IZ

RATNE

PROLOSTI NAIH NARODA

KNJIGA ETRDESETA

POSEBNA IZDANJA
KNJIGA OSAMNAESTA

UREIVAKI ODBOR
Petar BRAJOVI, Milinko UROVI, Veljko KOVAEVI, Viktor KUAN, Nikola LJUBICIC, Petar MATI, Branko PERO VIC, Milo ZEKI, Milisav PERVIC odgovorni urednik

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD JNA VOJNO DELO

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.

. INICIJATIVNI ODBOR
Predsednik KOCA POPOVIC lanovi Vra ACEVA, Spasenija Cana. BABOVI, Marko BELINIC, Anka BERUS, Petar BRAJOVTC, Savo BRKOVlC, Krste CRVENKOV^ SKI, Ugljea DANILOVIC, Peko DAPCEViC, Minko UROVIC, Vinko HAFNER, Fadil HODA, Vlado JANJI, uro KLADARIN, Slavko KOMAR, Voja LEKOVI, . C vi je tin MIJATOVI, Dragi MILENKOVI, Kota NA, Gojko NIKOLI, Slobodan PENEZIC, Petar RELI, Ivan RUKAVINA, Velimir STOJNI, Lidija ENTJURC. Pal OTI, Borko TEMELKOVSKI, Janez VIPOTNIK

P I U

U E S N I C I

ZBORNIK
KNJIGA PRVA

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD JNA VOJNO DELO BEOGRAD 1 9 6 4.

REDAKCIJA Petar BRAJOVIC, Milinko UROVlC, Drago GIZDIC, Svetozar KOSTlC, Voja LEKOVI, Joco MARJANOVIC. Dragi MILENKOVI, Pero MORACA, Milisav PEROVIC, Kemal SEJFULA, Janez VIPOTNIK Glavni urednik MILINKO UROVI

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

1941.

ETRDESET SRC IM A I MIS LIM A

PRVA NAIH

NARO DA

Ponosno i prkosno zvui u srcima i mislima naih naroda: ETRDESET PRVA. Ona govori o poetku herojske epopeje naih naroda, ona znai raanje novog, ona je putokaz za budunost, ona znai polaganje temelja na kome narod dalje gradi svoj ljepi i sreniji ivot. Narodi- Jugoslavije, prvi put u svojoj historiji, zajedno su u ovom vijeku svojom krvlju zapisali taj svoj zajedniki veliki datum. Godina poetka revolucionarne borbe, ETRDESET PRVA, ivjee vjeito u historiji naih narodna kao neuporedivi simbol njihovih patnji i prkosa, njihovog ropstva i slobode, njihovog umiranja i raanja, njihove slave i ponosa bratstva -i jedinstva. Vremenski, taj datum nae historije samo je prividno ogranien. U stvari, on nije jedna ve niz godina. Poetak velikog djela naroda s Partijom na elu, taj datum budi sjeanja na sve godine borbe za slobodu, i na godine stvaranja novog ivota u miru. Sve to je u tom nizu godina niklo lijepo i veliko u ovoj zemlji socijalizma vezano je za pojam ETRDESET PRVE: sav na ivot, sve to imamo i to gradimo sebi i generacijama koje e doi. ETRDESET PRVA! Narod u porobljenoj zemlji preputen zvjerstvima surovog okupatora, sam, bez armije koja se raspala u izdaji, gordo uzdie elo i ustaje, na poziv Komunistike partije, u oruanu borbu. Goloruki ljudi, rodoljubi bez obzira na partijsku, nacionalnu i vjersku pripadnost, u dobro - organizovanom ustanku razbuktalom irom itave zemlje, u smjelo voenoj borbi iz jednog centra, poli su da orujem otetim od neprijatelja, u bespotednim svakodnevnimbitkama na ivot i smrt, u dugotrajnom optenarodnom ratu, IX

slome sve to je bilo zapreka na putu u slobodu i novi, bolji ivot. Kao to je ,u najteim uslovima ilegalnosti u predratnoj Jugoslaviji godinama odluno vodila borbu za osnovna prava radnog ovjeka, Komunistika partija Jugoslavije morala je i u najsurovijim ratnim uslovima da ulije nadu i vrati samopouzdanje porobljenom narodu. Odluka koju smo donijeli u Zagrebu, na Plenumu Centralnog komiteta ve prvih dana okupacije, imala je dalekosean, sudbonosan znaaj: pripremiti se za opti oruani ustanak kroz iroki Narodnooslobodilaki front. Nije mnogo vremena prolo i mi smo na sastanku Politbiroa CK u Beogradu, 22. juna, odranom povodom Hitlerovog napada na Sovjetski Savez, mogli konstatovati da su organizacione pripreme preko partijskih i vojnih komiteta irom itave zemlje bile sa uspjehom izvrene i da je u novostvorenoj situaciji moguno i potrebno odmah otpoeti optenarodni ustanak. Proglasi koje smo uputili narodu, i poziv sa sjednice Politbiroa od 4. jula da otpone opti oruani ustanak, naili su na irok odziv mnogobrojnih rodoljuba, sa radnicima i lanovima KPJ i Skoja u prvim redovima. Sa ljubavlju i strepnjom za svakog naeg ovjeka, od obinog borca do malobrojnog komandnog kadra koji se tek stvarao, od skojevaca i lanova Partije do lanova CK, gledali smo mi u rukovodstvu Partije na teku i krvavu borbu u koju smo poli. Mi smo bili svjesni rtava koje je trebalo dati u toj borbi, ali vjera u nau pravednu stvar, nepokolebljivo pouzdanje u snagu naroda, Partije i nove, narodne vojske, i tenja da koliko najvie moemo pomognemo borbi saveznika i svih porobljenih naroda, protiv mranih sila faizma u iji smo poraz bili ubijeeni, ulili su nam snage da istrajemo u dugom oslobodilakom revolucionarnom ratu. Snaga narodne vojske bila je iz godine u godinu sve vea. Prve partizanske okraje zamijenile su ubrzo i iroke frontalne borbe, u kojima se eliila nova, narod,na armija. Neunitive snage naroda postajale su sve jae u krvavim obraunima sa nadmonim neprijateljem. Pali su mnogi sinovi i keri naroda, popaljena njihova rodna sela, porueni mnogi gradovi, X

ali volja za borbom, bila je nesalomljiva. Meusobno istrebljenje naroda bilo je sprijeeno, rasle su slobodne teritorije, misao o bratstvu i jedinstvu irila se i jaala u svijesti ljudi. Okupljeni oko Partije koja im je otkrila nove svijetle perspektive, ohrabreni uspjesima svoje armij, narodi Jugoslavije stupali su sve masovnije putem revolucionarne borbe, vrsto rijeeni da istraju do konane pobjede nad okupatorom i domaim izdajnicima, do stvaranja nove ravnopravne bratske zajednice sa novim drutvenim ureenjem, sa novom, narod1 nom vlau. Sa cilja, do koga nas je dovela pobjeda, s ponosom smo se osvrnuli na trnovit i krvav put kojim smo proli. Na dug ETRDESET PRVOJ, na dug itavoj naoj revolucionarnoj borbi i bezbrojnim rtvama atim za nov ivot, bio je iskupljen: postavili smo snane temelje nove, socijalistike drave. I, radosno stvaranje naroda u miru spojilo se nerazdvojivo, kao dio velikog revolucionarnog htjenja i akcije Partije i irokih narodnih ma,sa, sa djelima i pojmom ETRDESET PRVE, tom velikom prvom osnovom daljeg ivota naroda. Na vrstim tekovinama revolucije gradili smo zatim dalje nau socijalistiku stvarnost. Zbog svega toga, prva godina nae revolucije nije za nas samo jedna od godina rata, ili jedna od mnogih godina ovog burnog stoljea, ona je prekretnica u historiji naih naroda, ona je, u izvjesnom smislu, simbolino zajedniko ime za sve godine nae revolucionarne borbe, za itavji nau revoluciju. U tom pojmu ive za nas i svi likovi naih palih boraca, svih onih heroja koji su u veliko djelo revolucije uklesali svoja imena i vjeno vezali za nju svoje ivote. Te dvije rijei sadre u sebi sve one bezbrojne dogaaje, sve one mnoge historijske trenutke znaajne za pojedine krajeve i za itavu zemlju, iz kojih je iskovana istina o nesalomljivoj volji jednog malog naroda i snazi jedne hrabre i odlune Partije koja je znala da povede narod u najsudbonosnijim danima njegova ivota. To je istina o zemlji i narodu koji su u borbi nali sebe, u patnji i umiranju raanje i veliinu. XI

I danas i uvijek, rijei-ETRDESET PRVA treba da bude uspomenu na sve dane velike borbe i revolucije, treba da bude ponos i da bodre na nova velika djela, na junatva rada u miru, na odlunost u odbrani jedinstva i nezavisnosti, na uvanje mira u svijetu. U tom velikom imenu mladi izrasli na njedrima nae socijalistike zemlje treba da se napajaju primjerima ljubavi, hrabrosti, portvovanja. Svaki na ovjek, svjestan i odan graditelj socijalizma, mlad ili stariji, nai e uvijek i sebe u tom imenu koje kao simbol govori o velikoj revolucionarnoj borbi naroda u ratu i miru. Jer, mi smo sui u tome, zajedno sa emljom naom roeni i elieni u vatri i revoluciji. U tome je naa prolost, tme je i naa velika budunost. Zato, kad razmiljamo o tim velikim danima, i kad piemo o njima, imamo veliki zadatak: da sauvamo vjernu sliku o raanju nae revolucije, o naem raanju, o ljudima iz ije je krvi nicalo djelo revolucije, o idejama i eljama koje su ih nosile, o Partiji koja je borbi i novom ivotu davala ivotnu snagu i ivote svojih lanova, vodei narod ka jedinstvu', ka bratstvu, ka pobjedi i socijalizmu. Neka tome poslui i ovaj zbornik svjedoanstava o historijskom djelu naroda, Armije i Partije u velikoj revolucionarnoj borbi koja je isklesala put u svijetlu budunost.
JOSIP BROZ TITO

XII

IZ PRVIH DANA NARODNOOSLOBODILACKE BORBE

KUCA U UMATOVACKOJ ULICI

Komunistika partija, mada u dubokoj ilegalnosti,- bila je po svom jedinstvu, organizacionoj vrstini i disciplini, po voenju politikih i ekonomskih akcija, po pravilnim stavovima u svim kritinim momentima, neposredno pred rat, najorganizovanija politika snaga u Jugoislaviji. Razvoj i jaanje Partije i mnogobrojne akcije koje su voene u Srbiji zahtevali su operativno, svakodnevno delovanje Pokrajinskog komiteta. Razvoj prilika je bio takav, da su zadaci postajali sve obimniji i sloeniji. Jaanjem antifaistikog pokreta u masama i- irenjem "uticaja Partije stvarale su se sve povoljnije mogunosti za rad. Partija je nailazila na podrku mnogih, ljudi, ne samo ranijih simpatizera, ve svih koji su se uopte antifaistiki oseali. Pod takvim uslovima bilo je lake doi db starna, do novca (putem dobrovoljnih priloga) i mnogih drugih usluga koj su bile neophodne za partijski rad. U to vreme je Pokrajinski komitet za Srbiju raspolagao sa prilinim brojem dobrih stanova za rad, sastanke, dnevne susrete i drugo. Zbog konspiracije i opte opreznosti bilo je nuno povremeno menjati korienje takvih stanova. Iako su postojale ire mogunosti u iznalaenju stanova koji bi sluili za stanovanje kompromitvanih drugova, za odravanje sastanaka, skrivanje maiterijala i dr., ipak je potraga za pogodnim stanovima bila i dalje stalna naa briga. Svaki od nas je pojedinano radio na tome, koristei se i linim poznanstvima i vezama. Iz tih razloga sam se, preko svoje sestre, upoznala s Lepom Krul, 1 koja je bila udata za Jarka Stradala, glavnog knjigovou sekretarijata eke banke, i posle nekoliko dana posetila je u stanu. Bila je to posebna i lepa zgrada u umatovakoj
1 U s t a n a k 1941.

ulici, uvuena duboko u dvorite obraslo drveem i zelenilom. 13 njoj je stanovala Lepa s muem i malim detetom. Kiua vanredno pogodna za na rad. O tome sam obavestla drugove iz Pokrajinskog komiteta. Sloili smo se da prvo ja rualstojim da se tamo uselim, a da kasnije vidimo da li e se ova kua moi koristiti i za rad PK. Sada sam ee odlazila u goste kod Lepe. Ona me je predstavila svome muu kao svoju daljnu roaku, nastavnicu iz Bosne. Ubrzo sam se privremeno i nastanila kod nje. Njen mu nije sumnjao da sam komunista niti je uopte pretpostavljao o emu se radi. Na poetku mi poloaj roake bez posla nije bio prijatan. Stradai je izraavao izvesniu rezervu i netrpeljivost prema meni, iekivao je as kada e se zavriti moje gostovanje. Dodue, njegovo raspoloenje se menjalo bilo je zavisno i od drugih stvari: eka je'u to vreme ve bila pod okupacijom Nemake, a njegov poloaj bio je nesiguran. Zapravo, on je bio uznemiren dogaajima, napredovanjem faistike Nemake u Evropi i neizvesnim poloajem Jugoslavije. Po svojim politikim ubeenjima daleko je bio od Komunistike partije, ali je mrzeo Nemce. U stvari, nadao se pobedi Engleske. Sve je to uslovilo i meni olakalo da mu se na neki nain pribliim i da se ipak s njim sprijateljim. Tako se Stradai postepeno navikavao na moje prisustvo u kui. esto bi me, kada nisam bila tu, i traio da se poali na svoje brige ili ispria neku novost kojiu je uo u toku dana. Svakim danom sam osvajala pozicije u ovom stanu, tako da mi je Stradai esto ustupao na raspolaganje i svoju radnu sobu, ak i kada je bio kod kue, a mi smo to mogli koristiti za manje susrete i sastanke. Upoznala sam se i sa susedima. Naime, radilo se o porodici Tucakovi s kojom nas je delila samo drvena ograda. Oni su esto navraala u nau kuu. Imala sam oseaj da me nekad gledajiu sa izvesnim podozrenjem, ispitivaki, mada smo se s njima bili lepo sprijateljili i to ne samo ja, ve i drugovi koji su u nau zgrad navraali. Njima su morale neke stvari biti sumnjive. Morali su uoiti da se o neemu skrivenom radi; po njihovom dranju je izgledalo da su znali da se radi o komunistima. No njihova preutna tolerancija, koju su nam na ne1 Ona je bila na simpatizer, a njena braa i sestra bili su lanovi Partije. Njena sestra Olga Krul, bankarski inovnik, uhapena je poetkom 1942. godine i streljana; drala se herojski; najmlai brat poginuo je odmah na poetku, ustanka, u borbama Kosmajskog partizanskog odreda.

kakav nain stavljali do znanja, uvrstila je nae poverenje prema njima i mi smo se dosta slobodno osseali u ovoj kui. Bilo je i takvih sluajeva da su se kada bi osetili ili videli da se tu odrava, sastanak povlaili, pravei se da nita ne primeuju. 2 - Tako smo postepeno osvajali Stradalovu kuu. Ali, i pored takvih povoljnih uslova radili smo oprezno. Sastanke Pokrajinskog komiteta odravali smo kada je Stradai bio van kue ili na poslu. U ovom stanu stanovala sam nekih 56 meseci, a na jedno dva meseca pre izbijanja rata ova kua je bila jedna od, najpovoljnijih za rad Pokrajinskog komiteta za Srbiju. Drugovi i drugarice su mogli da navraaju i posle podne; to kod vlasnika nije vie izazivalo sumnju. Pretpostavljao je da se radi o mojim kolegama iz kole. To nam je omoguavalo efikasniji rad, a pored toga postojale su i velike mogunosti za skrivanje raznih materijala koji su bili potrebni Pokrajinskom komitetu: pisaih maina, papira, knjiga i drugog.
27. MART

Neposredno pred rat, naroito krajem marta, nizah su se dogaaji koji su zahtevali stalnu pripravnost. Pokrajinski komitet, aktiv i itava partijska organizacija bili su zapravo u stanju nepreikidne mobilnosti. Bilo je potrebno u jednom danu donositi pojedine odluke i reagovati na dogaaje, a ponekad snalaziti se i iz asa u.as. To je naroito dolo1 db izraaja uoi 27. marta i na sam taj dan. Toga slu se dana najizrazitije ispoljili ne samo ugled i autoritet KPJ u masama, nego i njena sposobnost da organizuje i da se stavi na elo pokreta u momentima odluujuim za itavu zemlju. U ranim jutarnjim asovima 27. marta oseala se uzbuenost u gradu. Masa graana nala se na ulici i ve negde oko 6 asova poele slu se spontano formirati manje grupe demonstranata, koje su isticale dravne zastave Jugoslavije. Po uzvicima i parolama koje su isticane oseale su se razlike u izraavanju stavova o paktu. No s obzirom na iskustvo i borbenu
2 Jednom je za vreme okupacije Vlado Popovi doao pet minuta posle policijskog asa. Bilo je jasno da e tu ostati, na spavanju. StariTucakovi se nalazio u dvoritu i ja s a m se, kada sam videla Vlada, malo uznemirila zbog prisustva starog. Meutim, on je samo pogledao u mene i, ne elei poznanstvo sa drugom, rekao: Laku no, prijatno. Zatim se polako povukao u svioje dvorite. Imala sam oseaj kao danai je hteo rei: Budite spokojni.

spremnost partijskih, organizacija i lanstva u ovakvim situacijama, lanovi Partije su se sami poeli organizovati i preuzimati inicijativu u demonstracijama. Dok se to deavalo na ulicama grada, Pokrajinski komitet je oi prisustvu Rade Konara, lana Politbiroa CK, okruen aktivom, odravao sastanak u stanu Rade Vranjeevi 3 ... Pre svega pred Partiju se postavilo pitanje preuzimanja inicijative i organizovanja demonstracija, izvoenja naroda na ulice, pisanja i izdavanja letaka, isticanja transparenata sa aktuelnim parolama koje su izraavale nae stavove, naina voenja demonstracija, odreivanja govornika i dr. XJ cilju sprovoenja ovih mera odmah je na teren upuen ceo aktiv, a Mesni komitet je aktivirio celu partijsku organizaciju, jer je bilo jasno da ishod ove krupne politike akcije zavisi prvenstveno od organizovanog nastupa radnika, studenata, omladine i svih progresivnih ljudi. Odlueno je da te iste veeri poe u Zagreb Mitra Mitrovi s jo jednim drugom radi podnoenja izvetaja Centralnom komitetu i drugu Titu o dogaajima u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Ve negde oko 1112 asova stizali su u Pokrajinski komitet izvetaji o razvoju demonstracija. One su narastale kao da se ceo narod Beograda naao na .ulicama. lanovi Mesnog komiteta i partijski aktiv su postavljali pitanje: kojom linijom dalje usmeravati pokret? Bilo je potrebno hitno donositi odluke i davati odgovore na mnoga i raznovrsna pitanja koja su iskrsavala u toku dana. Do tog momenta lanovi Pokrajinskog komiteta su se zadravali u stanu, s obzirom na to da su svi bili poznati i kompromitovani; opreznosti radi valjalo je da se ne pojavljujemo. No kako su poele da pristiu vesti o razvoju situacije na ulicama Beograda, nismo vie mogli rukovoditi samo prenoenjem direktiva nego smo odluili da i sami javno istupamo. A kada smo prilikom pojedinanih izlazaka videli ta se zbiva na ulicama, odmah smo doli do zakljuka da, to se tie nae sigurnosti, ne postoji nikakva opasnost. Policija i itav aparat dravne bezbednosti bili siu paralisani pred snagom masa. Bilo je oigledno da bi pokuaji pojedinanog hapenja ili otpora demonstrantima bili apsurdni. ak ni vojska, odnosno oficiri koji su te noi izvrili pu i zbacivanje Cvetkovieve vlade, nisu bili u stanju da ma ta preduzmu protiv onako snanih talasa demonstracija i narodnog gneva protiv faizma.
3 Rada Vranjeevi, student, poginula je u Drvaru prilikom nemabog desanta i napada na Vrhovni tab. Proglaena je za narodnog heroja.

Po svemu sudei, njih su ovi dogaaji zbunili. Pokuali su u raznim delovima grada, a naroito oko Slavije, ge se nalazila glavnina mase, da otvorenim kolima seku demonstracije, viui stalno: Razilazite se, razilazite se. . . Mi smo od samog poetka naroito isticali da se do kraja moraju odrati red i disciplina demonstranata, da se ne dozvole neumesni ispadi i slino. Toga dana je razlupano poslanstvo nemakog Rajha, ali mi, koliko se seam, iako smo se tome radovali, nismo bili dali nalog za to, nismo hteli da oteavamo poloaj Simovievoj vladi. Radi toga, kada su u otvorenim kolima nailazili generali i drugi oficiri, demonstranti su im otvarali put i ponaali su se vrlo tolerantno, mada je ovo njihovo krstarenje ulicama i probijanje demonstracija pomou vojnih kola bilo na liniji rasturanja demonstranata, budui da su se i sami uplaili talasa demonstracija. Negde oko podne pred nas se ozbiljno postavilo pitanje: na koji nain dalje usmeriti demonstracije, kako ih zavriti? Dogaaji su se brzo razvijah. Odluili smo da posle podne odrimo zbor na Slaviji, da se najvea grupa demonstranata najpre okupi kod Studentskog doma, pa da se odatle i sa drugih krajeva sve grupe sliju na Slaviju. Odlueno je da, posle radnog, vremena, iz svih fabrika radnici organizovani po grupama, sa transparentima i ispisanim parolama, dou na Slaviju. Odredili smo i govornike. Nepriviknuti da istupamo na ovako javnim skupovima, dogovarali smo se ko e da govori, tako da se o tome odluivalo negde u poslednjem asu. Zbog toga su neki drugovi morali govoriti nekoliko puta na raznim mestima. Smatrali smo da bi trebalo da govori i neko iz Udruene opozicije. Koliko se seam, bio je predlog da se angauju neke poznatije politike linosti. Ponovo je trebalo izdavati letke. Budui da tamparija Pokrajinskog komiteta nije mogla da zadovolji potrebe, razmiljali smo ta da radimo, kako da to reimo. Druge tamparije na koje smo mogli raaunati bile su zatvorene, a radnici su se nalazili u demonstracijama. Najzad je Mihailo Svabi predloio da on sa grupom tipografskih radnika, uz pomo grupe studenata, nasilno otvori jednu od tamparija u gradu, da bi se na taj nain mogla na brzinu odtampati potrebna koliina letaka. S tim smo se odmah sloili. Koliko znam, drugovi su pokuah da otvore 23 tamparije, ali im nije uspelo, jer su bile tako zatvorene da bi morali razlupati vrata, a to nisu eleli. Najposle im je polo za rakom da bez oteenja otvore tampiarijiu ivka Madarevia. 5

lanovi PK i drugi aktivisti rasporedili su se po raznim mestima: na Slaviji, na Studentskom trgu, meu grupama demonstranata itd. U stvari, preli smo na lice mesta i neposredno rukovodili demonstracijama. Seam se kak sam se i sama prijatno iznenadila kad sam ugledala kolone radnika koji su se na poziv Partije sa Karaburme i Balilule slivali ka Studentskom trgu, gde se ve bilo okupilo na hiljade ljudi. Tu, na samom Trgu, govorili smo Tra,4 ja i jo neki drugovi. Odatle smo u irokoj koloni, Aleksandrovom i Beogradskom ulicom, krenuli prema Slaviji, gde je meu prvima govorio Rade Konar, lan Politbiroa CK, koji se tada po zadatku nalazio u Beogradu. Posle zbora demonstracije su jo trajale do 67 asova uvee, pa smo na kraju kod Kalenieve pijace odrali krai miting na kome je govorio Bilas i pozvali demonstrante d se raziu, a da emo ih o daljim akcijamla naknadno obavetiti. Istoga dana, jo pre podne, Pokrajinski komitet je ddneo odluku da se pregovara sa Simovievom vladom. Koliko se seam, u ovim je pregovorima zastupao PK dr Ivan Ribar, koji je u to vreme bio blizak naoj Partiji. Predstavnici najorganizovanije politike partije, Komunistike partije, mogli su da pred Simovievom vladom istupaju sa tano odreenim zahtevima: za demokratizaciju zemlje, za rasputanje logora, putanje zatvorenika koji su ekali na suenje po Zakonu o zatiti drave, za savez i prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom, a spaljivanje 'arhive specijalne policije itd. U stvari, od 27. marta pa sve do 6. aprila stalno smo Simovievu vladu drali pod pritiskom zahtevajui ispunjenje naih zahteva. No pored pregovora koje smo mi vodili pritisak su vrile i mase kje su davale podrku pregovaraima. Seam se da je ve 28. marta, kada su nai ili na pregovore, u isto vreme bila organiovana grupa od oko 200300 ena koje su tada demonstrirale pred zgradom vlade sa zahtevom da se puste na slobodu politiki zatvorenici. Sve je to, u stvari, stavilo partijske organizacije i Pokrajinski komitet u nov poloaj, u mobilno stanje, odnosno u punu pripravnost." U tim je danima Pokrajinski komitet bio stalno na okupu. Svaki as su iskrsavali novi momenti koji su zahtevali brzo donoenje odluka i preduzimanje odgovarajuih mera. Na osnovu izvesnih poteza Simovieve vlade jasno se oseala ne samo njena sporost i nesposobnost da u momentu tako kritinom za sudbinu zemlje donosi hitne odluke na liniji odbrane zmlje, nego i razne druge slabosti kojima su bile optereene
4

Rifat Burdevi

i ranije vladajue klike u Jugoslaviji: strah od masa i demokratizacije zemlje, a naroito od Komunistike partije i njene nedvosmislene snage i uticaja na mase, koja se u ovim momentima tako svestrano obelodanila. Istina, pod pritiskom naih zahteva bile slu donete i neke pozitivne odluke: rasputeni su ntki koncentracioni logori, puteni politiki zatvorenici sa Ade Ciganlije kojima je trebalo da sudi Sud za zatitu drave i dr. Ali, predviajui mogunost brzog napada faistike Nemake, Komunistika partija je svakodnevno vrila novi pritisak na Simovievu vladu zahtevajui hitno donoenje odgovarajuih mera za jaanje odbrambene snage Jugoslavije. Posebno je i stav Partije u ovom kratkom^ periodu od 27. marta do 6. aprila privukao jo vie patriotske snage zemlje i ve tada stvarao bazu i raspoloenje za otpor, to nam je takoe olakalo da samo posle nekoliko meseci s takvom irinom otponemo ustanak.
6. APRIL

