LIDERSTVO

Menaderi rade stvari na pravi nain, lideri rade prave stvari.

W. Bennis

Bolje je imati lava na elu vojske sastavljene od zeeva, nego zeca na elu vojske astavljene od lavova.
Napoleon

Liderstvo je vjestina da navedes nekoga da uini neto to ti zeli zato to ON zeli da to uini.
D. Ajzenhauer

Biti lider znai dati primjer.

Schweitzer

Idite tamo odakle odjekuju pucnji (gdje su potroai). Hoete li da i drugu budu opsjednuti kupcima? Vi morate biti prvi, gospodine lider!
T. Peters

Lideri se lako prepoznaju po ljudima koji ih slede.

W. Gore

Dobri lideri poput dobrih surfera hvataju talase i uspeno na njima jau. Veliki lideri prave talase. 3

W. Bennis

PROCES I KORENI LIDERSTVA

Liderstvo je proces usmeravanja aktivnosti lanova ili grupa ka ostvarenju ciljeva (mo nagraivanja, legitimna mo, referentna mo i struna mo). Pronalaenje lidera u sebi poinje uvjerenjem da u ovjeku postoje temelji na kojima moemo graditi dalje. Veoma bitno je da se: - Vetina lidera moe nauiti - Lideri se potpuno predaju onome to rade - Lideri vrlo dobro znaju da sluaju i sjajno da komuniciraju - Lideri su aci u poslu kojim se bave, u svojoj kompaniji i meu ljudima sa kojima rade - Lideri poseduju "autoritet znanja" i od svih drugih bolji su u onome to predstavlja pravi kvalitet. - Lideri osjeaju jaku potrebu da se dokazuju. Ljudi koji budu poraeni pre nego to su i pokuali, podlegli su mitu o roenom geniju umjesto da se okrenu istinskom poslu i samopotvrivanju. Ni muze ni geni namogu se meriti sa odlunim koracima u potrazi kreativnosti. Istraivanjima i razgovorima sa poznatim i uspesnim liderima doslo se do saznanja, a i oni su jasno i energino diskreditovali ideju o roenom lideru. Ne postoje roeni lideri, ve priprema, naporan rad i sposobnost da se usklauju i konbinuju stvari koje drugima izgledaju haotino, to su samo neki od kvaliteta kji se ue, a koji ine sutinu liderske vetine. Lideri se ne raaju sa kreativnim genijem i posebnim darom, niti su predodreeni za velike uspjehe. I oni prave greke i ue se na njima. Kada shvatimo da se vetina lidera svodi na ulogu, a ne na poziciju, bie nam jasno da je to stvar koja se ui, kao to je sluaj sa profesionalnim muziarima, umjetnicima i glumcima koji ovladaju svojom vjetinom radei na njoj itavog ivota. Uenje liderske vjetine poinje kad se ovek potrudi da razume sam sebe i da se razumno bori sa frustracijama. Ako stavi poklopac na svoj bunar strasti, lider ce imati snage da pretvori sadasnjostu uspesniju perspektivniju buducnost. Budite kreativni, pojednostavite i razjasnite stvari, ali shvatite da se za sloene probleme esto ne moe nai prosto i brzo rjeenje. Pri tome se ne sme zaboraviti sledee: - Sledbenici prate, ako su njihovi lideri, u mogunosti da im obezbede sredstva kojima oni mogu da zadovolje svoje potrebe. - Da bi bio lider, mora natjerati ljude da te prate, i niko ne eli da prati nekoga ko ne zna gdje ide - Liderstvo je sposobnost da se vizija prevede u realnost - Deljenje vizije moe prouzrokovati motivacionu snagu koja e omoguiti liderima i sledbenicima da dostignu eljene ciljeve Lider zadovoljava potrebe pratilaca. Veoma bitno da spomenemo je da veliki lideri uvijek odiu samopouzdanjem. Oni nikad nisu saaljivi. Nikad ne preputaju odgovornost nekom drugom. Sami sebe podiu posle poraza...

Veliki lideri su uvijek fanatino posveeni svojim poslovima. Ne ude da budu uvijek voljeni. Imaju hrabrost da donesu nepopularne odluke, ukljuujui i hrabrost da otpuste one koji ne prikazuju nita. Dobri lideri su odluni. Oni idu u koprive. Najefektivniji lider je onaj koji zadovoljava psiholoke potrebe svojih pratilaca (David Ogilvy). Neuhvatljive osobine voa Veina ljudi pripisuje svojim voama poeljne osobine, kao to su hrabrost, integritet i saoseajnost, istovremeno odbijaju ili da prihvati ili minimizirajui postojanje nepopularnih osobina kao to su pohlepa, surovost, i sebinost. Uspene voe imaju i poeljne i nepoeljne osobine, a njihova optimalna srazmera predstavlja nepoznanicu. Prema tome, pokuaji da se dobre voe identifikuju na osnovu osobina koje im drugi pripisuju obino su neuspeni. Oigledno je da se oni mogu prepoznati samo po svom radu. Rezultati koje voe ostvaruju opravdavaju sredstva.

