OSHO

NEOPHODNOST JUTARNJE KONTEMPLACIJE

TrikonA Novi Sad
Naslov originala: A MUST FOR MORNIG CONTEMPLATION Izdava: Trikona, Novi Sad, 2005 Copyright: 2005 by Ivan Anti Swami Anand Kapila Prevod: Milivoje Vukovi Korektura: Ivan Anti Tehnika priprema: Ivan Anti tampa: HIT-copy - Kragujevac. ISBN 86-7782-029-9

CIP - , 24-583 , Neophodnost jutarnje kontemplacije / Osho; (prevod Milivoje Vukovi). - Novi Sad: Trikona, 2005 (Kragujevac: HIT-copy). - 186 str. ; 21cm Prevod dela: A must for morning contemplation. Pravo ime autora: Bagvan Sri Radznis. Tiraz 200. ISBN 86-7782-029-9 a) Budistika meditacija COBISS.SR-ID 205110791

Ne izlaem nikakvu dogmu, ni sistem verovanja, niti filozofiju. Samo vam dajem razumevanje pristupa buenju vae due.

PREDGOVOR Ova knjiga, koja sadri razgovore prosvetljenog uitelja Oa Radnea sa njegovim uenicima, moe da se ita zasebno ili zajedno sa veernjim kontemplacijama. Ona vam prua priliku da s njom svakodnevno zavrite dan. Kae se da se poslednja misao s kojom se utone u san javlja ujutru, nakon buenja, kao prva misao. Veina nas tone u san s umom pretrpanim slikama iz TV programa, brinui o danu koji je protekao i strepei o sledeem danu. Mnogi ne moemo uopte ni da zaspimo. Izvodi iz Oovih razgovora su posebno odabrani za vee. Ovi citati, za jutarnje kontemplacije su podsticajni, ponekad prepuni snage, ponekad raskoni, ali uvek jamstvo ivotnog, potpunog uestvovanja u nastupajuem danu. Nasuprot tome, u knjizi veernjih kontemplacija, Oove rei podseaju itaoce na znaaj oputanja, rasta, rastapanja i odbacivanja. Oni koji tragaju i meditiraju uestvuju u grupnoj terapiji, rade i naprosto postoje. Knjiga je podeljena u dvanaest poglavlja po mesecima, a meseci na odgovarajue dane. Nije nuno da prvi mesec bude poetak kalendarske godine, nego prvi mesec kada ponete da itate. Odlomci su tako oblikovani da je bolje da se itaju sistematski nego neredovno, tako da bi vam svakog dana bilo dostupno Oovo shvatanje ivota. Delovi za vee se isto tako nastavljaju na izbor tekstova za jutarnju kontemplaciju. Postoji poseban nain itanja ove knjige. Nije zamiljeno da se ita kao roman, nego svaki put po jedan odlomak. itaocu se tako ne servira itav obilan obrok, nego samo po jedna bombona koja e posle veere da zasladi zavretak dana. Oove rei se ne izlau da bi izazvale slaganje ili neslaganje, raspravu ili analizu. On je rekao da njegove rei ne treba ni da se pamte: Ako ono o emu vam govorim postane realnost u vaem ivotu, koga je briga da li ete zapamtiti moje rei ili ne? Sasvim je ispravno da se zaborave. Svako pamenje rei bi zapravo predstavljalo prepreku. Jedino dozvolite istom znaenju da prodre do najskrivenije sri vaeg bia; tamo gde rei nemaju pristup, a samo njihovo znaenje moe da pristupi. itanje njegovih rei je poput sluanja muzike, a ne mentalna veba. Kao sluanje muzike ili probanje vina uzmemo gutljaj, pomiriemo i dozvolimo da nae duhovne nepce dodirne okus.

Ma Prem Mania Poona, Indija

PRVI MESEC ovek je seme sjajnih mogunosti 1. dan ovek nije stvoren da bi puzao i vukao se po zemlji. On je sposoban da poleti do najvee visine. 2. dan U svakom dobu je potrebna nova vrsta duhovnosti, jer je razliito od svih drugih razdoblja; zato uvek ponovo dolaze glasnici duhovnosti. Glasnik je samo ovek koji savremenim ljudima tumai venu istinu. Jedan od takvih velikih bojih glasnika je bio Avram. Treba ponovo da se poveete s Avramom, ali setite se da Avram ponovo treba da se rodi. 3. dan Moderni ljudi po prvi put u itavoj istoriji nemaju pojma o svetosti, ve naglaeno ive svetovnim ivotom. Zanimaju ih novac, mo, ugled i misle da je to sve, to je vrlo ogranien stav. Njihov ivot je zarobljen malim stvarima, vrlo malim. Nemaju pojma ni o emu veem od sebe. Porekli su Boga, proglasivi ga mrtvim. Porekli su zagrobni ivot, porekli su svoj unutranji ivot. Jedino veruju u poricanje sredita; zbog toga nas okruuje takva dosada. To je prirodno, jer bez neega veeg od vas, s im biste se uporeivali, ivot e da vam postane prazan i dosadan. ivot postaje igra samo kada je pustolovina, a to moe da vam se dogodi jedino ako postoji neto uzvienije za im teite i ta elite da dostignete. Znaenje svetinje je u tome da mi nismo cilj, nego da smo samo prolaz; da se jo nije sve desilo i da mnoge stvari moraju jo da se dogode. Iz semena nastaje izdanak. Izdanak mora da postane stablo, ali mora da saeka prolee, to doba kada se odjednom rascvetavaju hiljade cvetova i otvaraju svoju duu svemiru. Samo tada e da se postigne svrha. Meutim, svetinja nije daleko; samo moramo da ponemo da se raspitujemo o njoj. U poetku, naravno, pipamo u mraku, ali stvari ubrzo zapoinju da se usklauju, pa brzo poinjemo da imamo uzviene vizije. Do srca nam dopire neka nepoznata muzika, budi nae bie i zapoinje da nam daje novu boju, novu radost i nov ivot. 4. dan Prema shvatanju nauke to izgleda da se zbiva sluajno. Meutim, ako smo sluajnost, tada smo nepotrebni; bie isto bilo da postojimo ili ne. Takoe po tom shvatanju nije vano da nam ivot potpuno izgubi smisao s obzirom da irom sveta vlada klima besmisla. Bog nije nita drugo nego smisao. ivot ima smisla to je potpuno objanjenje Boga. Za mene Bog nije linost. On je samo znaenje postojanja. On je pre prisutnost nego linost. Samo u sebi treba da stvorite prazninu, a ne da traite Boga. U momentu kada se budete ispraznili, ispunie vas neto uzvieno i popunie vau prazninu. Poee da vas preplavljuje neto sasvim novo to nikada ranije niste okusili niti poznavali. To je naroiti blagoslov, posebna dobrota. U zanosu takve vrste istog momenta saznajete da ne postoje raanje i smrt i postajete veni. Od tog trenutka ete saznati da ste deo jedne prelepe energije koju nazivamo boanskom. Boansko je kao energija okeana, u njemu smo samo talasi. 5. dan Nismo nita izgubili. Bog se ne gubi, pa zato ne treba ni da ga traimo. Samo smo zaboravili na njega; on je samo pitanje seanja. On se nalazi u najskrivenijem jezgru naeg bia. Moemo da ga nazovemo istinom, Bogom, dobrotom, lepotom; sva ta imena oznaavaju istu pojavu U naem biu postoji neto veno, neto besmrtno, neto boansko. Sve to treba da uinimo je da uemo u dubinu, duboko da zaronimo u svoje bie i da vidimo, shvatimo i prepoznamo. Zbog toga to putovanje zapravo i nije putovanje. Nikuda ne moramo da idemo, nego samo da mirujemo i da postojimo. 6. dan U momentu kada se oslobodite sopstvene linosti ispunie vas Bog. Zapamtite da oboje zajedno ne mogu da postoje. Stalno to ponavljajte; oboje zajedno ne mogu da postoje; ili ste to vi ili je Bog. Naravno, bilo bi glupo da izaberete sebe. Odaberite Boga; neka va ego nestane. Zaboravite na sebe kao entitet odvojen od postojanja i u samom tom nastojanju ponovo ete se roditi.

To je paradoksalno stanje; u momentu kada se ispraznite postaete ispunjeni, zapravo ispunjeni po prvi put; preplavljeni punoom, biete neiscrpni. Ego je samo senka, on nije materijalan. On je samo san, a ne realnost. Napustite senku, kako biste mogli da doprete do materijalnog. Napustite lano da biste mogli da dostignete realno. Ja vas uim samo kako da se ispraznite od sebe i kako da se ispunite Bogom. Ta ispunjenost je istinsko zadovoljstvo. 7. dan Uili su nas da budemo neprijatelji postojanja, uili su nas negativnim ivotnim ideologijama, a to su inili dotle dok nam se nije uvuklo u krv, kosti Ne volimo ivot, mrzimo ga, a takozvane religije ue ljude da je ivot kazna, da ste kanjeni zbog prvobitnog greha. ivot nije kazna, nego je nagrada; ivot je dar. Potpuno ga prigrlite. U momentu kada ponete da ga obuhvatate, iznenadie vas njegova lepota, poetinost, muzikalnost. Jednom, kada nestane vaa ideja o negativnosti i u vas se useli neto pozitivno, otvaraju se tajna vrata i ivot zapoinje da vam otkriva svoje tajne. One mogu da se otkriju samo prijateljima, a nikako bilo kome; one nisu za javnost. Jedino, kada budete u dubokoj i bliskoj vezi s ivotom, on e da vam otkrije svoje srce. U samom tom otvaranju ovek saznaje ta su istina, ljubav, dobrota i Bog. ovek ne treba da trai druga vrata u ivotu, ve samo mora da ide u dubine sopstvenog ivota jer su samo u njemu ona skrivena. Druga obala je sakrivena na ovom svetu. Ne moramo da odlazimo iz njega, samo moramo dublje da uemo u njega. 8. dan ovek mora da bude sasvim prazan; samo tako e u sebi da stvori prostor u koji e moi da ue Bog. Mi smo toliko prepuni suvinih stvari, toliko puni otpadaka. Kada bi Bog i eleo da doe za njega ne bi bilo mesta. Posude nae su prepune. U njih ne moe da stane vie ni jedna kap. Moramo potpuno da ispraznimo posudu. U trenutku kada sasvim budete prazni i u sebi ne budete videli nita vie, odjednom e sve da postane svetlost. U vaem biu odjednom e procvetati hiljade cvetova. Ispunie vas miris i muzika kakvu nikada ranije niste uli, i U tom iskustvu ete se osloboditi ivota, smrti i samog vremena. Postaete deo venog toka postojanja. Meutim, ovek mora sasvim da nestane da bi nastao Bog. 9. dan Dok ne otkrije sam sebe, ovek je samo sredstvo. U momentu kada sebe otkrije, ovek pronalazi cilj. Periferija vaeg bia je sredstvo; telo, um, srce. Koristiete ih sve da biste dopreli do najskrivenijeg jezgra samog sredita, a tamo je cilj. Kada se on postigne, ovek nalazi sve to je traio. Kada se on upozna, sve biva poznato. Kada doe do njega, dolazi do Boga. 10. dan ivot je uvek nov, um je uvek star. ivot nikada nije star, niti je um nov. Zato nikada ne mogu da se sretnu. Um se kree unazad, a ivot napred. Zato oni koji pokuavaju da ive kroz um, naprosto rade neto tako besmisleno, da onog dana kada spoznaju ta su sami sebi radili, nee moi da shvate da su mogli da postupaju tako glupo, besmisleno i apsurdno. ivot moe da se upozna samo u stanju ne-uma, to jest u meditaciji, otklanjanjem uma, egzistencijom bez misli, samo postojanjem, mirno bez prometa, u kome je sve prazno, tiho i mirno. Tada ete iznenada doi u dodir sa ivotom i shvatiete njegovu neverovatnu, oslobaajuu sveinu. To je Bog, to je nirvana. iveti ivot jeste potpunost, poznavati ivot u njegovoj apsolutnoj sveini znai biti dobar i biti smiren. 11. dan Dragulj je unutra u nama, a mi ne znamo da ga imamo. On je deo naeg bia, a mi ga svuda traimo, samo ne tamo. Otuda jad, nezadovoljstvo i oaj. Pogledajte u sebi i kraljevstvo boje e da bude vae. Nikada ga nismo ni izgubili, ak ni za tren. Zapravo, ne moemo ni da ga izgubimo, ak i kada bismo to eleli. Dragulj je nae pravo bie. Meutim, bili smo glupi i po svojoj sopstvenoj odluci smo postali prosjaci. Zaboravili smo kako se itaju svete knjige sopstvene unutranjosti, pa traimo u Vedama, Kuranu i Bibliji elei da postanemo veliki uitelji, ali to ne postiemo, ve ostajemo siromaniji nego ikada. Samo jednim putem dolazi bogatstvo duha, a taj put je uvid, jer se tamo nalazi rudnik neiscrpnog blaga.

Okrenite se ka unutra, ukljuite se i tada e da nastupi sjajna, beskrajna radost. Tek tada e ivot da postane znaajan, a ne pre toga. Tek tada e da nastane ivot. 12. dan Pripremite se da primite Boga, budite spremni da prihvatite sunce, svetlost. Jedino je potrebno da postanete svesni, da budete sve manje u umu, a sve vie i vie izvan uma posmatrajui to, bez identifikacije. Postanite samo odvojeni posmatra. Za to pravo znaenje daje re zanos (trans) ostati izvan. Ako nauite da ostanete izvan uma, nauiete sve to je potrebno. Sve religije na razne naine, na raznim jezicima, ue jednu jedinu tajnu: kako da se bude izvan svog uma. Dan kada vam to bude uspelo bie najsjajniji dan u vaem ivotu. Tog dana ete se ponovo roditi. Onog dana kada vie ne budete svesni fizikog sveta, postaete deo Boga. 13. dan Kabir, jedan od najveih indijskih mistika je rekao: Traio sam Boga godinama i godinama i nisam mogao da ga pronaem. Onda sam napustio tu ideju, postao sam smiren i ispunio se ljubavlju ta sam drugo mogao? Poto nisam mogao da pronaem Boga, jedino mi je preostalo da ostanem to blie boanskom. Zato sam se smirio i utiao, bio sam ispunjen ljubavlju. Postao sam dobar, kao da sam ga ve pronaao. Sve je bilo kao da. Jednog dana je on doao da potrai mene i od tog dana previe ne marim za njega, ali on nastavlja da me sledi. Prvo sam ja zvao njega, govorei: Boe, gde si? Sada on zove mene: Kabire, gde si? Kabir je govorio o neemu veoma znaajnom. Citiram njegove stvarne rei: On nastavlja da me sledi kao senka i da me zove: Kabire, Kabire, kuda ide? ta radi? Mogu li nekako da ti pomognem? Sada me ba briga za njega, jer znam da je tu. On nije negde napolju, nego unutra. On nije u religijskim obredima; on je u ljubavi. On nije u formalnostima, nego u neformalnom prijateljstvu s postojanjem. 14. dan Najvanije je zapamtiti da nas Bog voli, da nas nije napustio, da nije ravnoduan prema nama, da je neprestano svestan nas i da mu je stalo do nas. to dublje ova ideja ue u vae srce, utoliko bolje, s obzirom da ete, kada budete oseali sve vie i vie boje ljubavi, biti u stanju da volite druge ljude. Tako postajemo sposobni za ljubav. Ako nas vole i mi moemo da volimo. Ako nas ne vole, ne znamo kako da volimo. Ne znamo ta je ljubav. U dananjem svetu je ljubav nestala jer je nestao Bog. Nebo je prazno, a nekada je bilo puno ljubavi. Vekovima su ljudi molili gledajui u nebo. Uzdizali su se, oseajui ljubav kako se izliva, kako ih zapljuskuje i obasipa. Bili su dirnuti i neto se pokrenulo u njima. Bili su preobraeni ljubavlju. Tada su mogli da vole druge, jer kada imate ljubavi moete da je dajete i drugima. Ako je nemate, kako ete je nekome dati? Jedini izvor iz koga ona moe da se dobije jeste Bog; on je jedini neiscrpni izvor. 15. dan Gost je uvek spreman da doe, ali nema domaina. On sanjari na drugom mestu i ezne za neim. Nikada nije kod kue. Nikada nije ovde i sada; ili je u prolosti ili u budunosti. Postoje dva naina da se odluta: u ono to je ve prolo, i u ono to tek treba da doe. Beanje u prolost i budunost su dva naina da se pobegne iz sadanjosti, a Bog poznaje samo jedno vreme. Njemu je nepoznata i prolost i budunost. Stvarnost sadanjosti je jedino njegovo vreme, a nas u stvarnosti nikada nema. Zato domain nastavlja da trai i ne moe da dozove Boga, jer trai u prolosti i budunosti; a i Bog nastavlja da trai i ne moe da nae domaina jer kuca na vrata sadanjosti u kojoj domaina nikada nema. 16. dan Uvek je sada, nikada nije tada. Uvek je ovde, nikada nije tamo. Tamo i tada ne postoje. Oni su zapravo lice i nalije istog novia. ak su i fiziari doli do saznanja da vreme i prostor nisu razdvojeni. Ovde znai prostor, sada znai vreme. Jedan od najveih doprinosa Alberta Ajntajna je teorija da je vreme etvrta dimenzija prostora, ono nije odvojena stvar. Prostor je trodimenzionalan, a vreme je etvrta dimenzija. Meutim, to je bilo i saznanje mistika. To saznanje je toliko staro da je teko rei kada se prvi put zaista javilo. To saznanje je najdrevniji uvid mistika. Meutim, to je prirodno. Nauka mora da usledi posle hiljadu godina, jer je njena sopstvena procedura vrlo dugotrajna. Savremeni fiziari tvrde sada ono to su drevni mistici rekli pre pet hiljada godina; da su sada i ovde lice i nalije istog novia. Ovo je jedina realna stvar, sve ostalo je mata ili

uspomena. Izlaz iz uspomena i mate je u meditaciji, jer u trenutku kada meditirate vi ste slobodni; osloboeni ste iz tamnice. 17. dan Predajte se potpuno postojanju; bez ikakve borbe, bez ikakvih sukoba, bez ikakvih linih ciljeva. Dozvolite da vas osvoji celina, pustite da vas ona vodi. Tada e, gde god vas prihvati, da bude dobro, i ta god uini od vas bie dobro. Sam ovek ne moe da postupa ispravno. Uvek ispada neispravno. Ispravno e se desiti samo ako ovek dozvoli Bogu da deluje kroz njega. Zato dozvolite Bogu da deluje kroz vas. Verujte. Ako itav svet tako lepo funkcionie, zato se ne bi brinuo i o vama? Zato biste bili zabrinuti i nezadovoljni samim sobom? Nijedan ruin grm nije zabrinut, kao nijedna ptica, ivotinja ili zvezda. Tako mnogo briga stvara samo ogranieni ljudski um iz jednostavnog razloga to on misli da je odvojen. Prirodno, kada bi bili odvojeni, tada bi sve brige bile vae. Ako niste odvojeni, tada e celina da se brine o vama. 18. dan Ako se predate egzistenciji, biete pobednici; istog momenta ete biti kraljevi. Sebino je imati svoju linu volju. Dozvoliti da bude volja boja znai predati se. Biti s Bogom i u Bogu znai pobeivati. Od ove pobede nema vee. 19. dan Potraite Boga kroz lepotu, kroz lepotu svega postojeeg. Neka to postane vae traganje. Oboavajte lepotu, veselite se u njoj. Kada oboavate lepotu i veselite se u lepoti, postajete lepi. Usledie istina i dobro. Kada ovek jednom postigne jedno od te dve stvari, usledie automatski ostale dve. 20. dan Postanite ljubazniji i mirniji. To je teak zadatak. Zavolite druge ljude, a kada ste sami budite mirni. Zaponite da sedite smireno, zatvorenih oiju i ne inei nita. Znam da e to biti vrlo teko, ali ako s tim zaponete, jednog dana ete moi tim da ovladate. Sledee dve stvari su od ogromnog znaaja: dar ljubavi prema drugima i dar smirenosti za sebe. Ove dve stvari e vam doneti veliku radost i jednog dana e dovesti Boga na vaa vrata. 21. dan Dobar ovek je onaj koji je blagoslov za egzistenciju. Ako nije blagoslov za egzistenciju, tada nije dobar. Ovo moramo da zasluimo. Moramo da budemo vredni toga, a jedini nain da to zasluimo je da se izgubimo u ljubavi za postojanjem. Religija nije nita drugo nego ljubav za egzistencijom. Ona nije obred i nema nita sa crkvama, ni hramovima, ni damijama i nita nema s Vedama, Kuranom i Biblijom. Ona ima sasvim drugaije znaenje. Venajte se sa egzistencijom. Vi ste zaljubljenik u zvezde, planine i oblake, jer su oni razliiti boanski prostori. Zaljubljenik u ljude i ivotinje, naprosto u sve to ste zaljubljeni. Ako to bude mogue, desie se blagoslov, radost e da vas obaspe s visina. Biete okupani u dobroti. 22. dan Predajte se egzistenciji. Predavanje je prelepo jer vas ini dobrim i jer vam donosi lakou i postaje velika prilika; Bog zapoinje da vas zapljuskuje hiljadama blagoslova. Osoba koja je uvek u borbenom raspoloenju stalno ostaje zatvorena. Osoba koja je oputena i u miru, koja ne osea nikakvo neprijateljstvo prema egzistenciji, koja ni u kom sluaju nikog drugog ne pokuava da pobedi, dostupna je Bogu. Svi njeni prozori i sva vrata su otvoreni; vetar moe da ue, kia moe da ue, sunce moe da ue, Bog moe da ue. To su naini bojeg dolaska. On ponekad dolazi kao vetar, ponekad kao kia, a ponekad kao sunce. Tako on dolazi k vama. On nikada ne dolazi kao Bog, on nije osoba. Nikada neete da ga sretnete kao osobu, uvek ete ga sresti kao prirodnu energiju. Cvet koji vam se smei jeste Bog koji vas pozdravlja. Na zvezdanom nebu Bog lebdi iznad vas spreman da vas zagrli. Meutim, moe da vas zagrli i poljubi samo tada ako prestanete da se borite. Drugim reima to vas toliko zaokuplja i tako ste prezaposleni da nemate dovoljno vremena za uspostavljanje bilo kakvog dodira u ljubavi s Bogom. Jedan sledbenik sanjasa mora da ivi ivotom ispunjenim ljubavlju prema Bogu. To je ljubav, a njoj su potrebni veliki mir, oputenost i zaborav; to su jedini zahtevi.

23. dan Raj nije nigde drugde. Raj nije zemljopisni pojam. Ne nalazi se ni iznad oblaka na nebu. On je u vama. Ne nalazi se u nekom drugom vremenu, posle smrti. U vama je upravo sada. Od njega ste sazdani. Zato nema potrebe da lutate i da tragate nigde na drugom mestu. Sve to je potrebno jeste da se opustite i da budete u svojoj unutranjosti. Da zaronite u svoje sopstveno bie, toliko duboko da ceo svet nestane, u jednom trenutku kao da ne postoji. itava egzistencija nestaje, ostaje jedino va ivot u svojoj istoti zato to ni sa im nije zatrovan. Nita ne moe da se reflektuje u vaem ogledalu. Vaa svesnost je naprosto ista, bez ikakve uzburkanosti, bez ikakvog talasia. U tom momentu ovek uvek saznaje ta je raj. Nikada ga nismo izgubili na drugom mestu, niti smo bili iz njega isterani. On postoji u nama, uvek je postojao u nama, ali mi nikada ne gledamo u svoju unutranjost. Uporno traimo spolja i zato proputamo svoje sopstveno blago, svoje lino carstvo boje. 24. dan ovek je roen za traganje. ovek nije roen kao potpuno bie. Stablu, steni svemu to postoji osim oveka zajednika je jedna stvar; sve to jeste potpuno. Jedino je ovek nepotpun; zbog toga on ima izlaz. Sve ostalo je zatvoreno. Rua je rua, ali ovek moe da bude bezbroj stvari. ovek moe da bude Juda, moe da bude Isus. Sve mogunosti su mu otvorene i dostupne. Zbog toga oni koji olako shvataju svoj ivot proputaju celu stvar. ivot je traganje, ispitivanje, istraivanje kako da se postane potpun i celovit. To je ljudsko dostojanstvo, ljudska jedinstvenost, jer ovek nije potpun. On moe da se razvija. Zato to jo nije potpun on moe da cveta, moe da ui, moe da postane drugaiji. ovek raste i razvija se. ovek je traganje. ovek nije bie nego postajanje, vrsta traganja. U tome je njegova lepota, lakoa i boji dar. 25. dan Bog progovara u svakom srcu, a mi smo toliko zauzeti razmiljanjem da nikada u sebi ne sluamo taj apat. Ima toliko nepotrebne buke. U svojoj glavi smo napravili sajmite, tako da srce nastavlja da doziva, a mi ostajemo gluvi. Bog nije daleko, on je vrlo blizu. Potrebno nam je umee smirivanja uma, stiavanja, oputanja. im se um oputa odjednom ujete boansku muziku u sebi. Bog je zasvirao na instrumentu vaeg srca, na harfi vaeg srca i ta muzika e da vas preobrazi. Jednom kada je ujete nikada je ne zaboravljate. Jednom kada je ujete ivot vie nikada nee da bude isti, jednom kada je ujete postali ste deo besmrtnog postojanja; vie niste smrtnik. 26. dan Sami ne moemo da pobeujemo. Pokuamo li sami da pobeujemo, sigurno emo biti poraeni. Mi smo osueni. Neuspeh je neizbean. To bi bilo kao mali talas koji se bori s itavim okeanom. On pripada okeanu, kako bi mogao da se bori? To je kao deo koji se bori protiv celine, kao list koji se bori protiv stabla kome pripada. List moe da pobeuje samo u pobedi itavog stabla, a nikako sam. Talas moe da pobeuje samo u okeanu, a ne protiv njega niti bez njega. ovek pobeuje kada ne ivi u skladu sa svojom voljom, nego u skladu s bojom voljom. Uz to, momenat kada se odreknete svoje volje, vaeg ega, vae line ideje o uspehu, ivot kree dalje, ivot se pomera na jednu potpuno drugaiju osnovu. Tada svaki korak postaje pobeda i svakog momenta ste blii besmrtnosti. 27. dan Ideja odvojenosti, ideja: Ja sam odvojen od sveta, od egzistencije jeste koren sve mrnje, ljutnje i besa. Od sada zapamtite da niste odvojeni od egzistencije. Uz to, pokuajte da budete jedno sa stablom pored koga sedite, da budete jedno s rekom u kojoj plivate, da budete jedno s osobom iju ruku drite. Polako, polako pokuajte da budete jedno sa stenom na kojoj sedite i da budete jedno sa zvezdom koju gledate na nonom nebu. Trik neposrednog ulaenja u predmet se ui vrlo polako. Posmatra postaje posmatrano. Saznavaoc postaje saznavano. Tada, gledajui ruu postajete rua, ne postoji odvojenost. Upoznaete dve stvari, ljubav i dobrotu dobrotu za sebe, a ljubav za sve.

28. dan ovek je seme, meutim samo seme beskrajnih mogunosti, od koga se nita ne ostvaruje. Seme moe da umre kao seme, a da nikada ne postane stablo i nikada ne procveta. ovek je seme svesnosti. Obian ovek nije sjajan kao dragulj, nije osvetljen iz jednostavnog razloga to je opna semenke tvrda i bez prozora. ovek ostaje zatvoren u sebe, zato su lica ljudi mrana i mrak je u njihovim oima. Meutim, ako opna moe da se probije a to je mogue tada se u eksploziji oslobaa mona svetlost. Ona donosi zanos i donosi vam veno, ini vas svesnim vae venosti, svesnim boanskog u vama. Meditacija je jedini nain probijanja opne. Semenka moe da bude probijena, provala je mogua i to je jedina nada za oveka jer jedino kroz takav nastup postajemo svesni da postoji Bog. Tada ivot dobija smisao, znaaj, lepotu i blagoslov. 29. dan Sve je beskrajno jer je sve boansko. Sve je neogranieno jer sve uestvuje u bojoj prirodi. Ogranienja su nastala u naim ulima. Ona zapravo uopte ne postoje. Sve je povezano sa svim ostalim, meutim nai oseti stvaraju ogranienja. To je kao kada gledate kroz prozor koji uokviruje nebo. Nebo je beskrajno i bez okvira, ali okvir prozora ga uokviruje. Vae oi su prozori. Sve to gledate svojim oima postaje uokvireno, ogranieno. Vae ui su prozori. Sve to kroz njih ujete automatski je uokvireno. Svi vai oseti stalno uokviruju stvari koje su zapravo bez ikakvih okvira. Razmiljanje o tome e da vam prui snano uoavanje. Tada kap rose postaje okean, tada kameni na morskoj obali postaje velik kao ceo svet, tada ispisani mali list postaje biografija itavog sveta. Tada ete, kuda god da krenete, sresti Boga podjednako unutra kao i izvan. Najvea je mogua radost da se ivi u tom beskraju svesnosti. Od toga vie ne moe da se postigne, to je najvii vrhunac. 30. dan Svako je Bog. Sve je Bog. Postojanje i Bog su dve rei za istu pojavu. Zato nemojte da razmiljate o Bogu kao osobi koja je stvorila svet, koja upravlja svetom, koja vlada svim dogaajima. Ne mislite o njemu kao o efu kome ste podreeni, ne postoji niko takav. Bog nije osoba, Bog je svojstvo, kvalitet. Mnogo bolje je da se naziva boanskim. Boansko samo objanjava injenicu da se svet ne sastoji samo od vidljivog. On isto tako sadri i nevidljivo. Svet se ne sastoji samo od merljivog, on takoe sadri i nemerljivo. Svet se ne sastoji samo od spoljanjeg, on isto tako ima i dimenziju unutranjeg. To je sve to je Bog hteo da kae, dimenzija unutranjosti. 31. dan Svi ljudi pripadaju Bogu. Ne moe da bude drugaije. Svi smo roeni u Bogu, ivimo u Bogu i umiremo u Bogu. Naa energija je boanska energija. Bog je samo ime za sveukupnu energiju postojanja. Bog oznaava pravu veliinu egzistencije. Ona je vea nego to moe da se zamisli ili izmeri. Prevelika je da bi nauka ikada mogla s njom1 da eksperimentie. Religija je potreba za tim viim tajanstvenim kvalitetima iluzije. Zato svi ljudi pripadaju Bogu, ali vrlo malo njih je svesno te injenice. U momentu kada samo do toga doete, ne zato to sam ja tako rekao, ne zbog toga to su tako rekli Buda i Isus, nego zato to sami oseate u tom trenutku biete preobraeni. Nestae svi jadi. ivot e postati svesnost i radost, dobrota i blagoslov.

Svom egzistencijom.

DRUGI MESEC

Nae untarnje oi su prekrivene prainom 1.dan ovek nije bie, nego most. ivotinje i sveti ljudi2 imaju bia, ali ovek je samo most. On stalno biva drugaiji, menja se, pomera se s jedne take na drugu. On je kao putovanje ili hodoae. Treba zapamtiti da, dok se ne postane dobar ne sme da se bude zadovoljan. Budite nezadovoljni to ovo niste postigli do zadnjeg momenta kada ete eksplodirati u svetlosti, postati svetlost, sve dok svetlost ne postane vae bie. 2. dan Biti spontan znai odgovarati realnosti. Ljudima je zavladala prolost. ivot traje i stalno se menja, a um ostaje vezan uz prolost. Postoji ponor izmeu uma i ivota. Ono to proizilazi iz uma nikada nee da bude pravi odgovor, to je samo reakcija. To je uvek nepotpuno i ne moe da pogodi cilj; ili je predaleko ili preblizu. Cilj je realnost, a strela je odapeta iz prolosti koja nita ne zna ni o budunosti, niti o sadanjosti. Biti spontan znai iveti od trenutka do trenutka, odgovarati na ono to jeste bez predrasuda, bez umovanja, bez prolosti, bez budunosti, bez ikakvog vremena. Onda se odjednom deava susret va susret s egzistencijom. Taj susret je dobrota, taj susret je Bog. 3. dan Ljudi ive u uverenju da moraju da postignu ovo ili ono i moraju da budu ovo ili ono. To ih ini napetim, a sama ta napetost je uzrok jada. Zato to su napeti oni ne mogu da se opuste, niti da se odmore, vrpolje se i okreu u snu. ak i na odmoru se optereuju nekakvim besmislicama. Ovaj svet je udan u njemu ljudi govore i smirivanju, a sve to rade itavog ivota ini ih nemirnijim. Nadaju se da e jednog dana da odu u penziju i da e tada sve da se sredi, ali do tog vremena u njima se sakupi toliko nemira i loih navika da vie ne znaju ta da rade kada su penzionisani. U budunosti e meditacija da bude sve znaajnija. U prolosti nije bila tako vana kao to e da bude vana u budunosti. Sanjasa e da bude jedina mogunost u buduem ivotu oveanstva jer eli da nas naui kako da se bude razigran, smiren i bez cilja, a ipak da se bude srean. 4. dan Drutvo predstavlja svim ljudima lane vrednosti. One se zovu kultura, civilizacija, obrazovanje. Nose zvuna imena, a zapravo vam daju lane vrednosti. Ue vas da potiskujete prirodu. Ja samo nastojim da vam pomognem da ponovo budete prirodni, jer ovek samo kroz prirodu moe da doe do Boga. to je vie lanih vrednosti u neijem ivotu, utoliko e da bude udaljeniji od Boga. Zato zapamtite: Trebae vam civilizacija, kultura, obrazovanje; ali nemojte s njima da se izjednaite. One su igre. U njima ovek mora da uestvuje jer mora da ivi u drutvu gde ih svi igraju, ali zapamtite da su to igre a ne realnosti. Pazite da se s njima ne izjednaite, a uvek kada vam ne trebaju budite prirodni. 5. dan Dve stvari, naime ljubav i meditaciju, takozvane religije su uvek razdvajale ne samo razdvajale i delile, nego jednu drugoj gotovo uinile suprotnom. Religije su vekovima ljude uile ovome: Ako volite propustiete meditaciju, zato napustite sve svoje ljubavi, preselite se u manastir, nemojte da se enite, postanite kaluer, izbegnite ljubav, beite od nje samo tako ete moi da se posvetite meditiranju. To uenje traje vekovima. Ako elite da upoznate drugu dimenziju ljubavi onda praktikujte meditaciju. Tako religiozni ljudi dele svet; stvorili su neku vrstu izofrenije. Pravi problem je u tome to su oveku potrebni oboje i ne moe da bude zadovoljan samo s jednim. Postoji odreena potreba za ljubavlju, a isto tako odreena potreba za meditacijom. Ljubav je kao izdisaj; vae energije se oslobaaju i susreu s drugom osobom. Meditacija je udisaj vae energije ulaze u najdublje delove vaeg bia. Najpotpunije ivi

Bude

10

ovek koji je bez ikakvih sukoba sposoban za oboje. Budemo li mogli da oveka uinimo svesnim ovoga, automatski e nestati 99% problema iz njegovog uma. 6. dan Puka egzistencija nije ivot. Meutim, ljudi samo egzistiraju, vegetiraju, nekako preivljavaju. Za preivljavanje su dovoljni hleb, voda i zaklon; ali u tome nema niega velianstvenog. Vae unutranje nebo e da ostane sasvim mrano. Nee da bude zvezda niti noi obasjanih meseinom. ovek mora da se pobuni, da ustane protiv svih besmislica svetenika i politiara kojima ga ue u spoljanjem svetu na univerzitetu i u crkvi. Mora da se pobuni protiv svega zajedno i protiv svakog posebno. To je vrlo duboko ukorenjena, prastara zavera. Pobuna oznaava zaboravljanje itave prolosti i ivot u realnosti bez ikakvih tradicija, bez umovanja, bez ikakvih saznanja; ivot kakvim ive deca, kao da ste prvi ovek Ostavite prolost kao da je nikada nije ni bilo, uvek iznova zapoinjite da uite azbuku, ponite od samog poetka. Tako ete da ivite lep avanturistiki ivot, prepun zanosa. 7. dan ovek ne moe da postane mudar dok ne odbaci sve pozajmljeno znanje. Taj poetak mudrosti je u postajanju dobrim. Zato odbacite svaku misao o krivici nepotrebno je da se oseate krivim. Savreno ste dobri takvi kakvi jeste. Bog vas je stvorio takvim za to je iskljuivo on odgovoran. Radujte se svojoj egzistenciji - ta biste drugo i mogli? U momentu kada budete ovo razumeli i prihvatili sebe takvim kakvi jeste, dogodie se divno udo; odmah ete zapoeti da se razvijate jer krivica e da nestane, a veselje e da ue u vae bie. Vrhunac tog veselja omoguava razvoj. Smatram da je smeh jedna od najreligioznijih osobina. ovek koji ne zna da se smeje nije religiozan. Kada budete radosno igrali i pevali s dubokim prihvatanjem sebe onakvim kakvi jeste, dogodie se mudrost. Sve e da vam bude jasno, savreno jasno i imaete uvid u stvari. Tada ete i sami da saznate ta je ispravno, a ta nije. U momentu kada sami znate ne moete da pogreite. Nebitno e da izbledi, a bitno e da se ugnezdi u vama. 8. dan Ples je istinski kada se igra istopi u njemu, kada plesaa vie nema, kada vie ne moe da se pronae i ostane samo ples. Isto to je i meditacija, sanjas, zanos i konano sam Bog. Uite polako, polako kako da se istopite. Rastapajte se u svakom postupku, tako da svaki postupak postane igra. Ako etate i u etnji nestanete tako da vie nema etaa, nego samo ostane etnja (ili trite rano ujutru, a nema trkaa, postoji samo tranje) obuzeti ste samim postupkom, postoji samo to to radite, a u tome nema linosti koja radi tada je to ples. Uvek kada se izgubite postoji ples i postoji sanjas. Samo polako, polako dozvolite da vam to postane sama sr. Tada e Bog da vas potrai i da vas pronae. Nikuda ne treba da se ide. Jednog dana, On e da pokuca na vaa vrata. 9. dan Nemojte da se odvajate od sveta. Gledate li ruu, budite rua. Gledate li zalazak sunca, izgubite se u njemu. Nemojte biti nezainteresovani i hladni. Ne budite puki posmatra, postanite uesnik. Budete li posmatrali zvezdano nebo, isto tako ete postati njegov deo; postaete mala zvezdica. Meutim uestvovaete u plesu. Za mene je religija rastapanje u celini. Kao reka koja nestaje u okeanu, vi nestajete u Bogu. 10. dan Morate da budete vladar unutranjeg sveta. Mi u sebi imamo kraljevstvo. Svi bismo voleli da postanemo kraljevi, ali traimo u pogrenom pravcu, traimo spolja. ovek moe da postane svetovni kralj, ali ipak u sebi da zna da je pogreio. Ostaje siromaan, ostaje prazan. Dok ste skupljali suvine stvari, nita se time nije postiglo i ivot vam je iskliznuo iz ruku. Obino smo robovi koji se pretvaraju da su vladari. To pretvaranje traje sve dok ovek ne pobedi svoju nesvesnost; on ostaje rob i dalje deluje u raznim igrama pretvaranja i u prevarama, nastavljajui da izjavljuje: Ja nisam ono za ta me smatrate. Pri tome dobro zna ta jeste, a i svi drugi isto znaju jer i oni rade to isto. Budite pravi kralj. Lepota unutranjeg kraljevstva je u tome to u tome nema takmienja. Vi imate svoje kraljevstvo, ja imam svoje, a ona se nikada ne dodiruju, nikada se ne preklapaju. Svaka osoba ima svoj slobodan unutranji svet u kome nema ni nadmetanja, ni borbe, niti ikakve svae s bilo kim.

11

11. dan Svaki mudar ovek je kralj. Moe da bude prosjak, ali je ipak kralj. Njegovo kraljevstvo je u njegovoj unutranjosti. Ima neiscrpno blago, savladao je svoju nesvesnost. To je umetnost. Saznanja ne ine mudrost, ona je savladavanje nesvesnosti, ona je puna svetlosti. U njoj ak nema ni ostrva tame. Kada vam se bie ispuni svetlou, posedovali neto ili ne, nije vano, vi ste kralj. 12. dan Oni koji kau da ne veruju u Boga isto tako pripadaju Bogu. Oni koji Bogu okreu lea isto tako pripadaju Bogu i, to se njega tie, svi su spaseni. itav ovaj svet je ve u uzvienom, ali smo mi na to zaboravili. Zaboravili smo da ne moramo nita da radimo, zaboravili smo da ve jesmo tamo gde bismo eleli da budemo. Zaboravili smo da ve jesmo oni koji smo eleli da budemo, da imamo ono o emu smo sanjali i za im smo eznuli, a nikada nismo ni bili drugaiji. Meutim, mi spavamo dubokim, dubokim snom. Zadatak uitelja nije da nas spasi, nego da nas podseti. 13. dan Poto su za postojanje tela potrebni disanje, proticanje krvi, hrana i nega, tako je dui potrebna dobrota. Meutim, malo treba da iskopamo po svojoj unutranjosti da bismo mogli da otkrijemo njen skriveni tok. Kada jedno saznate svoju dobrotu i njen izvor, itav va pogled na svet se menja, cela vaa perspektiva postaje nova. Tada na postojanje gledate novim oima. Tada sve ono to pronalazite u sebi pronalazite svuda, jer sve to smo i sami nalazimo u egzistenciji. Egzistencija je samo ogledalo; ono odraava nae pravo lice kakvo god ono bilo. Ako nosimo masku, u ogledalu e da se ogleda maska. Egzistencija je samo odjek naeg bia. Kada jednom saznate da je dobrota naa priroda, tada itav svet postaje dobar. Na to se misli kada se kae ostvarenje, osloboenje. 14. dan Bog nije uverenje, nego iluzija. Verovanje u Boga je sasvim nebitno. Ono je kao verovanje slepca u svetlost i gluvog oveka u muziku. Oni ne mogu da dosegnu to u ta veruju, ne mogu to ni da zamisle. Njihova verovanja su prevara, ali to nije vano; oni takoe varaju sami sebe, to je mnogo vanije. Bog mora da bude iskustvo, a ja ne nastojim da vam obrazlaem doktrinu, nego elim da vam pomognem da se probudite. elim da otvorite oi i da pogledate sami. 15. dan Ljudi se samo iz straha obraaju Bogu, a strah je vrelo a ne most. Kada se bojite Boga ne moete da ga volite; strah ne moe da stvori ljubav. Kada nema ljubavi, kako bi bilo molitve, kako bi bilo zahvalnosti? Ako postoji strah, tamo u dubini e da postoji i njegova suprotnost; voleli bi da se osvetite osobi koje se bojite. Zbog religije orijentisane na strah mnogi hrabri ljudi se nikada ne okreu religiji; ona izgleda tako kukaviki. Meutim, religija zapravo nema veze sa strahom, ona ima veze sa ljubavlju. To je najvea hrabrost u ivotu jer vas odvodi izvan granica tela, uma i srca. Odvodi vas u nepoznato. Bog je drugo ime za nepoznato i neznano. To je najvei rizik. Meutim, kada rizikujete zapoeete naglo i u velikim koracima da sa razvijate. 16. dan Pruam vam sasvim novi pogled na religiju. On se ne zasniva na strahu, nego je ukorenjen u nepostojanju straha. Zato vas ne uim ni dogmi, niti nekom sistemu verovanja, niti kakvoj filozofiji. Naprosto vam pruam mogunost uvida, buenja vae due. Niko to ne moe da uini umesto vas. Niko to ne moe da uini za vas, nego morate to da uinite sami. Uitelj samo moe da vam pokae put koji sami morate da sledite. Ponekad ak i blago buenje u vaoj svesti pokree ovaj proces. Tada se proces razvija dalje sam po sebi. Najtei je prvi korak. Semenka se zakopava u zemlju, spremna da umre, to nije lak korak. Kada ona umre u zemlji zapoinje da raste klica. U poetku izrastu samo dva lista, a zatim se razvija snana stabljika s mnotvo grana i listova, a onda ogromno stablo s milionima cvetova

12

17. dan Ljudi su previe iveli u ratu. Spolja u sukobu s drugima, a unutra sa samim sobom, zato to priznaju samo jedan nain ivota, a taj nain je borba. U ime politike se bore s drugima, a u ime religije sa samim sobom. Zato smo stvorili jad i bedu. Borba ne moe da donese mir. Ljudi moraju da naue nain kako da odbace te stare obrasce neprekidne borbe. Neka vam ovo budu osnovna uverenja; budite u prijateljstvu sa egzistencijom spolja, a unutra budite u prijateljstvu sa svima i sa samim sobom to je najtee da se postigne Ljudi ne vole same sebe. To im ne pada na pamet. Lako je voleti neprijatelja; ali je vrlo teko voleti samoga sebe. Predobro se poznajete kako biste mogli da se volite? Meutim, osoba koja moe da voli samu sebe, moe da voli i druge ljude. Ako zavolite sami sebe, onda ete biti duni da volite, svoje neprijatelje i sve druge ljude. Ako moete da volite sami sebe, onda ispunjavate osnovni uslov ljubavi, iz takve ljubavi izranja mir. To je ulaz kroz koji zapoinjemo da primamo boje poruke. 18. dan U ljubavi je sadrano sve ta elim da vam kaem. Poetak je da zavolite sebe, zatim zavolite svoje blinje, pa itav svet i na kraju ceo svemir; samo tako ete moi da volite Boga. Putovanje zapoinje od samog sebe, a zavrava se u Bogu. To su dve rene obale. Vi ste na jednoj obali, Bog je na drugoj, a ljubav je most koja premouje celu reku. Meutim, ljudi se veoma boje ljubavi; zato nastavljaju da se mole. Nikada ne razumeju ta rade; njihova molitva je neznanje. Molitva ne moe da bude iskrena ako u njoj nema ljubavi. ivot ezne za ljubavlju, a oni nastavljaju da odlaze u crkve i hramove. Sve je to apsurdno. Ako ne ivite u ljubavi ne moete da uete ni u jedan boji hram; a oni koji ive u ljubavi ne moraju ni da ulaze, jer su ve u njemu. Zapamtite ovu jednostavnu poruku i pokuajte da ivite s njom, jer ona nije doktrina u koju mora da se veruje nego ivot koji treba razvijati. Rascvetajte se u ljubavi, irite miris ljubavi to je prava molitva. Nita sem mirisa ljubavi ne nalazi put do Boga. 19. dan Nikada, ni u jednom periodu, nije se toliko razgovaralo o ljubavi kao to mi inimo danas. U stalnom spominjanju ljubavi, zanosimo se milju da znamo ta je ljubav. Zavaravajui druge sami zavaravamo i sebe. ovek umire bez ljubavi, jer kao to telu treba hrana, dui je potrebna ljubav; to je neizbeno. Dok hranu moete da proizvedete, da je stvarate i uzgajate, s ljubavlju morate da nauite sasvim novu vetinu, tehniku oputanja, otvaranja, dostupnosti. To je rizino. Opasno je da se bude otvoren i ranjiv, jer ovek nikada ne zna ta e da se dogodi. Zato su ljudi stalno zatvoreni. U svojoj zatvorenosti se oseaju sigurni. Tako sigurnost nastaje, a ivot nestaje. Takvi ljudi postaju ivi mrtvaci. ive skoro kao u grobu - uvani i sigurni, sve im je zajameno; nemaju straha. Meutim, od kakvog je smisla sva ta sigurnost, ako ne postoji ivot? Pravi ivot je uvek avantura, a ljubav je najlepa i najuzbudljivija pustolovina. Ona zakorauje u nepoznato, pa omoguuje egzistenciji da zavlada naim ivotom. Egzistencija moe i vama da ovlada, samo ako budete spremni da se istopite u njoj. U tom topljenju raste ljubav. Kada nema vas, postoji ljubav. Tada se dogaa Bog. Ljubav je poetak Boga, njegov vesnik; prvi sunev zrak. 20. dan U momentu kada odluite da rizikujete i uputite se prema onom nevidljivom, onom izvan rei, izvan uma, onome neizmernom, prema onome to ne moe da se svede na sistem, uinili ste krupan korak. Um e da vam kae da ste poludeli. Meutim, to ludilo je zapravo pravi razum. Ono je najdragocenija pojava u egzistenciji. Samo zbog nekoliko takvih ludaka ljudski rod nije izgubio vezu s Bogom. Buda ovde, Isus tamo, Muhamed negde drugde samo je nekoliko njih koji su ostali u vezi s Bogom, a preko njih vezu je odralo itavo oveanstvo. Oni koji se vrsto dre kopna boje se od okeana, toliko da tvrde kako on i ne postoji, govorei: Nema nikakvog okeana, sve su to izmislili pesnici i mistici. Okean ne postoji, sve je kopno. Mogu da ive relativno udobno u svom malom toplom svetu, ali stalno gube sjajnu mogunost za razvoj, da postanu zreli, da nadvladaju smrtnost i uu u egzistenciju. 21. dan Do Boga ne moe da se doe logikom, nego ljubavlju. Pokuate li logikom da doete do Boga, promaiete ga. Logika je pogrean put. Ona zabranjuje i ograniava; Bog ne moe da se uhvati u mreu

13

logike, jer je ona previe gruba, a on previe nean. Bog nije slian ribi, nego je nalik vodi. Ribu moete da ulovite mreom, ali vodu ne moete; ona e da vam pobegne. Jedino pomou ljubavi moete da upoznate Boga, zapamtite dobro rekao sam jedino jer e jedino ljubav da otvori vae srce lepoti postojanja, velianstvenosti svega to postoji. Ta velianstvenost je Bog, sveanost postojanja je Bog. Postoji neprekidna sveanost, ples bez poetka i bez kraja. Meutim, naa srca su zatvorena a mi stalno razmiljanjem pokuavamo da shvatimo Boga. Razum je pogreno mesto. to se Boga tie, moete i bez razuma. 22. dan Molitva je cvet, pravo cvetanje svesnosti. Od toga ne postoji nita uzvienije; molitva je himna ljubavi. U njoj se oslobaa miris. ovek molitve je ovek prave ljubavi. On je pravi zaljubljenik u egzistenciju. Ceo njegov ivot je ljubav. Svaki trenutak je radost, jer svaki trenutak donosi iznenaenja, daje velike poklone. Trenutak nikada nije prazan. Zbog svoje zaslepljenosti mi ne vidimo tu lepotu. Muziku ne moemo da ujemo jer smo gluvi; a zapravo je svuda oko nas muzika i okruuje nas lepota. Da biste to iskusili morate da se uzdignete na vii nivo. Seks je energija koja se kree nanie. On deluje po zakonu gravitacije. Privlai ga zemlja. On je zemaljski, fizioloki, bioloki, hemijski. Nauka moe da ga izuava, jer je dostupan naunim metodama. Seks je materijalan. Ljubav je uzviena. Ona je tano u sredini izmeu seksa i molitve. Deo nas je dostupan svim ljudskim biima, dok drugi deo ulazi u vreme i dostupan je samo onima koji zaponu da istrauju svoju unutranjost. Prvi deo, koji je dostupan svim ljudima jeste nesvesnost. Drugi deo je svesnost. Kada ljubav postane svesna, tada ete po prvi put da iskusite neto to je izvan gravitacije, to ne silazi, nego se uzdie. Trei deo je molitva. Seks silazi, ljubav se uzdie, a molitva ostaje. Molitva je stanje bia. Seks je kretanje, kao i ljubav; oni se kreu u pravcu dva suprotna pola. Molitva je nepomina taka; ona je bez pokreta, bez putovanja, bez hodoaa. Naprosto postojite. U tom potpunom miru, dok postojite, postaete toga svesni. Celi ivot e da bude ispunjen boanskim, koje neete osetiti samo vi, nego i vama bliski ljudi, kao i oni koji vam se otvore; oni e oseati neto neobino, tajanstveno, udesno. Okusiete nepoznato. U tim momentima ljudi bi mogli da postanu svesni odreene aure oko vas. Ona je miris molitve. 23. dan ovek je obino prazan, upalj i zato je jadan. On eli da bude ispunjen, kljuka se hranom, seksom, alkoholom, novcem, stvarima, svakojakim tehnolokim izumima. Meutim, unutranja praznina postaje vea nego ikada. Kada je okruen mnotvom stvari ovek se osea jo jaim. U suprotnosti s tim unutranjost mu postaje sve siromanija. Traenje novca, moi, ugleda... stvara se osnova za zadovoljenje bia, ali je to pogrean smer i nije dobar nain ispunjenja. Ispunjenje se postie ljubavlju, molitvom, lakoom. Postoji samo jedan nain ispunjenja; biti ispunjen Bogom, biti dostupan Bogu i svoj njegovoj slavi i velianstvenosti Zavolite postojanje i biete ispunjeni. Volite bezuslovno i biete uzdignuti. as kada ponete da lebdite je as povratka kui. Tada se javlja ogromno zadovoljstvo. 24. dan Imamo mogunost za potpuno buenje; meutim, moda neemo da ga ostvarimo. Za to smo sami odgovorni. Imamo seme, zemlju i sve to je potrebno, a moda ipak neete ni da ga posadite. Moda ete ga zadrati, smestiete ga iza zatvorenih vrata u elini sef. Tada e mogunost ostati samo mogunost, va ivot e samo da ostane proputena prilika. Zato milioni ljudi pate. Ja poznajem samo jednu vrstu patnje, a ona je: ne postati onakvim kakav si sposoban da bude. To je jedina patnja na svetu; sve druge su sitne, beznaajne. Prava patnja je stalno proputanje prilike za pretvaranje vaih mogunosti u realnost. Samo nekoliko ljudi poznaju rajski ivot. Drugi su sasvim nesvesni sjaja i veliine blagoslova to ivot jeste.