Za 6. april bio je zakazan veliki zbor na kome je trebalo zahtevati prediuzimanje hitnih mera za zatitu zemlje. Poto je bila nedelja, zbor je trebalo da se odri u 6 isati ujutro. Ja nisam ila na zbor, jer je u meuvremenu trebalo da obavim neke druge zadatke. Izmeu ostalog, u 8 asova imala sam neki sastanak sa Zujoviem, a kasnije sa Radojem Dakiem, koji je bio lan Pokrajinskog komiteta za Srbiju (tek je bio puten iz zatvora na Adi Ciganliji) i jo s jednim drugom iz apca. Dan je bio lep, jutarnje sunce je ve bilo izalo. Lepa je ve u 5.30 bila spremna da poe na zbor. Stradai i devojica su jo bili u krevetu. Prila sam kod radija da ujem jutarnje vesti. Meutim, poele su se oseati jake smetnje na radiju. Istovremeno je poela da se trese itava kua. Najpre sam pomislila da je zemljotres. Instinktivno sam poletela napolje. I tek odjednom shvatila sam mogunost napada iz vazduha, jer je atmosfera bila takva da smo napad mogli svaki as oekivaM. I zaista, im sam stala na prag opazila sam kako tuke nadleu. U neposrednoj blizini pale su i prve bombe. Imala sam oseaj da neto pod zemljom kljua. Brzo uleteh natrag u kuu, zgrabili devojidu, a Stradalu viknuh: Mite brzo, rat. Nemci nas bombarduju... Nadali smo se takvom razvoju dogaaja. Najzad, i pripremali smo se za sluaj napada. No toga jutra meni je izgledalo, 7

tako sam bar oseala, kao da se neto prekinulo u kontinuitetu rada. Treba znai, nanovo, i drugaije poeti. Zato mi je samo jedno pitanje bilo u glavi: t a s a d ? Prvo se, sva zadihana, vratila Lepa Stradai. Rekla je brzo: Poruili su vam drugovi da odmah idete na poljanu kod Crvenog krsta, ispod ciglane ianskog! To je neko od lanova Pokrajinskog komiteta, jo na mestu gde je trebalo da se zbor odri, dao direktivu Mesnom komitetu Partije i partijskom aktivu da se okupimo na toj poljani radi daljeg dogovora o radu. Odmah sam pola. Kad sam stigla na poljanu, ve je bila okupljena vea grupa drugoya i drugarica. Pored nekih lanova Pokrajinskog i.Mesnog komiteta, u veini je bio beogradski partijski aktiv. Jo ranije je bila jasna linija Partije IU sluaju rata: pripremati se za otpor; komunisti treba da se odmah po rasporedu ukljue u vojne jedinice, da se u vojsci zalau za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete kolone, protiv kapitulacije koja je vodila izdaji zemlje i dr. No, sada je to trebalo i sprovoditi. Najpre smo nas nekoliko lanova Pokrajinskog komiteta, koji smo se tada zatekli u Beogradu Milo Matijevi, ilas, Radoje Daki, Ljubinka Milosavljevi i ja uz prisustvo lana Politbiroa CK Rade Konara, vodili razgovor o tome ta bi trebalo preduzeti. Potom smo, okrueni nekim lanovima MK i partijskim aktivom, u stvari odrali zajedniki sastanak. Dogovorili smo se ta je potrebno odmah prediuzeti da bi partijske organizacije i rukovodstvo nesmetano nastavili rad. Dogovor nije dugo trajao, moralo se brzo odluivati, jer nas je, pored ostalog, ometalo stalno nadletanje i bombardovanje nemakih tuka. Oko 10 ili 11 asova dogovor je bio zavren. Odreeni su prvi hitni zadaci Pokrajinskog i Mesnog komiteta, kao i aktiva i organizacija. Odlueno je: deo lanova PK i MK da ostane u Beogradu; ostali, kao i ceo aktiv, da pou u razne krajeve Srbije, Crne Gore, Sandaka i u druga mesta, gde je trebalo da se ukljue u svoje vojne jedinice, a neki sa zadatkom da se nau na odreenim podrujima. Odlluke su preko veza prenete i ostalom lanstvu. U sluaju kapitulacije odreeni broj drugova je trebalo da se zadri na terenu radi mobilizacije Partije, prikupljanja i skrivanja oruja, kao i priprema za partizansku borbu. U tom sluaju komunisti treba da propagiraju u vojsci da se ne predaje oiluje, da se zadrava u umi, izbegava zarobljavanje itd. Mnogi drugovi i drugarice odmah su krenuli u raznim pravcima. Oni koji su na osnovu odluke imali da ostanu u Beo8

gradu trebalo je da se toga dana povuku na krajnjlu periferiju Beograda, dok traje bombardovanje (ilas, Ljubinka, Mra Matijevi i ja). NeM od lanova Pokrajinskog komiteta trebalo je da ostanu u Beogradu. Tako smo mi, Konar i jo jedna grupa drugova i drugarica, posle sastanka na poljani, doli u dvorite stana u Sumatovakoj ulici. U meuvremenu su poeli pristizati jo neki drugovi i drugarice; meiu nama se naao arko Zrenjanin (koji je doao nekim poslom u Beograd), ujovi sa porodicom, Ivan Milutinovi. Tu smo nastavili dogovor: razmatrali smo neke probleme koji su proizili iz nastale situacije (veze, tehnika i drugo). Pored toga, napravili smo raspored ljudi, a i samih lanova Pokrajinskog i Mesnog komiteta. Toga dana su minogi lanovi Partije, bez obzira na bombardovanje, morali da dou u grad da -bi posvravali neke poslove. Pre svega, da ne bi dolo do provale, iz nekih stanova je bilo nuno sakupiti odtampane letke CK, koje; je trebalo rasturati toga jutra na zboitu, a sada su bili neaktuelni i valjalo ih je unititi. Srena okolnost je bila to je zbor zakazan toga jutra.. Tako su itav partijski aktiv, veina lanova Partije, kao i mnogi simpatizeri Komunistike partije i antifaisti bih na nogama, neki ve okupljeni na zboru, a mnogi su pristizali. S obzirom na to da je zbor bio zabranjen, raunalo se da e policija napasti i pokuati da ga rasturi, tim pre to je posle zbora trebalo da se odri demonstracija slina onoj 27. marta, samo u manjem obimsu. Koliko se seam, mi smo upravo iz tih razloga i zakazali zbor u rano jutro. To je ne samo olakalo mobilnost Partije, ve je i mnoge ljude sauvalo od oigledne pogibije. Prvo bombardovanje je nanelo najvee ljudske rtve. Ljudi su se nalazili u kuama, a mnogi su se zatekli i u krevetu. Jer, bila je nedelja. Nakon prvih naleta nemakih aviona narod je u grupama poeo da izlazi iz grada i kree prema periferiji. Svaki je nosio poneto: bou, ranac, ponjavu, ebe, ta je ko imao i kako je kome ta dolo pod rfuku. Nije bilo mnogo vremena za razmiljanje. Bili su to prvi teki utisci: ljudi, ene sa decom, sklanjali su se ispred nemakih aviona, ili su a da i sami nisu znali kuda. Neizvesnost je bila za sve. Mnogi su bili izbezumljeni, jer su naputali razruene domove gde je neko od njihovih ostao pod ruevinama. Mada se odmah mogla uoiti opta dezorganizacija, svako se snalazio kako je mogao i znao. U takvim situacijama obino raste strah i panika, no imala sam utisak da su ljudi ipak ostali mirni. Vie je izgledalo da su se pitali ta e biti dalje. '

Ne seam se da li je ve toga dana bilo izdato nareenje za mobilizaciju ili kakva naredba za pripravno stanje, ali su se ve posle podne mogli videti mnogi ljudi koji su ili u grupama da bi se prikljuili nekoj vojnoj jedinici. Kod svih njih je bilo' oigledno raspoloenje za borbu i osvetu.
PUT DO SELA POPOVIA I POVRATAK U BEOGRAD

Dogovorili smo se da bi se ipak trebalo privremeno povui na periferiju Beograda. Tako smo negde oko 1718 asova svi grupno -krenuli prema Torlakiu, s tim da se lanovi Mesnog komiteta i deo aktivista zadre na periferiji Beograda. lanovi PK i jo neki drugovi i drugarice trebalo je da privremeno odu u neko selo u blizini Kosmaja, a ostali, po rasporedu, da nastave put dalje. Imala sam muke da ubedim Stradala da. ne poe s nama. On je osetio da smo mi kompaktni, organizovani; mi smo mu ulivali neku sigurnost i hteo je poto-poto s nama. Lepa je znala o emu se radi, pa je nastojala da ga primiri i zadri. Ja sam inae imala nameru da se lubrzo vratim u Beograd, te sam mu rekla i obeala da e tada poi sa mnom, ukoliko bude potrebno. Tako se on smirio. Osetila sam da mu je "bilo teko kada smo poli. Kada smo stigli do Torlaka bila je ve no. Tu smo napravili mali predah. Mislili smo da emo moi odspavati dva-tri sata, no to je bilo neimogue: bilo je hladno, a i sve nas je uzbuivala slika Beograda u-noi. Mogli smo ga celog videti bio je u plamenu. Ne seam se kada smo krenluli dalje, no znam da je, kad smo se nali na avalskom drumu, bila zora. Tu sam se srela sa Radom Araneloviem i Novicom Petroviem, komunistima, inae rezervnim oficirima. Sta je, Rade, kuda e? Zato se vraa? pitali smo ga. Eto, Cano, vidi ta je, traimo vojnu jedinicu - nasmeio se. . Malo smo se zadrali s njima u razgovoru. Lutali su rekoe c.elu no, traei raspored. Dobijali su pogrene informacije, tako da nikako nisu mogli pronai svoju jedinicu. To je bio sluaj i sa mnogim drugima. Oseala se opta zbrka i zbunjenost. Neki delovi jugoslovenske vojske kretali su se prema Mladenovcu, a drugi prema Beogradu, izgledalo je da se kreu i tamo i ovamo bez odreenog cilja. Ubrzo je naa grupa sila sa avalskog puta i krenula poprenim putem preko sela i livada prema Kosmaju. Stigli smo negde posle podne u selo Parcane. Malo smo se odmorili, neto jeli, a nakon toga odmah napravili raspored. Neki drugovi
10

i drugarice trebalo je da tu prenoe i sutra krenu dalje, a oni koji su imali da se kasnije vrate u Beograd morali su iste noi da krenu do sela Popovia. U toj gnupi bila sam i ja. Seam se kako mi je bilo teko prei jo nekih 78 km do sela. No, ipak se nekako stvorilo raspoloenje za pokret. Bilo je malo lutanja, ah smo oko ponoi najzad stigli u Popovi. Smestili smo se kod roditelja Mome Markovia koji su bili uitelji u tom selu. Tu nam je izgledalo, posle onoga to smo doiveli Beogradu, mirno i mogli smo ponovo da se saberemo. Po dogovoru, u Popoviu je trebalo da ostanemo nekoliko dana sa ostalim drugovimla. Meutim, posle dva dana poli smo u Beograd. Naravno, zajedno smo otili u moj stan. Lepa i njen mu su titali iz kreveta; imala sam oseaj da su iskreno bili radosni to su nas opet videli. Neto 'smo veerali i ostali dugo u razgovoru. Tih dana su ve poele kruiti alarmantne vesti, senzacionalne i protivrene prie. Petokolonai su poeli pomalo da diu glave. Mnogi ljudi, bez ikakvih razloga, negde i u grupama, bili su streljani, navodno kao petokolonai. Oseala se atmosfera bezvlaa. Bilo je sluajeva da su istinski patrioti hvatali i ubijali petokolonae, ali kako su Se Nemci pribliavah, izdajnici, i peta kolona sve vie su ispoljavali silu i javno vrili akte sabotae i likvidaciju pojedinih ljudi. Neposredno posle bombardovanja Beograda pojavile su se i pljakake bande. Ljudi koji su ostali u Beogradu zadravali su se u kuama. O tome smo te noi razgovarali. Stradalovi su mi iznosili konkretne sluajeve. Zaista, sutradan sam i sama mogla sve videti. Kretanje po Beogradu je bilo riskantno i postojala je mogunost da te neka banda sretne i samoprui prst: petokolona, pa da se ovek teko odbrani, pogotovu ako je sam. Oigledno da je peta kolona dejstvovala organizovano i zastraujue, unosila demoralizaciju i stvarala jo vei haos nego to je i inae bio. Izgledalo je kao da je ivot grada prestao. Ulicama su se u grupama kretali razni sumnjivi elementi, petokolonai, koji su nasrtali na ljude. Sve je bilo zatvoreno po kuama; bez hleba i drugih potreba, a mnogi delovi grada bili su i bez vode. rtve bombardovanja su ostale pod ruevinama kua, po sklonitima, a mnoge i na ulicama. Oko Stumatovake i Carske ulice, oko Crvenog krsta, ranije se u ove dane prolea uvek moglo videti mnotvo dece koja su, igrajui se na raznim placevima i poljanama, unosila veliku ivost i radost. Moda mi se iz tih razloga urezala u seanje tuna slika pustoi toga dana, 10. aprila, kada ni jedno dete nisam srela, niti ula njihove glasove na koje sam ranije bila navikla.
11

C r v e n o g krta, nala sam se sa ilasom. Tu su bile i neke d r u g a r i c e , ali se seam samo Zine. Konar i njegova dugarica D r a g i c a ve su bili otputovali u Zagreb, a Zrenjanin u Vojv o d i n u . ilas nije "izlazio iz kue jer su dan ranije, tu na po-

U jednoj kui u Ulici Vele Nigrinove, prema poljani kod

ljani ispred kue, streljali grupu ljudi petokolonaa. Zaista bila je izvanredno teka atmosfera. ilas je bio odluio da ide u Crnu Goru. Zvao sam te, Cano, da se dogovorimo ta da radim. gta ti misli, da ja poem iu Crnu Goru? . Pa dobro slegla sam ramenima ali zato nismo na to doli ranije? Bilo bi bolje da si nastavio put iz Parcana, o d n o s n o Vrbice, odakle je jedna grupa i otila prema Crnoj Gori. . Mislim da ]e istog dana posao. Neko ga je pratio, ali ne s e a m se ko. U meuvremenu je Lepa Perovi pola da nae svoju sestru Branu, koja je radila u tampariji Pokrajinskog komiteta. Tom se prilikom ispostavilo da tampariju moramo s k l o n i t i na drugo mesto, zato to nije imala sklonite. Toga dana nala sam 'se jo sa Mrom i Jelenom etkovi, koji su s e po z a d a t k u odmah vratili u Beograd. A posle toga, istog dana, s jo nekim drugaricama, pola sam za Popovi. DOLAZAK OKUPATORA Jo usput smo ule da se Nemici pribliavajlu Mladenovcu. urile smo da nas ne zahvati njihov prolaz. Kad smo stigle u P o p o v i nai su ve znali da Nemci stiu. Nekako jo od 6. a p r i l a , od prvog napada, raunali smo na slom Jugoslavije, ali nismo' shvatih da e to ii tako munjevitom brzinom. Zavaravali smo se kada smo sluali da jugoslovenska vojska daje otpor, da se vode estoke borbe, da su Nemci zadrani ili pretrpeli gubitke. Tu je bilo i istinitih vesti, ali mnoge su pristizale do nas vie kao plod mate, nada, elja naih ljudi a i nama je bilo teko da pogledamo injenicama >u oi, da prihvatimo istinu. Sutradan su u selu osvanuli neki delovi jugoslovenske vojske. Tu je ve pre toga vladala atmosfera iekivanja Nemaca. Niko to glasno nije hteo priznati, ali su se ljudi pripremali na to! Za tih nekoliko dana, naroito uvee, skrivalo se ito zakopavao se petroleum, so i druge kompromitujue stvari kao i oruje. Ostalo je iu narodu seanje i neko iskustvo iz prvog svetskog rata. O s e a l i smo, nasluivali, da se u naoj neposrednoj blizini p r i p r e m a bitka. I zaista, u ranu zoru 12. aprila, oko Ralje se 12

vodila estoka borba s nemacki motorizovanim jedinicama koje su nadirale prema. Beogradu. Koliko mi je ostalo u seanju, to je bio poslednji otpor jugoslovenske vojske u ovom delu Srbije. Borba se vodila do podne. U kui Maikovia je bila vea grupa ljudi. No s obzirom na to da su oni ranije bili kompromitovani (i Moma i Draa su bili hapeni i proterivani), i zbog neizvesne situacije koja e nastati ulaskom Nemaca u selo, dogovorili smo se da se podelimo. Tako smo se u ranu zoru razmestili po nekim oblinjim kuama njihovih prijatelja. Kua u koju smo prele nas nekoliko drugarica nalazila se na jednom brdacu, pored nje je prolazio puteljak kroz selo. Iznad kue se dobivao irok pregled terena, koji je imao blagu padinu prema avalskom drumu, odakle se mogla uti hluka nemakih motorizovanih jedinica. Svi smo bih uznemireni. U istoj kui, u dvoritu, s obzirom na njen poloaj, okupila se vea grupa ljudi: bili su to izbeglice iz Beograda, seljaci i razbijeni delovi jugoslovenske vojske. Povremeno smo morali ulaziti u podrum, jer su do nas dostizale granate iz bacaa i mitraljeska paljba. U vreme predaha smo izlazili u dvorite, peli se iznd kue, da bismo videli ta se dogaa. Seam se, na kilometar ispod kue poginluo je jedan mladi kad se popeo na drvo da bi osmatrao. Mada je situacija bila jasna, atmosfera je bila takva da niko glasno nije hteo rei da su Nemci ve tu. Bilo je i takvih koji nisu hteli vero vati u istinu; usled toga pronosili su se neverovatni glasovi. Govorilo se da to dolaze jedinice jugoslovenske vojske koje se kreu kao pojaanje prema Niu. Naroito se ta iluzija odravala u delovima jugoslovenske vojske koji su se, razbijeni po grupicama i pojedinano, kretali kroz selo, ne znajui ni sami kuda e. Kada se prvi put to pre podne ula huka motorizacije, neki od starijih seljaka zabrinuto zapita jednog oficira koji se tu naao: Sluaj, brate, pa jesu li to Nemci dovde doli?. Bavo da te nosi, nemoj da pravi paniku,-to su nai rekao je oficir vrlo osorno, ko da je bio spreman za obraun. Inae, samo dan pre, ako bi neko pokuao da trai objanjenje ili komentarie situaciju, mogao je biti oglaen za petokolonaa i pijuna. U redovima jugoslovenske vojske je vladalo teko raspoloenje i demoralizacija, te su se u takvoj situaciji pravili nesmiljeni i anarhini ispadi koji su esto nevine ljude kotali ivota. Na etvrt sata pre upada Nemaca stie i sopstvenik kue sa svom .opremom vojnika, jer je tu no i jutro uestvovao u bici. Ula sam i ja za njegovom enom u sobu. Bio je neobino uzbuen i besan na takvo rasulo jugoslovenske vojske, traio
13

je neto hrane i duvana. ena se poela, plaui, savijati oko njega: Sluaj, nemoj dalje ii, presvui to odelo, molim te nemoj ii od kue, poginue. Plakala je, imala je nekoliko sitne dece. Ne, neu ostati. Daj mi hleba, i d e m . . . Stavio je veliki hieb u torbu, ljut i nervozan, i otiao. Ne znam da li se ikada vratio. U dvoritu, neto pre nego to su naili prvi Nemci, nestalo je vojnika i nekih oficira. Ostala je grupa ena i neto starijih seljaka. Negde. oko podne u naoj neposrednoj blizini ula se tutnjava motocikla. Ubrzo se pred kuom pojavila mala grupa Nemaca. Njihov komandir se zaustavio pred kapijom. Nita nije govorio, samo nas je pogledao sedei i dalje na motociklu. Izvadi mapu iz torbe koja mju je bila obeena preko ramena; malo na je gledao pa onda povika: POAREVAC. Verovatno je mislio na Mali Poarevac, koji se nalazi u blizini Popovia. Jedan od seljaka utei pokaza rukom prema Poarevcu. Proli su, a za njima su se kretale druge grupe Nemaca. Svi 'smo se utke, mahinalno, povukli dublje u dvorite. Nije se uo nikakav glas izuzev pojedinanih uzdaha. Neke ene, iji su sinovi ili mfuevi bili negde na frontu, u neizvesnosti ta je s njirnla, sruile su se uza zid kue, pokrile lice akama i poele tiho da plau. Niko nikoga nije ni pokuao da tei, svako je na svoj nain neto teko doivljavao. Zavladala je mrtva tiina. Jer, ma ta da je ko rekao, to ne bi bilo ono to je svaki od nas oseao i doivljavao u tom trenutku. Meni je izgledalo kao da nita ne mislim i ne oseam, a u stvari sam se prenela u prolost, u. detinjstvo, u 1914. godinu. Seala sam se tadanjih dogaaja tako jasno kao da je to bilo jue. Seala sam se oca koji se, na pola sata pre nego to e ui okupator u nae mesto, oprostio s naima grlei nas sve odreda i govorio majci: Eto, Stamena, snai se nekako, najvanije je da uva decu, a ja, ja neznam da li u se vratiti. Otiao je, mama nas je ostavila da spavamo, ugasila svetio i, ne skidajui se, svalila se na krevet. Tako u mraku svi smo oekivah da se neto desi. Ubrzo je neko snano zalupao na prozor, mrmljajui neto na nemakom. Mama se digla, otvorila vrata, a u kuu je upala grupa vaba sa uperenim revolverima ti nas traei, skrivene k o m i t e . . . Ubrzo su se ljudi poeli razilaziti sa dvorita, svako je. hteo da se nae u svojoj kui. I mi smo se okupili u kui Mome Markovia. U meuvremenu se naa grupa poveala za neko-' liko drugarica koje u u vreme bombardovanja Poarevca po14

begle iz kaznione i negde oko 11 12. aprila nale se u Popoviu. I Moma se vratio iz Leskovca, gde je bio po zadatku Pokrajinskog komiteta. Dogovorili sm se da se i mi raziemo' i da ve sutra ujutro krenemo za Beograd. Veina je ostala tu i da spava. Moralo se spavati i na patosu, jer nas je bila puna kua. Sutradan nas je ekao naporan put. Meutim, koliko se seam, niko te noi nije trenuo. Negde s veeri, im je pao prvi mrak, poela je jaka pucnjava, kao da se u naoj neposrednoj blizini vodi estoka borba; naizmenino su eksplodirale granate i puana municija, a nie nas jedno selo kao da jecelo bilo u plamenu. Bile su to jake eksplozije koje" su zatresleitavu okolimu. Ne znajui ta se deava bili sm uznemireni, premetali smo se iz jednog ofea u drugi, gledali kroz prozor,. izlazili napolje, raspitivali se okolo da bismo bar neto doznali, ali smo tek negde u zoru saznali ta se dogaalo. Nemci su tu no, po svemu sudei namerno, radi zastraivanja naroda ovoga kraja, a verovatn'o i revoltirani prethodnim napadom jugoslovenske vojske toga jutra, minirali vagone s m u n i c i j o m na stanici Mala Ivanca i magatine s municijom u Ralji, koje je povlaenju napustila jiugoslovenska vojska.
NEIZVESNOST U OKUPIRANOM BEOGRADU

Za Beograd smo krenuli 13. aprila. Veinu u grupi inile su drugarice. Mislim da su od drugova bili s nama Vul Antifr i Momo Markovi. S nama su pole i drugarice koje su pobegle iz poarevake kaznione. Trebalo je da svaki poe u svoj kraj. Bilo ih je iz Vojvodine, Bosne, Nia. Pole su s nama zato da bismo im pomogli da se prebace do svojih mesta. Na avalskom putu smo susretali motorizovane i tenkovske nemake jedinice. Bilo je oevidno da1 su to delovi onih istih jedinica koje su prethodnog dana prolazile ovim putem prema Beogradu. Zurile su nekud! Negde popodne stigli smo u Beograd. Hitali smo da se raziemo, da svaki stigne na odreeno mesto, kako nas no ne bi zatekla na ulici. Usput smo se dogovorili o nekim stvarima na kojima je trebalo ve sutradan raditi. Razili smo se s tim da se neki od nas sastanu ve rano ujutro. U stvari, ta no i sledeih nekoliko dana znaili su neizvesnost za sve nas. Ve na samom ulasku u grad oseali su se otri i okrutni postupci okupatora. Radi zastraivanja ljudi pucalo se na svestrane. Negde s veeri prestalo je .kretanje po gradu. S nekimdrugaricama zatekla sam se u umatovakoj ulici. Ne seam se
15

da li je ve bio uveden takozvani policijski as, ali ulice su u to vreme bile opiustele. Dugo smo te noi sedele, prvo pored svea, a posle u mraku. Stradai je bio neobino uznemiren, pio je i puio vie nego obino. esto smo izlazili u dvorite. Seam se, no je bila prohladna i tamna, pa nam je to omoguavalo da se kreemo i vie zadravamo u dvoritu bez opasnosti da e nas neko iznenaditi. Kaem bez opasnosti, a u stvari sama injenica da smo morali ostati u kui u kojoj smo se zatekli predstavljala je klopku i najveu neizvesnost. Oslukivali smo. Kao da to nije bio na Beograd. Nije se uo uobiajeni um koji je odavao ivot grada. Imao se utisak da je opusteo. Okupator je gospodario gradom: iz daljine, sa svih strana, ula se pucnjava, as pojedinano, as u rafalima; odjekivali su koraci nemakih straa koje su se grupno kretale; odzvanjale su pitaljke i povremena vika: Halt, halt! Tako smo te noi, sve do zore, oslukivali kao da smo hteli da se uverimo da li je to stvarnost. im je uao u grad, okupator je zapoeo 'krvavi obraun sa graanima Beograda. Otpoeo je, radi svog osiguranja, s hapenjem velikog broja ljudi kao talaca, a mnoge su hvatah na dostavu petokolonaa i pijiuna i odmah otpremah u nemake logore. Po merama koje su svakodnevno preduzimali osealo se da ih je strah od otpora naroda, i to ne samo otpora koji je u najveoj meri doao do izraaja 27. marta, ve i onog na koji su naili u prvim susretima sa graanima Beograda. Okupatori su naili na onaj svuda prisutni nemi otpor koji je ulivao nesigurnost i lomio njihovu samouverenost. To se najbolje osealo po dnevnim naredbama i plakatima kojima je itav grad bio oblepljen. Pored zastraivanja i pretnji, pozivali su i upozoravali graane na poslunost, opominjali zbog osornog dranja prema vojsci nemakog Rajha zahtevali naklonost i ljubazno ponaanje... Uveden je policijski as kojim je odmah s veeri bilo zabranjeno kretanje. Svakodnevno, putem naredbi, plakata i radija, ponavljano je: Ako se desi ma kakav akt sabotae protiv jedinica Rajha, bie preuzete mere odmazde. Svi koji prikrivaju orluje ili ma kakav drugi materijal koji je uperen protiv Rajha, bie kanjeni po kratkom postupku; svi Jevreji se moraju odreenog dana i sata javljati na odreenom mestu itd. _ U takvim uslovima je za nau Partiju i rukovodstvo PK nastala nova situacija u kojoj je trebalo snai se i prilagoditi. Znaajniju okolnost je predstavljao raniji ilegalni rad, u kome se za desetinu godina borbe sa okrutnim reimom stare Jugo16

opte borbe protiv faizma prekalilo stotine i hiljade lanova Partije. Steeno -dragoceno iskustvo, naroito rukovodeeg kadra, znaajno je koristilo u preorijentaciji rada Partije u novonastalim uslovima, a tome je doprinosilo i pover e n j e i veliki uticaj koji je KP stekla u narodu. Trenutno, okupacija je poremetila rad Partije i PK. Mnogi drugovi i drugarice su se po dogovoru u rukovodstvu nalazili van Beograda. U potrazi za vojnom komandom i tenji da se ukljue iu vojne jedinice radi odbrane zemlje, ninogi su se zatekli u raznim krajevima zemlje, a.deo onih koji su ranije mobilisani dospeo je u zarobljenitvo.
SKLANJANJE TAMPARIJE POKRAJINSKOG KOMITETA

slavij e i

Bombardovanje Beograda je poremetilo neke od naih planova, naroito oko ilegalnih stanova, sklonita za tampariju i druge materijale, koji su izranije s mnogo panje i napora pripremani za rad Partije, a i za sluaj okupacije zemlje. Na kuu Branka Maiksimovia, koja je posebno graena za smetaj i rad tamparije i bila pri zavretku graenja, pala je bomba i dosta je otetila. tampariju PK, koja se nalazila negde oko Cvetkove mehane, bih smo prinueni da ve drugi dan po okupaciji prenesemo i privremeno, zakopamo., Usled toga to nismo za njiu imali sklonite, postojala je opasnost da propadne, a i da nastradaju drugovi kod kojih se nala. Po pravilu konspiracije, tehnika je bila odvojena od Pokrajinskog komiteta i za nju nisu znali svi lanovi PK ve samo oni koji su morali po dunosti. U tehnici je radila odvojena grupa lanova Partije koja je za to bila zaduena. Svetozar Vukmanovi, koji je u to vreme rukovodio tehnikom PK, jo se nalazio u Crnoj Gori. Usled toga mi smo morali da reavamo smetaj tamparije, iako nismo imali dovoljan pregled postojeih mogunosti. Prvo smo pokuali da je sakrijemo ili zakopamo u istom stanu gde se nala, ali nam to nije (uspelo, pa smo je morali odmah izneti iz kue. Isa Jovanovi i jo jedan drug, uz pomo nekakvih dvokolica, prenel su je u Sumatovaku ulicu i iste noi privremeno smo je zakopali u veernici koja se nalazila u dvoritu kue gde sam stanovala. Isa, Brana Perovi i ja radili smo na tome cele noi. Lepa je znala za to, ali smo uz velike napore morali svoj rad kriti od Stradala. Pored izvesnog rizika, bilo je izvanredno naporno kopati tvrdu ustajalu zemlju. Brana i ja smo naizmenino iznosile zemlju, ulazile i Mazile sa puno opreznosti, da se ne bi primetilo ni
2 U s t a n a k 1941.

17

slabo svetio od svee. Seam se kako je Isa i pored toga, sav okupan u znoju, ipak zbijao i alu: Eh, Cano, gde mene nae? Zar, bre, ovde da zaglavim?! E, drue Staljine, da nas ti vidi kako kopamo sebi raku! Pa ta misli Cano, da nas ne bi ovde na licu mesta pobili. Stvarno, Isa je imao pravo. Jer, da smo posao odloili samo za sledeu no, to nam se moglo desiti. Poto smo ujutro zavrili posao i zasuli pepelom mesto gde smo zakopah tampariju, da se nita rie piimeti, razili smo se. Isa je istog dana po zaduenju otiao iu Sarajevo, a ja, sasvim sluajno, nisam zanoila u Sumatovakoj. Tako, kada sam sutradan ujiutro dola, gazda od stana, Stradai nije vie bio tu. U noi je upala grupa gestapovaca i odvela ga.5 Da se to desilo samo jednu no ranije, ko zna? Ubrzo, nekoliko dana posle okupacije, poeli su u Beograd pristizati mnogi nai drugovi i drugarice. Meu prvima je 17. aprila doao po odluci Pohtbiroa CK KPJ i Bankovi iz Zagreba, gde je bio na partijskom radu nekoliko meseci.
DIREKTIVE SA MAJSKOG SAVETOVANJA CK KPJ

Tih se dana radilo intenzivno na sreivanju Partije, partijskih organizacija, OK i MK u Beogradu i na drugim podrujima Srbije; na uvrenju veza, prilagoavanju partijskih i skojevskih organizacija, zadacima i novonastaloj situaciji itd. Krajem aprila ili poetkom maja upuena su dva lana PK Srbije u Zagreb na savetovanje CK Jugoslavije gde smo, pored ostalog, dobili odreene direktive i zadatke za rad Partije u Srbiji. Kao prvo PK je analizirao i pojedinano pretresao sve organe i nacionalnosti i sva rukovodstva OK i MK i izvrio dopunu i raspored kadrova u cilju jaanja partijskih i skojevskih organizacija. U aprilu i tokom, maja ve su mnogi drugovi i drugarice iz Beograda bili upueni u okruge: neki su poli kao lanovi OK, neki kao instruktori PK. U Ni je otila Lepa Stamenkovi, a kasnije Sveta Mladenovi; u Poarevac Ceda Vasovi; u Sabac; Ivkovi; u Valjevo Mini; u Zajear Brka itd. U neke okruge i mesta iao je i vei broj drugova. Na osnovu opte linije, celoktupna aktivnost PK i partijskih organizacija je usmerena na pripreme za ustanak: na toj liniji se vrio raspored partijskih organizacija i rukovodeeg kadra. Radilo se na prikupljanju oruja, eksploziva, sanitetskog materijala itd. Ve u maju su organizovani prvi sanitetski kursevi na kojima su se obuavale uglavnom drugarice.
5

Kasnije smo saznali a se nalazi u nekom logoru u Nemakoj.

