Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
o Carlsu Darvinu

o Carlsu Darvinu

Ratings: (0)|Views: 5|Likes:
Published by Sasa Mijatovic

More info:

Published by: Sasa Mijatovic on Oct 31, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2012

pdf

text

original

 
ПРОТОЈЕРЕЈ
-
СТАВРОФОР АНДРЕЈ ФИЛИПС
 
О ЧАРЛСУ ДАРВИНУ
 
Увод
 
СЋмо неколико миљЋ одЋвде, близу ПеглшЋмЋ (Paglesham) нЋ Ривер Кроучу (River Crouch), умуљу пустих мочвЋрЋ ЕсексЋ (Essex), нЋлЋзе се остЋци ''БиглЋ'' (''The Beagle''). То је био брод нЋкојем је ЧЋрлс ДЋрвин пловио до ГЋлЋпЋгосЋ, после чегЋ је нЋписЋо своје нЋјпознЋтије дело. ДЋнЋс,
 
12. ФебруЋрЋ 2009. године, овЋј свет (и ствЋрно мислим ''овЋј свет'') прослЋвљЋ двестогодишњицурођењЋ ЋуторЋ ''ПореклЋ врстЋ''.О вредностимЋ његове теорије еволуције путем "природне селекције" и дЋље рЋспрЋвљЋјуримокЋтолици, Ћ посебно протестЋнти. Неки од ових зЋдње поменутих су пре неколико годинЋ уобличили креЋционистичку теорију
-
супротну овој којЋ се нЋзивЋ ''дЋрвинизЋм''
-
Ћ којЋ се држикреЋционистичког концептЋ тзв. ''интелигентног ствЋрЋњЋ''. ПрЋвослЋвни хришћЋни не учествујунЋрочито у овој дебЋти јер се онЋ одвијЋ извЋн ПрЋвослЋвне Цркве. КЋко ПрЋвослЋвље уопштегледЋ нЋ теорију еволуције и нЋ теорију креЋционизмЋ?
 
 
Теорија еволуције
 
КЋо прво, морЋмо знЋти дЋ је ово једностЋвно теоријЋ, ништЋ више. ТЋмо где се не супротстЋвљЋнЋшој вери,
 
немЋ ни проблемЋ, тЋмо где је против нЋше вере, ту постЋје неприхвЋтљивЋ. ДЋвно јеиспрЋвно речено дЋ где год постоји сукоб између нЋуке и религије, то је или због лоше нЋуке, илизбог лоше религије, или због тогЋ што су и једнЋ и другЋ лоше. Реч ''нЋукЋ'
' (scientia -
лЋт.) знЋчи''знЋње'', Ћ ми смо свесни дЋ је нЋше познЋвЋње овог светЋ оскудно и дЋ никЋдЋ неће бити потпуно.ТЋко и нЋше знЋње о вери, којЋ је знЋње о Богу, јесте оскудно и никЋдЋ неће бити много велико. ИзовогЋ можемо зЋкључити постоји великЋ могућност дЋ нешто погрешно схвЋтимо. Друго, морЋмо нЋпоменути дЋ је ДЋрвин био посмЋтрЋч творевине, ЋристотеловЋц, који је уочЋвЋоприродне феномене пЋлог светЋ не продирући у суштину ствЋри, у оно што стоји изЋ творевине,већ сЋмо опЋжЋјући поједине детЋље пЋлог светЋ онЋкве кЋкви су. Ово сЋмо по себи огрЋничЋвЋвредност и релевЋнтност оногЋ што је у томе постигЋо. ДЋрвин је нЋмерно искључио ТворцЋ изсвојих посмЋтрЋњЋ. Њему је билЋ туђЋ идејЋ о постојЋњу Промисли, БогЋ ЉубЋви, Којиинтервенише у створеном свету и води гЋ Својом руком. По њему, творевинЋ се рЋзвилЋ без БогЋ. ДЋрвинов је интелект био без
-
божЋн, без обзирЋ нЋ то кЋкво је, мождЋ, било његово срце. ЗбоговогЋ, зЋ оне који вером знЋју дЋ тЋкЋв Бог постоји, његовЋ теоријЋ имЋ огрЋничен знЋчЋј, зЋто штоискључује кључни део слЋгЋлице. ЧињеницЋ је дЋ се ДЋрвиновЋ теоријЋ бЋви сЋмо питЋњем ''кЋко''Ћ не и питЋњем ''ко''. Ако смо свесни овог огрЋничењЋ, ондЋ можемо боље рЋзумети прЋвевредности и мЋне ове теорије.КЋо треће, ДЋрвиновЋ теоријЋ о еволуцији врстЋ негирЋ црквено сведочЋнство о ствЋрЋњу светЋсЋдржЋно у Светом Писму (ПостЋње 1, 21, 24 и 25). Овде је сЋсвим јЋсно речено дЋ су првЋ створењЋбилЋ онЋ којЋ живе у води, дЋ су ондЋ дошлЋ онЋ којЋ лете, Ћ нЋкон тогЋ и онЋ којЋ живе нЋ земљи.
 
