Friedrich Nietzsche - Sumrak Idola

Fridrih Ni

č

e

SUMRAK IDOLA

ILI KAKO SE FILOZOFIRA

Č

EKICEM

PREDGOVORSa

č

uvati vedrinu u sumornoj i prekomerno odgovornoj stvari nije mala veština:pa ipak, šta bibilo nužnije od vedrog raspoloženja? Nijedna stvar ne

ć

e uspeti ukoliko u njoj žar nema udela.Suvišnost snage samo je dokaz snage. –

Prevrednovanje svih vrednosti

, taj upitnik tako crn,tako gorostasan da baca senku na onoga koji ga stavlja – takav sudbonosni zadatak primoravanas da svakog trenutka istr

č

imo na sunce, kako bismo sa sebe stresli tešku, suviše teškompostalu ozbiljnost. Za to je dobro svako sredstvo, a svaki "slu

č

aj" sre

ć

an slu

č

aj. Pre svega, rat.Rat je uvek bio velika razboritost umova, koji su se suviše povukli u sebe i postali suvišeduboki;

č

ak i zadobijena rana sadrži u sebi isceljuju

ć

u mo

ć

. Izreka,

č

ije poreklo skrivam odu

č

ene radoznalosti, bila je odavno moje omiljeno geslo:

Increscunt animi, virescit volnerevirtus

.Drugo ozdravljenje, u ovim oklonostima još poželjnije za mene, jeste

istražiti idole

... Nasvetu ima više idola nego realiteta: to je moj "zao pogled" na taj svet, to je tako

đ

e i moje "zlouho" ... Postavljati ovde pitanja

č

eki

ć

em i, možda, kao odgovor

č

uti onaj

č

uveni mukli ton,koji govori o naduvenoj utrobi – kakvo ushi

ć

enje za

č

oveka koji ima uši i iza ušiju – za menestarog psihologa i lovca na pacove, pred kojim se

mora razglasiti

upravo ono što bi se želeloda ostane u tajnosti... Tako

đ

e i ovo delo – sam naslov to otkriva – pre svega je okrepljenje,sun

č

ana pega, skok u stranu, u dokolicu jednog psihologa. A možda i novi rat? I da li

ć

e setragati za novim idolima?.. Ovo malo delo je

velika objava rata

; a što se ti

č

e istraživanjaidola, ovog puta to nisu prolazni idoli, ve

ć

ve

č

ni

idoli, kojih se ovde doti

č

em

č

eki

ć

em, kaozvu

č

nom viljuškom – nema starijih, osvedo

č

enijih, nadmenijih idola.. A tako

đ

e ni praznijih...To ne spre

č

ava da se u njih

najviše veruje

; a i kaže se, naro

č

ito u najuzvišenijim slu

č

ajevima,nikako idol...Torino, 30. septembra 1888. godine na dan kad je završena prva knjiga

Prevrednovanje svihvrednosti

Fridrih Ni

č

e

AFORIZMI I STRELICE1. Dokolica je izvor svake psihologije. Kako? Zar je psihologija – porok?2. I najhrabriji me

đ

u nama retko ima hrabrosti za ono što zaista zna...3. Da bi živeo sam,

č

ovek mora biti životinja ili bog – kaže Aristotel. Nedostaje tre

ć

i slu

č

aj:valja biti i jedno i drugo –

filozof

...4. "Svaka istina je jednostruka" – Nije li to laž dvostruka?5. Ja ho

ć

u, jednom zauvek, da

ne znam

mnogo. – Mudrost postavlja granice i spoznaji.6. U svojoj divljoj prirodi

č

ovek se najbolje odmara od svoje neprirodnosti, od svojeduhovnosti...7. Kako? Zar je

č

ovek samo božji promašaj? Ili je bog samo promašaj

č

ovekov?8.

Iz ratne škole života

. – Ono što me ne ubije,

č

ini me ja

č

im.9. Pomozi sâm sebi: onda

ć

e ti pomo

ć

i i svako. Princip ljubavi prema bližnjem.10. Ne treba pokazivati malodušnost prema svojim postupcima! I ne valja odmah zatim bežatiod njih! Griža savesti je nedoli

č

na.11. Može li magarac da bude tragi

č

an? – Da

č

ovek propadne pod teretom koji ne može ninositi, ni zbaciti... Slu

č

aj filozofa.12. Ako

č

ovek ima svoje

zašto?

u životu, onda

ć

e se pomiriti gotovo sa svakim

kako?

–

Č

ovek ne žudi za sre

ć

om; to

č

ini samo Englez.13. Muškarac je stvorio ženu - ali od

č

ega? Od rebra svog boga – od svog "ideala"...14. Šta? Ti tražiš? Želeo bi da se udesetostru

č

iš, ustostru

č

iš?. Tražiš pristalice? Traži

nule!

