabrane strilnice dal je na
slid 4,102.
126
Zaobljenje tip a TriM Tangent
Zilobljenie lira Tri'j';lngent, koje se kreira pomocu ikone TriTang{,Jlt Fillet (koja
ie pribzana na slid 4.1(3), koristi 5<: za kreiranje zaobliene povrsinc izrnedll tri
SliKA 4.103 izabrane stralliee. Ova orciia ukhnj;l sredisnju od izabranih stranira i zamcnjllje
J/':mw
Tr-i-Tangent
Fillet
je glatkom prelaznom zaobljenom povrsinofll_ CAllA V5 ,lUtomatski izracunava
poluprccnik zaobljcnja Icoji je potreban da bi bila Icreiwna odgovaraju{a zaohlje-
na povrsina, Primer zaobljenia Tri-Tangem dal je na slid 4.HJtL
127
CATIA Vs
Stranica 1
5tranica koja se
uklanja (gore)
Stranica 2
(spreda)
r
r""""o"'" _:1
,
SliKA 4.104 ZlIuvljellje tiP,l TirTarigenl
SLlI(A 4.105
lIWlliI Drd/i
Element tipa Draft (zakosena stranica. konicnost)
Elementi tipa Draft, koji kreiraju pornocu i!WfH:: Draft (koja je prikaLdnd na
4,]05), koriste se za kreirill1je zakusenih straniea, iii kOl1lcnostj na Jeiuvimd koji
treba ua se izraduju livenjl'!ll, ili brizgal\jelll plilstike, radi bkseg vadenja iz illata
Materijai se ili oduzima, ili JoJaje, zavisno od smera elt':mulld. Operacije tlpa
Draft izvoJe se iz ukvira za dij,11og Draft, koji je prikazan nil sliei 4_l06.
CAT!:\. V5 nLldi lTI!\()slvo (Jsllovnih i naprednih fllllkcija za krei,anje elemenata
lipil Draft. Na 51ici 4,107 prikaz(lni Sll ell'lIH:nti, 0 kojima ce biU reCi u
oddjeilTIa
Ugao zakosenja (Draft Angle)
Opcija Drilft Angle precistdvlja dinlt:'IlLiju kuja kuntrolise Ug,lO zakosenja jednc, iIi vise izabranih
stranica, Ona moze biti komlanta, iii promenliiva, a i negativnil.
128
SKUP PALETA ALATA z.<\ KREIRANJE DELOVA
m .......... ,j11
D:i'," .0/0 ... -'-"" ;""'1,_.,,,,, !t/Jo,,,,,! tl",,
- - ", ('-8--.-.- I
Neutralna ravan
Pravac otvaranja alata
SliKA 4.106 O/wir Ul dijdlog Draf[
Zakosella ravan
Zakosene stranice
SliKA 4.107 R,gpuiu:.il'r) opeij.; ZI/ ia-rillmje t:ieml!lI.lt,/ tipa Draft.
Opcija Face(s) to Draft
Opcija p(jce(s) to Draft namenjena je ddinisanju str<lnica koje treba zakositi Moze Sf' Zilkosi!1
vise povrsina iSlovremeno drianjl'JTI tilstera Ctr! pri njihovorn izboru.
Opcija Pulling Direction
Opeiia Pulling Direction definiSe referelltni pravae II odtlosu n<l ko)i se Jefinise ugao zakosenja
(pravae otvaranja alata).
129
CATIA Vs
Opcija Neutral Element
Prostiranje zakosenih stranica obicno paCinje ad neutf<,lnog rlementa. Opeijorn Neutral
Element definise se neutralni element, koji maze bitl straniCl, laiva, iii raV;l11
rolozaj elmenat<l tip<l Draft u okviru konfiguracionog stah!il predstilvljJ kljucni
fal,tor pri kreir;mju robustnih modela, n810Ciln kJcli! se na osnovu ?<I!wsenih stranieil krdfil)U
zJObljenjil.
Opcija Draft with Reflect Line
OVJ opcij(l. kojoj se pristupil pomocll ilwJle Draft with Reflect Line (!wja je prikazilna na slici
4.](8), kn:ira se element tipa Draft na osnovu tilngenlnog, iIi reflektovanog polozajil pre5eka.
koji 51:' na!azi na z,]()bljenoj iviri. Str(lllica koja je susedna Sil z(lob!jenom ivicorn zakosava Sf' i
pre!ivJ u poslojeee zaobljenje. Primer oval,vog tipa elemf'nl;] prikazCln je na slid 4.1L19
SUKA 4.108
Ihmlll Dn/}t
wilh Reflect
Lille
Refle!<tovana linija
SlJl{A 4.109 Element li/}(l draft hcimn upotreiJoll! o/)(ije Draft wirh Reflret Lille
130

SKUP PAlELA, AlATA ZA KREIRANJE DElOVA
Oborena iviea
OV;1 komanrlc!, kojoj se pristllpa pomocu ikone Chamfer (koja je prikaz<lnil tl(l slid 110), kreir'l
nagnuti element Imji dod<lje. ili odllzima lTlilterij,\l, U oHikll preseki1 koji se posl.,vlja /1;1
neku ad iviea. Element hpJ Chamfer maze cia se prost!r" dllZ jedne, iii viSe iviea. Opciie za
njegovo kreirilnjt> prikaz(lne 511 11(1 slid 4.111
UttfH"f j,

SLIKA 4.110 llwnt1 CiwlnfCl SlIKA 4.111 Opcije ;,,1 imultl ,li:mBn/lllipa Chilmfer
Inada S/mljl<e
KornandJ Shell, kojoj Sf." pristupa pornocu ikone Shell (koja je prlk"z.1na fla $Iic:i
4.112), pretvilra zaprernins.ki mode! u model ti'mldh zicloVil. tako sto krei[" (n;l 7AdJ-
SllRA 4.112 toj udaijeno"li) povriiine Sil spoljnirn povrsinarnil. Element tipa Shell moze
Sl:' primeniti nJ tlnutrasnj'u, spoljilsnju, iii na obe strane dda islovremeno. II lok1l
iZfilde sko!jke mogu se uklonili cclokupnc strilniee deb, pa se !ueira dco sa
[hmlll Sllell
olvorenolTl supljinorn. Debljillil zidov;l, faz]i('-itil od primarne. moze se zaJati 2i1 waki or!
zidova. Primer iUJdc iik0!jke prikazan ic nil sliei 4.1 I 3.
CAnA V5 ce kreirati skoljku Cija je debljina veca od naj1l1anjeg poluplecnika zilobljanja prisutnog na dell!.
Ova zaobljenja ce u 10m slucaju nestati.
Pri upotrebi elementa lipa Shell, veomil je vazan redosled tehnickih elemenata na konfiguracionom sla"
blu. Razlog Zil to je sigurnost da Sli pri izradi skoljke U obzir uzeli iskljucivo zeljeni dementi.
131
CArtA Vs
Uklonjena stranica
Debljina zida
FH,I.
! .,-: ;;.I1jl%;'9 #;1iJ\\!,'W;1A
'-'1<""-' i,:,!..:<:';E-",j,>
SLIKA 4.113 [mulll slwlj/le
Debljina
Komanda Thickness, koja se pokrde pomoclJ ikane Thickness (prihdZ<Hle na sliei 4,114), !<reira
malerijai i:'kstrudiranjem izabrane stranice zapreminskog modeLl u praveu nurffialnom na ojL!
do zeljene razJaljine. Komanda :;c moze nezavimo primeniti na vise strankil zadavanjem
razlicitih vrednosli Jeb!jine Opcije komande Thickness !>!] na :.liLj 4.1 IS.
:IJ

SliKA 4.114 1/<0/111 Thidme.lS SliKA 4.115 Primeil1l }/iJlnllllile TIJidmes5
Komanda Thread
Komanda 'nuead, kojoj SI:' pristllpa pornocu ikone Thread na slier 4.116), krt'iraju se
navoji nd postojedm otvorima i cilindricnim povrSinama. CATIA VS nudi mnostvo opcija za kon-
trolisanje eiemenata tipa l1uead. Primer upotrebe kOfl1<lnde lhre<ld prikazan je nil sliei 4.117
132
SKUP PALE"rA Al.MA ZA KRIRANJE DELOVA
. ""

:- :W".
"L
SliKA 4.116 !IlOna Thread SliKA 4.117 Plill/cna liu/Yl,mde Thwad
SlIKA 4.118
!IlOna Open
SliKA 4.119
f},:orJlI Draft
Vefbanje "vezano" za gotove elemente: Izrada elemenata tip a Draft
i Fillet na nosecem blolHl
1I okvinl ovog vdballja dodacete dernellk. tip;} O,af! i Round noseeem bloku,
delu jz prethodnug veibanja. Treba da preduzmete korake:
L
2<
Otvmite deo kreiran u prethodnom VeZb;-tfljU, noseci b!ok (koriste(:i il(()nll
Open, koja je prikazana fl<l slid 4.118).
Kliknite ikonu Draft (koja je na sliei 4.119) sa pakle alala J)res-
Up Features. 1I okviru za dijdlog Draft Creation izaberite polje Faces to
Draft. Dried Or!' izaberlte cetiri spoljne slranice nosei'eg
bloka, TMI. Ovo Sll stranice iwje ce biti zakosene. Nil sliei 4.120
prikazane Sli strdnice lmje treba zai<ositi.
3. l! okvinl za dijalog Draft Creation izabelite pulje Neutral Element Izaberite
grunju straniCll flOSeCcg bloka, koriSleCi TMI. OV() jt' zdjeni !H'lltrailli delllt:lll,
kao sto jt' prikazano na slid 4.121.
4. U okviru za Jijalog Draft Creation iz,lberile polje Pulling Direction lZflberite
gronju stranicu nmeeeg blob, \wristeCi 'I'M J. Ovo je zeljeni rderenlni pravac, ill
pravac otvaranja alata, kilO sto je prikazano na slicj 4.111.
133
CAliA Vs
Il f)o ,l"" ',_' "'W

SliKA 4.120 Stmllirp Iwje Ireba z./i;osili
, ",
SliKA 4.121 NI'lIfrtlini rirmcllt
134
,
l;'
SKUP PALETA AlAlA ZA KREIRANJE DElOVA
oot D \1+ fln!'Wi@ 'l'}-'l:'." ':1-;"1). r;f+:fg'%"g:;;:'1' !; m "<;;',1'} :-V?1J::J":>:,,T-' ,-- OJ,,""'
,,,O .... .. "._,, ;""',,_,,,CC-'<'., 'c,'" ,.. __",";;. - ,<,,',
SURA 4.122 Rrfel"!,l!tIli pmI'll' (Pfl1VilC OllJari/llja ilill/II)
5. Unesile ugao zakosenja (Draft Angle) od 5 (stepeni),
6. Kliknitc dugme OK da bis[e zavdili kreaciju e1ementa lipa Dr,\ft Deo hi lrehalo
da izgleda k<lo na slici 4.123.
7. Kliknite ikonu Edge rillet (kuja je prikazanil oa slid 4.124) i, dok drzite laster
Cot iz(!berite ('etifi spoljne ivice noseceg bloka. koristeCi TM I Na slid <1,125
prikazane su IVlee koje treba da budu zaobljene.
C. llnesite vl'eUnosl po]uprecnik (radius) ad 20 (mm).
9. K!iknite dugme OK cia biste zavrsili kreaciju eletnenta tipa Round
Deo bi lrebalo cia izgleda kao nJ slici 4.126.
10. Sacuvajte cleo izhororn ikone Save (prikazanc na slid 4.127). koja se nalazi I1J
glavl10j paleti illatil.
135
CAllA Vs
SLiKA 4.124
iJW1l1l Edge
FilI,,[
nO" HOi" Ii
5L1I{A 4.123 NoseCi blo};: za Dlho5e1Jim strilnifllm"
SLiKA 4.125 Ivice Iwje treba zaobliti
136
/q
1/
SliKA 4.127
I1w11tI Srn'e
SKUP PAL ETA ALATI\ lA KREIRANJE DELOVA
--I"
'il"
..:.<J!J
____ ",J
SllKA 4.126 N(lseii bloil 5,' ilTeirrmim z..w'uljcnjim.1
Elementi bazirani na povrsinama (Surface-based Features)
dementi programd CAT1A bazirani llil. povIsinama obuhv;Jtaju podelu Zapfel1ll11SI(()g
modda nd ova dela POJ'llOCLJ povrSjne (split), doJ,\v.-l!lje Jebljine povl6ini, zillvaranje olVOre!lug
skupa povrsina i poJsecanje zapr"rninskog moueJa povrsinom (stu se II progr,unll CATIA V5
oazivil "sivenje" sewing). Ti dementi nisu lema OVe knjige. Pugledajte korbnitku ollline
dokumentaciju prografl1,l CAT1:\ V5 da viSe () 0\'1111 IWlll<lnJdlTlil
SLiKA 4.12B Pale/a
a/ard Trm15jofm Fe,aUfe
Elementi tipa Transform
Elunenti tipa Transform se u okviru modela koris!" za manipu!aciiu
delllenlima. Tri glavll3 rczirna fada sa njima obuhvataju
pornel'anje, kopiranjc i ska!iranie postojccih dellH'l1ata, CATlA VS Jludi
brojne nacine za krciranje clt'BlenatJ pOID'X"U ovih funkcij<] Ow
operacije, () kojimil (e blli reCi u oddjcima, obavljaju se
POl1l0CU palete alata Transform Feature, koja je prikaJllil na slici 4_128
Pomeranje i kopiranje
Funkdje za transformaciju pomeranjern i kopiranjem obllhvataju komande 0 kojirna ce biti reci
u sledeCim odeljcima
137
CAliA Vs
SliKA 4.129 III011a
Tllmsidlinn

SliKA 4.130 IIl1mll
Rnir!linl1
SliKA 4.131 1I101!i!
S)'mmr/ry
SLIKA 4.132 {hO/UI
MirrQr
SllKA 4.133 Pilip/a a/a/II
fJiltfern
SliKA 4.134 IIl1ma
R('C/il1!g11/,lf Patlem
138
Komanda Translate
OVa komanda, koj<\ se pokre(:e pomocu ikL'neTransl(llion (prikazane
nil slici 4.129), translalO!'l)o pornera CitilV deo dU7: izabranog pl'avca
Komanda Rotate
Ova korn;mda, koja se [Jokre6, porTlm'u 'i1)nc HotiltlO!1 (pribzane na
slic! 4.130), rotilil Ci1ilV den oko iZJblJne ivice, ili use.
Komanda Symmetry
Ovom komandolll, koja se puluec'e pornocu ikone Symmetry
(prikilzane na sliri '1.131), pl'eslii<.dva S(' fililV deo pl'ei<o izabrilne
pnvrsine, iii ravni.
Uk II ogledalu (Mirror)
Ova kOll1anda, koja pokrec'e pomm'u ikone Mirror (priki\z,ll1e ni\
slit! 4.132), !ereiTa Uk \l oglnblll Citavog del(l II odnosu [Ji\ izabr(lllU
s1ranicu, iii ravan (Zil razliku od opeije Symmetry, zadrzava se i
OI'iginalni deo).
"-
Pravilni nizovi (Patterns) ""-
Elementi tipa pattern omogllcavaju kreimnje identicnih elemena-
1a u okviru modela, Oni omugucavaju i istovremeno postavlj:mje ete"
menalil, na osnOVll pravnllgilOnog, rotadonog, Hi korisnicki defin-
is3nog kritcl'ijuma. Ow (unkcije, 0 kojima ce bili reci U slededrn
odeljrirna, obavljaju se sa f1JJe1e alilta koja je prikazal1a na
slid 4.133.
Opcija Rectangular Pattern
Elementi tip" Rectangulilr Pa!lern (Pravougaoni pravillli niz), koji se
lcreil'aju pornoc\! ikone Rectangular P<lttern (prikazane ll<l slici
4,l34), kreiraju se po j"HdVldiuijskim l'ulanj(ltl1(1 i kontro]iu se
mzliCitirn oprijamil okvira za dijalog Rectangular Pattern, koji je
prikaz<ln na slid !J, 135.
SKUP PAlETA AlAlA ZA KREIRANJE DElOVA
Parameters: 3
Instance(5) : I f:J Iii
Sp.'lCing! lzomm al
Length: !20mm
i:
Rererence Direction
R.e:ere!1(:'e $eledion
Reverse j
J
SLIKA 4.135 Q/wi,- Zl:l dijrllng Rcc!ilItgulllr Pallenl
Opcija Circular Pattern
Elementi tiPil Circular Pattern (Knrzni pravilni niz), koji se kreiraju ]101ll0(U ikone CircuIJ[
Pattern (prikazane na sliei 4,135), krciraju se po kruznim plitanjJrnJ i kontrolisu sc razliC'llill1
opcijama okvira ZJ dijJlog Cirellbr Paltcm, kojl je pl'ikazCln na slid 4, IT7.
SliKA 4,136 11;:011(/ Cirw[i1r SliKA 4.137 O/wir za dija/og Circular Pattern
139
CAliA Vs
Opcija User Defined
Opeija 2a kreifanje korsnicki dt'fmisilnih pravilnih nizova (user"defined patterns) poluece Sf
P0ll10Cll ikone User Defined (Imja jt'. prikaL':and na slici 4,123), Ova opciia ornogucava
umnozavanie e!emenata, grupa eiemenata, iii zdfllzenih e!elTlenata i njihovo pomeranje na
korisnicki definisanu lokacijll. Ow oper;]cije Sf' izvode iz okvira za dijalog User Pattern, ko)i je
prikazan na sl ici 4.1 3 9
SlIKA 4.138 f},:ond User Dt!jined SlIKA 4.139 Oiwir ZIt liija/as li5o!r Plltti-TII
saveti za izradu pravilnih nizova
Prj upotrebi dernenata opisanih U OVOI11 poglavlju treba na 111l1U imati sledece.
Kreiranje pravilnih nizova predstavlja jcdan od nacina za br.w umnozavanje ele-
menatd,
lit CeslO je efikilsnije Jd se iedna operadja pril1leni llil viSe e1emenata II okviru
pravHnog niza, nego cia 5e svaki oj eJemenata gradi zasebno.
It Pravilni niz se kontralise pOfllO(U paramelara. Sloga se on moze modifikuvati
promenorn parametara pravilnog !liza, kao !ito su broj inSlanci, razUlak izmedu
instanci i dirnenzije prvog dementa u nizu.
I ,\ienjanje pravi!nih ni20va je efikasnije oel menjanja individualnilt demen'lIa.
Kada se promeni llf.:'b od dirnenz'lja detnenla nJ OSIlOVll koga je kreiran pravilni
nil. elementa), svi dementi tJ ni:w se al1tomatski "osvezavaju" i
dirnenzije im se menj3ju na isti nacin kJO i prvom.
Skaliranje

'.-:>1"",,0';';'
SLIKA 4.140
JlWlJlI Scaling
140
Ova komanJa, kojoj se pristupa pomocll ileone Scaling (prikazane na slid
4.140), menja veliCinu tela, srazmerno menjajuCi njeguve dimenzije na osnOVll
faktora koj! llnosi korisnil<.
SKUP PAlE'[A ALAlA ZA KRE1RANJE DELOVA
Vezbanje "vezano" za elemente lipa transform: Pravilan niz otvora
na nosecem blol<u
If OVOIll vezbanju kreir3cete pravilan ni2 nil usnuvu Olvora u moudu noseeeg bloka. Treba da
predUzlIlete sledeee korake:
SLIKA 4.141
1/101111 Open
SLJKA 4.142
!llOllil
Rect,iligli"u
Pat!l?nt
1. On'orile deo kreiran u prethodllO!ll veihdnjll, noseci blok (korislbj ikonu
Open, koja je prikazana na 4, I'll).
2. KJiknite ikon11 ]{.enangular l\lttem (!wjJ je priLl/.<lllillld ,1.j41) sa
palete Oll-JtJ Dr.:s-t1p hcalure). N;J UYdj IlJ(jn:.e utvara okvir za Jijdlog \\OJ'1
se SJstoji od dve kanice - Direction' i Secolld DileOiofl
3. U okviru kartice First Direction priln!(itite pudrazumevdnd pudl'savan)a
"vezana" 2<1 broj instelnci Instance(s) i r<Jzmdk izmedu njih - Spacing
4. vreonost od 100 (mm) za razrnak i 1 Zit broj inslanci.
5. KJiknite II polje object to Pattern, izaberit.: otvor koji Sle ranije l<lcirali, pel
iz<\berite gornju povr.i;inu na moddu )(,10 refen:ntni dement ZJ odl'edivanje
prilvca (]{'eference Element), Elemen(1 koje treba iZahl'<ltj UZll,lceni Slilla
4.143.
6. iste vrednosti i podeSavanja j U ol(Viru kartice Second 1)'lreclion, Mode! bi
trebalo da i:,:gleda kilo na slid 4.144.
7. Eksperimentisite menjajuCi neke od vrednosti i opdja LI okviru svake oJ kartica
da biste steldi osecaj kakdV je oJziv model a nil ra:G!icite kOlllbinacije poJdavanja.
Bulove operadje
Bulove operacije u programu CAllA VS Sll metodi 1.<1 llloudir<lnje -koriste civa lela koja se
preklap,\ju i, Sloga, ;cauzirnaju deo prostora. Bulove operacije predstavljilju jedan od naCina
za dod;]vanje, ili uduzimanje materijala interal(cjjom vise tela (j olevirll deLl.
BulovOlfl operacijolll unije den geornelrije tela knji se prddap<l dwgim telOfll se eliminise, a
oJ ostatka se form ira jedinstveno telo, koje je OglilClicl;:'llo povrsinama. LJllija se,
obitno, koristi za dobijanje le!a Iwjil SI;:' najlaksl;:' kreiraju lwrnbinacijom vtse zasebno
ll10deliranih komponentnih tela.
141
CAliA Vs

' /.::7
-;1 nil u prvolll pravcu
rigina!ni otvor
fbi
I
...;1
I,Dl
'llil

@J
,aj
?i
(11
M'
"j

ei
iJlj
$

tJ, i; I lAw 3..e.;;; EI. rJ,J'gJ,','1,'
SlIl<A 4.143 Objl'lIia /111 (l,IIl(lI!li IWSII .Ie ia-('illl flflllJiillll niz i .</-'I'rijillllrijr "I'ezmre" ;:'1 r('/rlrll!l1i ['/1'111(111
1';'/
Pravilan niz u prvOITl pravcu
O"iginalni otvor
tillittftltiP ! .. pI ,I_j
SliKA 4.144 Element lithl otvom
142
Bulal!lI GfJClrlcija (ldliZimmljtl koristi se pri preklapanju elva telJ, taka slo se preldopljl?fli deo
oduzima od jednog, iii ad drugog tela. NJkon (lve operacije, U okviru modeld ostilje sal110 jedllo
od tela. umilnjeno za zapreminu koja je bil" preklopljena drugirn telorn, Buiovorn operacijorn
preseka zadrzav<I se samo preklopljena zaprernifl;], dok se ostatak oba tela odbaC1Jje.
SLIKA 4.145 Paieta alt/ttl
BOO/Cllll Oprralioll
SllKA 4.146 Ihon(l
Assrm/Jic
Slll<A 4.147 I1wnaJ\dd
SliKA 4.148 I1mrU!
Rental'"
SliKA 4.149 J/WI1(1
Jlltf'I'Sf',/
CATIA V5 nudi rnno5lvo naCina ZJ izw)(.\enje I:lulovih operacija nd
rnode!lL Ove operac-ije, 0 kojima ce hili reei lJ s!ed,,;cirn odeljcima,
obavljaju se pomm:l! palete a]ala Boolean Oper<ltion, koj;] ie
prikazanil nil sliti 4.145
Kamanda Assemble
Ova komanda, koja se pokrece pomocu ikone Assemble (pribzal1e
na slici IU4G), skLlpa ova izabrana tela. l! toku Ie operacije
materijal prvog leb se kreira na OSIlOVll materijala dn.lgOg.
Komanda Add
Ova knmanda, koja se pokreCe POIIlOCll ikone Add (prikazilne lIa
slid 4.H7), dodaje lTlC!terija] prvog oel izabranih tela drugorn telu.
Kamanda Remove
Ova kOlTlillHb, koja se pokrece pomocll ikone Remove (prikazane
slici 4.148), uklanja materi)al prvng ad iZilbranih trlC! sa drugog telil
Kamanda Intersect
Ova komand<1, kojel Sl:' pokrec'e pomocu ikone Intersect (priklzilne na
"lie] 4 H')), kreira presek prvog iZJbril[log teiJ sa drugil1l iZJbranirn
telnrn
143
CA TlA Vs
5L1KA 4.150
]}wna Union
Trim
5L1KA 4.151
lllcmll R<3l1lOUe
Lump
I<omanda Union Trim
Ova komanda, koja se pokrec'e pomo\:u ikone Union Trim (prikazan" nJ slici
4.]50), kombinuje prvo od iZJbranill tela sa t.!rugim tdom
Komanda Remove Lump
Ova J(()Jllanda, koja Sf:: poli.rece pornot'u ikone Remove Lump (prikazane na sJici
4.151), uklania n,;lterijai jlrvog izabraflog lela sa Jrugog, II vidu "zbirnog
komaJa materijala" (za dalje informacije pngleJajk duj;:Ufllentacijll programa)
U pogiavljim<l 5 i 6 detaijJiije su prikazane pr/mena Buiovih operacija i pravilna organizar.:ija tela,
;;]
" ..
I '.
,j,jLE:ir"
SLiKA 4.152
li:rmll3D
constraints
3D ogranicenja
Komanda 3D c.omtraints, kojoj se pristupJ pomocll ikone 3D CUllslraims
(prikazilne nil slki 4.152), OIlHlglJ(:',lWl zadavanje 3D ogranicenja l! okviru
delova. CATIA \'5 podrzava 3D ogranicenja, kao SIO.'ill filZ!l1ak duzina, ugao,
fiksirdnje(oslobaciO:lI1je, tangentoos!, podudamost, paralelnost i upravno.'it
Zavisno od toga O<llwji llaCin Sll eiememi kreirani, 3D ogranicenja koja se na njih po.'>t,lVe mogu
dd st'. ponasaju na dva nacina: kao referenlfla ogranicenja, ili kilo ogranicenja koja pogone"
geometriju. Primerj opcija "vezdnih" za 3D ogranicenja prikil2drli SlI na sJici 4.153.

I
Ot"'19th
DAngle
, ORcdwlf}'6""'*t6F

0",,,,,,,,,,,,
:I01'lodilw;t
i 19 E'-l''''k'I",-,t
OF ..
OUj'c,J""",
SLIKA 4.153 Opcije Zi/ pO:,/olVljullje 3D ogriiniL'ellja
144
SKUP PAL ETA ALATA ZA KRE!RANJE DELOVA
Zaldjucal<
CAllA \'5 sadrii zaOktllZen skup ldwi(kih demenatd bazilanilllid SklGllJ1.l
ili unaprt.'d topolugije features). Za m<1nrpul!sanje oVlm. eielilentlma I ':3
smrktuir;lIlje rnudd.l takode je raspo!oiivo neiwlr!w aLlla. Ovakav hibmini pnstup lTIodellfanll.l
omogu(ava velikll fleksibilnost \l prO(<:511 projektuv'lIljd. NJ kraju ovog poglavlp trebalo bl (let
ral.umett' 05flOV!H' pojmove "veL:dlle ;C,l pOjmove:
referentni elementi
eiementi bazirani nil geollletrij"l
it transfurmisani dernmti
Bulow oper:lcij;
J.
Ko)i Sll nazivi f(l"Zlic.itih tipova referemn"til demellal(l U okviru program a CAT!'\

2,
Na koi! naCin n:ferentllJ dementi pornazlt pri pri kreiranju 20 skicirimih pwfi!a i
3D zaprerninskih tehnickih e]emenata?
3,
Cde se U okviru konflgllfacionog slabla obicno srndl;lju re{erenlni element)}
4, Koja je rJ2!ika izrnedu rekrentlle taCke i skiciraJlf'. tacke?
5,
6,
7,
s,
9,
Kuja je faz!ika iZllledu dunenata b<lziranih na skjearna i unapred gotovih
demenata'!
Koji Sl! ndL:iv'l pet tipova e.]!:'[llenata baziran"dl na skiGIlila i naCini 7.<1 njihovu
upotrebu?
[(oji su nazivi fetid lipa gotovih derneJ1ata i !latini z;r njihovu upotrebu'!
Koje Sll cetiri oreije za ogranicenje prosti!"anj.1 element:! tipa eacj1
Koje su ceti!"i opdje Zil kreirarlje zaobljenja (flI!!:'t)?
10. Kako 5e Ilazivaju cetiri tipa Blilovih opet"<lCija?
145
I'OQlAVUI:
Organizadja modela
Uvod
OBRA ORGANIZACIJA MOCHA JE KLJUCNA ZA UPRAVUANJE VElIKIM MODEI.IMA I aNDA
KAOA NA ISTOM MODElU RADI VISE KORI5NIKA. U OVQM POGlAVUU OPISAN JE METOD
ZA ORGANIZACIJU ElEMENATA (FEATURES) I TELA (BODIES) KAO FUNKC10NAlNIH
GRUPA U OKVIRU MOPElA. TE TEHNIKE MOGU OA IZGlEDAJU NEZGRAPNO AKO Sf KORrSTE NA
MANJIM MODELrMA, All SU 00 KUUCNOG ZNACAJA ZA UPRAVUANJE PROMENAMA UNUTAIl.
VElIKIH MODElA. 00 I(QRISNIKA lAVISI DO KOIE MERE CE U KONKRETNOM SlUCAJU
UPOTREBLJAVATI DVE TEHN1KE, STO ZAVISI [ 00 HHERNIH PROCESA PROJEKTOVANJA I
METODOLOGUA NA KOJE JE NAVIKAO.
ORGANIZACIJA MODElA JE IZRAZITO VAZNA ZA KREIRANJE ROBUSTNIH MonHA U PROGRAMU
CAliA VS. NAJVAINIJE JE U MODEL UGRADITI FlEI(SIBllNDST U ODNQSU NA BUDUCU
MANIPULACIJU, PROMENE NA PROJEfCTU I OPERACIJE NA SKLOPOVIMA. U OVOM POGLAVLJU
PROUCICEMO METOOE ZA MODELIRANJE I NAJBOLJE POSTUPKE KOJI SU USREDSREDENI NA TELA r
TEHNICKE ElEMENTE UNUTAR TELA. GRUPISAN1E TEHNICKIH ELEMENATA, TELA I OTVORENIH TELA
(OPEN BODIES) PREOSTAVUA NAJVAZNIJI ASPEKT ORGAN!ZAClJE MODElA.
Glavna svrha ovog poglavlja je da prikaiemo razlicita pravila i tehnike za organizaciju model a i zapreminskih
tehnicklh elemenata, dok ce 0 otvorenim teJima bitl manje reCi, 0 njima se govori sarno u kontekstll pomoej
pd izgradnji zapreminskih elemenata. Napredni metod! zo orgonizariju otvorenih teli!, koji se adnose na
napredne tehnike kreiranja povrsina, slieni su, al! ne sadrie Bulove operacije sklapanj<l koje se kor"!ste ta
interakciju izmedu tela.
CATJA VS
Ciljevi
U okvilU ovo15 poglavlja istrazujemo sJedece
specifihlciono stablo
If tipovi tela
po:;tupci za ll10ddirallje
G oranizacija te]fI
.. organizacija khniekih elemt'nata
Osnove rada sa specifil(acionim stablom
U ukviru speCifikacionog stabb program a CATIA \/5 mugu se naci sve informacije "vt'zane" za
model. Ono (akode predstavlja dijagrarn koji prikazuje n;l koji flaCin je modd konsuuisan.
Organizacija ovih podataka U okviw je vaian konce!>t u programu CATIA
\/5 Osim 5[0 sadrii istoriju nastanka modela, :;ppcifikaciono stablo prikJzuje sve vrste
specifikacija "vezanih" za modeL kao !ito Sll pravila i ogranieenja "vezan<l" za baze zllanja,
osobine materijala, hiperlinkovani dO]llllflenti i jos llU1ogo stosta, Dna preJstavlja 5nima!.: neeije
projeklantske zClmisli, kao !ito preJstavlja j speeiflkacioflo orijenti,',itn prika::. modela.
,
Nakoll otvaranja novng dokumellta lipa CATPart, LIvek se prikazatj'.--podrazlllllevano
specifikaciono stablo, koje sadrzi pel e!emenata, Na vrhu st:lbla, koje je prikazano na slid 5. L
nalazi se ParI! (deo 1); sledi:' tri podrazumevane ravni X, Y i Z i l1almlju poJrazllmevano tdo
(rim Body).
Ime dela
Podrazumevano ime dela je Part] Osobll1e dela Partl mogu se lIlenjati priliskom j drLanjem
1'lvl3, il, zatim, biranjern Ikone Properties, Jille dela moie se menjati lJ ol(vifll u pulja Part Number
kartice Product u okviru Z<I dijaJog Propenies, lioji je prikazan na sJiei 5.2. Novo ime deb
prihvaceno po b:lasku iz okvi[',) za dijaJog
148
ORGAtliZACI1A MODELA
SliKA 5.1 POdfilZwIJ;;Fimi izgled spedjil.dciolwg ,idb/ll
Podrazumevano ime de[a
5l1KA 5.2 PodrazwIl2vIUlU illl" dd,/

I
.1
,L, I
p',- i
':'jj:l
149
CATIA Vs
Podrazumevane pomocne ravni (Default Datum Planes)
Podrazumevane pOrnO(lle ravni X. Y i Z su nepomerljive i ne rnogu se brisati_ Posto Sli ove ravni
Ilepomerljivt', u principu je dobro d", Sf:' ni jedan od elemenata ne ograniCiwa l! odnosu nil
njlh. limesto tOgil, boJje je kreirilti njihove knpije koje I1J njirnil leze. Ovo Illodelu dilje VeCli
fleksibilDOSt, ZillO stu Sf:' geurnetrijil ogranicava II odnOSll na demente koii su lilkse izmenljivi
Kada heirille kopiralle ravni (koie Sll prikilZ<HIC na "Iiei 53), primetic'e!e d<l se smestajuu okvirll
novog O\VOlenog tel<l, () otvorenim lelima hife delaljJ1lje reri u kasnijern dell! pogiavij<l.
.. :. ""' y,.,. IeDlt
.;:;",,'''''"
"@:
.c: Ravni kreirane komandom Offset

-",-" (novo otvoreno tela)
.0" ..... )
SlIKA 5.3 Poilrozllml'!'<I11C /'OI1W;'I1C l'lIIlHi (Default Dt/ll1nt [>11111('.1)
Kreiranje novih pornocnih ravni je posledica Jicnog izbora '1 zavisi ad slozenosti modela.
",1
11
,
skljui'ite prikill podrazurnevanih pornocnih ravni da se ne bi desilo da ill sJucajno izaberete,
150
ORGANIZACUA MODELA
PodralUmevano telo u okviru dela (Default Part Body)
I'odrazUlnevano lela u oh'viru del a je staJno telo kaje se kreira nakon kreiranja nove datoteke tipa
CATPart. Ova telo, (iji je primer prikazan na slici 5.4, predstavlja koren specifikacianog stabla i
njim se ne moze manipulisati. Ono bi trebalo da definise rezultat svih operacija i sklapanja tela
Stoga je prepomcljivo da avo tela astane prazno sve do zavrsctka kreiranja svih elemenata
modela. Kada se jzgradnja model a zavrsi, trebalo bi da se u okvifll zavrSne operacije sva tela
sklopt' unutar podrazumevanog tda.
5l1KA 5.4 p(1draZIIII/1'I'11110 lela de/a
Takade je prepomCljivo da se ime podrazurnevanog lela promeni tako da asocira na cleo 0 kome
je ree. Ova je vazno stoga sta se we geometrijske i materijalne karakteristike, analize i veze](:a
e1ementima tehnickih end3 nalaze iskljuCivo \1 okvim ovog tda.
151
Tipovi tela
CKnA \15 radi na principu visestrukib tela. PoslOje dva lipa ida koje Ci\TIA VS koja se
nazivaju tela i otvorena tela. U njirna Sf:' saurie svi tipovi geometrije u programu CATV\ \'5
Telo
Telo U okviru programa CATI:\ V5, l(()je Sf:' kreifil pomocu ikorti:' Body (plik,lL,mc na 5.5),
sadrij sarno zapreminsli.u (:,olid) geonletriju. Ono je \'\Coma "JiellG poJrazUllln';JllOm tell!, osim
sto S1:' njime moze milnipuli"atl. Urnnar ovog lipa tela, Ciji je primer prikazan nil slici 5.f), mugu
S1:' naci dementi, kao sto SlI dC5truzije, "diepovi" ill otvori. !cao i skiee 0',1 onSOVll
kojih Sll oni kreirani. Ovde se mogu naci 1 gotuvi eJeIlll:flU, kao 5tO su zaobljenj;t, Dlkost'llC
stranict', iIi zadebljane povrsiilt'. Tela S1:' rnoddulT1oie dud,,!i upotrebom komanJ<.' insert Budy,
koja se nalazi gbvnuHl men!}ll. Telo se moze dodati sarno II okvirll skupa paleta alaI" za
kreiranje delova, lko/l<l "veZ;lI1i1" La OVO tdo razlikuje se ud slucaja do :;ll1cdja, zdvisno (ld lip;l
prvog elementa kreiranog U llloJell1 (tj da Ii je geornetrija pozitivna, iii negativna)
SlIKA 5-:5 IlOna Bodr
" '-

Ii] {dO " .Il""
-44(f----- Podrazumevana tela
... " .... 4f---

.... 4(r--
_
[10"",_"", '
t
Otvareno tela
SllKA 5.6 Tela
152
Ubacena tela (prvi element je pazitivan)
Ubacena tela (prvi element je negativan)
ORGANIIAClJA MODELA
Otvoreno telo (Open Body)
@'
SliKA 5.7 111011<1 C)pCII Budy
Olvorello (e!u, koje se krcira pomOCl! ilmne Open Body (prika;':,iiie na slici 5,7). sadrZi SVlI
geollletriju koja je pri krcirJnju a nije zapremlmka, ['r'lI1](o[ za ovakvu geoilleuiju
su konstruktivlli dementi bo tJcke, linije i favni. Sva geolHdrija tipa povlsiilJ se takode smdta
U okvinl otvorenog tela, Ovi dementi 5e U IOku kreacije geomelrije dela mogu I,orisliti kao
rderentni i 1I odnostl na njih se EllOb'11 postavljati ograniccnja. sto pOIll<lZe U lIspostavljanju i
odrL\vimju a50cijativnosti unutar doku!llenta, Otvoreno tdo, kakvo je, kao primer, prika;::ano lla
sliLi 5.8, moze st' ubaciti u mudel primcnolll komande Insert Body, koja se Ilalazi na glavnom
mcniju, Otvorcno telo st' 1I model <lLllOl!lalski ub"cuje nakon kreJranja rdereilt!lug tela. Otvorew)
tela Sf:' maze ubaciLi i kao "prazno" upotreborn kOlllallJe Insert Open Body,
'fe .. ",,1..0'
--""",,,

\' ..... I .....
';-"1_""'"'; ,I
u""",,, ..
SliKA 5.8 Owureno w/v
.
mm
Kamanda Insert '(pen Body
Provereni postupci za kvalitetno modeliranje
.-'.
'''.
Organiz3cija geometrije U okvitLl tela j otyorenih lela je izuzemo vain a za odriavanje imegriteta
delova. Upotreba proverenih postupaka za l<valitemo moddiranje je kljucna Z<l izgradnju
153
CAliA V5
robuSll1og modela, ko)i se z;\ vrellle "ZiVOIIlOg Vekil" proizvoda stalno menja, U ode!jciJJla koji
slede prikilZilnO jt' da posto)i pOl!eb" Zil dobrim osnovnirn lehnikama organizacije i lela i
tehniekih eiernenat<l, Ove tehnike tnJbimizuju rnn<1!bnje model<1, k<1o i pOUZda!lOst i stabilnost
Zil vreln'" tf<ljallja procesa kreacije deli! i pO!mrlll l! obezbedivanju pomenutih aspekilla u
momentu kid;] mode! treh" d<l sc menj,l
Performanse: Perform<1nse !1lodl,la sc mne posreds[volfJ brzinl:' rad<l progrilfTla,
iii Vfernell<l pw("(;siranja. One sc lI1()gl! podeliti II grll[w (A) brzina kojom
progr(1Jll <lzmir<l cleo, (B) brzinJ O<lZi\'3 progrJIll:J pri kreiranju geolTIetrije, (el
ukuprlO "feme pOlrebno Zil ilzurir,tnje (I)udski reSlirsi i program) i (0)
vrerne kojl:' je pOlrebno ZJ obnvijilllje f<1zlihlih zildilt,1ka upolrehOlfl
progr,lJl\(1.
!It Pou.zdanost: POllzd;lJ\oSl je me!a poverellja II performanse progrJmil.
Uqa predsl;)vlj;l SPOSObIlOS( progr<lJIla da svaki put proizvede istL
tJean H't":ll!lal.
Stabilllost: Stahilr)(1s1 Sf' meri Llcestillos(u sIUC'3j('Vil blokirilnj<1, iii pad a
programa. SV;lki progr<1Jll ponekrtd pildnp, illi w'eslalost ovih padovd lbjc
Ineru njegove stilbilnmli. Stabilnusl je jedilll nd poklZafeija kvalitt'la
pl'ograma. Treb" leiiti l1potrebi pJOverellih postupaka 7.<1 hillitelno
JT]oddiranjc U,l hi se slTldnjilo naprezanje progr<lllla, slo 2",(1 rezult',ll im:J.
niegovLJ veel!
Organizacija tela
FLlllkcionalne elernente Ireb<1 kr('ir<11i i ClJVali U okvinl njihovilJ tela. jed;l!1 nel prvih aspelcata
kojl:' treba razlT1atrati u vezi sa of'g<wi?;acijom telil jl:' tip dela II oln'lm koga ce SE' 1"il(liti Potrosite
nekoliko rninula na 0 (wo) rroblemiltici.
Razmislitc () nadnu n;l !coji hi model dela mogJO da bllde i identifikujte
funkC"iollallle eiemente model;]. Kao ,SIO je ranijc pOllletluto, dohro je promeni!i iflle trlrt u neko
Imjl:' a."ocir<1 na njegovu (L1nkeiju Na oVilj na("1Il se l! OkVll'l1 specifikilcionog :;tabla hkse
<1spoznaju vazni elementi Ova tela Cf se n;J kraju kombillovClti upotr('born Bulovih operacij<1 da
hi s(' dobio l(()naCan model
154
QRGANIZACIJA MODELA
Preporul<e za Bulove operacije
Komanda Assemble treha da bude glJYflO sredstvo za obavljanje opnacija Iud tdimJ U oJn'iru
dela. Gna predstavij,j "neutralnu" operaciju, pa {e rezultat njom izvrsene Bulove operadje
zavisiti od pozitivnog, iii neg;Hivnog prcdznab pridru'ienog telu.
Primer organizacije tela
Sledde vezbanje daje primer misaonog proce5d koji se odvija pri kreirClnju dela i org;mlzovanju
njegovih clemenata u okviru odgoV;]raj1lC'ih tel,l. E[ementi koji su prepoznati bo funkciona.!ni
demellti deli! 511 05110\''1 (base), medupros1or (clearance) i ispupcenji! za tnontaz\I (rnollllllng
Ovaj primer ne predstavlja vdbanje korak po kO[;Jk, vee demonstfaciju misaonog
procesa koji se odvij;l pri organi7.aciji novog deh
1. Pokrenite noytl programa CATIA Y5 i kreirajte deo, k,JO ,stO je
pri!{(lzano na slici 5.9.
,
i.;;;uh
Nov; model - deo ----11)00 ..
SLiKA 5.9 Novi deo
155
2. Promenite ime deJa II # 12345678, tako sto cue osvetlitj podrazumevdno ime
dela (FlIl'tl) i modifikovat! njegove osobine pritiskom na 11v13 i izbowll1 opcije
Properties.
'0"" Std". If :J"'0
..f. "'"'
_._. _._._ .. __ ._. _,_. __ ._. ___
=1 !l""',.,On
.@
rD-.r,:;'W",'Cbl."

,Iiiilc,,,,, u,,,c

, F",""cn-",,,,,".
'@L,,,,,'.ll>Ool.

