I ANDARI POPA KOROECA U BRUTALNOJ AKCIJI

KRVAVA LITIJA Rasprava o ratifikaciji Konkordata otpoela je 19. jula 1937. godine, u Narodnoj skuptini. Paralelno sa raspravom, istog dana, u Beogradu se odigrao jedan vrlo muan dogaaj, koji e ostati u politikoj istoriji Jugoslavije poznat pod imenom Krvava litija.1 Za vreme bolovanja patrijarha Varnave, stvari Crkve vodio je mitropolit Dositej. On je skoro stalno bio uz obolelog patrijarha. Dva puta ga je priestio a jedan put ispovedio. O dnevnim dogaajima nije mu nita govorio.2 Dok se patrijarhov ivot polagano gasio, pripremale su se velike demonstracije protiv vlade. One su se izrodile iz predloga dr Vojislava Janjia da se 19. jula, u Sabornoj crkvi u Beogradu, odri masovno molepstvije za bolesnog patrijarha. Posle molepstvija formirala se litija, koju su njeni prireivai hteli da provedu od Saborne crkve kroz Knez-Mihajlovu ulicu do Crkve svetog Save. Uprava grada Beograda zabranila je da litija prode kroz Knez-Mihajlovu ulicu u vreme kad je ova ulica bila puna etaa. Povorka je bila dozvoljena, ali s tim da ide Vasinom ulicom i Kolarevom, pa preko Terazija ka Slaviji. Meutim, priredivai su hteli da litija prode kroz Knez-Mihailovu ulicu i ba u vreme od 16 do 20 asova, kada je ova ulica bila puna sveta koji bi se, nesumnjivo, prikljuio povorci. Po nareenju ministra unutrarljih poslova Antona Koroeca (inae katolikog svetenika), kod Saborne crkve je jakim policijskim i andarmerijskim snagama izvren brutalan i krvavi napad na pravoslavne vladike i Beogradane, koji su se okupili radi molepstvija za ozdravljenje pntrijarha Varnave. Ovom prilikom, izvrena su i mnogobrojna hapenja ne samo na licu mesta nego i udrugim delovima prestonice .3 ANDARI, KATOLIKE VEROISPOVESTI NISU NIKOGA TEDELI... Svedoci i rtve tog brutalnog policijskog napada bili su i nekoliko lanova Narodne skuptine. Povodom tog dogaaja, odmah sutradan, na dan 20. jula 1917. godine, u Narodnoj skuptini odrao je govor Stevan iri, predsed. skuptine: Gospodo narodni poslanici,4 Pre prelaza na dnevni red, imam ast da odgovorim na dva kratka
1 2

Za opirniji opis vidi, M. Miovi. N. D. Glasnik SPC broj 18-19 od 10. oktobra 1937, str. 607. 3 Sima Simi, Vatikan protiv Jugoslavije, str. 21. 4 Konkordat pred narodnom skuptinom, govori u Narodnoj skuptini Izdanje Samouprave, Beograd, 1937. str. 5Q-58.

pitanja koja su mi uputili g. g. narodni poslanici Risto Grdi i Mihailo urovi. Poto su ova pitanja u glavnom iste sadrine, neka mi bude doputeno da proitam obadva pitanja i da odgovorim na oba, pa e onda dobiti re gospoda narodni poslanici, da se po Zakonu i poslovnom redu izjasne, jesu li mojim odgovorom zadovoljni ili ne.Oprostite to u itati malo sporije: pitanja su mi predata u poslednjem trenutku, a jedno je jo pisano rukopisom, pa itajui ga u celini pred vama prvi put, morau i sam obratiti panju na sadrinu. Pitanje g. Gria glasi: Gospodine Predsednie, ja sam jue 19. jula 1937. godine u 5 sati po podne poao u drutvu sa narodnim poslanicima g. g. Jovom Zagorcem i Sekulom Zeeviem, da prisustvujem molepstviju za ozdravljenje. Nj. Sv. Patrijarha Srpskog. g. Varnave. (Uzvici na levici: iveo!). U crkvi smo zatekli g. g. narodne poslanike dr. Vojislava Jania i ivka Danilovia, sa kojima smo u drutvu otstojali slubu. Po zavretku molepstvija krenula je iz crkve litija na elu sa Njegovim Visoko preosvetenstvom Mitropolitom Dositejem, nekoliko Episkopa i svetenstvom. Svetenstvo je bilo u ornatu, kako to crkvenim propisima odgovara. Na izlazu iz crkvenog dvorita doekao je litiju veliki broj andarma, pa propustivi jedan deo iste, onaj zaostali deo poeo je da razgoni. Onaj deo litije, sa svetenikom na elu, bio je izmakao napred, a zatim potisnut natrag prema crkvi. U jednom momentu opazio sam kako nekoliko ljudi nose jednog svetenika u ornatu. Saznavi da je to povreeni abaki episkop g. Simeon, poao sam zajedno sa g. Zagorcem, u Patrijariju i video g. episkopa kako lei. Lziavi napolje sreli smo naeg poslanikog druga g. dr Vojislava Jania, sa tragovima udaraca po licu, naroito ustima. On nas je zamolio da odemo u Skuptinu i javimo ta se tu dogaa. U tome momentu priao nam je policijski ef g. Jovanovi i naredio nam da se odmah udaljimo. Ja sam se tome usprotivio, da kao narodni poslanik imam prava da ostanem i vidim ta se dogaa. Naavi se pred silom, mi smo se uklonili i doli u Narodnu skuptinu. Ovo to se dogodilo jue u Beogradu, samo je odblesak stanja i uzbudenja u zemlji. Smatrajui da je Narodna skuptina pozvana da se stara o dobru svoje zemlje, ja sam slobodan, Gospodine Pretsednie, da vas upitam sledee:

1) Da li su vam poznati sinonji dogaaji, itd? 2) Da li vam je poznato, da je prilikom sinonih dogaaja povreen imunitet nekolicine narodnih poslanika, itd? 3) Da li verujete da je mogue, da Narodna skuptina u toj situaciji mirno i sa puno odgovornosti pretrese jedno od najkrupnijih pitanja naeg dravnog ivota: Konkordat izmeu nae drave i Svete stolice? 4) Da li znate ta je rukovodilo Kraljevsku Vladu da upravo prilikom pretresa tog pitanja, zabranjuje dranje zborova i litija do meseca avgusta? Molim vas, Gospodine Pretsednie, da i ovom prilikom izvolite primiti uverenje o mom odlinom ponaanju. Pitanje narodnog poslanika g. Mihaila urovia glasi ovako: Gospodine Pretsednie, Uprava grada Beograda je zabranila povorku koju je Arhijerejski namesnik za grad Beograd zakazao za 17 asova jue. Povorka se ipak (Jedan glas sa levice: Nije to povorka, to je litija!). Ja vam itam tekst poslanika g. urovia, itam ga onako, kako ga je on napisao, a itam ga paljivo, jer ga prvi put itam. ... povorka se ipak pokuala odrati, jer je zabrana savreno protivzakonita, a pobude za odranje povorke su bile duboko religioznog karaktera i potekle od ljudi u iju se ispravnost i nacionalnost nije smelo posumnjati. Policija je na pokuaj svetenstva i naroda da povorku odre, grubo postupila. Bio sam lino svedok svega toga. Izvesnoj gospodi narodnim poslanicima, kao i meni lino, dogodilo se da ih policija ne samo spreava u kretanju, i onda kad je njihovo prisustvo na licu mesta moglo biti samo od koristi za stiavanje razjarenog naroda. Ti postupci pred-stavljaju flagrantno gaenje imunitetnog prava narodnih poslanika, pa mi je ast umoliti vas, gospodine Pretsednie, za odgovor: Da li ste voljni, u ime Narodne skuptine, uloiti svoj protest protiv ovakvog postupanja organa Uprave grada Beograda prema svetinjama crkvenim, prema visokim velikodostojnicima Pravoslavne crkve i prema lanovima ovoga Doma? Molim vas, gospodine Pretsednie, da izvolite primiti uverenje moga dubokog potovanja ... Na prvu taku kratkog pitanja g. Gria, da li su mi sinoni dogajaji poznati odgovaram, da su mi poznati po prikazivanju raznih svedoka i po autentinom prikazivanju Uprave grada Beograda. (Protesti na levici). Gospodo! kad kaem, po autentinom prikazivanju Uprave grada Beograda, tu nema nikakve tendencije, nego samo hou da kaem, da je to

jedan zvanian izvetaj, za koji Uprava grada Beograda garan-tuje! (Protesti na levici). Nisam nita vie hteo u moj izraz autentinom da unesem! Prema tome, molim, gospodo, neka Narodna skuptina prvo uje prikaz jueranjeg dogaaja onako kako ih gospoda narodni poslanici iznose, a verujem da je svaki ve proitao u dananjim novinama kominike Uprave grada Beograda. Gospodo narodni poslanici, ako je prilikom sinonih dogajaja povreen imunitet gospode narodnih poslanika, samo se po sebi razume to je moj odgovor na pitanje g. urovia i g. Grdia da e Pretsednitvo Narodne skuptine traiti punu satisfakciju od onih, koji su taj imunitet povredili. Na treu taku pitanja gospodina Gria, da li verujem da Narodna skuptina. u takvoj atmosferi moe mirno raditi i savetovati se o jednom tako vanom zakonu, kao to je Konkordat odgovaram: da ne samo da verujem, nego smatram da je to njena dunost: Dunost je Narodne skuptine da ne da, d na njen rad utie niko, nego da gospoda narodni paslanici rade po svojoj savesti. (Burno pljeskanje u centrumu i na desnici). Re ima narodni poslanik g. Risto Gri, da se izjasni o mom odgovoru. (Pljeskanje na levici). (Posle govora g. R. Gria, pretsednik. Narodne skuptine g. St. iri ponovo uzima re): Gospodo poslanici, vi ste videli da je Narodna skuptina uinila svoju dunost i da je sasluala onu gospodu narodne poslanike koji su smatrali za potrebno da, kao oevici, prikau Narodnoj skuptini jueranje dogaaje. Gospodo narodni poslanici, dopustite da kao Pretsednik Narodne skuptine koji se po svom poloaju mora truditi da bude iznad stranaka i dopustite mi da i lino kao ovek, koji sam se u tom pogledu do sada toliko trudio da sam gotovo izgubio poverenje onih i one stranke kojoj imam ast da pripadam, da mi se moe verovati da u i u ovome trenutku i u ovoj tekoj situaciji umeti da se uzvisim nad strankama, bez obzira na posledice po sebe lino. (Pljeskanje i odobravanje). Gospodo, moje je uverenje da jueranji dogaaji potiu iz jedne isto politike pozadine i da gospoda narodni poslanici koji ele da budu objektivni, ne mogu tu politiku pozadinu porei. Ja sam, ta vie, osetio iz govora g. Gria i g. urovia da i oni tu politiku pozadinu priznaju, samo se pitaju: da li je reakcija na tu politiku pozadinu bila opravdana ili nije. Gospodo narodni poslanici, ne mogu sa ovoga mesta suditi da li je bilo oportuno na dan kada se na dnevni red u Narodnoj skuptini stavlja teko pitanje Konkordata, da se na taj dan dri litija na ulicama grada Beograda.

