www.BesplatniSeminarskiRadovi.

com

TERORIZAM RAT U KONTINUITETU

Uvod Savremeni meunarodni terorizam je u stalnom porastu bez obzira na sve organizovanije suprotstavljanje meunarodne zajednice i na mere koje se preduzimaju radi njegovog suzbijanja. Zahvaljujui iniocima koji ga generiu, meunarodni terorizam se obnavlja i usavrava na sve viem tehniko-tehnolokom nivou, a efikasnost mu se konstantno poveava. Uz stalnu primenu novih, razliitih metoda i oblika delovanja, meunarodnim terorizmom (pa i nacionalistikim lokalnim oblicima terorizma) postiu se, naizgled, potpuno suprotni efekti: oekuje se da e se problemi koji su izazvali terorizam reiti veom demokratizacijom, ublaavanjem ili uklanjanjem socijalno-politikih uzroka koji vode ka njegovom obnavljanju, ali i da se pojaanom represijom, guenjem osnovnih graanskih prava ili uvoenjem vanrednog stanja (uvoenje dravnog terorizma protiv terorizma) moe otkloniti terorizam. U prvom sluaju, ukoliko primoraju vlast na demokratizaciju uslova ivota u jednom drutvu i na reavanje pojedinih pitanja za koja su teroristi zainteresovani, oni postiu, delimino ili potpuno, ciljeve svoje aktivnosti. U drugom sluaju, ukoliko se politika reakcija drave ispolji kroz pojaanu kontrolu i prinudu, naruie se meunarodni ugled zemlje i mogue je njeno izolovanje u meunarodnoj zajednici, to je, takoe, ostvarenje dela ciljeva planera terorizma. U tom sluaju, teroristika aktivnost u takvoj zemlji, posebno ako stratezi terorizma uspeju da pred svetskim javnim mnjenjem zamene uzroke i posledice, dobija privid borbe za progresivnu promenu drutva i uslova ivota svake pojedine individue u tom drutvu. Na osnovu navedenog, jasno je da nosioci terorizma, prvenstveno posredstvom ofanzivne strategije, odnosno teroristike agresije, pokuavaju da od rtve (objekta napada) iznude politike ustupke. U veini sluajeva, ispoljena teroristika agresija pokree odbrambenozatitni mehanizam napadnutog objekta, to jest, dolazi do neoruanog i sukcesivno oruanog, a u odreenim okolnostima, i masovnog oruanog sukoba izmeu agresora i branioca. Prema tome, terorizam nije samo najgrublji oblik nasilja, kako se smatra i terminoloki oznaava, ve planski, sveobuhvatan i kontinuirani sukob, najee izmeu drava i pojedinih ili grupa drava protiv ire organizovane teroristike organizacije, u kome napada, usklaenim neoruanim delatnostima i oruanim aktivnostima, nastoji da kod napadnutog izazove strah zbog kojeg e ovaj pristati na politike ustupke, odnosno na potinjavanje svoje volje napadau. Iako je terorizam kao drutvena pojava nastao davno, za savremena razmatranja su znaajna tri perioda: (1) liberalni nepodravljeni terorizam sedamdesetih godina XX veka; (2) terorizam na kraju XX veka i na poetku XXI veka i (3) bujanje islamskog terorizma

Liberalni nepodravljeni terorizam

Period liberalnog terorizma poeo je krajem ezdesetih godina i trajao do devete decenije XX veka. U tom periodu, veina teroristikih organizacija operisala je u Zapadnoj Evropi, Japanu i na Bliskom i Srednjem Istoku a neke i u Junoj Americi. Organizacije su nastajale spontano i autohtono, kao reakcija na ekonomsko-socijalnu situaciju u njihovim zemljama. To je bio period, manje-vie, iskrenog revolucionarnog zanosa, nastalog usled pojaanog nezadovoljstva politikom Zapada i Japana. Tome je doprinelo i nekoliko sociolokih zbivanja i

reagovanja, od kojih su znaajniji: studentski bunt 1968. godine u zapadnoevropskim zermljama, koji se brzo proirio van granica pojedinih zemalja i zahvatio, pored ostalih, i Jugoslaviju; protesti protiv rata u Vijetnamu (najbrojniji su bili u SAD mnogi, sada poznati ljudi, bili su zahvaeni idejom o prekidu rata, odnosno odbijanju zahteva drave da se odazovu vojnom pozivu); okretanje terorizmu pojedinih palestinskih oslobodilakih organizacija, naroito posle pobede Izraela u ratu 1967. godine (teroristiki akt koji je uznemirio svet zbio se na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, kada su palestinski ekstremisti ubili vie izraelskih sportista u olimpijskom naselju); poetak buenja islamskog ekstremizma u nekim zemljama, tradicionalno osetljivim na islamski verski fanatizam (tih godina je poelo komeanje u redovima iranske muslimanske emigracije, u SAD je poela realizacija iitskog plana o preobraanju crnakog stanovnitva u islam, u Jugoslaviji je Alija Izetbegovi objavio svoju uvenu Islamsku deklaraciju koja je, mnogo godina kasnije, postala ideja vodilja emstremnim muslimanima u Bosni i u Sandaku Rakoj oblasti), i tako dalje. U takvoj politikoj situaciji, javile su se ideje o prevazilaenju protivrenosti izmeu slobode odluivanja i nemoi u odnosu na osnovne uslove ekonomske i politike egzistencije. Mlada generacija, koja je, u uslovima korupcije, manipulisanja ljudima, politikog voluntarizma i pojaane represije dravnih organa, izgubila poverenje u politiki sistem i linost koja mu je bila na elu, okrenula se nasilnim metodama iznuivanja reenja koja joj pogoduju. Tada je u ekstremnim delovima drutva, ekonomski najugroenijim, ali i meu populacijom mlaih uzrasta, poela da se javlja dilema (veoma esto su je nametali strani planeri teroristikih aktivnosti strane obavetajne slube ili multinacionalni inioci sile i moi) da li i koliko su nosioci vlasti u sopstvenoj sredini legitimni, odnosno da li deluju za sopstvenu ili drutvenu dobrobit. Na taj nain su se stekli preduslovi za obraun opozicije i vlasti, koji moe da poprimi i veoma razliite, pa i nasilnike oblike. Osnovna ideja koja je podstakla na okupljanje mlade ekstremiste moe da se svede na stav da ne postoji nijedan politiki sistem koji nije manje ili vie otvorena vladavina nasilja, iz ega je izveden zakljuak da na nasilje treba odgovoriti nasiljem. Tako su, donekle, na veoma upeatljiv nain, oivljene ideje Markuzea i drugih da je prirodno pravo onih koji pripadaju potlaenima i savladanim manjinama da upotrebe vanzakonska sredstva im zakonska sredstva nisu dovoljna, jer su zakon i red ustanovljeni da bi se titila ustanovljena i ustoliena birokratija i hijerarhija. Tako stvorena nova levica brzo se idejno raslojavala i usmeravala na mase mladih razliitim idejnim pravcima (anarhizam, maoizam, neonacizam, razne verske sekte sa razvijenim programima sprovoenja nasilja raznih vrsta i tako dalje). Nasuprot tim ekstremistikim pokretima, najveci deo te nove levice se pasivizirao. Kao ravnotea stvaranju ekstremno orijentisanih organizacija, dravne institucije su poele, esto nepotrebno grubo i brutalno, da zatiru graansku neposlunost. Rezultat je bio otpor i orijentacija jednog esktremnog krila nove levice da se prikloni Markuzeovom receptu i da se opredeli za napade na samo srce drave teroristikim aktivnostima bez presedana. Tako su, gotovo u isto vreme, u Japanu zapoele akcije Crvene armije, u SAD Meteorolozi, u Nemakoj Frakcije crvene armije, u Italiji Crvene brigade, a u Velikoj Britaniji Brigade gnevnih. Zbog nedovoljnog borbenog iskustva, te organizacije su se veoma brzo povezivale sa ve postojeim narodno-oslobodilakim pokretima, pre svega sa Palestinskim oslobodilakim pokretom, koji je imao bogato iskustvo steeno u borbi protiv Izraela. Ta veza

