PRIJATELJI DECE SRBIJE Odbor za za{titu prava deteta

KODEKS DECA I MEDIJI

pravila pona{anja medija u odnosu na decu

Za izdavaa

Dr Nikola Potkonjak Prvoslav S. Plavi Prvoslav S. Plavi, dr Ruica Rosandi, dr Nada Kora
Radna grupa Autor

UNICEF Belgrade Office maj 1993

KODEKS DECA I MEDIJI * * * Izdava PRIJATELJI DECE SRBIJE Odbor za zatitu prava deteta * * * Naslovna strana i grafika oprema

Nenad Novakov Kosana Tanaskovi

Grafika produkcija NEXT, Beograd Tira 5000 Izdavanje Kodeksa pomogao UNICEF, Belgrade Office
maj 1993

Lektor i korektor

PRIJATELJI DECE SRBIJE

Odbor za za{titu prava deteta

KODEKS DECA I MEDIJI

pravila pona{anja medija u odnosu na decu

Uvod na{ih Po{tovanje na{ih i svetskih konvencija

1. Sva javna glasila, bez obzira na vrstu i tehnologiju, poreklo vlasni{tva i tip registracije, na obim i usmerenje sadr`aja, rasprostranjenost i u~estalost pojavljivanja (u daljem tekstu: mediji), obavezuju se da }e: Po{tovati Konvenciju o pravilima deteta (usvojenu na 44. redovnom zasedanju Generalne skup{tine UN, 20. novemba 1989. godne) odnosno Zakon o ratifikacji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta (koji je usvojila Skup{tina SFRJ na sednici Saveznog ve}a od 13. decembra 1990. godine i sednici Ve}a republika i pokrajina od 18. decembra 1990. godine); 2. Prhvatiti princip Svetskog samita za decu (septembra 1990) prvo se odazvati na potrebe dece, odnosno na~elo da osnovnim potrebama dece treba dati visok prioritet, kao i tada usvojenu Deklaraciju o opstanku, za{titi i razvoju dece; 3. Po{tovati ostale dokumente svetske organizacije koji se posredno ili neposredno odnose na prava deteta, a medju njima i Deklaraciju o za{titi `ena i dece u vanrednim okolnostima i oru`anim sukobima, koju je donela Generalna skup{tina UN decembra 1974. godine); 4. Delovati u skladu sa Kodeksom o za{titi dece od politi~kih zloupotreba1), koji su 15. novembra 1990. i 4. aprila 1991. godine potpisale 41 stranka Republike Srbije, tako {to }e: a. pozivati na pridr`avanje ovog Kodeksa, b. osudjivati delovanje suprotno na~elima ovog Kodeksa, i v. izbegavati da daju prostor u mediju onom prilogu koji govori o aktivnostima stranke suprotnim ovom Kodeksu; 5. Po{tovati Kodeks Deca i mediji. Ocenjuju}i da redakcijama medija u svakodnevnom radu nisu uvek dostupni ovi dokumenti, u ovom Kodeksu citira}emo, na odgovaraju}im mestima, za medije najva`nija
1

prilog, kodeks o za{titi dece od politi~kih zloupotreba.

odredjenja iz Konvencije o pravima deteta i druge kodekse medija iz nekoliko zemalja, smatraju}i ih sastavnim delom na{eg Kodeksa.

... Podse}aju}i da su Ujedinjene nacije u Op{toj deklaraciji o pravima ~oveka proklamovale da detinjstvu pripadaju posebna briga i pomo}; ... Smatraju}i da dete treba da bude u potpunosti pripremljeno da `ivi samostalno u dru{tvu i da bude vaspitano u duhu ideala proklamovanih u Povelji Ujedinjenih nacija, a posebno u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti; ... Uzimaju}i u obzir zna~aj tradicija i kulturnih vrednosti svakog naroda za za{titu i skladan razvoj deteta...
(Preambula Konvencije)2;

... Dr`ave ~lanice ove konvencije po{tuju i obezbedjuju prava sadr`ana u Konvenciji svakom detetu pod njihovom jurisdikcijom bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju ko`e, pol, jezik, veroispovest, politi~ko ili drugo ubedjenje, nacionalno, etni~ko ili socijalno poreklo, imovno stanje, onesposobljenost, rodjenje ili drugi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja (~l. 2 Konvencije); ... Dr`ave ~lanice obavezuju se da o principima i odredbama Konvencije {to {ire i na odgovaraju}i aktivan na~in upoznaju kako odrasla lica tako i decu... (~l. 42 Konvencije).
Mediji se obavezuju da }e dati pun publicitet obavezama koje proisti~u iz Konvencije, podse}aju}i nadle`ne i ostale na potrebe i prava deteta i mogu}nosti svekolikog delovanja u tom smislu. Oni }e na pogodan na~in obradjivati praksu drugih zemalja na osnovu izve{taja specijalizovanih agencija UN, kao {to je Unicef, ili drugih tela Ujedinjenih nacija kao i Komiteta za prava deteta, razmenjuju}i izvesne priloge i programe sa drugim javnim glasilima u svetu. U skladu sa ~lanom 41 Konvencije, koji glasi: Nijedna odredba ove konvencije ne}e uticati na bilo koje druge odredbe koje vi{e doprinose ostvarivanju prava deteta, mediji }e razvijati svoje kodekse i starati se o njihovoj kao i o primeni Konvencije o pravima deteta.

