Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
0354-64970504257A

0354-64970504257A

Ratings: (0)|Views: 5 |Likes:
Published by Ivan Andrejic

More info:

Categories:Types, Research, History
Published by: Ivan Andrejic on Nov 07, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/07/2012

pdf

text

original

 
GRA\ASources
 Dr Dragan ALEKSI]  Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 
PRVO REAGOVANJE FRANCUSKE NAZBLI@AVANJEKRALJEVINE JUGOSLAVIJE I TRE]EG RAJHA
Sredinom tridesetih godina po~ele su da slabe tradicionalno dobre po-liti~ke veze Kraljevine Jugoslavije s Francuskom dok je istovremeno tendencija ja~anja jugoslovensko-nema~ke privredne saradnje bila sve izra`enija. Okreta-nje ka Nema~koj nije zna~ilo da se Jugoslavija odri~e svog savezni{tva sFrancuskom. Francuska je sve do 1940. godine zadr`ala zna~ajnu ulogu u jugoslovenskoj spoljnoj politici i odbrambenoj doktrini, mada ne dominantnukao u prethodnom periodu, a i sama nije `elela da se odrekne svog najzna~ajni- jeg partnera u jugoisto~noj Evropi.U 1935. godini odigrale su se najkrupnije promene na evropskoj politi~koj sceni posle Prvog svetskog rata, koje su ugrozile Francusku kaoglavnog nosioca „versajskog sistema“ i garanta evropskih mirovnih ugovora ikolektivne bezbednosti.
1
Francuska je ovu politiku ostvarivala dvostruko: krozkontrolu Nema~ke i kroz stvaranje saveza i paktova.
2
Osim neposredne opasno-sti koju je nacisti~ka Nema~ka predstavljala za Francusku, od sredine tridesetihgodina „francuski sistem bezbednosti“ bio je ugro`en i brzim nema~kim eko-nomskim prodorom u zemlje jugiosto~ne Evrope i preuzimanjem apsolutne kon-trole nad privredama francuskih malih saveznika, uz mogu}nost da zadobije i politi~ku dominaciju. U takvim uslovima dobri odnosi s Kraljevinom Jugo-slavijom ponovo su dobili na zna~aju za Francusku. Prikaza}emo jednu od prvihreakcija francuske obave{tajne slu`be na nema~ko ekonomsko prisustvo u Jugo-slaviji i poku{a}emo da utvrdimo koliko navodi u izve{taju imaju osnova.257
1
Vuk Vinaver,
 Jugoslavija i Francuska izme|u dva rata
, Beograd 1985. str. 5.
2
Vuk Vinaver,
Svetska ekonomska kriza u Podunavlju i nema~ki prodor 1929–1935
, Beograd1987, str. 5.
 
U prvoj posleratnoj deceniji Francuska i Velika Britanija, utemeljiva~i istvaraoci „versajske Evrope“ i za{titnice njenog poretka, bile su veoma prisutneu spoljnoj politici Jugoslavije, ali ne i u privredi. Jugoslavija je najve}u spolj-notrgovinsku razmenu imala sa svojim potencijalnim neprijateljima, Italijom,Austrijom i Nema~kom koje su u 1934. godini u~estvovale sa 54,25% u njenomizvozu i 42,58% u uvozu. Istovremeno, Francuska je u jugoslovenskom izvozuu~estvovala sa 1,26% i 3,9% u uvozu.
3
Velika nesrazmera odnosa politi~kog uticaja i ekonomskog prisustvamogla je da se odr`i u vreme liberalnih odnosa spoljnotrgovinske razmene, do1930. godine. U vreme op{te konjunkture evropske privrede, liberalnog trgovin-skog poretka i zlatnog va`enja valuta, Jugoslavija je mogla da izvozi na jednotr`i{te a da kupuje na drugom.Francuska, rukovo|ena ~isto ekonomskim motivima nije imala ni po-trebe ni `elje da pro{iruje robnu razmenu s Jugoslavijom. Njenim privrednimkrugovima vi{e je odgovaralo da zara|uju od ulaganja u jugoslovensku industri- ju i od zajmova nego od trgovine jugoslovenskim izvoznim artiklima.
4
 Na poli-ti~kom planu, budu}i glavni pokrovitelj Jugoslavije, koja je najvi{e u ovom deluEvrope bila izlo`ena revizionisti~kim te`njama svojih suseda, Francuska nijemorala da se bori za odanost svog {ti}enika jer se ona nametala samom prirodomodnosa. Stoga nije bila spremna, ili nije imala dovoljno politi~kog sluha, da pod-nese ekonomske `rtve kako bi Jugoslaviju zadr`ala van doma{aja Nema~ke.U trgovinskom sporazumu koji je stupio na snagu 7. maja 1932. godine,Francuska je odobrila preferencijalni tretman agrarnih proizvoda koje je uvozi-la iz Jugoslavije, ali taj ustupak nije u~injen samo zbog dobrih politi~kih odnosadve zemlje
5
. Sporazumi o preferencijalima, karakteristi~ni u evropskoj trgoviniod po~etka tridesetih godina, posledica su agrarne krize koja nije bila poseban problem samo agrarnih zemalja ve} je postala op{ti evropski problem. U jekuekonomske krize, sve evropske industrijski razvijene zemlje uvele su ~itav nizekonomsko-politi~kih mera s ciljem da ubla`e negativan uticaj krize na doma}u privredu: visoke za{titne carine na uvoz industrijske robe; kontrolu deviznog prometa; izigravanje klauzule o najvi{em povla{}enju; zamenom stranih siro-vina doma}im. Agrarni protekcionizam je poja~an do najekstremnijih formi takoda je pretila opasnost da agrarne zemlje dovede do siroma{tva. Inicijativa kojusu pokrenule zemlje jugoisto~ne Evrope rezultirala je rezolucijom na @enevskoj
TOKOVIISTORIJE 
258
3-4/2005.
3
U 1934. godini najve}i jugoslovenski spoljnotrgovinski partneri bili su: Italija, sa 22,64% uizvozu i 15,92% u uvozu; Austrija sa 16,71% u izvozu i 12,46% u uvozu i Nema~ka sa 14,9%u izvozu i 14,20% u uvozu. Godi{nji izve{taj Britanskog poslanstva u Beogradu za 1934. godi-nu, @. Avramovski,
 Britanci o Kraljevini Jugoslaviji
, knj. 2, str. 284–286.
4
Vuk Vinaver,
 Jugoslavija i Francuska
... str. 449.
5
Slu`bene novine
, br. 103 od 7. maja 1932.
 