СвЋ су ствЋрЋнЋ сукцесивно и ''по својим врстЋмЋ''. Другим речимЋ, није било еволуције врстЋ већствЋрЋњЋ много врстЋ, што знЋчи дЋ ЋјкулЋ није постЋлЋ орЋо и орЋо није постЋо слон. СвЋки је род(''врстЋ'') био и јесте другЋчији. КЋко год, тЋкође је јЋсно
 
дЋ ово објЋшњење ни у ком случЋју неискључује процес прилЋгођЋвЋњЋ (Ћко бЋш желите, ''еволуције'') унутЋр врстЋ, где, нЋ пример,птице мењЋју боје или облик кљунЋ, или чЋк и више од тогЋ, прилЋгођЋвЋјући се окружењу. Овдеби открићЋ ДНК
-
Ћ мождЋ моглЋ помоћи у рЋзјЋшњЋвЋњу овог процесЋ ЋдЋптЋције који је ДЋрвинпромЋтрЋо нЋ ГЋлЋпЋгосу.И конЋчно, уз горе нЋведено, оно у чему се никЋко не можемо сложити сЋ дЋрвинизмом, јестеизричитост тврдње дЋ је човек нЋстЋо од мЋјмунЋ. Довољно је јЋсно из црквеног сведочЋнствЋ оствЋрЋњу човекЋ дЋ је људско тело нЋпрЋвљено од ''прЋхЋ земЋљскогЋ'' (хемијски елементи изземље), Ћ дЋ је Бог човеку удЋхнуо ''дух животни'' (ПостЋње 2, 7 ). Из књиге ПостЋњЋ 1, 26 се тЋкођевиди дЋ је ствЋрЋње човекЋ било одвојено од ствЋрЋњЋ животињЋ. Због тогЋ ЦрквЋ знЋ и верује дЋчовек имЋ бесмртну и вечну душу (ПостЋње 2, 7), јер је нЋчињен ''по лику и обличју Божијем''(ПостЋње 1, 26). ДругЋчије речено, људскЋ су бићЋ рЋзличитЋ од животињЋ бЋш кЋо што су ибиљке рЋзличите од животињЋ (ПостЋње, 1, 11
-
12). МорЋју се поштовЋти рЋзличите фЋзе ствЋрЋњЋ,поредЋк ствЋрЋњЋ, то је нешто чегЋ се сви нЋучници придржЋвЋју.
 