(Odobravanje na desnici). Gospodo narodni poslanici, ja jednu injenicu istiem, da je u onome trenutku kad se apelovalo, kad se molilo merodavne faktore u Patrijariji da uvide da moe biti kobnih posledica od ovakvog molepstvija i ovakvih litija, ona uvidela to i primila zabranu na znanje. I, gospodo, ja vas molim, da vi, koji ste naroito uzbudeni zbog jueranjih dogajaja, kao i svi mi, naroito imate na umu: da su i crkvene vlasti uvidele i saglasile se s tim da litije ne bude. (Odobravanje na desnici). Ja, gospodo, u dalji tok dogaaja ne mogu se uputati, jer verujem da e Ministarstvo unutranjih dela... (Protesti na levici)... dati iscrpan izvetaj o jueranjem dogajaju. (Upadice sa levice). Gospodo, ako ovakvu stvar a priori odbijete, da li onda dajete dokaza o svojoj objektivnosti? Ja, gospodo narodni poslanici, apelujem na vas da bar unapred nemate predubeenja i predrasuda u ovome Domu, gde su dve strane, i da ne pokazujete da nemate ni toliko trpeljivosti i tolerancije da saekate merodavni izvetaj koji e biti iscrpan. Jer, ako bi tako bilo, onda je sa alou moram konstatovati, gospodo, da je onaj visoki nivo, koji je ovaj Dom za godinu i po dana pokazao, doao u opasnost da se u daljim diskusijama o ovome Domu nee boriti razlozima i argumentima, nego predrasudama i predube-enjima. Gospodo, skreem vam panju na to da je Zakon o Konkordatu jedan zakon koji ovoga puta stavlja svu gospodu narodne poslanike, bez obzira na kojoj strani ove Kue sede, u poloaj, da pokau, da li umeju da se zalau za svoja politika uverenja. Ali, gospodo narodni poslanici, predmet ovog zakona je ta vie takve prirode da e on svakoga narodnog poslanika staviti i jo pred tei problem nego to je problem politikog uverenja, a to je problem savesti. (ivo odobravanje kod veine). Gospodo narodni poslanici, ko eli da Narodna skuptina radi onako kao to je duna da radi prema narodu i prema Otadbini, taj mora biti uveren da se ne sme dopustiti da se vri nikakav uzajamni pritisak na politika uverenja pojedine gospode narodnih poslanika, bez obzira na kojoj strani ove Kue oni sede. A dozvolite, gospodo, jo manje se moe dopustiti da se vri pritisak na savest gospode narodnih poslanika sa strane... (Odobravanje na desnici)... A najmanje, pak, gospodo narodni poslanici, Narodna skuptina moe dopustiti, da Narodna skuptina, kad reava o jednom tekom predmetu, o zakonima, da stoji pod pritiskom kakvih demonstracija. (ivo odobravanje u centrumu i na desnici Protesti na levici). Prema tome, gospodo narodni poslanici, ja sam duboko uveren da vrim i ovoga puta poteno i savesno svoju dunost kad apelujem na svu g.

g. narodne poslanike da pri glasanju o Konkordatu svaki radi po svome politikom uverenje i po svojoj savesti, i neka se dopusti da se na njega vri pritisak ni sa koje strane u ovome Domu, a najmanje da dopusti da se na njega vri pritisak pomou politikih demonstracija. Ako gospoda narodni poslanici ovaj moj apel posluaju, ja sam uveren da e oni uiniti jednu veliku uslugu ne samo dravi nego i sebi samima. Jer, gospodo, dopuste da vam neto kaem iskreno na ta vi moda kao narodni poslanici i ne mislite, jer to ne spada u vau dunost, ali u dunost Pretsednitva to spada ako ko treba da vodi rauna o Narodnoj skuptini, to je njeno Pretsednitvo, i budite uvereni, da ja kao Pretsednik svakoga dana oseam tekou i zamanost to je ova Narodna skuptina krnja. Nemojte zaboraviti da jedan deo izabranih narodnih poslanika, koji uivaju narodno poverenje, u ovoj Skuptini nije. (Odobravanje i pljeskanje). Gospodo narodni poslanici, ko na tu stvar i na tu injenicu ne gleda iz svakodnevne perspektive nego zna sav zamaaj i znaaj takvih Parlamenata u toku svetske istorije, taj e ve zbog same injenice morati biti ozbiljno zabrinut. Iako, gospodo, nije u naoj moi da ovu injenicu popravimo da ovde budu svi izabrani narodni poslanici, mi je moemo ipak znatno ublaiti time ako nivo ove Narodne skuptine dignemo tako visoko da ga moraju da cene i oni koji meu nama danas nisu! (Odobravanje). Gospodo, verujui da je ova Narodna skuptina od preke potrebe u naem politikom ivotu, verujui da e ona utoliko vie moi blagotvorno uticati na razvitak naeg potitikog ivota, to se objektivnije budu u njoj vodile diskusije o zakonskim predlozima ja vas, gospodo, molim da budete tolerantniji, da budete koncilijantniji i da ne dovedete u opasnost sam ugled, a moda i opstanak ove Narodne skuptine! (ivo odobravanje kod veine). estina polemike u Skuptini nastavljala se i dalje. Jedan od otrijih kritiara vlade i njene politike u vezi sa Konkordatom, bio je dr Vojislav Janji, svetenik koji je 22. jula odrao dug govor, koji ovde donosimo u celini: GOVOR G. D-r VOJISLAVA JANIA, narodnog poslanika pred plenumom Narodne Skuptine na dan 22. jula 1937. godine5 Dr. Vojislav Jani: Gospodo narodni poslanici, pre 23 godine na
5

Izdava nepotpisan, tampano u patrijarijskoj tampariji 1937.

dananji dan Austrougarska monarhija podnela je ultimatum Kraljevini Srbiji i traila da je ponizi, a vi znate da je onda bio jedan veliki ovek, iju bistu od pre nekoliko dana imamo ovde, Nikola Pai, i taj je poniavajui ultimatum, muki odbijen i mi smo za slobodu nae zemlje uli u rat! Na dananji dan pop Koroec nam podnosi drugi jedan ultimatum, koji je mnogo gori! Jer, gospodo, on hoe da uvede rastrojstvo u nau zemlju, a mi no prolog ponedeonika videli kuda ovaj Konkordat i kuda pop Koroec vodi na narod. (Burno pljeskanje na levici i povici: iveo dr. Jani!) I pre nego to ponem svoj govor o Konkordatu u teoriji, ja moram da govorim o Konkordatu u praksi! Jer pre nego to je izglasan uveden je u praksu u proli ponedeljak pred Sabornom ckvom! (Pljeskanje na levici i glasovi: Tako je!) Moram da ponem sa ovim lanim i besramnim kominikeom, koji smatra ceo na jugoslovenski narod za marvu i lae i oito lae i vrea nas, koji smo batine dobili pred crkvom. (Glasovi sa levice: Sramota!) lzgleda, gospodo, da su se vladike borili i tukli andarme da sam ja probio kordon andarmerije, a meutim andarmi su tukli nas, a Njegovo Preosvetenstvo vladika Simeon Stankovi i sada jo nalazi se prebolan i lei od zapaljenja plua u sanatorijumu. Gospodin Koroec, a on ne zasluuje da mu kaem gospodin, i vie mu neu rei, jer on mene naziva samo Voja Jani, ni gospodin, ni doktor, ni narodni poslanik, nego nekakav Voja Jani, kae, uao je u portu da harangira masu. Gospodo narodni poslanici, ako pop Koroec danas ima dva svoja policajca, koji e dokazati, da sam bio samo i jedan minut u porti, ja u dati ostavku na poslaniki mandat. (Burno pljeskanje na levici i uzvici: iveo!) Ja, Gospodo, u porti nisam bio. Ja sam iao iza litije i pratio sve nae arhijereje i sve nae svetenike, i tako uao u Sabornu crkvu. Istina je, da je narod vikao: iveo dr. Vojislav Jani! Nikakva klika nije to spremala, jer niko nije znao da u doi u crkvu. Ja sam toga dana doputovao iz Kruedola. Nikakav prekid nije bio za vreme bogosluenja. Bogosluenje je bilo dostojanstveno svreno. Izaao je zatim arhijerejski namesnik g. prota Milivoje Petrovi i rekao: gospodo, nama je zabranjena litija. Ne moe, gospodo, upravnik grada Beograda, pa ma ko bio, da zabrani jednu pravoslavnu litiju, jer je to protivno zakonu, to je protivno Ustavu i organizaciji Srpske pravoslavne crkve. (Pljeskanje na levici i glasovi: Tako je!) A Upravnik grada Bograda stavio je Srpsku pravoslavnu crkvu van zakona, i to kada? Onda, kada se u Dubrovniku u isto vreme odrava Euharistiki kongres, koji se svrio za dva dana time da su sve srpske radnje Srba pravaslavnih i Srba katolika oplja-kane. (Glasovi na levici: Sramota! Gde je Koroec da to uje!)

Ja sam se, gospodo, obradovao, kad sam pre neki dan video sliku, da je g. Koroec bio zvanini pretstavnik Kraljevske vlade na jednoj katolikoj procesiji u Sloveniji, gde se slavilo neko katoliko slavlje; obradovao sam se i kad se klicalo Dinasliji, jedinstvu i dravi, ali nisam znao, da e se odmah, posle nekoliko dana, dogoditi ono, to najvei engleski list Taims naziva, da se nikad nije desilo sa Srpskim pravaslavnim arhijerejima ni u Turskoj carevini. (Glasovi na levici: Tako je! Sramota!) Ja sam, gospodo, bio u ratu. Ne znam da li sam bio hrabar, ali od Kralja Aleksandra Karaorevia dobio sam najvee odlikovanje, koje jedan ovek u ratu moe dobiti, ali nikad se nisam naao tako ponien i unien, kao kad sam video, da slovenaki andarmi katolici tuku tri srpska Arhijereja i psuju im majku srpsku. (Ogoreni i burni protesti na levici. Na levici glasovi: Turci tako nisu radili! Zar to nije teror! Dr. Janko Barievi: Organizovani oboruani teror vlasti protiv ove Skuptine! Vojislav Gainovi: Da nije bilo srpskih majki, ne bi bilo ni srpske drave! Dr. Mirko Kosi: Niti bi one bitange bili ministri! Graja i protesti na desnici) Potpredsednik Vojko vrki: Gospodine Kosiu, kanjavam Vas zapisanom opomenom na red. Smatram, da to niste smeli uiniti kao narodni poslanik, a jo manje kao profesor Univerziteta. Dr. Vojislav Jani: Zatim je andarmerija napadala i tukla tri srpska Arhijereja, njegovo Preosvetenstvo episkopu Simeona (Glasovi na levici: iveo!)... njegovo Preosvetenstvo Vikara Patrijarhovog Platona i Njegovo Preosvetenstvo drugog beogradskog Vikara Savu. (Dr. Janko Barievi: Gospodine Pretsednie, ta je vlada uinila prema svima onima to su psovali srpsku majku. Neka se neko usudi da u Hrvatskoj opsuje hrvatsku majku, lepo bi se taj proveo!) Dr. Vojislav Jani (nastavlja): Zatim je andarmerija strahovito atakirala i pocepala osveene crkvene zastave, udarala je kundacima po itama i krstovima, iskrivljene krstove bacala je i gazila, i ja sam udaran, i na kraju krajeva bio bih uguen od andarma koji su hteli da me udave da se nije naao pored mene potpukovnik Dragoljub Palji, koji je skoio i to spreio, i da nije bilo moga ofera, koji me je takoe branio. Tada je udaren i pao episkop Simeon, on je okrvavljen i onesveen, krstovi su pogaeni, odede pocepane. (Glasovi sa levice: Varvari, a vlada kae da niko nije ogreben!) Zar to nije teror vlasti? I u mesto da vlada podnese ostavku, kad se prosula krv pravoslavnih Arhijereja, koja se nije prosi-pala na takav nain ni pod Turcima, ona izdaje lane kominikee. Pod Turcima je episkop imao Sultanov ferman, a nije ga smeo niko dirati. Ja moram da kaem mojim bivim drugovima da je ovo sramota, zbog koje i oni treba da se stide. Vlada je u svome listu Vreme, koga ona plaa

