iJUn~vNici sviu zi:~iJ~ UJiuiNi1i si!

c~iov / 2012
Gherasim Luca / D. Trost
uiJ~iix1ix~
u i J ~ i i x 1 i x i
vovUx~ iN1ivN~cioN~iNo: voxvi1U N~uvi~iis1~
Preveli: Krzysztof Fijalkowski,
Michael Richardson i Vladimir
Novosel.
c~iov / 2012
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi
Obraamo se naim prijateljima nadrealistima
koji su ratrkani po celom svetu, i kao u veli-
kim brodolomima, javljamo im svoju tanu pozi-
ciju, 44.4167

severne geografske irine, 26.1000

istone geografske duine.

Neiscrpna raznolikost sredstava kretenizacije
koja stoje na raspolaganju neprijateljima dijalek-
tikog razvoja misli i akcija, i okeani krvi koji
potvruju sadanji sunovrat objektivne evolucije,
nas nikad nee naterati da zanemarimo, makar za
trenutak, crvenu nit Realnosti.
Uprkos zamkama koje nas okruuju, odbijamo
da upadnemo u one greke kako teorijske tako
i materijalne koje su svakog puta uspele da se
maskiraju i koje bi svojim maskama, moralnim ili
kvantitativnim, mogle da nas udalje od fundamen-
talne elje, iji je prvi stepen transformacija elje
u realnost elje.
Odvojeni od svojih prijatelja od izbijanja impe-
rijalistikog rata, nismo uli nita o njima. Ali smo
Gherasim Luca / D. Trost
uvek gajili tajnu nadu da na ovoj planeti, gde je
naa egzistencija svakog dana sve vie dovedena
u pitanje, stvarno funkcionisanje misli nije nikad
prestalo da vodi grupu koja u svojim rukama dri
najveu ideoloku slobodu koja je ikad postojala
internacionalni pokret nadrealizma.
Obraamo se stoga naroito Andre Bretonu,
i aljemo mu najtoplije pozdrave, a istovremeno
obavetavamo internacionalni nadrealistiki po-
kret o izvesnim teorijskim rezulatima do kojih
smo doli tokom ovih poslednjih godina samoe,
u neumornoj potrazi za novim dijalektikim re-
enjima koja bi nam dozvolila da prevaziemo
rascepljujui konfikt izmeu nas i sveta.
Kao nadrealisti, nastavljamo da zamiljamo
mogunost ovih stalnih konfrontacija izmeu unu-
tranje realnosti i eksterne realnosti u svetlu nae
privrenosti dijalektikom materijalizmu, istorij-
ske sudbine internacionalnog proleterijata, u sub-
limnom teoretskom pohodu nadrealizma.
Ako je nadrealistiki pokret bio u stanju da
brzo reaguje na desniarske devijacije koje su ga
okruile ili ak se borile protiv njega, devija-
cije politikog i umetnikog oportunizma koje su
se pojavile pre 1939. godine, godine naeg po-
slednjeg kontakta sa pokretom, verujemo da je
krajnje vreme da se obrati panja na izvesne gre-
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi
ke koje su se uvukle u sm nadrealizam. Iako
manje vidljive, ove greke su jednako opasne za di-
jalektiki razvoj misli; takoe, pre nego nastavimo
sa izlaganjem naeg vienja stvari, verujemo da se
tendencije nadrealizma u poslednjim godinama
moraju razotkriti tendencije koje, malo po malo,
mogu kompromitovati nae zajednike napore.
Ove umetnike devijacije, imajui ideoloke
veze sa nadrealistikim pokretom, smo grupisali u
nekoliko sledeih kategorija: postepena transfor-
macija objektivnih otkria u sredstva umetnike
produkcije, i pokuaj da se propagira, na kulturan
nain, izvesna faza u razvoju nadrealistike misli.