Liderstvo u poslovnim kompanijama

Napredak poslovne karijere i samog posla u velikoj meri zavisi od sposobnosti da se bude voa. Dobro obaveteni menaderi su svesni dubokog jaza izmeu teorije poslovnog upravljanja i prakse u savremenim i sloenim uslovima poslovanja. Poslovna praksa postavlja znaajna pitanja: zato je jedan rukovodilac uspean tamo gde drugi propada? zato toliko mnogo kvalifikovanih pojedinaca ne postie zadovoljavajue rezultate u novim poslovnim situacijama? Strunjaci smatraju da se odgovori ne nalaze u njihovim intelektualnim i strunim sposobnostima, ve u sposobnosti upravljanja koju poseduju." Lideri su ljudi koji se ne zadovoljavaju reagovanjem na nove dogaaje, ve idu u susret njima, umesto da reaguju na ideje drugih, oni stvaraju svoje sopstvene. Oni imaju veoma lian i angaovan odnos prema postavljenim ciljevima. Uticaj voe na promenu raspoloenja i oekivanja zaposlenih, raanje odreenih elja i postavljanje ciljeva odluuje o smeru aktivnosti poslovne organizacije. Rezultat tog uticaja je da ljudi menjaju svoja miljenja o tome ta je poeljno, mogue i neophodno. Jer, liderstvo nije iskljuivo uroena osobina ? to je osobina koja se stee. Aktivnosti lidera nisu ograniene samo na poslovnu organizaciju, ve ukljuuju i trite. Uloga lidera u poslovnim organizacijama dolazi do izraaja u dvema osnovnim oblastima: 1) u pojedinanim odnosima menadera i potinjenog 2) i u grupnim odnosima izmeu menadera i njegovih neposrednih pomonika i zaposlenih radnika. Uloga lidera u kompanijama je takoe prisutna u odnosima direktora sa klijentima i dobavljaima firme, kako pojedinano tako i u grupacijama. Za menadera meutim uloga lidera prisutna je na jo jednom polju. On ili ona mora odrediti i elemente poslovne politike za proizvode ili usluge firme (kao to su cijene, razvoj i distribucija), kao i za samu firmu. Upravo ovaj zahtjev da menader uspostavi kombinaciju efikasnog 5

meusobnog uticaja i preduzetnike inicjative ini ulogu voe u kompanijama tekom i zahtevnom. Osim toga zapoleni i proizvod se ne mogu razdvajati. Radnici su motivisani da prue sve od sebe ako mogu da sagledaju svoje mjesto u kontekstu proizvoda i uspeha firme. Ardej Miler bivi predsednik firme Burroughs Corporation i dekan poslovne kole na univerzitetu Stanford, smatra da su dve osnovne karakteristike uspenog lidera: sposobnost da sagleda ta je potrebno uraditi i sposobnost da utie na druge da to uspeno urade. U osnovi liderstvu na menaderskom nivou je sa svakim drugim liderstvom zajedniko to da ono zahtjeva sposobnost da se utie na postupke drugih. Taj uticaj mora ukljuivati i sposobnost da se privuku i zadre saradnici koji mogu efikasno da ostvare ciljeve firme. Osim ve navedenog, liderstvo na menaderskom nivou zahtjeva: 1. sposobnost predvianja, inteligenciju i mo rasuivanja koji se iskazuju kroz kreativnost i inovacije u operativnim poslovima finansija, formiranja proizvoda, proizvodnog procesa i razvoja trita 2. unutranju snagu koja je neophodna za osmiljavanje i realizaciju sloenih operativnih, organizacionih i kontrolnih ema. U toku jedne decenije dolazi do iznenaujue velikog broja promena u upravama velikih firmi. Razlozi tih promena esto nisu sasvim jasni. Posledice su nepredvidive. Neke promene u upravi dovode do znaajnih uspeha, dok se druge zavravaju neuspjehom i sl. Uzmimo kao primer neke od promena u upravama velikih firmi u Sjedinjenim Dravama: Majkl K. Bergerak (Michael C. Bergerac), rukovodilac sa visokim strunim obrazovanjem i orijentacijom na velike sisteme, nasledio je arlsa Revsona (Charles Revson), veoma aktivnog, harizmatinog i u ponaanju esto iracionalnog osnivaa kompanije Revlon Inc., na mestu predsednika ovog znaajnog proizvoaa kozmetikih proizvoda. Posle smrti svog izuzetnog osnivaa kompanija nije zapala u krizu. Naprotiv, pod vostvom Bergeraka nastavila je da napreduje kako u pogledu prodaje tako i profita. Vetina lidera podrazumjeva etiku i visoke moralne standarde. Potenje u poslovnom smislu rijei predstavlja temelj liderske vetine, jer nas niko nee slediti ukoliko nam ne vjeruje. Na lideru je da bude veoma jasna u svojoj poruci zaposlenima - da dobar moral znai dobro poslovanje.

