Optike komunikacije, E1, 2009.god.

1/48

OPTIKE KOMUNIKACIJE
iroka oblast savremenih telekomunikacija. Posebno intenzivno razvija se posle 1980. godine. Postoje i brojni primeri iz ranije prolosti koji ne mogu da se svrstaju u optike komunikacije u dananjem smislu, ali koristili su postupke za prenos poruka koje su bile vidljive korisnicima. (signalizacija, zastavice, semafori, svetionici, razni optiki sistemi-francuski telegrafski sistem, za 15min na 200 km udaljenosti, itd.). Prvi nauni pokuaj provoenja svetlosti kroz dielektrik izveo je John Tyndall 1870. godine proputajui svetlost kroz mlaz vode.

Slika 1. Pretpostavke u eksperimentu

Slika 2. Rezultat eksperimenta

Kao rezultat, moemo da zakljuimo sledee: svetlost moe da se kree kao na slici 3, pratei zakrivljenosti svetlovoda:

Slika 3. Kretanje svetlosti u svetlovodu Primenu optike u dananjem smislu pokrenuo je izum lasera 1960., i nakon nekoliko godina, prvih optikih vlakana. Optiko vlakno je tanka staklena nit sainjena od silicijuma. Staklo koje se koristi ima izuzetnu istou. Ne moe se ni uporediti sa staklom na koje smo navikli. Staklo debljine nekoliko kilometara ima providnost obinog prozorskog stakla debljine 3-4mm. Svetlost putuje kroz staklena vlakna zahvaljujui pojavi koja se naziva totalna unutranja refleksija. Relacije kojima je opisano zarobljavanje svetlosti unutar ravne staklene ploe izveo je Fresnel jo 1820. godine, 1966. godine Charles Kao i Georges Hockham utvrdili su da veliki gubici u optikom vlaknu teoretski nastaju zbog malih neistoa unutar stakla, a ne zbog unutranjih ogranienja samoga stakla. Procenili su da se gubici svetlosti koja putuje vlaknom mogu drastino smanjiti, sa 1000 db/km na manje od 20 db/km. Zahvaljujui otkriu Charlsa Kaoa i Georgea Hockmana 1970. godine poeo je vrlo intenzivan razvoj optikih komunikacija kada je tim strunjaka iz kompanije Corning Glass proizveo optiko vlakno duine stotinu metara.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

2/48

1976. god. zapoela je eksperimentalna primena optikih vlakana u telefonskim sistemima Atlante i Chicaga, a 1984. godine puteno je u rad optiko vlakno kompanije AT&T povezujui Boston i Washington. 1988. godine postavljen je prvi transatlantski optiki kabel, sa pojaavaima na udaljenostima od 64 km. Tokom osamdesetih godina uloeni su ogromni napori da se otklone problemi vezani za popravku prekinutih optikih kablova i da se pobolja tehnika njihovog postavljanja. 1991. godine prikazani su optiki pojaavai koji su ugraeni u same optike kablove i koji su u stanju da obezbede 100 puta vei kapacitet od sistema sa elektronskim pojaavaima. 1996. godine postavljeni su kablovi sastavljeni iskljuivo od optikih vlakana i preko Tihog okeana. Optiki komunikacioni sistem prikazan je na slici 4.

Slika 4 Blok ema optike komunikacione mree Prenosni medijum ini optiko vlakno na ijim se krajevima nalaze odgovarajui prikljuci (konektori) koji obezbeuju povezivanje predajnika i prijemnika sa optikim vlaknom. Predajnik generie signal koji je prilagoen prenosu kroz optiko vlakno. Prijemnik detektuje oslabljenu i zaumljenu poruku i konvertuje je u formu potrebnu krajnjem korisniku. Najvanije osobine optikog komunikacionog kanala jesu: veliki informacioni kapacitet (ogroman propusni opseg svetlovoda), mala poduna slabljenja signala u sistemu, otpornost na razliite smetnje elektromagnetne ili radiofrekvencijske prirode usled dielektrinog karaktera svetlovoda, relativno mali gabariti i masa elemenata prenosnog sistema koji su posledica kratkih talasnih duina iz optikog spektra, kao i zatienost od ometanja i prislukivanja. U malobrojne mane primene optikih vlakana mogu se ubrojati: relativno visoka cena kablova, kablovskog pribora i linijske opreme, kao i velika osetljivost na mehanika dejstva. Danas optika vlakna prenose preko 85% ukupnog saobraaja. Trase interkontinentalnih podvodnih kablova prikazane su na slici 5.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

3/48

Slika 5. Trase interkontinentalnih kablova

SVETLOST.
Iako svi znamo da je svetlost veoma vana pojava za nae ulo vida (neki ga nazivaju najvanijim ulom), objanjenje i definisanje svetlosti kao takve nije nimalo jednostavno. Postoje tri tumaenja: - Svetlost kao EM talas, ne razlikuje se od radio talasa, osim to ima veoma visoku uestanost i malu talasnu duinu, - Svetlost kao skup zrakova (svetlosnih zrakova). Pogodan u nekim primenama. - Svetlost kao skup estica, tzv. fotona. Vidljiva svetlost zahvata opseg talasnih duina od 380 do 740 nanometara. Na poetku infracrvene oblasti nalazi se opseg talasnih duina koji se koristi u optikim komunikacionim sistemima, od 800 do 1600 nanometara.

Slika 6. Spektralni opsezi i poloaj vidljive i infracrvene (IR) svetlosti U fizici su zakoni prelamanja svetlosti, svetlosne optike, refrakcije (promene pravca), indeksa prelamanja, poznati od poetka 17. veka. Izuzetan znaaj u razvoju optikih komunikacija ima otkrie lasera, 1958 god. Poluprovodniki laseri razvijeni su 1963. godine. Primena optikog vlakna kao provodnika svetlosnog signala znaajno je zavisila od tehnologije izrade vlakna, prvenstveno eliminacije neistoa koje utiu na slabljenje, mehanike izdrljivosti i zatite vlakna od lomljenja.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

4/48

1962.god. optiko vlakno imalo je slabljenje 1000dB/km (atmosfera 20-30 db/km). 1970. vreni su prvi eksperimenti, a 1976 poela je instalacija prvih optikih kablova. Kod nas je postavljanje optikih sistema poelo 1984 u BG, a 1991. postavljena je optika veza NS Sremski Karlovci.

PRELAMANJE SVETLOSTI. SNELOV ZAKON

Prva vana stvar jeste injenica da svetlost ima najveu brzinu u vakuumu, c = 3 10 8 m / s . U drugim medijima brzina je manja. Definie se indeks prelamanja

n=

gde je v brzina svetlosti u posmatranom materijalu. Za staklo indeks prelamanja ima vrednosti izmeu 1,4 i 1,5. Kasnije e se pokazati sledea interesantna osobina: poto brzina zavisi i od talasne duine svetlosti, indeks prelamanja se malo menja u zavisnosti od talasne duine. Tabela 1 Indeks prelamanja nekih materijala Materijal Vazduh Voda Etil alkohol Kvarcno staklo Indijum fosfat Galijum arsenid Silicijum Aluminijum galijum arsenid Germanijum Indeks prelamanja 1.0 1.33 1.36 1.5 3.21 3.35 3.5 3.6 4.0

c v

Slika 7. Ilustracija promene ugla prelamanja pri prelasku iz jednog u drugi medijum

Slika 8. Ilustracija Snelovog zakona

Slika 9. Ilustracija preko brzine kretanja frontova

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

5/48

Prema Snelovom zakonu, postoji veza izmeu indeksa prelamanja i uglova pod kojima svetlost pada na graninu povrinu:

n1 sin 1 = n 2 sin 2
Postoji i kritini ugao, c za koji je 2 = 2 max = / 2 pa je sin c = Korisna veliina: Normalizovana razlika indeksa prelamanja:

n2 n1

2 n12 n2 n1 n2 ako prihvatimo da priblino vai n1 + n2 2n1 n1 2n12

PRIMER. a) Odredi indeks prelamanja n 2 koji je za 1% manji od n1 = 1,45 b) Odredi koliki je kritini ugao i normalizovana razlika indeksa prelamanja u tom sluaju. Reenje: a) Iz uslova zadatka lako se izraunava: n 2 = 0,99 n1 = 0,99 1,45 = 1,435 . b) Kritini ugao ima vrednost c = arcsin

= arcsin (0,99 ) = 81,9 0 (kalkulator mora da se n n 2 1,45 1,435 = = 0,01 . podesi na rad u stepenima). Normalizovana razlika je: 1 n1 1,45 n2 n1

Geometrijske osobine vlakna

Vlakno je stakleni cilindar sa dva sloja, unutranjim (jezgro) i spoljanjim (omota).