A to se tie takozvane nadrealistike scene
iji smo svedoci poslednjih godina, verujemo da
nismo jedini koji su zabrinuti.
Ne mislimo ovde na preteranu upotrebu nadre-
alizma, kao to je ve neko vreme bio sluaj kod
onih koji su zloupotrebili termin iz ovog ili onog
razloga: ovoj tendenciji je pravovremeno pruen
otpor. Stvar je zapravo, u mimetikoj upotrebi
tehnika koje su izmislili prvi nadrealisti; ove teh-
nike se pojavljuju u raznim proizvodima unutar
samog pokreta, ali im, pri paljivijem razmatranju,
nedostaje revolucionarna objektivnost.
Samo potpuno objektivna neophodnost oprav-
dava upotrebu nadrealistike tehnike posle njenog
0 Gherasim Luca / D. Trost
otkria, kao to je manija ili stanje histerine su-
gestije. Verujemo da je krajnje vreme da reagu-
jemo protiv ove tendencije da se odreene tehnike,
objektivno nadrealistike, tretiraju kao neto to
se moe mehaniki kopirati i upotrebljavati ad
innitum.
Postoje nadrealistika otkria, ali nikakav nad-
realistiki metod koji je primenjiv kao takav, koji
bi samo zamenio stare, naporne metode pesnika,
slikara ili pisaca.
Iako tehnike koje su nadrealisti otkrili, kao to
su automatsko pisanje, kola ili delirijum inter-
pretacije, mogu imati objektivnu vrednost koju
ne moemo preceniti, toliko snano je nae pri-
hvatanje i divljenje, oigledno je da ih njihovo
idealistiko ponavljanje liava sve primarne teoret-
ske vrednosti i ni na koji nain nije opravdana sa
nadrealistike take gledanja, to e rei, iz dijalek-
tikog aspekta ovog revolucionarnog pokreta: jer,
iako je umetniko ponavljanje u rukama onih
obmanutih sumnjivim interpretacijama objektiv-
nosti, nadrealistika tehnika postaje puka estetika
i apstraktna tehnika.
Na obodima nadrealizma, ak i unutar njega,
naroito u slikarstvu i poeziji, se moe primetiti po-
navljanje izvesnih nadrealistikih elemenata, koje
variraju, recikliraju, a postojanje scene koju smo
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi
spomenuli ranije je, po naem miljenju, umet-
nika devijacija, opasna sa svake take gledano.
Ovaj nadrealistiki manirizam, esto nename-
ran, moe transformisati nadrealizam u umetniki
trend, uiniti ga prihvatljivim za nae klasne nepri-
jatelje i dodeliti mu bezopasnu istorijsku prolost,
ukratko, oduzeti mu otrinu koju je inspirisao,
uprkos svim kontradikcijama spoljanjeg sveta,
kod onih koji su revoluciju uinili svojim raison
dtre.
Dakle, vidimo u ne-objektivnoj, rutinskoj upo-
trebi velikih nadrealistikih tehnika, greku koja
vodi ka devaluaciji ovih otkria, omoguujui da
umetniki trendovi bespotedno koriste ove re-
volucionarne vrednosti, to predstavlja smrtnu
opasnost za razvoj miljenja i akcije.
Transformacija objektivnih nadrealistikih ot-
kria u umetnike tehnike se moe povezati sa
drugom grekom na koju treba ukazati, greku
koja se, po naem vienju, sastoji u tendenciji
da se propagira, na zavodljiv nain, izvesna faza
nadrealistikog pokreta.
Ova tendencija samo pojaava prethodnu, uto-
liko to uvodi u nadrealizam neku vrstu kulturne
polise. Nadrealistike antologije oigledno poka-
zuju ovu drugu devijaciju, i pokuaji da se meha-
niki kopiraju postojea otkria i, kroz njih, obrnu
8 Gherasim Luca / D. Trost
tako dobijeni rezultati, se mogu samo tretirati kao
bedni pokuaj da se nametne prihvatanje nadreali-
zma tako to se hksira na jedan trenutak njegovog
neprestanog kretanja.