14

25. dan U momentu kada upoznate svoje uzvienije bie postajete vladar. Dotle ovek ostaje prosjak. Saznavanje samoga sebe vas prvi put ini svesnim vaeg carstva. Carstvo nije spolja. Sva spoljanja carstva su lana, ona su kule u pesku, kue od karata; svakog momenta mogu da nestanu. Moe da ih uniti daak vetra. Meutim, postoji i drugaije carstvo; pravo blago. Ako ga poznajete, tada ga posedujete. Smo poznavanje je posedovanje. Ono je nae, samo smo za njega zaboravili. Nije izgubljeno, nego je samo zaboravljeno. U momentu kada ga se setite, prepoznajete svoju realnost i ni za im vie ne eznete jer je sve ispunjeno. Sada vam je dostupno sve to vam je ikada trebalo. Bog ne stvara prosjake, nego samo vladare. 26. dan Ne postoji nita vrednije od meditacije. Ljudi koji je nisu iskusili su najsiromaniji na svetu. Mogu da poseduju sva bogatstva, meutim ostaju prosjaci jer jo nisu upoznali pravo blago blago koje smrt ne moe da uniti, koje niko ne moe da vam otme, blago koje ste vi sami. U sebi nosimo neiscrpno blago dijamanta, a ne tragamo za njim. Sasvim smo zaboravili na traenje sveta u svojoj unutranjosti. Preterano smo opsednuti spoljanjim. Toliko smo se okrenuli prema spoljanjem, tako ekstrovertni da, ne samo to ne istraujemo unutranje, nego i ne verujemo da ono postoji. Zato ljudi govore da nema ni due ni Boga. Oni upravo govore da je ovek bez unutranjosti. Kau da postojanje nema unutranjost. Govore besmislice jer spoljanje ne moe da postoji bez unutranjeg, niti unutranje bez spoljanjeg. 27. dan Mir moe da se postigne na dva naina. Jedan je da se on razvija iz spoljanjeg. Meutim, to je lani mir, on je samo maska; izgledate razumno, ali samo povrinski, a u dubini je nemir. To nije mir kakvom vas ja uim, nego mir kome vas ue ograniene religije. One vas ue potiskivanju, razvijanju i stvaranju odreenog karaktera uz pomo volje. Meutim, sve to se postie voljom obavlja ego. On ne moe duboko ego je sam po sebi povrinska pojava. Moe samo da d lepu fasadu i to je sve. Sledei nain postizanja mira je meditacija; ne razvijanje mira, nego svest o sopstvenim mislima, svest o tome ta radite, mislite, oseate trodimenzionalna svest. Prva dimenzija je delovanje, druga miljenje, a trea oseanje. Sve tri dimenzije treba posmatrati mirno, bez ikakvog rasuivanja. Lagano, lagano zapoinje da se deava udo; to vie posmatrate, sve je manje stvari za posmatranje. Kada vaa sposobnost posmatranja postane savrena, va um prestaje da deluje, potpuno se povlai. Upravo u tom povlaenju uma je mir. Mir se javlja kao propratni proizvod meditacije; tada je on istinski; tada je on most izmeu vas i postojanja. 28. dan Meditacija je stanje ne-uma, ona nije ni u njegovom sreditu, niti u graninom podruju. Ona nema nikakve veze s umom. Ona ga posmatra spolja. U tome je pravo znaenje engleske rei ekstaza ostati, biti spolja. Ostajati izvan uma. Ovo je prava meditacija. Biti samo spoljanji posmatra, ne vie uesnik, vie se ne izjednaavati sa svojim umom kao kada ovek sedei mirno sa strane ispod stabla, posmatra promet na putu; uopte nije vano ko prolazi. ovek samo gleda bez obzira ta se deava, bez odobravanja ili neodobravanja, bez prosuivanja, bez osuda, bez ikakvih predrasuda. Kada ovek moe da posmatra um a da ga ne osuuje ili da mu odobrava, a da ne govori ovo je dobro i ovo nije dobro, kada moe da posmatra u dubokoj smirenosti, tada je to meditacija. udo se deava u meditaciji; jedino u meditaciji um nestaje. Vrlo polako odlazi sve dalje i dalje i lagano zaujete zvukove to dolaze iz daljine. Tada iznenada u jednom momentu uma uopte nema. Izbledeo je, nestao. Kada uma vie nema i ostavio vas je na miru, oslobaa se miris. Doli ste kui, postali ste ispunjeni. Otvara se lotosov cvet vaeg bia s hiljadu latica. Svoj miris ste ponudili postojanju. To je molitva. To je jedini dar koji moemo da ponudimo postojanju i jedini dar koji ono moe da primi. Meditacija moe da se rascveta samo u dubokoj oputenosti. Oputenost je plodno tle za meditiranje. Zapamtite da meditacija nije koncentracija. Koncentracija je napor, ne moe da bude oputena; ona je napetost, ne moe da se smiri. U koncentraciji se energija vaeg uma usredsreuje na jednu taku, iskljuujui sve ostalo. Ona trai veliki napor i iscrpljuje. Korisna je u nauci koja radi kroz koncentraciju, jer

15

se nauka nikada ne udaljuje od uma. Um postie vrhunske rezultate kada je usredsreen naravno, s obzirom da se sve energije slivaju u jednu taku. Religija nastoji da se udalji od uma i tamo nije potrebna koncentracija. Zato, koncentracija i meditacija nisu rei istog znaenja. Ne samo da nisu sinonimi, nego je njihovo znaenje suprotno. Meditacija oznaava potpuno oputeno stanje; tako oputeno da se u njemu um rastapa, a koncentracija je stanje napetosti. to je jaa koncentracija utoliko je vea napetost. U oputenosti napetost sve vie slabi jer nita nije iskljueno, sve je ukljueno. Uz to, nema nikakvog napora, nikakve potrebe. Nema potrebe jer ne nastojite da se usredsredite. Samo ste otvoreni i dostupni. Meditacija je ta dostupnost i otvorenost postojanju. Njoj je potrebna vrlo oputena i smirena okolina. Zato, kada imate vremena uvek se opustite. Samo budite svesni svega to se oko vas zbiva; lavea pasa u daljini, svae u susedstvu, buke od saobraaja Ni na ta posebno ne smete da se obazirete. U meditaciji ne sme da se odvraa panja, panja se odvraa samo kada nastojite da se koncentriete. Prema tome, nita ne sme da vam zasmeta, nita ne sme da odvraa panju; sve se upija. U toj otvorenosti, um polako poinje da nestaje, da se topi pa zapoinju da nastupaju prvi utisci neuma. To su sjajna iskustva i polako e da doe dan kada ete saznati da ste izvan uma, sasvim izvan uma. Prevladali ste ga. Mistici ponekad izgledaju kao ludaci, jer su i ludaci bezumni. Oni silaze s uma, dok ga mistici prevladavaju. Jedno im je slino: gube um i jedni i drugi, ali na razliite naine i u razliitom smeru. Tako mistik ponekad moe da izgleda pomalo ludo i obrnuto, ludak ponekad moe da izgleda pomalo mistino. 29. dan Bez meditacije ovek je prosean, jer mu svesnost zara. Svesnost mu prekriva praina, pa izgubi svoju bistrinu i pamet. Lagano potpuno zaboravi ko je on zapravo, pa biva sasvim zaglupljen, jer je vrhunac zaglupljenosti da zaboravi ko je. To se desilo itavom ljudskom rodu. Uz pomo meditacije moe da se izotri svesnost, ukloni praina, opere ra; pa vae ogledalo opet moe da postane sjajno - jasno. Kada vam je svesnost jasna ona e da odraava realnost. Poznavati Boga znai poznavati sve. Kada ga ne poznajete, ivite u neznanju, mraku i smrti. Svi, sem onih koji su sasvim gluvi, smatraju da su u stanju da sluaju. Svi, sem onih koji su sasvim slepi, smatraju da su u stanju da gledaju. Meutim, to nije istina. Istinsko sluanje ukljuuje istinsku ljubav i saoseanje. ovek moe da slua i na nain koji je suprotan ovom, pod uticajem a priori donetih zakljuaka, predrasuda, uslova koje postavlja um. Tada to nije ispravno. Ljubav ima sposobnost sve da zanemari. Ona moe u tiini da slua. Tada bilo ta moe da pokrene proces prosvetljenja. Uzmimo na primer zvuk kie koja dobuje po krovu kada ovek moe ispravno da ga slua samo da slua bez pomisli, bez elje za objanjavanjem i razumevanjem tada je dovoljno samo sluanje. Shvatiete sigurno da po krovu ne pada kia, nego sam Bog. Bog je vetar meu borovim granama i ubor vode koja tee bilo ta. Ne radi se ovde o tome ta sluate, nego kako sluate. Sluajte uz pomo ljubavi i tada istina nee da bude daleko.

16

TREI MESEC

Ljubav je ptica voli da bude slobodna 1. dan Moja poruka je ljubav. Ona je na neki nain vrlo jednostavna, u njoj nema nikakve sloenosti nema ni obreda, ni dogmi, niti hipotetike filozofije. To je neposredan i vrlo jednostavan pristup ivotu. Sve je sadrano u kratkoj rei ljubav. Nije vano koga volite, nije bitno kome je upuena vaa ljubav. Jedino je vano da volite 24 sata dnevno. Na neki nain morate da volite. Ljubav mora da postane disanje vaeg unutranjeg jezgra. Ona mora da bude prirodna kao disanje. Zapravo, za duu je ljubav isto toliko znaajna kao disanje za telo. 2. dan Jedna od osnovnih ljudskih iluzija je da svi misle da znaju ta je ljubav; zato je niko ne nalazi. Svi tvrde da znaju ta je ljubav; pa nemaju potrebe da ue, ni da tragaju niti za njenim iskustvom. Zbog toga u svetu nedostaje ljubav. Ljubavnici postoje, ali ljubavi nema. Roditelji se pretvaraju da vole svoju decu, deca se pretvaraju da vole svoje roditelje samo pretvaranje za pretvaranjem. ak i ne znaju ta rade, uopte nisu svesni te injenice. Da su na samom poetku bar svima rekli da je ljubav najvea ivotna umetnost jer je najvea arolija, najudesnija pojava ne moete da je uzmete olako; morate da je istraite, da uete duboko u nju, da nauite njene puteve i naine izraavanja; jer je ona umetnost. Ljubav nije nadarenost, nego mogunost za sve ljude. Zato je, napokon, mogue da se sav ljudski rod uzdigne do nivoa ljubavi. Tog dana e se zapravo roditi pravo oveanstvo, a dotle emo iveti ovako kako ivimo. 3. dan Potpuna ljubav ukljuuje sve; zaista nita ne preostaje, sve je ukljueno. Zapamtite, ne govorim o savrenoj ljubavi, nego o potpunoj ljubavi to se dve sasvim razliite stvari. Vekovima su nas uili kako da usavrimo ljubav, ali nam to nije uspelo jer je sama ta zamisao besmislena. Ljubav ne moe da se usavrava, jer usavriti je znai isto to i ubiti je. Ljubav ne moe da se ubije jer je ona ivot, ona je vena i vanzemaljska. Ljubav ne zna za smrt; to je jedina pojava u ljudskom ivotu koja prevazilazi smrt. Meutim, potpuna ljubav je drugaija pojava od savrene ljubavi. Savrena ljubav ukljuuje odreenu zamisao, a zamisao treba ostvariti. ovek mora da se ponaa u skladu s odreenim obrascem, njemu esto treba i ne treba, ima mnogo naredbi tako da ovek lagano neguje odreeno svojstvo savrenosti. Za razliku od nje, potpuna ljubav nije ideoloka; za nju ne postoji zamisao. Samo je potrebno da u svakom momentu volite ono to radite to je sve. Na to sam mislio kada sam rekao potpuna; ne uzdravajte se i ne postavljajte prepreke. 4. dan Ljubav je vie nalik mirisu nego cvetu. Cvet ima oblik, a svaki oblik postavlja ogranienja, dok je ljubav neograniena; zato ne moe da ima oblik. Meutim, toga nismo svesni i pokuavamo da joj damo oblik, boju, izraz, a to vie uspevamo u tome utoliko bre ljubav nestaje, ona umire. Ljubav mora da bude kao ptica u letu, na nebu je i ne moete da je zatvorite u kavez. Tako biste je ubili, ak i da je kavez od zlata. Ptica u kavezu i ptica na otvorenom nebu nisu jednake; to su dve razliite pojave. Izgledaju slino, ali ptica koja leti s vetrom, meu oblacima, slobodna je i u toj slobodi blagoslovena. Ptica u kavezu je njoj slina samo po obliku, ali ona nema nebo, ni slobodu, niti blagoslov. Ljubav je ptica i voli da bude slobodna. Da bi se razvila potrebno joj je celo nebo. Zato zapamtite da nikada ne smete da je zatvorite u kavez, nikada da je zarobite, niti da je ograniite ili da joj dajete oblik, izgled, neko ime ili adresu, neku oznaku nikada. Jednostavno dozvolite da ostane samo miris, da bude nevidljiva i tada e vas na svojim krilima podii do savrenosti.

17

5. dan Bez ljubavi je ovek bezlian; on stvarno nije iv, jo nije roen. Majka ga je rodila fiziki, ali on u psiholokom smislu jo uvek ivi u materici, zaklonjen od vetra, kie, sunca i svega to postoji. On biva preplaen. Ako ostajete zatvoreni, energija poinje da se kree u vama, a pri tome gubi vezu sa celinom. Kad god izgubite dodir s celinom nastupie samo jad; u vama prestaje da tee energija i zapoinje umiranje. Tako gubite svoj sopstveni koren. Vie niste reka, nego samo mala blatnjava lokva. Strah jedino moe da donese smrt, on nije izvor ivota. Meutim, ako budete otvoreni - ako budu otvorena sva vrata i prozori ista ta energija postaje ljubav. Ta ista energija zapoinje da tee i da se kree blatnjava lokva se polako isti i postaje reka, a njen tok biva usmeren prema okeanu. Samo takav smer proiava jer se ovek kree prema veem, viem, ka beskrajnom. Svoj ivot ivite u ljubavi, a nikako u strahu. Budete li iveli u ljubavi, upoznaete veni ivot i miris Bude, Isusa ili Muhameda i svu poeziju koju sledi takvo srce ispunjeno ljubavlju, svu milost, sve blagoslove. Takva osoba ne samo da biva dobra, nego postaje blagoslov za itavo postojanje. 6. dan Svako u sebi sadri seme i moe da postane savren cvet ljubavi, lotosov cvet. Meutim, vrlo je malo ljudi koji su u stanju to da postanu, naprosto zato to je mali broj njih toliko budan da moe da odredi ta je ta. Pogledajte samo koliko malo stvari nalikuju na ljubav. Kada bi bile ljubav one ne bi stvarale jade to treba da bude nain procene. Ako stvaraju jade, onda nisu ljubav, pa ih odbacite. Zauvek zapamtite da ljubav uvek daje blagoslov, a nikada jad nemojte to zaboraviti ni za momenat. Meutim, ljudi postupaju vrlo glupo. Umesto da odbacuju rune stvari koje samo nose oznaku takozvane ljubavi, spremni su da odbace samu ljubav. To kalueri i asne sestre rade hiljadama godina. Oni odbacuju ljubav. Bili su spremni da odbace ljubav ali ne i ljubomoru, sebinost, vlast, ego. Sauvali su ego, a odbacili ljubav; pobegli su od sveta jer svet prua prilike za ljubav. Istorija ljudskog roda je do danas bila ispunjena glupostima kojima e se u budunosti podsmevati. Deca nam nee verovati da je bilo mogue da se odbacuje prava stvar zbog nestvarne i da se zadrava nestvarna umesto stvarne. 7. dan Milioni ljudi ive u najprizemljenijem sreditu u seksu. Zato rad sanjasa sledbenika zapoinje u seksualnom sreditu jer je tamo energija. Seks je energija i zato ga ja ne osuujem. Samo treba da se pomakne navie, a to je mogue samo ako ga potujete, kada ste mu skloni i kada se sprijateljite s njim. Sve svetske religije ue da se treba opirati seksualnoj energiji. Kada jednom oseate otpor prema njoj, tada gubite sve znakove za duhovni razvoj jer gubite kontakt sa sopstvenim izvorom energije. Odvajate se od sopstvenog korena. Zato vai sveci deluju tako mrtvo i tupo, tako priglupo i neinteligentno, nemaju okus ni miris nekoga ko dolazi. Optereeni su krivicom jer je tamo sve emu pruaju otpor; svoje seksualne energije ne moete da se reite ako samo oseate otpor prema njoj. Jedini nain da je se reite jeste da je preobrazite, da je podignete na uzvieniji nivo, tako e da nestane s nieg nivoa. Kada se budete kretali navie, tako ete bez ikakvog razloga oseati vie dobrote, mira, tiine, smirenosti, vie usredsreenosti i radosti. 8. dan Telo ivi dok die. Jednom kada disanje prestane, telo umire. Dua ivi dok voli, ali mnogi ljudi ni malo nemaju due jer nikada nisu zapoeli da vole. Oni samo tvrde da imaju duu, a nemaju je. Postoji mogunost za to; ako ponu da vole to e se ostvariti. Ljubav preobraava vau moguu duu u stvarnu pojavu. To je najvee udo, najvea arolija, najvea tajna ivota. Ne postoji nita uzvienije od ljubavi. Meutim, kada kaem ljubav imam na umu poseban smisao. Ova re nema uobiajeno znaenje. To je upravo ljubav prema celini, prijateljstvo sa svime, ak i sa stvarima koje se obino smatraju mrtvim. Sveti ovek3 postupa ak i sa obinom stolicom kao sa ivim biem. Ne radi se o tome da li je neto ivo ili ne, nego o tome da sveti ovek mora da voli; pa je prema tome ljubav prisutna u svemu ta god da on radi.

Buda.

18

9. dan Bog razume jedan jedini jezik, jezik ljubavi. Ako volite njegovo postojanje rekli ste mu sve to treba da se kae; nema potrebe za molitvama u odreeno vreme kroz posebne obrede. Religija nije obred; kada jednom to postane ona je mrtva. Religija je ljubav; iva, ona kuca i pulsira. Zato zavolite postojanje (Boga). Vidljivi i nevidljivi Bog e to znati, jer je nevidljivi Bog u pozadini vidljivog. Sve to uinite vidljivom dosee do nevidljivog. Pogledajte ta rade takozvani religiozni ljudi; oni se mole Bogu, dok istovremeno ubijaju jedni druge; hriani stalno ubijaju muslimane, muslimani hriane i hinduse, hindusi muslimane. Svi se oni i dalje mole Bogu, a stalno ubijaju ive ljude. Neprekidno unitavaju ono to Bog stvara a uz to ga nazivaju stvoriteljem. Izgleda da samo ponavljaju rei, a da nimalo ne razumeju njihovo znaenje. Ako je Bog stvoritelj, onda je svako razaranje in protiv Boga. Tada je jedini nain uestvovanja u njegovom delovanju da i vi budete stvaraoci a to je moj pristup. Stvarajte, budite kreativni prema svojim mogunostima. Doprinosite postojanju na svoj nain, svojom ljubavlju i to e biti molitva. Ulepajte ovaj ivot u kome ste se zatekli. Kada budete napustili svet, ostavite ga malo boljim nego to je bio kada ste doli tada ete iveti ispravno. Biete bogato nagraeni. 10. dan Ljubav i molitva su dva iskustva iste energije. Ljubav je svetovnija, dok je molitva vie nezemaljska, ali iskustvo je isto. Ljubav je ograniena; u njoj jedna osoba voli drugu osobu. Molitva nema granica, ovek voli smo postojanje koje nije osoba. Meutim, ovek voli nelino postojanje samo u poetku jer se u ljubavi prema postojanju gubi i vaa linost. Tako kap rose prestaje da bude kap kada padne u okean; tada nuno gubi svoja ogranienja i postaje okean. Nita ne gubi, zadobija sve, ali nestaje (njen) stari identitet. Pravi problem je u tome to, naalost, vrlo mali broj ljudi zna ta je ljubav a ta tek da se kae o molitvi? Vrlo malo ljudi je iskusilo ljubav retki su ti pojedinci, s obzirom da ljubav zahteva obavljanje mnotva stvari pre nego to je iskusite. Kada vam je um ispunjen stvarima koje su suprotne ljubavi, ona ne moe da postoji. Ne moe da postoji uz ljubomoru, sebinost, ego, mrnju, ljutnju. Sve te pojave su suprotne ljubavi; one unitavaju samu mogunost da se voli. Ljudi odlaze u crkve, a molitve su im lane. Molitva je pun procvat ljubavi, ona je miris ljubavi. ovek koji je temeljito i intenzivno upoznao ljubav, koji je uspeo da odbaci svoj ego, ljubomoru, sebinost i sve besmislice sam po sebi e da se okrene prema molitvi. Ako je toliko lepo voleti drugu osobu, koliko e biti lepe da se voli itavo postojanje. To je molitva. 11. dan Ljudi su vekovima beali od ljubavi u manastire, na planine, u pustinje, samo da bi izbegli sve prilike u kojima bi mogla da se razvije ljubav. iveli su u peinama kao pustinjaci, strahujui od ljubavi. Smisao toga je bio izbegavanje mnogih nevolja koje donosi ljubav. ivot bez ljubavi je prilino miran, ali je ta mirnoa hladna, mrtva. Da, postoji mir, ali kao mir na groblju; u njemu nema pesme, on je bez vrednosti. ovek mora da preobrazi ljubav, a to se ne moe uiniti beanjem. Mora da upozna sve ljubavne nevolje i dalje da ostane znatieljan, paljiv, svestan; tako da nevolje ostanu samo u tim okolnostima, nikada ne dopru do sredita, a sredite da ostane mirno. Ljubav treba da se prihvati, a da se zbog toga nimalo ne uznemiravate. To e da dovede do mnogih problema koji su zapravo korisni jer stvaraju izazove u ivotu. Kada odgovarate na izazove, tada se razvijate. Prvo se od vas trai da odbacite ego i tu zapoinje borba. Ego se dri vas, a vi se drite ega; ego eli da zagospodari celom stvari a ljubavlju ne moe da se gospodari. Kada se drite ega, ljubav nestaje. Ona e da se razvija samo kada odbacite ego. To je prvi izazov, a za njim redom dolaze novi izazovi. 12. dan Ljubav zahteva najveu hrabrost u ivotu, naprosto zato to je osnovni zahtev za pokretanje u svetu ljubavi rastapanje vaeg ega. Ne drimo se niega toliko vrsto kao ega. Spremni smo da umremo za njega, a nismo spremni da pustimo ego da umre jer nas on objanjava, daje nam identitet i izdvojeno postojanje. Omoguuje nam da se oseamo vanim i znaajnim, meutim, s obzirom da je ego u osnovi lana pojava, sve stvari su ukorenjene u lanosti; ipak smo u sebi svesni da je vanost koju ego daje lana i pretvorna. Znamo to, ali ipak to sebi ne priznajemo. Svesni smo toga, a ipak to elimo da zaboravimo. To je ljudska sumnja. Upustiti se u ljubav znai pobei od ove sumnje, odbaciti lanost, pritvornost i pseudo-vrednosti i naprosto ne biti identitet, ve nita. Iz tog nita izvire neto neverovatno vredno. ivot postaje sveanost.

19

13. dan U ljubavi morate da nauite da do krajnjih moguih granica potujete drugog zbog njega samog. Drugi ovek nije sredstvo. Ovo je na svetu jedini nemoralni in. Sav svetski nemoral moe da se objasni uz pomo ove male stvari; ako iskoriavate drugog oveka kao sredstvo biete nemoralni. Ako ste do krajnjih granica ispunjeni potovanjem prema drugoj osobi, tada ste moralni. Meutim, pre ili kasnije ta druga osoba e poeleti svoj prostor i vi ete se preplaiti. Voleli biste da zatvorite tu drugu osobu naravno da je okujete u prelepe lance, dijamantima obloene zlatne lance. elite da ona bude zatvorena kako biste se osigurali za sutra. Ako nije tako ko zna, moda e vaa ljubav da vas napusti? ovek nikada ne zna ta e da se dogodi sledeeg trenutka i zato eli da se osigura za taj trenutak, eli odreenu garanciju, a upravo ta garancija ubija ljubav. Zatim postoje muevi i ene to su ljudi koji su masakrirali ljubav, potpuno su je ubili. Svakako da je brak mnogo trajnija pojava, kao plastini cvet. Prava rua e svakako da nestane, jer e jak vetar da joj oduva latice. ovek ovo mora da prihvati, jer se ivot stalno menja. Ljubav stvara sve ove izazove, ali ako ostanete usredsreeni, budni i svesni, ti izazovi e da budu vrlo korisni i obogatie vas. 14. dan Vekovima je brak bio nedodirljiv, jer je mukarac potpuno unitio enin ego. Njen ego nije samo uniten, neko je zakopan; zapravo je u podzemlju. ena je postala vrlo suptilna u svojim egoistinim zahtevima, odatle proizilazi zanovetanje i svakojake enske strategije. Morala je da ih izmisli jer mukarac nije dozvoljavao njenom egu nikakvo neposredno izraavanje, pa je morala da pronae posredne naine, ali je isto tako morala da pokae ko je pravi gospodar. Tako je irom sveta u svim kuama sav problem u tome ko je zapravo gazda! Gotovo da nije mogue odluiti jer je itava stvar besmislena. Ako postoji ljubav tada nema gospodara; ljubav gospodari. Oboje nestajete u ljubavi. Ni mukarac ni ena nisu gospodari oboje ih poseduje ljubav. Niko za to nije spreman, svi bi hteli da imaju ljubav i predmet ljubavi. Zato mukarac samo eli da svede enu na predmet zadovoljstva, a ena isto tako eli mukarca da svede na predmet za zadovoljstvo i oboje su uspeli u tome. Tako se ena seksualno zloupotrebljava, a mukarac se ekonomski zloupotrebljava. Kada se pribliava dan isplate ena je veoma zaljubljena; tada je silno zaljubljena! Jednom kada se doepa plate, onda je ba briga! Onda ste dvadeset devet dana niko i nita. Mukarac je silno zaljubljen samo kada postoji seksualna potreba; inae ga ne zanima nita. Kada se zadovolji okree se na drugu stranu i odmah zaspi. Zloupotrebljava enu, a ona to zna i zbog toga pati. 15. dan Od ljubavi ne moe da se stvori dunost; u momentu kada volite jer ste to duni ljubav postaje vetaka i povrna. Ne dopire ni pod kou. Otac na primer kae: Zavoli me jer sam ti otac. Daje razloge zbog kojih dete treba da ga voli, kao da su u ljubavi potrebni razlozi. Ne stvara za dete okolnosti u kojima bi ono izraslo u osobu koja je kadra da voli; nego samo na silu sprovodi svoju zamisao. Kada dete ne osea ljubav ono e prirodno da prebacuje jer ne voli svog oca i svoju majku, a to je zlo i tako ne bi smelo da bude. Onda zapoinje da osuuje samo sebe. Kada pokua da ih zavoli da bi izbeglo krivicu, tada mora da postane licemerno jer mora da preivi. Tada je prisiljeno da voli brau i sestre, ujake i strine. Mora da voli i tako potpuno zaboravlja da bi ljubav mogla da se razvija prirodno. Sada je to dunost, zahtev kome mora da se udovolji i ono to i ini. Ljubav samo postaje isprazna poza. Konano, to postaje obrazac za ceo detetov ivot. 16. dan Na svetu je vrlo malo ljudi koji znaju da vole; zato ima toliko mnogo nevolja i jada. Svi bi eleli da vole i da budu voljeni, ali niko ne ui veliku umetnost ljubavi. Roeni smo samo sa mogunou, ali ta mogunost mora da se pretvori u istinsku realnost, ona mora da postane stvarnost. Prvi zahtev za to je da budete budniji. Ljudi nisu svesni, zato ele ljubav. ele da vole, ali zbog svoje nesvesnosti sve to ine je upravo suprotno ljubavi. Unitavaju svoju sopstvenu ljubav, unitavaju sve prilike za ljubav; zapravo su jadni. Okrivljuju sudbinu, Boga sve okrivljuju osim sebe. Budna osoba e uvek da okrivljuje sebe, jer e biti svesna injenice da su njene udnje i njeni postupci u suprotnosti, da su suprotstavljeni. Osnovni zahtev je da se bude svestan. Umetnost svesnosti postaje umetnost dobrote. To je sve o religiji.

20

17. dan Ne moete da budete stvaralac sve dok ne zavolite svet. Zato biste slikali stabla ako ih ne volite? Zato biste pevali ako ne volite pevanje ptica? Zato biste svirali violinu ako ne volite pesmu vetra u granama borova? Stvaralac moe da bude samo ovek koji zaista voli egzistenciju. Moja je poruka: Jedini nain da se bude religiozan je da se bude stvaralac. Ako je Bog stvoritelj, stvaralaki nain je tada jedini nain da se s njim sarauje, da se uestvuje u njegovom biu i da mu se veseli. 18. dan Zaljubite se, ne posebno u nekog, nego naprosto postanite zaljubljenik uopteno. Neka vam ljubav bude osobina, a ne samo veza s nekim, jer svaki put kada ljubav postane veza ona ukljuuje jednu osobu, a iskljuuje celi svemir. Vrlo je opasna pogodba izabrati jednu osobu, a iskljuiti celi svemir; kada vam pripada celi svemir i vi pripadate njemu. itav svemir vas obasipa svojom ljubavlju; ako mu ne odgovarate znai da ste vrlo nezahvalni. Zato zavolite sunce, mesec, zvezde, stabla, reke, planine, ljude i ivotinje. Naprosto budite zaljubljenik i neka vam celina bude ono to volite. Upravo to oveka ini religioznim. Kada se vaa ljubav proiri po celom prostoru, kada ne poznaje nikakve granice i nita je ne ograniava; kada je bezgranina, a nije usredsreena samo na jedan predmet, nego je naprosto nain postojanja, tada je ljubav molitva, tada je ljubav meditacija i ona oslobaa. 19. dan Dok se uzdiete u ljubavi, va ivot postaje sve znaajniji. U srcu vam odjekuje mnotvo pesama; raa se sve vei zanos; a u pravom oseanju ljubavi, kada je ona boanska, upravo postajete lotosov cvet koji oko sebe iri svoj miris i zanos. Tada ne postoje, smrt, vreme niti um; tada ste deo venosti. Nema straha naravno, kada nema smrti ne moe da bude ni straha. Ne postoji nezadovoljstvo; jer kada nema uma kako bi moglo da bude nezadovoljstva? Samo postoji savrena vera, zadovoljstvo i ispunjenje. 20. dan Solomonova Pesma nad pesmama je jedna od najlepih ikada izreenih i napisanih pesama. Ona se vrlo esto pogreno razume. Nad njom se posebno zgraavaju hriani. Pesma je deo Starog Zaveta i oni nisu u stanju da shvate njeno znaenje. Boje se, jako se boje, jer pesma govori o lepoti, ljubavi, radosti dok oni zamiljaju religiju kao tugu. Savreno im odgovara krst, ali im se ljubavnik i ljubavna pesma ine previe materijalnim, previe svetovnim. Zato ne postoji hrianski komentar Solomonove pesme. Jevreji su svetovni ljudi, ali se i oni zgraavaju jer su u toj pesmi simboli ljubavi. Moje iskustvo mi kae da je ljubav jedina re koja moe da opie neto od boanskog. Susret dvoje ljubavnika je jedino iskustvo koje neto moe da kae o neopisivom, o onome to ne moe da se definie, u emu se nasluuje predivan zanos koji se javlja kada se ovek stapa sa celinom. To je kao meusobno stapanje dvoje ljubavnika, snaan zagrljaj ljubavi. Naravno da je jo snaniji, mnogo sadrajniji, drugaijeg kvaliteta i na drugom nivou od zagrljaja obinih ljubavnika. Oni se, meutim, tome pribliavaju blie od bilo koga drugog. Tome ne moe da se priblii nikakav krst. Solomonova pesma je za mene najlepi deo Biblije i Starog i Novog Zaveta, ali treba da se objasni sa sasvim novog gledita. 21. dan Kada ovek ne moe da postane pesma ivot ostaje prazan i beznaajan. Meutim, ljudi pokuavaju da budu sve, samo ne pesma. ele da postanu bogati, moni, slavni. U tom bogaenju i sticanju politike moi i slave gube sve odlike koje bi mogle da im razvedre ivot; gube svo veselje, postaju ozbiljni. Moraju da postanu ozbiljni jer su stvari za kojima tee takmienje, sve su one egoistino putovanje, a ego je ozbilja stvar. Ego nema smisla za veselje, on je vrlo ozbiljan. Zato su egoisti skloni da postanu sveci jer je to izgleda najlaki nain da postanu moni, cenjeni i slavni a da ne izgube ni malo od svoje ozbiljnosti. Zapravo to ste vei svetac, vi postajete sve ozbiljniji i ozbiljniji, a uz to sve mrtviji i mrtviji. Razvedrite se! Veselite se koliko je god vie mogue; budite sve ivlji, koliko god moete. Biti religiozan za mene znai biti preplavljen ivotom, toliko obilno da moete da ga delite s drugima; da moete da oivite neke mrtve ljude a mnogi su mrtvi; oni koji su izgubili svu ljubav i oni koji su izgubili sav smeh. 22. dan Upravo je ljubav pruila prvi pogled na Boga, pa su onda ljudi osetili podsticaj za dubljim traganjem. Uz pomo ljubavi su otkrili meditaciju. Ljubav je prirodna pojava, a meditacija je promiljena

21

vetina. U ljubavi ste naprosto izloeni na milost i nemilost vetra; ponekad se pojave munje, a ponekad ne; a vi sami nita ne moete da preduzmete. Meditacija omoguava kontrolu ovakve munje, moete da je upalite i ugasite. Ona vam omoguava da se sluite elektricitetom. Elektricitet je uvek postojao, ali je bio van nae kontrole. Sada nam slui na bezbroj naina. U mojoj poruci je sadrana ljubav jer znam da je ona jedina pojava koja moe da ima univerzalan izgled zato to je prirodna. Moete da se raspravljate sa hrianstvom, da se raspravljate sa hinduizmom, moete da se raspravljate sa budizmom, ali ne moete da se raspravljate s ljubavlju. Kada jednom osetite ljubav, meditacija zapoinje sama po sebi pa lako ostajete skloni meditiranju. Zapravo, ve ste u ljubavi; a ljubav svakoga navodi na meditaciju; tada neete moi nita drugo. To je jedina nada, jedino obeanje. Uvek uspeva, nikada ne grei, ne moe da ne uspe. Iz dubokog iskustva ljubavi neizbeno sledi meditacija. Meditacija otvara vrata hrama bojeg. 23. dan Biti religiozan znai voleti spontano i voleti prirodno. Religija nema nikakve veze sa potovanjem Isusa, Bude ili Krine. Nema nikakve veze s pevanjem mantri, niti sa svakovrsnim obredima koji se odravaju u crkvama i hramovima. Nije povezana sa svim tim besmislicama. Iskrena religija je naprosto spontana ljubav a itavo drutvo je protiv nje. Svakako zapamtite jednu stvar; sve dok se ne postigne spontana ljubav ivot e da bude obina pustinja. Ljudi se raaju sa sjajnim mogunostima a umiru kao prosjaci; mogunost ostaje neostvarena, neispunjena. Ljubav otvara vrata u carstvo boje ali je to spontana, prirodna ljubav, nije ljubav na koju nas prisiljava neko drugi, nego ona koja izvire iz nas samih bez ikakvog razloga. Ljubav radi ljubavi predstavlja toliku lepotu, toliku dra, dosee tako neverovatne dubine i visine da ni vrhovi Himalaja nisu nita u poreenju s njom. 24. dan Ljubav ima sopstveni nain saznavanja, koji je potpuno drugaiji od naina saznavanja uma. Na primer, ako pokuavate da upoznate ruu pomou uma moraete da je ralanite, a samim ralanjavanjem ete unititi njenu lepotu. Saznaete njen hemijski sastav, ali ete prevideti njenu poetinost koja je njena istinska priroda. Ubiete duh, a ostae vam samo njeno telo, zato to nije ispravan nain upoznavanja rue. Pravi je pesniki nain, nain zaljubljenog, nain muziara i pevaa. Ako ste muziar pevaete neku pesmu, uskladiete se s melodijom cveta koji plee na vetru; sedeete mirno pored cveta i pokuati da sluate njegovu muziku. Oko njega svakako postoji muzika. Vrlo je tiha. Ali postoji. Postoji poezija. Ne ona koja je zapisana u knjigama, nego poezija samog bia cveta, njegov apat, njegov ples, njegova igra sa sunanim zracima; to je poezija, sjajna poezija. Tako neete upoznati hemiju cveta, ali ete svakako upoznati samu njegovu duu. Postojanje treba upoznati pomou ljubavi; tada se saznaje Bog. Bog je samo postojanje shvaeno uz pomo ljubavi. 25. dan Muzika je istinska kada joj ak ni instrumenti nisu potrebni. Iz tog razloga oseam da u indijskoj mitologiji ima vie uvida nego u svim ostalim mitologijama. Indijska mitologija kae da boanski muziari ne treba ni da sviraju niti da pevaju pesme. Njihova tiina je njihova pesma, njihova tiina je njihova molitva. Tako izgleda mnogo znaajnije i mnogo dostojanstvenije. Tiina je muzika, ista muzika. Zen budisti tvrde da je pravo prosvetljenje kao zvuk pljeska jedne ruke. Kada obe ruke pljesnu javlja se sudar, sukob. Kada pljesne samo jedna ruka to je naravno u potpunoj tiini, nema nikakvog zvuka; a ta tiina je prava, istinska muzika. Ljubav je za mene istinska muzika, njoj ak nije potrebna ni druga osoba. Kada je potrebna druga osoba u pitanju je ili ivotinjska ljubav ili u najboljem sluaju ljudska ljubav. Kada nije potrebna druga osoba u pitanju je boanska ljubav. Tada se ne radi o vezi, ne radi se ak ni o nainu na koji volite; vi postajete sama ljubav. Tada ste vi muzika; vi ste pesma. To vie nije svojstvo niti aktivnost. To je smo vae bie. Kada ljubav postane vae bie u unutranjosti poinje sjajna sveanost. Nema ni zvuka, ni instrumenta, ali ovek uje rajsku muziku nestvorenu muziku Samim usklaivanjem sa sopstvenom

22

unutranjou automatski ete neto da ujete, istog momenta e da vas ispuni neto neopisivo, neizrecivo. Tome je najblia ljubav. Zato zapamtite da, ljubav mora da postane muzika vaeg ivota. 26. dan Moete da postanete sredite ciklona koga svara ljubav i va ivot e poeti da se razvija. Kada se jae usredsreujete sa svakim izazovom, to se jae povezujete sa zemljom, jaa vam koren; nita vie ne moe da vas iupa nikakav problem da uznemiri i biete jedinstveni u krizama svih vrsta biete zahvalni ljubavi jer se ta celovitost postigla zahvaljujui upravo ovim problemima. ovek se tada uzdie vie od ljubavi ovde je znaajna lakoa. Kada volite a ljubav ipak ne moe da vam stvori probleme, nastaje lakoa, nastaje neizmerna lepota tela, uma i due. Sve te lepote se ujedinjuju u sklad lakoe. Meutim, tog puta nema dok izbegavate ljubav. Nikada ne izbegavajte ljubav ni ljubavne probleme. Suoite se s njima, prihvatite izazov i probleme, a istovremeno ostanite smireni i tihi. 27. dan Imajte na umu svoju jedinstvenost. Volite sami sebe, potujte sami sebe, potujte svoj glas; sluajte ga i sledite. Bolje je otii u pakao sledei svoj sopstveni glas, nego otii na nebo sledei tu glas, jer to nebo nee da se pokae kao pravo; samo ete nekoga slediti slepo. Potujte i sebe i druge. Volite i sebe i druge. Ova mala promena u pristupu e stvoriti radikalnu revoluciju. Ona moe da preobrazi itavo vae bie. 28. dan Ljubav vas oslobaa; to vie volite to ste slobodniji. Na kraju postiete slobodu kao oblak. Oblak je sasvim slobodan, nema odreeni oblik; stalno se menja, nepredvidljiv je. U jednom momentu lii na slona, u sledeem na tigra; ovek nikada ne zna. U jednom momentu putuje na istok, u sledeem na zapad. On je sasvim slobodan, nigde nije ukorenjen. Niti ima korenje u zemlji, niti je za ta obeen; nije privren, niti je ime obuhvaen. Upravo je takva ljubav; nigde nije ukorenjena, niti je za ta vezana; pliva potpuno slobodno kao oblak. 29. dan Ljubav je najudesnija stvar koja moe da se desi ljudskom biu. Ona ulazi u samu sr i obasjava vas; ispunjava vas svetlou. Iz vas zrai svetlost. To se deava ak i u svakodnevnoj ljubavi i mi to znamo; viate odreenu osobu kada nije zaljubljena, a zatim doe dan kada je ugledate zaljubljenu. Njena svetlost je sasvim drugaija, lice joj sija; izgleda kao da blista. Ljudi blistaju ak i u svakodnevnoj ljubavi. ta tek da se kae za ljubav o kojoj govorim, o kojoj sveti ljudi4 ve vekovima govore; o ljubavi izmeu vas i celog postojanja? Naprosto se pretvarate u svetlost. Telo prestaje da bude materijalna pojava, postaje ista energija. Vi ste samo plamen, a taj plamen ispoljava sve elje, sve enje. Taj plamen vas ini delom boje vatre. Postanite svetiljka ljubavi. Zavolite strasno ivot. Potreban je jak intenzitet, ako bude mlak nee biti dovoljan. Svoju svetiljku ivota morate da upalite istovremeno s obe strane. Tada i jedan jedini trenutak postaje vie od venosti. 30. dan Ljubav, dobrota, meditacija, istina svima je potrebna velika snaga. ovek mora da bude jedinstven. Obini ljudi su samo fragmenti. Sastoje se od bezbroj delova, ali oni nisu sjedinjeni. Kada je ovek slab, tada je podeljen, a snaga je u jedinstvenosti. Uvek kada ste jedinstveni postajete linost, doslovno, linost je nedeljivost. Ona donosi snagu, ona postaje temelj boanskog. Sve meditacije su naini kojima vai fragmenti postaju celina, rastapaju se i meusobno stapaju, stvaraju u vama neku vrstu jedinstva, stvaraju sredite vaeg bia. Kada to sredite pone u vama da se razvija, imaete dovoljno hrabrosti za odlazak u nepoznato; tada ete rizikovati sve. Bog trai sledee; rizikujte sve, samo tada moete biti dobri, moete postati zaljubljenik, istinoljubivi, boanski. 31. dan Bez smeha religija je mrtva. Oiveete samo kada moete potpuno da se smejete, strastveno i jako, tako da smeh plee u svim vaim elijama, da vibrira u itavom vaem biu; tada se pretvara u neto vie od vas samih, vi postajete samo mali njegov deo, okruuje vas kao aura i nestajete u njemu.

Bude.

23

U smehu zapravo nestaje va ego. On moda nee da nestane u vaoj molitvi, molitva e moda da ga osnai. U molitvi ego moe da postane svetiji od vas. Nee da nestane ni zbog vaeg autoriteta i asketizma postae jo vri i konkretniji. Meutim, kada se slatko nasmejete, ego nestaje. U momentu kada se otvori prozor, istog momenta ega vie nema. Kada nestane ego, nema ni vas.