se posebno osetila u izboru koncepcije i doktrine oruanih aktivnosti, koje su bile primerene socijalnoj sredini u kojoj su se aktivnosti odvijale. Zbog relativne zateenosti merama dravne represije, novonastali teroristi su bili prinueni da veoma neplanski preu u ilegalu, primenjujui, pre svega, junoamerike recepte. To, ponekad, nije davalo dobre rezultate, ali su ipak postigli vie spektakularnih uspeha, to je ohrabrilo ekstremiste da nastave borbu. Poetni uspesi doprineli su usavravanju strategije i taktike borbe, prilagoene drutvenopolitikim specifinostima njihovih zemalja. Neke od organizacija, kao to su nemaki RAF (Frakcije crvene armije) i italijanske Crvene brigade, opredelile su se za tzv. gradsku gerilu, u kojoj su imale dosta uspeha. Tehnologija terorizma iz tog perioda moe se razloiti na sledee komponente: - organizaciona struktura teroristikih organizacija je uvek u funkciji ciljeva organizacije i ini najcelishodniji mehanizam za rukovoenje, koji ostvaruje unapred odreene i formulisane politike ciljeve, izvoenjem selektivnih teroristikih akata. Na elu veine teroristikih organizacija u tom periodu bile su tzv. strateke direkcije, koje su odreivale politiku liniju delovanja i strategiju oruane borbe, ali i mete napada, pri emu su uzimani u obzir dugotrajni politiki ciljevi organizacije. U njenoj nadlenosti je bila i centralna arhiva, u koju su se slivali podaci znaajni za rad organizacije, kao i za odravanje veze s drugim teroristikim organizacijama i grupama. Direkcija je obino imala odeljke za politiku, vojnu i propagandno-informativnu delatnost. Vojni odeljak je rukovodio oruanim formacijama organizacije i starao se o obuci, naoruanju i opremi i centrima za obuku teroristikih formacija. Najee su imali filijale po velikim gradovima, koje su bile manje ili vie autonomne. Te osnovne gradske formacije su deljene na udarne grupe, a one na elije sa pet do est terorista. Svaka elija je imala konspirativno ime i ifru za identifikaciju; - infrastruktura teroristike organizacije je bila postavljena u obliku koncentrinih krugova. U centru je bilo tzv. tvrdo jezgro, koje su inili ideoloki i verski lideri, indoktrinirane osobe ili fanatici, spremni i na najvie line rtve. U drugom krugu, irem, bili su pomagai i jataci, koji su se esto organizovali u politiku partiju koja se legalnim sredstvima borila za ostvarenje cilja. Obuka ljudstva se sprovodila planski i sistematski. Posebna panja je posveivana postupnosti: poinjalo se od kurirskih i osmatrakih zadataka, nastavljalo sa savlaivanjem borilakih vetina, a zavravalo obukom u korienju eksploziva, oruja svih vrsta, izradi prirunih sredstava za unitavanje i onesposobljavanje i slino; - finansiranje teroristike delatnosti u tom periodu zasnivalo se na tzv. samofinansiranju putem eksproprijacije. U praksi, to se sprovodilo preko pljaki, provala u banke, otmica ljudi radi iznuivanja otkupa i raznih ucena. Do sedamdesetih godina, otmice su bile karakteristine samo za junoamerike teroristike i razbojnike grupe. Meutim, kada je 1979. godine, baskijska teroristika organizacija ETA, u San Sebastijanu, otela nemakog konzula da bi iznudila putanje na slobodu zatoenih baskijskih terorista, ta praksa je poela da se primenjuje svuda u Evropi. Od tog vremena, otmice i otkup otetih su postali redovan nain pribavljanja finansijskih sredstava. Samo u Italiji je, u periodu od 1970. do 1977. godine, izvedeno 295 otmica lica za iji otkup je isplaeno oko 100 milijardi lira. Takav nain pribavljanja finansijskih sredstava, prema zakljucima britanskih analitiara, bio je mnogo efikasniji od provala u banke, a bio je i manje rizian jer se mogao izvesti na veoma neprimetan nain; - planiranje teroristikih akata obavljalo se veoma briljivo i detaljno. Velika panja je posveivana iznenaenju, ali i izboru objekata napada, merama obezbeenja statusa lica koja

su odabrana kao objekti napada i njihovim dobrima, kao i nainu izvoenja teroristikog akta. Za taj period karakteristino je da su teroristike grupe samostalno birale ciljeve i objekte napada i o njima prikupljale podatke. U akcijama terorista bio je naglaen element samortvovanja, koji se graniio sa fanatizmom (taj element je postao jedna od osnovnih karakteristika terorista sa Bliskog istoka, posebno posle naglog poveanja uticaja iranskih islamskih fundamentalista osamdesetih godina XX veka, a ostao je kao glavna karakteristika tzv. bombaa-samoubica i danas). Sada je fanatizam posebno karakteristian za teroriste sa Bliskog istoka, eenske ehide i crne udovice i teroriste Al Kaide.

Terorizam XX veka i nove forme na meunarodnom nivou

Poetkom devedesetih godina XX veka, autohtone i manje-vie samostalne teroristike grupe poele su da slabe i da preispituju svoje fundamentalne postavke. Period od 1980. do 1983. godine, oznaila su dva uporedna procesa. S jedne strane, regularne snage bezbednosti mnogih zemalja su povukle nekoliko znaajnih poteza, kojima su pojedine teroristike organizacije razbijene ili naterane da napuste tradicionalna polja dejstva, a s druge strane, za delove teroristikih organizacija, koji su prebegli iz matine zemlje u inostranstvo, zainteresovale su se obavetajne slube, koje su preuzele kontrolu i otpoele manipulaciju sa njima. Istovremeno, dolo je do vreg povezivanja raznorodnih teroristikih organizacija na osnovu zajednikog interesa za preivljavanje. U okviru te meunarodne saradnje, teroristike organizacije su esto u kontaktu sa teroristikim grupama, stvorenim uz pomo i podrku pojedinih obavetajnih slubi ili sa grupama terorista koji su bili u vezi sa specijalizovanim organima pojedinih drava. Tako se, dobijanjem pokroviteljstva, pojavio dravni terorizam. Ameriki ekspert za terorizam, Jahija Sadovski, tvrdi da se suoavamo sa nivoom organizacije viim od bilo ega do sada vienog. Interesantno je da su na svetu trenutno najopasnije teroristike grupe i organizacije koje je svojevremeno organizovala i pripremila CIA za dejstvo protiv sovjetskih trupa u Avganistanu. Uostalom, i sam Osama bin Laden, svetski terorista broj 1, protiv koga se sada vodi pravi rat, bio je pitomac amerike tajne slube. Slina stvar je i sa iranskim teroristikim grupama i organizacijama i drugim teroristima, na primer u eeniji, koji su bili usmereni protiv tadanjeg crvenog neprijatelja. To je bila investicija hladnog rata koja je donosila profit ali koja sada ispostavlja raune za naplatu. Eksperti tvrde da se sve manje primenjuju stari oblici terorizma. Naime, sve je manje tradicionalnih, vrsto povezanih i organizovanih, te iz jednog centra rukovoenih teroristikih organizacija i mrea, a sve vie domaih, etniki i verski inspirisanih terorista kojima je publicitet dovoljna nadoknada za sve rizike kojima se izlau. To se, meutim, ne moe rei za voe, koji sve vie imaju veoma visoke politike pretenzije ili se ak nalaze na visokim politikim poloajima. Istraujui neke novije teroristike akte, grupa francuskih analitiara je dola do zakljuka da je veina teroristikih aktivnosti tzv. gradske gerile izvedena u blizini sedita velikih informativnih agencija, u vreme pripreme udarnih informativnih emisija na radiju i na televiziji ili u vreme odravanja neke medijski zanimljive aktivnosti, kao to su veliki sportski spektakli,

organizovane proslave nekih znaajnijih jubileja i sline manifestacije na kojima se okupljaju mase ljudi. Osnovni razlog za to bila je mogunost za medijsko prikazivanje teroristikog dela i pominjanje izvrioca teroristikog akta (kakvi politiki ili drugi efekti se mogu oekivati ako niko ne zna ko je izvrio teroristiki akt?). Drugim reima, oduzmite teroristima mogunost predstavljanja njihovih dela preko sredstava javnog informisanja tzv. preuzimanje odgovornosti za izvreno delo, smanjili ste efekte teroristikih akata na javno mnjenje za bar pedeset posto, zakljuuje erar alian, francuski analitiar i dobar poznavalac problematike borbe protiv terorizma. U poslednje vreme, gubi se granica izmeu terorizma i organizovanog kriminala; niko vie ne moe da razgranii dokle see terorizsm s odakle poinje kriminal najnie vrste. Razlog je prost tamo gde se razvija terorizam, postoji odlina podloga za organizovanje sistematskog, planiranog i organizovanog kriminala jer se te dve delatnosti izvanredno dopunjavaju. Najvie zabrinjava napredak tehnologije i mogunost da se lako doe do uputstava kako da se teroristiki akt pripremi i izvede, pa i na amaterski nain i sredstvima koja su dostupna svima (koja se nalaze slobodno na tritu i za koja nije potrebna posebna dozvola za nabavku). Jo sedamdesetih godina XX veka, teroristika organizacija Hrvatsko revolucionarno bratstvo tampala je prirunik za teroriste (o tome e biti vie rei kasnije, prilikom analize teroristike akcije Feniks); sredinom osamdesetih, pojavilo se vie publikacija amerikog porekla, u obliku stripa, skoro bez teksta, o tome kako se pripremaju diverzantska sredstva za izvoenje teroristikih akata; poetkom devedesetih, internacionalna teroristika mrea Al Kaida je izradila tzv. teroristiki praktikum, koji je tampan u nekoliko miliona primeraka, na vie jezika, pa i na srpskom, odnosno hrvatskom. Kasnije se pojavila i internet verzija tog teksta na engleskom jeziku. U tom praktikumu, pored klasinih sredstava i alata, objanjava se i do detalja razrauje izrada kompjuterskih virusa (koji se mogu naruiti elektonskom potom), raznih komponenti sredstava za onesposobljavanje elektronskih sistema veze i slino. Osim toga, mnogi proizvodi industrije proizvoda iroke potronje imaju tzv. dvojnu namenu, i nije potrebno posebno znanje da se razliite bezopasne komponente spoje u opasne eksplozivne neprave ili visoko toksine materije. Takvi proizvodi se, najee, mogu nabaviti na tritu po dosta pristupanoj ceni (na primer, dosta jak eksploziv se moe napraviti od eera, pamune vate, sumpora i umura, naravno, uzetim u odreenim razmerama). Takoe, napredak u istraivanjima u oblasti bio-medicine, omoguio je da se neke opasne bakterije i virusi izdvoje i upotrebe kao bioloko oruje. Tome je doprineo i neregulisani status biolokog oruja na meunarodnom nivou i tekoe meunarodne zajednice da ostvari kontrolu nad takvom vrstom eksperimenata ili sprovoenja odluke o zabrani korienja te vrste oruja u svetu. Za sada, preko trideset visoko otpornih virusa i bakterija, izazivaa visoko zaraznih i smrtonosnih bolesti, mogu da se koriste u masovnim napadima na pojedine delove sveta. Meu njima su najrasprostranjeniji antraks, utica, velike boginje, kolera, grip, ebola i drugi. Sluaj napada antraksom na SAD posle spektakularnog teroristikog napada na Njujork i Vaington 11. septembra 2001. godine, veoma je ilustrativan u tom pogledu, pogotovu to je ustanovljeno da antraks potie iz nekih amerikih vojnih laboratorija u kojima je korien kao agens u eksperimentima, pa je nepanjom iznet van restriktivnog prostora (to je zvanina verzija objanjenja pojave antraksa iz vojnih laboratorija u slobodnom opticaju). Terorizam esto slui za prikrivanje slabosti i nemoi neke organizovane sile da se drutvu nametnu sopstveni stavovi, politika i interesi. Tipian primer su teroristiki akti iptarskih terorista na Kosovu i Metohiji i agresija NATO-a na SRJ tokom 1998. i u prvoj polovini 1999. godine. Vie ili manje, zavisno od trenutne meunarodne politike situacije i interesa velikih