Prava deteta i njihova medijska za{tita

Deca i mladi ^lan 1 Ukoliko se druga~ije ne naglasi, re~ deca u ovom Kodeksu ozna~ava one mlade koji su na pred{kolskom i osnovno{kolskom uzrastu. Mediji se obavezuju da }e voditi ra~una o specifi~nim razvojnim potrebama deteta s obzirom na sve karakteristike sadr`aja koji su njemu namenjeni.

Navodi iz publikacije Deca pre svega, Jugoslovenska Komisija za saradnju sa Unicefom, Beograd, 1991.

Ravnopravan medijski tretman sve dece ^lan 2 Ne prihvata se praksa zastupanja interesa samo na{e dece (u u`em i {irem smislu) zadovoljavanja samo njihovih potreba, njihovog zbrinjavanja i tretmana eventualne tragike njihovog polo`aja a pozdravlja ravnopravan medijski tretman sve dece. Mediji }e negovati stav nediskriminacije u svakom pogledu, uva`avaju}i prirodne razlike nastale iz pripadnosti razli~itim kulturnim, etni~kim, konfesionalnim i drugim skupinama, omogu}avaju}i deci iz svih ovih grupa da na mediju nalaze njima bliske sadr`aje saop{tene jezikom koji razumeju. Upoznavanje Upoznavanje sa pravima deteta ^lan 3

... Dr`ave ~lanice po{tuju odgovornosti, prava i du`nosti roditelja ili, ako je takav slu~aj, ~lanova {ire porodice ili zajednice, kako je predvidjeno lokalnim obi~ajima, zakonskih staratelja ili drugih lica zakonski odgovornih za dete, da na na~in koji je u skladu s razvojem sposobnosti deteta obezbede, upute i usmeravaju dete u ostvarivanju njegovih prava koja su priznata u ovoj konvenciji... (~l. 5 Konvencije).
Mediji treba ne samo da {tite prava deteta nego i da doprinesu obrazovanju odraslih i dece u smislu spoznaje i kori{}enja tih prava. Mediji }e se kriti~ki odnositi prema nepo{tovanju prava deteta bez obzira sa koje strane ono dolazilo. Slobodno izra`avanje deteta ^lan 4

... Dr`ave ~lanice obezbedjuju detetu koje je sposobno da formira svoje sopstveno mi{ljenje, pravo slobodnog izra`avanja tog mi{ljenja o svim pitanjima koja se ti~u deteta, s tim {to se mi{ljenju deteta posve}uje du`na pa`nja u skladu sa godinama `ivota i zrelo{}u deteta...
(~l. 12 Konvencije). Mediji podsti~u i otvoreni su za u~e{}e dece na njihovim stranicama i u programima, i njihovo slobodno izra`avanje a ne samo za njihovu edukaciju, informisanje i zabavu.

... Dete ima pravo na slobodu izra`avanja koja obuhvata i slobodu da tra`i, prima i daje informacije i ideje svih vrsta, bez obzira na granice, bilo usmeno ili pismeno ili preko {tampe, umetnosti ili nekog drugog medija po izboru deteta... (~l. 13 Konvencije).
Mediji }e nastojati da obezbede realizaciju prava deteta na slobodu izra`avanja uz prirodna medijska ograni~enja s obzirom na po{tovanje prava i ugleda drugih i za{titu sigurnosti, zdravlja i morala. Dete se ne}e izlagati mogu}im opasnostima pred kojima se mo`e na}i u situacijama kada njegov iskaz mo`e biti zloupotrebljen sa bilo ~ije strane, posebno tokom rata.

... Dr`ave ~lanice po{tuju pravo deteta na slobodu mi{ljenja, svesti i veroispovesti... (~l.
14 Konvencije).