u izdrava, pustila da izae kominike, jedan drzak izvetaj, gde se kae da se Episkop, koji je na sumnji, jer su se javile komplikacije da se sam ranio, mlatarjui krstom desno i levo. Gospodo moja, moram da vas pitam, naroito da pitam moje drugove iz Vardarske banovine, da li je subverzivni element g. Ranko Trifunovi, bivi ban, i ba ban iz ove vlade, kod koga ste vi svaki dan dolazili i sa kime ste saraivali. Da li je g. Anta Radojevi bivi ministar u ovoj zemlji, da li je on subverzivni elemenat, da li je prijatelj Gospo-dina Pretsednika vlade, i bivi ministar u njegovoj vladi, Milo Bobi, da li je on subverzivni elemenat! (Jedan glas iz veine: Sve bivi!) Dokle e se trgovati u ovoj zemlji sa boljevizmom i subver-zivnim elementima? (Burno pljeskanje na levici). Nije bio, gospodo, ni jedan boljevik na litiji, nije bio! (Ponovno burno pljeskanje u dvorani). Ali postoji, gospodo, svetska javnost! Evo, francuski poluzvanini list Tan, na koga se neki dan ovde i g. Nikitovi pozivao (Burni uzvici na levici: ivela Francuska! Dugotrajno pljeskanje). Taj list tera egu sa ovom: vladom. Evo koliko poverenja poklanja njenom zvaninom i sramnom izvetaju! (Burno pljeskanje na levici). On donosi ovde zvanian, laan telegram Kraljevske Vlade, ali odmah ispod toga telegrama kae ja u ovo dati gospodi koja znaju francuski da to provere, kae ovo: S druge strane javlja se iz Beograda, da je andarmeriju brahijalnom silom udarila na litiju, da ima mnogo ranjenih, meu njima nekoliko prelata i g. Jani, bivi Ministar, koji je izbaen pre nekoliko dana iz parlamentarne veine zato to je glasao protivu ratifikacije Konkordata i t.d. i t.d. Pa onda kae: da je Beograd tako rei u opsadnom stanju. (Burno i dugotrajno odobra-vanje na levici) urnal de Deba, koji je prijateljski prema nama raspoloen, a mi znamo zato, donosi vest, da je jedan episkop teko ranjen. Gospodo, ja sam iveo dugo vremena u Engleskoj. Engleska tampa ne moe se kupiti! Engleska tampa je najpotenija tampa na svetu. Ja sam imao ast tri godine da pomaem episkopa Nikolaja Velimirovia za vreme rata u naoj propagandi u Londonu, i znam kako smo se teko borili, da makar jednu vest proturimo u korist Srbije, koja onda nije teritorijalno ni postojala. I ta Engleska tampa donela je apsolutno tane izvetaje i fotografije, a to e biti prikazano i u bioskopu. Mi emo se postarati da to donesemo ak i u Kraljevo g. Petra Bogavca da dokaemo, da li je to bilo ili nije bilo. (Burno i dugotrajno odobravanje na levici. Petar Bogavac: Pozdravio te Nikolaj!) Ako, ja sam zadovo-ljan da me pozdravlja Nikolaj Velimirovi, ja sam srean da me je on pozdravio. (Petar Bogavac: Ja se ne divim!) A tebi se zacelo ne divim! Izgubio si i pomou policije optinu, a

kako li e biti kad ne bude policije? (agor i prigovori na desnici). Dejli Ske, engleski list, kae: da su svetenici i episkopi tueni. Ovde sc opisuje da je andarmerija sa bajonetima, a mi imamo o tome i fotografiju i ko eli moe je dobiti tukla, navalila na episkope i na pravoslavno svetenstvo. Rojter javlja, da je jedan episkop ranjen, baen na zemlju i prenesen u Patrijariju. Najvei list a svetu Tajms donosi takoe potpun izvetaj, gde se govori ta je andarmerija radila i kako je tukla svetenstvo, jer sem episkopa Simeona tueni su i svetenici, mnogima su i odede pocepane. One stoje u crkvi. To e se pokazivati dok je sveta i veka! Tajms to vrlo lepo i originalno opisuje. (ivo odobravanje na levici. Dr. Janko Barievi: Narodna skuptma mora da eka izvetaje iz Londona o onome to se dogaa u Beogradu, jer naa tampa ne sme ni jednu re da pie! agor.) To je slobodna tampa. Manester Gvardijan pie: Episkopi se bore sa policijom i tano opisuje dogajaje onako kako je bilo. Nema para, gospodo moja, kojima se engleska tampa moe kupiti i potplatiti. Dejli Ekspres pie: Oruana policija bije svetenike i pada jedan episkop. To su sve naslovi, koje donosi celokupna anglosaksonska tampa, najvea tampa na svetu. (Dugotrajno odobravanje na levici). U ovom pamfletu od kominikea, koji je podnesen Senatu od dr. Koroeca kae se, da je Ministar Jani tukao policiju i da je tukao onog Dragoslava Jovanovia, efa politike policije koji je bio otputen kao defraudant due vremena. Ja, gospodo, nikada u svom votu nisam udario ni jednoga oveka, a ja sam onomad dobio udarce i po grudima, i teko mi je zbog toga jo i sada da govorim, i po srcu, i po ledima, i ovde pokazuje lea i svuda! Ja sam ponosan da sam to doivio i dobio u odbrani ne samo pravoslavne crkve, nego i u odbrani protiv nasrtaja na graanske slobode u Jugoslaviji. (ivo odobravanje na levici i uzvici: iveo!) Gospodo, krv je prosuta, mi smo tueni i mora da se utvrdi odgovornost. Najvie e odgovarati dr. Milan Stojadinovi i dr. Koroec. Slovenaki andarmi, koji su dovedeni, njih 1500 iz Slovenije, iz Kamenice, meni ne mogu da odgovaraju. Oni su doli da iskale svoju mrnju protiv nas, ali odgovornast za batine, koje sam dobio imaju da snose pop Koroec i dr. Milan Stojardinovi lino i oni e meni lino odgovarati. (Dugotrajno odobravanje na levici. Prigovori na desnici Dr. Mirko Doen: Dragia Cvetkovi je rekao u Skuptini da je sve to la!)

Da, gospodo, sedam lekara, meu njima dva vojna lekara, i to dva aktivna potpukovnika pregledali su Njegovo Preosvetenstvo epis-kopa Simeona i izdali kominike o njegovoj bolesti. Na to je Upravnik grada Beograda poslao nekog lekara, koji je kazao, da episkop ima dve ogrebotine po licu i da se sam ranio, mlatarajui krstom oko sebe. (Mihajlo urovi: Evo jedne fotogralije!) Dajte da vidim. (Narodni poslanik Mihajlo urovi prilazi govorniku dr. Vojislavu Janiu i predaje mu jednu fotografiju). Da, evo ga episkop ranjen. Zbog toga je u Njegovoj rezidenciji, u apcu uraeno to, da su svi graani, bez razlike, osudili taj varvarizam i nezakonit postupak uprave grada Beograda. Ceo abac istakao je crne zastave, a spomenik osloboenja i ujedinjenja pokriven je crnim florom. Na svima kuama viju se cme zastave. abac je blokiran, tako da seljani ne mogu ui u njega. Toliko, gospodo, kao uvod o Konkordatu. U praksi Konkordat jo nije uao u praksu a kad ude u praksu Vi ste poeli sa batinama, i krvlju, onda moete misliti la e biti, i onda se moe rei Jakom idu Mara i svatovi. (ivo odobravanje na levici) Gospodo, nismo mi, a to je jednoglasno u Parlamentu utvreno, protiv Konkordata. Nisam ja za pobedu pravoslavne crkve nad kato-likom crkvom, niti katolike nad pravoslavnom, niti je iko od nas za to. Ja sam kod Nikole Paia bio etiri puta ministar vera i od njega sam nauio ovo: religiozni mir, to je glavni oslonac za mir u zemlji. (ivo odobravanje na levici). Kada me je Pai doveo za ministra vera, on mi je naredio, i ja sam to uinio, da spremim prvo interkonfesionalni zakon, jedan zakon koji e sve vere staviti na jednu bazu. Prvo meuverski zakon, rekao je Pai, pa onda posle, ako hoete, dovedite druge vere na bazu toga interkonfesionalnog zakona. I seam se da je prvi zakon bio o Jevrejima, koji sam doneo. Onda sam spremio i sve ostale zakone, meu njima i Konkordat, a posle u govoriti i o Konkordatu. Razume se da je veliki Nikola Pai bio za Konkordat. Jer, gospodo, ta je Konkordat? Ja alim to nisam mogao da pratim diskusiju i ne znam ta je govoreno, ali o Konkordatu ima tri definicije. (Glas sa levice: itao si u novinama! U novinama nita nema! Isti glas sa levice: Zato i upadica). Po jednoj definiciji kae se da je Konkordat ugovor zakljuen izmeu Vatikana i jedne drave. Druga, malo stroija, koju navodi Bodrijar, Konkordat je ugovor zakljuen izmeu Svete stolice i jedne civilne vlade, kojim se odreuje spoljni odnoaj crkve i drave, a za dobro i mir izmeu jednog duhovnog i svetovnog drutva. A ovaj Konkordat, on bazira na onoj treoj definiciji, u kojoj je

