ESEJ O LJUBAVIKao da sam pozvana da
učinim
nešto
veliko i trajno.Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju
nemoć,
svoj strah isvoju nepokretnost.Da ti
kaţem
da senke koje me progone ove
večeri
imaju tvoje lice, i one koje su
ţive,
i onekoje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost.Senke nekih mojih
ţivota
prepoznajem, a
ţeljna
sam ih kao
što
sam
ţeljna
tvoje ljubavi,dodira, postojanja.Volim te,
znači
traţiti
smisao, biti spreman i otvoren.Volim te,
znači
ţiveti
istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu makoliko to trajalo.Ljubavi,
siromašni
su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne
ţelim
da te
učim
već
da te volim, to je
viši
stepen saznanja. Ako
veruješ
u sebe, za posledicu
ćeš
imati nesalomivu savitljivost kojaodoleva svakoj oluji.Tako
će
ljubav i
ţivot
biti jedno. Volim te, zaista te volim.Znam da mi ne
veruješ
i
misliš
kako
ću
te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav
izdrţaće
prevare,
Izdrţaće
veruj,
izdrţaće.
Tera me silna potreba za tobom.Tada i moj
ţivot
dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike
osmišljene
tobom. Zbogtvoje ljubavi ti oblici
imaće
neprocenjivu vrednost. Zar mogu
očekivati
više?
Trenutno jedinomoja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko
osećanje
pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me
isceđenu
i
nemoćnu
ma koliko
ţelela
da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom
pesku…
Ţeljo,
postojiš
uzalud!
Zašto
pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno.
Šteta,
jer moja ljubav za tebe nije
ništa.
Ne znam
više
šta
govorim,
pokušavam
da ti objasnim,
opišem
stanje u kome se nalazim.Kako da ti
opišem
to stanje, taj mamurluk
duše,
taj instinkt i strepnju, to lutanje, to
poniţavanje.
Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da
poţelim
drugog
čoveka,
a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, krozsnove
preţivljavam
one dane dok si me valjda voleo. Nije
teško
biti rob onome koga
voliš.
Neću
da te pitam
zašto
je to tako
očigledno.
Da bi samo
uvećalo
moj bol ponekad mislimkako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak
između
dva udarca. Kao neki tren ukojem svest pritiska moje
biće
i cedi ga
izvlačeći
esenciju koja se zove ljubav. Ponekadpostajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta
nemoć
istovremeno? Otkuda
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Notes
Load more