... Dr`ave ~lanice priznaju zna~ajnu ulogu sredstava javnog informisanja i omogu}avaju pristup deteta informacijama i materijalima iz razli~itih nacionalnih i medjunarodnih izvora, posebno onih ~iji je cilj unapredjenje njegovog socijalnog, duhovnog i moralnog dobra i fizi~kog i mentalnog zdravlja. U tom cilju dr`ave ~lanice:
a. podsti~u sredstva javnog informisanja da {ire informacije i materijale od socijalnog i kulturnog interesa za dete i u skladu sa ~lanom 29; b. podsti~u medjunarodnu saradnju u proizvodnji, razmeni i {irenju takvih informacija i materijala iz razli~itih kulturnih, nacionalnih i medjunarodnih izvora; v. podsti~u objavljivanje i {irenje de~jih knjiga; g. podsti~u sredstva javnog informisanja da posvete posebnu pa`nju lingvisti~kim potrebama deteta koje pripada manjinskoj grupi ili koje je autohtonog porekla; d. podsti~u razvoj odgovaraju}ih smernica za za{titu deteta od informacija i materijala koji {tete njegovom dobru, imaju}i u vidu odredbe ~lanova 13 i 18... (~l. 17 Konvencije). Mediji se obavezuju da }e po{tovati prava deteta u duhu ovih odredbi Konvencije, u svim aspektima svog delovanja a ne samo u rubrikama i programima koji su namenjeni deci; da }e ozna~avati na odgovaraju}i na~in sadr`aje koji nisu primereni deci rasporedjuju}i ih {to je vi{e mogu}e van doma{aja de~je pa`nje. Za{tita deteta od svih oblika eksploatacije ^lan 5

... Dr`ave ~lanice priznaju pravo deteta na za{titu od ekonomske eksploatacije i rada na poslu koji mo`e biti opasan ili ometati obrazovanje deteta ili {tetiti zdravlju deteta, odnosno njegovom fizi~kom, mentalnom, duhovnom, moralnom ili socijalnom razvoju... (~l. 23
Konvencije).

Mediji }e, u duhu ove Konvencije, samoinicijativno i zajedno sa odgovaraju}im institucijama dr`ave i dru{tva, istra`ivati, komentarisati i boriti se protiv iskori{}avanja i poni`avanja dece, imaju}i u vidu ne samo budu}e nego i vreme sada{nje, ekonomsku i moralnu krizu u kojoj su deca prisiljena da prose, kradu, trguju, u kojoj su izlo`ena izazivanju sa`aljenja i samilosti gradjana, fizi~ki i seksualno iskori{}avana, zloupotrebljavana u propagandne pa i politi~ke svrhe.

... Dr`ave ~lanice {tite dete od svih drugih oblika eksploatacije {tetne za dete... (~l.
Konvencije).

36

To }e ~initi i mediji. Pomo} deci ugro`enoj oru`anim sukobima ^lan 6

... Dr`ave ~lanice obavezuju se da po{tuju i obezbede po{tovanje pravila medjunarodnog humanitarnog prava koja se primenjuju na njih u oru`anim sukobima, a koja se odnose na dete... (~l. 38, stav 1 Konvencije); ... U skladu sa obavezama na osnovu medjunarodnog humanitarnog prava da {tite civilno stanovni{tvo u oru`anim sukobima, dr`ave ~lanice preduzimaju sve prakti~no izvodljive

mere kako bi obezbedile za{titu i brigu o deci pogodjenoj oru`anim sukobom... (~l.
Konvencije).

38, stav 4

Mediji }e izbegavati da prikazuju napa}enu, poni`enu i decu bez roditelja i svojih domova u cilju specijalnog i psiholo{kog rata sa protivnikom u sukobu, u cilju propagiranja svojih akcija, izbegava}e da tra`e iskaze od deteta - `rtve i da insistiraju na njegovoj nesre}i, da prikazuju zlostavljanja i mu~enja dece i njihov bol kao medijsku senzaciju... ali }e pozivati na humanitarnu pomo} svoj ugro`enoj deci afirmi{u}i ustanove i pojedince koji se odazovu. Mediji }e tekstovima, programima i akcijama pomo}i svoj deci u pronala`enju svog pravog ili novog doma, roditelja, rodjaka, staratelja i prijatelja.

odgovornost Programiranje i odgovornost medija

Odredjenja iz Konvencije o pravima deteta i drugih doma}ih i medjunarodnih dokumenata va`e, u na~elu, za sve medije ali se time ne iscrpljuje oblast delovanja koju treba obuhvatiti Kodeksom. Svaki medij }e na odgovaraju}i na~in interpretirati ovu materiju a za radio i televiziju navodi se ve}i broj konkretnih pravila, s obzirom na veli~inu i slojevitost njihovog uticaja, posebno kada su u pitanju deca.