Slika 10. Izgled optikog kabla 3D i popreni presek optikog vlakna sa promenom indeksa prelamanja (bez primarnog omotaa)
Vlakno se u ranoj fazi izrade umotava u plastini, gumeni ili neki drugi zatitni sloj,

NUMERIKI OTVOR (NUMERIKA APERTURA)

Postoji maksimalni ugao pod kojim svetlosni zrak moe da ue u vlakno iz vazduha i da nastavi da se prostire kroz jezgro vlakna. Postoji razlika izmeu numerikog otvora kod SI i kod GI vlakana.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

6/48

Neka se vlakno nalazi u vazduhu iji je indeks prelamanja n0 = 1 , ostali indeksi prelamanja vei su od 1. Na ulazu svetlosnog talasa u vlakno vai izraz:

n0 sin granicno = n1 sin 1

Ako je ulazni ugao jednak graninom, ugao na prelazu talasa iz jezgra u omota jednak je kritinom uglu, za koji vai:

sin c =

n2 n1

Iz osobina pravouglog trougla vai:

1 + c =

2
2

pa vai i sledea veza:

sin 1 = cos c = 1 sin c = 1

n2 n1

2 2

Numeriki otvor za SI vlakno definisan je kao:

NA = n0 sin granicno = n1 sin 1 = n1 1

n2 n1

2 2

= n1 n 2 .

Treba istai da je indeks prelamanja jednak u svakoj taki na poprenom preseku jezgra. Zbog toga je lokalna vrednost numerikog otvora:

n 2 n 2 2 NA(r ) = 1 0

ra r>a

Slika 11. Kretanje svetlosnog zraka kroz vlakno sa skokovitim indeksom prelamanja (SI vlakno) Najea podela optikih vlakana vri se prema broju modova koji se prostiru kroz jezgro. Na osnovu ove osobine razlikujemo: multimodna (multimode fiber MM), kroz ije se jezgro prostire vie modova (stotine ak i hiljade) i monomodna (single-mode fiber SM), kroz ije se jezgro prostire samo jedan mod.

Slika 12. Karakteristine dimenzije jezgra i omotaa optikih vlakana (dimenzije su u m)

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

7/48

Tipine dimenzije vlakna date su u sledeoj tabeli.

U tabeli su navedene neke tipine dimenzije jezgra, omotaa, odgovarajue vrednosti za normalizovanu razliku i primene.

SVETLOSNI MODOVI
Postupci modelovanja i prorauna prostiranja elektromagnetskih talasa u vlaknu veoma su sloeni, obuhvataju talasne (Maxwellove) jednaine, Beselove funkcije, i ovde su izostavljeni. Posmatraju se samo neki, intuitivno razumljivi elementi prostiranja, neophodni za razumevanje postupak prostiranja svetlosti kroz vlakno. Zbog graninih uslova koji se javljaju unutar optikog vlakna, samo neke kombinacije svetlosnih zraka (nazivamo ih MODOVI, MOD, neki autori kau diskretna talasna forma) mogu da se prostiru kroz vlakno. Kljuni parametar jeste tzv. V parametar (normalizovana frekvencija vlakna)

V =

2a

2 n12 n2 =

2a

n1 2

gde je a poluprenik jezgra vlakna, talasna duina svetlosti u vakuumu, a n1 i n2 indeksi prelamanja jezgra i omotaa. V pokazuje koliko e se modova prostirati kroz vlakno, ali V-parametar nije jednak broju modova. Veza izmeu broja modova i V-parametra prilino je sloena i daje se grafiki, na slici 13. Broj modova dobija se prebrojavanjem preseka vertikale, za izraunatu vrednost V, sa nacrtanim krivama.

Slika 13. Zavisnost broja modova od V-parametra Granina vrednost V-parametra za monomodno vlakno iznosi V < 2,4 .

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

8/48

Prema V parametru i njegovoj graninoj vrednosti moe da se odredi i talasna duina odsecanja, tj. najmanja talasna duina za koju se dato vlakno ponaa kao monomodno vlakno. Ako je talasna duina svetlosti manja od vrednosti odsecanja, Parametar V je vei od 2,4 i vlakno vie nije monomodno.

cutoff =

2a 2 2a 2 n1 n2 = n1 2 2,4 2,4

Ako je V vee od 2,4 u vlaknu se prostire vie modova. Prema slici, npr. za V=4 postoje tri moda. Priblian izraz za odreivanje broja modova N za V >> 2,4 dat je empirijski kao

V2 2

Modovi imaju svoj redni broj, od jedan navie. Modovi visokog reda kreu se pod najveim uglom prema osi vlakna, a oni sa najniim redom kreu se uz osu vlakna. Na slici 14. prikazan je profil indeksa prelamanja vlakna kod kog je promena indeksa prelamanja skokovita, od vrednosti n1 u jezgru do n 2 u omotau ( n1 > n 2 ). Ovakvo vlakno naziva se step-indeks (SI) vlakno. Na slici 15. prikazan je profil indeksa prelamanja vlakna kod kog je promena indeksa prelamanja postepena, od vrednosti n1 du ose jezgra do n 2 u omotau ( n1 > n 2 ). Ovakvo vlakno naziva se gradijentno (GI) vlakno.

Slika 14. SI vlakno SI vlakna mogu da budu monomodna i multimodna.

Slika 15. GI vlakno

Na slici 16. prikazano je kako se modovi kreu kroz razliite tipove optikih vlakana. Kod multimodnih vlakana modovi nieg reda kreu se du ose vlakna, dok se modovi vieg reda reflektuju od graninih povrina. Na slici se moe uoiti disperzija, kao razlika koja nastaje zbog toga to modovi prelaze put razliite duine. Vie o disperziji bie govora kasnije.

a)

b)

c)
Slika 16. Prostiranje modova kroz razliite tipove vlakana

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

9/48

Jo vee smanjenje proirenja impulsa moe se postii smanjenjem broja prenoenih modova, do samo jednog moda.

Monomodno vlakno
Da bi V-parametar bio dovoljno mali, potrebno je da poluprenik jezgra bude mali i da normalizovana razlika takoe bude mala, a da talasna duina bude dovoljno velika. Sa druge strane, V ne sme da bude previe mali jer je tada slabljenje preveliko. Idealne su vrednosti izmeu 2 i 2,4.

Profili indeksa prelamanja

Razliiti profili indeksa prelamanja, sa ciljem da se popravi kapacitet kabla, tj. da se povea bitska brzina.

Slika 17. Varijacije profila indeksa prelamanja

STEP INDEKS (SI) VLAKNO

Vlakno sa dve vrednosti indeksa prelamanja, sa zavisnou kao na slici a), naziva se SI vlakno. Indeks prelamanja moe se analitiki definisati kao:

n1 r < a n( r ) = n 2 r > a
gde je n1 indeks prelamanja jezgra vlakna, a n 2 indeks prelamanja omotaa.

GRADIJENTNO (GI) VLAKNO

Radi se o vlaknu sa kontinualnom, gradijentnom promenom indeksa prelamanja. Promena se moe opisati izrazom:

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

1 g 2 r n(r ) = n1 1 2 a n 2

10/48

r<a r>a

gde je n1 indeks prelamanja na osi jezgra vlakna, normalizovana razlika indeksa prelamanja od sredine do ivice jezgra, r udaljenost od ose vlakna, a poluprenik vlakna, a g je parametar profila ili gradijent gradijentnog vlakna. Za

g=2

radi se o vlaknu sa parabolinim

profilom, za g = 1 profil je trougaoni, a za step-indeks vlakno g (sadraj zagrade manji je od 1 pa zagrada tei nuli). U praksi, parametar g ima vrednost oko 1.92, a profil indeksa prelamanja vrlo je blizak paraboli. Modovi koji prelaze dui put kreu se bre od modova koji prelaze krai put. Zahvaljujui tome, svi stiu u priblino isto vreme na kraj vlakna i time znaajno (do 10 puta) smanjuju proirenje impulsa na izlazu u odnosu na SI vlakno.