Otkrivamo ove dve fundamentalne greke po-
slednjih godina naim nadrealistikim prijateljima,
i verujemo da ne moramo dalje da insistiramo
na opasnostima koje ugroavaju revolucionarnu
misao, uzdamo se u mogunost da emo povratiti
ono to je na silu ugrabljeno iz spoljanjeg sveta i
nas samih.
Transformacija nadrealizma u trend artistikog
revolta bi stavio taku na njegov teoretski razvoj.
Posle njegovog napredovanja kroz neophodne faze
odbacivanja i neodobravanja, preti mu opasnost
koja opseda sve pokrete revolta, koji su uvek na
kraju iskorieni, na ovaj ili onaj nain, od strane
klasnog neprijatelja.
Naa namera je da na sledeim stranicama
iznesemo teoretske zakljuke do kojih smo doli;
ipak, njihov obris moemo ovde samo delimino
da opiemo.
Istovremeno, mislimo da bi smo morali da spe-
cihciramo neke fundamentalne take gledita koje
verujemo mogu biti pripisane nadrealistikom po-
kretu uopte; ovo gledite e jo vie uvrstiti
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi
konkretna otkria koja elimo da predstavimo,
koja su iscrpnije tretirana ponaosob u specijalnim
tekstovima.
Veoma je teko nai literarne ekvivalente naih
neizrecivih elja, ali emo probati da istaknemo ne-
koliko kljunih elemenata. Prvi element na kome
bi smo eleli da insistiramo se tie neophodno-
sti da se nadrealizam odri u stanju kontinualne
revolucije koja nam moe ponuditi reenja za sin-
tezu (Hegelijansku, materijalistiku, ili neku-jo-
nepoznatu), na koja i dan danas uzalud ekamo.
Ovo stanje kontinualne revolucije se moe odr-
ati i razviti samo pomou dijalektike pozicije
trajne negacije i negacije negacije, pozicije koja
se u svakom trenutku moe razviti preko svake
zamislive granice, preko svega i svakog.
Odbijamo svaku tendenciju, koliko god zavo-
dljivu, da se nadrealizam pretvori u naslednika
revolucionarne misli, najnapredniji pokret dana-
njice, ili bilo koje drugo stanje sinteze (na koju
ima prava). Van je svake sumnje da aktuelna pozi-
cija nadrealizma implicira ova stanja sinteze, ali
verujemo da moramo odbaciti sve pokuaje posta-
vljanja statistikih granica, ili dozvoliti da bude
progutan u borbama oko nasledstva.
Divlje nade koje smo imali u vezi pojavljivanja
nadrealizma i nas samih, zahtevaju izraavanje
1o Gherasim Luca / D. Trost
svih naih elja odjednom, a ova elja za eljom
bi se suprotstavila bilo kakvom pokuaju da se
nadrealizam pretvori u prosto, pokret dananjice.
Dijalektika i materijalistika premo nadre-
alizma koju ima naspram svih drugih postojeih
pokreta bi mogla, sa pravom, da ima takvu privla-
nost meu njenim poklonicima, koji ipak, pre ili
kasnije, padaju u melanholiju koja uvek razobli-
ava duhovno naslee.
U naim oima, nadrealizam ne moe biti samo
istorijski najnapredniji pokret. Bez padanja u tuga-
ljivi romantiarski hlozofski idealizam, verujemo
da nadrealizam moe postojati samo u stalnoj
opoziciji prema celom svetu i sebi, u onoj nega-
ciji negacije koju vodi neizrecivi delirijum; sve
ovo, naravno, bez gubljenja ovog ili onog aspekta
njegove neposredne revolucionarne moi.
