F OT O G R A M E T R I J A 2

Predavanje 15

MODEL POUZDANOSTI AEROTRIANGULACIJE BLOKA

Znaaj modela pouzdanosti za planiranje kombinovanog izravnanja adekvatan je znaaju modela tanosti. Obzirom da je prisustvo grubih greaka u ulaznim podacima nezaobilazna realnost, sasvim je logino da kvalitet jedne mree nee zavisiti samo od tanosti koja se u njoj moe ostvariti, ve i od njenih osobina u apsorciji grubih greaka. Organizacione i numeriki probleme stvaraju veliki sistemi jednaina pri inverziji njihovih matrica i izraunavanju pouzdanosti. Poznavanje modela pouzdanosti od velikog interesa za praksu, tim pre to je geometrija bloka ematizovana i time u potpunosti predvidiva. Kao i kod modela tanosti, zadatak fotogrametrisjkog strunjaka u realizaciji projekta usmerena je na praenje realizacije parametara koji su od znaaja za ostvarenje zahtevane pouzdanosti.

TEORIJSKE OSNOVE OCENA TANOSTI I POUZDANOSTI REZULTATA BLOK IZRAVNANJA

! ! ! ! Zadatak svakog statistikog modela za ocenu odreenih veliina jeste da, na osnovu raspoloivih (usvojenih) pretpostavki, pokua da se to vie priblii stvarnim vrednostima. Ovo priblienje e biti utoliko vee ukoliko budu realnije pretpostavke na kojima se statistiki model bazira. Kako u praksi stvarne pretpostavke uvek ostaju nepoznate, kod svake praktine primene od velikog interesa jeste mogunost provere kvaliteta statistikog modela. Polazne pretpostavke kod Gaus-Markovljevog modela koji je primenjen kod kombinovanog izravnanja fotogrametrijskih i nefotogrametrijskih opaanja jeste da se matematiko oekivanje M(l) opaanja l moe modelirati linearnom funkcijom

M(l) = Ax ,
a da su stohastike osobine opaanja l sadrane u K(l) = 0 P-1 . ! Ocena nepoznatih parametara po metodi najmanjih kvadrata

x = ( AT PA )-1 AT Pl
bie nepomerena, tj. bie M(x) = x , ukoliko je model ispravan (adekvatan). ! Odstupanje od ispravnog (stvarnog) modela nazivamo grekom modela. Naalost, stvarni funkcionalni i stohastiki model ostaje uvek nedokuiv, pa se moramo zadovoljiti ocenama kvaliteta modela koje se zasnivaju na teoriji verovatnoe. 1

Kvalitet modela, tanost i pouzdanost ! Opte prihvaena teorija pouzdanosti koju je predloio Barda, omoguava istovremeno i interpretaciju teorije greaka modela. Barda je problem kvaliteta modela podelio u dva dela: na tanost i na pouzdanost. Tanost predstavlja statistiki kvalitet ocena veliina, pod uslovom da su pretpostavke funkcionalnog i stohastikog modela ostvarene. Pouzdanost, prema Bardi, definie kvalitet modela s obzirom na mogunost otkrivanja greaka modela kao i s obzirom na delovanje neotkrivenih greaka na ocene traenih veliina. Kao greke modela u obzir dolaze tri vrste greaka: ! sistematske greke, grube greke i stohastike greke,

! !

Stohastike greke nastaju usled neadekvatnog dodeljivanja teina, ili usled neadekvatnog tretmana korelacije izmeu opaanja, pa se s toga ove greke smatraju grekama stohastikog modela. Sistematske i grube greke predstavljaju greke funkcionalnog modela, jer kvare pretpostavljene funkcionalne odnose izmeu merenih veliina i nepoznatih parametara. Iako mogu biti izazvane potpuno razliitim uzrocima, sistematske i grube greke u statistikom smislu deluju jednako: one dovode do pomeranja oekivanih vrednosti opaanja, to znai do naruavanja pretpostavke o normalnom rasporedu opaanja. Naalost, u praksi je vrlo teko razdvojiti greke stohastikog od greaka funkcionalnog modela. esto se deava da se greke jedne vrste kompenziraju u odreenom obimu grekama druge vrste, to stvara dodatne probleme, a problem ini delikatnim. Meutim, umirujue deluju rezultati istraivanja aerotriangulacije bloka koja pokazuje da uobiajeno tretiranje fotogrametrijskih merenja kao podjednako tanih i nekorelisanih opaanja nema nikakvih ozbiljnih posledica po tanost.