Multimodno gradijentno vlakno

Za gradijentna vlakna definie se V-parametar, na isti nain kao i kod vlakana sa skokovitom promenom. Broj modova kod gradijentnog vlakna moe da se proceni pomou formule

g V2 N g + 2 2 .
Numeriki otvor kod gradijentnog vlakna Tee ga je definisati jer se indeks prelamanja i ugao prihvatanja svetlosti menja sa udaljenou od ose vlakna. Vrednost NA nije konstantna u svakoj taki poprenog preseka, poto ni indeks prelamanja jezgra nije konstantan. Na malo sloeniji nain definie se lokalna vrednost numerikog otvora kao:
2 NA(r ) = (n 2 (r ) n2 ) 0,5

Kad se u ovu jednainu uvrsti izraz koji pokazuje promenu indeksa prelamanja, n(r ) , dobija se:

(n 2 (r ) n 2 )1 / 2 NA(0) 1 2(r a ) 2 NA(r ) = 0

ra r>a

SLABLJENJA I GUBICI U OPTIKOM VLAKNU

Postoji nekoliko osobina vlakna koje se smatraju veoma vanim: - slabljenje optikog signala - disperzija vlakna - nelinearnosti u vlaknu. SLABLJENJE. Signal se prostire kroz vlakno. U toku prostiranja smanjuje se snaga signala. DISPERZIJA. Uzani (kratkotrajni) impuls koji se generie na izvoru svetlosti, polako se proiruje u toku prostiranja kroz optiko vlakno. Pojava se naziva disperzija. Disperzija izaziva

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

11/48

ogranienja u brzini prenosa, jer impulsi na ulazu u prijemnik ne smeju da se preklapaju. Treba objasniti razloge za pojavu disperzije i ogranienja koja se javljaju. NELINEARNOST. Danas postoje veoma snani izvori svetlosti i vlakna sa veoma malim prenikom jezgra. Kod kombinacije takvih izvora i vlakana ostvaruju se veoma visoke gustine snage (snage po jedinici povrine, mW / m 2 ). Nelinearnosti u vlaknu koje ne dolaze do izraaja kod malih gustina snage postaju izraene. Javljaju se ogranienja koja utiu ili na snagu svetlosnog signala, ili na bitsku brzinu ili na ostvarivu duinu veze.

SLABLJENJE vlakna
Snaga svetlosnog signala u optikom vlaknu slabi sa poveanjem udaljenosti od izvora svetlosti. Matematike veze date su tzv. Lamberovim zakonom:

P( x) = P(0) e

p x

gde je P(0) poetna ili upadna snaga, P(x) snaga na udaljenosti x od poetka vlakna, p koeficijent slabljenja vlakna, izraen u jedinicama

1 ili ekvivalentnim. Ova formula se u praksi m

malo koristi jer je njena primena teka za izraunavanje. Obino se slabljenje izraava preko koeficijenta podunog slabljenja. Ovaj koeficijent izraunava se kao

P( L) dB 10 log10 L P(0) km

gde je L duina vlakna a P(0) i P( L) snage signala na ulazu i izlazu. Ovi gubici znaajno zavise od talasne duine primenjene svetlosti. Obino se zavisnost vrednosti koeficijenta slabljenja od talasne prikazuje grafiki, kao na slici 18.

Slika 18. Zavisnost slabljenja optikog vlakna od talasne duine za tipino multimodno silicijumsko vlakno Primer:

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

12/48

Optiko vlakno ima slabljenje od 0,6 dB / km . Ako predajnik u vlakno ubaci snagu od 100 W , kolika e snaga postojati u vlaknu na udaljenosti od 22km od predajnika? Reenje: Poto je slabljenje dato u dB / km Ulaznu snagu pretvaramo u dB. Prvi korak je izbor referentne snage, tj. snage prema kojoj se rauna nivo ulazne snage. Postoji vie moguih referentnih vrednosti: 1 W , 1 mW ili 1W . VARIJANTA 1. Ako je izabrana referentna vrednost 1 W , tada je nivo ulazne snage

10 4 P (W ) P (dB ) = 10 log in 6 = 10 log 6 = 10 log 10 2 = 20 dB 10 10

( )

Slabljenje se rauna nezavisno od izabrane referentne vrednosti i iznosi 13,2 dB . Nivo izlazne snage izraunava se tako to se od nivoa ulazne snage oduzme slabljenje:

Pout (dB ) = Pin (dB ) slabljenje = 20 13,2 = 6,8 dB

Izlazna snaga odreuje se inverznim logaritmovanjem nivoa izlazne snage, podeljenog sa 10. Poto je referentni nivo bio W , dobija se izlazna snaga u W .

Pout = 10 (6,8 / 10 ) = 10 0, 68 = 4,79 W

VARIJANTA 2. Ako je izabrana referentna vrednost od 1 mW , tada je nivo ulazne snage

10 4 P (W ) P (dBm ) = 10 log in 3 = 10 log 3 = 10 log 10 1 = 10 dBm 10 10 Poto se na svakom kilometru nivo snage umanjuje za 0,6 dB / km , na 22km unosi se slabljenje od ukupno 22 0,6 dB = 13,2 dB .

( )

Nivo izlazne snage izraunava se tako to se od nivoa ulazne snage oduzme slabljenje:

Pout (dBm ) = Pin (dBm ) slabljenje = 10 13,2 = 23,2 dBm

Izlazna snaga odreuje se inverznim logaritmovanjem nivoa izlazne snage, podeljenim sa 10. Poto je referentni nivo bio mW , dobija se snaga u mW .

Pout = 10 (23, 2 / 10 ) = 10 2,32 = 10 0, 683 = 10 0, 68 10 3 = 4,79 10 3 mW = 4,79 W

U sledeoj tabeli mogu se videti nivoi snage i stvarne snage signala u du optikog vlakna u prethodnom primeru.
Udaljenost (km) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 10 12 15 18 22 Nivo snage (dBm) -10 -10,6 -11,2 -11,8 -12,4 -13 -13,6 -14,2 -14,8 -16 -17,2 -19 -20,8 -23,2 Nivo snage ( dB ) 20 19,4 18,8 18,2 17,6 17 16,4 15,8 15,2 14 12,8 11 9,2 6,8 Snaga ( W ) 100 87,1 75,9 66,1 57,5 50,1 43,7 38,0 33,1 25,1 19,1 12,6 8,3 4,8

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

13/48

Sa logaritamskim jedinicama vano je poznavati sledee korake: 1) Pretvaranje snage u nivo snage. Potrebno je poznavanje referentne vrednosti. Npr. 5W pretvara se u 10 log

5W = 10 log(5000 ) = 36,99dBm . 1mW

2) Pretvaranje dBm u snagu. Npr. -14dBm pretvara se u 10 1, 4 = 0,0398mW = 39,8W . 3) Primena u projektovanju optikih komunikacionih sistema: to due treba raditi u dB. dB i dBm su potpuno kompatibilni, mogu se sabirati. UZROCI SLABLJENJA Postoji nekoliko vanijih uzroka za pojavu gubitaka u vlaknu. To su: - apsorpcija u materijalu - apsorpcija na neistoama (uglavnom jonima metala i vodene pare) - rasejanja (rasprivanje svetlosti) - nehomogenosti na granicama jezgra i omotaa, - zraenje na mestima savijanja. Svaki od ovih uzroka nezavisno dovodi do pojave gubitaka, a gubici se zatim akumuliu (sabiraju u logaritamskim veliinama, odnosno mnoe). APSORPCIJA U MATERIJALU I NEISTOAMA ak i u najistijem materijalu dolazi do slabljenja signala, tj. do pretvaranja svetlosne energije u toplotnu energiju. Ako u vlaknu postoje neistoe, one dodatno pospeuju slabljenje. Neistoe mogu da se unesu u vlakno u bilo kojoj fazi izrade vlakna (proizvodnja preforme staklenog valjka ili izvlaenje vlakna i dodavanje plastine zatite). Neistoe su uglavnom metalni joni (gvoe, bakar, hrom, nikal) i voda, tj. OH joni. Prilikom sudara svetlosnog zraka sa ovim neistoama, deo svetlosne energije moe da se pretvori u npr. toplotu pa dolazi do slabljenja signala. Na slici 19 data je ilustracija ove pojave.

Slika 19. Ilustracija apsorpcije na neistoama RASEJANJA Do rasejanja dolazi kad se svetlosni zrak sudara sa uzronicima rasejanja i deo energije emituje u raznim pravcima, razliitim od onog u kom se zrak primarno kree. Postoji vie vrsta rasejanja. Mogu se podeliti na linearna i nelinearna. Kod linearnih rasejanja, ne menja se uestanost svetlosnog zraka.

Rejlijevo rasejanje je linearno rasejanje. Nastaje usled promena gustine vlakna na pojedinim delovima vlakna, usled nesavrenosti postupka izrade. Ovo slabljenje je proporcionalno sa 1 4
i smanjuje se sa poveanjem talasne duine svetlosnog signala. Veliko poveanje talasne duine, meutim, nije mogue jer pri velikim dolazi do znaajnog poveanja apsorpcije.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

14/48

Mie rasejanje je linearno rasejanje koje se javlja usled defekata u promeni indeksa
prelamanja, sitnih mehuria u vlaknu ili promena u preniku pojedinih slojeva vlakna. Obino se javlja kad defekti imaju dimenzije oko 10 . Kod nelinearnih rasejanja dolazi do znaajnog rasprivanja energije u raznim pravcima i do promene uestanosti rasprene svetlosti. Ramanovo rasejanje je nelinearno rasejanje. Javlja se usled molekularnih vibracija u staklenoj reetki. Dovodi do pojaanja svetlosti u pravcu prijemnika, ali sa promenjenom uestanosti. Briluenovo rasejanje javlja se takoe usled molekularnih vibracija, sa poveanjem i umanjenjem uestanosti. Dovodi do rasejanja svetlosti u suprotnom pravcu i do umanjenja svetlosti koja dopire do prijemnika.