12345 S 78 llOiL_._-====
':'. ',,,
_
Sll]{A 5.10 Oct! !Jld/!cCn!,:Il'-'S illlcrW
3. Kreira)te ]Wpirafle ravni na OSllOVII pOdlaZUI1lCVanlh ravni i poJcsile ih kio
neviJijive, PJ'Omenite irnena tri nove ravni i iwristik Ih kao primarne referentne
elemente (tj, otvore!)o t('.lo) za Iwmtrukciju deLl
4. Promenite ime novog otvorenog tela (koje je l\reir,HlO kd(b krelrane i tri flOve
re!erentne k0fl5tl11kcione ravni) u ConsUucUol! Futltllrcs (konslruktiv!1l dementi),
kao oSlO je prikazano na slici 5.11.
5. Pwmenite irne prvobitnog podrazumevanog tda (CAT pan) dOl Vas poJseea 0
kame delu je fe(. U OVDm slucaju promenite ime u Tolal C,uling (Ce1okupni
odlival(), b.o sto je pril(8ZanO n<-l sJki 5,l2.
6. Ubacite novo telo u specifikactono stablo i da;te rIlU ime GIStillg FCilt!IrCS
(Elementi odlivka)
Ovo telo ce, U stvarJ, biU Bulov sklop tri gl,wna funkdonaina tela odlivka, kao sto je prikazano
na slici 5,13.
156
1111;\611
.;:;>""pl,,,,
.::J'Y'I"""
"h7"P''''''

,,,Y;:D",,I
.:7<><0",,[
+- Otvorena tela prornenjenog
irnena
SliKA rc/o illlCllil
, /_"
Prvobitno podrazumevano tela
del a promenjenog imena
SlIKA 5.12 Prl/ouimo podrawmet);lIIiJ tela de/ii prulllcnjellOg imelUi

_.j"
lL.'
'Zl
;:;

" ,fl

" u
,
"
".,
.'1
-tl
i
:}i
157
=,:>,"10".
=y,"''''
",c-"o'OO"

CAllA Vs
[
'"''''''

=YZG',e,

Preimenovano ubaceno te!o
SliKA 5.13 Tdo Iwje sddrii elemente (ldlil'!ill
7. Krelrajte nova lela i(bjle im Inw!1a BilSf. 80.150'.1 i CIClUrllJU' re/ltun'
Sleddi korak II ovom procesll bilo hi lueirilllje odgO\,ilfiljLlce geOlnelrije lIlll.lj"r svakog oel
funkcioll<llnih tela. N"kol) sto se zavrsi izrilda celol(upnf: gt'omttrij<', f\lnkcionalnil ld<l hi
trebalo sldopili u telo Body Castillg FCi/lures.
Prime(ic'ele eLl je ikona tela C/cllmnrc Fcrl/ille (Jueil-ilJlog II iednolll OU delew<l proce.'iil iuark
geometrije) vizlIelno razlicita od llmlle tda Bod), On/ins FC<I/lIIes_ Ovo je zbog toga Slo hi element
tipa pocket (kojt uld,lIlj,\ ll1<lterijal) bio prvi element kreil'.1n II okviru tela BOil), GI.I(in8 Feal!llt'
Geo!nf"trij<l deillentil lira /)(l(lif'[ imil negativaf\ pl'edznak. pa 51' telo koje ga s<ldI'zj (Clermmw
Fmlllre) prikazuje na razlil:it f1aCin od tela Bod), GOli'IS (iii demcnti imilju pozitivne
pred7.flJkc
trio Body C!lSliIlS Fe<ltllres bilo bi sklopljeno II (do Tolill Castillg Konileno
specifikaciono s\ablo izgled,\lo hi kilO n,l slici ."), l5.
158
].".""
--,,".,'0"0'
-O_,,,'t'_'"
ORGANIZACIJA MODELA
Sklopljena tela odlivl<:a
SliKA 5, Te/a Body Ca.l!illg Fmlliri!.I l/Oj!'.Ie 5aslaji od 5vill 5/de/'ljCllih flmi:'d("Minih Ieln
Konacan sklap dela
."J;?
I

SliKA 5.15 Tela Body Cmlillg Fcoft/res .Ill sklof'ljcnim Ie/am Total CosliliS WlI1(ar sebe
159
CAliA Vs
Organizacija tehnicldh elemenata
Podjednako vazan aspekt dobre organizacije modeLl je redosled tehnkkih elemenata unlltM
odredenog Ida, Prethodno stc nauCiIi J,l funkcionalni dementi tda trena cJa buJu organizovani
](ao zasebna tela. Ova tela ta]wdf: mogt! da sadrie golove elemente (dress'up features), koji 5U
asociranl zasebnim funkionalnim e!ernentima
Cilj LlSPO$ldvljanje poJesnih "rodildj"' "dde" unutat' uvih le1<1. Teic'e(e da
gOlovi elel1lt'llti budu p05tavljeni SlO b]LZC funkciollalnull ekmcnlima na jwie imaj(l uliedj
Hazllllsljajtf: a tehllldmn dell1entlJTld unutM tela !un 0 "porodici". 5:1 ovjrn elemelltima Ie lakSt:
raulti kad'J se nalaze u gmpi ("pofOdic:i") koja je pre(htavljeJlil 11 vldu lvlnogo it lalde
kopir,lti i ndlepljiv8ti, vr.si!i il,lI1ene i menjali redosicd rkrnen;lla kada se ndl<lLic U okviru (btog
tela
Pravila organizacije tehnicldh elemenata
II oddjeillla Iwji slede opisano je nekoliko pWI,'ila kojih bi treb,llo ela se pridr7.<lVale d,j !Jiste
postJglJ doslednost u moJdir.wju za Vfewe procesa kreiranj,l geom;:!rije
Pravilo za izradu zal(osenih stranica, zadebljanih stranica i zaobljenja
Ovo pravilo octtlOsi na reJoslcd gotovih elemenata, Ak(l dement knji krelrali u oi(viru
mO:lcla treba dd imOl zakosene s(faniee (draft), kreirajte prvo [ljih .. -\ko ml'loJologija lwju
konsllle predvlda upotrebu zadeblianih stralliea (tbiekne55 derne'\lti), bo sleddi (reba luetra!i
clement tlpd thICkness (pre blio kugzaobljenja), r\JW rnodtllwji saJri! z.lublienja.
ona treba d" budu kreir<lna l1'lkon svih ele,menat,] tipel draft i thickness
Prvo pravilo za postavljanje zaobljenja
Svi dementi zaobljenja koji se oJnose nJ neki dement trei)'') da se nadu ll[lll[CIf njegovog
Ova z,lObJjenja postaju "deca" tog ekmellta, Iwji postaje niihov jedini "roditelj" bobljenjd
kOja deo odnosa IIsp,)slavijenog i<'.nledll eicrnenatJ modela koji se sekll (tj. uvih
e1emen;lla) naci (e se unlltM stab!" od1llah iza tela koie pred:itavlja presek
demenata modd".
160
ORGANIZACIJA
Drugo pravilo za postavljanje zaobljenja
Ova pravila se uJnosi na fcdosled zaoblienia Ui1utar jednog delllenta rnoclel<l, [lrel1la njellHl.
prvo treba postav!ti wa zJoblienja jwja modclu dodaju materij,)]. [Ja ona [mj.l ga oduLimaiu.
Ova pravilo vaii had'J jt potrebno poslJviti oba lipa zaoblienja pre nego !ito se vrsi bilo kakvo
slda.panje
Koristi od upotrebe strategije organizadje elemenata
[_add se upotrcbljJva stratcgija org<lllizacije dernenala opisalld U ova III poglavlju, su
sledece',
e OVaj priswp "provercnill pmlllpaiza", koji je dobro poznat koriSfllCillu
progr'J.111'J. CATJA V"L pOlll,lze novirn da predll vCl'zije V"I ria
vcrziju V3,
.. Na ovaj na('in 1l1a/<simizlIju sc perfoHll,ulse i &laLilnost i oLlksav;i sc vrknjc
promena na moddu
" Lalw sc LJsposLlVljaju rebciie izmcclu dernCllJt<l
til J\iodiflkacije kao sto su dupliranjc. kopiranje i kpljenje i pfOllwna Icdoskda
obavljJju se jednoslJvnik
Balj'a je interakcija sa spoljnim dukumentima pri upotrcbi funkeiia
leopi!'aj i nalepi
lit Tda izabrJfl'J Ul1utJ[ stabla mogu cia stllP,ljU lJ odnost' sa
dnlgirn dokumenlillla
., Olaksano je vrsenje operacija izrade pravilnih Iliwva,
Organizaciona slruktur<i specifikacionog slabl<i je logicnija
Primer organizacije elemenata
Sledece vezbanje je primer koji treba da doprintse da bulje r<1zurnelf.' prillcip organizacije tda i
elemell<J[a unutar dela. Om koji se koristi u ukviru njega sastoji se od dVil l,oJl5trul((ivna
dementa, Ova veibanje je pl'ibz procCSJ l;;:oji se odvi)d pri organiL'Jcijl mocit'Ll
novog dela
I. Pokrenile novu CAT!."', VS i kfcirajte cleo. k-Jo sto je prikdZill10 rYd
slid 5,16.
2. Ubacite Jva tda u mode! i imenujlc prvo ad njih kao Design Fealllres J
(EJemf::mi modda I j, a Jrugo Design Features 2 (Elcrnenti modela 2).
kao Sto je prikazano na sliei 5.17.
3. /{rcirajte pravougaoni element tipa pad koji Sf:: nalazi I] okvifU lela Design
Fea{ures 1, kao .'lto je prikazano na slid 5.18.
4. Oodajte element tipa draft upravo kreiranom e!ernentu tip a pad. j(ao sto je
prikazano na slid 5.19
161
CAliA Vs
..
1::c
fA:
SllKA 5.16 NOlli model - deo
Ubacena tela za elemente
5l1KA 5.17 Telo Design Featllre 1
162
Pravougaoni element tipa pad
1
SlIKA 5.18 Element lipa pad
{L
t-) ,
...............
.. -
A Elernen' 'r'pa draf'
';:.""""" ... '" -----,
SliKA 5 19 Element 1Ipa draft
5, Dodajte element tipa thickness elcll1entlllipa pad zakosenih stranica, kao sto je
prikazano l1a slid 5.20.
163
CAHA Vs
6. Zavrsite izradu rnodel-a dodavanjem odgovarajucih zaobljenja (imajuci II vidu
oblik ovog elementa, preporucuje se da P!VO kreirate zaobljenja na kratkim
vertikalnim ivicarna) Kreirajle zaobljenja na ivica1Tla gornje povrsine. Na slici
5,21 prikazana su zaobljenja p05tavljena na ie/jeno mesto.
SliKA 5.20
Element Lipa
thicJmess
SllKA 5.21
ZaobljCllja
postilvljena
-0,>,"'""'

'''''''pl,-''

1

, ."

190""""",.,,,.1
Element tipa thickness
""' __ '_' _' _' _' _' '_' _' '_
Zaobljene ivice
na
" EJ.
J64
QRGANIZACIJA MODElA
7. Kreirajk element kruinog oblib koji 512 IMJazi 1I okvim tela Design Feal!!re 2
OVOI11 eleJllentu dodajte element ttpa Draft. sliean onome koji sle dodali
pravOllgaonolIl rlementll \l okvil'll lela oiJ5igll Fcawre I. Na slici 5,22
prikazanJ Sll zaobljenja l(Oj<1 SL! do poslJvij12na na
8. Kuristed ]mJ\lJndu Blliovog sldupa, skJupite lela Design FU,lIllf<' I i o.:sigll Featllre
2 II podrazltmevanotdu deb.
9. Kreirajte zaob!je.nje izmedu JVJ ,klopijw<I tela
tlj':::'

Novi elementi
SliKA 5.22 Z,/(!bl/';lJjd postilvljcn;/ na ie/jena mesla
,
.,

;:,1
J65
CAliA VS
iJj'" ubi ,4 "Ii?
.1_,
',l'- "",,,
r";;""

0''',''
;'f"",ol

fji'<","'k"
-",,,,,,:
fiili::,"::: .
t<1""-""
"",,"0' ,

KondCdn sklap dela
SliKA 5.23 [(01111('11/1 .lhlop dc/a
Napomena 0 organizaciji
Org<miz<lcij<l tela je klju( za izgradllju ronustnih modela Delovi mugu veorna brzo d<l pO:;lanu
sloieni j neorganizovani. Grrskr u organiz(lciji se uvek mogu flilcin'lti, al"I CArIf\ V5 5ildrzi abte
tl(l!11enjenr reorganizadji model;!. NO! primer, irJlate lIlofjUcnOs! da promenite redosled, iii
ddlnicijll clemen;]!;] unutJr tela (0 oV(lievim !ehnik(lma biee rei'j 1I Pogl,wlju (,). lviedutim,
genem!no je n;]jbolje model uCiniti fleksibilnim i pmn'rili ga 2(1 Vfelfl(c l(re3eije, nego cek;lli i
vrsili promene llJ zavrsellOHl neproverenorn rnodelu
Vezbanja za lueiranje delova
OV<lj odeliak se sasloji od lIiz;] vezni1nji1 n(lmenjenih I(reir(lnju deJova, koja se osbnjaju i1<l
principe j P051upke Z(l OloJeJiranje, 0 kojirna je hilo reci 11 ovom poglavlju.
Veibanje za lueiranje delova broj I: Zastitna navlaka
rucice menjaca
Ova vd:b(lnje oouhv(lt(l kreaei,iu tela U okviru del(l, koja sadrie jedinstvene geometrijske
e1emente Ta tela stup"ju u adnose pomocu Bu!ovih operacija, kilO sto su sklapanje i ukbnj,mje.
166
ORGANIZAClJA MOOElA
Metodl OplSillll II ovom VeZbill1Jll pledst(lvlj<l)l1 upotrebu progr<lm<l CATIi\ V5 n(l naclll,
dovndl do nastankl stabdnog I )ednost<lvllO promenlJlvog dela OeD kop se (za.stlti:a
nav](lka [UtKe men).lC:a, ko),\ )e pnkilZ,Ul<l n(l s!Jr I 5 24) veoma )e
delm'(l generalno irnate mogucnost cia birate opcije za rnode.liranje i .tehmke kOle ?te.
Pristup ko)i se koristi 1I okvirll ovog vezbilnja ilu5tmje uspesne tehmke za mociel][,anJe ko)e Sf':
koriste pri kreiranjLl rIlnogo vf':c'lh i slozen'ljih de!ova 0\'0 vdbanje obuhvata sledece e\emente I
funlu-ije:
R3.Z TIP.
R 2 T"fP.
2.5
SEC A-A
C(J'.l5TANT
=
,-
PT A
pT B
PT C
PT 0
PTE
PTF
PT G
PT H
PT 0
PTK
x Z
9.85 93.a3
.-
28.55 !d. d2
24.89 77,79
dO. ii4 55.62
58.78
:II. ti4 -11).57
.d6. as 39.76
58.29 30. ad
55.04 19.110
68.47 2.50
SliKA 5.24 Oco Iwji pred.l/lllJljll :w.lrilnlJ Hlw/lllw wbce menjrlca

Kreif"Jnje rrferentnih elemen;!!(l. \(;10 sto 511 t<ld<e.llnije i ravni
Upotreba tela II okvirtl dela i pridruzenih organizacionih metoda 1I (iliu
razvijanj<l strukture specifikacionog stabla

Upotreba okruzenj<l za skiciranje u ciljl! kreiranja profila, tacakil i konstruk
cionih e!emel1i11(l
1.

Razvijanje elemenata lipa pad i shaft na osnovu sl<ieiranih proflla
Upotreba jednostavnih formula za uspost;Jvljanje meduzavisnosti izrnedu
demmata i operacija
Dodavanje eJementa tipa sko!jke (shell)
Vrsenje Bulovih operacija porno(u funkcija <lssembly i union/trim
.' . d . C'A'!'!)art i promenite podrazurnev<lno ime dela u Boot
Krelrajte noVI eo opa
167
CATIA Vs
Ova cete utiniti pdt/skarn na ikonu Part Body pomotu TM3 i izboram opcije Properties,
2. Kreifajte novu tackll sa ])orciin,llama 0,0,0 0113 predslavlja konstrukcioni
eJernelll, kao Sto jt' prilCIZJI10 l1a 5 25

"""'Ypl",,
.oy' p''"""

ii}PMSody
__________ _
Element tipa tacke
StiKA 5,25 Kmulru}:ci,)lli .clementi
168
3. Promenite ime podrazurnevanog otvorellog lela u Coustiliclion Eit'mellcs, tako slu
Jdilmuti ikonu Open Body upotreborn Tly! 3 i izabrati opciju Properties
4. Kreirajte oovl Jjnijski element upotrebom updje Point-Direction, kau stu je
prikazano na sJjci 5.26 (nakon Jdika LI poJje Poim, izabente uprdvo kreiranu
tacku, (I 1131mB klika u polje Direction, izaberite ravan XY). Promenite ime
novog Iinijskog eJememd tl Cel!ferline (Osa) pritiskom na ikorw Open Body
pomo61 Tb..J3 i izborom opcije Properties.
5. Ubacite novo telo i dajte lIltl ime Uoot Sleeve (Ruk.wac zastitne nav!alee), kao sto
je prikazano na sJicj 5.27
6. Kreirajte novJ skicirani profi! unUIJr tela Boot Sleeve Kao referentnu ravan za
skicir:mje koristite [avan ZX
7. Klikoite ikonu Axis na paleti alata Profile. Na e!uanu izaberite dve krajnje tacke
ose, s!icl1o onima sa slike 5.28,
It'"''
"'<y,'""'
@b"""",,,
r ..
i
,
I
10(
SLiKA 5.27
ORGANIZACIJA /vlODElA
Linijski element
t
: ..,
I
169
CArrA Vs
'li!;.iliOhIlfilfrill
[I:", Pi.
Krajnja tacka 2
L_L_
I'/+-ll:
.. j/ . !
1 . . . I
/< 1, !
:1-'
,-.-,J!;I.!'J
,tl-
_,,_lkana za kreiranje ose
. I II oluuzerju z? skiciranje
"I Krajnja tacka 1 i
---- I--
I
I
I-
I
',\T . ,., n . Of.
SLlI<A 5.28 Kl'lljllje tilche 051'
I
r
............ ... iJ "'" , .. h''" 10,"' ,"""',.
__ ! ___ ;.;. ;.;.
I- il-
) i
Element II
tipa ose
+---1-
SLiKA 5.29
Oglllllir:cllje
Skicirana !

7"1
osa
lipa ,
pntiur/lInlOSli
170
,
,.
I
!
I
.,.<;""_. --j
I
I
I
I
-I-
I
.
II- M
i, f.),
.c
m'
ORGANIZAClJA MOOElA
8. Izaberite Constraints Defined in Dialog Box i kreirajte ogrilDicenje tipil
podlldarnosti (Coincidence) izmedu sk,cmme ose. I raniie lcreirane liniie n<l7.vane
Centerline, kat) :Ho je rrikazano nJ slici :'.29
9. Kliknite ikollll Construction Elements sa palete illata Sketch Tools (OVil opcijil
omogucilVil da se elementi kreir<1ju, vide i referencir,liu UDuL'lr okruzenja za
skicirallje, ali se ne mugu videti nili im se rnoie pristlJpiti V<lJllljega). Kliknite
ikonul'oint i unesite vrcdnosti 'J.BS (nun) 11 polju H j 93.03 (111m) II polju V
dOl biste kreirali tack\!, kao sill je pribz<H10 na slid 5.28
Polozaj tai:j,e unuitar model a bice privrerneno nznacen pbvirn sirnbolorn U obJiku tacke i 1m!;!,
kao Sto je prikazano na sliri 5.30
Konstrukcioni element
,
$;
" '- -, " ...""" ," ,- "--- ' ,-,.
StiKA 5.30 Oz;nm\wdlljr privrrnli'lwg fJoloiaja lilC'ile
10. Kreirajte ostCllih devet tJcaka, unoscCi vrednosti date 11 tabeli kojJ je pribzilJlJ nJ
slici 5.31-
11. OgraniCite taeke izborom ikone Auto Constraint i biranjem rami XZ i ZY.
12.
Prldruzene vrednosti koje odrf:ouju poloza; p;:zultujuc'ih ogranicwih tdcai(d,
prikazanih na slici 5.32, treba cla budu modifikovane tJko da SE:' dirnenzione linije
koje ih odreduju vide jasnije.
Modifikujte polozaje dimenzionih ogranicenjil fla taekama, tako sla ('ete vuCi niihove
kotne linije i na tilj naCin kreirati bolle organizovan pril(az, I<ao sto je prikazano na
slid 5.33.
171
StiKA 5.31
T1liJl'lil
vi't!dnosfi li/
/Josr,lvijdllje
ta':lllw
CATIA Vs
I<onstrukcioni element
---------------- - -T--
+
+
Skicirane tacke
. .
--, ,. ,.,

. ,
+
+
+
+
+
+
'-.'-.,
IT'
9,55

21\.55
24, a9
'"
40.54
35.83

51. 54

-Y&S5
SII.29
'"
55.()4
""
511,47
,
Z
SJ.G3
S4.42
77.79
65.62
5a.78

30.04
19.M
2.50
SUKA S.32 --'--ft+"--,---,--J-c-
172
Oghmi[t!ne
[llche
13. I<liknite na ikonu Profile i "poveiite (<lcke" tako sto eele kreirati liniju koja prol<lzi
kroz sve tJ.cke redam i dve Iiniie koje spajaju pocetnu i krajnju tafJ,u sa wrtikdlnom
OSOOl.
SUKA 5.34
Sl<icirarli
{Jrolil
lill!Joren
we do 05e
ORGANIZACIJA MODELA
173
(AHA Vs
14. KreirJjte novi element lilko sIn cete Idiknllli ikonu Shaft, pa izabrati prethodnC!
skieirilni profi!. iZilberite liniju Centerline kilo osu (axis) i rotirajte profil Zil 360
Element bi trch,11o eli! izglnh kao oa slid 5.35
15. I(reir<ljte zaobJjenja nil uflutraf.njilll ivieJm;l, kao stn je prik;lZ<lDO na slid 5.36,
tJlm sto cete Idiknuti ikolltl Edge Fillet, J, zaliJI), ullulrJsnje ivirc element;:! tipa
Shilft. Unt'site vrednost puluplefnika (radius) uti 2 rnm. !<liknile 01<
16. l(reirJjle zaohljenja il;:J ivir;:JIll<l, bo stn je pribzano 11,\ sJi(i 5.37,
[;]Im sto c'ete ldiknuli ikollU Edge [illet, [!J spolja.sllje ivice elementil tirJ shaft
lInesite vrednost poluprec!lik;\ (radills) od:\,) nUll. J<liknite Of( dil histe zavrsi!i
iZfJdu ekmenat(!
17. KreirJjle jednostilvflU forrnuJu da biste odrzali asocijativllost izrnedu demenJt<l.
SLiKA 5.35 E/rnlcnt lipa shl1{t
174
!ill!iSI!MJIIi1ll!!Lil
IJ "",y__ -.t<. .M'",
_ ..
SLiKA 5.31 'j
Zaobljelljil f
rill
ORGANIZAClJA MODELA
PoJuprecnik zaobljenja
__iyjcarna

.. ,-,,,,,,, .. c.,,-..
.Ifwl!il.-
1
n
j
im
Wl(ilIlU/ _S.'od,",.,... -'.h.'_"-"-; -,-,-,,_",,".'

1 B, Klilmite ikonu Formu\<l (fX). U prozoru Formubs, desno od dugllleta New Parilmeter
of'l\'pe, sa p<ldajuCih listi izaberite opeiie Length i Single Value, pa ldii<nile dugme
175
19.
5L1KA 5.38
Paii/II/e/ill
ripll duiil1i!
CATIA Vs
New \\lrameter of Type. Dajle parartletru iOlt' Material TIlickness (Debljina
materijala) unosorn u polje iznad dllgnwu New Parameter of Type i lJiknite dugllle
Add Formula da !Jiste dodelili novi parJrnt:'laf elemenlu i pokrenuli okvir za Jijalog
Formula Editor. PiHilllletcH lip;) duzine prikaLan je na slici 5,38
U okvifll za dijalog Formula Editor, koji je prikilzan na slici 5 39, unesite vUoJnost
tekuceg paramelra od 2,5 mOl Klilmite OK cia biste z-Jwsili forrnulu
'SWE
i

!., /.or,
__ "'I
Eo""",,,,, Of ,ok,," oJ iho """.n! p",""",,,,

Unesite novu vrednost
(.--.
SLiKA 5.39
Panlmell1f lvlatetial
Thidmes-s home je
dodeljena I'lwil105/ II
oiwiru Form lila .:elitor

Uneslte novo ime
176
ORGANIZACIIA MODELA
Formula ce se nac'i II direktorijulIlll P,IIWIW(e15 nil konflgllfJciollo[tl stablll, kilo sto j.: prikazilflu
na 5.40, M07,de ioj PflstuPlti II toku procesd kreJcije flloJela 'I korlstitl it' neogr:l!lict'rlJ broj
puta, Kada se vrednost ovog p,lfMIWI!il prullleni, promena [I:' 5e odrdziti na SVIITl ele!llC'ntima koji
su poVt.'zani sa njim Ove a'lOcijdtlVlle Ve'Le JIlogu po ,z.elji da 5e rask'IllH i se, umestc! njih, unesu
brujcane vrednosti.
Nr'/Ju!llnw pU;I'u,{i()UI' ,\Ii,) rddite U Vl:fziji Rl2 programd CAT!:\, ela !JistI:' viddi paramUre u okvlrll
specifikacioflOg stabla, trt'bd cia 1I1djucite OjlCijll PrlldllW(i!IS 1I okviru k"Hlice PiHI ]nlfastruc[ure II
jJruzoru Options sa menija T(Job.

I g. too - ),j.w 1""" - lo," """"",,,, , .!:r",
__ I X :,."V" [,1 11J;;:;;",;i,.'-p,'t;,.'1 j.. '0. \l.-
.
SLJJ(A 5.40 Stabio prlllUl1l'tara
20. Kliknite i](()llll Shell i unesile Z/lak jednalwsti (=) II polje Default Material
Thickness, pa sa specifibciol1og stabla izaberite formulu koja definise vrednost
pararnetra Malerial Thidmess, Formula ('e bili izabrana, l'ildi 11110sa Jebljine
pntrebne za vrsenje op,;racije shell. f{ezllltujuci dement tira skoljke prikazan je na
slici SAl. NdpUIIICllrl pr.!t'odioCd: Urnesto da birale furmulll za stabla, u polje
D.:jilllli i\jatt'riai Tlliclmess mozete uneti tekst '" Mil/erill[ Tilicimess
Vrednost formule je sad a llnesena u polje Defatilt Material Thickness. Zalamnjena je, slo ukawje da je
povezana sa spoljnim unosofll. Fascikla Relations u stablu za formule cuva veze ka asociranim elementima.
177
CAnA Vs
li!.f.\ "M8'-', 11x!
Foe., f" "'''''''"
! aflr., 'hicYn,"" raco, I,
(i" (]K' 'I
1
m-:W!,'i,:,,,; r;;rr ')';E.ati,&Wfik-IIXI!!\j!$,f: ,
,.,"","""'"."""",,, " -,' -,'
Slll{A 5.41 flpmml liril s!irl/
21. IZilherite donju strilllicu kilO stfaniol treha dil se lildOl)" vrenlC vrsenj<l
opel'<lcijf' izr"de sko!jke, kilO stu je rrilGl7.JnO n<l sli,i 5.'12_ !(Iiknilt' 01< riC[ bislc
Z:lVfsili opcraciju'
Sve stranice koje nisu iZilbrane bite para lei no preslikane za zadoW vrednost debljine. Operacija shell ce,
poput operacije Thickness. proizvesti paralelno preslikane strill1ice u pravcu norrnillnom na preastale
slranice. Sada je element flpa skoljke golov. donja strilnica je uklonjena. a debljina matE'rijala je
upotrebljena til definiciju debljine elementa, kao sto je prikatano na slid 5.43,
178
22. Uhilcite novo teln i Il<1ZDvite g<1 Shaft Drrnin:;; (Ot\'or 11 Clsovini) Ovo Lelo ce biLi
definisano i uldonjello S<1 ostatkil modelil dil Ili bin kreiran gornji otvor na
zilstitnoj nilvlaci. Otvor z<1seban element lira hole, koji ce bili pnveziln
Sil drugirn delom, cija ce modifik<1cija imali uticaja Silrno Ild otvor na zaslitlloj
navjaci.
23. f(!ilmite ikonu !-Iole i iZilbel'ite gornju krllznu slranicLl, na kojaj ce se naG olvor
(Oil ce bili autornatski postavljen II cenlar izabriHH:' strClnice). lzaberite opciju
Blind Hole i unesite vrednosti pribz<1ne 11<1 slici S.14, KJi!mite OK
ORGANIZACIJA MODELA
mi"-!!ifitt:;;,:(:d:Bf.d
Do'ou" "'"Hoe 'Ir""",,,- F" _. H]
: F"""hwCO',.
, Q<""' ,'",010""'00",
stl anlcu
['>'J_d ,'"
""" ,'. o.
SliKA 5.42
SLIKA 5.43
Uklonjeni materijal
'J _:t.!'
Norma/no pilmldno prl'rsine (/')11f'I1/(/ shell (gore)
lzgled Zlwrknog c1emcnw tipll shell (do/e)
179
CAHA Vs
Izaberite gornju stranicu
SliKA 5.44 Vrendosti opcija Ii o}wil"ll:w tlijalog Hole DUjiliitioll
U okviru si1llbola tela ovog otvora nalazi se mak (-), zbog cinjenice da je to ptvi element U okvirll tela.
sledeci korak predstavlja sklapanje dva tela, radi dobijanja konacnog rezultata.
24. Ubacite novo lela I 113"ovile gil Boor S/Ue/iU C!llIpicle (z,wlsen rukavdc ziI!ititne navlake)
25. Zapocnite nov\! Bulovu operaciju bir,mkm tela Boot Sleeve i, koristeCi 1M3.
izaberite opciju Object/Assemble, kilo sto je prikazano nil slid 5.45. Izaberite Boot
.sleeve u polju Assemble i Boot Sleeve Complete u polju After. Kliknite OJ( dJ
biste zavrsili operaciju.
26. Pokrenite drugu Buioyu operaciju izborom teLl SIJlljr DINning i, koristeci TM3,
izaberite opciju Object/Assemble. lzaberite Shaft Opellmg i AS.\emh/e.l, kilo SIO je
prikazano nJ slici 5.4G. Kliknite OK cia biste ZJwsili operJciju.

Assembly je neutralna operacija. Bulova operacija se racuna Zilvisno do toga da Ii je leli1lla doJeljen
pozitivan, iii negativan znak. U ovom slucaju tela Boot Sleeve Complete i Assemble.! su pozitivna, a tela
Shaft Opening je negativno. Kao rezultal toga, materijal u okviru otvora te biti uklonjen.
180

,we
'4.". a,o-y

!l.,.,. P,I
---------

..
Bulova
operacija
-"fbi it..! . ___ _
i

ORGANIZACIJA MODELA
WPIWtIMl1mW'iSWM;?rIW'W#tWW' vrwrf'F!r\8'cl
, /. , ..
Ui

SLiKA 5.45 Operw;ije sld,j{.idrljd t.;!,j Booc Sleetle SLiKA 5.46 B,dova opt'r,j,jja ji:l.l/!;Ulj,j (do/e)
181
CATIA Vs
PrimC:licete da se rezuitlljaca BliloVil operarija odigrala llnulClr trereg, prazflog lela. Svako ad tela
koje 5ildrzi geometriju zildrzava svoj identilelll okviru stabla i moze se z;)sebno menjal!, kilo SID
je prikaZill10 l1il slid 5.47
tru::iilliiiiiiWlli
Ii] ,X" ,E'il ,""'" _ 1''''',','

P"o,",rl,,
""0"'0"

J.-.ti.",",",",eoO"P",'.
i
t .... :t---.--
O,'"C'>g
t,.... ,
Bulova operacija sklapanja
Struktura stabla
9,

g; -,' "'''>'
27. ]<iiknite ikonu Pbne ,'i;! P<llell' Reference Elements i izaberile I'Clvan XY
Ullesitl' vredrlOst parrtldne ud<lljenosti (offset) od 2,5 (/llrn) cia biste udaljili ravan
ud deb. ri!l!i njenog kasnijeg lc!kseg l<liknile 01< d(1 bisle kreirali raVClJl,
koja je prikilZan<l nil sliti SAt! KreirCina je !(1\',111 Plalle,) koja Sf? sadCl !lalazi nJ
specifikacioJlorrt s!ablu U oi<yiru filsrilde COlJs1illctiol! F/1'111('111:;
2B. Kreirajte novi skicinni profd, t,llw sto cete prvo izabrati laVall Plane.]' 1\1 ikoIlU
Sketcher.
Ova skica, kOjil je prikazana n<l slid 5.<19, "ukOlvirl'" centre OtVO!'<I koje treba kreirClli flCl osnovi
(base)
182
ORGAN1ZAClJA MODELA

",,1IJIIiII
",,,,,,,0,

h,/ ''''-'h
1'1"'.''''''' roo;,;, -'-3 ;ct
""'",,nee h'p'''''" (t
'lIT,.' ffi
"",,''''/);''''''00 !

,,_ Ill! _ 4
SllKA 5.4B R,wllIt rlllllC.l !i okviru ,1!wrijiJwci(lJW2 siabia
:(lou '.h, Pk
'::I __ ,,",,.:,>,,,,,
SlIKA 5.49 RIIVIIIl VI silicirmtje

m
'"
"
183
SliKA 5.51
CAliA Vs
Kreirajte cetiri skicirane (acke i postavite na njih ogranicenja u odnosu na [Jvni,
kao sto je prik:lZano na stiei 5.50 Izadite IZ [eiim" za skiciran;e ua biste zavrSili
izradu tacaka
,

SO",,"" GtZiJUMib
$10.1. til
__ --Ell
LilJija
hreiTillJ1l
IlOrlllillno
nil ravllll
Plane. 1
184
ORGANllACIJA MODElA
30. Kliknite ikonu Line. IZJherite opciju Norm,,] to Plane, pa tacku iz prethodne
skiee. lInesite vrednosti (mm) kdO poce{nl! i 75 (mm) !<ao kr;ljllju, bo !ito je
prikazanu na slici 5 51. I<liknite elK da biS\e kreifali liniju.
31. [lroll!cnite ime linije kreirane \I okviru korakd 3D II C{'Il1<3r/ill<3 A l<rdrajte i
imenujtc tri dudatne linije (B,C i D), kJo sIC! je prikaZ;H\O IlJ slici 552
l\linimizujte gl-,mll Bool Sic!!!!!! COillpie!o' cia bisle skr;llili stdhlu
=
SliKA 5.52 Kreillin.! limjc ,Ill tJlC)JrI>!f!jellim illlJ'nilll<l
32. lIbacite IlOVO telo i dajle !Tltl illle Boul Bd)!! (Osnova zJslilne Ililvlake) Kreil'Jjle skict.!
profila tJl\o stu r<lvan PI,me.1 i klikJlllti ikol111 Sketcher. OgraniCile skicli
profila, kao je prikazMlo 0,] 5.53.lz-adite iz l'e:llfTla 'La skiciranje
33. Kreirajte novi element tira pad Iwji c'e predstavljati osnovu zastitoe navlak<', tako
SIO (ete Idi]mutj ikonlJ Pad i izabrati prethodno skicirani profi!. Prornenill:' SITler
naslankd e1emenla. l r polju Length 0tkucajte wale jednakosli (=), pa izaberite
parametar j'vlateri;il Thickness specilibdollog stab!;l Klilcnite OK
f::!ernent tipa pad je prikazan na slici 5 5,1
Fonnule Formula,] i Formula,2 pozivaju se nil isti parailletaf. Duzine paralelnog kopiranja (offset) eleme-
nata tipa pad i 5U povezane, tako da ce promena pdrametra koji de/mise debljinu rnaterijaia uticati nil
oba elementa.
185
34.
186
Kliknite ikonu Edge Fillet. pa iZilberile (e{ir! spoljn<l UgJil OSIlOV{'. LInesile
vrcdno:;! poluprecnika ad 50 (mm). KJii<:llite OK dil biste zavrsili z<lobljenje,
kilo stD je prikazano n<l slid 5.55.
',","
""",",'0'
"","'"'''''

ORGANIZAC1JA MODELA

Qc.<,.,""
-";"",,"<0-'
-41'"''''
?ii;:;'

.
SlIKA 5.55 Ztwbljcne il/ice
35. UbJcite novo (do pod imenorn B<ls(' !-Ioles (O(\'OI'i na osnovi)
36. Kliknite ikullll Hole i lueir,ljte ntvof, t;JI(() sto (ete iz-,lbrJti Plulll', I blizu
linije Centerline A.U okvirll Zil cljjalog za df:'finiciju o(ynra krc--irajte olvor pw{nil<.t
15 mill, kao sto je prikJzilflo 11<1 slici 5.5G. Kliknite ikonu Sketcher, koja.'ie nil!;Jzi
II ok,,!ru za Jijalog Hole Definition, cia biste us]i \1 ol<rtlzenje za skieiranje proifIJ
otVOfil,
37. Kreirajte ograllicenje tipa poduddrnOSli lilko sto cete iZJbr,lli cenl<l[ otvOfa i osu
linlje A. pa ikon\.1 Constraints Defined in Dialog Box, kJo sIn jt I'rikaz<1no nil 51ici
5.57 (prillletiCete da 5E' otvor <1UloJTlJl5ki porn era n<1 osu). Kliknite OK da biste
zavrsili krE'aciju otvoril.
3B. SZl pillete <11<11(1 Transformation izaberite ikonu User De/ioed Pattern, pa izaberite
prethodno kreirill1i otvor kilO obiekat od koga treba napraviti pravilni niz
lzaberite skirl! SlieldL1 kao "sidro" (ilDehor). Kliknite OJ{ cia biste heirali
pr;wilan niz, kao sIn je prikaz:mo na slid 5.58.
187
SLiKA 5.56 Opcije iZllvrmw II oiwiru Z(/ dija/og Holt: Definitiol1
,.,
-:-.. -.. -.---
JI J
188
o RGAN!ZACIJA MOOELA
iP!R!i '""fiiii@ ,
wen
Il :iI." 1:" >4..- ,,""" ;I"'" _ ti"'F
: --;s, __ _
I
.,
.<'Ii
-!
G.':1
Na slici 5.58 !l1oze se videti cia su otl'uri pu:>t.IVIj<.'lli na mesta t<1(,I$;1 !cuie SlJ kreirdlle II d(viru "j(ic';
39. lJbacite IlOV() tdo i daile 11111 iJlle HoO! I3.1:iC C!IIJ{!ier,' (Zavr!iena OSllova zilstitlll'
nav!ake)
40. !($fiskci Tl\B, klikllile tdo pa izaberite ObjeClfAssemble sa p"dajuceg
menij;l. Jzaberite Hoot Bilse Cmif!lde i ldilOli!e OK Ja histe zavrsilj
KorL,>tec'i islu tehnikll, sklupit(' teLl RBe Holes j A5:lCmh/e.3. Sklopljen<l tda
prika:tana Sll na slici 5,59.
Definisane su glavnc oblasti modela. Pridrulenc, rnedusobno iskljucive Bulove operaeije podeljene su
izmedu dVil glavna tela: Boot Base Complete i Boot Sleeve Complete. Soda treba da sklopite dVil glavna
tela, prikazana nil s!iei 5.60, i sastavite konacno telo pod 'Imenorn Boot Complete.
41. t Ibacite novo tela pod imenorn 13001 CcJlllplett!, 0110 ct' sauriali infornueije do
kojih se stig!o zavrSnirn operacijama, a koje definisu deo, DV(I glavna teb stllpice
II adnos primenom operacije unionjmm, Da hi on<l bila llSpeSn(l, element pod
imcnom Boot mora da se produzi. tako da pro!azi kroz osnovu i izlazi sa njme
druge stran!:'. Da bi element tipa Thickness, kojim se ovo moze postici biu doLlat
rnodelu na odgovarajucern meslu, neophodno je pwnaci granu u kojoj treha da
se nalazi. Da bbte iZVfSili ave operacije, pratite sledeCe korake.
189
SUKA 5.59
Slilopijl'rlli
CATIA Vs
1
";00 ... ,' .... "0' .
,0",.,1..-.

i

t
tii
ffi
:;:::;::" :=r-
P,,,

I

l
oli:.""..Oh'
i" .. .. ,
"i1;S'-"cl-_5
t
'l "''''

/,.-,., ..... 0

1'-/9
Bulova operacija sklapanja
Struktura stabla
_ ,; GlJilEll
lelll - -
Boot Sleeve Complete
J
Boot Base Complete
SUKA 5.fiO
DVII
glllvna /1'/11
kOla [reba
sh/o/)ili ...
190
ORGANIIACIJA MODElA
42. Aktiviriljte ldo Boor Shape. lZilnerile jj(Qllu Thickness i iZilberite donju ivicu
elementa d;J bisle joj dod,di debljinu, kao sto je pribz;mo na slid 5.6]. IJnesite ]0
(mm) u polje Offset 'T11idmt:3s, pa ldilmite OK da bj,le zavrsi!i kreaciju elernentd
Izaberite donju stranicu
SliKA 5.61 F/nnrn; liplllilidmrss
Operacija Thickness je produzila element lastitne navlake kroz element oSllove. Ovo je kljui'no Zil
upotrebu operacije union/trim.
43. lzvedite zavrsnu operileiju sklapilllia i podsecmja. sklJpajuClleia Bool Sleeve i EO(1!
Comlete. Kaclil izvodile Blilovu operaciju, iZClberite opciju Union/Trim
44. lZ<lberite cionju stranicu nastalu llpotreborn e1ement<l thickness i oJ<ruglu
unutrasnju pO\'fsinu 7:astitne llilVlrtke (dve izabrane povrsine, prikaz<lne nil sliei
.').62, promenic'e bojllu purpurnu) J(liknite OK da bisle prihvatili operJciju,
kilO sto je prikazilno na slici 5.63
45. Kreirajte Z(lobljenje, birajuCi oSlru ivicu kojJ je naslala na preseku dva tela sa
spoljne strane, a. Z<ltim, bi[<ljuc'i ikonll Fillet. Unesite vrednost poluprecnil<il od 2
(mm), kao Slo je prikazaoo Oil sliei .').64
191
CATIA Vs
lill2OU!3!LiII' ,10m
00 t"''-' ,,_ "'"" . r,,,,.,.,,,,,,,",,
Izaberite donje stranice
koje ce biti uklonjene
!{:llf.'!l ',' l1 :

iM!::ii!:iiAlii1tii2::iiJlJ
l:)<.. . '!ooo'.,_ ""P':
}-."
':'lo.

SLiKA 5.62 Izab'mle pOl/rsil1e (gore) SlIKA 5.63 Podsdelle j Iddol1jelle slnmice (dole)
192
ORGANIZACIJA MOOELA
46. Kreirajlc jos jeclall tiPil fillet na tHlutrd.snjoj iviCl pfio5eka dva elementa,
puluprecnika 3,2 tlllJ], kao stu je prikl'lanO fla slici :;,65
ifu::!J:l!3:iJiilt!iJl:!li
iJ ,'., c>o <-" L-.. """ I'". '1'ffi-",,".
o
o
1

ihl}

,:9;
,ai
"I
ri1
ji{!tttlil HlotlrHtltt'fiil!f:i . 10 i11
til ..j
C",.,,(,! 'o"",t, li2G
iJ II
I
"".,,\
SUKA 5.64 OK I C"",., \ I I
Z'IO/!/jellje I uq IJ 14 :;; '{r 2.' "".E' ll.ifl.Q ; r:"i Q. .: II, .:, 4." .
rid pr.:sei<u ____ . _____________ -lMJ
SL\I(A 5.65
Zliob/jenja
ria
5iJo /j(/Srljoj
ostruj il'iCi
i dOlljoj
wllItrilsnjo
illi:1::liJ/Jii mil 'm
D '0.:, EO<, )'11'''" "'''1:_\\''''''''_. "'"
11[
"'"

.:.-""",.

... ""
&I'm]
A( __ -

...
j t* !kff('/ L
19:3
Oba zaohljenja, prikazana ll<l slid 5.65, z<lvise od geornetrije kaja se nabzi iznad njih
na specifikacionom 5tablu. Ona Sli po prirodi nestabilna i moze se des!ti da oe rnogu
cia se azuriraju nakon rnodifikacija na modell!. Meclutim, aka se pojavljuju na dnl!
stabla, trcbalo bi cia buclc lako da 5e papraV<', iii panovo kreiraju u slucaju
neuspesnog Jiuriranj<l.
47. !<reirajte konac;1n Jeo skl<lpanjem teb BO(Jr. cemp/I're Fflllll1es i pourazumevanog
tela u del\!, !<an sto jc rrikaz<lno na sliei 5.66.
Konacna struktura stabla
SLl1<A 5.66 /(0111/(;1111 jzglcd dda
Veibanje za l<reiranje delova broj 2: Dri'ac rucice menjaca
Ova veihanje obllhv<lta kreaciju tela dela prikazanog na slid 5.67. Ono ohulwat" sJedde
elemente i funkdje:

194
prilagodavClnje palete alata korisniku dodav,mjem ikone
upotreba skin;, U okvin! otvarenag teb, k"o pntpore za projekt0vanje
intenzivna upotreha palete Cliat<l Reference Elements
upotreba rezima za skiciranje za definisanje profila
upotreba i razvaj tehnickih elemenilta bilziranih nil sl<icama i tehnic.kih e!emenata
lipa pocket
upotreba element<l tip" shell Z<l "z<lclebljavanje' povrsin<l
ORGANtZAClJA MODELA
upotreba elementa lipa otvora za definl3anje gotovog, masinsld obradenog deb
25,8 \21.3 (ill PLPCES
(4) FlJlCES
60
24.8
71..8

50.3
19t
10 CCNSTPNT
L_r4+IL//
lr--I L19 rYP.
95 L- RI35
l 150==i
38.8
SllKA 5.67
L Kreirajlt' mwi deo tip" CATl'art i prornenite podrazumevano ime
poJrazllmevilllug deb u I3rilcket Cear Selector (Drza<'- 7.il izbor brzina).
2, Ub"dle II model novo otvoreno tflo
fkona Open body, namenjena kreilciji otvorenih tela, prema podrawmevanom stanju nije dostupna u
okviru skupa paleta alata za krciranje delova. Da bi se omogucilo ubacivanje direktorijuma praznog
otvorenog tela u stablo, ikona mora da se pronade na listi i ubaci u paletu alata. Kada se ikona prollade,
bite umetnuta u paletu alata Insert, u kojoj se trenutno nalazi opelja Insert Body.
3. lzaberite opciju Toolbar sa paiete alata View, koja se nalazi na vrhu prozora.
Izaberite opdju Customize, kao slo if prikazano na slid 5.68, da bisle pokrenuJi
meni Customize.
195

H.d.iS"",," ,
,11
i!
StiKA 5.68 Pril,lgol.i<l!'lmje menija /,'Orislli!w
196
4. Sa menija Customize izaberite klrtiCll Toolbars, Idiknite dugrne l\JJ Command;:.,
sa lisle izaberite opciju insert, pa kliknite ikollll Open Body, kao stl) je prikazano
nil shci 5.69. Kliknite OK.
5. Kliknite oovokreiranu ikonu Insert Open HoJy Ja biste kreiraJi nol'o otvoreno
telo. Koristdi laster misa, priSllipile menijll Properties i zadajte ime novom
otvorenom tell! COllslnlCrion Elt:lI1ifn[5 (Kunstrukciooi elementi). Ovo otvofeno
telo, koje je prikazano na sUei 5.70, saJrZd(\:' ravni, tacke i linije i)je su
neophodne fadi "usidrenja" osnovne geometrije dehl.
6. Kliknite ikoou Plane sa palete a!ata Reference Elements. lzaberite opciju Offset
from Plane, pa ravan ZX kao referenmu. U polje Offset lInesite v[ednost ad 50
mOl. Kliknite OK.
7. 0a isti natin kreirajte jos jedllll ravall, ovog puta na udaljenosti 249,2 mm ad
ravlli YZ.
8. Ubacite u model novootvoreno telo i Jajte rou irne Locator Points
(Tacke za odredivanje polozaja).
SLII(A 5.69 lhma Open Body
S.I,,,
0"/,.1"".
Oy'pl .. ,.
o><pl.nt
ORGAN1ZAClJA MODEtA
"
@""""
@CoMlrua""'Ele
m
.,", ... Otvoreno telo Construction Elements
.\-, I
'?-.;;..,
SL/KA 5.70 Olliorelw [e/o C0115UlIC/iOIi Ei<'lIJifllt5
Ova Olvoreno tela c'e sadrzati skicu t{lC;\lGl koie Sll povezane 2a upravo kreirane ravni
9. Krelrajte novi skicirani profi!, taka sto rete lzabrati raVilll ;"'Y i klilmuti ikonu
Sketcher.
10. KIHmite ikonu Point sa patek Profile Kliknile (eUri pula ehan, po pravougaonol
rnatrici pril(azanoj Ila sJici 5.71, da biste kreirali cetiri tacke.
197
I
I
198
CAliA Vs
11. Ogr;mii'ile gornju dCSIll! 1Cl('lw U odnosl! I]J !Jvni knje Sli juj flajblize
(dve llovokreirJlle), korislcc'i ogJJlli(\'njc lipa podutiJmosti (Coincidence),
koje llillJZI l! okvlrll za riijalog Conslrilinls, pfika;c<lllorn Jlil. slid 5.72
12. Ogr;miCile preoslak IIi skicirilne ta('ke, IJI(() (1<1 se nadu \l presc:kll "dgovarajudh
l'avni, kao .Slo je prik\zJ!lo IlJ sli,i 5,7], OgIanicenjil. ce sc pojaviti nil
konngll!'M'ionom st<lblu, uillitar grJne SIII'/ell.l I COIl5If((illls, IZJdile iz
okruzenja 7:il skicirilnje.
13. I<liknite ikulltl Line sa palete illata Referencc' Elements. inherite opciju Point
Directioll i f"Vim XY kilo r<lvan koja definise praV;Jc. vf<'dnos! od 75
(111m). !zaberite do{btnll opr:iju Mirrored da bis!.e heimli simetriCtlll Jiniju, kan
slo je prikClzilno nJ slid 5.71. KliI<nile OJ(
14. !7:<lberite linijski elemenl i, koristeCi TI'v13, izaberite oprijll Properties. PIOUJenite
ime linije 1I Centerline /1, J tip lillije U (fta!:lcb, lip 4.
15. Kreirajtf'. Iri dodatna elementa tipa !inije, lwji odgovariljll tr"In1J preostalim
lauwma, Dajle im imena Centerline B. Centerline C i Centerline [) i promenite
im tip linije kao 1I prethodnom siu(Clju, !ito je prikazano na sliei 5,75
16. Kreirajte novo telo pod imenom Main Bracket Shape (G1Jvni oblik drzaca), Kreirajte
novi skicirani profit taka Sio cete izahrati filV;Jll Z:Y, il, zalim, ikonu Sketcher.
ORGANIIAClJA MODElA
__ '.'_"= '.,--'-1-. 'I- __ ..
fiE:::;"""" . K .. 0 ....