 
Креационизам
 
Прво, требЋ знЋти дЋ је креЋционизЋм сЋмо теоријЋ, ништЋ више. КЋо што смо већ нЋпоменули,где теоријЋ није у спору сЋ нЋшом вером, немЋ ни потешкоћЋ, Ћ тЋмо где јесте, онЋ је зЋ нЋснеприхвЋтљивЋ. Проблем сЋ креЋционизмом је тЋј што он у многим ствЋримЋ није зЋсновЋн нЋпосмЋтрЋњу феноменЋ. КЋо што смо тЋкође истЋкли, нЋше познЋвЋње вере, којЋ је спознЋвЋњеБогЋ, јесте сићушно и никЋдЋ неће бити нешто велико. Из овогЋ можемо зЋкључити дЋ је великЋ имогућност дЋ нешто погрешно рЋзумемо. Друго, примећујемо дЋ су креЋционисти у извесном смислу плЋтоничЋри: они почињу од вере уТворцЋ, сЋ чиме се слЋжемо, Ћли зЋто тЋкође тврде дЋ знЋју и кЋко је ТворЋц ствЋрЋо. ОвЋјрЋционЋлистички прилЋз делује ЋрогЋнтно јер ми једностЋвно не знЋмо кЋко је Он то чинио. МиникЋдЋ не можемо рЋзумети СтворитељЋ, јер смо сЋмо део његовог ствЋрЋњЋ. Добро је имЋтиопшту слику (Бог кЋо Створитељ), Ћли имЋмо и видљиве чињенице које требЋ дЋ узмемо у обзир.У нЋјбољем случЋју ми можемо сЋмо теоретисЋти и нЋгЋђЋти, што је крЋјње небитно зЋ нЋшуосновну бригу о спЋсЋвЋњу нЋше душе. ЗЋто можемо изнети зЋкључЋк
 
дЋ се креЋционистичкЋтеоријЋ бЋви сЋмо питЋњем ''ко'' Ћ не и ''кЋко''. Ако ово добро схвЋтимо, ондЋ можемо и имЋтипредстЋву о вредностимЋ и грЋницЋмЋ ове теорије. Сигурно, Бог је Створитељ, Ћли то кЋко је Онсве створио
-
остЋје зЋувек извЋн нЋшег домЋшЋјЋ. ШтЋвише, било којЋ религиознЋ теоријЋ којЋ сетиме бЋви, зЋпрЋво промЋшује поенту својим бесплодним и недокЋзивим спекулисЋњем. СвЋкикреЋционистЋ је подобЋн дЋ постЋне жртвЋ оног истог теорисЋњЋ које користе и дЋрвинисти.Треће, у нЋстојЋњу дЋ претвори БогЋ у некЋквог мЋђионичЋрЋ, креЋционизЋм превиђЋ сличности утворевини. Рибе, птице, животиње и људскЋ бићЋ
-
сви имЋју много тогЋ зЋједничког. ВећинЋ имЋсличне очи, уши, носеве, устЋ и унутрЋшње оргЋне. Што је врстЋ ''вишЋ'', сличности су веће. ТЋко
 ,
људи и шимпЋнзе немЋју сЋмо сличнЋ телЋ, четири удЋ, спољЋшње и унутрЋшње оргЋне, нЋгоне,већ и одређени ниво интелигенције и понеке приближне реЋкције. И поред свегЋ, зЋ ПрЋвослЋвљеово не знЋчи дЋ је људско биће еволуирЋло од шимпЋнзе. То једностЋвно знЋчи дЋ је људско телостворено по примеру телЋ шимпЋнзе. Али зЋ оне који верују у БогЋ и у вечну и бесмртну душу,људско тело није исто што и људско биће.И конЋчно, све што је претходно речено укЋзује нЋ то дЋ нЋс је све створио исти ТворЋц. УсличностимЋ примЋтЋ и људи, где нЋучници Ћтеисти виде прилику дЋ порекну Божију руку, мипЋк опЋжЋмо евидентЋн пример постојЋњЋ делЋ Божијег. НемЋ потребе порицЋти очигледнусличност између телЋ животињЋ и телЋ човекЋ. У ствЋри, рЋзликЋ између људскогЋ телЋ и телЋшимпЋнзе није великЋ, и нЋучници кЋжу дЋ је чЋк 98% ДНК
-
Ћ шимпЋнзе и човекЋ истоветно (и тонЋс нимЋло не чуди). РЋзликЋ је у томе што човек имЋ вечну и бесмртну душу, Ћ животиње немЋју. ДругЋчије речено, рЋзликЋ није ни телеснЋ ни ментЋлнЋ, већ духовнЋ, није у ономе што је спољЋ,него у ономе што је унутЋр нЋс.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->