NEHOMOGENOSTI NA GRANICAMA JEZGRA I OMOTAA

Na granicama izmeu jezgra i omotaa mogu se pojaviti razliite nesavrenosti, u obliku pukotina, udubljenja i deformacija koje mogu da izazovu promenu kretanja pojedinih svetlosnih modova i ukupno slabljenje svetlosti. Na slici 20. data je ilustracija ove pojave.

Slika 20. Ilustracija uticaja nehomogenosti na granicama jezgra i omotaa Umanjuju se poboljanjima u tehnologiji izrade vlakna.

ZRAENJE NA MESTIMA SAVIJANJA

Na mestima na kojima je vlakno savijeno ipak dolazi do slabljenja svetlosnog signala. Razlog lei u maloj promeni uglova pod kojima se lome svetlosni zraci i u pojavi da mali deo svetlosti ipak naputa jezgro optikog vlakna. Najvei deo snage gubi se iz modova vieg reda, tj. onih modova koji pod najveim upadnim uglom dolaze do granice izmeu jezgra i omotaa. Na slici 21. data je ilustracija ove pojave.

Slika 21. Ilustracija promene poloaja normale i zraenja na mestima savijanja Postoje dve vrste krivina, nastalih usled savijanja vlakna: MIKRO i MAKRO krivine. Mikrokrivine se javljaju u procesu izrade omotaa vlakna, kao i usled eventualnih mehanikih pritisaka i nagnjeenja vlakna. Ne postoje neki posebni postupci za proraun slabljenja, samo procena da se javlja slabljenje do jednog dB po kilometru. Makrokrivine se javljaju u postupku polaganja - postavljanja vlakna.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

15/48

Prorauni slabljenja zasnovani su na empirijskim formulama. Nisu preterano vane, vaniji su zakljuci. Makrokrivine znaajno utiu na slabljenje samo ako je prenik krivine manji od jednog centimetra. Ova pojava moe da se sprei npr. vrstim omotaem koji titi vlakno od tako otrog savijanja.

DISPERZIJA vlakna
Oblik impulsa se pri prenosu kroz optiko vlano proiruje zato to se energija prenosi kroz vei broj modova koji se kreu putanjama razliitih duina. ak i kod monomodnog vlakna dolazi do disperzije. Pojava je ilustrovana na slici 22.

Slika 22. Ilustracija disperzije. Impuls na ulazu a) i na izlazu vlakna b)

Postoje nekoliko tipova disperzije: - modalna - materijalna (hromatska)

MODALNA DISPERZIJA
Modalna disperzija nastaje zbog toga to modovi unutar step-indeks vlakna imaju razliite putanje. Impuls na ulazu pojavljuje se kao proireni impuls na izlazu vlakna. Modalna disperzija moe se relativno lako izraunati iz optikih i geometrijskih osobina vlakna. Obino se definie poduna modalna disperzija, tj. disperzija po jedinici duie vlakna. PRIMER: Odrediti podunu modalnu disperziju mod al =

t max t min . L

Reenje. Problem se reava prema osnovnim zavisnostima brzine, puta i vremena.

mod al =

Lmax L 1 Lmax = 1 vL v L
c n1

Brzina kretanja svetlosti u jezgru vlakna iznosi v =

Izmeu najdue putanje, duine vlakna i indeksa prelamanja postoji sledea veza:

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

16/48

sin 1c =

L Lmax

n2 n1

gde je 1c granini ugao. Dobija se:

mod al =

1 c n1

n1 n n n2 n1 1 = 1 1 = n c n2 c 2

MATERIJALNA DISPERZIJA
Materijalna (intramodalna, hromatska) disperzija nastaje zbog toga to indeks prelamanja, zavisi od talasne duine svetlosti. Promene indeksa prelamanja veoma su male, na etvrtoj decimali, ali ipak postoje i utiu na brzinu prostiranja svetlosti. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne duine data je na slici 23. Svaki izvor emituje svetlost iji spektar zauzima odreeni opseg uestanosti, tj. talasnih duina. Svaka frekvencija u tom opsegu kree se razliitom brzinom pa se zbog toga na izlazu iz vlakna dobija impuls promenjenog oblika. Na slici 24. prikazan je oblik spektra koji emituju dve vrste optikih predajnika, LED dioda i laserska dioda. Promena indeksa prelamanja na irini od 20nm priblino iznosi 0,00025. Razlika brzine svetlosti iznosi oko 36km/s. Iako veoma male, ove razlike ipak utiu na pojavu disperzije.

Slika 23. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne duine svetlosti

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

17/48

Slika 24. Oblik spektra optikog signala za LED i lasersku diodu

Specifikacije proizvoaa Proizvoai vlakna u katalozima daju podatke na osnovu kojih projektanti odluuju da li im odreeni tip vlakna odgovara ili ne. Disperzija se u katalozima opisuje indirektno, preko parametra koji se zove propusni opseg. Propusni opseg dat je u jedinicama MHz km , kao proizvod duine segmenta i irine njegovog propusnog opsega. Npr. Ako vlakno ima propusni opseg 500 MHz km , to znai da na duini od 1km ima propusni opseg 500 MHz , a na duini 10km propusni opseg iznosi 50 MHz .

PRIMER: Izvesti izraz za materijalnu disperziju u vlaknu.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

18/48

NELINEARNOSTI u vlaknu
(str.79) Postupak prenosa svetlosti kroz vlakno opisuje se na veoma sloen matematiki nain.

Poslednji sabirak sa koeficijentom nelinearnosti presudno utie na pojavu nelinearnosti. iako je malo, u kombinaciji sa velikom snagom, lan moe da postane znaajno velik. moe da izazove i pojaanje i slabljenje signala u vlaknu. Moe da bude i kompleksno pa da izazove promene faze, tj. faznu modulaciju. Moe da se javi: - stimulisano Briluenovo i Ramanovo rasejanje. - nelinearna promena indeksa prelamanja - fazna modulacija u samom signalu pri prenosu jednog signala - fazna unakrsna modulacija ako se prenosi vie signala.

Optiki prozori - oblasti sa lokalnim minimumima slabljenja.

prvi, oko 850-900, drugi 1300 i trei 1550 nm.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

19/48

Proizvodnja optikog vlakna

Postupak proizvodnje nije jednostavan. Sastoji se od dve faze. U prvoj fazi proizvodi se tzv. cilindrini preform prenika 10 do 25mm, duine 60 do 120cm. Sastoji se od slojeva stakla koji imaju odgovarajuu debljinu i indeks prelamanja. Ovi slojevi taloe se sa unutranje strane staklene cevi koja se ravnomerno zagreva u posebnom ureaju, na temperaturi do 18000C. Kad se nataloe svi slojevi, staklena cev se dodatno zagreva i pretvara u stakleni tap (preformu). Postupak izrade ilustrovan je na slici 25. Na slici 26. ilustrovan je malo drugaiji postupak sa taloenjem stakla na metalnu osovinu. U osnovi, sloenim kontrolisanim hemijskim postupkom vri se naparavanje slojeva stakla sa razliitim primesama. Ove primese utiu na vrednost indeksa prelamanja. Preform se rotira i aksijalno pomera unutar grejaa da bi se izvrilo ravnomerno nanoenje slojeva stakla. Kad se zavri proces formiranja preforme, izvlai se osovina, a preform se stavlja u drugu pe u kojoj se vri ravnomerno zagrevanje do temperature na kojoj se staklo topi. Preform se zatim razvlai u stakleno vlakno preko kojeg se nanosi zatitni plastini sloj, i namotava se na bubnjeve.

Slika 25. Ilustracija proizvodnje preforme

Slika 26. Ilustracija proizvodnje preforme Nakon nanoenja zatitnog sloja vlakno se namotava na bubnjeve od kojih se zatim proizvode optiki kablovi. Druga faza naziva se izvlaenje vlakna. U drugoj fazi preform se ravnomerno zagreva do 20000C. Otopljeno staklo izvlai se u optiko vlakno pomou veoma preciznog mehanizma koji kontrolie dimenzije vlakna. Prenik vlakna kontrolie se optikim merenjem koje utie na brzinu izvlaenja vlakna. Preciznost prenika vlakna dobijenog na ovaj nain iznosi oko 0,1%.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

20/48

Iz jednog preforma dobija se vlakno duine 5km, a proces traje nekoliko asova. Postupak je ilustrovan na slici 27.