Konkordat koncesija koju Sveti Otac daje pojedinim dravama, da je to lex particularis ecclesicrstica pro aliquo regno rummi ponlilicis auctoritale edita ad instanliam principis eius loci, eacrdem principis obligatione conlirmata se eam perpetue servaturum. Ja sam, gospodo, posmatrajui religijsku borbu u Francuskoj, znajui da imamo trinaest vera u naoj dravi, sluajui pok. Paia, od prvog dana bio za to, da se nae pitanje sa naom braom katolike vere rei ne interkonfesionalnim zakonom, nego i Konkordatom, da rimokato-likoj crkvi damo i ista prava i iste dunosti kao i drugim verama. Vi znate, da je u Francuskoj bio jedan Konkordat koji je 1801. godine zakljuio veliki Napoleon. Ovaj je Konkordat trajao do 1904. godine, koji je tada otkazala francuska vlada iz politikih razloga i sve do 1920. godine bio je prekid odnosa sa Vatikanom. 1920. godine vaspo-stavljaju se odnosi sa Vatikanom iz politikih razloga, ali bez Kon-kordata. Da je ovo vaspostavljanje diplomatskih odnosa sa Vatikanom samo politikog karaktera, vidi se jasno iz same debate u Francuskom parlarnentu o tome pitanju. G. Kolorad, izvestilac komisije Ministarstva spoljnih poslova, u svome izvetaju veli: Izmeu onih koji e glasati za vaspostavljanje odnosa izmeu Vatikana i Francuske, nee biti samo katolika, nego i protestanata, kao pastor Suliie, pa i slobodnih mislilaca. Francuska hoe da ima svoju religijsku politiku. No ta politika nee biti samo katolika, nego i muslimanska, protestantska i jevrejska, jer u celom svetu religije sainjavaju jednu moralnu silu, o kojoj se mora voditi rauna. I, gospodo, kad je Nikola Pai zakljuio 1914. godine u Niu Konkordat, na koji se g. Pretsednik Vlade poziva u svome govoru, ja sam i onda pisao o tome Konkordatu kao mlad ovek, jer je taj Konkordat takav, da kad bi ga g. Pretsednik Vlade ovde izneo, da bi mi svi jednoglasno glasali za njega. (Odobravanje) Kao to znate, mi smo imali projekte Konkordata od 1923., 1925., 1931. i 1937. godine, kao i Konkordat koji je Knez Nikola zakljuio za Crnu Goru. Ja sam kao Ministar vera pripremio sav materijal 1923. godine, a kao bivi Ministar ja sam bio Pretsednik delegacije, odreen da zakljuim Konkordat sa Svetom stolicom. Kolega Bani pozvao se na mene, a i g. Pretsednik Vlade, pa i Samouprava u svome glupavom lanku (Glasovi na levici: Kao i obino!) kao obino, veli da sam ja i ovaj Konkordat pred vama u Parlamentu branio. Pre nego to sam poao u Rim 1925. godine, g. Nikola Pai me je pozvao i rekao: Najvei nai naunici, najvei nai profesori Univerziteta i pravnici, spremili su projekat Konkordata; ja sam bio kod Patijarha

Dimitrija, proitao sam mu Konkordat, o tome, gospodo, imamo i napismeno, to se nalazi, sreom, u Patrijariji i bie tampano, ja sam se sa Patrijarhom Dimitrijem sporazumeo, i pravoslavna crkva se sloila s tim. Ti e otii kod nadbiskupa Bauera u Zagreb, da se s njim sporazume, a kako g. Bauer i mnogi velikodostojnici od katolikog svetenstva idu u Rim na hodoae, to ti stupi u vezu sa njim, zamoli ga za pomo i zajedniki rad, kod Vatikana da se zakljui Konkordat. Ja moram priznati da je nadbiskup g. Bauer vodio borbu sa nadbiskupom Jegliem i sa onim drugim biskupom iz Maribora, i on je branio tezu Konkordata, kako je to Kraljevska Vlada predloila. Ali, gospodo, nismo bili samo nas dvojica, nego su i toj komisliji bili i strunjaci. Pored mene bili su dr Smodlaka, na tadanji poslanik pri Vatikanu i profesor dr Mihailo Lanovi, koji je najvei i najbolji poznavalac crkvenog prava, koji je branio taj Konkordat i nadbiskup g. Bauer. G. Nikola Pai mi je tada rekao: Imaete dva kardinala iz Kurije, koji e zastupati nae interese. Gledaj i s njima razgovaraj i preko njih radi, ali, zna, nezgodno bi bilo da ti, pop, razgovara sa kardinalima, nego neka kardinal razgovara sa kardinalima. A ovaj, gospodo, Konkordat pravio je pop Moskatelo i on je dao Vatikanu ak i ono, to Vatikan sam nikad ne bi traio. Kad smo bili u Vatikanu i kad smo otpoeli pregovore, mi smo zatekli tamo jednu ovaku situaciju. Tu je provejavao duh znamenitog kardinala Rampole, koji je mnogo pre rata zastupao slovenske interese i koji je bio protivnik Aus-trougarske monarhije. A on je za to imao i linog razloga, jer, kad je bio 1903. godine izabran za Papu, ispao je Kardinal epticki i stavio svoj veto u ime njegovog apostolskog velianstva cara Franje Josipa. Kardinal Rampola je tada ustao i rekao: Sramota je za na koncilium da jo u njemu moe odluivati duh Franje Josipa, poklonio se i izaao, i onda je kardinal Sarto izabran za Papu pod imenom Pije X, i on je bio taj, koji je ukinuo taj veto. Kao to rekoh, taj duh znamenitog Rampole, vladao je tada tamo, i oni su bili miljenja da treba da nas pomognu u pregovorima, i davali su nam sve mogue koncesije. Vi treba da znate da su oni veliki politiari. Oni su rekli: Belgrado piccolo Petrogrado, da se u Petrograd moe ii samo preko Beograda, i da zato ele da naprave Konkordat jer velika rimska katolika crkva ne moe ii na istok bez Rusije, a ako ne moe biti jedinstva, neka bude entente cordiale, srdani sporazum, izmeu dveju crkava. Mi smo, gospodo, tada u veoma prijatnoj atmosferi pretresali sve take Konkordata i tada smo Konkordat, tako rei, sasvim zakljuili. Kad sam doao u Beograd, g. Mia Trifunovi, g. Momilo Nini i dva brata Radia, Stjepan i Pavle, sazvali su konferenciju u Ministarstvu spoljnih poslova, gde sam ja imao da im referiem. I ja sam im o tome Konkordatu podneo referat, a o tome imam ovde i pismeno od g.

Mie Trifunovi, ali neu da vas time sada zamaram branio sam ga, i molio da se samo jo dve take unesu: o agrarnoj reformi i pitanju jezuita, pa da Konkordat posle toga zakljuimo. Na to je ustao pokojni Stipica Radi, Bog da mu duu prosti, skoio je na mene i rekao mi: pa ti si arhiklerikalac, ti si se izljubio sa popovima tamo u Rimu, oni su te opinili. Ja ne doputarn, jer ovde pretstavljam hrvatski narod, da se ovim Konkordatom vee na hrvatski narod, ne doputam da se on metne u te verige. (D-r Janko Barievi dobacuje d-ru Milu Mikulinu: Mile, gde ti je hrvatski narod i njegovo priznanje? To je autentino tumaenje antiklerikalizma hrvatskog od strane Stjepana Radia!) Gospodo, kad autentini pretstavnik hrvatskog naroda ustaje, i kad je i mene, a vidite posle i gospodina Trifunovia kao klerikalce napao, i kad je rekao, da hrvatski narod nije nikada bio klerikalan i da nee taj Konkordat, koji bih ja danas primio i za njega glasao, nikada primiti, ta je mogao g. Nini i g. Trifunovi i ja, koji sam tada bio kao referent, to smo mogli mi uiniti? Rekli smo: Kad pretstavnik hrvatskog naroda u vladi smatra, da je suvie klerikalan Konkordat, odloimo ga za bolja vremena! I tako smo uinili. (Jedan glas sa levice: A ta kae Maek?) To emo videti, ta g. Maek kae. Gospodin Mia Trifunovi uputio mi je ovo pismo: Gospodine Janiu! Na Vau molbu, da vas potsetim, kako je tekla ona sednica u 1925. godini sa pok. Stjepanom i Pavlom Radiem, povodom rasprave spornih pitanja u izradi Konkordata sa Sv. stolicom, rado se odazivam. U to vreme ja sam bio Ministar vera u kabinetu pok. Paia. Gospodin Pai je eleo, da se tada, poto su najovlaeniji predstavnici Hrvata u vladi, pokua postii sporazum sa njima u onim spomim pitanjima, koja su se jo iz ranije povlaila pri izradi Konkordata i radi kojih je i Vas slao u Rim, te da bi vlada bila saglasna. Naredio je g. Niniu i meni, kao resornim Ministrima za ova pitanja, da pokuamo ovu saglasnost dobiti. Zamolili smo g. Stjepana i Pavla, da radi ove stvari odrimo sednicu i oni su se odazvali. Sastanak je bio u zgradi Ministarstva inostranih dela, u onoj sobi na uglu, do kabineta ministrovog. Na sastanku pored pok. Stjepana i Pavla, bile su jo neke linosti katolici, i sve mi se ini i g. dr. Smodlaka, to ete se i vi setiti. Kao nadlean ministar, bio sam spremio za svako sporno pitanje: gledite vlade a i gledita kojih se drala Sv. stolica. Prvo sam poeo sa spornim pitanjem oko nastave i izloio nae gledite i dokle moemo popustiti. Pok. S. Radi je donekle mirno sluao, sluao i onda se meni okrenuo i poeo otro kritikovati nae gledite, rekao