! !

Otkrivanje i eliminacija greaka modela

! Za praktinu primenu aerotriangulacije bloka od velikog znaaja je mogunost otkrivanja (lokalizacije) i odstranjivanja greaka modela.

Stohastike greke
! Stohastike greke - neizbean pratilac fotogrametrijskog izravnanja. S jedne strane, zbog toga to smo prinueni da iz organizacionih razloga sva opaanja tretiramo nekorelisanim, a s druge strane, zato to esto nismo u stanju da svakom opaanju odredimo adekvatnu teinu.

! !

Uticaji stohastikih greaka na ocenjene veliine samo su hipotetikog karaktera, jer se stvarne (istinite) stohastike osobine opaanja nikada ne poznaju. A posteriori ocenu komponenata varijanse jedinice teine, moe utvrditi neadekvatan odnos a priori teina izmeu grupa opaanja u izravnanju.

A posteriori ocena komponenata varijanse jedinice teine ! Prisustvo heterogenih grupa opaanja u kombinovanom izravnanju fotogrametrijskih i nefotogrametrijskih opanaja nosi sa sobom potencijalnu opasnost da tanost pojedinih grupa opaanja ne bude korektno procenjena, te da zbog toga bude naruena ispravnost stohastikog modela.
2 Koeficijent teine grupe opaanja dobija se kao odnos a priori varijanse jedinice teine m0 i a priori varijanse konkretne grupe opaanja mi2 .

! !

U ispravnom statistikom modelu (osloboenog greaka funkcionalnog i stohastikog modela) a posteriori ocena varijanse jedinice teine 0 bie nepomerena ocena varijanse jedinice 2
2 teine m0 . To znai, ne samo da je a priori varijansa jedinice teine korektno odreena, ve da su korektno odreene i varijanse pojedinanih grupa opaanja.

Zadatak a posteriori ocene varijanse jedinice teine 0 , kod izravananja heterogenih grupa 2 opaanja, moe se proiriti na a posteriori ocenu varijansi pojedinanih grupa opaanja 0i , ili, 2 kako se ponegde u literaturi naziva, na ocenu komponenata varijanse jedinice teine. Polaznu taku posmatranja predstavlja Gaus-Markovljev model. Zadatak se ne sastoji samo u oceni varijanse jedinice teine 0 , ve i u oceni varijansi 0i , pri emu (i = 1,K , k) . Svaka 2 2 grupa opaanja sadri ni opaanja, tako da suma

n = n
i i=1

predstavlja ukupan broj opaanja u izravnanju. ! Numeriki najjednistavniji postupak za ocenu varijanse i-te grupe opaanja 0i zasniva se na 2 sledeem izrazu:

T v i P i vi , r i = trag(E - Ai Q xx AT Pi ) , i ri gde su Ai i Pi odgovarajue matrice jednaina popravaka i teina respektivno. =

2 0i

Osobina ovog postupka je u tome da se do konanog reenja dolazi iterativno. Konano reenje je postignuto onda kada se ocenjene varijanse iteracije ne razlikuju znaajno od ocenjenih varijansi u iteraciji - 1 , to se moe poistovetiti sa kriterijumom

m0i m0 1; 1. 0i 0

Sistematske greke
! U toku fotogrametrijskog procesa koji poinje snimanjem, a zavrava se merenjem snimaka, deluje niz fizikih, mehanikih, optikih, fotografskih, instrumentalnih i subjektivnih (opaakih) izvora greaka. Zdrueno delovanje ovih izvora greaka ima za posledicu sistematske greke slikovnih, odnosno modelskih koordinata. Problem sistematskih greaka u aerofotogrametriji uspeno je poeo da se reava tek primenom analitikih metoda. Saznanja kojima se sada raspolae o izvorima greaka, nainu njihovog delovanja i metodama za njihovo odstranjivanje, ve omoguavaju vrlo visok nivo tanosti.

! !