Lija Ajakoku (Lee Iacccoca), ranijeg predsednika kompanije Ford Motor Company, Ford je otpustio, a kompanija Chrysler Corporation ga je odmah angaovala da je spase od propasti koja joj je pretila. Zahvaljujui linoj energiji i ubedljivosti Ajakoka je zadobio podrku distributera, finansijskih krugova, radnika kompanije i savezne vlade. Chryslerje ubrzo postao jedini ameriki proizvoa automobila koji se mogao pohvaliti poveanom prodajom. Aktivnosti voe nisu ograniene samo na poslovnu organizaciju ve ukljuuju i trite. Uloga voe u poslovnim organizacijama dolazi do izraaja u dvema osnovnim oblastima: (1) u pojedinanim odnosima rukovodioca i potinjenog i (2) u grupnim odnosima izmeu direktora i njegovih neposrednih pomonika i zaposlenih radnika. Uloga voe u poslovnim organizacijama je takoe prisutna u odnosima direktora sa klijentima i dobavljaima firme, kako pojedinano tako i u grupacijama. Za direktora, medutim, uloga voe prisutna je na jo jednom polju. On ili ona mora odrediti i elemente poslovne politike za proizvode ili usluge firme (kao to su cene, razvoj i distribucija) kao i za samu firmu. Upravo ovaj jedinstveni zahtev da direktor uspostavi kombinaciju efikasnog meusobnog uticaja i preduzetnike inicijative ini ulogu voe u firmama tako tekom i zahtevnom. Osim toga, radnik i proizvod se ne mogu razdvajati. Radnici su motivisani da prue sve od sebe ako mogu sagledati svoje mesto u kontekstu proizvoda i uspeha firme. Prodavci, na primer, nee dugo sa oduevljenjem prodavati proizvod koji nije znalaki odabran i ija cena nije znalaki odreena. S druge strane, ni najbolji proizvodi nee imati uspeha ukoliko zadueni direktor nije u stanju da ubedi prodajno osoblje kako su oni traeni na tritu i kako se mogu dobro prodati. Prema tome, liderstvo je ma sa dvije otrice. Menader mora neprestano utirati put kompaniji i njenim proizvodima i istovremeno mora osoblju kompanije ugraditi veru u ispravnost tog smera poslovne politike. Zadaci liderstva na direktorskom nivou U osnovi, liderstvu na direktorskom nivou je sa svakim drugim liderstvom zajednko sledee: ono zahteva sposobnost da se utie na postupke drugih. Taj uticaj mora ukljuivati i sposobnost da se privuku i zadre saradnici koji mogu efikasno ostvarivati ciljeve firme. Takav uticaj u poetku proizlazi iz moi koju direktoru obezbe|uje poloaj u organizacionoj strukturi firme. Ali, dugorono gledano, uticaj direktora zavisi od njegove sposobnosti da argumentima i snagom svoje linosti ubeuje druge i da ostvarenim rezultatima pokae da su globalni ciljevi (i programi za njihovo ostvarivanje) u skladu sa interesima i mogunostima svih potinjenih i svih saradnika. Osim toga, liderstvo na direktorskom nivou zahteva (1) sposobnost predvianja, inteligenciju i mo rasuivanja koji se iskazuju kroz kreativnost i inovacije u operativnim poslovima finansija, formiranja proizvoda, proizvodnog procesa i razvoja trita, i (2) unutarnju snagu koja je neophodna za osmiljavanje i realizaciju sloenih operativnih, organizacionih i kontrolnih ema. Najzad, liderstvo na direktorskom nivou karakterie sposobnost da se ljudski i preduzetniki aspekti vrsto spoje u jednu celinu.

Kad se liderstvo na direktorskom nivou definie na ovaj nain, moe se sa optimizmom pristupiti njegovom daljem usavravanju. Ovakva definicija pretpostavlja da se sposobnost liderstva moe stei i unapreivati. Liderstvo koje zavisi od stava ta uraditi i kako to uraditi je neto to direktori mogu nauiti. Ako se svako od nas okrui ljudima manjim od sebe, postaemo kompanija patuljaka. Ako se, pak, svako od nas okrui ljudima veim od sebe, postaemo kompanija divova. David Ogilvy

OSOBINE SPOSOBNIH VOA Poeljna svojstva uspenih voa: Energija Ako ste energian voa, onda ste aktivni, stalno u pokretu, ostajete dugo na poslu. Kljuna stvar je da ustanete sa stolice i radite. Ne sutra, ne sledee sedmice. Danas. Ako ste energian voa, vi ste istovremeno i uporni i agresivni. Sami uoavate probleme, ne ekajui da oni skrenu panju na sebe. Ne plaite se da druge upoznate sa svojim idejama. Koristite svoju energiju da biste istrajali tamo gde bi se drugi pokolebali ili bi promenili svoje miljenje. Morate imati fantastian instikt da otkrijete ta treba menjati i da to promenite bez oklevanja. Voe su u stanju je da promeni taktiku kad god je to potrebno, esto kad je posao u punom zamahu. Ne okleva da potpuno preokrene svoje odluke ako se pokae da su bile pogrene. I nema sumnje da je spreman da puno uloi kako bi odgovorio svojim obavezama. Energija i ubeenje da je ono to rade ispravno su osobine koje voe poput Andersona izbacuju u prvi plan. Njihova unutranja pokretaka snaga omoguuje im da prelaze preko i oko prepreka, ljudskih i drugih, povremeno menjajui pravac, ali uvek omoguavajui svojoj firmi da napreduje. Dobre voe znaju i kako da odravaju svoju energiju, da je sauvaju, na primer, za kljune pregovore sa klijentima ili dobavljaima. Mnogi od njih su razvili sposobnost da se opuste istog momenta kad spoljni pritisak prestane. Navikli su da odspavaju nakratko, da stoje kraj prozora zagledani u daleki horizont i da se pripremaju za sabiranje svojih misli tako to e se najpre iskljuiti iz sadanjosti nekom vrstom meditacije. Istrajnost 8