18

Pokrajinski komitet je u najveoj meri bio angaovan ovim problemima. Celo vreme bili smo na okupu, izuzev pojedinih lanova koji su po zadatku odlazili u organizacije van Beograda. PK je okupljao iri krug drugova koji su najee kao. instruktori PK odlazili u partijske organizacije i sprovodili izvesne odluke. Na taj nain se osiguravala vea mobilno-st rukovodstva. Pored toga, naroita je panja bila posveena nainu odravanja veza s partijskim rukovodstvima i organizacijama. U svrhu prenoenja hitnih odluka, zadataka i materijala stvorena je iroka mrea kiurira, uglavnom od nekompromitovanih i poverljivih drugova i drugarica. Veze sa OK i MIC odravane su redovno, ali tih dana, gotovo svaki dan, iz raznih okruga su dolazili sekretari; i. drugi lanovi OK i PK na referisanje i dogovor o raznim problemima koji su proizlazili iz nastale situacije. Pored toga, posebna briga je bila posveena jaanju antifaistikog- pokreta, odnosno Narodnog fronta koji je u sebe ukljuivao najprogresivnije snage zemlje. Na toj su liniji odravane veze sa izvesnim rukovodeim ljudima nekih graanskih partija, pa sam i sama s nekim lanovima PK ila u nekoliko mahova na pregovore s njima. Takve smo sastanke, jednom ih dvaput, odrali ispod same Avale, mislim da je to bilo iu sanatorijumu ivkovia. Bitno je, meutim, istai injenicu d a se N a r o d n i front u osnovi i svestrano razvijao odozdo u narodu. Na terenu, kroz odreene akcije, i do rata je u velikoj meri bilo ostvareno jedinstvo progresivnih snaga, pa je u uslovima okupacije to jo i vie dolo do izraaja. Uspeh smo da 1. maj obeleimo i ovoga puta, luprkos tekim uslovima. Za taj dan je tampan Proglas K KPJ. S obzirom na. to je tamparija Pokrajinskog komiteta bila zakopana, ovaj proglas smo ' morali tampati na getetneru 6 . Izvlaili smo ga dve noi u stanu Stanice Nacevi.7 Posle okupacije, gotovo sve do 22. jiuna, vladalo je neko primirje u odnosu na progone i hapenje komunista. Bilo je oigledno da je policijski aparat stare Jugoslavije u izvesnom smislu razbijen, nesreen i verovatno u iekivanju. Tako smo se na izvestan nain kretali slobodnije i itavu 'aktivnost mogli smo da razvijemo bez nekih velikih smetnji. No i pored ovakvog stanja uvek smo bih krajnje oprezni.
6 tamparija PK je iskopana u maju d preneta u stian druga 2ueka, potanskog inovnika u Sumadijskoj 185, gde je ostala sve do provale 1943. godine. 7 Stanica Nacevi, tekstilna radnica.

19

Ve u. maju, a naroito poetkom juna, poele su se pronositi vesti i govoriti da se Nemaka sprema za napad na Sovjetski. Savez. Po nekim naim obavetenjima bilo je oigledno da se, nemake trupe pregrlupisavaju i koncentriu prema sovjetskoj granici. Sluajui radio-vesti iz Moskve, imali smo utisak, da oni iskljuuju ovakvu mogunost. I stvarno, sve do 22. juna oni su to oznaavali kao provokaciju nekih sila. . , .Inae, mi smo svakog asa iekivah napad, raciju na Partiju. Iz tih je razloga bio preduzet niz mera predostronosti kako bismo sauvali ljude u sluajiu takvog naleta Gestapoa i domae policije, koja se u to vreme i samia reorganizovala i sreivala. Dodue, masa rukovodeih kadrova Partije se jo izranije, do rata, nalazila u ilegalnosti i pod tuim imenima. No sada se ovaj broj jo u veoj meri proirio, i to ne samo u Beogradu, ve i na drugim podrujima Srbije. U stvari, ako je ko bio malo kompromitovan odranije ma na kojoj liniji aktivnosti protiv faizma, morao se sakrivati. Pored toga, negde oko 22. juiia' Partija je bila obavetena da se priprema racija na komuniste i druge progresivne elemente, zbog ega je trebalo preduzeti jo ire mere ai sakrivanju ljudi. Na dan 22. juna, u samo jutro, uli smo da je Nemaka napala Sovjetski Savez, a kao rezultat toga dole su do nas i prve vesti o hapenju naih ljudi u Beogradu.8 : Ne seam se da li je bio zakazan sastanak PK, ali po uobiajenoj praksi mi smo se sakupili u Sunaatovakoj ulici, te smo poeli da razmatramo probleme u vezi s nastalim dogaajima. Pre toga pola sam na sastanak s nekim drugom, zakazan kod kole Vojislava Ilia. Na samom ulazu u dvorite sretoh se s Mrom. Jesi li ula ta je novo, zna da su Nemci napali na Sovjetski Savez? ree uzbueno. Gledala sam ga i utala. A on, kao da je hteo da me uveri u radosnu vest, poe me tresti za ramena. No, trgao se kad je primetio da mi se suze kotrljaju niz lice i ostao kao ukopan: Sta ti je, ta ti se desilo, Cano? Zao mi je sovjetskih ljudi, posle Oktobra jo i ovo rekoh. Nee to biti tako l a k o . . . , Zaista, bilo je mnogo ljudi koji siu se ovome iz sasvim dobronamernih razloga radovali, raunajui na bri kraj faizma. Trenutno je bilo raireno miljenje da e se rat vrlo brzo zavriti, da sada treba svaki as iekivati sovjetske padobrane. PK je jo istog dana doneo odluku i preduzeo mere da se sklone svi oni lanovi Partije i simpatizeri koji su dotle
8 Meu prvima je uhapen Vule Anti, bankarski inovnik, i streIjan u prvoj grupi 1941. godine.

20

iveli legalno ili polulegalno, a kojima je pretila opasnost da budu pohvatani od Gestapoa. Naroito je upozoren rukovodei kadar u okruzima i manjim mestima koji se jo kretao legalno ili polulegalno. Pored toga to je tog dana u Beogradu gotovo itava partijska organizacija bila mobilna (veze, obavetenja i dr.), istog dana stu upueni kuriri s porukom PK i u unutranjost. Ova mera je bila od velikog znaaja, jer smo u prvom naletu sauvali ljudstvo i partijski kadar. Neki drugovi, meutim, uprkos obavetenju da treba da'se sklanjaju, raunajui da nisu kompromitovani, nisu se drali upozorenja i pali su ve 23. i 24. juna. Mnogi od njih su i streljani kao prve rtve u masovnim odmazdama okupatora. Kako se vidi, hapenja sta. poela ve 22, 23. i 24. juna. Tih je dana u Beogradu i na itavom podruju Srbije bila organizovana opta hajka na komuniste, simpatizere i druge progresivne elemente. Meutim, jo ranije, a pogotovu sada, mnogi rukovodei kadrovi naroito u okruzima odmah su se povlaili u oblinja sela, odakle su rukovodili radom i gde su se oi stvari zainjali prvi partizanski odredi, prve akcije protiv okupatora. U isto vreme i u Beogradu je otpoelo formiranje desetina. Ve 23. juna je doneta odluka da se preduzmu odreenije mere za oruanu borb. U vezi s tim je jo istog dana upuen deo lanova PK i instruktora u okruge, kako bi direktno preneli odluke PK, a i na lictu mesta preduzeli odgovarajue mere, imali uvid u situaciju i sagledah probleme. U meuvremenu, izmeu 22. juna i 4. jula, ubrzano se radilo na formiranju partizanskih jedinica, desetina i odreda. Mnogi drugovi i drugarice odlazili su na teren, gde su bili stvoreni punktovi. Vrio se i raspored rukovodeeg kadra. U tom je vremenu neimenovan i Glavni tab za Srbiju, 9 koji je preuzeo izvestan deo posla na razradi osnovnih smernica za poetak akcije, raspored snaga i drugo. Kada je 4. jula usledila odluka CK KPJ o oruanom ustanku, na mnogim mestima ve su bile oformljene oruane grupe i desetine. Na taj nain su ve za nekoliko dana posle odluke o oruanom ustanku mogle uslediti organizovane akcije i u Beogradu i u . drugim podrujima Srbije. . U sprovoenju ovih odluka, okruni i mesni komiteti, kao i partijske organizacije dobili su najira ovlaenja da sami,
8 Prvi pripremni sastanak Glavnog taba odran je pre 4. jula u novom stanu dr Parente, kod Crvenog krsta. Koliko se seam, kasnije, oko 67. jula, pre nego to su lanovi Glavnog taba preli n a . t e r e n , odran je jo jedan sastanak. Na prvom sastanku bili siu: ujovi, Filip Kljaji, Branko Krsmanovi i ja kao lan PK.

21

koristei se svim sredstvima i .mogunostima, organizuju, iznalaze i odreuju objekte za napad i sabotau, izuzev iu sluajevima gde je bila potrebna koordinacija. Pod istim uslovima na teritoriji Beograda su delovale vojne desetine, grupe koje su se nalazile pod neposrednim rukovodstvom partijskih organizacija. O obliku i detaljima sabotae na svom uem podruju odluivala je neposredno partijska organizacija koja se na terenu koristila svim neposrednim mogunostima. U svim tim akcijama bila je najire angaovana i omladina, mada je ona, pod rukovodstvom Partije, imala i posebne zadatke. Na taj nain akcije S!u u isto vreme poele na itavom podruju Srbije, a po karakteru sabotaa i napada na pojedine objekte bile su raznovrsne. U stvari, ilo se na ruenje svega to je sluilo okupatoru. Ovakav razvoj situacije bio je omoguen time to je Partija u Srbiji bila usmeravana u tom pravcu i to je, prilikom donoenja odluke o oruanom ustanku, ve bila duboko zala ti pripreme. Na taj su nain partijska rukovodstva i partijske organizacije spremno doekah odluku CK KPJ od 4. jula.
OSLOBOENJE MABKA

Tokom jula 1941. godine vrile su se pripreme za napad na beogradsku radio-stanicu. Koliko sam razumela, trebalo ju je eksplozivom razruiti. Tom akcijom rukovodio je Aleksandar Rankovi Marko; mi iu PK znah smo da se na tome radi, ali pojedinosti oko organizacije nisu nam bile poznate.. Satno, bili smo u iekivanju. Seam se da smo nekoliko veeri oekivah da prestanu emisije Radio-Beograda. No, kad god smo otvorili radio, emisije su se ule. Zgledali smo se i pitali o emu se radi. Zato akcija nije uspela? Traili smo opravdanja za to i nagaali. No, bili smo ipak uvereni da e ta akcija najzad uspeti. Meutim, na nekoliko dana pre hapenja Rankovi je izraavao neku sumnju: Neto mi je sumnjivo, neto nije u redu, kao da neko namerno odugovlai ..., govorio je. Jedne veeri, posle Markovog sastanka sa ovekom iz grupe koja se pripremala da izvri sabotau na radio-stanicu, Marko i uro Strugar svratili su u stan u umatovakoj uhci. Bih su zabrinuti. Osetili su da ih neko prati i pitali se da li je to bilo sltuajno ili je u vezi s akcijom na radio-stanicu? Za 12 asova 27. jula zakazan je u umatovakoj uhci sastanak lanova Pokrajinskog komiteta koji su se nalazili u Beogradu. Ja sam se zatekla u tom stanu, a neto pred podne naiao je i Mra (Milo Matijevi).
22

Iznenada je doao uro Strugar. Videlo se da je uznemiren. Odmah me pozvao nasamo u drugu sobu. Sluaj, Cano, ne znam ta je sa dragom Markom, ali ja mislim da je on pao. Zato ba misli da je pao? kaem Buri. Moda su se negde sklonih, pomakli u neku drugu ulicu. Ne, ne, ja sam sve obiao; ne, ne, ipak se neto desilo. Pomislila sam da je Strugar, verovatno, imao razloga za takvu sumnju, s obzirom da je odranije postojalo vie elemenata koji su ukazivali na takvu mogunost. No poto smo ve imah zakazan sastanak za 12 asova, rekoh uri da ipak saekamo. Drug Marko je taj sastanak zakazao, pa^ ako se nije nita desilo, on e svakako doi ih e neto poruiti. No, ta vam se to desilo sino? Da li vas je neko stvarno pratio? Ma, sino smo se jo kolebah i pretpostavljali razne mogunosti jeste i nije, videla isi, a sada sam uveren da je sve to spleteno oko druga Marka. I uro je ispriao ta se desilo: . Ja sam biciklom poao prema Painom brdu na sastanak sa Mamiem, Pajiem i Metalcem. Kada isam se spustio Ulicom prestolonaslednika Petra zapazim neka vea kola puna ljudi i meu njima Radan Grujiia.10 Obratim veu panju i vidim zastajkuju, osvru se i kreu polako prema Uhci Gria Milenka. Negde tu u blizini stali su i izali iz kola. Odmah sam pomislio na druga Marka, znao sam da se on kree u ovom kraju, jer sam ga poslednjih dana esto pratio. Istog asa, dobro je to sam imao bicikl, poem da ga traim onim ulicama gde bih ga po prilici mogao nai. Ubrzo ga sretnem u jednoj ulici gde je bio poao na sastanak sa ovim drugom iz grupe koja je imala da izvri sabotau na radio-stanicu. Rekoh mu ta sam zapazio i da bi, po mom miljenju, trebalo da se odmah skloni iz ovog kraja. Meutim, bio je uporan i odluio je da ode na sastanak, jer je mislio da treba o svemu obavestiti i oveka koji ga eka, poto se moglo pretpostaviti da policija i njega trai. Dogovorili smo se ipak da preduzmemo neke mere obezbeenja. Naime, poto je to bilo u blizini, ja sam otiao po Pajia, Mamia i Metalca koji siu imah pri sebi revolvere, pa smo se dogovorih da Marko ide napred, a da ga mi za svaM sluaj na pedesetak metara udaljenosti pratimo. Marko sada poe, zaobilazno, preko nekih uliica, dvorita i bata, tako da smo se nali tano preko puta mesta gde je imao zakazan sastanak. Tu spazismo onoga oveka kako stoji pred jednim niskim drvetom. Marko ga iza jednog zaklona tiho
10

Poznati agent specijalne policije.

23

pozove i rukom mu da znak da prie. Meutim, ovaj kao da se neto nekao, osvrtao se. Kasnije mi je Marko rekao da mu je tada sinula iu svesti sumnja da neto nije u redu sa ovim ovekom. No, ipak je on ubrzo priao, Marko ga je uhvatio pod ruku i poli su dalje, dok smo ih mi stalno pratili. Dobro, pa da li je onaj ovek vas video? upitah, Mogao nas je videti, priao je dalje uro. Marko se od njega brzo rastao. A kad smo se ponovo nali, rekao mi je da mu je izgledalo da se ovaj ustezao da prie, da je bio Uznemiren, okretao se kao da jo nekoga oekuje, pa i kad mu je rekao da se u blizini nalaze agenti specijalne policije i da neto izgleda sumnjivo, on je ostao sasvim miran. Meni se moda samo to uinilo kazao mi je Marko, pa poto situacija nije bila jasna, odloio sam s njim razgovor i zakazao za sutra u 10 asova. Rekao je da je dobro da i ja sutra doem da se upoznam s njim, da ga zajedno ocenimo, a moda e to biti ionako potrebno. Zna li ti neto o tome oveku, ko je on? upitah uru. Ne znam, sino mi je Marko rekao da je siguran. Jedan odgovoran drug ga je s njim povezao, jer postoji mogunost da preko njega doemo do magacina s orujem. Kasnije, poto je Marko utvrdio da je on tehniar i da ima veze sa radio-stanicom, doao je na ideju da ga iskoristi i za sabotau na radio-staniei. Eto vidi, zakasnio sam na taj sastanak samo nekoliko minuta, i ko zna ta se tamo zbilo! zabrinuto se vajkao uro. Nakon ovoga bila mi je uverljivija njegova sumnja da je Marko ipak uhapen. Brzo ja dolo 12 asova, i prolo, a nama je svaki minut iekivanja potvrivao da se ipak neto desilo. Vratili smo se u sobu u kojoj je bio Mra, gde su u meuvremenu pristigle Vukica i Ljubirika Milosavljevi, i tiho nastavili razgovor o tome ta da radimo. Krile smo t od Lepe.11 Nismo joj mogli odmah rei svoje sumnje, jer ni sami nismo bih sigurni. Ali ona je sama primetila da smo uznemireni i da se neto dogaa. brzo, negde oko jedan pola dva, bilo je sve razjanjeno. Lazar Kolievski, koji je u to vreme bio na proputovanju za Makedoniju i stanovao negde ispod umatovake ulice, poslao je ceduljicu u kojoj nam javlja da je video kako
11

Lepa Krul-Straal, vlasnik stana.

24

vode gestapovci prema autu koji je negde bio skriven; da je sav okrvavljen i izubijan tako da su ga gestapovci prosto nosili. Bilo nam je jasno ta se desilo. Mala poprena ulica pri zavretku umatovake, gde je Marko imao zakazan sastanak sa ovekom iz grupe, bila je raskopana i s obejiu strana stajale su nabacane gomile zemlje i kamenja. Kako sam kasnije saznala, kada je Marko bio ve pri kraju ove ulice, zapazio je da ovek s kojim je imao sastanak daje nekome znake, pruajui ruku prema njemu. Istovremeno grupa od sedam-osam gestapovaca, koja se nalazila skrivena iza gomile zemlje, napala ga je s lea, tako da mii je bila onemoguena upotreba revolvera koji je imao pri sebi. Sta da uradimo? pitali smo se. Spaemo ga rekoh, ali kako to mi u tom momentu ni samoj nije bilo jsno. No, ve to to smo rekli da emo ga spasti izazvalo je meu nama ivost i drugo raspoloenje; kao da smo imali neto jasno pred sobom, kao da smo ve neto reili. Niko od nas nije mogao shvatiti da bismo mogli da ostanemo bez Marka; nismo mogli pretpostaviti da njega ne bude meu nama. Otuda ta spontana nada i nekakva unutranja sigurnost da ga moramo spasti. Meutim da bismo mogli da neto preduzmemo morali smo, pre svega, da saznamo gde se Rankovi sada nalazi, jer je to bio prvi uslov da se napravi nekakav odreeni plan.za njegovo osloboenje. Sad, kada razmiljam o tome, izgleda mi kao da nam je sve ilo lako od ruke. Ve negde rano popodne dobili smo preko majke Vere Lazovi pismo od Mitre Mitrovi i Vere Vrebalo iz bolnice u Vidinskoj uhci (bolnica koja je pre rata sluila za politike zatvorenike) da su Marka tamo doneli onesveenog.12 Javljali su u kojoj sobi lei i da je najbolje izvriti napad izmeu 7 i 8 asova ujutru, jer se tada menja straa. Kasnije smo o tome dobili jo jednu cedulju iste sadrine. Ova obavetenja omoguila su nam da bez daljeg razmiljanja i nagaanja preduzmemo odreene konkretne mere. Kako se vidi, za nepunih tri-etiri sata posle Rankovievog hapenja mi smo imali sve osnovne podatke koji u nam omoguili da odmah priemo dataljnijem organizovanju akcije.
Marka
12 Kasnije je objanjeno i kako se Rankovi naao u bolnici, i m su 'ga agenti odveli, otpoeli su isa sasluavanjem. Tom prilikom na samom poetku sasluanja zadobio je -teak udarac'po glavi koji ga je onesvestio. Zbog toga je tako onesveen prenet u bolnicu 'u Vidinskoj ' U l i c i .

25

Odmah popodne zajedniki smo se dogovorili ta da preduzmemo. Moralo se hitno raditi, s obzirom da smo bih ogranieni policijskim asom. Tako smo to popodne u osnovnim -crtama napravili plan akcije. Trebalo je prvo formirati nekoliko grupa za napad na bolnicu. Raunah smo na 4050 drugova koji bi uestvovali u ovoj akciji. Tada-su u Beogradu postojale mnogobrojne i dobro organizovane desetine, tj. naoruane grupe koje su vrile razne akcije i sabotae. Ovim grupama rukovodile su osnovne partijske organizacije, a u mnogim sluajevima i rejonski komiteti, naroito kada je trebalo koordinirati akcije ireg karaktera i gde je bilo potrebno vie ljudi. Nekim akcijama su neposredno rukovodili i Mesni i Pokrajinski komitet. U tom sluaju koristili su se drugovi iz ovih grupa. Ove vojne desetine, kako smo ih esto nazivali, bile su vrlo elastine i po brojlu nisu bile jednake negde je u njima bilo pet, negde deset, pa i petnast drugova. U njih su bili ukljueni veinom lanovi Partije. Pored toga, one su se oslanjale na masu radnika i druge simpatizere, koristei se iroko uticajem Partije i otporom naroda prema okupatoru koji je iz dana u dan rastao.13 Ba tokom jula imali smo formiranu jednu takvu grupu od dvadesetak odabranih drugova. Naime, pripremana je bila akcija za spasavanje Mate Vidakovia iz Opte dravne bolnice.14 Bilo je uinjeno nekoliko pokuaja da se Vidakovi oslobodi, ak je u nekoliko mahova bilo zakazano i vremie za akciju. Postojali su povoljni uslovi da se uspe, no, koliko se seam, najvea oteavajua okolnost za izvrenje napada bila je Vidakovieva pasivnost u odnosu na ono to je on sam u ovakvim, situacijama mogao da (uini. Zbog toga ova -akcija nije mogla da bude ostvarena. Postojanje ove ve organizovane grupe bilo nam je od neocenjive koristi za sprovoenje akcije spasavanja Marka, pa je ona meu prvima uzeta u obzir kao celina. Ta grupa je raspolagala izvesnim iskustvom, a imala je i neto vie oruja. Ostali uesnici akcije odabirani su pojedinano. Da bi sigurnost bila potpuna, uglavnom su svi oni bili lanovi Partije. Ue13 Iz ovih desetina zaeli su se i prvi partizanski odredi Beograda , Posavski, Rosmajski. A ve u ovo vreme, krajem jula, odlivale su se organizovane grupe u r a m e delove Srbije. 14 Maita Vidakovi, lan Partije od 19291930. godine, panski "borac. Uhapen prilikom spra vijanja eksploziva, pri emu se desila eksplozija koja je razmela deo kue, a njemu su bile odnesene .obe ake i zbog toga je prenesen u Optu dravnu bolnicu. Ovo se desilo u Dragaevskoj ulici br. 17 i to usred dana. Mata je streljan negde u avgustu aia Skeli.

26

stvovalo je i nekoliko lanova rejonskih komiteta. Odreeno je da se ukljui i Gruba,13 koji je bio tek kooptiran u Mesni komitet, a nije bio kompromitovan. Gruba je imao da bude na elu grupe koja je bila predviena da ue direktno u bolnicu: Dodue, toga dana jo nismo vrili raspored grupa; ostavili smo to za sutradan, dok dobijemo plan i raspored bolnice. Zato smo za sutradan, u ponedeljak, u 6 asova popodne, zakazali sastanak sa rukovodiocima grupa i grupom koja je imala zadatak da ue u samu bolnicu. U meuvremenu je trebalo prikupiti ljude i oruje. Ovaj zadatak uzeli su na sebe Mra i Vukica. Oni su odmah i otili sa sastanka, jer nije bilo mnogo vremena. Ja sam se odmah nala sa dr Nenadom Parentom u njegovom stanu u Sazonovoj uhci (nedaleko od Sumatovake), izloila mu itav sluaj i stavila u zadatak da nam do sutra ujutro napravi raspored prostorija u bolnici, ispita okolinu bolnice i kako se moe doi do sobe u kojoj je Marko leao. Kada smo zavrili osnovno oko pripremanja ove akcije i kada smo uro i ja ostali sami u stanu u umatovakoj ulici, poeli smo iz predostronosti da razmatramo okolnosti pod kojima je moglo doi do provale, i mogunosti da se provala proiri, i kojom bi linijom to moglo ii. uro nije znao mnogo, ali ranija sumnja da smo pod prismotrom ukazivala je na potrebu krajnje opreznosti. Nije iskljueno da su nam agenti bili na tragu. Zbog toga smo se saglasili da bi stan u umatovakoj trebalo napustiti, i to odmah. Zakazali smo da se ujoitru naemo u stanu doktora Parente radi daljih priprema. Ja 'sam, meutim, ostala (u stanu gotovo do policijskog asa da bih sve raistila. Lepa mi je u tome pomagala. Sve stvari Pokrajinskog komiteta ostavili smo u stvari u istom stanu, samo smo ih sakrili. Radilo se o pisaoj maini,16 desetak Lenjinovih knjiga i drugom sitnom materijalu. Tada sam rekla Lepi da je Marko uhapen, da postoji mogunost da su ga pratili i da moramo napustiti stan. Dogovorili smo se kaiko da se ona dri ako neko doe, kao i o drugim pojedinostima. No poto sam ovde, pre ove odluke o naputanju stana, bila zakazala sastanak sa Ljubinkom i ilom Stepanoviem (rukovodilac tehnike Pokrajinskog komiteta) koji siu imali da donesu revolvere i bombe, to sam zadrala klju od sporednih
15 Giiuba Duan iz Beoina Knin, krajem avgusta uhapen u Beogradu d< kasnije streljao. 16 Letak; naen prilikom hapenja Rankovia kucan je na ovoj maiini.

27

vrata kue i rekla Lepi da u verovatno sutra oko 5 sati popodne navratiti kod nje. Ugovorili smo da ona sa strane podigne zavesu od kuhinjskog prozora koji se sa ulice mogao videti, to je trebalo da znai da je sve u redu. Prilikom polaska zapazim dve knjige koje nisu bile sklonjene: Kratak kurs istorije VKPB i Na zapadu nita novo od Remarka. Predadoh Lepi da ih skloni i poto je upozorih da pogleda da nije jo neto ostalo, odoh iz stana na nekoliko minuta pre policijskog asa. Pola sam nedaleko odatle prema Crvenom krstu, u Uhcu Vele Nigrinove, kod Bose orevi. Preko Bose je Pokrajinski komitet odravao vezu sa Jankom Jankoviem,17 koji nam je ve u to vreme preko nje davao dragocena obavetenja, obrasce prijava i legitimacije. Iz tih razloga smo ovu kuu drali postrani za druge stvari. Bosa se malo iznenadila kad je videla da tako kasno dolazim, jer joj je bilo jasno da u tu morati da prenoim. Posle svega to se toga dana desilo mogla sam sad. mirno 0 svemiu da razmiljam, a i o onome to sutradan treba da svrim. Gutala sam. Bosa je primetila da sam neraspoloena, da se neto desilo, pa sam joj uvee i rekla da je toga dana Rankovi uhapen. Sutradan smo od ranog jutra svi bili u pokretu. Poto je akcija predviena za utorak u 7 asova ujutro, to je u tom jednom danu trebalo izvriti sve pripreme. S obzirom da smo imali samo jedan dan pred sobom a policijski as je poinjao negde oko 20 asova, tako da se posle toga nije "nikako smelo kretati ulicama morao je, takorei, ceo beogradski aktiv da bude u pokretu: ceo Mesni komitet, delovi rejonskih komiteita i drugi. Bilo je potrebno sastaviti desetine odnosno grupe, sabrati oruje, pronai sigurnog ofera i automobil, sanitetski mlaterijal i lekara, kao i stan u kome bi mogli da se prihvate ranjeni drugovi ukoliko ih bude, itd. Sve se to radilo uz punu predostronost. Zbog toga je samo jedan deo uesnika znao o kome se drugu radi. Treba imati u vidu da Gestapo nije znao koga je uhvatio.13 Po onome to slu gestapovci nali kod Marka prilikom hapenja (Proglas CK KPJ i letak MK pripremljen za tampu, revolver 1 notes sa raznim zabelekama), mogli su da cene da se radi o nekom rukovodiocu, ali oigledno nisu mogli ni da pretpostave
17

Po svemu, specijalna policija je 'imala zadatak da to izvri, ali poto nije prethodnog dana uspela, izgleda da ju je Gestapa odstranio i sam preuzeo stvar provale kao i istrage.

streljan.
18

Janko Jankovi, ef arhive specijalne policije, provaljen 1943. i

28

da se radi o sekretaru Pokrajinskog komiteta i lanu Politbiroa CK, jer je Marko imao legitimaciju na tue une, na ime Momila Periia, inovnika.19 Ve toga jutra, u ponedeljak, imala sam u tani pare hartije iz notesa na kome je bio skiciran raspored prostorija bolnice u Vidinskoj ulici. Na osnovu skice, zajedno sa Nenadom Parentom i urom, razradili smo u osnovnim crtama raspored grupa i imali tanu zamisao kako akcija treba da tee. Ostalo je da jo jedanput sve to proverimo sia rukovodiocima desetina, a naroito sa drugovima koji su imali najtei zadatak: da dou do sobe u kojoj se nalazio Rankovi. Kao to sam rekla, sa ovom grupom bio je zakazan sastanak za 18 asova istog dana. U razradi plana pomoglo nam je i to to sam i sama znala raspored prostorija bolnice, poto sam 1930. godine provela u njoj mesec dana kao zatvorenik. Tog prepodneva Milada Rajter nam je predala i poruku od druga Tita, koja je, koliko se seam, glasila: Odmah spasite druga Marka. To ste ve trebah da uinite. Ovo odmah i ve ste trebali, duboko mi se urezalo u seanje. To je onda bilo pomalo i neobino za nas, jer smo bili navikli da zadatke primamo uz izvesna obrazloenja. Zbog toga me je ova kratka naredba trecnula, a mislim i druge. ini mi se da sam tek tada shvatila znaaj i smisao nae oruane borbe, i da rad KP i po formi i po sadraju dobija drugi karakter. Uviajui svu ozbiljnost sluaja i nae odgovornosti, mi smo se iznova preshavali: da li.smo akciju mogh izvesti danas umesto sutra? Ah poto je sve bilo u toku, nije se moglo nita izmeniti. Ova poruka nas je jo vie uvrstila u onom to smo ve zapoeli, a mislim da je tumnogome doprinela tome da smo sutradan, bez i najmanjeg kolebanja, odluno pristupili izvravanju zadatka. Popodne, meutim, desila se jedna nepredviena stvar koja je mogla da nam otea izvrenje akcije. Oko 5 asova pola sam u Sumatovaku ulicu na ranije zakazani sastanak sa Ljubinkom i iletom. Tom prilikom je trebalo da od njih preuzmem nekoliko revolvera i bombi i da ih u 18 asova predam rukovodiocima grupa s kojima sam imala sastanak u jednoj poprenoj ulici na krajsu Sumatovake ulice, u stanu nekog radnika. Pre nego to sam ula u Lepinu kuu pogledala sam na prozor gde je trebalo da se vidi ugovoreni znak. Bilo je sve u
i0 Momilo Perdi, iz Lazarevea, optinski inovnik nije bilo f i k tivno Ime, on je stvarno postojao i stanovao je u Ulici Prote Mteje br. 2 u Beogradu. ...