sila, pre svega SAD, teroristi sa tog prostora uivaju podrku nekih uticajnih meunarodnih inilaca. Ta podrka postojeim teroristikim organizacijama ogleda se u finansiranju, isporukama oruja, obuavanju, pruanju utoita, snabdevanju putnim ispravama, logistikoj podrci i drugom. Uoava se i direktna teroristika podrka i delatnost pojedinih zemalja na meunarodnom planu, to se ispoljava organizovanjem teroristikih grupa koje se iz zemlje ili sa teritorije treih zemalja ubacuju u zemlju objekat dejstva, ili se formiraju unutar zemlje ije bezbednosne interese nastoje da ugroze. Sem toga, pojedine drave izvode teroristike akte preko svojih obavetajnih slubi i drugih organizacija specijalizovanih za takve delatnbosti. Namera tvoraca novog svetskog poretka jeste da se vrstom organizacijom i primenom svih raspoloivih sredstava prisile, uspostavi poredak koji e odgovarati njihovoj zamisli. Metodi za sprovoenje pojedinih segmenata njihovog plana tipino su teroristiki: pritisci, ucene, izolacija, progoni neposlunih i slino. U koncepciji nastupa prema zemljama objektima napada, primenjuju se i metodi koji su osueni i zabranjeni Poveljom Ujedinjenih nacija. Jedan od njih je i korienje secesionizma kao oruja za postizanje politikih ciljeva, budui da se secesionizam kvalifikuje kao teroristiko delo. Na takav nain je razbijena SFR Jugoslavija, na slian nain je pokuano razbijanje SR Jugoslavije njenim pretvaranjem u hibrid nazvan dravna zajednica (do sada nezabeleen u meunarodnoj pravnoj praksi), a u okviru nje se sada pokuava razbijanje Srbije okupacijom Kosmeta, podsticanjem pobune na jugu Srbije i buenjem separatizma u Vojvodini. U poslednjoj deceniji XX veka, odrano je desetak meunarodnih konferencija i samita ne kojima je raspravljno kako organizovati i realizovati borbu protiv terorizma. Usvajani su razni opti principi suprotstavljanja i planirane razne konkretne mere, od dogovora o zabrani izvoza naoruanja i vojne opreme onim zemljama koje podravaju terorizam (Tokio, 1986. godine), preko saglasnosti o neinjenju ustupaka teroristima prilikom otmice (Grupa 7, Venecija, 1987. godine), do otre osude svih formi ispoljavanja terorizma (Sastanak na vrhu 26 nacija, Egipat, 1996. godine), ali terorizam nije suzbijen. Nije suzbijen ni posle rezolucije OUN, usvojene na zasedanju Generalne skuptine posle 11. septembra 2001. godine i teroristikog napada na Njujork i Vaington. Jednostavno, nije bilo dovoljno saglasnosti da se usvoje opte prihvaene mere i stavovi. Desilo se obrnuto. Terorizam umesto da slabi, postao je mnogo opasniji: novi teroristi su bolje organizovani, bolje opremljeni, raspolau visokom tehnologijom i modernom tehnikom, tee se otkrivaju i mnogo tee ih je unititi. Time se, donekle, objanjava injenica da je broj teroristikih napada u svetu u 1995. godini povean za 37% u odnosu na 1994. godinu, dok je broj otkrivenih ili onemoguenih terorista ostao nepromenjen. Slian je odnos i kada se uporeuje broj teroristikih akata i otkrivenih ili onemoguenih terorista u 1996. i 1997. godini, ali i u svim kasnijim godinama. Do kulminacije je dolo neposredno pre nego to je ameriki predsednik Dord Bu objavio antiteroristiki svetski rat posle teroristikih napada na SAD, 2001. godine. Bujanje islamskog terorizma Krajem XX i poetkom XXI veka, na svetsku scenu je naglo izbio islamski fundamentalistiki odnos prema terorizmu kao oruu za postizanje sopstvenih ciljeva.

Prema knjizi Dr.Peter Hammonda: Slavery, Terrorism and Islam: The Historical roots and contemporary threat, u kojoj on analizira skrivene poruke islama, u svetu nema mesta za nemuslimane. Ummah je jedna i ne moe se deliti. (navod iz Kurana 3.103). Mohammed je rekao "Nareeno mi je da se borim dok oni potvruju da nema Boga osim Allaha i da sam ja njegov Prorok" (citat iz Kurana 47-4). Kada muslimansko stanovnitvo jedne zemlje dostigne oko 1% od ukupnog stanovnitva te zemlje, ono se deklarie kao miroljubiva manjina koja se ne mea u poslove drugih sredina. Tako je, recimo, u sledeim zemljama: SAD Australija Kanada Kina Italija Norveka Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim 1% 1.5% 1.9% 1% - 2% 1.5% 1.8%

Kad muslimani dostignu izmeu 2% i 3% , kae Hammond, poinju da preuzimaju pojedince ili manje grupe vernika od drugih verskih zajednica, posebno kad se radi o mladima koji se okupljaju u uline grupe ili meu mlaim prestupnicima. To se deava, prema Hammondu, u sledeim zemljama: Danska Nemaka Velika Britanija panija Tajland Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim 2% 3.7% 2.7% 4% 4.6%

Izmeu 5 i 10% stanovnika muslimanske veroispovesti u jednoj zemlji, ve poinje znaajno da utie na ponaanje nekih nezadovoljnih krugova. Muslimani tada ve poinju da insistiraju na uvoenju u drutvene standarde nekih svojih zakona i obiaja kao to je, na primer, halal (propisi po islamskim standardima) posebno kad je u pitanju hrana, koja se priprema i uva na specifian nain. S ciljem ispunjenja svojih zahteva, vrie razne vrste pritisaka na velike prodajne lance supermarketa traei da se policama u prodavnicama obeleava hrana koja je ista, odnosno neista. U nekim zemljama e traiti od vladajue garniture i administracije da se uvede deo erijatskih zakona u neke oblasti drutvenog ivota (kole, porodini ivot, pravila ishrane u internatima, vojsci, bolnicama i slinim ustanovama). To se ve deava u sledeim zemljama, u kojima je procenat muslimanskog u pdnosu ne celokupno stanovnitvo izmeu 5 i 10%: Francuska Filipini vedska vajcarska Holandijerlands Trinidad i Tobago Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim 8% 5% 5% 4.3% 5.5% 5.8%

Kada muslimani dostignu 10% od ukupne populacije, mogu pokuati da neke od svojih zahteva ostvare silom (Takav sluaj se desio u Parizu pre izvesnog vremena kada su izbili veliki ulini

neredi i kada je spaljen veliki broj automobila). U slinim situacijama, bilo kakva aktivnost koju muslimani ocene kao neprijateljsku, moe voditi ka pobuni i neredima irokih razmera (U Amsterdamu su izbili veliki neredi poto su objavljeni neki stripovi u kojima je glavna linost prorok Muhamed). U slinoj opasnosti se nalaze i zemlje u kojima je procenat muslimanskog stanovnitva izmeu 10 i 20%, tvrdi Hamond: Gijana Indija Izrael Kenija Rusija Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim 10% 13.4% 16% 10% 10 - 15%

Kada procenat muslimanskog stanovnitva pree 20%, moe se oekivati pojava uestalih nereda na verskoj osnovi, formiranje formacija dihad militija, sporadina ubistva i/ili paljevina crkava i sinagoga. Takav sluaj je sa Etiopijom: Etiopija Muslim 32.8%

Ve kod 40% muslimanskog stanovnitva, pie Hammond, dolazi do masovnih oruanih sukoba, masakra pojedinih grupa druge vere, uestalih teroristikih napada i oruanih sukoba razliitih naoruanih milicija (Naravno, u meuvremenu i ugroena strana formira svoje milicije): Bosna ad Liban Muslim Muslim Muslim 40% 53.1 59.7%

Kod zemalja sa 60% muslimanskog stanovnitva moe se oekivati veoma jak pritisak na nevernike koji se ispoljava preko sporadinih akcija etnikog ienja (To vodi direktno ka genocidu), korienje erijatskog prava kao osnovnog zakona za regulisanje odnosa meu ljudima, nametanje raznih taksi nevernicima i slino (To se desava postepeno tako da se spolja teko uoava kao promena, podvlai Hammond). Takve zemlje su: Albanija Malezija Katar Sudan Muslim Muslim Muslim Muslim 70% 60.4% 77.5% 70%

U zemljama sa preko 80% muslimanskog stanovnitva, normalna pojava su razni oblici etnikog ienja i genocida. Takve zemlje su: Banglade Egipat Gaza Indonesija Iran Irak Jordan Maroko Pakistan Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim 83% 90% 98.7% 86.1% 98% 97% 92% 98.7% 97%

Palestina Sirija Tadikistan Turska Ujedinjeni Arapski Emirati

Muslim Muslim Muslim Muslim Muslim

99% 90% 90% 99.8% 96%

Kod zemalja sa 100% muslimanskog stanovnitva, prema Kuranu, to su zemlje u kojima vlada "Dar-es-Salaam" - Islamska kua mira ne bi trebalo da bude sukoba i nemira bilo koje vrste. To su: Avganistan Saudi Arabia Somalija Jemen Muslim Muslim Muslim Muslim 100% 100% 100% 99.9%