24

ETVRTI MESEC

ivot je poklon 1. dan U prolosti se molitva nije dobro razumela. Ona je postala deo verovanja u Boga; zato oni koji ne veruju u Boga ne mogu da se mole. To je milione ljudi liilo molitve. Molitva mora da se oslobodi verovanja u Boga. Zapravo, prvo dolazi molitva, a Bog dolazi tek kasnije. Bog nije sredstvo za molitvu, nego njena posledica. Kada ste u molitvi postaete svesni postojanja Boga. Tada vie nee biti potrebno verovanje u Boga. Sva verovanja su lana. Moete da verujete celog ivota, ali samim svojim verovanjem ne moete tu veru da uinite istinitom. Moete sami sebe da hipnotiete, moete misliti da je to istina, ali e to da ostane la. 2. dan ivot je boji poklon. Nismo ga zasluili, ak ga nismo ni zavredeli. Uz to smo tako nezahvalna stvorenja da nam ne pada na pamet ak ni najobinije hvala. Ni najmanje nismo zahvalni za mogunosti koje su nam date da se razvijamo, volimo, smejemo, uivamo u muzici postojanja i lepoti sveta. Nismo ni najmanje zahvali; upravo suprotno, stalno se alimo. Ako sluate ljudske molitve iznenadiete se kad uvidite da su sve te molitve tubalice. Ljudi ne mole iz zahvalnosti; oni trae neto vie, govorei da im ovo nije dovoljno. Zapravo, nikada im nee biti dovoljno, jer trae i siromani i bogati ljudi, ak i kraljevi - svi trae! Svi trae neto vie. To naprosto znai da nikada nee da nam bude dosta; kaemo: zasluujem vie, prema meni nisi bio pravedan! To ja nazivam nereligioznou. Zato smatram da molitve u hramovima i crkvama nisu religiozne. Iskrena molitva je samo molitva iz zahvalnosti; dovoljno je samo obino hvala. 3. dan Molitva nema veze s onim to se irom sveta podrazumeva pod molitvom. Prava molitva nije obred. Ona nema veze sa crkvom, hramom ili damijom; prava molitva nije ni hrianska, ni hinduistika niti muslimanska. Ona nema veze s reima jer se ne izgovara. Ona je tiha zahvalnost, mirni naklon postojanju. Zato se naklonite uvek i svuda kada osetite potrebu da se poklonite zemlji, stablima, nebu. To klanjanje e vam pomoi da lagano, lagano nestanete. Molitva je jedno od najjaih sredstava za unitenje ega; a kada ego nestane, ostaje Bog. Upravo se ego skriva Boga u mranom oblaku. Kada oblak nestane, sunce e da zasija u punom sjaju, u svoj slavi, snazi i velianstvenosti. 4. dan Ljudi se mole zbog svoje bede. Mole se jer su bedni i misle da e se uz pomo molitve izvui iz bede. Ostae u toj bedi i naviknue se na nju a to je zaista opasno. Takozvana religija ovako i deluje; pomae vam da se naviknete na svakojaku bedu. Zato ete primetiti da na Istoku ljudi ive zaista bedno, a nikada se ne bune, niti se trude da poboljaju svoje ivotne uslove. To se deava zbog njihove takozvane religioznosti; prilagodili su se svemu, potpuno su zaboravili da ivot moe da bude i drugaiji. Prihvatili su ga onakvim kakav jeste. To stanje nije dobro jer zaustavlja razvoj. Zato ne preporuujem molitvu kada je ovek jadan. Treba da se molite kada ste vedri, dobri, kada pleete i pevate i kada moete da se veselite. Tada je molitva krupan korak u nepoznato jer vam pomae da verujete u postojanje. Molitva je vera. To je ljubav prema celini, ljubav sa stablima, zvezdama, planinama i svim to postoji. 5. dan Jedina molitva koja je vredna da se nazove molitvom jeste ljubav; sve ostale takozvane molitve, su lane. One su samo jadne zamene. Ljudi ne mogu da vole, oni se mole. Naravno, ta molitva im je na odreeni nain uteha. ovek je tako lukav u varanju drugih da na kraju prevari i samog sebe. Ne moete da volite ljudska bia i zato zavolite ovenost. Strategija je jednostavna; um vas ismejava. Gde ete da naete ovenost? Kuda god da krenete naii ete samo na ljudska bia. ovenost je samo apstraktan pojam, samo zamisao ne moete da volite zamisao. Meutim, lako je voleti zamisao jer vam ne stvara nikakve probleme. Ne

25

morate nita da joj rtvujete; moete da ostanete isti, a uz to naveliko da se hvalite kako silno volite ovenost. Ljudi koji ne budu mogli da vole postojanje zavolee Boga. Postojanje je naprosto ovde dok je Bog samo u vaem umu; on je samo pojam. On ne postoji. Ljudi se boje ljubavi, a lako im je da vole Boga. Bog nikada ne umire jer, konano, nikada ga ni nema. Neto to ne postoji ne moe da umre. Tvrdim vam da Bog nema ni prolosti ni budunosti. Boansko je istinito, a Bog je samo filozofski pojam. Udiite molitvu, ivite molitvu, zavolite ovo prelepo postojanje. Uz pomo ove ljubavi postaete svesni sveprisutnosti boanskog. Ponavljam opet; ne Boga nego boanskog. 6. dan ovek ne mora da veruje u Boga da bi mogao da se moli. Prvo treba da upozna molitvu, tek onda je na putu da poveruje u Boga svakako je molitva prva, Bog je drugi i manje je bitan. U lanom svetu Bog je prvi; morate da verujete u Boga. To je plastian oblik vera je plastian oblik. Tada se molite; molite se sopstvenom uverenju. Tada moete da izradite figuru Boga ili bilo ta to vam se svia to je vaa sopstvena igraka. Moete sami da sastavite prelepu molitvu, ili moe da vam je sastavi neki strunjak, svetenik, ili moete da je pronaete u drevnim izvorima meutim, sve su ih sastavili ljudi. Svaku religiju su stvorili ljudi zato je lana. Prava religija izvire prirodno iz ljubavi. Tada nije ni hinduistika, ni hrianska, niti muslimanska; zapravo nije ni religija, ni crkva, nije neka dogma ili neka vera nego bujica ljubavi koja postaje molitva. Na kraju molitve otkrie vam se Bog. Tada to nee da bude verovanje, nego otkrie. 7. dan Molitva mora da bude neto sasvim lino. Mora da bude sasvim spontana, ne mora da se ui. Nauena molitva je lana; tada je ponavljate kao papagaj. Ona nema znaenja ni oseaja, ve samo prazne rei. Kada molitva izvire iz vaeg srca, kada u sebi nosi deo vas, tada ima izuzetno znaenje. Tada nije pria koju pria idiot, puna besa, bez ikakvog znaenja, ve u sebi sadri izuzetno znaenje i muziku. ovek mora da naui da komunicira s postojanjem. Razgovarajte sa zvezdama, razgovarajte sa rekama, razgovarajte sa drveem, razgovarajte sa stenama. To ne treba da vam bude neprijatno jer je to nain na koji se Bog pojavljuje. Sve to postoji jeste boja pojava. Zaponite da komunicirate s pojavama Boga, tako ete jednog dana moi da komunicirate i sa onim koji se ne pojavljuje. Ponite od vidljivog kako biste zatim mogli da uinite krupan korak u nepoznato. Razgovarajte sa zemljom, s travom. U poetku to moda uopte nee da izgleda religiozno, meutim, sam pozdrav jednom stablu moe u sebi da ima lepotu, neega duhovnog, neega svetog jer vi opaate prisustvo stabla, znate za njegovu prisutnost. Kada ovek naui samo ovu sitnicu; da zna za Boga u svim Njegovim pojavama, tada nestaje neznanje i nastaje mudrost koja izvire iz vae najskrivenije sri. 8. dan Putovanje zapoinje u ljubavi i zavrava se u svetlosti i dobroti, a molitva je most. itavo hodoae od neznanja do mudrosti nije nita drugo nego hodoae molitve. Moli se ovako: Tako sam sitan da nita ne moe da mi se dogodi, dok mi ne pomogne celina. Molitva je predavanje ega celini; ali ne predavanje iz oaja, nego iz dubokog razumevanja. Kako bi mali talas mogao da ide protiv okeana; apsurdna je i sama ta namera. To nije stvar koju ini itav ljudski rod. Mi smo svi talasii u ogromnom okeanu svesnosti. Taj okean nazovite okeanom svesnosti, Boga, istine, dobrote, nirvane, taoa, dharme svi oni oznaavaju istu stvar, mi smo deo beskrajnog okeana. Meutim, svi smo mi vrlo mali talasi, ne moemo da imamo svoju sopstvenu volju, niti moemo da imamo svoju sopstvenu sudbinu. Sama elja za sopstvenom voljom i za postizanjem neega uz pomo te nae elje jeste jedini uzrok jada. Moli se tako da se u razumevanju jalovosti ljudske volje ovek preda boanskoj volji. ovek kae: Neka bude volja Tvoja, neka doe kraljevstvo Tvoje. To je mogue samo ako silno volite postojanje. Zato vam kaem da putovanje zapoinje u ljubavi, a zavrava se u dobroti. Sredina putovanja se sastoji samo od molitve i dubokog oslobaanja. 9. dan Neka ovo bude nain na koji ete raditi na sebi: oseajte sve vie i vie zahvalnosti. Zahvalnost je sutina molitve, a zahvalnost je jedino mogua kada uvidite da je sve poklon, svaki dan je poklon, i te kakav poklon! Toliko je vredan da ne postoji nain da se kupi. On nema cenu.

26

Ne moete da kupite ivot, niti moete da kupite ljubav, niti osetljivost za umetnost. Ne moete da kupite stvaralatvo, ne moete da kupite inteligenciju; a nama je sve to darovano. ak i pre nego to ih zatraite, ve ih imate. Samo malo traganje u svom sopstvenom biu i ovek nalazi sve vee i vee blago. 10. dan Molitva ne sme da bude samo verbalna. Molitva reima je lana pojava. Ona se samo pretvara da je molitva a zapravo je vetaki, plastini cvet, a ne pravi cvet. Prava molitva nema nikakve veze s jezikom, jer Bog ne razume nijedan jezik. Na zemlji postoje tri hiljade jezika, a naunici kau da postoji pedeset hiljada planeta na kojima postoji ivot. Moete li da zamislite kako bi Bog bio ljut kada bi morao da razume tako mnogo jezika. Bog razume samo jedan jezik, a njegovo ime je tiina. Tiina nije ni engleska, ni nemaka ni francuska. Svako ko ue u tiinu vie nije deo nijedne nacije, ni rase niti bilo kakve religije. Tiina nema granica, ona je beskonana; a biti u tiini znai biti u molitvi. Tiinu nije proizveo ovek, ona je boji poklon. Kada ste tihi u skladu ste s Bogom. 11. dan Molitva je svuda u svemiru. U molitvi su i zvezde i drvee; okeani su u molitvi. S izuzetkom oveka, itavo postojanje je uvek u stanju molitve; samo oveku treba svestan pomak prema tome iz odreenog razloga ovek je jedina svesna ivotinja. Zato ovek ima slobodu izbora. On moe da odstupi od prirodnog toka postojanja, ili moe da postane deo tog toka. Nijedna druga ivotinja nema tu slobodu. Ptice ne pevaju ujutru zato to su to odbrale, one pevaju instiktivno. Stabla su u molitvi i planine su u molitvi, ali je ta molitva naprosto prirodna pojava. Ljudsko dostojanstvo je u tome da moe da izabere da bude u molitvi. Meutim, to isto tako moe da bude i pad, jer ovek moe da izabere da ne bude u molitvi. ovek je uvek na raskrsnici. Svaki korak predstavlja izbor; svaki put kada zakoraite moete da krenete pravim i pogrenim putem. Kada se suoite s tugom i veseljem, uvek odaberite veselje. Kada se suoite s ozbiljnou i vedrinom, uvek odaberite vedrinu i zapamtite, ta god postoji to smo sami odabrali, to je samo pitanje izbora. 12. dan U ivotu ne postoje velike stvari; ivot se sastoji od malih stvari. Ako znate kako da uivate u malim stvarima, tada ete ih preobraziti u velike. U rukama svetog oveka,5 ak i obina voda postaje vino. To je tano znaenje uda za koje se pria da ga je izvrio Isus; on je pretvorio vodu u vino. Jedino ogranieni ljudi misli ta je to doslovna istina, meutim ona je simbolina. U Isusovim rukama i voda je vino. Moe da se opije i obinom istom vodom; zavisi od toga kako se pije. To ne zavisi od pia, nego od onoga ko pije. Ako vam iz sopstvenog iskustva kaem da ne meam sodu i viski, nego sodu i sodu i to uspeva. 13. dan U svetu postoje dve vrste religije; religija meditacije i religija molitve. One postoje kao neprijatelji; podelile su itav ljudski rod. Na primer budizam je religija meditacije, a hrianstvo je religija molitve i do sada izmeu njih nije postojao nikakav most. To ne samo da je podelilo ljudski rod, nego je i svakog oveka podelilo na dva dela jer je celovitom ljudskom biu potrebno da bude ispunjeno u svojoj celovitosti. ovek u svom biu nosi oba ova spektra. Jedan aspekt se ispunjava meditacijom, a drugi molitvom; ako se ovek dri samo jednog od njih, ostaje polovina oveka. Ja nastavljam da gradim most. Sledbenik sanjase mora da bude ujedno i ovek meditacije i ovek molitve. 14. dan Molitva nema nikakve veze s religijom, ona je u osnovi pristup umetnika. Molitva je estetska pojava, a ne religijska. Kada postanete zahvalni, kada budete oseali zahvalnost prema postojanju, lagano, lagano ete osetiti kako vas okruuje prisustvo koje nikada ranije niste primetili. Samo zahvalno srce osea neki treptaj. Taj treptaj je Bog. Bog dolazi samo u kasnim stadijumima i tada dolazi kao iskustvo nikada kao uverenje, uvek kao iskustvo. Tada je Bog osloboenje i tada je Bog nirvana.

Buda.

27

Zaponite s molitvom, nikada nemojte da zapoinjete s Bogom, jer je taj Bog laan. Ako budete verovali u lanog Boga vaa molitva e da bude lana. Prvo uinite svoju molitvu koliko god moete tihom i tada e Bog doi u skladu sa samim sobom. Radi toga nauite da budete u molitvi. 15. dan Ljubav je cvet, najlepi od svih cvetova. Nevidljiv je jer raste u srcu, ali se njegov miris osea spolja. On se otvara u srcu, ali mu se miris stalno iri; dolazi i do drugih ljudi. Taj cvet sadri toliko mirisa da s njim moe da ispuni itavo postojanje. Uvek kada postoji ovek kao to je Isus ili Buda, ija srca su postala cvetovi ljubavi, celo postojanje je blagosloveno. 16. dan Meditacija oznaava stanje bez misli, bez svesnosti. Ona je na neki nain negativna, ona odbija misli i stvara stanje tiine u vaoj unutranjosti. Ta tiina je prelepa, ali joj neto nedostaje. U njoj nedostaje muzika, nema poezije, nema plesa. To je vrsta mrtve tiine, iz nje ne izvire nikakva pesma. Molitva oznaava srce puno ljubavi. To je pozitivan pristup. Molitva moe da plee, moe da peva, moe da slavi; meutim, bez meditacije svo to slavlje ostaje povrno, biva samo buka. Da, u tom sluaju nastaje sjajna ivahnost, ali je ta ivahnost detinjasta, a ne zrela. Zrelost dolazi uz pomo meditacije, a radost uz pomo molitve. Usredsreivanje nastupa uz pomo meditacije, ples dolazi uz pomo molitve. ovek je zaista blagosloven kada moe da ostane usredsreen, a uz to i da plee, da bude ovek koji moe da bude sredite ciklona. To je moje vienje sledbenika sanjase, iskreno religiozne osobe, celovite osobe. Zato zapamtite: budite meditativni i budite u molitvi. Pomou meditacije stvorite prazninu, a pomou molitve stvorite ljubav kojom ete popuniti tu prazninu, tako da ona postane ljubav koja izvire iz vas. 17. dan U ivotu ima mnogo prelepih stvari, ali nita ne moe da se uporedi s lepotom meditacije. Ima mnogo prelepog cvea, zvezda, izlazaka i zalazaka sunca i divnih ljudi; ali cvet meditacije, zvezda meditacije, izlazak sunca meditacije su neuporedivi s bilo im drugim jer vas vode u boji svet. Vode vas izvan vaih umnih predstava. Kada jednom upoznate meditaciju, kada jednom okusite nektar tiine u meditaciji, tada e sve to pogledate da bude preobraeno kroz vae vienje. Stabla, ptice i ljudi vie nee da budu isti kao obino. Izgledae svi kao obasjani, tako puni ivotnih sokova, tako puni venog ivota. ovek je okruen bogovima i boginjama. Tada je ivot zaista vredan ivljenja. Svaki trenutak je takva radost, takav poklon, da ovek stalno zahvaljuje Bogu; stalno je zahvalan. Ta zahvalnost je molitva. Molitva je miris meditacije. Ako ne meditira ovek zaista ne moe da se moli. 18. dan Zahvalnost proizilazi iz razumevanja toga koliko nam daje postojanje. Proizilazi iz iskustva lepote kojom smo okrueni: zvezda, sunca, meseca, cvea, raznobojnih duga, oblaka, ljudi. Poklanja vam se vae sopstveno bie, tako udesno; itav taj tajanstveni svemir. Niste ga zavredeli, to je pravi poklon; ali vi niste zahvalni Bogu na njemu. Kada postanete svesni ovog prelepog poklona silna zahvalnost se javlja u vaem srcu. Ta zahvalnost nita ne moli. Ona je u osnovi zahvala; vi ste samo zahvalni. Ovo je molitva koja ima fantastinu lepotu; samo takva zahvala jeste religiozna, samo takva zahvala jeste molitva. Ni na koji nain ne pokuavajte da iskoristite Boga, naprosto mu se zahvaljujte za sve to je ve uinio. Samo kaete: Nisam vredan toga, toliko si mi dao da ne mogu sve ovo da prihvatim. Tvoja ljubav je prelepa. Takva zahvalnost se u srcu pojavljuje kao miomiris i uzdie se prema nebu. To je jedina molitva koja moe da se uje. Ni jedna druga molitva ne dopire do Boga. Nadalje, udesno je kako je takav ovek obasut sa sve vie i vie dobrote iako to ne trai. Njegova zahvalnost ga ini sposobnim da primi i vie. Njegova otvorenost ga ini sposobnim da upije vie lepote, vie radosti, vie muzike. itavo njegovo bie postaje cvetni vrt. 19. dan Po mom shvatanju hvala je za Boga jedino ono za ta se dobija dobrota. Ne treba da bude verbalna, zapravo i ne moe da bude verbalna. Rei su tako jalove, tako prazne, one to ne mogu da sadre. ovek treba ivotno da bude zahvalan Bogu, a ne umno. Svaka nit vaeg bia treba da treperi u radosti, svaka elija vaeg

28

bia treba da plee u molitvi. Zapravo, vi postajete sama molitva. Samo tada ste u molitvi. Tada se nita ne kae, a sve je reeno. Nije potrebno da se ide u crkvu, sinagogu ili hram. Tada moete da budete bilo gde i da budete puni radosti veselite se iz prostog razloga to je Bog odabrao da tako bude. On vas je stvorio. Veselite se jer vam je dao priliku, mogunost da vidite lepotu sveta; da vidite ovo tajanstveno postojanje i da budete deo njega; da uestvujete u njemu, da pijete iz njega, da se s njim opijate. Rei su vrlo teke stvari, one padaju natrag na zemlju, ne mogu od nje da se uzdignu. Samo tiha radost moe da ulazi u pravu realnost. Zato budite veseli, budite dobri. Kada god poelite molitvu, pleite i pevajte. Zaboravite Boga. Ovde se ne radi o obraanju Bogu niti o razgovoru s njim sve su to besmislice. ta biste mogli da mu kaete? ta moete da mu kaete osim da? A to se moe samo plesom, to se ne moe rei nikakvom reju. Rei su tako nezgodne, a i ograniene. Dobre su za svetovnu primenu, ali u momentu kada se pomerite u drugi svet, onaj uzvieniji, postaju potpuno nevane.

20. dan Zahvala je sam temelj molitve. ovek koji moe da zahvaljuje ima srce spremno za skok u molitvu. Zahvaljivanje oznaava uzdizanje drugoga vie od samog sebe, a to je otrov za ego. Kada zahvaljujete svakome i svaemu, kada itav svemir postane predmet vae zahvalnosti, ego nestaje. Nestajanje ega vas ini dostupnim Bogu. Smo kada ego potpuno ode, Bog moe da se spusti u vas. Ego mora da nestane, mora da isprazni srce. Samo tada Bog moe da ue. Bog predstavlja samu celinu. Ego predstavlja vau tenju da se izdvojite iz celine. Kada ne bude ega i nikakvog nastojanja za odvojenou biete spremni da se rastopite i da se stopite. Rastapanje i stapanje, susret sa celinom, stvara dobrotu, blagoslov i zanos. To je cilj sanjasa. 21. dan Zahvaljujte lepoti koja vas okruuje, a koje niste svesni. Zahvaljujte izlasku i zalasku sunca, zvezdama, oblacima, drveu, ljudima jer su svi pojave Boga. Postanite pesma zahvalnica. Gledajte oima zahvalnosti. Odbacite kriticizam. Kriticizam je siguran nain da se previdi sve to je vano. Stvarajte, ne budite kritiari. ovek moe da stvara samo ako zna kako da bude zahvalan; upravo iz te zahvalnosti se raa stvaralatvo. Zaponite da delite s drugima vae bie. Kada vidite lepotu, divotu postojanja, poeleete jo vie da ga ulepate. Tako se raa stvaralatvo. Ono nastoji da samo jo malo ulepa ivot, malo da se osmehne, malo razveseli, da donese malo ljubavi postojanju tako da ga ostavite malo boljim nego to ste ga nali. To je istinsko potovanje. 22. dan ivot je poklon. Mi smo tako nesvesni toga da nikada ne zahvaljujemo postojanju, ne oseamo zahvalnost. Toliko nam je poklonjeno, a mi se i dalje alimo. Stalno traimo sve vie i vie. Nevolja uma je u tome to mu sve vie i vie dajete, utoliko on vie trai. Postaje sve zahtevniji, sve tvrdoglaviji, sve arogantniji, sve nasilniji, sve agresivniji a to nije put da se postane dobar. To je put u pakao! Put ka dobrobiti prolazi kroz zahvaljivanje. Oseajte se zahvalni prema postojanju, ono vam je toliko dalo. Ne traite vie, tako e jo vie da vam bude poklonjeno. Ako traite, tada nikada neete dobiti. Daje se samo zahvalnima. Oni primaju u zahvalnosti, u zahvalnosti postanu vredni. Kada traite u tome ne moete da uspete; nemojte nikada nita da traite od postojanja. Zahvaljujte mu samo na sve to je ve uinilo i iznenadie se kada pronaete klju. Moete da imate celo postojanje, a da nita ne traite. 23. dan Ljudi olako shvataju ivot, zato u njima nema zahvalnosti. Bez zahvalnosti nema razvoja, ni religije, ni molitve. Religija zapoinje u zahvalnosti i zavrava se u zahvalnosti. Ona je putovanje od zahvalnosti do zahvalnosti. U poetku je semenka, a na kraju postaje cvet. Meutim, najosnovnija injenica je da se ivot ne uzima olako. Mi ga nismo zasluili, on je poklon. To je tako jednostavna i oigledna injenica. Moda su ljudi skloni da na nju zaborave, ba zato to je toliko oigledna. Religija ne poinje u veri da Bog postoji. Ona zapoinje u ovoj svesti da je ivot poklon. Mi ne znamo od koga to jo treba da se istrai ali jedna stvar je sigurna, on je poklon. Neka nepoznata sila, neka

29

tajanstvena sila vam je dala najvredniju stvar. Kada se jednom iskristalie taj oseaj, tada zapoinje istraivanje. Bog nije daleko od zahvalnosti. 24. dan Od ovog asa ponite na sve da gledate kao na blagoslov. Kada kaem na sve, zaista mislim na sve. Blagoslov je prisutan ak i onda kada oseate bol. Moda ne moete da razumete, ali je to blagoslov. Jednog dana ete shvatiti i videete da je to blagoslov, da je to potrebno, apsolutno potrebno, i da vam je pomoglo u vaem razvoju. ak je i patnja blagoslov. Ona proiava i pomae vam da se sjedinite, otklanja od vas detinjasto i pomae vam da postanete zreliji. Iz patnje proizilazi odreena zrelost. Posmatrajte i pokuajte svuda da naete blagoslov. Ponekad je zamaskiran, ponekad ne nosi masku, a ponekad je sasvim go. Ako gledate uvek ete ga pronai: u uspehu i neuspehu, u boli i zadovoljstvu, u ivotu ali i u smrti. Tamo je i leti i zimi, u mladosti i u starosti. Tamo je u zdravlju, ali je i u bolesti. Osobu nazivam religioznom kada moe svuda da vidi blagoslov, kada ne postoji mesto niti stvar koja za nju nije blagoslov. 25. dan Potujte prirodu. Ii u crkvu znai ui u neto to je stvorio ovek. Idite u umu, idite na reku, idite na more, jer tada idete onome to je stvorio Bog. Bog vam je blii kada ste vi blizu njegovih dela. Jedini nain potovanja Boga je potovanje njegovih dela. On je nevidljiv, ali su njegova dela vidljiva. Ona moraju da postanu most. Potovanjem njegovih dela, lagano ete postati svesni njegovog prelepog prisustva. Prisutan je oko stabla, oko stene, oko mukarca i oko ene. Meutim, prvo ga potujte, jer e vam potovanje pomoi da shvatite njegovo prisustvo. Tada ono postaje gotovo vidljivo, gotovo moete da ga dodirnete. U momentu kada budete sposobni da ovo osetite tako duboko i snano biete preobraeni. Postaete deo tog prisustva, rastvoriete se i stopiti s njim. 26. dan Egzistencija se brine za svakog. Kada nas postojanje ne bi volelo ne bi mogli da postojimo ni za trenutak. Postojanje nas stalno obasipa ivotom. Beskrajno nas potuje, iako mi i dalje smatramo da se to samo po sebi razume u tome lei naa ogranienost. Ako tako mislimo, ne moe da postoji zahvalnost. Religiozan ovek osea zahvalnost, beskrajnu zahvalnost. Zahvalan je ak i za puko postojanje. Jednom kada osetite zahvalnost, nai e se bezbroj stvari za koje treba da budete zahvalni. to ste vie zahvalni, dolazie vam vie i vie poklona. 27.dan Svemir je velianstveni sklad. Sve odgovara svemu ostalom. To je predivno udo; svemir je tako ogroman, neizmeran, beskrajan, a sve se apsolutno uklapa u sve ostalo, osim oveka. ovek je jedina crna ovca u egzistenciji. Razlog to se ovek ne uklapa je u tome to je dobio veliki poklon, poklon svesnosti. Sve ostalo mora da se uklopi, naprosto je prirodno uklopiti se u svemir. ovek mora da odlui hoe li da bude u harmoniji ili nee da bude; on ima slobodu izbora. To je veliki dar, ali moe da se zloupotrebi. Zloupotrebljavaju ga milioni ljudi koji biraju da ne budu u harmoniji sa postojanjem. Oni biraju sukob i borbu s postojanjem, iako pri tome oigledno pate. Ne moete se boriti protiv celine, ona je prevelika. Bili biste kao kap rose koja se bori protiv okeana. To je glupo, krajnje glupo, ali mnogi su se odluili da to ine. Ego je samo kap rose koja u borbi s Bogom pokuava da pobedi svemir. 28. dan ovek mora da ivi na zemlji kao da ivi u raju. Tako e moi da ue u raj. Oni koji su ve u raju bie u stanju da uu u raj, niko drugi. Oni koji su ve okusili radost postaju vredni toga. Ova zemlja i ovaj ivot su prilika da se postane toliko budan, tako osetljiv, tako skladan da se svuda moe osetiti radost, da moe da se oseti ples egzistencije ne samo da se oseti, nego i da se uestvuje u tom plesu, da se rastopi u njemu 29. dan Lepota je prirodna, a runoa je neprirodna. Lepota ste vi sami; priroda i runoa su strane jedna drugoj. Zato niko ne eli da bude ruan. Samo zbog nesvesnosti svi moraju da budu runi. Svi bi eleli da budu lepi, a ne znaju kako da postanu takvi. Ljudi se stalno minkaju, iaju kosu, pokuavaju da isprobaju

30

ovu ili onu vrstu odee, da dre dijete i tota drugo, samo da bi postali lepi. Ne znaju da to nee ba mnogo da im pomogne. Lepota je neto unutranje. Kada se jednom otkrije u unutranjosti ona zapoinje da zrai iz vaeg tela, iz vaeg uma, iz svega od ega se sastojite. Jednom kada lepota bude u vaoj unutranjosti sve e da se prolepa. 30. dan Ako ovek moe malo da peva, ako moe malo da podeli svoju radost, ako moe malo da se izraava svojim biem to e biti dovoljno. Svi smo vrlo jadni, jer ne delimo. To je najvea nevolja to moe svakom da se desi, a desila se itavom ljudskom rodu. Vaspitani smo tako da postanemo jadni. ak i kada dajemo, dajemo samo trgujui. Dajemo samo da bismo dobili vie. Uvek je to cenkanje. To nije iskreno davanje. Dajte punog srca, najvie to moete dati. U tome je znaenje moje male pesme. Ne uzdravajte se, izrazite se kao ptice koje se ne brinu slua li ih neko ili ne. Ne razmiljajui o publici, one ne pevaju da bi dobile neto zauzvrat, nego naprosto zato jer su radosne. Sunce je izalo, prola je no i nastupilo je novo jutro, a sve ptice su samo pesma i igra. Ovo je pravi nain ivota. Svaki trenutak treba da bude veselje, veselje u ivotu i deljenje tog veselja sa svim to vas u tom momentu okruuje; sa stablom, ivotinjom ili stenom. Delite. Ako takvo deljenje postane va ivot, biete sledbenik sanjasa. Ako pesma postane va ivot, postali ste pravi sledbenik sanjasa. Oni nisu isposnici, nego veseljaci. 31. dan Egzistencija je kao okean, a mi smo talasi koji igraju i pevaju na suncu, uvek iznova nestaju i uvek se ponovo pojavljuju. Ne postoje roenje, niti smrt; mi smo veni. Samo na povrini izgleda da se talas raa i da zatim umire. To je samo na povrini, jer talas uvek ostaje isti. Ponekad se pojavljuje, ponekad se uzdie prema suncu s velikom eljom da dotakne nebo, da dostigne zvezde, a sledeeg momenta se opusti i ve odmara duboko u okeanu. Smrt je odmor. Kada se odmor zavri, talas se ponovo uzdie. To je veni tok. Mi neprestano dolazimo, opet i opet. Ne treba se bojati smrti jer je ona lana, a lano je naravno i roenje. Postojali smo pre roenja, a postojaemo i posle smrti. Kada to jednom osetite, ne kada poverujete, nego kada iskusite, nestae sav strah. Energija koja je u strahu ukljuena e se osloboditi i postae ljubav. Ista ta energija je mogla da postane strah. Kada jednom nestane strah, oslobaa se predivna energija koja postaje ljubav. Ona zrai iz vas i dolazi do drugih ljudi; vaa ljubav preplavljuje druge ljude.

31

PETI MESEC Otvorite vrata i prozore 1. dan ivot je prilika da se ostvarite. ovek moe i da ne uspe. Mnogi ne uspevaju, samo nekoliko vrlo retkih ljudi uspevaju to da postignu. Ti retki pojedinci uspevaju da uu u svoj unutranji svet. Ako ostanete zabrinuti zbog novca, moi i ugleda, na istom ste gubitku. Osnovna briga u ljudskom ivotu treba da bude Ko sam ja? Ne smete biti zadovoljni dok to ne saznate. Odluite, donesite veliku odluku u najskrivenijoj sri vaeg bia: Moram to da postignem jer upravo ta odluka e da postane seme. 2. dan ivot je putovanje, hodoae. On nije statian, nego dinamian. Uvek se kree prema nepoznatom. Meutim, zato to smo preplaeni mi se grevito drimo poznatog i ne dozvoljavamo ivotu da se pokrene, ne damo mu dovoljno slobode da pojuri napred, prema nepoznatom i da otplee prema okeanu. On je kao reka, a mi od njega pravimo baru. Ako reka postane takva to je njena smrt. Ostane li se kao reka znai da se ostaje iv. Bare nikada nigde ne stiu. Samo se isuuju, postaju sve blatnjavije i prljavije i smrde jer su ustajale. One ne mogu da ostanu svee i iste. Reka ostaje ista, svea i tee. U reci je radost jer vas uvek oekuje neko iznenaenje, kao i nedoumica ta e sada da se dogodi? Svaki trenutak u ivotu je iznenaenje, neizmerno smo iznenaeni i u beskrajnoj neizvesnosti, to je tajna u kojoj su nepoznati poetak i kraj. Inae, ovek samo treba da ostane kao reka; stalno treba da se kree prema okeanu, da se niega ne boji i da se niega ne dri grevito. Nastavite da teete, nikada ne dozvolite da postanete ustajali ostanite pokretljivi, mladi. Telo je osueno da jednog dana postane staro, ali duh nikada ne mora da ostari. On e ostati samo ako mu to dozvolimo. Smrt ne dolazi kao kraj, nego kao poetak; samo se otvaraju nova vrata.

3. dan ovek samo misli da umire; smrt je zabluda. Niko nikada nije umro i nikada se nije ni rodio. Roenje i smrt su samo epizode u venom ivotu. Niti je roenje poetak, niti je smrt kraj. Postojali ste pre roenja i postojaete posle smrti. Zapamtite to, shvatite da je ovo itava svrha religije. Da se iskusi besmrtnost jedini je nain da se reimo svih strahova, jer su oni ukorenjeni u strahu od smrti. Kada jednom shvatite da ne postoje ni smrt ni roenje oslobodiete se straha, oslobodiete se pakla. Biete osloboeni od svih vrsta nonih mora. U vama e se nastaniti udesan mir, koji nije kao mir na groblju, nego mir koji e pevati, igrati i slaviti. Takav mir je pun ivota. 4. dan Meditacija je samo put, metoda, tehnika pronalaenja, vaeg povratka kui. Taj put povratka je u vama. Uvek je bio tamo i zauvek e ostati tamo. Moete lutati svuda, ostaete u mraku dok se ne vratite u svoje sopstveno bie, dok se ne okrenete u sebe i vidite samog sebe. U momentu kada vidite sebe sve postaje svetlost; od tog trenutka nestaje mrak, nestaje slepilo. Sve je tako jasno da ne moe biti jasnije, svi problemi nestaju. ivot postaje prava sveanost. Meditirajte sve vie i vie. Neka vam bude cilj da kad god imate vremena to vreme posvetite meditaciji. Ona uvek mora da ima prednost. 5. dan Ljudi koji su obrazovani morae da odbace svoje obrazovanje ako zaista ele da postanu mudri. Mudrosti ne stoji na putu neznanje, nego saznanja, zato to su ona zapravo neznanje. Ono to ste nauili nisu prava saznanja, nisu vaa saznanja, pa zato nisu prava. Odbacite ih sve su to suvine stvari tako da biste zaista mogli da saznajete. Kada posmatrate tuim oima, kako biste mogli da vidite? Vi ne moete da gledate mojim oima; to je nemogue. Imate svoje sopstvene oi za gledanje, a to ne vai samo za spoljanje oi nego i za vae unutranje oi. Ne moete da ivite na pozajmljeni nain, a ljudi upravo to rade. Zato im je ivot samo imitacija, samo fotokopija. U njemu nema ni lepote ni radosti. Ne moete u njemu da vidite ni igru, ni sveanost. Samo izvorno moe da igra i peva, jer samo moete da se veselite kada ste izvorni. 6. dan

32

Svako bie je jedinstveno. Bog nikada ne stvara fotokopije, on uvek stvara originale i veruje u izvorno. On je istinski tvorac, nikada se ne ponavlja. Inae, ovek stalno ivi u imitaciji. Mi pokuavamo da budemo neko drugi, to nije mogue. Sve to radimo bie bezuspeno. Moete da budete samo ono to jeste, ne postoji druga mogunost. Svi se trudimo da budemo neko drugi. To je itava pria o naem neuspehu, naoj ivotnoj tragediji. Nastojim da vam pomognem da potujete sami sebe, da volite sami sebe, prihvatite sebe i budete ono ta jeste jer je to jedina mogunost; ne moete biti drugaiji. Uz to, nema ni potrebe da se bude drugaiji Bog vas je stvorio jedinstvene. Ne propisujem vam odreene osobine niti odreeni stil ivota, nego samo uvid, svesnost, da biste sami mogli da odluite o svom ivotnom stilu, tako da moete da ivite u sopstvenoj svetlosti. U momentu kada zaponete da ivite u svojoj svetlosti, imaete dobrotu. 7. dan Pripremite se za dan. Pred vama je izlazak sunca. Izaite iz svog sna, nemojte vie da se skrivate ispod pokrivaa, koliko god to bilo prijatno i koliko god vam va um bude govorio: Okreni se samo jo jednom na drugu stranu, samo jo malo, nekoliko minuta. Ne sluajte ga jer tih nekoliko minuta nikada nee proi. Um stalno odgaa. eli da nastavite da spavate, jer um moe da postoji samo kada spavate. Kada se probudite um nestaje, ba kao to i snovi nestaju kada se probudite. Um je pojava snova, napravljen je od iste tvari kao i snovi. Zato vie nema odgaanja probudite se. 8. dan Bog je kao more, beskrajan, neogranien. Mi smo se odvojili jer smo se identifikovali sa ogranienjima svog tela i svog uma. Ta ogranienja nas dre odvojenim. Oslobodite se naprosto tih ogranienja. Ne govorim vam da treba da se oslobodite tela, vae telo je savreno dobro, koristite ga; ono je vaa kua, ivite u njoj. Ne morate misliti da ste telo. Vi ste u umu, ali niste um. U momentu kada prestanete da se identifikujete sa tim ogranienjima, iznenada se menja stanje vaeg uma; prestajete da oseate ogranienja. Ovo je Bog. Postajete okean, postajete beskraj. Tada vie nije potrebno da tragate za Bogom vi ste sami Bog. Ovo postajanje Bogom je jedini nain da se upozna Bog. Ne postoji drugi nain. ovek ne moe poznavati Boga ako ne postane Bog. 9. dan Vi ste boanski i vi ste bez oblika. Bog nije neto kvantitativno, Bog je samo svojstvo. On nije neto materijalno, ve je samo prisustvo. On nije kao cvee, nego kao miris. ovek moe da ga oseti, ali ne moe i da opipa. ovek moe u njemu da uiva, moe da ga voli, moe igrati s njim, ali ne moe da ga poseduje. Ne moe da ga stavi u banku i ne moe ga smatrati blagom, jer Bog nije niije vlasnitvo. Ovo je znaenje bezoblinosti. Nikada ne smatrajte da je Bog osoba, mislite o njemu samo kao o prisustvu koje okruuje celo postojanje. Tada nee biti potrebe da se ide u hram ili nekim kipovima. Gde god da budete moete se pokloniti s dubokom ljubavlju i zahvalnou, a svojim predavanjem da stvorite most do Boga. 10. dan Dok putujete ka tom unutranjem plamenu, to je zaista strma staza s mnogo ponora. Kreui se u mraku ovek tetura, udara se, pada i treba ponovo da se die. Stalno mu je potrebno ohrabrenje i podrka, potreban mu je neko da ga sprei u beanju i nestajanju. To je svrha uitelja, on vas stalno dri za ruku i govori vam Ne bojte se, cilj nije daleko ovde je iza prvog ugla. Zapamtite da cilj nije nikada iza prvog ugla, samo uitelj uvek kae da jeste. Jednog dana e biti, ali ovek mora da doeka taj dan, mora da bude strpljiv. 11. dan Prosean ovek ivi u skladu sa drugima; inteligentna je osoba koja ivi u skladu sa sopstvenom svetlou. Kakav god bio rizik, takav ovek je spreman da ga preuzme jer se oslanja na sopstvenu inteligenciju. Zna da e ona da bude sjajnija to je izazov vei, zato prihvata izazove. Takav ovek ivi u opasnosti jer se inteligencija razvija samo u opasnosti, odnosno nesigurnosti. Kada nema opasnosti i nesigurnosti inteligencija umire. Upravo je to osoba koju ja smatram prosenom - ovek koji je dopustio da mu inteligencija umre; koji je dozvolio da mu inteligencija zara. Meditacija je nain na koji se vaa inteligencija sve vie izotrava. Konano, to ste inteligentniji, utoliko ste blii Bogu. 12. dan

33

ivot je nona mora; ako u toj mori patite sve to treba da uinite je da uloite svoju energiju u buenje. Nee vam trebati nita drugo. Ako vas progoni lav, ne morate da ga ubijete jer lav zapravo ne postoji. Ako se na vas srui stena, ne morate da je pomerate jer je ona moda va jastuk. Sve to vam treba jeste da se probudite! 13. dan ivot je poklon, ali vrlo malo ljudi to shvata, Bog stalno poklanja ivot a da ne pria mnogo o tome. ivot se daje tako tiho da nismo ni svesni da nam je poklonjeno neto dragoceno. Uz to, Bog ne oekuje nau zahvalnost. Ne izvodi oko toga nikakvu predstavu. ak i ne apne: Dajem vam najdragoceniju stvar u egzistenciji: ivot, svesnost, ljubav. On zaista zna kako da daje. Njegovo davanje je umetnost; osoba koja prima poklon ne treba o tome nita ni da zna jer bi u protivnom to bilo malo poniavajue, ovek bi mogao da se osea posramljeno. Zato to Bog daje anonimno, ljudi koji primaju nikada nisu ni svesni tog poklona, sem ako svesno, promiljeno ne nastoje da postanu svesni toga to im se daje. Kad god postanete svesni, postanete sposobni, tada primite vie. Kada za to postanete zahvalni, zavredeli ste da primite vie. Osoba koja zahvaljuje Bogu za sve to se deava s njom stalno prima sve vie jer zahvalno srce postaje sve otvorenije i sposobnije za primanje. Podsetite se na to da je sve poklon. Sve to vam se dogaa je veliki poklon sve boli i sva zadovoljstva, sve agonije i sve ekstaze, svi usponi i svi padovi. Sve je predivno jer sve uestvuje u vaem razvoju, u vaem putu prema krajnjem procvetavanju.

14. dan Bog nema oblik, niti imena niti definicije. Bog ne moe da se definie, opie ili izrazi. Zato je sve to se ikada o Bogu kae pogreno. U momentu kada se izgovori postaje pogreno. ovek moe ispravno da se postavi prema Bogu samo ako je tih. im izgovorite makar i jednu re vie to nije ispravno. Nita ne moe da se govori o Bogu, ali On moe da se iskusi. Ne postoji dokaz, niti kakva logika sigurnost, ali postoji neto egzistencijalno. Sanjasa je nov nain gledanja na stvari. Sastoji se u tome da se postigne da Bog polako poinje da dolazi sa svih strana. Iako sam nema oblik, izrazie se u svim moguim oblicima; vi ete ga osetiti u svim moguim oblicima. U jednom smislu talas je okean, u drugom smislu svi talasi su okean. U jednom smislu ni jedan oblik nije Bog, a u drugom smislu svi oblici su boanski. Um ne moe znati jer on moe da obuhvati samo oblike. Da biste upoznali bezoblino moraete da izaete izvan uma. Moraete svaki dan da izbacite um makar na nekoliko trenutaka, tako da Bog moe da vas preplavi. Tih nekoliko trenutaka bie stvarni trenuci. To su jedini trenuci u kojima ivite svi ostali e biti otplavljeni, nee biti zapameni. Zapameni e biti samo trenuci u kojima ivite s Bogom. 15. dan Putovanje prema samome sebi zahteva veliko strpljenje. Meutim, mi smo postali vrlo nestrpljivi. Posebno su u ovom veku ljudi izgubili polagani nain ivota. Stalno su u urbi, sve ele istog asa. Misle da je sve kao instant kafa. Inae, postoje stvari za koje je potrebno veliko strpljenje. To ne znai da one ne mogu da se dogode odmah. Paradoksalno je to to e se one, ako budete dovoljno strpljivi, dogaati odmah, istog trena. Nasuprot tome, ako se urite, vreme e beskrajno da potraje pre nego to se stvari dogode, ili se uopte moda nee ni dogoditi. Nestrpljiv ovek moda nikada nee dobiti te stvari, a strpljiv moe da ih dobije odmah. Dakle, ovo treba razumeti, od samog poetka vaeg putovanja sve zavisi od vas. Ako ste nestrpljivi putovanje postaje vrlo dugo; ako ste strpljivi ono je vrlo kratko. Ako ste apsolutno strpljivi i moete rei Spreman sam da ekam zauvek, moda nee biti potrebno nikakvo putovanje. Dok naprosto mirujete ne radei nita, prolee dolazi i trava raste sama od sebe. To moe upravo tako da se dogodi! 16. dan Pronaite vreme, mesto i dajte sebi zadatak da meditirate. U poetku je to teko, samo ostanite strpljivi; sve to vam je potrebno je strpljenje. Nastavite da se nadate, budite optimista jer je sada to samo pitanje vremena. Ovo je kao setva; ne moete da oekujete klijanje odmah sledeeg dana. To e potrajati, klice e izrasti u svom odreenom vremenu. Klice ne slede vaa oekivanja, nego svoj sopstveni zakon. One

34

slede unutranji zakon, vlastitu prirodu. ekae pravo godinje doba, moda oblake, moda kiu, moda prolee Zato ne gubite sranost. To je jedan od osnovnih razloga zbog koga ljudi zaponu meditaciju, a ne uspevaju. Mnogi zaponu, ali samo posle nekoliko dana ve misle Meni ne uspeva. To nije pitanje uspeha ili neuspeha. Naprosto nastavite da radite bez obzira na to to se dogaa isto kao to se svaki dan okupate i odlazite da spavate. Ne optereujte se uspehom ili neuspehom, time stiete li neto ili ne. Kupanje je dobro samo po sebi, ono ima sopstvenu vrednost. Meditacija ubrzo postaje kao unutranje kupanje. Oseate se bolje, usredsreenije, jae ukorenjeni, jae vezani za zemlju. Napokon, ako ovek moe nastaviti da eka, jednog dana e ga iznenaditi neto kao eksplozija, kao munja i od tog momenta nikada vie nee biti isti. Od tog asa ne treba vie da meditirate, tada ete biti u meditaciji bez obzira ta budete radili. Tada je disanje meditacija, etnja je meditacija, jelo je meditacija. Tada meditacija naprosto postaje sama vaa priroda. 17. dan Dobrota je sunce koje izlazi iz vas. Svakidanji ovek ivi u mranoj noi koja ne poznaje zoru, koja ne zna za izlazak sunca; samo tetura u mraku, padajui ovde, padajui onde i povreujui se. Kada pogledate ljudski ivot vidite da je on samo jalovo tapkanje, jer tapkajui ovek nikada ne nalazi vrata. Vrata mogu da se nau samo kada vaa unutranjost bude obasjana svetlou, ako izae sunce. Ovo se deava u meditaciji, koja je poetak izlaenja sunca, ona je poziv suncu da izae unutar vas, poziv svetlosti, poziv tiini i miru. Obino nikada ne razmiljamo o ovim stvarima: o tiini, miru, nepokretnosti, svetlosti a one su pravo blago. Od njih se sastoji nae pravo kraljevstvo. Zato od sada pa na dalje zovite sve vie i vie mira, sve vie i vie tiine, nepokretnosti. Ne propustite ni jednu priliku da budete mirni i tihi. Ne propustite ni jednu priliku da se opustite i pogledate u svoju nutrinu. Tako ete iznenada jednog dana to doiveti. To se nikada ne zbiva postupno, nego iznenada. Odjednom zapaate kako u vaoj unutranjosti istona hemisfera postaje crvena jer je prola no i izlazi sunce. Tada zapoinje pravi ivot, svaki trenutak postaje dragocen i zanosan, u svakom trenutku je sadrana venost. Tada ne postoje ni prolost ni budunost, sve je sadanjost. Tada ovek saznaje da ne umire niti se raa. ovek je uvek ovde i sada. 18. dan Uite u sebe, odmorite se u svom sopstvenom biu i lagano, lagano kako se odmor produbljuje, kako vaa oputenost postaje ustaljena pojava, kada vam nita ne odvlai panju, kada postanete sredite ciklona, tada e se pojaviti dobrota. Naravno, dobra osoba je blagoslov za svet kao to je jadna osoba za njega prokletstvo. Ako ovek moe da zapamti samo to da je boansko bie to e biti dovoljno za meditaciju. Ako se toga stalno bude seao, kao da se u njemu stalno kree neka struja, tada nita drugo nije potrebno. To je samo pitanje pamenja injenice da ste boanski. Kada se podseate na to da ste boansko bie, prirodno je da se podseate na to da su sva bia boanska. Boanski ste samo ako su i svi drugi boanski. Boanski moete biti samo u boanskom postojanju. Mi smo deo jedne organske celine. Zato se podsetite na to to je ee mogue. Neka vam postane kao disanje i otkrie vam se mnoge tajne. Kada posmatrate ljude setite se da svi oni boanski, kao i stabla, stene i zvezde. Kada jednom osetite da ste okrueni bezbrojem boanskih oblika naravno da nee biti mogue da budete jadni. ovek se naprosto osea kao da leti; izgubi teinu i porastu mu krila. Takva je naa meditacija, takva je naa molitva.

19. dan Molitva nije nauna, ali meditacija je isto nauna. Podjednako kao to naunik gleda, posmatra objektivnu pojavu, meditant posmatra psiholoku pojavu. To je isti proces, odvojeno posmatranje bez predrasuda, bez zakljuaka; jer ako bi ste ve imali spreman zakljuak tada nema smisla da se vri posmatranje. Tada ete ve nekako dokazati da je va zakljuak ispravan, a onda itav proces nije nauan. Isti postupak posmatranja mora da bude okrenut prema vaem sopstvenom umu. ovek postaje laboratorija, veliki opit posmatranja; ovek gleda svoje misli, elje, uspomene, ljutnje, pohlepu, poudu, bez ikakvih prethodnih zakljuaka, bez prosuivanja; ovo je dobro a ovo je loe ne sudei o tome. Kada ni malo ne prosuujete, bez predrasuda, bez zakljuaka, kada je isto vae posmatranje, jednostavno, nevino; tada poinje da nestaje ono to posmatrate. Ovde nauka i religija poinju da se razdvajaju. U nauci, to vie posmatrate predmet postaje stvarniji. U poetku nije bio tako stvaran. Mogli ste da ga previdite; ali sada ga jasno vidite, ne moete da pogreite poto je jo konkretniji. Posmatranje svog uma je razliito od ovoga. Kada posmatrate svoju ljutnju, ona poinje da iezava, ne moe da postoji.

35

Polako e nestati sav um, prestae da postoji. Kada vie ne bude postojao um za posmatranje, posmatra e da se okrene sam sebi. Ovo je momenat ostvarenja, samoostvarenja, ovo je samadhi. On je krajnji cilj delanja svih mistika. 20. dan Postoji oseaj da je postojanje sasvim ravnoduno prema nama. To nije istina. To je ogranien pojam koji se pojavio u ljudskom umu zbog naunog napretka. Nauka je donela oveku mnoge blagoslove, ali uz njeno buenje su ila i neka prokletstva. Uinila je zdravijim ljudsko telo, uhranjenijim, ali je prestala da hrani ljudsku duu, tako da ona gotovo skapava. Nauka je dala mnogo, ali je mnogo i oduzela; a to to je dala povrno je i nije bitno, a uzela je sve to je bitno. Tako nauka nastavlja da nam prua udobniji ivot, a u isto vreme strahovit oseaj besmislenosti. Svi inteligentni ljudi oseaju da je besmisleno postojati. Meutim, ne iz razloga to bi to zaista bilo besmisleno, nego zato to smo potpuno zaboravili jezik kojim se moemo obratiti postojanju. 21. dan Uvek iznova zapamtite; gledajui nebo budite svesni da ste i vi nebo, gledajui zvezde budite svesni da su zvezde u vama. Lagano, lagano, va ivotni stav e se potpuno izmeniti, a u tom novom stanju mali problemi se ne mogu pojaviti; oni postaju smeni. To je nain na koji pravi religiozan ovek prolazi kroz ivot; nedodirljiv, smiren, hladan i vedar, usredsreen i utvren u svom biu nita ne moe da ga uznemiri, ak ni smrt, ni ona mu ne moe oduzeti nita. On je odbacio sve to bi moglo da mu se uzme i postao je ovek koji zadrava samo ono to je veno. 22. dan ovek je roen samo kao mogunost. On ima mnoge mogunosti, ali zapamtite da je mogunost samo mogunost. Nju treba preobraziti u realnost, treba je ostvariti. Ovde je potreban veliki napor, to je veliki uspon. ovek treba da bude marljiv, ne moe da postigne dobrotu ako joj se samo nada. Nije dovoljna sama udnja. U ovaj zadatak morate uloiti svu svoju energiju. On e biti najvee ivotno postignue. Zato treba potpuno da mu se posvetite, manje od toga nee biti dovoljno. 23. dan ovek moe da deluje na dva naina. Ponekad deluje kao maina koja misli, ba kao kompjuter. Nae kole, koledi i univerziteti pripremaju ljude upravo za takvo delovanje; pripremaju vete i delotvorne kompjutere. Meutim, tada se razara naa dua. Kompjuter moe da uini sve to i Albert Ajntajn, ali ne moe da ostane dobar. Ne moe da deluje kao sveti ovek.6 ovenost umire, umire toliko polako da mi jo toga nismo postali svesni. Smrt se dogaa zbog vrlo polaganog trovanja. ovek se sve vie pretvara u bioloki kompjuter. Vae pravo sredite je srce. Nemojte da ga zapostavljate, neka ne prestane da vam bude vano. Koristite se svojim umom, ali ne dozvolite da vas va um zloupotrebljava. Koristite um, kao prelepu mainu; kao automobil, kompjuter ili klima ureaj ali ne vie od toga. Ostanite utvreni u srcu, delujte iz srca, dozvolite oseajima da presuuju. Koji god oseaji izgledali nelogino, pustite ih da presuuju i va ivot e se ispuniti vlastitim plesom i lepotom, vlastitom dobrotom i blagoslovom. 24. dan Boanski glas je uvek u srcu, uvek vas zove. Meutim, do vas ne moe da se doe, vi ste zaposleni nekakvim svetovnim poslovima, nekakvim obinim stvarima. Va um je prepun nepotrebnih stvari, zaposlen je a nema posla. Zbog toga nikada ne uje smireni tihi glas u sebi. Kada se jednom um stia i nestanu misli, odjednom ete zauti taj glas. Tada, kad iz svog srca neposredno ujete Boga, zapoee preobraaj; to je otkrie. Bog uvek dolazi kao otkrie, nikada kao saznanje, nego uvek kao otkrie. Zapamtite ovo. Bog nikada nije daleko, uvek je ovde, eka vas dvadeset etiri sata na dan. Naalost ljudi samo tre tamo-amo. Protraie ceo svoj ivot na glupe besmislice; nezamislivo je da ovek moe da bude tako neinteligentan, ali jeste. 25. dan Srce je uvek iskreno. Srce nikada nije neiskreno, a razum nikada nije iskren. Razum ivi u laima, ivi od lai, postoji u svim vrstama lai ili krivotvorina. Srce je izvorno, odano, jednostavno; ono nije
6

Buda.