29

redu. Onako umorna, kako sam ula u kuu, skinula sam sandale i pola prema otomanu da se malo odmorim pre nego to drugovi stignu. Ti ipak deuraj, da neko ne naie upozorih Lepu. Ali tek to sam to izgovorila zau se motor i naglo koenje kola pred naom kapijom. Pogledamo kroz prozor prema ulazu i vidim jednog, pa zatim drugog gestapovca kako sa uperenim revolverima idu prema kui. Skoila sam. Nisam imala vremena ni da navuem sandale, nego sam ih. zgrabila zajedno, sa tanom i pooh prema sporednom izlazu koji je u tom momentu bio zakljuan. Imala sam toliko vremena da kaem Lepi: Ja idem, jer je ona odmah pola prema glavnom ulazu kue da ih doeka. Izvadila sam klju iz tane i poela da ga uvlaim u vrata, ali zbog uzbuenosti nisam mogla odmah da pogodim kljuaoniclu, tako da mi se klju naprazno okretao u bravi. Zauzeta ovim, nisam ni primetila da je gestapovac stajao ispred vrata. Ispalo je tako da sam vrata otkljuavala radi. njega. Zato spustih sandale da mi se ne bi nale u ruci i uspem nekako smireno i ljubazno da otvorim vrata. Sve je to prolo u jednom trenu, ah kada sam se okrenula, preda mnom se naao i drugi gestapovac. U riukama su imali revolvere i to parabelume, koji su mi izgledah kao mainke, moda i zato to sam ja u taiii imala mali revolver kalibra 6,35 sa kojim nisam znala ta u, jer mi nije palo napamet da ga upotrebim. Ako bi ga sad nali kod mene, to bi moglo samo da mi otea situaciju. U kui smo bile samo ja i Lepa i njena estogodinja devo j ia Beba, koja se tada zatekla u dvoritu. Lepa je" na sebi imala svilenu arenu kunu haljinu po kojoj su bile prosute nekakve ptice. Znam da sam imala utisak da ih je tom haljinom fascinirala; osealo se da su bili veoma iznenaeni njenim izgledom. Bacili su pogled po sobi u kojoj su se prvo zadrali Jedan od njih je, sa uperenim revolverom prema nama, neto otro govorio. Lepa se zagleda u mene kao da se to samo na mene odnosilo i prevede mi sa nemakog: Ako pokuate da pobegnete, biete ubijeni. Zatim su nas legitimisali; utvrdili ko je sopstvenik stana i dr. Mada je moja legitimacija glasila na tue ime, nisam se mogla nadati da u se izvui, pogotovu to sam raunala da su doli tragom neke provale. Trenutno sam mislila da nemam izlaza. Ali se u meni sve opiralo takvoj pomisli. ini mi se da je instinkt za ivotom velika unutranja snaga koja u tekim i gotovo bezizlaznim situacijama donosi oveku mo da iskoristi krajnje napore i da ini ono to je inae
30

u normalnom ivotu nemogue. Intenzivno, kako se samo vt takvoj situaciji moe, poela sam praviti kombinacije kako da se izvuem. Raunala sam da je bolje da pri bekstvu i poginem, nego da budem uhapena. Misao o bekstvu je ovladala. U jednom momentu, jo dok smo bih u prvoj sobi, uspela sam da kaem Lepi: Ja moram, i i . . . Moram pokuati . . . Tvoj poloaj bie povoljniji... Imala sam utisak da me je odmah razumela. Jer, ona je' agente sve vie opsedala, nastojei da mene to vie ostavi, po strani. Letimino su pregledah prvu sobu i poli prema drugoj, spavaoj sobi. Laknulo mi je, jer se veina skrivenog materijala nalazila u kabinetu, tj. u prvoj sobi. Odmah se moglo zapaziti da pretres vre povrno. Koliko sam mogla razumeti, interesovali su se za skrivene namirnice, koje su se nalazile u podrumu i na tavanu. Ali, naroito interes ovan je pokazivali su za kuicu u dvoritu. Sve vie sam bila u nedoumici. Bila sam jo uverena da. su ovamo doli radi nas, jer kako bi inae mogla da se desi. takva sluajnost da ba toga dana dou. U sledeoj sobi nali su u jednom ormanu zlatnike; halapljivo su ih prikupili, ini me se da ih je Lepa namerno pokazala. Dobro je to delovalo; izgledalo je da su posle toga iumanjili svu opreznost, naroito u odnosu na mene. Tada mi seukazala vea mogunost da iz prve sobe iskoilm kroz prozor. Samo, nije mi bila jasna situacija u dvoritu i oko kue; moda je kua opkoljena. Radi toga sam-, bar trenutno, odloila ovaj pokuaj. Brzo su, kao to sam rekla, i povrno pretresah; pourili, su se u dvorite ka kuici. ' Pitala sam se stalno o emu se radi. Znali smo da sada u kuici nema nita to bi nas izlagalo opasnosti. Dodue p r e nekoliko meseci, jo u aprilu, u njoj se nalazila zakopana tamparija, ali ona je odavno odnesena. Poela sam verovati da su. ipak doli zbog neeg drugog.20
20 Sutradan sam saznala- da povod dolaska Gestapoa nije bio n e p o sredno vezan sa Markovim hapenjem. Radilo se, naime, o ovome: Onedve knjige Istorija VKPB i Na Zapadu nita novo Lepa je bila sakrila, zapravo n e m a m o -ubacila u jedno udiubljenje iznad vrata od kupatila. Sutradan je pozvala jednog mladia da joj neto popravi u: kupaitilu.' (To je bio sin jednog eha, inae njihovog kuma, koji je obraivao batu u krugu istog dvorita). Tom priliko-m ion je naao te dveknjige. U dogovoru sa svojim ocem. zavili su te knjige u Novo. vreme i zakopali iza male kuice. A isto pre podne prijavili su Gestapou, kao da su oni videli jue, u nedelj-u, da je Lep.a salarila n e k e komunistike knjige iza kuice, da dolaze sumnjivi ljudi i : dr. Ali kada sui Nemci na.

31

Kada smo izlazili iz kue, uspelo mi je da spustim, odnosno ispravim, zavesu koja je sada, ovako postavljena, ukazivala drugovima na opasnost. Meutim, kola i nekoliko gestapovaca koji su stajali pred kapijom bili su im najbolji znak da se ne moe unutra. . Odmah, sam zapazila da je, zajedno sa oferom, bilo svega pet .Nemaca. Sada mi je bila jasnija, situacija i povoljnija mogunost za bekstvo, jer oko kue i dvorita, osim njih koji su stajali" na kapiji, nije bilo nikoga. Vrteli su se jedno vreme oko kuice, pa su najzad iz nje izneli dva-tri kofera sa nekakvom zastarelom hartijom, aktima. Oba agenta nagli su se nad kofere i poeli da riju po njima. Pomislih, sad je najbolji momenat da pokuam bekstvo. I tako poem sa donje strane kue prema ugllu. Dok sam bila na domaku njihovih pogleda, ila sam sasvim polako kao da neto trazim. Meutim, kad sam se nala nekoliko koraka do ugla kue, primetili su me i obojica u isti mah uperili prema meni revolvere. Pucaemo vikali su. Vratih se hladnokrvno natrag i zamolim Lepu da im kae kako mi se devojioa uplaila, da ne znam gde je i da je traim. Beba, koju sam sada prisvojila, stvarno se nalazila prema ogradi drugog dvorita, u kom pravcu sam nameravala da pobegnem. Kao da siu poverovah, u jedan glas'su odgovorili: Ja! To je ve bio znak poputanja. Sada sam slobodnije pola prema drugom uglu s lica kue. Pozivajui malu, ila sam sve dublje prema ogradi gde je postojao zaklon od niskih, gustih batenskih bunova taman toliko da sam mogla da izmaknem pogledima Nemaca koji su stajali pokraj kapije, okrenuti prema dvoritu. Kada sam se nala blizu ograde, zaletim se i preskoim u drugo dvorite. Jo uvek polako, zapravo laganim hodom, pola sam na ulicu i ula u prvo dvorite. Tek sam tada naglo poela da trim prema Painom brdu i za nekoliko minuta nala sam se u Uhci Vojislava Dia. Da ne bih na sebe obraala panju prolaznika, usporila sam hod. Osvrnula sam se oko sebe nije bilo niega to bi mi bilo sumnjivo. Tek me sada obuzelo uzbuenje od svega to se desilo. Nisam mogla poverovati da sam se tako lako izvukla, da sam sada opet slobodna. Pribliavalo se vreme, 18 asova, da poem prema mestu gde je bio zakazan sastanak. Tamo sam zatekla vei broj drugova koji su neto ranije stigli, meu njima i Mru. Njemu sam ispriala ta se desilo i predloila da iu vezi s tim odmah predukraju svega: otkopali knjige i zapazili da su one uvijene u novine na kojima je bio datum od poneeljka, umesto Lepe, bio je uhapen njen kum.

32

neke mere predostronosti. Morali smo da spreimo hapenje drugih, jer je postojala mogunost da u meuvremenu neko od naih naleti u umatovaku. Pogotovu nismo znali ta je sa iletom Stepanoviem i Ljubinkom koji su imali da u 17 asova tamo navrate s orujem. Dogovorili smo se prvo da organizujemo blokadu kue. Za ovo smo angaovali elu porodiclu Parentinih: sestre, Slavku, ak i staru, jer one su znale veinu naih drugova. Zatim smo u umatovakoj poslali tri naoruana druga da makar i po cenu napada spree Lepino hapenje. Meutim, drugovi su se ubrzo vratili sa veu da pred kuom nema kola i nikakvih drugih znakova, koji bi govorilida se Nemci jo tamo nalaze.21 Obradovala sam se to se tako zavrilo, jer sam odmah uvidea da je naa zamisao o intervenciji u. sluaju Lepinog hapenja bila nesmotrena. To je moglo da nam otea i onemogui akciju za osloboenje Rankovia. U meuvremenu su pristigli i ostali drugovi. Na okupu nas je bilo 17. U iekivanju zadatka, meu drugovima je zavladala ivost i neobino raspoloenje.
zmemo

U to vreme ve e bio razbuktao ustanak u Srbiji. Partizanski pokret se sve vie irio. Posavski i Kosmajski odred dopirali su sa svojim akcijama do Umke, ukarice, Ralje i Topidera.22 Ve u toku jula svakodnevno su se u partizane odlivale grupe iz beogradskih desetina. Kod velikog broja drugova i drugarica vladala je tenja da to pre odu u odred. Otuda radost kod ovih drugova, to se mnogim od njih, moda prvi
21 Toga dana Lepa nije uhapena. Gestapovci su poverovali da su joj one knjige bile zlonamerno podmetnute od njenog kuma. Mojim odlaskom ka!o da nisu bili iznenaeni; ona im je rekla, verovatno, da sam se' uplaila. Zadovoljili su se time to su raunali da raspolau podacima o meni sa lane legitimacije. Meutim, kada je Lepinog kuma Gestapo predalo na dalji postupak specijalnoj policiji, ova je odmah videla o emu se radi. Tako je Lepa sutradan bila uhapena. 22 Iz naredbe komande grada Beograda iz ovih dana vrlo dobro se osea koliko je pokret u okolini Beograda bivao sve snaniji.. Naredba komande Beograda: Poto je planski rad na podizanju glavnog grada Beograda, koji je obeavao toliko -uspeha. ometan zloinakim i neiskazano bezumnim elementima, pojavljuje se potreba da se, radi olakanja rada organa bezbednosti, ponovo zavede neka vrsta opsadnog stanja, koje je ranije u optem interesu bilo ublaeno. Prema tome, veernji policijski as za stanovnitvo premeta se ovako: radnim danom izuzev subote 20 asova; subotom i nedeljom 19 asova-. Prema tome e se zatvarati i lokali. Jevreji, koji i tom prilikom opet pokuavaju da love ribu u mutnoj vodi smej-u da -se pojavljuju na ulici samo od 618 asova. Prema potrebi preduzee se p-rema njima dalja ogranienja. Ova naredba vai od danas. Ponedeljak, 28. VII 1941. godine Komainda Beograda.

U s t a n a k 1941.

33

put, pruila mogunost da sa orujem uestvuju u jednoj iroj akciji. Pogotovo to su poznavali Marka a sada su znali da se radi o njegovom spasavanju. Na osnovu prikupljenih podataka i skice bolnike zgrade razradili smo u osnovnim , crtama plan napada na bolnicu. Prema planu izvrili smo raspored grupa, utvrdili njihova mesta, odnosno poloaj, i svakoj grupi odredili posebne zadatke. Prva, najglavnija, grupa imala je da zauzme poloaj prema glavnom ulazu bolnice. Ova grupa se na samom ulazu delila na dve. Jedan deo trebalo je da ostane kod kapije kao zatita, a drugi je imao zadatak da ue u samu zgradu, odnosno da doe do sobe u kojoj je leao Marko. Druga grupa zauzela je poloaj prema izlazu s donje strane zgrade. Ona je imala zadatak da titi one koji ulaze u bolniku zgradu i to je najglavnije da obezbeuje izlaz iz zgrade. S obe bone strane bolnice bila je takoe postavljena jedna grupa. Zadatak prve grupe bio je najdelikatniji. Ona je pored svega morala i da iznese Marka, jer smo pretpostavljali da on nee moi da se kree. Zato su u ovu grupu, pored Gnubaa, koji je bio na elu, uli: Raki, Lazovi i Ratko Bursa.23 Pored svega toga, na sastanku smo se jo dogovorili ko e odravati vezu sa oferom, utvrdili mesto za kola, odredili vezu s lekarom, vreme poetka akcije i dr. Pre nego to smo se rastali, ugovorili smo da se Mra, Gruba i ja ujutro naemo odmah posle policijskog asa. Raunali smo da sada od Grubaa, njegove odlunosti i snalaenja, umnogome zavisi uspeh akcije i da bi zato trebalo s njim jo jednom, do detalja, razmotriti njegov zadatak. U utorak ujutro, kako smo se bili dogovorili, odmah smo se nali nas troje. Primetila sam da je Grfuba bio neobino uzbuen, videlo se to i po njegovim rukama koje su podrhtavale. To me je prilino zbunilo. Pomislim, ta li se sve moe desiti ako ne bude odluan. Pogledam u Mru, vidim da je to isto i on zapazio i uinilo mi se kao da je slegao ramenima. Ali, nastavili smo razgovor kao da nita nismo uoili.
23 Raki Milan, grafiki radnik, lan Rejonskog komiteta. U toku rata bio komesar Jastrebakog odreda. Poginuo je u jesen 1943. godine u borbama sa nemakom planinskom divizijom na Jastrepcu. Lazovi Gru ja, student tehnikog fakulteta.- Prilikom- izlaska iz Beograda radi odlaska u partizane 'dopao zatvora. Muen, umro pod torturom. Bursa Ratko, metalski radnik. Zavrio Vojnotehniku kolu u Kragujevcu. Mislim da je Lianin. Ranjen avgusta 1941. godine na ukarici kod hipodroma, prilikom izlaska iz Beograda, kada je s jednom grupom poao u partizane. Bilo je to istog dana kada su Lola Ribar i Rankovi izili iz Beograda. Posle toga uhvaen je i ubrzo streljan.

34

 Sluaj, Grubae, sve govori o tome da e se ova akcija dobro zavriti. Kako" vidi, veliki broj dobrih, drugova uestvuje u tome; u bolnici u ovo vreme nema Nemaca, izuzev andarma, i to ne veliki broj. No, od tvoje odlunosti, poto ti ide prvi, najvie zavisi da h e se uspeti . . . govorili smo mu. . Pre nego to je poao, dogovorili smo se da posle napada odmah doe u Sazonovu ulicu u stan ede Polkia (to je bilo nedaleko od Parentinih, u-jednoj uvuenoj dvorinoj staroj kuici). Na mesto akcije poli su Mra, Vukica i Ljubinka. uro i ja ostali smo za to vreme u stanu dr Parente. Napad je trebalo da pone tano u ugovoreno vreme, izmeu 7 i 8 izjutra. Prve vesti smo oekivali s najveim nestrpljenjem. Odjednom su se kraj prozora pojavile zadihane i uzbuene Vukica i Ljubinka. Saputale su: Sofer je otkazao... Drugovi e k a j u . . . Sta da radimo? . . . Tu nije bilo mesta dvoumljenju. Do_,odlaganja akcije nipoto ruje smelo doi. Zato smo im rekli: urite natrag i odmah ponite, a na licu mesta snaite se kako z n a t e . . . Moda e Marko moi da ustane... Tog momenta smo se setili da je sada Marku potrebno i odelo. Ne znam kako smo na to ranije zaboravili! Valjda zato to smo raunali na ofera ih ko zna zbog ega. Na brzinu smo zgrabili i dodali im Nenadove pantalone i cipele, i one su s tim odmah otile. Tek posle ovoga smo se uro i ja zabrinuli. Sta li e sada biti? pitah smo se. Sta e biti ako Marko ne moe da ustane, ako je jo u nesvesti? . . , U nestrpljenju ranije sam pola u stan ede Polkia da tamo saekam Grubaa. Kod Polkia su znah da treba'da' se naem s jednim drugom. To je za njih bila obina stvar, jer sam to i ranije inila, ali ovoga puta nislu znah o emu se radi.. Puna iekivanja sedela sam s njima u kujni, ostavivi otvorena vrata da bi se videlo ko nailazi. Ubrzo je Gruba doao. Samo je prozborio neto nerazgovetno i odmah se spustio ha stolicu. Sta je bilo, upitah ga uzbueno, jeste li izveli Marka? Jesmo, odgovori on kratko. - U nestrpljenju da doznam to pre kako se svrilo, pitam ga kako je sve bilo. . .. Dobro, kae. Opet utanje. '..'.' Jesi li ti video Marka? -T- Jesam. ...' ; .. .... Je li Marko mogao ustati? -:Y - Jeste.
35

 Je li izaao iz bolnice? Jeste. Je li neko pao, ubijen? Ne znam. Jedva je govorio. Dodue, ja sam posle ovih odgovora odahnula. No da bih se potptuno uverila, nastavila sam i dalje da ga zapitkujem. On je opet vie utao nego to je odgovarao. Na kraju, pitam ga: Pa dobro, ta je s tobom, ta ti se desilo? utao je, utao, i najedared, sa dubokim uzdahom, ote mu se iz usta: Ubih oveka! Polki kao da je tek sada poeo da shvata ta se zbivalo. Odjednom, iznenaen, on upita: Kojeg oveka? Ma, andarma koji mi se ispreio na vratima, poe Gruba da pria.24 , Jakako! uzviknu Polki kao da tek sada sasvim. shvata: o emu se radi. Ah, boga ti, pa ta misli: on bi tebe ubio da ti nisi njega. Pa ta! Pa ta! Te treba ubijati, to su sluge najgore v r s t e . . . eda je nastavio da objanjava o andarmima i krvopijama. Ali, mi smo se urili. Kada smo odlazili, on nam je dobacio: Ajde, ajde, pazite se da vas ne pohvataju. Da bih doznala jo- neke pojedinosti o akciji, kada smo se nali na ulici, nastavila sam da ispitujem Grubaa. Sada je mirnije nastavio da govori: Zna, naa grupa dola je do ulaza bolnice lako, bez ikakvih p r e p r e k a . . . Ova se grupa probila kroz dvorite do bolnice na taj nain to se jo s dvorita kapije formirala grupa od zatvorenika i grupa agenata koji ih sprovode u bolnicu. Ali, na samom ulazu u zgradu, zbunjen ovakvom povorkom, ispreio se andarm i poeo da vie: Sta hoete?, Ko ste vi?. Bez odgovora priao je dalje Gruba odmah sam mu viknuo: Ruke .u vis!, i ne ekajui da ih digne, odmah, iz neposredne blizine, pucao sam u njega. To je bio jedini izlaz
24 30. jula 1941. godine izdata je dnevna zapovest komande grada: Jue 29. jula oko 8 asova ujutru pao je maj slubi aridarmerijski narednik policijske strae uprave grada Beograda, Aranel Jovanovi. Pao je na pragu dravne bolnice kao straar uvar bezbednosti, reda i'mira u Beogradu. Ubijen je od strane 'komunista. Ve sledeeg dana izdaje se sledea zapovest: Vojni zapovednik u Srbiji razrezao je grau Beogradu kontribuciju od 10 miliona dinara zbog teroristikih dela koja su poslednjih dana izvrena. Ova svota upotrebie se za borbu protiv komunistikog vrljanja.

36

da se ne stvori vea guva na samom ulazu. Drugi andarmi kad su uli pucnjavu, razbeali su se. Sobu u kojoj je leao Marko pronali smo, prema planu, lako. Ostali drugovi iz grupe r a s p o d e l i l i su s e s jedne i druge strane Markove sobe radi zatite, a ja sam uleteo u sobu. Marko je leao zatvorenih oiju. Ali kad sam mu viknuo: Ustaj, Leko!, odmah se digao i skoio prema izlazu gde su ga prihvatili Raki i LazOvi.25 Video sam ih kad su ga prebacili preko ograde. Vie nita ne znam. Bilo je dogovoreno da se, posle izvrene akcije, svi drugovi odmah povuku iznad rejona bolnice. Isto tako, svaka grupa imala je da se na raznim stranama grada, pojedinano, ponovo sastane radi proveravanja ishoda, kako bi se odmah utvrdilo da nije neko nastradao, ranjen i si. Sve je to ilo vrlo brzo i za sat-dva saznah smo sve o tome kako je akcija tekla. Od naih niko nije zarobljen, niti poginuo, izuzev to. je Raki lake ranjen u ruku i jo jedan drug u stomak.26 Oh je: ve bio smeten u neki stan izvan rejona bolnice i tamo operisan. Raki je ranjen posle prebacivanja preko zida bolnice. im. se Marko s Rakiem i Grrujom Lazoviem prebacio preko zida, spazili su gestapovca koji se odmah maio za revolver. Raki je stigao pre da opali na njega, ah je i ovaj uspeo da opah na Rakia i da ga pogodi u ruku. Istovremeno je jedan od lanova grupe gaao gestapovca, ' tako da je ovaj, pogoen .sa dva zrna pao. Saznali smo da je jo jedan drug koji je leao u bolnici, pobegao. Nismo znali o kome se radi.27 Samo, najvanije jo dugo nismo saznah: gde su se izgubili Marko i Raki, koji je imao zadatak da prati Marka do kraja. Radi toga smo odmah poslali dve drugarice prema bolnici, otprilike u pravcu gde bi oni mogli da se nalaze.
25 Maroko je stvarno bio onesveen od udaraca. Meutim, u bolnici je doao k sebi, ali je nastavio da simulira da je u nesvestci. Dok je leao, pravei se da je u nesvestioi, sluao je' razgovor: Ko E je to? ' Ne znam ko je, ali je sitraino premlaen. Ma zna, ovi su proveravali i utvrdili da imi je lana legitimacija, da nije optinski inovnik.. Kada je Gmiba upao u sobu i povikao Ustaj,' Leko, Marko je odmah skoio. Kod Marka se zaitekao i jedan bolniar, koji je stalno sedeo pored njega i iekivao da se povrarti iz'nesvesti. Kaid je Gruba upao, on se zabio u oak sobe, digao iruke uvis i poeo da vie: Ja sam Zifca sanitet. 26 Ovaj drug, ije mi je i m e nepoznato, poginuo je kasnije, 1942. godine, u partizanima, kao borac Pirve proleterske brigade. 27 Miladin Ivanovi.

37

Meutim, one su se brzo vratile sa obavetenjem da su nemake jedinice ve blokirale itav kraj oko bolnice. Mada veoma zabrinuti, nekako smo bili uvereni da je Marko ipak izvan blokade, da se nekako i sam snaao. Tek negde oko podne doznali smo da je Marko stigao u svoj^ stan. Naime, im su se prebacili preko ograde, Marko je, ufalovane glave i u bolnikom odelu, zajedno sa Rakiem preao do pijace i tu u blizini uli su u jednu kuu koja je imala dva izlaza. Pokuali su da se Marko presvue, ali poto m ni odelo ni cipele nisu ogvarali, odluili su da se prebace kod jednog Rakievog prijatelja, ija je kua bila u blizini. U njoj se Marko umio i presvukao, pa su odmah poli prema Uhci cara Uroa, gde su najmili pediterska kola. Koijau su rekli d treba hitno da presele sestru, a za Markovu (uvijenu glavu rekli su mu da je graevinski radnik i da je pao s graevine. U pediterckim kolima preh su od Pozorita, sredinom Terazija i Kneza Miloa ulicom do Branievske, gde su otpustili koijaa, a zatim se uputili u ulicu Gospodara Vuia 53, gde je Marko tada stanovao. Tek kada smo saznali da je Marko na sigurnom mestu, napetost je popustila, uzbuenje se stialo. Sve napore je zamenila radost to smo tuspeno izvrili zadatak koji je bio od ogromnog znaaja za nau Partiju.
Spasenija Cana. BABOVI

USTANAK

PIPERIMA

I S l a putu automobilom od svog ratnog aerodroma kod Bosanske Gradike preko Banja Luke, Jajca, Travnika, Trnova, Kalinovika, Gacka, Bilee i Nikia sretao sam ustae, Nemce i Talijane. U Nikiu su ini Talijani oduzeli automobil. Bunio sam se, ali sam bio sretan to me nisu zadrali Kao zarobljenika. Tada su jo taktizirali, naroito prema Crnogorcima. Iz Nikia sam se uputio peice za Pipere, gde sam 17. aprila, posle dugih peripetija, stigao svojoj kui u selo Cerovice. Teko je verovati da sam se borio'protiv Nemaca, da sam prevalio toliki put, da je drava propalai i da se odmaram kod kue, a sve za nepunih 10 dana. Muan je prvi utisak. Ukuani, roaci i susedi, zbunjeni, ogoreni. Ni toliko vremena da lupi dlan o dlan a drava propade, okupator zavlada govorili su mi, Nekako me gledaju kao da sam i ja dosta doprineo da se tako katastrofalno'i brzo sve zavri. Zbunjen sam i ja. I pored toga to sam znao kakva je trule bila Kraljevina Jugoslavija, nikada nisam oekivao da je ba toliko trula, da e se kao vodeni mehur raspasti pri najmanjem udaru. U selu me nekako podozrivo gledaju i ironino pitaju: gde ti je vojska, umae li ti kralj, to uradiste sa parama u Nikiu i sve takva i slina opravdana pitanja. Ne branim bivu vlast, ve naprotiv,napadam, grdim, psujem, jer sam i ja ogoren na sve. Kretao sam se oko kue, kroz selo, do Drezge i Strganice. Teim da doznam da li u Cerovicama ima partijske organizacije, ko je u njoj, koji su komunisti tu selu. Tu tenju sam poverio bratu. Odmah mi je odgovorio: edo, Vojo, Novak, Jole, a ima ih jo dosta u svim selima u Piperima. Nestrpljiv sam. Ve sam u Cerovicama' 6 dana, i nisam naao naina da se poveem sa partijskom organizacijom. Pretpostavljam da su i Bedo, Novak i Vojo komunisti, ah se ne odluujem da im se
39

predstavim kao lan Partije, iz prostog razloga to e teko LI to verovati, poto je vojska bila daleko od Partije. Jedino mi je ostalo da.se obratim ' Blau Jovanoviu poto je on znao za moj rad kao lana Partije. U Podgorici sam naao Blaa i zamolio ga da me povee sa Partijom. Odmah mi je rekao da se javim Voju Popoviu, kome je u meuvremenu dao nalog da me tretiraju kao lana Cerovike partijske jedinice. Tako sam se krajem aprila 1941. godine javio Voju i povezao sa partijskom organizacijom, u kojoj su se tada, pored sekretara Voja Popovia, nalazili: Vufcalica Milutinovi edo, Novak Perkovi, Blao Markovi, Milo Boovi i Vidak Popovi. Neposredno posle toga, negde prvom polovinom maja 1941, primili smo u Partiju Jovana Boovia. U to vreme su sa svih strana Jugoslavije pristizali u svoja rodna mesta u Piperima studenti, inovnici i drugi koji su, ili zbog studija ih zbog zaposlenja, iveli van Crne Gore. Naroito ih je mnogo dolo u sela: Stijenu, Rogarne, urkovie i Crnce. Mnogi su doli sa decom, enama pa i njihovim roacima traei utoite. Tu su se nali skoro svi oni koji su se nekada iz ekonomskih razloga selili u Metohiju, Vojvodinu i Slavoniju, jer su sada pod pritiskom ustaa, maarskih faista ili balista morali napustiti tamonje kue i imanja i vratiti se sa familijama na stara ognjita. Sve ovo arenilo doljaka ivelo je na teret roditelja, brae ili najbliih roaka, a bilo je i takvih za koje se selo brinulo. Nuda ih je naterala da napuste konforne stanove u gradoyima i mnogo ugodniji ivot nego to su ga mogli pruiti Piperi 1941. godine. Neki su se . brzo prilagoavali prilikama u koje su ih dogaaji bacali. Poeli su shvatati situaciju i aktivno obavljati poslove koje su. im davali komunisti. Tako su mnogi postali aktivni uesnici svih dogaaja do kraja rata i revolucije irom Jugoslavije. Drugi nikako nisu hteli da uju o onome to komunisti govore i rade. Docniji dogaaji su pokazali njihova nedela, izdaju i verno sluenje okupatoru. Partijske organizacije su uinile sve da se ovi doljaci prihvate, da im se pravilno objanjava nastala situacija i da se ukljue u konstruktivan rad na pripremi za ustanak. Ja sam bio zaduen da radim sa bivim oficirima i podoficirima. Mnogo sam sastanaka odrao sa bivim aktivnim vojnim licima, koja su tada ivela u Piperima. One koji su preterano alili za kraljem i onim to je bez povratka prolo, teko je bilo ubediti u neto drugo. Davali su otpora svakoj naprednoj postavci. Najtvrdokorniji su bili: Jovica Boljevi, Savo Dmitrovi i Petar Simovi.
40