. r" ... , . .,'" . .
'n::
"t "",,' -
:::::=--)"+- \1
Ravan 'G
i

1

SLiKA 5721 . ' ... \
0S'iUWPI1] I.
e Iwjim .Ie I.
g,
-b
L:I
.. ,
8!J
SUKA 5.73
Ogranicenj
11 IlOjinw w
p0riJU/amjll
(ache i
Ogranicenja tjpa podudarnosti (coincidence)
I
199
(AHA V5
iWlt!:iD1lJUl
;"J: .... ,;t,i'_H
'1-:_ '"

!
.,-"..,,,,,,-11:_'<-
":I,,

i1-
..
il
:8
"
'"
;j'J
:.:;.
jJ
,.
tJ'
;'d
i!-
;';1
.,:i

Jj'
tiSi

SliKA 5.74 El':II!eIl[ tipa lillije (gore) SliKA 5.75 Dod,Hni t!i':l1Idlti 1ilm linije (dole)
200
ORGANIZAC!JA MODElA
17. Klilmite ikonu Profile Lia biste kreirali tri linije i jedan luk kroz tri tacke.
P,elhodllo se uverite da je llkljucena OpCijil za automatsko pustavljanje
geomctrijsioh ogl'ani,'enja, Kn:ir<ljle [ri liflije i luk na [fIl'slirn<1 priblizllirn
OnllllJ koja Sli priblJna fla sliei 5,76
16. OgraniCite dve horiWHlalnt:! linije da budll poJlllLnne sa ["vlli X'!, Koristeei
opeiju Trim, poJsecite gl'orne({,'tju Iinije i \uka, kao sto ie prika/,ano n,\ slid 5.77
19. Og!'anicite skim, ];misleci vrednus(l prikaz<lnl: na 5,78.
10. K]i\,nite ilmn\! Preohle i ]mo'll':\jlt' tri dodatne lillije da biste zatvOl'ili gornji deo
profi.l<l nije bitnil, vee' jt' bitllO da horizontalna linija nal<1zi ILl
neSlo veCoj uda!ienmti oel donjih linija prufild), liverik 5e dd 5e svi ekIfH'IlLi
podudJraju \\ kriljlljilIl L<lcharn;I,!GIo Stu ie prikazano nil slid Izadite
iz modula Z,l
21. !<Iiknik ikonu Pi1(1 i iZilberik pn:thudnu skicir;mi profil (Silerd!.]). (I pl'OzOful'ad
Definition izaberiLt' opciju 1\-lore da priklza!i ve('i broj opcij,\ za definiciju
ovog lipil e!emenla, Ullesile vrednust od 25 (nun) za jednu i 75 (lnfll) za drugu
duzinu, lako d,\ dobijelt' sli(:nu 5.80 Kliknite OJ( (b hi5lt:! !ereirali
dement tipa pad
tru:::ii!3Bi" Ii 'M'! -.... '#11
tl ,'-"" ,,-,," _ . ,,,"" "'"",,, _. ti""

-r'"-""""
-21''''':''
-..::-",1.0.

<)",.,,,,,,,,",,,,.,."
.
,
SlIKA 5.76 Shiciralle linije i luk hrul Cii [adec
201
Mi!:1Ill'aii" t it i", if ",. "" .. i
StiKA 5,77 Ogrllnicene linije i hrille (gole)
202
SlIKA 5.7B Dimellzije Z<ldate 11(/ "Jtid (do/e)
ORGANIZACIJA MODElA
!illi!Oilii!EUi- '" aa. "pw
SliKA 5.79 Zt!PrSIB'lUljC fJroji/a (gore) SlIKA 5.80 Vrednosti "pezane" ZI/ dementlipa pad (dole)
203
22. Kliknite ikonll Edge Fillet i izaberite dYe donje jV1C(;' prikazane na slici 5.81.
Unesite 19 (rnm) 1,ao vrednost poluprecnikiL Kliknite OK
23. Kliknite ikonu Shell i u polje Default Inside Thicl\:ness unesile vrdno51 ad 10
mIll, La uld,mj,1llje iZ,lhel'ile We stranice, osirn onih knje su naslaJe nJ osnOVll
donieg dda profda, kan SlO je pnbzano Ilil slici :) 82
Rezultat operacije shell trebillo bi dOl bude model identiCdr\ onome koji bi nastao dodavanjern debljine
slranicarna poteklim od uonjeg dela nacrtanog profila, k(Jo sto ie prikazano na slici 5.83.
24. K]iknite ikollu Edge Fillet i iZdberite ivice 1\<1 l'diti SpOljll<l ugli! modela Kao
vreJnost poluprecniki zdoblj<'nja llnesile 5 (mill) l<likni!e OJ( Rezu\tlljuC<l
zaobljenja prikazana su na slici 5,84.
25. J(reirajre jos jedno z,lObljenje, poluprectllb 2 mill nJ spolinuj gornjui OSlfO)
ivici, kao !i/O ie prikdz,lllO 11<1 slid 5_W)
26. KreirajlC' nuvu kOllstlllkciollll {,IVan koja ('" se niH:1 unutar tela COllslri/Ctiu.'i
Elo}lIIt!nt5. Kreirajte ravan koja je paf,lJdnd tavni XY i od nje udaljerl<J 75 nlln i
dajte jui Ime Slot ConstructlUll Plane (J\<lvan ZJ. konstfuis3nje i!jeba)
Ova konslrukcioflJ rdV;]fl prikaZ<l1l3 it na 5,86
,gi.
0".., .L.",_"p __ __ ",\>-
SliKA 5.81 Zao/!ljel1jlll111 donjim itJiclllna
204
[kli.",," Is. i pi!- i
SlIKA 5.821
nlfdll!(:tri
Zll Iznulll
ORGANtZACtJA MODELA
!/""
Uklonjena povrsina
shu/jlce ;'. (:t- I "1 ':, oj. LS
J.,
SLIM 5.83
Element tipll
s}wljlw
tdWiU,li<'l!t,1/!
z.1<i,w,mjil
deU/jille
205
___ll
SLiKA 5.84
Zoo/'/jrnf
CAliA Vs
1i:t?Ji!liA! I ... " if -'" '#
II ,,," C" 1'_ ., .. ,,, .. , h.I.
5f.'01jne
illlce '!, . , \l?' I JjI, t;Y s,:e;v;; fu\!Vi! W
iOOJi!&DlI" .i. Ii 'ii"
i
SliKA 5.B5 I
Zaobljel:je
nil gOrllJO) ".,._" I
WIG! ,,,.,,"' .... =.,"",,_""'" ...,;' ''-:)''- I.,,,;,., _';,';',_
206
i.iil
.1'.Hti
,!.lid ,.g" ,Fh"f1 i!!.K;-ii\l",i

.....
"0'"''''''
0"'''''.

. "",_.e
'[Il'::"" , ""[:"J"-".',
#1'00" 1

f
';:;:;'::""
-<"'"' !
_''''","1

-;;-,.,,""".,
:/
.."'o.,

ORGAN1ZAC1JA MODELA
iptttjtlmtt,
;'1
"lJ
.!
d[:L lEi
: P<MO 1'11'0- (1)<1,", frOM pi"". 21 '
, II
;011'0'.
; I
I
I 0 FloP.e.! obj.ct OK
'oj rJag s; t.il-

e....
SlIKA 5.86 /(011,\{1 ul(ricma TIlt'lm
27. Ubacite novo lela i dajte mll ime Gear Slot (Zljeb koji vaeli rucicu mf'njaea)
{lverite Sf' cia je avo tda al-livno tela
Naziv aktivnog tela je podvucen unutar stabla.
28. KreirJjtt' novi profiL lako 510 eete izabrati f(lV(ln Sial COl1stnu:[iorl rldnp,
il. zalim, kliknuti ikonll Sketcher. Kreirajte i ogrilniCite skicu profila, lew SIO je
prikazano na slici 5.87. lz"dite iz okrllzenia za skiciranjE'
29. Kliknite ikollU Pocket. pa iZ;llwlilo: prethodno skicirani proHL llnesite vrednost oel
75 (mm). Kliknite OK Rezultujud element tipa pocket Lret-Jalo bi da izgleda kao
na slici !i.S8.
30. Upotrebom TM3 klilmite tela GCrlr 510t i iZrtberite opciju Properties Izaberite
kartieu Graphic I promenite boiu (fi.ll color) U CNenu. Kliknite OK.
207
CAliA Vs ORGANIZACIJA MODELA
SLJI(A 5.87
S!.:iclumi
tim]il __
1ll'iJJilli!ii111! i" id! .OJ'"
SliKA 5.B6
. Element '" ''JP:1\t:Q@lQue,oo't6"'B}Jy.m ....J;;t,%S;*@IVgfiji' ';;
UPII /Jocket , .. ','''',>',,',. ':,"> >',i-"o,',d(,>',.h;;,"",,:-,;.c.', CO,,-''';' ,-

go -0"
:-',-l[,j;@ a,.i -
____ __ LlI/J
208
.=7""""
0"",,".,

1>"",'"''
31. Kliknite ikanu Edge rillet i izabedle svih OSilm vertikalnib oslrih ivica nil
elementu lipa Ps)(ket. Unesite vrednost od 2 (mm), Kliknile OK
32. Ubilcile novo telo i n(lZovite gil CellI' bm(/-;eI & Slot (Drzac rllCic'? rnenjai'rt i zljeb)
n. tlpotreborn TM3 kliknite telo M<lin Br<lcket Shape i i2i1berite OPCijll ObjectjA;semble
sa pilelajl!('-cg rnenijil, Koriskci "1'1\,1 L iZilbuite Gear B'i/clier ,--,< Slot, pa klikniK OJ{ Ll
prozoru Assemble Rezullilt bi tr('halo dillZglecb 1-:::10 nil slici 5,80
...
1+ '''" '",,, ,,"0,, ,,', '"

41'''''' 1
t;.l""F,"""
00"'"<,,,,,,
tl ,,,0'"<

SliKA 5.89 ShIO(J r!!l,1 Main Brachet Shape i Gear brilchl't L'\l Slot
34. Korislec'j TM3, kliknite Gelll' 5/or i izaberite npciju Ohject/I\ssemb!e sa pad3jucfg
menija. Izaberite A<wmblc.J, pa kliknite OK. Rezuhujuci sldop tela trebalo bi da
izgkcb lean na slid 5.90
35. Postavite ::aobJjenu iviell poluprrcllika I llllTl nil ostru ivicu koi'l je nasti\la u
preseJul elva teliL lzaberite idnu od ivieil i CATIA V5 ce automatski rasprostrti
zaobljenje duz svih tallgentllih ivica. Zaobljena iviea prikazana je na sJici 5.91.
Ova propagacija je rezultat postojanja neprekidnog niza tangentnih (vica .
36. Ucinite telo COIIS/melioll Elements aklivnim, klilcni(e ikonu Plane i izaberite opciju
Ojfset from Plalle. lzaberite raViHl xl" i Ullfsite vredno.'it od 50 (mm) Dajle ravni
209
SliKA 5.90
Shiop sa
iljebol1J VI
nu;iw
menjacll
SlIlCA 5.91
ime Boss Construction Plane (R;lVan ZJ konstrukciju ispupccnja), kao sto je
prij(azano na slici 5,92
IjjZh Q f ,0,,:;, i
C "",,' J;>a ."'" ..,.. ""." Yi>_,
It! ! .... 1iP
c""" ,1'>'",' .... ".-,,, .. ; .... ", _:,11<".
ZaoliljeIJd ',#' :it-, '+;'-'
ivica
210
ORGANIZACIJA MODELA
IlIR,"iiiW"IM"'i!4fib dE....

-,-,1liiIiiI
oy,,'''.

'-\iilr","",

I':/;::c:
-I

"r"co,
.::;,,="
""'I,,,.,

"'J " r;;
101
SlIKA 5.92 RilIJIllllltIZI"l/l1l BV,5 COll5tiUntoll PI,/Ile
37. Ubacite novo telo i dajte mu ime Boss (lspupcenje). Uverite se da je uno aktivno,
radi kreacije novih ciell)eIlClta
30. Kreirajte Ilovi skicirani profil, taka sto 6:le iZilbrati ravan B055 Constructioll Pldlle i
ldiknuti ikonll Sketcher, Sa palete alata izaberite jkOllu Circle. I<reirajte hug i
ogranieite ga dimenzijolll vrednoscll 10,65 1ll!!1, Ogr<l11iCite ga taku da,<,e
podlldara sa jednom od (etiri !inije (Centerline i\, B, C, iii D), bo st(l je
prikazano Il<l slici 5,93, lzadite iz ul<ruzenja za .<.kiciranje.
39. Kliknite ikonu PaJ, pa izaberitt: prdiloJno skicirani profil llnesile vrednost
ad 42 (mm), lZilberite opciju !{evE'r.'>e Direction i kliknite OK. Rezultujuce
ispupeenje treb,llo bi da izgled<l kilo ll<l slici 5.94.
40. K!iknite ikollU Edge Fi!ltt, pa izaberite gornjll ivicu ispupcenja. Unesite 1 (mm)
kao vrednos[ poluprecnika, Kliknite OK.
211
CAliA V5 ORGANIZACIIA MODElA
SlIKA 5.93 Shicironi profil istJUprpl1jtl (gm-e)
212
SllKA 5.94 Eiemrllt haji rred.ltadjll ispllpccllje (dale)
41. Na p<1ieti alata Transformation Jdiknite iJ<onu User Defined Pattern. pa izallt'rile
ski ell Sheicil, 1 kilo merodavnll za odredivanje polozaja (po\je Positions). !(Ijknite
OK
Sve istallce ispupcenja i lehnicki e1ementi koji se pozivaju na njega bi{e jwpir<1ni nil svakll od
pozirija odl'f'rlenih laCkarnil. skiee. kao Sio je prik.1Z<1!1o na sliei 5,':)5.

Il)o."""" .. , ".'
1;;':o-"""""",.r,,,....,,

!
/o_,.","

SUKA 5.95 Prlwilim /liz I'Il'llli'lllltll
42. Ubacite novo telo i dajte mu ime COIJl!)I!'!e CIlS! Brache! (GOlOV odlivak dl'Z3b)
Uverite se cia je ovo telo aktivno. f3di kreifanja Hovih elemenata.
43. Koristec'i T1\B, kliknite Gear Bracket & Slot, pa izaberite opeiju Object/Assemble sa
pil.dajuceg menija, lzaberite Complete Cast Brachet i Idiknite OK Rezultujuci flulov
sklop tela trebalo bi da izgleda j<ao na slid 5,96
44. KoristeCi TM3. kliknite Bass, pa izaberite opciju Object/Assemble sa padajuceg
menija. Izaberite ,1s.lemli/r.3 i ldiknite OK da biste zavrsili sklop, kao sto je
45. K!iknite ikonu Edge Fillet. pa i':etiri donie lviee izmedu ispupcenja i glavnog tela
dr<!ca, Uflesite 3 (mm) kilO vrednost poluprecnika. Kliknite OK Zaobljene ivice
su prikazane na slid 5.98.
213
SliKA 5.96
Bllhw 5;-:10/)
tela GMr
(ATIA Vs
!tII.'I';. ,j I .' ... '
+ Struktura sklopa tela
na stablu
Brilchet & I
Slot j I
Comp/eto'. ( :'
OIS! _v"'ill
Bmeller i:.",,,;;_"_: .. .. .. ",",,"";_,C," __ .. -.... -.:;_
SliKA 5.97
Bu/ol) shlop
tela Boss i
Assemble,3
214
" J I."
--C_'U'" ,
('
-+ Struktura sklopa tela na stabJu
- ,-"
ORGANIZACIJA MODELA

til ... ..
SLiKA 5.98 ZilUblj.:ne ivice
46. Ubacik novo tdo i dajle l1lU illle Holes (Otvori izradeni Dusenjem)
UVer11e da je OYU telo aktlV!IO, radi kreiranja novill elemellala
41. Kliknite ikunLl Iluie. pa L1VaIl BU5S emsil udiuil PI,mc_ Unesile Yrednosli koie Sll
prikazane u prozoru Hole Ddlllitiun Rezultuju6 ntyor treb'llo hi Ja izgleda.
kilO nil siici 5_99
Skiea olvora ce se inicijalno "usidriti" na onom mestu na ravni gde kliknite misem kada III ravan birale.
48, Kliknite ilw[1u Sketcher u prozortl 1I0ie Definition da biste i
cenlralnll tacku o[Vora, tako da se poJdapa sa (lsom ispupcenjil, kao stu je
prikazano na slici 5.1 (JO.
49, U okviru prozora olcruienja za sldcirJnje kliknite ikonu Constraint i izaberile
cenn-alnu [aclm otvora (zutu usu) I osu 15pupcen)a. l:taber'lte opciju Coincident iz
pomocnog prozora, kao SIO je prikazano na slid 5101. Kiiknite OK lzadite iz
okruzenja za skiciranje
115
CAliA Vs
" /"
SliKA 5,100 ['a/oDlj centra l/ruga IlOji deJinisc 011'01
216
L
ORGANIZACIJA MODELA
SLIKA 5.101 Ei(,m(,l1t lipa olllom
50. lzaberite ikonu User Defined PJttern cia biste kreiraii praviian niz otVOfil koji se
na!aze Tl<l preostrtlim iSpupcclljima. lZilberite skicu Slideh.1 kao ref'erenCll za
oJrnliv;1J1ie polozajJ. SkicJ She/eh. L koja se 1l.1lazi unlltar otvurenog telill.(J(,!I(>'
CCllleriilres, prrdst<lvlja skim t"cab nil osnOVl! kojih Sll luei[Jne osne linije
Sa njorn StJ pOVeZ<HlJ tela BU.15 i Ali/chined Holf's
Promena polozaja bilo koje ad tai'aka unutar skice Sketch.l uticJce nil sve elemente u stablu.
51, Ubacite novo telo i dajte ml! 1m!:' c;"I>1/,/('tf' Machined Pml (Z;wriien obrJdeni clEo).
Ovo tdo c'e SJdrzilti zavrsllu Bulovu operaciju koja cldlnise golov drzac.
52. KoristeCi TMJ, kliknite Compiele CiISi Bracller, pa izaberite opciju Object/Assemble
sa padajuceg menija. lzaberite Comf'/cic Machined ['mt i kliknite OK
53. KoristeCi 'flvl3, Idilmite Machined Holes, pOl izaberite opdju Object/Assemble sa
padajuceg menija. lzaberite Assemble.S i kliknile OK
217
CAliA Vs
54. Kreiraite /(otlacan deo, lako cete sldopiti tela /'vt,/CiJirwd Hlrt i Pillt Bady
Z<lvrSeni drzac trebillo bi da izgleda kao (la 5 102.
.pug!
Primeri za veZbu
SUKA 5.102 ZIH'f.klJi mod.:l d,iil/:a
Primeri za vezbu
Nakon sto ste 2avrsili prethodne korillqm-kor<lk tutorij;l!c, prilTlenite naul"r:ne tehllike fl.l s!t:dde
primert'. Od rnoddi se mogu llat:i na pratecem CD"RUM'll
Primer': Drslla menjaea
Ovaj cleo, prikazan 113 slici 5.103, bazira st' na kreiranju tela koja sildrze jedinstvene
elemente. Kreiranje ovog dela obuhvatiCe upolrebu sledeCib elernenatil.
218
Kreiranje tacaka i !inija pomocu palete abta Reference Elements
Upoteba okmzenja 23 skiciraflje fadi definisania ()s<:' rotacijt' i profila kaji
adreduju kontlire dela
ORGANIZACIJA MODElA
Kreiranje e\emenala tipa Shaft kaji 6:, bit! skldpani i uldanjani
Promena imeoa tela i lueiranih elemenata
Dodavanje 'L<wbljenja !ito dJJje od korena stabla
33.7

02
/ .. ....;
11 6 Pogled spreda
Razrnera 1;1
050.91
0
22
.,5(i)" /'
" /C";';
J

Pogled odozdo
Razrnera 1: 1
Primer 2: Poluga rueice menjaea
9'
Presek A-A
Razrnera 3;1
3
.5
Ovaj deo, prikazan na s!jci 5. I 03, b,lzira s.: [\,1 kfeiPllj!! tela koja sadrze geoITletrijske
dementt'o Kreiranje ovog deb obllhvdti(:e upotrebll ckll1e[\al<l.
Ii Upotrt.'ba paint.: <dala !(efelellCC Elements za krei,anje koostwkdonih l'lelllell;!lil
1 !po[febd okruzenja za skieir<lIlje rddi kreirdnja PWfild
Kreiranje tela koja sadrze jeciinstvene elemente i releVilnt!]e operacije
219
(AHA Vs
2(1"'.56
, -----..J
R 6 :3 5 Pogled spleda
Il.azmera 1:1
,
T -020 .07
012.7
Pcgled
Ralmera 1:1
SLIKA 5.104
!(reir<lnje elernenata lipil. paJ i shaft i eiemeJlala baziranih nJI skic,'Jl1il

Upotreba derllf'llil.tJ loft b<lziranih na skiC<lfll<l raJi kreiranj<1 "mostil" izrnedu
gornjih i donjih
Zaldjucal(
ledan uti l1iljvaznijih koncepata u rrogrilll1u CATlA V5 je organizilcija podiltil.ka UtllltiJ.I
specifik<lcionog SlilblZ1. Specifikaciono stablo progrilma Ci\TIA s;ldrzi sve infnnn;Jcije "ve2ane"
za moJel. Ono takode predstilvlja sheJllu l{Oja obj,lsnjav,l nil. I<oji naCin je model kr!'ir<lll. Dubr<l
org;Hli'l.acijJ tnodela je Ve{l!TlJ V;12n<l za fleksihilnost modcla i jednostd.vJlOst kasnijih operacijil
nad tdim;l i elelllentim<l.. lJobicajeni posturei za fad, uvezhilvanje rnctodil i obrac'anje pai.nje nil
Jetillje POlllilZU u promovis<lTlju pOllzdallih postupa](C! Z<l mode!iranje. Ako II nekOl11 trenutku
model post<lne neorg<lllizoVilJl. CATIA V5 {llidi oJredt"lHl Ilcksibilnost t1 reorganiuciji moddil
premdtanjern elemenilta iz jednog tela u dl1.1go. protllenotll redosled<l elemenata l1nllt<ll" teb.,
preCisf;l\'<lnjem demenata i prolllt'nom njihovih "rodite!ja". Ni!jvaznije je rnviti ponovljive
metode za rnoddirilnje de!o\'<l i vreillenom ih uSilvrSavali.
220
ORGAN1ZAClJA MODElA
1. SIr! predstavlja specifikaciono 5ti!blo u rrogr<lfllU CATIA V5
7
2. Koja elva tipa teli! se mogu naci unul,H 5pecifiki!ionog stilbl8?
3. Gotovi tehnicki elementi (dress-up fe"tures) mogu da se nacil111flut<ll" otvorenog
tela - IC\cno, iii netM"no7
4. Zasto je org;miz<1cija tela kljucn.l za izgradnju kvalitetnog modda
7
5. Naved'tte nekoliko koristi oel dubre organizacije tda unulaf mode!J?
6. Koj<J pravil<l V<1zE' pri orgJnizovanju gOlovih doomenata i dcrnena!a haziranih ll,l
skicil.ma 111l1l18r rnodela
l
7. Koje se koristi lTlogu iZVllCi iz dubre orgilnizacije tehnickih elemenata
l
221
POGLAVLJE
Robustno modeliranje
Uvod
CATIA Vs JE RAZVIJENA NA BAli TEHNIKA VARIJACIONOG MODELlRANJA I
PROJEKTOVANJA PRIMENOM TEHN1C!OH ELEMENATA, III FORMI (FEArURE-BASED
DESIGN). METODOlOGIJA VARI1ACIONOG MQDElIRAN1A ZAHTEVA VISE RAlMISLJANJA I VEer BRO)
TEHNIKA ZA MODEURANJE DA BI SE NJENOM PRIMENOM STIGLO DO ROBUSTN!H MODELA.
KREIRANJE ROBUSTNIH, VI$OKOKVALITETNIH MOOElA PDDRAZUMEVA BLAGOVREMENO
PLANIRANJE EVENTUALNIH PROMENA NA MDDELU I UGRAEl(VANJE DETALJNIH FUNKCIONALNIH
ZAHTEVA 1I MODEL ZA VREME NJEGOVE IZRADE.
UCRAfJlVANJE FlEKSlBlLNOSTI U MODEL lE, NA PRIMER, KUUCNO ZA QMOGUCAVAN1E IZMENA
NASTAllH U TOKU KASNUE UPOTREBE MODElA. U OVOM POGlAVUU ISTRAZUJEMO DOBRE
PRISTUPE MODEllRANJU, UKUUCUJUCI RAZMATRANJE KAKO PRI MODELIRANJU TREBA, A KAKO NE
TREBA POSTUPATl. PRAKTICAN PRISTUP RAZVDJU DOBRIH NAVIKA PRI MODELIRANJU JE KLJUCAN
ZA RAZVOJ ROBUSTNIH MODELA KOJI SU DOVOUNO FLEKSIBILNI OA NA NHMA MOGU DA SE VRSE
PROM ENE I DA IH MOGU KORISTIll DRUGI U FAZAMA RAZVOJA PROIZVOOA KOJE SLEOE.
Ciljevi
U OKV1RU OVOG POGLAVUA OBRAOICEMO SLEDECE TEME;
PLAN ZA KREACIJU MODHA
PROMENA MODELA "IZ KORENA"
OMOGUCAVANJE KASNIJIH PROMENA NA MODELU.
CATI/\ Vs
Plan za kreaciju modela
U ovom odeliku bavimo se pl<1nom za lueaciju model;" koji treh" razviti pIe nego <;to model
dostigne "zrdi" stadijurn_ Kutlcepti 0 kojima je fee- obuIW;l\Cljl! podelu moclelCl u delove kojima
se l<1ko upr,wlja, odrzi'lv<lnje mlldel<l jednOSlaYnim l! pocetnilTl fazama modelifilniil, ispitiv<lnie
f1eksibilnosti modela i proJlletle model<l "iz korell<1" 0 ovim lelTICllTla rdi U Ila,ednirn
odeljcilTla.
Podela modela
Karla se govori 0 podeli rnodelil. rnisli st' fI<l podell! l! 111;lIlit', 1,11ck ujllavljive funkciollalne grllp"
Ovai proees ukljucuje rilzmatr<lnjl:' svih zahteva "vez<lnilJ" <:,) kasniju iZl"ddtl i sldap,lIlje deja. Pian
ZJ kte.1ciju modda sluzi bo vodic Z<l prepoznawlllje l'ltnkciona!ni!J zahleV" koji treba da budu
IJJdjuceni model.
jerbn od prvih kor<lka je u(vrdiv<lnje brnja komponel1at:J Iwje S1l potrehnt' d<J bi se doslo do
zeljenog proizvodil. N<J prilller, on) moie biti ncophodno <Jko iU(l(b knnkretnog proizvoda
zilhtcVil posiCljanjc dve, iii vise rroizvodnih njlefilcija, iIi operacijil sklilpilnja (na primer. livenje i
Ubr;l(jil reZill1jem)
O\,<1j zadilt<lk ohllhval.1 d.1v<lnje odgovor<1 Tl.1 pitanj<l l(<lu, flCl primer, eLl Ii ce postojati modd koii
opisujr deo pre nego sto Sll njegovi dementi obradeni, iii (e model prcdstavljati obraJeni deo
Da bi sc ispuTlili zilhlevi proizvodnje, mohl,) c'c biti pOlrrbno da postoji vise medusobno
pc;;;'ez;Jnih modela. Broj Z;J!Jtl'v<lnih kOlllponenillil model;) i llledUZilvisnost izr!1(xlu njih L:<lyisi(t'
Dd eflk;\snosti rnetodologij.1 primenjenih pri modcliranjll
"Bruto, fino, neto
H
KilO metod Zil prislup upr<l\'o opisanoj problemiltiei preponr{ujcrno tzv. "bruto,fino, nelo"
(gross, fine, nel erN) priSIUp konstrukciji modela, plTIT1Cl lmjoj ni jedna od komponellCita
lTlodela nO;:' pn,dstavljil previse veliki, iii kornrlikov<ln iZ,l7.0V "Bruto" cleo ovng pristupil
pOdr<1I:IIIlH'Va pocetal( rJdJ pogJt>dom "udm:go" n<l OSIHWIHI kOlls!rukciju rnodela i pl<l!lirillljcm
upotrebe Jsocijati\'l\osti i p'lr'lHlctrizovanih 1'e1i1cija U okviru procesil pr-ojektovanj<l
224
ROBlJSTNO MODELJRANJE
"Fini" deo ovog pristup<l odnosi sc nil procenjh'<lnjc funl(ciomlnih zahteva i elemenata modela
u kontekstll zamisli projeklama, \I cilju izrade plan<1 za io"eirCinje modeb koji ce ZJdovoljiti
avah" ponebe. "Nelo" deo pristupa odnosi se na procene sitnih detalja konacnog modela, koje
ce obezbedili da model s3drzi sve eJernentc neophodne za ispunjavanje njegove funkcije
Razvoj procesa
PrcporuclIje 51:' da razxijete i usvojitl' standardni metod za procenu I1:JCina na koji moclellreb<1 cla
se lzonstruise i nacina 113 koji njegovi dememi treb3 cia budu grupiSiloi (31;0 if to potfcbno),
s abzirom na funkcionalne i druge z:Jhteve, bilo da je to erN, iii neki dnlgi naCin pris\lIPJnja
problcmu. flagled "odozgo" iii "sa \'[ha' !zao dco plana za kreiranje modda, pomaz(-: 11
poslavljanju odgovar<ljUl'e infrJstml<ltlH:' modela. Druga kriticna komponcnta bila kog plana za
kreacijt! model a je plan za upravlj3nje prirodo!1l i nivoorn asocijativnosti kojl1 zahteva
celokupni model i 1(0)3 je Z'JhteY<lIl<l izmedu IWlI1ponenata rnodel.1
Ovaj princip se dalje moze definisati kan odllas koliCine geomerrijske asocijatlvnost! i broja
ormuia, relacija, Hi par3me(;mJd definisane asocijativnosti. Za razliim od program a CAT/A V4,
CATIA V5 nudi vise naCina za kreiranje i gcomelrijske asocijativnOSli i asocij;ltivllosti definisane
pomocll [dacila izmcdu pMametara.
Specifil(acijc rnode!J nlOgu Sf povczati pomoclJ parametara i formula da hi se kreiraJa
asocijativnns\, tj, da bi se povf'zali raziciti elementi geornetrije unutar mQdela, ili iZ!1lcdu
razliCitih l1lodela. Ovaj tip funJ(clonalnostl ugraduje kontrolu i fleksibiJnost i treba g::l uldjuCijj u
lradicionalni geollletrijski pristup.
Dok mode! poCinje da "sazreva", j:Jvlja se potreba za detaljnijlm (Hi granulMnim) pog1edolll
na model. Primer grallularnosti predstavljaju lekcije iz Poglavl)a .5 vczane 0 organiz<lciji
modela. Ova zahteva ad korisnika eli! zade dublje u rnisaoni proces "v('zan" za organizaciju
tela i e1eIIlCna(<1 unlltar specitlkacionog st<lbIJ. Cilj predstavlj<1 razvoj procesa i njegovo
prilagodavanje, t<lko da upotreba programa CATIA V5 postane dikasnija i prijatnija
225
CAnA Vs
Pocnite od jednostavnog
Setile se stare projektantske sl<racenice KISS Ona znaCi "Keep it simple, stupid" (Drzi mooel jed-
nostavnim, glupane), /vii bislIlO voldi da je prornenifllo U "Keep it simple to start" (driite mood
jednostavnim da biste poeeii), Pretpostavka za (lVU Ivrelnju je veoma jedl1ostavn3. CAlIA V5 je
varijacioni rnodd<,.r, sto zna'::! da 11<:m'1 potrebe da U pOlpunosti georndnju na
pocetku, pa calc i na kraju rada na modelu, Nd pncetku rada geomeuija treba da bude kreiralla
tako dd, aIm je 1l1og(Jce, sadri! samo od kri[iene vainosti, iii samu (loih llekoliko
ogranicenja koja su od posebnog 2!l<lcaj<l za poc'tak rada
1I programu CATIA V5 ogranictnja mogll da se doJaju na mode! \I bilo l<OfIl trenudm u toku
razvoja proizvoda. Ovo obe'Lbeduje visok nivo Oeksibilnu)li, kO\1 se og!eda u tome da Be morate
inkijalno U:l ogranicile modeL Ponlka glJsi: ne I.Klvile potpllnim ogranicavanjem rnodela
dok Sf;' u potpunosti oe sagleJaju funkd(J1lalni zahtevi modela. Zadajle vrednosd ogrClnicenjima
II toku rada. a model ee u skladu sa zalllevima.
Najveei broi osnovnih tehnickih e!ernenata u programu CAT!t\ V5 cazvija se na osnovlI skiea
Zbog toga je vaino gajiti dubre radne navil<e I metodologije za konstruisallje U skicirane prufile
ne bi trebalo ugradivati prcveJiku sloienosL Dvc su glJvne pDjedinosti "vezane" za r<lzvoj
skiciranih profila'. upotreba ograniccl1ja i geometrijska konflguracija profila
Ogranicenja
U inicijalnoj (ili konceptllalnoj) fazi izgradnje modeb nelIlojte se "Lamaril!i" razmisJjanjern na
ko;i naCin bi skica trebalo da bude jeu[loZllaCl)O ogranicena, U pocetku, postavite sarno ana
ogranicenja koja su od trenutnog zndCaja. To mogu da budu dimenziona, iii geometrijska
ogranicenj" (na primer, parale!nost), Prirodni tok projekt<l potrebu za zadavanjem
dodatnih ogran icenia i ubacivanjem doJatlllh rnogllcnosti za kontra!\! modela.
Na pocetku filzvoja projekta moze se uSkdeti dragoceno vreme, ako lle razrnisljate koja
ogranicenja on zahteva [oicijalne faze razvoja projekta treba da budu n"
konceptllalni dizajn. pri c.emu ugJavnom ne treba postavljati ogranicenia. lrnajte tI vidu dd CATIA
VS nudi fleksibilnost time sto se uvek ll1(Jzl'te watiti lltlazad i zadati ogranienja u Lilo kojoj fazi
razvoja modela.
226
ROBUSTNO MODELIRANJE
Geometrijsl{a I<onfiguracija sldciranih profila
Tacke, linije i krive se Iwriste Z<l kreiranje razlicitih 2D sldciranih profil'1. Nacin lla koji ovi
e1ementi uticu jedni na drtlge izuzemo je vazan za u(vrdivanje njihove reakcije 11a promene tl
11l0de!u. II toktl modeliranja [reba dosledno primenjivati jednostavflu mctodologiju za
skiciranje. U okviru reZima ZJ skicir;ll1je koristilE-' salllO Olle clemente koji podriavaill kreiranje
osnovnog clementa
Vazi generalno pravilo da detalie (kau 510 Sll Lilubijenja, oborene ivkc i stranice) nl'
treba konstnlisati u okviw Ove tipove elemenata \reba dodati l{<lsnijl' II vidu gotovih
elernenata i pravilno ih fasrorediti u okviru stabla. Samo u retkitn ti
deml'nti treba llJ se naJu U okviru skicira!1og profila nelmg <,lementa Ova!;av prislup
obezbeduje vis! nivo Iwntrok l1ad delllClltima 1I slutajcVima \,ada ill treba aklivirati. iii
deakIivirati
Ispilivanje flel<sibilnosti model a
lspitivanjl' Oeksibilnosti modda podrailllllcva ispitivanie njegovog integriteta, odnosllo, njegove
osedjivosti na promenu parametara, od Idjucne jc da se modela inneri za
vn'me proCl'sa moddirMlja, a ne na njegovom ]Haju. Dubar proces izrade !l\ouda obuhvata
proveru njegove tlddbilnosti u prdurnnilll trenlicillla [uvoja proizvoda. Ova 0l!10gUC;JVd cia
provl'rite ponasanje zadatih ogrdllicenja da biste sazll<lli da Ii se model po nasa u skladll sa
glavJlom idejolIl
Na primer, probajte da izvrsine malu, uobicajenu prolIlenu na lllodelu i rosmatr",te rczuJtate.
Da Ii je promena uzeta U oLzir i da Ii je mode:! u putpunosli aiuriran'! Oa Ii je postignm ie/jeni
rezu!!at? Oa Ii ie azuriranje bilo brw, iIi sporo l 0'.1 Ii je model morao elL! bude poprav\j'1n llsleJ
l1euspelog azuriranja nekog oel elernenata'? Ovo su tipicna pitanja na koja treba dati odgovore u
toku proccsa ispitivanja Oeksibilnosti modela.
Ispidvanje Illodela naslavite uvodenjem sloienijih promena da bi5te proverili kako
se one pronase ktoz mode!. Ovo je doLar nacin za uocavanje krili(nih grdal<a na modelu i
problema "vezanih" za rebcije. iii ogranicl'nja. Pogresno zadata ogranicenja 1
preveliki, iJi premali broj parametara neki su oJ problema koji mogu cia zahtevaju
reorganizacijll ll10dela
227
CATIA Vs
Obavljanje ovakvih popravki, kao dela melodoiogije modelil'anja (Ii. U loku modeliranja),
pridodace fleksibilnost Vasem modelu, sto ce omogucili viSi !livo konlro1e. ispitivanje
fleksibilnosli model a u pravilnim vremenskim inlervalima Irebcdo bi d(1 bude standardni cleo
rada na rnodeliranju proizvoda
Promene modela "iz Imrena"
Svaki model ce l! nekom momentu, za Vfeme procesa razvoia proizvoda, morali da bude
bar malo promenjeno Ni jedan rnodel nije peIfektano Medulim, upotreba otlgovarajuce
metodologije i tehnika za vrsenie promena smanjuju koliCinu nakn<1dnog rada koji ie potrebno
uloziti. roSlo Sll promene sasvim uobicajen cleo pwn:sa razvaja proizvoda, ocliedeni pristllpi
proiektovanju lrebalo bi dil budu prilagodeni tako da se imiljll u vidu I1prav1i<'Hlje prornenama i
odriavilnie modela.
Kada treba cia olaksilte izvrsavanje pJ'Olllel1Cl na modell!, pre !lego sto bila s t ~ maditl' postavitc
schi nekoliko piUmja. pre .<;Vega, SUI ie r)f;wi citi promene? Zatim, da Ii promene na mode!u
zahtevaju j prDmenll odredenih tchnirkih elernel1atil Ul1ut(1r njega? AIm je odgovor potvrdan,
neb od osnovnih elemenClta model<l ce morati da budll prornenjeni. rrimarne "Imrcnite"
prolllenc obuhvillaiu i prornene skicranih profilil na kojirna Sf h;lZiraju oS!lovnl elementi
modela. Selwndarne ponnene ove vrste obllhvataiu promenu golovih elemenata koji Sf:
poziv<lju nil <)5novne elementE:'. Ako Sll tda i elementi ullutar model a pr<lvilllo orgilnizovani,
nal,&enjc i rnenjanie Qvii1 e1emenilta biCe laks(' j intl1itivnije.
Izbegavanje kreacije nepofrebnih tehnickih elemenata
/edan ad najgorih potezil kaje korisnik moze cia "povuce" j(' cla u model unese nerotrebne
tehnicke ele[llente To nepotrebno povec;wil modelu sIOZ('[l05\, sto Iwmplilzuie problerne
"vezane" za Izasnije izmene. Ovi nepotrebni e1ementi i njihovo nlOgm'e pogresno postavljanje
takode mogu lmati negativan uticaj na perforrnan,'ie i sielbilnost modda.
Dodavanje slnjeva genrnelrije preccsto se Imristi kao brz naCin za rdavilnje 1'00zli('itih problema u
modelirOlnju, urnesto da se pOlmsi adredeno vreme i flCl prilvi nacin redefinise, iii izmeni model
Ovakilv pristup ie obieno rezultal nedoqalk:J e!ilna, oDu(cnosti i rnarljivosti lindi ko)i Se b;lW
konstl'ukcijorn.
Medutim, lilkse se i brze vrse promene nel postojeeim e1ernentima rnodela, nego slo [l1l1 se
doclilje geometrljil. Konacno, rnodifil<adja rostoje{e gcometrije se moze ob,will s;l moogo veCim
slepenom POLtZdilllosti dil ce Sf promena pravilno odraziti n,l celokup8[1 model
228
ROBUSTNO MQDEllRANJE
Preomene na postojecim tehnickim elementima
U nekim slucajevimil promene zeljellog nivoa ne mogu se postiCi modifikacijom geometrlje
postojeceg mode!a. Tad;l postoji stvarna potreba za dodavanjem, ili brisanjem e!emenata
utlutar modela. U tom sh.rcaju potrebno je da fazmisiite koji je naibolji naCin za dodavanieonovih
elemenata moclelu. Na primer, gde unmar specifikacionog stabla treba da se nade dementi
Oa Ii novi element zahteva kreaciiu novog lelJ' Oa Ii element treba da bude postavljen blizu
elemenata na koje se poziva?
Ovakva razmatranja spaJilju u "Iogistikll e!emenata", lwja predstavlja vazan koncept pri
dodavanju novih e1emenala, n<lroClto kada ic ree 0 elementirna koji zahtevaju visi nivo
interakdje. Logistiku elemenata Ireba proucavati sa istom paznjom klo i krcacijl1 inirijalne
geometrije elemenata.
Olaksavanje milmadnih promena
Sposobnost za pl'edvidanje pOlrncijalnih promena z<lsniva se na iskustvu, obucenosti i urodelloi
intuir:iji, Ij. sposobnosti da se prc.dvidi kakve ce promene na rnodelu biti potrebne. Kad',]
pokusavate cia predviciite prom ene, !reba oa razllliltrate dye prirname oblasti: komp!etnost
eletllcnata i nivo "inteligencije" ugradene u njih
Kompletno,sl elemenata
OV<l ohlilst ad izuzetnog znacaja odnosi se nil kompletnost elernenata unutar modeL .. Aka se
predvida visoka ucestalost promena, modd ne treba da sadrzi sve delalje. OVilkva strategija je
naroCito pogodna u pocetnoi (konceptualnoj) fazi razvaja proizvoda. Sto ie iDS vaznije, ona se
odnosi na gotm'e e1emetHe koii CE' se pozivati na dva, iii vise lehnickih e!emenilla
(;otovi dementi trebalo bi d<1 se dodaiu kada njihove lokacije mogu bolje da Sf definisu, a njl"
hov! medusobni odnosi (Ii. odnosi izmcdu "is('strukih dcruenata) bo!jc raspoznaju. Aka se
gotovi elementi pozivaju samo na iedan element njihovo Iueiranje moze biti prihvalljivo. [zgkdi
za nCllspe.i;nu regencrOlcijll elemenata, popravljanje i menjanje 'roditelja" e1erncnata mnogo stJ
manji ako se u vidu imaiu cinjenJce "vezane" za kompktnost e1emenala.
229
(ATIA VS
Nivo "inteligencije" ugradene u element
Ova oblast ad izuzetnog znacaja oclnosi se na pOlreban nivo "inldigencije" elemenala ugradenih
u model. Ona se usredsreduje na tlpotrebu parametara i formula u eilju izgradllje "intdigenlnih"
meduzavisnosti izmedll elemenata. !v!nogi tipovi promena mogu se l! model uvesti promenum
ociredenih parametara. Ovakve promene 511 obic!1o funkcionillne prumene eJemenata modela.
Vezbanje modeliranja S obzirom na promene
I
,e;",,,,",",, Pan; N"m""r
,;:7,01'""
,;:7Y'plor,e
-,:;;;-upl .,e

5L1KA 6,1 Novi deo
U ovom vdbanju bavimo se gwrnetrijskirn i relacijdllld
230
1. Pokrenite novu sesiju programa CATIA V5 i kreirajte novi lieo, kao sto je
prikazano na sliei 6.1. Prdmenujte podrazulIlevani deo II 123'i5678, a
podrazumevano tela u Toldl Casting (Celokupan odlivak).
2. Pristupite paleti alata Knowledge i izaberite ikonu f(xl,
Na ovaj naein biee aktiviran prozor formulas, kao Sto je prikazano na slici 6.2.
3. U po!ju pored dugmela New Parameter Type izaberite dugme sa stre!icolll koja
otvara paJajueu listu, pa izaberite opciju Length, kao sto je prikaz<lno na slicj 6.3.
ROBUSTNO MODElIRANJE
,';':
,
f
J"'",PO ,en! PO!1 1Nmw (1234,,78)
I ..:7<1 pi-oo.
I OYlplooe
i
I I 'r. j' ___
I,
.. ...... I--------
.... ,,..,d..
.!bl
""''''''-'-'',
""""d"",l;
IroIiIIoi
SliKA 6.1 [>/'020,- Formulas
, . .-""_1:;,'

I ='yplon"
.;;7)' plofie
I ="pi-o(e
lzaberite
'cr' Co ">-'Oe, tP; (L!J1'6,")
.!rPd __
I i<?" ,) ',,-'
II : ...
i 'ro .. ".""I.... ::J
I
I
SLiKA 6.3 Parametar tipa dlLzille (l.ength)
231
CAllA Vs
4. Klilmite dugrne New PmlllJleter of Trpe cb biste kreir,lli novi parametar, koji ce biti
prikazan unutar prozora. liunut<lr polja za uoos pararnetara promcnit!:'
imerlOvi pararnetar u Pllste/Jer Bolt Size (Ve!icina zavrtnj;l za prievrsciv<lnje)
Za vrednost duzine tlnesite R (nlln), kao sto ie prikaz"no nJ. slkj 6.4. Klilmite OJ(
da biste kreirali paramet;lL Novi p;n,lIlletar pod imenom Fastener Boll Size = 8mm
pojavic'e se u okviru specif'lkacionog s("bla
Na{lrIli'llii prevariiora: Ako radite u verziji nI2 proglama CAllA, dil. biste videli para metre II okviru
speriflkacionog stabla. treba cia ukljucitc opciju PHarneters u ol<viru klftice Part infril.strllcture u
prOZOnl Options sa menija Tools.
j -<. !F'"3i:lr
I
Component rart Nu",tx>, (1131'i(,7B)
OXfpl.ne
t:7)'<pIOM
Promenlte ime
Promenite
vrednost

.. ____ ..