mi je da sam klerikalac, reakcionar i nalazio je da naim gleditem naputamo suverenitet drave. Ne treba ni da pominjem, da su ta naa gledita daleko od ovoga to se sad u Konkordatu nalazi. Vi ste mi pritekli u pomo, ali je g. Radi prema Vama bio jo otriji. Usled vrlo otre kritike g. Radia, rad se na toj sednici nije mogao nastaviti, pa nismo vie ni pokuavali da ovo pitanje reavamo. Molim vas, gospodine Janiu, da primite uverenje o mome potovanju. Beogad, 22. jula 1937. g. M. Trifunovi s. r. (Pljeskanje na levici i uzvici: To je pravilno! Antun Videc: Za ovo nije nikada Radi pitao hrvatski narod! Protesti na levici) G. Bani se dalje pozvao na jednog politiara kome je pok. Kralj Aleksandar kazao: Ja hou Konkordat, ali neu Konkordat tout prix. Ja sam bio u audijenciji, i ako sam bio u opoziciji prema reimu g. Petra ivkovia, ja sam i onda u razgovoru, kad sam govorio sa pok. Kraljem o naim odnosima sa Bugarima, na emu sam radio a radim i sada dodirnuo i pitanje Konkordata. I onda mi je pok. Kralj rekao: Da, ja sam za Konkordat, ali nisam za Konkordat tout prix. To je objavljeno u novinama. Samouprava pominje, da sam ja branio i ovaj Konkordat. Jeste, gospodo! 1935. godine, kada je g. Stojadinovi obrazovao svoju vladu, ja sam bio odreen, da budem glavni govornik, da branim budet. Kako je bio onaj tumult i nije se znalo ko kome pripada, ja sam bio zamoljen da to uinim. Nisam ni sat vremena imao da se spremim, nikada se ne spremam, jer govore nikada ne piem, ali sam spremio nekoliko reenica, i ja sam branio Konkordat, i tano je ono, to je Samouprava donela. Konkordat nisam itao, niti je iko ivi Konkordat itao dok nije podnesen Narodnoj skuptini. (Odobravanje na levici) Ja sam ovlaen da izjavim, da ni Srpska pravoslavna crkva, a najmanje nesretni na Patrijarh, koji ovoga momenta moda umire, nije znao za sadrinu Konkordata, dokle nije dobio to od g. Pretsednika Narodne skuptine. Ja sam, gospodo, ustao, i kako sam pristalica za Konkordat, jer sam ja i govorio i pisao i u naim listovima i u stranim listovima ako naem ovde te listove ja u ih proitati za Konkordat sam ustao i principijelno sam kazao, da je dobra stvar, to je vlada g. dr. Stojadinovia potpisala Konkordat, mislei da je Konkordat onakav, kakav smo mi radili 1914., 1923. i 1925., ili kakav je bio 1886. Ali da sam imao pojma, da je ovakav Konkordat, da se takav podnosi na potpis, ja ne bih govorio svakako za, nego protiv, kao to sad govorim protiv. (Odobravanje i pljeskanje na levici). Jer kakav je ovo Konkordat, gospodo moja? Ovaj je Konkordat pisan po inten-

cijama Bule Pape Bonifacija VIII unam sanctam a ta Bula kae da postoje dve vlasti u svetu, svetska vlast i duhovna vlast, ali da svetovna vlast ima da bude potinjena duhovnoj. To je uvena teorija subordinacije drave crkvi. Na toj bazi raen je Konkordat od 1935. godine. Za taj Konkordat znamo da niko ne moe da bude. Ja vam kaem da niko nije za taj Konkordat. Bez obzira, da li ste na levici ili desnici, ja znam da niste za Konkordat, da ne znate kako ete se vratiti u svoje srezove, ali da morate protiv svoje savesti da glasate. Jedan od pametnih ljudi, gospodo, koji je bio u Vatikanu kad je ovaj Konkordat raen, bio je na poslanik Jevrem Simi. Jevrem Simi je, gospodo, imao tu prednost u Vatikanu da je bio lini prijatelj sa Nj. Sv. Papom Pijem XI, jer su oni zajedno bili u Varavi, on Simi, kao na poslanik, a Nj. Sv. Papa kao papinski nuncije. Oni su se tada sprijateljili. I ja sam predlagao g. Simi nikad nije bio lan Radikalne stranke da posle g. dr. Smodlake, koji je bio premeten, da doe jedan ovek koji e u mirnoj atmosferi da uspostavi odnose izmeu nas i Svete stolice. On je, gospodo, i postavljen. On je umro. Ali on je meni prole godine a imam svedoka u Monte Karlu kroz pla rekao: Ovaj Konkordat mene e ubiti. Sve je raeno iza mojih lea. Pokuavao sam da dam ostavku, ali mi je kazao g. Jefti: Nemojte, takva je situacija, biete upueni. Ja iz potovanja prema g. Jeftiu nisam dao ostavku, g. Janjiu. U ovom Konkordatu ima takvih stvari koje Vatikan nikad ne bi traio da sam ja vodio pregovore a ne jedan katoliki svetenik. (ivo odobravanje na levici) Kad je objavljen, gospodo, Konkordat, onda je poelo opte negodovanje. Prva i najjaa kritika koja je do sad bila napisana protiv Konkordata izila je u vladinom listu, koji vlada plaa, u listu koji izlazi u Kraljevu a koji se zove Narodna Samouprava, u organu Petra Bogavca. Ovo je gospodo, najbolji lanak koji je do sad iziao protiv Konkordata. Ko ga je napisao, ne znam, ali bitku je poveo Petar Bogavac. I kad sam ja raunao ko e glasati za, a ko protiv Konkordata, u sebe sam moda sumnjao, ali u njega nisam. On je bio barjaktar u borbi protiv Konkordata. (agor) Gospodo, prve vesti iz inostranstva, pre no to smo uli od g. Pretsednika Skuptine tekst Konkordata, mi smo nali u listu Felkier Beobahter. U tome listu reeno je da je to najvea pobeda Vatikana posle spora izmeu Vatikana i Kvirinala, posle takozvanog Lateranskog sporazuma u Rimu. Zatim su poeli u engleskoj tampi da izlaze lanci. Posebno pominjem sjajan lanak jednog od najveih naunika i pisaca g. dr. Hedlama, Glosterskog episkopa.

Ja moram da kaem, gospodo, nekoliko rei o anglosaksonskoj crkvi. Gospodo, za vreme rata anglosaksonska crkva je bila ona crkva koja je kroz sve svoje hramove i kroz svu svoju tampu to zna vrlo dobro g. Kumanudi i gospoda koja su uestvovala u ratu zastupala pravedne interese Srba, Hrvata i Slovenaca. Arhiepiskop Kenterberijski, koji nije ni pravoslavac ni rimo-katolik, drao je znamenit govor u crkvi Svetoga Pavla, a u prisustvu pokojnog Paia i pokojnog Patrijarha Dimitrija i rekao: da Engleska Imperija nee svoj ma zavui u korice, dok se ne restaurira Belgija, i ne oslobodi Srbija, i ne ujedine Srbi, Hrvati i Slovenci (Oduevljeni povici: ivela Engleska!) Gospodo, cela ta crkvena tampa anglikanske crkve i anglikanske rase i danas jednoglasno brani nae interese i pie protiv ovog Konkordata. (Burno pljeskanje na levici) U Tajmsu od 4. maja jedan od najveih naih prijatelja za vreme rata i posle rata dr. Hedlam, jedan od najveih ivih naunika Engleske, kazao je ovo: Da se sprema jedan udnovat Konkordat. Da se vraamo u Srednji vek, da se za jednu manjinsku crkvu, a protiv jednog veeg broja vernika sprerna Konkordat, da se ponizi a da izgleda kao da se vraamo u srednji vek, najbolji je dokaz kad proitamo lan 13 ovoga Konkordata, jer taj lan sadri i ima iznenaujui predlog, da ako jedan svetenik bude optuen za povredu javnoga poretka i njegovi se pretposlavljeni ne mogu da sloe u tome sa graanskim vlastima, onda se itava stvar referie jednoj meovitoj komisiji koja je sastavljena od pretstavnika Ministarstva pravde i pretstavnika Episkopata. Gospodo, ja napominjem samo ovo, da ima jedan katoliki svetenik ovde u Jugoslaviji koji je sluio opelo ubicama Kralja Aleksandra pa mu niko nije smeo nita. Dr. Hedlam kae ovo: Ovo su srednjovekovne privilegije. Neke odredbe Konkordata same po sebi su takve vrste kakve ne poznaje ni jedna moderna drava, dok druge odredbe pruaju rimokatolikoj manjini privilegije koje su uskraene drugim hrianskim veroispove-stima. Taj Konkordat sadri i privilegije kojih nemaju drugi Konkordati, a koje je odluno odbila ta vie i zemlja kao to je Austrija. Ti predlozi izazivaju oseaj srdbe kod pravoslavnog stanovnitva te postoji opasnost kulturne borbe. To kae, gospodo, jedan od najveih ljudi u Engleskoj, na prijatelj, koji je do sad mnogo puta dolazio kod nas. Episkop Linkoln, na veliki prijatelj, napisao je jedan otar lanak u najveem engleskom listu Tajmsu 2. juna protiv Konkordata, nazivajui ga nelaskavim ime-nima. Ja neu, gospodo, da navodim ni jednu primedbu pravoslavne crkve protiv ovog Konkordata, samo u da kaem da je ceo svet ustao protiv Konkordata, a

ustao je, gospodo, i ako Vlada nae u Beogradu dva oveka, koji su za ovaj Konkordat, ja u glasati za Konkordat ovde. (Burno pljeskanje na levici) Razume se, da je Pravoslavna Crkva poslala svoje prirnedbe protiv ovog Konkordata svima svetenicima, svima hrianima i svima crkvama. A im su te primedbe stigle, dola je naredba dananjega Mi-nistra unutranjih poslova. g. dr. Koroeca, koju je izdao svima sreskim naelnicima, svima ispostavama, komesarima policije i upravi policije pod Pov. br. 2076 od 12. maja 1937. godine, a koliko su pak i ove vlastii smatrale to kao tajnu najbolje vam je dokaz u tome to kod svake policijske vlasti moete dobiti taj raspis. U toj naredbi kae se ovo: Ministarstvo unutranjih poslova, Odeljenje za zatitu dra-ve dakle, moralo se upotrebiti Odeljenje za Zatitu drave protivu pravoslavne crkve i protivu pravoslavnih popova kojih, samo u Surdulici, ima mrtvih preko tri stotine, palih za ovu Jugoslaviju (Burno pljeskanje na levici), dakle, Ministantvo unutranjih poslova obave-teno je da se po narodu agituje da se alju deputacije u Beograd, koje bi na visokim mestima molile dakle, molile a ne pretile, to znai da ovde nisu okupljeni neki subverzivni elementi da se Konkordat sa Vatikanom ne primi. Molim da na pogodan nain dejstvujete da se ova agitacija sprei i odailjanje uvakvih deputacija onemogui. Ako to ipak ne bi uspelo, o polasku deputacije treba najhitnije izvestiti Ministarstvo i Upravu Grada Beograda Odeljenje opte policije. Prednje u dostavlja na taan postupak. U Konkretnom sluaju izvestiti i ovu Upravu. Ovaj raspis i naredba dostavljena je potom svima optinskim upravama i srezovima pod Pov. br. 570 od 7. maja o. g. i ona glasi: Svima potinskim upravama u srezu... Kraljevska banska uprava dostavila je sa II. Br. Pov. 1952 od 4. maja a. g. sledee: Pretsednitvo Ministarskog saveta Poliliko odeljenje sa aktvm Pov. Br. 158 od 29. aprila o. g. dostavilo je sledee: Po naredbi Njegove Svetosti Patrijarha upueni su pozivi pravoslavnom svetenstvu da daje obavetenja protivu projekta zakona o Konkordatu sa Vatikanom. Potrebno je da obratite panju na takvu agitaciju i shodnim merama bilo utiui na same pravoslavne svetenike, bilo na narod, spreite irenje verske netrpeljivosti i onemoguite naruavanje verskog mira. Konkordat apsolutno ne tangira prava srpske pravoslavne crkve i on se ni najmanje ne tie pravoslavnoga dela naeg naroda. On se odnosi samo na katoliku crkvu i njen odnos prema naoj dravi, a samo sprovoenje Konkordata ostaje u rukama nae drave, nae dravne vlasti i naih dravnih organa