Dodatni parametri u funkcionalnom modelu ! ! Sluaj kada se sistematske greke u fotogrametriji tretiraju kroz dodatne parametre sa kojima se proiruje funkcionalni model naziva se postupkom samokalibracije. Vaan problem u postupku samokalibracije - automatska selekcija dodatnih parametara i problem preparametrizaciije.

A priori korekcija sistematskih greaka ! ! ! ! Veliki deo sistematskih greaka moe se a priori korigovati, ukoliko su odgovarajuom kalibracijom utvreni karakteristini parametri za uticaje sistematskih greaka. Ova materija spada u elementarna znanja iz fotogrametrije i sadrana je u svim fotogrametrijskim ubenicima. Slikovne koordinate: Koriguju se za uticaj refrakcije i zemljine zakrivljenosti. Zatim se na osnovu raspoloivih podataka kalibracije kamere uvode korekcije za distorziju objektiva. Modelske koordinate: Korekcija za zemljinu zakrivljenost modelskih koordinata. Na samom instrumentu, u postupku merenja nezavisnih modela, mogue je neutralisati uticaj distorzije objektiva korienjem odgovarajuih kompenzacionih ploa.

Kalibracija na test poligonu ! Glavni nedostatak laboratorijske kalibracije - vremenska distanca od trenutka kalibracije pa do trenutka kada se podaci koriste, moe se otkloniti kalibracijom fotogrametrijske kamere na test poligonu, koja je vremenski mnogo blia trenutku snimanja. Kalibracija na test poligonu sastoji se u tome da se povremenim snimanjima specijalno pripremljenog test-poligona odreuju dodatni korekcioni parametri kroz postupak samokalibracije. Snimanja se izvode periodino radi praenja ponaanja ovih dodatnih parametara, a kod svake konkretne primene ovi parametri se interpoluju za trenutak izvoenja snimanja.

A posteriori korekcija sistematskih greaka ! A posteriori korekcija sistematskih greaka sastoji se u tome da se posle konvencionalnog blok-izravnanja bez dodatnih parametara, posebnom statistikom analizom utvruju sitematske greke i koriguju izravnate koordinate. Preduslov za to jeste gusta i homogena mrea datih taaka na osnovu ijih odstupanja treba analizirati prisustvo sistematskih greaka. Interpolacija sistematskog uticaja u svakoj taki interpolacionog podruja moe se izvesti pomou polinoma, ili nekim od postupaka predikcije. S obzirom na polazne pretpostavke (homogenost i izotropnost), ovde je veoma korisna primena interpolacije po metodi najmanjih kvadrata. Jedna od pretpostavki za primenu interpolacije po metodi najmanjih kvadrata jeste da su u odstupanjima na datim takama nakon izravnanja sadrani, kako uticaji sluajnih greaka (sluajna komponenta), tako i uticaji neodstranjenih sistematskih greaka (sistematska komponenta). Zbog prisustva ove sistematske komponente, oslone vrednosti su meusobno korelisane. Empirijskim utvrivanjem kovarijacione funkcije mogue je u svakoj taki interpolacionog podruja odrediti odgovarajue interpolacione vrednosti u vidu korekcija koordinata.

! ! !

Grube greke ! ! Grube greke su tradicionalni neprijatelj svih geodetskih merenja. U klasinom geodetskom pristupu je zato za svaku geodetsku metodu razvijana posebna organizacija merenja i kontrole podataka, kako bi se onemoguilo da grube greke pokvare tanost merenja. Tadicionalni geodetski princip, koji je kod mnogih geodetskih poslova jo uvek dobrodoao, da se svako merenje obezbedi nezavisnom kontrolom, a svako izravnanje odgovarajuim brojem suvinih merenja. Problem otkrivanja i eliminacije grubih greaka opaanja tesno je povezan sa ocenom tanosti i pouzdanosti jednog geodetskog izravnanja. Sve analize tanosti polaze od uobiajene pretpostavke koja se u raunu izravnanja uvodi, a to je da su podaci u ulaznom materijalu osloboeni grubih greaka. Za kompleksnu analizu rezultata jednog geodetskog izravnanja, pored ocene tanosti, neophodno znati jo i kakva je mo geodetskog sistema da ukae na prisustvo grube greke (unutranja pouzdanost mree), kao i kakav je uticaj neotkrivenih grubih greaka na rezultate izravnanja (spoljanja pouzdanost mree). Kako granica izmeu sluajnih i grubih greaka nikada nije otra, to se i kriterijumi za pouzdanost mree mogu postaviti samo uz odreene statistike pretpostavke, dok se kao aparat za otkrivanje grubih greaka moe koristiti statistiko testiranje hipoteza.