24. aprila 1941. godine u selu Velje Brdo odrano je poza Crnu Goru. Na njemu je,, sakuplja, sklanja, skladiti f. na sigurnim mestima uva to vie oruja i municije (koje je* o s t a l o od bive jugoslovenske vojske tako da se moglo svuda, nai po Crnoj Gori) i da se iu partijski rad uvede vojni sektor. Tako je pri svakom sreskom komitetu formiran vojni komitet i. vojna . komisija pri pokrajinskom komitetu. Za rukovodioca Vojnog komiteta u podgorikom srezu odreen je Milo Vrbica..
k r a j i n s k o partijsko savetovanje i z m e u - ostalog, odlueno da se

Oko 10. maja 1941. godine Vojo Popovi mi je postavio zadatak da se u Podgorici obavezno sastanem sa nekim drugom koji e me u odreeno vreme ekati u kafani Perie Vujoevia. Objasnio mi je gde se kafana nalazi i to da e mePeria preko javke povezati sa tim drugom. Iako me nije poznavao Vujoevi me upoznao sa Vrbicom kada sam mu se legitimisao. Vrbica mi je odmah saoptio da sa sekretarima, partijskih organizacija u Piperima odgovaram za uvanje prikupljenog oruja i za formiranje udarnih grupa. Kratko mi je objasnio kako treba pristupiti tom poslu i rekao da e doi u*. Pipere. Naglasio je da se mora voditi evidencija o broju 'ljudi! u udarnim grupama, o njihovoj obuci, oruju i municiji. Shniu direktivu su dobile i sve partijske jedinice na t e - . ritoriji Piper. Komunisti su se najsvesrdnije i najenerginijezaloili da se prikupi to vie o r u j a ! municije, da se formira to vie pripremnih odreda i da se a njima izvodi najintenzivnija obuka u politikom i vojnikom smislu. Zato je pod rukovodstvom Voja Popovia odrano vojno partijsko savetovanje kome su prisustvovali: Radosav Popovi, Ljubo Boanovi, Jole Markovi, Zarija Jovanovi, Radovan Vukanovi, Vu~ kosav Boovi i ja. Na ovom savetovanju traeni su izvetajr. o stanju oruja i pripremnih odreda, kao jezgra budue vojske. Zahvaljujui tome, ve 20. maja 1941. godine na teritoriji P i per bilo je formirano est pripremnih odreda (Veljebrdski, Stijenski, Rogamski, Crnako-kopiljki i dva odreda u Gornjim Piperima) jaine 180 boraca. Sem toga u est magacina. . bilo je prikupljeno: 220 puaka, 15 pukomitraljeza, 2. teka, mitraljeza, 180 000 metaka i 10 sanduka bombi, ne raunajui, veliki broj puaka, bombi, pitolja i metaka, koje su seljaci u to-vreme imali kod sebe. U poetku su u pripremne odrede primani samo lanovi Partije, skojevci i simpatizeri, a u drugoj polovini juna ljudi, bliski Partiji i svi oni za koje se smatralo da e se boriti p r o 41

tiv okupatora. Odredima su rukovodili sekretari pafrtijsMh jedinica. Vojnu obuku su izvodili oni pripadnici odreda koji su se u dotinom odredu najvie razumeli u rukovanju i upotrebi oruja. Izvoena je ne samo obuka u rukovanju oiiujem i bombama i obuka pojedinaca i odeljenja, nego i bojna gaanja, naroito kod odreda u Gornjim Piperima. Iako smo radili konspirativno, svi su znali da se neto priprema. Poto je na rad bio veoma privlaan za omladinu, broj ljudi u odredima se brzo poveavao, iako nismo javno istupali za njihovu mobilizaciju. Tako su komunisti u Piperima svojim danononim radom uspeli da na svom podruju oforme, naoruaju, organizaciono poveu. i vojniki i politiki obue svoje pripremne udarne odrede te su spremno'stupili u trinaestojulski ustanak 1941. godine. PokrajikiSEi komitet za Crnu Goru, Boku i Sandak na svom sastanku 10. jula 1941. godine u Piperima (u selu Stijeni) jednoglasno je prihvatio odluku CK KPJ o dizanju ustanica u Jugoslaviji koju je doneo 4. i 5. jula 1941. godine u Beogradu, i razradio konkretne mere za ustanak u Crnoj Gori. Tu je odlueno da se to pre pone sa akcijama manjih grupa na andarmerijske kasarne, optinske uprave, manje garnizone, mostove, prelaze, komunikacije i, telefonske sprovodnike. Ova odluka je odmah preneta svim partijskim organizacijama gra'dova i sela, a partijske organizacije na teritoriji Piper bile su upoznate sa njom ve u toku 13. jula. 14. jula 1941. godine pripremni odredi sa teritorije Pipera bili su na okupu, dobro naoruani i izvebani. Njihovi rukovodioci su bih: Radosav Popovi, Vojo Popovi, Jole MarTsovi, Radovan Vukanovi, Zarija Jovanovi i Vtukosav Boovi. Poto su upoznati sa odlukom za dizanje ustanka, upueni su ka svojim poloajima i objektima za napad. Tako su se Rogamski i Veljebrdski odred orijentisali na komunikaciju Pod'gorica Niki i na prelaze na reci Zeti od utoka u Morau do Spua; gornjopiperski odredi na komunikaciju Podgorica Kolain i na andarmerijsku stanicu u Biou; Cmako"kopiljski odred na andarmerijsku stanicu u Crncima, dok je Stijenski odred zadran u rezervi na poloaju Kaznovici. Za rukovoenje ustankom u Crnoj Gori, Boki i Sandaku formirana je Privremena vrhovna komanda, koja se od samog poetka, tj. od 13. jula 1941. godine, nalazila na teritoriji-Pipera. U njoj se nalazio i delegat OK KPJ. 14. jula pozvali su me u tab, u zaselak Stijene Ravni Laz odakle se rukovodilo ustankom. U poetku je tu sve bilo improvizovano* lanovi Privremene vrhovne komande bili su oskudno smeteni iU seoskoj kui. Nije bilo (ili vrlo malo) tabnih karata, pisaih
42

nih udarnih odreda. Prva akcija na terenu Piper izvedena je u Biou nou izmeu 14. i 15. jula. Borci iz sela Mrka, u sadejstvu sa borcima iz Kua, pod rukovodstvom Radovana Petrovia, iznenada su napali 6 karabinij era u stanici, lako su iz kasarne pruah ilav otpor, nai borci su opkolili kasarnu i puanom, mitraljeskom vatrom i bombama brzo ih naterali na predaju. Zaplenjeno je 6 puaka, 3 revolvera, 1 sanduk bombi i 3 000 puanih metaka, dok su nai borci imali samo jednog mrtvog i jednog ranjenog. Iste noi borci iz sela Blizne i Mrka slu kod Sieva kuka poruili put Podgorica Kolain u duini od 18 metara i sruili potporni zid visine 30 metara, tako da je bio onemoguen prolaz motornim i drugim vozilima, a borci iz sela Crnaca su bez otpora razoruali andarme andarmerijske stanice u svom selu, s tim to su se tri asndarma prikljuila ustanicima. Veljebrdski pripremni odred poruio, je telegrafsko-telefonske stubove i pokidao ice kod sela Velje Brdo i na taj nain prekinuo vezu izmeu Podgorice i Danilovgrada. On je u toku noi "kamenjem i drveem pregradio cestu Podgorica Niki kod Miletine njive i levo i desno od druma postavio zasedu. A kad je sutradan 15. jula talijanski kamion sa 20 vojnika, kreui se od Podgorice u pravcu Spua, naiao na pregradu, zasea je otvorila vatru. Oamueni Talijani brzo su popustili i poeli da bee. U ovoj akciji poginulo je 11 faistikih vojnika, 5 je zarobljeno, a zaplenjeno je 16 puaka i nekoliko sanduka municije. Mi nismo imali rtava. Borci iz sela Mrka, Bioa i nekoliko drugova iz Podgorice, su 15. jula na mestu Kolovratske lazbe poruili glavni drum ka Kolainu u duini od 16 metara, tako da je bio onemoguen svaki motorni i zapreni saobraaj. Oni su u sadejstvu sa borcima iz Bratonoia istoga dana zaplenili stoku (86 volova, 254 ovce i 4 koze) koju su Talijani kamionima transportovali od Sandaka radi snabdevanja podgorikog garnizona. Stoku smo poklali, meso osuili i ostavili kao rezervu po kolibama u Kameniku, gde je formirana intendantura. Tu su skupljane i druge namirnice, tako da su nam odlino dole za ishranu boraca i stanovnitva u zbegovima u toku jula, avgusta i septembra, a i za ishranu talijanskih oficira koje smo zarobili 18. oktobra 1941. godine. " Pripremni odredi na teritoriji Piper niu uspeh za uspehom. Komuniste, koji ih vode, svi znaju. Val oduevljenja i
43

m a i n a , crtaa, telefonskih o d r a v a n e kuririma. U toku u d a r n e gilupe na poloajima

i radio-veza. Veze su iskljuivo _ 14, 15, 16. i 17. jula obilazio sam i sumirao rezultate borbi priprem-

elja za stupanje u borbu rastu iz dana u dan. Masovno se javljaju novi borci, a odredi narastaju iz asa u as, tako da nam organizacija pripremnih, odreda vie ne odgovara. Prevaziena je za dva dana. Zato molimo Privremenu vrhovnu komandu da odobri formiranje eta i njihovo spajanje u Piperski bataljon. Odobravaju to. Kako se sve to odigralo za nepuna dva dana, kakvo je oduevljenje bilo i kolika je bila sramota ostati kod kue svima onima koji mogu puku nositi moe posluiti brojno stanje boraca Piperskog bataljona kad se cifra od 180 popela 16. jiula na 862. Naravno, ovoliki veliki broj oduevljenih boraca formiran je u vodove, vodovi u ete, a ove u bataljon. U Piperskom bataljonu koji je bio neposredno pod komandom Privremene vrhovne komande formirane su 4 ete: Stijenska (komandir Jole Markovi, sa 257 boraca, 238 puaka, 4 pukomitraljeza i 2 teka mitraljeza), Rogamsko-urkovika (komandir Pvadovan Vukanovi, sa 185 boraca, 169 puaka i 4 pukomitraljeza), Crnaka (komandir Ljubo Boanovi, sa 196 boraca, 135 puaka, 4 pukomitraljeza) i Gornjopiperska (komandir Radosav Popovi, sa 224 borca, 230 puaka i 3 pukomitraljeza). Na taj nain, bataljon je imao 862 borca, 772 puke, 15 pukomitraljeza, 2 teka mitraljeza, oko 70 000 puanih i mitraljeskih metaka i 2126 runih bombi. Posle formiranja eta (koje je ilo vrlo brzo, jer je svaki pojedinac eleo da se to pre nazove borcem) glavni cilj budueg dejstva bio je grad Podgorica, i kao blii i sporedniji zadaci dejstva na komunikacijama: Podgorica Niki i Podgorica Kolain. Na osnovu takve taktike orijentacije ete su 16. jula 1941, godine zauzele poloaje: Veenjik, Doljanska glavica, Trijeba, Kazno vica, dok su se delovi Romansko-urkovike ete nalazili na poloajima Velje i Malo brdo. Poto su sa ovih poloaja budno kontrolisale napred navedene komunikacije i prelaze preko reka Morae i Zete, ete su odmah poele sa akcijama. Tako su borci iz sela Velje Brdo, u sadejstvu sa borcima iz Bjelopavlia i Podgorice, ve istog dana (16. jula) kod sela Stologlav napali talijansku kolonu (tri kamiona natovarena minobacakim bombama) i tom prilikom zarobili 7 vojnika i 1 oficira i zaplenili 7 puaka, 2 pitolja i itav tovar, dok su kamione unitili. Poto se okupatorskoj komandi u Podgorici urilo da oslobodi opkoljeni garnizon u Danovgradu, ona je 17. jula ponovo pokuala da se kamionima natovarenim minobacakim bombama probije do opkoljenog garnizona. Ali kada su dva natovarena kamiona u pratnji dva tenka, na putu iz Podgorice ka Danilovgradu, stigla u selo Ratkov Potok, napala ih je za44

seda boraca Stijenske i Rogamsko-urkovike ete. Posle kratkog i slabog otpora oferi kamiona i 3 vojnika su pobegli, a tenkovi su se vratili nazad, dok su ustanici unitili oba kamiona, zaplenili 3 puke, 500 puanih metaka, neto intendantske opreme i bez gubitaka nastavili zasedu. Borci Piperskog ustanikog bataljona su zajedno sa borcima iz Kuca 16. .jula poruili most na Morai kod Smokovca. Ruenjem ovog vrlo vanog objekta na drumu Podgorica Kolain bio je za due vreme onemoguen saobraaj motornim i zaprenim vozilima preko reke Morae. ' Da ibi aktivirala sela u donjoljeanskoj na hi j i za borbu protiv okupatora, Privremena vrhovna komanda je poslala 100 boraca Piperskog ustanikog bataljona. Ova kombinovana eta je, pod rukovodstvom Voja Popovia i Ljuba Boanovia, 16. jula 1941. otila preko osloboenog Spua i Donjih Komana u ljeansku nahiju, ali je tamo bila slabo primljena, tako da je iz objektivnih razloga samo delimino izvrila zadatak Vrhovne komande. Nestrpljenje boraca za otpoinjanje borbe bilo -je veoma veliko. Oni su se stalno pitali dokle emo ekati i kada emo napasti Podgoricu. Pronosile su se razne prie. Cak su dolazila i pismena obavetenja od lakovernih i neodgovornih, ali dobronamernih ljudi o tome: da se Talijani otvoreno pakuju, da naputaju Podgoricu i odstupaju prema Albaniji, da je okupator potpuno demorahsan; da je Buoni preao Rumunijiu i da se u gonjenju faista, nalazi 40 km od Beograda. Ovakve neodgovorne prie plod arke elje da se to pre oslobodimo i isteramo okupatora, izazivale su nervozu i nestrpljenje i vrile neprekidan pritisak na stareinski sastav da se ve jednom izvri juri na Podgoricu. Zakasniemo, drugi e to uraditi pre nas bili su stalni podsticaji za brzu i energinu ofenzivu, Za 4 dana (14, 15, 16. i 17 jula) uinili smo dosta. Likvidirali smo karabinijerske i andarmerijske stanice, presekli telefonsko-telegrafske veze, onemoguili svaki saobraaj vanim komunikacijama ka Kolainu i Nikiu, stvorili jaku vojsku i tukli svaku neprijateljsku kolonu na drumovima. Nae patrole nalazile su se 5001000 metara od Podgorice. Znali smo i za uspehe ustanika u ostalim delovima Crne Gore, tako da je sve to govorilo, ako se stvari izolovano posmatraju, da je doao as za konaan obraun. Delegat CK i neki lanovi PK sazvali su 17. jula 1941. godine zbor Piperskog ustanikog bataljona na Draevom bregu u s. Stijeni. Zboru je prisustvovalo oko 300 boraca iz svih eta, jer su ostali bili na poloajima. Delegat CK je tom prilikom u svom govoru ubeivao borce da se vrate kuama,
45

poto e se borba nastaviti gerilskim grupicama. Ovaj apel i stav delegata CK delovao je na sakupljene borce kao grom iz vedra neba. Veina je oekivala da e se izvriti napad i osloboenje Podgorice, da emo zarobiti veliki broj Talijana i kazniti ulizice i sluge okupatora koji su se ve bili ispoljili u: gradlu. Osim. toga-mnogi su mislili da ni Buoni sa junim frontom, navodno, nije daleko i da se i sa njim treba sresti svetla obraza sa postignutim znaajnim rezultatima. Zbog toga su sakupljeni borci Piperskog bataljona odluno odbili poziv da se vrate domovima, ve su se prilino demonstrativno vratili na svoje poloaje i ekali nareenje za napad na Pod-, goricu. To nagaanje delegata CK i rukovodstva Privremene vrhovne komande: jest ustanak, nije ustanak, jesmo spremni za napad na gradove, nismo spremni za vee napade i si. negativno se odraavalo na borbenu gotovost Piperskog ustanikog bataljona. Ovo zato to se nae glavno rukovodstvo od poetka ustanka nalazilo na teritoriji Piper sasvim blizu i meu borcima, tako da slu ustanici bili upoznati sa njegovim neodreenim gleditima. O tome kako se takav stav delegata CK i stav PK odrazio ne samo na Pipere, ve i na elu Crnu Goru i ustanike snage, kao i na ishod ustanka u julu 1941. godine, verovatno e se doneti sud sa neke autoritativni je strane. Ovde se samo konstatuje injenica da se glavno rukovodstvo kolebalo u pogledu fizionomije i karaktera ustanka u Crnoj Gori i da smo mi u Piperima u toj situaciji odbili apel za demobilizaciju i prelazak na forme rasturenog gerilskog ratovanja. Odmah posle 13. jula 1941. godine Talijani su doli do zakljuka da se u Crnoj Gori diglo na oruje sve to moe puku nositi, da su ustanici relativno dobro naoruani i da talijanske trupe i policija u Crnoj Gori ne mogu izai na kraj sa ustanicima. Zato su odluili da prebace itave divizije iz Albanije radi obrauna sa njima. Tako su se poev od 15. jula 1941. godine mogle lako videti neprekidne automobilske kolone kako prebacuju trupe i materijal iz Albanije u Podgoricu. To 'se najbolje moglo videti nou, kada su kamionski farovi osvetljavali Cemovsko polje. Okupator je u to vreme u Podgoricu prebacio dve kompletne i do zuba naoruane divizije, koje su logorovale u gradu i neposrednoj okolini. One su samo ekale nareenje da krenu u obraun sa ustanicima u pohod ubijanja, silovanja, paljenja, ruenja i pljakanja. Talijani sai 17. jula prestali da alju manje snage u pomo opkoljenom garnizonu u Danilovgradu, poto su im svi raniji takvi pokuaji propali. *
46

18. jula 1941. godine Piperski ustaniki bataljon se n a na organizovanim poloajima: Veenik Doljanska glavica Trijeba Kaznovica Velje brdo, sa predstraama u Malom brdu. Bjelopavlike ustanike snage su 19. jula likvidirale utvreni talijanski garnizon u Danilovgradu, a zatim su zaplenjenim kamionima odmah upuene u pravcu Podgorice i zauzele poloaje na Veljem brdu. Poto su se piperske siiage na taj nain naslanjale desno na ustanike snage iz Bjelopavlia, a levo na ustanike iz Kua, bio je stvoren neprekidan front do Crvene stijene i dalje. Privremena vrhovna komanda je 19. jula poslala Jevta Sepanovia i mene u Spu da organizujemo neki organ za koordinaciju dejstva piperskih i bjelopavhkih snaga. Naime,, poto se odustalo od napada na Podgoricu, ove snage su imale zadatak da upornom odbranom na zaiuzetim poloajima nanose neprijatelju to vie gubitaka i da mu spreavaju prodor u pravcu Nikia i Kolaina. Meutim, kako smo se nalazili sami u Spiuu u bivoj andarmerijskoj kasarni bez vrste veze sa jedinicama, nismo imali ni vremena ni mogunosti da ispoljimo neki viniji uticaj na dogaaje, tim pre to su se ti dogaaji vrlo brzo odigravali. Poto su prikupili dovoljan broj snaga i sredstava tu Podgorici, Talijani Su 18. jula krenuh u opti napad, sa glavnimciljem da oslobode komunikacije ka Cetinju, Nikiu i Kolainu i obezbede nesmetan saobraaj na njima, kako bi to p r e oslobodili svoje opkoljene garnizone. Zato su otvorili veoma jaku artiljerijsku vatru sa Gorice na poloaje koje su poseleustanike snage, uporedo sa snanim bombardovanjem iz aviona savoja marketi i kaproni. Artiljerijska i avijacijska priprema traje neprekidno prestaje samo da se cevi. ohlade il da avioni ponovo uzmu smrtonosne tovare. Za to vreme peadija polako nastupa i potiskuje predstrae na Malom brdu. Ona oigledno tei da brzim manevrima zauzme poloaj ustanika Velje brdo Trijeba Kaznovica, da bi time obezbedila nesmetan saobraaj komunikacijom koja vodi dolinom Zete ka Danilovgradu i dalje ka Nikiu. 18. jula okupator uspeva da zauzme ustanike poloaje na Malom brdu. Sutradan 19. jula peadija napada irim frontom preko Zagoria i dospeva do reke Morae. Artiljerija i avijacija tuku poloaje ustanika. Nae snage se brane i nanose teke gubitke napadau. 20. i 21. jula vode se teke borbe za poloaje Trijeba, Donjanska glavica i Velje brdo. Poloaji prelaze po nekoliko puta iz ruke u ruku. Neprijatelj je mehanizovanim snagama izbio elom na Vranike Njive, tako da se ustanike snage poinju osipati zbog sve veeg pritiska neprijatelja. Ve
lazio

47

nema vrste povezanosti. Masa ustanika naputa poloaje i odlazi da spasava familiju i imanje. Ve je zavladala prilina panika. Na poloajima se vrsto dre .komunisti, skojevci i izraziti rodoljubi. Nemaju ni hrane ni vode. Nedostaje im municija i bombe. Pitanje snabdevanja nismo uopte reavali. To nam je velika mana. Hranu i vodu smo donosili iz najbliih kua. Talijani ine sve da zauzmu Velje brdo, Kazno vicu i 'Trijeba, jer je svaki njihov saobraaj komunikacijom Podgorica Spu bez tih poloaja sasvim nesiguran. 21. jula s jo vode krvave borbe za ove poloaje. Delovi ustanika, preteno oni iz pripremnih odreda, bore se na ivot i smrt, jer znaju da bi padom ovili poloaja okupator oslobodio komunikaciju sve do Danilovgrada. Oni su ih ipak morah napustiti nou 21/22. jula tako da ih je neprijatelj sutradan zauzeo. Te iste noi, 21/22. jula, sa Jeftom epanoviem napustio sam Spu i stigao u Stijenu, gde smo prenoili. Sutradan, 22. jula, krenuh smo ka Radovu, poto smo bili obaveteni da e se tamo nalaziti glavno rukovodstvo ustanka. Ovaj poetni period borbe protiv okupatora u Piperima odlikuje se velikom masovnou, jer su u njemu uestvovah svi bez razlike na pol, bilo s orujem iu ruci, bilo u spremanju i donoenju hrane, municije i lekova. Interesantno je napomenuti da u samoj borbi, od tog pakla i sa neba i sa zemlje, nism imali mnogo rtava svega 5 mrtvih i nekoliko ranjenih. Duboko su urezana seanja na one teke dane posle 21. jula 1941. godine. Pred oima svakog posmatraa redali su se bolni prizori. Veoma nadmone talijanske snage su potisnule ustanike i zauzele poloaje: Malo brdo, Velje" brdo, Trijeba, Doljansku glavicu, Kaznovicu i Veenik, a ustanici su se povlaili ka Crncima, Kopilju, Gornjoj Stijeni, Radei i Blizni. Motomehanizovane faistike kolone prodirale su drumiovima: Podgorica : Niki i Podgorica ; Kolain. I dok su jake okupatorske snage posedale zauzete poloaje i uvrivale se na njima radi obezbeenja pomenutih komunikacija, dotle je narod masovno naputao svoja sela: Rogarne, Velje brdo, Burkovie, Stijenu, Mrke i, sa onim to je na brzinu mogao uzeti, sklanjao se ispred represalija okupatora. Narod se kretao dalje ka Gornjim Piperima, Radovu, Kameniku, Stitovu i Lukavici, a okupator je unitavao sve na ta je nailazio. Palio je kue, pljakao, odnosio materijal i ubijao stare "i bolesne koji nisu mogli da se evakuiu. Naroito su bila popaljena sela Rogami i Velje brdo, a delom i Stijena. Faisti su u Rogamima u kuama spalili i 6 starih ena. Tako se 22. jula 1941. godine mo48

iff 1

glo videti kako se kolone ena, dece, boraca, natovarenih konja, sitne i krupne stoke kreu uz Lazarevu strugu prema R a d e i , uz Klobk, stazom preko Vratla, uz Lukovo drijelo i dalje prema Brotnjiku, Radovu i Kameniku. Bilo je razliito raspoloenje. Neko je hvalio organizatore ustanka i naglaavao da se jedino borbom moemo osloboditi. Drugi su ih grih zato to su ih, navodno, doveli do ovakvog stradanja. Toga istoga dana, kreui se sa Jevtom Sepanoviem seoskim putem uz Lazine, sustigao sam jednu takvu meovitu kolonu kod esme Odim. Svi su znali da sam i ja jedan od inicijatora borbe protiv okupatora. Zivo su raspravljali ta se desilo i ta e dalje biti. A kad su me ugledali jedan od njih poeo' je glasno da vie i grdi Partiju, jer je ona, navodno, kriva to seljaci sada moraju da naputaju domove, imovinu i sve ono od ega ive. Pitao je zato izazivamo okupatora, kada se on lojalno odnosi prema nama. Trebalo je dosta napora i Sepanoviu i meni da im objasnimo zato smo se digli na oruje u borbi za slobodu. Takvih momenata bilo je jo. Aii je bilo mnogo vie sluajeva, bez obzira na teku situaciju, da je narod odobravao Partiji i organizatorima ustanka i jasno izraavao opravdanost oruane borbe protiv okupatora. Krajem jula 1941. godine u Piperima je situacija bila vrlo teka. Ugroena sela su evakuisana. Stanovnitvo se sklonilo kod roaka i prijatelja u manje ugroena sela i po zbegovima na teritoriji Kopilja, Radova, Kamenika, Brotnjika, titova i Uukavice. Nema ni osnovnih sredstava za ivot, a naroito hrane. Kolebljivi i petokolonaki elementi poinju da rovare. Sve se vie uvia da oruanu borbu treba na drugoj osnovi organizovati i voditi. Piperski ustaniki bataljon vie ne fuhkcionie. Veina boraca se zabavila sama sobom, svojom familijom, imovinom i kuom, jer su gledah i preivljavali paljevine, pljaku i ubijanja. Mnogi su iznenaeni brzom intervencijom okupatora i jenjavanjem ustanka. Osim toga, ni bataljon kao Celina ni ete u njegovom sastavu jo nisu bili dovoljno organizaciono uvreni. Komunisti su taktizirah i u postavljanju komandnog sastava jedinica u ustanku, jer su sve inili da ustanak poprimi optenarodni karakter. Tako se i desilo da je u ustanku komadant bataljona bio Savo Dmitrovi, od poetka veoma kolebljiv ovek, a docnije saradnik okupatora. im sam 22. jula stigao na Puadove odmah sam otiao na katun pod Lebrnik u Pokrajinski komitet i Glavni tab za Crnu Goru, Boku i Sandak. Javio sam se Blau Jovanoviu i molio ga da mi objasni ta dalje da radim. Poto mi je saop,4 U s t a n a k 1941. aq

tio da e se posle savetovanja na sastanku doneti uputstva i odluke i izdati nareenja i direktive za dalji rad, savetovao mi je da priekam nekoliko dana dok to bude gotovo i da e mi na vreme biti sve razjanjeno. Posle ovog razgovora otiao sam u Gostilje, gde se bila sklonila moja porodica. Poto joj je sve popaljeno u Cerovipama, uspela je samo da istera kravu i neto namirnica. Primio ju je Savo Perovi u svoju kuu, tako da smo sa brojnom porodicom domaina i jo dve izbeglike porodice iveli u maloj kuici sa jednim odeljenjem. I pored takve velike teskobe, uspeli smo da odrimo slogu. Domain je bio vrlo strpljiv, vedar i ljubazan. ak je kuraio svoje goste i proricao bolju situaciju. Pomagao nam je i u ishrani, jer su oskudne rezerve koje su donete iz sela vrlo brzo nestale. Slino se ivelo u svim zbegovima. Okupator baca letke i bombarduje iz vazuha svuda po Piperima. Naroito se okomio na Pipere, jer je imao podatke da se tu nalazi i partijsko i vojno rukovodstvo za Crnu Goru. On u lecima obeava slobodu i bezbednost. Zove da se narod vrati, kuama i uverava da se nikome nita nee desiti. Trai predaju oruja i obeava besplatnu hranu. Obeava sve samo ako se prema njemu bude odnosilo lojalno i posluno. U lecima se optuuju komunisti da su oni za sve krivi i poziva narod da se sa njima obrauna. Mase po zbegovima, bez hrane i krova nad glavom, poinju da se kolebaju. Izdajniki i petokolonaki elementi poinju aktivno da rade. Oni tajno i javno utiu i agituju da se svako vrati svojoj kui. Zato se treba boriti protiv okupatora, govorili su, kada je on dobar i snaan? Pobeda je na strani Nemake i Italije. Rusija propada. Spaavati se dok je vreme. Predajte oruje, sluajte Talijane i oni vam nee nita. Oni su Crnoj Gori doneli slobodu. Kakve sve gadosti nisu radili ovi izdajnici samo da optue organizatore ustanka, da unesu pometnju kod masa i da onemogue oruanu borbu protiv okupatora! Neto pod uticajem lane propagande i delovanja petokolonakih elemenata, neto zbog taktiziranja okupatora, a najvie pod uticajem nestanka hrane i osnovnih sredstava za ivot, narod se poeo vraati u popaljena sela i u ona pod kontrolom okupatora koja nisu bila popaljena. Tako se dobar deo stanovnitva iz Mrke, urkovia, Rogama, Stijene i Veljeg Brda, do kraja avgusta vratio iz zbegova na svoja imanja u takozvani blok, tj. na teritoriji koju je okupator potpuno kontrolisao. Od 25. jula 1941. godine na teritoriji Piper stacionirana su dva ojaana talijianska bataljona, i to u utvrenim logorima
50

na Biou i Vranikim Njivama i na isturenim utvrenim poloajima: Veeniku, Doljanskoj glavici, Trijepu, Kaznovici i Veljem brdu. Ako se ima u vidu da je talijanski bataljon brojao 1200 ljudi, ne raunajui artiljerijsko i tenkovsko ojaanje, kao i podrku dalekometne divizijske artiljerije sa vatrenih poloaja na Gorici i podrku avijacije sa podgorikog aerodroma, onda je jasno da su ustanici iz Piper vezali za sebe ozbiljnu snagu sa kojom se trebalo danonono boriti. Tome treba dodati da su Talijani neprekidno uznemiravali ustanike i narod artiljerijom i avijacijom i da su esto slah kaznene ekspedicije, obino u jaini ete, u okolna sela radi pljake, paljevine i zastraivanja stanovnitva. ; Celokupna situacija posle jenjavanja ustankafaticala je i na rad partijskih organizacija na teritoriji Piper. Za kratko vreme sve se nekako rasturilo na ogromnoj prostoriji od Lukavice do Veljeg brda. Zato se trebalo snalaziti u tim uslovima i energino preduzimati mere da se stanje sredi. Odoleti svim zbivanjima mogla je samo Komunistika partija preko svojih organizacija. I komunisti pojedinano i organizacije su brzo uoavali probleme i energino radili na njihovom reavanju. . . . _ Na sastancima osnovnih organizacija komunista i piperske organizacije kao celine odmah je uoen problem ishrane stanovnitva. Doneta je odluka da se na Radovu formira odbor koji e se starati o prikupljanju i raspodeli hrane. Koliko se seam u taj odbor su uli: Marko Radevi, Jovan Boovi, Vuina Viuini, Stanico Jovanovi i jo neki drugovi. Ovaj odbor je uspeno skupljao i delio hranu u tekoj situaciji u toku jula i avgusta 1941. godine. Pored toga trebalo se boriti protiv neprijateljske propagande okupatora i njegovih slugu. Komunisti su se odmah dah na posao. Oni siu na zborovima i u pojedinanim razgovorima raskrinkavali Talijane i njihove pomagae domae izrode. Objanjavali su da su propaganda i njihova obeanja sraunati na razbijanje jedinstva naroda i likvidaciju oruane borbe. Naroito su raskrinkavani kolebljivci i izrodi, koji su vrili propagandu radi predaje oruja. Formiranjem narodnog suda za Pipere trebalo je spreiti neprijateljski rad na suzbijanju NOB i kanjavati izrazite eksponente okupatora i razne prestupnike. Taj sud, na elu sa Duanom Bojiinim Miliutinoviem, sudio je krajem jula 1941. godine na Stitovu: jednom seljaku zbog krae narodne imovine. Narodni sud je u septembru 1941. godine osudio na smrt streljanjem dvojicu izrazitih petokolonaa i razbijaa oruane borbe.
4*