15. Ljude

ć

e posle njihove smrti - mene, na primer - lošije razumeti od savremenika, ali boljeposlušati. Ta

č

nije re

č

eno: nas nikad ne

ć

e razumeti! – i otuda naš autoritet...16.

Me

đ

u ženama

. –

"Istina?"

O, vi ne poznajte istinu! Zar ona nije zlo

č

in protiv

č

itavognašeg

pudeurs

?17. To je umetnik kakve ja volim, skroman u svojim potrebama: on ho

ć

e, zapravo, samo dvestvari, svoj hleb i svoju umetnost –

panem et Circen

...18. Ko ne ume da udahne svoju volju u stvari, taj

ć

e u njih da unese bar

smisao

: to jest, onsmatra da se u njima ve

ć

nalazi volja(princip "verovanja").19. Kako? Izabrali ste vrlinu i uzvišena ose

ć

anja, a istovremeno krišom gledate na dobitkebezobzirnih ljudi? – Ali, izabravši vrlinu,

č

ovek se

odri

č

e

"dobitaka"... (antisemiti na ku

ć

navrata).

20. Savršena žena se zanima literaturom kao što

č

ini neki mali greh: radi pokušaja, uzgred,osvr

ć

u

ć

i se da li to neko prime

ć

uje, i

da

neko primeti...21. Staviti se samo u takve položaje gde se ne sme imati prividnih vrlina, gde, nasuprot, kaoakrobata na svom užetu, ili padaš ili stojiš – ili sre

ć

no pro

đ

eš...22. "Zli ljudi nemaju pesme" – Kako to da Rusi imaju pesme?23. "Nema

č

ki duh": tek osamnaest godina

contradictio in adjecto

.24. Traže

ć

i po

č

etak,

č

ovek postaje rak. Istori

č

ar gleda unazad; kona

č

no i

veruje

unazad.25. Zadovoljstvo štiti

č

ak i od prehlade. Da li se ikad prehladila žena koja je umela dobro dase obu

č

e? – Pretpostavljam da je bila jedva obu

č

ena.26. Ne verujem nijednom sistemati

č

aru, i sklanjam im se s puta. Volja za sistemom jenedostatak

č

estitosti.27. Ženu smatraju dubokom – zašto? Zato što se u nje nikada ne može dosegnuti dno. Štaviše,žena nije ni plitka.28. Kad žena ima muške vrline, onda od nje treba bežati; a kad nema muške vrline, onda onabeži sama.29. "Kako je nekad savest morala da grize! Kako je imala dobre zube! – A danas?" Štanedostaje? – Pitanje jednog zubnog lekara.30. Ljudi retko po

č

ine samo jednu nepromišljenost. U prvoj nepromišljenosti

č

ine uvek suvišemnogo. Upravo zbog toga

ć

e po

č

initi još jednu, drugu - a ovog puta

č

ine suviše malo...31. Crv, kog su nagazili, po

č

inje da se izvija. To je razumno. On time smanjuje verovatnost daga ponovo nagaze.Na jeziku morala:

poniznost

.32. Postoji mržnja prema laži i licemerstvu, koja proisti

č

e iz osetljivosti na pitanja

č

asti;postoji ista takva mržnja, koja proisti

č

e iz plašljivosti, jer je laž

zabranjena

božjomzapoveš

ć

u. Suviše plašljiv da bi lagao...33. Kako je malo potrebno za sre

ć

u! Zvuk gajdi. – Bez muzike bi život bio zabluda. Nemaczamišlja sebi

č

ak boga kako peva pesmu.34.

On on peut penser et ecrire qu' assis

(G. Flober). Uhvatio sam te, nihilisto! Istrajnost jeupravo

greh

protiv svetog duha.Samo

izre

č

ene

misli imaju vrednost.35. Ima slu

č

ajeva kad smo kao konji, mi psiholozi, i postajemo uznemireni: vidimo svojusopstvenu senku kako se pred nama njiše gore-dole Psiholog treba da ne obra

ć

a na

sebe

pažnju, kako bi uopšte video.36. Da li mi, imoralisti, nanosimo

štetu

vrlini? – Isto tako malo kao anarhisti vladarima. Tekšto su na njih po

č

eli da pucaju, oni ponovo sigurno sede na svom prestolu. Moral:

treba pucati na moral

.

Category:	Uncategorized.
Rating:	(5 Ratings)
Upload Date:	01/23/2009
Copyright:	Attribution Non-commercial
Tags:	Nietzsche niche Nietzsche niche (fewer)

Documents

People