Naravno, konstatuje Hammond, to nije sluaj. Kad uspostave takvo drutvo u okviru jedne ili vie zemalja, oni poinju meusobne sukobe zbog raznih uzroka I povoda. "U devetoj godini ivota uio sam razne kanone arapskog naina ivota. Shvatio sam da je moj brat protiv mene, ali takoe i da smo nas dvojica protiv naeg oca; normalno je da je naa porodica protiv roaka a da smo svi zajedno protiv klana; poto smo na neki nain ipak sa njima u istom klanu, mi smo protiv drugog klana i protiv plemena; meutim, na klan je u sastavu jednog plemena a ono je protiv drugih plemena dok su sva plemena zajedno protiv sveta nevernika. Leon Uris, u svom opisu hadiluka pod naslovom "The Haj". Dobro je podsetiti se da u mnogo zemalja, kao to je Francuska, na primer, muslimansko stanovnitvo ivi koncentrisano oko njihovih nacionalnih getoa (Alirce ete retko nai u marokanskim, ili Marokance u senegalskim kvartovima, mada su svi muslimani). Oni se ne integriu u drutvo u kome ive. Na protiv, nastoje da to drutvo integriu u svoju zajednicu u kojoj e oni biti dominirajui faktor. Istovremeno, otro i nasilniki deluju u odbrani svojih stavova, navika, obiaja i vere. Sve do poetka rata u Avganistanu koji je vodio SSSR od 1979. do 1989. godine protiv lokalnih pobunjenikih naoruanih formacija, islamske teroristike organizacije i pojedine islamske zemlje koje su finansijski i organizaciono podravale ovaj oblik terora, delovale su uglavnom samostalno u svojim akcijama i meu njima nije bilo neke povezanosti, niti sinhronuizacije delovanja i akcija. Bar je to tako, na prvi pogled, izgledalo jer se nije moglo zakljuiti ni po emu da postoji neko koordinaciono telo ili organizacija koja sinhronizuje aktivnosti raznih teroristikih grupa i organizacija u svetu prema jednom usaglaenom, zajednikom cilju. Iz tog rata, meutim, islamski terorizam je izaao finansijski, kadrovski, organizaciono i, jednom reju, u svakom pogledu jai. Na ovakav razvoj dogaaja uticala je i Amerika koja se u rat u Avganistanu umeala metodom prikrivenih akcija. Zbog svog interesa u tom delu sveta, SAD, preko svojih tajnih slubi, naoruavaju mudahedine, organizuju i izvode obuku sa njima, daju im znanje, tehniku i novac. Kadrove, borce i ostatak finansijskih sredstava obezbeuju fundamentalistiki krugovi, posebno neke od muslimanskih zemalja tzv. Grupe D-8 (najrazvijenije muslimanske zemlje). Tako je rat u Avganistanu uinio prekretnicu u razvoju islamskog terorizma. Posle ideje o sveislamskom bratstvu koja je promovisana u tom ratu, javila se ideja o organizovanju islamske teroristike mree koja bi povezivala sve islamske teroristike organizacije u jednu radi dihada

(svetog rata) protiv svih protivnika islama. Na osnovu takvih iskustava i ideja, 1988. godine, stvorena je organizacija Al Kaida, globalna multinacionalna mrea koja povezuje razne islamske fundamentalistike organizacije iz vie zemalja u jednu. Pretpostavlja se da iza Al Kaide stoje zaklonjene obavetajne slube onih zemalja koje su oznaene kao sponzori islamskog terorizma. Al Kaida je uspela da razvije svojevrsnu doktrinu terorizma koja se zasniva na irokom spektru nekonvencionalnih dejstava. Osnovna ema delovanja Al Kaide sastoji se u stvaranju brojnih humanitarnih, dobrotvornih, obrazovnih, finansijskih i kulturolokih organizacija, medijskih kua i slino, irom sveta. One slue kao instrumenti za prikupljanje finansijskih sredstava, versku indoktrinaciju, infiltraciju meu islamsku populaciju, obrazovanje kadrova, regrutovanje terorista, njihovu obuku, krijumarenje oruja i uvoz terorista. Teroristiki praktikum organizacije Al-Kaida Sluba bezbednosti Velike Britanije, MI 5, zaplenila je poetkom 2001. godine, teroristiki praktikum pod nazivom "Military Studies in the Jihad Against the Tyrants". Ovaj teroristiki praktikum je tampan u Manesteru 2000. godine i distribuiran je meu pripadnicima ogranaka Al-Kaide u Velikoj Britaniji. Al Kaida ima vrste i jake veze u islamskoj zajednici koja postoji u Velikoj Britaniji. Prema ocenama MI 5, Al-Kaidu pomau brojni donatori iz redova bogatih muslimana, a broj simpatizera Osame bin Ladena iz redova populacije starosti od 16-25 godina, svakim danom sve vie raste. To je jo jedan dokaz, smatra se u krugovima analitiara britanskih tajnih slubi da islamski terorizam nije motivisan ekonomskim ve verskim razlozima - ceo svet je jedinstena islamska drava (Umma), ureena prema islamskim propisima (vladanje po Kuranu i erijatskom pravu), a jedini suveren i pretpostavljeni gospodar je Bog (Alah). Prema istim izvorima, Al-Kaida poiva na ideji sveislamskog bratstva. Ta organizacija ima uticaj i na novine na arapskom jeziku koje se tampaju i distribuiraju u Velikoj Britaniji. Dovoljno je podsetiti se da je arapski list "Al-quds al-Arabi", koji izlazi u Londonu, februara 1998.godine objavio zloslustni nagovetaj afrikih teroristikih akcija. Desetog februara te godine, Amerikanci su u istom listu upozoreni jo jednom u ime takozvane "Koalicije muslimanskih grupa u Britaniji" da su na meti iznenadnih napada "Alahovih boraca". Ta upozorenja niko nije shvatio ozbiljno, jer niko nije shvatio njihovo pravo znaenje. Sad se zna da je to je bila fatva Osame bin Ladena o kojoj se toliko govori posle teroristikih napada na Njujork i Vaington. Izmeu ostalih tampanih materijala na arapskom jeziku, tampan je praktikum za teroriste. Knjiga ima 180 stranica, pisana je na arapskom jeziku, i obrauje pojedine teme iz vojne i teroristike obuke, strategije i taktike koji se neguju u "teroristikoj skoli" Al-Kaide. Iz praktikuma se moe videti nain obuke, strategija i taktika izvoenja teroristikih akcija koju primenjuje ova teroristika organizacija sa svojim lokalnim mreama, to strune slube i specijalne antitgeroristike jedinice mogu iskoristiti u obuci za efikasniju borbu protiv terorizma. Prema proceni rukovodstva Al-Kaide, pisanje ovakvih praktikuma ima viestruki znaaj: tampanje jedne ovakve knjige je jeftinije nego obuka terorista u kampovima, a tajnost obuke je viestruko poveana (nema opasnosti od otkrivanja koncentracija terorista u logorima za obuku, niti vidljivih znakova infrastrukture, makoliko ona bila rudimetnarna). Po ovom principu, terorista se samoobuava; uz korienje praktikuma, mogue je obuiti teroriste po raznim delovima sveta a uopte ne doi u kontakt s njima; praktikum ide "iz ruke u ruku", moe se fotokopirati i na druge naine umnoavati. Time se iri duh dihada.

Ovakva "literatura" inspirie terorizam; terorista obuen po njoj moe sam i da osnuje teroristiku eliju, izvri akciju i nestane, a da tragovi koji ostanu nikad ne dovedu do Al-Kaide; akcije ovako obuenog i usmerenog teroriste, Al-Kaidu ne kotaju gotovo nita a organizacija uvek moe da porekne uee u teroristikim akcijama, ako joj to odgovara, ili da preuzme odgovornost, ako se oceni da je trenutak za to. Onaj ko se ui terorizmu iz ovog praktikuma u principu moe da naui da izvede samo jednu akciju, na primer, da napravi improvizovanu minu, da tu minu negde postavi, da od nje neko pogine i nita vie. Al-Kaida je postigla svoj cilj a samim tim, poveana joj je popularnost meu buduim teroristima. Al-Kaida, osim pisanih materijala, distrubuira i kompakt-diskove sa uputstvima o pripremi i realizaciji teroristikih akata. Tako je, 1995.godine, belgijska policija zaplenila veliku koliinu CD-a koji su "narezivani" u toj zemljii, a na kojima je bio multimedijalni kurs terorizma. Preteu ovih praktikuma ine takozvani "Anarhistiki kuvari", koje su anarhisti jo poetkom XX veka pisali i distribuirali svojim istomiljenivcima, ali su oni, uglavnom, obraivali pitanja izrade improvizovanih minsko-eksplozivnih sredstava i njihovo postavljanje. Poetkom sedamdesetih XX veka, tampan je jo jedan teroristiki pratikum. Njegov autor je bio Hrvat, Adolf Andri. Radi se o "Priruniku za ideoloku naobrazbu ustakih boraca" ili "OSVETNICI BLAJBURGA". Adolf Andri, koji je bio i voa ustake teroristike organizacije "Hrvatsko revolucionarno bratstvo", prirunik je potpisao pseudonimom "Hrvatski Apostol Plemi". Strunjaci za meunarodni terorizam ocenjuju ovaj prirunik kao jedan od najbolje pisanih iz ove oblasti "literature". U njemu se obrauje ezdesetak pitanja, poev od naelnih : "Koji je prvi i najvaniji uvjet za razvoj revolucionarne borbe u jednom podruju", pa "Koji generalni plan revolucije odgovara dananjim prilikama u kojima se nalazi hrvatski narod u domovini" i tako dalje, do odgovora na pitanja "Kako se pravi kemijska zapaljiva boca", "Kako se mina moe aktivirati pomou lanane reakcije" i do crtea - eme na kojoj je prikazan nain sklapanja elektrinih upaljaca, uputstava za sabotau automobila, izazivanja poara, akcije protiv tenkova, pravljenje barikada i tako dalje... Ovaj prirunik su kasnije usavravali pripadnici teroristike organizacije "Hrvatski dravotvorni pokret", ija je delatnost zbog radikalnog terorizma bila strogo kontrolisana u zemljama Zapadne Evrope. Takva jedna teroristika organizacija je posle dolaska Tumana na vlast doivela da usred Zagreba odri Zemaljski osnivaki kongres, a njen predsednik je bio ak glavni ekspert za terorizam pri Vrhovnom dravnom vijeu Republike Hrvatske! Korado Aluni bio je autor teroristikog praktikuma "Crvenih brigada", teroristike organizacije, ije je sedite bilo u Italiji. Ovaj praktikum je imao naslov "Pravila bezbednosti i stila rada". U njemu su posebno razraene razliite situacije u kojima se mogu nai "brigadisti". Tako na primer, piui o operativnom sastanku, autor navodi da je uvek potrebno obavestiti nekog iz vrha organizacije da se sastanak odrava. Mesto sastanka se mora paljivo prouiti kako bi se obezbedila laka kontrola bezbednosne situacije i eventualno povlaenje. Na mesto sastanka se uvek mora doi ranije i uvek je potrebno osmotriti okolinu pre dolaska na samo mesto sastanka. Uhapenim "brigadistima" se nalae da daju samo one podatke koji su napisani u dokumentima koje nose. Pod pretnjom smrti, ne smeju se odati ostali lanovi organizacije (ista pravila kao kod "Mafije"). Piui o merama opreza, Aluni navodi da kad se "brigadista" useli u nov stan mora da stvori odreeni drutveni lik i da taj lik proui do najsitnijih detalja. Mora da odlazi i da se vraa uvek

