Fridrih Ni
č
e
VOLJA ZA MO
Ć
POKUŠAJ PREVREDNOVANJA SVIH VREDNOSTI
PREDGOVOR
1O Velikim stvarima
č
ovek treba ili da
ć
uti ili da govori uzvišeno: uzvišeno to
ć
e re
ć
icini
č
ki i nevino.2Ovo što iznosim pretstavlja istoriju slede
ć
a dva veka. Ja opisujem ono što dolazi, što nemože više druk
č
e biti:
pobedu nihilizma.
Ova se istorija ve
ć
sada može izložiti: jer samanužnost tu dejstvuje da tako bude. Ovu budu
ć
nost nagoveš
ć
uju ve
ć
stotine znakova; ovasudbina najavljuje svoj dolazak na sve strane; sve su uši ve
ć
na
č
uljene da
č
uju ovu muzikubudu
ć
nosti. Cela naša evropska kultura ve
ć
se odavno kre
ć
e u agoniji napetosti, koja izdecenije u deceniju biva sve ve
ć
a, kao da o
č
ekuje katastrofu: ona je nemirna, mahnita, nagla;kao bujica koja hita
kraju,
koja više ne premišlja, koja se boji do
ć
i k sebi.3Pisac ovih redova me
đ
utim ništa drugo dosada nije
č
inio nego premišljao i pribirao se:kao filosof i pustinjak po instinktu, koji je našao svoju dobit u usamljenosti, u ostajanju postrani, u strpljenju, oklevanju, u sporosti, kao kakav duh mera
č
i kuša
č
, koji je jednom ve
ć
zalutao u svaki lavirint budu
ć
nosti; kao duh augur
koji gleda unazad
kad objavljujebudu
ć
nost; kao prvi savršeni evropski nihilist, koji je, pak, iživeo nihilizam u sopstvenoj duši— koji ga je ostavio za sobom, savladao ga i izišao iz njega.4
Č
italac ne treba da se vara u pogledu smisla naziva koji je dan ovom jevan
đ
eljubudu
ć
nosti. — »
Volja za mo
ć
.
Pokušaj preocene svih vrednosti«. — Sa ovom formulomdolazi do izraza jedan protiv-pokret u pogledu na princip i zadatak, pokret koji
ć
e u takodalekoj budu
ć
nosti zameniti onaj potpuni nihilizam, koji opet pretpostavlja, logi
č
ki ipsihološki, koji nikako druk
č
e i ne može do
ć
i
nego preko njega i iz njega.
Jer zašto je sadapobeda nihilizma
nužna?
Zato što naše današnje vrednosti u njemu nalaze svoj završetak, što je nihilizam krajnji logi
č
ki izvod iz naših velikih vrednosti i ideala — jer mi moramo najpredoživeti nihilizam da bi nam moglo postati jasno kakva je zapravo vrednost tih »vrednosti«...Pre ili posle nama
ć
e biti nužne
nove
vrednosti...
Knjiga prva
EVROPSKI NIHILIZAM
PLAN
1. Nihilizam nam je pred vratima: otkuda nam dolazi taj najstrašniji od sviju gostiju —Pre svega
zabluda
je ukazivati na »društvena zla«, ili na »fiziološku degeneraciju« ili
č
ak ikorupciju kao na
uzrok
nihilizma. Ovo je vreme naj
č
asnije i najbole
ć
ivije. Zlo, bilo duhovno,fizi
č
ko ili intelektualno, po sebi nije sposobno da izazove nihilizam (to jest, potpunoodbacivanje vrednosti, smisla, željivosti). Oba se zla mogu još na sasvim drugi na
č
inprotuma
č
iti. Ali u
jednom sasvim odre
đ
enom tuma
č
enju,
hriš
ć
ansko-moralnom, duboko jeusa
đ
en nihilizam.2. Propast hriš
ć
anstva od njegovoga morala (koji je nerazdvojan), koji se najzad obr
ć
eprotiv hriš
ć
anskoga Boga (smisao za istinu, koji je hriš
ć
anstvo jako razvilo, postaje prezrenjeprema laži i lažnosti svih hriš
ć
anskih tuma
č
enja sveta i istorije. Obrt od »Bog je istina« ufanati
č
ku veru: »Sve je laž«. Budizam
dela
...).3. Sumnja u moral je odlu
č
uju
ć
i faktor. Propast moralnog tuma
č
enja sveta, koji višenema
autoriteta,
pošto je ve
ć
pokušao da se sakrije u transcendentalnom svetu svršava senihilizmom. »Ništa više nema smisla« (neizvodljivost jednoga tuma
č
enja sveta, kome su ljudiposvetili ogromne energije — pobu
đ
uje sumnju da nisu možda
sva
tuma
č
enja lažna).Budisti
č
ka crta:
č
ežnja za
nebi
ć
em.