Ova odlika je u direktnoj vezi sa energetskim kapacitetom svakog pojedinca. Veliki veslaki trener Ten Ajk (Ten Eyk) sa Pensilvanija univerziteta govorio je svojim veslaima da pobeuju oni lanovi posade koji su u stanju da odre ritam samo za jedan zaveslaj vie od protivnika. To isto vai i za mnoge poslovne situacije koje trae upornost i istrajnost. Onaj ko je u stanju da ponudi samo jedan ubedljiv argument vie esto pobeuje u pregovorima ili uspeva u prodaji. Obrazovanje i stipendija Analize pokazuju da sve vie poslovnih voa ima visoko struno obrazovanje. Oni stiu znanje iz svih raspoloivih izvora. itaju veoma mnogo. Sluaju, posmatraju. Ne proputaju ni jednu mogunost da svoj fond informacija obogate novima koje su u vezi sa njihovom profesijom i spremni su da to znanje koriste da bi stekli prednost u tekim situcijama. ovek koji poseduje znanje deluje privlano za druge. Od osobe koja poseduje znanje zaposleni saradnici oekuju uputstva i usmeravanje u poslu. Formalno obrazovanje svakako doprinosi uspenom liderstvu, ali ne predstavlja njegov neophodan sastavni deo. Inteligencija Inteligencija Veina strunjaka dovode inteligenciju u vezu sa efikasnim liderstvom. Dometi u obrazovanju ponekad predstavljaju dokaz inteligencije, ali to predstavljaju i ostvarenja u poslu. Inteligentan voa zapaa ta se dogaa oko njega i u stanju je da brzo usvaja informacije. Inteligencija je takoe u vezi sa verbalnim sposobnostima. Panju ljudi privlae oni koji su u stanju da jasno i koncizno predstave neki problem ili situaciju. Zdravo rasuivanje Zdrav razum ili dobro rasuivanje predstavljaju jo jedan znak inteligencije. Zaposleni e se pitati o svom efu: Da li to to on govori ima smisla? Da li je razumno? Moe li se imati poverenja u njegove odluke? Da li je ee u pravu nego to nije? Izgled Fiziki izgled, atletske sposobnsoti i sportska slava nekim pojedincima daju prednost u konkurenciji za ulogu voe. Linost Za razne ljude ova re ima razliito znaenje, uopteno gledano. Meutim, ona podrazumeva one osobine koje jednu osobu ine privlanom za druge ljude. Takve osobe poseduju ono to psiholozi nazivaju nadmo ili ak gospodarenje nad drugima. Ljudi oseaju da ih te osobe privlae a da esto nisu svesni zbog ega. Moda zato to su one sposobne da u tekim situacijama uzmu stvari u svoje ruke. Ili moda zato to poseduju izrazitu nadmo. U stanju su nai nain da se dobro slau sa puno razliitih ljudi u tekim situacijama svih vrsta. Ili zato to znaju kada i kako da ublae napetost koju izazivaju sukobljeni pojedinci. Umeju da pronau zajedniku osnovu za kompromis, ne samo za sebe, ve i za druge. A iznad svega, u stanju su da osete i pokau razumevanje za ono to drugi oseaju. Pomenuemo jednog od najveih i najiritantnijih svetskih milijardera, pravog vou, iji nam savjeti mogu pomoi ukoliko elimo da postanemo lideri: 9

1) NASTUPAJ SA STAVOM "Sve sto radi u ivotu, radi sa stavom"." Ja o sebi mislim da sam najzgodniji ovjek na svijetu i nije tajna da vilim i privlaim prelijepe ene. Zato sam i otkupio prava na takmienja za Miss SAD i Miss Univerzuma". "U primitivnim vremenim ene su se uvijek drale najjaeg mukarca koji je mogao da im prui zatitu". "Moni mukarci prikazuju svoju snagu kroz vrsto i opasno dranje". "Ovakav stav mora da ima ta god radio u ivotu". 2) BUDI ONAKAV KAKAV BI ELEO DA BUDE " Veina ljudi nema previsoko miljenje o sebi i svojim mogunostima, ali zato imaju previsoko miljenje o nekim drugim ljudima za koje misle da su pametniji od njih i tako degradiraju sopstvenu inteligenciju. Meutim Donald kae da stvari treba preokrenuti, da imamo vie potovanja prema sebi samima i da vjerujemo da smo pametniji od veine ljudi jer je to i istina! Ljudi formiraju miljenje o vama na osnovu "nevidljivih" signala koje aljemo. Uvjerite sebe da vrijedite i tada e i ostali poeti da vas cijene. Hodajte brzo i odluno i gledajte uvijek ispred sebe kao neko ko zna kuda ide. " 3) IZGLEDAJ PRVOKLASNO "Neka tvoje cipele, odelo, koulja, kravate, kaput i sve ostalo govore svijetu da razumije i cijeni kvalitet. Ako nema dovoljno celik budet, kupuj na komad, ali nekla bude vrhunskog kvaliteta. Neka sve to radi i posjeduje nosi prvoklasan imid. " 4) ODBACI SVE SUMNJE " Veliki umovi pobjeuju svoje sumnje. Kada ima bilo kakve sumnje, vjeruj u sebe i budi siguran da e uspjeti. Niko ovo ne moe da uradi umjesto tebe. Nemoj da traip odobrenje u drugim osobama kada se osjea nesigurno. Ako ti sam vjeruje da moe neto da uradi, i drugi e u to vjerovati. Ostavljaj utisak osobe koja je znaajna i vredna panje. Ljudi e vidjeti po tvom licu i stavu da si snana osoba i lider koji moe da pokrene stvari. " 5) GOVORI TA MISLI "Vjeruj u ono to govori i uvije govori ono u ta vjeruje. Neka ti pree u naviku da govori javno bilo gdje da se nae-na poslovnim sastancima, drutvenim okupljanjima... Vodi rauna da unapred zna ta eli da kae, a tek tada govori sa stavom osobe koja ima neto vano da izjavi. Ne plai se ong to drugi mogu da pomisle. " 6) VELIKE ZVJERKE DRE SE ZAJEDNO "Drui se sa osobama koje su vane i mone. Ljudi u tvojoj okolini imaju veliki uticaj na tebe. Ulani se u klubove, asocijacije i organizacije u kojima se skupljaju uspjeni. Misli o sebi kao o nekome koga je vano poznavati. Najvanija osoba na raznim okupljanima uvijek je ona osoba koja je najaktivnija u upoznavanju. Kada upoznava novu osobu gledaj je u oi i pobrini se da joj zapamti ime i da joj jasno izgovori svoje. Napusti sve prijatelje koji su isuvie negativni i imaju uska razmiljanja. Trai savjete od ljudi koji znaju ta rade. " 7) BUDI OPASNIJI "Ljudi ti nee tek tako dati novac oni se tuku i ubijaju zbog para. Mora da koristi svoj uticaj kako bih izvukao maksimalnu koliinu novca. Preti da e pre nanjeti bol nego to e primiti bol. U svakom uspjenom poslu sa nekretninama morao sam da uinim da moj protivnik osjeti bol onoga to moe izgubiti ako ne sklopi posao samnom i zadovoljstvo koje e doiveti ako doe i da mi ta elim. Ljudi najee dobijaju poviice kada promene posao ili prete da e napustiti posao. Kada pregovara oko novca, digni svoju vrijednost u kompaniji i poveaj gubitke koje e kom10