Otkrivajui nove revolucionarne pozicije, nad-
realizam je istovremeno i svoj sopstveni partizan,
i ne moe biti upetljan sa samim sobom previe
dugo. To je klju gde sva revolucionarna snaga
lei, i ne sme nam izmai, ak ni po cenu najzavo-
dljivijih kvantitativnih rezultata.
U ovakvom dijalektikom stavu prepoznajemo
konkretnu mogunost da sauvamo nedirnutim u
nama revolucionarni mehanizam i sredstva da
pregazimo sva otkria koja nas ne bi odmah pri-
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi 11
morala da napravimo sledee. Ova stanja negacije
koja se meusobno povezuju na konkretan, apsur-
dan i dijalektiki nain, nas primoravaju da odba-
cimo prolost u celini, videvi da nijedan istorijski
trenutak nije bio u stanju da zadovolji relativno-
apsolutno svih naih elja. Mi odbacujemo ljudsku
prolost u potpunosti, i njenu mnezijsku podlogu,
memoriju, naim eljama ne oznaavamo samo
projekciju nekoliko fundamentalnih potreba, kao
to su elje skrivene u nesvesnom, ve i one koje
tek treba izmisliti. Bilo kakvo ogranienje spo-
sobnosti da se izmiljaju nove elje, bez obzira
sa koje strane dolazi, koju god osnovu imalo, e
uvek razbuditi nau demonsku strast za negacijom
i negacijom negacije.
U ovom naporu da ujedinimo unutranju i spo-
ljanju realnost, mi se neumorno vraamo onim
uzvienim otkriima koje podupiru nau poziciju.
Na prvom mestu, mislimo na materijalistiku (Le-
njin) poziciju relativno-apsolutnog, i objektivnog
sluaja, dehnisanog kao susret ljudske konanosti
i univerzalne kauzalnosti.
Objektivni sluaj predstavlja za nas najznaaj-
nije sredstvo za pronalaenje relativno-apsolutnog
aspekta realnosti u njenim blagonaklonim stra-
nama, i jedino koje nam uvek moe ponuditi mo-
gunost otkria kontradikcija klasnog drutva.
1i Gherasim Luca / D. Trost
Objektivni sluaj nas navodi da gledamo na
ljubav kao na opt revolucionaran metod, koji je
karakteristian za nadrealizam.
Posle toliko besplodnih pokuaja da se nae
konkretni revolucionarni metod, osloboen svih
idealistikih ostataka, poeli smo da gledamo na
erotski magnetizam kao na nau najvredniju po-
dlogu za pobunu.
Oigledno je da, kako bi smo razvili ovaj opti
zakljuak, naa pozicija u odnosu na ljubav se
mora razviti na potpuno nevieni nain. Ova pozi-
cija ukljuuje sve poznata stanja ljubavi do sada,
ali u isto vreme poziva na dijalektiku negaciju
ovih stanja.
Prihvatamo, ali prevazilazimo, barem teorij-
ski, sva poznata stanja ljubavi: libertizam, je-
dinstvenu ljubav, ljubav omeenu kompleksima,
psiho-patoloku ljubav. Pokuavajui da uhva-
timo ljubav u njenom najnasilnijem i konkretnom,
atraktivnom i nemoguem aspektu, mi se ne zado-
voljavamo da vidimo u njoj velikog agitatora koji
povremeno uspeva da razbije, tu i tamo, drutvenu
podelu na klase. Destruktivna nadmo ljubavi
nad bilo kojim uspostavljenim poretkom uklju-
uje i prevazilazi revolucionarne potrebe naeg
vremena.
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi 1
Proglaavamo ljubav, osloboenu od njenih
socijalnih i individualnih, psiholokih i teoretskih,
religioznih ili sentimentalnih ogranienja, za nau
glavnu metodu znanja i akcije. Njena metodoloka
isfrustriranost, njen neogranieni razvoj, njena
fascinacija koja ostavlja bez daha, kroz ija prva
stanja smo proli zajedno sa De Sadom, Engelsom,
Frojdom i Bretonom, nudi monstruozne aberacije
i skandalozna dela koja nam (i svakom drugom
revolucionaru) nadohvat dostavljaju najehkasnije
metode za akciju.