Slika 27. Ilustracija postupka izvlaenja vlakna

Izrada optikih kablova

Od kablova koji sadre optika vlakna mogu se zahtevati sledee osobine: vrstina kabla, zatita optikog vlakna (mehanika, svetlosna, ....), minimalna zapremina i teina kabla, otpornost na vlagu i isparavanja, stabilnost karakteristika pri promenama temperature i usled starenja, jednostavnost montae i odravanja, Ponekad kabel mora pored optikog vlakna da vodi i energetski kabel, a takoe moe da ima sajle za uvrivanje, itd. Struktura kabla mora da sadri sledee elemente: - optiko vlakno, jedno ili vie njih - ispuna, mekani materijal koji se nalazi neposredno uz vlakno i titi ga od mehanikog dejstva, pritiska, nagnjeenja i ostalih lokalnih uticaja, - pojaanja koja ostvaruju uzdunu snagu vlakna, - omotaa koji mehaniki titi kabel od oteenja, vlage, drugih hemijskih i prirodnih uticaja, kao i od oglodara. Spoljni omota mora da ima hrapavost koja omoguava jednostavnu montau vlakna. Veoma je vano to su funkcije uzdune snage i uzdunog prenosa podataka razdvojene. Snaga kabla esto se ostvaruje primenom kevlara. Ako je potreban prenos elektrine energije, dodaju se bakarni provodnici, Razvlaenje predstavlja ozbiljan problem u izradi optikih kablova zato to mnogi materijali izdravaju ak i do 20% produavanja pre nego to doe do kidanja, dok je kod optikog vlakna mogue razvlaenje do 1%. Problem se reava spiralnim umotavanjem optikog vlakna unutar kabla.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

21/48

Slika 28. Struktura standardnog optikog kabla. Spoljni prenik iznosi 2-3mm

Slika 29. Struktura samonosivog kabla. Spoljni prenik iznosi 6-7mm

Slika 30. Struktura kabla za postavljanje u zemlju. Spoljni prenik iznosi 9-10mm

Povezivanje vlakana
Duina optikih vlakana i kablova iznosi nekoliko kilometara. Na terenu je esto neophodno njihovo povezivanje i nastavljanje. Postupak povezivanja mora da bude jednostavan, ne sme da unosi slabljenje i mora da obezbedi mehaniku vrstinu. Postoji vie vrsta spojeva: - nerazdvojivi (splice, splajsevi) - razdvojivi (konektori) - spojevi veeg broja vlakana (kapleri). Na mestima povezivanja javlja se nekoliko moguih problema: - slabljenje - refleksija Efikasnost spajanja definie se kao odnos snage optikog signala posle spajanja i pre spajanja:

Pout Pin

Oznake se odnose na izlaz (out) i ulaz (in) konektora. Definie se i slabljenje pri spajanju vlakna kao:

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

22/48

P L = 10 log out P in

Faktori koji utiu na efikasnost spajanja vlakana dele se na dve grupe: - spoljanji i - unutranji (intrinsini).

Multimodna vlakna
Unutranji efekti
kod multimodnih vlakana postoji tri unutranja efekta koji utiu na ukupno slabljenje: a) efekat razliitih numerikih otvora, NA . Efikasnost povezivanja data je izrazom

NA

NA r = NAe 1

ako je NAr < NAe inace

pri emu je NAr numeriki otvor prijemnog a NAe predajnog vlakna. b) efekat razliitih prenika vlakna, r .

a r r = a e 1

ako je a r < a e inace

pri emu je a r poluprenik prijemnog a a e predajnog vlakna. c) efekat razliite promene indeksa prelamanja

g r (g e + 2) ako je g r < g e g = g e (g r + 2) 1 inace pri emu je g r gradijent prijemnog a g e gradijent predajnog vlakna.
Ukupna unutranja efikasnost povezivanja data je izrazom

TOTAL = NA r g
Moe da se izrazi i u logaritamskim jedinicama:

LTOTAL = 10 log TOTAL L NA + Lr + L g (dB )

PRIMER

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

23/48

Postoje i drugi unutranji efekti (eliptinost jezgra, koncentrinost jezgra u omotau, itd, ali ne mogu da se kontroliu niti proraunavaju. Gubici su obino reda veliine dela dB.

Spoljanji efekti
Ovi efekti uglavnom se odnose na greke i probleme nastale pri mehanikom povezivanju vlakana. Pri poravnavanju vlakna mogu da nastanu problemi prikazani na slici 31: a) longitudinalni pomeraj b) latelarni pomeraj c) ugaona nepodeenost

Slika 31. Longitudinalni

lateralni

ugaoni pomeraj

Postoje naini za proraun. Nisu jednostavni i izbegavaemo ih. Slini efekti postoje i kod monomodnih vlakana, ali detalji nisu preterano vani. Koristi se mnogo empirijskih formula, beskorisnih u praksi.

PRIPREMA VLAKNA ZA POVEZIVANJE

Svi prorauni izvreni su pod pretpostavkom da je vlakno perfektno pripremljeno za povezivanje. Svaka nesavrenost kraja vlakna raspruje zrake svetlosti pod razliitim uglovima. Razvijene su razliite tehnike za obradu povrina preseka vlakna. a) Poliranje preseka vri se abrazivima razliite finoe, uz upotrebu draa vlakna. Postupak je spor i naporan. b) Naprezanje i presecanje. Pod odreenim uslovima vlakno moe da se zasee a zatim i da se prelomi pod pravim uglom, bez formiranja nepravilnosti. Postupak je veoma efikasan uz odreeno iskustvo. Ilustrovan je na slici 32.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

24/48

Slika 32. Priprema vlakna za povezivanje.

Nerazdvojive veze (nastavljanje vlakna)

Postoje razliite tehnike za nastavljanje vlakna. Ilustrovane su na slici 33.

Spajanje fuzijom. U ureaju se krajevi vlakna postave, fiksiraju, zagreju u elektrinom luku,
otope i poveu. Gubici iznose par desetinki decibela. Mehanike osobine su pokvarene (oko 60% poetne snage vlakna). Problem se reava vrstim omotavanjem vlakna.

Mehaniko spajanje. Vlakno se postavi u kuite sa ljebovima a zatim se zalepi providnom smolom (obino epoksidna smola). Ostvaruju se veoma mali gubici, par stotih delova decibela, pod uslovom da su vlakna idealno jednaka. Ako nisu, javljaju se znaajni gubici i slabljenja. Mehanika vrstina ostvaruje se dodatnom zatitom i omotavanjem.

a)

b) Slika 33. Spajanje vlakna fuzijom a) i mehanko spajanje b)

Konektori
Konektor je komponenta koja omoguava efikasno runo spajanje i razdvajanje vlakna sa predajnikom, prijemnikom ili drugim vlaknom. Mora da ima male dimenzije, da bude jednostavan za primenu, mora da obezbedi zatitu od sledeih faktora: - praine i neistoa - promene pritiska i zatezanja - vlage i isparavanja. Konektor mora da osigura precizno poravnjavanje vlakna, sa jedne (ako se spaja sa predajnikom ili prijemnikom) ili obe strane (ako se povezuju dva vlakna). Tehnike centriranja vlakna su sledee: - direktno centriranje golih krajeva uz pomo cevice (obino aluminijum), - indirektno centriranje golih krajeva, pomou konusnih voica.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

25/48

- spajanje pomou soiva unutar konektora. Tehnike centriranja ilustrovane su na slici 34.

Slika 34. Tehnike centriranja optikih vlakana u konektoru Gubici iznose od par desetih delova decibela do par decibela. Postoji i niz komercijalnih konektora iji naziv (skraenice SMA, FC, D3, SC, D4, FDDI) ukazuje na proizvoaa i primenu.

Kapleri
U optikim sistemima ponekad se javlja potreba za kombinovanjem veeg broja optikih signala, ili deljenjem optikog signala u vie vlakana. Interesantni su sledei pojmovi (ilustrovani na slici 35.):

Splitter: deli ulazni signal u dva ili vie izlaznih

signala. Standardne izvedbe su 50:50 i 90:10.