panija pretrpeti bez tebe. Uvijek budi spreman da se okrene i ode. " 8) BUDI SPREMAN NA PREPREKE "Neuspjeh nije poraz. Ui iz svojih greaka i gledaj na sve neuspjehe kao na obarzovanje koje stie. Slobodno budi samokritian. Naui svoje lekcije brzo i nastavi dalje. " UPORNOST+UENJE IZ GREAKA= USPJEH

Karakteristike lidera u praksi Samopouzdanje Direktori vode rauna da prave razliku izmeu iskazivanja ega, isticanja hrabrosti i opravdanog samopouzdanja. Dejms M. Denks (James M. Jenks), predsednik i generalni direktor instituta Alexander Hamilton Inc., jednog od najstarijih obrazovnih centara za menadment u SAD, na tu temu kae: Pomisao da se direktori tresu od straha je smena. Pre svega, ljudi koji planiraju, organizuju, kontroliu i upravljaju odavno su prevazili strah da e ispasti smeni pred drugima. Ja smatram da oni koji nisu prevazili oseaj snebivanja nisu pravi menaderi. Niti su lideri. Istinsko samopouzdanje je ubeenje zasnovano na znanju, gledanju u budunost i dokazanom uspenom radu da su sopstveni pogledi, ciljevi i programi oni pravci koji vode reavanju aktuelnih problema. Samopouzdanje se stie postepeno, sve dok voa ne izgradi solidne temelje na kojima e realizovati neki program ili poduhvat. Oni koji ele da postanu menaderi mogu sticati samopouzdanje tako to e najpre sebi postavljati i ostvarivati skromne kratkorone ciljeve. Uporedo sa poveanjem broja i opsega svojih dostignua mogu sebi postavljati sve znaajnije ciljeve. Kreativnost i inicijativa Liderstvo bukvalno znai ii ispred drugih i zato u velikoj meri zavisi od inicijative direktora njegove sposobnosti da se oslobodi zavisnosti od grupe i od njegove ili njene kreativnosti sposo-bnosti da jasno sagleda nove pravce. Patrik Lils (Patrick Liles), generalni direktor investicione firme Charles River Partnership iz Bostona, smatra da postoji prilika u svakom vremenskom ciklusu kad je pravi trenutak da se samostalno krene nekim drugim pravcem. Velika bogatstva zgru oni koji imaju hrabrost da promene pravac u trenucima dok mase i dalje slede trite dobro utabanim stazama. Odrediti novi pravac je sasvim neto drugo nego jednostavno odabrati jedan od postojeih i slediti ga. Najbolje ideje za poslovne i proizvodne strategije ne moraju uvek dolaziti od rukovodioca na vrhu. Njemu je mnogo vanije da razvija i odrava stvaralaki duh otvoren za nove mogunosti.