! ! !

Statistiki test grubih greaka ! ! Testiranje - provera da li se u ulaznim podacima nalaze grube greke nije nita drugo nego provera modela izravnanja. Pri tome se datom modelu suprostavlja jedan ili vie alternativnih modela. U statistikoj terminologiji dati (pretpostavljeni) model naziva se nultom hipotezom H 0 , dok se grubom grekom optereeni model naziva alternativnom hipotezom H a p . Indeks p znai da se moe govoriti o vie alternativa p = 1,2,K . ! ! Uz pomo pogodnog testa mogue je odluiti se izmeu H 0 i H a p . U naem sluaju nulta hipoteza H 0 glasi:

H 0 : M(l | H 0 ) = Ax ili M( l i | H 0 ) = aT x , (i = 1,2,K , n) , i

! Alternativna hipoteza moe postaviti za svako opaanje l i
T _ H a i : M( l i | H a i ) = ai x + ~ l i

M( l j | H a j ) = aTj x , j i .
! Statistiki test se u optem sluaju sastoji u uporeenju pogodno izabrane sluajne veliine sa slobodno izabranom konstantom. Za test grubih greaka pogodne su normirane popravke wi , koje se uporeuju sa slobodno izbranom konstantom K . Normirane popravke wi raunaju se po sledeem izrazu:
wi = vi , vi

Za realizaciju statistikog testa vana su dva karakteristina sluaja:

1. Sa kojom verovatnoom se moe desiti da se nepostojea gruba greka, zbog | wi |> K , proglasi grubom, odnosno, sa kojom verovatnoom se moe desiti da nulta hipoteza H 0 bude odbaena, iako je ispravna? Ovo se definie nivoom znaajnoti testa 0 , koji u sutini predstavlja stepen rizika da se donese pogrena odluka. 2. Sa kojom verovatnoom se moe desiti sluaj da se stvarno prisutna gruba greka, zbog | wi |< K , ne proglasi grubom, odnosno, koja je verovatnoa da se nulta hipoteza H 0 ne odbaci, iako je pogrena? Ova verovatnoa se izraava vrednou p , pri emu se veliina 1 - p naziva mo testa.

Unutranja pouzdanost ! Trai veliina 0 l i koja e predstavljati donju granicu grube greke koja e se jo moi otkriti (donja granica prepoznatljivosti grube greke) u testu sa minimalnom sigurnou 1 - 0 i nivoom znaajnosti 0 :
0 l i = l i

0 .
ri

0 = 0 ( 0 , 0 ) .
! Na donju graninu vrednost grube greke unutranju pouzdanost, utiu: - tanost opaanja, izraena kroz srednju greku li , - geometrija mree u okolini opaanja, izraena koeficijentom r i , - nivo znaajnosti 0 i mo testa 1 - 0 , izraeni kroz parametar necentralnosti 0 = 0 ( 0 , 0 ). ! ! to je redundantni udeo r i manji, utoliko vea mora biti gruba greka da bi mogla biti otkrivena statistikim testom. Ako se donja granina vrednost 0 l i razdvoji na deo li koji definie tanost i deo 0,i koji definie pouzdanost, onda se moe napisati da je:

0 l i = l i 0,i .
! Veliina 0,i naziva se merom proverljivosti :

0,i =

0 .
ri

Spoljanja pouzdanost ! Teorija pouzdanosti suoila nas je sa injenicom da se nae saznanje o prisustvu, odnosno neprisustvu grubih greaka moe izraziti samo uz ogranienu sigurnost koju garantuje odabrani statistiki test. Nema apsolutne garancije da u ulaznim podacima stvarno nema grubih greaka?! Nova dilema glasi: Koliki moe biti uticaj neotkrivenih grubih greaka na rezultate izravnanja? U geodetskim i fotogrametrijskim primenama, najinteresantnije rezultate izravnanja svakako predstavljaju koordinate izravnatih taaka, pa se u ovim oblastima pojam spoljanje pouzdanosti poistoveuje sa pojmom spoljanje pouzdanosti izravnatih koordinata. Opti izraz za spoljanju pouzdanost :
0,i f f 0 0,i f f 0,i ui . ri

! ! !