Prvo izaberite
Izaberite kada ste zavrsili
SllKA 6.4 Polje PIllllmetCJ T)'pe
232
5. Kreimjte dva p;Hametra, koja cdc flilzvilti Willi ThicJmcss '" '1111111 (debljina zida)
j tv/achine Stoch"'" 3mm (clodatak za obr<ldll). O\'i parametri rojilVic'e se na
specif1kaciotlom !>tablu, kao sto je prikazann na slid 6.5. Ubilcite novootvoreno
tela j dajte mu ime COllstr!ICliol1 ElrlHi'l1(s. Kreir<ljte novi skcirani profil U l"avni XV.
Skicirajte celiri tacke u pravougaonom rasporedu - jedn<l od njih lrebil cia bulle
poduclarna sa g!avnom osom. Ostale tri tach cbko cia Cine
kvadrat dirnenzij<l 100xlOO jedinica.
6. Kreirajte cetili nova linijska elementa kOjil su !1OflTlalna na ravan XY i pwlaze
kro7, svaku od taeaka. Oiljte im imcna Centreline I. Centreline 2, Centreline 3 j
Centreline 4. kilo sta je prikazano na 6.G. Ove linije ce Sf'. koristiti za
odredivanje polozajil konstruktivnih ispupcenja
i
I
}
ROBUSTNO MODElIRANJE
___ ... ''"_.".'''_'''''' ,\c;,y,;cs>,
h .... '" '" - ,..- , .. ...- ,-

),
SLiKA 6.S Sper:ifilw(i(lI1U s/ilbio J1tl home su pl'ihazllIli definisillli l'I1!(l1llclJ'i
SLIKA 6.6 Unije f<oje cc igrati 1I10gli 05(1
7. Ubacite sedam novih tda, Imia ce biti kariscen;"] za organizaciju teimirJdh elemenata i
ostalih eJemenata \l okviru specifikacionog stabla. Ovim llovim te!ima, koja su
233
CAliA Vs
prilGl'Z"doa oa slici 6.7, dajte imena Gwing Feill!lres (dL'm':l"Jti udlil'i"I), Em!! (05iWU,I),
Bosses (i'f.iIIPC'L'llj,I), lVloulltillE Bossi'.l (ijPUP;;t'iljd Ztl m,Jllidiu), Boss 1, Boss 2, BOS.1 3 i Bms 4
B. Korisleei '[1\13, aklivirajk tdo Base, a, zatilll, izaberite opciju Define in \Vork
Object. Kreirajte prdvougaoni skicirani proflL hia je od iviea udaljena od
Gsa za po 20 mm. Ekstnldirajt(c ele.ment lipa Pad baziran OJ. OVO) skici do dubio'>
od 20 mm u negativnorn smefU. lvloddLl dodajte element tira draft. sa IIglom od
5 stepeni i zaubljenja poluprecnika 5 rnlll, k;)o stu je pril<a2arw fl" slici 6.8
StiKA 6.7
Tela II ofwim
,11.'11/
SLIKA 6.8
PllIl'OIlS,Wlli
di!nwnt [ipa
Pad Zil
posttlvljanje
i.lpuiJcenja Ztl
/Ilonttliu
234
",", tl"tN"o""'(I,o'5b/,j
..I.""
_"pl."-
I
, ,'0 Nova tela U okvlru dela
tr9 \1;" n "",,,,>
J /

I
i!tlj
....
.1'1"::::::: Ce'"'
""""/'A",,,
1
,/,,,",,,,,,oel
./0,,,,,,,.,,,,,
/Ceo",d,oel
I
/C."""",.,
0 Po,""",o,,,,,,,,;,,,,,
JQ<'iIJ'oJ"J-,:>-'l"'-"'.? '(OJ.'.::: ... (l
...... .. ..... ,,",,.e.
D'H ""' .. __ ..... _ ""'._

) Kreirajte element tipa pad kojl je
I F":i;ap30< dovoljno veliki da na njega mogu
da stanu 4 za Illontazu
Wallm""",,
-iJ 1-l""'OO,,,;,;k"

....'ii"""""':,,"lc.",,'lf.""",,
""i[>r..'''"IFoJ''''''
__k<o,"olool"',.,
.
t
fD"_' Doda)te
....-eiement tlpa
draft, a, zatim,
aM"",."," 1\0<"" zaobljenja
@""".,

,,-,
9&0.4

,

t
(/
"
" 9

0
,.
;;"
,'I
t:
J,
:;
,.
;ioJ

i
].
'C

"
,

.J
'"
1
ill
'Ii
!J

ri
t
ROBUSlNO
Poveiite skicu spoljnog profila elemenla lipa pad sa osnim linijama na logican naCin.
9. Sldopile telo B,IW sa Idoli! Casting FcalllJ"es, koristeCi Bulow operacije, kao SIO ie
prikazano na slic'l
1i'l:mtJJllI!!LOLOEliZ:UW r trW 7
<" >- ""' "'"

Osne linije
SLiKA 6.9 i(ollSlnil,ti!'lli l:'il!lIlNlli Iwji pred5/auljdj!1 ,}SIJe iinijc
10. Aktivir;:!jte tela Boss i kreirajlC noyi praHL korislcci ray;:!n XY kao referentllll f,jV.lll
Z;:! skldranje. Skicirajtt: krllg blizu jedne od osnih linija, ali tako da se niegov
centar ne. poldapa sa njoll1 (kao na slici 6.10)
11. Izaberite osnu liniju najblizll krugu, pa, drieCi taster CtrL iZdberile eentar kruzllog
profila. Ovi e1ementl hi trebalo da budu osvetljeni, kao SIO je prikaz<lno na slici
6.11.
12. Pristupite paleti ala\a COllstrairns i izaberite ikonu Constraints Defined in Dialog
!lox. Trebalo bi da pojJvi okvir za dijalog Constraint Definition. Prikazani
men] sadrzi razlicita ogranicenja koja je mogllce post3viti na izabrane elemente,
iii izmedu njih. Oznacite polie Coincidence. pd kliknite OK. Rezu!tat je prik,lZan
na slid 6.12.
235
CATIA Vs
SliKA 6.10 Projillmr:l!(1g ()blllill
SliKA 6.11 OSlI{,tijeni dempnti
236
Drzeci taster ctrl,
izaberite centar
ROBUSTNO MQDELIRANJE
i
Vl\" I
i\JJ Izaberite
I
Izaberite Coinc'ldence
([) OK za zavrsetak
"
I "
j-'----'-"-'-
SLIKA 6.12 Posf(l1'ljcl1l! ()SrtlJJiCFJ1jll lilM /,(Jdwhmw.qi
Ttebalo bi da se (entar skiciranog profila poklopio sa 05nom linijom. To maci da je 5i1da poveziln sa njom
ogranicenjem tipa podudarnOSli. Osna linija je sada element koji odreduje polol.aj profila. Ako se ona ikada
pomerL profH ce se pomerili zajedno sa njom.
13. U okviru p"J\ete alata ldiknite ikonu Constraint. !zilberiIe pronJ
knlznog oblika. Ovim cete na \(ru6'U krdrati dimenziono ograniccnje lipa
precnii<a. Postavite dimenziju, koristeci T,r...l1 i birajuCi polozaj unutar prozora,
kao !ito je prikazano na s!ici G.13
14, Postavite pokazivac iznad dilllcnzije i, dried pritisnu! Th13, izaberite apdju
Radius Object, pa opdju Edi! Formula. kao!ito je prikazano na slid 6.14. Pojavice
se prozor za rad sa fonnulama On ce bili kori.scen za zadavanje formule nad
dimenzijom pre.cnika.
U prvom polju israd rolja za pOlvrdu Incremental videcete definiciju profila
kakvu kreira program CATli\. PrimetiCcte da je definicija oznacena kao
polupn:cnik (radius). Na kraju ovog polja nalazi se znak jednakosti, a ispoel
prazno polje. Formula se definise upravo u okviru ovog praznog polj(l, kao
sto je prik<lzano na slid 6.15.
237
Pronadite
SLiKA 6.13 Postavljellll dimcnzionLl ogrllllil:cl1jll (gore) 511KA 6.14 Opcija Edit Formuill (dole)
238
1'01j" Z(1
tWOS
jOnJlIIla
,
huor
Formula ce biti
definisana ovde
ROElUSTNO
+
15. PriSlUpitt stablu progralllJ i iZabe,rite parametar hWener Dolt Siu
Paramelar bi treba!o da sc prikaze U okviru polja, kao I1J slici 6.16.
lzaberite parametar Fastener Bolt Size

030_
Pojavljuje se
parametar
parllllleira
239
16.
CAnA Vs
U okvinl rolja unesite /2+, pa odmah sa stabla izaberite nazi\' p,uametra Fastener
Bolt Sizr, Vr"tite se II stilblo i izaberite pilr"rnetar Willi TiJidmes,\, Ova) parametar bi
treh<llo da dobije vrednost shod no uneSerlO) formuli, kilo slo je prikilzilno na slici
6,17.
Izaberite
pararnetar
Wall Thickness
SllKA 6.17 Parmllf'/Ilr Wall Thirimr!ss (drb/jinl1 ;:ida)
240
17, Kliknite OK d::l biste formulu. lZ;H.1ite iz okruz.enja za skiciranje cia hisle
zavl'sili profiL
Dimcnzija hi saela trebalo cia hude nil7N;lJl,l 016 j(x), sto je znak dOl se njenil
vrednost izra(lll1ava PO!TIOCU formule, kilo SIo je prikilzano nil slid 6.18.
Imajlc u viclu cia sc proHI bazira na poluprecniku. l'aramelar za veliCifHl zavrtnja
je bazirrm na precniku, Sloga, fOfflltib koju sma l<reirali glilsi RoO]O/2+4, ho dajE'
vrednost precnika Dd 18 mill
18. Kreirajte zapreminski element klikom na ikollll Pad i izbororn prethodno
skiciranog profila. Bie'e kreiran privremeni element i pojavice se okvir Pad
Definition, II kame se nllde razlicite opcije za lInos, kao sto je prikazano
na slici 6.19
ROBUSTNO MOOEllRANJE
016 f(x)
Okvir Pad Deflniton ...
SliKA 6.18 Formula Zi! rlimcmijll (gore) SliKA 6.19 Okvir rad Dc!inilon (dole)
241
CAliA V5
19. Postavite pokaziv3C iznad polja Length. Drl.ec'i TM3, izaberite apciju Edit Formula
sa pomocnog menija, bo sto je prikazano na sliei 6,20 (pojavice se prozor
Formula editor u kame se mogu kreiral! nclacije),
'
2" Izaberite opCijLl
\Y Edit formllia
SLIKA 6.20 Meni Zrl dejinLldnje Jormllill 11 o!wifll deillicije "hn/Jo-'II[[/ lipa pad
20. U prvom polju ispod polja za potvrdu Incremental videc'ete definiciju elementa
lipa pad, Pristupite specifIkacionom stablu i izaberite pararnetar Fastrner Buit Size.
Ovaj parametar trebalo bi da bude prikazan 11 okviru pona, kao na sliei 6.2l.
21. U okvinl polja unesi!e 1.5+ odmah nalean ilIleml parametra. Vratile se nJ
speciflkaciono 5tablo i izaberite parametar Mwitille Stoe/" Ponov0 unesite 2na\<
plus (+), pOl se vralite na stablo i izaberite parametar w,11I Thie/awss Pogledajte
sliku 6.2].
22. Kliknite OK da biste zavr.sili [onnull!.
Pojavice se okvir za deflniciju elementa lipa pad Vrednost duzine u polju Pad Definition sada
nije izabrana (osvetljena) i ne moze se izabrati. Takode cete primetlli novi simbol f(x) pored
polja za \lnos, bo sto je prikazano na slici 6,23.
242
ROBUSTNO MODEURAN1E
WI! lib
D'" ". ''''
__ "______ "_____________ "____ . ______ ____
CDOzaberite parametar Machine Stock l,;

:tJ
lzaberite parametar Wall Thickness

CD Unesite *1.5+
SLJKA 6.21 lzbor parametr<l Fl1stellCl" Boll Size (gore) StiKA 6.22 /z/wr pilramelra Machine Slocil
243
CAllA Vs
Vrednost duzine
nije osvetljena

D' .......,.".. -
SliKA 6.23 Polje z(/ drjinirijtl deillel/lil li/JII fJ{U/
244
23. Izbor polja f(xl watiee Vas II proZO[ Formula Editor l.l slubju d" zelite cia izvrsite
izmene na fannuli. Kliknitc OK II polju Pad Definition ua biste zavrsili i7.!adu
elementa.
24. Dodajte element lipa draft nil cilindl'icni bok i pu]upreenil(<I 3 !lUll nil
vrh ispUp(Cnjil
25. Kreir<ljte jos tri odgovilfajuCa ispupcenjil, sa odgovarajuCim zakosenjirna i
zaoblienjim<l (ispupcenja Bms 2, 3 i fl),
26. KoristCCl Bulovu operaciju skl"panjil, sklopile tela svakog ou ispupcenj"
(od 1 do 4) sa telom MOllllting B055('S. Sldopite telo !>-Jollnting Bos5('s sa telam
Casting Features.
27. Oak ie telo Casting Features aktivno, kreirajte zaobljenje na preseku svakog od
ispupcenja sa osnovnom ploeom.
Struktura tela elUting Felllllms unutar slabla trebalo bi da izgleda kilo sto je prikazano
na slici 6,24. Precnici i duiine ispllpcenja sad a se jednostavno mogu modifil<ovati
duplim Jdikom i promenom parametara l! okvin! specifLkacionog stabla.
2B. U okviru zadnje opera die sklopite telo Casting F(Xlture5 sa telom Tot1il Casting. sto
ce biti poslednji karak tl kreiranju lllodelil odlivka Zavrseni mode.! trebalo bi da
podseCa na anaj prikazan na sJici 6.25.
Ii P p,arameter __
I""""",",IH"" P""" Ei.I
. ,'" Ii.... -,J__
IliliL_ ..

-:j
-.j
[zgled pravilno
sklopljenih ispupcenja
SliKA 6.24 SlruhlIlra drmrl1f11il II o/Jl'im relt! Cas/illg Features
SlIl<A 6.25 lzg/ed Ztwrsenog mode/II odlivka

245
Aka je U ovom trenutku Vas model ispravan, mozete da krenete korak dalje i kreirate obrJdeni
deo koji je povezan (asociran) sa ovim ddom. Proverite cia Ii je mode! odlivka azuriran i sacuvan
na Vakrn disku.
29. Kreirajte novi cleo i ciajte il111 ime Alachilled Parf iZJberite Window"'Tile
Vertically.
Ovako \lredelli proZOf, prikazan na sUei 6.26, uCinicc kopirallje elemenata odlivka II obradc.lli
deo iedrlOstavnijim.
SLiKA 6.26 I'ronumjenu IIredenje prowra
246
30. LIclite l! momiel odlivka I, drzeci pritisnut taster Ctrl, Iwristite pokazivac da biste
osvetlili sva tri para metra. Oak se pokazivac nalazi iznad Ilekog od parametara,
drzite, iii kliknite '1'1\13 i izaberite opdju Copy (pogledajte slikll 6.27),
31. U prozoru u kome se nalazi deo Machined Part postavite pokazivac iznad imena
dela na vrhu speciJIicacionog stabla, Orzj[e, iii Idiknite TM3 i izaberite opciju P;.lste
Special. Izaberite opciju As Result With Link sa menija, kao !lto je prikazano na
slid 6.28.
f
!
I
I
!
I
I

RoaU5TNO MODELlRANJE
.. (J) Izaberite sve parametre
CD Pritisnite TM3
.... l'----!_ ([) lzaberite opciju Copy
.. '" ,. -,..,.' "'" -"'"
(J)lzaberite ime
CD Pritisnite TM3
Izaberite Paste
SliKA 6.27 Kopirallje paral/lettll"ll (gore)
W Izaberite
with Link
Izaberite OK
SllKA 6.2B Opcije Paste SfJeciul (dole)
,
.. j
i
247
32.
CAliA V5
Na specifika(ionom stablu pojavice SE' ('vor pod irnenolTl Exlenhd PIlUlI1l1'ICI's.
I\.asirite taj ('\lor i videcete we kopirane/povezC1ne parrl!lletre koji poti(:u sa odlivka.
kao S10 je prikilzimo nil sliei 6.29
J
Parametri kopirani sa odlivka
SllKA 6.29 Plw('z.ani i)(!fllmclri Sil nrilil'lili
33. Sledite iSle korake kao u prrthodnoj operaeiji i kopiriljte cetiri oSlle lillije sa
odlivka, U specifil(aciollom st<lblu deb Ivlilchincd Pilrt primetiCete novi evor po
naz.ivolTl Exlenwl Reji'renres, AIm rasirite oVilj (''lor, koji ie prikazan na sliei 6.30,
videcete kopirane/povezane osne liniie sa odlivb.
34. Sledite iste korake i kopirajte tela 1'n/!l1 CIIsfing sa odlivka. U speei/ikCleiollom
stilblu deb M<lchined 1\1)"1 primeticete novo telo pod nazivorn Result aFraid!
CfI.\ling. AI(() rasirite ovaj (vOf, koji je prikilzClo oa sliei 6,30, videcete element
Solid. 1 Rasirite proznr deli'! ldal'ilined ParI, t3ko d3 zauzima Cita\' ekran.
SV3ki objebt koji je kopirilll sa jednog lllodeia nil drugi oznacen je ikonom ispred svag imenil
Ikane koje sadrie simbol zeknog dijamanlil, kao sto je pri!(azano Oil slici 6.32, ukazlljll cia Sll ovi
elementi povezani i sinhronizovani sa modelom IZ kog<l su pOlekli.
,
248
ROBUS1NO MODELIRANJE
telo
'Osne linije kopirane
sa odlivka
Zapreminski
model tela
Total Casting
tipa BREP
SlIl(A 6.30 eva!" Exremal refercnces (spoljne vcze) SlIKA 6.31 KOjJijateia Total Cllsting (dole)
249
CATIA Vs
..",,,.0 I "
., __.I!',. .... _.; __
>,-'l-\"; --;c ''- 7; :,:,;".
Strelice pokazuju na elemente koji
sadrie simbo! zelenog dijamanta,
:--, /
!ito znaci da su povezani i sinhronizovani.
SliKA 6.:51 Ilwlle Jwje IIlwztljll rJil pOl'ezane el.:menle
35. Ubadte dva nova tela u model i dajte im imen<l j\-Iachinc Stock Cllt (Rez koji
uldanja dodatak za obrildu) i Aj,/,liilJl3./ Holes (Obradeni otvoti). Aktivirajte telo
M,lci,ine Sloell Bod)'. izaberite gornju povrsinu jed nag od ispupcenja, )1(1 u(hte u
oi<ruzenjt:' Zil skidrdllje_ Kreirajle pravOlJgaoni profil koji je wet od celiri
ispupcenja Z(1 montazu. Ogranicitc strallice skin:,: tako da su zidovi pravougaonikil
dimenzionisani u odnosu na osne linijc odlivka. lzadite iz okruzenja za skiciranje
da bist<' zavrsili izraclu profila KJilmite ikollU Pocket sa palele alala Sketh-Bascd
Features.
Pojavice se okvi[ Pocket Definition i dVJ nova tela, kao sto je prikazJno na slid 6.33,
36. Postavite pukazivac i"nad polja 1.<1 unos dubine (Depth). Drzed Tl"v13. izaberite
opciju Edit Formula sa kotltekstualnug menija, kao sto je prikazano na diei 6.34
Pojavice se prozor Formula Editor. On ce se koristiti za postavlj,mje reJacija. Nastavite rad
koracirna kojt slede.
250
I!
SliKA 6.331,
NOI!II Ie/II. i!
oJwir i
Puclif:r 1
W Okvir Poci<et Definition
<.ill
,
, '
IL!
CD
lzaberite
lPi
,j!;'
[I
&;
iF
(I'

<ij
1J",1 c:;,
Z:
b-'j
r-;T- t-;>;

",' I
""""""J i
I

----.-----------;--J
De/il/iliulJ "" ""-, ,- -,---,
I
SliKA 6.341
Biranje
upcije Edit _
Formula iz I'
polJiI :w
111105
CD Pritisnite TM3
u polju Depth
W lzaberite opciju Edit Formula
JI,ville ";"[j3 f;J ;.; :-.,.;:, "" :- u "".,-"," ",-."..;,3- ii; If! &l
",._ ... ,._"-
151
2
CATIA Vs
37, U prvorn polju ispoel poJj<l za potvrdu Jncrernent<ll videeete definiciju eiement(l
lip<l pod{f't kakVll daje progmrn cxnA Sil spccifiJ,(lcionog sl(lbl(l iZ(lberile spoljni
p;l('(lnH:':lar MIlc/linE' 5(0(11, Ova) par;Jrnetin l'e se pO);Jviti II pulju Z(l llnos formula,
J<ao sto je prikilZilllO nil slid 6.35 J(lilwite (ll( cb blste ZJvrslii lInos
Parametar se pojavljuje
SL!KA 6.35 h/Jor Pllfll1lll'1!1/ Mllchirw Slod,
252
38. I(JiI(flitt' OJ( d<l bist<: z;JvrsiJi forrnlilu
POJlOVO se poj;Jvljuje okvir Pocket Definitiun Vrednnst debliinl' II (lVOIll okvim je
zat;lITlnjen<l i oe moze sl' birati. Pored ovog p[llj<l, takode cetl' primetiti novo polje
f(x), kao!ito jl' prikilZ<lllO nil sHei 6.36.
39. U okviru llH"nijil Pocht Definition JdiJ<niLe dllgme More U polje Depth, koje je
prikazano [1<l slici 6.37, unesite vrednost 10. KJiknite OK. Nov! element bpa pocket
je kreir.1n U okviru teb Marhil1r Storh CuI. kao sto je prikazano 11<1 slici (i 38
40. Sldopite telil /dll(hirl(! Siadt Cut i Result of 1'01111 Costil!g. Prirneticete d;l rezultal
podsecil fl<l sliku 6.39.
SliKA 6.35 i
Yrc;il1ost !
duhilll' je l
,
Zdlll/1llljnw \
i fl(,jtl1'ila [I
51' floljc f(x)
1/ orwiru !
zil dij(r/Og )
Podlel
DefinliolJ.
SliKA 6.37
VmlllOsl
dubinc 11
CD
Izaberite dugme More
CD Izaberite 01<
drugom .. ..
smem
253
5L1KA 6.36
Elema!l
tipa poche!
hrt!il'iln u
olwinl relll
Stocli CHI "14 ,;,,'*3 !.w
'
f
"-;' ,
I

"_""
:iii ""
-,:i,.,,,,,
;)"J""-'-'

Novi sklop
'-11"Kh'< ,co.; ",

)
... , .,1
SLIKA 6.391
R,'Zil!Wt I
5hi.Lmj,1 ,
Jot!atJ,:il za
oImllW
pOmO['11 tela
Machine
Stach Cut j
sld:lpanj,/
tela lfi -
254
ROBUSTNO MODELlRANJE
41. Latiln, postavite obradelH:' o!vore II cleo. lzaberite opciju Define in Work Object
klikom desnim tasterom fIlisa u stablu iznad tela ,\-idciiined i-/oles. Izaberite gornju
povrsinu ispllpcenja koje bi se, da se nalazimo unutar odlivka, zvalo Boss 1.
!(JiimiIe ikonu I-lole sa palete ;l!ata Sketch-Based Features PojaviCe se okvir Hole
Definition, I(ao sto je pri!(Jzano na slid GAO.
StiKA 6.40 Tela Aj,/CiJined j]aies uzn.I.:':iW JI 1101.: D4l1lifior! o}wil'u
lzaberite
ikonu Hole

42. Post<lvite pokaziv<lc II polie LJianH'-tar 1, ducci TI\[3, izabcritc opciju Edit Formula,
k:1O sto je prikazano na slid GAl. !'ojavicc se okvil' Formula Editor
43. Unutar ohyira Formula Editor i"aberite parCimetar Bolt SiLe iz deb
specifibciorlOg stdbla Exlerll[///\/hll)Jef.:rs. Ovaj pdrametar ce se pojaviti u
praznolIl polju, kao SIO je prilIZJIlO n<! ,slid GAl.
44. !(Jiknite OK da biste z<lvrsili formulu. Po novo &e pojavljuje okvir Hole Defll1ition.
Polje za unos precnika je sada zatamnjeno i ne moze,se bil'ati. Primeticete i novo
polle f(x) pored njega, kao StO je prikazano na slici 6.43.
255
SliKA 6.41
Izbor opcijr!
CAliA Vs
1
.......

- ",t .. ,
,
'#J"" .v,,' _" "
,";;;,
\I '"
"

Edit
Formulll iz
palja Iii Wlzaberite opciju Edit Formula
l/rWS ' _ ,---
prdlJilw.

Kliknite TM3 u
polju Diameter
Izaberite parametar Fastener Bolt Size
51KA 6.42
lzbOl
p,llrlllleltrl
Fa.llenel ,
Bolt Size
256
SliKA 6.43
Vrcdll(J.\l II
poljll za ,
111105
PU'filill/J je
zatilmn]CI1I1
i se
po/je [(x)
Ill1utar
a/wi I-a flole \
DeJi'niliol1.
ROBUSlNO MODELIRANJE
Vrednost precnika je zatamnjena
CD
Polje f(x)
Kliknite TM3
u polju Depth
SUKA 6.44
[zilar opcije
F.dil
FOn/wla iz
polja za
I1110S
dubine
257
45. Postavite pokazivac iznad vrednosti dubine. Drzec'i pritisnUf TM3. izaberite opciju
Edit Formula. k80 sto je prikazano na slid 6.44,
46. [1. pu!ja 2a IHlOS formula izabcrite spoljni paramt'lar Fastener Bolt Size sa
speciflkacionog stabla i unesjte '1.5 Kliknite OK. KreirJ se otvor. leao sto je
prikazano an slici 6.'15.

'-"'w,,,,,,

tm """'"""'"
fJ 'OJ,.",",,' .'.T"
.h"""""

1-"""'"
--fij:::$t>",c<
ii">..!,,,,,,,,_,,,
l'
<0
C]) Izaberite parametar Fastener Bolt Size
Izaberite OK

SlIKA 6.45 Otvor je I:reil'rln.
Sada treba da kreirate vezu koja odreduje polozaj Olvora u oJnosl1 na sa odlivka
Nastavite rad koracima koji slede.
258
47. Kliknite ikonu koja se nalazi II proZOrLl Hole Detlntiol1 (Ila [aj nacin,
aulomatsld ulazite II okruzenje za skiciranje i izradu profila olvora). Pronadite
element lipa otvora unutar speciflkacionog stabla i tela Jvlachined Hole. R,lsirite
evar da biste prikazali granu sa geornetrijorn koja eentar otvora, kao sto je
prikazano na sliei 6.4G.
48. Kreirajte ogranicenje lipa J1odudarnosti izmedu centra o{vora i
spoljnareferencirane osne Iinije. kao sto je prikazano na slid 6.47.
49. Kreirajte lri dodatna otvora unutar tela Machine Holes. Pabrinik se da kreirate
ispravno ogranicenje u odnosll na oJgovaraju(:u omu liniju da biste zaJriali
asocijativnu vezu,!<ao sto je prikazano na slid 6,48
ROBUSTNO i\-1ODELIRANJE
-"..
Centar otvora
SLlI(A 6.46 GralJd specifihl,;iorwg 5111blll /wja sddrii CCllIar o/!Jora

i:l'''' .. , .. "'"' ,_, <- "'.
Iz"nf'nre centar kruga

(]) Izaberite ikonu
Q) Izaberite opciju Coincidence
W Izaberite osnu
SlIKA 6.47 Ogwllicenje lipa podwlilrJwsti
:]
"
('
159
t
'-
"",,,, .. ,
-;-"" ..
..
"" .
t
"-"'"' ""
. .g w.O',>,''''''
'# "r'w"",

Tela Machined Holes

1-"")'

g,"" ,

Otvori 2, 3 i 4
isti su kao j otvor 1
1-

,i .. ","
Konacni sklap na
konfiguracionom stablu
/

f;;::.:::"""
fii':::::;'""

SliKA 6.49 Slndaure nil specifilulr:iol1om stablu
260
..
Q
50. Sklopite tdo :\-Jacllil1cd Holcs sa tclom Hcsulr of Total Casting, pa, u sldopu zavl'sne
operacije, sklopite tela TO/<l1 Curing sa podrazumevanim telom
Daile podrazumevanom tell! illle Total Machined Part. !(onacna struktura
specifikacionog slab I" uebalo bi da izg!eda kao na slici 6.49
Otvori Sll sada ograniceni u odnosu nd osne linije sa obradenog deb Osne linije sa ovog
deb povezane su S3 animil lZ odlivka. Alw sc osne Uniit ikada pomcrc U okvim odlivka,
ispupcenja na odlivku i otvori na obradenom dd\] pomerice se zaiedno sa njima 01:0 se naziva
inteligentna asocijativnost,
Zaldjucal<
Ugradivanje flcksibilnosti u modd je kljucno za uspesno izvocicnje promena na modelu i'vJnogi
od !<oncepata 0 kojima je bila reCi u avom pogla.vlju pmz;])\! Ll.vid II nacin za izradu flcksibilnih
model a, l\lodel i orgiwizacija procesa modeliranja, kao i predvidanje potencijalnih promena
predstavljaju aspekte SII koji moraju biti razmotrcni II okvim bilo kog prajekta.
Pitanja "vezana" za kompletnost elemenata i upotrebu ogranicenja posebno su znacajna na
pocetku rada na projcktu (11 konceplualnoj fJzi). Primer strategijc koja je U QVOITl slucaju
pogodna podrazumeva izbegJVilnje detaljne definicije e1emenata i postavljanja gotovih
elemenata koji se pozivaju na viSe dmgih i[i tda pre 11ego sto se sa vdikom
dozom sigurnosti maze odrediti njihov kon3can poJ,:)Zaj. To omogucava modelu dJ buck !ito
fleksibi[niji da bi odgovorio na "izazow" koie postaVltrrju zahtevi za izmenama; mogle bi, inJce,
da 51" zahtevaju znacajnije in1ervencije nJ modelu \l vidu dorade (Hi, cak, pOlJovne izrade).
OVJj tip ugradene fleksibilnosti lakode omoguCava dJ uprav!jate postoiedm e!ementirna, U
odnosu na kasniie kreirane ekmente, II bilo kom trellutku procesa modeliranja. Kombinovanje
ove stralegije fleksibilllosti sa tehnikarna kJO sto je llpotreba paramelara, formula i stepella
asocijativnosti, lIZ dabro plan za tnodeliranje, proizvodi modele maksimalne
robllstnosli. Svi faktori koji su istrazivilni u okviru ovog poglavlja uticu nJ kvalitet modela i na
robustnost njegovog prilagocbv;mja i menj;mja
261
262
1.
2.
3.
4.
5.
Zbog (ega je podeb moJe!a V,,1:n<1 2<1 kreiranje robustnih modd,,?
Koje su dobre strane prismpa prema kome se II pocetku kreiraju jednmtavni
modeli kuji "sazrevaju" tokom vrelllena!
Sva geometrija mOfd da bude pOlpuno ograniccna da bi bio kreiran robustni
model - t:lCrlO/nclacno?
Zasto je vazno ispitivJti fleksibilnost modela za vreme procesa kreacije geometrije
urnesto na kraju tog procesa'i
Da li je bo!je menjali postojeee t'!emente rnodela, ili jednustavno dodavati nove
sJojeve geornetrije povill njih!
6, Zasto je imenovanje eJemenata vazno pri kreiranju veza iZlIledu rnodelil?
PQGLAVLJE
Sl<up paleta alata
za izradu iicanih i
povrsinsl(ih elemenata
Uvod
___ lU
OVOM POGLAVLlU UPOZNACETE SKUP PALETA AlATA ZA lZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH
ELEMENATA, KOJI OMOGUCAVA DA SE U BILO KOM TRENUrKU KREIRAJU ZICANI I
POVRSJNSKI ELEMENTJ, KOJI POMAZU PRJ JZRADJ ZAPREMJNSKIH MODELA I DOOAJU 1M NOVI
KVALITET. OVI ELEMENTI PROSIRUJU MOGUCNOSTI ZA IZRADU MODELA BAZIRANIH NA TEHNICKIM
ELEMENTIMA I OOPUNJAVAJU SKUP PALErA ALATA ZA IZRADU DElOVA SA STANOVISTA HIBRIDNOG
PRISTUPA MODELIRANJU, BAZIRANOG NA KOMBINOVANJU POVRSINA I ZAPREMINA.
OVAJ HIBRIDNI PRISTUP NUDr PRODUKTlVNO I rNTUITIVNO OKRUiENJE ZA MODELIRANJE, U
OKVIRU KOGA SE MOGU RAZRADlVATl I PONOVNO KORISTITI METODOLOGIlE ZA PROJEKTOVANJE I
SPECIFIKACIJE. RAZUMEVANJE OSNOVA "VEZANIH" ZA KOMBINOVANJE ZICANE, POVRSINSKE J
ZAPREMINSKE GEOMETR!JE JE PRESUDNO ZA KREIRANJE ROBUSTNIH MODElA. OVA FlEI(SIBILNOST
TAKOf)E OMOGUCAVA UGRADIVANJE NAKNAONE I lOKALNE 3D PARAMETRIZACIJE, KOlA POMAZE U
OSTVARIVANJU ZAMISLI PROJEKTANTA.
Ciljevi
U ovom poglavJjll bavimo se sledeCim temarna:
metodi za modeliranje
moguCrlOsti za rad sa puvcsinama II programll CATIA VS
ziCani i povfsinski te!1llicki eierneilli
operacije vezane za ziCdne i povfsiml<e e/emente
(ATJA Vs
Metodi za modeliranje
U sledeCim odeljcitr1f1 preds\<lvicerno rnetode Zil modeliranje - oni ObllhV<lt;]ju 7-ilprcminsl) (wlid)
modeliranje, povrsiosko (surface) modeiir<lnje i hibridno moJcliranje, koje podrazumeva
kombimciju prethodnfl elva.
Zapreminsko (solid) modeliranje
Sistemi 7.a zrlpreminsko (solid) tnodl'lir;mjc !lostali su \'eoma poplllilrni II poslednjih desetrll<
godina. Ovaj prist up projektovanju delava 11 milsins\vll je relativl10 jednostav,lI1; pri njernll novi
korisnik moze veomil brzo da se osposobi za kreirilnk jcdnostavnih modelil i l110dela srednje
slozenosti. Tennin z,lplemill.\)w m()ddirtlllje odllosi se fl,] postllpak pri kome se delovi kreir<1jll
kombinacijom zapreminskih objekatil ,iii tchnickih dnnenata drl hist' dobio 3D tTIilsinski deo
Zapreminski rnodeli lIlogu se dobiti dodavanjem, iii uduzi!l1illljem primitiv;), kao sto su Ieupe,
torllsi, sfere i cilindri. Zapremillski modeli till(Ode se !llogu !erei]';!ti upotrebolll 2D skicirilnih
profilil za kreiranje tehnickih demenilta, kao slo Stl d<struzije, "diepovi", osovine, "rebra" iii
dementi tira lof!. Dva oSllovna tipa sislcilla za solid modelirallje Sli sislerni u ko;ima so2 modeli
dobijaju l<onstruktivnom geoll1etrijom elementarnih tela prirnitiva (Constrllctive Solid
Geollietry - eSC) i sisterni LI kojilTlil so2 tnoJeli dobijiliu gl'ilnicnom prezeniadjuill (Boundary
representation" B-rep).
Snagil zaprelllinskog llloclf'Jiranja z.wisi od toga koliko se jednost<lvno neki ohjekat rnoze
definisati kombinacijorn r<lzlifitih ohjek<lta d.1 bi bio kreiran zeljeni oblik Posto jr kOIl.1cni
model 3D zapl'emina, iii evrsto telo, e1ementi model;) mogu biti asocirani (pove'Lani) jedan sa
drugiin (\;1 bi bUrl prikazana topologija modela. Gotovi telllli(,ki e1ementi, kao sto so clementi
tira thickness, draft. iii fillet, dodaju se kao d02talji da bi se llMlngradin zarH'fIJinski model
Upo!reba parunetarskih i asoeij;Hivtlih llJodela ornoguCava bt20 i jednostavno D.zurilallje
gfOntetrij5kih ogrilnicenja u okviru rnocida. IYkdutilll, ako se Zil modcliranje odreckllih slozenih
oblib korisle elementi koji saclr7.e sarno {)51l{)VIlU fllnkcionalnos!, olmhvacenll elemelltimCi lipa
pCld, pocket, shaft, rib i Joft. iav1j.lju se i odredflla ogranicenj,l. Programi Z(l 7ilfHerninsko
lIlodelirallje nisu najpogodniji za lad sa sJozt'nim geometrijskirn obJicima. kan sto 5U sJobodne
(free-form), skuJpturn02 OVrlkvi oblici st! vrlo vazni prj luciranju proizvoda pred knje se
postildjajll visoki zahtevi \J pogledu eslelike, iIi ergOtlmnijf
Povrsinsl<o modeliranje
Povrsinsko modeliranje korisno je za dizajllere knii zele Uil Jueiraju sk\lJpturne ohlike. povrsine
velikim prom02nalllii zakrivljenosti i koji imail! potrebu za ve(i[]] nivoom j<ontrole Had spoljn"
im povrsinama prnizvocli1. Neke nblike je pr<lkticno nemoguce Opisilti upotrebom isldjuCivo
z.1preminskih riemen;Jla (na primer, ekstm:oiia i "dzepova")
264
I
!
!
,
SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU I!CANIH ! PQVRSINSKIH ELEMENATA
Elementi bazirani na iicilllOj i povrsinskoj geomelriji lwriste se za krein1l1je niZ3 elemenata koji
Cine "opnu" model a i koji model fJ5tavliajll na njegove osnovn02 obI ike. Povrsinski elementi
mogu se kreirati nil ist! naCin kao i zapreminsld (nil primer, ekstrudiranjem, rOlacijom, kretanjem
po putanji, presvlacenjcl1l prafila, popunjavanjcm i zaobljavanjem), iIi na OSnOV1J niza
potpornih krivih.
Kreiranje povrsin3 na osnovu krivih sadrii u sebi ttl prednost da se moz.e kl'eir<lti prakticno bilo
koji oblik. MedUlim, losa stf'JIla ovakvog proU:Sil je da on ohic-no duze traje od uobicajcnih
Povrsinsko modeliranje lakode iziskuje visi /li\'o rEumevanja geornetrijske hijuilrhije kOlltrolnih
krivih, kOnlrolnih tacab, tangentnosti i zaluidjenosti, cvorova i lciinskih koefitijenata,
odsecajuCih krivih i jos veceg broja kOl'lccpata. Stavi&e, da bi se ovi deme.nti spojiIJ tako da Sf:'
dobijc odgovafiljuCJ model, pOlrcbne dodalfle operilcije. LJ tabeli 7.1 dat je uporedni prikaz
zapreminskog i pov!sillslwg rnodeliranja.
taUelH.I: Up.redn; pHlcauapremmskcig I powiinskog modeliranjll , ,
Zapre"!.insko __
Jednostavnost upotrebe i lIcenja
Para metriza cij al asoci jiltivn ost
Brza kreacija elemenata i azuritanje
istorije model a
Dobra Zil izradu osnavnih, dobra
dermisanih modela
Hibridno modeliranje
povrsinslw modeliranje, ____ . ___ __
Sposobnost delinisanja i kreitanja slozene
geolntlije
Sposobnost rastavljanja model a na osnovne oblike
Brze kreiranje i definicija slozenih modela
Odlicno za kreiranje esteticnih modela i
slobodnih formi
Hibridno Illode!ir<lnie je termin koii se odnosi na kombinovanu priltlenu zapfe.minskog i
povrsinskog modeliranj''). On predst3vlja "spregu" upolrebe zapreminskih
demenata image alilta Zil kreiranje j menianje povrsina. Na ovaj na(jn Sf:' kombinuju dobre
osobinc oba pristuopa illude lllogucJ]osti neugranicelle kontro!e nad muddom. Modeli mogu
da sadrze tradicionalne zapreminske clemente (1,;10 sto su elementi tipa pad, pocket, hole, rille"
iii chamfer), zajedno sa otvorenim slnlpovima, ili telima saslayljenilll ud krivih i rovt'sina
Povrsini:' se l1logtl dod<lvati, uklanjati, iii 2amenjivati. Cimc so2 dobij<l dodalna kOfltWla /lad
mode!otn njihovorn interakcijotTI zapleminskim elemcntillla,
265
-
Ovi povrsinski e1ementi mogu da budu p-ararnetarski asocii;nivni i spojeni sa zaprerninskim, II
ciljll ostvariivanja zamisU projeklatlta. Ta tehnologija nlldi novi pristup projekotvanju,
podrzaviljuci izradu ,lol.enih povrsina slobounih oblika preJ koje se postavljaju esletski i
ergonoInsld zahtevi. CATiA V5 nudi spoj n;\jboljih osobina oba pristupa lime slr) modellIl()ze d,l
sadri! i zapreminske i povrSinske clemente koji su neprimetno spojeni zajednickim korisnickim
o!cruzenjem i arbitektufom. OVJj hiLriJni prislup kombinuje brzinu i jednostavnos
t
upotrebe sistema za zapreminsko JIlodeliranje sa Hloddiranje povrsina.
Mogucnosti za rad sa povrsinama u programu CATIA V5
CATIA V5 nudi neJmJiko n<lrnel\skib SkUPOVil pall't<l ;\latc\ koji koriste za zicano i pOYfsinsko
moddiranje, 7.avislJo od nivoa slo2:enosti ll10Jeia i funkcirJnalnih zahteva. Najistaknutiji oel
njih su:
., Wireframe and Surface (Skllp palela alata za fad Sa kriVan1a i povrsinarna)
$ Generative Shape Design
FreeStyle Shaper
it Automotive Cbss 'N

