Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
52Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Friedrich Nietzsche - Volja Za Moc

Friedrich Nietzsche - Volja Za Moc

Ratings:

4.75

(1)
|Views: 11,471|Likes:
Published by Amer Al-Gaddafi

More info:

Published by: Amer Al-Gaddafi on Jan 23, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

07/23/2013

 
Fridrih Ni
č
e
 
VOLJA ZA MO
Ć
 
POKUŠAJ PREVREDNOVANJA SVIH VREDNOSTI
 
PREDGOVOR
 1O Velikim stvarima
č
ovek treba ili da
ć
uti ili da govori uzvišeno: uzvišeno to
ć
e re
ć
icini
č
ki i nevino.2Ovo što iznosim pretstavlja istoriju slede
ć
a dva veka. Ja opisujem ono što dolazi, što nemože više druk
č
e biti:
 pobedu nihilizma.
Ova se istorija ve
ć
sada može izložiti: jer samanužnost tu dejstvuje da tako bude. Ovu budu
ć
nost nagoveš
ć
uju ve
ć
stotine znakova; ovasudbina najavljuje svoj dolazak na sve strane; sve su uši ve
ć
na
č
uljene da
č
uju ovu muzikubudu
ć
nosti. Cela naša evropska kultura ve
ć
se odavno kre
ć
e u agoniji napetosti, koja izdecenije u deceniju biva sve ve
ć
a, kao da o
č
ekuje katastrofu: ona je nemirna, mahnita, nagla;kao bujica koja hita
kraju,
koja više ne premišlja, koja se boji do
ć
i k sebi.3Pisac ovih redova me
đ
utim ništa drugo dosada nije
č
inio nego premišljao i pribirao se:kao filosof i pustinjak po instinktu, koji je našao svoju dobit u usamljenosti, u ostajanju postrani, u strpljenju, oklevanju, u sporosti, kao kakav duh mera
č
i kuša
č
, koji je jednom ve
ć
 zalutao u svaki lavirint budu
ć
nosti; kao duh augur
koji gleda unazad 
kad objavljujebudu
ć
nost; kao prvi savršeni evropski nihilist, koji je, pak, iživeo nihilizam u sopstvenoj duši— koji ga je ostavio za sobom, savladao ga i izišao iz njega.4
Č
italac ne treba da se vara u pogledu smisla naziva koji je dan ovom jevan
đ
eljubudu
ć
nosti. — »
Volja za mo
ć
.
Pokušaj preocene svih vrednosti«. — Sa ovom formulomdolazi do izraza jedan protiv-pokret u pogledu na princip i zadatak, pokret koji
ć
e u takodalekoj budu
ć
nosti zameniti onaj potpuni nihilizam, koji opet pretpostavlja, logi
č
ki ipsihološki, koji nikako druk
č
e i ne može do
ć
i
nego preko njega i iz njega.
Jer zašto je sadapobeda nihilizma
nužna?
Zato što naše današnje vrednosti u njemu nalaze svoj završetak, što je nihilizam krajnji logi
č
ki izvod iz naših velikih vrednosti i ideala — jer mi moramo najpredoživeti nihilizam da bi nam moglo postati jasno kakva je zapravo vrednost tih »vrednosti«...Pre ili posle nama
ć
e biti nužne
nove
vrednosti...
 
Knjiga prva
 
EVROPSKI NIHILIZAM
 
PLAN
 1. Nihilizam nam je pred vratima: otkuda nam dolazi taj najstrašniji od sviju gostiju —Pre svega
 zabluda
 je ukazivati na »društvena zla«, ili na »fiziološku degeneraciju« ili
č
ak ikorupciju kao na
uzrok 
nihilizma. Ovo je vreme naj
č
asnije i najbole
ć
ivije. Zlo, bilo duhovno,fizi
č
ko ili intelektualno, po sebi nije sposobno da izazove nihilizam (to jest, potpunoodbacivanje vrednosti, smisla, željivosti). Oba se zla mogu još na sasvim drugi na
č
inprotuma
č
iti. Ali u
 jednom sasvim odre
đ 
enom tuma
č 
enju,
hriš
ć
ansko-moralnom, duboko jeusa
đ
en nihilizam.2. Propast hriš
ć
anstva od njegovoga morala (koji je nerazdvojan), koji se najzad obr
ć
eprotiv hriš
ć
anskoga Boga (smisao za istinu, koji je hriš
ć
anstvo jako razvilo, postaje prezrenjeprema laži i lažnosti svih hriš
ć
anskih tuma
č
enja sveta i istorije. Obrt od »Bog je istina« ufanati
č
ku veru: »Sve je laž«. Budizam
dela
...).3. Sumnja u moral je odlu
č
uju
ć
i faktor. Propast moralnog tuma
č
enja sveta, koji višenema
autoriteta,
pošto je ve
ć
pokušao da se sakrije u transcendentalnom svetu svršava senihilizmom. »Ništa više nema smisla« (neizvodljivost jednoga tuma
č
enja sveta, kome su ljudiposvetili ogromne energije — pobu
đ
uje sumnju da nisu možda
sva
tuma
č
enja lažna).Budisti
č
ka crta:
č
ežnja za
nebi
ć
em.
(Indiski budizam nema za sobom neki bitno moralnirazvitak; zbog toga u njegovom slu
č
aju nihilizam zna
č
i nesavladani moral: život kao kazna,život shva
ć
en kao zabluda; zabluda dakle kao kazna — što je moralna ocena.) Filosofskipokušaji da se prevazi
đ
e »moralni Bog« (Hegel, panteizam); pobeda narodnih ideala: mudrac;svetitelj, pesnik. Sukob izme
đ
u »istinitog«, i »lepog«, i dobrog«...4. Protiv »besmislenosti« s jedne strane, protiv moralnih merila s druge: u kojoj je meridosada sva nauka i filosofija stajala pod uticajem moralnih sudova? I da li nismo steklineprijateljstvo nauke uz to kao pride? Ili predrasudu protiv nauke? Kritika spinozizma.Hriš
ć
anska shvatanja vrednosti svuda prisutna kao ostaci u socijalisti
č
kim i pozitivisti
č
kimsistemima. Nedostaje
kritika hriš 
ć
anskog morala.
 5. Nihilisti
č
ke posledice današnje prirodne nauke (pored njenoga pokušaja da se sakrijeu natprirodnom). Bavljenje naukom donosi na kraju samouništenje, okretanje protiv samogasebe, antinau
č
nost. Od Kopernika
č
ovek se kotrlja od centra ka x.6. Nihilisti
č
ke posledice politi
č
kog i politi
č
ko-ekonomskog na
č
ina mišljenja, gde svana
č
ela na kraju postaju obojena atmosferom pozornice: dah mediokritetstva, bezna
č
ajnost,nepoštenje, itd. Nacionalizam. Anarhija itd. Kazna. Svuda nedostaje iskupitelj, opravdalacbilo kao stalež bilo kao pojedinac.7. Nihilisti
č
ke posledice istorije i »prakti
č
nih istori
č
ara«, to jest romanti
č
ara. Stavumetnosti je potpuno neoriginalan u modernom svetu. Njena sumornost. Geteov takozvaniolimpizam.8. Umetnost i pripremanje nihilizma. Romantizam (završetak Vagnerovih Nibelunga).
 