Ova dijalektizovana i materijalizovana ljubav je
relativno-apsolutni revolucionarni metod koji nam
otkriva nadrealizam, i koji u otkriu novih erot-
skih mogunosti koji transcendiraju drutvenu,
medicinsku, ili psiholoku ljubav omoguava da
shvatimo prve aspekte objektivne ljubavi. ak i
u njenim najneposrednijim aspektima, verujemo
da je neograniena erotizacija proleterijata naj-
dragoceniji garant koji se moe nai da osigura
revolucionarni razvoj u bednoj eri kroz koju prola-
zimo.
U ovom pokuaju da otkrijemo i izmislimo
najuznemirijue strane ljubavi, suprotstavljamo
se spoljanjim ogranienjima koje nam namee
priroda i unutranjim ogranienjima edipovskih
kompleksa.
1 Gherasim Luca / D. Trost
Suprotstavljamo se pasivnosti prema prirodi
koja je sve do sada demonstrirana, zamaskirano
divljenje koje je izazivala u revolucionarnim pokre-
tima, zato to sporost prirodnih zakona razdrauje
nau nestrpljivost.
Niti moemo prihvatiti ljudsku biologiju, koja
refektuje prirodu u njenim najnaprednijim aspek-
tima; elijski aksiomi koji nas okruuju i fatalno
skonavaju u smrti mre nae revolucionarne
elje, odravajui u nama ambivalentnu tenziju
izmeu ivota i njegove suprotnosti.
Sanjamo o pomirenju naih klasnih pozicija i
nae pozicije prema regresivnim aspektima pri-
rode, poto slepa i implicitna vera u njene mogu-
nosti, kao to je uvek bio sluaj, ukljuuje i rizik
odravanja uasne represije.
Totalna revolucija, kakvu ju je po prvi put
formulisao nadrealistiki pokret, ne moe vie pri-
hvatiti Darvinovske skokove prirode, zbunjujue
uticaje ljudske biologije, ili apstraktnu indiferen-
ciju kosmologije.
elimo da dijalektiki konkretizujemo utopij-
ske pokuaje ljudskog otpora prirodi, i elimo da
sruimo uasne barijere koje stalno podie pred
nama, iza kojih drutvo podeljeno na klase moe
da opstane.
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi 1
Ve neko vreme znamo da se oportunistiki po-
kuaji gradacije nae opozicije prema spoljanjem
svetu uvek okreu protiv nas. To je razlog zato
nae istorijsko revolucionarno stanovite elimo
da poveemo sa naim revolucionarnim otporom
prirodi, uspostavljajui tako, na zgodan nain, ne-
ophodne relacije izmeu elje i univerzuma, sa
kosmoloke take gledita.
Svesni smo, sada vie nego ikad, da bilo kakva
klasna revolucija mora biti konkretno duplirana
revolucijom protiv prirode.
Neophodnost da se otkrije ljubav koja e ne-
prestano uznemiriti socijalne i prirodne prepreke
vode nas ka ne-edipovskom stanovitu. Postojanje
traume roenja i edipovih kompleksa, takvih ka-
kve ih otkriva frojdizam, konstituiu prirodnu i
mnezijsku granicu, suprotstavljene meandre ne-
svesnog koji bez naeg znanja, kontroliu na
odnos prema spoljanjem svetu. Ukazali smo na
pitanje ovekovog potpunog preputanja (Ghera-
sim Luca, Izumitelj ljubavi), koje uslovljava ovu
slobodu destrukcijom naeg poetnog edipovskog
stanovita.