36

lukavo. Ono samo odraava to to jeste. U tome je njegova lepota i njegova istina. Bog se nikada ne saznaje pomou razuma. Sve to ima ikakvu vrednost nikada se ne saznaje uz pomo razuma. Ljubav, lepota, Bog; svi se saznaju pomou srca. Srce predstavlja irom otvorena vrata u realnost. Pomerite se iz razuma u srce. 26. dan Nenost vas ini ranjivim, ini vas otvorenim i osetljivim za sve tajanstveno to nas okruuje. Ljudi koji nisu neni, koji su vrsti kao stene stalno proputaju ivot. ivot prolazi pored njih, ne moe u njih da prodre, oni su neprobojni. ivot je tolika radost za one ljude koji su neni, meki, zaljubljeni, saoseajni, oseajni. Tada je ivot sam po sebi dokaz; na bezbroj naina dokazuje da postoji Bog. Nasuprot tome za tvrde ljude koji su kao stena nema dokaza o postojanju Boga. Njima se ne moe dokazivati jer su nedostupni oseajima. Takav ovek gubi sve oseaje, ivi samo u razmiljanju. Gubi srce, postaje samo razum; a u glavi su same besmislice. Budite srce! ak ako zato morate da izgubite razum, izgubite ga to se isplati. Predivno je biti nerazuman, a runo je biti bez srca. 27. dan Ne odeljujte obian od neobinog ivota. Oni su jedno, oni su u nedeljivom jedinstvu. Deliti ih znailo bi stvarati ljudsku podvojenost, izofreniju. ivot je jedinstvo, organsko i nedeljivo jedinstvo. Sve je podjednako uzvieno i prizemno. Nema hijerarhije, sve postoji istovremeno i na istom nivou. Zato nita ne sme ni da se naglaava niti da se potcenjuje. Naravno da sve mora da se preobraava, da se preobrazi pomou ljubavi, dobrote i radosti. Ako moete u svoj ivot da unesete igru, aki svaki momenat vaeg ivota moe postati melodija, ako moete postati ritmino iskustvo, tada e Bog sigurno doi k vama. 28. dan Jednom kada zaponete da verujete, poinjete da se otvarate. Ako ne veruje, ovek se, naravno, zatvara zbog straha od ranjivosti. U veri se ovek otvara, nema ega da se boji, ovo je na dom. Drvee, zvezde, sunce i mesec su lanovi nae porodice, naa braa i sestre. Svemir je naa porodica. Ovo moete da iskusite samo ako verujete a iza toga e dobrota biti neizbena. Bez ovoga naa sudbina postaje jad koji se ne moe izbei. Uz ovo, dobrota je prirodna, dolazi sama po sebi. 29. dan U ivotu se moete kretati uzbrdo ili nizbrdo. Ako idete nizbrdo, to e biti prijatno i lako. Ne treba ni malo da se napreete, nita da rizikujete niti da odgovarate ni na kakve izazove ali isto tako neete nita ni dobiti. Pomeraete se samo od roenja do smrti. ivot e da ostane pusta praznina. ovek mora da bude marljiv, da prihvata izazove koji ga podstiu na kretanje uzbrdo. To je teko i opasno, ali u vama stvara ono najbolje. ovek mora da uloi zbir svojih energija u ovaj zadatak, jedino tada ovek mora sve da raskine, jedino tada ivot e da buja i da procveta. Postae radost, ispunjenje, zadovoljstvo i blagoslov. 30. dan Raamo se s ogromnim blagom, tako silnim i tako velikim da je neiscrpno. Uprkos tome ivimo u pukom siromatvu jer nikada ne tragamo u sopstvenom biu, nego traimo na svim drugim mestima. Ovo traganje svuda je najudnija ljudska osobina - ovek je spreman da se popne na Mont Everest i na Mesec a nije spreman da ue u svoju unutranjost. Svi se ogluuju kada im se kae Uite u svoju unutranjost. Jer, blago je samo tamo. ivei stalno nosimo to blago sa sobom, a ostajemo prosjaci. Vaa realnost je u vama samima, a vi je traite spolja. Prvo treba da traite u unutranjosti. Ako tamo nema blaga, tada naravno moete da krenete u potragu irom sveta. Meutim, to se jo nikada nije desilo. Svi oni koji su uli u unutranjost, pronali su ga. 31. dan U momentu kada ovek zapone traganje za samim sobom postae blagosloven. Smo to traganje je poetak preobraaja. to se vie posvetite tom traganju, utoliko e preobraaj bre da usledi. Uinite ga intenzivnim, uinite ga potpunim. Jedna od osnovnih tajni ivota i postojanja je da ivite samo tada kada imate neto radi ega ste spremni da rtvujete ak i svoj ivot. Pravi ivot zapoinje tek kada u svom ivotu imate neto uzvienije, vee, svetije od ivota. Kada sm ivot postane samo sredstvo za postizanje uzvienog cilja, tada va ivot dobija sadraj. Jedino u ovom sadraju postoje smisao, znaaj i radost.

37

ESTI MESEC Letimo sami 1. dan Raamo se s beskrajnom mudrou, a stalno je gubimo skupljajui saznanja. Saznanja su suvine stvari, ona su svetovna, trivijalna. Mi neprestano dajemo dragoceno, a zauzvrat dobijamo beznaajno. Postanite ponovo neznalice kada se radi o ovom takozvanom znanju. Zbacite ga sa sebe, zaboravite ga, a u momentu kada ono bude potpuno zaboravljeno u vama e poeti da izvire mudrost. Ona je naa istinska priroda. Ne morate da je uite, ne morate da je traite, nikuda da idete traei je. Ona je najskrivenija sutina vaeg bia. Meditacija je zaboravljanje saznanja radi ponovnog uspostavljanja mudrosti. 2. dan oveku su potrebni kua, hrana, novac i odea; on treba da pazi na sve to, ali te stvari ne treba da mu postanu vane. Odreeno vreme i odreeni prostor treba ostaviti za istraivanje unutranjosti. Ovo ja nazivam meditacijom; ovek sedi sam, drui se sam sa sobom, dostupan je sopstvenoj subjektivnosti. Ova dostupnost i otvorenost vas ne otvara vama samima, nego samoj egzistenciji. Ukoliko ovek ne zna ta je ivot, ivee uzalud. Ukoliko ovek ne okusi tajnu ove jedinstvene lepote i zanosa koji ga okruuju a oni ve postoje, treba da budete samo malo budniji i osetljiviji - ivot ostaje prazan. ovek se rodi a ostane neroen, ovek ivi a zapravo je mrtav. U vienju samog sebe ovek se ponovo raa. Susret sa samim sobom je novo roenje, pravo roenje. ovek biva dvaput roen. 3. dan Saznanja su na raspolaganju spolja. Spoznaja zahteva unutranje proienje. Saznanja su podaci, spoznaja je vaa sposobnost vienja i razumevanja. Saznanja nikada nikoga ne preobraavaju. Mogu da vas uine velikim predavaem, ali veliki predavai su obini papagaji. Predava naprosto ponavlja; on nije nita drugo do gramofonska ploa. Nasuprot tome, spoznavatelj spoznaje, on zna sam po sebi. On ne veruje, on vidi. On nije hrianin, nego Hrist; on nje budista, nego Buda. Zapamtite ovo. Potrebna je kljuna promena u vaoj svesnosti, potpuno nova vrsta svesnosti; budna, svesna, meditativna, puna ljubavi. Ovo su temelji koji e vam omoguiti vienje. Neete postati informisaniji, nego potpuno preobraeni. Ja ne nastojim da vas obrazujem, nego da vas preobrazim. To je sve o sanjasu. 4. dan Saznanja su laka i jeftina. ovek moe da ih prikupi koliko god eli, moe da ih pozajmljuje od drugih. Nasuprot njima mudrost je vrlo skupa i vrlo dragocena. ovek je plaa svojim naporima, svesnou, meditativnou. Mudrost ne moe da se dobije ni od koga, niti iko moe da vam je oduzme. Samo linim naporom moete da stvorite svoju mudrost. Ona postoji kao seme, samo kao seme. Morate ga zasaditi, negovati, zalivati i brinuti se o njemu a sve to je sadrano u meditaciji. Ono raste vrlo polako. Tada postajete ruin grm na kome cveta mnotvo cvetova. U momentu kada se oni otvore, va miris se oslobaa na vetru i nastaje neopisiva radost ne samo u vama - itava egzistencija se veseli s vama. Uvek kada pojedinac postane prosvetljen, itava egzistencija zakorai korak napred. 5. dan Svi mi u sebi nosimo zvezdu beskrajne lepote. Mi smo zvezde. Naravno da smo okrueni gustim dimom i oblacima, pa ako neko posmatra spolja ne moe da pronae zvezdu. Meditacija deluje tako da prodire kroz tamne oblake koji vas okruuju i dopire do sredita gde se nalazi vena svetlost, gde je ivot plamen radosti, dobar je i neopisive lepote. Iskustvo tog najskrivenijeg plamena jeste iskustvo boanskog. Putovanje je teko, ali vredi poi na put. Teko je samo u poetku, dok se ne prilagodite radosti otkrivanja nepoznatog, slobodi i uzbudljivosti nepoznatog, zatim vie nije tako. Svaki trenutak tog putovanja

38

je pun tako skupocene lepote, tako izuzetne radosti, tako prelepog zanosa da je ovek spreman da proe kroz sve nevolje. Spreman je ak i da umre za to, jer je saznao da ni smrt zapravo nije smrt. 6. dan Ljubav zahteva mnogo hrabrosti. Zapravo ni za ta drugo ne treba toliko hrabrosti kao za ljubav, jer je njen osnovni zahtev smrt ljudskog ega. Tek kada rastoite svoj ego u vama prostruji ljubav. Ego je prepreka, a potrebna vam je odvanost da biste ga odbacili. ovek ga se dri grevito, smatra da je on sam jedino ego; zato je jako preplaen. ta e mi se dogoditi ako odbacim svoj ego? Izgubiu identitet. Tano, doi e vreme kada ete izgubiti svoj identitet, lani identitet, jedno razdoblje u kome neete znati ko ste, ali zatim e se razviti pravi identitet. Zen-budisti kau: Pre meditacije reke su reke, a planine planine; u meditaciji reke vie nisu reke, niti su planine planine; a kada je meditacija potpuna, kada se ostvarite, reke su ponovo reke, a planine ponovo planine. Izmeu ove dve stvari postoji praznina prethodnog naputanja i budueg dolaska koja e biti pomalo zbrkana; zato vam je potreban uitelj koji vam pomae da to prebrodite, koji vas dri za ruku i hrabri za to vreme: Ne bojte se. Svitanje nije daleko. Ne osvrite se, gledajte pred sobom jer nema povratka. ivot se nikada ne vraa, on je uvek sledei trenutak. Prema Budinim reima araiveti: Nastavite da napredujete dok ne doete do take gde vie ne postoji ni jedna elja. To je trenutak ispunjenja, dobrote, blagoslova. 7. dan Voleti znai biti religiozan. Iskreno voleti postojanje znai moliti. ovek mora stalno da usavrava nain na koji moli. Mora da ga uini bezuslovnim, nemotivisanim, nezahtevnijim, to manje dominirajuim, to nesebinijim. Kada vaa ljubav bude potpuno ista dopree do Boga. Za to vam nije potrebno nita drugo. Stiete do krajnjeg savrenstva ivota. Ljubav je sutina, zato dopustite da vas vodi. 8. dan Ljubav ova jedna jedina re sadri sve to je vredno ivljenja, to je vredno imati u ivotu. Ako ovek zaboravi na Boga nita nije izgubljeno, ali ako zaboravi na ljubav tada e izgubiti sve. Kada postoji ljubav Bog mora da se dogodi jer je Bog vrhunac iskustva ljubavi. Nasuprot tome, bez ljubavi nije mogu ak ni Bog. Bez ljubavi nita nije mogue; nema dobrote, nema blagoslova, nema istine, nema slobode. Ljubav je nektar; prua vam iskustvo besmrtnosti. Ona je most izmeu vremena i venosti. 9. dan Zapamtite da ste vi sami ljubav. Drutvo sve prisiljava da na to zaborave. Drutvo stvara svakojake okolnosti koje vam ne dozvoljavaju da se setite da ste ljubav. Svuda gde je ljubav, tamo je Bog. Ljubav je miris bojeg prisustva. Zbog toga zapamtite ovo i unitite ono to je drutvo u vama stvorilo kako bi vas spreilo da se setite svoje realnosti. Stvoreni smo od ljubavi i za ljubav. 10. dan ovek ne ivi u harmoniji. ovek ivi kao gomila svadljivaca. U vama postoje mnogi ljudi, ne samo jedan ovek; koji se meusobno stalno bore, svaaju i svi se pretvaraju da su gospodari. Sve je podeljeno; svaki deli eli da poe u svom smeru, ni jedan se ne slae ni sa jednim drugim. oveku je potrebno sjedinjavanje svih tih delia u celinu, stvaranje sklada. Kada se kristaliete postajete jedinstveni; a kada se svi ti raspreni delii rastope i stope u celinu, javlja se neopisiva radost jer nestaju svi sukobi. Kada sukobi nestanu, tada zapoinje sveanost. Sve meditativne tehnike su oblikovane tako da mogu da zblie i sprijatelje vae sukobljene delie i stvore harmoniju.

11. dan Strast je najprimitivniji oblik svesnosti, a ovenost najuzvieniji. Ovaj primitivni oblik ne sme se poricati, nego ga treba preobraziti. Treba ga iskoristiti kao lestve. U prolosti su takozvani religiozni ljudi bili veliki protivnici strasti i posle vekova njihovih uenja stvoreno je izofrenino drutvo. Podelili su oveka na dva dela, nii i vii, a ta podvojenost je uzrok jada, patnje i nezadovoljstva.

39

Kada ponete o sebi da mislite kao o dva odvojena bia, o viem i niem, tada nastaje stalan sukob. Pokuavate da prevladate ono nisko, de se borite s njim i da ga unitite a nije mogue unititi ga. Preobraaj je mogu, unitenje nije mogue. Nita to postoji ne moe da se uniti. Stvari mogu samo da se promene. Voda moe da postane para, isto kao i led, ali je to samo promena. Voda ne moe da nestane. Ni jedna stvar ne moe da postane nitavilo, niti se ita moe stvoriti. Jedino se menjaju kombinacije. Strast je najnia, a ovenost najvia preka na lestvama, a obe su na istim lestvama. Upamtite da e se strast, kada postane svesna, pretvoriti u ovenost. Dok bude nesvesna bie okrutna, runa i ivotinjska. Samo unesite u svoje bie vie svesnosti i pokrenuete se prema boanskom; od ivotinje prema Bogu. Ljudi su lestve koje su postavljene izmeu ova dva nivoa. 12. dan Dobrota je najvii nivo radosti. Prvo je uivanje ono je ivotinjsko. Sledea je srea ona je ljudska. Dobrota je boanska. Dobrota je cilj, jer kada ste dobri dotiete najudaljeniju taku svog bia; ostvarujete se potpuno. ovek je izgraen na tri etae. Prizemlje je ivotinjsko, to ne znai da nije dobro; ja nisam protiv njega ali bih voleo da svako upozna bar malo od onih viih prostora. Neka najnie bude osnova, ali ne ostajte zatvoreni u njemu. Drugi sprat je ljudski, a trei je boanski. Upoznajui dobrotu ovek upoznaje svoje boansko, on je Bog. Ako se to ne ostvari, zapamtite da ivot postaje neispunjen, ostaje duboko nezadovoljstvo, alost. Samo kada dosegnete svoju najuzvieniju taku biete sreni, mirni, tihi i beskrajno zahvalni time to ste do nje stigli. 13. dan ovek postaje nezgrapan iz jednostavnog razloga to postaje samosvestan; samosvest je vrlo tetna za lakou. Zato lako razgovarate sa svojim prijateljima, a kada se obratite mnogobrojnoj publici, kada vas sluaju hiljade ljudi, gubite svu ovu lakou. Postajete nezgrapni, znojite se, drhtite, zaboravljate sve. Kae se zapravo da um proradi kada se rodite i da radi sve do smrti; osim u vreme kada se obraate publici. Tada prestaje da radi i iznenada nastaje praznina. Uz to, to se vie pripremate, verovatnost za takvu prazninu se poveava jer sama priprema ukazuje na to da se bojite, da pokuavate neto da sakrijete; pretvarate se. ta se deava glumcima na pozornici? Zato gube lakou? Isti ovek tako lako razgovara sa svojim prijateljima. Nita se nije promenilo, sve je isto, mogao bi da govori isto. Meutim, zaboravlja da govori stvari koje bi trebalo da govori i sve postaje nespretno. Divlje ivotinje su prirodne jer nisu samosvesne. Sve ivotinje su prirodne jer nita ne izvode, naprosto ive svoj ivot. Ne brinu se o tome kako izgledaju. Samo oveka brine vlastiti izgled, to kako sam izgleda drugima, prihvatali ga oni ili ne. Upravo takve brige upropaavaju njegovu lakou. Meutim, dobrota se zbiva samo u stanju lakoe. 14. dan Put do dobrote, do okeanske dobrote je u prekidanju poistoveivanja s kompleksom tela i uma. ovek treba stalno da se podsea Ja nisam telo. Ja nisam um. Ja sam posmatra, svedok. Ovo polako postaje tako prirodno da vie nije potrebno podseati se, to je naprosto tu, postaje unutranja struja. ak i kada spavate znate Nisam telo, nisam um, ja sam svedok. ak i u snovima znate Ja sam svedok snova. Kada se to svedoenje produbi dovoljno, biete na ivici proboja. Tada e svakog momenta nestati sva ogranienja i postaete neogranieni, beskrajni. 15. dan Dobrota ima svoju sopstvenu svetlost. Jad je mraan, dobrota je sjajna. Jadna osoba baca senku na ostale ljude Ona je kao crna rupa, izvlai energiju iz ljudi. Samo njeno prisustvo je destruktivno, dok je prisustvo dobre osobe stvaralako, okrepljujue. Ona obasjava druge ljude. Takav ovek je blagoslov za egzistenciju. 16. dan Nae kraljevstvo je unutranje. Spolja smo osueni da ostanemo prosjaci. ta god radili ova osnovna injenica ne moe da se promeni. Moemo imati mnogo novca, moi, ugleda, ali iza te fasade skrivae se prosjak i ostae prosjak.

40

Pogledajte duboko u oi bogataa i videete prosjaka. Pogledajte politiarima u oi, monicima, i videete prosjake. Oni se kriju, pokuavaju na sve mogue naine da spree da iko sazna ko su zapravo. Oni oko sebe stvaraju maskaradu, ali svako s bar malo inteligencije mora znati da su zapravo prosjaci. im se okrenete k sebi, prosjak nestaje. Ulazite u kraljevstvo boje i prvi put ste zaista kralj. Isus je celog ivota govorio o tom unutranjem kraljevstvu, ali ga nisu razumeli, to vai i za sve druge probuene ljude. Ne razumeju ih. Isus nije imao veze s ovim svetom, ni s kraljevstvom na ovom svetu, niti s moima na ovom svetu. Govorio je o neemu drugom, a te rei je izgovarao kao metafore. Pravo kraljevstvo je u vama i ono je ve tamo, ne treba ga stvarati, treba ga se samo setiti. Sve tehnike meditacije su tehnike samopodseanja. 17. dan Kada ste u suzama vi se smeite, kada ste ljuti to ne pokazujete, to stalno potiskujete. Prirodno da ceo taj proces u vama stvara razdor. Suze su bile prave, ali im niste dozvolili da se pokau, potisnuli ste ih. Osmeh je bio laan, a vi ste pokuavali da se smeite. Takav osmeh ne moe da dosegne duboko, on je samo na usnama, nema nikakve veze s vama. Moral je upravo kao lani osmeh. Vi ivite moralnim ivotom, ali vam to ne daje dostojanstvo karaktera. Dostojanstvo karaktera dolazi pomou meditacije. Ne preduzimate nita to bi se ticalo vaeg karaktera, ali se razvija va uvid. Vidite stvari onakvima kakve jesu i sam va ivot je preobraen u ovom novom svetlu, u ovom novom vienju. Vie se niko ne moe prevariti jer uz pomo meditacije ovek saznaje da nismo izdvojeni. Ne moete biti nasilni, niti da uivate u ranjavanju drugih jer sada znate da su drugi deo vas. Mi smo deo organskog svemira, uopte nismo izdvojeni entiteti. Tada ete svakako imati dostojanstvo karaktera, a dostojanstvo e doi pomou sjedinjenja. Zato zapamtite: meditacija mora da bude izvor stvarnog karaktera. ovek moe da zaboravi sve o karakteru samo da uloi svu svoju energiju u meditaciju i odatle e proizai karakter. On nije neto to biste vi sastavljali, on se javlja spontano. Na kraju, kada karakter bude spontan imae sopstvenu lepotu, on e biti radost. Ne tei nekom cilju, ve je cilj sam sebi. 18. dan Postoji mogunost da se bude dobar a da se ne bude mudar, ali takva dobrota nije istinska; ona je naprosto pojava koju ljudi nazivaju sreom. Ona dolazi i prolazi, ona je trenutna. Uz to, uvek vas ostavlja u velikom nezadovoljstvu i oaju. Cena je previsoka, ona ne vredi toliko. Postoji mogunost da budete mudri a da niste dobri, ali je i ta mudrost lana i krivotvorena. To je ono to nazivamo saznanjima. Ona su pozajmljena, ona su preoptereenje. Sve to nije proizalo iz vaeg sopstvenog iskustva uvek je ogranienje. Ono moe da hrani va ego, ali ne moe da otkrije vau pravu prirodu. Pravi traga mora zajedno da pronae dobrotu i mudrost. Mogu se lako pronai jer su one dva krila jedne iste ptice meditacije. Meditirajte; u jednu ruku postaete dobri, a u drugu ruku mudri; obe te stvari se razvijaju istovremeno u vrsti duhovnog sklada. Na krajnjem stupnju dobrota postaje mudrost, a mudrost postaje dobrota. 19. dan Mudrost e se pojaviti jedino tada ako znate kako da budete sami. Mudrost je vaa lina priroda. Kada ste potpuno sami, kada ste zaboravili na ceo svet, kada ste vi upravo vi, naprosto dobri u sebi, nema potrebe za drugima, niti kakve elje za bilo im drugim. U takvom mirovanju unutra u sopstvenom biu se javlja mudrost. Mudrost ne oznaava saznanja. Mudrost su uvid i jasnoa. Mudrost nije podatak, mudrost je preobraaj. Mudrost je potpuno nov nain gledanja na ivot. Nauite da budete sami i dozvolite mudrosti da prekrije vae bie. Tada moete da ivite u svetu, meutim u najveoj guvi ete biti sami, nita vas nee dodirivati, niti vam odvlaiti panju, niti ostavljati utiske na vas. Biete u svetu, ali ne od ovoga sveta i imaete mogunost da vidite ta je ispravno, a ta neispravno. Neete zavisiti od spoljanjih zahteva. Neete zavisiti od Biblije, Gite ili Korana. Pronali ste svoje sopstvene knjige, pronali ste glas boji u svom srcu. Vie nema potrebe da se ita nastavak, niti trae ve potroena obavetenja. Sada ste u neposrednoj vezi s Bogom. 20. dan

41

Ljudi ostaju zavisnici, a to vie zavisite od drugog on e se vie plaiti, elee da pobegne jer postoji neutaiva unutranja potreba za slobodom. elja za slobodom je uzvienija od svih drugih elja; jaa je i dublja od svih drugih elja. Zato ovek moe da rtvuje ak i ljubav, ali ne moe da rtvuje slobodu; to nije u prirodi stvari. Zato vam se prava dobrota moe desiti jedino u samoi. Samoa je umetnost, cela umetnost meditacije. Biti potpuno usredsreen u sopstvenom biu bez ikakve udnje za nekim drugim, biti u tako dubokom miru sam sa sobom da vam ne treba nita drugo, to je samoa. Ona donosi venu dobrotu. Ako se prvo ukorenite u svom biu, a zatim ulazite u neku vezu, tada e ta veza da bude potpuno drugaija pojava. Tada moete da delite, moete voleti i moete uivati u toj ljubavi. Makar je ona trenutna, moete igrati i pevati, a kada proe prola je ne osvrite se. Sposobni ste da stvorite drugu ljubav. Zato nema nikakve potrebe za tim da se bude zavisan. Zahvalni ste svom ljubljenom, zahvalni ste ljubavi koje vie nema jer vas je obogatila, dala vam je neke poglede na ivot i uinila vas zrelijim. Meutim, to je mogue samo ako u svom biu imate odreene temelje. Ako je ljubav sve to imate, bez ikakve meditativne podloge, tada ete patiti, tada e svaka vaa ljubavna veza pre ili kasnije postati nona mora. Zato nauite umetnost samoe i dobrote samoe tada e sve biti mogue. 21. dan Pela ne zavisi ni od jednog cveta. Ona sakuplja sa svih vrsta cvea, ali ostaje slobodna. Ii e i k rui, ka nevenu i ka lotosovom cvetu. Pomerae se od cveta do cveta sakupljajui med, ali nee biti vezana, nee biti zavisna. Sledea stvar koju treba zapamtiti jeste da, iako pela skuplja med s mnogo cvetova, nikada ne razara ni jedan od njih. Ona to ini umetniki, s lakoom, ona ne ranjava. Zapravo cvet osea posebnu sreu kada mu pela doleti. To je zaista kompliment. Pela nikada ne razara. Ona skuplja sve to joj treba, ali na takav umetniki nain, s toliko spretnosti da cvet ostaje potpuno isti kakav je i bio. ivite na nain na koji nikoga neete povrediti. ivite na stvaralaki nain, s vetinom i umetnou, ivite na osetljiv nain i nikada se ne vezujte. Uivajte u svim iskustvima, svim vrstama cvea. Samo nastavite da se kreete, nemojte nigde da ostanete zarobljeni i tada je sigurno da ete dosei Boga. 22. dan Jad proizvodi vezanost. Vezujemo se za stvari, ljude, mesta. M smo robovi vezanosti. Zavisni smo od bilo ega, a zavisnost donosi jad jer se ivot neprekidno menja, on je u stalnom pokretu, nikada nije statian, ak ni u dva uzastopna trenutka. Kada posmatrate prelep zalazak sunca, uivajte u njemu, ali nemojte se vezivati za njega on nije fotografija. Uskoro e da nestane; on ve nestaje, dok ga gledate ve nestaje. Uskoro e pasti no, ali zato se brinuti zbog toga, jer i no ima svoju lepotu pojavie se zvezde. Inae zavisnik je tako tup da e pokuati da se vee za prelep zalazak sunca, on bi eleo da zauvek ostane statian. Takvi ljudi ne znaju ta trae. Oni e plakati za zalaskom sunca jer ga vie nema i u tom plakanju e propustiti pojavljivanje novih zvezda. Takav ogranien ovek uvek sve proputa. Mudar ovek u svemu uiva. Uiva i po danu i po noi. Uiva leti. Uiva zimi. Uiva u ivotu i smrti. On nije zavisnik; u nezavisnosti je dobrota. 23. dan Imamo krila ali jo nismo leteli. Zbog toga to jo nismo leteli zaboravili smo da ona postoje. Krila nisu tako mala, ona mogu da prekriju celo nebo. Njihov raspon je beskrajan, veliki, nemerljiv. Ne postoji nita lepe od ptice koja leti Obuhvatajui celo nebo svojim malim krilima, pokreui se prema krajnjoj granici postojanja, pomerajui se uvek od poznatog prema nepoznatom, ne bojei se nepoznatog zapravo uvek izazivana nepoznatim, stalno odbacujui poznato, jer kada ste ga jednom upoznali bila bi ista glupost da se stalno ponavlja to iskustvo. Pametan ovek bi voleo nova iskustva, otvaranje novih vidika, novih vienja. Upravo to predstavlja ptica u letu Ovo je sve o Bogu; otvoreno celo nebo. Napokon jedina stvar koju vredi pokuati ostvariti je sloboda. Kada se ostvari sloboda sledi sve ostalo; bez slobode nita drugo nije mogue. 24. dan Kada ovek postaje potpuno slobodan treba da bude potpuno svestan jer je nae ropstvo ukorenjeno u naoj nesvesnosti, ono ne dolazi spolja. Niko ne moe da vas uini neslobodnim. Moete biti uniteni ali vau slobodu niko ne moe da uzme, osim ako je sami date. U krajnjoj analizi uvek je vaa elja za zavisnou ona koja vas ini neslobodnim. Vaa elja da budete zavisni, vaa elja da odbacite odgovornost da budete ono ta jeste ini vas neslobodnim. U momentu kada ovek postane odgovoran za sebe zapamtite da to nisu samo rue, na njima ima i trnja; nije sve slatko; u tome postoje mnogi gorki trenuci.

42

Slatko je uvek izjednaeno sa gorkim, uvek dolazi u istoj koliini. Rue su izjednaene s trnjem, dani s noima, leta sa zimama. ivot odrava ravnoteu izmeu polarnih suprotnosti, zato ovek koji je spreman da prihvati odgovornost da bude to to jeste sa svim lepotama, gorinom, radostima i agonijama, moe biti slobodan. Jedino on moe biti slobodan. Prihvatite odgovornost da budete ono ta jeste, takvi kakvi jeste; sa svim to je dobro i to je loe, sa svim to je lepo i to nije lepo. U tom prihvatanju desie se nadilaenje i ovek e postati slobodan. Sloboda znai nadilaenje, izlazak iz podvojenosti. Tada vie niste ni u zanosu niti u agoniji, postajete samo svedok svega to vam se dogaa. Takvo nadilaenje je stvarna sloboda i ona ini oveka dobrim i osloboenim.

25. dan Pravi tragalac ne ide za znanjima nego za spoznajom. eli da naui sam proces uenja. Ne zanima ga zakljuivanje, ne zanimaju ga ciljevi, zapravo vie ga zanima samo putovanje. Putovanje je tako lepo, svaki njegov deli je tako delikatan uopte ga nije briga za cilj! Ideju samog cilja su izmislili lenji umovi da bi mogli da se odmore; jednom kada je postignut vi ste zavrili. Tako ovek pokuava da pronae preicu. Ljude koje zanimaju ciljevi su uvek zainteresovani za preice; naravno, ko bi iao duim putem? Ljudi koji su lenji ne mogu biti pravi tragaoci za istinom. Pravi tragalac nema nikakve elje, nikakve ambicije niti ciljeve. Njega uvek zanima ovaj trenutak; sada i ovde. Celo njegovo bie uestvuje u ivljenju. Kada postanete svesniji, otvoreniji ste za postojanje i za sve to se dogaa oko vas. Otvoreni su svi vai prozori i vrata; postojanje moe da proe kroz vas. Moete postati sve osetljiviji dok postajete sve svesniji. Uz saznanja ostajete ista stara osoba sa vie znanja koja vam se dodaju. Meutim niste novi, ista ste stara osoba s novim postignuima i to je sve. Sa svesnou postajete novi, novi na taj nain to znate kako ete svakog trenutka dalje i dalje da se obnavljate, tako da nikada ne ostarite, nikada ne postanete dosadni i nikada ne postanete neosetljivi. 26. dan Stabla, ptice i ivotinje su jedno s egzistencijom, ali nesvesno. Oni su dobri, ali nemaju pojma o tome ta je dobrota, nisu je ni svesni. Dobrota koja nije svesna nema veliku vrednost. Moete da imate blago, ali ako ga niste svesni kakav smisao ono ima? Zov udaljene kukavice nama zvui prelepo, ali ne i samoj kukavici. Kukavica nema pojma ta je lepota, muzika, poezija. Ona je nesvesna, dobra je ali nesvesna. ovek nije svestan, nego jadan, meutim taj jad ne moe da se odbaci. Svesnost treba jo samo malo proiriti i ovek mora svesno da odbaci jad i da postigne jedinstvo ja to nazivam ponovnim jedinstvom. Stablo i kukavica, ostale ptice i ivotinje su u stanju jedinstva. ovek mora iz toga da istupi, s tim je izgubio dodir. Sve zavisi od nas, od toga ta emo uiniti zbog svog jada. Mogli bismo i dalje da ga podnosimo i tako da stvorimo jo vei pakao. Mogli bismo da ga odbacimo, da se pokrenemo prema celini i postignemo krajnje jedinstvo. Moemo se rastopiti u okeanu egzistencije, a tada se stvara dobrota. Kada ovek postane dobar to ima neprocenljivu vrednost. Kukavica je dobra, ali je to bez ikakve vrednosti. Biti posveen Bogu znai biti spreman da se utone i rastopi u celini. Tada dobrota dolazi sama od sebe. 27. dan Ako ste spremni da se rastopite u celini usledie dobrota. Ako se opirete rastapanju i pokuavate da ostanete izdvojeni entitet, a to svi rade, pokuavate da budete ego, pokuavate da zatitite svoj ego i da odbranite sami sebe. Svako se ograuje prema celini; svi se boje celine jer je ona ogromna i okruuje nas sa svih strana. Mi zaista gradimo ogromne kineske zidove da bismo se zatitili; u protivnom bi nas celina preplavila i savladala. Tako gradimo kineske zidove, krijemo se iza njih i ostajemo sitni Mi nismo izdvojeni, niko nije ostrvo. Mi smo deo kopna i zato je besmisleno boriti se s njim Rastopite se u celini, odbacite ego, zaboravite svoju izdvojenost. Oseajte se kao deo celine a zatim pogledajte kako je to prelepo i slatko i kako svaki trenutak postaje blagosloven. 28. dan

43

ovek je osuen da ostane jadan i da razmilja na izdvojen nain. Zapamtite da nijedan ovek nije ostrvo. Razmiljati o neemu kao izdvojenom iz celine jeste samo privid. Iz toga izviru svi drugi prividi. Mi smo deo ogromnog kopna, nismo ostrva. Jedini nain da se preobrazite je da zapamtite ovo. iveti u ovom prividu bi znailo da ste osueni na stvaranje mnotva problema iji broj se stalno poveava. Oni ne mogu da se ree dok na samom poetku ne promenimo svoj pristup. Nuna je kljuna promena, a ne samo preoblikovanje, a takva promena nastaje kada odbacimo svoju linost u boji okean, kada kapljica rose ega nestane u okeanu. Time ne gubimo nita, nego dobijamo. Naprosto nestaju naa mala ogranienja i postajemo ogromni, beskrajni. U tom beskraju je miris. Kada iskoraite iz peine ega prema otvorenom nebu, pod zvezdama, odjednom e da vam izrastu krila. Uvek ste ih imali, samo niste imali dovoljno prostora da poletite. Treba samo platiti malu cenu; samo odbaciti lani ego. 29. dan Meditacija je nain predaje ega. Ona je predaja, sama sutina predaje. Obino smo vezani uz na ego i to pokuavamo dokazati na sve mogue naine. U meditaciji odbacujemo ceo put, odbacujemo matematike zakone. Vie nas ne zanima dokazivanje ega, jer moemo da vidimo da je laan i potpuno apsurdan. Kada ovek to uvidi dozvoljeno mu je da se odvoji; da vidi svu jalovost i jad koje donosi ego, on ga predaje i istovremeno se deava preobraaj. Kada se ispraznite od ega uvek neto spolja uleti u vas, popunjavajui istog momenta vau unutranju prazninu. Taj nalet energije spolja jeste Bog. Meditacija otvara put za nalet spolja. Meutim, mi smo prepuni sami sebe i ovo nam teko uspeva. Moramo da se do kraja ispraznimo. Za to treba uloiti krajnji napor, a ne samo polovian, nikako mlak, jer kada i samo deli ega preostane to e biti dovoljno da zadri ono spoljanje daleko od nas. Ego mora potpuno da se odbaci. Praznina mora da bude prava, zaista prazna i da nestanu sve prepreke, onda Gost ulazi. Praznina postaje domain Bogu; ne postoji nijedan drugi nain da se Bog upozna. 30. dan Sloboda je najboanstvenija pojava, zato je ni za ta na svetu nemojte rtvovati, ak ni za ljubav jer nita nije uzvienije od slobode. Slobodi moe da bude sve rtvovano, ak i ivot, meutim sloboda ne sme da se rtvuje niemu drugom. ak i Boga moete rtvovati za slobodu, ali sloboda ne sme da bude rtvovana Bogu. Buda nije verovao u Boga, ali je verovao u slobodu. Mahavira nikada nije verovao u Boga, ali je verovao u slobodu. Mogli su da odbace pretpostavku Boga, ali nisu mogli da odbace pretpostavku slobode; zapravo sloboda je stvarni Bog. iveti slobodno znai iveti duhovnim ivotom. Meutim, vai takozvani sveci ive ropskim ivotom; oni nisu slobodni ljudi, nego zaista najvei robovi na svetu, robovi mrtvih ideja i ideologija. Kada se vaa svesnost jednom potpuno oslobodi niko nee moi opet da je zarobi. Oslobaa se zarobljena lepota. Prvi put saznajete ko ste, upoznajete svoju lakou i lepotu. Ovo iskustvo je isto iskustvo za koje je iveo i umro Isus, za koje je iveo Buda i poduavao celog svog ivota, za koje se rtvovao Sokrat. 31. dan itao sam ove stihove Volta Vitmena volim njegove stihove! On je jedan od najznaajnijih pesnika koji su kada iveli na zemlji. Pesnik kae: Slavim sebe, pevam o sebi, ono to tvrdim tvrdiete i vi, jer svi atomi to pripadaju meni pripadaju i vama. To je poruka svih koji zaista vide, svih koji su saznali; a moja specijalna poruka je sveanost. itavo vae srce neka kae Slavim sebe, pevam o sopstvu. Svakako zapamtite da sopstvo nije ego, nego neto izvan ega. Ego ste vi sami stvorili, a sopstvo je deo Boga, deo vaeg uzvienog bia. Sopstvo vas ne ini izdvojenim pojedincem, ono vas ne ini ostrvom. Ono vas odrava u jedinstvu s celinom, otuda sveanost, otuda radost i zanos. Ljubav, dobrota, sveanost, Bog, istina, sloboda samo su razni oblici iste pojave. Odbaen je ego i uli ste u viedimenzionalnu realnost koja sadri sve ovo. Meutim, za ovo je oveku sigurno potrebna hrabrost, potrebna je neustraivost. Budite dovoljno hrabri za ivot punog srca u skladu s beskonanim, s venim.

44

SEDMI MESEC ivite opasno 1. dan Prvo ponite da uite, pomerajte se od poznatog prema nepoznatom i va ivot e postati veliko uzbuenje, velika radost i veliko iznenaenje. Svakog asa deavae se neto novo. Zatim, jednog dana zakoraite korak dalje, preuzmite krajnji rizik; pomerite se od nepoznatog u nespoznatljivo. Razlika je u tome to e nepoznato da postane poznato, a nespoznatljivo nikada nee postati poznato. Ovo nespoznatljivo je Bog. Prvo nauite da se pomerate od poznatog prema nepoznatom. To je uenje plivanja u plitkoj vodi. Kada nauite da plivate, bez ikakvog straha uite u more; zatim e va ivot spoznati ta je zanos. S nepoznatim upoznaete uzbuenje, a s nespoznatljivim upoznaete zanos. 2. dan Hrabrost je najvei religiozni kvalitet, sve drugo je sporedno. Ako niste hrabri ne moete da budete iskreni. Ne moete da volite ako niste hrabri. Ne moe vam se verovati ako niste hrabri. Ne moete istraivati realnost ako niste hrabri; zato prvo dolazi hrabrost, a sve ostalo sledi. Jedino zbog neustraivosti moe da se rodi ljubav. Samo zbog neustraivosti ovek moe da istrauje realnost. To je dugo putovanje u nepoznato. Kukavice nee moi da napuste ovu obalu. Konano, religija je velika enja za drugom obalom koja se s ove strane ne vidi. 3. dan Dogaae se uda kada budete imali hrabrosti. Ona se deavaju svakog trenutka, jer hrabar ovek svakog trenutka odbacuje poznato. U tome je stvarna hrabrost. Sve to je poznato treba odbaciti; to ste ve proiveli, ve ste iskusili nema potrebe da zavisite od toga. Zavisnost od toga bi spreila nov oblik zbivanja, jer je novom potreban prostor. Ako prostor zauzima staro, kako bi moglo novo da se dogodi? Hrabar ovek stalno odbacuje prolost, staro, poznato i uvek je spreman da ue u nepoznato. Za to je potrebna neustraivost, jer se nikada ne zna ta e se desiti sledeeg trenutka. To je nepredvidljivo, dok je poznato predvidljivo. ak i kada je poznato jadno, blisko vam je i navikli ste se na njega. Dobrota je samo za hrabre. Zaista, dobrota je stalno odbacivanje prolosti. Dobrota stalno umire u prolosti, pa se iznova raa u svakom novom trenutku. To je dobrota. 4. dan Najznaajnija stvar za dobrotu je to da je po svojoj unutranjoj prirodi paradoks, pa se zbog svoje paradoksalne prirode skoro nikada ne shvata ispravno. Paradoks je u ovome: ovek stalno treba da se trudi, iako dobrota ne dolazi zbog tog truda, nego se dobija kao boji dar. Ipak, nikada nijedan ovek nije dobio taj dar, a da se nije potrudio. Iako mu je dar stalno na raspolaganju, ovek ostaje zatvoren. Tako da nije razlog sav ljudski napor zbog koga se dobija dobrota; s njim samo mogu da se uklone prepreke. Ovo nije negativan proces. Zamislite da ivite u zatvorenoj sobi. Zatvoreni su svi prozori i sva vrata; sunce izlazi, a vi ste u mraku. Sunce ne moe da izae usled vaeg truda. ta god inili ne moete prisiliti sunce da izae, ali moete da otvorite prozore i vrata ili da ih drite zatvorenim. Otvorite li vrata sunce e vam postati dostupno inae e ostati pred vratima a da i ne pokuca. Moete zauvek da ivite u mraku, iako je jedino potrebno da uklonite prepreku koja vam zaklanja sunce. Potrebno je samo malo napora i malo vere; malo napora da se uklone prepreke uz malo vere i strpljenja. Bog je milostiv, neizbeno mora da se uklone moje prepreke i ja sam spreman. 5. dan Niste spremni za Boga ako ne igrate, ne pevate i ne slavite. Bog je igra, Bog je pesma, ne moe se dogoditi alosnim, ozbiljnim, niti jadnim ljudima. Jadni ljudi se povlae u sebe, a dobri su srdani; dobrota ih ini irokogrudim Bogu je potrebna otvorenost, jedino tada moe u vas da ue itavo nebo. Morate postati prostrani gotovo kao samo nebo a to je mogue samo u apsolutnoj dobroti.

45

6. dan Svestan ovek zna da se ivot stalno menja. ivot se menja. Postoji jedna jedina stalna stvar, a to je promena. Sve se menja osim promene. Prihvatiti ovakvu prirodu ivota, prihvati ovo promenljivo postojanje sa svim njegovim dobrima i raspoloenjima; prihvatiti ovaj stalni tok koji nikada ne staje ni za tren, znai biti dobar. Tada niko ne moe da zasmeta vaoj dobroti. Dete e da izraste u mladog oveka; mlad ovek e da ostari. Neko ko je jue iveo danas je mrtav. Ako prihvatite sve te promene, takvu izvesnost stvari; ako dozvolite da se ona dogaa u radosti imajui na umu kakav je ivot, niko nee moi da vas odvrati od vae dobrote. Tako se pokreete iz trena u tren zajedno sa ivotnim tokom; dok drugi ljudi stalno zaostaju. ivot neprekidno hita napred, a oni zaostaju daleko. U momentu kada stignu na mesto gde je bio ivot, on e se ve pomeriti dalje. On je kao reka; nije ustajao nego se kree. 7. dan Sve je promena; nita, ak ni u dva uzastopna trenutka ne ostaje isto. Tako otpada svaka elja da stvari zadrimo onakvim kakve jesu. U tom otpadanju se vi oslobaate. Odjednom osetite veliku slobodu. Tada vam nita vie ne smeta, uopte nita ne moe da vam zasmeta. Stvari vam smetaju jer se deava jedno, a vi ste se nadali neemu drugom; dogaa se na neki drugi nain, a ne ispunjava vau elju. Dogaa se na svoj nain, a ne slua vas. ovek nikada ne zna ta e se dogoditi; prelepo je to to nikada ne zna ta e se desiti. To je zanosno i uzbudljivo u ivotu; to je neprekidno iznenaenje. Kada bi bilo predvidljivo onda bi bilo mehaniko. Nije predvidljivo uvek se pripremaju iznenaenja; a to ste budniji tih iznenaenja e biti vie. Zato ljudi izbegavaju svesnost postaju neosetljivi kako bi se odbranili od promena. Svestan ovek postaje dovoljno hrabar da prihvati pojavu promena. U samom tom prihvatanju je dobrota; tada je sve dobro, tada nikada niste nezadovoljni. 8. dan ivot zapoinje kada dobrota ue u vae bie, ali za to morate da budete ranjivi; otvoreni svakom vetru, kii i suncu, otvoreni postojanju. Za to vam je potrebna hrabrost jer je opasno; opasno je iveti, a umreti je vrlo udobno. Zapravo, od groba ne postoji sigurnije mesto tamo nema problema, nema nezadovoljstva, naprosto ovek je zauvek otiao na spavanje. Ljudi vole ivot koji je kao smrt udoban i zadovoljavajui, a proputaju sve izazove, sve pustolovine, koje su zain i sok ivota. Zapamtite da je za pametnog oveka prva stvar traganje za dobrotom. Jednom kada je dodirnete i okusite, biete ponovo roeni. Tada zapoinje stvarni ivot, tada vam je jasno o emu se radi. 9. dan Jedino dobra osoba moe da pomae drugima. Jedino vas dobrota ini saoseajnim, jedino ona u vaem ivotu moe da stvori predivnu energiju koja e drugima biti od pomoi i sluie im. Bez dobrote nikome ne moete da sluite. Moda ete misliti da sluite, ali samo ete povreivati. Jadan ovek drugima moe da prui samo jad. Moemo dati samo ono to imamo. Ovde se ne radi o dobrim namerama. Moda elite da pomaete, ali dok u vama ne bude preplavljujue energije dobrote osueni ste da povreujete. Ovde elim da odredim osnovnu razliku, jer ve dugo mnogi ljudi slue oveanstvu u ime religije, dok su i sami jadni u tom svom sluenju oveanstvu. Slue siromanima, invalidima i bolesnicima, otvaraju bolnice i kole i obavljaju raznovrsne stvari. Oni nikome ne pomau, stvaraju jedino tetu. Svo njihovo delovanje je egoistino. Roditelji misle da pomau svojoj deci, a zapravo ih unitavaju. Ne tvrdim da oni ne ele da im pomognu; ele, ali za to nisu sposobni. Njihovi roditelji su unitili njih, a oni sada unitavaju svoju decu. Tako se jadi nastavljaju, skupljaju i postaju sve vei. Zato sledbenicima sanjasa ne preporuujem da slue oveanstvu; preporuujem im da meditiraju, pleu, raduju se, a sluenje e ve doi. O tome nema potrebe da se razgovara; to kao senka dolazi samo po sebi. Sluenje vas sledi, u tome je blagoslov. 10. dan Zbog dobrote rastu rue, rastu rue u srcu. Zbog rua se stvara miris ljubavi. Ne moete dati neto to sami nemate; moete dati samo ono to imate. Ako se u unutranjosti rua nije otvorila, sva vaa ljubav nije nita nego rei. Ako se u unutranjosti otvorila rua nije potrebno govoriti nita, rei su suvine.