51

Najvei nedostatak oruanog ustanka u Pirepima bio je : u tome to se nije imalo vremena da se ustanike snage srede i da se jedinice organizaciono i politiki uvrste kako bi mogle raditi po realnom, unapred pripremljenom planu. Poto se u tome nije imalo dovoljno iskustva, ustanak i borbe u. njemu su se 'Odvijali dosta stihijno. Te okolnosti su uticale da je ustanak jenjavao slinom brzinom kakvom je i narastao. Iz tih razloga su se borci nekih, eta Piperskog bataljona razili svojim kuama a u nekim etama su ostali samo komunisti i simpatizeri. Sve je zavisilo koliko je komunista i drugih odanih boraca bilo po etama i kako su se oni snalazili u tako brzim i komplikovanim dogaajima. Odmah je bilo jasno da Piperski bataljon u takvoj situaciji nema organizacione povezanosti i da ne predstavlja neku udarnu snagu na koju se moe raunati. Trebalo je energino pristupiti oformljenju vrstih vojnikih jedinica i povezati ih jedinstvenim politikim i vojnikim planom. Pokrajinski komitet i Glavni tab za Crnu Goru, Boku i Sandak su studijom i analizom ustanka doli do zakljuka da se oruana borba protiv okupatora mora voditi na drugim osnovama i principima, nego to je to bilo u samom ustanku. Zato je krajem jula 1941. godine izdata direktiva svim partijskim organizacijama da se formiraju gerilski odredi. Ta direktiva je proraena i sprovedena u svim organizacijama Komunistike partije na teritoriji Piper. U toj direktivi partijskog i vojnog rukovodstva za stvaranje gerilskih odreda bilo je predvieno da sve partijske organizacije nastave nepotednu borbu protiv okupatora, da se u tu svrhu formiraju gerilski odredi od komunista, simpatizera -i ostalih boraca koji su spremni da nastave borbu protiv okupatora i domaih izroda, da se gerilski odredi pripreme vojniki i politiki za borbu, ne vezujui se za odreene terene, i da se obuavaju i pripremaju za Borbu na partizanski nain, izbegavajui frontalni nain borbe, kakav nam j.e bio nametnut u ustanku. Blao Jovanovi je krajem jula 1941. godine na Radovu, u ime partijskog i vojnog rukovodstva, dao zadatak Radovanu Vukanoviu i meni da organizujemo formiranje, povezivanje, obuavanje, vojniko i politiko uvrivanje gerilskih odreda na teritoriji Piper. On nam je tom prilikom objasnio politiku situaciju u Crnoj Gori posle ustanka i govorio o znaaju i perspektivama oruane borbe protiv okupatora. Takoe nam je detaljnije govorio o znaaju formiranja i uvrivanja takvih vojnih jedinica koje e biti sposobne da se organizovano bore ne samo na svome terenu, nego svuda tamo gde budu zahtevali opti ciljevi borbe za slobodu jugoslovenskih naroda.
52

Posle prijema tako odgovornog zadatka bilo nam je jasno da moemo odmah raunati na komuniste i simpatizere Rogamske, Stijenske, Mrcke, Blizanske, Veljebrdske, Crnake, uikovike i Rijeke ete, koji su bili na okupu. Vojo Todorovi, Radule Boovi, Jole Markovi, Radosav Popovi, Boo Boovi, Ljubo Boanovi, Vukosav Boovi i drugi, svaki u svom kraju i sa svojim ljudima, ve su iveli vojnikim ivotom od 13. jula. Znali smo da veina u selima Seocima, Petroviima i Oezima nije zainteresovana za oruanu borbu i da se veliki broj boraca nalazi na Lukavici, od kojih se moe formirati gerilski odred. Na osnovu takve procene situacije dogovorili smo se da obiemo borce bivih eta, koji su- iveli vojnikim ivotom, i da ih ukljuimo u gerilske odrede, da odrimo pojedinane sastanke i zborove po selima da bismo i tamo formirali gerilske odrede i da poaljemo poruku drugovima na Lukavici da se na tom podruju formira gerilski odred. Prema tako stvorenom planu krenuli smo sa Radova, preko katuna u Kameniku i Brotnjiku i u selima: Bhzru, Rijeci, Petroviima, Oezima, Seocima, Stijeni, Burkoviima, Crncima i Kopilju, odrali sastanke sa okupljenim borcima, rukovodiocima i partijskim organizacijama i zborove sa stanovnitvom. Tom prilikom smo u Seocima, Petroviima i Oezima naili na jak otpor za formiranje gerilskih odreda, jer su se seljaci plaili represalija okupatora. Osim toga, Partija je tamo imala slabiji oslonac nego u drugim selima na teritoriji piper-. Neki seljaci su govorili da je bolje predati oruje okupatoru, nego se boriti protiv njega, tako da im je bilo vrlo teko dokazati potrebu i opravdanost oruane borbe. Oslanjajui se na porodice Tioorovia, Radevia i na neke iz bratstva Brkovia uspevali smo da i ovde polako raskravljujemo oportuniste, tako da su pojedinci poeli da se javljaju za stupanje u gerilu-, Posle veoma upornog rada na teritoriji Piper u prvoj polovini avgusta 1941. godine formirali smo sledee gerilske odrede: Rogamski komandir Boo Boovi, komesar Vlado Boovi, Veljebrdski komandir Stanko Jovanovi, komesar Vukosav Boovi, Crnaki komandir Mili Danki, komesar Ljubo Boanovi, Mrcki komandir Vojo Todorovi, komesar Mihailo Novakovi, , ; Blizanski komandir Radosav Popovi, komesar Radovan Popovi, 53

Rijeki komandir Radule Boovi, komesar Velimir Vujoti, urkoviki komandir Milovan Vukoti, komesar Milorad Dragievi. Od boraca koji su se nailazili na Lukavici, formiran je gerilski odred kojim su rukovodili: Radomir Boovi, Stevo" Kraljevi, Vlado Ljumovi i Stevo Boljevi. Tada je formiran i tab Piperckog bataljona: komandant Srdan Novakovi, komesar Radovan Vukanovi i zamenik komandanta Boo Lazarervi. U sastav bataljona uli su svi gerilski odredi , sa terena Piper. Ukupno brojno stanje svih gerilskih odreda posle formiranja iznosilo je oko 160 boraca, ali se ono zahvaljujui danononom radu taba bataljona, partijskih organizacija i rukovodstva gerilskih odreda vrlo brzo poveavalo, i to ne samo u odredima nego i u bataljonu u celini, tako da je negde prvom polovinom septembra 1941. godine bataljon imao oko 320 boraca, sa 300 puaka, 14 pukomitraljeza, 3 teka mitraljeza, 2 teka bacaa, 3250 runih bombi i oko 65 000 puanih i mitraljeskih metaka. S obzirom na moralno-pohtiko stanje u odredima, reenost svakog pojedinca da se bori do konane pobede i relativno dobro naoruanje, PipersM bataljon je ve u septembru 1941. godine predstavljao organizovanu snagu sa kojom se moglo ozbiljno raunati. Odmah posle formiranja, borci u gerilskim odredima su pred narodom poloili zakletvu najpre komandir, a zatim vi borci: Tekst zakletve je glasio: Ja NN zaklinjem se au i svim to mi je najsvetije da cu se hrabro i disciplinovano boriti, da nacionalno oslobodilaku borbu, u koju dobrovoljno ulazim, nigde i ni u kakvoj situaciji neu izneveriti, da u svako nareenje rukovodeih drugova bez pogovora izvravati, da u se disciplinovano i odano pokoravati odlukama vojne komande i skupu boraca kojima pripadam. Zaklinjem se i garantujem au i ivotom da u sve date obaveze verno izvravati. Ovaj sveani in je obavezivao borce da izvravaju svoje dunosti i obaveze a u isto vreme je sluio kao i smotra i jedna vrsta, podsticaja za iru mobilizaciju na oruanu borbu. Taj politiki akt, o kome se sa uvaenjem diskutovalo, veoma je pozitivno uticao naroito na omladinu. On je nekako ulivao respekt i davao peat organizovanosti vojne jedinice. Borci su na zajednikim sastancima birali stareinski sastav i nisu greili u izboru. Oni su birali hrabre i proverene borce za koje su bili sigurni da e ih veto i smelo voditi kroz
54

borbe i okraje, da e pravilno sprovoditi linijiu Partije i viih rukovodstava i da e pravedno reavati zajednike i pojedinane probleme. Svi gerilski odredi su se stacionirali na teritoriji svog sela, izuzev Rogamskog, Mrckog i Veljebrdskog, a u poetku i Stijenskog, jer su njihova sela bila okupirana tahjanskim snagama. Zato je Rogamski odred stacionirao u Radei, Mrcki i Brotnjiku, a Veljebrdski na Radovu. Odredi su iveli i radili skupno. Hrana je delom organizovano prikupljana iz sela, a delom ju je stanovnitvo dobrovoljno davalo. Zahvaljujui zajednikom ivotu, ishrani i dobrom partijskom radu, meu borcima se razvijalo dmgarstvo, kod kojih su se otvarah jedin stveni pogledi na probleme, a odredi su postajali vojniki vri i borbeno sposobniji. Prilikom borbene obuke i obuke u rukovanju i upotrebi oruja, naroita panja se poklanjala mladim i neiskusnim borcima. . Radi kontrole i obezbeenja slobodne teritorije Piper od napada okupatorovih jedinica, gerilske patrole su svakodnevno krstarile osetljivim pravcima, a stalne strae su bile u Petroviima, Zavali, Radei, Stijeni i Gornjim Crncima, s tim to su straarska mesta sputana to dalje prema bloku. Gerilski odredi su uvali sela od pljake, ubijanja i odvoenja u ropstvo, naroito u selima koja su bila bhzu neprijateljskih garnizona. Zahvaljujui sigurnom obezbeenju sela borci Piperskog bataljona su stekli poverenje naroda, omoguili su formiranje narodnih odbora, narodne vlasti i njeno pravilno funkcionisanje. Gerilci su pojedinano i ni grupama obilazili sela, objanjavali politiku i vojniku situaciju, odravah konferencije, reavali sa seljacima pojedina sporna pitanja, pomagali odborima NO fonda, otkrivali i kanjavali petokolonae i izdajnike, itd. Zahvaljujui intenzivnom politikom i vojnostrunom radu u odredima, njihovoj vrstoj povezanosti sa narodom, pravednom "i nemilosrdnom kanjavanju izdajnika, doslednom obezbeenju linosti i imovine stanovnitva od okupatora, gerilski odredi su predstavljali ozbiljnu snagu i za izvoenje krupnih akcija." Akcije gerilskih odreda Piperskog bataljona vrene sai u skladu sa uputstvima glavne komande za Crnu Goru, Boku i Sandak. Gerilci su onemoguavali tahjanskim patrolama da pale, pljakaju, siluju i kradu, a unitavah su sve to bi neprijatelju moglo koristiti. Neprijateljske patrole su obino upadale .u oblinja sela, kao to su: Gornje Mrke, Petrovii, urkovii i Donja Stijena, zato to se nisu usuivali da se vie udaljuju od svojih logora. "Vuna, voe, ene i mua krava bili su njihovi ciljevi. Oni su to inili vrlo esto i vrlo hrabro se davali u bekstvo im bi osetili borce gerilskog odreda. Pri
55

tome su ostavljali svoj plen, obino pune raneve vune, bacali atorska krila, a esto oruje i municiju. Tako su, na primer, gerilci Mrckog odreda pod komandom Blagote Todorovia, pobili tri vojnika talijanske patrole koji su 4. avgusta 1941. godine iz logora u Biou krenuli u pljaku po selima Potoci i Rijeka i pokuali da siluju dve devojke iz familije Todorovi. Poto je odmah saznala za ovaj dogaaj komanda okupatorskog bataljona u Biou je sutradan poslala jednu etu jaine 96 vojnika pod komandom jednog oficira, sa zadatkom da izvri represalije u selima Potoci i Rijeka, kao odmazdu za ubijene vojnike. I zaista, ova kolona je.nesmetano stigla do sela Raunovia u Rijeci i odmah poela da pljaka i pah kue raunajui da se niko nee usuditi da joj se suprotstavi. Dok su seljaci ispred kolone naputali svoje kue i sklanjah se, da n bi bili pobijeni ili spaljeni zajedno sa svojom kuom, kao to se to deavalo tekih dana 13-julskog ustanka (kada okrutni okupator nije prezao da zajedno sa kuama pali starce, ene, decu i bolesne), oko 25 boraca Rijekog, Blizanskog i Mrckog gerilskog odreda, a docnije i nekoliko boraca iz Rogamskog odreda, odluilo je da napadne ovu podivljalu kolonu. Akcijom su rukovodili: Radule Boovi i Radovan Popovi. Poto su gerilci vatrom iz puaka i runim granatama sa svih strana napali neprijatelja, on je zauzet paljevinama i pljakom i zbunjen neoekivanim napadom odjednom poeo neorganizovano da bei u pravcu Bioa. Gerilci su im prepreili odstupnicu. U nedoumici ta da rade Talijani su krenuli ka reci Morai, sa namerom da se preko Bratonoia spasu bekstvom. Meutim, gerilci su ih pratili u stopu i sstalno ih obasipah vatrom. Nemajui kud talijanska ekspedicija se sklonila u peine pored Morae. Bojei se da im ne stigne pojaanje iz Bioa, gerilci su najpre pozvali Talijane na predaju, a kada su oni to odbili, ubrzali su i pojaali napad. Iako su gerilci drali dominantne poloaje, ipak je Tahjanima bilo teko prii, jer su bili u peinama. Tek kada su napadniuti runim bombama i kada su gerilci poeli da ubacuju zapaljenu slamu u peine, Talijani su bili prinueni da se spasavaju bekstvom. Prilikom istravanja pojedinaca i grupica iz peina, borci odreda su ih saekivali i ubijah, sve dok nije ubijen i poslednji neprijateljski vojnik od onih koji su se bili sklonili u peinama. U ovoj akciji gerilci su ubili 79 talijanskih vojnika, zarobili komandira ete i jednog vojnika i zaplenili: 1 teki mitraljez fiat, 60 puaka, 1 revolver, 3000 puanih metaka i 20 riinih bombi. Na naoj strani nije bilo rtava. U" niko voenju akcijom i unitavanju Talijana naroito su se istakli Radule Boovi i Savo Radovanovi.
56

Zarobljenog komandira ete sasluavao je Boo Boovi,. poto je govorio talijanski. Preplaeni komandir drhtao je i molio da ga ne ubijemo. Ponuenu hranu je odbio, jer je smatrao da je zatrovana. U davanju obavetenja nije bio izdaan.. Sproveh smo ga u Glavni tab. Posle ove akcije Talijani e nisu vie usuivali.da aljui shne kaznene eskpedicije, pa ak ni da dou do mesta gde* im je poginulo 79 ljudi, iako su imah dovoljno snaga da ih pokupe i sahrane. Povukli su se u logore na Biou i Vranikim Njivama. Bih su zadovoljni' da na tim. mestima tite komunikacije u pravcu Kolaina i Nikia. Jedino su kao odmazdu, pojaali artiljerijsku vatru sa Bioa, Trijepa i Gorice i preduzeli bombardovanje iz vazduha onih taaka i objekata, gde su ih pijuni obavetavah da ima boraca ili kua familija boraca i simpatizera. Stavie, saznah smo od seljaka iz okupiranogdela da se Talijani' mnogo plae, da stalno oekuju na napad i da se jako utvruju. Seam se da su oni - im bi pao mrak: iz logora otvarah puanu, mitraljesku i artiljerijsku vatru i bacah bombe da bi rasterali sopstveni strah. Ova prva akcija na teritoriji Piper posle 13. juli imala je ogroman znaaj. Podigla je moral stanovnitva, ulila mtt veru u mogunost borbe i izazvala brzi priliv novih boraca, koji se sve vie poveavao. Poeli smo da razmiljamo i o akcijama van terena Piper. Zato je tab bataljona odluio da Mrcki i Rijeki odred, pod komandom Voja Todorovia, 25. septembra. 1941. godine napadnu Talijane kod Veternika ili blie kod P o ganih mea na komunikaciji Podgorica Kolain, kojom su sesvakodnevno kretale kolone kamiona sa ratnim materijalom.. Pozvali smo Todorovia u tab da mu saoptimo odlukiu. Tont prilikom smo mu skrenuli panju da izabere 20 boraca, koji su sposobni za takav zadatak i da izvri pripreme u najveoj t a j nosti. Poto je dobro naoruan i pripremljen, odabrani odredi se nou 24/25. septembra prebacio iz sela Rijeke do Poganih, mea gde je poseo i utvrdio dominantne poloaje. On je odatle25. septembra u 7.30 asova napao talijansku kolonu od 35 k a miona koja se kretala u pravcu Kolaina. Zbunjeni Talijani,, oferi i posada, poskakah li siu iz vozila i poeh da se sklanjaju i bee, a gerilci su i dalje tukli po ljudima i kamionima. Meutim, zbog veoma brze intervencije talijanskih posada sa Peleva brijega i Lijeve Rijke, jaine oko 300 ljudi, odred nije? uspeo da iskoristi materijal sa kamiona, ve se morao povui. U ovoj akciji poginula su dva neprijateljska oficira iL 6 vojnika, ranjeno je oko 20 njegovih vojnika i oteena su 57 -

<A kamiona, dok odred nije imao gubitaka. Talijanska kolona je zaustavljena za 8 asova. Posle ove akcije na Poganim me;-ama talijanska posada a Pelevog brijega je 26. septembra opljakala i zapalila selo Lutovo u Bratonoiima. Da bi to bolje osigurali vanu komunikaciju Podgorica Kolain, kojom su se svakodnevno kretale velike automobilske kolone i prenosile ratni materijal (naroito hranu, municiju, oruje, pie i drugo za snabdevanje garnizona u Kolainu, "Beranama, Andrijevici i Pljevljima), Talijani su organizovali i "tzv. miliciju od domaih izdajnika. Koliku su vanost pridavali ovoj komunikaciji govore brojne posade za njeno obezbeenje. Samo od Titograda do Kolaina, ne raunajui ove garnizone, Talijani su imali 4 ojaana bataljona (u Biou, Pelevom brijegu, Lijevoj Rijeci i Mateevu) kao stalne posade za obezbe>enje relacije od 60 km. Zahvaljujui sve veem prilivu novih boraca u gerilu, povoljnoj politikoj situaciji i raspoloenju naroda i uspenim 'oruanim akcijama Piperskog bataljona i ostalih bataljona, partijsko i vojno rukovodstvo za Crnu Goru, Boku i Sandak .je donelo odluku da se izvede jedna krupnija oruana akcija :na komunikaciji Titograd Kolain, u kojoj e uestvovati: TPiperski u Kuki bataljon i gerilski bataljon Bijeli Pavle. Blao Jovanovi nam je u ime rukovodstva poverljivo -saoptio tu odluku, s tim to je naglasio da se sve pripreme izvedu tajno i da u akciji uestvuju najbolji i probrani borci rukovodioci. Tom prilikom me je odredio za komandanta Piperskog bataljona u toj akciji, a Miloa Boovia za komesara. IBili smo sreni i ponosni to emo uestvovati u toj akciji koja e se izvesti 18. oktobra 1941. godine kod Jelinog duba na komunikaciji Titograd Kolain: Posle prijema zadatka odmah smo pristupili pripremama. .'Prvo smo poimenino odabrali 150 boraca i rukovodilaca i naredili im da se dobro naoruaju i opreme, ali nikome nismo saop.tavah o emu se radi. Zatim smo u toku noi 16/17. oktobra 1941. godine prikupili bataljon u umi na levoj obali Morae kod manastira Duge u Bratonoiima (u neposrednoj blizini "bataljona Bijeli Pavle) gde smo 17. oktobra predanih. Toga -dana su izvrene detaljnije pripreme za napad na Talijane. Blao Jovanovi je upoznao rukovodstvo bataljona sa podacima o neprijatelju, zatim o mestu i vremenu posedanja poloaja, -nainu napada i o upuivanju bonih osiguranja prema Biou 5i Pelevom brijegu. Odreen je vod za unitavanje kamiona sa
58

eksplozivom i minama, kao i pravac evakuacije ranjenika, plena i zarobljenika i mesto gde e se jedinice prikupiti posle izvrenog napada. Polazni poloaj za napad trebalo je posesti i organizovati do 4 asa 18. oktobra. Poto sam se vratio u bataljon s a o p t i o sam borcima da emo u toku noi 17/18. oktobra posesti odreene poloaje i napasti neprijatelja. Zatim smo u toku dana detaljno razradili kako emo se nou kretati, kako emo uvati i odravati tajnost pokreta i namera, kako emo posesti i organizovati poloaj. Upoznali smo se sa znakom za napad i detaljno proradili nain napada. Poto je Stijenska eta bila odreena kao bono osiguranje od Bioa i sa njom smo detaljno proradili njen zadatak i ulogu. Zahvaljujui tim pripremama, metani nas nisu opazili niti nas je otkrila neprijateljska avijacija, te smo nou 17/18. oktobra a iskusnim vodiima krenuli i do 4 asa 18. oktobra, zauzeli poloaje du komunikacije Titograd Kolain, levo i desno od zaseoka Podkr. U sadejstvu sa ostalim bataljonima Pirepski bataljon je 18. oktobra u 6.45 asova izvrio napad n kolonu od 43 talijanska kamiona, koja se pojavila tan'o u predvieno vreme. Poto je putena u klopku, tj. kad su sva 43 kamiona ula u domaaj puane i mitraljeske vatre i runih granata, izvren je vatreni napad sa unapred organizovanih poloaja, a potom juri na potpuno iznenaenog neprijatelja. Iznenaeni Talijani su se vrlo brzo predali, a na specijalni vod za unitavanje kamiona se odmah dao na posao. On je eksplozivom i granatama unitavao motore i zajedno sa ostalim borcima bataljona palio tovar i survavao kamione u kanjon Male rijeke. U unitavanju kamiona i dragocenog tovara hrane, intendantske opreme i municije, uestvovah su i zarobljeni Talijani. Moralo se raditi vrlo brzo, jer je neprijatelj nadirao iz pravca Bioa i Peleva brijega. Poeli su se pojavljivati i avioni u. vazdhu. - U ovoj planski i organizovano izvedenoj akciji neprijatelj je izgubio 150 mrtvih i 64 zarobljena oficira i vojnika. Unitena su 43 kamiona sa dragocenim tovarom. U 8 kamiona se nalazila municija a jedan je bio kamion-cisterna sa pogonskim gorivom. Mi smo imah jednog mrtvog i jednog ranjenog. Tom prilikom je ranjen Radosav Popovi, koji je posle dueg leenja podlegao ranama. Nismo imali vremena i snage da uzmemo municiju, bombe, hranu, odeu, kamionske gume i drugi raznovrsni materijal. Seam se da smo iz nekoliko kamiona, natovarenih cigaretama, okoladom, ampanjcem, urmamia i suvim groem, uzeli smo onohko koliko smo mogli da ponesemo; Tako smo
59

dobro natovarili zarobljenike ipak je. to bilo malo u odnosu na ono to su mogli da ponesu pretovareni etvorotonei. Mesno stanovnitvo se nije usuivalo da ma ta uzme, jer se bojalo represalija okupatora i domae milicije na elu sa izdajnikom Vukom Staniiem. Posle ove akcije Piperski bataljon se preko sela Trimojevia i Milunovia povukao na Radove. Borci su nosili koliko su mogli bombi i municije, a zaplenjeni materijal je sakupljen i predat Glavnom tabu za Crnu Goru, Boku i Sandak. Po nareenju Glavnog taba zarobljeni vojnici su posle dva dana osloboeni i preko upe upueni u Niki, a 20 oficira je zadrano. Smestili smo ih po kolibama u planini Kamenik, gde smo ih dobro uvali. Hranili su se kao i nai borci. Sve je to trajalo do 3. novembra 1941. kada su, posle pregovora sa Glavnom talijanskom komandom, zamenjeni za zatvorene i internirane borce i rukovodioce NOP. Ova akcija je bila najznaajniji dogaaj posle 13-juLskog ustanka u Crnoj Gori. Ona je dala ogroman podstrek za dalju i bru mobilizaciju boraca i izvoenje uspenih oruanih akcija protiv neprijatelja. U gerilske odrede Piperskog bataljona pristiu novi borci. Mnogi se vreaju zato nisu uestvovali u akciji 18. oktobra i postavljaju pitanje zato se takvi poduhvati kriju od njih kad i oni arko ele da se bore. Imali smo mnogo muke da razjasnimo i situaciju i potrebu da je trebalo tako raditi. Meutim, 'nazivi, gerilac i gerila nisu zvuali dobro. Nikom se nisu dopadah. Nekako je to bio mah pojam za velike stvari koje su se brzo odvijale. Svi smo eleli da se nekako drugaije nazivamo, imenujemo. eleli smo da se tretiramo kao vojska, orgainizovana i disciplinovana. To su uviali i drugovi u Glavnom tabu i Zetskom odredu i zato su i izdali uputstvo za formiranje eta, bataljona, brigada i odreda partizanske vojske. U njemu je naznaeno ta predstavlja koja jedinica u organizacionom, taktikom i operativnom smislu. Organizacijski su bili predvieni artiljerijski divizioni i vod za vezu. Na osnovu odluke tog uputstva je krajem oktobra 1941. godine izvrena reorganizacija Piperskog bataljona. Naimenovano je novo rukovodstvo u sastavu: komandant Boo Lazarevi, komesar Vuksan Ljumovi, zamenik komandanta Vojo Todorovi, naelnik taba Vaso Jovanovi. Bataljon je dobio naziv piperski partizanski bataljon Serdar Jole. Mesto geril60

skih odreda formirane su ete i naimenovano rukovodstvo eta. U bataljonu su bile formirane sledee ete: Stijenska (125 boraca), komandir Jole Markovi, komesar Milo Boovi; Crnaka (65 boraca), komandir Mili Danki, komesar ore Sepanovi; Mrcko-rijeka (68 boraca), komandir Radule Boovi, komesar Luka Ivanovi; Rogamsko-urkovika (62 borca), komandir Milovan Vukoti, komesar Drago Vuini; Blizanskopetrovika (50 boraca), komandir Nikola urovi, komesar Vujain Popovi i Kopiljska (43 borca), komandir Ivan Pulevi, komesar Riado Ljunaovi. Tada je piperski bataljon Jole Pileti imao 413 boraca, 645 puaka, 16 pukomitraljeza, 3 teka mitraljeza, 2 teka bacaa, 3350 bombi i oko 78 000 puanih i mitraljeskih, metaka. Rukovodstvo bataljona je obilo svoje ete na terenu, izvrilo smotru i dalo im nove zadatke. Do detalja im je objanjena naredba br. 1 Glavnog taba NOP odreda za Crnu Goru i Boku, u kojoj se govorilo: o disciplini, nainu borbe, noenju oznaka na kapama, pozdravljanju, izvravanju nareenja, stalnom noenju oruja, straama, pojavljivanju sa orujem i oznakama u onim selima koja su blie okupatorskim garnizonima, politikom radu u etama i radu na terenu i u masama, Bataljon je osiguravao slobodnu teritoriju, omoguavao formiranje narodne vlasti i rad omladinske organizacije i organizacije AFZ. Preko organa narodne vlasti prikupljena je hrana, odea i obua. Poto je dobro znao da se partizanske jedinice sve vie ojaavaju, neprijatelj se nije usuivao, ak ni patrolom, da narui slobodnu teritoriju u Piperima. On se jo vie utvrivao u garnizonima i svaki je saobraaj na komunikacijama osiguravao stalnim i pokretnim snagama za obezbeenje. Kad je po nareenju Glavnog taba za Crnu Gora i Boku sa teritorije Crne Gore formiran odred kojti je dobio zadatak da se na teritoriji Sandaka povee sa partizanima iz Srbije i Sandaka i stvori slobodnu teritoriju u Sandaku, Piperski bataljon je 19. novembra 141. godine, od najboljih boraca iz svog sastava formirao dve ete i uputio ih u Sandak. Za komandire tih eta odreeni sii: Boo Boovi i Radomir. Boovi, a za komesare Petar Matovi i Milo Boovi. Odmah posle formiranja, ete su sa Radova krenule preko Morae, Boana, aranaca i Lever-Tare ka Sandaku, dok se Piperski partizanski bataljon popunio novim borcima i donekle reorganizovao dotadanjih est eta, poetkom decembra sveo je na pet, jer su se Crnaka i Kopiljska eta spojile u jednu. Tada je njegov komandant bio Boo Lazarevi, komesar Vojo Todorovi, zamenik komandanta Ilija Ljumovi, a amenik komesara Vuko61

sav Boovi. Imao je 720 boraca (od kojih 125 drugarica), 705puaka, 9 pukomitraljeza, 2 teka bacaa, 3 mitraljeza, 2350 bombi i oko 45 000 puanih i mitraljeskih metaka. Radio je u duhu direktiva i nareenja Zetskog odreda i pojaao svoju aktivnost naroito na komunikacijama Podgorica Kolain i Podgorica Niki. Svakodnevno je napadao ove komunikacije tako da je neprijateljski saobraaj na njima skoro zamro, jer je svaki pokuaj okupatora da uspostavi normalan saobraaj, naroito na putu Podgorica Kolain, ostao bezuspean. Patrole bataljona krstarile su do samog Spua, Trijeba, Stralia r Veenika i Bioa, tj. do samih talijanskih logora. Okupator se nije vie usuivao ni da saobraa komunikacijama, ni da ispada kaznenim ekspedicijama radi represalija. On je osetio nau snagu i zadovoljavao se ivotarenjem u bunkerima, kazamatima i tajnim podzemnim hodnicima.' U ovakvoj situaciji zavrena je bruna 1941. godina u Piperima.
Boo LAZAREVI