Radio i televizija
Programske odgovornosti ^lan 7 Gotovo op{ta prisutnost televizije u svim domovima i njena velika gledanost podrazumevaju okupljanje veoma raznovrsnog auditorija po uzrastu, obrazovanju, zanimanju, polu, mestu `ivljenja, iskustvu, jeziku, veroispovesti, pogledu na svet itd. Televizija, stoga, mora svoj program usmeravati na zadovoljavanje svih njhovih potreba, a posebno potreba dece i adolescenata. Njena odgovornost je u tome velika a ona je mora preneti na sve one koji u~estvuju u programu ili rade na njegovoj pripremi. Redakcija je, prema tome, odgovorna za sve ono {to emituje bez obzira na poreklo priloga, za sve ono {to je i ovim Kodeksom obuhva}eno. Kako odgovornost prema deci imaju i odrasli, naro~ito roditelji i vaspita~i, mediji ne treba i ne mogu da deluju sami odnosno oni moraju da podsti~u odrasle da pomognu deci da shvate medijsku realnost koja tako neumitno prodire u de~ju sobu. Porodi~ni i de~ji auditorij ^lan 8. Za razliku od {tampe, a donekle i radija, televizija je (i) porodi~ni medij i zato mora da uzme u obzir dete u njegovoj prvoj socijalnoj sredini i sa~uva dignitet porodice ne provociraju}i nepotrebno njenu restuktivnu ulogu. Drugim re~ima, ona mora pa`ljivo da programira svoje sadr`aje da ne bi izazvala konflikte nude}i deci ono {to na{a porodica ne mo`e prihvatiti kao ne{to {to odgovara deci - bilo po osnovnoj poruci, bilo po na~inu i vremenu plasmana.

Radio i televizijske stanice }e de~jim programima obezbediti najpogodnije ustaljene termine, po pravilu izvan tzv. udarnih radijskih i TV termina, a deci olak{ati snala`enje u programu, shodno njihovom prirodnom dnevnom, sedmi~nom i sezonskom ritmu `ivota, rasporedu aktivnosti i pra}enja programa. Televizija se obavezuje da na poseban na~in obele`i ono {to nije za porodi~ni i de~iji auditorij, da to prenese i u najavi programa (na radiju, televiziji ili u {tampi) ali tako da to ne deluje propagandno. Odgovornost prema deci ^lan 9

... Redakcije snose posebnu odgovornost prema deci. Programi koji se prave prvenstveno za decu, treba da vode ra~una o obimu interesovanja i po potrebama dece, po~ev od pou~nih i kulturnih do veoma raznovrsnih zabavnih materijala. U svom totalitetu programi treba da doprinose zdravom, uravnote`enom razvoju dece, da im poma`u da steknu predstavu o svetu i da se prilagode dru{tvu u kome `ive; ... U toku razvoja deteta mnogobrojni dru{tveni faktori i snage, uklju~uju}i televiziju, deluju na sposobnost deteta da udje u svet odraslih; ... [kolovanje i iskustvo deteta u godinama njegovog formiranja treba da sadr`i skup pozitivnih vrednosti koje }e omogu}iti detetu da postane odgovorna odrasla osoba sposobna da se nosi sa izazovima u periodu zrelosti; ... Decu treba izlagati, u odgovaraju}e vreme, normalnim `ivotnim situacijama, koliko je potrebno da im se pomogne da odrastu; ... Po{to je deci dozvoljeno da prate programe prvenstveno namenjene odraslima, redakcije to treba da imaju u vidu kod prikazivanja materijala u emisijama kada deca sa~injavaju znatan sedment gledali{ta; ... Opisivanje sukoba u programima namenjenim deci treba obradjivati pa`ljivo; ... Ovi standardi izneti u ovom delu odnose se kako na programski tako i na reklamni materijal napravljen sa namerom da ga gledaju deca... (Televizijski kodeks u SAD, 1976).
Mediji shvataju svoju odgovornost prema deci s obzirom na to da se ona ne mogu za{tititi sama niti bitnije uticati na izgled prikazanog ise~ka iz `ivota koji im pru`aju mediji, na ono {to ma{ta medijskih stvaralaca uobli~uje u sliku sveta niti na mnoge od onih aktivnosti koje su bitne za njihovu socijalizaciju i sazrevanje. Pravila za porodi~no gledanje ^lan 10

... Materijal nepogodan za decu ne sme biti emitovan u vreme kada program prati najve}i broj dece; ... Televizija je svesna da nema termina u toku ve~eri kada izvestan, ~ak i velik broj dece ne prati program; takodje svaki poku{aj da se obezbedi {irok izbor programa namenjenog odraslima, koji uklju~uje ozbiljne teme, podrazumeva emitovanje materijala koji mo`e biti nepodesan za decu. Stoga se ne prihvata potpuno isklju~ivanje materijala namenjenog odraslima zato {to je uvek mogu}e da je izvestan broj dece pred televizorom. Neophodan kompromis