" lako CAliA V5 nudi potpun skup funktija Ia modeiiranje sloienih povfsinil, namera nam je da II ovom
poglavlju opisemo samo osnovne funkcije Zil izradu krivih i povrsin(J, u cilju nadogradnje mogucnosti
zaprerninskog modeliranja. Napredne tehnike za rad sa povrsinarna nisu tema ovog poglavlja,
Simp paleta alata Wireframe and Surface
SImp fJaleta ,data Wireframe and SuriJce, koji se poziva pomocL! ikone \Yireframt:: zmel Sllrface
(prikazillle na sHci 7.1), nudi llWgLlCilosti za kreiranje zi("ane ge.ometrije (!intj;\ i kri\'ih) i
mogucnosti za kreiranje povdiJl<l. Ow OsnOVil(' povrsine kreiraju se ekstrudiranjern, rotir;Uljelll,
presvlacenjem, pOPllnj;wanjem j kretanjern po putJnji. Namenrl Clvih elcmenata je da dopllne
zapreminske elel11ente i u sadejstvu sa njima obezbede vece lIlogucnosti za modeliranje. Funkcije
ovog skupa paleta alata neprimetno :;12 preplicu sa funkcijCllflJ skupa paJcta alata za kreiranje
delova,
SllKA 7.1 Jlwna Wirejiilllle lind S!lrj,lCe
266
SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH POVRSINSKIH
Skup pal eta alata Generative Shape
Simp paJcta a!ata Generative Shape Design, koji 51" ai,(ivir'J PUlllOCU
Design (prikazJne na slici 7.1), oblillVata fl1!lkcn<.' i komande ko)( nudr I skup.
Wire.frallle and Surface. OsimlOga, ova) sl,lIp pait:l<l alaw nudl I dod,llni alata za krenilllj<' I
rnenjanje povrsina ko)e se koriste prj IIlodeliranju slo:!:enijib oblika. Ovaj
alal<1 poma<,:e da kreirate naprcdne ob)ike, ito upotrebulli alata za kreiranje J JlH'.n)'Hl)t' Zicalle 1
povrsinske geomelrije
SliKA 7.2 J}WIJIl Gmeralive Shape DC5igll
Skup paleta alata Freestyle Shaper
Simp palela alata freestyle Sh,lper, koji se aktiviLl POIllU(U ikone I:rcestyle. Shaper (prikazane na
siici 7.3), prcdslavlja potpun simp alala za kreiranje i menjanje obhka
(frce.form surface) i oblika_ Pomocu OVJb alata mugu se krelrau povlSlne na
skupa skeniranih tablka, iIi intcraktivnim 3D radom na slobodnim fortllama. Raspo.lozlv\ 3U J
alati za anali.zu i Jijagnostiku u rea!nom vremenu, pomocll Iwjih 3e mogu proVt'fllJ kvalnet
povdina i Ililcin njihovog meduJejstva,
SlIl<A 7.3 /}wniJ S/Jilper
Simp paleta alata Automotive Class 'A'
Skup palela alata Au(()motive Class 'A', koji se akrivira POJllOCU ::\.
(prikazane na s!ici 7.4), predstavlja specijali.zuvan modul, n;lJnenjell kreaO).l SpOIJlllh \ unutraSll!lh
povrsina ilUlOlllobiiske karoserije. Ovaj SkllP pat eta alata kombirlllJl' GencHuw
Shape Dcsign i Frees!yle Shaper i preJslvlja sImp Jlata klast: narneJljen luadl J mClljanjU
povdina visokog kvalit('.la kakve se zahu:vaju u autO inJustriji.
SlIl<A 7.4 Ilwna tI.lIiVIIlIJliue Class 'Jl'
Zicani i povrsinsld tehniCl<i elementi
u (lvom odeljku iSLfazujemo funkciollJlnost progr<lma CATIA V5 odnosi na rad sa
i povrsinskirn element"mlJ. Referenmi element), projekcije krivlh, knve oa presekll povrsl1la J
267
CAliA Vs
razliciti tipovi krivih SL1 neke ad lema 0 kojimil. ce biti reci pri obradi lema posvcecnih iicilnom
rnodeliraniu. lJ okvil'u odgOV<lrajllre teme bili r<l:tlTlotreni raz]ieitj tirovi povrsinsldh ejemenilla
SliKA 7.5 Palela <lidta Wire(rilme
Wirertame m
Linijil
fatka
SliKA 7.6 UefCI(,l1lni eil'll!l'Illi
Projel<dja krive
Zicani elementi
P,lie\(l alala Wireframe, koja ie prik<'lz<llhl na sHei
7.5, olllogllcavil kreiranje konstrukcionih
eiellwnata i krivih ullul;u model;! Ovi elementi
nisu skieirani, a kmiste se za kreiranie
referentnog skupa objekata koji pom<lzlI pn
kreir;lIlju ,inzenijih povrSinskih dernen,lt"
N"I
'
Olll"llrl
Kada se zihlni. iii povrsinski elementi iniciraju prvi
put, CAliA V:; ;111tomalski len'ira olvoreno telo
uflutar stabla, koje 5ildrz,j ave
demente.
Referentni elementi
Tacke, Iillije i [Clvni sp'Jdaju II referentne elemente
lwji 5e mogu lnirir<1ti 5<1 pakle alata \Virefrilme,
prikazime nil sli[i 7.6, Ovi dementi se koriste kClo
I'omoc pri kreimnju zilpreminskih i povrsinsllih
elemenata, \l riij\1 potpunijeg ostvilrenjJ
projekl<1ntske ZJlllisli. Ovi elementi se obicno
flilbze Ufllliar otvorenih telil nil specifilGlCionorn
sli1blu. Poglavlje 4 saJrzi vise informacij<1 0
referentnim eletnentima ti[1il l<1eke, jinije i ravni
1<00n,ll)lli! Curve Projection, kOj,l ie prikazem<l n<1 slid "1."1, projeklllje jed,lIl, ili vise geornetrijskih
elernenata (tileak;" iii l<rivih) nil pOVrSillll. Tipovi I'l!(!jd(ciie mogtl hiti 1l00maino l\,l povr.sinll i
Juz izabrclllog praVGI. ](;JO poddk<l elernentll koji plOjeklllie, maze se korislili ios jec13n
element, koji pornaze prj projel((OVClnju. Aleo lilf.Ilil projekcija ne rnoze da se lereira, mozete
izabrati opciju kojom se \ueirJ plOiekci;a kO;,l je njena najblizil aprol<sim<lcijrt
Okvir 1.<1 dijalog Curve Projection nudi rilzliCite opcije Zil izravnavanje, ill pover<lvan;e glatkosti
juivih kClda se one projekluju n<1 viSe medusobno spojenih povrsina, Ove opei;e odreduju oblik
prelaznl' krive 11<1 preseku povrsil1s]<ih segmenat<l. Vrednost devijilcijl' prelilznih krivih Sl' lrtkode
moze podesiti. time se postize viSi nivo upravljivos!i 0\'0 je nClrocito vaino pri kreiranju
povrSina klase 'A', kakve se \mrisle II auto Industriji
268
SKUP PALETA ALATA ZA [ZRADU ZH'.AtHH I PQVRSINSKIH ELEMENATA
SlIKA'7.7 K(l/IlIllldil Ctllve Pn1jcclioll
Prvi element
Pravac
SLiKA 7.B Kmllrllldil Curve Intersectioll
Na{'oJJlt'llrl
Kriva u preselw
povrsina
,",'- Komancla CU[,H'
l; Intersection, kojJ
je prikazana na slici
7,8, krejra krivu
nastaJu \l prescku
dveju povrsina.
Na preseku krivih
moze sc dobiti
,I
kriVil. iIi tacka.
['resek povrsine i
zapremioc dela
lTloze proizvesli
kriv\l, iii povrsinu.
l'ovrsine moraju u potpunosli sc seim da bi operilciia Curve Intersection mogla dil sc izmi.
269
CATIA Vs
Komanda Circle Curve
Kom,lfIda Circle Curve, prikazana n,l sHei 7.9, kreira 2f) krivlllcruzrlOg oblika van okruzenja za
skiC:iranje. RazljCite opcije za kreiranje kruga obuhvataju Center and Radius (Centar i
poiupreenik), Cenler and Point (CentM i taeka), Two Points and Hadius (Dve tacke I
poluprecnik), Three points (Tri Bilangent ilnJ Ibdius (Dve tangente i po!uprecndz),
Bitangent and Point (Dve tangente i tacka) i Tritangent (Tl"i tangent!:'). Operacije Zil J\\zinu luka
i postavljanje pocetne i krajnje tack!:' pruzClju pllnu kOlltrolu nad kreacijom ovog element".
Centar
Kriva na pomocnoj povrsini
Pomocnl element
SLJKA 7.9 Konwlldil Circle Curw
Komanda Corner Curve
KOlllanJa Comer Curve, koja jt' prikClzana na slici 7 10, kreira Illcnu ugaonu krivu izmf'Ju (\v,\
elemf'IHa.. Prj heaciji Sf' nucli vise rnogucnostL izrneuu kojib se bira zelje.na. Opcija Trim Elt'menls
lludi rnoguCr1lJst odsecanja koriscenih krivih, nClkon kreiranja lucnog elementa.
270
SKUP PALETA ALATA ZA IZRAOU ZICANIH
Element 1
'. J .
".',
Pomocni element
SlIKA 7.10 [(,)1)1,111<1,1 Conwr Curve
" Komanda Connect
____ __ ''::.''. ____ , Curve
........ .Jil'
.""",p:::;:;;-----------:3
SUKA 7.11 KulIl,Jrj,LI COllneet Curve
lJpatrebom i,mIlande.
11 Connect Curve, koja jf'
prikazanil na sJiri 7.11,
maze 5e kreirati pove
zujul'a I(]iv<] izmedu dve
lack\:: Na pOLeil,u, iii Ila
kraju krive mogu se
z.ldati icijeni llslovi
"vezanj" za tangcntnost,
iIi zakrivljenost
(krivinu). Takode st'
maze zadati zategnutost
lJ prelazne krive (opcija
Tension), ('I me je
omogucena doda!na
kontrola njcnog oblika
Dodatne l1logucnosti za
kontrolu nude Sf' kroz
opcije za odsecanjc
krivih i poddavanje
pravca nastanka
prelazne krive.
271
(ATlA Vs
Komal1da Connect Curve ne moie se karistiti na vise od dve tacke. Aka ielite krivu koja prolazi kroz vise
tataka, koristite kamandu Spline Curve.
Komanda Spline Curve
Komandom Spline Curve, kOjil je prikilzilnililil 7 12, Ineiril se kOlllinucln<l kriva tipil spline,
krnz slwp ad dve, iii vise ta(\lkil. /;]visilo od polo:':iljil tilblkil, kriva rnoze hiti 2D. ili 3D. Tilcke se
mogu dod<lvilli i oduzilllilti upolrebolll okvir,l Zil diiilloy, :ipline Curve. 1I svakoi od ta(';1I,(I t<lkodl:'
se mogu kontrolisati tilngentnosl, k!ivinil. iii z<ltcgnulOSI. Kriv<l Sf' moze aulornillski ziltnnili
Idik()m na dugllle Close Spline
Kriva tipa spline 7
J/ /
.... "k t;;4}

SliKA 7.12 f(alllollr!il Spline Cunw
Helikoidna I<riva
I CTM
! 5' .. ",,,,.-.,,,,,

@ti'fi" t
12liE9-":=._ ::II!l
-n T.n.rim. oi";;;,""" Dir_ Q
Komandom Helix Curve, koja je prikazana nil slid 7.13, automatski Sf' kreiril helikoidnil krivil, nil
osnaVl! kontrolnog skupa aprilmetafa. Neki oel ovih parame!ilfa su kOfak (pilCh), rotacija
(revolution), visina (height), poJllprecnik (rildius). orijentacija (orientation), pocclni Ug,lO
(starting angle) i zilvrsni ugao (stopping angle). Takode st' maze definis(lti zilkonitost na osnovu
knjt se lueira heJikoidnil kriva nelineilrnijeg obJika.
272
f
r
I
l
SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH ElEMENATA
SLII<A 7.13 /(0111(1n()I/ Helix Cunw
SliKA 7,14 [(nnlllnlil1PoiylineCtlTI'C
Komanda
Polyline Curve
s. [(ornanc!om Polyline
Curve, knjrt Ie
'7 pril,dziln,l na slici
7.]4. kreiril se l(Onti-
:i
f.
nudna kriva Sil5tk
vljena oel nl7,a
linijskih segrnen;l(il,
l((lji prolaze kroz
;; elve, iii vise t"c<lb
I i
r
MJ,,",""
ZilvisllO od poJozaj<J
tacilb. kriV<l moze
biti 20, ill 3D. U
okviru ovog clemf.'-
nta tacke se clod,lju,
ili oduzim"ju. U
;ivakoj oel t(\{;lka
moze se t"kode
df:'finisilti polupre-
enik zaobljenjil.
KrivtI Sf:' automalski
ztltvilra kJikom ntl
dugll1e
Polyline.
Clost'
273
CATIA V5
Povrsinsld elementi
hilt! ;, xl

II1I1
Fill povrsinski element
Sweep povrsinski element
offset povrsinski element
_ "'" Sferni povrsinski element
L ________ .. Rotacioni povrsinski element
.. Ekstrudirani povrsinski element
SliKA 7.15 Simp pdler,/ tlhlt,/ Zll iZl"luil! tJOIJlsillti
Simp pal eta alatel za izradu povrSilla.
koji je pribzan na slio 7.15,
OOlOgllCaVJ kreiranje povrsinskih
ei.:menata 11 okviru modela. VeCi Jeo
(Jvih elernenata pruhociJlo
skiuranog prof!la.
EI{strudirana povrsina
Komandoll1 Extrud Surface krcira se
pravolinijs!<..i ekstwJir,lIla povrsin",
na osnovu postojec'eg s!;:iciranog
profila. Ovaj profilmoze biti olvoren,
ili zatvoren. Podrazumevani pravac nastanlta e1enh'nta /lorrn<llan je na ravan profila. Medtllim.
moze se izmeniti i definisaLi upotrebolll nekog pOlllocnog e1emenla (krivc ili ravni). StIler
nastanka elementa se moze izmeniti, a mogu se zadati i gran ice za ekstruziju II svakom oel
StIlerov;l. Na slid 7.16 predstavljen je primer ekstrudirane povrSine.

:..J",,,,"

Ekstrudirana povrsina
Rotaciona povrSina
2D profil
SliKA 7.16 EJmrudimna pOlll'Sirlll
Komandom Revolve Surface kreira se rotaciona povrsina, na osnovu p05tojec:eg skiciranog profila i
izabrane ose rotacije. Profil moze biti zalvoren, iii otvoren i ne sme da preseca osu rotadje. Ugaone
gran ice mogu da se konunlisu u oba smera II odnosll na ravan profila. Na slid 7.17 prikazan je
primer JOtacione povrsine.
274
SKUP PAL ETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH POVRSlNSK1H ELEMENATA
... . . ................

2D profil
Osa rotacije
,
SI.IKA 7.17
RO/lu;iOllll
... ........ - .... -... "".,_" ... "". .. ill"."'.W.M. Sferna
",,'" ;'/'-, /SI'4-?! povrsina
Sferna povrsina
t
Centar sfere
SliKA 7.1 B S[errw pOllrSilla
K.om<lJ1(brn Sphc
- II: Surface kreira
iZ
se povfsi-
na nil osnoVu
2Mble ta(j(f' Da
bi definis,oo
ovaj eklllen!,
pCltfebnd i OS;l
rotilcije Takode
Sf' mora Jefini
sati i poluprecnik
sfele. U wa (etiri
kvadr,lOt,l mogu
ce je konlrolisati
ugao prostir<lnj<l
sfeme povdine
275
CAliA Vs
Komp!etna sfera moze se brzo kreirati klikorn na ikonu Sphere. koja se nalazj uZ ok-vim za
clijalog Sphere Surface. Na slici 7 18 prikazan ie primer sferne povrsine.
Komanda Offset Surface
Komandil Offset Surface kreiril povrSinu cije se sve !acke nalaze na podjednakoi p;nalelnoi
uda!jenos!! oel jednog. iii grupe segrnenil!iI. Povrs!n;] se rIwnja upotrehom okvira ZJ
dijillog Offset Smfilce_ Dodatni e1ementi se rnogll dodavilli. ili oduzimali iz skura povezilnih
povrsinil. kild<l nije rnoguce I<reirati povrsinu na osnovu citave grupe, Moze se kreil';]l! i vise
ovog lipa islovremeno izbororn dugmela Relll'll( O/Ijca lI{ier OK. Na slici 7.19 prikilzJo
je primer povdine tiPil offset.
. .. >"... . ' ..
3:,_.0,10.. :-"',
Povrsina tipa offset
Osnovna povrsina
,-J f) 3'@#!)f-!N<i)i,W'g.1'! !fill @grgy';g\'(jd!ii',! .
r".""'", .. "",."''''''." .... ''''.,, .. '<-'.-' ',_ ..
SUI<A 7.19 POl!rSil1d lipa ojjJct
Povrsina tip a
J(OIIlilndom Swept Surface kreiril se povrSina kojilll(!staje kretanjem profila du:?: krive vodi]je. OV;]
oreija dozvo!java upotrebu skiciranih profilE!. Dodatna kontro!a oblika ovog eJementa maze se
posti(j prirnenom druge krive voddje, krive "kicme" (spine curve), iii kontrolne povrsine. Polozaj
izabranog pmflla moze se strii<tnije kontrolisati pornocu parametJra za pozicianiranje pmfila. Na
slid 7.20 prikazan je primer povrsine tipa sweep.
276
SKUP PALETA AlATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH HEMENATA
SLIKA 7.20
Povrsina
tipa sweep
SliKA 7.21 Povr.iil1l! lipll jill
Povrsina tipa loft
Kriva vodilja
(guide curve)
Profil
!spunjujuca povrsina
-

Tipovi profila
I
" <J
pOVlsinr. tipa fill.
Korn<lndom Loft Surface kreira se "presvucena" povrSina kretanjem uve, iii vise favanske profiloe
hive dui izraeunate, iii korisnicki definisJne "Jdcme". Vec'a kontrolil obliJm rezultujuce povrsine
277
CATIA Vs
rnoze se postid upotrebom dodatnih vode6h krivih, U ovu svrhu fIlogll se koristili 'I opcije 'La
!contralu langentnosti. spre%C!nja profila i postavljanja granica. Na slid 7,22 prikc1zelfj je primer
pov,sine tipa loft
.. .. N.1PlJlllil{lU Krajnje
,_ J' ""I 00..<;1' '':' ." tacke svakog od
/ ... q rnogu se promenJti

(, [zborolll bd() ko)<:
.-/ " ::!< druge t;lcke n,l krivoj
';;
/'; i/ presd;il.
(B ," '''", " t Komanda Blend
,//,' ?' Komandom Blend
: 1 _ ,- - :_, !;seirase "prelivaju(,\'"
, I' povdina 'rLmedu dw
/' ' ,,,.d,, izabrill1e hive. S-l
Presvucena I
Presek 3 _ ""__ momenl\! 17"lbl,ltl
i J c.""'" !\.!1 ,!llO )edna 0.1 [V1U
..L.E!!LJ" C',""" f!cWFJ "" Zil sVdku od kfJ\lh
.;", moze se 1nbldll
_-:ce_,'_" ,,',:I ,"-II J)omo(na strdlllL<l dd
SliKA 7<22 Povrsinu tipa loji
bi biLl obezbcdcna
',' 1 kontrola tang(:ntnosli
I" ' , i krlvine_ Zategn!llOSI,
Podrska blend spre/.dnje i kriljllja
elementu Blend kriva lafka Sll pawrnelu
cijom upo[rebom se
rno?,e ruslici jos visi
SLIKA 7.23 PovrSina tipa blend
278
slepell Iwnlrok obli'
ka [.ozultujuce p{)vfsi.
lie Na sliei 7.23
prikazan jt.' primer
povrSille tipa blend.
SKUP PALETA AlATA ZA ZICANII-t POVRSINSKIH ELEMENATA
Operacije "vezane" za zicane i povrsinsl(e elemente
Operacioni dementi namenjeni su rnanipulaciji vee poslojeCim zib1flirn j povrsinskirn elementirn<l
Ow opt:f'dcije, kojima se S,l paletc "lata Operatiuns (prikazane na she! 7,2'1), be!tie 1I
okviru specifil(acionog stabla i rnogll 11 svakom uenlltku plorneniti. U oddjcima !coji
predstavicemo faz1i(jte kalegorije ov'lh Opcldcionih ekmen;\IJ.
[.tl'f!fi,\jj,i,b

EblfilpoiJcija iiEI
1-" ",001'''1'
i
Operacije Join i Healing
1I sleddlll1 odeljcim,l b(lv](:e!Jlo se
operacijamJ SpJj;l!lj.1 (join) 1 "ie-'f::Uj,l"
(healing) Ow opeJacije ubulll';Jlaju
spojeve, "k('enje" povrsirn, POlllSl<l-
VJllil.' odsec:,!)ja i !<lsld.lp;;;lj.:
i

liili r
S ,j "n e \ m I :9; SX" IIJIlJ" operacija Join
, P J) I -"pill I AllllO prd:,i-:Jvdllje
I (lOin fflm " J' Opf::racijil JOill ulHo/:,ubva
I J-.- Prornefla H'JlllOg
I,.. (Healing) ,l::. ,vise llezClvi.'>nih elt'me(l,lt<l (luivih, in
\
1' (Untfllll) povrsina), koji se, ndiwll toga,
RaslJvljclflJ'"
trdiraju kao jl.'dan dement. Flemenl!
ll10gu dodilVati i odll2irn,lIi iz
zeijenog s!;upa, IlZ stepcn
kOJltrok p!imenom opcijil koje
SLiKA 7.24 Palew Ii/ala Opemliol15 Ilalaze II nkvint ;"-;,1 diialog Join
Zavimo od izabranih e!etnenala, mogu se pojaviti i dodatni demcnti, Kvalitet spojenih eic(l1enata
moze se kontroJisati pomocLl opcija za tangenlnml, pOYeziv,\[)je i ud,djenost spajanja_ N.l sljci 7,25
prikaz;\n je primer upcracije Join.
Operadja
;"T Healing
!lvezana" za
Povrsinski segment 1 ,1';',;::1 povrsine
:1
Sav na spoju
SliKA 7.25 OpertlClja loill
Dl",,,,
"""" '"

Povrsinski segment 2
Oper'-l(ija ['Iding
(Ll spoii
dve P0\,lS'ulC po
njihovoj pl'esdnoj
krivoj_ Osim toga,
on,\ poku'LW.l da
"deli", iii popravi
bila kakav zazor. iii
neravnornemost
koja postoji na
dodiru dYe
povJSine, Na slici
7.16 prikazan je
primer opefilcije
I-Ieai'lllg
279
SliKA 7.26
O{Jerllcija
"li'i'enjd"
POl'I.{in!1
(S(lrjacc
Ii('tlling)
CAliA Vs
Sav na spoju povrs'lI1a
Operadja Untrim
" ea
OpeL'Icija Untrirn vraca element koji je J-lodsecen upotreQOlTl operacije Trim 11 njegovo pocetno,
nepudsef"eno st<1nje, Nil slici 7.27 pril,azall jt' primer upotrebe oper;1(ije Unlrirn.
SLIKA 7.27
Operacija
Unlrim
280
Originalni element

"
t
Podseceni element
SKUP PAlErA AlATA LA ILRADU ZICANIH I POVRSINSKIH ELEMENATA
ftn,:I" ['DllE]xl, Operacija Disassemble
SlIl(A 7.28 O{H'I'IlCijll
Dis,!$.Irmble
Operacija Split
Operacij<1 Dis<1ssemble rastavlja krive i povrsine nast>1!e lIa osnovu vise
krivih, iii povfsina na S<lst<lvne delove, OVil operacij<1 je korisna kada se
radi sa gf.'ometrijom uvezenom iz drugog progrdITla Na slici 7.28
prik(lzan je primer upotrebe oper(lcije Disassemble.
Operadje Split i Trim
U sledecim odeljci[IJa objilsnjend jt' upotreba operacija Split i Trim
Ove operacije Sf izvoJe !lad krivarna i povrsinama
Operadja Split deli elemente (hive i povrsine) P0rIWCU preseenog elementa, Upotrebolll uped;)
Elf'mellts (0 R!'IlWl'f' i E!rll1('1lls to Keef-' omogm';JVil Sf' da se Zil vrcme opcraciie Split 7.adrz,e jecina, iii
obe sirane podeljenog dementi!. Ova operacija pri jednolIl pozivanju deli sarno jedan dement,
koristeci drugi, presecni elell1e!i1. Na slici 7_29 pribzan je primer upolrebe opcracije Split
Di"'1 L
Pre nego sto izvedete operaciju Split, izaberite anti stranu elementa koju felite da zadriite.
Presecni element
Element koji se deli

.,- -""' -. "'/..;-'"';--"- "-',,'- '
,s.'-<l ....... c,""'"""'....-""''''"'.'''''''''' .. I.'''.''!'''''''''''..".,,'''.,.'''''''.,'- - ,<;-, _______ 11'!l
sL\KA 7.29 O!Jelacija Split
281
Operacija Trim
Operacija Trim podseca eJeme!lle (hive i povrSine) nil mestu njihovag preseka. Upoueba opcija
ElellJalis w Rcmove i Elements to Ket!p ornogucava da se za vreme operacije Trim zaurie jeJna. iii
abe 5Ifane podsecanog elementa, Dugme Result Specijicillion omoguCava prograrnu CATIA Vs dil
autornals!i:i srnanji braj segmenata rezultlljuce pOVl'sine. ako resenje ne maze da se <lobije
urugacije. Na slid 7 ,30 je primer upotrebe opercl('ije Trim.
.. . ..."''''''''''''''''''''.:wn ..
_--: ::
't'-'
-:""'.'"

''''Nj,j irfflit ,
....
.f..- .
..: .... ;i:' %e_'9. OJ li +'y S:o!, .,r,,j.tl.Qi@
,, __ ,_ " __ '.
SliKA 7.30 Operllcijl/ Trim
Operacije el(strahovanja
U sJeder::im ode!jcima baviCemo 51;' operacijama d(stl'ahovanja Ove operacije obuhvataju
granicne ckstrakcije. eksuakcije stranica j zaoblj,lVanje povdina
Granicna ekstrakcija
Gfanicna ekstrakcija (Buundary Extraction) ekstrahuje, ili izvlaci granienu krivu na osnOVll
postojece ivice, iii stranire neke povi'Sine, Dostupne su i fazlibte opcije za prostiranje ivica, koje
odreduju da Ii se koristi sarno jednJ ivied sa grani(',ne krive. iii sve ivice. Na slid 7.31 prlkazan je
primer graniene ekstral<cije.
282
SKur PALErA ALATA ZA IZRADU ZICANIH I POVR5!NSKIH ELEMENATA
Ekstrahovana povrsina Ehuakcijd 5t1'a-
..,:! nice (LKe
r!-!
l l:XS1,dCI ion)
':i podl-azllmel'a
k1'eir,Hlje pnvisille
1tttt=.mW, 'lWi;:;I!J:B IIi,'
i ,: lld,OSl\()VUPOSW.
l
'ioE"'''''''!il!\V##i :!J Ieee 5tl,lDlle, lj
_ '
: W',O'"",."oe,,,,,moJo I i
j Df.J<co,,"O _ _ : ZdPlt:'llllll.,klll:)
lJ[,"Oitj .... I I ;
razlicllcopcijc
- ,iI! za prosliran)e
... . stlanica. koje
,,: odreduJu da li se
;... j(()ri-Sle salllO
jedna slranica.
III kompletan
.. element.
SllKA 7.32 E}mmhcija slranice
Na slici 7.32 prikaziln je primer ekstrakcije stranice
283
(ATlA Vs
Transformacije
Sve operi'ldje tri'lllsfoflTli'lcije luei!i'lju kopiju origillalnog elementa, Nal{{)n iZVfsenja operacije
originillni element moze biti sakriven, iii priklzan_ 11 s1edecim odeljcimi!
bilvi(eillo Sf operadjama Irdmformarije, i to t[aflslaeijo[fl, rotacijom, g'lmetrijom, skalir(mjern,
,lfinim preslikavilnjelfl, prornenmn koordilLlttlog 5istem;] i ekslraro]oacijoln
Transladja
!(ornal1lb Translate, Iwja je prikaz;Hlil n<l slici 733, transformise polozaj geometrije dU;l,
konkretnog sistema 05;1 Veklor Iranslacijt, moil' So:' definisa1i lako da Sf' prostire duz ivice, ad
la(:ke do tacke, iii tnOze bili Jefinisilll pomocu koordilL1Ll_ Ako zelile da kreirate vise tr,ms]irilnih
clemenala, koristite polje za potvrdu He/Wilt Objcrt !IJtn Of(
Ravan translacije
Originalni element
-'-,'-',-,'
... ,,,,_,,,,,,,,,,,,bo,u,..,,_,,,... ,,, _ ,_
SLiKA 7.33 Kl'lIWIJr/,/ Trallsillre
Rotacija
Komanda Rotate, koj<l je prikazana na slid 734, rOliril izabranu geometrijl1 aIm iZilbnme 05e
za definisatlu vrendost ugla, Aka zelile da kreirate vise rolir,mih e1emen<l13, kori5tite polje za
potvrdu RctJear Objecr IIfrcr 0[(
284
I
1
SKUP PALETA ALATA ZA IIRADU lIC/iNIH I POVRS1NSKIH ELEMENATA
SliKA 7.34 Korwl/lIlt! Rotate
lik 1,1 ogled,du
Scaling, koja
ie prikil:-:il!1a flil

: U
odnosu [M
rdelell-
q 1m dcl1lu,t
.'Obli"
J'iltlji\ Je lsta 1I
SVll1l pr;l\'Clma
> ilka je [eferentni
t;, element lai'ka
DJ hi se u(j(ilio
Ravan ogledala
L ___ lFI IJZmerU
Originalni element
u
odredenom
pravcu, H'-
ferentni element
"I;"",-! ,:.lle 'ij{ A ,-+i . II; "'-c,'--" "';""c" '';C't '-'-', .-- se lllogl.l koristiti
ravan. iii linija
SllKA 7.35 Komllnda S),mI1H'rl}'
285
I",
"".. "." ..... ,""',.
element
286

'-----
.. ,; Komanda
Affinity
A,
--1;;1
Kom,1llJa Affinity,
kajd. je prikazana
na 7.37,
skalira iLalJranu
r
SKUP
POVRSINSKIH ELEMENATA PALETA ALATA ZA IZRAOU ZICANIH I
Osa 2

r-'.

Osa 1
/--- "'.,
Lrc!/
Origjnalni element
EkstrapolJrani element
SlIKA 1.39 [(am.udd Extrapolate
Komanda
Extrapolate
KO!l),ltl(b
originalnog
demel1la.
Ovo zavisi od
vred[1osti k!ivine
na lvici povJsine
Iwju
ekstrapolirati
287
CAllA Vs
Veibanja za rad sa'krivama i povrsinama
U ,!edecilll oddjcima pretistavljenil Stl vdbilnJilzil rad 5il kriVi'lllla i povrsinafTn U okviru rrvog
vezbilnjil kreifi'l se pl<1stii:'nil boca, a II ol<viru drugog \'t'ntilator
Vezbanje za rad sa krivama i povrsinama broj 1: plasticna boca
Ovo vdbanje namcnjcno je uvodcniu c'jlilOGl II osnow tehnil,e rad<l ,'ia krivalTla i pm'fsinilm<1,
pl'ibzane nil pl'imeru kreiranj<l r1<lsticne bore. kojJ it' rrikJz,l1lil nil sliei 7,4(), Da bisle kreil'ali
plasti(nu bOCH, treba da pl'et!uzmete sledeee koralH'
I. Krei[ajte novi deo tipa CA11';lrt i PWHlfilite njegoyo
podrazurnevano lIne II [l1,Ll/if Bollie.
2. AktivirCljte simp p"lela alata Zil 1-;](1 sa krivillll<l i f'ovrSinillTlil
3. Promenite irne podrilZlIrne\',lnog otvorE'[)og tela iz 01Jf'1l Buil)' II
C(m.llnlrlinl1 Ur'lIlf'nt5, lilko sto tete kliknll!i ikontt Open Body,
jmristec'i T!vL1, i iz;]brali opciju Properties
4. Klilmite ikonu Pl;lIle i izaberite opciju Offset ["i-om Plane.
SUKA 7.40 [lIIlS(iCIlIl /Joca lZ(lberite r<\van XV i 1I polje OfCset unesile vrednost od 300 (rnm)
Promentje illle nove r;lVni u Bollie Tat' (Yrh bon') Kreirall<l raV<lfl
lipa offset ie l1a slici -;.41
Ravan na vrhu boce

W_,-I j,(w "Sf5gQ;m}'J;.)V',:-
" - ,,' " . -- "-'> -- - -,
StiKA 7.41 R,/I!iIr! lipa offset
288
Q)

,
I
i ...... .. .

"

:,':
fu
....
<illj
SKUP PAlETA ALAlA IA IIRADU ZICAN!H ! PDVRS!NSK!H ElEMENATA
5. Kreirajte novi skidrani proflL tako sto cele izabrati [avan Bottle Top, pi! kliknuti
ikollu Sketcher, Kreirajte lucni prom (iji.'iu pocetnCl i kriljnja tilCka blizlI YZ favni
OgraniCite centar lilka taka da .'ie podudilHI sa (erHrom knordinatnog sistemCl i
kreira)te ogranil'enje tipCl precnika, HeJnos! 50 Inm, Skicirajte IlOrizun!alnu
konstmkcionu Jiniju koja prolazi haz cent<l[ juuga i ogralliCile je t"ko cia se
podudar(l sa ravni XZ, Skiciratje taClm i ogrilnii'ite je cia se podud;ua sa presekorn
kruzllog i ra\'n.i ZX. Kad,l zavrsite skiciranje, izadite iz okruzenja ZJ
skicirrtnje. J{ruzni profil je prikaz<1n na slici 7.42
-""
. "'-,-,
,
CD
050
ZX
" - I
Q) Lucnl e ernent
I
I
!YZ
,J; ,tI .;;' '!i,;
__
SliKA 7.42 K,uzl1i praJii
6. Ub<lcile novo otvoren.o tdo i dajte mu ime Bottle Curves (Krive za izradu boce) .
7. Kreirajte novi skicirani profiL tako sto cete iZilbr(lti rav;m YZ, a, zatirn, ldiknuti
ikonu Sketcher. Skicirajte spline krivu i kreiwjte ograniCenje tipa podudarnosti
iZflledu gomje tacke spline krive i krajn.je taeke poluluuzne krivE', _Aktivirajte meni
za promenu osobina spline hive duplim klikom nJ nju, Zadajte ti'l!lgentnosl rlil
njenoi gOrlljaj !f\cki, cime ce biti prikilzan VE'l<tor tangentE'. Vektoru tangenle
zadajte ograni(:enje lipa vertikalnosti. Kreirajte vertikalflu konstrukcioflu linijll
koj;! prolClzi kroz koordin<ltni pocetak Kreir<ltje ogranicenje tipa paralelnosti
izmec1u vrhi'l spline krive i vertikalne konstrukcione linije. Ova ce obezbediti
normalnost spline Juive u odnosu na gornju raVan. Kreirajte ogranicenje tira
podudarnosti iZl1leclu donie tache spline krive i ravni XV. Kreirajte dimeflz\ono
ogranicenje vrednosti 100 mill izrnec1u donje tacke spline krive i ravl'li ZX. Kada
zavdite nilbrojane operacije, izadite jz okruzenja za sldciranje. Rezultujuca kriv;!
prikazana je na sliei 7.43.
289
CATIA Vs
ijl.i, '-0' ,. '1"<1
,""';;-.....I,"': .. "2!:;";. __ ... ____.. '-_n' --"'-'.' .:mil
,$ zx: "C'1'j
- - ,-
/' '
;1JJ....;"j: Gornja kriva \ \!:..}
Osa
i

Iv
Spline element
CD
Xy
f1 I
x:,{=
; ;"1 Ci kI ;,; ;.
SlIl(A 7.43 Krhii/ 1
a.
290
KreirJjte drugi skicirani profil, taka slu Ctle izahratj ravan ZX, a, zallm,
ldikntlti ikonu Sketcber, Skicirajte spJ'lnt kfivlI i kreirajte ogranicellie lIpa
podudarnosti izmedu gornje tacke spline Icrive i sredisnj<:' tacke poluki'IlZrll' klive
}\ktivifajte meni Zcl prO!1lenu o;;obina spline krive duplim Idi!w1n lJ<1 nju.
Zadajte tangentIlost OJ njenoj gornjoj tJcki, Cirne ce biti prikazMl vektor tangeIlte
Vektoru tangente z(1dajte ograniCenje lip;} venikalnosti, KreirJjre vertikalnll
konstrukciunu liniju kojil pl'Olazi kroz kool'ditliltni Kreirajtt ogranieenje
lipa pilrale!nosti izrnedu vrha spllrle krivc i venikalne kOllStmkcione linije.
Ovo c'e obezbediti nurmalnost splint:' krive II ounosll na gornju ravan. Kreirajte
ogranieenje lipa pouudcll'lwsti iztnt'dll ciuflje tacke spline i<rive i ravni XY.
Kreirajtt' djrnetlziono ogranicenje vrednosti 150 mrn izmcdu donje tacke spline
hive i ravni YZ, Kada zavrSite nabrojane operacije, izac1ite iz oluuzen)a za
skiciranje. Rezultujuca kriva prikazana je na slid 7.44
SKU? ?AlETA ALATA lA IlRADU ZICANIH POVRSINSKIH ELEMENATA
G),I
Ogranicenje tipa
podudarnosti
.. '1
I
I
hi . .1/jI
____ .. _'"., __ 9 .. ". ____ 'i..j/,, _____ .
xy .
I ,
. _ : 'iF. fi

SliKA 7.44 Krivi! 2
Gornja kriva
Osa
,. I
c YZ
,
9. Kreirajte treCi skicirani pl'UfiL (,lko stn Cde iz,lhrati ravall YZ, a, z"tim, kliknuti
iKOIlU Skdchef. Skicirdjle spline krivlJ i beirJjte ogrMlicelljl' lipi\ poduuarnosli
iZlIledu gomje tacke spline kl'ive i sl'l'disnjl' u('ke pulukrll7,ne krivl;, Aklivirajle
meui 2,1 pWlllcnu osobina krive d!lpiim klil(()l!l na njl!. Zadajte tangent"
noM 11<1 njelloj gurnjuj c'ime l'e bili priLlz,\lj vektuf ['l!Igente. Vekloru t
illlgenle zadajte ogranicenje lipa vtmkaltlllsli. l\rclr,ljte vertibllll! konstl'ukclcjllll
liniju kuj(\ pro];lZi krol koordill,llni pocetak, Kreirajte oglanil'_enje lipa
para!dnosli iZllleclu vrh.l !.pline krive i vertikall,le ]WflSlrukcione linije Time l'C
biti obezbedena normalnmt spline krive u odnosll na gomju raV;lIl,
ogranicenje tipa podudarnosti izrneJu dunje tdeke spliue krive i rilvrli XV,
/(reiwjte uimen2iono ogranieenje vreunosti 150 rnrn izmedu donje tclcke spline
krive i [avlli ZX. /(ddd n.lbl'Ujane operacije, iZdcltte i2 okruzellja lil
Rezultujuca kriva priklz<ln(l je lld slici 7.45
10. !<liknite ikonu 3D Spline i kreirajte donju spline krivu iZllledu dOlljih krajnjih
tacaka (1, 2, i 3) pn'.thodno skiciranih luivih. Kliknite ullgme AJd Parametcrs i
zadajte pravce tangente 7.<1 svaku od tacJka, fios!avite pr,lVac tangente II {ilC!(ama 1
i 3 normalno na r"avall YZ, a t;}fJ{e 2 (lortnalnu na ravan ZX. Kliknite OJ(, DOllja
spline kriva je priklzana na 7A6 Uverite se da su vektori tangente uSH\ereni
podjedllilko dUl: krive.
291
SLlI{A 7.45
KrivlI 3
SLIKA 7.46
Donjll
spline hivil
CATIA Vs
!hl!'JWJJii .",
Pt
Pt 2
,,,,-,.
. PI I

CD
. r,

11. Kreirajte dye ekstrudirane povrslne norm<line na ravan YZ, dubine po 35 mm, U
odnosu nil dve spoljne hive.
292
Dve ekstrudirane konstrrlkcione pov/sine treb<llo bi da se nalaze unut"r tela
Construction Elements. One su prikazane nu slki 7.47.
SKUP PAt ETA ALATA ZA IZRADU ZICAN1H I POVRSINSKIH ELEMENATA
.
.
..
-<"c',""

;Y""""'-'"

/povrslna
12. Ubilcite novo otvoreno telo i dajte IIlli ime Bottle Surfaces.
13. Kreirajte povrsinu tipa loft izmeJu tri spline krive Imje ce predst<lvljali Iri sekcije
Uverite se da veklori na linijarna po\{(\zuju u is tam pravcu, Izaberite gornju i
donju krivil kao vodeee krive (guide curves). U okviru kartice Coupling zadajte
t<lngentnost na tri ivice na kojima se nalaze ekstrudirane povrsine, Kliknite OK.
Povr.sina tipa loft prikazana je na sJici 7A8.
293
lei
CAliA Vs
SLiKA 7.50 .100' ,<>'r_" . ,\>;,.
Donja POIJrSillil ..
lip,l Jill

rt:c:,;m
I(riva 1
14. 1\reirajle lik 0
U ogledalu
294
povrsine tip"
loft, korist(:'(:'i
komandu
Symt:'lry sa
palete
Transform.
Na slici 7.49
prikazana je
preslikana
povrSina.
Donja
povrsina
dobijena "ispunjavaojem"
.,d- "'''';,.
15. KoristeCi kornanJu Join, spojlt' dYe povrSine dOl dobijete jedinstveni element
16. Rotirdjte mode! da vidite donj! cleo boce. Koristeci komandu Fill, kreirajte
"ispunjavaju(u" povrSinLl biranjem clonjih ivica spojenih povdina
Na slici 7.50 prikazana je donja povfsina dobijellu "ispllnjavanjem",
17. KoristcCi komandu Join, spojle povrsioll dobijenu ispunjavanjem sa glavnorn
povrsinorn bact;', taka da dobijete jedins{veni element
SKUP PAlETA ALATA ZA lZRADU ZICANIH POVRSINSKIH ELEMENATA
18. llbacite !lOVO O{VO-
l.:no tdo i dajk mu
. !ZX 'me n,,,,tI, c""",
Kriva
drske
01
___
SLiKA 7.51 Kril'lI ddlle
I
CD
I
I
(Klive Z<l. ddl.;u)
KH:irajk novi skici-
rimi profiL 13ko !ito
cde i'l.<lbrall raVMI.
YZ, pa klikmlli
ilw!lu Sk.:tdwf
Skkirajk spline
krivll lwjil
pled,tavlja obris
buduce disk" na
boci. K<lJa zavfsite
svt:: IlJveJene
operacije, izadite iz
okruienja za skici
fallje. N,l slici 7.51
plil,Jzafl<l je kriva
kOjd ce bit'l (lsnov,}
Z,) k!eiranje drske
19. [(re,ilajle raVJll koja
; sadrii krajnju tacku
krive i norm;;!lna i"
lIa nil!. Na slici
7.52 prikazana k
Kriva
drske
SLiKA 7.52 Ral'iI/l tirS/,e
raV.lll drSke
! 120. KH:irajle novi kHlZ-
ni skicjrwi PIOfi!,
kOlble(i pr<.'lhodno
kreiranu [ilVan
PoducLu ile (ental
kruga sa krajnjom
tacl(()m spline kri-
vc Kreirajk Jirnen
ziono ogranlccnje j
promcnite vrednost
precnika kruga da
iznosi 20 mm
!zadite iz ol<r\lzenja
za skiciranje. Nd
slio 7.53 prik,lzan
je !uuzni proHI
d!ske.
295
CAliA Vs
21. Ubadte novo otvoreno lela j dajle mll ime Handle Surfaces (Povrsine drske). Kreirajte
povrsinll tipil sweep, korislen klivlI drske ki10 vodecL1 krivu. il krUZllll "l<lm 1<;10 prom
Primeticete cia povrstna dr'!;ke u potpunosti prcscc<I ost<lle povfsille. kilo Sio je
prikazilllo 11<1 slid 7,54
SUKA 7.53
Proli'l rid};:!'
SUKA 7.54
POlJl"sinll
drilie
296
Vodeca kriva
CD
Skicirani
krug

SKUP PALETA ALATA IA IIRADU IIC,II,NIH I POVRSINSKIH ELEMENATA
5L1KA 7.55
Pori.ldf'nd
povrsina
rirf;!:e
5L1KA 7.56
ZiloNjrnja
izmrau
POUrSil1C drslw
i /Joel'

(3:lliJ
CD CD
Poluprecnik
zaobljenja
RlO mm
22. Ubilclte novo otvoreno tela pod imenom f \<lndle Trim Sur[<lees (Podsecene
pDvrsine drske), KoristeCi kOI1l<lndu Trim, izaberite povfsinu drsi<e dobijenu
komandom Sweep i glavnu povrsinu tela boeE'. Z<ldrzite spoljne povrsine.
N<l slici 7.55. pribz<lna je podsecen<l povrsina drske.
23. Kreirajte zaobljenje poluprccnikil 10 mm na aba preseka drSke sa glavnim
povrsinama boce. Na sUd 7.56 prikazane SlI ove povrsine.
24. Kreirajte novo zaobljenje palupreCl1ika 25 rnm na donjoj iviei boee, kilo sto je
prikazana na s)i(j 7.57.
297
CAnA Vs
25. Aktivirajte skup paleta aja(a za kre'lranje delova, 1(0ris(eCi Iwmandu Insert-Surface
Based Features d Surbee Thick na 0500VII povrsine kreirajte tanki zapreminski
element. 1(10 uebljinl1 koris(ite vrednos! ad 3 mm. Na s!iei 7.58 prikazan je zavrsen
zapreminski model, lv\odel jt' sada zavrSeIl. SaclIvajte ga radi eventualnog kasnijeg
PO::,iV,lllj'd.
SLlI<A 7.57
PJl'11 POl'l sind
ZilOvljenja llil
bur-i
SllKA 7.58
Kreiwnje
vlpremilJ5/WZ
eiementa
dutLlL'lllIjem
debljini?
povrSini
298
1lE:iitlJ1ii' OJ
I),", _0' '!'.'_''''_' __
'""<,,,of,,_

,u""", ..."
r,'.",...."
'''..I' '
CD
Poluprecnik donjeg
zaobljenja R25 mm
SKUP PALETA ALAlA ZA IZRADU ZICANIH POVRSINSKttl ELEMENAlA
Vezbanje za rad sa luivama i povrsinama broj 2: Model ventilatora
U okviru uvug vdbJlljJ lwr iste .'>1:' zic;'lli. povr!;im!;1 I
dementi u cilju komturhije mudel;;
elise venitdltora, koji je pri!lJZdll JlJ ,liei 7_59_ Cil)
jagkd,II'Jnje !lacina na Iwji povl'sin . .,ki eklllemi
povecJ.vaju !llugll('nosti lneaeiie zapreminskih Illod-
da i (].:laljllo zapremillskih
i POVISillSkih dernetlala. Oa kreirall modd elise
ventibWfa, trdn Ja pledllzmett; ,.,ledel'e kor,ikt':
L Krl'iraj[e nuvi modd deIa tipa CATPart i
pl'Ornenite ill)e dela l! F,m
U model ub,lCite novi koordinatni
(Insert'- Axis System).
2. Ub,lCile novo tdu i dajte fIlU ime Fm] Huv (Ctavcina venlilatOl'a)
SliKA 7.60
Silica Zil
ii/hi
shaJr Iltl I
aSIUJliIl Iwga SJ
-5mm
/ir.cir<l gidl',;ill,( .. (l-
!zx
I
3. !(rcirJjte novi skidr;llli profi!. takn sto cete izabrati ravall YZ, pa ldiknllti ikOill!
Sketcher. Skieirajte prot11 kak-lv je prikazan Ild slici 7,GO, I<oji ce definisati
llnutrasnji deo glavhne ventilawra. OgraniCile gornju iiniju glavcille dZ! se
podud<lra sa ravni.xy Izadite iz okruzenja za skieiranje.
4. Kreirajte element giavCine upotrebofll elementl tipa shaft (rotirani solid), bo sto
je prik<lzano na slid 7.61, koristeei prethoJno skicirani proll! i vertikainu OSLI Z.
5. Al<livirajte simp pa!eta alata Wireframe and Surface,
6. Promenite jme podrazurnevanog otvorenog tela iz Open Bod)'!1 Blade Conslrlletivl!
Ei.mwlts (Konstrukcioni eiemelui [opaliee), lako sto celIO ldiknuti ikOflL! Open
Body, pl'itisnuti Tlv\3 i izabrati opciju Pmperties
7. Kreirajle ravan koja je pilra!elna sa ravni YZ, na ud,lijenosti od 500 fllm
Daj!e ravni ime Blmi!;! Section PIIlIIe (Ravan preseka lopatice)
299
8.
SLiKA 7.61
['roJi/
slaVt'lllC
300
CAllA Vs
KoristeCi [avail kojoj sle cb]i ime Billde Section Plane, kreirajte novi skicirani
profij koji opisuje unutrasnji deo lopatin' wnti!;Jtora, kao stu jc pri1<azano na sliei
7.62. i'jacrlajte lucni element j ogr<1niCite njegovu gornju i Jonju imljnju (aCim
da se podudaraju sa gornjorn i donjolTl linijorn zapreminskog elementa ko)i
preds(<1vija glavcinu,
SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH ELEMENATA
9. POl1ovite avu operaeiju i skicirajle novi profil koji OpiSUjf spoljni cleo lopatice,
kao slo je prikazano na slid 7.G3. NacrLajle lucni element i ograniCite njegovlI
gornjll i donju krajnju tackll cia se poduclaraju sa gornjom i donjorn !inijorn
zapreminskog dcrnenta koji predstavlja glavcinu Poglecbjte slil<u 7.63
'If
CD
Spoljasnja
kriva lopatiee
SLiKA 7,63 Presch spoijll.llljeg dell! [atNllire
CD
IOmm
10, Kreirajte dve ekstrudirane povrsinc, dubine po 550 mm, u jednom smeru, pOl"ev
od uprJvo kreirilnih profil<lul1utrasnjeg i spoljasnjeg dela lopatice prerna cenut!
gLwi'ine. Nil sliei 7,(;<\ pribzane su ow e\(strllzije
11. Kreirajte presecne krive izmedu dYe ekstrudirane povrsine i spoljne povrsine
zapreminskog element<l glavcine vcntili!lor;l. Nil sliei 7.65 pribzane su ove
presecne krive.
12. Koristec'i fnnkciju Hide, iskljuCite pribz ekstrudiranih povrsina i pronta od JWjih
su nasrale.
13. Kreimjte sada novi skicirani prahL lzaberite ravan ZX, pi! kliknite ikonu Skethe[,
Kreirajte luk po!uprecnika 200 mill, (jja se gornja i danja krajnja tackil poc1udara
ju Si1 gomjom j donjom stranicom unutrasnjeg deja glavCine. Podudarite centar
luka sa ravni XV. K<lda zavrsite OYe operacije, izadi1e iz okruzenja za sldciranje
Na slid 7.66 prikazan ie proh! spoljnog deJa lopatice.
301
SLiKA 7.64 POIJlsme dlstrulli/wl>! do ri4l!ine ad 550 mm
Krive na preseku sa glavcinom
StiKA 7.65 PreseClle "rive spoljlle stranice
302
SKU? PAL ETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH POVRSINSI<IH ELEMENATA
' , , - -,

II ' , "
I CD :
) .
I II:' ' ,

'I " ,I[
" -,' i' Kriva spolJasnJeg prstena
__ i,'_
""C0r
"" -t---
I
;f:
SliKA 7.66
Pro]il

dda IOlli/tice
I I
i !>, ,;;.;. '" __ ____\ __ ___
SLiKA 7.67
POVrS/lll!
spoljllsnjeg
prSWria
Jopllfice
CD Osa
Rotirani presek
20 skicirani proW
CD
14. Kreirajte rotacionu prstenastu puvrsinu, korisleci prclhodno skicirani profil i osu
Z. Za obe strane koris(ite ugao od 15 stepeni kao ugaonu granicu Na slio 7.67
prikazana je spoljdsnja prstenasta povrSina
303
CArlA Vs
15. Koristec'i filVilll pod imenolll 13l,uie Seclioll Plal1e, l<reirajte nov! skieirani profil, koji
opisuje unutraiinji presek VrlM lopaticc ventilatofil, 110 Slo je prikilzallo na slici
7,68. Nacrtajte lucni defllent i ogranii'.Ite njegov(l gornju i donju kriljnju tacku
Ja se podudaraju sa gornjom j dOlljom !illijom zapreminskog elementa koj[
rredst;1Vlja gli1vCinl!
CD
i-----'i--- 20m m
IOOmm
"
CD IOmin
lX
SLiKA 1.66 Preseh 1Il1l1lnl.flljeg de/a l!rilil/othltirr
304
16. Ponovite ovu nperariju i skiciriljte novi proif1 koji opisuje spoljasnji presek vrhil
lopiltke ventilatora, kilo sto je rribzano na sliei 7.09. Nacrtajte lucni element i
ogpnirite njegovu gnrnju i donjll kr<1nju L1Cku da se poduci<1raju sa gornjom j
donjorn linijurn zapreminskog elernenLl lioji predstilvljil g!ilvCinu.
17. f(reiriljte dvl" ekstruJifane povrsine, dubine po 250 mm, II svakom od smero\';l,
pucev od U[lfilVO kreirilnih profilil ullutrasnjeg i spoljil.snjeg presekil vrhil ioratice
Na siki 7.70 prik<lZill1e su nve ekstruzije.
la. Kreirajte presecne hive izrnedu ch'e ekstrudirane povrsine j povrsine spoijasnjeg
prstenil !op<ltice. sto je prik<izano na slid 7.7l.
19. Koristec1 fUlJkeijll Hide, isk!juciLe prikilz ekstrudirallih profilil od kojih
Sl1 nils!ille j povrsine spoljilsnjeg
I
I
!
l
I
I
SKUP PAlETA AlATA ZA IZRADU Z1CAN1H I POVRS1NSKIH E1.EMENATA
CD
Kriva vrha
spoljasnjeg
dela
ilX
SliKA 7.69 Prespli .I{!oljll.<njl'g drill I'rl111 lol)!ltire
Ekstrudlrane povrsme
SliKA 7.70 PocT.;ine nllsrtlle ekslmdinmjem do dtlbill!' od po 250 mm 11 oba smera
20. Model bi sada trebillo cia izg1edil kilO nil slici 7.72.
CD
305
CAliA Vs
21. Ubadte novo otvoreno tdo i dajle mu ime Blade Surfaces (Povrine lopatice).
SLIKA 7.71

hiverltl
pOl'r,{ini
spo/jllsnjes
prstena
SlIKA 7.72
Pre.leCne
hrive nil
povriini
spoljl15njeg
prsten<l
22.
306
Presecne krive
vrh a lopatice
Zapreminsl<i element
unutrasnjeg dela glavi'ine
Presecne krive na glavcini
:7
(/ -<tf; ... t-- - Presecne krive na vrhu lopatice
Koristeei komandu Extract, lueirajte povdinu kopiranjem spo!jasnje graniene
povrsine g!avCine, kao sto je prikazano na slid 7,73.
!
I
I

t
[
f'
SKUP PAlETA AlATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKI!-l ElEMENATA
23. Isl<ljuCite prikaz teld Fall, lako da l'e ()Slali prikaz<lne !;Clfno ekSlrahovane povrsine i
cetiri presc(,ne Imv(! lopalice, LlO sto ie prikazilno na slid 7.74.
,i,'r;:wyrg:cvvm ?'WUf1!W:tiif tt"srWfw1ltW ",,-
Iilft ....
5L1KA 7.73
EbrFIlJicijll
spo/jlle
pWr5irw
gla!li'il1e
SlIKA 7.74
Dejinicija
/opatice
! 0

Ekstral(cija stranice
.(. I
Povrsina _--1''''-
glavcine
Presecne krive na glavcini
f Presecne krive na vrhu lopatice
307
CAliA Vs
24. KoristeCi kom;mdu Blend Smface, lueirajte povrsine koje llnutrasnje i
spolj;dnje preseke lopafke, kao sto Ie prikilZ(lfIO na slid 7.75.
25. UpotrebOffi kornande Show ponovo prikilzite povrsinll spoljasnj<,g prstena.
26. Koriste6 komandu Trim, pochecite povrsinu spoliasnjeg prslena dvema
lipa blend, lwo sto je prikazano nil slici 7.76. Kao sto se na slici mote
videli, ovaj postupak ce zahtevati dye operilcije,
27. KoristeCi komandu Trim, podsecite Spoljtlll povr,sinu glavcine dvema povrSlnalTlil
lipil blend, kao s10 je rril,azilno nil slid 7_77.
28. Koristeq komandtl Fill, kreirajte povrsinc ko)e ce ispunili gamje i donie Jelove
lopalice, kao sto je prikazano nil sliei 7,71:l
29. lIbacile novootvoreno teio j dal!e mu ime Bit/de Swj/lre Jain.
30. Spojle we povdine di! bis1!:' kreirali potpl1no zatvoreni element, kao
sto je prikaZiltlo na slid 7.79.
31. Kreirajle kmzni pr<lvillli nlz s<lstavljen od 5<2':;( inst<lnci lopatice. k<lo SIO je
rrikaZ<lllO 11<l slki 7.80 !(oris(jle OSll Z kao osu rotacije j lIgao od fiO stepeni
.. .. ,.,"' _____ "'""J&"'.=_,";&IW_"" .. _"..... __ .
1["
...
--,,,
-";?-':" '--/el!@t;.:y $i!,lJ-iJ
ne tipa blend
, ,,..,.
,--.. ...... -",
''''''''--, 1"0 .....'_ ---

o ""
",,-, .-",,,. ... - '3

-
"

CD
.C
SliKA 7.75 POlirSine /ol'lltice tiPIl blend
308
SKUP PAlElA AlATA ZA IZRADU Z!CANIH I POVRSINSKtH ELEMENA1A
/ '

.. /. //
//
/ /'
-,//
..'/.
Podsecanje povrsina
SliKA 7.76 SfwijllJl1ja /)(J{iWCf'1l1l paprSina
SlIKA 7.77 PoaseClmje wlutndnje pOlirSille /opatice
- :'1' - '---------'
, ...... ,
, .......

