Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.

Language:

Download

Go BackAdd Note

Link

Embed

Save for later

Ursula Legvin………………………………….…Stalno se vra}aju}i ku}i

Ursula Legvin, STALNO SE VRA]AJU]I KU]IPreveo Aleksandar B. Nedeljkovi}

Adaptirao : Petar Popovi}

Ursula Legvin………………………………….…Stalno se vra}aju}i ku}i

UVODNA BELE[KAZa ljude u ovoj knjizi mo`da }e biti istina da su ìveli u jednom dobu daleke,daleke budu}nosti, u Severnoj Kaliforniji.Glavninu ove knjige sa~injavaju njihovi glasovi koji govore sami za sebe, u pri~ama, autobiografijama, pozori{nim izvo|enjima, poeziji i pesmama. Ako ~italac bude voljan da otrpi prisutnost nekih termina koji mu nisu poznati, svi }e do kraja bitirazja{njeni. Pristupaju}i svom poslu kao romanopisac, zaklju~ila sam da }e biti najboljeda mnoge opisne i razja{njuju}e delove sakupim u jedan blok koji }e nositi naziv 'Zale|eknjige', da bi takve delove mogli prenebre}i oni koji èle pripovedanje, ali i da bi ihmogli na}i oni koji uìvaju u obja{njenjima. Postoji i re~nik koji tako|e moè bitikoristan ili zabavan.Te{ko}e prevo|enja jezika koji jo{ ne postoji jesu znatne, ali ih ne treba preuveli~avati. Pro{lost, uostalom, moè biti jednako nesagledna kao i budu}nost.Drevna kineska knjiga pod naslovom Tao teh ~ing prevo|ena je na engleski desetinama puta, {tavi{e i Kinezi je moraju iznova prevoditi na kineski pri svakom novom ciklusuKitaja, a ipak nam nijedan prevod ne moè dati onu knjigu koju je napisao Lao Ce 'kojimo`da nije ni postojao'. Imamo samo onaj Tao teh ~ing koji je ovde, sada. Tako je i sa prevodima knjièvnosti iz 'jedne' budu}nosti. înjenica da ona jo{ nije napisana, pukoodsustvo teksta za prevo|enje, ne ~ini tako veliku razliku. Ono {to je bilo i ono {to jo{moè biti dva su bi}a koja leè, kao deca ~ija lica ne moèmo videti, u naru~ju ti{ine.Jedino {to mi ikada imamo jeste: ovde, sad.PREPEL PESMAiz Letnje igrePokraj reke u poljima pokraj reke livadama pokraj reke iz polja pokraj reke iz livada prepelice dveTr~e, tr~e dvestraha, straha dva prepale se dve prepel prepal strana livadi dva

Ursula Legvin………………………………….…Stalno se vra}aju}i ku}i

PRILOZI ZA JEDNU ARHEOLOGIJU BUDU]NOSTIKakvo ose}anje obuzme nau~nika kad bezobli~ne hum~ice i nejasni jarkoviispod trnja i ~i~kova po~nu da se uobli~uju i razja{njavaju: ovo je bio spolja{nji bedem - evo gde im je bila kapija - onde su slagali{te ìta imali! Kopa}emo ovde, i tamo, a onda}u hteti da pogledam ono neravno mesto na nizbrdici... Kako nau~nici dotaknu pravuslavu kad kroz prste klizne, sa prosejavanom zemljom, tanki disk, i kad, obrisan jednim potezom palca, pokaè na sebi rogatog boga, utisnutog kalupom u krhku bronzu! Kakoim zavidim na tim njihovim lopatama i sitima i trakama za merenje rastojanja, na svimnjihovim alatima i na njihovim mudrim, stru~nim rukama koje doti~u i drè ono {tona|u! Ne za dugo; preda}e taj predmet muzeju, naravno; ali jesu ga dràli jedan trenutak u {akama.Ja sam, kona~no, na{la grad za kojim sam tako dugo bila u lovu. Kopala samvi{e od godinu dana na nekoliko razli~itih pogre{nih mesta, istrajavala sam u nekolikotvrdoglavih uverenja - na primer, da su oko njega morale postojati zidine, a u zidinamakapija, samo jedna - prou~ila sam jo{ jednom obrise na mojoj mapi tog podru~jaa, i tadmi je svanulo, isto onako sporo, ali i neumitno kao kad sunce u zoru izlazi, da je taj gradtu, da je ~itavo vreme bio pod mojim stopalima. A zidine nikada nisu postojale; za{to binjima, za ime sveta, bio potreban tvr|avski zid? Ono {to sam ja smatrala kapijom, bio jemost preko spoja dvaju reka. A svete zgrade i plesali{te bili su ne u sredi{tu grada, jer centar je [arka, nego daleko odatle, u svom kraku dvostruke spirale, i to naravno udesnom kraku - onamo, na pa{njaku, niè od ambara. I tako i jeste, tako i jeste.Ali ja ne mogu tamo na kopanje po}i i nadati se da }u prona}i povijeni odlomak nekog crepa, svetlucavo stopalo vinske ~a{e, kerami~ki poklopac solarne baterije, ilizlatni nov~i} Kalifornije, neizmenjen, zato {to zlato ne r|a, jo{ od dana kad je odliven uPlaservilu i potro{en za kurvanje ili za kupovinu nekog imanja u Friskou i onda, mo`da,neko vreme no{en u obliku ven~anog prstena, koji je onda sakriven u trezor dublji odrudnika iz koga je to zlato izva|eno, gde je ostao sve dok se nije pokazalo da je svaka bezbednost uvek slabo zasnovana, i najzad preoblikovan u sunce sa povijenim zracimakoje je dato nekom umetniku u znak po~asti; ne, ja to zlato prona}i ne}u. Jer ga tu nema.To zlatno suna{ce ne boravi, kao {to kaù, u Domovima Zemlje. Ono se u razre|enostivazduha nalazi, u divljini koja leì onostran ovog dana i ove no}i: u Domovima Neba.Moje zlato je u krhotinama slomljenog }upa na kraju duge. Tamo kopaj! [ta }e{ na}i?Semenke. Seme divljeg je~ma.Ja mogu da hodam kroz divlji je~am i ~kalj, izme|u ku}a tog gradi}a za kojimsam tragala, gradi}a Sin{ana. Mogu da pre|em preko [arke i izi|em na plesali{te. Tamo, pribli`no na mestu gde je sad hrast-dolinac, bi}e Opsidijan, na severoistoku; sasvim blizu njega bi}e Plava Glina, ukopana u kosinu brda, na severozapadu; bliè meni, blièsredi{tu, Serpentina êtvorosmernica; zatim dve Tugle na onoj krivini koja se spu{tadole ka potoku, jugoisto~no i jugozapadno. Oni }e morati da isu{e ovo polje, ako hejime