(Indiski budizam nema za sobom neki bitno moralnirazvitak; zbog toga u njegovom slu
č
aju nihilizam zna
č
i nesavladani moral: život kao kazna,život shva
ć
en kao zabluda; zabluda dakle kao kazna — što je moralna ocena.) Filosofskipokušaji da se prevazi
đ
e »moralni Bog« (Hegel, panteizam); pobeda narodnih ideala: mudrac;svetitelj, pesnik. Sukob izme
đ
u »istinitog«, i »lepog«, i dobrog«...4. Protiv »besmislenosti« s jedne strane, protiv moralnih merila s druge: u kojoj je meridosada sva nauka i filosofija stajala pod uticajem moralnih sudova? I da li nismo steklineprijateljstvo nauke uz to kao pride? Ili predrasudu protiv nauke? Kritika spinozizma.Hriš
ć
anska shvatanja vrednosti svuda prisutna kao ostaci u socijalisti
č
kim i pozitivisti
č
kimsistemima. Nedostaje
kritika hriš
ć
anskog morala.
5. Nihilisti
č
ke posledice današnje prirodne nauke (pored njenoga pokušaja da se sakrijeu natprirodnom). Bavljenje naukom donosi na kraju samouništenje, okretanje protiv samogasebe, antinau
č
nost. Od Kopernika
č
ovek se kotrlja od centra ka x.6. Nihilisti
č
ke posledice politi
č
kog i politi
č
ko-ekonomskog na
č
ina mišljenja, gde svana
č
ela na kraju postaju obojena atmosferom pozornice: dah mediokritetstva, bezna
č
ajnost,nepoštenje, itd. Nacionalizam. Anarhija itd. Kazna. Svuda nedostaje iskupitelj, opravdalacbilo kao stalež bilo kao pojedinac.7. Nihilisti
č
ke posledice istorije i »prakti
č
nih istori
č
ara«, to jest romanti
č
ara. Stavumetnosti je potpuno neoriginalan u modernom svetu. Njena sumornost. Geteov takozvaniolimpizam.8. Umetnost i pripremanje nihilizma. Romantizam (završetak Vagnerovih Nibelunga).
I NIHILIZAM
NIHILIZAM KAO POSLEDICA DOSADANJEG TUMA
Č
ENJA VREDNOSTI
2Šta zna
č
i nihilizam? —
Da najviše vrednosti gube svoju vrednost.
Nedostaje cilj;nedostaje odgovor na pitanje »zašto«.3
Radikalni nihilizam
jeste uverenje o potpunoj neodržljivosti života, u odnosu na najvišedosada priznate vrednosti; on tako isto obuhvata
gledište
da nemamo nikakva pravapretpostaviti postojanje apsolutne prirode stvari i nešto s onu stranu našega sveta što bi bilo»božansko«, otelovljeni moral.Ovo gledište je posledica potpuno razvijene »ljubavi prema istini«: zbog toga je onosamo posledica vere u moral.4Kakva su
preimu
ć
stva
hriš
ć
anske moralne hipoteze?1.Ona je pripisala
č
oveku apsolutnu vrednost, nasuprot njegovoj malenosti i slu
č
ajnostiu reci ve
č
itoga postajanja i nestajanja.2. Ona je služila božjim advokatima, ukoliko je ostavila svetu karakter
savršenstva
uprkos stradanju i zlu — ra
č
unaju
ć
i tu i »slobodu« — te se zlo u
č
inilo puno
smisla;
3. Ona je naturila uverenje da
č
ovek može imati znanje o apsolutnim vrednostima i timemu je dala
adekvatno saznanje
o najvažnijim stvarima;4. Ona je sa
č
uvala
č
oveka od preziranja sebe samoga kao
č
oveka, da se ne okreneprotiv života i ne padne u o
č
ajanje poznanjem: ona je bila sredstvo za održanje.Jednom re
č
ju: moral je bio veliki
lek
protiv prakti
č
nog i teoretskog
nihilizma.
5Ali me
đ
u silama koje je moral odnjihao nalazila se i
ljubav prema istini: ona
se
najzadokre
ć
e protiv morala razgoli
ć
uje njegovu
teleologiju,
njegovu
zainteresovanost —
i sadasaznanje ove laži koja je tako dugo bila utelovljena, za koju smo o
č
ajavali da li
ć
emo je seosloboditi, dejstvuje kao stimulant. Mi opažamo sada potrebe u sebi, usa
đ
ene dugotrajnimmoralnim tuma
č
enjem stvari, koje nam se sada javljaju kao potrebe za neistinom: s drugestrane,
č
ini se da baš od tih potreba zavise najviše vrednosti zahvaljuju
ć
i kojima mi snosimoživot.Mi smo prestali da cenimo ono što znamo,i ne usu
đ
ujemo se više da pridajemo vrednostonome
č
ime bi rado sebe obmanuli: iz toga sukoba proisti
č
e proces raspada.6Ovo je
antinomija:
Ukoliko verujemo u moral, mi osu
đ
ujemo život.7Najviše vrednosti, u
č
ijoj je službi
č
ovek bio dužan živeti, naro
č
ito kad su ga pritiskale isputavale — te
socijalne vrednosti,
zarad toga da im se poja
č
a ton, bile su postavljane nadljudima, kao da su božja zapovest, »stvarnost«, ili »istinski svet«, nada i budu
ć
i svet. Sada
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