Ja u, gospodo, posle dokazati, koliko e se to ticati i pravo-slavnog dela naeg naroda, kako e ovaj Konkordat hiljade i hiljade naih sestara i majki proglasili i da nisu bile u braku nego da su bile bludnice a njihova deca da su kopilad. (Burno pljeskanje na levici) Gospodo, protivu ovoga Konkordata ustale su i sve pravoslavne crkve. Ve varn govorio o tome ta je o njemu kazala anglikanska crkva a posle u govoriti i o tome kako o njemu misle katolici! Sada samo spominjem to da su protiv njega ustale sve pravoslavne crkve. Gospodo, vladin list, Vreme ve: dva dana donosi lanak pod naslovom Konkordat u pravoslavnom Bukuretu Izgledalo bi po onome to se u tome lanku pie da je rumunski Patrijarh jedva eleo da se ovaj Konkordat kod nas prirni i da energino preklinje i nas da to uinimo. Meutim, gospodo, to nije u stvari. A ta je u stvari. U stvari je to, da je neko primio dve do tri hiljade franaka i za te pare pustio lanak o kome se u Vremenu govori. Meutim, ako hoete da znate pravo raspoloenje rumunske pravoslavne crkve prema ovom naem Konkordatu, ja u da vam navedem to o tome pie Biserika ortodoksa Romana, organ rumunske pravoslavne crkve, koji je najpozvaniji u njeno ime da govori. A Biserika ortodoksa Romana pie ovako: Kao i u Rumuniji srpsku pravoslavno svetenstvo ustalo je sa jednim opravdanirn negodovanjem protivu Konkordata sklopljenog izmeu Jugoslavije i Rima, imajui naroito pred oima opasnost koja preti od prozelitizma. I ovaj Konkordat kao i onaj sklopljen sa Rumunijom moe biti potpuno shvaen jedino pod uglom svetlosti koju baca papska enciklika rerum orientatium od 8. septembra 1928. godine. Dve velike sile bile su uvek nesavladljiva prepreka na putu ekspanzije rimokatolicizma na istoku: Ruski car i Turski sultan, veli se u papskoj enciklici. Meutim svetski rat sruio je ove dve sile, dok je rimokatolicizam preduzeo jednu snanu akciju na istoku. Rirnski pogledi upuuju se sada, naroito sada, prema Grcima, Bugarirna, Rumunima i Srbima, Eto zato je uznemirena i zabrinuta srpska pravoslavna crkva danas, kada se bezobzirno daju Rimu maksimalne privilegije u obliku Konkordata. Ja alim, gospodo, to g. Spaho nije ovde da nam proita jedan lanak iz Oservatore Rormano koji govori o planu pokrtavanja Muslimana u Bosni i Hercegovini. Taj broj Oservatore Rormano nalazi se kod g. Spaha. On je sam to kazao, i tako e i taj put u Bosni i Hercegovini prema Muslimanima biti utrven. Organ bugarske pravolsavne crkve Crkovni Vesnik donosio je takoe niz lanaka protivu ovoga Konkordata. A tu ja i na poslaniki drug g. Budimir, bili smo zajedno kod g. Mitropolita Stefana, koji nam je govorio

da se borimo svim silama kao vea zemlja da se ne primi taj Konkordat jer ako ga vi primite, onda mi kao manji dolazirno na red. Naa Patrijarija dobila je i od sva etiri vaseljenska Patrijarha (Carigradskog, Antiohijskog, Aleksandrijskog i Jerusalimskog) podrku ove borbe protivu ovakvih Konkordata. I sve druge pravoslavne crkve, u Rusiji, Grkoj, Manduriji i Japanu. svugde, gde ima 170 miliona pravoslavnih, ustali su protivu njega i govore nam: NE DAJTE, BRAO, OVAJ KONKORDAT ZAKLJUEN JE NA TETU PRAVOSLAVNE CRKVE Ja sam vam malo pre, gospodo, govorio ta je pok. Stjepan Radi rekao o onome Konkordatu koji je trebao biti zakljuen 1925. godine. A sada da vidimo ta o ovome Konkourdatu kae g. dr Maek, koji danas pretstavlja, to morarno svi priznati, najvei deo Hrvata. preko svojih nekoliko uglednih ljudi ne znam da li ih je on poslao naroito ovamo, izjasnio se, odnosno oni su se svi izjasnili protivu Konkordata. U svome intervjuu u Kurijer Varavski rekao je g. dr Maek kako gledaju Hrvati na ovaj Konkordat I to je takoe jedno pitanje koje je za nas indiferentno, jer Konkordat zakljuuje Vatikan sa srpskom pravoslavnom Vladom a ne katolikim stanovnitvom Hrvatske. Kao to vidite, dokle g. dr Stojadinovi kae da se ovaj Konkordat ne tie pravoslavnih, dotle g. dr Maek kae da je taj Konkordat zakljuila pravoslavna Vlada, razume se, na tetu katolika. Ali, Gospodo, protivu uvoga Konkordata je i jedan ogroman broj katolika u naoj zemlji. Protivu njega su glagoljai koji su svagda govorili pravu istinu o naoj veri i o naem narodu. Mi se stalno ovde prepiremo oko toga jesu li Srbi i Hrvati jedan narod. Jesu, gospodo, to su katolici glagoljai kazali jo pre hiljadu godina, 925., pa 928. pa 1059. i 1078. na sva etiri sabora. U Splitu Grgur Ninski stalno se borio za ovaj na zajedniki jezik, koji kae: Oe na, ie jesi na nebesjeh... (Burno odobravanje i pljeskanje). I Grgur Ninski uspeo je, upravo on je bio pobeen od latinskih biskupa, ali je ipak uspeo da za svoju biskupiju u Ninu ostavi i zadri glagoljicu. Ninska biskupija, gospodo, to znai ona biskupija u kojoj se moli Bogu onako isto, kako se moli u Skoplju, Vladivostoku i u celom pravoslavnom slovenskom svetu. A dolo je do toga, gospodo, da mi danas ovim Konkordatom ukidamo Ninsku bisku-piju i pripajamo je, protivno volji celoga naroda, ibenikoj biskupiji. Da, gospodo, ja ovo ne govorim napamet, evo vam ovde pretstavke, upuene i meni i svima narodnim poslanicima, u kojoj se u ime sto hiljada graana iz Dalmacije moli i trai samostalnost Ninske biskupije. U toj pretstavci se moli Narodna skuptina da ne usvoji taj Konkordat kojim

se rue vekovna prava Hrvatskog naroda na Hrvatskom primorju (Burno odobravanje na levici. Dr. Janko Barievi: Treba napomenuti da su to katoliki svetenici!) Jeste, to su sve katoliki svetenici. I ja sam bio u Ninu povodom toga i naao sam tamo naeg poslanikog kolegu Predovana i jednog svetenika, kome neka je svaka ast, i koji mi je kazao: Gospodine Janiu, vi ste pravoslavni svetenik ali vi ne smete dopustiti da mi izgubimo nau Ninsku biskupiju, na ponos i diku. Je li tako bilo, gospodine Predovanu (Predovan: Jeste!) U toj pretstavci se kae: Sto tisua vjernika bive zadarske nadbiskupije ve 15 godina nestrpljivo oekuje obnovu i potpunu nezavisnost Ninske biskupije na teritoriji bive Zadarske, radi konanog sreenja kulturnih i narodnih potreba za stotinu glagoljarskih upa ovog osakaenog kraja, itd... Zatim odbor za nezavisnost Ninske biskupije moli: Da Kraljevska vlada u Skuptini donese ovakvu izjavu: da nema nita protiv nezavisnosti Ninske biskupije s rezidencijalnim biskupom u Ninu. Mi znamo, gospodo, da je jedan estiti katoliki borac, svetenik dr Fran Ivanievi, proveo vek svoj u borbi za glagoljicu. On je napisao itave knjige o problernu od postanka glagoljice pa sve do danas. I on se je zauzimao i kod Pretsednika vlade i kod mene i kod celoga sveta za glagoljicu. Zar ete dopustiti da na glas ostane glas vapijuega u pustinji i da unitite ono to su Hrvati imali pre hiljadu godina? I, gospodo, Metrovi nikada nije bio vei nego onoga dana kada je izradio svoje monumetalno delo, kada je napravio spomenik Grguru Ninskom, najveem borcu za glagoljicu, koji ukazuje gde je neprijatelj. (Dr. Janko Barievi: I Fran Ivanievi je katoliki svetenik!) Jeste, Ivanievi je katoliki svetenik i ja bih rekao da je na prvom mestu pokojni Buli pa onda Don Fran Ivanievi. Kraljevska vlada se ali da se upotrebljuju nekakvi letci! Da, gospodo, upvtrebljuju se letci, upotrebljuju se pojedine knjige, ali znate li ko jo upotrebliuje knjige bez odobrenja cenrure? Gospodo, to je Kraljevska vlada. Ona je lampala knjigu koju je napisao Moskatelo protiv pravoslavne crkve Konkordat i njegova kritika. Ta je knjiga besplatno deljena i data knjiarama da je prodaju uz bagatelnu cenu, a ako se neko nae da kupi tu knjigu, daje mu se jo i deset knjiga besplatno, samo da se to vie iri. Nema opasnosti, gospodo, od te knjige, jer ak ni lanovi Klubova nisu tu knjigu proitali, a ja sam proitao to ubre od knjige. Pretsednik Stevan iri: Gospodine govornie, obraam vam panju da je vae vreme ve isteklo. (Protesti na levici) Dr. Vojislav Jani (nastavlja:) U ovoj se knjizi, gospodo, tvrdilo da je dobivanje glagoljice jedan epohalan dogaaj. Gospodo, ja sam vam kazao da sam za glagoljicu uvek bio. Ja sam pomogao prvo tampanje misala...