 I NIHILIZAM 
 NIHILIZAM KAO POSLEDICA DOSADANJEG TUMA
Č
ENJA VREDNOSTI
 2Šta zna
č
i nihilizam? —
 Da najviše vrednosti gube svoju vrednost.
Nedostaje cilj;nedostaje odgovor na pitanje »zašto«.3
 Radikalni nihilizam
 jeste uverenje o potpunoj neodržljivosti života, u odnosu na najvišedosada priznate vrednosti; on tako isto obuhvata
gledište
da nemamo nikakva pravapretpostaviti postojanje apsolutne prirode stvari i nešto s onu stranu našega sveta što bi bilo»božansko«, otelovljeni moral.Ovo gledište je posledica potpuno razvijene »ljubavi prema istini«: zbog toga je onosamo posledica vere u moral.4Kakva su
 preimu
ć
stva
hriš
ć
anske moralne hipoteze?1.Ona je pripisala
č
oveku apsolutnu vrednost, nasuprot njegovoj malenosti i slu
č
ajnostiu reci ve
č
itoga postajanja i nestajanja.2. Ona je služila božjim advokatima, ukoliko je ostavila svetu karakter
savršenstva
uprkos stradanju i zlu — ra
č
unaju
ć
i tu i »slobodu« — te se zlo u
č
inilo puno
smisla;
 3. Ona je naturila uverenje da
č
ovek može imati znanje o apsolutnim vrednostima i timemu je dala
adekvatno saznanje
o najvažnijim stvarima;4. Ona je sa
č
uvala
č
oveka od preziranja sebe samoga kao
č
oveka, da se ne okreneprotiv života i ne padne u o
č
ajanje poznanjem: ona je bila sredstvo za održanje.Jednom re
č
 ju: moral je bio veliki
lek 
protiv prakti
č
nog i teoretskog
nihilizma.
 5Ali me
đ
u silama koje je moral odnjihao nalazila se i
ljubav prema istini: ona
se
 
najzadokre
ć
e protiv morala razgoli
ć
uje njegovu
teleologiju,
njegovu
zainteresovanost
i sadasaznanje ove laži koja je tako dugo bila utelovljena, za koju smo o
č
ajavali da li
ć
emo je seosloboditi, dejstvuje kao stimulant. Mi opažamo sada potrebe u sebi, usa
đ
ene dugotrajnimmoralnim tuma
č
enjem stvari, koje nam se sada javljaju kao potrebe za neistinom: s drugestrane,
č
ini se da baš od tih potreba zavise najviše vrednosti zahvaljuju
ć
i kojima mi snosimoživot.Mi smo prestali da cenimo ono što znamo,i ne usu
đ
ujemo se više da pridajemo vrednostonome
č
ime bi rado sebe obmanuli: iz toga sukoba proisti
č
e proces raspada.6Ovo je
antinomija:
Ukoliko verujemo u moral, mi osu
đ
ujemo život.7Najviše vrednosti, u
č
ijoj je službi
č
ovek bio dužan živeti, naro
č
ito kad su ga pritiskale isputavale — te
socijalne vrednosti,
zarad toga da im se poja
č
a ton, bile su postavljane nadljudima, kao da su božja zapovest, »stvarnost«, ili »istinski svet«, nada i budu
ć
i svet. Sada

Activity (52)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
perpemint liked this
O' Brian liked this
Rada Koruga liked this
Radovan Krtolica liked this
Nino Kadić liked this
Danilo Mitrovic liked this
Oolimpijac liked this
serenemartyr liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->