Zahvaljujui revolucijama, pozicija oca je sna-
no uzdrmana u njenim direktnim i simbolikim
aspektima. Ali kastrirajui relikti traume roenja
nisu nita manje uporni, zapravo uvreni po-
10 Gherasim Luca / D. Trost
voljnom pozicijom brata, koja je uspostavljena od
strane politikih pokreta i koja je zapravo samo
maska poetnog kompleksa.
Bolni porazi u ljubavi, oseneni romantikim
idealizmom i ljudskom nesposobnou da objek-
tivizuje, nalaze svoje prvo otelotvorenje u mne-
zijskoj hksiranosti majke i u upornom postojanju
primitivnog dvojnika u nama.
Kvalitativna transformacija ljubavi u opti me-
tod revolucije i mogunost da se transcendira,
putem izuzetnog skoka preko slike ljubavi koju
nesvesno ima, su onemoguene ovim primordi-
jalnim teoretskim porazom, odravanog u nama
edipovskim stanovitem. Osloboena smrtonosne
anksioznosti izazavane roenjem, i ogranienja
kompleksa koje je izazvao na edipovski nesve-
sni stav, mi konano pokuavamo da pronaemo
konkretne naine za nae oslobaanje i da op-
koraimo veito vraanje koje je implicirano
naim erotskim sklonostima, u njenim biolokim
ili psihikim aspektima.
Viena u ne-edipovskom svetlu, postojea sta-
nja ljubavi su samo stanja kroz koja moramo proi,
a konkretna apsurdnost objektivne ljubavi moe iz-
biti samo poevi od ove imperativne hegelijanske
negacije, afrodizikovana do paroksizma.
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi 1
Neophodnost revolucije poziva na irenje ne-
edipalnog stava do opteg nivoa (Gherasim Luca,
Prvi ne-edipovski manifest), odnosei se na infra-
psihiko stanovite revolucionara u njihovoj nepo-
srednoj borbi.
Dok god proleterijat zadrava poetne, fun-
damentalne komplekse protiv kojih se borimo,
njihova borba, a ak i njegov trijumf e biti iluzija,
jer e klasni neprijatelj ostati skriven u njihovoj
krvi. Edipovska ogranienja dre proleterijat oko-
vanim u poziciji simetrine negacije buroazije,
koja tako uspeva im nametne, na nain tim opa-
sniji to je nepoznat, svoje uasne fundamentalne
sklonosti.
Pozicija oca-brata, odravana u podsvesti pro-
leterijata, ga dri u stanju samo-vezanosti i ini
da zadrava deformitete koji potiu iz prirode i
kapitalistike ekonomije. Marks je ve obratio
panju na potrebu da se proleterijat ne razmatra
samo kao antagonistika klasa, stvorena razvojem
sredstava za proizvodnju, ve i na neophodnost
da se negira ovaj nametnuti status. Da bi se ovo-
postiglo, zubi revolucije moraju vrsto zagristi
u glupavu, prirodnu pasivnost oveka. Stvar je
u tome da se ode preko apstraktnog, vetakog
divljenja proleterijatu i nau linije sla koje im-
pliciraju svoju sopstvenu negaciju. Zapravo, ova
18 Gherasim Luca / D. Trost
negacija se mora udaljiti od humanitarnog, staro-
modnog internacionalizma koji i dalje dozvoljava
da se pod maskom reformistike jednakosti na-
meu nacionalne crte, i prihvatiti nepopustljivo
anti-nacionalno stanovite, sa konkretnim, kla-
snim karakterom i strastvenim kosmopolitizmom,
vraajui se na samog oveka u njegovim najnasil-
nijim aspektima.
Na stav povodom odnosa izmeu svesnog i
nesvesnog, kakve su ih skicirali snovi i psihoana-
liza, trpi dijalektiku promenu, zahvaljujui naem
optem stavu prema realnosti.
