Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
5 predavanje - Mehanicke operacija

5 predavanje - Mehanicke operacija

Ratings: (0)|Views: 53 |Likes:
Published by Gmmmm123

More info:

Published by: Gmmmm123 on Oct 24, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/21/2012

pdf

text

original

 
TEHNOLOŠKE OPERACIJE
 (TEHNOLOKI POSTUPCI)
.Prilikom obavljanja tehnološkihoperacija menjaju se fizi
č
ke ili hemijske osobinematerijala. Tehnološkim operacijama prera
đ
uju se sirovine i poluproizvodi u.osobine od sirovine do finalnog proizvoda.Promene fizi
č
kih ili hemijskih osobina tokom tehnoloških operacija mogu biti -MEHANI
Č
KIH,-TOPLOTNIH,--HEMIJSKIH I-BIOLKIH.Veoma
č
esto e u itanu neka kombinacia ovih destava.Tehnološke operacije obavljaju se u tehnološkim aparatima i ure
đ
ajima.
TEHNOLOŠKE OPERACIJE
 
Postoji veliki broj vrsta
osnovnih mehani
č
kih operacija
: sitnjenje (drobljenje,mlevenje), klasifikacija (sortiranje), doziranje, peletiranje, briketiranje, mešanje,mešeneroseavanetransortitd.
 
, , , .Posebna grupa mehani
č
kih operacija su
hidromehani
č
ke operacije
: transportte
č
nosti i asova mešane te
č
nosti ili asova taložene filtrirane centrifuiranehidrodinami
č
ko razdvajanje komponenti, otprašivanje (aspirarcija), ciklonskoodvajanjeitd.
 
TEHNOLOŠKE OPERACIJE
 
MEHANI
Č
KE OPERACIJE
Mehani
č
ke operacije se karakterišu mehani
č
kim uticajem namaterijal pri
č
emu se mogu menjati razli
č
ite fizi
č
ke osobine
SITNJENJE
.dolazi od potrebe da se pove
ć
a površina materijala koji se obra
đ
uje. Naime,smanjivanjem dimezija
č
estica materijala pove
ć
ava se površina omota
č
akoa dorinosi intenziviranu druih tehnoloških oeracia zarevanesušenje, vlaženje i sl).Sitnjenje se klasifikuje na bazi ekvivalentnog pre
č
nika (krupno
ć
e)
č
estica(komada) sirovine koa se obra
đ
ue:
1.Grubo drobljenje
 je grubo sitnjenje gde su komadi (
č
estice) sirovine ve
ć
iod 250 mm,
2.Srednje drobljenje
 je srednje sitnjenje gde su komadi (
č
estice) sirovine
 
ekvivalentnog pre
č
nika od 50 mm do 250 mm.
3.Mlevenje
 je fino sitnjenje gde su komadi
ć
i (
č
estice) sirovine ekvivalentnogpre
č
nikaod 20 do 50 mm i
.no mevene
e nane stnene ge su oma estce srovneekvivalentnog pre
č
nika manji od 20 mm
MEHANI
Č
KE OPERACIJE
SITNJENJE
Sitnjenje može biti suvo i mokro. Stepen sitnjenja jen
sit
= D/dD –ekvivalentni pre
č
nik ulaznog komada materijalad –ekvivalentni pre
č
nik izlaznog komada materijala.Prema na
č
inu naprezanja materijala definišu se osnovni na
č
ini sitnjenja:
9
sitnjenjepritiskom
9
sitnjenje udaranjem
9
sitnjenje istezanjem (gnje
č
enjem, valjanjem)
9
sitnjenje smicanjemU ve
ć
ini slu
č
ajeva u praksi koriste se kombinacije ovih na
č
ina sitnjenja
.
Izbor na
č
ina zavisi odmehani
č
kih svojstava materijala. Za svako sitnjenje treba uložiti mehani
č
ki rad, odnosnoenergiju, i to utoliko više ukoliko je ve
ć
a
č
vrsto
ć
a ili tvrdo
ć
a materijala. Tvr 
đ
i i
č
vrš
ć
i materijalisitne se udaranjem ili pritiskom, žilavi istezanjem, a krti smicanjem, mada se ponekad odstupaod ovog pravila.Mašine koje se koriste za sitnjenje mogu raditi na principu
č
eljusti, valjaka, kotrljanja i dr.
 
MEHANI
Č
KE OPERACIJE
KLASIFIKACIJA SORTIRANJE
Sortiranje se primenjuje na materijalima koji se karakterišu mnoštvom
č
estica (nasutimaterijal). Princip sortiranja može biti izveden na bazi:•jedne ili više dimenzija•strujnih (hidrodinami
č
kih) svojstava•osobina trenja.Sortiranje na bazidimenzijaizvodi se pomo
ć
u ure
đ
aja koji imaju ugra
đ
ena razli
č
ita sita.Sita mogu biti ravna ili cilindr 
č
na.
 
, , .ili od perforisanih limova.Matrijal se dovodi na sito gde se potresima razli
č
itih vrsta obavlja klasiranje tako da sematerijal deli na onaj koji je propao -propadi onaj koji je ostao na situ –prelaz. S obzirom na heterogenost matarijala u pogledu veli
č
ine
č
estice, naro
č
ito u slu
č
aju drobljenih,mlevenih i praškastih materijala krupno
ć
a se može iskazati sitovnom analizom.Sitovna analiza.primenjuju evropski standardi za veli
č
inu otvora sita, koji se baziraju na standardnim brojevima(ISO).Rezultat sitovne analize je tabela odmerenih masa (naj
č
ć
e) pojedinih frakcija po veli
č
ini sitakroz koje su propali. Na osnovu te tabele može se nacrtati histogram ili dijagram kao vizuelnirezultat analize. Tako
đ
e, može se istraživati i matemati
č
ki (statisti
č
ki) model koji opisuje kakva jeraspodela
č
estica po krupno
ć
i.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->