11

Direktor se moe pouzdati u osoblje, dobavljae i ostale da e predlagati nove ideje koje e on razmatrati i meu njima vriti izbor. Dobrih ideja ima puno, upozorava Liderova kreativnost na najbolji nain dolazi do izraaja u odabiranju najboljih novih ideja i u nastojanjima da se one realizuju. Preterana briga za usaglaenost stavova i kontrolu, bez obzira koliko su oni znaajni za sigurnost poslovanja, ne ide najbolje uz ulogu voe. Objektivnost i uravnoteenost Kao lider u oblasti poslovanja morate vie od ostalih voa obuzdavati svoje uroeno samopouzdanje. Odgovornost direktora u poslovnim firmama obino traje dui vremenski period. Zato morate nauiti da plovite po olujnom kao i po lepom vremenu. Morate se uvati preterano visokog miljenja o samom sebi koje se esto javlja u periodima stalnih uspeha. U suprotnom, umanjujete svoju mo objektivnog rasuivanja. Dord Kvist (George Quist), iz banke Hambrecht and Quistiz San Franciska koja se bavi investicijama, kae da je voama u poslovnim firmama pre svega potrebno intelektualno potenje iskrena objektivnost. Hou rei spremnost da se do kraja suoite sa injenicama onda kad niste u pravu. Uz takvu objektivnost potrebna vam je jo i emocionalna uravnoteenost. Mali e broj potinjenih pokazivati potovanje prema vama kao direktoru ako se jednog trenutka smejete i veseli ste, a sledeeg ste ljuti ili potiteni. Da biste postali uspean direktor morate nauiti da kontroliete sve emocionalne promene i od svojih potinjenih sakrijete sva vea razoaranja. Zaposleni e se takmiiti da usvoje kako optimizam, tako i pesimizam svog voe. Kad stvari stoje loe, vama su, kao voi, potrebni oduevljena podrka i pomo vaih potinjenih. Oduevljenje i optimizam Niko ne moe rei u kakvoj su vezi ove odlike sa ulogom voe u poslovnim firmama, ali zaposleni uvek koriste te izraze kad opisuju svoje efove. Oduevljenje i optimizam su prelazni. To naroito vredi za liderstvo u poslovnim firmama. Raspoloenje i pona{anje direktora su ogledalo u kome se njegov ili njeni pot~injeni neprestano ogledaju. Oduevljenje i optimizam su spoljni izrazi samopouzdanja. Oni, naravno, moraju biti iskreni. Zaposleni odmah otkrivaju lane note i brzo gube veru u vetake izlive optimizma. Mada direktorima nije lako da svaki dan nau razlog da budu veseli, to je, ipak, jedna od onih odlika koje doprinose njihovoj efikasnosti u ulozi voa. Sticanje odlika voe U kom uzrastu odlike voe postaju vidljive? Jasno se mogu uoiti izmeu estog i desetog razreda, kae Danijel Jankelovi (Daniel Yankelovich), vodei istraiva amerikog stila ivota. Ovaj svoj zakljuak on zasniva na radu Kristofera Denksa (Christopher Jencks) i jedanaest svojih kolega iz Istraivakog centra univerziteta u Harvardu koji se bavi istraivanjima politike obrazovanja. Ono to je najvanije, pie Jankelovi u asopisu Savremena psihologija, to je da ako ispoljite odlike voe u periodu izmeu estog i desetog razreda, ta lina nadarenost koju posedujete je za vas vrednija od spoznajnih sposobnosti. To naroito vai ako ste zavrili koled, kae on. Interesantno je da, prema Jankeloviu, sama inteligencija, izgleda, nije dovoljna da se napreduje ukoliko nije u kombinaciji sa obrazovanjem iz koleda i sposobnou da se postane lider. 12

 Pokretaka snaga lidera Pet snanih sila utiu na elju ljudi i ena da postanu voe. Kod razliitih ljudi uticaj tih sila je razliit, ali jedna ili vie sledeih sila stoje iza veine uspenih voa u poslovnim firmama: elja za ostvarivanjem Viina lidera iskazuje stvaralake stosobnosti u mladim danima. Oni se pokazuju kao uspeni i u koli i u sportu. Postaju voe studentskih organizacija. Uspevaju, iako ne uvek spektakularno, u svemu u emu se angauju. Kad ove budue voe dobiju prvo zaposlenje, bez obzira koliko je njihovo radno mesto skromno, oni stiu reputaciju ljudi koji obavljaju sve poslove do kraja, to je karakteristika koja ih prati celog ivota. U pitanju je ispunjavanje unutranje potrebe za ostvarivanjem, postizanjem neeg to je vredno truda. Za ove lidere ostvarenje ne mora imati izuzetan karakter. Ono je, u stvari, obino korisno. Voe u poslovnim firmama sebi i svojim organizacijama po pravilu postavljaju izazovne ali ostvarive ciljeve. Napreduju pre korak po korak nego velikim skokovima. Postepeno uvode promene, tempom koji obino ne unosi strah meu njihove potinjene i kome se oni mogu prilagoditi. - elja za moi i vlau Lideri u poslovnim firmama ele mo koja bi im omoguila da ostvare ciljeve organizacije; retko su zainteresovani za mo radi nje same. Na raspoloiva sredstva gledaju kao na izvor moi. Za vas, kao direktora fabrike tekstila, na primer, mo moe imati oblik nove, visoko--automatizovane maine za tkanje koja e vam omoguiti da ostvarite svoje proizvodne ciljeve. Ili, ako ste direktor banke, mo`ete zahtevati da budete nadreeni direktorima za kredite i investicije kako biste mogli efikasnije usaglaavati njihova nastojanja ka ostvarivanju profitnih ciljeva banke. elja za bogatstvom i drutvenim statusom Uloga lidera u poslovnim firmama nudi mogunosti ostvarivanja veoma velikih finansijskih profita. Zbog toga, vie onih koji bi mogli biti uspeni kao voe u drugim oblastima ulaze u oblast poslovanja da bi se obogatili. Takoe, za mnoge voe u poslovnim firmama veoma je privlaan status koji bi im obezbedio novac u drutvenim zajednicama u kojima ive. Mnogi posmatrai smatraju da novac i status jednostavno predstavljaju konkretne dokaze ostvarenja pojedinaca. U svakom sluaju, uspene voe u poslovnim firmama oekuju i esto zahtevaju da za svoja ostvarenja dobiju rang i privilegije kao i finansijsku nagradu. elja za profesionalnim priznanjem Slino ostalima koji se trude da na osnovu svojih sposobnosti zauzmu odgovarajue mesto u ozvanienim profesijama, kao to su medicina, pravo i arhitektura, ili na univerzitetima, tako mnoge direktore u poslovnim firmama motivie elja da pokau svoj profesionalizam u oblasti poslovanja. Priznanje njihovim sposobnostima u oblasti finansija i investicija, u trgovini i marketingu, u planiranju i proizvodnji, u pregovaranju i motivisanju priinjava im zadovoljstvo. Veina ljudi koji postiu uspeh u naem drutvu nisu poeli tako to su eleli da se obogate, ve sa eljom da neto izuzetno dobro urade na izuzetno dobar nain. 13