46

Dovoljan je sam njen miris da prenese poruku. Gde god i s kim god vi bili, ljubav stalno zrai, pulsira. Ljubav je postala neprekidni ples energije oko vas. Svakako prvo mora u srcu da se otvori rua a ona se otvara samo kada joj osigurate osnovni uslov za ivot, a to je dobrota. Ljudi vole iz oaja. To je apsurd. Zbog same prirode oajanja takva ljubav ne moe da se dogodi. Ljudi vole zato to su tuni. Trae drugu osobu zato to su usamljeni, a ljubav je mogua samo kada ste dobri. Ljubav je mogua kada niste usamljeni nego sami; kada vam nije dosadno nego ste u svojoj samoi oarani i zaneseni. Meditacija vam pomae da budete dobri to se zbiva lanano; meditacija vas ini dobrim, dobrota omoguuje da se otvori rua u srcu; a zatim sama po sebi dolazi ljubav, upravo kao to rua dobija miris. 11. dan Jedini razvoj koji zavreuje ovo je razvoj dobrote. Ako se dobrota ne razvija, tada neete napredovati. Ako se dobrota ne razvija, tada drutvo nee napredovati. Zapravo, ono to ljudi obino smatraju razvojem i napretkom jeste potpuno besmisleno. Sve sloenija tehnologija ne predstavlja razvoj. To je tako povrno. Moete da imate vie maina i pomagala, ali ste ista osoba. Jednom moete da odete i na Mesec ili na neku zvezdu, ali tamo ete raditi iste stvari kao i ovde na Zemlji. Ako puite ovde, puiete i tamo. Ako ovde pijete pivo, nosiete pivo na Mesec. ta biste drugo radili tamo? Ako ovek stalno ostaje isti tada nema razvoja. Tada nastavljamo da ivimo u nekoj vrsti lanoj razvoja, zameni razvoja kojom se stie lani utisak da se ovek razvija. ovek se ve vekovima ne razvija. Samo se tu i tamo razvija nekoliko pojedinaca. Pravi razvoj moe da omogui jedino dobrota. Meutim, dobrota se razvija sa svesnou; one se razvijaju zajedno, istovremeno; one su lice i nalije istog novia. Ili razvijate svesnost i postajete dobri, ili razvijate dobrotu i postajete svesniji. Ponite od jednog ili drugog svesnosti ili dobrote i vi ete se razvijati. ovek ima beskrajne mogunosti, on moe da se uzdigne do najvieg vrhunca radosti. 12. dan Pristup mistika ivotu je kroz traganje za potpunom dobrotom. Ovo nema neposredne veze s Bogom kao takvim. Bog svakako dolazi u iskustvo mistika, ali mistik trai dobrotu. Kada je pronae, pronalazi i Boga kao nalije istog novia. Zato u misticizmu nema ideologije, ni ateizma ni teizma. Nema nikakvog verovanja; misticizam je naprosto istraivanje istine, istine samog postojanja. Svi bi mogli da budu mistici ne trai se nikakva vera. Obina religija je vera, a misticizam je iskustvo. Oko dobrote ne moe da bude nikakve prepirke jer je svi trae. Podjednako je trae svi; teisti, ateisti, hriani, hindusi, muslimani, katolici i komunisti. Uz ljude, trae je i ivotinje, ptice i drvee svi se oni svesno ili nesvesno kreu prema dobroti. Mistik se kree svesno tu se javlja razlika, jer ako se kreete nesvesno gotovo je nemogue postii dobrotu. Jedino uz pomo visoke svesnosti moe da se postigne vrhunac dobrote. 13. dan Mi neprekidno razmiljamo, iz dana u dan dvadeset etiri sata dnevno. Um stalno proizvodi raznovrsne elje i snove pa ostajemo u oblaku tih elja i misli. Izmeu nas i istine ne postoji nikakva druga prepreka sem ovih neprekidnih misli. To razmiljanje treba da prestane, a moe prestati jer to stanje nije ni malo prirodno; naprotiv, to je vrlo bolesno i neprirodno stanje. Nauili su nas na njega nai koledi, kole, univerziteti; svi nas ue kako da razmiljamo, kako da ukljuimo svoj um, a niko nas ne ui kako da ga iskljuimo. Ja radim na tome da vas nauim kako ete ga ugasiti. Um je dobar kada vam je potreban kada se sluite s njim ali kada vam ne treba, ugasite ga i utonite duboko u tiinu jer e vas Bog posetiti samo u ovakvim tihim prostorima i samo u njima ete postati svesni neuporedive lepote postojanja. Nikada pre niste mogli ni da zamislite da e ivot odjednom postati toliko pun smisla i tako znaajan. Svaki trenutak e biti tako dragocen da neete moi dovoljno da budete zahvalni Bogu. 14. dan Buan ovek ne moe dovoljno da postane dobar - oveku je nuna muzika tiine. Nai umovi su tako buni. U svojim glavama nosimo itavo sajmite suvinih stvari. U sebi nismo jedinstveni, u sebi nosimo rulju koja se meusobno neprekidno svaa i bori u nastojanju da preovlada neko od njih. Svaki deli naeg uma eli da bude najmoniji. U njemu stalno deluje unutranja politika. Dobrota je mogua jedino kada prestane taj neprekidni rat. On moe da prestane; nije tako teko izvui se iz njega, samo je potrebna svesnost.

47

Posmatrajte polako suptilne slojeve buke, pa ete vrlo lako postati svesni da vam je u glavi toliko brbljanja kao da je u njoj ludnica. Nae ivljenje je takva mora. Pomou posmatranja deava se udo; sve to moete da posmatrate poinje da nestaje. Tako da u momentu kada nestane vi ostajete u dubokoj tiini. U poetku se javljaju samo kratki intervali, male praznine u kojima se povlae misli a vi kroz prozorie moete da zavirite u realnost. Vremenom te praznine postaju sve vee; ee se pojavljuju i konano postaju due. Drevni mistici su izraunali, a ja se s njima potpuno slaem, da e ovek da postigne dobrotu, da postane potpuno dobar ako bude mogao da ostane sasvim miran etrdeset osam minuta. Odatle nema povratka, stiete izvan vremena i njegovog stalnog ivog peska. Dolazite do kamena venosti. 15. dan Um je uvek prosean; nikada nije sjajan, nikada briljantan. Po svojoj prirodi to ne moe da bude. Um skuplja prainu; on oznaava prolost. Uvek je mrtav; nije nita drugo nego skup uspomena. Kako bi praina mogla da bude briljantna? Kako bi prolost mogla da bude pametna? Ona je mrtva; jedino ivo moe imati osobine pameti i briljantnosti. Meditacija je sjajna, briljantna, izvorna. Um se uvek ponavlja, on je star; on je smetite. Umovanjem ne moe nita da se postigne. Sve se postie pomou meditacije, ne samo u religiji nego i u nauci. U nauci je meditacija naravno nesvesna; trenuci meditacije se u nauci zbivaju sluajno; meutim, svi proboji su se desili pomou intuitivnih praznina. Nisu se pojavili uz pomo uma, nego izvan uma. To priznaju svi veliki naunici, iako ih iznenauje to to svi izvorni doprinosi koje su bili u stanju da daju zapravo nisu njihovi vlastiti doprinosi. Doli su im odnekuda iz njima nepoznatog. Oni su samo bili sredstvo za prenos, u najboljem sluaju mediji. Nasuprot tome, religijska meditacija je vrlo promiljena i svesna. Religija sprovodi meditaciju. U nauci je ona sluajna, a u religiji je promiljena. 16. dan Nastojim da pronaem sintezu naunog pristupa i religijskih vrednosti. Na prvi pogled oni izgledaju suprotno, ali samo na prvi pogled. U dubini postoji neto to im je srodno; nisu suprotstavljeni nego se meusobno nadopunjuju. Podruja su im razliita. Nauka radi u objektivnom svetu, a religija u subjektivnom; meutim pristup im je isti. Nauka pokuava da sazna istinu o spoljanjoj realnosti, dok religija pokuava da sazna istinu o unutranjoj stvarnosti. Religija svakako radi na viem nivou jer naunik moe da zna mnoge stvari o predmetima, materijama, elektricitetu, ovome ili onome, ali nee biti potpuno svestan samog sebe. Naunik nita ne zna o samome sebi, a o svemu ostalom zna sve. To je vrlo nesrazmerna situacija. Nauka e postati savrena samo ako bude prihvatila religiju kao svoj krajnji cilj. Ni religija sa svoje strane nije savrena jer ne moe da ivi samo u unutranjosti. Ne moe bez hleba, odee i raznih drugih stvari koje moe da osigura samo nauka.

17. dan Um ivi u sumnji. Sumnja je osnovna klima za postojanje uma. Istovremeno je vera klima u kojoj se razvija srce. Ovo su polazne suprotnosti. Ako ovek eli da ivi u umu, tada stalno mora da poveava svoju sumnju. Nastojae tada jedino da izotri sumnju, pokuae da je uini apsolutnom tako da vie nee biti naina da se bilo ta zakljui. Nauka zavisi od sumnje jer je ona projekcija uma; zato nauka nikada ne dolazi ni do kakvog zakljuka. U najboljem sluaju dolazi do pretpostavljenog zakljuka. Pretpostavljeni zakljuak nikada ne moe da bude potpun zakljuak. Ovo pokazuje da emo s vremenom toliko izotriti svoju sumnju da emo morati da je promenimo. Tako je nauka uvek priblino istinita, nikada nije stvarno istinita. Ona ne moe da proglasi istinu to nije njeno podruje. Religija je neto sasvim suprotno; ona deluje uz pomo poverenja, vere. Ovo je sasvim drugaiji pristup ivotu, pristup pomou ljubavi. Zbog toga religija dolazi do zakljuka i pomae oveku da se usredsredi, da se opusti, da se odmori. Uz pretpostavku da se nikada neete odmarati, ne biste bili bezbrini. Svesni ste da je to samo pretpostavka; ona e se sutra promeniti. Kako biste mogli izgraditi svoj dom na ovakvom ivom pesku? 18. dan Kako se razvija vaa vera, tako se razvija i vaa dobrota; kako se razvija vaa sumnja, tako raste vaa napetost, va jad. Sumnja se uvek zavrava teskobom i nezadovoljstvom. Zato je nauni pristup osuen da

48

ljude tera u ludilo; da celi svet tera u ludilo. Zapamtite: ja uopte nisam protiv nauke, samo bih voleo da se ovek prvo usredsredi u srcu, pa tek onda da koristi nauku kao sredstvo. Ona nikada ne moe da bude cilj, nikada ne moe da bude kraj; moe da bude samo dobar sluga, a nikada gospodar. Nauka nikada ne moe da postane ovekovo skrovite. Moe da vam prui lagodnost i udobnost, bolji ivotni standard, ali ne moe da vam da bolji kvalitet ivota to nije mogue. Nauku treba koristiti za ljudske lagodnosti i udobnosti. Ona na mnogo naina moe da koristi ljudskom rodu, ali nikada ne moe da bude sveta kao Bog. To joj nije svrha, ali ona pokuava to da postigne. Zbog toga se itav ljudski rod osea kao u pustinji u kojoj niega znaajnog nema. ivot je postao bezlian i bezvredan. U najboljem sluaju moete da ivotarite, ali ne moete da igrate. Pomou vere dolaze igra, sveanost, dobrota, blagoslov. 19. dan Mi poznajemo samo privremenu ljubav. Jednog dana je ovde, sutradan je ve nema. Sama privremenost pokazuje da ova ljubav nije prava, neto drugo se samo zamaskiralo u ljubav moda pohota, neka bioloka potreba, neka psiholoka potreba, strah od samoe, nastojanje da se ostane vezan uz drugoga, napor da se na ovaj ili onaj nain popuni sopstvena praznina. To moe da bude bezbroj stvari, ali nikako ljubav. Kada bi bar to bila ljubav najosnovnija osobina ljubavi je venost. Jednom kada okusite venost ljubavi, bezvremenost ljubavi, biete preobraeni. Tada vie neete biti deo zemaljskog sveta, ui ete u svet svesnosti, u sakralni svet. Naravno i dalje ete iveti svojim uobiajenim ivotom, zapravo biete jo obiniji nego inae. Izgubiete sve pretenzije, sve egoistike elje. Zaboraviete sasvim da ste neko, postaete sasvim obini. Meutim, u toj obinosti postoji sjaj, lakoa, lepota, velika divota. Puni ste svetlosti jer ste puni ljubavi; puni ste radosti jer ste puni ljubavi. Uvek ste spremni da delite jer ste naili na neiscrpan izvor. Nikada vie ne moete postati jadni. 20. dan Ljubav o kojoj govorim nema nita s naim takozvanim vezama. Nae veze su samovoljne. Vena ljubav deluje ali nikada ne stvara veze. Ona deluje; deluje na stabla, sunce, na mesec i vetar, na ljude i ivotinje, na zemlju, stene deluje dvadeset etiri sata na dan ali ne stvara ikakve veze. Ovo delovanje je kao reka; ono je tok, dinamino i ivo pokretanje, ono je ples. Veza je neto ustajalo, neto to se ubualo, to je prestalo da se razvija, neto zakrljalo. Kada neto prestane da se razvija uvek vam postaje dosadno i rastui vas. Tada vas obavije oaj i u vama se stvori strana strepnja jer gubite vezu s ivotom. ivot je uvek kao reka, a sada ste na neki nain sputani zbog ene, mua, prijatelja. Uvek kada je sputan, ovek postaje ljut jer niko ne eli da izgubi svoju slobodu. Sloboda je najvea ljudska radost. Ogranienost ljudskog uma je u tome to on stvara okolnosti u kojima se stalno gubi sloboda. Tako ste kao ptica ija dua pati zato to ne moe da leti kakva je to ptica koja ne moe da leti? Kakvo je to bie koje nije u toku, koje se ne razvija? Bie je ivo dok je u nastajanju. Bie nastaje. Ako prestane da nastaje, tada nalikuje na mrtav kamen; a kada se stalno kree onda je kao lotosov cvet koji se neprekidno otvara. 21. dan Nikada, nikada ni za trenutak nemojte da izgubite svoju slobodu. Isto tako nikada ne unitavajte slobodu drugih ljudi. To je za mene religija. Stvarno religiozan ovek ostaje slobodan i pomae ljudima s kojima doe u dodir da budu slobodni. Nikada nikoga ne poseduje i nikome ne doputa da poseduje njega. Ovde je nuan stalan oprez jer va um stalno eli da zavisi, a mi u zavisnosti gubimo. U zavisnosti elimo da se ubijemo. Tada se javlja vrlo udna okolnost; mrzimo voljenu osobu, elimo da unitimo osobu od koje zavisimo. To je vrlo udna okolnost, inae ako je shvatite bie potpuno jasna i logina. Mrzite voljenu osobu jer je unitila vau slobodu. Mrzite okolnosti jer ste zarobljeni u njima, vi ste zatvorenik. Uz to ste i zavisnik jer vam ono to poznajete i to vam je blisko daje neku sigurnost, a bojite se nepoznatog, spoljanjeg. Tako stalno radite neto to je samo sebi protivno; u jednu ruku ste zavisni, a u drugu elite slobodu; upravo je to problem s kojim se bori itav ljudski rod koji ne moe da odbaci zamisao o svojoj slobodi jer mu je to unutranja priroda. Nije mogue odbaciti tu zamisao, ne postoji nain da se to uini. Ni jednom ljudskom biu do sada to nije uspelo jer se ne radi o tome da mi volimo slobodu, nego o tome da smo mi sloboda, a moemo da se razvijamo samo u slobodi.

49

22. dan Dobro je to danas na zapadu televizor nazivaju glupom kutijom; zapravo pred njim sede samo glupani. Televizor nije tako glup kao ljudi koji pred njim sede; a sede stalno. ta oni stalno gledaju? Ista ubistva, isto nasilje i silovanje, iste stare prie, iste trouglove; dve ene i jedan mukarac, dva mukarca i jedna ena. Kako je to glupo! Ljudi iznova piu iste prie, a postoje budale koje to stalno gledaju. Ista pria, isti sadraj, ista radnja; u tome nema niega novog. Mnogo je zanimljivije gledati sopstveni um, jer je on mnogo lui i mnogo inventivniji. Ako ga budete stalno posmatrali iznenadiete se. Pronai ete mnogo vie poloaja za voenje ljubavi od onih koje su svi psiholozi zajedno ikada mogli otkriti Um je tako zanimljiv! Biete nasilni, biete ubica i samoubica i sve e se dogoditi samo gledajte stalno. udesno to za to ne morate da platite. Zatim sasvim lagano itava scena poinje da nestaje. Dok postajete budniji ona zapoinje da nestaje, dok postajete svesniji ona gubi vlast nad vama. Jednog dana e se dogoditi najvee udo u ivotu: um e naprosto nestati, nastae pusta praznina i nee biti niega za posmatranje. Ostavljeni ste u apsolutnoj samoi to je meditacija a iz te samoe e procvetati hiljade cvetova dobrote, lepote, istine i boanskog. 23. dan Ljudi obino nisu sreni kada su sami. Oseaju se vrlo prazno, oseaju da im neto nedostaje. Ne mogu dugo da ive sami; ak i jedan sat im izgleda vrlo dugo. Oni onda bee u neku vezu. Veza je samo bekstvo od samog sebe. To nije stvarna veza, nego negativna veza; mukarac zavoli enu samo da bi izbegao svoju samou, a ena zavoli mukarca samo da bi izbegla svoju samou. Pozitivna veza je sasvim drugaija od ovoga. U njoj ne nastojite da pobegnete sami od sebe. Vi volite biti sami i volite svoju samou, veselite se i povlaite se u nju kad god imate vremena. Meutim, u toj samoi se stvara toliko dobrote da je morate podeliti. Ona postaje kao teret, kao olujni oblak iz njega mora da pljusne kia. Nije vano ni da li je kia potrebna zemlji i drveu, niti ele li oni da je prime ili ne; ona naprosto mora da pljusne, oblak mora da se oslobodi. Zapamtite da je u ivotu najvee optereenje, optereenje dobrotom. Sve drugo moete nositi sami, ali dobrotu morate da podelite. To je najsjajnije optereenje slatko, ali ogromno kao brdo. Ne moete samo da ga nosite, potrebni su vam prijatelji da ga podelite s njima. Tada je veza pozitivna. Tada se ne zaljubljujete, nego se uzvisujete u ljubavi. Tada se mukarac uzvisuje u ljubavi s enom. 24. dan ivot moe da bude proraunat. Tada je prozaian, svetovan, matematiki, tada je logian. Meutim, sve je pusto nema cvea, nema plesa, nema pesama. ovek ne ivi, nego ivotari. ivot moe da se ivi i kao poezija, kao muzika, kao veselje. Konano, sami birate kako ete ga iveti. Uvek imate obe mogunosti. ovek se raa kao slobodan, ne raa se sa sudbinom. Kada bi postojala sudbina ne bi bilo slobode; tada bi ovek bio maina. Automobil ne moe da bude avion, ne moe da bude ni kompjuter, a kompjuter ne moe da bude poret. Ove stvari imaju sopstvenu sudbinu, sve im je odreeno, predodreene su da slede odreeni program. ovek nije roen kao maina, roen je kao apsolutna sloboda, zato mora da bira na svakom koraku. Svakako je najosnovniji izbor hoe li da ivi prozaino ili poetino; uz logiku ili uz ljubav, uz matematiku ili uz muziku, uz injenicu ili uz svesnost, hoe li da ivi svetovni ivot ili ivot posveene dobrote. Budite svesni toga i paljivo izaberite. Dopustite da vam ivot bude poezija i samo tada ete saznati ta je Bog. Jedino pesnici, mistici, slikari, pevai i igrai poznaju Boga i to samo u trenucima kada slikar zaboravlja da je slikar, kada muziar zaboravlja da je muziar, samo u onim retkim prostorima kada igra nestaje u svom plesu. 25. dan Ljubav moe od svakog da stvori velikog pesnika; ako vas ona ne moe uiniti pesnikom tada vas nita ne moe uiniti pesnikom. Ljubav otvara u vaem biu potpuno drugaiju dimenziju. Bez ljubavi ostajete ogranieni svetom logike. Kada u ivotu zapone da vam se deava ljubav, logika nestaje, dogaa se da ljubav nadmai logiku. Zato logini umovi ljubav uvek nazivaju ludou, slepilom. Logika je uvek ljubav proglaavala slepom, ludom i nazivala je svakojakim imenima iz prostog razloga to intelekt nikada ne moe da je shvati. Svet ljubavi je sasvim drugaiji; nema nikakve veze sa matematikom, logikom, naukom. Ne moe se meriti niti isplanirati. Niko ne zna tano i precizno ta je zapravo ljubav. ak i oni koji su najdublje uronili u nju ustanovili su da su gotovo glupi ona je neopisiva.

50

Meutim, iskustvo ljubavi je sjajno, ono u svom zanosu eksplodira na mnogo naina. Moe eksplodirati u plesu, u muzici, u slikanju, u svim vrstama stvaranja. Ljubav je uvek stvaralaka. Napokon, svet je ovako destruktivan upravo zato to uimo ljude da potiskuju svoju energiju ljubavi. Potisnuta ljubav postaje destruktivna; a izraena ljubav postaje stvaralaka. 26. dan Ljubav je ivot samo kada plamti u vama sjajnim plamenom. Kada je plamen ljubavi tako sjajan da poinje da zrai oko vas, da zahvata druge, da ljudi mogu da ga osete; kada vaa ljubav postane gotovo dodirljiva, kada ljudi mogu da je dotaknu, tada ona nije samo za vas nego i za sve druge ljude. Realan ovek uvek obogauje svet i postojanje, on mnogo doprinosi. Ako barem malo ne doprinosite, nikada se neete oseati dobrim. Dobrota se dogaa pomou nekakvog doprinosa postojanju kojim se uestvuje u tvorevom radu, kada i vi postajete stvaralac. Biti stvaralac znai biti deo Boga ne postoji drugi nain. 27. dan ovek moe da ivi na dva naina, ili postaje ustajala lokva energije, ili reka energije i njen dinamini tok. Ustajala lokva nikada ne zna nita izvan sebe jer se nikada ne pomera van svojih granica. Ustajala lokva energije postaje ego. Tok poput teenja reke vam uvek pomae da odete izvan sebe. On je stalno nadilaenje. On je kretanje prema okeanu, ka beskrajnom, prema bezgraninom. ivot treba da bude kao reka, uvek da se kree, nikada de se vezuje; nikada da zavisi i uvek da bude spreman za pokret u nepoznato, uvek spreman da raskine blisko radi nepoznatog. Ispravan nain ivota je opasan ivot u kome se uvek istrauje i uvek se dohvataju zvezde. Tada ivot prirodno postaje meditativan jer svaki momenat donosi toliko mnogo iznenaenja i toliko je nov; ne stiete da razmislite, ve uvek morate odmah da se suoite sa novim. ovek koji se ponavlja moe da razmilja o svom ivotu, moe da planira svoj ivot jer je on predvidljiv. Svi znaju ta e on sutra i prekosutra da radi. Nasuprot tome meditativna osoba nije predvidljiva; ne samo za druge nego ni za sebe. ovek ne zna ta e se dogoditi sledeeg trenutka, zato nema ni govora o planiranju i razmiljanju. Takav ovek ivi otvoren ivot, on sve i mlad svakom trenutku izraava dobrodolicu. S takvim gostoljubivim srcem polako postaje svestan neega to nazivamo Bogom, istinom, nirvanom, dobrotom to su sve razna imena za istu stvar. 28. dan Kad god postoji ovek koji svoj ivot posveuje odreenom cilju, odreenom dostignuu, koji nastoji da otkrije istinu, drutvo mu se istog asa usprotivi. Zapoinje da mu se sveti, ne moe da mu oprosti jer drutvo ivi na laima a ovek posveen istini postaje opasnost za sve skrivene interese tog drutva, pa mora da se ubije. ovek je to uvek radio i dan danas ini isto, nije se ni najmanje promenio. Dolo je do velikog napretka u drugim poljima, tehnoloki i nauno ovek je danas daleko napredniji, ali je psiholoki isto tako primitivan kao to je uvek i bio. Spomenimo jo jednu stvar oko itavog ovog problema; to ste vie posveeni traganju za istinom sve vie je volite, sve vie se kristaliete, postajete dua; pojavljuje se vae sredite. to vas vie mue i proganjaju vi ste posveeniji svojoj istini, sve vie se utvrujete u njoj, sve ste sigurniji da dostiete njenu vrednost, jer ako to ne bi bilo istina tada se ljudi ni malo ne bi brinuli za vas. Ako se toliko ljudi brine i nisu u stanju da vas toleriu, to jasno pokazuje da ste zakoraili prema neemu znaajnom. Ljudi se boje jedino istine i niega vie. 29. dan ovek je udna ivotinja, on istrauje sve. Ide na Mont Everest, odlazi na Severni pol, odlazi na Mesec, ali nikada ne razmilja o odlasku u svoju unutranjost. To je najvea bolest od koje ljudi pate. Jedini neistraeni prostor ostaje ovekov unutranji svet, a tamo je pravo blago. Dok ovek ne ue u kapelicu svog sopstvenog bia njegov ivot je samo gubljenje vremena, neprocenljivi gubitak. Tako gubimo zlatnu priliku, a nismo ak ni svesni da je gubimo. Toliko smo nesvesni da stalno odbacujemo ono to je dragoceno, a sakupljamo bezvredno. Ima ljudi koji stalno sakupljaju drevne rukopise; to su stariji smatraju se vrednijim. Postoje sakupljai novca i stalno se zbijaju raznovrsne besmislice. Oni zbilja tragaju za svojim najvrednijim blagom, ali tragaju u pogrenom pravcu.

51

Jedino blago vredno da se trai je vaa sopstvena priroda. Prava je pustolovina da se ue u svoju sopstvenu unutranjost. Jednom kada se tome promiljeno i svesno posvetite i kada odluka bude jasna da ta god da se desi moram pronai sam sebe, svoju prirodu, svoje bie i da neu propustiti ovu ivotnu priliku i sva vaa energija pone da se sliva u nju, vie ne postoji razlog da ne uspete, jer su svi uvek uspevali. Ko god je uloio svu svoju energiju u istraivanje svoje unutranjosti uvek je pronaao sam sebe. 30. dan Kao to napolju postoji sunce, tako i u unutranjosti postoji jedno sunce. Spoljanje sunce izlazi i zalazi, a unutranje sunce je stalno tu; nikada ne izlazi ni zalazi, ono je veno. Ako ne poznajemo unutranje svetlo i njegov izvor, tada ivimo u mraku. Preduzmite sve to moete da biste se pomerili u svoju unutranjost. U poetku je to strma staza, ali samo u poetku. Ovo je isto kao i uenje svih drugih umetnosti. U poetku je teko uenje plivanja, ali kada jednom shvatite osnovu postaje toliko lako da se docnije ovek udi kako je moglo da mu bude teko. ovek naprosto moe da pluta u reci, nema potrebe nita da ini. Upravo tako to zapoinje u naoj unutranjosti. U poetku je potreban mali napor, mala borba. Ubrzo ovek moe samo da pluta u reci koja tee prema unutranjosti. Ona e da vas nosi u sve dublje i dublje prostore dobrote, u sve veu i veu svetlost, u venost, do Boga.

31. dan Pojedinac je prolaz, most od kolektivnog prema univerzalnom. On nas prvo oslobaa od kolektivnog, a zatim jednom kada ste osloboeni od kolektivnog prestaje potreba da budete pojedinac. Moete da se rastopite u celini. To je udo individualnosti; ona vas prvo oslobaa kolektivnog, a zatim i sama po sebi umire jer su joj potrebe ispunjene, dakle vie nije potrebna. To je kao lek, on unitava bolest, zatim ga odbacujete. Vaa stvarna pobeda oznaava boju pobedu. Vaa stvarna pobeda znai da je Bog pobedio kolektivno. Prvo se oslobodite drutva, a zatim se oslobodite samih sebe. Biti u ne-sebi, u ne-umu znai biti u Bogu to je naa pobeda. Tada vie nema jada i patnje. Tada je sve radost, dobrota i mir. To je napokon veno, to je zauvek.

52

OSMI MESEC ovek je more dobrote 1. dan Najlepa je pesma bez pevaa. Pesma je divna kada niste peva, kada je Bog peva, a vi ste samo uplja trska, flauta i doputate Bogu da struji kroz vas, kada ne postavljate prepreke i to je sve. S nae strane se trai da ne postavljamo prepreke, da se ne meamo. Ako moemo dozvoliti Bogu da struji kroz nas tada ivot postaje takva divota, takva slava, da ovek ne moe poverovati da je to istina. ovek ne moe ni da sanja da moe postojati vei zanos. Nemogue je zamisliti bilo ta lepe kada jednom vie niste na putu, kada dozvolite Bogu da prostruji kroz vas. 2. dan Kada nam je podareno roenje, egzistencija nas je ve prihvatila. Ne postoji pitanje poslednjeg sudnjeg dana, ja verujem u prvi sudnji dan koji je ve proao; to je gotovo. Onog dana kada je Bog odluio da stvori svet bio je sudnji dan. Tog dana je verovatno oklevao, razmiljajui da li da stvori svet ili ne, ali je odluio da ga stvori. Doneo je odluku da je bolje stvoriti ga. Vie je voleo ita nego nita. ta god je Bog stvorio, on je za to odgovoran. Ja nisam odgovoran, ni vi niste odgovorni, niti je iko drugi odgovoran. Cela odgovornost je boja ili je odgovornost egzistencije; ta god je dobro pripada egzistenciji, ta god je loe isto joj tako pripada. Moemo zakljuiti poglavlje, ne moramo oko toga da se brinemo. Jedina stvar koju bih vam jo rekao je da to ovek dublje ulazi u meditaciju, tako shvata da ne postoji pitanje nekog budueg suda i da se ne treba brinuti ni oko ega. im se umirite oseate kako se boja ljubav sliva sa svih strana. Odjednom postajete svesni da se brine o vama, da niste nevani, da niste neto sluajno; vi ste bitni za egzistenciju. Bogu ste bili potrebni zbog toga vas je stvorio.

3. dan Bog je va unutranji glas. Nisu vam potrebni svetenici, nisu vam potrebni niija i nikakva uputstva za va ivot. Morate uiniti samo jednu stvar, okrenuti se u svoju unutranjost, tako da moete uti miran tihi glas. Kada ga jednom zaujete, kada saznate kako moete da ga ujete, va ivot e biti preobraen. Sve to budete inili bie ispravno. Sokrat je tvrdio da je znanje vrlina. Pod tim znanjem on nije podrazumevao saznanja, nego unutranji uvid, spoznaju. Njegova izjava je izuzetno znaajna. Intuitivno znanje je vrlina. On nije govorio o tome ta je vrlina, a ta greh; intuitivno znanje je vrlina jer ovek koji intuitivno zna, koji moe da uje najskriveniju sopstvenu sr prisiljen je da ima vrlinu, ne moe da bude drugaije. To je neizbeno. Kada jednom zaujete taj glas ne moete da idete protiv njega, niko ne moe da bude tako glup, to bilo bilo nezamislivo. Ja od vas ne traim da me sluate bez pogovora, nego elim da vam pomognem da sluate svoje sopstveno sredite i zatim da sledite sopstveno srce. To e biti vrlina i pravi karakter, pravi moral. Ovo dolazi iz vae najskrivenije sri; to nije spolja odreeno. 4. dan ovek ivi u mranoj noi due. Jutro svie napolju, ali vrlo retko unutra. U momentu kada se to desi u unutranjosti vi postajete Hrist, postajete Buda. itav ivot je realna prilika da se doivi unutranje jutro. Unutranje sunce mora da izae i moe izai, ono samo eka na nas. S nae strane je samo potreban znak i to se dogaa, ono izlazi, kaite samo spreman sam da primam, dobrodolo si i udo poinje da se dogaa. Pametan ovek e poeti ovo istraivanje od svog unutranjeg bia to e biti prvo traganje jer dok ne znam ta je u meni, kako bih mogao da pretraujem svet? Svet je tako velik. Oni koji su pogledali u svoju unutranjost odmah su ga pronali. To nije pitanje postupnog napredovanja, to je iznenadna pojava, iznenadno prosvetljenje.

53

5. dan U vreme kada se otvorite odmah se dogaa susret. Bog je uvek otvoren, problem je u nama jer smo mi zatvoreni. Sunce izlazi a mi sedimo sklopljenih oiju ta moe jadno sunce? Obasipa nas svetlost a mi ivimo u mraku, a tako je lako otvoriti oi. U momentu kada otvorite oi sav mrak nestaje. Isto to vai i za unutranji svet, tamo je Bog uvek prisutan, otvoren, dostupan, spreman da nas ispuni ljubavlju, radou spreman da nas blagoslovi a mi smo zatvoreni, mi nismo spremni da primimo. ivimo u zatvorskoj eliji bez prozora i vrata. Mislimo da je to sigurnije; to je smrt, ivot u grobu. Znaenje prie o Lazaru koji se vratio u ivot ja shvatam ovako. Shvatam je kao metaforu, parabolu, kao poeziju. Lazar je mrtav a Isus ga poziva natrag u ivot u svim vremenima je to zadatak uitelja. Kada se jednom otvorite radost e biti tolika da ete je moi uporediti sa izlaskom iz mrane tamnice. Celo nebo e tada biti vae, sve zvezde i sve tajne e biti vae. Uitelj je samo orue koje slui Bogu, prenosno sredstvo. Bog ne moe da vam se obrati neposredno, ve treba da doe uz pomo nekoga drugog. Kada jednom ujete uiteljev poziv, a verujete mu dovoljno da biste otvorili svoje prozore, zadatak uitelja e biti zavren. Tada ete pobei kroz prozor, tada vie neete moi da izdrite u mranoj tamnici. 6. dan Ne traim neki drugi svet, neto to je posle smrti; nastojim da ovde i sada preobrazim u raj ovaj sadanji trenutak. Nisam za odgaanje. Izjave onih koji kau ako imate vrlina, biete nagraeni posle smrti zapravo ne moemo prihvatiti, jer ko zna ta se dogaa posle smrti? Niko se ne vraa da bi nam ispriao. Ljudi koji to izjavljuju ne znaju nita. Oni samo ponavljaju kao papagaji. Preporuujem vam da nita ne odlaete. Odlaganje je vrlo suptilna prevara uma. ivite u trenutku u svoj njegovoj potpunosti. Uvek pamtite da je to jedini trenutak koji imate, ne postoji nikakav drugi trenutak, niti nekakav drugi svet. Ovaj svet je Bog i nema drugog Boga. Kada se ovo gledite jednom ustali u vama preobrazie itav va ivot. Tada male stvari postaju tako lepe, tada svetovno odjednom postaje sveto, a obino postaje izuzetno. 7. dan ovek koji zna ta da uini sa svim svojim elementarnim silama postaje zlatan, njegov ivot postaje neprocenljivo vredan. Svaki trenutak je toliko dragocen, da ovek ne moe da bude dovoljno zahvalan. Ne postoji nain da se iskae zahvalnost Bogu. Njegov poklon je toliko neizmeran da ga zaista ne zavreujemo. On ga daje zbog svog obilja. Poznavajui i oseajui ovaj sklad ovek postaje dobar. Iz ove dobrote izvire zahvalnost prema egzistenciji, a ta zahvalnost je molitva. 8. dan Molitvi nisu potrebne rei. ta biste mogli rei Bogu? On ve sve zna. ta da se pita? On je ve sve dao. Ako vam neto nije dato tada vam nije ni potrebno. On je mudriji od vas, ali ljudi ga stalno ovako savetuju: Uini ovo, uini ono, daj mi ovo, daj mi ono, kao da Bog nije dovoljno mudar. Sve vae molitve se svode na takve savete, a ljudi insistirajui na tome, svaki dan zapravo gnjave Boga. Zato me nikada ne poslua? Molim te svakog jutra i veeri Za mene molitva nema nita s reima. Ona je tiha zahvalnost; sasvim tiha, ali duboka zahvalnost. Mogua je jedino ako ste nauili da budete dobri, inae neete imati razloga da budete zahvalni. Dozvolite da va ivot bude ivot ljubavi i smeha i tako ete u sebi osetiti suptilno prisustvo molitve. Ona nee da bude hrianska, hinduistika ili muslimanska, bie naprosto molitva. 9. dan Dok vae srce ne peva i ne igra zapravo niste ivi, samo ivotarite izvravate odreene dunosti, prolazite kroz odreene obrede, uspevate nekako da odravate fasadu, ali vaa unutranjost je prazna i drhti bespomono jer ovek u najdubljem uglu svog srca zna da mu ivot jo nije ispunjen, da jo nije sposoban da peva svoju pesmu. Svi se raaju s pesmom, sa svojom pesmom i dok je ne pevaju ostaju neispunjeni. Pogledajte samo stablo kada cveta i videete takvo zadovoljstvo i veselje koji ga okruuju. Ono igra jer je dolo kui, ispunilo svoj zadatak; ono vie nije prazno nego preplavljeno. Cvee cveta samo kada je drvo preplavljeno. Pesma takoe dolazi samo kada su ljudi preplavljeni.

54

10. dan Dobrota je muzika koja se javlja kada svi vai delovi vae telo, va um, vae srce i vae bie deluju u snanoj usklaenosti; tada vam ivot postaje orkestar. Obino postoji samo buka, nema muzike. Telo stalno glasno uzvikuje svoje elje; one moraju da budu ispunjene bez obzira na ostale potrebe. Um stalno insistira na svojim ambicijama i eljama, a nimalo ga se ne tie srce, uvek je spreman sve da rtvuje za svoje zadovoljstvo. Srce stalno zanoveta zbog svojih saoseanja, oseaja, ljubavi. Tako bie ostaje apsolutno zapostavljeni deo; potpuno smo ga zaboravili. Ono stalno ape mirnim tihim glasom u naoj unutranjosti, ali ga niko ne slua jer je telo vrlo glasno, um vrlo razgovetan, a srce vrlo uporno. Ovaj ivot moe da bude sklad. Svi nai delovi koji sada sviraju solo mogu da postanu deo orkestra. Samo vam je potreban duhovni voa koji moe da sjedini sva ta etiri elementa, da im pomogne da razumeju jedan drugog i da jedan drugome pomau. Ovo se deava uz pomo meditacije, uz pomo svesnosti. Svesnost preuzima vostvo i vrlo polako nagna sve razliite delove vaeg bia da se priblie i usklade. Zato uloite svu svoju energiju u svesnost budite meditativni. Iz meditacije neprekidno izvire predivna muzika, to je muzika dobra. Jednom kada ujete svoju unutranju muziku sve ostalo e da izbledi. Ne postoji nita to bi moglo da se uporedi s njenom dobrotom i njenim blagoslovom. 11. dan Smeh je jedno od najboanskijih iskustava, meutim vrlo malo ljudi se zaista smeje. Uglavnom je ljudski smeh upalj, ili je samo intelektualan, samo je farsa ili samo fasada, ili samo pristojnost ali nikada nije stvaran. Kada ovek moe stvarno da se nasmeje, punog srca ne potiskujui nita, istog momenta se deava neto neopisivo jer kada je smeh stvaran nimalo nije egoistian, a to je jedino stanje u kome moe da se spozna Bog, stanje bez ega. Postoje mnogi naini da se bude bez ega, meutim smeh je najlepi nain. Za smeh nije potrebna izvebana nadarenost, ustvari deca se smeju mnogo lepe, mnogo potpunije. Kako rastu, njihov smeh postaje upalj, oni poinju s potiskivanjem stvari i razmiljanjem o tome da li da se smeju ili ne, kao i da li je ispravno smejati se u nekoj situaciji. Nauite da se smejete ponovo kao mala deca da se smejete svesno i stvarno ne samo drugima, nego i sebi. ovek nikada ne sme da propusti priliku da se smeje. Smeh je molitva. 12. dan Ljudi obino ive samo delimino, samo s pola srca. ive na mlak nain, ni hladan ni vru, ni ovakav ni onakav. Njihov ivot je bez strasti, bez jaine i zato je dosadan i prosean. ovek okusi neto sasvim novo kada ivi sasvim intenzivno, strastveno; kada riskira. Tada se u vama javlja sjajna inteligencija. Riskirajui postajete otri kao ma. Nasuprot tome ljudima koji nikada ne riskiraju maevi stalno skupljaju prainu, kao i njihova ogledala. Maevi im zaraju i postaju neupotrebljivi. Ovo se dogodilo milionima ljudi i njihovim duama. Ja nastojim da vam pomognem da oistite prainu sa ogledala vae svesnosti i da naotrite ma svoje inteligencije. Jedini nain za to je da ivite na sto stepeni jer na toj temperaturi poinje isparavanje. Ego nestaje i vi postajete deo celine, a biti deo celine jeste biti svet. 13. dan Biti religiozan znai veseliti se, biti alostan znai ne biti religiozan. Zato, po mojoj proceni, takozvani sveci nisu nikakvi sveci. Oni izgledaju tako alosno, dosadno i mrtvo; kako bi mogli da iskuse Boga? Kada bi iskustvo Boga donosilo takvu alost, tada ne bi bilo vredno iskusiti to. Kada bi iskustvo Boga inilo ljude tako dosadnim, tako im izduivalo lica, bilo bi bolje izbegavati ga. Trebalo bi pobei ak i ako se sluajno sretne. Ovo nije moje vienje Boga. Pred tim svecima on mora da je bio vrag preobuen u Boga; mora da ih je prevario. Bog moe da znai samo radost i veselje, samo sveanost. Za mene Bog nije nita nego samo vesela slavljenika dimenzija. Zato budite dobri i dopustite dobroti da bude vaa molitva. 14. dan Zeleno predstavlja ivot; predstavlja ivotnost i sveinu. To je boja drvea. Hiljadama godina su takozvane religije unitavale sve to je bilo zeleno u ljudskom biu. Od oveka su nainile sasueno stablo; bez lia, bez cvetova, bez soka koji kroz njega struji. Zato ljudski rod deluje tako alosno i zato mu je tako

55

dosadno. eleo bih da se ljudskom rodu vrati igra, eleo bih da ljudska bia budu ponovo ukorenjena u zemlji, tako da kroz njih ponovo prostruje sokovi; da bia opet olistaju, da opet ozelene. Dok ovek ne procveta ostaje izolovan. Stablo je potpuno kada cveta, a isto vai i za oveka i on je samo tada potpun. Cvetovi ljubavi, dobrote, slobode, inteligencije, boanskog jedini mogu dati oseaj potpunosti. Potpuna osoba nikada nije alosna. Za mene je potpuna osoba svetac; ostali se samo pretvaraju. elim da sledbenici sanjasa budu sveci u pravom smislu; ivi, veseli, raspevani, razigrani, da on ivota naprave sveanost. 15. dan ovekova energija je sirova. Treba da se proisti, a onda sirova energija koja bi inae stvarala jad, tamu i oaj zapoinje da stvara beskrajnu dobrotu, sjajno veselje. To je ista energija, jedino je morala da proe kroz suptilan proces meditacije, kroz malo proiavanje. Na primer, sunce svetli isto kao i mesec. Mesec zapravo nema sopstvenu svetlost on naprosto reflektuje sunevu svetlost meutim u tome moe da se vidi ogromna razlika. Suneva svetlost je nemilosrdna, agresivna, vrela i silna. Ta ista svetlost kada se reflektuje od meseca postaje odjednom prohladna, blaga smirena i jasna. Mesec moete da posmatrate satima, a u sunce ne moete ni da pogledate. Ako pogledate u njega izgoree vam oi, unitie osetljivi nervni sistem vaeg mozga. Nasuprot tome, posmatranje meseca je vrlo umirujue, okrepljujue. U osnovi meseina nije drugaija od suneve svetlosti, ali je preko meseca prola kroz preobraaj. Meditacija je kao mesec; preobraava energiju pohote u ljubav, energiju besa u saoseanje, pohlepe u dareljivost, preobraava energiju nasilnosti u predanost, a ega u skromnost. Meseina predstavlja neto vrlo znaajno, jer morate da proete kroz isti proces, od sunca do meseca, od ekstrovertnosti prema introvertnosti, od izlaska prema zalasku. Tada e se dogoditi uda. ovek nikada ne bi mogao sanjati ni zamiljati da su takve divote mogue. Kada se to dogodi, ovek po prvi put oseti zahvalnost prema Bogu i prirodno nastaje molitva. 16. dan Zlato je uvek imalo simbolino znaenje i na Istoku i na Zapadu. Alhemiari su vekovima govorili o njemu, ali su ih u velikoj meri shvatali pogreno, jer su ljudi mislili da govore o pravom zlatu. Meutim oni su govorili o zlatu kao metafori. ovek je obino kao orkestar bez dirigenta, koga niko ne vodi a svi instrumenti sviraju solo. Uprkos tome to se radi o orkestru, svako svira solo u skladu sa sopstvenim zamislima, ne brinui o ostalima i o tome ta oni rade, ne trudei se da ostvare sklad; odatle buka, odatle unutranja mahnitost i bezumlje. Gotovo itav ljudski rod je bezuman. Naravno ljudi se razlikuju prema stepenu; neki su bezumniji, a neki su manje bezumni, ali ta razlika u stepenu bezumnosti i nije neka razlika. Samo su vrlo retki pojedinci ponekad neki Buda, neki Lao Ce, Neki Bao, neki Isus samo vrlo retki ljudi su sposobni da vode sve svoje elementarne sile i sposobni su da ne sviraju solo, nego kao orkestar. Ovi ljudi koji su sposobni da unesu neto harmonije u svoja bia, znaju pravu istinu. To se podrazumeva pod zlatom. Ono je najdragoceniji metal, zato je postalo simbol. 17. dan ivot je udo. Zapravo za njega ne postoji objanjenje, ne zna se zbog ega je morao da nastane. Nijedan filozof, ni teolog, ak ni naunik nije u stanju da objasni zbog ega zapravo mora da postoji ivot. Mislim da to nikada nee moi da se objasni; ostae tajna. Tajna ne moe da se otkrije jer se ovde radi o skupljanju saznanja; zapravo je ivot neto kao udo. Ne bi trebalo da postoji, a postoji. Kakva je potreba za ruama, lotosovim cvetovima ili bezbroj drugih cvetova? Izgleda da ne postoji nikakva unutranja potreba. Kada ih ne bi bilo nita ne bi nedostajalo. Kada nas ne bi bilo, zemlja bi se dalje okretala oko sunca i nimalo joj ne bismo nedostajali. Egzistencija bi se nastavila na isti nain. Zvezde bi bile na svom mestu, mesec bi izlazio, drvee bi raslo, sve bi bilo kao to jeste. Meutim ivot se dogodio ne samo ivot nego i svesnost i ljubav. One su uda nad udima. 18. dan Ujutru, kada treba da izae sunce, treba pevati i igrati, kao razigrane ptice, kao stabla savijena na vetru i sva u pokretu dok ekaju da izae sunce na horizontu; a zatim sunce odjednom izlazi. Ta pesma dobrodolice je lepa od svih jer je poetak dana; poetak novog dana, novo roenje.

56

Mi na Istoku smatramo da je svaki veernji odlazak na spavanje mala smrt; zbog toga to u spavanju potpuno zaboravljate ko ste. Ako umrete u snu, nikada neete saznati jeste li umrli i jeste li uopte bili ivi. Tako je spavanje mala smrt, mini-smrt. Svako jutro je mini roenje, novo roenje, pa morate zahvaljivati gospodu daje vam jo jedan dan! Nismo toga vredni jer smo potroili jueranji dan, sve prethodne dane. Meutim, on je velikoduan, daje nam jo jednu priliku da opet pokuamo, da ivimo, da se veselimo da budemo potpuni. Najosnovnija dananja potreba je poetak novog oveka. Stari ovek je otiao, umoran je, iscrpljen i potroen. Mi jo nekako nosimo stari trup. Njega treba spaliti i pozdraviti poslednji put. Moramo od njega da se oprostimo kako bismo mogli novom da iskaemo dobrodolicu. Meditacija nam prua poetak novog raanja, unutranjeg roenja; to je svitanje zore u unutranjosti. Jedino uz pomo meditacije ovek moe da izae iz sna i da ue u dan jer jedino uz pomo meditacije ovek moe da postane budan. 19. dan Jutro nikada nije daleko; potrebno mu je samo da otvorite srce i da zapevate pesmu dobrodolice i ono je tu. Samo eka da zapevate od srca. U moment kada zaigrate sunce ne moe da odoli izazovu da se pojavi na horizontu. Oseam da ponekad sunce ne bi ni izalo kada bi jednoga dana sve ptice odluile da ne pevaju. Zbog ega? Kada bi sva stabla odluila da ne otvore svoje cvetove, rekavi neka prvo doe sunce, sunce ne bi izalo. Mora postojati unutranja veza, to ne moe da bude jednostrani dogaaj. Ne radi se samo o tome da sunce izlazi, a cvee se otvara i ptice pevaju ne. Isto vai i obrnuto; cvee se otvara, ptice pevaju i sunce izlazi. Mora da postoje oba smera. ivot je uvek obostrano zavisan; to pesnici oseaju. Tenison je napisao: Kada bih mogao da shvatim samo jedan cvet, koren i sve to, tada bih shvatio i celi svemir. On je u pravu, ali je to samo oseaj pesnika. Mistici su to videli, iskusili; to je istinito. 20. dan Unutranja muzika ima posebna svojstva. Spoljanjoj muzici su potrebno dvoje; instrument i muziar. Unutranjoj muzici nisu potrebni dvoje muziar i muzika; muziar je instrument, muziar je sve. Nema podele. Unutranja muzika oznaava tiinu, zvuk tiine. Tiina ima svoju sopstvenu muziku. Nju mogu da uju samo oni koji su iz glave izbacili svu buku. Samo se uje iz srca, a ne iz razuma. ovek razuma je stalno proputa. Jedino ovek ispunjen svojim srcem, ispunjen ljubavlju, moe da uje ovu muziku. Uz pomo ove muzike moe da se ode u onostrano. Ona postaje drugi most. Ne moete da je dohvatite niti obuhvatite umom. Um morate da otklonite, potpuno da ga odstranite, tada e se muzika odjednom pojaviti. U tome je sva umetnost meditiranja; otklanjajui polako um i prodiranjem do unutranje muzike, postignuti harmoniju sa unutranjim svetom jedinstva. Ovo moete da nazovete iskustvom Boga, Taoa, Istine, Dharme; meutim to nije nita drugo do iskustvo istinske muzike. 21. dan Ako sakrijete cvet u sobi gde do njega ne dopiru sunce i vetar, uz to moda mislite da ste ga zatitili; ali vi ga ubijate, poinili ste ubistvo. Naravno imali ste dobru nameru, to je dobro za cvet jer napolju duva vetar i previe pada kia, sunce je prejako a vi elite da zatitite neni pupoljak. Sakrijete li ga u svoju spavau sobu, kako bi mogao da postane cvet, jer ste zatvorili sva vrata i prozore. On e uvenuti. Moe da se otvori samo ako je povezan sa suncem, moe da se otvori samo ako igra na vetru, samo ako moe da uiva na kii, ako moe da razgovara sa zvezdama. On pripada celini; moe da se otvori samo ako je duboko ukorenjen u toj celini. ovek ostaje pupoljak, njegova dobrota ostaje pupoljak samo zato to je sam preterano zabrinut za sigurnost, preterano se boji opasnosti, nesigurnosti i rizika. Zato se zadrava u odreenim granicama zatvara se zatitnim zidom. Tako postaje zatvorenik. ivot moe da se ivi samo kao nesigurnost, samo kao opasnost nema drugog naina. Meutim, u ime sigurnosti mi proputamo priliku da se otvorimo. Proputamo besmrtnost jer se bojimo smrti. Prihvatimo li opasnost i uemo li u nju, razveselimo joj se, pretvarajui je u pustolovinu, tada e ivot da bude dobrota. Konano, samo takve pustolovne due saznaju ko je Bog. Ja poduavam pustolovinu, hrabrost i rizik. Uim vas ivahnosti.