u isto vreme kako bi ostavio utisak da je zaposlen. Sa susedima mora da bude ljubazan i da im uliva poverenje. Svakog meseca mora da prekontrolie sav nametaj i sadrinu ormara, fijoka i drugih stvari u stanu i ukloni nepotrebne, opasne i kompromitujue predmete. "Brigadistima" se savetuje da voze oprezno i uvek samo onoliko brzo koliko je propisano ogranienjem brzine, kako ih policija ne bi zaustavljala, i slina pravila bezbednosti. Drugim reima, propisan je profil teroriste koga je trebalo da se pridravaju svi u organizaciji, odnosno izvrioci teroristikih akata na terenu u fazi pripreme za izvrenje. Sline praktikume su pisale i obavetajne slube koje su se koristile teroristima da bi realizovale neke od svojih ciljeva u borbi sa protivnikom obavetajnom slubom. Neke od tih slubi su one, kojima su ti praktikumi bili namenjeni, nazivale "borcima za slobodu", "gerilcima" i slinim imenima; za druge, ti gerilici su bili samo teroristi koje treba iskoristiti za ostvarenje sopstvenih ciljeva.. Poznat je "Praktikum za izvoenje diverzantsko-teroristikih akcija", koji je napisala Palestinska sluba bezbednosti - Odeljenje 17 (Force 17), koji je bio u opticaju u Palestinskim teroristikim krugovima poetkom devedesetih godina XX veka. Amerika tajna sluba (CIA) je takoe pisala praktikume, koji su distribuirani najpre teroristikim grupama ili, kako su ih oni nazvali " borcima za slobodu" ili "gerilcima" ili "revolucinarima", u Centralnoj i Junoj Americi. Njihovi najznaajniji teroristiki praktikumi su : "A Study of Assassination", "Psychological Operations in guerrilla warfare" (namenjen "Kontraima"), "KUBRAK metod of interogation" - odnosi se na to kako sasluavati zarobljenika, odnosno "ivi jezik" (bio je namenjen avganistanskim borcima protiv Crvene armije). Interesantno je da je prvi prirunik koji je CIA namenila iskljuivo avganistanskim pobunjenicima, bio izraen u obliku stripa (bez rei) jer se smatralo da je nivo obrazovanja avganistanskih pobunjenika, posebno Patuna, bio jako nizak, te da je procenat nepismenih, odnosno onih koji ne bi shvatili to to je napisano, veoma visok. Praktikum "Military Studies in the Jihad Against the Tyrants" je prirunik koji je otkriven tokom mnogobrojnih racija i istraga 2000.godine i izraen je reiji "teroriste broj 1", Osame bin Ladena". U njemu su obuhvaene gotovo sve aktivnosti terorista u izboru, pripremi, obuci, organizaciji obavetajnog rada, izradi eksplozivnih, hemijskih i biolokih sredstava za napad, postupci u raznim situacijama, logistika i drugo to olakava rad grupe, pa i celokupne organizacije teroristikog tipa. Delovi teksta tog prirunika su nalaeni u Bosni i Hercegovini, na bojitima, na kojima su naena tela izginulih "svetih ratnika", na Kosovu i Metohiji (u na brzinu naputenim bazama albanskih terorista), u Makedoniji, u naputenim bunkerima i podzemnim sklonitima terorista. Prirunici su bili na arapskom, engleskom ili na albanskom jeziku, zavisno od mogunosti i potreba terorista i znanja stranih jezika "kursista". Nalaene su takoe i beleke koje su vodili "kursisti" na kursevima obuke za teroristike aktivnosti. Koliko je prirunik bio opiran, sveoubuhvatan i "koristan", piu i mnogi strani analitiari, ako to je Tom Hays, analitiar agencije "Associated Press": Kao to se nasluuje, prirunik jasno pokazuje da trag vodi ka organizaciji Al-Kaida, mada ni u jednom delu teksta nema rei o pravom autoru, niti o onom ko finansira ceo projekat. Meutim, kad se ima u vidu sve to je poznato o aktivnostima terorista, moe se zakljuiti da borba protiv njih nee biti ni kratka, ni laka jer moderni terorizam se koristi najsavremenijim dostignuima tehnike i tehnologije, ima razvijen sistem "kolstva", infrastrukturu, ceo logistiki sistem i drugo to je potrebno za dugotrajnu borbu i opstanak. Sem toga, nije vie u pitanju usamljeni i

izolovani teroristiki pokret jer se terorizam proirio na skoro celi svet sistemom "prelivanja", kakav je primenjen na Balkanu, na prostorima nekadanje Jugoslavije. S druge strane, interesantno je da se primeuje da, bez obzira na to to, prividno, teroristike organizacije i grupe dejstvuju nepovezano, iza njihovog delovanja stoji velika i snana organizacija, sa razvijenom infrastrukturom, finansijskom podlogom i zemljama koje je, dodue tajno, podravaju ili se bar ne ograuju od delovanja tog svetskog teroristikog centra, koji, bar za sada, sa dosta uspeha rukovodi teroristima u svetu.

Fatva Bin Ladena Godine 1996, posle poterivanja iz Sudana, Osama bin Laden se vratio u Avganistan, besan zbog tog postupka sudanske vlade koja je popustila pod pritiskom SAD. Tada je objavio prvu fatvu (smrtnu presudu), pozivajui svoje sunarodnike da ubijaju Amerikance u Saudijskoj Arabiji. "Zidovi represije i ponienja ne mogu se sruiti drugaije sem kiom metaka," poruio je tom prilikom. Fatvu je proirio dve godine kasnije na sve to je ameriko i na sve Amerikance i Cioniste, ne pravei razliku izmeu vojnika, civila, ena i dece. Ciljevi napada vie nemaju geografsko ogranjienje a napadi su ak pozeljni i na teritoriji SAD. Osama Bin Laden i terorizam u svetu Ako je terorizam u meunarodnim opkvirima, ija su meta bili Amerikanci tokom protekle dve decenije, igde imao svoje utoite i svog mecenu, onda je to bio Avganistan sa misterioznim Osamom bin Ladenom, sredina i linost koji su najblii idealu ekstremista i terorista; zemlji u kojoj se ivi prema striktno primenjenim islamskim zakonima i oveku koji finansira sve aktivnosti islamskih terorista u svetu, pod uslovom da su upereni protiv SAD i cionizma a u korist irenja islama kao jedine svetske religije. Prema sarajevskoj novinarki Danki Savi i listu "Slobodna Bosna" od 18. januara 2001. godine, Avganistan je inspiracija, nezamenljiva baza za operacije, rezervoar potencijalnih kamikaza i borbena linija na kojoj se uspostavljaju najznaajniji kontakti i veze. To je takoe mesto na