Mehanika opozicija kojoj smo preputeni, iz-
meu svesnog i nesvesnog, u korist ovog drugog,
na slian nain prestaje da vai im se stvarno
postavimo u antagonistiku poziciju. Poto ne-
svesno nastavlja da delimino odrava regresivne
mnezijske tragove, u vrsti opsesivne oniromantije
(Trost, Vizija u kristalu), mi se suprotstavljamo
snovima, koji se uzimaju kao najotvoreniji pogled
na nesvesne simptome, kada manifestni sadraj
tih snova zadrava reakcionarne ostatke dana.
Oigledno je da nema govora o nekoj sekun-
darnoj elaboraciji koja vri ulogu cenzure, ve
se radi o pokuaju da se stvarno harmonizuju
dnevni i noni ivot, to nam se ini nemoguim
dok god nastavljamo da prihvatamo svaki san kao
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi 1
celinu, ak i u njegovim regresivnim mnezijskim
aspektima.
Prihvatanje svakog sna, ak i onog sa reakcio-
narnim sadrajem, samo zato to se radi o snu i
simptomu nesvesnog, prihvatanje izvesnih oniri-
kih scena, kao to su scene socijalne kastracije ili
ponavljanja, koje su grubo kontradiktorne naim
svesnim ideolokim pozicijama, bi nas odvelo u
tabu, koji bi samo mehaniko stanovite moglo
podrati.
Prepoznajui, na neverovatno konkretan nain,
identitet realnog funkcionisanja misli tokom dana,
u ludilu i snovima, i gledajui na ova tri moda-
liteta kao na vetako razlikovanje koje proces
miljenja odrava u razliitim spoljanjim okolno-
stima, pokuavamo da odbijemo uniavajui uticaj
opresivnih socijalnih faktora, ne tako to meha-
niki redukujemo dnevni ivot na snove i ludilo,
ve putem kritikog stava prema antagonistikim
dnevnim ostacima, koji su odrani mnezijskim
putem u pomenutim stanjima. Ne moemo pri-
hvatiti regresivne snove, ba kao to ne moemo
prihvatiti religioznu ludost, poto nae poverenje
u ove velianstvene revolucionarne instrumente
nas spreava da skrivamo reakcionarni sadraj,
pod maskom opozicije koja ne radi nita sem to
otklanja, putem mehanikog odlaganja, pomirenje
io Gherasim Luca / D. Trost
izmeu dnevnog ivota i nonog ivota.
Istraujui istovremeno oniriki proces dnev-
nog ivota, sa svim njegovim eksplozivnim posle-
dicama, mi donosimo potpunu konfuziju dnevnog
ivota i none egzistencije, putem negacije njiho-
vog vetakog razdvajanja, negacija iji je prvi
stupanj mesearenje, automatizam i nekoliko dru-
gih izuzetnih stanja.
Vratili smo se pitanju znanja putem slik (Trost,
Navigacija prola), tako to smo uspostavili ra-
zlikovanje izmeu slika proizvedenih umetni-
kim sredstvima i onih koje nam daju naune teh-
nike, strogo primenjene, kao to su sluajni pro-
cesi i automatizam. Suprotstavljamo se tenden-
ciji da se simboliki reprodukuju izvesne validne
teoretske teme putem slikarskih tehnika, i ve-
rujemo da nepoznato koje nas okruuje nalazi
apsolutno zadivljujuu materijalizaciju u nedoku-
ivoj slici. Nadrealistiko slikarstvo, iako uopteno
prihvata dosadanje reproduktivne tehnike slikar-
stva, nalazi svoj put razvoja u apsurdnoj upotrebi
ne-plastinog, objektivnog i nekih potpuno ne-
umetnikih tehnika.
Bavili smo se ovim tehnikama iscrpno u speci-
jalnim delima (Onirizacija ivota, Snaga pogleda,
Poznavanje vremena, Senzualna inicijacija, . . . ), i ni-
smo u stanju da sumiramo njihov sadraj u ovom
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi i1
kratkom obraanju bez rizika da previdimo ovaj
ili onaj od njihovih viestrukih aspekata.