 privrednoj konferenciji, novembra 1930. godine, kojom su evropske agrarnezemlje za{ti}ene u odnosu na prekomorske dodeljivanjem preferencijala naagrarne proizvode, odnosno povra}ajem dela carinskih da`bina od strane zema-lja koje su zavele carine na ove proizvode.
6
 Na zahtev Jugoslavije, a rukovo|ena donekle i politi~kim obzirima,Francuska je pristupila pregovorima o preferencijalima za jugoslovensku p{e-nicu. Sporazumom, koji je imao strogo privremeni karakter, olak{an je plasman jugoslovenskog `ita u Francusku.
7
Kao nadoknadu Jugoslavija je morala da pri-zna znatne olak{ice na uvoz luksuzne robe iz Francuske, smanjene su carine na{ampanjac, kozmeti~ke proizvode, tkanine od svile i farmaceutske proizvode.Francuska je istakla i dodatne zahteve u oblasti izvr{enja dr`avnih nabavki iu~e{}u u dr`avnim licitacijama.
8
Jedan deo jugoslovenskog potra`ivanja izrobnog prometa trebalo je da poslu`i za otplatu dugova Francuskoj. Me|utim,kontingenti koje je Jugoslavija dobila bili su ni`i od prose~nog godi{njeg izvozau Francusku prethodnih godina. Samo izvr{enje utvr|enih kontingenata i{lo jete{ko. Podela dozvola ~esto je vr{ena krajem meseca {to je prakti~no onemogu-}avalo da se izvoz izvede. Nepovoljne uslove za sprovo|enje ugovora komen-tarisao je predsednik Privredne komore \oko ]ur~in: „U poslednje vreme sklo- pljeni trgovinski ugovor izme|u nas i Francuske predvi|a istina preferencijale idruge pogodnosti, koje su u stanju da unaprede na{ izvoz onamo, ali su prakti~niuslovi za izvo|enje tog ugovora upore|uju}i ih s Nema~kom i Italijom takonepovoljni da }e se s obzirom na nedostatak naro~ite organizacije efekat ovogugovora u najboljem slu~aju iznositi oko 50 miliona dinara, dok na{i anuitetiiznose godi{nje 400 miliona dinara“.
9
Me|utim, i pored slabih ekonomskih veza, politi~ki odnosi Jugoslavije iFrancuske bili su veoma srda~ni sve do po~etka 1935. godine. Britansko poslanstvo u Beogradu, uvek dobro obave{teno o jugoslovenskoj spoljnoj politi-ci, u izve{taju za 1934. godinu ocenilo je pozitivan karakter tih odnosa. „Fran-cusko savezni{tvo se i dalje dobro uva`ava u Jugoslaviji i politi~ki odnosi su bli`i nego ikada“.
10
Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Bogoljub Jevti} je bio junameseca 1934. godine u slu`benoj poseti Parizu, koja je u francuskoj {tampi259
 D. ALEKSI]Prvo reagovanje Francuske...
6
Vi{e o tome: Bo{ko \or|evi},
 Pregled ugovorne trgovinske politike od osnivanja dr`ave Srba Hrvata i Slovenaca do rata 1941
, Zagreb 1960, str. 219.
7
Francuska je odobrila povr}aj carine za jugoslovensko `ito koji ne prelazi 30% od uvoznecarine. Iznos preferencijala bio je promenljiv i zavisio je od razlike izme|u svetske cene i cenekoju su jugoslovenski izvoznici („PRIZAD“) smatrali unosnom.
 Isto
, str. 220.
8
Posebnim pismom od 10. marta 1932. Jugoslavija se obavezala da reducira stopu poreza nafrancuske proizvode: vino, konjak, likere, parfeme.
 Isto
.
9
Arhiv Jugoslavije (AJ), Centrala industrijskih korporacija (CIK) 76-76-143.
10
Izve{taj Britanskog poslanstva u Beogradu za 1934. godinu, @ivko Avramovski,
 Britanci o Kraljevini Jugoslaviji
, knj. 2, Beograd 1986, str. 251.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->