Kombajner: kombinuje dva ili vie ulaznih signala u jedan izlazni signal. Ako su dvosmerni, onda se spliter i kombajner ne razlikuju. Ako su usmereni, razlikuju se. Monitor je spliter koji odvaja veoma malu koliinu
svetlosti (npr. 1%). Ova svetlost moe da se koristi za kontrolu i merenja. Slika 35. Kapleri Multiplekser (po talasnim duinama) je kombajner koji kombinuje dva ili vie izvornih signala razliitih talasnih duina. Koriste se u sistemima sa frekvencijskim multipleksom. Demultiplekser radi obrnut posao.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

26/48

OPTIKI PREDAJNICI
IBM Understanding, 3.1, str.103/638 Emisija svetlosti nije mogua ako se ne dovede odgovarajua koliina energije sa strane. Ova energija moe da se dovede na razne naine: - Zagrevanjem. Na ovaj nain rade sijalice sa arnom niti. Zagrevanje atoma pomera elektrone a njihovim vraanjem u nia elektronska stanja oslobaa se svetlost. - Elektrinim pranjenjem. Ako se struja provede kroz gas (npr. neon), ona kida hemijske veze u molekulama gasa. Prilikom ponovnog povezivanja u molekule dolazi do emitovanja svetlosti. - Hemijskom reakcijom. esto se umesto zagrevanja materijala u kom dolazi do reakicje oslobaa svetlost. - Biohemijskom reakcijom. Slino kao u prethodnom sluaju, ali se radi o procesima u organizmima ivih bia. - Apsorpcijom svetlosti (prilikom apsorpcije uvek dolazi do promene talasne duine) - Dovoenjem elektrine struje. Ovaj postupak je razliit od pranjenja. Primenjuje se na poluprovodnikim komponentama, laserima i LED diodama. LASER je akronim za Light Amplification by the Stimulated Emission of Radiation. Struja dovodi do rekombinacije elektrona i upljina na PN spoju. Elektroni koji prelaze iz provodnog u valentni opseg emituju svetlost. Optiki predajnik je elektronska komponenta koja generie svetlosni signal. Svetlost moe da se generie samo kada elektron prelazi iz (labilnog) stanja sa velikom energijom u (stabilno) stanje sa niskom energijom. Razlika energije emituje se iz atoma u obliku svetlosti. Ova vrsta emisije naziva se spontana emisija. Kod spontane emisije pravac kretanja fotona i njegova faza mogu da imaju bilo koju vrednost. Talasna duina zavisi od koliine energije. Osim spontane emisije postoji i stimulisana emisija. Stimulisana emisija deava se u LASERU. Ako je elektron pomeren u nestabilno stanje, i ako se u takvom stanju sudari sa fotonom svetlosti, dolazi do stimulisanog emitovanja jo jednog fotona. Sada ova dva fotona imaju potpuno jednaku talasnu duinu, pravac kretanja i fazu. Talasna duina emitovane svetlosti zavisi od materijala od kog je izraen poluprovodnik. U proizvodnji poluprovodnikih izvora svetlosti koriste se meavine tri ili etiri hemijska elementa od Ga, Al, As, P, In. Danas se o optikim komunikacionim sistemima koriste poluprovodniki izvori svetlosti,

LED diode i laserske diode.

Poluprovodniki izvori imaju sledee lepe osobine: pogodne dimenzije, mogu izbor talasnih duina svetlosti koje su pogodne za prenos, pogodna snaga signala, linearnost i jednostavnost modulacije, visoka pouzdanost povoljna cena.

Generisanje svetlosti u poluprovodnicima

Postoje dve vrste rekombinacije elektrona i protona u poluprovodnicima: sa emisijom (zraenjem) svetlosti i bez zraenja svetlosti (u tom sluaju materijal se zagreva).

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

27/48

Energija zraene svetlosti zadovoljava jednainu Eg = h f , gde je h Planck-ova konstanta, (h=6,63e-34Js=4,14e-15 EVs), f uestanost svetlosti. Ova energija jednaka je energiji energetskog procepa izmeu valentne i provodne zone. Energija se esto izraava u eV. Tada se energija u J izraunava kao E g = E [eV ] 1,6 10 19 [J ] . Ovo je veoma vana formula jer pokazuje i vezu izmeu energije i talasne duine:

hc 1,24 . = Eg E [eV ]

Postoji veza izmeu materijala koji se koriste za izradu dioda i talasne duine dobijene svetlosti. Veze nisu jednostavne. Ponekad se pokazuju grafiki, kao na dijagramu na slici 36. Izvori se dele prema talasnoj duini emitovane svetlosti. Kratko-talasni izvori generiu svetlost u opsegu od 500 do 1000 nm. Proizvedeni su od trostrukih smesa materijala ija je osnova galijum aluminijum arsenid (GaAlAs) Dugo-talasni izvori generiu svetlost u opsegu od 1200 do 1600 nm. Proizvedeni su od etvorostrukih smesa materijala kao InGaAsP.

Slika 36. Zavisnost talasne duine od materijala

Postoje dve vrste emisije: spontana (sluajno usmerena, nekoherentna, sluajno polarisana) i stimulisana (koherentna, u fazi sa stimuliuim svetlom). Spontana emisija javlja se u LED diodama. Stimulisana emisija javlja se u laserskim diodama.

LED diode
LED diode su pouzdani, ekonomini i efikasni izvori svetlosti za sisteme sa digitalnim protokom do 50Mb/s, sa primenom gradijentnih ili multimodnih vlakana. Spontana emisija ilustrovana je na slici 37. Svetlosni fotoni u materijalu usmereni su u razliitim pravcima.

Slika 37. Spontana emisija LED diode imaju priblino linearnu vezu izmeu optike snage i pobudne struje. Zbog toga su pogodne i za digitalne i analogne sisteme.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

28/48

LED diode proizvode se tako to se na podlogu (substrate) nanose slojevi (layer) materijala. Minimalno je potrebno etiri sloja, a mogu se dodati i jo neki slojevi. Postoje dve osnovne kategorije, sa aspekta njihove konstrukcije: sa povrinskim (Surface emitting LED) i sa bonim (Edge emitting LED) zraenjem.

Povrinsko zraenje
Na slici 38. prikazana je struktura diode sa povrinskim zraenjem za velike talasne duine.

Slika 38. Struktura LED diode sa povrinskim zraenjem

Debljina slojeva dobijenih sloenim tehnolokim postupcima iznosi od 0,1mikrometar do 5 mikrometara. irina iznosi 100 do 150 mikrometara. Svetlost zrai iz okrugle oblasti u aktivnom sloju, prenika 20 do 50 mikrometara. Cilj je dobijanje to vee gustine elektrine struje. Postoji vie naina da se to postigne ali oni pripadaju tehnologiji izrade dioda i nisu bitni za njihovu primenu. Veoma je vano dobro optiko povezivanje izvora i vlakna jer InP ima indeks prelamanja 3,4. Koriste se smole za prilagoavanje indeksa prelamanja.

Bono zraenje
Kod dioda sa bonim zraenjem, svetlost zrai kroz bone ivice aktivnog sloja, kao na slici 39.

Slika 39. LED sa bonim zraenjem

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

29/48

Struktura slojeva veoma je slina prethodno pokazanoj, ali je debljina aktivnog sloja znatno manja, oko 1/8 u odnosu na povrinsko zraenje. LASERSKE DIODE Laser je elektronska komponenta kod koje se fotoni otputaju na kontrolisani nain. "Laser" je akronim od light amplification by stimulated emission of radiation. Laserske diode daju veu optiku snagu, imaju ui spektar i ubacuju vie energije u vlakno nego LED diode. Osobine su ilustrovane na slici 40. Detalji stimulisane emisije na atomskom nivou ilustrovani su na slici 41.

Osnovne komponente lasera: 1. Aktivni sloj 2. Pobudni signal 3. Reflektor 4. Polu reflektor 5. Izlazni zrak Slika 40. Struktura LASER diode

Stimulisana emisija

Slika 41. Struktura LASER diode Kod lasera postoji samo bono zraenje (u praksi). Osnovna razlika je u tome to je aktivni sloj tanji i ui, a na krajevima su dodati reflektori koji obezbeuju optiku povratnu spregu. Povratna sprega poveava intenzitet svetlosti, a obezbeuje da svetlost bude koherentna (iste talasne duine, faze, polarizacije) i bolje usmerena (manji uglovi po horizontali i vertikali) nego kod LED dioda. Ilustracija laserskog efekta:

Izlazna karakteristika lasera

Rad laserske diode znaajno zavisi od intenziteta pobudne struje. Karakteristika je prikazana na slici 42. Ima dve linearne oblasti i jasno izraen prag laserskog efekta. Struja praga je kljuni parametar. U zavisnosti od vrste lasera, ova struja je u opsegu od 1030mA za indeksom voene, a 60 do 150 mA za pojaanjem voene lasere.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

30/48

Slika 42. Izlazna karakteristika LASER diode

Optiki prijemnici
Optiki prijemnik je kombinacija optikog detektora, elektronskog pretpojaavaa i komponenti za obradu i rekonstrukciju signala. Prijemnici su najsloenije komponente u optikom sistemu. Oni rade sa veoma slabim signalima, a pri tom treba da sauvaju signal od uma koji bi mogao da se doda u postupku obrade i pojaanja signala. Najvaniji deo prijemnika je fotodetektor. Fotodetektor konvertuje optiku snagu u elektrini izlazni signal. Postoje tri vrste optikih ili fotodetektora. To su: - Fotodioda (p-n spoj) - PIN fotodioda (p-n spoj sa dodatim slojem istog dielektrika izmeu p i n oblasti) - Lavinska fotodioda (APD - Avalanche Photodiode, fotodioda sa dodatim jo jednim p slojem) Fotodetektor u radu mora da bude INVERZNO polarisan. Kada zrak svetlosti padne na prelaznu oblast izmeu p i n spoja, on izaziva formiranje parova elektron-upljina, a njih privlai elektrino polje i javlja se elektrina struja. Matematiki, da bi se oslobodio par elektron-upljina, svetlosni foton mora da ima (tj. unese) energiju koja je vea od bandgap energije (energetskog procepa) materijala od kojeg je izraen fotodetektor. To znai da mora da bude zadovoljena nejednakost:

hf = h

Eg

Oigledno, za svaki materijal postoji neka granica uestanosti ili talasne duine pobudne svetlosti. Ako je