Gurajui automatizam do njegovih najkon-
kretnijih i apsurdnih granica (nadautomatizam,
simulakrum-talisman), neprekidnom objektiviza-
cijom sluaja koga primoravamo ga nam preda
svoj udni kvalitet koji potie iz otkria naenog
objekta (objekta-objektivno-ponuenog, entopij-
ska grafomanija), mi otklanjamo nepodnoljivu
ideju o tome da nismo u stanju da je uhvatimo
kad hoemo. Stavljajui automatizam i sluaj
u kontinualnu relaciju (entopijska grafomanija,
vaporizacija), intenzihkujui rascepljujuu anti-
nomiju subjekta i objekta, i ubrzavajui, putem
simulakruma, vetine, aktivne vizije i teoretskog
oaja, njena receptivna pozicija onirikog kvali-
teta (hipnagogijski pokreti, slikanje zatvorenim
oima) ili medijumskog kvaliteta (objektoanaliza:
interpretacija nekoliko objekata u lakom stanju
somnabulizma koji oni indukuju), mi preuzi-
mamo nove teritorije od objektivnog sveta.
Koristei patoloke tehnike (ehograhja, stereo-
tipija) i postavljajui mehanike ureaje na dohvat
realnog procesa miljenja kao to je pantograf
ili maina za seenje papira (pantograhja, kubo-
manija), pokuavamo da prevaziemo hladnou
univerzalnog kauzaliteta.
ii Gherasim Luca / D. Trost
Poto jo uvek nemamo neophodna sredstva
da predstavimo itavu teoretsku amplitudu, mi
odmah objavljujemo nau elju da obezbedimo
naune (kosmoloke) korespodencije naeg stano-
vita, i shvatamo da je nadrealistika pozicija u
skladu sa mnogim prividno udaljenim otkriima.
Subjektivno-objektivno, prihvatamo otkria koja
imaju fascinantnu privlanost za nas, kao to je
ne-euklidska geometrija, etvrta dimenzija, Brau-
novo kretanje, kvanti i prostor-vreme, a takoe
se delimino slaemo sa ne-pasterovskom biologi-
jom, predstavljenom heraklitovskim pozicijama
homeopatije.
Nadamo se da emo videti kako se ovi nauni
projekti naravno, previe detaljni da bi bili u
potpunosti tani postepeno pribliavaju, na
konkretno aktivan nain, dok mi tragamo za deli-
rijumski neophodnim sredstvima za takav pristup
u zaslepljujuem, zlokobnom materijalizmu crne
magije. U Zakonu gravitacije smo uinili oajan
pokuaj da dodelimo objektivni karakter elji da
se suoi sa slikom univerzuma, nameui neblago-
naklono opsadno stanje prirode.
Jo uvek razdvojeni jedni od drugih, sanjamo
o tajnom slaganju koje mora postojati izmeu
snova i etvrte dimenzije, izmeu sladostraa i
Braunovog kretanja, izmeu hipnotikog pogleda
uiJ~iix1ix~ uiJ~iix1ixi i
ljubavi i prostor-vremena. Slaui se se sa naukom
u njenim privlanim i kripto-estetskim aspektima,
nadrealistiki pokret istovremeno prevre njenu
matematiku rigidnost, sa samopouzdanjem koje
podsea na put meseara do srca sopstvene miste-
rije, koji je na trenutak identihkovan sa tajnom
sudbinom oveanstva.
Dan i no presecan beskonanim nizom sve
vie iritirajuih negacija, sve vie dragocenih i
prodrljivih, neprevazieni instrument osvajanja
nazvan dijalektiki materijalizam i njegova ludaki
ushiena glad za realnou, krvoedno zagriza
u ovekovo crno, robovsko meso.
Natopljen krvlju, njegove pulsirajue kosti
sada lie na dugake, visee kristale.
(S Surrealism, Budimpeta, 1945.)