57

22. dan Poduavam neustraivost i slobodu. Da bi se upoznao Bog, najvanije je osloboditi se straha; to je potrebno, da bi se upoznala dobrota i da bi se upoznala istina. Zato izaite na otvoreno, u nebo. Odbacite sve strahove jer su oni lani. Uivajte u pustolovini ivota sa svim njenim opasnostima i nesigurnostima. Ovaj ivot je prelep; zapravo, prelep je samo zbog svih svojih opasnosti i nesigurnosti. Plastian cvet nije u opasnosti, dok pravi cvet jeste. Meutim, plastian cvet nije nikakav cvet. Mnogo je znaajnije biti iv samo jedan dan od jutra do veeri, a zatim da latice uvenu. iveti intenzivno i strastveno samo jedan dan, na suncu, pod nebeskim svodom jeste dovoljno, bolje nego da se bude plastian cvet i da se ivi hiljadu godina. To nije ivot. Ovde se ne radi o duini nego o intenzitetu. ovek mora da zapali svoj lu istovremeno s obe strane. Neka to bude makar i jedan momenat, ali neka bude sasvim iv. Ovo e vam omoguiti da iskusite Boga i da okusite venost. 23. dan U svakom biu je sadrana silna mo koja treba da se oslobodi. ovek izgleda mali, ali nije tako. U njemu su silna mora, mora dobrote; u njemu su nebeski svodovi slobode. Duhovno iskustvo je kao atomska eksplozija, atom je tako sitan, a kada eksplodira postaje tako moan. Iskustvo naeg sopstvenog bia je ba takvo. Nastaje eksplozija, atomska eksplozija svesnosti. Odjednom vidite sebe kao celinu; neogranienu, beskrajnu celinu. U tome je naa veliina i to treba postignuti. Ne moemo biti zadovoljni dok to ne postignemo. 24. dan Niko nije nov, svi su drevni hodoasnici. Oduvek smo ovde u razliitim oblicima, u raznim telima, obavljajui razne stvari; ali smo ovde i biemo zauvek ovde. Ne postoji nain da se nestane iz postojanja. Nita ne moe da se uniti, nita ne moe da se doda postojanju. Postojanje je uvek savreno jednako. Danas ak i nauka prihvata da nita ne moe se uniti niti da se doda; samo se menjaju oblici. Reka tee dalje. Samo se menjaju talasi. Ponekad su talasi veliki, ponekad mali, ponekad ih nema, ali reka je ista. S talasima bilo velikim malim ili bez njih reka je ista. Ovaj uvid nas odvodi izvan vremena; a kada ste van vremena tada ste i van jada. Upoznati bezvremeno znai ui u svet dobrote. Zapamtite, ono to uvek ostaje ovde, to nikada ne odlazi; to je Bog i boravi u naoj unutranjosti, kao i u unutranjosti svih drugih ljudi. 25. dan Svako ljudsko bie donosi istinu u ovaj svet. Svaki ovek je boji glasnik - ne samo Isus Hrist, Buda ili Zaratustra, oni znaju da to jesu; ostali ljudi ne znaju da to jesu. U momentu kada se rodite donosite istinu u tom biu. Dok se ona ne izrazi neete se oseati ispunjeni. Dok ne prenesete poruku svetu oseaete duboko nezadovoljstvo jer ne obavljate svoju dunost prema postojanju. Morate da pevate pesmu svog srca, morate da pleete svoj ples. Morate da budete potpuno izvorni, a ne imitacija, ne fotokopija. Morate da pokaete svoje pravo lice. U momentu kada budete spremni da svetu otkrijete svoje izvorno lice, va ivot e biti potpun. Iz toga proizilazi neobuzdana radost. 26. dan Dovoljan je jedan jedini cvet da zamirie cela kua. Jedan jedini cvet u bati zamirisae itavu batu, uprkos tome to je mali. Moe i da ne izgleda nimalo lepo, sasvim je obian, ali nemojte biti zavarani izgledom. Naiete li na njega izgledae vam kao najobiniji cvet, koga nije vredno ni pogledati. Meutim, on moe biti najdragoceniji od sveg cvea, jer u sebi sadri najlepi mogui miris. Zapamtite da izgled ne moe biti presudan u ivotu. Nije vana posuda, vaan je njen sadraj. Moe telo da bude najobinije, priprosto, a ipak moe da ima nepojmljivo lepu duu. Nasuprot tome moe postojati vrlo lepo telo, ali sasvim prazno bez ikakve due. esto ete u ivotu nailaziti na lepe ali bezdune ljude, a isto tako i na priproste ljude s izuzetnim osobinama. Nikada ne sme da vas zavara neiji izgled. Uvek pogledajte dublje, potraite ta je dublje. Pogledajte sredite a ne ono to ga okruuje. 27. dan Dok ne ostvarite muziku u svom biu, dok ne zaponete da ivite u plesu, dok ne slavite postojanje nemate mogunosti da spoznate Boga jer je on krajnji kreendo igre, pesma i veselja. Bog nije za tune ljude, on je za ljude sposobne za ljubav i smeh.

58

Ova egzistencija je prelepa igra, ne shvatajte je ozbiljno. Prihvatajte je sa pesmom u srcu, zahvaljujui joj radosno. Kreite se po svetu laganog koraka sa smehom u svom srcu. Tada ete odjednom itavu egzistenciju pretvoriti u boansko iskustvo. Svetovno postaje sveto, obino postaje neobino. 28. dan ivot je velika umetnost. ovek ne sme da uzima ivot kao da se razume sam po sebi. Roenje nije sinonim za ivot, ono je samo prilika; tada morate da radite na sebi. Postoji bezbroj stvari koje treba odbaciti; postoji pohlepa, postoji ljutnja, postoji mrnja, postoji pohota i tako dalje. Dok se te stvari ne odbace, dok se ne otklone od naeg bia one su kao aleje u bati, a mi smo ih prepuni, moramo da zamenimo svu zemlju, moramo da izvadimo kamenje i da preradimo zemlju; samo tako e biti mogue uzgajiti rue. Kada u vaem biu ponu da cvetaju rue u ivot e vam ui radost, ulepae vam se ivot i ispunie se milinom. Tada ete imati ta da ponudite Bogu; ta biste mu inae mogli dati? 29. dan Svi smo roeni kao kamenje, a moramo da se pretvorimo u rue. Kamen ima mogunost da postane rua. Izgleda nemogue, ali samo tako izgleda. To se esto dogaa; moe se desiti i vama. Ako se moglo dogoditi Isusu, moe se dogoditi i vama. Govorim vam iz svog sopstvenog iskustva. Svi smo roeni kao kamenje i vrlo malo ljudi pokuava da iskoristi svoju mogunost i da postanu rue sasvim malobrojni, vrlo retki ljudi pokuavaju da najbolje iskoriste ovu sjajnu mogunost. Veina naprosto ivi kao kamenje, kao ono kamenje to se kotrlja, pokree se sluajno u reci ovamo i onamo; a nikada se ne oplemeni i tako i umre. Raaju se kao kamenje i umiru kao kamenje. U ivotu vam se nita nee dogoditi ako ne postanete rua. 30. dan Telo je predivno, telo je hram, ali je lepo samo kada znate da niste telo. Ako se s njim izjednaite ono ostaje runo; postaje tamnica a ne hram. Kada znate ja nisam telo tada je telo hram koji ima lepotu, vedrinu i svetost. Kada na ovo zaboravite i poput miliona ljudi ponete da mislite ja sam telo - spadate u 99.9% ljudi koji misle da su telo. Saznanje da sve ono to se dogaa telu nema nikakve veze s vama je takvo osloboenje, takvo olakanje da odjednom ostajete bez teine. To stanje bez teine je jedna od najznaajnijih propratnih pojava meditacije. Meditacija je naprosto umetnost svedoenja. Zaponete da budete svedok svog tela a zatim svog uma i izaete iz njih! Uz pomo meditacije zaista ete izai iz jednog i iz drugog. Onog dana kada ovek shvata i kae ja nisam telo niti um on dolazi kui. Tada saznaje ko je. Poistoveenje s telom postaje poistoveenje sa smru, starou i boleu. U momentu kada vie niste poistoveeni s telom, kada znate ja sam odvojen, ja sam svesnost odmah se oslobaate bolesti, starosti i smrti. One e se desiti telu, ali ste vi samo svedok svega toga, samo posmatra; to nema nikakve veze s vama. 31. dan Ve se vekovima uvek iznova potvruje da ako od hiljadu ljudi u selu samo jedan bude istinski meditirao, celokupna priroda svih ljudi e se promeniti. Do tog stupnja ovek nije doao zbog veine ljudi, nego zbog nekolicine ljudi kao to su bili Isus, Buda, Zaratustra, Krina samo zbog nekoliko njih. Sa svakim Budom, svakim Hristom, sa svakom probuenom duom oveanstvo kree korak dalje. Meutim, kada bi se probudile hiljade ljudi, tada bi ceo ljudski rod krenuo krupnim koracima. To ja nazivam poetkom novog oveka. Ne nastojim samo da pomognem pojedincima oigledno je da radim i to nego, duboko u unutranjosti nastojim da stvorim okolnosti, pozadinu, osnovni sadraj, u kojima bi ovek mogao da se pojavi s ljubavlju u srcu, sa svetlou u dui, inteligencijom, svesnou i mogao da preobrazi itavu zemlju u raj. To udo je ostvarivo. Zapravo tek je sada ostvarivo pre nije bilo mogue jer smo sada na odreenom stupnju razvoja. ovek nije vie dete, on je odrastao. Za to je ipak potreban veliki napor. ovek u to mora da uloi svu svoju energiju. Uloite svu svoju energiju da biste se ponovo rodili. Novo roenje nee biti samo vae, ono e da pomae celom oveanstvu. Za mene je to istinsko sluenje.

59

DEVETI MESEC ivot je prelepa bata puna rua 1. dan Ne radi se o odlasku u raj, radi se o uenju umetnosti bivanja u raju gde god vi bili. Ovaj trenutak mora da bude iskorien do krajnosti. Samo buntovni ljudi znaju ta je ivot, znaju ta je Bog, jer je Bog sredite ivota. Zapravo Bog i ivot imaju isto znaenje. 2. dan Nastojim da stvorim sasvim novu vrstu osobe. Prema mom vienju novi ovek treba da bude sposoban da voli. Ne treba da ide u manastir. Treba da ivi u drutvu, a ipak da bude sposoban da odbaci svu sebinost, svu vezanost, svaku zavisnost, svu ljubomoru. Ovo moe da se postigne; ja sam to postigao prema tome moete i vi. Nikada ne tvrdim neto to nisam sam iskusio. Govorim u vlastito ime. Postoji jedna sufi pria o starom uitelju kome je dola ena sa svojim malim detetom i rekla mu: Ve sam umorna od ovog deaka; jede previe slatkia i bojim se da e se razboleti, da e mu propasti zubi. Uz to, stalno ga neto boli - eludac, ovo i ono a jede samo slatko i nita drugo. Uinite neto. Znam da e posluati ono to vi kaete. Uitelj je pogledao deaka i rekao eni: Doite za nedelju dana. ena se jako iznenadila, jer kad god bi dola da ga pita neto teko o ivotu, smrti, inkarnaciji i Bogu, nebu i paklu, on bi bio spreman odmah da odgovori. Sada se radilo o tako bezazlenoj sitnici; samo je trebalo da naredi deaku, a za to mu je potrebno sedam dana! Zatim je pomislila: Ovi sufi uitelji su pomalo ludi. Ima neega u tome, zato moram da ekam nedelju dana. Kada je dola posle sedam dana, uitelj je rekao: ao mi je. Vratite se za dve nedelje, jo nisam spreman nita da kaem. Na to se ak i deak iznenadio. Kada su se vratili posle dve nedelje, uitelj je pogledao deaka i rekao: Moe to da postigne. Deak je pitao: Zato su vam bile potrebne tri nedelje samo da biste mi to rekli? Uitelj je odgovorio: Zato jer i ja volim slatkie. Morao sam da pokuam i vidim mogu li ili ne mogu bez njih; kako bih ti inae mogao da objasnim? To bi bila la, a teko je, znam. Deaka je uitelj poeo veoma da zanima, a ena je rekla: Mogli ste samo da mu naredite, nije trebalo da dokazujete. Uitelj je odgovorio: Ne mogu govoriti o neemu to nisam sam iskusio. Nikada nisam izgovorio neto to nisam iskusio, jer kada to uini izgovoreno izgubi neto; u njemu uopte nema istine. Uitelj je jo dodao: Kada ovek govori iz sopstvenog iskustva to prodire duboko. Ja sam to znao. Pogledao sam te u oi i osetio da bi ti to mogao da uini. Ja sam star ovek ja sam slab meni su trebale tri nedelje. Ti si mlad, moe to da postigne za jedan dan! Takav je moj nain. 3. dan Roeni smo sa sjajnim mogunostima, ali to su samo mogunosti. Moemo da umremo a da ih ne ostvarimo; moemo da promaimo cilj ako ne krenemo svesno, sa svesnou. Ako se samo prepustimo na milost i nemilost vetru i talasima, ako se prepustimo sluaju, tada emo propustiti sve prilike. Zato vidite toliko jadnih ljudi. Njihov jad je bez spoljanjeg uzroka, on je ukorenjen u njihovom promaivanju cilja. Svi oni oseaju da su neto promaili. Nisu ni svesni ta je zapravo to, ali jedno je sigurno: ne razvija se svako ko u sebi nosi seme. Neke semenke ne procvetaju. Seme je osueno na to da bude jadno; jedino cvet moe da igra na vetru, na kii i na suncu. Samo cvet moe da peva svoju pesmu da peva pesmu dobrote. Samo cvet zna za ispunjenje, za zadovoljstvo. Samo se cvet osea oputeno u egzistenciji. Seme ne moe da bude oputeno, ono je zatvoreno, izolovano. Ne zna nita o mesecu, suncu, zvezdama; nije ni ulo za njih. Ne zna nita o cveu, bojama, dugama, ni o pesmi ptica ni o zujanju pelinjih mantri; ne zna nita o svemu tome, ali je negde u njemu skrivena enja da sazna sve.

60

Jedina potrebna osobina je inteligencija. Postanite tihi, svesni, meditativni i vaa inteligencija e se razvijati a seme e jednog dana proklijati. Taj dan je najvei dan za veselje, dan kada dolaze vai cvetovi, dan kada u va unutranji svet dolazi prolee, kada postajete prelepa bata. 4. dan Tiina je jedinstveno ivotno iskustvo; inae je u ivotu vrlo buno. Postoji spoljanja i unutranja buka; koje kada se udrue mogu svakoga da izlude. Celi svet izluuju. ovek mora da stia unutranju buku. Spoljanja buka nije pod naom kontrolom i nema potrebe da se stiava, ali moemo da stiamo unutranju buku. Kada se ona jednom stia i u nama se nastani tiina, moi ete da ivite i uivate u njoj bez ikakvih problema. Iskustvo unutranje tiine je svakako jedinstveno i neuporedivo. Ni jedno drugo iskustvo ne moe imati toliku vrednost jer e upravo iz ovog iskustva da izrastu sva ostala. Ovo je temelj za itav hram religije. Bez tiine nema istine, nema Boga; uz tiinu se odjednom pojavljuju stvari kojih inae nema, a stvari koje su inae tu nestaju vae vienje se menja kao i vaa perspektiva. Tiina vam omoguuje da spoznate nesaznatljivo. To je jedinstveno. 5. dan Ve je vekovima poznata tajna da je tiina najpotrebniji uslov; zato su ljudi beali od sveta mislei da tiina nije mogua u njemu. To je sasvim pogrean zakljuak, pogrena logika jer tiina nema nikakve veze sa spoljanjim svetom. Ona je neto unutranje, moete svuda da je razvijete. Moete da idete u planine, ali va um e ostati isti; jo uspenije e igrati svoje igre jer tamo nee nita drugo da radi i sva energija e da mu bude dostupna. U manastirima i pustinjama, u planinama um postaje dominantniji nego na vaarima, nego u obinom ivotu. Postoje ljudi koji bi rado bili smireni, ali samo to to im se neto svia nije dovoljno potrebna je ljubav. Svianje je vrlo mlako, ono je tako-tako. Ljubav oznaava strastveno ukljuivanje. Ljubav znai da je to pitanje ivota ili smrti; ona oznaava intenzitet, potpunost. Sjajni pokloni ivota su samo za ljude koji su spremni koji su spremni da potpuno uu u neto, bila to tiina, sloboda, istina nije vano ta je. Prave vrednosti zahtevaju da ih zaista volite. 6. dan Revolucija je politika, a bunt je duhovni; revolucija zahteva gomilu, buntovnik je pojedinac. Sve revolucije su bez izuzetka propale jer je svetina nesvesna. Svetina se sastoji od najnie inteligencije, a kako bi neto moglo da proizae iz najnie inteligencije? Naravno, takva inteligencija zahteva osvetu; ona ubija careve i kraljeve, razara imovinu, menja vladu. Inae, ti ljudi su sasvim nesvesni, ta god da se dogodi na kraju nee uspeti. Propale su francuska, ruska i kineska revolucija. Sve revolucije propadaju. Nasuprot tome bunt je uvek pobeivao, ali je on pojedinaan. Isus je buntovnik, Buda je buntovnik, Lao Ce je buntovnik. U svetu nam je potrebno vie buntovnika, a manje revolucionara. Ja vas uim buntu. Bunt je lep, revolucija je runa. Revolucija je nasilna, a bunt je nenasilan. Bunt nema nikakve veze sa spoljanim svetom, ni najmanje, a ipak ga preobraava jer kada se jednom promeni unutranji svet on e pokrenuti mnoge promene u spoljanjem svetu. Inae to nije naa svrha, to se dogaa samo usput. ak i kada se jedan jedini ovek promeni, hiljade drugih e morati da se promene. Ko god doe u dodir s njim sigurno e se preobraziti na ovaj ili onaj nain. Seme e se zasejati u njegovom biu. Ja vas na neki nain pripremam za veliku revoluciju, ali ne uz pomo revolucije, nego pomou bunta pomou individualnog preobraaja. 7. dan Biblija, Kuran, Vede nisu prava religija jer su one samo rei. Naravno da su i Mojsije i Isus bili religiozni i veliki proroci Veda su okusili religiju jer su bili tihi ljudi ali u trenutku kada ovek progovori o svojoj tiini, ona postaje re i gubi svu istinu. Tiina je neizreciva, uopte o njoj ne moe da se govori. Da, postoji nain njene komunikacije o tome se radi u sanjasu. Usklaivanje s nekim ko je u tiini uinie i vas tihim. Samo harmonizovanje s uiteljem izjednauje uenika s njim. Samim sjedinjenjem sa svojim uiteljem uenik upija duh ne inei nita. Nita se ne govori, nita se ne uje, ali se prenosi plamen.

61

Prava religija je uvek nemo prenoenje, izvan rei, izvan filozofa. Zato istinsku religiju mogu da iskuse samo oni koji imaju prosvetljenog uitelja; nekog Isusa, Budu, Zaratustru, Lao Cea, ali ne uz pomo rei. Uprkos tome ta su Budine rei, u momentu kada se izgovori neto neizrecivo, to postaje lano. Morate ui u nemu komunikaciju s izvornim, ivim uiteljem. Jedina definicija izvornog ivog uitelja je da nikada nije tradicionalan, nego je uvek buntovan. Ovo moe da bude linija razgranienja; uvek kada negde naiete na tradicionalnog sveca taj je laan, inae ne bi mogao da bude tradicionalan. Sam bunt je duh istinskog uitelja - ist bunt. Napokon, biti uenik nekog ko ivi u tiini jeste jedini nain da se okusi religija, da se ugleda religija; tada svakako moete da zaponete traganje za njom u sopstvenoj unutranjosti. Meutim, prvi zrak, prvi podsticaj, prvi ok koji e vas probuditi mora da doe od uitelja; inae moete zajedno s njim da odete na spavanje jo mnogo ivota. Gde god naiete na ivu tiinu, pijte iz tog izvora. Jedini nain da iz njega pijete jeste da otklonite sopstveni um jer ne moete da se prepirete s tiinom; ili snano s njom da se srodite ili niste sposobni da je shvatite. Ovde nema rasprave. Ona se ne moe dokazivati niti poricati. Ovde je logika apsolutno nemona. Ovo je pitanje ljubavi, a ne logike pitanje srca, a ne razuma. 8. dan Istorija je puna velikih kraljeva i vladara, ali nije tako puna velikih svetaca, probuenih ljudi.7 Njih moete da izbrojite na prste iz jednostavnog razloga to su se pokretali u smeru za koji je potreban korenit preobraaj; od nesvesnosti u svesnost. Vaa nesvesnost mora da se preobrazi u svesnost. Kada u vama vie ne bude ni trunke nesvesnosti, kada se ispunite svesnou, postaete uitelj, pravi uitelj. 9. dan Kada ste jednom svesni, postoje samo rue i rue. Onaj ko je izmislio poslovicu da ivot nije posut ruama mora da je bio nesvestan, neosveen, jer svi svesni ljudi tvrde upravo suprotno; naime, da je ivot posut ruama. Sve to ovek treba da uini jeste da prebaci unutranji prekida od nesvesnosti na svesnost. To je vrlo jednostavan proces. Ne moe biti jednostavniji. Zapravo ljudi ga proputaju upravo zbog te jednostavnosti jer nema izazova za ego koji se uvek zanima za neto teko kao to je odlazak na Mesec, na Mars; ne zanima ga poniranje u ovekovu unutranjost. Proces moe da se svede na jednostavnu formulu; ta god radili, radite ali ostanite budni. Dok etate posmatrajte svoju etnju; dok jedete posmatrajte kako jedete ne trpajte hranu u sebe mehaniki. Um je negde drugde, mislite na bezbrojne stvari dok ruke stalno trpaju hranu a usta je stalno vau. To je mehaniki proces. Niste svesni onoga ta radite. Svesni moete da budete samo ako ste totalno u sadanjem trenutku. Zato kada jedete zaboravite na sve ostalo na svetu. Jedui samo jedite, etajui samo etajte, sluajui samo sluajte; razgovarajui samo razgovarajte i potpuno ostanite u tome; budni, svesni svakog trenutka, svake nijanse. Tako ete polako shvatiti u emu je trik, gde je smisao. 10. dan Obino smo mi bezbroj stvari, a ne jedna. Mi smo mnotvo, mnoina, itava gomila. Meutim, kada ovek postane svestan, ta gomila se sasvim polako gubi i postaje jedno; postaje sjedinjavanje, kristalizacija i onda nastaje savreni sklad. ovek prvo mora da se uskladi u sebi samom, a zatim moe da se uskladi sa svemirom, zvezdama, mesecom, suncem, drveem i pticama sa tom celinom, onda moe da se stopi s beskrajnim svemirom. Postoje dva stapanja; prvo jedinstvo u sopstvenoj unutranjosti i drugo jedinstvo s celinom. Kada se naprave ova dva koraka, itavo putovanje biva zavreno. Prvo postanite jedno u sebi, tada postanite jedno s celinom to se naziva svetou. Postanite svesni i tako e va ivot da bude samo poezija, muzika, harmonija, jedinstvo, jedinstvenost. Ako se to ne dogodi ovek ivi sasvim jalovo i uzaludno. 11. dan Kada oko 99% vaeg nesvesnog postane svesno, poeete da gajite cvetove. Kada bude osvojeno podruje 100%, kada u vama ne bude vie nita nesvesnog, vai cvetovi e zamirisati. Ako ovek ne postane isti miris, ivot mu je samo ist gubitak. Jedino takvim oslobaanjem vaeg najskrivenijeg sjaja ui ete u kraljevstvo, u beskrajno i veno kraljevstvo. Tada nee biti smrti ni roenja;

Buda.

62

zauvek ste ovde i sada. Telo e nestati, a vi neete; um e nestati a vi neete. Upoznati to to ostaje zauvek znai saznati istinu. 12. dan Stanje nesvesnosti je kao korenje stabla. Korenje stabla je u zemlji, ne vidite ga. Tako je podzemno i vae nesvesno, ne vidimo ga a utie na sve. Utie na grane, listove i cvetove. Nai koreni su skriveni, ali su vrlo vani. Oni su najvaniji deo stabla. Ako ovek ne razume svoje korene, tada stvarno nee moi potpuno da iskusi svoje bie. Grane stabla su kao takozvane svesnosti; vrlo lomljive, prekrivene vrlo tankim slojem koji i u sluajnoj nezgodi moe da se lako razori. Samo mala nezgoda i svesnost se rui. Neko vas povredi i vie niste svesni; neko vam neto kae i vi sve zaboravite o meditaciji, o svojoj svesnosti. Jednostavno pobesnite! U tom stanju ljutnje ne moete uiniti nita. Samo tako tanak sloj svesnosti okruuje vau nesvesnost. To je dovoljno za obavljanje svakodnevnih rutinskih poslova; odlazak u kancelariju, kucanje na kompjuteru, vonju automobila, razgovor s muem ili enom dovoljno za obrazac koji ste toliko puta ponavljali. Ponavljate taj obrazac bez ikakve svesti o tome. Meutim ovo to mi tu i tamo smatramo svesnou, mlako je i nedovoljno za bilo kakav uzlet u nepoznato, za uzlet u najuzvienije. ovek mora da iskoristi mali deo svesnosti kao semenku i da pone da je gaji, neguje, pomae joj na sve naine, da sarauje s njom. Mora da sarauje sve vie i vie s tim malim svesnim delom svog bia. Nasuprot tome, da smanjuje saradnju sa veim nesvesnim delom svog bia. Uvek odaberite svesno, a izbegavajte nesvesno. ta god vas ini nesvesnim to je pogreno, a ono to vam pomae da budete svesni jeste ispravno. Lagano, lagano, ako budete saraivali, svesno e da se razvija; a kada budete prestali da saraujete s nesvesnim, ono e da se povue. Podruje svesnog e sve vie da se poveava, a nesvesno e da se povlai, da nestaje. Napokon e itavo podruje nesvesnog da bude osvojeno svesnou. U tom trenutku zapoinjete da gajite cvetove; prvi put e vae stablo da procveta. 13. dan Vreme je sazrelo za snanu eksploziju svesnosti. Nikad nije bilo tako zrelo jer se ivot razvija, a mi se pribliavamo vrhuncu. Ako ne ostvarimo radikalan preobraaj, tada e nam ovo isto stanje razvijenog ljudskog roda postati naporno. ovek vie nije dete, a ako nastavi da nosi staru odeu skrojenu za decu osuen je na nevolje. Nepotrebno e biti osakaen iz prostog razloga to je odea mala, a on je velik. Hrianstvo, hinduizam, muhamedanstvo, sve je to odea skrojena za drugaiji stupanj oveanstva, u vremenu kada je ovek bio dete. Ona vie ne pristaje, sasvim je zastarela. Ta odea je bila dobra u odreenom vremenu, sada vie nije. Dolo je vreme da se sva promeni, sazrelo je vreme da se promeni ceo ovek. Potrebna je totalna promena. 14. dan Stvarno religiozan ovek e iveti svoj obian ivot u velikoj radosti i zanosu. Svoj ivot nee nazivati obinim; ivee ga sa izuzetnom osetljivou. ivot je poklon celine, poklon spolja; treba ga potovati, voleti i ceniti. Zaista to je vredan poklon. Sva ta stabla, ptice, ljudi, reke, planine i zvezde na beskrajnom nebu, itava ta venost zaista izgleda udno, bolesno da neko moe da bude ozbiljan i tuan u tom veselju postojanja. Meutim, ozbiljnost se uzdie u zvezde, a ljudi zbog toga to se ona hvali pokuavaju da budu ozbiljni. Oni potiskuju svoje veselje, svoj ples, osakauju, na sve mogue naine paralizuju svoje bie. Kroje sami sebe tako da odgovaraju kalupu sveca vrednog potovanja. Za mene je ovo nasilje. Religije ine zloin protiv oveanstva, a sada je vreme da se to ispravi. Ve je kasno. Ovo je jedini svet i mi moramo iveti sada i ovde. Ne postojimo zato da bi se rtvovali radi neke matarije o nebu ili raju ili moki. Svaki trenutak deluje kao maska sledeeg trenutka; opasno ga je osuivati. Cenite ga, volite ga, radujte mu se. 15. dan Gautama Buda opisuje meditaciju kao lavlju riku, jer je ona eksplozija. Ona je eksplozija vae svesnosti koja je mnogo dublja, mnogo prostranija nego to atomska eksplozija ikada moe da bude. Svakako postoji razlika izmeu te dve eksplozije. Atomska eksplozija je razarajua, dok je eksplozija koja se zbiva u svesnosti uz pomo meditacije neizbeno stvaralaka.

63

Ona jeste lavlja rika, jer u momentu kada ovek spozna najdublje iskustvo a to je zapravo meditacija postaje neustraiv jer sazna da smrt vie ne postoji; on je vean. Ona je lavlja rika jer niko ne moe da ga zarobi. Moete ga ubiti, ali ne i zarobiti; ne moete mu ubiti duu. Moete zatvoriti njegovo telo ali ne i njegovo bie; spoznao je slobodu, a sloboda mu se ne moe oduzeti. Ona oslobaa beskrajnu hrabrost. ovek je sposoban da se bori sa celim svetom. Zapravo svi veliki meditanti su se sami samcati borili sa ovim ogranienim svetom, svojim rukama. Isus, Buda, Lao Ce, Kabir vekovima se meditanti bore s ukupnom ogranienou oveanstva. Masakriraju ih, raspinju, truju, ali to nita ne menja. Uvek kada ovek opet postigne meditaciju, eksplodira lavlja rika. Opet se pojavi stvarno, izvorno ljudsko bie spremno da se rtvuje za istinu. 16. dan Kao to se zemlje i planete okreu oko sunca, tako se celo vae unutranje bie okree oko sredita dobrote. Kada se ovo jednom spozna stvari postaju vrlo jednostavne, jasne; tada vie ne pipate u mraku, tada se moete uputiti neposredno prema sreditu. U momentu kada se pokrenete prema sreditu va ivot postaje svetlost. Uim etiri stvari: ivot, ljubav, smeh i svetlost. One se dogaaju ba tim redosledom. Prvo ivot - ovek mora da postane ivahan, strastven, da intezivno uiva u ivotu; ne sme da se suzdrava. Kada ste puni ivota ljubav se dogaa sama po sebi, ta bi ste inae uinili s tim ivotom, s tom silnom energijom? Moraete je deliti a to deljenje vae ivotne energije je zapravo ljubav. U momentu kada delite svoju ivotnu energiju nestaje sva tuga, tada ivot postaje naprosto srdaan smeh. Kada se ispune prva tri uslova, automatski sledi etvrti. Prva tri morate da ispunite. Ova tri uslova su kao tri uslova u obrazovanju, a etvrti je nagrada to dolazi spolja. Obasipa nas svetlost. U vreme kada u vas ue svetlost postajete prosvetljeni to je znaenje rei prosvetljenje. 17. dan Ljudi ive u laima. Te lai su naravno lepe, prijatne, udobne, prikladne i ponekad nas tee. Meutim, lai su ipak lai, one nisu od pomoi. Deluju kao opijum. Ne mogu pomoi da se zaboravi jad, mogu samo da se koriste kao umirujue sredstvo, ali ne utiu stvarno na bolest. Samo prikrivaju simptome. Milioni ljudi u svetu ive sa prikladnim laima. Nazivaju ih istinama meutim, osnovna osobina istine je da moramo da je pronalazimo sami. Istina ne moe da se prenese, niko ne moe da vam je da. Morate sami da se potrudite da je naete. Zato u najboljem sluaju od drugih moete dobiti lepu la, zgodnu, slatku la. Moete se okruiti takvim slatkim nitavilom, ali je to opasna igra jer time gubite priliku, vreme, energiju koji su mogli da vam omogue da doprete u svet istine. Posveenost istini znai: neu pripadati nikakvoj tradiciji, neu pripadati nikakvom kultu, nikakvoj veri; tragau. Verujem samo kada spoznam, nikako pre toga. Dok tako ne odluite istina e vam ostati nedostupna. U asu kada se u vama ta odluka ustali istina nije daleko. Jednom kada spoznate istinu spoznaete veni ivot, ono to zapoinje i nikada se ne zavrava. To mora da postane jedino posveenje, jedina predanost. 18. dan Kada smo odvojeni od postojanja zapravo smo ogranieni, a to je paradoksalna pojava. Sama naa odvojenost je ogranienje; svaka granica je nekakva prepreka. U asu dada sruite ogradu koju ste stvorili oko sebe postajete slobodni; vae je itavo nebo i sve zvezde. U toj slobodi ovek moe da iskusi istinu, ljubav i boansko. Uz ogranienje ega moemo iveti samo u laima, mrnji, zlu jer smo se ukorenili u potpuno pogrenom shvatanju. Vlastito postojanje je zbrka. Ovo je poput lista koji misli da je odvojen od stabla na kome raste. On e uvenuti od same te zamisli. Sokovi e prestati da krue, zelenilo nee da ulazi u list, poee da vene i umire. U asu kada odbaci zamisao o odvojenosti razumee ovako: Ja sam deo stabla, stablo je deo zemlje, zemlja je deo sunevog sistema, a sunev sistem deo svemira. ak i mali list je jednako vaan deo celine kao i sunce. U egzistenciji nema hijerarhije, jer je ona jedinstvena. Hijerarhiji su potrebni brojevi neko je vii, a neko nii. Egzistencija je jedna! Zato je i najnenija vlat trave podjednako vana kao i najvea zvezda. Nije ni via ni nia. Shvatanje ovoga oslobaa va zarobljeni sjaj. Odjednom ete se osetiti toliko beskrajnim da neete moi nita drugo nego da se veselite i slavite. Moi ete samo da igrate i pevate.

64

19. dan ovek moe da se osea potpunim tek kada postane deo ovog neobino lepog postojanja. Manje od toga nee biti dovoljno. Ako bude manje, uvek e vam jo neto nedostajati. Morate da postanete prostrani, toliko prostrani da u vama mogu da postoje oblaci i zvezde; tada e nastati zadovoljstvo. Kada u vama bude itava egzistencija, tada naravno nee nedostajati nita. Sve je u vama, ne moe nita da nedostaje. Kada vam nita ne bude nedostajalo biete u stanju stvarne dobrobiti. Stepen dobrote ne moe biti vii od ovog; popeli ste se na Mont Everest dobrote. To je kruna, kreendo, a ovek s toga vie ne moe pasti. Pad nije mogu jer se ovek srodio s tom dobrotom. Niste vie odvojeni pa ne moete ni pasti. Ne radi se o tome da vi oseate dobrotu, nego o tome da ste i sami dobrota; vrlo je vano da ovo shvatite. 20. dan Bez meditacije ovek nita ne zna o lepoti egzistencije, nita ne zna o kraljevskoj prilici koja mu je data. On vrsto spava nesvestan pesama i muzike. Cvetovi cvetaju, a on vrsto spava u samom rajskom vrtu. Jedino je potrebno buenje kako bi mogao da ugleda cvee, zvezde, ptice, drvee i neopisivu lepotu postojanja. To je neverovatno, nepojmljivo! Poklanja nam se najlepe i najsavrenije mogue postojanje. Egzistencija ne moe da bude savrenija nego to jeste, ali mi to moramo otkriti. U tome je izazov! Dobro je da u ivotu postoji izazov, u suprotnom bi on bio mrtav; izazov ga oivljava. Meditacija je najjai izazov u ivotu; ona otkriva vau sposobnost buenja, unitava vau pospanost, vae mesearenje; ona je snano buenje due. 21. dan Spoljanja revolucija je beznaajna u poreenju s unutranjom. Spoljanja revolucija jedino potvruje promenu; nikada ne potvruje da je istinska revolucija jer se ovek ne menja. Vi samo menjate strukture oko njega. Tamnica se promenila a zatvorenik ostaje isti, opet je zarobljen moda u udobnijem zatvoru, prikladnijem, opremljenim televizorom, fudbalskim igralitem i pomagalima koja su dostupna ljudima na slobodi ali on je zatvoren, nema slobode. Unutranja revolucija donosi slobodu, a jedini nain da ovek u sebi ostvari revoluciju jeste meditacija. Ona vas ui da zaboravite sve to ste nauili. Ona je proces neuslovljenosti, proces suprotan hipnozi. Kada postanete prazni, prostrani, tihi, isti, tada se dogaa revolucija; sunce izlazi, ivite u njegovoj svetlosti. ivot u svetlosti unutranjeg sunca je ispravan ivot. Kada postanete tihi, svesni i jasni, kada vae unutranje nebo bude puno radosti, upoznaete pravi okus stvarnog ivota. ovek moe da ga nazove Bogom, prosvetljenjem, osloboenjem, iskustvom istine, ljubavi, slobode, dobrote sve su to razna imena za istu pojavu. 22. dan Sve to posedujete moe da se izgubi, da se odnese. Napokon, smrt e vas odvojiti od imovine. Jedino vam se ne moe oduzeti ono to ste postali. Od toga vas ni smrt ne razdvaja; zato to to nemate, nego vi ste to. Zato u velikim priama iz Upaniada pie: U trenutku kada ovek spozna Boga, on postaje Bog. Spoznavanjem Boga ovek postaje Bog jer spoznavanje Boga nije kao uobiajena saznanja. Njih moete zaboraviti. Spoznavanje Boga znai da ste naprosto doli do novog kvaliteta bia. Ovo postaje deo vaeg disanja i samog otkucavanja vaeg srca. Stvarno sjedinjavanje s celinom znai da ste jednostavno postali celina; to je upravo ona taka na kojoj ovek oseti: Stigao sam. Ovo je cilj kome sam teio ve hiljadama godina. Ovde je moj dom koji sam traio. Mnogo puta sam sebi izgraivao dom, ali to su bila samo svratita koja sam uvek morao da napustim. Sada ovaj dom ne mogu napustiti, jer sam ja taj dom. 23. dan ivite svoj ivot kao da ste prvi ljudi na zemlji, kao Adam i Eva nikoga nije bilo pre vas i nikoga ne moete oponaati. Kada jednom ponete da ivite u skladu sa vlastitim svetlom, bez straha da ete pogreiti greke se moraju dogaati, one su prirodne, neizbene, ali i korisne. ovek koji nikada ne pogrei, nikada nita ne naui. Naravno, ne treba ponavljati iste greke, to bi bilo glupo. Stalno pronalazite nove greke, nove greke, nove naine da odlutate.

65

Bolje je odlutati na nepoznatu stazu nego slediti svetinu ispravnom stazom, jer to nije pitanje ispravnosti i neispravnosti, nego pitanje izvornosti, iskrenosti prema samome sebi, odgovornosti prema sopstvenom biu. Meditacija je primena inteligencije na sve to radite, a tada e vaa inteligencija polako postati svetlost u vama. 24. dan Meditacija vas oslobaa psiholoke svetine. Prvo vas ini ovenim, a zatim vas vodi prema natovenom, to jest boanskom. Inae ona je bunt; zato svetina ne moe niti e ikada moi da oprosti meditantima. Nisam pesimista; beskrajno sam optimistian, jer vidim kako se razvija ljudski rod, kako odrasta. Inae injenica koju ni optimizam ne moe da previdi je da se psihologija svetine nikada ne moe uzdii do psihologije pojedinca. Moda se moe malo popraviti, ali razlika izmeu pojedinca i rulje e uvek ostati ista. Kada se psihologija svetine malo uzvisi, tada e se uzvisiti i pojedinani bunt. Razmak uvek ostaje isti. Buniti se protiv svega to je pokvareno, runo; protiv svega to je mrtvo i smrdljivo, zaista je prava radost. To je veselje i izazov, a uz to i prava prilika za razvoj. Samo se pojedinci uzvisuju u boanskom, a ja insistiram i naglaavam da samo pojedinci mogu biti religiozni; religija ne moe da bude ni kult, ni vera niti crkva. U asu kada postane crkva, kult ili vera vie nije nikakva religija, nago samo zamaskirana politika. 25. dan itav ljudski rod zavisi od nekoliko pojedinaca, moete ih izbrojati na prste. Masa u tome nimalo ne uestvuje. Mase su kao teak teret; one su spreavale taj razvoj, a nisu pomagale u tom razvoju. Um svetine je uvek protiv novog; raspeli su Isusa samo zato to je bio tako nov. Niko pre njega nije tako govorio, niti se iko pre njega tako ponaao. Rulja nije mogla da podnese tog oveka takvog predivnog oveka, tako divnu osobu tako su mase odluile da ga razapnu. Napokon, uvek je bilo tako, isto su uinili Sokratu i Mansuru. Uvek kada se pojavi neki ovek koji u postojanje donosi neto novo, koji je postao sredstvo onostranog, njegov ivot je u opasnosti jer se mase oseaju uvreene; ego im je povreen. Vrlo je udno to su upravo ti retki pojedinci, koje su ljudi mrcvarili i ubijali, bili uzrok itavog napretka ljudskog roda, oni su kameni temelji ovog hrama koji jo nije potpun. Potrebne su jo mnoge rtve, jo mnogi Isusi moraju biti razapeti i mnogi Sokrati otrovani i ubijeni. 26. dan ivite spontano, od trenutka do trenutka. Sve je u ovom trenutku. Prolost mora da se odbaci, da se zaboravi jer je vie nema, a o budunosti ne treba brinuti jer je takoe jo nema. Tako, ono ta ostaje je ovaj divan trenutak. Veselite se ovom trenutku, potpuno ga proivite, tako e on postati vrata prema Bogu. Bog poznaje samo jedno vreme, a to je sada i samo jedan prostor, a to je ovde. Bog je uvek sada i ovde, zato kada se povuete iz prolosti i budunosti samo Bog ostaje. Nema potrebe da se molite, ni da se udubljujete u knjige, niti da uranjate u svakovrsna besmislena ezoterina uenja; ovek moe da bude vrlo jednostavan i da bez ikakve muke pronae istinu. Cela teologija je nepotrebna muka, mnogo vike ni oko ega. Ovo je moj pristup - ivite potpuno u sadanjosti. Nije potrebno nita drugo. 27. dan U svakom trenutku imate dve mogunosti; da budete jadan ili da budete dobar. To zavisi od vas. Dok je uitelj Hasid umirao uenici su ga zamolili: Odajte nam sada tajnu. Gledamo vas ve petnaest godina, nikada niste bili tuni ni jednog trenutka. Nai oevi i dedovi su nam priali da ste kao mladi bili vrlo tuni i ozbiljni. ta se dogodilo, kako ste se razveselili? Odgovorio je: Oni su u pravu; do moje tridesete godine sam bio vrlo tuna i ozbiljna osoba. Onda sam jednog jutra pomislio, ta to inim? Zato sam tako tuan i ozbiljan? Zato bih rasipao svoju energiju? Hajde danas da pokuam da budem veseo. Pokuao sam i uspelo je! Otada, svako jutro kada se probudim upitam se: Zusja ime mu je bilo Zusja - ta bi ti danas? eli li da bude tuan, ozbiljan i jadan ili vedar? Uvek odaberem da budem vedar. Potpuno se slaem s tim ovekom, Zusjom, on je sigurno u pravu; to je samo pitanje izbora. Zato pokuajte ve sutra ujutru; dosta ste bili ozbiljni. Moete poeti i odmah. Nije potrebno da ekate ni do sutra, jer ko zna? sutra moda nee ni doi. Pokuajte. Verujte mi, svidee vam se. 28. dan

66

Uslovljeni smo starou, ivimo u skladu s njom i rtvujemo se za nju. Prema tome nama vlada groblje, itav na ivot se stalno povlai natrag. Ovo nije istinski nain ivota; moda je dobar nain za polagano samoubistvo, ali nikako nain ivota. ovek mora da umire za prolost svakog trenutka kako bi iveo izvorno, tako e svaki trenutak biti nov i sve, sve kao rosa na jutarnjem suncu, sve kao lotosov cvet koji se otvara u jezeru. Svaki trenutak mora da bude sve, mlad, iv, nevin, neuznemiravan prolou. ivot donosi mnoga iznenaenja, mnogo uenja, mnoge poklone i ne postoji nain da se za to plati. Samo suze zahvalnosti, samo zahvalni drhtaj srca to je sve to moemo dati. 29. dan ovek je hram, ali spolja se vide samo zidovi. udno je to to vas spolja ne gledaju samo drugi, nego i vi sami. Pogledate u ogledalo da biste videli svoje lice, gledate ljudima u oi da biste videli kakav utisak ostavljate, sluate ta drugi govore da biste saznali ko ste dobri, loi, moralni, nemoralni, svetac ili grenik. Ovo je dosta udno jer se poznajemo iznutra; ne treba nam nikakvo ogledalo. Ne treba nam nikakva zavisnost od tueg miljenja jer ona ipak govore samo o zidovima, spoljnim zidovima naeg hrama. Ne mogu nam nita rei o boanstvu u nama. U asu kada budete sedeli u sreditu svog bia biete zadivljeni; vae telo je samo hram, Bog je u vama. Ne postoji nain da se pronae spolja, ne postoji potreba da se trai izvan. Jednom kada u sebi pronaete svog Boga moi ete ga videti i u drugim ljudima; znaete da su i oni hramovi i da Bog mora biti u njima jer su ivi, a ivot je Bog. Isto tako nalaziete ga svuda. Videete ga u drveu, u ivotinjama. Videete ga svuda. Tada celo postojanje postaje hram boji. 30. dan Kada budete mogli da osetite da ste potrebni itavom postojanju i da ovde niste sluajno, nego da imate odreenu misiju i da svojim ivotom morate da delite i doprinesete neto dobro postojanju; tada ete se osetiti potpunim. Samo tada ete osetiti da ispravno radite svoj posao. Kakva e tek biti radost koja nastupa kada savreno obavite neki posao, kada svaki posao obavljate punog srca Kada ga dobro obavite, uspeno zavrite, pojavljuje se zanos. Va doprinos je uinio egzistenciju malo bogatijom nego to je bila. Ovo iskustvo dolazi kada se umirite. to ste tii, utoliko ete jasnije osetiti iza sebe ruke uzvienog. Kada ste sasvim tihi odjednom shvatate da ste zapravo bambusova flauta na usnama uzvienog; pesma struji kroz vas. Jedini vam je zadatak da je ne spreavate, da je ne ometate, da joj dozvolite da prolazi kroz vas u svoj istoi. Mora vam biti sve onakvo kakvo jeste. 31. dan Postanite pesma, veselite se ivotu. Igrajte na vetru, na suncu i na kii. Hodajte po posveenom tlu, sve je boansko, sve oko nas. Bilo bi nezahvalno ne biti pesma i ne biti ples. Sve to moemo initi u zahvalnosti prema Bogu je da pevamo pesme, da igramo male igre. Moramo da slavimo na svoj vlastiti mali nain. Zato dozvolite da ivot postane sveanost, veselje, aleluja!

67

DESETI MESEC

Mirno sedim ne radei nita; dolazi prolee 1. dan Prava pustolovina zapoinje tek kada prodrete dublje u svoje bie, a uz to i vie u svoju svesnost; a ta dva procesa su lice i nalije istog novia. Ako budete ponirali dublje, vie ete se uzdii; ako se budete vie uzdigli dublje ete ponirati. Ovo je jedna dimenzija, vertikalna dimenzija. Ljudi koji ive ravnomernim ivotom ive horizontalno i, naravno, ivot im je kao probuena, prazna guma. Postanite neto vertikalno. Sanjasa je promena iz horizontalnog u vertikalno. Tada e ivot biti prava vedrina, boji poklon. ovek ne moe da plati Bogu, za to nema naina. On moe da bude samo zahvalan, veoma zahvalan. Duboka zahvalnost postojanju za ono to se za nas ini je zapravo i molitva i religija. 2. dan Postoje dva sveta; jedan je spoljanji, drugi unutranji. Meutim, to su dva sveta samo za neznalice; odvojeni su jer jo ne vidite jedinstvo, zato to izmeu njih stoji ego kao crta razgranienja. Kada jednom ego ishlapi, nestane, tada e svet biti samo jedan. Nee biti ni subjektivan ni objektivan, niti spoljanji niti unutranji. Meutim za poetak moramo da prihvatimo stanje u kome smo sada, zato i kaem da postoje dva sveta. Pri tome mislim da za vas postoje dva sveta spoljanji i unutranji. Za ulazak u pravu istinu ovek mora da istrai svoju unutranjost. Svi mi traimo spoljanje zapoinjemo pogrenim korakom. Tada je i sve ostalo pogreno. Ako je prvi korak pogrean, tada e pogreno biti i sve ostalo. Prvo morate pronai izvor svoje unutranje svetlosti. Istraite ga to je jedna od najzanosnijih pustolovina, zapravo je najzanosnija. Ni jedna se druga pustolovina ne moe s ovom uporediti, nita nije ravno ovome. ak ni odlazak na Mesec ili Mars; nita nije ravno putovanjima na kojima su bili Isus i Buda. Ta putovanja su bile stvarne pustolovine. 3. dan Sve to se deava u vaoj unutranjosti utie na periferiju. Ako je u kui mrak, naravno je da e biti mrani svi prozori i sva vrata. Ako u kui upalite sveu njena svetlost e kroz vrata i prozore dopirati napolje. Tako e neki ovek izgubljen u mranoj umi ve iz daleka nai utehu i smer kojim treba da ide jer je vaa kua osvetljena malom sveom; krenue prema vama. Ako u kui bude mrak, izgubljeni ovek nee moi da pronae utehu i smer. Kada je ovek dobar uvek postaje ispunjen svetlou. Jad je mrak, a vedrina je svetlost. Vedar ovek zrai, on svetli. Iz tela mu izbija neto iz njegove najskrivenije sri daje mu neopisivu lepotu. 4. dan Mi smo sainjeni od svetlosti. Celo postojanje je sainjeno od svetlosti, ali za veliko udo ivimo u mraku. Zaista je neverovatno kako nam to uspeva. Tako Majstorski! Mi stvaramo udo; sainjeni smo od svetlosti a ipak ivimo u mraku. Razlog je u tome to nikada ne gledamo. Gledamo sve drugo, gledamo ovamo i onamo. Na pogled neprekidno skae s jednog predmeta na drugi, i nikada ne staje i ne umiruje se da bi bar na momenat spazio nae vlastito bie. Dovoljan je samo taj kratak pogled da vas preobrazi; da vas probudi. Tada vie nema smrti, nema vie nikakvih ogranienja. Postajete neogranieni, tada ste sloboda a radost slobode je beskrajna. 5. dan ovek je nesvestan. Samo je njegov jedan deli postao svestan, vrlo sitan, mali i nesiguran. Svaki put kada se dogodi i najsitnija stvar postajete nesvesni. Neko vam stane na nogu i ve ste nesvesni; neko vas uvredi, pogleda prekim pogledom i ve ste nesvesni; pored vas proe neka lepotica i ve bivate nesvesni. Vaa svesnost nije neto naroito, ona je samo periferna pojava. U sebi nosite ogromnu koliinu nesvesnog. To treba preobraziti.