> max =

hc Eg

(3.2)

nee doi do pretvaranja energije u svetlost. Diode se izrauju od materijala koji treba da odgovara talasnoj duini koriene svetlosti. U tabeli su nabrojani esto korieni materijali ijim se smeama ostvaruju oekivane osobine.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

31/48

Materijal Silicijum Germanijum Indijum-Galijum-Arsenid Olovni sulfid

Opseg talasnih duina (nm) 190-1100 800-1700 800-2600 <1000-3500

U sledeoj tabeli date su vrednosti energetskog procepa za pojedine materijale. Korienjem formule (3.2) moe se odrediti granina talasna duina.

Kad se preraunaju sve veliine u izrazu (3.2), ( E c = E [eV ] 1,6 10 19 [J ] ) dobije se da je

max =

1,243 [m] ako je E g izraeno u elektronvoltima. Eg

Anoda je poluprovodnik p-tipa, a katoda poluprovodnik n-tipa. Struja kroz diodu tee ako je ona direktno polarisana, od anode prema katodi.

Slika: Karakteristika fotodiode za razliite vrednosti pobudne optike snage

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

32/48

Fotodetektor je INVERZNO polarisan, a struja tee u suprotnom smeru od katode prema anodi. Intenzitet struje zavisi od intenziteta svetlosti.

Praktina realizacija

PIN dioda

Kod fotodioda imamo veoma malu elektrinu struju (teoretski jedan foton daje jedan par elektron-proton). Prodiranje svetlosti u diodu zavisi od apsorpcionih osobina materijala. Procenat apsorbovane svetlosne snage iznosi 2-5%.

PIN dioda
Da bi se poveala osetljivost, izmeu p i n sloja umee se nedopiran ili veoma slabo n dopiran sloj poluprovodnika. Time se proiruje region apsorpcije zraenja i ostvaruje znaajno vea efikasnost, tj. poveava se procenat apsorbovane svetlosne snage. Istovremeno, smanjuje se kapacitivnost diode zbog promenjenih dimenzija diode.

Lavinska dioda
Kod lavinskih dioda n i p oblasti su snano dopirane (n+ i p+). Elektrino polje u p oblasti veoma je izraeno. Svetlost pada na p+ oblast i potpuno se apsorbuje (pretvara u parove elektrona i upljina) u i oblasti. Naelektrisanja koja dolaze u p oblast snano se ubrzavaju, sudaraju se sa drugim atomima, izazivaju lavinski efekat i multipliciraju struju.

Komponente optikog prijemnika

Blok ema tipinog optikog prijemnika za digitalni prenos Pretpojaava treba da pojaa elektrini signal i prilagodi ga za dalju obradu. Ekvilajzer smanjuje izoblienja i interferenciju simbola (naroito u digitalnom prenosu). Postpojaava vri dodatno potrebno pojaanje da bi doveo signal na potreban nivo snage.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

33/48

Filtar popravlja odnos signal/um i uobliava talasni oblik impulsa da bi odluiva to jednostavnije izvrio svoj zadatak. Obnavlja takta regenerie takt digitalnog signala.

Osetljivost prijemnika.
Teoretska granica (kvantna granica) iznosi oko 10 fotona po bitu, za verovatnou greke 10e-9. Praktine vrednosti kod lavinskih dioda vee su 10-100 puta, a kod PIN dioda par hiljada fotona po bitu.

Optiki prijemnici za analogni i digitalni prenos

ANALOGNI PRENOS Za analogno prenos optikog signala od izuzetnog znaaja je linearna zavisnost izlazne elektrine struje od ulaznog optikog signala. Linearna zavisnost je Karakteristina za PIN diode. Lavinske diode uglavnom imaju nelinearnu zavisnost.

Brzina odziva
Postoji tri faktora koji utiu na brzinu odziva fotodiode: 1. Prelazno vreme - vreme potrebno da nosioci prou kroz PN spoj. Za Si PN spojeve debljine 10mikrometara ovo vreme iznosi 0,1ns. 2. Difuziono vreme- vreme potrebno nosiocima da stignu iz p i n materijala u prelaznu oblast u kojoj poinje opto-elektronska konverzija. 3. RC konstanta diode jer se dioda sa okolnom elektronikom ponaa kao RC kolo. Ukupno vreme odziva (kanjenje) iznosi oko 1ns za PN fotodiode a neto je vee za PIN fotodiode.

Uticaj uma
Kod analognog prenosa optikih signala imamo situaciju koja je najslinija prenosu KAM signala. Prenosimo signal oblika

p (t ) = P (1 + m(t ) )
gde je p (t ) optiki signal (snaga), P jednosmerna snaga koja se prenosi kad nema modulacije, a m(t ) normalizovani moduliui signal. Posle optoelektronske konverzije dobijamo struju jednaku

i (t ) = MR0 P(1 + m(t ))

gde je M faktor lavinske multiplikacije, R0 responsivnost (konstanta proporcionalnosti). Snaga signala jednaka je snazi promenljive komponente. Snaga uma kod fotodiode malo je sloenija.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

34/48

Za PIN diode M=1, u imeniocu dominira termiki um.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

35/48

um kod digitalnog prijemnika

Pojednostavljena ema. Napon proporcionalan sa svetlosnim signalom. Poseban znaaj ima izbor referentnog napona ili praga odluivanja. Teorija detekcije, uz poznatu funkciju gustine raspodele uma, trai se presek dve ponderisane krive. Matematiki veoma zametno, grafiki oigledno i interesantno. Za Gausov um:

Projektovanje sistema
(Crisp, Introduction to Fiber optics, 16. glava) Mnogo faktora utie na postupak projektovanja optikog komunikacionog sistema. Meu njima su najvaniji: - Bilans snage - irina propusnog opsega (vreme uspostavljanja signala)

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

36/48

Bilans snage
U prenosu signala treba da se obezbedi da snaga na ulazu u prijemnik bude dovoljno velika da prijemnik moe da razlikuje signal od uma. Granica se esto izraava preko odnosa snaga signal/um ili preko verovatnoe greke, ako je u pitanju digitalni prenos. Snaga na ulazu u prijemnik mora da bude dovoljno velika iz gore opisanih razloga, a takoe i dovoljno mala da ne bi dolo do oteenja prijemnika. Gubitak snage javlja se na sledeim delovima sistema: - vlakno (opisano kao poduno slabljenje, npr. 3,5dB/km) - konektori (npr. po 1dB za svaki povezani par) - spojevi (splajsovi) (npr. po 0,2dB) Podaci o slabljenju mogu se pronai u katalozima proizvoaa opreme. Osim ovih gubitaka, treba uzeti u obzir i sledee gubitke: - gubici nastali usled starenja - gubici nastali usled popravki (krpljenja vlakna) - dodatna rezerva. Zatim treba izabrati predajnik sa dovoljno velikom izlaznom snagom. Ako je snaga prevelika, pre ulaza u prijemnik treba da se postavi atenuator.

Primer:
Odrediti minimalnu snagu koju mora da emituje optiki predajnik u sistemu sa slike.

Proraun je jednostavan. Vlakno ima duinu od 3,84km, unosi slabljenje od 13,44dB, svaki povezani konektor po 1dB, splajs 0,2dB, ukupno 15,64dB. Usled starenja javljaju se sledea slabljenja:

Ako se za popravke predvidi 1,5dB i dodatna rezerva od 3db, ukupni gubitak snage u vlaknu iznosi Ploss=21,34dB. Poto prijemnik zahteva snagu od -25dBm, minimalna snaga koju emituje predajnik mora da zadovolji jednakost

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

37/48

Ptr - Ploss = -25dB pa je Ptr=Ploss - 25dB= -3,66dBm. Ova snaga jednaka je 10exp(-0,366)=0,4305mW. Mogue su i razne varijacije ovog problema.

irina propusnog opsega (vreme uspostavljanja signala)

Brzina prenosa digitalnog signala predstavlja vanu osobinu svakog sistema. Propusni opseg vlakna iznos od 300MHz do 3GHz za multimodna, a ak do 5GHZ za monomodna vlakna. Meutim.... Disperzija utie na proirenje impulsa pri prostiranju kroz optiko vlakno. Vea duina podrazumeva veu disperziju i umanjuje ostvarivu bitsku brzinu. Takoe, optiki predajnik i prijemnik imaju konana vremena ukljuivanja. Zbog toga je potrebno da se izrauna propusni opseg sistema, ne vlakna. Postupak se razlikuje za multimodna i monomodna vlakna.