0 NEKIM OSOBENOSTIMA PRVE FAZE USTANKA U SLOVENIJI1

U dosadanjem pisanju istorije naeg ustanka ima neto nedostataka u tome to su izvesne specifinosti premalo naglaene ili ak sasvim previene. To se naroito opaa u prilino^ jednostranom obraivanju arhivskog materijala o ustanku u Sloveniji, pa stoga elim da ovim putem u prvom redu pomognem u otklanjanju tih nedostataka. Naroito je potrebno osveiti neke konstatacije i, s obzirom na razne spoljne ocenjivae koji pokuavaju da klevetanjem, i falsifikovanjem istorijskihinjenica o postanku i razvoju nae revolucije smanje udeo i znaaj jedinog svenarodnog ustanka u srcu faizmom okupirane Evrope i pri tom da klevetaju nae vodee drugove Tita,. Kardelja i druge. " 1) ini mi se da o ustanku naroda Jugoslavije nije dovoljno naglaeno da je iznikao takorei gotovo istovremeno iz: vie arita, koja su meu sobom bila povezana samo iejno-politiki, a nikako ne i organizaiono-operativno. Tek je sastanak u Stolicama dao prve odluke opte organizacionog" karaktera. Ali ni tu, ni kasnije nisu bila niti su mogla biti data uputstva jedinstveno-operativnog Karaktera. Sastanak u Stolicama i odluke Vrhovnog taba su zato imali u najveoj meri snanu politiku ulogu, postakli su i dali kimu ve postojeim aritima. Drukije nije ni moglo biti. Ta su arita samostalno odreivala oblik i taktiku razvoja ustanka, s obzirom na konkretne pohtike i objektivne uslove. 2) U uslovima mnogonacionalne unitaristiki upravljane stare Jugoslavije (i nacionalnog ugnjetavanja) bila je od najveeg znaaja injenica da je Komunistika partija Jugoslavije
1 U ovom lanku su delimino obuhvaene, upotpunjene i p o pravljene osnovne misli i ocene date u govoru na zboru 26. aprila 1961. posveenom 20-goinjici Osvobodilne fronte u Ljubljani. -

63

imala jasno 'izgraene stavove o komplikovanom nacionalnom pitanju, da je ve do samog ustanka svojom praktinom borbom pokazala put osloboenja ugnjetnim narodima, stekla njihovo poverenje, da su mogle biti savladane heterogene sile i kroz "borbu postavljeni solidni temelji nove zajednice jugoslovenskih naroda. Ta injenica treba da je jasnije naglaena u naoj istoriografiji, s obzirom na to da je bezobzirno nacionalno ugnjetavanje u staroj Jugoslaviji predstavljalo neuporedivo tee uslove za ustanak, jer su zbog tog ugnjetavanja postojale snane heterogene sile, koje su svoju reakcionarnu profaistiku politiku zasnovale na rasplamsavanju nacionalistikih strasti i meusobne mrnje naih naroda. To treba podvui :zbog toga sto je u novijoj istoriji radnikih pokreta do dananjeg dana samo Komunistika partija Jugoslavije znala dosledno i praktino da pristupi"reavanju nacionalnog pitanja. Ustanak koji je ona pokrenula i vodila bio je uspean zbog toga :to je predstavljao dostignue tri osnovna cilja u, jednom osloboenje zemlje od okupatora, demokratska socijalistika revolucija, koja sobom donosi i reenje nacionalnog pitanja, tj. osloboenje ugnjetenih naroda, njihova puna- nacionalna afirmacija u bratskoj jugoslovenskoj zajednici. Zato su poetni oblici ustanka i bili razliiti, s obzirom na pojedina nacionalna arita ustanka. 3) Razlika u poetnim obhcima u pogledu politike osnove, organizacionih formi i naglaene partizanske taktike ustaniLkog rata, bila je naroito karakteristina u Sloveniji. Ako se obim ustanka ocenjuje samo po veliini osloboenih teritorija i snazi veih frontalnih sukoba ustanika sa okupatorovim snagama, zamagljuje se i smanjuje stvarni znaaj obima i oblika otpora u Sloveniji. . Geografski poloaj Slovenije, s gustom mreom eleznica i puteva, predstavljalo je za okupatora veoma vano suvozemno raskre izmeu Italije, mora, severa i podunavsko-balkanskog podruja. Na tom prostoru nije bilo uslova za osloboenje veih teritorija, jer je okupator imao locirane velike snage, odnosno mogao ih je brao postaviti i njima spreiti da mu ustanak ne zatvori ta vrata za njega tako vanih saobraajnih puteva. "Zato tu nije bilo takvih uslova kao to je bilo podruje juno od Save od zapadne Srbije do Like, gde ustanak nije neposredno preseeao okupatoru strategijske arterije. Stvarni tok etvorogoinjeg narodnooslobodilakog rata rt Sloveniji, kada su kroz itavo vreme i male i velike jedinice NOV bile prisiljene da se u najveoj meri slue partizanskom taktikom ratovanja, dokazuje da bi bila pogibeljna orijentacija aia koncentrisanje snaga ustanka za osloboenje veih teritorija
64

i frontalne bitke s velikim okupatorskim snagama. A to je naroito vailo za sam poetak (ustanka. 4) to je u tako tekom geografskom poloaju, koji je zahtevao u pretenoj meri gerilsku partizansku taktiku, ustanak bio uopte moguan, zasluga je vrste politike osnovne Osvobodilne fronte, koja je organizaciono i akciono povezivala sve rodoljubive snage naroda. Bez Osvobodilne fronte komunisti sami ne bi mogli u Sloveniji da pokrenu svenarodni ustanak, odnosno taj ustanak bi bio ogranien, imao bi ui obim, po strani bi bili iroki slojevi naroda, to bi kvislingovcima omoguilo da otponu bratoubilaki graanski rat. Znaaj Osvobodilne fronte se zato u specifinim slovenakim prilikama odrava u nekim bitnim pogledima. Takvu optenarodnu organizaciju omoguile su i diktirale odreene specifine okolnosti u kojima se Slovenija nala u trenutku sloma stare Jugoslavije. Osvobodilna fronta je bila omoguena i uslovffijena potpunim moralno-politiim slomom' bivih reimskih graanskih stranaka; bila je rezultat viegodinjeg narodnog raa Komunistike partije Slovenije, koja je stekla poverenje svih naprednijih potenih pohtikih rodoljubivih snaga, jer je bila jedina, kompaktna, moralno-pohtiki vrsta, organizaciono osposobljena, u dugogodinjim borbama prekaljena snaga, sposobna da ujedini i povee sve snage otpora u tadanjem," za sudbinu slovenakog naroda, najkritinijem vremenu. Osvobodilna fronta je dakle nastala i izrasla iz tih uslova. Zbog tga se i poetna faza ustanika u Sloveniji razlikuje od one u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori i Hercegovini. Radi se o razlikama u formi i taktici borbe za iste zajednike ciljeve svenarodnog ustanka naroda Jugoslavije koju je otpoela i vodila Komunistika partija Jugoslavije. Originalni oblik Osvobodilne fronte je logian odraz raienih stavova Komunistike partije Jugoslavije o nacionalnom pitanju. Bez dosledne borbe i protiv nacionalnog ugnjetavanja, za potovanje nacionalne individualnosti pojedinih naroda Jugoslavije, ne bi mogli pretvoriti tamnicu naroda stare Jugoslavije u novu bratsku zajednicu naroda socijalistike Jugoslavije. Da bi pravilnije shvatili poetne osnove za uspeno formiranje Osvobodilne fronte kao oblika aktivnosti Partije za ujedinjavanje svih radnih slojeva i rodoljubivih elemenata slovenakog naroda i za poetak borbe na ivot i smrt za njegovo osloboenje treba se vratiti nazad, bar do osnivakog kongresa Komunistike partije Slovenije 1937. godine. Osnovni obris zamisli budue Osvobodilne fronte veoma jasno se vidi ve u Manifestu toga kongresa, koji i danas prua' veoma pounu sliku
5 U s t a n a J c 19a.

65

pravilnosti ocene tadanje situacije, odnos prema tadanjim initeljima politikog zbivanja i postavlja smer aktivnosti Komunistike partije Slovenije, njenu orijentaciju na ujedinjavanje svih snaga u borbi za pravilno reenje nacionalnog pitanja. Formiranjem partijskih organizacija u nacionalnu Komunistiku partiju nije ni u emu bilo oslabljeno jedinstvo Komunistike partije Jugoslavije. Naprotiv. Time je bio otvoren put daljem uvrivanju njegovog jedinstva na veem uzajamnomv poverenju, a naroito je osnivaki kongres otvorio put do slojeva koji su osim socijalnog oseali i nacionalno ugnjetavanje. Manifest osnivakog kongresa Komunistike partije Slovenije, iji je autor bio Kardelj, a naroito njegova knjiga onacionalnopa pitanju, usmerili su praktinu delatnost Partije na konkretne realne okolnosti.' Mobilizacijske zadatke koje je sadravao Manifest, kao i kasnije zakljuke i dokumente KPS i KPJ, sve partijsko lanstvo je oduevljeno primilo, jersu bili razumljivi, za radniku klasiu ivotno akutni, a naroito su otvarali put poverenju nacionalno ugnjetenih masa raznih politikih grupa do kojih je Partiji do tada zatvarala p r i stup njena vie ili manje sektaka praksa. Komunistika partija Slovenije je tada stupila na put preuzimanja praktine odgovornosti za reenje nacionalnog pitanja. To kasnije nisu vie bile samo akademske rasprave o proleterskoj ili buroaskodemokratskoj revoluciji niti gole deklaracije principa da moesamo borba proletarijata doneti reenje nacionalnog, pitanja. Bio je uinjen korenit prelom s ranijim vetakim sektakimkonstrukcijama nekakvog nacionalno-revolucionarnog pokreta, koji nije mogao otvoriti put do nacionalno ugnjetenih masaPrelaz od revolucionarnih fraza ka praktinoj aktivnosti bio je time uinjen. Nedovoljna je i jednostavna gola konstatacija vodee uloge Komunistike partije bez dubljeg prikaza naina aktivnosti Komunistike "partije u tadanjim slovenakim prilikama. Samo takvom konstatacijom ne moemo dobiti ubedljivo objanjenje zato je KP mogla stei poverenj i smogla da takoupeno izvri svoj istorijski zadatak. naroito ako pri t o m e uzimamo u obzir samo golu injenici! d je KP Slovenije prilikom osnivakdg kongresa' Brojala jedva 400'do 500 .lanova*: a prilikom sloma stare Jugoslavije priblino 1000 lanova.. Snaga i uticaj Partije ne mogu se meriti brojm njenog lanstva. Njena snaga bila je u marksistikoj idejnoj'javnosti njenih^ zadataka, u realnom ocenj'ivanju zbivanja koja su.se kritino^ zaplitala, u njenoj spremnosti na sudbonosne dogaaje koje jejasno predviala. Njena snaga je-Bila u tesnoj povezanosti i poverenju irokih masa, u mnogo hiljada: aktivnih boraca koji sui
6&

na raznim popritima politikim, sindikalnim, kulturnim sledili tu politiku i sprovodili je. Poverenje masa temeljilo se -na nebrojenim dokazima neustraivosti i portvovanosti komunista Kuj^ -u, o n i pokazali u odnosu prema tadanjim progoniocima. Poslednje godine pred rat ispunjene su veoma raznolikom politikom delatnou KP Slovenije, kojom je afirmisala svoj ugled i svoju Ulogu. Sve vie pretea opasnost faizma, ratna katastrofa koja se pribliavala, kapituLantska politika reakcionarnih vladajuih vrhova, koju je KP Slovenije raskrinkavala, sve oiglednije je uveravala mase u pravilnost politike KP Jugoslavije i KP Slovenije posebno. Iako je Partija bila bezobzirno proganjana, jaala je svoje pozicije u masama raznim oblicima legalnog i polulegalnog praktinog-javnog delovanja. Pozivi Partije u trenutku anlusa, minhenske kapitulacije i okupacije ehoslovake imali su dubok odjek u narodnim masama, jer su one sve vie uviale da je Partija jedina rodoljubiva snaga koja otvoreno upozorava na katastrofu koja se pribliava, upozorava i poziva na pravilan put borbe. Jasan pogled na realnost situacije i konsekventan stav Partije ostali su nepokolebljivi i prilikom pakta Berlin Moskva, iako je taj dogaaj zbunio i neke kod nas, a naroito komunistike partije i antifaistike pokrete svih kapitalistikih drava. Zbunio ih je, jer Komunistika internacionala nije pruila jasno tumaenje toga dogaaja, jer Staljinova politika nije dozvoljavala Kominterni diferencirano stanovite u odnosu na sovjetsku dravnu politiku.. Kod nas je ta zabuna bila mala i kratkotrajna jer je nae rukovodstvo znalo da tumai taj dogaaj na nain koji nije smanjivao poverenje u Sovjetski savez niti doputao bilo kakvo slabljenje intenzivnosti borbe protiv hitlerovske politike i faizma na naem tliii. Ukoliko objanjenja nisu bila dovoljno jasna ve u proglasima i drugim dokumentima Partije, dobro se seam i Kardeljevog usmenog tumaenja, koje smo tada prenosili u sve organizacije i u sve slojeve do. kojih je dosezao na uticaj. I to da je pakt Berlin Moskva stvar interesa i politike sovjetske vlade i drave da bi ona parirala politiku zapadnih sila, koje trae svoju korist u eventualnom konfliktu izmeu hitlerovske Nemake i Sovjetskog Saveza i zato guraju Hitlera u rat protiv Sovjetskog Saveza. Zato se na stav borbenog otpora protiv Hitlera i faizma ni u emu ne menja, nego ak proiruje na sve imperijalistike snage zbog neposredne opasnosti koja sa t strane preti narodima Jugoslavije. Samostalnost pohtike nae Partije, koja se od tada od kako je drug Tito preuzeo rukovodstvo i iz emigracije ga preneo u zemlju poela manifesto-vati na unutranjem podruju.
5*

67

ovim se prvi put jasno ispoljila i na terenu meunarodnih politikih zbivanja. Njen ugled se tako jo vie poveao, afirmisala se kao partija naroda, to joj je omoguilo da brani ugle*1 Sovjetskog Saveza i uspeh akcije za priznanje f W ^ t o ^ u g k a veza i da raskrinkava prohitlerovsk politiku reakcionarne jugoslovenske vlade. Iz tih u k r a t k o p o m e n u t i h injenica proizilazi kako je slaba i nestvarna bila predstava da su sama objektivna zbivanja prilikom sloma stare Jugoslavije- rodila Osvobodilnu frontu. Ta slika sama po sebi navodi na besmislen zakljuak da su navodno tek ta zbivanja iznenada obdarila pameu neke rukovodee ljude da nau sebe i stave se na elo ugroenog naroda da gta povedu na put oruane borbe. Nagaanje o vie ili manje spontanom formiranju Osvobodilne fronte zato je do krajnosti pogreno. Istori ja prua mnogo primera revolucija i ustanaka, koji su izbili kao rezultat kriza starih sistema, kao rezultat spontanog revolta narodnih masa. Ona nam prua niz primera na brzinu formiranih politikih koalicionih ili narono-frontovskih tvorevina koje su bile razbijene i poraene, jer u njima nije bilo dovoljno jasne idejne usvojenosti. i moralno vrstog politikog jezgra koje bi ujedinjavalo sve revolucionarne snage, ili zato to su subjektivne snage napravile sudbonosne greke. Bile su poraene revolucije, neuspeli drutveni prevrati, bilo zbog nedovoljnih objektivnih uslova za njihovu podelu, a jo ee zbog nesposobnosti njihovih subjektivnih snaga. Retki su primeri da su objektivne okolnosti, ako su izazvale spontan revolt, trajale dovoljno vremena da su svesne snage mogle pravovremeno da se formiraju, osposobe i uvrste. To naravno vai za klasine oblike revolucija u prolosti. Uzimamo, za primer, samo prostor Evrope i vreme od prvog do kraja drugog svetskog rata. Opta kriza kapitalistikog sistema dovela je do opteg konflikta dveju imperijalistikih grupacija u prvom svetskom ratu, koje su traile izlaz iz te krize. Rezultat je bila oktobarska revoluoija i opti revolucionarni talas po itavoj Evropi. Oktobarska revolucija je pobedila zaslugom subjektivnih snaga Lenjinovih boljevika i relativno slabog protivnika, unutranje^ oslabljenog konfliktom feudalizma i tek nastajrue kapitalistike buroazije. Relativno manja razvijenost radnike klase bila je kompenzirana optim nezadovoljstvom seljaka protiv feudalnih gospodara i sposobnou subjektivnih snaga da ujedine radnike i seljake za zajed1 nike ciljeve. Revolucije u Maarskoj, Bavarskoj, ustanci i revolucionarna vrenja po itavoj Evropi, koje su dodue spreile i one68

moguile intervenciju meunarodnih reakcionarnih sila i time pomogle ruskoj revoluciji, dale su vremena boljevicima da se uvrste i pobede u graanskom ratu, a one same su bile poraene, jer radnika klasa nije bila jedinstvena, a nepripremljene subjektivne snage nisu imale vremena da se ospoisobe i uvrste. Bez sumnje su u spontanom revoltu, koji je usledio strahotama rata, gladi i propadanju privrede protiv vladajue buroazije, kako poraenih tako i pobednikih drava postojali" odreeni* objektivni uslovi za pobeu socijalnog i nacionalnog osloboenja manje-vie svtuda, pa tako i u tadanjoj novonastaloj Jugoslaviji. No, subjektivne snage nisu bile sposobne da pravovremeno odrede pogodne ciljeve i oblike da bi kanalisale borbu narodnih masa. Zato je buroazija dobila u vremenu, snala se i spreila sjedinjavanje revolucionarnih snaga, izolovala, a zatim bezobzirnim terorom oslabila i onesposobila svesne revolucionarne snage. Razdoblje izmeu dva rata je, dakle, veoma pouno, jer objanjava razne procese lutanja, traenja puta za politiko osposobljavanje svesnih revolucionarnih snaga. Ono objanjava uzroke uspeha i neuspeha, sposobnost i nesposobnost svesnih revolucionarnih snaga u jeku drugog svetskog rata. . Meutim, na primer je neoboriv dokaz odluujue zasluge subjektivnih snaga, koje su se u dvadesetogodinjem razdoblju stare Jugoslavije, u razdoblju izmeu dva rata, dovoljno obogatile iskustvom, prebrodile mnoge unutranje krize koje je prouzrokovao bezobzirni policijski teror vladajue reakcionarne buroazije, pod rukovodstvom druga Tita moralno-politiki se uvrstile i naoruale jasno formulisanim ciljevima, tako da je Komunistika partija Jugoslavije mogla da preuzme sudbonosnu odgovornost da povede narode Jugoslavije do konane i potpune pobede, nacionalnog i socijalnog osloboenja. Znaaj te injenice se posle dogaaja 1948. godine, pokuava da zataka i da na razne naine falsifikuje. Motivi za to svima su nam dovoljno poznati. Dolo je ak do toga da su negirah nae zasluge, na udeo i nae ogromne rtve u zajednikoj borbi. Veoma ilustrovaniu sliku postanka i razvoja Osvobodilne fronte prua opis koji je dao Boris Kidri u svome izvetaju 1944. godine, prvi put objavljenom "u Doprinosima za istoriju radnikog pokreta broj 1 (organ Instituta za "istoriju radnikog pokreta u Sloveniji). Reakcionarna kapitulantska rukovodstva graanskih stranaka su prilikom sloma stare Jugoslavije izgubila svaku masovnu osnovu u dotadanjem njihovom lanstvu. Razoruanje, raspad i zabuna, koji su tada zavladali u tim strankama zbog sramnog pada i izdaje vodstva, dali su priliku i vreme da u redovima Osvobodilne fronte nae svoje mesto
69

sve to je ostalo poteno i rodoljubivo iz redova starih politikih s t r a n a k a i grupacija. Iz pomenutog opisa jasno proizilazi s t a n o v i t e Partije do se postigne konsekventna polarizacija: za o d b r a n u nacionalnog opstanka na jednoj ih za kapitulanstvo i izdaju na drugoj strani. Dalji razvoj je jasno pokazao da srednjeg puta nije bilo. Uzak sloj politikanata, koji je u poetku pokuao da ostane neopredeljen negde na sredini, a u stvari orijentisan na emigrantsku vladu u Londonu, orijentisan na ekanje, neizbeno je zaao na put supratstavijanja Osvobodilnoj fronti, delimino na prikriveno kolaboracionsan j e s plavom gardom, delimino na otvorenu saranju sa okupatorom. Toj politici konsekventne polarizacije, politici Osvobodilne fronte, pre svega, pripada zasluga to se u Sloveniji u samom poetku nisu mogle formirati bilo kakve kvislinke formacije. Izjalovili su se svi pokuaji etnitva Drae Mihailovia, koji su pokuavali da se oslone na oficire stare jgoslovenske vojske. Na taj nain je bila onemoguena pojava reakcionarnog pokreta, kakav je u Srbiji dobio svoj start na osnovi iskoriavanja patriotskog raspoloenja seoskih masa pod maskom borbe protiv okupatora, no koji je ubrzo zatim zabio no u lea stvarnoj borbi srpskog naroda protiv okupatora i naneo mu toliko zla. U Sloveniji je tako zaslugom Osvobodilne fronte ostala bez posebnog efekta sva ona uporna propaganda emigrantske vlade i londonskog radija, koji su istrajno uveliavali- Drau Mihailovia kao vou ustanka i ak njenuu pripisivali sve borbe i uspehe nae Narodnooslobodilake vojske. Tok narodnooslobodilakog rata, njegovi uspesi i neuspesi pruaju mnogo dokaza o tome kako je masovna usidrenost Osvobodilne fronte bila od odluujue vanosti za uspeh ustanka u slovenakim uslovima. Borbe su bile oispene, pre svega, na onim podrujima na kojima je Osvobodilna fronta predstavljala vri, masovniji politiki oslonac. injenica da Osvobodilna fronta na severoistonom delu tajerske nije imala vremena da postane masovan politiki inilac oruanog ustanka imala je teke posledice za prve partizanske jedinice na tome podruju. Nekoliko puta su bile poraene i razbijene zbog toga to nisu imale potrebnu masovnu podrku meu stanovnitvom. S obzirom na snanu kulturbunovsku nacistiku petu kolonu i folksdojerstvo, s obzirom na brzu akciju nemakih okupatora, nasilno iseljavanje patriotskog domaeg stanovnitva, s obzirom] na delimine uspehe hitlerovske propagande socijalne demagogije, tamonje partijske organizacije nisu imale dovoljno vremena i mogunosti za formiranje Osvobodilne fronte i njeno uvrenje. I vie, zbog snane predratne petokolonake agenture
70

p&rtijske organizacije bile su razbijene i veinom unitene jo prs nego to su mogle organizovati masovan otpor. Njeni ostaci, koji su uz pomo svesnih radnika formirah prve partizanske ete, doivljavali su teke poraze pa i potpuno unitenje upikos njihovom najveem junatvu, .kao, na primer, sudbina Pohvffskog bataljona, Lackove ete i, drugih. Ali iako su doivljavale poraze jer u to vreme nisu imali dovoljno politiku podrku u stanovnitvu gradova i sela u mariborskom, ptujsk>m i prekomurskom podruju, gde je usledilo privremeno jenjavanje ustanka rtve su meu prvima ustanicima znaile dragocenu moralnu^ podrku za kasniji ponovni uspon v borbi. Slc;rL primer je na neuspeh na breieko-krkom i zasavskom oodruju. I tu nam se iz slinih razloga izjalovio pokuaj di spreimo nasilno raseljavanje slovenakog stanovnitva. . Meuim, situacija se sasvim drukije razvijala u celjskom, savhiskom i gorenjskom podruju. Kako su se tu uvrstile organi-,acije Osvobodilne fronte, poetne partizanske akcije bile s\ uspenije, s manjim sopstvenim gubicima, i iznudile su da su nemaki okupatori morah prestati sa ve otpoetim rasjavanjem slovenakog ivlja. Iz itavogtoka ustanka u Sloveniji proizilazi, dakle, neosporna konstats-ija: ako je uopte gde u Jugoslaviji moguno govoriti o nekiii elementima spontanosti, to najmanje moe vaiti za sva poc-uja u Sloveniji. Svaka'pojava otpora i sam ustanak iskljuiv j e rezultat politiko-mobilizacionih r organizacionih napora^artije i Osvobodilne fronte. Bez iroke politike osnove Osvbodilne fronte, koja je ujedinjavala sve nacionalno svesne 'lojeve stanovnitva, Partija ne bi mogla razviti optenarodniustanak u Sloveniji. A u isto vreme vai i neosporna konstatbij a da je radnika klasa u prvoj fazi predstavljala iskljui-^ a uopte preovlaujui elemenat oruanog ustanka. To va: Z a tajersku, Savinjsku, Trbovljansku, Kamniku, Gorenjsku,Dolenjsku i sva podruja Ljubljanske provincije, gde je naiito Ljubljana dala osnovni rezervoar radnikih boraca. Slove aki narod je tako prvi put u svojoj istoriji, bez ikakve pon^i, formirao svoju narodnu vojsku, koja je postala sastavni deo pod istim okolnostima nastale narodnooslobodilake vojt e Jugoslavije prethodnice dananje Jugoslovenske armije. Osvobodilna fronta j e p r e i l a klasni graanski rat. Pojava Osvobodilne i-mte, njena snaga, naroito taktika njenog delovanja, jako & iznenadili kako italijanske tako i nemake okupatore. Ni jecj n drugi nisu raunali s tom

mogunou. Osim toga, strategijsko-komunikacione arterije u ljubljanskom uskom grlu bile su im toliko vane da u poetku u o p t e nisu mislili na uspostavljanje nekih kvislinkih formacija i oblika na okupiranoj teritoriji. Italijani su svoj deo okupirane slovenake teritorije jednostavno inkorporirali, proglasili ga za provincia di Lubiana, slino Hitleru koji je nareivao. napravite mi zemlju opet nemakom. To je bila zapovest za masovno istrebljenje itavog slovenakog ivljakoje se nije opredelilo za folksdojere. ' Zasluga Osvobodilne- fronte je to nije ostala ni jedna politika formacija starih stranaka koja bi se kao takvi mogla staviti u slubu okupatora, kao, na primer, Nedi i fetnici u Srbiji, Pavelieva NDH i maekovci u Hrvatskoj. To, jre svega,, vai za prvu fazu. Belogardizam se pojavio tek kraem 1942. godine posle velike roke ofanzive na osloboenu teritoriju, kada je ustanak ve beleio velike- uspehe, obuhvatio itava podruje od Kupe do predgraa Ljubljane, Dolomie, Gorenjsku, a ve i severno primorsko podruje. Od izd;jnika, koje je okupator upotrebljavao kao vodie u toj ofaizivi, uspelo mu je da neposrednim angaovanjem reakcionarnig dela klera, na elu sa biskupom Romanom, formira poznae bande n a j divljijih zloinaca pod imenom Hristosovih vojiika. Posle zavrene ofanzive okupator je za sobom o s t a v i o te bande kao svoje ispostave, koje bi za njega kontrolisale partizansku teritoriju. Te bande, kao i bena kreatura Rtpnika, njegovi crkveni pobornici, zajedno sa plavogardistikcn svojtom, koja je trebalo da predstavlja vojsku kralja Petra i prilikom dolaska zapadnih saveznika vrati vlast starim vlastorcima morali su bedno propasti zajedno sa jednodnfnom vladom. Italijanske okupatore je naroito i z n e i i i o razmah otpora u samoj Ljubljani. /Za Ljubljanu moemo rei da je -dinstveni primer u istoriji ratova i revolucija po intenzivnost obimu, obliku i taktici otpora. Kako visoko je porastao ugld Partije i ta je ona znaila ,u relativno malom mestu sa ja*>m heterogenom malograantinom, koja je imala razliitepoglee na svet i gdesu istaknuti komunisti bili nairoko /oznati meu stanovnitvom, reito sveoi sledee: okupatorova vlast nije mogla Cobiti nikakve podatke o komunistima, jer su simpatizeri i poljubivi sudski kadrovi u Ljubljanskom sudu dan pre ola 5a Italijana pustili zatvorene komuniste, meu njima i To^ta Tomia, i popalili sve spise pohtikih.sudskih procesa, /policiji su tri vodea slubenika politikog odeljenja, koj/su. zbog mnogih hapenja i istraga niza ranijih godina linfobro poznavali veliki broj'
7