68

Kada celo vae bie postane svesno, kada vie nita ne moe da vas uini nesvesnim, kada vam ak i u dubokom snu svesnost ostane kao suptilna pozadina, senka, tada dolazite kui. Kada se ovek probudi doao je kui. Dok se ne probudi stalno je svuda, a ne nalazi put kui. 6. dan Bog ne moe da se dokae; nema argumenata ni za ni protiv. Jedino ako budete razvijali svoju svesnost osetiete Boga. Dok se u svojoj svesnosti sve vie razvijate postaete svesni da stvari nestaju; materija nestaje, a svet umesto da bude neto stvarno postaje boansko, postaje svesnost. Ovo je vrlo jednostavan zakon; svet izgleda kao stvaran zato to vi o sebi mislite kao o telu. Sve to mislite o sebi, mislite i o svetu. Kada mislite da ste telo, svet e biti materijalan, nee postojati Bog. Kada mislite da ste dua, iskusite se kao svesnost i svet ete odjednom doiveti kao svesnost. Svet je ogledalo; on odraava sve to vi jeste. Tako dobijate tano ono ta zasluujete. Postanite svesniji i svet e prema vama biti svesniji. Kada budete na vrhuncu svesnosti svet e nestati kao materijalna stvarnost, pretvorie se u boansko. Ovo je pravo iskustvo istine, ljubavi i prosvetljenja. 7. dan Obian ovek je vrlo okrutan, okrutniji od svih ivotinja, animalniji od svih ivotinja. U svojoj nesvesnosti ovek je daleko primitivniji od ivotinjskog sveta jer ni jedna druga ivotinja ne ubija pripadnike svoje vrste, niti ubija da bi se zabavljala, to ini samo ovek. Meu ivotinjama ne postoje lovci; one ubijaju samo kada su gladne, inae ne. S druge strane ni jedna ivotinja nije saoseajnija. Zato ovek moe da bude primitivniji od ivotinja, ali i uzvieniji od bogova. U tome je njegova lepota, njegov sjaj, njegova slava; on ima ogroman raspon, dostupan mu je itav svemir. Moe da postane najprimitivniji i najuzvieniji. Posvetite se cilju najuzvienijeg. Donesite odluku: Neu se smiriti dok ne postignem najuzvieniji preobraaj. Kada zaista odluite, ovo zapoinje da se dogaa. Nedostaje samo odluka; prihvatite odlunost. 8. dan Istina ne moe da se prenese drugom to je jedno od njenih najbitnijih svojstava. Moja istina ne moe postati vaa. U asu kada vam je dajem, u istom tom asu ona postaje lana. To je poput iupanog stabla; ono umire momentu kada ga iupate. Moe iveti samo kada je ukorenjeno. Stablo istine ne moe da se presauje; ne moete ga posaditi na drugom tlu. Svaki ovek mora da otkrije vlastitu istinu. Nauite od Bude da je istina mogua, od Bude nauite da se nadate i verujete da je to mogue. Ako je bilo mogue jednom oveku zato ne bi bilo mogue meni? Ne pokuavajte da pozajmljujete, jer e sve to budete pozajmili biti samo rei; nee imati nikakvog znaenja u vaem ivotu. Znaenje dolazi iz iskustva. 9. dan Istina nikada nije prijatna, poetak je vrlo neprijatan. Govori se da je Buda tvrdio da su lai u poeku slatke, a na kraju gorke; dok je istina u poetku gorka, a na kraju slatka. On je apsolutno u pravu. Istina je gorka, ne zato to bi ona bila gorka, nego zato to u laima ivimo toliko dugo da se one razbiju kada doe istina, a to je bolno. Istina ne poznaje kompromis. Kada ona doe sve lai se moraju razbiti. To u poetku izaziva haos, a zatim se iz tog haosa raaju zvezde, raa se stvaralatvo. Zato se vrlo malo dua usudilo da upozna istinu, ostale ive razmaeno sa svojim laima, drei svoje igrake, svoje pliane mede, zavisei od prijatnih zamisli. Na primer, ovek se boji smrti i zbog toga ne znajui nita o besmrtnosti, dri se zamisli o besmrtnosti. Ljudi mi dolaze i pitaju: ta se deava posle smrti? Ja odgovaram: Prvo pokuajte da saznate ta se deava pre smrti. ivi ste sada biste trebali znati ta je ivot. Kada znate ta je ivot, znate ta je upravo sada, tada ete biti sposobni da koristite istu svest i kada doe smrt. To je ista svesnost; isto ogledalo koje odraava ivot i odraavae i smrt. Ako ste svesni, ne postoji smrt ni roenje, postoji samo venost. Samo, ovo mora biti iskustvo a ne ideja.

69

10. dan Ne poduavam nikakvu filozofiju, niti kakvu dogmu ili veru. itavo moje uenje se sastoji od eksperimenata, od iskustva, od poniranja u vlastitu unutranjost pomou otvorenog uma, bez ikakvih uverenje jer bi svako uverenje bilo prepreka u spoznavanju istine. Svako uverenje je tetno u traganju za istinom. Zato nemojte biti hrianin, ni hindus, niti musliman; nemojte biti ni teista ni ateista. To nije potrebno jer nita ne treba da znate. Samo zapamtite: Ja nita ne znam i uronite u svoju unutranjost s takvim stanjem uma, kao nevino dete koje nita ne zna. Ako ovek moe da uroni u vlastito bie kao nevino dete i ako moe delovati u tom stanju neznanja, tada istina nije daleko, ona je vrlo blizu. U momentu kada spoznate svoje bie pronali ste klju, uiteljev klju koji otvara mnoga i mnoga vrata; kojim zapravo mogu da se otvore sva vrata. Taj klju nazivam istinom; vaom istinom, vaom iskustvenom istinom. Zato odbacite uverenja, odbacite sve lai koje ste nauili od drugih i krenite nevino, prazno, ne znajui nita. Uskoro ete otkriti veliko blago, silnu mudrost u svojoj unutranjosti. Ono je ve tamo i samo eka da doete praznih ruku. Meditacija je poniranje praznih ruku, bez ikakvih uverenja, bez ikakvih saznanja. 11. dan Ono o emu Hrist govori je njegovo sopstveno iskustvo, a ono o emu govori hrianin je njegovo uverenje. Izmeu iskustva i uverenja je ogroman razmak. On je nepremostiv. Ako elite da saznate istinu, nikada ne budite vernik. Ne nagovaram vas da budete nevernici jer je i to uverenje negativno uverenje, anti-uverenje Nastojim da vas oslobodim od obe vrste uverenja i pozitivnih i negativnih tako da sami moete da istraujete. Istina vam je dostupna kao i bilo kom Isusu, bilo kom Budi, bilo kom Krini. Ona nije niije vlasnitvo, nego na nju imaju svi ljudi pravo po roenju. ovek treba da je istrauje, da uranja u nju. Umesto verovanja ovek treba da krene otvorenog uma. Uverenje nas zatvara. Unapred ivite sa zakljukom koji nije va, koji ste dobili od drugih, koji je stvarno sluajan. Ako su vas odgajali hindusi trebali biste biti hindus, ako su vas podizali muslimani trebali biste biti musliman. Prema tome, to je pitanje uslova, pitanje onih koji su vam postavljali uslove, koji su vas sluajno rodili. Oni uslovljavaju va um. Njihove umove su uslovljavali njihovi roditelji i tako dalje. Izaite iz sveg uslovljavanja, budite slobodni da biste mogli da istraujete, da biste mogli da tragate. Prvi uslov za traganje je odbacivanje a-priori zakljuaka, tako ete moi jednom da iskusite istinu. Na dan kada je iskusite vi postajete sam Hrist a to je lepota. Hrist je lep, a hrianin je ruan. 12. dan Istina mora da bude vaa sopstvena, a ne pozajmljena. Ona mora da se rodi u vama, ne moe da se usvoji. Kada ena ne moe da rodi ona usvaja dete, nadajui se i verujui da e tako postati majka. Meutim, ako u svojoj utrobi ne nosite dete devet meseci ne moete postati majka. Tih devet meseci su vrlo znaajni jer za to vreme majka i dete ive u savrenom skladu bez odvojenosti, u neraskidivom jedinstvu. Dete die s majkom, stalno slua i otkucaje njenog srca. Psiholozi tvrde da nas muzika toliko oarava upravo zato to dete slua otkucaje majinog srca. Bez toga kada bi dete podizali u inkubatoru a to e se pre ili kasnije initi ono ne bi elelo da slua muziku, niti bi imalo ikakav oseaj za ritam. Bilo bi hladno, sasvim hladno. Ne bi imalo nikakvu toplinu, jer nije upoznalo toplinu majine utrobe. Gotovo ne bi bilo ljudsko, jer se s majinim raspoloenjem dete stalno menja. Ovo nikako nije jednosmeran put. S detetovim raspoloenjem isto tako se menja i majka; to se stalno meusobno izmenjuje. Za tih devet meseci nuni su bolovi, teina i rtva, inae majka ne bi bila prava majka. Isto vai i za istinu; morate je nositi u sebi, da joj budete prava majka. Ne moete da je usvojite. Meditacija je jednostavno odbacivanje svega to ste usvojili s ciljem da se oslobodite kako biste mogli da spoznate ta se nalazi u vaoj unutranjosti. 13. dan Ljudi zalutaju jer ne znaju gde da potrae savet. U prolosti su ili svetenicima, a danas su poeli da odlaze psihoanalitiarima. Psihoanalitiar je savremeni svetenik. Ni svetenik ni psihoanalitiar ne znaju nita. Svetenik je i sam bio u zbrci, a tako je i sa psihoanalitiarem. Nastojim da vam pomognem da pronaete svoj sopstveni glas kako vam vie ne bi trebali nikakvi tui saveti. Ne savetujem vam nita, ne nastojim da reim pojedine vae probleme. Moje nastojanje je sasvim radikalno: samo vam pomaem da stiate unutranju buku, da biste mogli da ujete sopstveni glas. Tada neete moi da pogreite. Tada ete iveti u vlastitoj svetlosti.

70

14. dan Kolektivna svest je postala uznemirena jer nas ue da budemo ambiciozni. Kako bismo se odmarali kada postoji ambicija? Ambicija je trka, vrlo brza trka, jer i drugi su trkai, vi niste sami; nadmeete se i takmiite se na sve mogue naine. Nije vano da li su ti naini dobri ili loi, jedino je vaan uspeh jer nam se stalno ponavlja da nita nije tako uspeno kao sam uspeh. Ako ste uspeni, sve to inite smatrae se dobrim. Ako niste uspeni, ak i ono to je bilo dobro smatrae se loim. Tako nas pripremaju za politiku borbu za novac, mo, ugled, glas i slavu. Sve te stvari prirodno izazivaju neku vrstu grozniavosti, ne dozvoljavaju vam da se opustite; oputanje vam izgleda kao gubljenje vremena. Uveravaju vas ak da je dobro raditi nekakve gluposti, samo da biste stalno neto radili i ostali tako zaposleni, da ne biste izgubili vrline zaposlenog oveka. Stroe se sudi oputanju nego svemu drugom. Tvrdi se da je praznina vraja rabota Moje uenje je suprotno itavoj ovoj besmislici koja se namee ljudskom rodu i koja je otrovala ljudsku svest. Kaem vam da je nita bolje od svega. Ne postoji ni jedna dobra stvar koja bi bila bolja od niega. Kaem vam da praznina nije vraja rabota, nego boja kapelica. 15. dan Slab ovek sebi gradi fasadu nadreenosti to je ego-tip. Uvek kada vidite egoistu moete biti apsolutno sigurni da u njegovoj unutranjosti ui kompleks manje vrednosti. On teko pati jer osea da je niko i nita, a ne moe to da prizna. Zato skriva taj oseaj ne samo od drugih, nego i od samog sebe. Mora da potisne taj oseaj manje vrednosti toliko duboko u nesvesno da bi prestao da ga bude svestan. Stvarno dobra osoba ne krije nita; ona je izraajna i stvaralaka. Zato to nita ne krije, nije osoba dvostruke linosti; dvostruke linosti su sloene. Uz to, ne moete se zaustaviti na dvostrukoj linosti. Jednom kada krenete u tom smeru, uskoro e vam zatrebati i trea, a zatim etvrta pa peta a to je beskonaan proces. Prva la zahteva drugu koja e je opravdati i tako, sve dalje i dalje. Izreknete jednu la, a nakon nje morate da izreknete jo bezbroj da biste je zatitili. Sve sledee lai, zahtevaju opet nove, tako da sasvim zaboravljate zato ste poeli da laete i koja je la bila prva. Dobar ovek nema zata da lae, nema ta da skriva, nita da prikriva. Nije mu potrebna druga linost on je jednostavan. Nikada nije nasilan; ne moe da bude, a nema ni potrebe za tim. Zato bi bio nasilan? Toliko je dobar da je zahvalan, a ne nasilan. Ne ljuti se na svet, nego je vrlo zahvalan zahvalan je za sve. 16. dan Misli su kao talasanje, poput talasa. Misli dre va um uvek uzburkanim. Dok je um uzburkan on ne moe da reflektuje mesec. To je kao jezero s talasima, mesec ga obasjava, ali jezero ne moe da ga ogleda. Kada se talasi sasvim smire i jezero postane kao ogledalo, mesec se u njemu ogleda u svoj svojoj lepoti. Zapravo, mesec koji se odraava u vodi je lepi od pravog jer mu jezero jo upotpunjuje lepotu i sjaj. Isto vai i za istinu. Kada ste potpuno mirni i u vama se odraava istina ona time neto dobija. Ona se obogauje ogledanjem u svesti jednog svetog oveka.8 Nisu samo sveti ljudi zahvalni istini, nego je i istina zahvalna njima. Na istoku je poznato da uvek kada neki ovek bude prosvetljen celi svemir naini veliki korak napred prema nepoznatom. Svaki sveti ovek ini dragulj istine jo sjajnijim. itava umetnost je u egzistenciji u tiini, u potpunoj tiini. Zato na sebi treba da radite sledee: mirno sedite i ne inite nita; prolee dolazi i trava raste sama od sebe. Dobrota dolazi bez napora, kao trava koja raste. Treba samo da prekinete sve napore, kao da vas nema to se podrazumeva pod tiinom. U trenutku kada vi zaista odete dolazi istina; dolazi s tolikom divotom i lepotom, tolikom vedrinom i zanosom, tolikim blagoslovom da se ne moe ni zamisliti. 17. dan ovek je stranac na zemlji, on je ovde ali ne pripada ovde. Na sve mogue naine pokuava da izgradi svoj sopstveni dom i stvori veze, ali ni u emu ne uspeva. Ostaje beskunik, sve dok ne zapone da ponire u sebe, jer je vlastita unutranjost njegov pravi dom. Unutranje natkriljuje zemlju, unutranje nije deo zemaljskog. Ono je ovde, a istovremeno nije ovde.

Buda.

71

Kada jednom saznamo ko smo u svom unutranjem svetu, ovaj oseaj da smo stranci e nestati. Pronalazite svoj dom, svoj svet; pronalazite boansko. Dok se to ne dogodi, sva naa nastojanja su osuena na neuspeh. Svaka ljubavna veza propada bez izuzetka; samo se nadamo da izuzeci postoje. Sva snaga propada. ovek moe da ima svo bogatstvo sveta, a ipak da ostane siromaan. ovek moe da poseduje itav svet, a ipak da zna da je u svojoj unutranjosti prazan, upalj i da ivot nita ne znai. Kada jednom vidite svoje sredite, vaa periferija postaje njen deo. Tada ovek ivi u svetu, ali svet nije u njemu. ovek ivi u svetu ali ga svet ne dodiruje. 18. dan Na um se kree kao klatno od vrueg do hladnog, od hladnog do vrueg; nikada ne zastaje u sredini. Kada bi zastao iskusio bi neto sasvim novo; mir, vedrinu i sveinu. Pohota je vrua, to je stanje vruine; ona je grozniava, gotovo stanje bezumlja. Polarna suprotnost ovome je mrnja, koja je potpuno hladna. Prva je grozniava vruina, a druga mrtvaka hladnoa a um se pomera izmeu njih. Nekog oveka moete da volite ili da ga mrzite. Zbog toga se prijatelji esto pretvaraju u neprijatelje, a neprijatelji u prijatelje; nema velike razlike. Nastojim da vam pokaem taku koja se nalazi tano u sredini izmeu ove dve krajnosti. Buda je tu taku nazvao mojhima nikaja, to znai srednji put. Obino je govorio da ete nadmaiti polarne suprotnosti ako budete tano u sredini; tada neete biti ni u pohoti ni u mrnji. To stanje mira u kome vas nita ne uznemirava, ni ljubav niti mrnja, jeste stanje u kome se nalazi vedrina, Bog i istina. Ba kao kada se klatno zaustavi u sredini ako se tu zaustavi sat e stati ako na isti nain budete svoj um zaustavili u sredini, on e nestati i vreme e nestati. Odjednom ete ui u venost, a ona je svet boji, svet besmrtnih. 19. dan Uitelji zena stanje meditacije nazivaju jesen, kada svo lie opadne i stabla stoje ogoljena, naga. Kada svest odbaci sve misli postaje kao stabla bez lia, bez zelenila, koja su izloena vetru, meseini, suncu, kii otkrivena i nezatiena. U toj izloenosti se pojavljuje jedinstvo sa Bogom. To jedinstvo je ljubav. U tom jedinstvu ovek postaje boji zaljubljenik. 20. dan Meditacija nije protiv misli; ona ih natkriljuje, ona je izvan misli. Ona e vas tako potpuno razgaliti da Bog moe da vas vidi onakvim kakvi jeste; bez ikakvih maski, bez odee, poput malog deteta. Ovo su vani trenuci u ivotu u kojima oveka obasipa ljubav spolja, u kojima ga zavoli Bog. Meutim, ovek ovu ljubav mora da zaradi, mora da postane vredan, da je zaslui. Ona se zasluuje uz pomo meditacije koja vas priprema da primite ljubav. Bog je uvek spreman da prui ljubav, ali mi nismo spremni da je primimo, nismo dovoljno prazni da bismo je mogli primiti. Toliko smo puni nepotrebnog, puni smo misli, elja, uspomena, snova; tako da u nama vie nema prostora. Treba stvoriti taj prostor. Stvaranje unutranjeg prostora je umetnost meditiranja. 21. dan Mislioci zena su rekli Dok mirno sedite ne radei nita, prolee dolazi i trava raste sama od sebe. Jedino treba sedeti mirno i ne initi nita, sve e se dogaati samo od sebe; prolee e doi i trava e rasti. I sve ostalo se dogaa upravo slino ovome, vi ne treba nita da inite. Meditacija nije neto to treba initi, nego neto to treba razumeti. Ako razumete meditaciju bie dovoljno mirno da sednete gde god moete biti meditativni. Biti meditativan nije postupak, nego stanje tiine, stanje u kome se nita ne ini; sve staje, svi pokreti prestaju i vi ste potpuno oputeni. To je vreme kada saznajete da ste besmrtni, da e umreti samo telo a da vi neete umreti. Tada svaki strah nestaje, jer je strah ukorenjen u smrti. Najosnovniji uslov za srean ivot jeste da se oslobodite straha. 22. dan Nauite da sedite mirno i ne inite nita; samo sedite odmarajui se i oputajui se u sebi. To e potrajati jer smo mi vaspitani da budemo nemirni, odgajali su nas ljudi koji su i sami bili nemirni. Oni su nas otrovali, oni su nas potkupili, ne namerno nego iz neznanja. Oni mogu biti dobri ljudi i da ak pokuavaju da vam pomognu, ali su nesreni; a nesreni ljudi ne mogu pomagati nego samo povreuju. Uprkos svim njihovim dobrim namerama osueni su da vas povrede. Sve su vas uinili nemirnim i preplaenim. Svi stalno trite, jurite, ne znajui ni zato ni za im. Brzina je sama od sebe postala tako vana kao da ima neku unutranju vrednost.

72

Meditant mora nauiti kako da ini samo osnovno, a da ne gubi svoj ivot na nevano. Meditant mora da naui kako da se opusti, kako da se smiri i uiva u tom miru i polako e se smestiti u vlastito sredite. U trenutku kada dotaknete svoje sredite dodirnuli ste venost, dodirnuli ste bezvremeno; prvi put u ivotu ste okusili nektar. 23. dan Kada ponirete sve dublje u tiinu, elje nestaju; one postoje samo na periferiji, kao talasi koji postoje samo na povrini. Ako zaronite duboko u more tamo nee biti talasa. Zato su elje samo na periferiji svesnosti. Ako budete ponirali dublje, tada ete sve dalje ostavljati svoje elje. U samom sreditu svog bia potpuno zaboravljate da postoje elje. One izgledaju kao snovi, kao mata. To je najuzbudljiviji trenutak ulazak u vlastitu unutranjost. Tada se moete vratiti na povrinu, ali dodir sa sreditem vie ne moete izgubiti. Onda ostajete usredsreeni ak i kada ste na periferiji. Svi talasi tada postaju samo igra, ovek moe bez ikakve smetnje i napetosti da deluje i da se igra lepo i graciozno. Moe da bude na vaaru, a da je pri tome ipak u nedodirljivoj tiini; moe da bude u guvi, a ipak potpuno sam. 24. dan Spolja gledano, ovek je kao vrlo mala kapljica rose. Meutim, to je samo izgled; nemojte da vas prevari izgled. Uz to, to izgleda samo spolja. Ako iznutra pogledate u unutranjost svog bia, itavo vienje se menja. U momentu kada stanete u svoje sredite i otuda se vidite, na svoje veliko iznenaenje biete veliki kao okean, toliko prostrani koliko samo moete da zamislite, zapravo prostraniji od itavog spoljanjeg prostora vei od neba. Meutim, zbog toga to sebe poznajemo samo spolja mi i dalje verujemo da smo sitni. Zbog tog oseaja da smo sitni javlja se kompleks manje vrednosti koji stvara milione problema, ne samo jedan ili dva nego milione. Mi smo kao okean, ni sitni niti veliki, naprosto beskonani, bez poetka i bez kraja. U ovome je nae boansko. 25. dan ovek koji ivi u trenutku ivi uspravan ivot. On se razvija u dubinu. to dublje idete, utoliko ete se vie uzvisiti. To je kao drvo korenje ide duboko u zemlju, a stablo izrasta visoko prema nebu. to je korenje dublje, to e stablo biti vie. To je uvek proporcionalno. S malim korenjem drvo ne moe da se uzdigne visoko prema nebu jer bi tada palo. Ako drvo eli da dotakne nebo, morae svojim korenjem da prodre duboko, do samog pakla. Zato stvarni ovek ivi svoj ivot sasvim tako da dopire do dna svoje dubine, do kamenitog dna svog bia, a zapoinje da dodiruje same zvezde. Najvia visina i vrhunac prosvetljenja je sloboda; sloboda da se postoji, sloboda se bude potpun i celovit. 26. dan Rast je zadatak ispunjenja. Ovo je najvei izazov, ovo je Mont Everest, najvei uspon, uz to vrlo riskantan. to je opasniji, utoliko vie oarava, vie nas izaziva i vie nas zanima. to je opasniji sadrae vie pustolovnog. 27. dan Kukavice i slabii ne mogu da budu religiozni, iako su hramovi, damije i crkve puni takvih ljudi. Toliko ih ima da su otrovali strahom itavu religiju. Gotovo u svim svetskim jezicima za oznaavanje religiozne osobe postoji rei kao bogobojazan. Meutim, zaista religiozna osoba je potpuno liena straha, ona se ne boji Boga, nego ga voli, dakle bogoljubazna je. Njena religija postoji zbog ljubavi, a ne zbog straha. Kako biste mogli da se molite iz straha, kako biste mogli da volite iz straha? Iz straha jedino moe da se mrzi. Strah i pohlepa idu zajedno; oni su lice i nalije istog novia. Strah je stvorio pakao, a pohlepa je stvorila nebo. To su dve projekcije straha i pohlepe. Religiozan ovek ivi sreno, ne postoji nita ega bi se bojao. Zbog te neustraivosti javlja se kameniti duh na kome ovek moe da izgradi boji hram. To je jedina mogunost. 28. dan Radi tela moete otii u salon lepote, a na univerzitet radi uma, ali zbog unutranje lakoe moraete otii u sopstvenu unutranjost. Sveti ljudi mogu da vam pokau put, meutim mogu vam dati samo osnovne smernice, a ne i detaljna uputstva jer je unutranje putovanje tajanstveno. Ne mogu se nacrtati nikakvi planovi niti se mogu sastaviti odreeni programi jer svaki pojedinac mora putovati u drugaijem smeru i uranjati u drugu unutranjost, jer svaki pojedinac ima jedinstveno unutranje podruje. Jedini nain koji e nas dovesti do lakoe, unutranje lepote i unutranjeg ostvarenje je meditacija. Jednom kada je postignete itav ivot e njom biti preplavljen i sve ega se budete dotakli postae zlato.

73

29. dan Kada neko umre imamo lepe izraze da se to opie: Bog ga je uzeo k sebi jer ga voli. Neemo rei On je umro, nego Bog ga je uzeo k sebi. Otiao je na drugu obalu. U svakom jeziku postoje izrazi koji ublaavaju i izbegavaju re smrt. Meutim, ta god mi inili, ona postoji i svi znamo da ona postoji. Smrt nas sledi od samog roenja. Ona je svaki dan s nama. ovek mora da se suoi s tim, mora da se suoi i pomiri sa smru. Jedini nain je meditacija, jer u meditaciji postajete svesni: Ko sam ja? Jesam li telo ili um, ili neto vie i neto drugaije? U meditaciji postajete svesni svoje unutranjosti, postajete budni, oprezni i svedoite. Tada ove stvari postaju jednostavne. Moete da ivite iako znate da niste telo. Jednom je vae telo bilo malo dete, zatim mlad ovek, a potom je postalo star; a vi ste isti. Telo prolazi kroz bezbroj promena, a vi ste isti nita vam se nije dogodilo. Um se menja ak i vie od tela; u jednom momentu je ljut, zatim vie nema ljutnje, sledeeg momenta je tuan. Nakon toga se javi radost; on se stalno menja, a vi ste svemu tome svedok. Posmatraa ne moete posmatrati. Vi ste subjekat, a sve ove stvari su objekti. Kada ovo budete zaista iskusili i ostvarili u vama e se pojaviti silna sloboda. 30. dan Smrt je osnovni uzrok svih naih strahova mi smo uvek okrueni smru. Uvek kada vidite da neko umire, to vas podsea na sopstvenu smrt. Nikada ne pitajte kome zvono zvoni uvek zvoni vama. Ljudi ne vole da razgovaraju o smrti. Smatraju da je neuljudno i nekulturno priati o smrti jer to svakoga podsea na sopstvenu smrt koja je stalno prisutna, kao ma visi na tankom koncu i svakog momenta moe pasti. Dovoljan je samo daak vetra. Uz to, moe pasti na vas. Kako biste mogli da se veselite ivotu. Kako biste mogli da ivite potpuno da vas smrt neprekidno ne sledi kao senka? Ona truje sva naa veselja. Jedino meditacija moe da vas uini svesnim vae besmrtnosti. Zapravo kada elite da umrete ne moete umreti, nema naina da se umre. Nikad se niste rodili i nikad neete umreti. Postojali ste pre roenja i postojaete posle smrti. Roenje je samo ulazak u odreeno telo, a smrt je naputanje tog tela. Vi ste veni. 31. dan Najsjajnije iskustvo u ivotu je da se vidi smrt jasno, budno i svesno. To je najsjajnije iskustvo jer ovek koji moe da vidi kako se to dogaa nee vie da se rodi u telu, nego e postati deo venog toka svesnosti, univerzalne svesnosti; tada se postaje deo Boga. Ako ovo ne iskusite moraete stalno da se vraate u telo. Telo je kao kola, ako ponavljate razred, morate u njega jo jednom, ako proete tada nema potrebe da se vraate natrag. Smatram da svako moe da proe kroz to iskustvo. Svi imamo mogunosti, samo nikada nismo pokuali to da ostvarimo.

74

JEDANAESTI MESEC Danani dan nam je jo na raspolaganju 1 dan ivot se sastoji od malih stvari, ali ako se veselite tada e te obine stvari da se preobraze u neobine. Ako se veselite dok neto jedete, tada e hrana da postane posveena. Ako se veselite dok istite pod, tada e to postati molitva, ako se veselite kuvajui za svoje prijatelje, za dragu osobu, svoju decu ili roditelje to e postati meditacija. Tajna je u veselju. Veselite se svemu to inite, tada ete sve initi za Boga, to ete ponuditi njemu. Uvek kada doe pravi trenutak, a vi ste zreli i spremni; sunce e se pojaviti na horizontu i sva tama e nestati. 2. dan Ljubav je mala svetiljka, ali je dovoljna; zapravo vie nego dovoljna. Ne morate sa sobom da nosite sunce, ak i mala svetiljka e biti dovoljna u tamnoj noi. Naravno, ona e bacati svetlo samo nekoliko koraka ispred vas, ali to je dovoljno. Kada zakoraite, svetlo e se pomeriti ispred vas opet za nekoliko koraka i tako e vam uvek osvetljavati put. Ljubav je mala svetiljka u srcu, ali je dovoljna; nita vie vam ne treba za ivotno hodoae. Ona e uvek da vam pokazuje pravi put. Ako ovek slua svoje srce, ne treba da slua nikakve druge naredbe. Zatim e vam Bog doapnuti svoje u vama i pokazae vam put. Zato to ljudi ne sluaju svoje sopstveno srce iskoriavaju ih svetenici, politiari koji im stalno zapovedaju ta da ine, a ta ne. Naravno da vam nareuju prema vlastitim sebinim interesima. Prirodno, oni vas porobljavaju uz pomo lepih rei; moral, religija, duhovnost ali jedino ele da vas porobe i zatvore. Sloboda dolazi kada zaponete da sluate svoje srce. Ja nastojim jedino da pomognem da pronaete svoj sopstveni glas, svoj mirni, mali glas. Jednom kada ga zaujete zadatak spoljanjeg uitelja e biti zavren jer ete imati svog sopstvenog unutranjeg uitelja. Pravi uitelj e vas uvek nauiti da pronaete sopstveni izvor svetlosti. Nee dozvoliti da zavisite od njega jer je svaka zavisnost ropstvo. 3. dan Saznanja dolaze od drugih, dok mudrost dolazi iz vae sopstvene najskrivenije sri; ona tamo izvire, ona je vaa. Saznanja nikada nisu vaa, ali su ona jeftina i lako dostupna. Do mudrosti je teko doi; morate duboko da kopate po svojoj unutranjosti. To je kao kopanje bunara u zemlji. Treba da uklonite mnogo kamenja, a moda e vam trebati i dinamit. To je vrlo naporno, ali ako istrajete i budete strpljivi i postojani u tom kopanju, jednog dana ete pronai izvor vode. Jedan od najznaajnijih Sufi mistika, Dalaludin Rumi, jednom je poveo svoje uenike u polje gde su nauili neto vano. Seljak je kopao rupu u zemlji, a Dalaludin je rekao svojim uenicima da dobro pogledaju ta radi. ovek je iskopao skoro deset rupa rekavi: Kopam da bih pronaao vodu. Kada je ne naem na jednom mestu, onda ponem da kopam na drugom. Dalaludin je objasnio uenicima: Pogledajte ovog seljaka. On je tipian primer dananjeg oveka. Da je ostao da kopa na jednom mestu, ve bi davno pronaao vodu, meutim on stalno menja mesta. Vrlo je nestrpljiv, zato je unitio itavo polje. ovek mora da kopa na jednom mestu, dajui sve od sebe, posveujui se potpuno nalaenju izvora mudrosti u sebi, kolika god bila cena i koliko god vremena za to trebalo. U ovome se nalazi paradoks: to ste strpljiviji utoliko e se ovo ranije desiti; a to ste nestrpljiviji, utoliko e ovo due trajati. Jednom kada pronaete svoje unutranje bie ono eksplodira u bezbroj pesama poput Solomonove pesme, u pesmama o ljubavi i radosti, pesmama o lepoti i blagoslovu. 4. dan Ljudi stalno ive u nezadovoljstvu zbog svega. To im je obiaj. Ne radi se o tome da bi bili zadovoljni kada bi imali vie novca, bolju kuu, bolju enu, boljeg sina ili bolji posao. Nije stvar u tome. ta god imali oni e ostati nezadovoljni. Kako siromani tako i bogati e biti nezadovoljni.

75

Nezadovoljstvo je navika uma. Um ivi kroz nju, ona mu je uroena. Um nikada ne moe da bude zadovoljan. Jednom kada ovo shvatite dogodie se udo. Tada ete moi da odloite um na stranu, jer vam on nikada nee pruiti zadovoljstvo. To nije u njegovoj prirodi, zato ne traite nemogue. Ako ne nalazite nikakve izgovore u spoljanjem i ako vidite da je to samo delovanje uma tada to delovanje moete odbaciti. To je vrlo lako; radi se samo o tome da to treba uvideti. Ne verujte ovome samo zato to ja kaem da je tako; to morate sami uvideti. Pratite svoj um, pogledajte prolost. esto ste mislili da ete, ako dobijete neku odreenu stvar, biti sreni. Dobili ste je, a niste bili sreni. To se desilo ve toliko puta, a vi niste nauili svoju lekciju. Ljudi stalno upadaju u iste klopke. Zato pratite um i sve trikove koje on na vama primenjuje. Osim praenja uma nita vam nije potrebno da biste ovo promenili. Kroz to razumevanje stvari e poeti da se deavaju same po sebi, mirno i bez ikakvog napora. 5. dan Zadovoljan ovek je sama ljubav. Ne samo da voli, nego je prava ljubav. Volee zbog same ljubavi jer je to nain pokazivanja zahvalnosti egzistenciji. Ljubav je njegova zahvalnost i njegova molitva. Zato voli stalno sve i svakoga, ne traei zauzvrat nita, nego samo dajui jer je Bog nama dao toliko ljubavi da moramo malo i da podelimo. udo je u tome da, to vie delimo, vie nam dolazi. Kada jednom nauite tajnu matematiku ovog deljenja vie ne moete osiromaiti. Nastaviete da naprosto delite koliko god moete, jer to vie delite utoliko vie imate. Delite svoje prosvetljenje, delite svoju ljubav, delite svoje razumevanje, delite sve to imate, sve svoje unutranje bogatstvo. To delenje je u osnovi stvari na koju mislim kada kaem da zadovoljan ovek postaje sama ljubav. Zato se odluite za zadovoljstvo umesto za nezadovoljstvo i tada ete videti udo; kako ljubav zapoinje da tee kroz vas u bezbroj struja, u mnogo dimenzija, na mnogo naina. ivot postaje takva divota, intelektu nezamisliva, neverovatna umu, nereiva tajna i pravi zanos.

6. dan Prvo ostanite zadovoljni, a zatim e sam va ivot da postane izvor radosti za druge. To je jedino istinsko sluenje nije onakvo kakvo sprovode hrianski misionari. Njihovo sluenje je prevara i nita drugo. Ono u ime sluenja iskoriava ljude, ono preobraava ljude, ono je politika igra. Ljudi koji vre ovaj preobraaj sami nisu preobraeni. Preobraaj nije promena religije, ona je promena svesnosti. To je tano znaenje rei konverzija: vie ne spavate, nego ste budni, vie vas ne ispunjavaju bezvredne misli, uspomene i elje, nego ste potpuno tihi to je preobraaj. Kada razum nestane vie niste u njegovoj vlasti, nego srce zauzima njegovo mesto, kada ste nerazumni, kada ste isto srce, tada ste preobraeni. Ovde se ne radi o tome da hindus postaje hrianin, ili hrianin hindus to bi bilo glupo. To bi samo bila promena jedne tamnice za drugu tamnicu, a ne preobraaj. Preobraaj je neto unutranje. Jedini preobraaj koji ja poznajem je preobraaj od uma u meditaciju, jer e on promeniti itavo vae bie; umesto nezadovoljstva donee vam silno zadovoljstvo. 7. dan Budite sve veseliji, ne proputajte ni jednu priliku. Ljudi postupaju vrlo glupo, nikada ne proputaju priliku da budu jadni. ak i kada nema naina da se to stvori, oni e ga pronai, izmislie ga. Ako nije u sadanjosti, poee da pretrauju prolost. Ako bedu ne nau u prolosti poee da razmiljaju o budunosti; nekako moraju pronai neto o emu e da brinu i zbog ega e biti jadni. Nije ni udo to je svet tako pun jada. Isto se moe uiniti i sa dobrotom; nikada ne proputajte priliku. Svaki dan imate bezbroj prilika. Kada jednom budete budni iznenadiete se koliko prilika ste do tada propustili. One su na svakom koraku, ovek ne mora da ih izmilja niti zamilja, one uvek dolaze, Bog nas stalno njima obasipa. Mi smo navikli na pogrean pristup, na negativan pristup ivotu. Odabrali smo trnje, a ne zanima nas cvee. Ako odaberete trnje, a ne zanima vas cvee, pre ili kasnije za vas vie nee biti cvea, ostae samo trnje. Cvee e se pretvoriti u trnje jer e va pristup biti takav da e vas cvee samo podseati na trnje. Dogaa se i obrnuto. Ako odaberete cvee, ak e vas i trnje podseati na lepo cvee. Kako vreme prolazi, tako trnje nestaje. itav ivot postaje pun cvea, postaje prolee. Tada Bog nije daleko, nego je vrlo blizu. Kada vas jednom obuzme radost oseaete da vam je blii od sopstvenog srca.

76

8. dan Zapamtite: ovek dolazi na svet kao belo platno. Bog nam ne daje nikakav program, vi niste programirani. Ne postoji nikakva sudbina; to su izmislile kukavice; to su izmislili ljudi koji nita ne ele da uine od svog ivota, koji su tako lenji i takve kukavice da ne ele da preuzmu nikakav rizik. Oni prebacuju svu odgovornost na Boga, nazivaju ovo sudbinom, karmom i bezbrojnim drugim imenima; ali u osnovi su sve to trikovi kako bi se izbegla odgovornost. Moj ivot je moja odgovornost. Sve to jesam ja sam pribavio, odnosno uinio na taj nain, a sve to e biti sutra stvaram danas. Od onoga jue nita ne moe da se uini, nema potrebe da se brine o tome, to se zavrilo. Danas jo mnogo moe da se uini, a iz ovog danas proizai e svako moje sutra. Ako je ovek budan, samo mali dodir moe da promeni itavu priu. Mi smo apsolutno odgovorni za sve to jesmo, to je prva stvar koju treba prihvatiti. Ovo u poetku povreuje jer se ego osea povreenim; pita se: Je li to moja odgovornost? Jesam li ja stvorio svu tu zbrku, sav taj haos u kome se nalazim? Ovo vrea na ego, ali ako to shvatimo, moe da postane poetak novog ivota. Samo nekoliko zamaha i alosno lice moe da postane nasmeeno lice. Sve to moramo uiniti moramo uiniti danas, jer jue vie ne postoji, a sutra jo nije dolo. Sve to nam je dostupno jeste danas, a to danas je dovoljno. 9. dan Jedan ovek je izmislio uzreicu da svaki tamni oblak ima srebrnu ivicu. Drugi kae da svaka srebrna ivica ima svoj tamni oblak. U pravu su i jedan i drugi. Ne kaem da je u pravu samo jedan ili drugi, obojica su u pravu. Postoje ljudi koji misle da je samo jedan dan izmeu dve noi, a s druge strane postoje oni koji misle da je samo jedna no izmeu dva dana. I jedni i drugi su u pravu. Meutim, ta vi od toga imate? Ako razmiljate na negativan nain itav ivot e vam biti jad, a kako jadna osoba moe da bude religiozna? Zato bi se takva osoba zahvaljivala Bogu? Samo dobra osoba moe da bude religiozna jer ima toliko toga na emu eli da zahvali. Svaki dan je obasuta cveem. uo sam prelepu priu o rabinu koji je pao sa solitera od sto spratova. Bio je poznat svima u zgradi. Dok je padao, ljudi su gledali sa svojih prozora i pitali ga Kako ste?, a on je odgovarao Za sada dobro! Dok je padao odgovarao je Za sada dobro! To je prava stvar; za sada dobro. Koga je briga ta e se iza ovoga desiti. Ako e se dogoditi, dogodie se. Meutim, ovek koji je u stanju da govori Za sada dobro! do samog kraja doivee sasvim drugaiji kraj, jer e u tom kraju da bude sakupljen itav njegov pristup. Ovo ne moe da doe niotkuda, osim iz njegovog bia. Zato e i njegova smrt biti lepa. 10. dan ovek koji poznaje jedino meditaciju proputa neto vano, a isto tako i ovek koji poznaje samo ljubav neto proputa. Celovit ovek poznaje oboje. On u svojim rukama dri i lice i nalije istog novia. Sve to je vredno ima sa sobom. Njegov ivot postaje izvanredna pojava, prelepa pesma, iskustvo milosti. On je neto vanzemaljsko. ivi na zemlji, ali je deo neba. On je udo, on je paradoks, ali i celina u svojoj paradoksalnosti; a biti celovit znai biti svet. Ovo je moja definicija svetog oveka. 11. dan Poput reke to se uliva u more, meditant ulazi u beskraj postojanja i sjedinjuje se s njim. Nestaje podvojenost to je iskustvo besmrtnosti. Tada ovek u zajednitvu sa celinom postaje njen deo, unutranji organski deo celine. Oni koji su ovo postigli su probueni ljudi. Zbog svetlosti probueni ovek se naziva prosvetljenim. On je iskusio unutranje svetlo, a to je najlepe iskustvo u ivotu. ivot je zaista prilika da se iskusi svetlost i da se postane prosvetljen.

12. dan Svesnost je besmrtna. Ako to ovek ne zna, kako bi mogao da ivi radosno? Ako je smrt kraj svega, tada sve postaje besmisleno. Vaa kreativnost je besmislena ako je smrt kraj svega. Vaa ljubav je besmislena ako je smrt kraj, sve vae radosti su bespredmetne, slue samo da biste se neim bavili kako ne biste sluali stalno kucanje smrti na vrata. Dokle ovo moe da se izbegava? Sluali vi to kucanje ili ne, jednog dana smrt otvara vrata i ulazi. ak vas i ne pita Mogu li da uem? naprosto ulazi. Uz smrt ovek ne moe da oseti znaaj ivota. Ako se sve zavrava u grobu, kakve ima veze to jeste li svetac ili grenik, jeste li slavni u svetu ili ste niko i nita? Smrt sve izjednauje. Meutim, ako postoji u vama neto vie, to porie smrt, tada ivot ima znaenje, tada je sve to vi radite znaajno, tada svaki

77

postupak ima vrednost jer svaki postupak dolazi iz vaeg besmrtnog izvora, iz vaeg bia. On vas predstavlja i ne samo da vas predstavlja, nego vas i otkriva drugima i vama samima. To je izraavanje vaeg bia. Tada je vaa kreativnost vae izraavanje i sve to radite ima znaaj u kontekstu venosti. Pobeda je mogua samo ako saznate za svoju besmrtnost, a ona moe da se upozna. itavo ovo traganje se preduzima radi onih koji ive veno. 13. dan ovek u sebi nosi divan sjaj. ovek je sjaj, ali zarobljeni sjaj; njega tek treba osloboditi. On je kao semenka koja u sebi sadri hiljadu cvetova, ali su oni sakriveni, zarobljeni u njoj. Da bi se pomoglo toj semenki potrebni su i vrtlar i tlo. Semenki treba i malo hrabrosti da bi mogla da odbaci svoj tit, svoju tvrdu koljku koja je okruuje i titi. Tada iz nje odjednom zapoinje da se razvija ivot, pojavljuju se milioni listova, a iz toga i milioni cvetova i milioni novih semenki. Svaka semenka u sebi zapravo nosi toliko sjaja da moe da ozeleni itavu zemlju. Isto je i sa ovekom. On je semenka s hiljadama cvetova koji ekaju. Meditacija je metoda kojom se oni oslobaaju, a njena umetnost je ista kao vrtlareva umetnost. Vi ste semenka, a morate biti i vrtlar. Vi ste semenka, a morate biti i tlo. Morate odbaciti tu tvrdu koru oko sebe, svoj ego i istog momenta uda e postati mogua. ovek u to ne moe da poveruje dok ne sazna ta se krije u unutranjosti. 14. dan Buda, Hrist, Zaratustra, Lao Ce - svi su oni spoznali samo jednu stvar, jednostavnu umetnost ulaenja u samo sredite i vienje sveta otuda, odakle je perspektiva sasvim drugaija. itav va svet postaje drugaiji, vie nije isti. U nekom smislu sve ostaje isto, a u drugom smislu nita ne ostaje isto. Nastaje prelepo iskustvo, slino zanosu, koje se ne moe opisati reima. Za opisivanje tog iskustva nisu dovoljni ni poezija ni muzika, ak ni ples to ne moe da pokae. Od ovoga ne moe da se stvori ni pokret. Svaki ovek to mora da sazna sam. Jedini nain da se sazna je da se upozna. 15. dan Dobrota nije neto to bi moglo da vam se doda. Ona nije postignue, nju ve imate u sebi. Doneli ste je sa sobom zajedno sa ivotom; ona vam je uroena, uroena je vaem biu. Tada se samo otvori kao pupoljak, samo uz mali napor on moe da postane cvet. Ujutru, kada izlazi sunce, pupoljci postaju cvetovi. Isto se dogaa s meditacijom u bati, u unutranjosti due. Kada raste vaa svesnost, svest vam daje neku unutranju toplinu. ovek gotovo moe da je oseti. Kada pone u vama da se budi, moete videti neku energiju koja se u vaoj unutranjosti pokree, kree se navie, u suprotnom smeru od gravitacije. to se ona vie uzdie, utoliko je moete osetiti jae. Kako se va unutranji svet zagrejava i puni svetlou, mnogi pupoljci postaju cvetovi. Odjednom dolazi prolee. Dobrota je prvi cvet koji e se otvoriti, a nju slede mnoge druge stvari. Kao da dobrota otvara vrata hrama. Prva je dobrota, a poslednje je iskustvo boanskog; a izmeu njih e biti mnogo, mnogo drugih cvetova. 16. dan ovek moe da se obogati postavi vlasnik mnogih stvari, ali je to lano bogatstvo. Ono je prevara. Na ovaj svet dolazite praznih ruku, a praznih ruku ete iz njega i otii. Ostaviete svu svoju imovinu. Tako moete da potroite ivot na sakupljanje stvari, a da zapravo ne sakupite nita. Upravo suprotno, gubite neponovljivu priliku da se obogatite; istinsko bogatstvo je neto unutranje, ono nema veze sa stvarima. Zapamtite da ja nisam protiv stvari; koristite se njima, uivajte u njima, one imaju svoju namenu. Ja nisam protiv sveta, protiv ivota, niti protiv veselja - uivajte u ivotu i svim njegovim lepotama, ali zapamtite da to nije sve, to je samo periferni svet. Vae istinsko blago je u vama. Zato nemojte da se izgubite u dungli ovog sveta jer ete inae ostati siromani i umreete siromani. Meditaciju nazivam najveim bogatstvom jer vas ona ini svesnim sopstvenog beskrajnog blaga. ini vas gospodarem carstva bojeg, a jedini klju za to carstvo lei u meditaciji, u tiini, posmatranju i svesnosti. 17. dan Jedini nain da se ivi potpuno je iveti u sadanjosti. Kada ivite u sadanjosti, a kada se ne povlaite u prolost i ne jurite u budunost, kada je sva vaa energija skoncentrisana na ovaj trenutak, ivot

78

dobija strahovit intenzitet, postaje strastvena ljubav. Plamtite u plamenu sopstvene energije, postajete puni svesnosti i kada postignete odreeni intenzitet vatra postaje ivot, intenzitet postaje svetlost. To je jedini nain da postanete bogati i uspeni. Svi drugi su siromani, mogu imati sav novac ovog sveta, ali ostaju siromani ljudi. Postoje dve vrste siromaha u svetu - siromani siromasi i bogati siromasi. Bogatstvo nema nita sa vlasnitvom, nego ima veze s tim kako ivite, s kvalitetom vaeg ivota, s muzikom i poezijom vaeg ivota. Sve te stvari se jedino dogaaju kroz meditaciju. Nikada nije postojao drugi nain, ne postoji ni sada niti e ikada postojati. 18. dan Jedini nain da se bude bogat je da se postane dostupan bojem postojanju, svim njegovim bojama, svim njegovim dugama, svim njegovim pesmama, svim stablima i cveu jer se Bog ne nalazi u crkvama. Crkve je izgradio ovek. Bog se nalazi u prirodi. Nai ete ga i u zvezdama i na zemlji. Kada prvi put padne kia i iz tla se bude dizao predivan miris, tamo ete nai Boga. Nai ete ga u kravljim oima i u dejem smehu. Nai ete ga svuda, osim na mestima koja su stvorili svetenici. Crkve, hramovi i damije su tako prazni kao i ljudi. U momentu kada ovek bude spreman da prihvati ivot kako dolazi, bez ikakvih uslovljavanja, Bog e odjednom da se uputi prema oveku iz svakog ugla. Ispuniti se Bogom jeste jedina mogunost pronalaenja smisla, bilo kakvog znaenja ivota. Osoba koja je upoznala Boga, upoznala je besmrtnost. Tada e umreti samo telo te osobe, a bitna sr njenog bia e postojati zauvek. 19. dan Svaki trenutak mora da bude trenutak divljenja i uenja. Gledate li ivot oima deteta, itav svet e postati pun boanskog. Ako je vae srce puno uenja, tada je svet pun boanskog. Ako vae srce rauna i ako je lukavo, tada e Bog nestati sa sveta, umree i vi ete iveti u bezbonom svetu, a takav ivot nije vredan ivljenja. On gubi sav svoj znaaj. Postajete potpuno svetovni, postajete potrona roba, a to je najgore to jednom oveku moe da se dogodi. Sledbenici sanjase moraju da ive lepim ivotom, ivotom milosti, poezije, muzike i slavlja. Igrajte jer to ostvarujete plesom, pevajte jer to ostvarujete pesmom... postaete ranjivi i otvoreni prema Bogu. To nije pitanje rasprave, niti pitanje dokaza filozofije ili teologije. Re ljubav je tana definicija sanjasa. Srce puno ljubavi e prirodno biti puno poezije. iveti u toj poeziji znai biti sledbenik sanjasa. 20. dan Nijedna religija nije uspena. oveanstvo nije ni malo religiozno. Posle vekova poduavanja nije se nita naroito dogodilo. Neto je od samog poetka krenulo pogreno. Religije ue neto pogreno iz temelja. Tumae ljudima da treba da budu posluni, da imaju vrline i budu moralni da bi za to bili nagraeni prosvetljenjem. Meutim, to nije tako, istina je upravo suprotna tome. Budite prosvetljeni i tada ete biti dobri. Prosvetljena osoba ne moe ni prema kome da bude loa, ona ne moe da pogrei, to nije mogue. Svi ele da pomognu svojoj deci; namere su im dobre, ali ne i rezultat. Uitelj eli da pomogne svojim uenicima, univerziteti postoje da bi stvorili bolje graane, ali se nita od toga ne dogaa. Crkve i svetenici, hramovi svuda pokuavaju da ulepaju ivot, a on postaje sve runiji. Ne sumnjam u njihove namere; njihove namere su vrlo dobre, ali vrlo nenaune. Oni ele da ivite dugo, a stalno vam daju otrov. Njihova elja je dobra, ali ono to ine nije dobro i ne moe da bude dobro. Oni su jadni i tako, sve to ine stvara jad za druge ljude. Drugima moemo dati samo ono to ve imamo; obrnuto nije mogue. Kada ste puni svetlosti, kada vam je itavo bie ispunjeno radou - prirodno je da sve to radite donosi drugima radost. Prosvetljenost dolazi uz pomo meditacije, a ne posredovanjem vrlina. Meditacija donosi dobrotu, dobrota donosi vrlinu; to je osnovni zakon. 21. dan Ako elite da budete dobri moraete da se pobunite protiv mnogih stvari koje donose bedu... ali, drutvo eli da budete jadni. Postoje razlozi zbog kojih je drutvo zainteresovano da budete bedni; bednom osobom moe da se upravlja, ona je uvek s tako niskim stanjem energije da mora da bude porobljena. Beda deluje kao duhovno sakaenje. To je vrlo profinjena strategija.