 Potreba za zadovoljstvom i ispunjenjem Veina lidera u poslovnim firmama opravdano smatra da njihov poziv daje dragocen i konkretan doprinos dobrobiti drutva u kom ive. Njihov rad stvara i obezbeuje korisne proizvode i usluge kojih inae ne bi bilo. Za neke profit i finansijska zarada takoe predstavljaju jak motiv; oni omoguavaju pojedinim voama da ostvaruju projekte, da zadobiju vlast koja im je potrebna da bi proizvodili, pokazali svoj profesionalizam i da bi osetili zadovoljstvo od toga to na konkretan nain daju svoj doprinos drugima. To ukljuuje obezbeivanje sadrajnih radnih mesta mnogim ljudima, kao i dobara i usluga u okviru jedne privredne celine, jer Lideri ne ele znamenja uspeha, oni ele sam uspeh. Ken Levi je rekao: To je pokretaka elja za ostvarenjem onoga to veina ljudi nije u stanju da uradi da se ni iz ega stvori neto. To je veoma slino onome to jednog umetnika ili sportistu tera napred. arls A. Garfild (Charles A. Garfield) je profesor klinike medicine i predsednik Centra za vrhunska radna dostignua u Berkliju, Kalifornija. On kae: Voe u poslovnim firmama rade ono to rade zato to ele to da urade; pokree ih neodoljiva sila njihovih unutarnjih ciljeva.

Strunosti neophodne uspjenom lideru Znanje je osnovni zahtjev: odreeni nivo znanja je neophodan svakom uspjesnom menaderu, ali samo znanje nije dovoljno da bi se postalo menader visokog ranga. Preduzetnika sposobnost Orjentacija na efikasnost poslovanja: stalna nastojanja da se posao bolje organizuje i iznalaenje najboljih kombinacija raspoloivih sredstava kako bi se to postiglo Aktivnost: potreba da se iniciraju akcije, piu izvjetaji, posjeuju klijenti, da se sve odrava u pokretu,bez zastoja. Intelekt Sposobnost logikog razmiljanja: potreba da se dogaaji posmatraju u uzronoposljedinom odnosu i redosljedu Sposobnost konceptualizacije: sposobnost da se informacije, ideje i dogaaji vide u okviru modela ili obrasca. Vjestina dijagnosticiranja: sposobnost da se koncepti i teorije uklope u konkretne zivotne situacije Drutveno emocionalne sposobnosti Samokontrola: spremnost da se potrebe firme stave ispred linih elja. Spontanost: sposobnost slobodnog i lakog izraavanja ideja ak i ako to ostane bez rezultata. Objektivnost posmatranja: sposobnost da se shvate i na vjet nain predstave meusobno suprostavljena miljenja oko nekog stava, naruito u toku konfliktnih situacija. Precizno samoprocjenjivanje: svijest o sopstvenim prednostima i nedostatcima.

14

Izdrljivost i sposobnost prilagoavanja: raspolaganje velikom energijom i neumanjena radna sposobnost u uslovima jakog radnog pritiska. Meusobni odnosi Samopouzdanje jaka vjera u sopstvene sposobnosti za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Doprinos razvoju drugih: elja da se pomogne drugima, da se trae i poduavaju uenici, da se usmjerava njihov razvoj i daju savjeti. Briga o vrenju uticaja: svjest o uticaju sopstvenih aktivnosti na organizaciju i na potinjene. Jednostrana koncentracija moi: sposobnost da se privole drugi da se pridravaju propisanih pravila, nareenja, politike i postupaka. Mo drutvenog uticaja: sposobnost da se steknu saveznici i podrka kako unutar, tako i van organizacije. Usmene komunikacije: sposobnost da se govori tako da drugi to razumiju , uz korienje poreenja, anegdota i primjera koje su ljudi u stanju odmah da shvate. Pozitivan stav: duboko ukorijenjena vjera u sposobnost drugih ljudi u organizaciji da efikasno izvravaju zadatke kada im se prua stvarna prilika. Upravljanje grupnim aktivnostima: sposobnost da se stvori raspoloenje za timski rad, isticanjem pozitivnih strana saradnje i koordinacijom poslova koja podie radni moral kod lanova tima.

Ko su vrhunski lideri
Postoji iroko rasprostranjeno uvjerenje da je stvarno dobar lider u stanju da vodi bilo kakvu grupu i da upravlja bilo kojom vrstom posla. Don P. Koter je izvrio nauno istraivanje da bi to dokazao. Na svoje iznenaenje doao je do sasvim suprotnog zakljuka. Otkrio je da su najbolji lideri specijalisti. Njihovo iskustvo ima specifican, ne opti karakter. Ono se stie u jednoj vrsti posla, u jednoj poslovnoj oblasti, esto u jednoj konkretnoj kompaniji, na jednoj vrsti funkcije ( marketing, proizvodnja ili racunovodstvo, na primer ) i na jednom nivou upravljanja. Ova specijalizacija je odluka menadera kako na najviem, tako i na najniem nivou, otkrio je Koter. Menaderi vieg nivoa, supermenaderi, su oni koji imaju veoma jaku potrebu za ostvarivanjem ciljeva. Pored toga njima je vazan status i vole da imaju formalnu mo da nareuju drugima u organizaciji. Ovi super menaderi imaju i druge odlike koje doprinose njihovom uspjehu kao lidera: Uvijek su optimistiki raspoloeni U stanju su da sagledaju zraak svjetlosti na olujnom horizontu Imaju dobre odnose sa drugim ljudima Raspolau zavidnom inteligencijom Ne usteu se da u odluivanju slijede intuiciju Najzad jedinstvena odlika tih lidera je njihova sposobnost da uspostavljaju odnos saradnje sa ljudima unutar i van organizacije. U stanju su da stvore itavu mreu saveznika, ukljuujui svoje menadere i kolege, ali i istae, radnike na isporuci, vozae kamiona i stenografe. U dobrim su odnosima sa ljudima na svim nivoima, kako u kompanijama za pruanje usluga, tako i u kompanijama za prodaju roba. Lideri takoe ostvaruju saradnike veze sa ljudima na savjetodavnim poloajima, kao to su sindikalni funkcioneri ili funkcioneri vladine agencije za kontrolu. 15