Multimodno vlakno
Postupak se sastoji od etiri koraka: - Odreivanje propusnog opsega vlakna - Odreivanje vremena uspostavljanja (rise time) vlakna - Odreivanje vremena uspostavljanja sistema - Odreivanje propusnog opsega sistema. Podatak za vlakno obino se nalazi u katalozima. Dat je u obliku, npr. 500 MHz.km. To znai da stvarni propusni opseg vlakna, pomnoen sa duinom vlakna, ima datu vrednost. Dakle, vlakno dugako 10km ima 10 puta manji propusni opseg od podatka iz kataloga. Vreme uspostavljanja vlakna (vreme za koje impuls poraste od 10 do 90% svoje vrednosti) odreuje se preko propusnog opsega vlakna, preko empirijske formule

t rFIBER = 0,35 ( propusni opseg vlakna) .

Vreme uspostavljanja sistema odreuje se preko sledeeg izraza:

Sada se propusni opseg sistema ponovo izraunava kao B=0,35/(trsys)

Monomodno vlakno
Kod monomodnog vlakna obino se ne daje podatak o propusnom opsegu. Data je disperziona karakteristika vlakna. Disperzija se izraunava kao disperzija = disperziona karakt. x irina spektra izvora x duina vlakna.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

38/48

irina spektra izvora data u nm kao veza sa talasnom duinom, pa disperziona karakteristika ima jedinicu ps po nm po km. Sada se irina spektra vlakna izraunava po empirijskoj formuli propusni opseg vlakna=0,44/(disperzija) Dalji proraun je isti kao gore. Vreme uspostavljanja vlakna odreuje se kao:

t rFIBER = 0,35 ( propusni opseg vlakna) .

Vreme uspostavljanja sistema odreuje se preko sledeeg izraza:

Sada se propusni opseg sistema ponovo izraunava kao B=0,35/(trsys) 5.3.2 Terrestrial Lightwave Systems Agraval, Fiber-Optic Communication Systems Na sledeem dijagramu pokazano je kako slabljenje (puna linija) i diperzija (isprekidana linija) utiu na ogranienja u performansama optikog komunikacionog sistema. Pune linije pokazuju zavisnost izmeu duine linije veze i bitske brzine za tri optika prozora, 0,85, 1,3 i 1,55 mikrometra. Rastojanje meu regeneratorima treba da bude 10-25km kod prvog prozora, dok se u drugom i treem prozoru poveava ak i iznad 100km. Performanse sistema koji rade u prvom optikom prozoru mogu da se uporede sa elektrinim sistemima sa koaksijalnim kablovima. Pri bitskim brzinama manjim od 5Mb/s koaksijalni kablovi imaju vei domet. Ako su zahtevane brzine vee od 10Mb/s, optiki sistemi postaju znatno ekonominiji. Optiki komunikacioni sistemi evoluirali su u tzv. generacijama. Prva generacija sistema datira iz 1980.god, sa bitskim brzinama od 45Mb/s i rastojanjima izmeu regeneratora manjim od 10km.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

39/48

Druga generacija ve je koristila monomodna vlakna. Ostvarivala prenos koji je do 1Gb/s bio ogranien duinom vlakna, a preko 1Gb/s disperzijom. Trea i etvrta generacija sistema radi u treem optikom prozoru, na talasnim duinama od 1550 nm, na najniim slabljenjima. Problem predstavlja disperzija. Moe se pokazati da ona ograniava brzinu prenosa na oko B=5Gb/s. Detaljnijim proraunom ovo ogranienje pretvara se u vrednost proizvoda BL=150(Gb/s)km. To znai da vlakno duine 75km ima propusni opseg od 2Gb/s, iako slabljenje ne bi predstavljalo problem ni na duinama od 150km. An important application of fiber-optic communication links is for enhancing the capacity of telecommunication networks worldwide. Indeed, it is this application that started the field of optical fiber communications in 1977 and has propelled it since then by demanding systems with higher and higher capacities. Here we focus on the status of commercial systems by considering the terrestrial and undersea systems separately. After a successful Chicago field trial in 1977, terrestrial lightwave systems became available commercially beginning in 1980. Table 5.2 lists the operating characteristics of several terrestrial systems developed since then. The first-generation systems operated near 850nm and used multimode graded-index fibers as the transmission medium. As seen in Fig. 5.4, the BL product of such systems is limited to 2 (Gb/s)-km. A commercial lightwave system (FT3C) operating at 90 Mb/s with a repeater spacing of about 12 km realized a BL product of nearly 1 (Gb/s)-km;

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

40/48

The operating wavelength moved to 1300nm in second generation lightwave systems to take advantage of low fiber losses and low dispersion near this wavelength. The BL product of 1300nm lightwave systems is limited to about 100 (Gb/s)-km when a multimode semiconductor laser is used inside the transmitter. In 1987, a commercial 1300nm lightwave system provided data transmission at 1.7 Gb/s with a repeater spacing of about 45 km. A filled circle in Fig. 5.4 shows that this system operates quite close to the dispersion limit.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

41/48

over 117km at 40Gb/s.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

42/48

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

43/48

Komunikacione mree su jedan od ciljeva razvoja optikih komunikacija. Konfiguracija sistema Sistemi mogu da budu: Point to point Point to multipoint Optiki pojaavai (EDFA) WDM, DWDM Optike mree MREE. Generalni komunikacioni trend kraja 20. veka. - Brzina - Integracija - Nove usluge (video konferencije, video on demand...) Kategorije mrea: LAN, MAN (Metropolitan), WAN (Wide) Multipleksiranja razna (TDM, FDM, CDMA, WDM, TOPOLOGIJE MREA: Zvezda, Bus, ring, kombinacije

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

44/48

esto se koriste i kombinacije linearne i zvezdaste konfiguracije, kao na sledeoj slici.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

45/48

Sprenici
Dve osnovne vrste sprenika: T sprenik (za linearnu topologiju) Zvezda sprenik sa N ulaza i N izlaza, za zvezdastu topologiju. Izveenje osobina zvezda sprenika, prema zadacima.

Bilans snage u zvezdastoj konfiguraciji

Bilans snage raunamo kao vezu izmeu snage na izlazu jednog predajnika i ulazu u sledei prijemnik. Na tom putu nalazi se po jedan konektor, dva segmenta vlakna, vlakno, ali najvanija komponenta je sprenik.

Lm je margina snage za posmatranu vezu, N je broj grana u zvezdastoj konfiguraciji.

Bilans snage u linearnoj (BUS) topologiji

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

46/48

Kapleri su dosta sloeni. Njihov bilans snage je sledei: Od ulazne snage, CT deo odlazi u lokalni izlaz. Ostatak ( 1 CT ) nastavlja da se prenosi kroz BUS.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

47/48

Primena zvezdaste konfiguracije popularnija je jer se postiu mnogo manji gubici.

WDM. irina spektra i irina opsega pojedinih prozora

WDM (Wavelength Division Multiplexing) predstavlja sve popoularniji postupak za poveavanje kapaciteta optikih komunikacionih sistema. Poto su optiki prozori relativno iroki, u njima postoji mogunost istovremenog prenoenja signala na razliitim talasnim duinama.

Optike komunikacije, E1, 2009.god.

48/48

Ovakav multipleks predstavlja specifinost optikih sistema. U prvim praktinim sistemima razmak meu kanalima bio je 10nm, kod najnovijih sistema kanali su razmaknuti 1nm pa ak i manje. U ovakvim sistemima poseban znaaj imaju kapleri (multiplekseri) na predajnoj strani i demultiplekseri na prijemnoj strani.

Ovi sistemi mogu da budu i dvosmerni, kao na sledeoj slici.

Za WDM su upotrebljiva dva optika prozora na monomodnim vlakima, prikazana na sledeoj slici.

U svakom od ovih prozora postoji odreena spektralna irina, pokazana na slici, kao i raspon upotrebljivih talasnih duina. Ovaj raspon odreuje se na sledei nain: Frekvencija i talasna duina povezane su izrazom f = po dobijamo

. Odreujui prvi izvod ove jednaine

df c = 2 . Ako se diferencijal aproksimira priratajem, d = , dobijamo d

f . Kad se zamene parovi vrednosti za svaki optiki prozor: = 1300nm i c f = 14000GHz , (podatak sa slike) i = 1550nm i f = 15000GHz , dobijaju se irine prozora od = 78,9nm i = 120,1nm .