Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Култ Светога Саве код римокатолика

Култ Светога Саве код римокатолика

Ratings: (0)|Views: 15 |Likes:
Published by matke28

More info:

Published by: matke28 on Oct 23, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/24/2013

pdf

text

original

 
Историјско
-
агиографски прилог упоредном богословљу
 
Култ Светог Саве Српског код римокатолика
 
 Аутор: 
,Број 
,Рубрика 
Римокатолици далматинског приобаља 16–18. века величају Св. Саву Немањићакао крвногсродника и свогвеликог претка.
 
Од времена политичког формирања Немањићке државе и самосталне аутокефалнесрпске Архиепископије, од почетка
XIII
века у црквеној и политичкој историјисрпског народа неколико феноменолошки сагледивих чинилаца играју доминантну  улогу, а то су: истакнута самосталност, неприкосновена припадност источн
o
мхришћанству и јасно одређена народносно
-
етничка свест. Има довољнихпоказатеља да је немањићка државничка идеологија (која је пратила еволуцију државе од велике жупаније до проглашеног царства) продрла у шире слојевестановништва. Наиме, предвођени Немањом и Савом „новим Мојсијем и Ароном“,„новим Аврамом и Јаковом“, Срби су били „Нови Израиљ“, а као такви житељи„Новог Јерусалима“, народ чија је есхатолошка нада о изабраности донела чврсто уверење да ће у нарочити дан бити „одвојени као овце од јаради“.
 
 ЛАТИНИ ДРЖАВЕ НЕМАЊИЋА И ДОЦНИЈЕ
 
Историјска истраживања су показала да је „Велики раскол“ 1054, као демаркационахронолошка међа исувише формалан догађај, чији су утицаји на удаљавање две
 
половине европског хришћанства били релативни у односу на потоња верско
-
политичка дешавања. Хришћанска религија, просторно је увек била суочена сареалностима језичких, културолошких, па и литургијских разлика. Државно
-
политички фактори, наслеђе Старог Рима, институције папства
 
 у уздизању које јеимало политичке аспирације и Константинопоља –
 
Новог Рима, оставили су драстичне последице. Рад Св. Саве, укорењен у духовном искуству, историјског иаскетског подвига, са донетим плодовима, препознаје се од потоњих раслабљенихнараштаја као некакав, добро осмишљени и организовани верско
-
политичкипрограм. Духовни живот у држави Немањиних наследника задивљује својомконзистентношћу. Захваљујући довољном броју извора, а за научнике увекмаленом, има сјајних података о тадашњим интерконфесионалним односима.Православље је било вера са државним покровитељством, односно како уводничланци Душановог Законика кажу било је то просто: „хришћанство“. Западњацимасе није бранила слобода у верском животу али је означена „јерес латинска“, о чему сведоче извори, била спречавана на пољу могућег прозелитистичког рада. Већихнапетости није било са привилегијама гарантованих државом, представнициримокатоличке хијерархије у великом броју случајева исказивали су лојалностпрема тадашњој српској држави, као што је ономад бискуп Котора средином
XIII
века папским легатима емотивно саопштио: „Шта ће нама папа, наш господар краљ Урош нама је папа“!
 
 Личност утемељитеља аутокефалне Српске Православне Цркве развила се у снажанперсоналистички симбол народне посебности и самосталности. У периодимакрвопролића и ратова са иноверним завојевачима Балканског полуострва, то јенарочито било наглашено. Српска етничка припадност приморских римокатолика,смештених у Приморју (
in maritimae regionis
), како би рекао „поп Дукљанин“ у крајевима од реке Цетине до Бојане, где се од севера ка југу нижу Паганија,Захумље, Травунија и Зета, по инерцији је славила великог сина духовне сцене универзалног хришћанства, а Србина од Немањиног колена –
 
Светог Саву. И затосе дела настала у књижевној традицији далматинских градова и Дубровника, нанеколико занимљивих места осврћу према личности Св. Саве и његовимисторијским заслугама. Такве сижее налазимо у историјским делима МавраОрбинија (+1614) и Андрије Змајевића (1628–1694), али и код литерата АнтунаСасина (1517–1595), Јеролима Кавањина (1641–1714), фра Андрије Качића Миошића
(1704
–1760), а на крају и у агиографско
-
 литургијским остварењима бискупа Ивана
 
Томка Мрњавића (1580–
1637).
ФРА АНДРИЈА КАЧИЋ МИОШИЋ
 
Овај фратар је необичан и важан лик у културној историји Балкана (југоисточнеЕвропе). Рођен је у месту Брист код Макарске 1704. године, својим животом је везанза фрањевачки самостан у суседном Заострогу, у коме се упокојио 1760. године. Аутор је неколико философских и историјских дела, али је, ипак, бесмртну славу стекао као писац књиге Разговори угодни народа словинског, једног литерарногостварења које представља збирку уметнички дотераних песама, написаних по угледу на народну епску поезију. Ту многе песме јесу народне, по своме изразу,мотивима, али је један део написан и од стране самог фра Андрије. „Народсловински“ код Качића није само етничко одређење, нити показатељ лингвистичко
-
етнографске припадности. Дух ове збирке прожима заокружену историју у којој доминирају владари из оних династија које су у сваком смислу српске (краљеви Дукље, Михаило и Бодин, затим Немањићи, великаши везанихронолошки за Косовску битку, следе ратови са Турцима, а иде се све до Кандијскоги Великог Бечког Рата). У таквом поимању историје и одабиру сижеа који служедидактичкој сврси, фра Андрија Качић Миошић је скупљач народног блага многопре Вука Стефановића Караџића (+1864). Заправо, нама познатији фолклориста изТршића је сакупљајући српске песме рекао да су оне налик онима „код КачићаМиошића“. Познато је из литературе да је његова књига Латинка, имајући многоиздања, била популарна чак и на српском истоку и југоистоку у манастирима окоЈашуња, Пирота и у Скопској Црној Гори. О Св. Сави, који је настављач низа у комесу Св. Сава Освећени, Св. Сава Гот, Св. Сава Стратилат, налази се и наш„словински“, немањићки архијереј, о коме фра Андрија попева:
 
„Четврти је ружа изабрана
 
Од колина Немањић Стипана,
 
Словинскога краља и цесара,
 
По имену калуђере Сава
 

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->