Liderstvo je, dakle proces u kome pojedinac utie na druge lanove grupe kako bi se postigli utvreni ciljevi grupe iliorganizacije. Lideri uglavnom primjenjuju oblike uticaja koji se ne zasnivaju na prinudi, a sa druge strane, podljeu i uticaju svojih sledbenika. Dok lideri kreiraju misiju grupe ili organizacije i razlau strategiju za njeno ispunjenje, menaderi su odgovorni za sprovoenje misije. Menaderi su sredstvo za postizanje ciljeva koje su zamislili lideri. Meutim u praksi je veina lidera odgovorna i za obavljanje manaderskih zadataka. Moe se zakljuiti da postoji razlika izmeu pojma menadera i lidera, ali se kroz praksu ta razlika uglavnom gubi. BUDUNOST TEORIJE LIDERSTVA Transformaciono ili harizmatsko liderstvo Sve vee interesovanje izaziva studija o pojedincima koji imaju izuzetan uticaj na svoje organizacije. Te pojedince nazivamo harizmatski ili transformacioni lideri.To su lideri koji svojom linom vizijom i energijom inspiriu sledbenike i imaju veliki uticaj na svoje organizacije. Basova teorija transformacionog liderstva Bernard M. Bas je u svom istraivanju uporeivao dve vrste liderskog ponaanja: - autoritarno i transformaciono. Autoritarni lideri odluuju o tome ta radnici treba da urade da bi ostvarili sopstvene ciljeve, kao i ciljeve organizacije. Suprotni njima su transformacioni lideri i oni nas motiviu da uradimo vie nego to smo mislili, stim to nas ubeuju u znaaj i vrednost naih zadataka, navode nas da preemo granicu sopstvenih interesa u ime organizacije ili vie politike. Hauzova torija harizmatskog lidera Najvei doprinos analizi ove teme je doneo Robert J. Hauz. Njegova teorija navodi da harizmatski lideri imaju veliki stepen referentne moi i da ona dolazi od njihove potrebe da utiu na druge. Harizmatski lider ima visok nivo samopouzdanja, dominacije i vrsto veruje u ispravnost svojih uverenja. Hauz smatra da harizmatski lideri saoptavaju viziju ili vii cilj koji kod sledbenika izazivaju predanost i energiju. Oni grade predstavu o uspehu i strunosti, oekuju da sledbenici ispune velika oekivanja. Psihoanalitiki pristup liderstvu Po miljenju Sigmund Frojda na oblikovanje nejveeg dela ljudskog ponaanja utiu nesvesni napori da se zadovolje neispunjene potrebe i nagoni. Mi ne moramo da znamo zato radimo ono to radimo, jer veliki deo naeg ponaanja povezujemo sa iskustvima iz najranijeg detinjstva.

Zanesenost liderstvom Sledbenici lidera imaju idealizovano misljenje o tome sta lideri rade,sta mogu da postignu i na koji nacin mogu da uticu na zivote sledbenika.Ovi pogledi nastaju zato sto vecima nas ne moze da razume nacin na koji funkcionisu veliki, kompleksni sistemi naeg drutva, zbog ega se okreemo liderima da bismo pojednostavili nae ivote.Moda je ljudima potrebno da o liderima imaju idalizovanu sliku da bi mogli da se koncentriu i zadovolje organizacione potrebe. Iz tih razloga lider mora biti sposoban da

16

motivie i utie onoliko dugo koliko mu sledbenici veruju. Kada izgube poverenje, lider vie nije efikasan.

Zakljuak:
Liderstvo je vana tema za menadere a njihova uloga kljuna u ostvarivanju grupne i organizacione efikasnosti. Tradicionalne teorije liderstva obuhvataju psihoanalitiki pristup i ispitivanja nesvesnih motiva lidera kao i pristup koji se koncentrie na idealizovanu sliku sledbenika o mogunostima lidera i kako oni mogu da utiu na njihove ivote.

17

Stanje naeg srca, otvorenost naih stavova, kvalitet naih sposobnosti, uverljivost naih iskustava, daje vitalnost naem radnom iskustvu i smislu naeg ivota. To je ono to je potrebno da bi konstruktivni lider mogao da postoji, i konstruktivno liderstvo kao sredstvo koje koristimo u ostvarivanju naeg potencijala.

Literatura:
Dr. Branimir Pavla Ini, Menadment 21- drugo izmjenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2003. Stephen P. Robbins, Menadmen- osmo izdanje Branimir Pavla Ini, Menadment 2-Lideri, recepti uspjenih, Beograd, 2004. 18