79

Od samog poetka se dete duhovno osakauje, ini se duhovno nesposobnim. Prisiljeno je da bude posluno svakojakim glupostima. Nameu mu se stvari, a ono je bespomono jer zavisi od svojih roditelja. Zna da ne moe da postoji bez njihove pomoi i zato mora da prihvati kompromis. Ono polako, polako, sasvim zaboravlja da je prihvatilo previe kompromisa. Kada doe vreme da stane na svoje sopstvene noge, potpuno zaboravlja ta je sloboda i sasvim zaboravlja kako je lepo biti pametan - postaje rob. Oduvek je ovo drutvo unitavalo ljudski duh... pod izrazom ovo drutvo podrazumevam sva drutva irom sveta, sva ine isto: unitavaju ljudski duh. Nastojim da vas ponovo oivim, da vas pozovem natrag iz groba. Moji sledbenici sanjase moraju biti buntovni i inteligentni; jedino tako e moi da budu dobri. Riskirajte sve za dobrotu, jer ne postoji nita dragocenije od dobrote. Neka vam to bude jedini cilj u ivotu, jer je sve drugo manje vano, beznaajno. 22. dan Od ovog momenta iskljuite se za prolost. Od ovog asa ponite da raunate svoj ivot. Posle jedne godine biete stari jednu godinu. ivot koji je pre proao je bio samo san, pojava iz snova. Sada morate da se probudite - morate da postanete budniji, paljiviji, svesniji. Kada jednom krenete prema stanju vee svesnosti postaete i ljubazniji, postaete prosvetljeniji i boanskiji. Iskusiete prvi put da je ivot veliki poklon, boji blagoslov. Tada e se u vaem srcu roditi silna zahvalnost, a ona je prava molitva. 23. dan ovek moe lako da protrai svoj ivot jer je on vrlo kratak; a to je udno. Kada pitate ljude Zato kartate, zato igrate poker? Zato ste tako zaokupljeni ahom? oni odgovaraju Da bismo ubili vreme, kao da imaju vie vremena nego to im treba. Kao da je vreme tako beskorisno da ga morate ubijati. Vreme je najdragocenija stvar. Kada jednom proe, zauvek je prolo. Mi nemamo mnogo vremena, ivot je zaista vrlo kratak. On izmie tako brzo, izmeu roenja i smrti nema ba mnogo vremena. Ljudi ubijaju vreme ne znajui da se zapravo dogaa obrnuto: da vreme ubija nas. 24. dan Jedina svrha ivota je nadii vreme. ivot je mogunost u vremenu da se nadie. Treba stvoriti lestve. Vreme se kree horizontalno, linearno, u jednoj liniji. Transcendencija (nadilaenje) je vertikalno, kao lestve, nije linearna, kreete se navie ili nanie, to je u krajnjoj liniji isto. Ako se uzvisujete tada se i produbljujete. Ako se produbljujete tada se i uzvisujete, meutim kreete se u sasvim novoj dimenziji. Ne kreete se vie horizontalno, nego se kreete vertikalno. To kretanje se deava kroz meditaciju. Ona predstavlja lestve o kojima govorim. Ona vas odnosi izvan vremena i odjednom u vama eksplodira sjajan oseaj mladosti. Taj oseaj mladosti je dodir venosti. Tada saznate da ne postoji ni roenje ni smrt i da pripadate venom. Iskustvo venosti je iskustvo Boga. Ovo su jedine dve mogunosti dostupne oveku. Ili se kree u vremenu, tada se kree horizontalno, linearno, to je put uma; ili se kree vertikalno, to je put ne-uma. Put ne-uma je bezvremen. Meditacija je samo umetnost skoka iz uma u ne-um, iz horizontalnog u vertikalno. To je najkrupniji mogui korak, to je kljuna pojava. Samo pogled na nju i biete ispunjeni; samo pogled na nju i vie niste isti i nikada neete vie biti isti. iveete u istom svetu, ali ete iveti izvan njega. Vi ete biti u svetu, ali svet vie nee biti u vama. 25. dan Istina je uvek nova, uvek svea i mlada. Svea je kao kap rose na vlatima trave u rano jutro; poput latica lotosovog cveta koji se upravo otvara u jezeru, svea kao deje oi. Istina nikada nije stara jer nikada nije deo vremena. Ona je vena, zato je uvek nova. Istina poznaje samo jedno vreme, a to je sada i samo jedan prostor, a on je ovde. Ne poznaje prolost ni budunost. Nikada nemojte skupljati prolost, svaki dan umrite za prolost, svaki dan se oistite od prolosti, reite je se, nemojte je sakupljati. Svaki dan izmie iz starog. Uvee kada idete da spavate recite zbogom danu koga vie nema, zavrte s njim, zakljuite poglavlje i nikada ga ne otvarajte. Ono je zavreno. Sutranje jutro zaponite svei, kao da ste se ponovo rodili i odjednom ete uvideti da vam ivot ima nove kvalitete za koje niste ni sanjali da su skrivene u vama. Vae mogunosti e poeti da se ostvaruju, svaki dan e donositi nova iznenaenja. Svaki dan e postati predivna tajna.

80

Staro ne dozvoljava tajni da se iskusi. Ostanite svei, mladi, novi; bie blizu dan kada ete odjednom naleteti na Boga, jer je Bog uvek nov. Kada ste vi isto tako novi susret postaje mogu, jer ste oboje u istom prostoru i u istom vremenu. 26. dan ovek ne sme da razmilja ogranieno, mora da se oslobodi svih ideja ogranienja. Saznanje da ja nisam telo je poetak velikog hodoaa. Sledee saznanje ja nisam um je sledei korak, a napokon saznanje ja nisam ni oseaj je poslednji korak. U ova tri koraka se zavrava putovanje, jer na etvrtom koraku otkrivate svoje bie koje je beskrajno, ogromno, beskrajno kao okean, ogromno kao nebo. Iskusiti ovo znai iskusiti Boga. Iskusiti ovo jeste prosvetljenje, zanos. Ovo je jedino iskustvo vredno pokuaja da se ostvari. Sve ostalo je samo gubitak velike prilike u kojoj ovek moe da pronae istinsko blago. ovek stalno skuplja koljke i arene kamenie na morskoj obali, dok je blago u njemu, kraljevstvo boje je u njegovoj unutranjosti. Zato prestanite da razmiljate ogranieno kako biste mogli da pronalazite sve vie i da se pribliite neogranienom, beskrajnom biu. 27. dan ovek spolja izgleda kao mala kapljica, ali iznutra je to podruje drugaije. Unutranje vienje je vienje okeana. Spolja izgledamo kao male kapljice rose jer se vidi samo nae telo. Inae, iznutra kada se ovek ukoreni i usredsredi u sopstvenom biu, kada je u dubokoj tiini i dogodi se jasnoa, kada je u dubokoj meditaciji, ovek je sposoban da vidi bez oblaka, kada se razie i nestane sav dim elja i misli, kada ogledalo postane apsolutno isto i reflektuje ono to jeste, tada ovek odjednom postaje svestan sopstvene svesnosti, a ne tela. Zapravo, u tom asu ovek zaboravlja svoje telo. Ne samo telo, nego zaboravlja i um. Tada ovek upoznaje beskonanu svesnost. Bezgranina, okeanska svesnost je nae istinsko bie. To je ono to mi jesmo. Mi nismo ono to se vidi spolja. Zato ne budite zavarani izgledom. Ne odluujte o tome ko ste gledajui u ogledalo jer ogledalo izraava samo fiziko. Moraete da oistite unutranje ogledalo, samo tako ete moi da saznate koliko ste prostrani. Prostrani ste kao itav svemir.

28. dan Svako nosi istinu u svom sopstvenom biu, ali vrlo malo ljudi prodire do sredita. Ljudi ostaju da tre okolo po periferiji. Periferija je aktivnost filozofije, a skok s periferije u sredite je ono to ja nazivam religijom. Religija ne moe da bude vie, dok ima mnotvo filozofija; koliko umova toliko filozofija. Svaka osoba ima svoju filozofiju. Inae, istina je za sve jednaka. Vae najskrivenije bie i moje najskrivenije bie nisu dve odvojene stvari. Svi se susreemo u sreditu, mi smo jedno, samo smo na povrini drugaiji. To je poput talasa u okeanu; na povrini je svaki talas odvojen od ostalih, ali je u dubini samo jedan jedinstveni okean u kome vie nema talasa. Ovo okeansko iskustvo jedinstva je istina koja vas oslobaa od svih jada i sve alosti, od smrti, od straha, od pohlepe. Istina vas jednostavno oslobaa od svih vrsta problema. Ona reava sve. Ona od vaeg ivota ini veselje od trenutka do trenutka. 29. dan Neobino je skriveno u obinom. Sveto je skriveno u svetovnom. Ovde su religije pogreile. Njihovo sveto je protiv obinog. Moje sveto je u obinom. Zato religije osuuju ljude koji kau da je ivot jelo, pie i veselje. One ih osuuju kao materijaliste. Ja ih se ne odriem nego kaem da je njihov pristup pravi, da je on dobar poetak. Ako moete da uivate u jelu, piu i veselju, pre ili kasnije e vas zainteresovati i drugo. Pre ili kasnije traganje mora da se pojavi u srcu inteligentnog oveka koji se pita: Postoji li jo neto? Kada se pojavi ovo pitanje, tada mora biti jo neto jer ste ve imali nekakav uvid u to jo neto, ugledali ste ga i zapoeli da se kreete prema njemu elei da ga otkrijete i iskusite - tada je meditacija vrlo prirodna i neete nikad pogreiti. Prvi korak je najvaniji, zapravo prvi korak je gotovo polovina putovanja. Zato nauite u svemu da uivate, odbacite svaku tugu i ozbiljnost. Pleite, pevajte, slavite i polako, polako meditirajte da biste otkrili, jer svakako postoji neto vie. Za to vie potrebna vam je duboka inteligencija. Takvu inteligenciju vam daje meditacija, a uz to i jasnou i to je sve. Ona isti vae ogledalo i poinjete jasnije da reflektujete ivot. 30. dan

81

Svetina, rulja eli da i vi postanete njen deo, eli da joj predate svoju inteligenciju. Rulja eli da postanete prilagoeni konformista. To je osnovni uzrok razaranja ljudske inteligencije, a kada se ona uniti vie ne moete saznati ta je dobrota. Svako dete se raa s inteligencijom, ali gotovo svako dete biva otrovano. Pre nego to uopte moe da razume ta je donelo sa sobom, ono je paralizovano, osakaeno pod prelepim imenima; mogu to nazivati krtenjem, obrezivanjem, to su sasvim suvine stvari. Dete e postati uslovljeno i prisiljavae ga na svakojake stvari. Do vremena kada bude postalo odrastao ovek izgubie svu svoju inteligenciju, na putu nekuda ovek je postao ogranien i ostae jadan. Religije iskoriavaju va jad. One kau: Jadni ste zato jer ne verujete u Boga, zato to ste greili u svojim prolim ivotima, zato to ste bez vrlina. Ako ste jadni onda se ispovedite; ako ste jadni tada molite; ako ste jadni tada redovno dolazite u crkvu. Ove stvari na neki nain privlae ljude, jer ne ele da se oslobode jada, bede i spremni su da slede svaku ideju. Meutim, ograniena osoba ne moe da razume ta radi, zato to radi niti kuda ide. Prvo treba osloboditi utamnienu ljudsku inteligenciju, zatim e prosvetljenje biti vrlo jednostavno. Ono je propratni proizvod. Jednom kada spoznate svoju inteligenciju istog momenta ete osetiti kao vas obasipa prosvetljenje. 31. dan Moral postoji radi oveka, a ne ovek radi morala. S vremenom moral mora da se menja. Ljudske potrebe se menjaju, zahtevi se menjaju, ne moete nastaviti sa starim pravilima. Date su deset zapovesti pre tri hiljade godina, sada je sve drugaije. One uopte ne vae. Morate pronai nove naine ivota, nove naine postojanja. Jedina je mogunost da odbacite celu ideju uma; umesto uma trebalo bi da zavisimo od svesnosti Um uvek stvaraju drugi. To je manipulacija, suptilno porobljavanje. Svesnost stvarate vi sami, to je vae nastojanje da stanete na svoje noge, da gledate na ivot i prikupite dovoljno hrabrosti da ivite u skladu sa sopstvenom svetlou. Naravno, dok ivite u skladu sa sopstvenom svetlou moete da napravite mnoge greke; ne, nema nita loeg u tome jer su greke jedini nain da se ui. to vie greaka ovek napravi, vie e da naui. Jedino pazite da uvek ne pravite istu greku, jer bi to bilo glupo. inite uvek nove greke, pronaite nain da pravite nove greke. Dok se razvijate, dok uite i postajete svesni, dok postajete sve budniji, u vama se bez ikakve prisile stvara odreena disciplina jer moete da vidite ta je dobro, a ta loe. Kada to shvatite vie nee biti dvojnog uma i to nee stvarati izofreniju. Sve do danas itav ljudski rod ivi izofrenian ivot zbog moralistike prolosti.

82

DVANAESTI MESEC Ljubavi je potreban koren u zemlji 1. dan Nevinost je najdragocenija stvar, jer se sve vredno moe dogoditi samo u nevinom srcu. Lukavim ljudima se nita ne dogaa. Za lukave nema ni ljubavi, ni prosvetljenja; za lukave nema niega vrednog. Lukavi mogu da imaju novac, mo i ugled. To su bezvredne stvari; sve ih unitava smrt. Nevinima se dogaa neto to ni smrt ne moe da oduzme. Budite nevini, tada e Bog biti va. Odbacite sva lukavstva, svu prepredenost, sva saznanja, sve zbog ega zamiljate da znate. Krenite prema Bogu sa zauenim srcem, s divljenjem; tada e uspeh biti siguran. 2. dan Mi traimo dom. Svi ljudi - svesno ili nesvesno, znajui ili ne znajui - svi mi tapkajui traimo dom. Negde duboko u unutranjosti naeg bia postoji seanje da smo imali dom. Ono je vrlo bledo, nejasno, ali ga niste sasvim zaboravili; niko ga nikada sasvim ne zaboravlja. Ono je poput neke daleke zemlje, nekog vremena u kome ste bili sreni, dobri, radosni, kada nije bilo nezadovoljstva, briga, odgovornosti - kada je ivot bio sama dobrota, kada je ivot bio samo igra i pesma. Negde duboko u unutranjosti jo se skriva ova elja, jo vas podstie da opet potraite dom. Iz te elje su se rodile sve religije, inae za njih ne bi bilo razloga, one nemaju nikakvog praktinog cilja. Iz ovog razloga oveku praktinog uma religija izgleda sasvim apsurdna. ini se da od nje nema nikakve koristi, da je puko gubljenje vremena. Mogli biste neto da stvorite, a ne radite nita. Meutim i taj praktian ovek e pronai ovaj oseaj ako samo malo dublje zaviri u svoju unutranjost. Ovo nije ivot, ovo ne moe biti sve. Mora da postoji jo neto. Naravno da ne znamo tano ta je to neto vie, ali stalan oseaj, neka intuitivna sila je stalno prisutna u nama. ovek je pre ili kasnije mora posluati, to pre to bolje, jer ovek nikada ne zna kada e ivotu doi kraj. To se moe dogoditi svakog asa. Ako bude iskreno posveen religiji i zainteresovan za nju jo kao mlad ovek, tada e postojati mogunost da pronae pravi dom. 3. dan Bog nam je svima neto odredio, ali smo mi sasvim zaboravili na svoju misiju. Zaboravili smo i zato smo ovde. ivimo u dubokom zaboravu koji nazivamo ivotom. Uz to ljudi koji su tako potpuno sve zaboravili misle da su inteligentni. Zapitate li probuene ljude, oni e ovo nazvati obinom glupou. Moramo se probuditi i izai iz te gluposti. Ovde smo radi ispunjenja odreene svrhe. Svi smo ovde radi pevanja pesme, radi igranja, radi oslobaanja odreenog mirisa. Meutim, to ostaje mogue tek kada budete toliko budni da sami sebe vidite neposredno, a ne preko nekog drugog. Sve to znate o sebi dolazi od drugih. Neko kae da ste vrlo dragi i vi to verujete. Neko drugi kae da ste vrlo inteligentni i vi to verujete. Jedna vam osoba kae jedno, druga drugo, a vi stalno skupljate te izjave. O sebi ne znate nita neposredno. Svoje lice poznajete iz ogledala, a ogledalo odraava samo vau masku. Radi izvornog lica morate ui u unutranjost. Njega morate pronai u samoj sri svog bia. Kada jednom upoznate svoje izvorno lice nastae velika radost, rodie se dobrota. Odjednom uviate da niste sluajni, da vas je odredio Bog, da nosite neku vanu poruku za egzistenciju, da ste potrebni, da ispunjavate neku svrhu u ovoj velikoj emi stvari; upravo vi ispunjavate neku bitnu organsku namenu koja stvara veliki mir i veliku radost. 4. dan ovek mora ponovo da postane dete. Samo tako e biti sasvim svestan lepote postojanja, uda postojanja. Ovo divljenje je upravo poetak religije. Meutim, dogaa se - mora biti tako, neto to ne moe da se izbegne, neto to je gotovo nuno zlo - da svako dete mora da izgubi svoju nevinost jer mora da se koluje. Mora da naui odreene jezike, prirodne nauke, zemljopis, matematiku - odreene osnovne predmete. Morae da postane strunjak u odreenom podruju - lekar, inenjer, naunik. ivotni zahtevi su takvi da ne moe da se pusti na miru. Svo njegovo obrazovanje mu oduzima nevinost; steklo je saznanja, postalo skup podataka, pa uz to zaboravilo radost uenja, jer sada misli da zna, emu onda da se udi? Ono zaboravlja divnu dimenziju plahosti. Nita ne moe da ga iznenauje - to je jedna vrsta duhovne smrti.

83

Za svet postaje vrlo korisno, postaje prepredeno, lukavo, postaje mono. Zbog svoje svetovne vrednosti postaje trina roba. Moe da se kupi i proda. to su mu opirnija znanja, toliko mu je vea cena. Meutim, izgubilo je neto vrlo vredno to ponovo mora da stekne. 5. dan Inteligentnom detetu je teko da takvo ostane jer inteligencija sumnja, ispituje, raspravlja, buni se. Inteligencija je individualna. Ponekad odobrava, ponekad porie. Ona ivi u sopstvenoj svetlosti, ne oponaa, a roditelji to ne vole. Oni ele da dete oponaa i uvek da kae da. Sve to oni kau treba da prihvati bez pogovora. Oni znaju, a ono ne zna, zato oni moraju odluiti ta ono mora da radi, a ta ne. Zbog ovoga, inteligentno dete se nalazi u tekoj situaciji. Ako eli da bude inteligentno stalno je u nevoljama. Nevolje u kui, nevolje u koli, nevolje na koledu, nevolje na univerzitetu. Kud god krenulo nailazi na nevolje. Izuzetak se dogodi ako je dovoljno hrabro da prihvati sve nevolje i uz to dovoljno uporno da i dalje ostane inteligentno, to se vrlo retko dogaa; ovek je prisiljen pre ili posle da naini kompromis. Prisila je prejaka. Dete je tako bespomono, dete je tako sitno, a oni koji ga tlae su moni ljudi. Prisiljavaju ga da se ponaa neinteligentno, suprotno vlastitoj inteligenciji. Ono vrlo polako zaboravlja ta je inteligencija. Postaje tupo. to je tupoglavije, to ga vie potuju. ovek ne spoznaje Boga pomou znanja, nego pomou nevinosti. ovek ne spoznaje Boga pomou vere, nego pomou inteligencije. Potrebna je silna inteligencija da bi se spoznao Bog. 6. dan Meditant ne zna za razliku izmeu belca i crnca. Ovo izgleda tako detinjasto; podela po boji koe je tako glupa. Inteligentna osoba to ne moe da ini. Politiari su protiv meditacije zato to meditant postaje vrlo jak u dui; nije mogue porobiti ga. Postaje individua i istrajava u svojoj individualnosti. Spreman je da rtvuje ivot, ali nikada nije spreman na kompromis. Zbog toga tvrdim da je meditacija svakako boji poklon jer je itav svet protiv nje, a ljudi se ipak za nju zanimaju; iza toga mora da stoji skrivena boja ruka. Mora da je tako jer je jedino Bog sklon meditaciji. Prema tome ljudi skloni meditaciji su boji ljudi. 7. dan Takozvane organizovane religije nisu od pomoi; ba obrnuto, one sve vie produbljuju unutranji sukob. Uinile su ga akutnijim, hroninim, kancerogenim jer stvaraju krivicu. Dele svako ljudsko bie na primitivno i uzvieno, na dobro i loe. Kada ste jednom podeljeni morate da se borite, da se borite sa samim sobom. U tome ne moete ni pobediti, a ni izgubiti. Ostajete zarobljeni, borite se i borite; nema ni poraza ni pobede. Iz toga ne proizilazi nita osim nezadovoljstva i dosade. elim da zavolite samo sebe jer samo pomou ove ljubavi e se u vas spustiti mir. elim da totalno prihvatite sami sebe, onakvim kakvi jeste. Ovo ne znai da se neete razvijati; zapravo u asu kada sebe budete prihvatili dogodie se velika eksplozija jer e se odjednom osloboditi velika energija koja je bila zarobljena u sukobu i postae vam dostupna. To vas ini jaim, inteligentnijim, budnijim, ini vas ivljim, to u vama stvara duu. 8. dan Razmiljanje pripada umu; stanje ne-uma je poetak potpuno nove dimenzije gde nestaju sve misli i ostaje samo tiina, kao da je stavljena taka. Nita se ne pokree, sve je stalo. Vreme je stalo, ovek je naprosto u sadanjosti. U tom izuzetnom trenutku - zato to je to najivlji trenutak u vaem ivotu - otkrivate sami sebe. To vaem biu donosi bunt. Postajete sasvim druga osoba, ponovo se raate, niste vie onaj stari onaj stari umire - ak se na njega i ne nastavljate. Ne radi se o poboljanju stare kue, staro je naprosto ishlapelo. Uz ovu oivljenost sve to ovek uini ili kae mora da bude buntovno. Vrlo malo ljudi e ga razumeti. Mase ne mogu da ga shvate, one e da budu protiv njega jer su uvek bile protiv svih meditanata. Bojale su se ljudi kao to je bio Isus, Sokrat ili Mansur. Ubili su ih zato to nisu mogli da prihvate njihovo vienje, nisu mogli prihvatiti injenicu da je neko toliko uzvien. Prihvatiti nekoga ko je toliko uzvien znailo bi priznati da vi ivite u mraku. Bilo bi poniavajue. Jedini nain da se njihov ego ponovo potvrdi je da unite takvu osobu, da je uklone s pozornice jer im samo prisustvo takve osobe stvara oseaj krivice zbog toga to ne ine ono to bi trebali initi i to nisu ono to bi trebali biti. Prisustvo takvog oveka ih podsea da su propustili ivotnu priliku - i ne mogu mu oprostiti.

84

9. dan Religije su stvorile strah od ljubavi. Zato su kalueri iveli odvojeno od asnih sestara, a kaluerice odvojeno od kaluera. Postojao je ogroman strah. Jo uvek postoji jedan pravoslavni manastir - star hiljadu godina na Atosu. Hiljadu godina ni jedna ena nije ula u taj manastir. Ne putaju ni estomesenu devojicu, a kamoli neku enu. Kakvi ljudi tamo ive, kalueri ili udovita? Boje se ak i estomesene devojice. Mora da su strano uzrujani! Mora da sede na vulkanu seksualnosti. Isto tako, oni ne smeju izlaziti napolje. Kada monah jednom ue u manastir, zauvek je uao u njega. Postoji ulaz, a izlaza nema. Ove religije su prvo stvorile ovakve glupe ljude - liene ljubavi, liene zemlje, liene korenja; oni su mrtvi. Sledea posledica je bio nestanak kreativnosti, jer bez ljubavi stvaralatvo ne postoji, bez sveta kreativnost ne postoji. Ljubav je izvor stvaralatva, a sve svetske religije su stvarale ljude liene stvaralakih sposobnosti. To je nasilje. Milioni ljudi koji su mogli beskrajno da doprinose svetu, koji bi od njega stvorili lepe mesto, raj, bili su odvedeni, oteti. Nastojim da zaustavim itavu ovu besmislicu, da je zaustavim do kraja - i vreme je, zaista je dosta! Moramo da stvorimo novu vrstu religioznog oveka koji zna kako da voli, koji zna kako da stvara. 10. dan Ako potiskujete sve inioce koji stvaraju mir, nikada niste gospodar situacije jer je itavo vae stanje lano. Vi ste rob svega onoga to ste potisnuli. Potiskivanje nikada ne donosi vlast. Ovo je osnovna stvar koju treba dobro shvatiti. Potiskivanje stvara ropstvo. ovek koji potiskuje seks postae seksualni pervertit, bie jae seksualan od normalnog ljudskog bia. Zato su kalueri, asne sestre i svi oni koji neto potiskuju seksualniji. Oni sanjaju i razmiljaju samo o seksu, ni o emu vie. Za njih je seks najizazovnija stvar na svetu jer su ga potisli i on neprekidno lupa u njihovom srcu: Oslobodi me! Njihova energija postaje jaa to je vie sakupljaju, neprestano nastoji sama sebe da oslobodi; nekako mora da se oslobodi, ako ne kroz prednja, tada kroz zadnja vrata. Tako se javlja jedna vrsta perverzije, zato su homoseksualnost i lezbijstvo na neki nain povezani sa religijom. Ovakve stvari je religija stvorila potiskivanjem, da bi ih zatim osuivala. Ceo problem je u tome da, to ih vie potiskujete, to se vie bojite; to ih vie potiskujete, utoliko stroe osuujete. Ovo postaje krug zla po kome se kreete sve bre i bre. Ako budete uitelj mira nita neete potiskivati, nego ete pokuati sve da razumete. U tom razumevanju se javlja vlast nad sobom. To je arobno razumevanje; sve to ste ispravno razumeli vie nee imati mo nad vama. 11. dan Dete dolazi u potpunoj tiini. Ploica je prazna. Ono ima milost, lepotu, muziku tiine. Meutim mi svu decu zapoinjemo da kljukamo religioznom i politikom ideologijom. Odmah svu decu zatrujemo ambicijom, stvaramo u njima elje, stvaramo u njima elju za takmienjem i imitiranjem. Govorimo detetu: Vidi, mora da postane ovo, mora biti predsednik drave ili premijer, mora biti najbogatiji ovek. Svaki roditelj eli da mu dete bude najbolje. Svi roditelji ive svoje neispunjene elje kroz svoju decu. Nisu bili sposobni da ispune svoje elje; nikad niko nije sposoban da ispuni svoje elje jer elju kao takvu nije ni mogue ispuniti. Ovde nita ne moe da se uini, jer ovo nije u prirodi stvari, ovo nije ivotni zakon. Sva deca se raaju zdrava i cela, a mi zapoinjemo da ih ranjavamo. Sve do sada je ljudski rod postojao na potpuno pogrean nain. Neto je pogreno u osnovi, u samim temeljima. Nae obrazovanje je nadobudno, a i politiko; nae religije su politike. Moda su onostrana politika, ali su politika. Morate da zasluite nebo, morate i na drugom svetu mnogo da postignete. Niko vam ne kae da se ispraznite od sveg sadraja. Meutim, upravo u toj praznini i nitavilu cveta ono pravo. 12. dan Sva deca su nevina, ali nisu toga svesna. Nevina su bez ikakve svesti o tome. Razlika izmeu deteta i Hrista je samo u jednoj stvari. Oboje su nevini - kada se radi o nevinosti oni su u potpuno istom poloaju razlika je u svesnosti. Ako je nevinost nesvesna, tada je osuena da bude izgubljena. Ne moete da je imate dugo u lukavom svetu. Sami morate biti lukaviji na svom vaaru. ovek mora nauiti naine lukavstva i zato postoje kole, koledi i univerziteti. Pravo obrazovanje tek sada treba da se rodi, to se jo nije dogodilo. Pravo obrazovanje e vas uiniti da budete svesno nevini, ono e da donese svesnost. Ovo sadanje obrazovanje unitava nevinost. Umesto da vam pomae, ono vam

85

teti. Naravno, ono tvrdi da je to za vau korist, ali sud o stablu treba doneti na osnovu njegovih plodova. To to itav svet ivi u takvoj zbrci i haosu je dokaz jer su oni propratni proizvod itavog naeg obrazovanja, civilizacije i kulture. Za mene pravo obrazovanje znai da naa nevinost treba da bude zatiena, potovana i cenjena jer je ona boji poklon. Ona je beskrajno dragocena; zapravo ne postoji nita dragocenije. Iz te nevinosti e doi do ljubavi, do prosvetljenja, do boanskog; iz te nevinosti e se roditi velike vrednosti. Najbolji nain da se zatiti jeste da vam se prui jedna vrsta svesnosti. To se radi u meditaciji; u vama se stvara svesnost, tako da vaa nevinost ne bude vie u mraku nego u punoj svesnosti. 13. dan Mi nismo bili sposobni da stvorimo drutvo u kome bi inteligencija mogla da se razvija do svog vrhunca. Jo uvek ivimo u primitivnom strahu; ivimo s bezbrojnim tabuima i predrasudama. Meditacija nas oslobaa svih besmislica koje nam namee drutvo. Meditacija nas oslobaa svih konstrukcija, predstava i struktura koje su nam nametnuli drugi ljudi. Kada vae ogledalo opet bude isto vi ete opet reflektovati ono to jeste. Bog je samo drugo ime za ono to jeste - nita vie. Jednom kada se nataloeni slojevi praine uklone s vaeg ogledala, biete sposobni da odraavate realnost. Jednom kada se realnost bude reflektovala takva kakva jeste poeete da joj odgovarate, prvi put ete postati odgovorni. 14. dan itava umetnost meditacije je u tome da vam donosi veni mir, tiinu i radost. udo je u tome da ona izvire u vama. Meditacija lako otklanja sve prepreke na svom putu; otklanja svo kamenje i potoci poinju da teku. Jednom kada spoznate da nita ne treba initi spolja, dobili ste neizmernu nezavisnost i slobodu, vie ni od koga neete zavisiti i moete biti apsolutno sreni u svojoj samoi. Samoa postaje osvetljena, vie nije tuna nego je puna radosti, razigrana je i raspevana, u sebi sadri izuzetnu lepotu, predivnu poeziju i muziku. 15. dan Sve religije iskoriavaju ljudski kukaviluk, one vas plae. Kada se tresete od straha, lako e vas iskoriavati i upravljati vama. Tako vas svetenici uzimaju pod svoju zatitu i mogu da tvrde: Sine, nemoj da se brine, mi emo te tititi, mi emo moliti za tebe. Samo nas sluaj, ini ono to ti kaemo, a mi emo se pobrinuti da doe na nebo. Ako nas ne bude sluao i sledio, pae u pakao. Oni su taj raj i pakao tako zorno i detaljno opisali da bi se svako prepao. Nebo su opisali da je tako prelepo, tako da stvara pohlepu. Pakao stvara strah, a nebo pohlepu. Izmeu te dve krajnosti, ceo ljudski rod je sveden na duhovne robove. Religija nema nikakve veze s ropstvom, ona je isti bunt. Zato tvrdim da je hrabrost osnovna osobina. Sada nam irom sveta trebaju hrabri ljudi da bi mogli da unitimo sve te strategije uvreene u ljudskoj svesnosti. One su toliko dugo iskoriavale ljudski rod da je dolo vreme da se sve to sprei, da se zauvek zaustavi. 16. dan ivot je boji poklon. Svi su to zaboravili. Niko nije zahvalan Bogu za ivot, upravo obrnuto, ljudi se neprekidno ale. Oni nisu zahvali. Tako dragocen poklon, tako neuporediv, jedinstven poklon, a ljudi su toliko ogranieni da ne mogu da ga cene. Uzimaju ga olako, kao da na njega imaju pravo. Na njega nemamo pravo, ne moemo to da tvrdimo. Mi ga ne zasluujemo, njega nismo vredni. ivot nam se daje ne zato to smo ga zasluili, nego zato to Bog ne moe da odoli izazovu da ga daje. Mora da ga deli jer je preplavljen ivotnom energijom. Ne zna ta bi drugo s njim i zato nas njime obasipa; i vredne i bezvredne i one zaslune i nezaslune, grenike i svece; Bog stalno daje, a nije vano kome. Davanje mu je uroeno. Daje zato to ima toliko da bi mu, kada ne bi davao, ivot postao optereenje. On je kao oblak pun kie - iz njega mora da pljusne kia, izlie se po kamenju i polju, padae svuda. Mora da pada kia. Ako ovo razumete, tada ste religiozni. Razumevanje vam prua pomak u svesnost, neete se vie aliti, nego ete biti beskrajno zahvalni; a ta zahvalnost je molitva. 17. dan Meditacija bez mira je mrtva, radi se na silu; to nije prava meditacija nego samo neka vrsta koncentracije. To je jedna od najveih greaka. Meditacija je upravo suprotna koncentraciji. Koncentracija je napeto stanje uma, a meditacija je oputeno stanje uma. udo meditacije desie se kada se potpuno opustite -

86

um e tada nestati. Um postoji samo s napetostima, nezadovoljstvom i brigama. On se njima hrani; zato vas koncentracija nikada ne odvodi izvan uma. ovek moe da bude miran i bez meditacije, a tada se isto tako deava neto pogreno. Takav mir je samo povran, a duboko unutra ostaje uzbuna. ovek sedi na vulkanu. Sedi mirno, ali je tamo vulkan i svakog asa moe da zapone erupcija. Svaki izgovor je dobar. Ne prisiljavajte se nikada da budete mirni, niti prisiljavajte svoj um ni na koji nain, ni iz kog razloga i ni u kom smeru. Uite u oputanje, potpuno oputanje, ne inei nita, samo postojei. U tom asu kada ste isto postojanje i ne inite nita - nikakvo nastojanje da budete mirni, nikakvo nastojanje da se koncentriete kada s vae strane ne postoji nikakvo nastojanje, u tom trenutku bez napora meditacija i mir se zbivaju istovremeno. To donosi pobedu, unutranju pobedu. ini vas gospodarem sopstvene due i sopstvene sudbine. 18. dan ovek moe da bude miran i tih na dva naina. Prvi je vrlo jeftin i povran, lako se postie, ali nije vredan toga. Ovo je negovanje odreene osobine smirenosti oko sebe samo na povrini. Smirenost moe da postane osobina sopstvenog karaktera, tako da izgledate mirni i tihi prema spoljanjem svetu ak i onda kada vam je u unutranjosti uzbuna. To je neto to veina ljudi stalno pokuava da postigne. Drutvo eli da povrinski budete mirni, ne zanima ga va pravi preobraaj jer ima posla samo s vaom spoljanjou. Ono nema veze s vaom unutranjou i ne zanima ga unutranji svet. Stvarna smirenost, izvorna smirenost, se raa iz meditacije - ne iz negovanja karaktera nego iz svesnosti. Kada vas nita ne moe da uznemiri, kada nije mogue da se uznemirite, ak i onda kada elite da budete uznemireni za to vie niste sposobni; samo se tada deava neto zaista vredno. Ovo moe da se dogaa samo pomou svesnosti... Donesite u sebe svetlo svesnosti i razvie se ljubav, dobrota i smirenost. Tako e po prvi put va ivot da postane izvoran. Biti izvoran znai biti religiozan. Biti iskren sam prema sebi znai biti religiozan. Ovo je jedino vredno potovanja, jedina prava molitva. Ovo je jedino to moemo da ponudimo Bogu - svoju izvornost. Sve ostalo su samo prazni i jalovi obredi. 19. dan Ljubav mora da bude zemaljska. Kao to drvee ne moe da raste bez zemlje - korenje treba da im bude u zemlji - ljubavi je potrebno korenje u zemlji, a telo predstavlja zemlju. Stablo raste visoko prema nebu, ono ape s oblacima. Svako stablo ima elju da dodirne zvezde. Meutim, zapamtite jednu tajnu: to je drvo vilje to su mu dublji koreni. To je proporcijalno. Koren mora da bude proporcionalno dovoljno dubok prema visini stabla. Visina i dubina moraju biti apsolutno proporcionalne. S manjim korenjem stablo ne moe da izraste visoko, ono bi se sruilo. Drvo bez korena u zemlji, koje samo visoko raste i dodiruje zvezde - to je besmislica! Da, ljubav treba da se uzdigne iznad zemlje, ali ne moe da se uzdigne bez pomoi zemlje. Potrebna joj je podrka. Ljubav mora da postane neto uzvienije od strasti, ali strast mora da bude njen oslonac. Ona nije protiv strasti - uzvienije ne znai protivno. Uzvienije sadri u sebi ono primitivnije, ono je vie od primitivnijeg, a ne protiv njega. Uzvienije ak preobraava i kvalitet onog primitivnog, ulepava ga. Ovo preobraava ak i strast. Ovde je znaenje rei predanost,9 preobraena strast; osvetljena strast je postala predanost. Inae, predanost nije protiv strasti. Cvee koje cveta na vrhovima drvea je poklon zemlje. Zemlja nije protiv stabla. Zato pravi sveti ovek, zaista probuena osoba predstavlja most izmeu to dvoje - ovog sveta i onog sveta - izmeu materijalnog i duhovnog. 20. dan Svet je tako pun mrnje, zato to je tako pun kukavica. Svetu tako nedostaje ljubav, jer u ljudima ne stvaramo duh hrabrosti. Sve to se naziva hrabrou nije prava hrabrost. Mi stvaramo vojnike, ratnike, ali je njihova hrabrost lana; ona je samo uvebana. Svodimo ljudsko bie na mainu. Njihov duh ne postaje hrabar, samo postaje uveban spoj tela i uma. Vilijem Dejms, jedan od najveih amerikih psihologa, je sedeo u restoranu i s prijateljem razgovarao o ovoj temi. Tada je na ulici ugledao penzionisanog vojnika kako prolazi s korpom jaja u rukama. Iz restorana je viknuo mirno! Vojnik se ukipio u stavu mirno ispustivi korpu iz koje su se po ulici prosula jaja i porazbijala. Jako se naljutio i doviknuo: Koja mi je to budala viknula Mirno!
9

Compassion - passion.

87

Vilijem Dejms je objasnio: Moemo govoriti ta god elimo, mi tebi nismo nita zapovedili! Vojnik je objasnio: Iako sam ve dvadeset godina u penziji, trening mi se tako duboko usekao u pamenje da ak i tokom noi skaem na uzvik Mirno! Da smo stvorili pravu hrabrost duha, svet bi bio pun ljubavi, ali ljubavi na svetu nema. Ljudi samo priaju o ljubavi, ali ona ne postoji jer nije ispunjen osnovni uslov. 21. dan ovekova svesnost je uvek ista, ali na nju padaju slojevi prane i prekrivaju je, kao ogledalo. Iako ogledalo ostaje isto, jer praina ne moe da ga uniti, ona ipak neto oteuje; moe da narui jasnou ogledala, kvalitet odraavanja realnosti. Ogledalo ostaje isto, nita mu se ne dogaa zbog tog sloja praine, ali ono ne funkcionie, postaje bespredmetno, ne moe da reflektuje. Sunce izlazi, ali za njega ne, jezero odraava meseinu, ali za njega ne. Ono je tamno; praina ga spreava u delovanju. Ovo je naa situacija. Naa svesnost je ista, dok je na um samo sloj praine i nita drugo. Svesnosti moramo dozvoliti da odraava realnost. Tada e Bog biti svuda. Kada vaa svesnost bude odraavala saznaete to to jeste. Bogu nisu potrebni dokazi. Postoji samo Bog i nita drugo. Svi oblici su samo manifestacija Boga. Spoznati ovo znai veseliti se jer to znai da ne postoji smrt, ni jad, niti mrak. ovek je doao kui. 22. dan itav ljudski rod nije nita drugo nego grupa koja se eta u snu, grupa meseara. U asu kada postanete svesni, meditativni, va ivotni stil se menja. Vie niste deo rulje, postajete prvi put individua. Iz te svesnosti tada nestaju mnoge stvari; bledi sve to je pogreno, a sve to je ispravno poinje da vas privlai. To vie nije pitanje izbora, ne morate da birate izmeu pogrenog i ispravnog, nego se spontano kreete prema ispravnom. Pogreno postaje nemogue, ne moete posrnuti prema pogrenom, toliko ste budni da to vie nije mogue. ak i kada biste hteli da uinite neto pogreno to neete moi, uiniete samo ispravno. Iz te svesnosti proizilazi predivna poslunost koja vam nije nametnuta spolja. Sve to se namee spolja je ropstvo, a ono to se iri iz vaeg sopstvenog bia, to raste iz vae unutranjosti ima lepotu jer je to sloboda. 23. dan Sve religije sveta, takozvane religije, ue veliku protivrenost. U jednu ruku, kau odreknite se ivota, on je protiv Boga, ako ga ne odbacite neete dostii Boga, ako ga se odreknete volee vas Bog. Tako je oigledna kontradikcija da i dete moe da je uoi. To je tako besmisleno. Ako Bog stvara ivot, tada ne moe biti protiv njega. Ja nisam protiv ivota, sasvim sam za njega. Sledbenici sanjase moraju nauiti da ne bee od ivota, nego da ga intenzivno ive, da s obe strane istovremeno pale svoje lui. Dovoljan je samo jedan trenutak potpunog veselja; okusiete venost i znaete ta je Bog. ivot je manifestacija bojeg oblika, a sveanost je jedina njegova molitva. 24. dan Za meditaciju je potrebno vrlo predano srce. Nestalan um nije sposoban da ue u meditaciju, potrebno mu je smirivanje i zatita. Za ovo treba vremena. iveli smo bez meditacije tolike godine da nam je to gotovo postala prava priroda. To ne-meditiranje nas okruuje kao kamena stena koju treba slomiti. Dok ne slomimo tu stenu naa unutranja priroda nee moi da se pokae. Zato, ako ovek jednog dana pone da meditira i nada se da e neto postii, a ne nae i ne postigne nita, napustie ideju i nikad vie nee ui u svet meditacije. Potrebno je sasvim se posvetiti ta god se dogodilo, bez obzira na rezultat, odluio sam da uem u ovo i spreman sam da ekam i sve da riskiram. to je odluka jaa i vee odreenje, utoliko e proces lake da protekne. Ako smo potpuno posveeni a intenzitet je apsolutan ovo moe da se dogodi u jednom jedinom trenutku. Sve zavisi od vaeg intenziteta; mora da postoji strastvena ljubav. ovek ne moe samo da se poigrava s tom idejom, nego ona mora da postane njegov ivot. Ovo je vredno rizika, moete sve da riskirate jer ne postoji nita dragocenije od toga. Ono otvara vrata prema boanskom blagu, u veno kraljevstvo boje. 25. dan Samo uz pomo meditacije ovek ostaje kralj, postaje gospodar, gospodar samome sebi. Ovo je jedina mogunost da se bude gospodar, ne postoji neka druga vlast. Ako niste gospodar samome sebi, moete posedovati i celi svet a biti rob, neete biti kralj. Probudite se iz sna, nastojte to dublje da prodrete u meditaciju, u svesnost, u svedoenje. Postanite svesniji i postaete kralj. Potrebno je uporno nastojanje,

88

istrajnost i strpljenje. Pobeda mora da doe; inae ona dolazi kada ste zaista spremni. Takvu spremnost stiete intenzivnim nastojanjem. Na svaki nain nastojte da budete meditativni jer je u tome klju, klju gospodara vrata kraljevstva bojeg. 26. dan Vi ste napravljeni od materije koja se naziva Bog. Naravno, mi toga nismo svesni, ali to ne ini nikakvu razliku; bili mi svesni ili ne, probueni ili usnuli - mi smo Boanski. Onaj ovek koji je sada usnuo sledeeg trenutka moe da se probudi. Ako moemo da shvatimo jednu jedinu kap vode, shvatiemo svu vodu koja postoji na svetu. Svaki ovek je kap Boga. Moemo li da razumemo jednog jedinog oveka... najjednostavnije i najblie nam je sopstveno postojanje. Kada jednom budemo razumeli tajnu, kada vrata budu otvorena, saznaete da ste samo kapljica rose iste prave realnosti to proima itavo postojanje. Tada nee biti smrti ni straha, pohlepe ni pohote. ovek e iveti u apsolutnoj slobodi, dobroti i blagoslovu. 27. dan Budite to bolji, budite veseliji, smeite se i smejte se. Ne ekajte razlog za smeh, naprosto se smejte bez ikakvog razloga kao da ste poludeli. Smeh je sam za sebe dovoljan, nije mu potreban razlog. On je toliko zdrav, toliko je dobra veba za telo i za duu; za jedno i za drugo. Zato, gde god sednete naprosto se slatko nasmejte. Tada e i ostali ljudi poeti da se smeju jer e videti da se smejete bez razloga. Onda ete se smejati ljudima koji se smeju i tako sve ide na dalje i dalje, bez kraja i konca. Stanite samo kada ponu da vam naviru sue na oi. To je poenta! 28. dan Sluajte svoje srce. Iz tog sluanja uite sve vie, sledite srce. Um nije va, njega vam je dalo drutvo. Srce je vae, njega vam je dao sam Bog. Ako budete sluali srce meditacija vam nee biti teka, lako ete je postii. Tada nema problema, imate jasnou, moete da vidite stvari onakvima kakve jesu. Tada vie nema pitanja, biranja ta ste uinili a ta ne. Nemate alternative. Naprosto znate da je to prava stvar koju treba uiniti i nikada se neete pokajati. Nikada neete pogreiti. Ceo svet moe da misli da ste pogreili, ali to se vaeg srca tie, svet nema pravo. U sopstvenom biu znate da to nije greka i ne kajete se. Znate da e na kraju sve ispasti dobro. Moda je ovog asa nemogue videti ta e se na kraju dogoditi, ali vae srce najbolje zna jer srce ivi u najdubljim tajnama postojanja. Za srce nema ni prolosti ni budunosti, postoji samo sadanjost. Jednom kada se meditacija ostvari, kada je postignete, va ivot ima mir, lakou i lepotu. 29. dan Celim svetom vlada mrani oblak otuenosti. Razlog je taj to smo zaboravili jednostavnu istinu da nas Bog voli. Zato i postojimo: mi smo proizvod njegove ljubavi koja je sam temelj naeg ivota. Ne moemo disati bez njegove ljubavi. Njegova ljubav je nae postojanje. Meutim, zato to nam je ovo toliko blizu, vrlo lako zaboravljamo na to. Izmeu njega i nas ne postoji razmak, zato ne moemo da ga vidimo, a sve to ne vidimo zaboravljamo. Ono mora svesno da se zapamti i sa produbljivanjem podseanja, otuenost e nestati. Mranog oblaka vie nee biti, svet e obasjati sunce. Radost je postojati, ovo je na dom, ni nismo sluajni. Mi smo apsolutno bitni, mi smo potrebni. Sluimo nekoj veoj svrsi, neemu veem od nas samih, neem silnijem od nas. 30. dan Vi ste u osnovi boanski, zato je sve to vam se dogaa samo prolazni trenutak. Nemojte dopustiti da vam odvue panju. Ako je prijatno - posmatrajte. Ako je bolno - posmatrajte. Prolaze i prijatnost i bol. To je kao oblak koji se kree po beskrajnom nebu vaeg bia. Oblaci ne utiu na nebo. Mogu biti mrani, ili lepi i beli, nije vano kakvi su - nebo ostaje nedirnuto. 31. dan Mi nismo ni telo ni um. Mi smo ista svesnost, a svesnost je Bog. Kada spoznate svoje sopstveno sredite biete iznenaeni; tamo nema vas, tamo nalazite samo Boga. Njega ne moete pronai nigde drugde, on stoluje u vama, u samom vaem sreditu vas eka da se vratite kui. ovek moe stalno da se rascvetava; da uvek bude prolee. Jedino mora da bude usaglaen, morao bi biti usklaen s proleem i odmah su mogua uda. Svakako zapamtite: na sva ta uda vi imate pravo - na sva ta uda imaju pravo svi ljudi. Kraj

89