na~injen je u Pravilima za porodi~no gledanje ve~ernjih termina gde se podrazumeva da tokom ve~eri opada broj dece u gledali{tu. Tu se propisuje raspored programa u satnici od rane ve~eri do kraja emitovanja; u ranim ve~ernjim satima emituju se pogodniji programi, a kasnije manje pogodni... ... Unutar ovog rasporeda TV stanice su du`ne da obezbede da se pre 21.00 na programu ne emituje ni{ta {to je nepogodno za decu... ... Izmedju 21.00 u 05.30 ~asova mogu se emitovati programi sve manje i manje pogodni za decu, te tako odredjeni program mo`e biti neprihvatljiv za emitovanje u 21.00, ali sasvim prihvatljiv u 22.30. Ipak, pretpostavlja se da izmedju 21.00 i 05.30 roditelji takodje vode ra~una o tome {ta njihova deca gledaju na televiziji. Nasilje nije jedini razlog koji program ~ini nepodesnim za porodi~no gledanje. Drugi razlozi mogu biti nepristojan re~nik, profanosti, grube aluzije, eksplicitno seksualno pona{anje, kao i veoma uznemiruju}e scene...
(Programski kodeks Nezavisne televizijske komisije - NTK, Velika Britanija, 1991). Posebnu pa`nju televizija }e obratiti na sadr`aj prepodnevnog ili popodnevnog repriznog programa, iz prethodne ili neke druge ve~eri, ukoliko je on na bilo koji na~in nepodesan za decu ili porodi~no gledanje. To se posebno odnosi na filmove, serije i eventualne ratne reporta`e, hronike i analize. Scene nasilja ^lan 11

... Zahteva se po{tovanje oznaka na programima datih na osnovu prikazivanja nasilja, ili uklju~ivanja zvukova koji sugeri{u nasilje naro~ito kada se mo`e o~ekivati da }e veliki broj dece i mladih osoba pratiti odredjeni program... ... Pojedine scene nasilja potencijalno su toliko uznemiruju}e da mogu biti psihi~ki {tetne za gledaoce, naro~ito za mlade i emocionalno nestabilne; ... Nasilje prikazano na televiziji mo`e biti opona{ano u stvarnom `ivotu; ... Redovno i ponavljano prikazivanje nasilja mo`e navesti gledaoce na zaklju~ak kako je nasilje u jednom ili drugom obliku odobreno. Kada jednom ovako prihvate i odobre nasilje ljudi }e, pretpostavlja se, postati nezainteresovani za patnje `rtava nasilja;
... Ne postoje dokazi da prikazivanje nasilja sa dobrim ili legitimnim ciljem mo`e biti manje {kodljivo za pojedinca ili dru{tvo, nego prikazivanje nasilja sa zlim ciljem;

... Treba izbegavati i, u vreme kada najve}i broj dece prati program, sasvim ukinuti prikazivanje opasnog pona{anja koje deca lako opona{aju, uklju~uju}i upotrebu oru`ja ili predmeta nadohvat ruke, na primer no`eva... (NTK, 1991).
Televizija }e posebno prou~iti kako da {to vi{e izbegne prikazivanje nasilja i to ne samo u tzv. redakcijskim programima nego i u okviru EPP blokova gde se nekriti~ki reklamiraju filmovi i video-klubovi, isklju~ivo kroz scene grubog pa i nemotivisanog nasilja. U pripremi i oceni programa uze}e se u obzir razlika u mogu}im negativnim efektima pojedina~nih emisija i grubih scena u odnosu na celokupan program koji mo`e dovesti do tzv. habituacije, tj. navikavanja. Mediji }e, dakle, nastojati da izbegnu i kumulativna nepovoljna dejstva na decu na koja ukazuju nau~na istra`ivanja.

S obzirom na to da nas okru`uje i realno nasilje i da postoji velika zasi}enost mnogih, a pre svega informativnih emisija, scenama masakra odnosno njegovih posledica u na{oj biv{oj zemlji, medju doskora bliskim ljudima i narodima, mediji }e kriti~ki odrediti svoj odnos prema ovim pojavama, zadr`avaju}i informativnu vrednost priloga a ne ulaze}i u ekspliciranje nasilja. Uznemiravanje i osetljivost mladih ^lan 12

