Univerzitet u Beogradu Fakultet sporta i fizikog vaspitanja

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: Opta psihologija TEMA: Zadeavanje i zaboravljanje

Asistent: Ana Veskovi

Kandidat: Trni Duan

Beograd, Novembar 2012.

Sadraj Zadravanje izaboravljanje..................................................................................... 3

Promene utoku zadravanja................................................................................. 3 Proces zaboravljanja................................................................................................ .. 4 Uzroci zaboravljanja............................................................................................. 4 Literatura........................................................................................................................... 6

Zadravanje i zaboravljanje
Da bi smo mogli neke sadraje koje smo nauili mogli kasnije da koristimo,potrebno je da ono to smo uili traje i se zadrava.Pojavu da ono to smo uili moemo kasnije da koristimo nazivamo zadravanjem ili retencijom.Da zadravanje postoji,zakljuujemo na osnovu toga to smo u mogunosti da obnovimo ono to smo videli ili da bolje i bre ponovo nauimo neto to smo ranije uili.Na osnovu toga se zadravanje prouava izuavanjem obnavljanja. Zadravanje je uvek povezano sa zaboravljanjem,jer zadravanje nije potpuno,odnosno da su procesi zaboravljanja i zadravanja medjusobno povezani.

Promene u toku zadravanja

Promene do kojih dolazi u toku zadravanja prouavao je engleski psiholog Bartlet.Ponjemu je mogue razlikovati tri vrste promena u toku zadravanja. 1) Prvu vrstu promena je nazvao uproavanjem sadraja.Ova promena se manifestuje u gubljenju znatnog dela detaljai u povezivanju delova u povezanu ceinu. 2) Drugu vrstu promena nazvao je racionalizacijom sadraja.Ona se ogleda u konstruisanju objanjena za ono to nije jasno,zamenom nepoznatog u poznato,uobiajeno. 3) Treu vrstu promena nazvao je naglaavanjem.Neke pojedinosti i neki momenti koji u originalnom sadraju nisu bili istsaknuti,posebno se istiu pri obnavljanju onoga to je naueno.

Proces zaboravljanja
Pod procesom zaboravljanja,podrazumevamo potpuno ili delimino,trajno ili privremeno gubljenje onoga to smo nauili.Kao to je sluaj kod zadravanja,ni zaboravljanje ne moemo neposredno prouavati.Zato proces zaboravljanja moemo prouavati na osnovu obnavljanja ili prepoznavanja materijala koji smo uili. Iako moda potpunog zaboravljanja nema,delimino zaboravljanje je redovna pojava.Mi se najee ne moemo setiti u potpunosti neega to smo doiveli ili smo nauili.Zboravljanje nastupa im uenje prestane.Mi smo u stanju da posle izvesnog vremena obnovimo samo mali deo onoga to smo uili.To ne mora znaiti da je ono to smo nauili potpuno igubljeno.Ono to smo nauili pomae nam da lake i uspenije uimo sline sadraje. Zaboravljanje,kao i uenje ne tee jednako.Zaboravljanje je uvremenu koje sledi neposredno iza uenja znatno bre nego u kasnijim periodima.Ovakav tok zbivanja utvrdio je Ebinghaus.Tok zaboravljanja prouava se najee tako to se razliiti sadraji ponovo ue posle razliitih perioda i pri tom se meri koliko ponavljanja i koliko vremena treba za novo uenje.Zaboravljanje je u poetku veoma veliko i naglo,ali kasnije postepeno opada i posle izvesnog perioda postane neznatno.

Uzroci zaboravljanja
Dugo vremena je smatrano da do zaboravljanja dolazi usled toga to se tragovi u mozgu postepeno gube.Medjutim ta tvrdnja je protivreila velikombroju pojava,to jest pojava da mi neki relativno obiman i sloen tekst moemo bolje i bre da reprodukujemo izvesno vreme posle uenja. Prema shvatanju Frojda i psihoanalitiara,glavni uzrok zaboravljanja jeste potiskivanje sadraja iz nae svesti koji su nam neprijatni.Zaboravljanje je po pravilu motivisano zaboravljanje.

Ali to nije osnovni uzrok zaboravljanja.Danas se smatra da je glavni uzrok zaboravljanja to da naa aktivnost posle uenja ometa obnavljanja onoga to smo nauili.Ova pojava se naziva retroaktivna inhibicija.Da je naknadna aktivnost jedan od bitnih uzroka zaboravljanja,pokazuje i to da je koliina zaboravljanja u toku sna manja nego koliina zaboravljanja ubudnom stanju. Istraivanjima su utvreni posebni uslovikoji utiu na stependelovanja retroaktivne inhibicije. 1) Slinost- to je vea slinost veeje i zaboravljanje. 2) Vreme- to je due vreme izmeu uenja,manje je zaboravljanje. 3) Stepen nauenosti- Ukoliko je gradivo bolje naueno,manje e se ometati. 4) Stepen organizovanosti- Ukoliko je gradivo bolje povezano u celinu,manje e biti

interferencije. 5) Isticanje specifinosti- Ukoliko se vie istiu karakteristike,ralzlike i slinosti,manje e se ometati materijal pri reprodukovanju. Uzrok zaboravljanja moe biti i proaktivna inhibicija.O ovoj pojavi govorimo kada aktivnost koju smo vrili pre uenja izaziva zaboravljanje onoga to kasnije uimo. I proaktivna i retroaktivna inhibicija predstavljajukoncepte koji se nazivaju teorijama aktivnog zaboravljanja,koje naglaavaju da je zaboravljanje posledica aktivnosti koja se javlja bilo posle bilo pre aktuelnog uenja.

Literatura

- Rot, N. (2010). Opta psihologija.Beograd: Zavod za uzbenike.