, ...... 1""... " ....1 !!l
'''-'.'''._lo ... __
0".';"""";""'1
CD
309
Gornja povrsina
ispune
511I{A 7.78 Powdine isplUle
SLIKA 7.79 Povr5intl dobijelill spajanjem (join)
llO
-
r
I
I
[
SKur PALETA ALATA ZA IZRADU ZICANIH I POVRSINSKIH ELEMENATA
I Rotirane lopatice
.1
J-;:,J Ci"I;!"';;, /; '2 '1' 1>. il.t;!,:fol
.. -.-
SliKA 7.BO Klllilli prrwilni }liz;
32. Aktivirajte skup paleta alara za krt:iraoje delava
33. Ubacite novo telo i dajte mu ime Filii Bhui<!s (Lopatier ventIlatora).
34. Kreirajle dva zaprerninska derncllla, ](()ris!t'ci komandu insert d Surface BaseJ
features d Close Surface. Izabt:rite originainu povrsinu i jednu lopaticll
i2 pravilnog niza del biste kreir.:di zapfunillske elclllente Illodda wntiialOf(l
Pog!edajte sliku 7.81.
35. Sklopite dva tela II podrazumevano Ido dda pritiskurn fir! iznad lelJ Fdn
Hub i izborom opcije Object .... f\ssemble iz pomocilog pruzord. 12dllerite Part Bo'/)"
pa ldilmite OK lia biste sklopili dVil tela. Postupal, ponovite ZZl tdo FilII Bidd.!s
KOll<lCan sldop telZl prikazan je na slici 7.1:l2.
36. KreirZljte zZlobljenj3 poluprecnika 10 111m na svim ivicama na koje leze
na povrsini glavCine. kao SID je pnkazano na slici 7.83.
Model je sada zavrsen, Sacuvajtl' gJ [alii eventualnog pozivanjJ
311
CAliA Vs
Konacna struktura sklopljenih tela
:I'fii:;,.,

i ..
Zapreminski model ventilatora
!
SLIKA 7.82 Slliop 1I1?Iltilil1oril
312

SKUP PAlETA ALATA ZA IZRADU ZlCAN!H 1 PDVRSINSKIH ElEMENATA
Poluprecnici zaobljenja 10 mm
SliKA 7.83 ZIl(lMjnljd nil l'rn/iirl/rnl
Zaldjucal(
U OVOI11 pOglaVljll llpoznali ste osnove rada sa kriva!T\(\ i povrsinalllil u programu CArlA V5 Ovi
ala Ii cine intuitivno i produktivno okruzenje tJ okvirll kogJ se mogu mimiti i ponovo koristiti
metodologije za lllodelir,mje i speciflkacija mocle!J. Ibwmevanje osnova kombinovanja lieane,
povrsinske i zapreminske geornetrije je presudno za izgradllju robustnih lllodela.
Simp p,deta alata za rad za zicanom 1 povfsinslmrI1 gcornelrijorn omogucilvil d;1 u bila kom
trenutku kreirate krive i povrsine !zao konstrukciiske e1ernente, koji prosiruju fllogucnosti za
kfeir<lnje zapretnimkih modela. 0'1'1 konstrukciiski dementi obogacujll proiektovanje primenom
tehnickih elemenata 1 dapunjavaju sImp paleta alatil za kreir,Hlje delmJa, sa stanovista hibridnog
pristupa modeliranju Iwmbinov(lnjem povrsina i zapremina Ova fleksibilnost takode
nlldi rnogucnosti za r1ilknadllll i loblnu pinanwtriz(lcijll da bi se jos bolje predstilvila zamis<lo
prajektanta.
313
CAliA Vs
314
1. Koje SU If! kljucne frtzlike izrnedu povrsimkih i zapreminokih eiemen{-a!
2. 2<15to je hibridno lllodeliranje fleksihilnije ad iIi zaprerninskog?
3. i<oji tipovi Ida su povezani Sd zapreminsklm mode!itna i povrSinskim mode!ima?
4. Na \(oji naCin povrsin5ki demeoti pmsiruju fleksibilnost i efikasnu5t
zJl}femimkog modeLl deLl?
5. Koji 5lJ nazivi pel tipOVCl povrsinskih demenata u programu Ct\TIA V5!
6. Koji lipovi operacija su raspolozivi za fIldnipuldciju iic3nim i povrsinskim
elementima u prog,famu CAT[:\ \'S!
POGlAVlJE
SI{up paleta alata
za rad sa sldopovima
Uvod
KUP PALETA ALATA ZA RAO SA SI(LOPOVIMA (ASSEMBLY WORKBENCH) NUDI FLEKSlBllNE
I INlUIlIVNE ALATE I<OJl SE KORISTE ZA ODREDIVANJE MEDUSOBNOG POlOZAJA DELO-
VA U OKVIRU SKLQPA. BAS KAO STO SE ElEMENT! KOMBINUJU DA BI SE DOBIO DEO, DELOVI SE
MOGU KOMBINOVATI U (IUU DOBIJANJA SKLOPA. SKUP PALEIA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
OMOGUCAVA DA SKLAPATE KOMPONENlE I PODSKLOPOVE DA BISlE DOBILI KONACAN SKLOP. U
OKVIRU OKRUZENJA ZA SKICIRANJE MOGUCE JE KREIRATI I DELOVE, CIME SE OBEZBEfJUJE DA ON!
BUOt) PROJKTOVANI lJ PRAVIl.NOM KONlEI{STU.
CATIA Vs
U okviru okruzenja za skicir,lIlje delovi se modifukuju, analiziraju i maze im se
menjati orijentacijil. zavisno od ogranicenja kOjil SU Ilile! njima postavljena, Oa bi se postiglo pre-
liminarno sldapanje de!ova. mogllcc je postavljati ih u sklop i bez upotrebe ogranicenjil. II okviru
okruzenj;t za izr"dl1 sldopova delovi ll10gu eli! "skacu" nil zeljene pozicije i mogu se vuei i pustati
upotrebolll razliCitih ;data za translaciju i rotaciju, NalIlel1il ovog pogbvl)a je da Vas "uvede" u
OSllovne principe rada sa sldopovima u okviru okmzenjil za J;reiranje sklopova (pog1edajte i
oil-line doklJlllentacijlJ programil CATIA V5 u v(';7i sa naprcdnim tehnikama za rad sa
sklopovima).
Ciljevi
Ovo pogladje "pokriva'" sledece teme:
.. uvod \I okruicnjc za sa sklopovima
II sklapanje komponcn,Jla
postilVljanje ogranii'cnjil i pozicioniranje
alati za ilnalizu sldopova
o dementi n;t nivou sklopa
Ollruzenje za rad sa sldopovima
Vecinil proizvodil i modda koji 1m odgovaraju silsloji S[' od razli6tih komponenat::l ijili
podsklopova_ CAni\ V5 Ilmji alate koji OIJlOgllC:lV<ljU konstmkriju, navigaciju i orgallizJriju
dc10Vil i pOlbklopov" 1.1 [iliu krciranja konacnog sklop;!, Ovi alati olIloglicavaju dd krciratc
logicno organizovan 1l1Odcl proizvoda. Cijil $C svaka kOlllpOIH'nta nabzi 1I okviru zilsehnog dokll-
[llCntil, dok Sll dolmlllcnti Illcdllsohno povezilni asocij::ltivnlll1 ograniccnjimJ
To OlllOgUc';lV::l korisnikll dokulIlenta tipa sidop::l da se kre(:,c oel j('dnog do drugog dokulIlcnta. da
lllCllj<l modele i da kreira veze izmedu doku!1lctlata ](orisnici OV;lkvih dokumenata takode mogu
da kopil::ljll i Ilil!epljuju komponemc i ogranicfnja. lllenjaju kOlllponcntf i kreifil)U dilllenziona
i geolIlflrijska asocijativllil ogrill1iccnj;t.
Simp paleta alata za rad sa sldopovima
1I okdru programa CATIA V5 postoje razliCiti metodi za krciranje novog dokUl1lcnta lira sklopa
- primer jednog oei njih prikazan je Ila 8,1 NajcescE: korise'eni metodi podrazumevilju
poi'etilk f<ldil sa Start rnenija. sa File ITlenijil. iii pritiskolIl na ilwllu skupa paleta a!atil.
Korisniclw ol<ruienje slmpa paleta alata za rad za sl<lopovima
AVO korisnicko okrllzenje. koje je prikazilllo na slid 8.2, identicno je sa okntzenjem za rad sa
ddovima. osirn u pogledu konfiguracionog stabJa. Kao sto delovi saclrze clemente. sklopovi
sadrze delovc i dlUge dokllmente.
JI6
SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOV!MA
Konfiguraciono stablo s::ldrzi sve dokumente ad kojih se sasloji sidop. Ono takode moze cia
sadrzi ptltokaze ka doktlmel1tillla lwji nisu u prirodnom formatll progralJla CATIA V5
"", ... r.",,..
....,
ti'"o;,,:Lo, ...
..

,
ij
ISkUP paleta alata za rad sa sklopovlma
___ I
" l.l
StiKA S.l D(1hinnclI( .Ilwpa palcla alalll Zd rad sa S/'!c'IH'I'ill1c1
(-- Deo (CAIPart)
.. (--- Deo (CATPart)
CGR datoteka
IGES datoteka
StiKA 8.2 J(orisnic1w OicrlliclljC ZII t<ld za sli/(lp(luima

:;
JI7
Dokumenti tipa sldopa
NakOIl kreiranja novog sklopa, CATIA VS ce kreirati novi dokUlTlellt koji sadri! slmklUJll proizvo-
da (ti. dolmment Lipa CATProduct), tiji primer je prikazan nJ slici 8,3. [)awteka tipa CATProduct
sadri! listu kOll1ponenata, ogranicenja, polozaja, demenatJ, aplikacija j veza kojt: Cine
sklop3.
_-Delovi (CATPart)
Ogranicenja
"'o(r--Apl"d(acije
SlIl(A 8.3 Dohwllcnl Jwji ,rltlrti struhlwu ptOiZh),LI
Sidapanje Iwmponenata upotrebom palete
alata Product Structure
Sidapanje ddova u programu CATIA V5 ZJSniV3 se na istim principima koje bis[(' kori5tl1i kada
biste ftzitkl sldapdli ddove u prototipskoj rad'lonic.'1 KUIlJCall sklop deli st' na koji
se mogu Jalje deliti nJ pojedinatne komponerHe. Prislup sklapanju ddnva \1 okviru programa
tl'eba da se zasniva nd istom redosledu koji hi se j,oristio i pri radu sa fIzickim delovillla. Qvo je
vazno zbog sigurnosti da model odslikava s[varnu prirodu proizvodnog procesa i da su svi
potrebni malcrijaJi uzeti u obzir. CAT1A V5 nudi funkcionalnost za sklap,Hlje komponenat<l zag
nivdnu na redosledu sldapanja koji se koristi i pei radu sa stvarnim, fizickim komponentama
Paleta alata product Slucture (pril<azana na sliej 8.4), kola se nalazi U okvim skupa paleta alata
za fad sa sklopovima, pacema je tacka za llvodenje kOl1lponenata U sldop. Okmienje za rad sa
sklopovima (ili strukturom proizvoda product structure) kreirano je da podriava mnogo
razlicitih tipova datoteka. J\\OgUCflost upotrebe raz!icitih formata zavisi ad tipa licence za pro-
gram CATIA VS.
318
.-
SKUP PALErA ALATA lA RAD SA SKLOPOVIMA

.
Prezelltacija model a del a
uvlianje pr!:!zentdc'ijuma
Selektivno uCitavanje
eralno numerisunje

Promena redosleda upotrebom stabla
ena komponente
,.. Nov
);> :ov
Postojeca komponenta
ideo
Novi proizvod
a komponenta
SlIJ(A 8.4 I'dlelll allira Prildlld SlrucllUe
U odeljcima koji skde opisafle. Sll opcije koje se mugu nJci nil palui ,data Product Structure. Kad
god zelitc cia izaberete lleku od opcija sa Ie pakte, morale prvo da kli!znete ikol1u Product
Stl'\lcture u okviru konOgUlacio!log
Nova komponenta
,
Opcija New Component, Iwjoj se'pris(upa P0lT10Cll ikone New Cotllponent (prik;lLanc na
8.5), omogucava kreiranje nove komponeme II uk-vitu poslUjcceg kao Stu sc llloze videli
iz primera prikazilnog nil slici 8.G
SlIJ(A 8.5 lI:ona New
@!!JJ!OWiiW!E!!lli WR5m Z rmwa
iOl ;'''" 0" ,:-.. "",.,. I"'"
SlIJ(A B.6 Nova IWIIIP,)IJelllalireifll1w 11 olwiru jJvilOjdeg ,!i/oP'/
Novi proizvod
Opcija New Product, kojoj se pristupa POl1l0CU ikone New Product (pril,azane na slici 8.7),
omogucava kreaciju novog proizvoda II okviru postojceeg sklopa, kilo sto se maze videti iz
primera prikazRnog na slid 8.8,
319
CAHA Vs
SliKA 8.7 lhOlJil New Produc[
SliKA 8.8 No!!! proizuod /;reilWI !I nlwiru POSiojiY'('S slihlfJil
Novi dec
Opeija New I\Jrt, Iwjoj se priS1UpJ POlIlO(:U ikonc New Pal! (prikazJIl(' na slici 8.9), omogllc'ava kr('aej,
jll novog dda U okvim postojcc'eg skJopa, !zao sto sc muic videti jz plirnerJ prikazanog na slid 8.10
Slll(A 8.9 111011(/ New Part
............ .
n '"" " " ,.< '"" '"" ,,', '"
"----"
'['0"',"'"''
"t'"
<"<,,""

j'i ',:i _; c;, iI, it
SlIl(A 8.10 Noui deo lireililIl II oJwim posiojdcg slclorl!
SliKA 8.11 Ikana Existing Component
Postojeca Immponenta
Opcija Existing Component, kojoj se prislupa pomocu i1wne E'{isling Component (prikazane na sliei
S.ll), omogucava ubacivanje postojeee komponente u tekud sklop. j(ljkom na ikonu Existing
Component otvara se pomocni prozor, koji sadrii opcjje za izbor fonnata datoteke, i to onih za pOlrebe
tlbacivanja delova u sklop Primer postajeee komponente ubacene u s!dop prikazan je na slid 8.12.
320
SKUP PAlETA A!.ATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
SliKA 8.12 P05Ioj('{n ubac('I1a 11 .,Mop
Zamena komponente
Opdja Replace Component, kojoj se pristupa pornocu ikane Replace Component (prikazane na
slici 8.13), omoguCava zamenujedlle od komponenata nekom drugom komponentom U ol...--viru
tekuceg sk!opa. Klikom na ikonu Replace Component otvara se pomocni prozor, koji sadrzi listu
c!emenala na koje ce ulica!i zamel1a jedTle komponeme dmgom (kao sto je prlkazano na slici
8.14), omogueilvajuCi cia izaberete cia Ii cete prihvatiti, ili oclbiti promenu.
SliKA 8.13 J/Wlia Rep/ncr CompOllclit
Promena redosleda upotrebom stabla
Opcija Graph Tree Reordering, kojoj se pristupa pomocll ikane Graph Tre Reordering (prikazane
nil slid 8.15), omogucava promenu reclosleda postojeCih komponenata unular kanfiguracionog
stabla. Klikam na ikonl! Graph Tree Reordering otvara se pomoeni prozor, II o\..:viru koga mozete
da promenite redosled komponenata upatrebam strelica kaje pokazuju naviSe i nadole, kao sto
je prikazano na slid S.l G.
321
CArlA Vs
Slll<A B.14 O/(I)ir VI dij,ilof!, hujj pri/WZlijlS liS/II i!!Jjd:.WI llil hoje IlIiee Z{/IIWIW kOIl!j.!OIJt:llie
SLlI<A B.lS I/wfla
Tree Heordering
,<ii'",,;
za promenu
redosleda
SLlKA 8.16 Promena reilu.sleila /wmpoIJenata IIpu{rr:/JUII! opcije Graph Tree Reordering
322
__------1.1'
SKU? ?ALETA AI.ATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
Generalno numerisanje
Opelja Ceneral Numbering, kojoj se pristllpa pornocu ikone General Nurnbering {prikazane na
slid B.17}, oJllogucava sekvencijaJno zadavanje redosleda (pomocu brojeva i slova) tdmcilJ
kornponendla U ollvin.! postojeceg sklopa. PflIller ovakvog zadavania redo5leda prikazan jt na
slid 8.18.
SliKA 8.17 lliolw General Numuering
;il@"'hOd"iW m W 1'''t'
[I ",--.. >"'." [0"" \0"'0-.- I:J""
: ,,',) 81, 11) ljlolJ ,(l'.
Selel<tivno ucitavanje
Izborom opcije Selective Load, kojoj se pristupa pomocll ikone Seit:'ctive Load (prikJzane ll<l slili
8.19), prikazllje se pomocni proZllf koji olllogucava pojedinacllo priJagudav;lllj.:: llCitavanj::t
komponellata II sldop. Pojedinacne kornponente mugu biti llCilavanc, prikaz<lnc, iii sakrivenc
llnlltar sklopa. Primer se!ektivnog (korisnicki dellnisanog) uCitavanja dat je na siici 8.20
SliKA 8.19 JlWIli/ Se/cdiv;: Load
323
CATIA Vs

SlIKA 8.20 Seichlil'110 (/wrisllirhi defil!i51l1l0) w'il!l!'Il11je
Upravljanje prezentacijama
Opeija i\lanage Representations, kojaj Sf' pristupa pornoc'u ikone Manage Represent<ltions
(prikazanc n<l slid 8.21). omogucava upr<lvljanje tipom prezent(lcije modela koji su prisumi II
ol(viru sidor,!. "doddi mogu da se aktiviraiu, deaktiviraju, uldanjaju, menjaju i pridruzuju pri-
menolIl pomocllog okvira Z;'I dij<llog, kOfTH' Sf' pristupa izhorOIll opcije l\Iao<lge RepresclltJtions
Primer ovakvog lira uprilvljanja prezclIlacijama dat ie nil slid 8.22.
SliKA 8.21 lhrma'fl'lmlilge Rcpresr:'ntt1licms
Prezentacija del ova
Zavisno ad lira licence za program CAl'lA V5 i izabranih konfiguracionih opeija (u okvifU
opcije Cache Managemement), CATIA V5 omoguC:ava "Iaki" graflcki prikaz madela U okviru
oknJzenja za rad sa sldopovima pomocli opdje Visualization Mode, Ova opdia ie ldjucna pri
radu sa velikim sklopovima, pri cemu u ol(Viru mozete se!d<tivno uCitavati istoriju modda,
324
SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
:Lm "',;oNI','
'. 'l7Oj'li'::;'!J. "$l!'i..
'I
,--::0 0."0.'
"
''''""''-"'
_ ",--<.OJ
, ... p,--.

'-'--01 J.
_. . _,, __ "l_L ... :11
Sl1KA 8.22 Uf'mdjallje prezclllacijo/H
Ovaj metod upravljanja koristi memoriju raCUllara na efikasniji naCin i omogllcava
upravljallje vclikim sklopovima i njihovo brze llCitavanje II olo.'iru sesije. Modeli grafH'ke
prezentildie Sll, u sustini. datoleke tipa CCR (CATlA Craphical Represemation), modeli koji Sll
bazirani na Dlv111 tehnologiji i koji se oslanjaju na prlkaz pomocu pohgona (za viSe informacija
o grafickim prezentacijama modela pogledajte online dokumcotaciju program a CATIA V5).
,j,'ID
Prezentacijom modelil takode se maze upravljati izborom dela i pritiskom nil TM3. Na taj nacin se prikazuje
kontekstualni meni koji omogucava da brIO izaberele ieljenu prezenlaciju. Osim toga, duplim klikom na
model "jake"' vizuelizacije celokupna istotija ce automatski biti ueitana u sesiju.
Ogranicavanje i pozicioniranje
CATIA V,S nudi niz alata za rad sa sklopovima, namenjenih fiizsiranju, pozicioniranju i
ogranicavanju komponenata u okviru sldopa. Ogranicenja na nivou sklapa kontro]iSl! prostiran-
je promena na moddu sa jedne komponente na drugu. ](omponente mogu da se poziciolliraju i
mogu da se ogranice, iii ne, zavisno od ze\jenih meduzavisnosti unutar sklopa. Medulim,
ograniCenia na nivou sklopa (esto su kljucna za kreiranje robustnih sJdopova skJopova, die
ponasanje je diktirano re!acijama koje postavlja projektant. Ogranicenja na nivou sklopa
sl1leStaju se U okviru sekcije Constraint konfiguracionog stabla, kao sto je prikazano na slici 8.13.
325
CATIA Vs
nivou sklopa
Imnf;<,,,,,,c;nn<w stabla
IH "iii.. TEll

I
fleksibilan/Krut
BrIO
Fik"iraj zajedno.
Fiksiraj
'------4 ... Ugao
'---------J ' .. Paralelnost na zadatoj udaljenosti (offset)
'----_____ ..,. Kontakt
Podudarnost
SliKA 8.24 Palela Illilta C:omtnlinlS
Paleta alata Constraints
Pal eta alata Constraints saddi opcije za kreiranje ograniCcnja na nivoll sklopa izmedu kompo-
oenata sklopa. Ostale opcije sa ave palete omogucavajll kreiranje visestrukih kopija postojece.g
modda 1I okviru okruzenja za rad sa sklopovima (pCigledajte sliku 8.24).
Redosled kornponenata unutar konfiguracionog stabla i redosled izbora odreduju koja komponenta ce
"uhvatili" koju. Komponenta ce se uvek "hvatati" za flksiranu komponentv, bez obzira na redosJed izbora.
326
SLIKA 8.25 IIw/"w Coin,;idCIii
Ogranicenje Coincident
Ogranicenje tipa CoinCIdent SIC, pie svega. koristi za podudafanjc osnih linija dveju lWlTlpOnen3
tal Za kreiranje ogranicenja tipa Coincident (f'oJuJarnost) koristi se opcija Coincidellt. kojaj se
pri!,tupa pomocli ikol1c Coincident (priltJZJfle na slici 8.25). ]\]ogl! se krelrJti razliciti tipovi
podudarnosti, zavisno oJ toga koji elementi dvejll komponenata su izabrJni (na primer, dye
osne linije). Opcija Coincident muie se koristiti l{adJ su izabrani e1ementi u kornbinacijarna
prikazanirn m slid 8.26.
SliKA 3.26 Ei!:!Ht:llli Iwji 51! mugu izauruti illld<1,e iwrisri ogrdlillenje lipt/ Cvinci'/"I!/
Ogranicenje podudarnosti graficki se prikazuje II vidll elva zelma kmga. Prilller tipa
podudamosti llpotrebljcnog za poduJaranje dveju osniil linija prikazan je n<l slici 8.2"1.
Ogranicenje Contact
Ogranicenje Contact se, pre svega, koristi za medusobno prislanjanje, iii slepljivanje ravoih
povrsina, tj. ravnih stral1ica dveju kOll1ponenat3 (ovaj postupak st' cesta naziva i mate).
Primenom opelje Contact, kojoj se pristupa pomo(lt ikone Contact (prika:.r:ane oa slici 8.28), dYe.
izabrane povrsine postaju kopl30arne. Orijemacija koplanarnih povrsina odredena je njihovim
vektorima normala koie Slt okrenllte u suprotnill1 smerovima. l\"\ogu se kreirati razliCiti tipavi
koniaktnih ogranicenja, zavisno od toga koji su elementi dveju kOll1ponenata izabral1i. Opcija
COIH3ct maze se Iwristiti kada su izabrani dementi \I kambinacijama prikazanim na slici 8.29.
327
CAliA V5

\'
"",
"
Nepodudarne osne linije
SliKA 8.27 oSlle lillijf'
,
StiKA 8.28 11<01111 Cillt/ar:1

Ravna 1
povrsina

Ravna

povrsina
Sfera
0
Cilindar

Konus

GD
SliKA 8.29 Elemf'l1li Iwji se mogu iznbrali Iwda Sf iwristi ogralliccllje tipa Contact
328
j
vi
l
'I
I
OgraniCenje: tipa kantakta graficki se oznacava pOlTlacu dva ze\ellil kvadrata. Primer ogranil:enja
lipa kOlltakta upatrebljenog za podudaranje dveju stranica prikazan je na slid 8.30
Podudarne povrsine
SlIKA 8.30 Slrilllice ".'Iepfjl'w" primClIrlll ognllJiirl1ja tip,j Conlan
SlIKA 8.31 [!:zolla OJ(ser
"'_=z=""",.. ____ ilil
- ;;:, [1""",,,..-

{""'
DOC"'"' '---:EJ

SlIKA 8.32 O/lVir Zi1 dtja/og Offset
Offset
Ogranicenje tipa offset se koristi. pre svega, za postavljanje ravnih povdina dveju komponenata
u parale!an paloiaj, na zadatom rastojanju (offset distance). Ova komanda pokrece se izborom
jkone Offset, koja je prikazana na slid 8.31. Klikom na ikonu otvara se istoimeni okvir za
329
dijalog, koji je prikazan na slid 8.32 u njemu se postavljaju podesavanja imja konlro[isu
orijentadju povrsina dveju komponerhlta i raslojanje iZllleuu njih.
Upotrebom opdje Offset dye izabrane povrsine postaju para!e1ne (na rastojanju, kao stu
je Ve(: pomenllto). Orijentacija paralenih povrsina odre.de.na je vektorima normata, !(ojl su
okreollt! u suprotnim srnerovima. Orijentaeija kornpooenat3 se m07,e promeniti promenom
slllera ovih vektora. Iviogu se kreirali razliciti tipovi ogralliccnja tira Offset. zavisno od toga i{()ji
su elementi dveju komponenala izabrani. Opelja Offset se koristi !<ada SIl izabrani dementi u
kombinacijama prikazanim na slid 8.33.
StiKA 8.33 E/!3l1lenli Iwji se 11JOS1J iz,lurali I:,;,jd S!3 o!;lilllic!3ilje rip,l Offsel
Ograllicenje lipa Offset se grafIcki prihazllje pomocll zelene. Jirnenzije (lWIe.) iLmedu dye.
povrsine Primer povrsina izmcdu kojih k p05tcwljcno ograniccnje tipa prikazan je na slici
8.34.
Ogranicenje Angle
Ogri111ii'enje tipa Angle najecke se koristi u s\ucaju kada dve ,dyne povrsine treba postavit"1 pod
nckim uglom jedl1l! u odnosu na drugu. Opciji Angle prislupa se pomo(u ilwne Angle, kOjd jt
prikazana na slid 8.35. Pritiskolll na ikollu Angle Qtvar,l se istoimeni okvir La dijalug. koji je
prikazan na slid 8.36 . U okviru njega Sf:: postavljaju pudcsavanja lmja kontrolisu orijenatJciju
komponenata i ug,lQ izmedu njih.
tvlogu se kreirati. [J.'zliC'iti tipovi ogranicenja tipa Angle. zavisno od toga koji su demellli dveju
kornponenata izabrani. Opeija j\ngle se koristi kada su izabrani clementi u kombinaeijama
prikazanim na slid 8.37.
330
SKUP PAL ETA MAlA ZA RAO SA SKLOPOVIMA
". :2",
OJ "" ,,, ". "'., _." . :''"
___ __
Dimenzija koja
kontrolise rastojanJe
[,', '
. Paralelne povrslne
SLiKA 8.34 POI!r5ine /I,u/ iWjllll(l)e L,i,Llu lipil Offs5Ct
,
,
,["I
",.,.
!
'Ie", '''''''''' i"""'"'' i ! H.,. C"" .. "." I
, -"-'-'-'-'
""'t-'h", ..
.,,;..
SlIl<A 8.35 IiWlUi
/\lIgI,;
SliKA 8.36 Olwir
La dija/og Angl!3
SliKA 8.37
E/!3!11enli }wji se
iztilml1i hilla
se iwristi osr"nicclljt!
lipa Allgle
331
Ogranicellje (ipa Angle graficki se prikazuje pomo(\l zcJene ugaone dimenzije, izmedu
dye povrsine. Plimer dveju povrsina ogranicenih llpoln:bom opeije Angle prikm1D je na sliti 8.38.
. I' --'"
Povrsme postav Jene

SLiKA 8.38 CJg1'lll1ii'l'l1je lipa Uglil {1flSlrW/jeI1P Hpalfr;boll! ppClje Angle
SlIKA 8.39 {hrma fix COmrf'I1f'l1f
Ogranicenje tipa Fix Component
Ogrankcnje tip3 Fix Compollent kmisti se za fiI<siranje komponenlc pomocl1 zadatih koordil131a 11
proslOfll ria bi se sprc{'iio njeno kretanjc za vreme azurirallja lT1odela. Toj opciji se moze pristupiti
POlTlOCU ikone Fix Component koja jc prikazana na slici 8.39. Ovo ograniccnje se grafldd prikazttje
POIllO(U zdellog simboia oblika sidra, kao sto jc prikazano na sliei 8.40,
'"''''
Dobra je Hksirati bar jednu ad kompanenata sa kojom se mogu povezati sve ostale.
Ogranicenje tipa Fix Together
Ogr3nicenjc tira Fix Together kdristi Sf: za povezivallje dvejll komponenata pomocu proslornih
koordinata. Toj opciji se maze prislupiti upotrebom ikone Fix Together, koja je prikazana na slici
S.41. Ove komponente ce se ponasilli kao jedna, zavisno od manipuladje vodecOI11 komponentom
332
SKUP PAlETA ALATA
.. ..............................
to. ,"0 ,- ,,," "c . 'f"_< ""' SLiKA 8.40 Simbo/
Ogranicenje Quick
"
lIpotrebom opcije Quick (8rzo) postavlja se ogranicenje prvog lTIoguceg
tipa koji progr<lm raspozna, zavisno ad iZ<1braI1ih eiemenata Toj opeiji
pris!upa sc pomo(l! ikone Quick koj<l je prikazana na slid 8.42. Ovo
ogranicenje bazira Sf na redosledll prioritetil koji se postavlja primenom
kOlllilnde Options u sekciji "vezilnoj" za ogrilnicenja U okviru sklopa
(pogledajte Poglavlje 3).
Opcija Flexible/Rigid
Opeija Fle..'{iblc/Rigid (FlcksibilI1o/Kruw). kojoj se pristl1pa pomocu ikone
Fie..'{ib!e/Rigid (prikazilne na slid 8.42), ornogucava da pomer<lte fleksibilne
i krute spojeve (zglobove) llllutar sklopa (za \'iSe infonnacija a ovoj opciji
pogledajte on-line dokumentaeiju programa CATIA V5).
Opcija Change
Opeija Change, kojoj se pristllpa pomocu ikone Change (prikazane na sliei
8.44), omoguCava da promenite tip ogranicenja, taka da ne morate da ga
brisete i panava kreirale. izborom opcije Change otvara se okvir za dija!og
Change Constraint (prikazan na sliei B.45), u okviru koga postavljate
paddavanja koja odreduju tip izabranog ogranicenja. Odredeni tipovi
ogranicenja mogu cia ne budu dozvoJjeni, zavisno od toga koji Sll dementi
na komponentama izabrani.
obWw sidril Jll1i1111jc
d.-! je primclljClw
tiPIl Fix

-- ;.
SlJKA 8.41 /lWrtll
Fix Togetlter
SlJKA 8.42 111011<7
QUic/,
SlJKA 8.43 ilIOn!!
Flexiblf'/Rigid
SliKA 8.44 [hOlIIl
C/wnge
333
(ATfA Vs
SliKA 8.45 Oiwir z<l dlja/Og Challge CUI15lrililll
Dpcija Reuse Pattern
Opciia Reuse Pattern. kojoj sc prislupa pornoeu ikone Reuse Partcrn (prikazJne 113 slid 8A6),
omoguCava da istu lwmpunentll pOllovite vise pUla U okvinl sldopa, postavljajuCi jt U okviru
pravilnog niza, koji odgovara nekOlll pravilnolll nizu elcmenata II okviru flckc od komponclla!a_
U ovu swim mogu se koristiti pravilni nizovi pravougaonog. kruznog i korisnicki-dcfinisanog
tipa (za viSe informacija 0 ovoj opciji pogledajte oil-line dokumentaciju p[()gralllJ CAT!A. V5)
..
SliKA B.46 liW1l1l Reuse Pallem
Paleta alata Move
Paieta ala!a /l.love (prikazana na slici 8.47) sadrii alate koji se koriste za brzo pozieioniranje,
translatomo porneranje, roliranje i manipulisanje komponenta[JlJ Untltaf okruienja za rad sa
skiopovima.
SLiKA B.47 Pa/etllil/ata Move
334
SlIl(A 8.48
l/W1J1l
;\j,IIIi/Juldti011
SKUP PAlETA ALATA "fA RAD SA SKLOPOVIMA
Opcija Manipulation
Opeija Manipulation. I(ojoj se pristupa upotrebom ikonc /l.lanipulation (priklzane na
slid 8.48), otvara okvir za dijalog Manipulation (prikazall lla sliei 8.-19). koji
omogucava pomeranje bilo koje kornponente upouebom !Ilisa u pravcu pojedimlcnog
stepena slobode. Ova "sloDodunlcna" manipuiacija II realnol11 vrel1lcnu vr,Si se u odno-
na iZ<lbrani tr'amJacioni, iii rowcio[Ji stepen
" !tj.!,I!,jiif.\lt,fijQJ,.lid,1]fiT81 :,
Manipulacija upotrebom alata kompas
D Wilh respect to canS\f(:lints
Osil11 upotrebo!ll opdje Iv!aniplliatioll. pomeranje jwmponenle
misem u real nOlO vremenllllloze se postiCi i povlacanjem i pllstanjem
alata l<ompas iz ugla prozora u kOll1e se flJlazi sldop [JJ neilu od
komponenata. KIO sto je prikazano na slid 8.50, kada se kompas
prik<lci za neku ad komponcnata, OIla sc maze pomcrati translatorno
i rot,KioIlO, Z<lvisno od loga lwja je ivie<l, iii ravan, ili koji je veklO(
tzabran na kompas alat;l
5l1KA 8.49 O/wir ZiI liljalog AJ,lllipui,l1iJIi
Kompas prikacen
za stranicu dela '
Vektor za vucenje

,/

Krajnji polozaj ;-{
. I

;;;:1

o
.;.)
"J
i;i

SliKA 8.50 AJ,(lliplli,lcijd lI/Julrebum j,'Ompasa
}i

511KA 8.51
J/wl1a Sl1ap
Opcija Snap
Opcija Snap, lwjoj sc pristupa pomo(u ikone Snap (prikJzane na slid 8.5]), dduje
taka da izabrani element jedne Iwmponente "Iwata" izabrani element druge. Ova
opcija predstav!ja jednostavnu sredstvo za orijentaciju komponenata unutar sklopa.
Element koji se !1Vata mora Ja pripaJa aktiYlloj komponemi.
335
CAliA Vs
SliKA 8.52 llim!(l Smarr MOlle
Opcija Smart Move
Opeiia Smart [viove, koioi se pristupa pomocu ikone SIll<lrt ldow. (prikaz(lne na slid 8.S2),
prCdSIJvlia kombinaciju opeiia I\lanipulation i SnJP. llpntrebom okvir<l za dijalog Smart ,\Iov('
mogu se kreirati ogranicenia na sliei 8,53
;H
0"'",,,,,",,,-"0,,,,,,,,,,"",,,"

-""'-------
SLIKA B.S3 a/wiT za dijlliog Small A-Jove
SliKA 8.54 lfW1l1l Explode
Opcija Explode
Upotrd1Om opdje Explode, koiai se prisillpa pomocll ikone Explode (prikazane na slid 8.54),
heira se rastavljeni prikaz sklopa, na osnovtl ograilicenja postavljenih U okviru njega, Opeiia
Explode llzima II obzir sarno ogranicenja tipa pociudamosli poslilvljena jzmedu dye ose, iii iZ!l1edu
dve ravni. Okvir za dijalog Explode (prikazan na slid 8_55) nudi razlifite alate za manipulacijll
ogranicenim komponenlama ullutar okruzenja za kreiranje rastavljcnog prik<lza.
Dobro je fjksirati bar jedan od delova U okviru sklopa koji ce predstavljati centralni den rastavljenog prikaza.
Opcija Stop on Clash
Opcija Stop on Clash, kojoj Sf pristupa pomocl.J ikone Stop on Clash (pdkazanc na slid 8.56),
automatski zallstavlja pomeranje komponellte kada ona dade u kontakt sa nekom drugom
komponentom. Ovo se moze desiti za vreme dinamiC_kog pomeranja komponcnte u okvim
sldopa, iii za vreme kinematske simulacije.
336
!6'"
StiKA B.55 O/;:vir za dijalog Explode
SliKA 8.56 IIwll!1 Stop 011 Clash
Alati za analizu sldopova
Nakon Sto odrede inicijalne poloiaje komponenata sklopa, inzenjeri i dizajneri obirJlO vrse
odredcne tipove analiza. Razliciti tipovi analiza pruzaju vredne povratne inforl1lacije, koje
omogucavaju ela se iZVTse prornene na projektu zasnovane na njihovim rezultatima. Alati za tael
sa sklopovima, osim SIO pruzaju mogucnosti za iZfaciu sldopnih preseka, omogucavaju i
,lUtomdtsku detekciju preklopd. CAliA V5 nudi alate za anaUzu sklopa za vreme njegove
konstrul<cije i mlkon sto je konstruis<lIl. Namcna ovog poglavlja je da upoznate asnove rada sa
alatima za analizu sldapova (za viSe detalja 0 alatima za analizu sklopova pog!edajte ion-line
dokurnentaciju program a CAT1A V5).
337
CATIA Vs
Paleta alata Space Analysis
Pale!a aiara Space Analysis (Prostorna analiza), koja jt:' prikazana na slid 8.57, nudi osnovne
funkcije namenjellt:' za detekciju kulizije i preldopa, izr3du sldopnih preseka i analizu rastojallja
izmedu komponclldtJ.
Opcija Clash
Opeija Clash, kojoj se prisrupa pomocu ikonc Clash (plikJLdne na slici 8,58), koristi st:' za detekciju
prt:klopa u okviru okruienja za rad sa sldopovimd. Okvif za dijalog Clash, koji it:' prikazan na siiri 8S),
nudi razliCite opcije za dClekciju koli:,dje (slldara), kontalua i zazora iZlflcdu kOlIlpont:'l1<lt<l.

I L )0

'------31.,.. Kolizija
(sudar)
Rastojanje
SLiKA 8.57 Palcta aiLi/1l S/Jilce Anillysi,
(5! ...'-2-.