kojem Osama bin Laden eksperimentie sa hemijskim naoruanjem, kako tvrde ameriki strunjaci. Uesnici u gotovo svim napadima na SAD i njihove saveznike tokom poslednje decenije XX veka, savladali su vetine ratovanja i postavljanja eksploziva u avganistanskim logorima za obuku, ukljuujui tu i one koji su 1998. godine postavili bombe u dve amerike ambasade u istonoj Africi. Mnogi polaznici kurseva iz logora za obuku u Avganistanu, stigli su i na ratita na prostorima nekadasnje Jugoslavije posredstvom iranskih Pazdarana, libanskih Hesbolaha i vlada nekih ekstremno islamistiki orijentisanih muslimanskih zemalja. U takvom kontekstu, zastraujue zvue informacije iz SAD, koje su obletele svet 11. septembra 2001. godine, o teroristikim napadima udarom otetim putnikim avionima na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i Pentagona, eksplozijom automobila bombe u garai Stejt departmenta u Vaingtonu i ruenja otetog putnikog aviona u blizini Pitsburga. Pored toga, od ukupno 11 otetih putnikih aviona, koliko su amerike vazduhoplovne kompanije prijavile tokom 11. septembra, jo etiti aviona se sruilo u blizini velikih gradova SAD: u dravi Pensilvaniji, na aerodromu "Dalas" u Vaingtonu i u dravi Virdiniji, dok je jedan avion oboren vatrom amerike vojne avijacije i protivvazdune odbrane. Za ostala tri oteta aviona nema podataka, ali se pretpostavlja da su se ili sruili u teko dostupnim planinskim predelima, ili da su napustili vazduni prostor SAD. Da li je to poetak realizacije fatve koju je objavio Osama bin Laden poetkom devedesetih godina XX veka o formiranju svetske islamske antiamerike i anticionistike armije koja e napadati amerike i izraelske vitalne ciljeve ak i na teritoriji SAD, srcu svetskog cionizma? Interesantno je da, sem u sluaju napada na Njujork, kontrola letenja nije registrovala, ili se to bar ne saoptava, skretanje aviona sa uobiajenih ruta, predvienih za putnike avione. Amerika Centralna obavetajna agencija (CIA) procenjuje da je od 50 do 70 hiljada pripadnika paravojnih formacija iz 55 zemalja sveta poslednjih godina prolo kroz logore za obuku u Avganistanu. Prema tvrenju amerikih obavetajaca, talibani dozvoljavaju irokom spektru militantnih i teroristikih grupa i organizacija da se obuavaju na avganistanskoj teritoriji, poev od pakistanske grupe koju obuava terorista Mihraban, do Bin Ladenove organizacije Al Kaida i nekih "specijalista" iz Albanije i eenije, sa Kosova i Metohije i iz Makedonije, a da se ne govori o mnogobrojnim palestinskim teroristikim grupama i organizacijama ili o pripadnicima IRA, ETA i drugih evropskih i junoamerikih ilegalnih i teroristikih grupa i organizacija. Obavetajne slube nekih zemalja iz bliskoistonog regiona procenjuju da je oko 5000 regruta prolo obuku u nekom od Bin Ladenovih logora za obuku u Avganistanu. U jednom od tih logora, prema istim izvorima, obuava se grupa terorista za rukovanje hemijskim borbenim sredstvima, otrovima raznog porekla i raznim biolokim agensima. Tokom 2000. godine, ljudi koji su obuavani u logoru za obuku Abu Habab, vrili su eksperimente sa hemijskim sredstvima na psima, zeevima i drugim ivotinjama, upotrebljavajui nervni gas. U jednom drugom logoru, vri se obuka u izradi "modernih" bombi od komercijalno dostupnih hemikalija i otrova, koji su ve isprobani na ivotinjama ili na zarobljenicima... "Uloga Avganistana je sada potpuno jasna," iznosi Majkl A. Sihan, bivi koordinator odseka za antiterorizam pri Stejt Departmentu, koji je decembra 2000. godine imenovan za pomonika generalnog sekretara UN za mirovne operacije. "Videli smo da svaki pripadnik islamskih militantnih grupa kao cilj ima pribliavanje svom utoitu Avganistanu i, u manjoj meri, Iranu, jer su im to jedina dva preostala utoita, ako se izuzmu krizna arita u Zakavkazju i na Balkanu."

Procenjuje se da je tokom prve polovine 2001. godine vie od 100 mukaraca, regrutovanih od strane Bin Ladenove organizacije i njoj srodnih grupa, bilo obuavano u logoru kojim je komandovao Abu Habab. Ovaj logor je deo velikog kompleksa za obuku mudahedina i talibana u blizini mesta Darunta, udaljenom oko 16 kilometara od granice Dalalabada, pokrajine na istoku Avganistana. Logor je na padinama planine a u njenom podnoju je izgraeno vie podzemnih skladita u kojima je uskladiteno hemijsko oruje, odnosno hemijska borbena sredstva. Malobrojni dokazi o obuci u korienju eksploziva u logoru Abu Hababa, pojavili su se u optunici protiv Nabil abu Akela, Palestinca koga su izraelske vlasti uhapsile juna 2000. godine. Prema optunici, Abu Akel je saradjivao sa Hamasom, Hesbolasima i jo nekim ekstremistikim palestinskim organizacijama i grupama u Libanu i Izraelu radi organizacije i uea u napadima na vojne i civilne ciljeve na teritoriji Izraela. Na osnovu te optunice, Stiven Emerson, ameriki ekspert za islamski terorizam, zakljuio je da je Palestinac Akel zavrio obuku u korienju eksploziva i eksplozivnih materija u logoru za obuku Abu Hababa u Avganistanu, tokom 1998. godine. Istovremeno, instruktori iz organizacije Osame bin Ladena, pa ak i sam Osama bin Laden, pojavili su se u Albaniji, u blizini logora za obuku albanskioh terorista iz tzv. OVK, u okolini mesta Tropoja, nedaleko od jugoslovensko-albanske granice, a bilo je informacija da je veliki broj njih uestvovao u masovnom peadijskom napadu na jedinice Vojske Jugoslavije u rejonu granine karaule Koare, izvrenom tokom agresije NATO na Jugoslaviju u prvoj polovini 1999. godine. Putevi terorizma prema svetskim i evropskim centrima moi, posebno prema SAD i amerikom kontinentu su razliiti, ali putevi islamskog terorizma ka "srcu Evrope" su veoma jasni, to se ne moe sakriti, niti zatakati. Talibani (studenti islama) negiraju tvrdnju stranih eksperata da tite i skrivaju teroriste ili one koji komanduju logorima za obuku terorista. Vakil Ahmad Mutavakil, talibanski ministar inostranih poslova, ak je energino izjavio da je pritisak na njegovu zemlju da protera Osamu bin Ladena istovremeno i uvredljiv za islam i beskoristan. On je negirao da Bin Laden finansira teroriste, tvrdei da je "taj siromaak jedva dovoljno bogat da izdrava samog sebe", te da "nije bio u mogunosti da planira teroristike operacije od kada njegove aktivnosti u Avganistanu izbliza kontrolie avganistanska garda. Prema toj izjavi, Osama bin Laden je pristigao u Avganistan 1996. godine, nakon proterivanja iz Sudana. O tome kako je on ostao na tlu Avganistana, ameriki obavestajni izvori kau da je "boravak u Avganistanu Osama bin Laden dobro platio" to je talibanima olakalo nabavke naoruanja i vojne opreme za svoje potrebe ali i povealo mogunosti potkupljivanja svetski uticajnih ljudi koji bi branili interese talibana i skretali potragu za poiniocima teroristikih zlodela u svetu na pogrenu stranu. Meutim, CIA preutkuje injenicu da je Osama bin Laden, u stvari, njen pitomac jer je u Avganistan prvi put doao poetkom osamdesetih godina prolog veka kao dobrovoljac i ukljuio se u borbu protiv sovjetskih snaga na strani avganistanskih islamskih boraca, koje je pripremala i organizovala CIA u logorima za obuku u Pakistanu. Dakle, i talibanu i mudahedini, pa i sam Osama bin Laden, su priozvod hladnog rata i napora amerike tajne slube da se slomi "crveni nepriujatelj". Kada je to postignuto, sve te avganistanske grupe i organizacije vie nikome nisu bile potrebne. ak ih se i CIA odrekla. Dakle, jednostavno su odbaeni kao stare cipele. Otuda, verovatno, i potie mrnja tih "islamskikh svetih ratnika" prema Americi i Zapadu... Ahmed ah Masud, komandant pobunjenike grupe u severoistonom Avganistanu, izjavio je u jednom intervjuu koji je dao grupi britanskih novinara da se nalazi na elu 55. brigade u kojoj

ima oko 700 Arapa i evropskih muslimana, od kojih su mnogi doli iz Albanije i sa juga Jugoslavije. Masud je saoptio da su njegovi borci zarobili oko 1.200 talibana, meu kojima je takoe bilo Evropljana muslimanske vere, ali i Pakistanaca, Jemenaca i kineskih muslimana iz jugozapadnih delova Kine. Duli irs, nekadanji analitiar Obavetajne agencije Ministarstva odbrane SAD, koja je razgovarala sa mnogim od stranih zatvorenika koje je drao Masud, izjavila je da vie od polovine njih pripada teroristikim organizacijama raznih orijentacija, ali, uglavnom, islamski ekstremistiki orijentisanih. Mnogi od njih su doli iz balkanskih zemalja na obuku kod "strunjaka" Osame bin Ladena. Masud je lake ranjen u nogu u neuspelom atentatu koji je na njega izvren poetkom septembra 2001. godine kada su dva talibanska komandosa, preruena u novinare neke arapske televizijske stanice, pokuali da ga ubiju pomou eksplozivne naprave, smetene u video-kameru. Tom prilikom oba atentatora su poginula, a cela pokrajina Tahar, u kojoj je sedite taba Ahmeda ah Masuda, stavljena je u stanje uzbune radi odbrane od eventualnog napada talibana. Interesantno je da je jednovremeno sa napadom terorista na simbole moi SAD, dolo i do silovitog napada Masudovih formacija na Kabul, tanije na instalacije na aerodromu u Kabulu i na naselje u blizini aerodroma, to je navelo mnoge da zakljue da su SAD odmah otpoele sa akcijom odmazde za napad na svoje gradove. Sam Osama bin Laden, poto je objavljeno da ga talibani dre u nekoj vrsti kunog pritvora, retko se pojavljuje u javnosti i retko daje izjave za tampu, za razliku od perioda 19982000.godine, kada je dosta esto gostovao na stranicama i u emisijama svetskih sredstava javnog informisanja. Odmah po objavljivanju vesti o napadu na amerike gradove, dao je izjavu za televiziju u kojoj je porekao bilo kakvu vezu svoje organizacije sa izvrenim teroristikim napadom. injenica je, ipak, da se on slobodno kree po Avganistanu i da mu aktivnosti nisu smanjene. Promenjene su samo forme i naini delovanja. Poto se moe konstatovati da sada svetski terorizam ima vlast u jednoj, dve, pa ak i vie drzava ili na velikom delu teritorije pojedinih drava, sada se, uglavnom, sa teroristikih oruanih napada i operacija irih razmera, prelo na tzv. politiku borbu. Tipian primer za to su postupci eena u odnosu na Rusku Federaciju, ali i delovanje "OVK", "ONA" i "ANA" na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, "transformisanih" u politike partije, u odnosu na napadnute zemlje, Srbiju (ranije SRJ) i Makedoniju. Uz to, raznim manipulacijama, teroristi su pridobili jedan veoma uticajan deo meunarodne zajednice za sebe i sada te meunarodne inioce koriste za realizaciju svojih ciljeva, kao trojanske konje. Tako je, na primer, moglo da se desi da Haim Tai i Agim eku, osvedoeni elnici teroristike "OVK" (koja je zvanino "demilitarizovana" od strane UNMIK-a i KFOR-a), postanu politike voe koji zahtevaju ravnopravan status sa zvaninim predstavnicima jedne suverene zemlje u razgovorima o perspektivi reenja problema Kosova i Metohije, polazei od ultimativnog zahteva za nezavisnost Kosova i Metohije a da to nikome iz meunarodne zajednice ne zasmeta, niti da iko na to stavi primedbu, bar to se tie meunarodnih faktora, involviranih u problem borbe protiv terorizma na Balkanu. Uz to, i jedan i drugi "bivi" terorista su na platnom spisku UN, kao njeni inovnici, a od 17. februara 2008. godine, na elu samoproglaene "nezavisne drave Kosovo". Njima svesrdno pomau ubaeni islamski ekstremisti, specijalno obuavani za rad u takvim i slinim situacijama. Preko ovakvih lica i organizacija se, izmeu ostalog, islamski teroristi ubacuju u ciljno podruje svog delovanja a njihov zadatak je da stvore obavetajno-operativnu i logistiku mreu, kao i da obue lokalno ljudstvo za izvrenje teroristikih zadataka. Obavljaju versku indoktrinaciju, ali i sami uzimaju uee u borbi i stvaraju teroristiku infrastrukturu od pripadnika lokalnog stanovnitva koje e delovati kao svetska multinacionalna mrea ije e opredeljenje biti dihad protiv svih nemuslimana. Takve elije stvorene od lokalnog stanovnitva se prikljuuju globalnoj teroristikoj infrastrukturi i