... Posebnu pa`nju zahtevaju scene koje mogu uznemiriti malu decu. Dete - naro~ito emocionalno nestabilno dete - te`e podnosi nesigurnost nego zreo ~ovek. Nasilje, zloba i pretnje imaju mnogo razli~itih oblika - emocionalni, fizi~ki, verbalni. Scene porodi~nih sukoba, iako ne moraju biti pra}ene fizi~kim nasiljem, lako mogu izazvati strah i nesigurnost; ... Rezultati istra`ivanja pokazuju da je socijalno i emotivno nesiguran pojednac naro~ito osetljiv, posebno u dobu adolescencije. Takodje se zapa`a da su ovakve individue sklone ve}oj zavisnosti od televizije. Ma{ta, kreativnost i realizam televizije ne mogu se sputavati do te mere da opravdani zahtevi ve}ine budu podredjeni ograni~enjima manjine. Ipak, civilizovano dru{tvo vodi posebnu brigu o svojim slabijim ~lanovima... (NTK, 1991).
Mediji, posebno televizija, nastoja}e da najslabije i najnestabilnije ~lanove dru{tva ne izla`u sadr`ajima koji mogu imati posebno frustriraju}e dejstvo. Deca u programu i intervjui sa decom ^lan 13 Mediji mogu dati prostor na svojim stranicama ili u programima deci, uzimaju}i u obzir sve prethodne obaveze iz ovog Kodeksa koje se odnose na o~uvanje de~jeg integriteta i njegovih prava na sre}no i slobodno detinjstvo. O nastupu dece na programu treba posti}i saglasnost sa roditeljima (ili starateljima) i vaspita~ima odnosno predstavnicima institucija koje deca pohadjaju ({kole, klubovi, udru`enja, i sl.).

... Svaki intervju sa decom zahteva posebnu pa`nju. Decu ne treba ispitivati o privatnim stvarima porodice, niti o stvarima koje mogu prevazilaziti njihovu sposobnost rasudjivanja... (NTK, 1991).
Mediji }e po{tovati eventualne uslove i zahteve prosvetnih i vlasti koje brinu o deci u vezi sa pojavljivanjem dece u medijima, smatraju}i da u odredjenim slu~ajevima nije dovoljan samo pristanak roditelja. Dete se ne sme uklju~ivati u medij ukoliko samo ne pristaje na to niti mu se mo`e nametati uloga koja mu ne odgovara. Maloletni prestupnici ^lan 14

... Pri izve{tavanju o intimnoj sferi treba odvagnuti javni interes za informacijama nasuprot interesa pojedinca na o~uvanju te intimne sfere; ... Izve{tavanja o prekr{ajima mladih ne smeju da ote`aju ili onemogu}e njihovo ponovno uklju~ivanje u dru{tvo. Prezimena u takvim slu~ajevima treba skratiti... (Kodeks ~asti za
austrijsko novinarstvo, 1998);

... Po Aktu o deci i mladima iz 1933. i 1966. godine, objaviti imena i adrese osoba mladjih od 17 godina koje su isklju~ene u sudski proces ili bilo koju informaciju sra~unatu da se obelodani njihov identitet, mo`e biti prestup ukoliko sud tako odlu~i... (NTK, 1991).
Mediji su du`ni da ~uvaju integritet sve dece uklju~uju}i tu i maloletne prestupnike ~ijem se punom identitetu ne sme davati publicitet niti se na mediju mogu slobodno (neobavezno) interpretirati uzroci, posledice i struktura samog devijantnog pona{anja. Devijantna Devijantna pona{anja ^lan 15

... Posebno se mora voditi ra~una o programima za koje je verovatno da }e ih gledati deca i mladi. De~ji programi ne bi smeli da sadr`e scene pu{enja ili pijenja alkoholnih pi}a, ukoliko nemaju obrazovnu svrhu ili ukoliko to dramatur{ki koncept apsolutno ne zahteva; ... Droga, zavisnost od droge i njene posledice va`ne su teme televizijskog programa. Ali, mora se voditi ra~una da se izbegne utisak kako su droge uobi~ajena pojava ... dru{tva, posebno u programima privla~nim za decu i mlade osobe. Ista opreznost treba da se primeni i na prikazivanje nov~anih zloupotreba i demonstracija svih radnji koje deca mogu lako opona{ati... (NTK, 1991).
Deca se u medijima ne smeju izlagati prikazima devijantnog pona{anja niti primerima pu{enja, konzumacije alkohola, u`ivanja droge i sl. koji mogu biti podsticajni ili pogodni za opona{anje. Posebno se licima za koja je svojstveno takvo pona{anje, ne mogu dodeljivati uloge heroja niti se pre}utno mo`e takvo pona{anje prikazivati kao dru{tveno prihvatljivo, bez obzira na njegovu eventualnu rasprostranjenost. U vreme koncentracije de~jeg auditorija treba izbegavati i reporta`e ili putopise sa ulica i trgova, ove ili neke druge zemlje, u kojima se nagla{eno prikazuju takva pona{anja. mediju Jezik na mediju i deca ^lan 16