0,i = 0

1 - ri ri

, uki = 1 - ri .

Opti zakon pouzdanosti kombinovanog izravnanja ! Dosadanja istraivanja modela pouzdanosti konvencionalnih blok-izravnanja pokazala su da su faktori koji imaju uticaja na model pouzdanost istovremeno i faktori koji utiu na model tanosti. Ovi faktori se mogu razvrstati na grupu geometrijskih i na grupu negeometrijskih faktora. Opti zakon pouzdanosti koji praktino vai za celo podruje bloka, osim ivinog podruja, moe se definisati na sledei nain:
0 l = l F u (c, p, g, r v , 0 ) , 0 f = f F s (c, p, q, r v , 0 ) .

! !

pri emu su:

F u : Funkcija uticaja geometrije na unutranju pouzdanost, F s : Funkcija uticaja geometrije na spoljanju pouzdanost.

Model unutranje pouzdanosti ! ! Filozofija unutranje pouzdanosti polazi od pretpostavke da je svako opaanje podlono gruboj greci, ali da ta gruba greka nije u svim opaanjima podjednako prepoznatljiva. Funkcija F u u zakonu unutranje pouzdanosti odnosi se na meru proverljivosti. S obzirom da ocenjivanje mere proverljivosti u jednoj mrei ne predstavlja nita drugo do ocenjivanje njene geometrije, funkcija F u predstavlja uticaj geometrije mree na unutranju pouzdanost.

Pregled rezultata dosadanjih istraivanja 1. U unutranjosti bloka proverljivost je veoma homogena, dok je na ivici bloka i na njegovim uglovima nepovoljnija. Proverljivost u sredini bloka takoe ne zavisi od veliine bloka. 2. Proverljivost koordinata orijentacionih taaka je nepovoljnija u poreenju sa proverljivou fotogrametrijskih merenja i ona zavisi od poloaja take u bloku. 3. Raspored orijentacionih taaka je bez uticaja na proverljivost veznih taaka u bloku. Neznatan uticaj postoji samo kod veznih taaka u neposrednoj okolini orijentacine take. 4. Analizu proverljivosti treba razdvojiti na analizu veznih i na analizu orijentacionih taaka, kao i na analizu proverljivosti sredine bloka i ivinog podruja, pri emu kod ivinog podruja treba razlikovati ivicu bloka i uglove bloka. 5. Merenje dve dodatne vezne take u sredini modela (raspored r v = 6 ), s obzirom na znatno poveanje trokova, ne doprinosi znaajno poveanju proverljivosti u unutranjosti bloka. Ipak

prisustvo ovih taaka korisno je za povezivanje sa susednim modelima u sluajevima kada se zbog grube greke odbaci neka od taaka u uglu modela. 6. Unutranjost bloka je kod metode nezavisnih modela jednako dobro proverljiva kao i kod metode perspektivnih snopova. 7. Kod blokova sa duplim veznim takama (za blok nezavisnih modela varijante r v = 8,12 , a za blok perspektivnih snopova r v = 18 ) moe se postii znaajno poveanje proverljivosti bloka. Kod metode perspektivnih snopova ovo poveanje se ne postie za sve take u bloku.

Slika: Maksimalne vrednosti proverljivosti 0,i u fotogrametrijskom bloku

10

Zakljuci koji se odnose samo na vezne take u ivinom podruju bloka: 8. Poveanjem broja veznih taaka kod bloka nezavisnih modela moe se postii znaajno poveanje proverljivosti na ivici bloka, dok je kod bloka perspektivnih snopova takvo poboljanje neznatno. 9. Obrnuto vai za duple take; Kod bloka pespektivnih snopova duple take obezbeuju znatno poveanje proverljivosti na ivici bloka, dok je kod bloka nezavisnih modela takvo poveanje neznatno.