kada obave zadatak, mogu da odu u sledeu zemlju na izvrenje sledee akcije jer tu, na licu mesta, vie nisu potrebne. Pravi konkretni primeri ovakve eme delovanja mogu se videti na sluajevima kriza i sukoba u Bosni i Hercegovini, u Albaniji, na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji. Akcionarsko drutvo TEROR U zapoetom ratu islamskih terorista protiv sveta, tehnoloki najsavrenije oruje moe se pokazati manje efikasno od paketa s dinamitom, a kamion-samoubica postaje zastraujue oruje, mnogo opasnije od laserski navoenih bombi ili krstareih raketa. Taj i takav neprijatelj sveta, naoruan sredstvima, znanjem i verskim fanatizmom, na Zapadu je popularno nazvan AKCIONARSKO DRUTVO TEROR. To je koalicija tajnih ratnika islama iz Egipta, Sudana, Jemena, Pakistana, Avganistana, eenije, Bosne, Albanije, Turske, iz jo nekoliko ekstremno orijentisanih islamskih zemalja, sa Kosova i Metohije i iz delova Makedonije, koji slino razmiljaju o potrebi voenja verske i oruane borbe protiv nevernika ili neprijatelja islama. Organizacija je globalna i njeni pripadnici mogu se nai ne samo u Avganistanu i Sudanu, ve i u Bosni, eeniji, Albaniji, Aliru, Egiptu, Eritreji, Keniji, Etiopiji, Filipinima, Pakistanu, Somaliji, Tadikistanu i drugim bivim muslimanskim republikama nekadanjeg SSSR-a, Saudijskoj Arabiji, Francuskoj, Nemakoj, Velikoj Britaniji, ali i u SAD. Organizacija je mnogo vie teoloka nego politika i zaokupljena je proterivanjem zapadnih i uticaja drugih kultura iz islamskog sveta, ruenjem granica izmeu islamskih zemalja i formiranjem jedinstvene muslimanske drave svetskih dimenzija. To je pravi muslimanski krstaki rat, istie Pol Bremer, bivi ameriki ambasador, strunjak za terorizam i prvi ameriki administrator Iraka. To predstavlja zaokret ka terorizmu, zasnovanom mnogo vie na teolokoj osnovi, usmerenom prema grupama koje ne moraju da zastupaju precizne politike ciljeve. Ti ciljevi su iroko predstavljeni i teko shvatljivi, pa je borba protiv takvog terora i terorizma koji proizlazi iz njega, veoma teka i komplikovana, podvlai Bremer. Danas, obavetajne slube SAD dre na svojim spiskovima teroristikih organizacija samo est glavnih islamistikih grupa. etiri meu njima: Hesbolah iz Libana, Hamas u junom delu Libana i u nekim delovima Izraela i Egipta, Islamski dihad u Egiptu i Islamska naoruana grupa iz Alira, nisu u poslednje vreme posebno napadale SAD, ali su zato uzele Evropu na nian, zakljuuje Bremer. Oko 3000 ratnika dihada u svetu potuje i priznaje vostvo Osame bin Ladena, kako navodi Kenet Kazman, analitiar i strunjak za terorizam Naunog centra iz Vaingtona. Mnogi od njih su iskusni borci sa iskustvom iz ratova u Avganistanu, eeniji, Bosni, na Kosovu i Metohiji ili nekim afrikim zemljama, svi su fanatini sledbenici najekstremnijih islamskih ideja i ideologija. Poslednje dve svetske sile koje su pokuale da uspostave dominaciju nad ekstremnim islamskim zemljama, bile su Velika Britanija u XIX i prvim decenijama XX veka i SSSR osamdesetih godina XX veka. Obe su pretrpele bolne poraze od kojih se jo uvek nisu oporavile. Naprotiv, ali ne samo zbog poraza u ratu protiv islamista u Avganistanu i u eeniji, SSSR je doiveo

kolaps i nestao sa politike karte sveta, dok njegov naslednik, Ruska Federacija, ima ogromne probleme u borbi protiv ekstremnog islama koji nezadrivo nagriza ruske matine teritorije. U pozitivan bilans Akcionarskog drutva teror, s druge strane, mogu se upisati, pored gore navedenih uspeha, i ubistvo egipatskog predsednika Sadata, u znak odmazde zbog potpisivanja mirovnog sporazuma sa Izraelom, pokuaj ubistva Hosnija Mubaraka 1995. godine, posle ega je usledila serija napada na sve predstavnike stranih civilizacija na tlu Egipta (tu su uraunata i ubistva 85 stranih turista u Kairu i Luksoru tokom 1997. i 1998. godine), organizacija snabdevanja muslimanske vojske u Bosni i Hercegovini i odailjanje dobrovoljaca za sveti rat u toj bivoj jugoslovenskoj republici, haos u Albaniji, pomo svih vrsta albanskim ekstremistima u Albaniji i teroristima na Kosovu i Metohiji, divljanje alirskih islamskih ekstremista po unutranjosti Alira i na teritorijama nekih susednih arapskih zemalja, ali i Francuske, koja je sve vie ugroena od strane islamskih fundamentalista, pohodi miliona muslimana na Vaington i miliona muslimanki na Vaington obe aktivnosti su realizovane od strane amerikih muslimana 1997. godine, skupa miliona islamske omladine u Njujorku 1998. godine, teroristiki napadi Al Kaide na Njujork i Vasington i druge. Ugledni francuski dnevni list Le Monde je 1996. godine objavio da je Evropa napadnuta od strane islamske internacionale preko Balkana. Ta internacionala, kako navodi list, deluje na kulturnom, ekonomskom i politikom planu, pre svega korienjem terorizma kao orua za postizanje pobede. Strateki interesi te islamske internacionale su stvaranje solidnog uporita u Bosni i Hercegovini, Srbiji (na Kosovu i Metohiji i u Rako-polimskoj oblasti) i u veem delu Albanije, kako bi profunkcionisala tzv. zelena transverzala u fizikom kontinuitetu, poto su pozicije u Makedoniji i u Bugarskoj ve uvrene. Namera je da se materijalno, verski i politiki utie na podrku islamske ekstremistike doktrine na Balkanu da bi se odatle krenulo u osvajanje Evrope. U osnovi, re je o poetku sprovoenja globalne politike islamizacije jugoistone Evrope i potrebe da se zapadna Evropa i SAD nau u situaciji da moraju, otvoreno ili prikriveno, da podravaju ekstremnu islamistiku politiku i ideologiju kroz razne forme borbe za ostvarenje ljudskih i manjinskih prava. Prva faza primene islamskog obrasca osvajanja Evrope realizovana je na politikom, religijskom i vojnom planu u muslimanskom delu bive jugoslovenske republike Bosne i Hercegovine. Islamska svetska zajednica je, pri tome, dala punu podrku ratnicima dihada u Bosni i Hercegovini. Islamska svetska zajednica pomogla je, preko svojih zemalja lanica i preko tzv. nevladinih i humanitarnih organizacija, formiranje vie islamskih vojnih centara u Zenici, Travniku, Kalesiji i Fojnici. Verski zvaninici Islamske verske zajednice pokrivali su svojim izjavama i podrkom i aktivnosti islamskih fundamentalista. Sledea faza obuhvatala je izazivanje nemira, sukoba i rata na etniko-religijskoj osnovi, uz insistiranje na stvaranju islamskih entiteta, pa i drava na tlu Balkana, uz stalno jaanje islamskog ekstremistikog krila. ema koja je u prilogu teksta pokazuje kako se, u naelu, odvija jedna teroristika operacija koja ima za cilj secesiju, dakle, pretvaranje pojedinanih, lokalnih i sporadinih teroristikih akata u sistem sa jasnim politikim ciljem. Poslednja faza bi trebalo da bude kontinuirano povezivanje islamskih zemalja du tzv. zelene transverzale od Kabula do Velike Kladue, kako je to objavio jo 1980. godine imam Homeini, u svojoj najavi doktrine izvoza islamske revolucije preko izvoza svetih ratnika.