... Nepristojan re~nik, uklju~uju}i profanosti, ne sme se koristiti u programima, posebno onima namenjenim deci; ... Uz to, svi programi koji }e biti emitovani u ranim ve~ernjim satima, i verovatno pra}eni u krugu porodice, moraju u potpunosti da po{tuju Pravila za porodi~no gledanje...
(NTK, 1991). Dokazano je da mediji imaju ogroman uticaj na razvoj verbalizacije, na de~ji re~nik i stil pisanja i izra`avanja. Mediji su svesni velike odgovornosti koju imaju u tom smislu i stoga }e maksimalno nastojati da neguju pravilan i dobar jezi~ki i govorni izraz, isklju~uju}i nekorektnosti na svakom planu, od fonetskog preko leksi~kog do sintaksi~kog i semanti~kog. Naro~ito }e paziti na re~nik u emisijama koje deca rado gledaju i kod junaka koji se lako podra`avaju. Ekonomska propaganda i deca ^lan 17 Mediji }e se u ovoj oblasti pona{ati u duhu Kodeksa, uzimaju}i u obzir i druga odgovaraju}a dokumenta kao {to su Pravila pona{anja u oblasti ekonomske propagande

namenjene deci (koja je usvojio Upravni odbor Medjunarodne trgovinske komore marta 1982. godine), ili Medjunarodni kodeks pona{anja u oblasti ekonomske propagande (MTK, 1986), Medjunarodni kodeks pona{anja u oblasti unapredjenja prodaje (MTK, 1987), i sl. To se posebno odnosi na zloupotrebu prirodne lakovernosti dece ili nedostatka iskustva omladine i njihove lojalnosti, bez obzira da li je re~ o proizvodima koji se prodaju ili daju besplatno.

Pravilo 1 pomenutog kodeksa za decu zahteva punu identifikaciju propagandne poruke u odnosu na ostale sadr`aje u mediju. Pravilo 2 nala`e izbegavanje podsticanja na nasilje ili druge radnje zabranjene zakonom i/ili suprotne pravilima dru{tvenog pona{anja. Pravilo 3 insistira da ekonomska propaganda ne sme da naru{ava va`e}e dru{tvenosocijalne vrednosti, tako {to }e sugerisati da jedino posedovanje ili kori{}enje jednog odredjenog proizvoda mo`e doneti detetu neku prednost ili korist fizi~kog, socijalnog ili psiholo{kog karaktera u odnosu na drugu decu njegovog doba, odnosno da }e neposedovanje takvog proizvoda imati suprotan efekat, kao i na tome da ekonomska propaganda ne dovodi u pitanje autoritet, odgovornosti, mi{ljenje, stav i volju roditelja, uzimaju}i pri tom u obzir prihva}ene dru{tvene i socijalne vrednosti. Pravilo 4 osuje}uje bilo kakvu poruku koja bi mogla da ima za posledicu dovodjenje dece u neku opasnu situaciju. Pravilo 5 osuje}uje podsticanje dece da nagovaraju druge osobe na kupovinu odredjenog proizvoda. Pravilo 6 se odnosi na istinitost i zahteva da akcije ekonomske propagande ne zna~e prevaru dece u odnosu na dimenzije, vrednost, rok trajanja odnosno mogu}eg kori{}enja i druge realne karakteristike i osobine proizvoda koji predstavljaju predmet propagandne poruke. Najzad, pravilo 7 odnosi se na cene nala`u}i da nijedna akcija ekonomske propagande ne bi trebalo da dovede na pomisao da odredjeni proizvod mo`e da bude dostupan bez problema svakom porodi~nom bud`etu. ... Deca se ne smeju prikazivati, izuzev pod odgovaraju}im nadzorom odraslih, u kontaktu sa ili demonstriraju}i proizvod za koji se zna da bi mogao biti opasan po njih; ... Redakcija i reklamni agent treba posebno da budu oprezni kod televizijskih reklama koje se prikazuju za vreme ili vremenski blizu de~jeg programa. Iskori{}avanje dece treba izbegavati. Reklame koje su namenjene deci ne treba ni na koji na~in da obmanjuju u pogledu mogu}nosti i korisnosti proizvoda; Reklame, bilo da se daju u`ivo, snimljene na filmu ili traci u okviru programa pravljenih prvenstveno za decu ispod 12 godina, treba da budu jasno odvojene od programske gradje na prikladan na~in; ... Identifikacja marke proizvodja~a ili druga trgova~ka praksa koja preterano ~esto ponavlja naziv proizvoda nije podesna za programe namenjene prvenstveno deci; ... Poruke u vezi sa zdravljem, koje treba da budu utvrdjene od strane lekara, ne treba upu}ivati prvenstveno deci; ... Nijedna li~nost iz de~jeg programa, ni lik iz crtanog filma, ne mo`e se koristiti da saop{tava reklamne poruke u okviru ili oko programskog termina u kome ta li~nost ili lik iz crtanog filma redovno nastupa. Ova odredba se, takodje, odnosi na najavu reklama kada ta

najava sadr`i prodajni primerak ili pohvalu proizvoda od strane li~nosti iz programa ili lika iz crtanog filma... (SAD, 1976).
Po{tuju}i niz u svetu priznatih eti~kih pravila u oblasti ekonomske propagande, mediji }e izbegavati ponude svojih klijenata - ogla{iva~a u ~ijim se porukama deca isntrumentalizuju a njihove potrebe, motivi i stavovi pojednostavljaju, iskrivljuju do devijantnog (npr. kada se radi o novcu, finansijskim transakcijama, akcionarstvu male dece koja ne razumeju o ~emu je re~, o prenagla{enoj motivisanosti za igre na sre}u, i sl.). Programi takmi~enja i nagrada ^lan 18