SliKA 8.58 /llOlla Clash
5LIKA 8.59 a/wir ZII dijalog C/u.sh
338
SKUP PALETA AlATA ZA RAD SA
Kada SI': sirnulaeija zavrsi, prikazuje se prozor Cbsh Resuhs (prikazdn l1a slid 8,60). koji nudi
razliCile opcije za ispitivanje n:zuit3r3 analize.

n, .. , ., ''"" ,_ ,_ ""'_ ,,_

SliKA 8.60 1'1'020" Clash Results
...
=-wrcv':
I "
P-:;;-";;------:::J

TakoJe se pojavljuje I prozor Graphical (prikazan nd 8.61), koji sadrzi dublii grafic\;:i
prikaz pojeJindcflo izabranih rczultata.
Opdja Section
Opelja Section, kojoj sc prislupa pomucL! ikone Section (prikazane na slici 8-(2), nudi alaI': za
dllalizu sklopnih prt'sekl U ITalnom Vl'emenll, koji fUllkclOllisll tako slO se P0Il10(U pr(':sccllc
ravni seCt' svaka od sUopa, kau je pl'ikJzano 11,\ sliri S,G], Ovo je korislan dLn
za brzu anaiizu ravl1ih preseka.
l'resecoa ['avan se llloze, llpotreboll1 misa. dinamic!ci VU('i, pri cunu sc rnenja ravni presek. 21.;
profil ravllog preseka, (iji primer je priklZan na slid 8.64, Illuze bili prikazaoll ukviru zasebnog
prozuri\, ili llfllltar prozora II kumc je prikazan i sklop
Prozor Section Definition, lmj! je prikazan llJ 8.65, ll\ldi faz!iCite opeije za pri!agodavanje
prikaza konkretnog ravnog prest:'ka
339
(ATlA Vs
SliKA 8.61 Prozor CmpiliCrlI Results
SliKA 8.62 [1<01111 Section

... , __ .,." ,d, __-. ....... ",.
IDlin"micko vucenje ravni
SlIl{A 8.63 PreseCl1(/ rawltl
340
vucenja
,-n.,...,"'="O"",,.. ___ _
"-'
I

-Po""" .." D, ... """" -_ ,.- '-;

,)d.",.,1
t
Oeo rnaterijala koji
pripada preklopu
Opcija Distance
SKUP PALETA ALATA ZA RAO SA SKWPQVIMA
l.r.,
Zapreminskj rezovi
Prozor sa rezuitatima
Opdja Distance, kojoj 5e pristupa pomocu ikone Distance (prikazane na slid
8.66), koristi se za detekdju minimalnih rastojanja izmedu komponenata
sklopa. Okvir za dijalog Distance, koji je prikazan na slid 8.67, nucli razlicite
opcije za detekciju rastojanja izmedu dye komponente, iii izmedu svih
komponenata,
SliKA 8.64 Profii
ravlJog prese//(J
SliKA 8.65
l-'rozor Seelioll
Defil!ltiOil
SliKA 8.66 J/wna
Dist(/nce
341
CArlA Vs
SllKA 8.67 O/wir Zil lilja/og Distance
_"'"
;;1(,:1"-
1
,
.' -d

I
-1/
.0:

P'

U,I
.1;:)

Okvir za inicijaciju opcije Distance I
tl
I :'.j
/"., "1";

t.,)
.' :[il;

rrrrr-rrr:e=OVI-N-I'

Okvir sa
operacije Distance tl
. c., ...1

SllKA 8.68 Prozor sa rezultatima opeulcije Distallce
je zavrsena, prikazuje se prozor Distance Results (prikazan na slid 8.68),
nudl raziIClte OPCl)C za ispitivanje rezultata simulacije
342
koji
SKUP PAtErA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
Takode sc pojavljuje i prozor Graphical Hesuhs (prikazan
graficki pril,az pojedinacno izracunJtih fd'Lelaljina
SllKA 8.69 Grapliical Result.)
Paleta alata Assembly Feature
na slid 8.69), koji sadrzi detaljniji
Paleta alata Assembly Feature, lwja je prikazall<l na slici 8.70, ol11ogucava krciranje nezav'lsnih
tehnickih dcmenata U okvifU sklopa. Ti dementi pustoje silmo U okviru okruzenja za fad sa
sklopovill13 i mogu da imaju uticaj iii 11<1 pojcdinacne, Hi na svc komponenlt. zavisno od
i2abrane opdje. Ova pakta alata oillogucava cia [(rei rate pudde, otvore, "dzepovc" i simeuicne
clemente i dOl izvoditt Bulove optracije dodav;)l1ja, iii oduzill1anja.

j (j\" ell,
" .... "
4Slmetrija
mi?
Podela (Split)
\ lQ:b ,. Otvor (Hole)
:fi)J! "Dlep" (Pooket)
; --------: ..... Bulovo dodavanje (Add)
: Blilovo oduzimanje (Remove)
Vezbanje: Upotreba
skupa palela alata za rad
sa sldopovima
U ovum veZbanju cetc upoznati
asnove koriscenja skupa paleta alata za
[ad sa sldopovirna, uldjueujucl i rad sa
ala tim a pomocli kojih se kontrolise
modeL Da bi se demonstrirale funkcije
za rad $a sk!opovima, koriste se de!ovi
lueiralli u okviru ranijih veibanja. Ovi
delav! su kreirani nezavisno jeelan oel
dlUgog i, stoga, '"ne znaju" gde treba da
SLIKA 8.70 Ptllellliliala Assembly
fl!lJ.ime
343
CATIA Vs
budu postavljeni. To znaci da n}ihov polozaj I] ok'Tiru sklopa nije definisan. f'.:amena ovog vei.banja
je zadavanje pradnih rcladja izmedIJ delova primenom ogranicenja na nivou sklopa da bi bio kreiran
sklop konzole rncnjacij, Imji je prikazan na slid 8.71. Dok se ograniccnja dadaju, delovi (12 se pomerati
II okviru radnog prostora sk!opa i smestace se na zeljene pozicije Vci:banje 'pokriva" skdec'e koncepte
i prirnene:
SliKA 8.71 [(ollm/a mellj(li'Il/wjlllreba s/l/ofJili
344
." kreiranje struktml? proiz\'ocb I ubacivanje rdevalllnog deb lira CATPart
rastavljanje pOdraZ\lmeVanih pozicija radi boljeg pristupa geomctriji
1\1 lneirallje razlicitih vrsta oglaniCenj;J \l cilil1 pozkioniranja i postavlj,l!1ja re!acija
iZllledu geomcnije ddova tira CATPan
provera sudar<l i prddopa \l okviru sklop<l
izrada ravnih prrsekJ radl analize medusohnog poJozaja komponenata

lllodHlkovanje ogranicenja u eilju promenc rcladje izmeuu dva dda tipa CSITalt
azuriranje preseka radl silgledavanja rnouifikoV(lllog polozaja komponenala u
okviru sldopa.
1. Krierajte novi mode! lipa CATProciucl, pa proOlenitf' imc podrazulllevanog
proizvoda u Cal1.1oie A.I.Icmblr (Sklop kOJlzo!eJ. Ova struktura, koja je prikazana na
slid 8.72, sadrzace odgovarOljuce deiove i relacije ogranicenja.
2. lzaberite ikonu Insert, l<aja se nalazi I] okviru palete alata Pwdu("! Structure, pOl
Idiknite ikonu Console Assembly, Imja se nalazi na vrhu spedfikacionog stabla.
SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPQVIMA
SLlI<A B.72 S/;/i'p /wl1zoli'
Na ovaj naCin se pokrcer prozor File Selection, l(Oji se koristi Z<I odredivanje
polozaja i biranjc dclova kaje treba ubaciti u sklap.
Delovi se u sklap takode mogu ubaciti iz drugih dokumenata upotreborn metoda iseci/nalepi i povucijpusti.
3. Pretrazujte strukttlru direktorijuma, dok ne nadete zeijenu datolekll. Istovremello,
izaberite delove BOOl, Bracllet Gear Sderlrlf, Cr'l1,,,lc Grar LelJt-r i Slw[r Kno/J iz odgo-
vatajueeg direl(wrijuma, pa kliknite dugme Open da biste zavfsili ubacivanje. kao
sto je prikazano na slid 8.73
SliKA B.73 Sh/C'p !WI/ZOIc sa lI/Ja(enim de/rwimll
4. I<liknite ikonu Explode sa palete al,lt;) Move. U okviru prozora Explode akti\irajte
po!je za unos Fixed product. Sa stab!a izaberite deo Bracket Gear Selector kao deo koji
ee biti fiksiran. On ce se pojaviti tl prostoru Fixed Product. Na ovaj natin je dliac
ntCice menj;1{"a postavljen bo cleo koji ee ostad "prikovan" za mesto i neee moo da se
345
CATIA Vs
kreee za vreme izvodenja operacija skbpanja, K!iknite OK Ja bis!e prihvatili avo
pode!lavanje i da biste [astavili rauoi prostor, kao sto jf' prikaza1'1o na sEci 8.74
]e'""" I"",.:;"""" .:l""" __ ' __ . __<. " 'A"
1_"" @!1;?t
, I

CD
.

'811
SliKA 8.74 Rtlstlwij211i mdlli proSiOl
Rastavljenje radnog prostora sklopa omogucava laksi ilbor primenijivih ogranicenja za model svakog od
delova,
346
S!edeC<l faza obuhvata postaY!janje svakog ad delova 1'1a zeljeno meslO i zadavanj<:'
ocigovaraiudh ogranicenja. Nije neuphmilltl da se svaki {ld de!ova pomeri n<l
zeljeno meslO, J, zatim, ogranici. Postav!janjern ogranicenja delovi se aulomatski
pozicioniraju j kreiraju se re.l-dcije iZllleJu njdlOvih gt'ometrijskih eiernenata, kao
sto su podudafl1ost. ogranicenje tipa offset, kontaj{t iunedu povrSina i ugao
izrnedu del ova . Obicno je potrebno zadatl uva do tIi ogr<lOicenjil da bi se odredio
poloiaj dela. Prvo ogranicenje koje treba posta viti je ono koji se odnosi salIlo n<l
jedml deo. Taj deo ce biti izabran kao "sidra" proi.zvoda. Njemu ce biti pr"ldodato
ogranicenje kojim se on fiksifa u Svi os tali delavi U okviru sklopa biCe,
zatim, ogranicenl II odnosu na njega
5. Kliknite H<onll Fix Component sa palele alata Constraints i izaberile deo Bl'tlcher
Gelll" Selector sa slabla, iii ga izaberite !dikorn na njegovll geometriju 11 okvlf\J dela
radnog prostora u kome se na!az!'
SI<UP PI\lErA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
Slll{A 8.75 DelOl'i ogrllIJiceni !I otirJOslI WI jilisir,mi ,ieo
Jedat1 od de!oYd u okviru 5Vdkog sklopa trebalo b'l cia bude fiksiran. U okviru ovog sklopa
fiksiran ce biti deo pod nazivom Bracilet Gear Sdedor, Svi ce se pomerati j ogranicavali II
udnosLl na njega, kao SiD je prika:t'dl1o nil s!ie! 8.75.
Konliguraciono stablo sada sadrii direktorijurn pod imenoll1 Constraints, 1I Cijem ce okviru biti skladislena i
prikazana sva ogranicenja koja pripadaju skJopu. Deo Bracket Gear Selector je prikazan u okviru direktorijuma,
zajedno sa simbolom oblika sidra, koji ukazuje da je fiksiran. Ova] simbol se, lakode, pojavljuje u radnom prostoru
blizu geornetrije dela Bracket Gear Selector.
U di'lijem toku veib,mj<l prvo cUe ogranicili deo Baal. DOl bi bio odrede.n poloLaj
deb Bunt u oJnosli 11<l deo Bradwl CellI' S.:iCdUl, pOlrebnu je l1<ljmanje
dva ogranicenja tipa podudarnosti i jedno ogranicenje nad poyi'Sinom. Den Boot
je kreirJIl tako cia je rotiran za i80 stepeni tl odnosu na idjeni po!ozaj, ali ce se
nakon prirnene ogranicenja zarOlirali i zaLlzeti pravilall po!ozaj U odnosu na deo
B!'adwt C,',I{ Selector. Nastavite rad preilla s!edeCim koracirna
6, Kliknite ikonu Coinddent i iZJberite osnll liniju na ddu Boot i osnu !iniju na
dell! Brae/let Gellr Selectof. K!iknile ikonu Update Ogranicenje na dell! Boot je
postavljeno kao stu je prilGl<:ano na slici 8.76.
347

Osna linija
na delu
Boot

(Rezultat)
Podudarne
osne linije
; Osna linija na
delu Bracket Gear Selector
CD Izaberite

;1.;,
-5:
SliKA 8.76 Fji;:sinmi deo Brachet Gem- Seier1(w
Itt"3
I
M'):',.
Osne lillije su sadil podudilrne. U konfigurarionom stablu prikalana su imena dva dela i tip ogranicenja koje
postoji izmedu njih. Dva zelena kruga u radnom prostoru ukazuju na pastojanje ogranicenja lira
podudarnosli izmedu delov<I.
Da bi SI:' dViI deb p'odudarib, u slcdeeoj o[JcrJciji treba (lJ bude izabran drugi
simp osnih linija. Dco 13001 ce se zarotirali 01<:0 postoieceg ogranicenja lipa
poc\Ud;UIl05ti i pos\,lViti u pritvibn pOIOZ;lj
7. !zaberite ogl'Zlniccnje tipa Coincident (l'odlldanlost), pa osnllliniju oznacenu na
delu Bool i osnu Iiniju OZl1<1cenu na del\! BI-Ilc/{et Gear Sr/('cwr. K!ilmite ikonu
Upd3te da biste aktivir<lli iZf<lCUnav,mje pumer;mia i ogmniccnja, kao sto je
prikazano na slici 8.77
Kada je dodato drugo ogranicenje, deo Baal je poslao poravnat sa delom Bracket Gear Selector. Izmedu
dva tela postavljeno je jos jedno ogranicenje, koje je sada vidljivo u okviru stabla. lazar izmedu delova (10
biti uklonjen dodatkom ogranicenja koje (e se definisati na dvema povrsinama.
348
8. Kliknite ikonu COnlaC!, pa izaberite gornju povrsinu ispupcenja za montazu TI<l
delu Bmeller Gear i donju povrsinu na delu Baal. Deo Bool je u potpunosti
SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOPQVIMA
ogranicen i postavljen tako da leZi na ispupcenjima za 11l0ntazIl dda Br<U:/Ie[ Cear
Selatal', kao sto je prikazano na slid 8.78.
Osna linija na delu Boot
;,
' (Rezultat)
Podudarne osne linije
SliKA 8.77 Posladjfll1jc ogralli((,llja Ill! deo Baal

RezultujuCi sklop
SliKA 8.78 jJ(ls1apljl1l1je ogral1icerlj<1 1M rlrllgom paru OSllill lillija
349
CAliA Vs
Slede6 deo koii !feba postaviti ie konzola. Ona ie takode kontruisana taka da ie
rotirana za 180 stepeni U odllosu na icljeni polo.iaj, pa ce proccdura za
postavljanje ogranice!!ja biti shena onoj koja je koriscena za postavljanjc deb
Boot. Nastavite rad prateCi sledeee korake
9. Kliknite ikonu Coincident, pa izaberile OSIlLl Iiniju oznacellll na ddu Console i
osnu liniju oznacenu na Jell] Boot. Kliknite lkonu Update cia bisle aktivirali
iz.ractlnavanje ogranicenja, !cao 1;10 ie pril,azano na slid S."i")
1 o. Kliknite ikollll Contact i izabuite gornju deb HOOf i donju povrsinll
ispupcenja za II10ntazll na delu Con so/c. Klilmite ih.onll Update da biste 3Z11rirJ.l"l
ograniccnje, kao sto je prikazano na sliei 8.80.
c '''' ..... .. ""'_ ".,.
, .. ___ _
..
Osna linija na
delu Boot
fi'
G)
"')
Slll(A 1:1.79 Ograuicenjc!liJ ispllpcenju deiaBoot
350
Sledece dye komponente koie ce bid pnstavliene i ogranitenc su Sili/Ier Knob i
Gear Se/.:,;tiol! l.el'cr. Nakon Slo budu ogranicena, ova dva dda bice pridodata
sklopu.
T 1. Kliknite ikonu Coincident, pa izaberite osnu liniju deb Shifter Knob i gornju
osnu liniju dda Gear Selection Leper (koja je poslavljena pod uglol1l). Kliknlte
ikon\! Update da biste azurirali ograniccnje, kao Mo je prikazano na slici 8.81.
SKUP PAlETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
SliKA 8.80 O:,;wllh'ellje !!lui OSlli!ll /illijdlllJ .le/,JI'J Cuwule i 13001
Osna linija delp
Shifter _:
. 'j
C"
/) ..
;
Knob if; '.'
----"
CD lzaberite ;.
(Rezultat)
Podudarne
osne linije osna lillija
na delu Gear
Selection lever
SlIKA B.B1 Ograllicellje lipil hmi:ihill izmedll dd,))}:i Comolc i Boot
"
Dve osne linije su podudarne. Simbol za podudarnost u obliku zelenog kruga postavljen je na svaki od delova.
351
.-,-1..
CAliA VS
Sada jc potrcbno da krrirate kOIHaktno ogranieenje izmedu gornje lIlontaine
povriiine deja Gellr Sdcrilrm LClNr i rayne povrsine unutar ot\'ora za montazu deb
Shifler Knob. Nastavite rad kroz sledE'ee kOfake
12. Kliknite ikonu CrHlar!, pOl izaberile gornju monlaznu povrslllll na ddu Gelll"
Seiec{(Ir teuer i ravnu povrsinu Ull\J1ar ot\'oril za montaztl dela Shifter Klw/J
Kliknite ikonu Update da bis!e <lzurirali ogr<lllirt'nje i postavili ddlm menjaca, kilo
stD je priknano nil slici 8.82.

V ..
r;:d:.::-::,,:".: ..':':.':..:.,'
povrsina atvora ..
\V na de!u Shifter :;;
SliKA 8.82 0srrlllicclljd 1111 de/u Shifler /(l1ob
Kada 5e deo Shifter Knob poticionira U okviru sklopa, on ce 5e pomerati 1I skladu sa ogranicenja koja Stl
nad njim zadata.
352
13. lzaberite ogranlcenje lipa podudarnosti. pa gLwnu donit! osnl1linijl1 delil Gear
Selector Lever i liniju deja 1.1001. Kliknite ikonu Update da histe 3zurirali
ograniccnje, 110 sto ie prikazano na slici 8.83
SKliP PAtElA MAlA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
Osna linija
8 \:.) na delu Boot
(
l
1
j Osna linija na

Itat) Podudarne osne linije
SlIKA 8.83 Poziciol1irmli deo SIU/ler /(lJob
14. [zilherite ogranicenje tipa podudarnosti, pa okruglu povrsJnu na delu Cem
Selectioll Lever j tacku na delu BOOI, koje su oznacene na 8.84 Kliknite ikonll
Update ela biste azurirali ogrilniccnje.
Rucica i drska menjaca su postavljene tako cia su zarotirane za 90 stepeni U odnosu na ieljeni polozaj i
treba da se ogranice da taj poloraj i zauzmu.
15. Otvorite deo Boot i promenite prikaz z,'Z ravni da ona vise ne bude skriycna Ovo
cc biti jedna od dye rami lmje so potrebne da bi cleo Sillfter Knob bio postavljen
na zdjeno rnesto. Idioimizujle stablo i izaberite sldop koozole.
16. Otvoritr cleo Gear Selector Leuer i promenite prikaz YX cavn] da vise ne bude
skrivena. Ovo ce biti drugil oc! dve ravni koje su potrebne dJ bi deo Shifter /(nob
bio poslavijen l1a zeljeno meSIO. rvJinimizujte stablo i izaberite sklop kOllZO!e
17. Kliknite ikonu Coincident, pa izaberite r,\Van dela Gear Srle((ioll Leuer i ravan delil
Hool. Sa pa(liljuce Iiste u prozoru Constraints Properties izaberite opdju Same.
Kijjmite OK da biste azurira!i ogranicenje, kao !ito je prikazano na slid 8.85.
Sklop je ogranicen i pozicioniran, a delovi Gear Selection Lever i shifter Knob su zarotirani za 90 stepeni j
pravilno postavljeni.
353
CATIA Vs
Q) lzaberite
.
Oznacena
Q,

"
.'
"

SUI(A 8.84 Ogrl1l!icc:i/jc: na dell! Ceilr SelecIiori Lcper
SLIKA 8.85 Ogl(lIJicellje lipa stranicil/lJ.cliil na delll Gear Seleclion Leper
354
Kada je sklop zavfsen, dobra je proveriti da Ii 1I njemll postoje preklopi. iii dolazi
do koli'l.ije. LJ nastavku cete analizirati odnos iztnedu del ova Bracket Gear Selector i
Gellr SclecriulJ Leller da biste ispitali postoje !i preklopi.
SKUP PAlETA ALATA ZA RAD SA SKLOPOVIMA
18. UCinite sve delove sklopa nevidljivim, osim dva koja ce biti analiziramL l<liknite
ikonu Clash i prozor Selectioll. J, pa izauerile Gear Sdediofl Leper. Aktivirajte prozor
Se/ccila/i.2 i i;caberilc deo BriIChet Gellt Scl"uJr
19. KJiknite OK da biste pokrClluli analizu. kao StO je prikdZ.lllO na sliei 8.86 .
Rezultat {lllalize otkriva da iZ!lH::du delova postoji preklop. kao sto je prikazano na
shei 8.87 Rezllltati 5e, tJiwdc. snifllaju u vidu prcklopa U okvinl stJbla, ispod
gram: ApplicatiollS .
Kada jt: preklop pronaden, treb;! ga ispitJli. Jedan ad metoda La vizuelno
ispitivanje odnosa izmedll del on je izrada ravnih prcselGl IzraJa 20 presel<a
olllogw:ava da bliie pOgleddtc kako izglcda pn:klop lHlutar s!dopa
'CD Drzac - drugi izbor
SliKA 8.86 R,w<lmlw ograllicullju iZIIled1l de/mId Gelll" Se/':diuIJ l.n'a i Boul
355
CATIA V5
StiKA 8.87 Analiza preh/rl{!il
356
20, UCinite sve delove vidljivim, taka da sve njih sOldrzi presek. Kliknite ikonu
Section. Podra7.lllneVano stanjc je to da s,c kao prese(na rav;m n(1 e!,r;U1U pajavi
ravan ZX. !zaberite strelkH na ravni i driite lasler tnisa prilisl1ut, Pi] Od\'llcite
IOlvan do ,('nlra sldopa, kao slo je prikazano na shei 8.8S.
21. Kliknite i1ml1l1 Volume Cut cia biste presek pretvorili iz [<lvnog 11 ZOlpwl11inski
isecak. Kliknite ikonu Results \Vindow.
Drugi pomoc'ni prozor prikazujc ravni 21J prestk zaprcminskog rna. Dok sc
zapreminski ft,?, menja, prozor Results cc se azuritati, kaa sto je prikaz<ll1o na slid
8.89. lD prcsek u prazorll Results jf' interaktivan i maze 5e priblizavOlti i
udaliavati, iii rotirati.
22. Izaberite oznacenu zelenu strelicll i vucile zOlpreminski fez do centra dela Cear
Se/ecli(JIl Leller, kao!ito je pril<azano l1a slio 8.91. Kliknite 0[( 1Il1utar prozora da
biste kreirali presek i prikazali ga II okviru stabla, Pogledajte slUm 8.90.
Presek otlcriva preklop izmedu deb Bracher Gear Se/eeiOr i dda Gear Selecliml LellCf
23. Priblizite prikaz u okviru prozora Results da biste bolje viddi kako izgleda
preklop:kao Sto je prikazano na slid 8,91.
SKUP PAlEfA ALATA ZA RAD SA SKlOPOV1MA
Vektor vuceln;a
Dinamicki vucena ravan'A
SliKA 8.88 Pmzor Clash results
J,
StiKA 8,89 Rlll'ilIl odVlIi:ena do centra shl0l'a
357
CD Vucite do mesta kolizije
SliKA 8.90 Aillrinmi prozor Results
\
1l!;

SUKA 8.91 Zapreminsb fez odulicen do Centra de!a Cetlr Selecrioll LelJer

Presek Section.l dodat je u podgranu Sections u grani Applications na konfiguraeionorn stablu.
358
SKUP PAlETA AlATA ZA RAD SA SKlOPOVIMA
Geol11etrija je pravilno konstmisana. Problem lezi u lipovima ograniccnja koja su
koriscena U oh'VilU sklopa, Prvo ogranicenje, lwje je odredilo polobj dela Gellr
Selecrion I.ellcr II odnosu na deo I:!r,lc/wr C!!llr S.:!':Llur, bJ!u je ogranicenje tipa
pocludarnostl izrnedu dve tacke Trebalo je da Dude ogranicenje tipa offset izrnedu
dye tacke.
\! s!edeeoj fazi treba modifikovati lip ogranicenja iz podudarnosli u Presek
koji se prustire kroz den autornatski se azmira !cada se ograllicellja u skJupu, iii
geometrija ddon pro melle da bi ouslikav,1O poskdnje slanje.
24. Poslavite pobziV<lc iznad ograniCt:nja UllLtIar kOllfiguracionog
stab!a i kliknite Tld3, Dva deb koja su spojena izabranim ogranicenjem biCe:
osvetijen,\ Lt okviru stabla, kao sto je prikazano n<l slid 9-92
. !
. ..'
'6.1;,;;; --. romentte ogralllcenJe
SliKA 8.92 BlizaJi prillllz PJeldvpa
25, II okvint padajuceg prozora Cbange Type:. koji ie prikaz<ln na sliei 8.93, izaberite
objekat Cuindd"IH<!.11. Kliknite ikonu Change Constraint j Lt okviru prornocnog
prozora izaberite opciju !tao sto je prikazano nil slid 8,93.
359
SliKA 8.93 Dciol'i Iwji .111 ('(1!'czm:i ogranicl'njl'lI1 05U('lljenilll I, o/lI'iTll swblil
Tip geometrije i prethodno postoje6h ogranicenja odreduju opeije koje su dostupne pri promeni tipa
ogranicenja.
360
26. II prozoru ConstfCljnt Definition uncsite vrednosl 7.2 (mm). Deo emr Selection
Lever podic'i cc se II pravcu Z za unelll vlcdnost di! hi bio diminisan zazor izmcdu
dViI dela, kao sto je prik;lZilllo na slici 8.94. Kliknite OK
Tip ogral1ic'cnja promenjen jc iz podlldarnosti u offset. Pojavljujc se 110vi proZOf,
koji prikilzuje vrednosti unCle prj pWll1Clli ogr;Jnic'enja.
27. Klilmite OK 1I okvirt! prowra da bistc ClZLlIir:11i ogranicenja, kao sto jt prikazano
na slid 8.95.
Ivlodifikovano ograniccnje aeba cia buck azurirano, ali ikona Update nije
osvetljena, iii dostupna.
SKUP PALETA ALATA ZA RAD SA SKloPOVtMA
SliKA B.94 rwzor Change Type
illEii:om54J!!W
"',,,. '" , ~ ,--
lIli'!1iii!!!il...- Azurirajte ogranicenje
SliKA 8.95 Vrrdl1()st pmaldllog pomcrrmjllll Z prl1UC1I (offset)
" " " ~ ~ I
j

q . ~
" Q
;l;.'
,I:
Q;
Tip ogranicenja i bro) su promenjeni j novoKreirani objekat pod imenom Offset.l3 pojavio se na dnu stabla.
361
2B. PrimetiCete da objekat Offset.13 sadrii simbol Update, koji je za njega prikacetlll
okviru stabla. Kliknite Offset 13 i izaberite Update iz padajuceg prozora, kao:ito je
[!!if '
... .

SliKA. B.96 AZlIririllw ogmlliccl1jll
362
OgraniCenje tipa offset je promenjeno j 3zurirano. Simbo] je prol11cnjcn, a
vrednost 7.2 mm pojavila se u radnorn pl'OstO[U izmedu dye tacke. GeomelIija
dda Gear Sc'iedi,Jri l.ewl' je. luo rezultat azuriranja. pornerena u pravcll Z. rresek ie
aSlao neazuriran j mora se azurirati da bi Sf: pomcrio z3jedno sa geometrijoll1
dda Cern Selection Lever. Ove modifikacije nad ogranicenjima prikazJne su na slid
8_%
29. Da bistc "osvezili" presel<, kliknileTlv13 iznad tciesla SeCiioll.l U okviru stabla i
drzite taster pritisnut. Sa padajuceg menija izaherite objebt Seclio/l.}, pa Update
tile SccrioIJ. lzaberite objekat Section. 1 U okviru stabla i prirneticete da je presek
promenjen, liZ pracenje pomeranja 3D geoHH'trije, kao sto je prikazano na slid
8.97.

:
I PO,"'''' "'0",""",""'"
'.:
SlIl<A 8.97 (\illri!'ilrli [>11:-;.:11
SI(UP PALETA ALATA ZA RAD SA SKLOf'OVIMA
3D radni prostor i prozor Hesults sada prikazuju dOl postoje zazUli. idoze biti potrebilg d:; . .;e
analiza preklopa naslavi, ali, stu se ovog vdballia tice, IlI(:ica vise nc dodiruje t1tlsac i sklop je u
vizuelnO!ll smislu zavrsen.
Zaldjucal<
eilj II ovom poglavlju biu nam je dJ. UpOZtlale osnovne alate ZJ. krciranjc i manipulaciju
komponentama U okvim sklopa_ CATIA V5 podri;Jva i top-down (sa vrha nal\ize) j bottolll-up
(sa dna navise) pristup modeliranju. Kornponenk mogll, ali i ne moraju biti ogl'<1niccl1c lid hi
hila z<Jvrsend iUdda sklopa. Doslupna je puna palua ogranicenja na nivou sldopa, koja pOlllaze
u ostvarivanju projektantske zamisli. tdOguCllosli 7.a analizu obuhvataju analizu preklopa i zazo-
ra, kao i alate za analizu ograniccl1ja i meouzavisnosli_ CAT[A V5 nuJi osnovne i napredne "late
za rad sa sklopovima, interaktivno projektovanje i lIpravljanje velil,imi slozenim sldopovima,
kako unutar skupa paleta alata Assembly, tako i ullutdr palela alala ProJuct Structure
363
CAliA Vs
364
1. Koja je razlika izmedu dela j sklopa?
2. Zbog (ega je vazno raspolagati mogucno,k"u za fad sa sklopovimil?
3. Ko)! su nacilli za posrdvlj;mje ogr,micenja izmedu delova U okruzenju za rad sa
sklopovima7
4. Ko)i su alati za ana!izu sldopova dOSlupni7
5. Koje tipove fortnata doi(Umenala pOdrZ;I\'i1 skup pa!ela alaw za f3d sa
sklopovimil?
POOlAVUE
SI<up pal eta alata za
izradu tehnicl<ih
crteia
Uvod
OVOM POGlAVUU OAT IE KRATAK PREGLED MOGUCNOST! SKUPA PALETA ALAlA ZIl
IZRADU TEHNICKIH CRTEZA. CATIA Vs NUDI MOGUCNOSTI I ZA INTERAKTlVNU I ZA
GENERATlVNU IZRAOU rEHNlcKIH CRTEiA - TA DVA METODA BitE DETALJN!JE OBJASNJENA U
OKV1RU POGlAVLJA.
Ciljevi
U OVOM POGLAVUU BAVIMO SE SI.EDEC!M TEMAMA:
'III uvoa U IZRADU TEHNICKIH CRTEZA
$ METODI ZA IZRADU TEHNICKIH CRTEZA
KREJRANJE NOVOG CRTEZA
1& ALATI ZA RAD SA TEHNICKIM CRTEZIMA
VEZBANJE "VEZANO" ZA TEHNICKO CRTANJE
Uvod u izradu tehnickih crteza
CATAJ V5 Dudi potpuni sImp alata za kreir<1nje 20 tehnickih (rida, ko)i se zJsnivaju 1111 delovi-
rna, iti sklopovima. Mogu se kreirllti pog!edi koji slldrze dimenzije, napomene, simbole i sve
ostale clemente nephodne da bi se deflnisilli detalji "vezani" za tehnologiju izrade proizvoda.
Asocijativna priroda modula za izradu tehnickih erteZ,a programa CATIA V5 omogucavil
lIutomatsko aillriranjc crteza, u zavisnosti od promena na 3D modclima delova i Sk!0POVIl.
CATIA Vs
Ovo je mocna osobina koja stecli vrcmc, POSIO Dije neophodno stalno aiurirati tehnicke eneie
CATIA Vs Dudi dva rezillla za izradu tih mezd: interalulvni i generativni. Od metodi (rd:imi)
objasnjcni Sll II odeljcirna koji slede.
Metodi za izradu tehnickih crteza
U sledeC:im odeljcima opisana Sll dva metoda (leiima) <:a iuadu tehnickih crtl'za koja poclrzavJ
program CATIA" Imeraktivna iLrada lehnickih erieZa vrSi se u nezavisnutn 2D rezirnu za (nallje,
dok generativna izrada lennickih eneza preJstav!ja rdim La izradu 2D c[{da u komI.' postoji veza
sa 3 D geometrijom.
Inetraktivna izrada tehnicldh crte1.a
Ovaj metod za izradu tehnJckih enda podri.ava SV('l 20 projd((ovanja. Pogle.di, dimcnzije,
tolerancije, tekst i slicno kreiraju se ruc!lO i nisu povezani ni sa jednim 3D ITlodeiorn programa
CAT1AVS. Interaktivna izrada tehniCkih erkid nudi Slo je pOtrebllO Zil izradu komp!emog
radionickog crtdil, Ovaj [dim se, takode, moze koristiti za rad sa crtciima kreiranim u progra-
mu CATIA V4, iii drugim CAD sistclllllllJ. To zllac! da l! okruzenju ZJ imeraktivnu izradu
tehnickih end,) moi.etc da preg!t:ume, iii Juvrsavate tehnicke crteze, lnteral([ivna izralJa
tehnickih erteia se, takode, prilagodava preJasku sa 2D projeklOvanja llJ. 3D asocijativni
Generativna izrada tehnicldh crte.i:a
Ovaj metod za kreiranje tehnickih cmza podrzava protes 31) projektovanja. U toku ovog proee.
sa 2D pogledi II okvirtl entia Sf:' kreiraju na OSIlDVU 3D modeJa programa CATIA V5 i ostaju
povezani sa njima. Nivoi asocijativilostl izmeJu 2D i 3D okruienja varir<lju, Ajw ie model u
programu CATIA VS kreiran taka cia sadrii dimenziona ogrilnicenh i informacije 0 tolerancija-
ma, ave informacije mogu cia se koriste 11 reiimu Z<l gcnerativno cnanje, pa nl' moraju ponovo
da se kreirajll 11 2D rdiHlU
Ovaj praces obu!wata metodologiju rnoudiranja vikg niW)d u tom smislu da se vee pri kreaciji
3D IHodeia moril imati u vidu kako ce on bili prikazan u okvinl tdmickog GI;lvn;1 iuej,!
"vezana' za gener<llivllU izradu tehnifkih crteid je cia sc sa 3D modda izvucc S[Q Vise infmmacija,
koje ee bili prikazane na 2D cnezu. LJ O$latku poglavalj<J bice reci iskljuCivo 0 gener<Jtivlloj
izradi tehnickih crteia
366
SKUP PAlElA AlAlA ZA IZRADU fEHNICKIH CRTEZA
SI<up pal eta alata za izradu tehnicl<ih crtela
(Drafting workbench)
lzrada novog dokurnenta tipa tehniC!wg ertda ,ll programu CAT!A mozl' se zapoce.ti na I1lnogo
!laCina. Novi cneZ 1I1Ozete pokrenUli sa ment)a Sian, sa menija hIe, ili
paleta alata, Svakim od ovih nacina pokreee se skup paleta alata za izradu leblllCbh ert!::Z,l, \zojl
je prikazan na sliei 9,1.
CD Meni Start

!..." ...
1.t_ .

i -, ......... ,,-_.
File
o, ...
"' ... ..,,.
, to
'"
''ii', O. "" JYF.
'" i' .... .. 0 " ....... $ ....
,."....
.."'''
@lkona skupa alata
Okrulenje za izradu tehnii'ldh (rteza
Okruzenje za iaadll lehnickih cneZa, priitazal10 na slid 9,2, slictlo je okruzenjimCl za izradu
delova i sklopova po lOme Sl(} posloji konfigufdeiollu stablo koje sadrzi struktttnl
dokumenta, }edna od razlika je:ito se proWl' ukruzenja za iL r.ldu lehnickih crleJ.a sas[op od elva
prozora, gLlVnug prozora i prowra u kom.: se nalazli slablo nvu je slicllO koniiguraClji pro:wra
koja odgovara konfigmaciji programa 1'1
367
StiKA 9.2 Olmlirllje zil izradll lei1l1icitih crteia
Dolmmenti crteia
_____ ..__ .. Nilkon kreiranja novog
J ertch, CArrA \'5 ce
.CATDraw'lng
368
]m:irati novi doku1nmt
(lipa CATDrawing),
(iji primer je cia! nil
sHei 9,3. Datoteka tipJ
.CATUm!('ilJg sadr7.i sve
infoIJl);1.cijc Iwj. Cine
tehniCld erie?;
SliKA 9.3 Oa!!IIJJl('lll
lipa meia
SKUP PAlETA ALATA ZA IZRADU TEHN\CKIH CRTEZA
Praces izrade novog crteia
Postoje dva metoda za priciruziY<lnje postojece datotekc novoj daloteci (rtcia. Prvi metod
podrazumeva ela se fUlPIC izabere ikon a skupi1 pal eta :data Draftinga, pil cia se otvori dalateka
lipa CATPart, ili CATProduC[, na osnovu kaje treba kreirati crld. Drug! metod je upravo
suprotan. Prema njernu, prvo se otY,lI<l c1atoteka tipa CATPart, iii CATProduct, rt zatim se bir<1
ikona skllpa paleta alata Drafting. Ova moze cia Vam izg!eda trivijalno, ali prvi metod rMla
ogranii'av3 opdje I)je Stl Vam dostupne.
Metod "crtaj, pa modeliraj"
i'Aetod poznat pod nazivom "crtaj, pa modcliraj" podrazulTlcva da se DJjpre kreira datoteka crtda
tipa CATDrawing i pre nego 510 se odredi njoj pripadajuc'i dca, iii sklop. Nakon kHJ,a 1l:J ikonll
skupa palcta :JlatJ Drafting, pojJvljuje sc prozm New Drawing (prillZJIl n3 slid 9.4), koji sacllzi
nekoliko opdja Z3 p;Wlmetara novog crtezJ Ove opcije {erno razllIotriti u s1edec'im
odcljcillla.
Standard +
Fi

Razmera
:;:',., ,m;'

SliKA 9.4 Prozor New Drawing
5tandardi
Skup paletJ alata za izradu tehnickih crtda podriava internadonalne standanlc (kao sto su ISO,
)lS, ANSI i ASME) i korisnicke stJnd,ucie. hoji odgonraju zah(evirna korporacija, Prozor za
podeSJVilnjJ Standards editor omogucava eli! se zaliJju vrednosti i mere koje se koriste pri kreaciji
crteZa, radi postizanja jednolikosli i dos!ednosti
369
Formati
Zavisno od standarda koji je izabran unutar prozora Standards editor, padajuca lisla FormalS
nudi unapred deflnisane formate i opdje. lllistu se mogu dodati i korisnicl<i [onnati.
Opcija Orientation
Opcija Orientation ol11ogucava da izaberile izmedu uspr3vrwg i vodoravnog polozaja crtda.
Opcija Scale
Opeija Scale omoguci\\'a da podesite inieijalnu razmeru eneZ,1. Na ovaj llJcin se usposlavlja
faZfIlera modela koji se prikazuje na crtezll. N,lkon sto se izabere zcljeni kriterijum, kreira se novi
prazan dokument tipa CATDrawing. Skdec'i korak podlazumevil otv;:uanje zdjene datoteke tipa
CATPart, iIi Cf\TProducl i pocetak kreiranja pogleda i postavlj,lllja dirnenzij;l, napomena i drugih
elemenata koji cine crtei,
Metod "modeliraj, pa crtaj "
Ovaj metod podrazumeva otvarJnje Illodc!a tip a CATPart, iii CAT[Jroduct pre ulOlskOl II simp pale-
ta 3lata Orafting (za kreiranje cneb). Klikol11 na ikonu skupa paleta alata Drafting pl'istupa Sf:
prozom New Drawing Cre,ltion, koji je prikazan nil slici 9.5
WZliliLiJ+ f ,j
U''''''''l''''''"'''6,,'';O lj.a>
"""''''.,....
""" ..... "'"OD)IOE s;.

no
Ovaj pwzor sadrZl opdje za biranje tipova i
postavlianje rasporeda poglcda';l1a eneiu (aulOmatie
layout), !zborom ikone Empty Sheet (prazan list) postize
se ist'! f.:zultat !<ao upotrebom pre[hodnog metoda,
OSlale opcije koje se nude Sll All Views (Svi pogledi),
Front l3ouom and Right (Pog\edi spreda, odozdo i
sdesna) i Front, Top and Left (Poglcd spreda, Ildozgo i
slen). Klikom oa Jugme Idodify pristupa se prozoru
New Drawing, II komI" se vlsi Iw[isnicki ddinisan izbor
pogJeda.
SliKA 9.5 Prozor New Or<lII'!lIS Cre<1(iOIl
SKUP PALETA ALATA ZA lZRADU TEHNICK1H CRTEZA
l\-iewd "modeliraj, pa eftaj" omogucava postiL:anje tlsteda u vremenu, ako se kreiranje erteza
poCinje postavljanjem standardnog rasporeda pogleda. rogJedi koji se kreiraju llpotrebom ovog
metoda u svakom trenutlcu su II potpuJlosti promenJjivi
Alati za rad sa tehnicl<im crte'iima
Nakon sto se kreira Jokumenl tipa CATDra\ving, bilo kio prazan eneZ, bilo upol!'cbom
standardnog rasporeda pogleda, CATIA V5 nuJi potpun sImp alata za kreiranje crteia. Razlicite
pakle alata nude osnovne i napredne funkcije za kreiranje, manipulisanje i prilagodavanje
celokupnog dokumenta cnda. U O\'OlIl ode\j!cu su prikaL:ani osnovni alati koji Sll potrebni za
kreiranje pogleJa, dimenzija i napomena (za vise informacija 0 naprednim funkcij;lIna za fad sa
tebnickim crteiima pogledati on-line dokulilentaciju program a CATIA V5),
Pogledi
Jedan od prvih koraka lJ kreiranju tehnickog enez,a je krei!'anje udgovarajuCih pogleda. Ovi
pogledi umogucavaju da se deo, ili sklop prikaze iz fdL:licilih uglova da bi sto bolje bila odslikana
njegova prava primJa. Pogledi mogu da 5e prikazu na veliki broj naeilla, 1.1 eilju isticanja dCl31ja
nil lllodelu i r3zjasnjav<lnja pmcesa konstruisallFl i izrade proizvoda
Paleta alata Vievvs
Paicla alata Views, koja jt! prikaL:ana na slici 9,(j, [1uJi sve funkeijc koje su potrcbne za kl'eiranje
bilo kog tipa pogleda II okviru ntda. Ova pa!eta je kljucna pri kreiranju poglcda u okviru
metoda "crtaj, pa modeliraj" Faleta Views je II sest osnovnih kalegorija: Projections
(Projekcije), Sections (Preseci), Details (Detaljni pogledi), Clippings (Delimicni pogledi), Break
(lzlomljeni pogleJi) i wizJI'Js (Caroblljaci).
Aktivni pogled je uokviren crvenom bojom, a neaktivni plJvom. Aktivni pogled je uvek podvucen U okvirtl
konfiguracinog slabla. Nil o5novu njega se iueiraju novi pogfedi.
371
CATIA Vs
@j Ravni plCsek
Deta)i ni pog)('d
i Detaljni pogled
Pog1ed spleda
I?,s': R;)l.vijeni pogled (Ii) limove)
(;}8' 3D pogled
, Zarolirani plesek
R"o' P' "'k '"
, ,_ ," na osnOVlJ skice
Brzidet<lljni pogled
'0: Bn' det,lio' pogled
\!j'il' Projekcija
(irlJ; Specijalni pogled
@ lzometrijski pogled D:6; :;;arotirilni presek - rez nil osOOVU skic!;
SlIKA 9.6 Paleta IlIlltll Views
Osobine pogleda
Vi.u".!""I;,,,, lind Beh<>"Vior--
til D;'pl."YViewFrtlma
i
OVtgu..! Dipping :fi
""d __ __
J.,
o lock vi"",
, ," , . ,_
o Hidden Q- Omla, 0 8D : 0 3D CoIOts 'R
(J 9 Th'G"d 0 3D Wlr.it,M-l> ' i
iii Ftllal;: Q 8ouilOnriU o 3D : 0 3D $ymo !
o Symbohc
o Origi"81 .,-,
o Pr"J"deo Edges t.f,::

Peef", Idanl Suflt>:
J J , " . ;J
StiKA 9.7 POrir',(Il!'rllljr. osobina pogkdll
372
Naporedni pogled spreda
Pogkdi lTH-lgu da se priJagodavajtl da odgo
var<1ju zahtevima svakog crteia ponaosob.
Pogled se prilagod;lV<l tako sto se
podes(lv(lju njegove osobille, i to \!lllltar
proZOril Properties, !\oI1W se pristupa sa
speciflkacionog stabJa (pritiskom na TtvI3).
Prozor Prol--'erties sadrii slecleea podesavan
ja: Pflkaz i pOTlilSanje (Visu(llis<1lion and
behavior), Razmera i orijtntacija (Scaling
and orient<1tion), rrikaz e1emenat<1 U okv-im
pogkda (Dressup), lmenovanje (Naming) i
Hej,ilTl generacije (generation mode).
Paleta alata Graphic Properties
['ateta alata Graphic Properties, koja je
prikazilna na s!iei 9.8, Dudi opcije za hrzo
menjanje prikaza elernenata u okviru
pogleda. Baja, debljina linija i tip linija
neke su ad osohina koje se mogll menjati.
SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU TEHNICK1H cRrEZA
." --_.
I !Vilnirti,
Y (pattern)
Kopiraj objekat
Sloj (Layer)
Tip Jlnlje
DebJjina linije
Boja
SLiKA 9.8 Pa/erll Il/ata Graphic PW/-,I?ftie.l
Dimenzionisanje
Postoji nelwliko !laCina za krdranje dimenzija unutar crtda. Jedan ad njih padraztlmeva gener-
isanje dimenzija na 05nOVtl 3D tehnickih e1emenata lwji se nalaze II modeJu (t.j. prikazivanje
dimenzija kaje su zadate kan dirIH:nzioni par'lITlel.ri pri kreiranju modela). Ove dimenzije SII
dvosmcrne po tome sto c'e se promena dimenzije na crtcZu odraziti i na modelu i abratno.

ll
' '-)to Kreiranje pozicionih brojeva (baloons)
Dimenzionisanje korak po korak
Generisanje dimenzija
SliKA 9.9 l)a/ela a/aid Gener<lfion
Pal eta alata Dimensioning
Pal eta alata
Generation
Paleta alata Generation, koja
je prikazima na slic'l 9.9, nudi
funkdje za generisanje dime
mija koje 5e nalaze na 3D
modell!. Pale!a idata Genera
lion [meli automatsko geneo
simjc dimcnzija, generisanje
dimemija korak-po korak i
gcnerisanje pozicianih brojeva.
Paleta alata Dimensioning, koja je prikazana na slici 9.10, sadrii funl<cije Z(I kreiranje dimenzija na
20 elementima. Ova paleta podeljena ie na tri kategorije: Dimensions (Dimenzije), Extension
Line Interruptions (Prekidi pomocnih kotnih linija) i Tolerancing (Tolerancije).
373
"
Dimenzionisanje uglova na
khnolokim c!"mentima
,
Dimenzionisanje precrlika na
tehnoloskilll ek'rnen!irna
Relcrenti elemen!
L--------_4 .... Geometrijska
-:- 1 Promena refefend dimenzije
IiEl
"j
t::Ui Kreiranje prekida
; tt;1 Ukldnjanl"- prd ..iJa
r,;
,-:.t<_, UklJfljanj'.' 5"ih
Dimenzionisi!nje
! '"co-r eiernenat"
: 1"5..1 Dirner\Zlonisanjr. duzina na
j rehnQloskim
i'Oj
Dimenzionisanje poluprecnika
na lehnol();k,m eiernentirna
i ;0.;
m
Dirnenzije
[<edna !-otilanje
ParaleJno kulirdnje
Kotirdnje duzincl
KotirJllj<: ugiova
Kotirdnje poluprecnika
KWliranje prec"lka
Kotiranje obu{enih iviLa
Ko!iranje navojci
Kowdina!ne d;,.,enziie
Tabela dimelllija otVOf1;l
k00rdiflJlmh dimenlija
SliKA 9.10 Palct(l alat" Dillwmiolling
'-Paleta alata Dimension Properties
Paleta alata Dimension Properties, koja je prikazana na 9.11, nudi apcije za brzo menjanje
prikaza dimenzija Ullutar cneia. Neke od opcija koje rnogu dOl se menjaju su Dimension Styles
(Stilovi kotiranja), Tolerann'$ (Tolerancije), Height (Visina teksta) i Decimal {Broj decimalnih
mestal Ove palete mozete koristiti da biste kre.irali i rnodifikovali dimenzije i toierancije koje
pravilno detlnisu deo.
31Ei3
}rectost
Brojcani prikaz
Tolerancije
Opis tolerancija
Kotne linije
SliKA 9.11 Pa/eta alata Dimension Propertic5
374
SKUP PALETA ALMA ZA IZRADU fEHNICKIH CRTEZA
Napomene (annotations)
Kreiranjem napomena na cneill dodaju se uetaljnije informacije 0 proizvodu koje nisu sadrzane
unutar kOla. Napomene se najceS(e sasloje oJ leksta i simboJa

kvalitetJ povrsine
. OlfiaKe
v"
Tekst sa POlnoi:nom linijorn
Umnozilvilnje tekstil
pozicloni braj
Reper Zil geometdjske toierancije
Sablon za tekst
Pal eta alata Annotations
Paleu ;-data Anllotations, koia je prikazana na
sliei ').11, nudi mogucnosti za kreiranje
tebtualnih napomena i simlx\la. Podeljena je
II tri btegorije: tekst, simboli i labele.
Paleta alata Text Properties
Palda alata Text Properties, kojJ je prikazan<l
na :;lici 9.13, Iludi opcije Zil brzo menjanje
izgleJa telesla na (rteiLi. Nt:'ke ad opcija koje
se mogu menjdti su font, toleranClje, vbina
teksta, lllastan teks!, kosi leksl i UraVIlJnje

SlIl<A 9.12 FI//eta Ilhlill
'-

I Ubacivanje simbola
USldrenl OkVlr
;lIo-, Tacka usidrenja
Uravnanje
Mastan, kos, podvui'en tekst
Velii'ina fonta
Font
SLIKA 9.13 Paleta alata Text Properlies
Kreiranje 20 geometrije
1.1 nekim slucajevima na crte:?: je potreboo dodati i 20 geometriju. CAT!A VS poseduje
mogucnosti za kreiraoje i menjanje 2D geometrijskih t'lemenata, koji su "prikaceni" za oJredene
clementt:' Cfte.z<.l, iii poglede.
375
CATIA Vs
Pal eta alata Geometry Creation
Paleta <11ata Geometry Cre<1tion (prikazana je na slicj 9,14) sadl'zi opcijc koj(' Sf rnogu koristiti
za kreiranje razliCitih 2D elemenata, a sliCne su opcijama za kreil'<1nje elemenata lmje se mogu
na(i ,lIlutar skupa jl<1lela alala za J;reiranje skicl.