11

10. Zbog svog geometrijskog koncepta, blok nezavisnih modela u ivinom podruju ima bolju proverljivost nego blok perspektivnih snopova.
a) 0.33 7.0 0.34 6.8 0.33 7.0 0.33 7.0 0.34 6.8 0.33 7.0 b) 0.39 6.4 0.38 6.5 0.39 6.4 0.39 6.4 0.38 6.5 0.39 6.4 c) 0.31 7.2 0.38 6.5 0.31 7.2 0.31 7.2 0.38 6.5 0.31 7.2

Slika: Redundantni udeo r i mera proverljivosti 0,i u sredinjem delu bloka nezavisnih modela: a) za sve varijante rasporeda datih veliina u poloajnom izravnanju (P1-P4, D1-D5), b) za najpovoljniju varijantu rasporeda datih veliina u visinskom izravnanju (I2,D2), c) za najnepovoljniju varijantu rasporeda datih veliina u visinskom izravnanju (I12,D12).
a)0.27 7.7 0.13 11.0 0.27 7.7 0.51 5.6 0.53 5.5 0.51 5.6 0.27 7.7 0.13 11.0 0.27 7.7 b)0.26 7.8 0.13 11.0 0.26 7.8 0.39 5.8 0.53 5.5 0.39 5.8 0.26 7.8 0.13 11.0 0.26 7.8 c)0.33 7.0 0.43 6.1 0.33 7.0 0.39 6.4 0.49 5.7 0.39 6.4 0.33 7.0 0.43 6.1 0.33 7.0 d)0.31 7.2 0.43 6.1 0.31 7.2 0.37 6.6 0.49 5.7 0.37 6.6 0.31 7.2 0.43 6.1 0.31 7.2

Slika: Redundantni udeo r i mera proverljivosti 0,i u sredinjem delu bloka perspektivnih snopova: a) u slikovnoj koordinati za varijante rasporeda datih veliina (P1-P4, D1-D5, I2, D2), b) u slikovnoj koordinati za varijante rasporeda datih veliina (I12, D12), c) u slikovnoj koordinati za varijante rasporeda datih veliina (P1-P4, D1-D5, I2, D2), d) u slikovnoj koordinati za varijante rasporeda datih veliina (I12, D12).

12

Model spoljanje pouzdanosti ! Filozofija spoljanja pouzdanost takoe polazi od pretpostavke da su sva opaanja u bloku podlona grubim grekama, ali pretpostavlja da neotkrivene grube greke u razliitim opaanjima ipak nemaju podjednak uticaj na ocene parametara ili neku funkciju od ocenjenih parametara. Slino kao i kod unutraje pouzdanosti, kao mera spoljanje pouzdanosti uveden je bezdimenzionalni koeficijent 0,i , koji, pomnoen sa srednjom grekom funkcije ocenjenih parametara, daje maksimalno mogue pogoranje funkcije zbog neotkrivene grube greke. ! Za utvrivanje modela spoljanje pouzdanosti kombinovanog izravnanja svakako da je od izuzetnog znaaja injenica da je uticaj neotkrivene grube greke u fotogrametrijskom opaanju najvei ba na ocene koordinata te take. To pojednostavljuje analizu, jer umesto da se analizira n u brojnih vrednosti, za n merenih opaanja i u nepoznatih parametara u jednom izravnanju, za poznavanje spoljanje pouzdanosti dovoljno je poznavanje samo n reprezentativnih vrednosti. Pri tome je, zhvaljujui ematizovanoj geometriji bloka, spoljanja pouzdanost u sredinjem delu bloka homogena i potpuno predvidiva, dok je, kao i kod unutranje pouzdanosti, u ivinom podruju bloka spoljanja pouzdanost mnogo nepovoljnija i tea za a priori ocenjivanje.