... Nisu prihvatljivi programi u kojima se nagrada mo`e osvojiti pukom sre}om; uvek mora postojati element ve{tine. Bez prethodnog odobrenja NTK, deca mladja od 15 godina ne smeju u~estvovati u programima koji nude nagrade; ... Vrednosti nagrada za decu obi~no }e biti znatno ni`e nego one ponudjene odraslima... Ve}e svote namenjene deci mogu se opravdati samo dokazvanom obrazovnom vredno{}u i bi}e prihva}ene samo u izuzetnim okolnostima... (NTK, 1991).
Deca se ne smeju kroz medije navoditi na uverenje da se ve}e svote novca i razli~ite nagrade mogu osvojiti na veoma lak na~in i pukom sre}om niti se deca mogu koristiti kao u~esnici u takvim programima (npr. da izvla~e velike nagrade iz {e{ira) bez obzira da li se radi o de~jim ili drugim programima i rubrikama. Takmi~enje se ne sme odvijati po principu kocke i igara na sre}u ve} ono mora da afirmi{e znanje, sposobnost ili ve{tinu u~esnika. Vrednosti nagrada odredjuje redakcija uzimaju}i u obzir iznose sredstava koji su potrebni deci za njihove uobi~ajene potrebe a prednost }e se u takvim slu~ajevima dati nagradama u obliku knjiga, u~ila, putovanja, korisnih i pou~nih konfiguracija (od igra~aka do kompjutera). Briga o duhu i slovu Kodeksa ^lan 19 Odbor za za{titu prava deteta se obavezuje da }e podsticati medije i sve ostale ~inioce u dru{tvu nadle`ne ili zainteresovane za decu, na po{tovanje i unapredjivanje duha i slova Kodeksa Deca i mediji; da }e podsticati i u~estvovati u raspravama o primeni Kodeksa anga`uju}i se i na druge na~ine (npr. kroz posebne akcije, apele pa i proteste) u cilju medijske za{tite prava deteta; on }e pozivati medije na profesionalnu i eti~ku samodisciplinu u duhu Kodeksa; davati odgovaraju}a tuma~enja Kodeksa; saradjivati sa drugim organizacijama koje brinu da se u dru{tvu po{tuju ~etiri glavne kategorije de~jih prava iz Konvencije o pravima deteta - pre`ivljavanje, razvoj, za{tita i aktivno u~e{}e.

Prilog
KODEKS O ZA[TITI DECE OD POLITI^KIH ZLOUPOTREBA

Prijatelji dece Srbije i Odbor za za{titu prava deteta

pozivaju

Sve politi~ke stranke Srbije da prihvate kodeks o za{titi dece od politi~kih zloupotreba
polaze}i od: Konvencije o pravima deteta Organizacije ujedinjenih nacija, na{e `elje da svoj deci obezbedimo nesmetan razvoj, sre}no i bezbri`no detinjstvo, najiskrenijeg uverenja da su deca najve}a briga i najve}a {ansa svakog progresivnog dru{tva, civilizacijskog zahteva da dete bude dete.

Dole potpisane politi~ke organizacije Srbije usvajaju

KODEKS O ZA[TITI DECE OD POLITI^KIH ZLOUPOTREBA I. Ovim Kodeksom obavezujemo se da ne}emo: - u~lanjivati maloletnike (do 18 godina) u politi~ke stranke, - organizovati bilo kakvo politi~ko i ideolo{ko delovanje medju maloletnicima. II. Ovim Kodeksom obavezujemo se da }emo na{im aktivnostima i delovanjem nastojati da ukupno duhovno okru`enje u kome rastu na{a deca bude ispunjeno ljubavlju, poverenjem, tolerancijom, te`njom ka slobodi i napretku, po{tovanjem prava svakog ~oveka - od dana njegovog rodjenja III. Svaka politi~ka organizacija i stranka koja prekr{i dogovorene norme ovoga Kodeksa do}i }e u sukob sa zakonom i sama snositi posledice moralne osude gradjana Srbije

Za po{tovanje deteta i detinjstva politi~ke stranke...