_____ -;)Io ... Spl;ne
I'lE : r< Povezivanje
-------")10 ... Prolil .wi Parabola
S; Pravougaonik p: Orijentlsani ; Kj Hiperbola
, .,' "I ,n; Konicna luiva
0' Krug '<. i pravougaol1l <
Krug kroz 0' , Cl] Paralelogram
tri tacke, 81 Koordmate ; Oi Sestougao
luk b!J Krug na osnovu ?tvor
( 1 tn tangente . ",.;J, CllmdrlCf11 otvor
0) Luk kroz tn tacke Otvor za Idin (oblika kljucaonice)
: jTI!t Luk kroz tri tacke
..s::) sa granicama

, !! Tacka na mestu pritiska tastera
i Ta(':1<a na osn?vu ko?rdinata. .
. Ta('ke na podJednakrm udalJenostlma
: Xl! Tacka na preseku
Projekcija
SllKA 9. T 4 Palela illil(r! CrU/IIrlf)' Cr.-'lIlion
1Eit!llitili'1E3

Unija
,..:'; Beskonacna linija
';-:: i Bitangentna linija
-.!i; DVosecna linija
Pal eta alata
Geometry
Modifications
Geometrijska ogranicenja
ibB : !!ihl Okvir za dijalog za zadavanje ogranicenja
.. d.llli _01 Kontaktno ogranicenje
PaletJ alata Geometry
fvlodificaUOllS (prikazan<l
je na slici 9.15) sadrzi
opcije ZJ kreiranje razli
Cill!! elemenata koji
podrzavaju 2D geometri-
;ske clemente crteia. Ove
opcije su slicne onirn koje
Sf mogu nad unutar
skupa paleta ala!il za
kreiranje ski ca.
':2 TranslaClJil
i Qi Rotacija
i"0:1 Ugao j ;Q:l Skaliranje
! Oborena ivi ! Paralelno kopiranje
i ;c,' Podsecanje
I
'; P,ek;d,nje
Brzo prekidanje
Zatvaranje
Komplement
SliKA 9.15 Paletil a/ata GeOI1lClr), A1odificallOllS
376

SKUP PALETA ALMA ZA IZRADU TEHNICKIH CRTElA
Veibanje za izradu crteza: Crtez dela
Bracket Gear Selector
Ovo vezhanje ce Vas provesti kroz proces izrade tchnic.kog crlei;] na OSIlO'lli postojec'eg dela
KoristiCele deo Bracket Gear Selector (ko;i jt' prikazan na slid 9.16), kreiran U okviru PoglClvlja 11,
da biste isprobi!li oSlIovne fttnkcije za rad sa lehnifJzim cndima. Ovo veibanje "pokriva" sledece
konceptr i primene-
SliKA 9.16 DeG Brac!/Ct GearSdprl(lr
kreirClnje novog dolmJnenla tehnirkog crtda (tipa CATDrawing)
kreiranje poglecla i dimenzijil (kot;!)
kreiranje napomena
menjanje elemenata
vrSenje 3D promena
azuriranje crteza
Da biste radili sa delom BTlu:lwt CellI' Seiertnr, treba cia preduzmete sledece kOTaiw
I. Pokrenite nOVll sesijll programa CATIA V5 i kreirajte novi dokument tehnic_kog
(leia, tako sto (ete kliknuti ikonu skupa pal eta ajat(l Drafting.
2. U prozoru New Drawing, koji je prikazan Ila slid 9,17, izaberite format ANSI 0,
razmeru 1:1 i orijentaciju L::mdscape kan opcije za kreiranje novog dokumenta.
Kliknite OK di! biste prihvatili kreadju novog praznog dokllmenla (videti sliku 9,18)
317
CAllA Vs
3. Otvorite cleo Bmchet Gear koji je krelran u Poglavlju 8.
CD !zaberite ikonu skupa paleta alata
(1) Promenite atribute
Izabente OK
"".
SlIKA 9.17 Redusled iz/Jom opcija pri Jireimnjll rWl'og crtezll
SliKA 9.1 B Prozor nOllog etrteitl
378
4.
SKUP PALETA ALMA ZA lZRADU TEi-1N!CKIH CRTEZA
Sa Olenija na vrhu prozora izaberite opciju h'induw/Tile }---[';J1iLl.Jll1t1l/y cia
pmzore postavili taka cia jednOSIJVnU radite aba dokumenla, klO!ito je
prikazano Il<l sliei 9.l9
'1;::::: ....
doe .. ,..,

..
O;.".<.,
...... / .. ...... .
-

5L1KA 9.19 Llr.:dijidnje PrI),cUIIl
5. lkinite dokument eneia aktivnim, pd kliknite ikanll Front View (koja jt:
prikazana ni! shei 9.20) na paleti alala View.
6. U okviru Joi<umenta ulOdela iZ<lberite predllju ravnu povrsinl1 dr:bca k,lO
referenlnu ravan za orijentaciju pri kreiranju pogleda spreda, k<lo ,Sto je prikazano
na slid 9.21.
II okviru crte2a (e 5e poj,lviti pogled na deo spreua, oivicen isprekidanim zdenim
okvirom. Zeleni okvir znaCi da je ovaj pogled aklivan. Sa desne strJ.lle ovog
pogleda nalazi 51::' aLl! kompas, namenjen rnaniPlllaciji pogkdo!ll l'ritiskom na
strelice mozde promeni!i orijentacijll aktivnog pogleda, tako da tacllo odgovara
Vasim zahtevima.
7. Klilenite centar kompasCl Ja bis!e prihvatili i ze!jenu poziciju, kao sto je prikazano
na slici 9.22.
':';""dlj?t-
Kada je pogled spreda lilvrsen, bite okruzen crvenim isprekldanim okvirom .
379
CATIA Vs
.. " ......... ' ........
.... '. ", .
.'
..
I
I
TI
'I
i-f I
I
I
J
I
i
I -I
,
I
I I
,
! I ,
---
I
I
I
I
i I
.. I I I I I I
..
'.

, ,

-'C,
.,.,,, ,",-..
',ont View

J.
" ____" - ., _____
Sl1KA 9.20 Ilio/la Front View
SliKA 9.21 f(O/liU'Ili/ /JDzirijll peg/cd!! .>()relit!
380
I
I
SKUP PAlETA ALATA ZA IZRADU l"EHN1CKIH CRTEZA
SLiKA 9.12 K01l1l('11II f'cVirijll p('gleri!l -'Inerlll
8. /\1aksimizujte dokurnent crteza lIa 7.auzima ceo e\uan.
PogJed spreda je SCIcli! zavden. /vlfdutiJl), izgleda da je format previse mali ela bi
na nejga stao ceo deo_ Oil biste avo ispLwili, n<lslavite rad kroz kOI'C1ke
9, lzaberite Front View sa speci!jk,lCiollog stabb. pi! \.l okviru proy,or<l Properties
prornen'lte f<lztnerU SCI 1: I na 1:2..
10. Kliknite ikonl! Project View, koja se nalazi n<l p<lleti al;lt<l Views Pocnite da
rotirate pokazivac unlltar aktivnog pogleda Jil bisle na b,z nilCin prikdzill"l
[;lz]iC'ite projekcije Imje se U ok"viru pogleda mogu kreir<1li_ Kliknite gornji pugh:d
U oj<viru prOZOl'il, koji je prikdt::<1D na slici 9.23, cia bi5te prilwatili kreaciju
projekcije
Primelit'ete da su nea1<tivni pogll"di okruzeni plavim okvirom. Pogled se 1110zl"
aktivirat\ cluplirn klikom \1<1 pogled, iii bir<1njem odgovariljuceg nilziva pogleda sa
specifikacionog st<1blil.
11. Kreiriljte pogled sdesna na drzac, pornocu opcije Projection View Koristeci
pokazivac miSil, iZilberite i pomer;])le svaki ad pagleda da biste ga postavili n8
zeljeno meslo U o1cviru crteZa. Crtei bi trebalo da izgJeda kao na slici 9.24
381
SliKA 9.23 Pog/ed Otiozgo
SlIKA 9.24 (Jogledi II olwiw ateia
382
SKUP PAl.ETA AlATA IA IZRADU TEHNICKIH CRTEZA
13ftXh.}',-
Projekcije se pomeraju duz linija projektovanja U odnosu na referentni pogled, Pomeranjern referentnog
pogleda lakode ce se pomeri!i i pridruzene projekc'lje .
12. I\liknite ikonu Default Dimemion koja 5e nalazi na paleti illata Dimensions
DrzeCi pritisnllt taster etr!' spoljnt' vcrtikalrw ivice dri3ca U okviru
pogleda ou02go, Posravite uimeozijullkupne horizontalne Juzine drz,lCa iznad
del a, j(ao sto ie prikazano 1)(1 '},25.
CAliA V5 ce kreirati dirnenziju na osnovu inicijalno izabranog elementa. sve dok se ne izabere drugi
element viSestrukim izborom HZ upotrebu lastera Clrl.
SLIKA 9.25 DiHl<'llzijll 1111 jJo:.;h',i11 ol/oz80
13. Koristeci iste lehnike za dirnetlzionisJJlje, krcirajle dimenzije koje Sli prik"z<lne na
slici 9.26.
14. Kliknite ikonu Text, koja se nalazi na palelia alata Annotations, i kreirajte
napomenu Bracher Cedf Se/.!ctor. Postavite napornenu II donji ugao (rleza,
kao 5to je prikazano na slid 9.27
lekstualne napornene ce biti prikacene za odgovaruju6 pogled ako je taj pogled aktivan la vreme njihovog
kreiranja, Ako ielite da napornen3 bude nezavisna od pogleda, najprc se uverrte da 5U svi pogJedi neaktivni
383
CAliA Vs
truJiLi'iliIiiiliWiiiI "...._""'"
, , 'In,,_w";""ji''''_'::J' .-;; -i;;"-t::;n ),<1'''' I
Slll<A 9.26 DOr/II/Ilf? dimPllzijr
SliKA 9.27 Tfhs/llf/ill,IIIII/,OI!U'n!1
384
SKUP PALETA ALATA ZA IZRADU TEHNICKIH CRTEZA
15. Upotreborn paIne alal<l Text Properties prornenite font da bude Arial i visinu
teksta (hi izoosi 10 (mrn), kao !ito je prikazano oa slid 9.28.
SLIKA 9.28 Pl0me1!1' 1111 tehstu
16. Mil1imizlljte prozor crteia i maksirnizujte prozor del<l Bwe/wt Gear Select
17. U okviru st<lbla [<I!iirite otvorenn trio ConsfUction Elements i poheoitr
moJifikaciiu r<lvni Boss Construction Plane duplimlclilmll1 na niu. Prom!?nlte
paralelno uclaljenje sa 50 (mm) na 35 (mm) i azurirajte cleo cia bi se na njemu
odrazilil izvrsen<l promena, kao Slo je pribzano na sHei 9.29.
18. Minimizujte prozor dela Blad:et Gear Seipet i maksimizlljte prozor crlda
Primetjcete da erlez jos l1Vt'k nije azuriran i cia se na njelllll ne vide promene
na 3D modelu. Ovo se rnoze videti l1a osnOVll fllil!ih ikonil za
"osvezenie" prikacenih za specifibciono st"blo erleZ,,, Azurirani crtez prikctzan jt'
oct slici 9.30
19. Kliknite ikonu Update cia biste ilzurir;lli poglede U oleviru crtez.a ciil odslikavaju
trenutno stanje lllodela.
Prozori se. azuriraju prerna redosledu nastanka, koii je prikazan i na specifikacionom st(1blu
Osnovni crtei jt' sada ;liuran i zavrsen i spreman je cia bude S<lClivan.
385
(AnA Vs
SliKA 9.29 Ail/tirana isp!lp{C/ljd

.".,,-
1>"'>'''-
i
Ikane kaje pakazuju potrebu za aiuri;rar'jelTI
SliKA 9.30 Aiurirani crtei
366
$KUP PALETA AlMA ZA IZRADU TEHNICKIH CRTEZA
Zakljucak
Skup paid;; alata Z<I izradu crteia sadrli alale koji se lllOgu lwristiti za kreiranje tt'hnickih crteia.
Pruia Varn se llwgllcnost Ja kreir;He detaljne poglede kuji obuhvataju dill1ezije, napomene,
slmbole i sve elemente ko;i su potrebni za predstavljanjl.> informaeija neophoonih Zil izradu
proizvoda. :\socijativna priroda madula za izraou tehnickih crteia ornogucava auiomalsko
azuriranje crteia na osnovll promena na 3D Illodelima deiova i sldopova. Koris{eci funkei;e
opisane u okviru ovog poglavlja, trebalo bi blZO da kreirate tehnicki crtd dela, ili sklopa koji kon
struisete. Korisnici koji imaju iskustva sa 2D crtanjern u drugim CA[) sistemima tfebalo hi da za
veoma kratko vreme p05t"lgnu visok kvalltel rada 11 okviru okru;?enja za izradll lehnickih crteza.
,
I. Koja Sll clva metoda 2;1 izradu lebnickih crteia (i koji SlI adgovarajl.l('i skupovi
palda alata) lmji 5U raspolozivi II programu CATIA VS'
2. U kojim slucajevima treba kllfisliti jedan, a II kojima drugi metod iz prethodnog
pitanja'
3. Kola su tri tipa pogleda koji s(' mogu kreirati nil OSJ\OVU primal"flOg poglcc\J
1
4. DOl Ii je, bela kreirale novi doklllllellt tehnidwg da model bude
prelhodno u(itan u sesiju? \...
5. Koje opcije z;, iueiranje dimenzija l1udi program CATll\ V5 II okvim okru2enja za
lD (rtanje?
6. Zasto je jeJna oel upcija za dimellLiouisdnje kriticnija ad dnlge'
7. Kako 5e u programu CATIA V5 menjaju dilllenzijc i lekstualllC napomcne?
8. Dil Ii je tnoguce e1a dimellzija 3D tIlUdeld Iflenja II okviru okrllZl'nj;1 za izradu
tehnic1ih crtda?
387
I
j
Indel<s
bruto, fino, neta, 224-225
moddi[<lj, pil eftaj, praces, 369, 370
rebra, tehnicki e1ementi, 112
primer ZJ, 116-118
2D crlaoje; videti: utanje
20 geotIle!rija. 375
20 proflli: vide!i: skict'
3D crtanje; vicini: crtaoje
3D ogranicenja, 144
Add komanda, 143
Affinity komanda , 286
akce!eratori, 24
akcije miSa
pomeranje prikaza objekatil (pan), 43
povecavanje i umanjivanje priknJ
objekata,45
rotiranje pribza objekata. 44
Alali za an<llizu sklopova, 337343
analiza pn:seb sklopoV<!, 337
Angle opcija
kreiranjc linija. 94
kreiranje ravIli, 88
animacije izmedu dimenzionih
oglanicenj<l, 71. 77
ilsocijalivnost, 8, 225
Assemble komanda, 143
Assembly Feature paleta <l!ata, 343
Auto Constraint ikolla, 71
Automotive Class 'A' skup paleta alal<1, 267
Axis to Axis, 284
Between opeija, 85, 87
biranje objekata. 38-42
bitangentna linija, 96
blend povdine. 278
Body komanda. 153
boja pozaadine, 30
boje
kudovl ogranicenja. 69
pozadina. 30
simp paIeta al'lta za izradu skiea. 35
Break and Keep ikona. 67
break operacija. 65
btz'l ograniecnja. 34. 333
Bulove operaeije, 141-144
cache management opcije. 32
CATIA Document Location opelja. 27
CATIA V5
funkcije za manie. 365-370
funkcije za rad sa povrsinama. 26-267
pocet'lk rada. 14
tehno]ogiie programa, 26
centar, krug, 33 ~
Change Constraing okvir za dijalog. 333
Circle Curve komanda, 270
CircleCiJcle Center opeiia, 83
Close adn Complement, operacija, 67
Connect Curve komanda, 2'11
Constraints paleta alata. 6'), 325-334
Coostruction/Standard Element ikona
(okruzenje za skicir,mie), 51
Corner Curve komanda, 270
Criteria Seilrch opena. 41
Curve Intersection kornilnda, 269
Curve Projeciton komanda, 268
Customize opcija (meni Tools), 23
Delete operacijil, opeije, 25
Dimension Properties paleta alata, 374
Dimensioning paleta alata, 373
dimenzija ogranicenja dementa tipa pad, 104
dimenzije, 32
ertanje, 37
dimenziona ogrankenja. 53. 68
animiranje, 71, 77
CATIA Vs
fleksibilnost skite, 77
dimenzionisanje, 373"374
Disconnection opdje, 27
Distance opclja (paleta "lata Space
341-343
dokument tipa sklopa, 316
(gowvi) tehniCld dementi, 12J-130
dodavanje nepotrebnih. 123. 228
nosed blok kreiranit: (primer), 133 i 35
redosled, 160
u f<lzi kO!ln:ptualnog dizajna, 227
dvosmerna asocijativnost. 8
Edge5 10 Keep opcija, 124
Edit meni, 17
ekslrakcija granicne ivice, 282
ekstrakcija stranica. operacije, 283
ekstruJirane povrSine, 274
dementi tipa zaobljene ivice, 124
elementi U oleviru okruzenja za izradu
tehuickih enel..l, 128-130
crlanje sa reflekttiju{imlinijama. 130
Drafted Filleted Pad kornanda, 107
Drafted Filleted Poch:[ komanda, 108
izbegavanje U okviru skica, 77
noseCi blok, kreiranje (primer), J 33137
opcije za, 35
elementi, rJvni kroz, 90
Elements to Keep, opcija, 281 282
End condition, polje (kreiranje linija). ')8
Equation. opeija, 93
Existing CompolleJ1[, opeija, 320
Explode, opcija, 336
External Reference, opcije, 32
Extrapolate, komanda, 284
Face{s) to Draft, opcija, 129
features; vide.ti: tehnicki demcnti
File, meni, 17
First angle limit. opcija
tehniCki e1ementi tipa osovinc, 108
tehnicki e1ementi tipa z!jeba (groove), 109
fleksibilnost, 154. 223
nant modela, 224-229
primer modeliranja, 230-261
390
priprema za mogucc iZlllene, 229-230
projektovanje jeJnostavno izmenljivih
lllodda,223
skice, 77
Flexible/Rigid. opcija, 333
fannali, eflanje. 370
ii..lll!le; viJeti: tehnicki dementi
fleestyle Shapt:r. simp palela alata. 267
From Side, opcija (ukwcenja), 113
FHllll Top, opelja (ukrllcenja), 113
funkcijil tJ,11l5form, pO[Ilt:ranje, 137
fllnkcije Gtanjc, %5,371
a!J.li <:a. 371
dirnenzionisanje, 373374
metodi za, 36
napornenc, 375
pogledi.371
projektovanje drzaca ruein: menjaca
(primer),377-386
Ceneral Numbering. orcija, 323
Ceneral, pano, 27
Ceneration. paleta ,1l.1ta. 373
Cenerative Sbape Design. skup paletil
al;lt",26'1
gener,ltivno Cfwnje, 366
geometrijsk" ogrJllicenj,I, 52, 68
geomcnijski objekti i tehnicki elementi,
biranje, 40-'15
geomdr"ljski profilL oknrzenje za skiciranje,
S,J.G2
Geometly Creation, simp palela alata, 376
Ceomeuy Modifications, skup paleta aL:na, 376
CFN pristup komtruisanju modela, 224225
gleJanje i manipulacija objektima. 43-46
videti i: pozicioniranje komponenata sldopa
granlliarni pogled na model, 225
Graph Tree Reordering, opcija. 321
Gr.1phic pa!eta alata, 372
GUI; vide!i: grafiC!w kori5nj(ko okruienje
programa CAllA V5
helikoidne krive, 272
Help, meni. 19
hibl'idno model!ranje, 265
aktivllog sImp,) pakta alatd, 19
ikone i palete alata
aktiviranje, 20
biranje, 39
ikone komandi. 25
ikolle na desktopu, 14
ikone skracenica. 14
ime i broj dela. J 48
Infrastructure, pano. 32
Insert,\neni, 17
integl'acija u Windows, :-3
integritel, provera, 227
interaktivno ertanje. 366
Intersect, kom"nda. 143
ispilivanje fleksibilnosti lIloJda, 227
izbor vi!lestrukih objekata. 41-42
jedinice,31
jednostavnost u okviru modeLl, 226
KISS (Keep It Simple, Stupid) odrii model
jednostavnim, glupane
Kompas alat, 22
pomeranje objeblJ., 44
rotiranje objekata, 45
sklopovi, 335
]wmpletnost, tehnicki element. 29"230
komponent.o, model. 224225
koncentricnost, ogranicenje, 70
konfiguracije programa CATIA V5, 910
konfiguraciono stablo. biranje elemenata, 40
kontaktna ogratlicenja, 70, 327
komeks!ualni meniji. 4
koordinate, lueiranje tacaka na osnovu. 81
koordinatne tacke, 100
korisnii.'ki pr<lvilni niwvi, 140
ponovna upotreba komponenata u
okviru sldopova, 334
CAliA Vs
korisnii.'ki skupovi pald<l alata, 24
korisnii.'ko okruzenje, program CAT1A V5, 1523
C)'t<lnje, 3G7
oknlzenje za fad sa sklopuvima, 316
prilagoci,lvanje, 2337
krive
hdikoidne krivc, 272
kreir<lnje taeak<! na, dl
ravni kIOZ, 90
spline klivt', 272
zii'ani dementi, joeiranje, 268-273
krugovi
kruzni' pravilili n1:tOv1. 139, 334
nostel bioI\, (primer),
1 19123, I'll
olvori. telll1icki e1ementi, 110-11
sft'lile povrsine, 275
luut) spojtvi UflUlar 333
Limiting Element. opcija, 125
linije
dvoseclle, 98
izmedu poslojeCih tacaka, 94, 102
linijski e1ementi, 94-98
ravni kroz, 90
loft. teitnil'ki e1emwti, 113
Manage Replt:Selllations, opcija, 324
manipuiacija objektima. 43-46
Manipulation. opcij<l, 35
Mean Trough Points. opcija, 92
medunarodni standardi, cnanje, 369
meniji,4
menjanje skita; vieldi: skice
Middle Point, opcija, 81, 85
Minimal, opeija (zaobljenja), 124
minimalno rastojanje u okviru sldopovd..
pronalaicnje, 341-343
Mirror Extent, opcija. 107
Mirror, komanda, i 38
mis, terminologima vezana za, 38
modeliranje de!ova, primeri
391
CATIA Vs
dl'Z<lC rucice meniaca, 194-218
zilstitna Ililvlaka ruc.ice menjaCil, 166-1911
modeliranje povrsinCl, 261-206
modeliranje ventllatora, primer, 299313
modularizacij<l modela, 221-225
monotangentlle lin!je, %
Move, pal eta alata, 334-337
Multi-Pad, komandil, 108
Multi-Pocket. kom;]'nda, lOS
nilert modeJa, 224-229
naerl; videti: llaert rrojekla
nall1enski sImp modub
(AppJiciltion portfolio), lO
nMnenskj sln/povi modulil, 10
napomene, 375
[la\'igatol' za predizbor, 41
Nearest Extremity, opeiia. 8]
NelHral Elellltllt. opcij<J,
New Component. opcija, 319
New Part. opcija, 320
New Product, oreija. 31 <)
!liyn intfligcncije. lE'hni{ki dementi. 230
Normill to Curve. opcij<l
kreiranje linij;l,
krcifanje lilvni. 92
NOfmal to ['lane, opeija, 88
Normal to Surface, opei)<l. 96
[Joscci hlok. kreiranje (primer)
gotovi tehniCld e1ementi, zilkosenjc
stlanicil,133-133
pfavilni nizovi, 141
lehnie](i elementi bazirani na geomelriii,
119-123
obaranje lvice, 64,131
objekti
biranje, 3842
gledanje i lUilnupulacija, 43.46
oduzirnanje. Bulova oper<lcija, 141.144
ofrset. ogl"anicenja, 329
offset. povriline, 276
392
filynj, 8593, 98-100
ogranieenja
3D oglanicenja. 144
f1eksibilnost skiee, 77
geometrijska i dimenziona, 68
komponente 325-334
opeije skupa paJeta ablil za kreiranje'
skkil, 52
opeije;ca,33
promena lipa , 334
skup p:dera illata za 34,\68-76
u fazi I<oneeptll<linog 226
ogranicenja izduzenog ot\'ofa. 7ll
ogranicenja koja kompouentu cine
nepoluetnotll (fix). 332
ogrwiccnja Ila dome elementimil, 7476
ogranicenj<l na pravougaonicillla, 72-73
ograni<:ellia tipa t<lllg('nlllosti. 70
5plinc krive, 272
oiullzenje za izradu tehnickih Cl'll'Za, 3(,7
okruzenje. CAlM V5, 15-23
okJuzenje za rild sa sklopovima, 316
IllilagoJavallje.23-37
367
ui<lirS<1Vilnjr iztnena nil modell!, 229-230
OLE (povezivanje i ugradivanje objc1(<lta), 3
On Pbn(', o[,cija. 82
On Surface. op,ij;]', 83
opelje WZilne Zil gf'o[lwtriju (ntanje). 3(j
opcije vezanc Zil gf'ollwtriju (podesav;\nje
pribz:!), 37
opeije vezane Zil pomocnu mrezu (slcu p pJJet<l
aLltil Z;l "kiciranje), 35
opeij" V<'Y.l11e Zi1 r<lZmdtilj (crt<lnje). 35
opcij" vezane 70il 7onanje. 30
opcije menija, bifi1nje. 38
opcije za generaeiju (wanje), 3()
opcije Zil podsecanje, 270, 271
opeijc za prostirilnje z,lObljcnih ivieil, 124
opcije za 3D
operacijil r;l.sldapanja, 281
opet'<lcije keenja (he<lling), 279-281
operaciie corner. 63
operacije el{stJahov;lnja, 282
operacije podseeanji1 (trim), 281-282
i
I
I
operacije spajanja, 279-281
opeJacije Zil lecenje povrsina. 279
operacije za ekslrakciju granicne ivice, 282
operacije 7:a podsecanja, 280
Operations, pilkta alata. 62-67
Options, kartica (prozor Customize), 25
Options. pal eta "l<lta (meni 1'(015),25-39
organizaeija model<l, 147-221
orijentacija. crtezi, 370
ose, podr<lZUmn'Mle. 22, ISO
uwbine pogleda l\ okviru crteZa, 372
otV{lren" tela, 153
organizovanje. 154-159
1'1, 1'21!"3 platforme. 910
pad, tchniek; e1ementi. 103-108
nosec'i blok. kreiranje (primet), I J 9123
opcije za oglimic;wanje, 104-108
p<ldaju6 meniji, 4
palna alatJ Space Analysis. 338-3'13
p"lete al<ll", 5, 20
bir<lllie ilzona, 39
biranje objekata pomocu, <11
dodannje u okviru skupova ])<llela al<lta, 25
ikone kOlllandi. docl'l\'anje. J.5. 194-218
Pan. ikoJl;l, 43
Pan, opeija (meni View). 43
Patalleltrough Point. opeija. il7
pal;llnetalski zapreminski modeli;
viueli: 70aptetninski model!
jlaramf'trizaeija, 8
geometJijska i
ilsoeijativl1ost, 225
Bivo inleligencije tehnickih elemenata, 230
opcije Zil, 3032
pravilnih ni7.0va, 140, 141
projektovanje jednost"vno izmenljivih
modela (primer), 230-J.6\
zapreminsko (solid) modelimnje, 264-266
Part Design. pano, 32
Part Design, skup paleta alillil, 79 144
3D ogranicenja, 143-114
BuloVl' operacije, 143144
e1ementi bazirani na skieam(\, 1302 123
gotovi (ehnicki elementi
redosled, 160
CAllA
gotovi lehnicki dementi. 123-130, 133-135
l'eferentni dementi, 98-102
transform, lehnicki elcrtwnti. 137 141
performame, moJeliranje, 153-166
platformske konfigtl[':lcije, 9-10
podesclVanja veZilllJ za navijgaciju. 29
poddavan)il prika7oa, 33
pllusklopovi; videtj'. skujl p,,!eta alata:lil rild
sa sklopovirna
podlldarnost. ogranicenja. 327
PointDirection, oprija, 94
Point-Point, opcija, 94, 102
pokretrtnje progfilfna CAllA VS, 14
Polyline Curve. komanda, 273
pomeranje objebta; videti: gledanj
manipulacija obiektimil
pomer<lnje pribza modela. 13
pomocni meniji; videti: kontekstualni meniii
postupei Z;l Illodelir;!nje
menjanje modelil iz koren;!. 228-22')
naeH projekta. 224-229
poenite jednost<lvno, 226"227
priprema Z<l !J\oguce izmene. 229"2:l0
provera inlegritelil modela. 227-228
saveli vezani za, 153-156
tipovi metoda za moddiranje. 264-266
potlzdan()st, 154
povfsine,137
fUllkciOllJinost prograrna CAllA V5 .
266"267
linije Ilormalne na. 96
modeliranja ventilator<l, primer. 2:)9-313
modeliranje pbsticne boee. primer. 288298
ogranic;]'vilnje elcmcnta [ipil pad pomoel!,
104
otvoti kroz, III
povlsimki dementi. 2G3-266
powsinski elementi. operaciw. [lad, 278-287
ravni kIOZ, 92
t;]'c!<e na, 83
zieani elementi, kreiranje, 268273
povuci i pusti funkdonalnost , 6
opcije za, 28
poziconiranje komponenata skla
325, 334-337
393
pravougaoni pravilni nizovi, 138
ponovna upotreba kompO!wnata u okviw
slJopova, 334
pravougaoni profit, 57
pl'ddop, Jetekc:ija, 336, 338-339
prdivdnje krivine, spline krive, 272
prezentacija moJda delova, 324
prilagodavanje korisnii'.kog okruzenj'J, 23-37
Cache management opcij;l, 3237
generalne opeije, 26
iseri i nalepi operacije, 4
opcije vezane za parametrizaeiju, 3D.32
opcije za konll'Olu prikaza, 2930
prilagodelli slandardi, ([tanje, 369
priprema za moguc'e iZmene, 229230
pristup
proees ([taj, p<1 moddiraj. 369
f>l'OdUCl SlruclLlre, paleta alata, 318, 325
videti i: sklopovi
prom oblika izduzenog otvora, 59
profil oblika paralelograma, 5ci
prom oblika zljeba z,lldin (ldju(aonice), 60
profil orijentisanog pravouganika, 57
Profile. ikona, upotreba. 61
pl'Ofili; videti: geometrijski profil!, o\ullzenje
za skiciranje
prograrnske konfigLll'Mije, 9-10
projektovanje drske menjaca (primer), 218
sklapanje komponenata, 344363
zakos<tvanje i crtilnje, 377-386
projektovank JrzJca fucice menjJca (primer),
194218
komponeflata, 344-363
zakosavarlje stranica i (ftanje, 377385
projektovanje lako prumenljivih modela.
123-261
flacu modela, 22429
primer. 230261
projektovanje plasticne boce, primer. 288-298
projektovanje rucke menjac;:l (primer)
sklapanje komponenata. 344-363
projektovanje rucke menjaca {primer}
zakosavanje stranica i ([tanje, 377386
projektovanje zastitne navlake [utice menjaca
{primer),166194
394
promena prostiranja, ispitivanje, 227-228
promene na rnoclelu iz korena, 228-229
promenJ, ispitivanje, 227228
Pulling Direction, opcija, 129
Quirk Trim, operacija, 66
rastavljanje modeL!, 24-25
rasiojanja \! okviru SklOPOVil, rninimaln
341<H3
rastllcl jJJikdz objekta; viJdi: Llvecanre i
umJlljenje prlkr.:a
cavan skicifanja, 35
ravni, poc!razurnevane, 22
ravni, tellnicki elementi, 8593
kontaktllil ogranicenja, 70, 327
ogranii',wallje eiemenata tipa pa
lIpotrebolTI, 106
ogranicenj,l tipa offset, 8.5-93, 98"100
otvori kroz, III
poJ[-azumeVJlle ravni i 22, 150
"-
tacite na, 83
ugaona ogranicenja, 330
razmera, telmi(:ki cneil, 370
rdzvoj proeesa, 225
Reference DOfll1ll2nts, OPCij<l, 27
referentne rdvni; videti: ravni, dementi
referentni elemenri. 98-102
elementi tipa tacke, 80-85
primeri za, 98-102
zicani dementi, 2G8
ref1ektujuce lillije, zakosene stramce $,1, 130
zona, 65
Remove 1.oft, funkcija, 113
Remove Lump, kornanda, 144
Remove, kumanda, 143
Hepeat Object After OK, polje za potvrdu, 284
Replace Component, opeija, 321
Hesult simplification, dugme, 282
Heuse Pattern, opcija, 334
Reverse Direction, opcija, 87
tehnicki demellti lipa pad, 107
n:::!.im automatskog tLlV<inja, 17
rdim automatskog iskljuCivanja, 27
fdim za rad sa sklopovima, 215
rotacione povrsine, 274
Rotate, ikona, 44
Rutak, opcija (meni View), 1-1, 45
Hotation, komanda, \38
rotiranje objekala, 44
round, dementi, 12'1-127
izbegav,wje U okviHl skica, 77 r
nosed bioI\, kreiranje (primer), 133-13:;.
Save, opeije, 27
Scaling. komanda, 140,285
Second angle limit. opcija
tehnicki elemenli lipa osovine (shaft), IOil
tehnicki dementi tipa zljeba (groove), 109
Section, opcija (p.deta a!ata Space Analysis), 338
Sdt:ction, opcije, 29
Selective Load, opcija, 323
sterne povfsine, 175
Skether. ikona skupa paleta aldta, 20
,kice
gotovi (ehnicki dementi, 123 130, 133-135
redosled, 160 -
j"dnostavnosl, 77, 226-227
kreiranje proifb, 5462
menj;:lIlje i manipulacija, 62-67
tehni(:](i dementi bazirani na skicama,
102"123
profiL 6
geometriiski promi, 5462
ogranicenja, 53, 6876
opcijeza,35
operacije, 62-67
palde alata, 49
saveli za, 7778
ulazak i izlazak iz okmzenja za skiciranje,
48-49
sHop komponenata; vicldi: sklopovi
sldopov!
alati za ana!i.zu, 337343
okruzenje za rad sa sklopuvima, 316318
opeije za modeliranje, 33
poslav!janje ogranicenja izmed
komponenilta, 325337
pozicioniranje komponenata, 334-337
CATIA Vs
primer za fad u skupu pale\J alata, 344363
kornponenata, 318325
sl([J-Ceflict sa 6
simp pa!ela alata za izradu tehnickih cIte
vieleti: elementi u okvilU ukfllzenja za
izradu tehnickih
skup paleta alatd za raj sa kl iv,lI11a
povrSinama, 263-266
operJcije, 266273
povrsin'ski tehnicki ekmellti, 274178
primeri, 288-313
zi(\mi tehnicki elementi, 267-273
skup p.lleta alata za rad SJ sldopovin1<\;
videli:
sku[lovi palda aLHa, 10
kcjUl.lldn.; ikolle, doelavanje, 25
korisnicki. 24
pnlagodavanJe lllt:nija Star!, 23 ..
SkllPovi paid a aLlta ZJ beiranje geometrljt:, 20
Smart Move, opcija, 336
SmartPic\(. alai, 55
Snap to Point, ikona (okruzenje za skiciranje),
50
Slldj.lllj!: lav!)ih sUduica delo
kontaktna ogranict:'nja, 70, 327
ogranic.nja tipa offset, 32')
specifikaeiol1o stablo, 148 15]
opcije la, 2829, 33
spline krive, 272
split, operaeije, 281
stabiinost, 154
stablo islorije model a, 22
slablo; videti: specifikaciono stablo
Slilnu,lHl, linija menija, 16
Sland,lrci, paleta alata, 22
standardi. tehnicki crleii, 369
Stan condition, polj,: (lueirilnje linij,lj, 94
Start, linija menija, l6
Start, meni (programil CXJ1A V5),
pJ-"llagodavanje, 23
Start, meni (Windows), 14
Stop on Clash, opeija, 336
stranice, rayne; videti: ravansld elementi
Surface, skup paleta alala, 266313
5estougaoni profil, 61
395
lacka, element, 80-85
definisanje linija pomo(u, 9'[
izmedu postojedh lacaka, 80, 87
koordinatne tacke, 100
linije izmeclu, 94, 102
povezujuce kIive izmedu, 272
projektovanje na povrsine. 268
tacke, 90
Tangellcy, opcija (z<lObJjen;a), 124
Tangent on Curve. oprij", 85
Tangent on Surface, opdj", 92
Tangent to Curve, opd;a, 96
taSlilluril, biranje objekalil, 4 J
lasteri, mis, 38
lehnicki element tira skoljke (shell), 131
lehnicki elementi
Crilelia S,:i1lCh, npcija, 41
doda\'i1nje nepotrehnih, 28-229
elementi tipa lnft, 113
elementi tira moville lOR. 11'\ II (i
elementi tira otvora, 110-1 J I
nose(:i blol(. kreiriltlj!: (primer),
119123, 141
e1ementi ti[H pild, 103 108
lloseci blok, kreirilnje (primer), 119123
opcije za ograniCil\'anje, HH-\08
elementi tipa zilkoselle stran!ce, iIi
konh:!]osti (drilrt)
Drilfted Filleted Pild. kOtn<lllCh, 107
Drafted Filleted Pocket, 103
izbegavanje lJ ski cam a, 77
noseei hlok, heinlllj<: (primer). 230-2lil
zako.sene slranire sa renektujucirn
linijama, 130
elementi tipa zaobljene iv!cf'. 124
elementi tipa zaobljenja. 1 )4127
izbeg;lVanje u okviru skica, 77
nosec'j blok, kreiranje (primer), 133 135
elemenli lipa zljeba. 109
gotovi (dress-up) tehnicki elementi,
123-130,160
noseei blok, kreiranje (primer), 133 135
u fazi kOllceptuainog dizajna, 227
izabiranje,37
396
komple!llos!.229230
nivo inteligencije, [ehnicki clementi, 230
organizovanje. 14R-151, 160-165
ni:lOvi (patterns); vide!]: tehnicki
elementi lipa pravilnog niza
jedllostilvno izmenJjivih
fIlodcla (primel), 230-261
tehnifki elementi tipa relJra (rib), 112,
116118
tehnicki elenwnti tipa dzepa (pocket). 108
Ilose"i hlol<, kreiJanjc (primer), 119123
U [,oledenju sa elementima [ipa otvora.
111
elenlenti lipa nayoja. (lhrc<ld, tap),
132
lellnicki elementi lip;) \liuucenja (stiffeller),
112
zapl'emimki (solid) tdmicki dementi
3D ogl'aniccnja, 143-1-1'1
Bulu\'e opelacije. 143-144
clementi, 98-102
\.(.ehnii'ki dementi bilzirani na skicama,
102123
t('hnicki clementi tipa If<lnsform,
137141
videti i: skup pakt<l alata za izr
tlclovil
zir'ani tehnicki elementi. 267-273
pOl'lsinsko rnoddililnje, genemino,
2G'I-266
tehnici<i elementi b,lzirilni nil geoliletriji
dodavilnjp. nepotlebnih, 228-229
i ]1ilrarnet;\]'ski! ilsfJCijiltivnost,
DS
gO\(Jvi (chess-up) (el111i{ki dementi,
123-130,133-135
redosled, IGO
projeklovilllje jednostavno izmenli
ddova (primer). 230261
(ellnicki elementi OilZilillli ni! skicama,
102123
tehnieki elclllenti tipa dzepiI, 108
Iloseei blok. kreiranje (primer), 119 123
II poredenju sa elementima lipa 111
tehnieki elementi lipa navoja (tap, thread), 132
tehnicki elementi tipa osovine (shaft), 108
primer za, 114-11 G
tehnicki dementi lipa olvoril. 110-11 J
noseei hlok kreirilnje (primer), 119 123, 141
tehnicki dementi (ira pravililih niwvil, 138
noseCi blok. kreirmje (primer). 141
ponovna upotreha komponenata 11 okvirll
sklopa, 334
sawti za rad SiI, 140
tehnicki elemenli slot, 112
tehnifki elementi tipa ukrucenia, 112
tehnic](j clementi tipa zaobljenja (fillet)
124-127
Dri!fted Filleted Pad, kornanda, 107
Drafted Filleted Pocket, \08
izbegavanje U okviru skica, 77
redosled, 1 GO
tehnic.ki elementi tipa :1Jjeoa (groove). 109
tchnikc za robustno rnodeliranje; viJeti'
postupci za rnodcliranje. s,lVeti Z<l
tela
organizov;mje, 15,1-159
podrazumevano telo deJa,.I51
tipovi tela, 152153
za inicijalne skice, 76
tela koj<1 Blllove operacije za,
14]14'1
tela U okvirll modda; videti: tda
tdo \J okvirtl del a, pochazun1evano, I'll
Text Properties, paleta illata, 375
Thickness, komanda, 132
Thickness, OpCijil. 107
tipoyj dokumenatil, 15
Tools, meni, 19
IransfoI'm funkdje za kopiranje. 137
transform, dementi, 137141
traosformacija promenE: velicine; yideti:
skaliranje, kornanda
tr<lnsformacije velicine; videti: Scaling,
komanda
Translation, kornanda. 138
trazenje lebniekih ekmenata, 41
CATIA Vs
Tree TYpe. opcija, 29
Trim Ribbons, opcije. 124
Trough rlanar Curve, opeija. 90
Trough Point adn Linc, opciia, 90
Trough Three Points, opciia, 88
Trough Two Lines, opcija, 90
uoacivanje komponenata
videti: Product Structllre, palet<1 alat<1
ucitaY:Jnje komronenata u sklopo
videti: Product StructuJC, paleta alatC!.
uglovi
ravni pod uglom, 88
rolacione 27/\
ugao 123
ugaona ogranicenja, 330
lllnanjeni prikaz objekata; videti' uwc'anje,
iii lImanienje pribza modeLl
unija, Bulo\'a operacija, 141-14,1
Union Trim, kotnanda. 144
Up to Last. ogranicenje pri izracli tehnicki
elemenalil tipa rad, 10(1
Up to Next, ogranifenje pri izradi tehniCldh
eiemenata tipil pad, 104
Up to Plane, ogranicenjl' pri iuadi tdmickih
elemenata tiP;1 pML 1114
Up (0 Surface, ogl;ll1icenje pri izradi tehnii'ki
e!emenata lipa pad. 105
Update, apeije (pallO Assembly Design), 33
Update, opcije (rano Pilrt Design), 33
upravljanie prezentacijom model a, 324
User Interface Stylc, apeiie, 2G
View, meni, J 7
View, ilIa til, 21
Views, paleta alata, 21
Vizudization Mode, opcija, 321
vlednosna polia, okruzenje skiciranje, 53
Windows. meni, 19
397
CATIA Vs
zaobljene iyice prornenljiyog poluprccnika, 126
zJobljenja izrnedu stranica, 126
zaobljenja 1M osnovu lri tangente, 127
zapreminski demend
3D ogr,uiccnja, 14314\
Buluye operacije, 141-141
gotovi lehnicki dementi, 123-130, 133-135
redosled,160
refel'cntni e1ementi. 98102
tchnicki e1ementi bazirani act skicama,
102-123
transform, tehnicki dementi, 137141
videli i: simp pakta alata za i;-:raJu Je!OVil
povrsine
398
zaprerninsko bolid) modelir,mje, 264266
zglobovL fleksibilni i kruli, 333
zona za poruke, 22
zona za unos komiltldL 21
Zoom In i Zoom Out ikone, 45
Zoom In i Zoom Out, opeije (m.oni View), 46
iic;llli tchnicki e1ementi, 267273
llloddiranje plasticne boce, primer, 288298
moddirdflje ventilatora, primer, 29-313
operacije !lad, 27i:l-187
povlsiJlslw moJeliranje, llopsteno. 2641()
CIP - y rryoJIlJIGIIVljn
HapOl\Ha 6I16JIHOTeK<I Cp6nje, BeorpaH
OIl4.42CATIA
62:004
004.92S.8
KEPAlvl, (jlpcn
CAI'IA VS / cred Karam i Charlcs
KleisTnit; [prevod Nikola Korunovicl. - 1.
izcl .. Cacak : KompjLlter bibliotcka, 2004
((";acak: Svetlost) .. XV!, 400 str. .
ilustr. ; 24 em
Prevod dela: Using CATIA VS. 0 aLltarima:
str. VI. - Registar.
ISBN 867310307X
1. KJIajcMHT, lIapJIc
a) AnmrKaTI1BHH nporpaM "CATIA" b)
Pa'lYHapcKa rpaI1Ka c) CAD cnc:re'f11
COBISS.SRID 116047372

Catia V5 Od Fred Karam I Charles Kleismit

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Catia V5 Od Fred Karam I Charles Kleismit

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

loteka

.. .. .. ...... " ""-"

L Ko,,'"".'""." .... r''''''''.

ordinatni ... r ... rocetak Primeticete

.c: Ravni kreirane komandom Offset

... " .... 4f---

1+ '''" '",,, ,,"0,, ,,', '"

/ ... q rnogu se promenJti

You might also like