Naravno, to ne bi moglo da se dogaa bez, makar preutnog, odobravanja onih snaga u svetu koje, zapravo, vuku glavne poteze. Oito je da postoji preutna saglasnost jedine preostale supersile da se nastavi destabilizacija doziranim delovanjem na Evropu, da bi se stari kontinent, vie nego to je to uobiajeno, bavio politikim problemima i kriznim aritima na samom kontinentu, a manje ekonomskim povezivanjem i vojno-politikim osamostaljivanjem koje bi vodilo udaljavanju Evrope od Amerike. NAELNA EMA ODVIJANJA POBUNE S CILJEM SECESIJE

Napomene: 1. ema je preuzeta iz knjige Teroristi (izdanje Kalekom, Beograd, 1998) 2. Skraenica CJ (irilicom) koja se koristi u emi znai: sredstva javnog informisanja.

Meutim, ako bi dolo do neke vrste saveznitva tvoraca novog svetskog poretka sa zagovornicima ideje o islamskoj svetoj uniji, moglo bi doi do nove podele sveta i novog ustanovljavanja geopolitikih interesnih sfera, to ne bi prolo bez velikih potresa, sukoba i ratova irokih razmera. U tom sluaju, pitanje pobednika je krajnje neizvesno a perspektive oveanstva bi bile veoma maglovite i mrane. Ugledna lanica Ekspertskog komiteta za borbu protiv terorizma Kodekster pri Savetu Evrope, Marija Lehto, pozvala je sve evropske drave da harmonizuju svoje zakone protiv terorizma i zbiju redove, i zatraila da to uine na nain suprotan amerikom: - Kljuc za borbu protiv terorizma je internacionalna akcija i kooperacija zasnovana na promovisanju znanja i sloboda, a ne suavanju i guenju ljudskih prava. Niko ne eli da ivi u policijskoj dravi. Kodekster se zalae da se ljudskim pravima i slobodama izborimo protiv teroristikih napada i nevinih rtava, a ne da u atmosferi punoj osuivanja, rasizma i diskriminacije traimo zaustavljanje uasa. Mi zastupamo potpuno novi kurs u borbi protiv terorizma koji e razvijati multikulturalne vrednosti i miljenja. Jasno je da se terorizam ne zaustavlja novim nasiljem, a njegove posledice su uvek nesagledive. Marija Lehto, koja je i direktor jedinice za javno internacionalno pravo u Ministarstvu inostranih poslova Finske, smatra da su teroristike grupacije ve toliko zastupljene u Evropi da su neophodne hitne preventivne mere: - Moramo izabrati jedinstvenu evropsku praksu iz iskustava razliitih evropskih zemalja. Takoe, neophodno je da se napravi jasan i jedinstven sudski pristup terorizmu. Teroristike grupe, pa i Al Kaida, imaju potpuno nemogue ciljeve, a politiki nastupi su im ideoloke manipulacije mladim ljudima koji su neobrazovani, siromani i ive u izolovanim sistemima. Takvima je najlake manipulisati. Evropa mora pomoi svim svojim narodima da postanu prosperitetni, inae e se suoiti sa novim aritima nasilja. Zakljuna razmatranja Terorizam je velika opasnost modernog vremena, konstatuju svi relevantni inioci svetske zajednice i nastoje da iznau najbolji, najlaki i najefikasniji nain da se tom zlu stane na put. U Deklaraciji Ujedinjenih nacija o naelima meunarodnog prava i prijateljskim odnosima i saradnji meu dravama u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija iz 1970. godine, kojom su razraena naela iz Povelje, stoji da je svaka drava duna da se uzdri od organizovanja i podsticanja akata graanskog rata ili teroristikih akata na teritoriji druge drave, da ih potpomae ili da uestsvuje u njima, ili da tolerie aktivnosti organizovanja terorista na sopstvenoj teritoriji, uvek kada takvi akti povlae za sobom pretnju upotrebom ili upotrebu sile. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je 9. decembra 1994. godine usvojila Deklaraciju o merama za eliminisanje meunarodnog terorizma kao kriminalnog i neopravdanog delovanja bilo gde i bilo od koga poinjenog, ukljuujui tu i one aktivnosti koje ugroavaju prijateljske odnose meu dravma i narodima i predstavljaju pretnju teritorijalnom integritetu i bezbednosti drava. Saglasno toj Deklaraciji, drave su dune da se uzdre od organizovanja, podsticanja, finansiranja, ohrabrivanja ili tolerisanja teroristikih aktivnosti. One su dune, takoe, da preduzmu odgovarajue praktine mere da bi se obezbedile da njihove teritorije ne budu koriene za organizovanje logora za obuku terorista ili za pripremu i organizovanje teroristikih akata koji se izvode na teritorijama drugih drava.

Odgovarajui na teroristiki napad na Darham u Saudijskoj Arabiji, u kome je poginulo vie desetina amerikih graana, efovi drava ili vlada Grupe 7, dakle, SAD, Kanade, Japana, Francuske, Velike Britanije, Nemake i Italije, potpisali su, 27. juna 1996. godine, u Lionu, Deklaraciju o terorizmu. Grupa 7 je procenila da je borba protiv terorizma apsolutni prioritet u smislu preduzimanja mera i postupaka na ouvanju mira i bezbednosti drava, naroda i graana. Neke od terorizmom najugroenijih zemalja usvojile su takoe posebne zakone kojima se inkriminie teroristika delatnost u celini, a organima gonjenja daju posebna ovlaenja i nadlenosti u pogledu postupka protiv terorista. Tako je u Nemakoj, 1976. godine, usvojen Zakon protiv terorizma, koji je dopunjen 1977. godine; u Francuskoj je, 1970. godine, donesen tzv. Protivrazbijaki zakon; u Velikoj Britaniji je 1970. godine, donesen Privremeni zakon o spreavanju terorizma, koji je, krajem avgusta 1998. godine, dopunjen i izglasan kao Antiteroristiki zakon; u paniji, od 1978. godine, postoji zakon o spreavanju terorizma, i tako dalje. Interesantno je upoznati se sa definicijom terorizma koju nudi ameriki Federalni istrani biro (FBI), u kojoj se kae: Terorizam je nezakonito korienje sile ili nasilja protiv lica i imovine da bi se zastraila ili prinudila na ustupke vlada, civilno stanovnitvo ili bilo koji njihov segment radi postizanja politikih i socijalnih ciljeva. Meutim, u SAD, u samo esnaest saveznih drava, terorizam se oznaava kao krivino delo, dok se pomaganjem terorizma, na celoj teritoriji SAD, ne smatra prikupljanje novanih sredstava ili drugih materijalnih dobara i sredstava za teroristike organizacije, ako se tim prikupljenim sredstvima i novcem ne kupuje i ne transportuje oruje sa teritorije SAD i ako teroristika organizacija za iji raun se prikupljaju novana i druga materijalna sredstva nije na spisku teroristikih organizacija, koji svake godine ustanovljava amerika administracija. Otuda lobiranje u amerikom Kongresu od strane albanske, bonjake ili neke druge dijaspore, postojanje organizacija koje prikupljaju pomo za teroriste u prekomorskim zemljama, okupljanje dobrovoljaca za popunu redova raznih separatistikih i teroristikih organizacija i formacija, pa i ponude raznih specijalizovanih propagandnih agencija za psiholokopropagandnu delatnost (tzv. spin-agencije), ponude specijalizoavnih agencija za pruanje vojnih usluga i drugo, nisu zabranjeni. Naprotiv. Zbog toga, mada postoji naizgled jasan stav SAD po pitanju terorizma, zvaninici pojedinih zemalja, pa ak i meunarodne organizacije i institucije, i dalje imaju tekoe u odreivanju karaktera i delovanja ekstremnih ili militantnih grupa, pa otuda i pojava dvostrukih standarda u odreivanju ta je a ta nije terorizam. U sutini, sve ono to ne pogaa direktno SAD, amerike interese ili Zapad u celini, ne smatra se terorizmom ve predstavlja neki oblik borbe za demokratiju i potovanje ljudskih prava kategorije na koje su Zapad a posebno Amerika jako ponosni i koje itekako eksploatiu kad su u pitanju drugi narodi i drave, a teroristi zloupotrebljavaju kadgod im se za to prui prilika. Na kraju, ako se ima u vidu povezanost terorizma sa drugim oblicima i vidovima kriminalne delatnosti, posebno kad su u pitanju organizovani kriminal, narko-mafija, ilegalna trgovina orujem, belim robljem, raznim opasnim materijama, pa i teritorijama pojedinih zemalja, postavlja se nekoliko pitanja na koja do sada jo nije naen zadovoljavajui odgovor: -da li se moe rei da je terorist zanimanje; -hoemo li se jednog dana suoiti sa postojanjem sindikata terorista; -do koje take moemo govoriti o terorizmu a od koje o organizovanom kriminalu;

-ako postoje centri za obuku terorista, da li to znai da postoje kole za obrazovanje teroristikih instruktora, uitelja i profesora; -zbog ega se tolerie da u nekom delu sveta postoje teritorije koje su pod potpunom kontrolom terorista tako da je pristup bilo kome drugom ko nije u organizaciji, onemoguen, ak ako se radi i o vojno-policijskoj operaciji koju ugroena drava legalno rpreduzima; -ako terorizam pobedi i zavlada svetom, hoe li neki novi terorizam da zapone rat protiv pobednika; -ta e se desiti ako se jednog dana otkrije i dokae da pojedine uvaene drave podstiu, pa ak i finansiraju terorizam kao isturenu ruku svoje politike; -do koje granice se sme tolerisati postojanje terorizma? Naravno, iluzorno je pouzdati se u brzu i istovremenu eliminaciju inilaca koji oivljavaju terorizam, mada ga je adekvatnim merama suprotstavljanja mogue ograniiti, ali ne i iskoreniti. Stoga, ne treba mu davati nade jer ga ona hrani i jaa. Najvanije je biti uporan u borbi protiv njega. I nepopustljiv!

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com