(Ministar pravde dr. Nikola Suboti: To je Trebnik!) Jeste, gospodine Ministre, Trebnik. U pitanju je bilo tada finansiranje i redigovanje, dakle novana srestva ra tiskanje i struna lica, da urede gradivo. Na jednoj sednici vlade ja sam zamolio pokojnog Paia da se izae u susret, i, gospodo, odobrena je bila svota od pola miliona dinara i odmah je odreeno da se tampa misal. A, gospodo, kako je u Konkordatu? Tamo je: to se tie prostiranja upotrebe glagoljice, Sveta stolica se ne protivi upotrebi staroslovenskog jezika u Svetoj misi tamo gde to odgovara jednodunoj elji vernika. To je isto to i poljski veto, a mi svi znamo, kako je Poljska prola sa svojim vetom. Ima jedan red ljudi u rimokatolikoj crkvi, koji je sa pravom zabrinut za svoj opstanak, ako se ovaj Konkordat primi, a to su braa Franjevci. Ovaj je Konkordat napisan tako da mnoga gospoda iako su ga itali, ako ne znaju stvari au fond nee im biti poznato da se ovim Konkordatom unitava na nacionalni katoliki sveteniki red red Franjevaca. Dakle, Franjevci su se bili obratifi na mene i na Pretsednika Ministarskog saveta i njihovi ljudi su rekli: Ovo je unitenje naega reda. 700 godina, gospodo, rade Franjevci u etiri svoje provincije: Zagrebakoj, Bosanskoj, Hercegovakoj i Dalmatinskoj, 700 godina i pod Turcima i pod Austrijom bili su proganjani od neprijatelja nae nacionalne misli, a potpomognut.i od domaih vladara. Jo Kralj Dragutin u XIII veku zvao je sebi Franjevce. Gospodo, Franjevci su osvajali i Beograd. I ko je proitao knjigu od dr. Fra Julija Jelenia Kultura Bosne i Franjevci, taj e videti ta su Franjevci uinili za na narod, ne samo, gospodo, za katolike, nego i za onaj narod pravoslavne vere. (Oduevljeno pljeskanje na Ievici). Pa da nita Franjevci nisu uinili za jedinstvo drave, nego samo to da je jedan Franjevac ispevao pesmu o Savi Nemanjiu, bilo bi mnogo. Ti fratri definitivno se unitavaju ovim Konkordatom. Za 20 godina nee biti ni jedne jedine upe, ni dalmatinske, ni bosanske, ni hercegovake, ni zagrebake. Jedan bivi ministar, jedan katolik ije ime ne mogu da kaem, ovek koji zastupa Franjevce, pie mi ovo pismo: U vezi tvoga pisma od 25. juna 1937. godine ast mi je u dogovoru sa ocem provincijalom poslati i na te uputiti ovu pretstavu s toplom molbom da je pomljivo i s ljubavlju proita kako je i napisana iz ljubavi prema naim Franjevcima, prema njihovim zaslugama u prolo-sti, znaenje u sadanjosti i velikoj njihovoj misliji u budunosti. Ja i svi Franjevci jugoslovenski veemo) ponajvie oko tebe pravedne nade, jer ti si najvie upuen u sva naa versko-politika pitanja. Ti ima srca i razumevanja i sve e o tome svi uvereni uiniti da se u naoj narod-noj dravi ne slomi i ne uniti ono

to toliki crni vekovi ne mogoe satrti. Ne trai se nikakva milost za Franjevaki red. Trai se samo ono to trae i najvii dravni interesi, to je postulat pravde i rada u narodu, to je zaslueno tolikom krvlju, mukom i znojem prolosti, a to se i danas neprestano mui i trza, jer je nae narodno i nije zatrovano naplavama tuinskih interesa i ciljeva. Da franjevaki red nije nita dao, pojava fratra Andrije Kaia kao pesnika tople i iskrene jugoslovenske misli, duhovnoga i narodnoga jedinstva, koji je u XVIII-tom veku prvi ispevao pesmu Nemanjiu Savi, bilo bi dovoljno da se taj red sa svim silama pomogne u svom poletnom radu za opte dobro, sreu i napredak itave zemlje nae. Ovu pretstavku izvoli primiti ne kao glas moj, nego kao molbu, opravdanu i pravednu, svih naih franjevaca i njihovih stareina provincijala. Ja sam na elju samoga Gospodina Pretsednika Milana Stojadi-novia uputio mu pre mesec dana opiran referat po ovom pitanju. S raznih razloga, a i sam e razumeti zato, nisu ovu pretstavku potpisali nai provincijali nego samo ja Iino. Bude li potreba, ovi e i to uiniti. Za sada je po mom miljenju bolje ovako. Dragi Vojo, stavljam ti ovo na srce i pomozi da franjevaki red nastavi svoj rad nesmetano, da dri svoje verske i kolske institute, da sprema i za budunost zatonike ljubavi i bratstva meu jednokrvnom braom. Ja sam spreman da Ti u svemu posluim i budem pri ruci. (Burno pljeskanje na levici: iveo!) Tu su, gospodo, i njihove pretstavke, koje iz pojmljivih razloga, ja neu da itam, a bie vremena da se sve to tampa. Najvei greh uiniemo prema glagoljaima a zatim prema franjevcima, jer nadbiskup ari u ime jezuita vodi jednu krvavu borbu punih 15 godina, a da uniti ono to je nacionalno, to je poteno! (Burno pljeskanje na levici) Interesantna je stvar! O tome je bilo mnogo govora da Konkordate imaju svega 9 drava de fakto, meu kojima su samo dve velike sile: Nemaka i Italija. Od slovenskih drava jedino ga ima Poljska! A vidite, gospodo, na kakve tekoe nailazi i ona zbog ravog Konkordata. Ja moram, bez dozvole, da ispriam jednu priu koja je na mene najvie uticala, kad smo raspravljali o Konkordatu, a koju mi je ispriao Vjekoslav Mileti, koji je pored Bogavca bio glavni borac protiv Konkordata. G. dr Vjekoslav Mileti dobio je jedno sjajno pismo od nekoga svoga druga, a ima jo svedoka, koji su ovde itali to pismo, od jednog svoga kolskog druga sa Rijeke, u kome se od prilike kae ovo: Dragi Vjekoslave, sad itam u novinama da si ti lan Odbora za donoenje Konkordata, pa da ne bi prevideo, opominjem te jednog sjajnog akog momenta iz 1905.

godine u Zadru. Profesor, ne znam mu ime prozove aka petog razreda gimnazije Vjekoslava Miletia i zadaje mu pitanje: Vjekoslave, kai ti meni, koji su to katoliki slovenski narodi koji su slobodni a koji imaju svoju slobodnu dravu. ak Vjekoslav Mileti ustaje i kae: Slovenski narodi katolici jesu: Hrvati, Slovenci, esi i Poljaci i niko od njih nema slobodnu dravu. Prema tome, gospodine profesore, nema ni jednog slovenskog naroda katolika, koji ima svoju slobodnu dravu. Dobro, odgovori profesor, zadovoljio si me. Sada ga profesor upita: Koji su to pravoslavni narodi slovenski koji imaju svoju slobodnu dravu? Vjekoslav Mileti ustaje i ree: Slovenski narodi, koji su pravoslavni a imaju svoju dravu, jesu: Srbi, Bugari, Rusi i Crnogorci, to su valjda svi. Dobro je, Vjekoslave Miletiu, zadovoljio si me, odgovori profesor. Sutra dan hrvatski listovi, kae se dalje u tom pismu Vjekoslavu Miletiu, zabeleili su taj dogajaj i profesor je kanjen. Videam consules! Pozivam te Vjekoslave da ne previdi ovo sada u svojoj slobodnoj dravi! I on meni ree Vjekoslav: Zar ja da gla-sam za ovakav Konkordat. Nikad, nikad, nikad! To mi je rekao pre 15-20 dana (Pljeskanje na levici). (Vjekoslav Mileti: Odgovoriu ti, Vojo!) Gospodo, nai glavni pravnici Slobodan Jovanovi, Profesor, g. dr Kumanudi, g. dr Mihailo Ili i jo neki, koje sam ja konsultovao, svi su mi jednoglasno kazali, neki su to i potpisali, g. Ili izneo: da se ovaj Konkordat protivi Ustavu. Ja, gospodo, nisam pravnik, i kad ima kakvo pravno pitanje ili pitanje koje ne razumem, ja se ni malo ne stidim da idem kod kapaciteta, za koje znam da su prvi ljudi, da ih pitam, da se sluim njihovim miljenjem i da ih citirarn. Gaspodin Mihailo Ili, profesor universiteta, koga nemam ast poznavati, u jednoj knjizi, koja je ve dva izdanja doivela, kazao je, da je ovo najgori Konkordat od svih koji postoje i da se nigde ni u jednom Konkordatu takve odredbe ne nalaze tako skupa spojene kao u naem projektu, i drugo, da u naem projektu ima odredaba, kojih nigde ni u jednom Konkordatu nema. O ovom Konkordatu on kae: Drava ne samo to nije uspela da rimokatoliku crkvu izjednai sa ostalim crkvama nego iz pojedinih odredaba proistie da drava nije uspela da sebe izjednai sa rimokatolikom crkvom, kao to nije uspela da sebe izjednai sa ostalim dravama, koje su sklopile Konkordat, nego je prema njoj dola u nepovoljniji poloaj. Evo vam tri autoriteta, evo vam Slobodana Jovanovia i njegovog miljenja. Profesor g. dr. Mihailo Ili ima isto miljenje. Svi uitelji na svojim kongresima, svi profesori gimnazija, svi svetenici, sav narod je protiv ovog Konkordata, pa kako, gospodo onda moete da glasate za taj

Konkordat. (Burno pljeskanje na levici). Gospodo, kapaciteti nae pravne nauke smatraju da je Konkorda! u protivnosti sa l. 4 Dravnog Ustava koji proglauje jednakost graana pred zakonima, dok projekat daje iskljuive privilegije rimokatoticima. Sa l. 6 Dr. Ustava, koji deklarira, da nikome ne moe da sudi nenadleni sud, dok projekat po branim parnicama potiinjava katolikim sudovima lanove drugih veroispovesti; protivrei i stavu 2 lana 11 Ustava, koji kae da je uivanje graanskih i politikih prava nezavisno od ispovedanja vere i da se niko ne moe osloboditi od vojnih dunosti i obaveza, pozivajui se na propise svoje vere, a projekat stavlja kolska i brana prava u zavisnost od vere i daje vee vojne povlastice rimokatolikim sveteni-cima i redovnicima. Projekat protivrei i stavu 6 istoga lana koji trai da dravna subvencija veroispovesti odgovara stvarno dokazanoj potrebi, a projekat ignorie taj kriterijum. Projekat je protivan i stavu 7 i 8 istoga lana, kojim se zabranjuje verskim pretstavnicima partijska delatnost samo pri vrenju svoje zvanine dunosti, a projekat zabranjuje to uopte. Nije u saglasnosti projekat ni sa l. 13 Ustava, koji zabranjuje udruivanje na verskoj osnovi u svrhu fizikog vaspitanja, jer to dozvoljava katolikoj akciji. Isto tako ne odgovara projekat ni lanu 16 st. 3 Dravnog Ustava koji trai u svim kolama naelo verske trpelji-vosti, dok projekat konfesionalno naelo uvodi ak i u dravne kole. Protivan je i lanu 19 Dravnog Ustava koji kae, da su sva mesta u svim strukama dravne slube podjednako dostupna svim dravljanima, projekat stvara iskljuive privilegije za uiteljerimokatolike u dravnim kolama. Ne harmonira projekat ni sa l. 21 Dr. Ustava koji kae, da brak stoji pod zatitom drave, a projekat stavlja rimokatolike i meovite brakove u iskljuivu nadlenost rimokatolike crkve. Naposletku nije saglasan projekat ni sa l. 22 i 23 Dr. Ustava, koji daju Dravi pravo eksproprijacije i pravo da intervenie u privrednim odnosima graana u duhu pravde i otklanjanja drutvenih suprotnosti, Meutim projekat ne dozvoljava eksproprijaciju zemalja rimokatolike crkve u svrhu agrarne reforme. Uvaeni gospodin Ministar pravde bio je takoe protivan ovome Konkordatu , sve do pre nekoliko dana. (Bruno pljeskanje na levici) Ja u, gospodo, jo samo nekoliko napomena o Konkordatu. Ovde ima, gospodo, vrlo tekih stvari i kad bi imali vremena, mi bi lan po lan pretresali, i uverio bi vas da ne govorim iz linih razloga (Jedan glas na desnici: Ne moe nas uveriti). Znam ja, gospodo, da vas ne mogu uveriti, znam ja to. Ja neu da govorim o prvome lanu, o famoznoj rei misija. Neka o tome govori jedan nepristrasan profesor g. dr. Ili, koji kae: re misija je nezgodna pre svega zbog toga, to se moe protumaili tako, da smo mi neprosveen narod, a zatim i to je nepogodna za utvrivanje