Pregled rezultata dosadanjih istraivanja Opti zakljuci o modelu spoljanje pouzdanosti mogu se formulisati u nekoliko sledeih taaka: 1. Spoljanja pouzdanost u unutranjosti bloka je vrlo homogena. Pri tome se samo kod bloka perspektivnih snopova spoljanja pouzdanost razlikuje za pojedinane klase taaka, prema tome da li je taka u uglu snimka, ivici snimka ili u sredini snimka. U poreenju sa unutranjou bloka, spoljanja pouzdanost taaka na ivici bloka je bitno loija. 2. Kao i kod unutranje pouzdanosti, tako i kod spoljanje, veliina bloka praktino nema uticaja na spoljanju pouzdanost u bloku. To izriito vai za unutranjost bloka u kojoj spoljanja pouzdanost ne zavisi ak ni od rasporeda orijentacionih taaka. Spoljanja pouzdanost ivinih taaka takoe ne zavisi od veliine bloka. Jedino je za spoljanju pouzdanost orijentacionih taaka veliina bloka od znaaja, ali indirektno, jer je za njihovu spoljanju pouzdanost od presudnog uticaja raspored orijentacionih taaka, odnosno meurastojanje. 3. Kod blokova nezavisnih modela sa 20%-nim poprenim preklopom take u sredini modela, koje ne mogu biti vezne, praktino nisu proverljive, dok kod metode perspektivnih snopova takve take imaju vrlo malu proverljivost. 4. Za jednaki raspored taaka u modelu/snimku blokovi nezavisnih modela i perspektivnih snopova pokazuju priblino jednaku spoljanju pouzdanost u unutranjosti bloka. Za najprostije sluajeve sa 6 taaka po modelu, odnosno 9 po snimku, nera spoljanje pouzdanosti 0,i ima vrednost oko 4. Tek ako se uvedu parovi veznih taaka, spoljanja pouzdanost postaje prihvatljivija i kree se oko 3. Take na ivici bloka nezavisnih modela imaju mnogo nepovoljniju spoljanju pouzdanost u odnosu na unutranjost. Tek sa uvoenjem parova veznih taaka vrednosti 0,i se kreu izmeu 4 i 5.

13

5. Za blok perspektivnih snopova take na ivici bloka imaju nepovoljniju spoljanju pouzdanost u odnosu na blok nezavisnih modela. Ona se za blok sa 9 taaka po snimku kree i preko 10. Uvoenjem duplih veznih taaka spoljanja pouzdanost u sredini bloka svodi se na vrednost izmeu 2 i 3, meutim, na ivici bloka je i dalje nepovoljna i kree se od 8 - za take u uglovima snimka, pa do - za take u osovini snimanja. 6. Duplim preletanjem (60%-ni popreni preklop, ili jo bolje unakrsno snimnaje) spoljanja pouzdanost se generalno popravlja, kako u unutranjosti bloka, tako i na njegovoj periferiji. 7. Vrlo slabu spoljanju pouzdanost imaju koordinate izravnanju uestvuju kao opaanja. orijentacionih taaka, koje u blok-

8. Poloajnim orijentacionim takama spoljanja pouzdanost primarno zavisi od meusobnog rastojanja taaka po ivici bloka. Kod tzv. gustog rasporeda (i=2b) po ivici bloka 0,i - veliine dostiu kod nezavisnih modela kao i kod perspektivnih snopova vrednosti od 5 do 6, dok take na uglovima bloka perspektivnih snopova imaju vrednosti od 8.5 do 9.1, a na uglovima bloka nezavisnih modela vrednost 7.2. Sa poveanjem rastojanja izmeu orijentacionih taaka dolazi do naglog poveanja veliine 0,i . Sasvim slini odnosi vae i za spoljanju pouzdanost visinskih orijentacionih taaka.

Slika: Maksimalne vrednosti parametara spoljanje pouzdanosti 0,i u fotogrametrijskom bloku

14

Zakljuci 1. Gust raspored dodatnih opaanja (varijanta rasporeda D1) za sve vrste dodatnih opaanja obezbeuje tanost koja odgovara gustom rasporedu orijentacionih taaka. Varijante rasporeda dodatnih opaanja D2 i D3 za sve vrste dodatnih opaanja obezbeuju tanost koja je priblino jednaka korespodentnim rasporedima orijentacionih takaka P2 i P3. 2. Od etiri vrste dodatnih opaanja u poloajnom izravnanju (D,P,A i K) najpovoljniju tanost u bloku obezbeuju koordinatne razlike, zatim merene duine i mereni azimuti sa identinim rezultatima, i na kraju mereni pravci. 3. Od pet varijanti rasporeda dodatnih opaanja (D1 - D5) najpovoljniju tanost obezbeuje varijanta D1 - gust raspored dodatnih opaanja po obodu bloka, da bi tanost za ostale varijante respektivno opadala do varijante D5. 4. Prekidi u kontinuitetu dodatnih opaanja (varijante rasporeda D4 i D5) vrlo se nepovoljno odraavaju na tanost, pa se ne preporuuju. Takoe se ne preporuuje postavljanje dodatnih opaanja upravno na ivice bloka jer je bez efekta na izlaznu tanost (prilozi 3.1 i 3.2 u dodatku A). 5. Ekstrapolaciono podruje bloka nije tetno po poloajnu tanost i pouzdanost u interpolacionom podruju (prilozi 4.1 ,4.2, 5.1 i 5.2 u dodatku A). Interpolacionim podrujem bloka moe se smatrati podruje oivieno poligonom koji formiraju periferne orijentacione take, ili periferna dodatna opaanja. 6. Ocena tanosti u bloku nepravilnog oblika moe se aproksimirati ocenom tanosti kvadratnog bloka tako to e se za veliinu kvadrata uzeti vea stranica tangentnog pravougaonika opisanog oko granice zadatka (slika 6.1-3). 7. Za konstantne parametre bloka izlazna tanost u sredini bloka je linearna funkcija od veliine bloka izraene kroz broj nizova u bloku.

15

8. Ocenu tanosti ivinog podruja bloka najjednostavnije je izvoditi u odnosu na tanost sredinjeg dela bloka kroz tzv. faktor pogoranja tanosti. Ovaj faktor predstavlja odnos srednje greke u najnepovoljnijoj taki ivinog podruja bloka prema srednjoj greci taaka u sredini bloka. Ovaj faktor nije konstantan za sve varijante rasporeda datih veliina, ali ni za sve veliine bloka pri konstantnom rasporedu. Do malih promena ovog faktora dolazi i pri promeni greaka datih veliina za isti blok i istu varijantu rasporeda. Meutim, zbog velikog uproenja koje uvodi u ocenu tanosti, postojanje ovih faktora, pa makar i sa veim stepenom rezerve, veoma je korisno. Nakon velikog broja eksperimenata vrednosti ovih faktora za kvadratni blok veliine nn = 6 prikazani su u sledeoj tabeli. Orijent. t. Duine Pravci Azimuti Koord. raz. Vari.Fakt.Vari.Fakt.Vari.Fakt.Vari.Fakt.Vari.Fakt. P1 P2 P3 P4 1.8 DD1 1.6 PD1 1.6 AD1 1.6 KD1 1.3 1.9 DD2 1.8 PD2 1.6 AD2 1.7 KD2 1.8 2.1 DD3 2.1 PD3 1.7 AD3 1.7 KD3 2.1 1.6 DD4 1.6 PD4 1.6 AD4 1.6 KD4 1.6 DD5 1.5 PD5 1.6 AD5 1.5 KD5 1.4 Tabela: Pregled faktora pogoranja tanosti u ivinom podruju bloka u odnosu na tanost u sredinjem podruju za blok veliine nn = 6 . 9. Osetljivost izlazne tanosti u bloku na greke datih veliina utoliko je vea, ukoliko je blok vri. Osetljivost na greke dodatnih opaanja generalno je vea nego to je to osetljivost na greke koordinata orijentacionih taaka. 10. Unutranja i spoljanja pouzdanost u sredinjem delu bloka potpuno je nezavisna od rasporeda datih veliina i njihove tanosti. To znai da se model pouzdanosti kombinovanog izravnanja u sredinjem delu bloka ne razlikuje od konvencionalnog blok-izravnanja. 11. Unutranja i spoljanja pouzdanost u ivinom podruju bloka nepovoljnija je u odnosu na sredinji deo bloka. Kombinovano izravnanje poboljava unutranju pouzdanost samo na takama koje su u direktnom kontaktu sa datim veliinima ili su u neposrednoj blizini. Kada je broj takvih taaka relativno mali, moe se rei da se model pouzdanosti u ivinom podruju bloka kod kombinovanog izravnanja bitno ne razlikuje od modela pouzdanosti konvencionalnog blok-izravnanja.

16

Primeri:

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28