verskog mira, koji je vrlo vaan dravni interes. Malo posle u vam govoriti o bogoslovskoj strani Konkordata. Pretsednik Stevan iri: Gospodine govornie, dobro bi bilo da odmah preete na bogoslovsku stranu, koju objanjavate, jer je mnoge stvari navelo vie govornika kad ste vi bili otsutni pa nije pravo, da ono to smo ve sluali ranije, sluamo ponovo. Razume se da vi imate pravo da kaete ono to je pre vas neko rekao, ali kad je ve vae vreme po Poslovniku isteklo, onda je dunost Pretsednika Narodlne skuptine da vas opomene, da va govor skratite time, to ete izostaviti ono to su ve drugi pre vas govorili. Dr. Vojislav Jani (nastavlja): Gospodine Pretsednie, Vi imate pravo, ali ja nisam kriv to su me bajoneti policije g. Koroeca spreili da vrim svoju poslaniku dunost. Ja nisam kriv to sarn tuen pred Sabornom crkvom od policije popa Koroeca (Uzvici na levici: Dole! Dole!) Ovaj moj govor, on je samo uvod u hiljade govora koje u ja odrati svuda irom cele zemlje o ovome udu od Konkordata. (Voja Lazi: (Govori ceo dan, Narodna skuptina ti daje pravo!). Gospodo narodni poslanici, jedan od najgorih lanova Konkordata, pored osmog lana, za mene je i lan drugi. On govori o razgranienju biskupije. Postoji nadbiskupija katolika u Beogradu, ali selo Beanija, koje je 2 km udaljeno od Beograda, ne moe da potpada pod Beograd, ono podpada pod Zagreb. Vi znate, kad se onda govorilo, a i sad Maek govori: Od Zemuna do Kotora. Sad je gore: Od Zemuna do Kotora ne moe ni selo Beanija da pripadne jednoj katolikoj nadbiskupiji u Beogradu, a od Kotora do ua Bojane pripada Rimu. Po ovom Konkordatu u crkvenom pogledu, Zetska banovina cela pripada Vatikanu. (Glasovi na levici: ta e sad, Mikiu?) Da, da, g. Mikiu! itao sam u novinama, ukoliko je cenzura doputala da izae, da je bilo diskutovano ovde u Skuptini i o Barskoj nadbiskupiji. O tome su govorili Gospodin Ministar pravde i gospodin dr. Kumanudi. Ja o Barskoj nadbiskupiji imam da kaem samo ovo: Nae instrukcije za Barsku nadhiskupiju bile su i od Paia i od Ninia i od Mie Trifunovia ove: Mi tu titulu primasa moramo da sauvamo. Pokuae-mo da primasa pripojimo Beogradskoj nadbiskupiji. U Vatikanu, kada sam ja razgovarao, mi smo uspeli da imamo pored primasa srpskog, barskog, jo tri sufragana: kotorskog, mostar-skog i moda dubrovakog i da budu sa Beogradsko-barskom nadbisku-pijom. Gospodin Borgonini Duka rekao je, da svega postoje est primasa u svetu. Mi stare titule ne ukidamo, rekao je g. Duka. I hteli su i ovde da stvore tu nadbiskupiju. Pai je hteo da pored Hrvata, koji su katolici i Slovenaca, koji su katolici, zato to ima ipak neto Srba u Dubrovniku, koji su katolici, da imaju jednu srpsko-katoliku crkvu.

To je ovim drugim lanom potpuno zbrisano. l nadbiskup barski jedini od sviju naih episkopa ne pripada organizaciji nae crkve, nego je direktno podreen Rimu. Ovde ima jedna biskupija, koja mene vrea, a treba da vrea i sve katolike i pravoslavne. To je Krievaka biskupija. Ja sam zato: Ili budi katolik, ili budi pravoslavni, ili budi musliman. isto, najbolje je isto vino piti, gospodo moja! (Veselost u sali.) Ali, ta je Krievaka biskupija! Ja znam da masa naroito Srbijanaca i Crnogoraca to pitanje ne znaju. To nije, gospodo, nikakvo udo. Najmanje znaju verske probleme Srbijanci i Crnogorci, zbog toga to je u Srbiji i Crnoj Gori bila svega jedna vera. Ona je bila dravna vera. Nije bilo trenja sa drugim verama. Zato oni ovaj projekat ne shvataju dovoljno i ak se ude zato se vi angaujete za ovo pitanje. Ne moe se rei da je za mene ova stvar isto politiko-partiska stvar. Ja govorim sa dravnog gledita. Znate li ta je Krievaka biskupija? To je bila jedna mala biskupijica, za vreme Marije Terezije, zato da Srbi pravoslavni preu u rimokatolike, a kako nisu hteli da preu u prave rimokatolike, oni su ostali sa svima svojim obredima, svetenici su nosili bradu, sluili su u crkvama i slue kao to se i danas slui u Kragujevcu i Topoli, oni su samo priznali Papu. Da ne govorim kako je bilo, da ne govorim, kako su nai svetenici i kao konji drani vezani u talama toliko dana dok ne preu u unijate ili ih nestane. I uspeli su tako da prevedu jedan mali broj unijata. Ta je biskupija pripadala pod Zagrebaku nadbiskupiju za vreme Austrije. To je bila jedna mala, sufragana biskupija. lan 2 Konkordata sada krievakoj biskupiji daje pravo da u celoj dravi ima te svoje vernike. Ne dadu, recimo, Hrvatu biskupu u Beogradu, da on bude njihov arhipastir, nego onaj iz okoline evelije, a tamo ima tri sela koja su morala da preu u unijate, i ona ne potpadaju pod svoga biskupa u Skoplju, niti pod nadbiskupa u Beogradu, nego moraju da idu kod Krievakog biskupa, u Zagreb, gospodo moja. Gospodo, ja moram da govorim o najteem lanu Konkordata, a to je o lanu 8. Ja molim, gospodo, i pravoslavne i katolike da obrate panju na ovaj lan, koji je protiv simvola vere pravoslavne crkve. Ni jedan dobar pravoslavac, ni jedan dobar katolik, ni musliman, ni jevrejin, ne bi trebalo da dopuste da se u jednom zakonskom projektu vrea njegova vera. Pravoslavni ne bi smeli to uiniti, jer se odriu svoje vere, a katolici ne bi smeli takoe to uiniti, kao to ni ja nikada ne bih smeo da glasam, gde bi se uenje katolike crkve blasfemiralo u interesu naeg unutranjeg mira. Po l. 8 svetenici ne mogu da se kandiduju za narodne poslanike. (agor na desnici i

usklici: ta ete Vi raditi?) Mene to ne moe da tangira, meni to ne moe niko da zabrani, ma da Samo-uprava ve preti svetenicima, da se nee moi kandidovati. Ja o tome neu da govorim, jer ja u se kandidovati, pa makar mi to ko i zabrani. Ali u lanu 8 ima jedna druga stvar. Svakog dana i u pravoslav-nim i u katolikim crkvama ita se Simvol vere. U tom Simvolu vere kae se: Vjeruju u jedinu svjatuju sabornuju i apostolskuju cerkov. Sabornuju znai optu, na grkom znai katolikos. Ja sam bio profesor dogmatike i u Oksfordu i ovde u Beogradu. Mi nazivamo i nau crkvu katolikom. Mi priznajemo i rimokatoliku crkvu da je ona katolika crkva. I oni itaju Simvol vere. Svega je jedna re koja nas razlikuje u Simvolu vere. To je re: filioque. A 8 lan nau crkvu naziva nekatolika veroispovest. to znai da nije pravoslavna, da nije saborna. On nas izjednauje sa izmaticima, sa verom Konfuia, Bude itd. itd. Gospodo, bez ikakve specijalne namere otvoreno kaem: Onaj pravoslavac koji glasa za ovaj lan, on priznaje da je nekatolik, on se odrie svoje pravoslavne vere. (agor na desnici). Ni jedan ivi ovek ni dogmatiar ne moe me uveriti da ovo moje tumaenje nije tano. Zapitajte katolikog bogoslova ili pravoslavnog bogoslova, videete da je ovo protiv Simvola vere, mogu da vam kaem, da mi je ba jedan katolik na ovo skrenuo panju, koga i g. Komnenovi, koji je onako lepo govorio, dobro poznaje, a to je g. dr. Rudolf Sardeli, koji mi je kazao: kako moete da glasate za ovakav tekst, kojim se vrea simvol, osnovica vere! (Aplauz na levici) Ja, gospodo, o ostalim lanovima ovog Zakonskog predloga i ako sam to spremio, ne mogu da govorim, iznemogao sam i bolestan sam, hou da zavrim. (Na desnici se srneju poslanici). Smejte se vi, ali u se i ja vama smejati, i to vrlo brzo (Prigovori sa desnice) Ja moram da kaem, kad bi bilo tajno glasanje za Konkordat, 90% glasali bi sa ove strane (pokazujui desnicu) protiv Konkordata. (Buran aplauz na levici, prigovori i agor na desnici). Ali, gospodo, kad se doe u Klub, pa se kae: Mi emo za mesec dana, ili dva tri meseca viti izbore, pa u ja komandovati u Beogradu a vi raditi na terenu, onda se uspeva da ljudi i protiv svoje savesti glasaju za Konkordat. (Pljeskanje na levici Protesti na desnici). I pokojni Velja Vukievi je govorio, da e deset puta imati jedanaesti septembar, uveravao je, da e deset puta vriti izbore, pa je i te jedne bedno zavrio. Pazite, gospodo, da se Vuk Mandui ne prevari, pa da ne doe drugi da vri izbore! (Burno i dugotrajno pljes-kanje na levici sa povicima: iveo!) Kao to je Janji bio otvoren i direktan, tako je i episkop Nikolaj

Velimirovi uputio otre rei prekora na raun vlade, a posebno na raun ministra unutranjih dela dr Antona Koroeca, takoe svetenika. U jednom trenutku izgledalo je da svetenici biju meu sobom najeu bitku.

Ostatak moete proitati u istoimenoj knjizi!