komunista, unitili spiskove komunista i dezinformisali OVR-uTo znai da su ak i oni koji su nekad verno sluili starom-, reimu u progonu komunista, iz elementarnih, patriotskih pobuda uvideli da bi bio zloin u. okupatorovoj slubi progoniti komuniste koji su se pojavili kao organizatori i prvi borci-na. elu otpora protiv okupatora. A i inae je Osvobodilna "fronta, imala snana uporita meu niim policijskim i zatvorskim-, personalom. Za karakteristiku nemoi itahjanskog represivnog; aparata u prvim mesecima okupacije znaajna je Kardeljevakonstatacija, koji je jednom prilikom rekao da nikada ranijenije tako bezbrino iao Ljubljanom kao tih dana. Tu situaciju rukovodstvo Partije nije iskoristilo samo za veoma intenzivno okupljanje-snaga u Osvobodilnu frontu, za. rasprave i raiavanje odnosa sa najrazliitijim grupama i linostima, nego takoe i naroito za to dublje i ire organi- v zaciono ukorenjivanje odbora Osvobodilne fronte po fabrikama, stambenim etvrtima, ustanovama, pojedinim slubama, po stalekim grupama itd. Za nekoliko nedelja organizacijeOsvobodilne fronte, isprepletale su Ljubljanu, kao to nervnr. sistem preplie oveji organizam. Osnovne terenske organizacije su se udruivale sve bez razlike na politiku boju ili pogled na svet. Svestrani organizacioni rad i aktivnost morali su se razvijati po najstroim pravilima konspiracije, za ta su bila veoma korisna dragocena iskustva i osposobljenost koju su p a r tijski kadrovi stekli u dugogodinjem podzemnom elovanju. Proces kristalizacije stavova za borbu ili pasivno ekanje naglo je napredovao. One koji su naginjali saradnji s-. okupatorom, masovna aktivnost je vrlo brzo pronalazila, a naroito je bila efikasna specijalna, iroko razgranata- obavetajna mrea. Impresivno su delovale i prve presude i egzekucije izdajnika, koje su izricah posebni sudovi Osvobodilne fronte odnosno narodnooslobodilakih odbora, koji su preuzeli f u n k cije vlasti, a izvravale ih naoruane jedinice Narodne zatite, . odnosno kasnije VOS (Varnostna obveevasna sluba zatitna obavetajna sluba). O svestranoj aktivnosti, u kojoj jesvako dobio svoj zadatak, pruaju priblinu predstavu istorijske zbirke naeg Muzeja NOB. Kako je potpuno Osvobodilna fronta, koja je delovala. podzemno, obuhvatala takorei itavo stanovnitvo Ljubljane, pokazale su svojstvene masovne manifestacije 28. oktobra, 1. decembra 1941. i 3. januara 1942. Ljubljanani su jednodunoposluali poziv da od est do sedam uvee niko ne sme ni na. ulicu ni u javni lokal. Ulice su se u tome asu iznenada p r a znile. Potpun uspeh tih javnih manifestacija, koje su u stvari.
73

imale karakter plebiscita za opte narodno opredeljenje protiv okupatora, veoma je uznemirio i uplaio okupatora, Ljubljana je bila u takvom stanju, kako je to svojevremeno lepo konstatovao Kidri kada je rekao da se okupator naao u gradu kao u opsednutoj tvravi. Za mnoge mere neprijatelja Osvobodilna fronta je saznala unapred i tako ih uinila nekodljivim, ili ih je onemoguila. Jednom prilikom ak prebrzo. Kada je italijanska policija uvodila nove legitimacije propusnice, pojavio se s takvom legitimacijom kraj prolaza icom opasane Ljubljane jedan od naih drugova, jo pre nego to ih je policija u stvari pustila u upotrebu, pa su ga naravno "uhvatili. Zbog radio-odailjaa Osvobodilne fronte, koji smo .zvali kria, koji je redovno emitovao i koji policija nikako nije mogla da otkrije, blokirali su odnosno zaplenili sve radioprijemnike. Zbog estih napada i akcija, koje su vrili narodna zatita i VOS brzim naletima na biciklima, zabranili su svaki saobraaj biciklima. Kasnije je ista sudbina iz istih razloga rzadesila i tricikle, itd. Ljubljana je bila neiscrpan rezervoar za opremu i sna~bdevanje partizanskih jedinica. Iz Ljubljane su odlazili, osim mase malih zakamiufliranih poiljki, kamionski i vagonski transporti. Italijani su oseali da se tu nalazi glavni tab, rukovodstvo Osvobodilne fronte i Centralni komitet, jer su pali neki "kuriti koji su iz Ljubljane nosili uputstva za borbu po itavoj 'Sloveniji. Sve racije po kvartovima uprkos masovnim hapen j i m a i deportacijama ostale su bezuspene. Rukovodstvo u Ljubljani nisu mogli da paralizuju. Zato su ih na ograivanje itavog grada bodljikavom icom da bi ga tako izolovali i podvrgli najstrooj kontroli u saobraaju s okolinom i da tako uhvate rukovodstvo Osvobodilne fronte. Ali i pored te prepreke, veze i transporti nisu bili prekinuti. Rukovodstvo Osvobodilne fronte i Centralni komitet su se bez gubitaka preselili na oslo"boenu teritoriju. A i kasnije, posle velike italijanske ofanzive, "kda se poloaj veoma.pogorao i kada je jedinstvu Osvobodilne fronte pretila opasnost zbog pokuaja i intriga ostataka reakcionarnih vrhova i crkvene oligarhije, koji su bez ikakve rezerve nudili okupatoru da izvuku katolike iz saradnje u "Osvobodilnoj fronti Kardelj i Kidri ponovo su se vratili u Ljubljanu i spreili te namere. Iako je kasnije zbog strahovitog . terora (ogroman broj deportovanih, osuenih i streljanih) ljubljanska organizacija jako oslabila, ipak je sa svojom "aktivnou izdrala do osloboenja. Primer Ljubljane i Osvobodilne fronte u Sloveniji uopte, *u pogledu politike forme i taktike borbe protiv okupatora, veoma je pouan. Ljubljana je u najteim uslovima ostala u
74

stanju permanentnog, ivog, svestranog otpora, koji moemo odrediti kao stanje ustanka u svojstvenom i pravom znaenju te rei. Taktika njene borbe bila je neuporedivo efikasnija nego da je ila na otvoreni klasini ustanak barikada, koji bi ga neizbeno vodio velikim rtvama, porazu i demoralizaciji. Zato je iz te neravnopravne borbe izila kao nikad poraena pobednica. U vreme narodnooslobodilake borbe sav narod koji se na bilo koji nain borio protiv okupatora bio je svestan da se ne bije samo zbog odbrane i osloboenja ispod okupatoromog jarma, nego da je njegova borba i borba za socijalistiki preobraaj drutva.
. O NUNOSTI PARTIZANSKE TAKTIKE

Da bi opravdali svoju politiku ekanja u nekim okupiranim zemljama mnogi su pisali i govorili o prirodnim uslovima koji su u Jugoslaviji omoguili ustanak; pri tom su naroito pominjali planinske predele i ume, kao da ih nigde drugde nije bilo. Planine i ume nesumnjivo omoguavaju odreenu taktiku ratovanja. Ali za sam ustanak to nije bitno. Razliiti prirodni i drugi objektivni uslovi zahtevali su razliitu taktiku, ali je nisu omoguavah ih onemoguavali. Pri. tome je odluujua subjektivna snaga, njena spremnost i sposobnost da organizuje narod, pokae mu jasne ciljeve i da ga vodi u borbu za poznate njegove interese. Razlike u geografskim uslovima, saobraajnim arterijama, kakve su u velikim predelima zapadne Srbije, Bosne, Crne Gore Like, Korduna, omoguavale su drukiju taktiku od one koja je bila moguna u Sloveniji. Praktini razvoj etverogodinje narodnooslobodilake borbe pokazao je da je itavo vreme bila neophodna u pretenoj ' meri partizanska iroko manevarska taktika ratovanja. Specifino objektivne Okolnosti u strategijski izloenom geografskom poloaju Slovenije su oteavale, zbog nesrazmere snaga praktino onemoguavale bre osloboenje veih teritorija, a naroito gradova i industrijskih centara. Due vreme su se mogle odrati samo manje osloboene teritorije, koje nisu zatvarale okupatoru najvanije saobraajne arterije, a druge su se odrale samo privremeno, kada okupator nije imao dovoljno oruanih snaga da bi ih branio, jer se morao ograniavati samo na odbranu najvanijih saobraajnih puteva, a ljubljansko saobraajno raskre -predstavljalo je za njega najosetljiviju taku izmeu italijanskog i podunavsko-balkanskog podruja. Manevarska taktika brzih pokreta, napada i povlaenje naih brigada i odreda vezivala je za sebe veiike neprijateljske snage. Tako je bilo na teritoriji Slovenije u drugoj
75

polovini 1942. godine italijanskih nemakih vojnih, SS i drugih policijskih jedinica koje su brojale blizu 140 hiljada ljudi. U trenutku kapitulacije Italije u Sloveniji je zateeno blizu 75 hiljada vojnika Italijana. U jesenjoj ofanzivi 1943. bilo je angaovano blizu 80 hiljada ljudi nemake vojske. U itavom kasnijem razdoblju do kraja rata su manje-vie permanentno vreni'of anzivni udari snagama koje je okupator imao na raspolaganju prilikom poicreta izmeu italijnskog i istonog ili balkanko-podunavskog fronta. S obzirom na situaciju koja je zahtevala veoma elastinu partizansku taktiku vojevanja u'Sloveniji, treba podvui i neke ve malo zaboravljene injenice. . Jo 1942. godine u vreme pomenute velike italijanske ofanzive, a i svih kasnijih okupator ovih ofanziva, ta taktika se pokazala jedino pravilnom i mogunom. U poetku su postojala i drukija stanovita, ali ih je politiko i vojno rukovodstvo slovenakog arita ustanka odbacilo. Prilikom velike ofanzive koja je otpoela protiv dolenjske osloboene teritorije, dola su iz Vrhovnog taba uputstva da se partizanske brigade i odredi, kao i rukovodstvo, povuku sa slovenake teritorije na jug, jer je Vrhovni tab smatrao da je to jedini nain da se ouva iva snaga nae vojske i ' rukovodstvo od unitenja. Centralni komitet i Glavni tab NOV Slovenije su smatrali da bi to imalo teke moralno-politike posledice koje bi se odrazile na raspoloenje stanovnitva, organizacije Osvobodilne fronte na terenu, pa su zato odluili da-se vojska u manjim jedinicama a s njima i rukovodstvo probiju kroz opkoljavajuu italijansku ofanzivu i manjim akcijama u njenom zaleu zbune i izjalove namere okupatora. To se i dogodilo. I pokazalo se veoma korisno, jer su se na taj nain na hcu mesta demantovale tvrdnje okupatora da je ofanziva toboe uspela, da je partizanska vojska unitena.. A i inae gegrafske, saobraajne i politike prilike u Sloveniji nisu dozvoljavale sprovoenje koncepcije kakve je imao, na primer, Arso Jovanovi iskljuivo kao vojnik. On je hteo da koncentrie svu nau partizansku vojsku u redovne vojne formacije, koje bi pod jedinstvenom operativnom komandom frontalno napadale neprijatelja i irile osloboenu teritoriju. No prilikom prve akciiA n + -J"1

imale velike uspehe koji su operisali samo na svojim odreenim podrujima, bili od pomoi terenskim organizacijama Osvobodilne fronte, regrutovali borce, uestvovali u napadima brigada na njihovom podruju, pomagali intendantskom snabdevanju brigada i vodili, brigu o strogo zakonspirisaniim bolnicama lociranim na njihovom terenu. Po Arsovoj koncepciji imala je znaaj samo regularna vojska brigada i isto oslobaanje teritorije. On se teko uivljavao u politiku ulogu odreda, njihove zadatke meu stanovnitvom na terenu i uvianje potrebe izvanredne elastinosti partizanske taktike. I kasnije, kada su se posle kapitulacije Itahje brigade uveale i dobro naoruale, etrnaesta divizija koja je u svome pohodu na tajersku vodila veoma teke borbe s daleko nadmonijim neprijateljem, morala je sprovesti iroku manevarsku taktiku ratovanja. Veoma teki uslovi terena i gustina saobraajnih puteva su, pored neizbenosti takve taktike, diktirali posebno dobro organizovanu i 'konspirativnu mreu takozvanih TV linija, po kojima se veoma uspeno obavljala kurirska sluba veza, koja je obuhvatila takorei itavu Sloveniju. Bila je potrebna izvanredno konspirativna organizacija bolnica za ranjenike. Zaslugom tih strogo zakonspirisanih bolnica u Sloveniji vojska nije imala tolikih tekoa s ranjenicima kao to je bio sluaj u Bosni. Ni u najveim ofanzivama te bolnice nisu padale u T u k e okupatoru. Bez terenskih organizacija Osvobodilne fronte i stroge konspiracije to ne bi bilo moguno. Uopte je istorijsiki znaajna kombinovana politika aktivnost Osvobodilne fronte sa diverzantsko-sabotanom delatnou i s ratnom operativnou divizija i odreda. Sve te tri vrste aktivnosti su se 'uzajamno pomagale i dopunjavale unitavati neprijatelja i nanositi mu tetu na svakom koraku i istovremeno razvijati i uvrivati zametke narodne vlasti. Politikoorganizatorska delatnost nije predstavljala nekakvo za okupatora neosetljivo ilegalno sastajanje i dogovaranje za akcije u budunosti. Takav karakter su u prilinoj meri imali takozvani pokreti Otpora u nekim drugim zemljama, koji isu moda takoe imali organizovane jedinice, brigade, ak s boljim orujem. Ali to oruje je bilo smeteno u skladita, a borci su

polovini 1942. godine italijanskih nemakih vojnih, SS i drugih. policijskih, jedinica koje su brojale blizu 140 hiljada ljudi. U trenutku kapitulacije Italije u Sloveniji je zateeno blizu. 75 hiljada vojnika Italijana. U jesenjoj ofanzivi 1943. bilo je angaovano b l z u 80 hiljada ljudi nemake vojske. ' U itavom kasnijem razdoblju do kraja rata su manje-vie permanentno vreni ofanzivni udari snagama koje je okupator imao na raspolaganju prilikom poiireta izmeu italijanskog i istonog ili balkanko-podunavskog fronta. S obzirom na situaciju koja je zahtevala veoma elastinu partizansku taktiku vojevanja u'Sloveniji, treba podvui i neke ve malo zaboravljene injenice. Jo 1942. godine u vreme pomenute velike italij anske ofanzive, a i svih kasnijih okupatorovih ofanziva, ta taktika se pokazala jedino pravilnom i mogunom. U poetku su postojala i drukija stanovita, ali ih je pohtiko i vojno rukovodstvo slovenakog arita ustanka odbacilo. Prilikom velike ofanzive koja je otpoela protiv dolenjske osloboene teritorije, dola su iz Vrhovnog taba uputstva da se partizanske brigade i odredi, kao i rukovodstvo, povuku sa slovenake teritorije na jug, jer je Vrhovni tab smatrao da je to jedini nain da se ouva iva snaga nae vojske i ' rukovodstvo od unitenja. Centralni komitet i Glavni tab NOV Slovenije su smatrah da bi to imalo teke moralno-politike posledice koje bi se odrazile na raspoloenje stanovnitva, organizacije Osvobodilne fronte na terenu, pa su zato odluili da-se vojska u manjim jedinicama a s njima i rukovodstvoprobiju kroz opkoljavajuu italijansku ofanzivu i manjim akcijama u njenom zaleu zbune i izjalove namere okupatora. To se i dogodilo. I pokazalo se veoma korisno, jer su se na t a j nain na hcu mesta demantovale tvrdnje okupatora da je ofanziva toboe uspela, da je partizanska vojska unitena.. A i inae gegrafske, saobraajne i politike prilike u . Sloveniji nisu dozvoljavale sprovoenje koncepcije kakve je imao, na primer, Arso Jovanovi iskljuivo kao vojnik. On je hteo da koncentrie svu nau partizansku vojsku u redovne vojne formacije, koje bi pod jedinstvenom operativnom komandom frontalno napadale neprijatelja i irile osloboenu teritoriju. No prilikom prve akcije u tom stilu pokazalo se da nae jedinice, naoruane samo lakim orujem, nisu mogle uspeti, pa su pretrpele teke gubitke. Arso po svojoj koncepciji vojnika generaltabnog oficira, nije mogao shvatiti- znaaj organizacije nae vojske na brigade i odrede brigade kao regularne vojne formacije, koje su irokom manevarskpm taktikom brzih pokreta, napada i povlaenja na irokom prostoru
76

imale velike uspehe koji su operisali samo na svojim odreenim podrujima, bili od pomoi terenskim organizacijama Osvobodilne fronte, regrutovah borce, uestvovah u napadima brigada na njihovom podruju, pomagali intendantskom snabdevanju brigada i vodili brigu o strogo zakonspirisanian bolnicama lociranim na njihovom terenu. Po Arsovoj koncepciji imala je znaaj samo regulama vojska brigada i isto oslobaanje teritorije. On se teko uivljavao u politiku ulogu odreda, njihove zadatke meu stanovnitvom na terenu i uvianje potrebe izvanredne elastinosti partizanske taktike. I kasnije, kada su se posle kapitulacije Italije brigade uveale i dobro naoruale, etrnaesta divizija koja je u svodne pohodu na tajersku vodila veoma teke borbe s daleko nadmonijim neprijateljem, morala je sprovesti iroku manevarsku taktiku ratovanja. Veoma teki uslovi terena i gustina saobraajnih puteva su, pored nezbenosti takve taktike, diktirali posebno dobro organizovanu! i konspirativnu mreu takozvanih TV linija, po kojima se veoma uspeno obavljala kurirska sluba veza, koja je obuhvatila takorei itavu Sloveniju. Bila je potrebna izvanredno konspirativna organizacija bolnica za ranjenike. Zaslugom tih strogo zafconspirisanih bolnica u Sloveniji vojska nije imala tolikih tekoa s ranjenicima kao to je bio sluaj -u Bosni. Ni u najveim ofanzivama te bolnice nisu padale u ruke okupatoru. Bez terenskih organizacija Osvobodilne fronte I stroge konspiracije to ne bi bilo moguno. Uopte je istorijski znaajna kombinovana politika aktivnost Osvobodilne fronte sa diverzantsko-sabotanom delatnou i s ratnom operativnou divizija i odreda. Sve te tri vrste aktivnosti su se 'uzajamno pomagale i dopunjavale unitavati neprijatelja i nanositi mu tetu na svakom koraku i istovremeno razvijati i uvrivati zametke narodne vlasti. Politikoorganizatorska delatnost nije predstavljala nekakvo za okupatora neosetljivo ilegalno sastajanje i dogovaranje za akcije u budunosti. Takav karakter su u prilinoj meri imali takozvani pokreti otpora u nekim drugim zeniljama, koji su moda takoe imali organizovane jedinice, brigade, ak s boljim orujem. Ali to oruje je bilo smeteno u skladita, a borci su odlazili u legalnu slubu, na posao ih uali po umama i skrovitima. Naa Partija i Osvobodilna fronta nisu mislile na organizovanje trajkova u fabrikama i ustanovama, jer bi time izlagale trajkae najgorim represalijama. Ili smo na vee sabotane diverzije, naroito kada smo imogli da izvedemo oibimnumobilizaciju za odlazak u partizane. Badilo se o takvim oblicima aktivnosti u sabotaama, pasivnoj rezistenciji sve do
77

proglaavanja poznatog kulturnog utanja, koji su prouzrokova]! to veu tetu neprijateljima, a koji mu nisu dozvoljavali da porazi, razbije i uniti nae udarne snage. Ali, na represalije streljanje talaca Osvobodilna fronta je odgovarala kontrarepresalijama. _ ' Opte uzev, mnoge istorijske injenice svedoe nam kako se uspeno Partija borila protiv oportunizma i sektatva, ten-' dencija, koje su naroito u takvim sudbonosnim trenucima mogle biti opasne po rezultat revolucije. Partija je naroito otre mere preduz imala protiv tih. tendencija u sopstvenim redovima. Brzom intervencijom je, na primer, istupila ve u prvom mesecu okupacije protiv hitlerovske demagogije. Njome su pokuali da zaslepe komuniste i paraliu njihovu aktivnost, pozivajui se na. pakt Hitler .Staljin, toboe da zbog toga nemaju nameru da progone komuniste. Centralni komitet Partije je otro istupio protiv oniih istaknutih komunista koji se zbog te propagande nisu odmah povukli u ilegalnost. Bio je zauzet odluan stav da komunisti- ne smeju uivati gostoljublje okupatora, jer time pomau neprijatelju da zavodi mase i daju mu vremena da ih pohvata. Komunista koji je iz kukaviluka dezertirao iz neposredne ' oruane akcije bio je osuen na najstrou kaznu. Isto tako je Partija budno bdela da ne bi dolo do nekih, sektakih postupaka komunista, koje mase ne bi mogle shvatiti da koriste oslobodilakoj borbi pa bi zato slabili jedinstvo i omoguavah razbijanje Osvobodilne fronte. Meutim, Osvobodilna fronta je, s druge strane, takoe sa svom odlunou istupila protiv raspoloenja koje su u Ljubljani irili neki begunci iz tajerske, toboe da Ljubljana treba da ostane mirna, da ne izaziva teror italij anskih okupatora kako bi mogla pruiti utoite beguncima. Uprkos brzini kojom je bilo potrebno kovati Osvobodiinu frontu i razvijati svestrane akcije otpora, uprkos intenzivnosti zbivanja, s Obzirom na razliite ili neraiene poglede iroko zasnovane Osvobodilne fronte bile su potrebne mnoge svestrane rasprave, koje su naroito vodili drugovi Kardelj i Kidri, pa se tako formirala-jedinstvena linija. Osvobodilna fronta je od samog poetka nastajala praktino kao jedinstvena masovna pohtika organizacija bez koalicionih formi u svojoj osnovi. Kako god je u stadijumu nastajanja povezivala itav niz pohtikih grupa, koje su proizilazileiz starih pohtikih grupacija, koaliciono predstavnitvo tih ' grupa odravalo se uglavnom samo u Vrhovnom plenumu i Izvrnom odboru Osvobodilne fronte. Reakcionarni elementi bivih politikih stranaka, koji su se nudili okupatoru, poku78

gavali su da iskoriste tu koalicionu formu Osvobodilne fronte: da bi rasklimali njeno unutranje jedinstvo. Rukovodstvo Osvob o d i l n e fronte je odmah uvidelo nunost naputanja koalicionih', e l e m e n a t a u organizacijama Osvobodilne fronte, ime je i spregilo nameru neprijatelja i uvrstilo puno politiko jedinstvo.' O s v o b o d i l n e fronte i u organizacionom pogledu. O tome svedoi prethodna a na zboru aktivista na Piigledu potvrena, poznata Izjava, kojom su se glavne grupe,2 koje su zajednos Komunistikom partijom Slovenije inile Osvobodilnu frontu, odrekle samostalnih organizacija i veza od rukovodstva doosnovnih organizacija. Tako je jo u jeku najteih borbi stvorena snana osnovna organizacija, koja je bez obzira^na razliketi pogledu na svet tesno povezivala sve pristalice i borce u monolitnu celimi u.borbi za najneposrednije ciljeve nacionalnog" i socijalnog osloboenja. 1 jo neto. Mislim da nije sasvim suvino podvui sledee: kako je autor Manifesta Osnivakog kongresa, pisae naune studije o nacionalnom pitanju, osim toga to je sve od 1932. godine bio u stvari na elu partijske organizacije u Sloveniji, bio je inicijator svih vanijih politikih odluka legalnog' i polulegalnog elovanja toga vremena, tako je Kardelj bio i istinski inicijator, politiki osniva Osvobodilne fronte, zajednos Kiriem, koji je potpuno odgovorno i uspeno nosio svu t e inu izvoenja, organizovanja i stvaranja Osvobodilne fronte. Ako podrobnije razmotrimo sva zbivanja o kojima sam. govorio moram konstatovati: opti meunarodni uslovi ratovanja sa strahovitim r a t nim kolosom hitlerovskom Nemakom bili su za sve pokreteotpora jednaki. Pa ipak se plamen ustanka. u vreme kada su hitlerovske armije koraale posle stranih poraza zapadnih sila. u munjevitom pohodu prema Moskvi razbuktao samo u J u goslaviji. Privremeno je izostala samo Makedonija, krivicom, sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju Metodi ja-. atorova, koji je zatim, kada se prikljuio bugarskoj partiji odbacio poziv Komunistike partije Jugoslavije na ustanak, toboe da u Makedoniji nema uslova za oruanu borbu,to je bilo u skladu sa stavom bugarske partije koja je Makedoncima poricala njihovu nacionalnu individualnost, uvaavala pretenzije da su Makedonci Biugari, pa. iako se proglaavala uzornom r e volucionarnom partijom, vodila je oportunistiku politiku ekanja, slino kao to se dogaalo i u nekim drugim zemljama, okupirane Evrope. '
2 Tlu valja istai zasluge lanova Izvrnog odbora OF Josipa Rusa,. Fr. Lubeja na elu seoske grupe, J. Vidroasra kao predstavnika, k u l turnih radnika, Tone Fajfera, M. Brecelja za grupu hriaoskib, socijalista i di'.

79

Iako Slovenci u svojoj prolosti nisu imali nikakve posebne "borbene i dravotvorne tradicije, ipak je Komunistikoj partiji 'Slovenije uspelo da pored politike mobilizacije Osvobodilne fronte-i diverzantskih, sabotanih akcija uprkos nedostatku ."kadrova s vojnikim znanjem), dragocenom pomoi bivih pan-skih dobrovoljaca formira partizanske ete i odmah u poetku zadaje okupatoru teke udarce i s vremenom pree ak -"na frontalne bitke s neprijateljem. Kao i drugde u dubokoj zaleini okupirane teritorije tako ni mi nismo imali druge izvore za naoruavanje do oruje koje smo otimali iz neprijateljevih ruku. Ne moe biti govora o tome da nigde drugde osim u Jugoslaviji ne bi bilo raspoloenja :za. borbu, a naroito posle napada Nemake na Sovjetski Savez i posebno posle toga kada je Sovjetska armija prela na efikasnu odbranu i u protivnapad. Stvar je u tome to su drugde ^razvijali teori'ju o pogodnom trenutku i ekanju na taj trenutak. Radilo se i o koncepciji o klasinim oblicima revolucija i drutvenih prevrata, po kojoj su bili odluujui ustanci u gradovima, koji su veinom poinjali generalnim trajkom. Situacija u kojima bi postojali izgledi u tome smislu bilo je naravno "tada malo. Ali, to je slabo opravdanje za ekanje. To se tim "pokretima i ostvarilo. Ako je osloboenje dolo spolja, spolja ;je diktirano i drutveno ureenje i poloaj osloboene zemlje. U jugoslovenskom sluaju, a posebno to vai za Sloveniju, "veliko je pitanje kakva .bi sudbina zadesila na narod posle "poraza hitlerovske Nemake, da nismo sami mobilisali sve snage u borbi za soptveno osloboenje. Jo se seamo planova za "prepolovljivanje Jugoslavije, dogovora fifti-fifti, namera stvaranja nekakve srednjoevropske katolike tampon-drave itd. Da se radilo o takvoj pozadini, svedoi nam i injenica da su nemake jedinice zajedno sa itavom nedievskom, etnikom, ustakom, belogardistikom i drugom svojtom, prilikom povlaenja ispred Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, "pruale jo nedelju dana posle objavljene kapitulacije srdit ot"por na naoj teritoriji. Da ne ponavljam druge poznate stvari, priznanja izbe.glike londonske vlade, tendencije za vraanje kralja, intrige i pokuaje koji su nae rukovodstvo prisiljavali na taktiziranje s kraljevskim namesnitvom, nezadovoljstva Staljina odlukama -AVNOJ-a itd. S kakvom smo mukom sproveli prikljuenje jednog dela "Primorja! Ono to smo postigli, postigli smo, dakle, sopstvenom Tborbom. Bez nje drugi "bi nam krojili sudbinu.
Miha MABINKO

Sava

Nikoli:

JURI

(ulje)

PARTIJSKA TEHNIKA U OKUPIRANOM ZAGREBU

U dugoj i tekoj revolucionarnoj borbi Komunistika partija je razvijala raznovrsne oblike propagande, a u sklopu toga' i izdavake delatnosti. Knjige, broure, novine, proglasi, leci i druge propagandne publikacije pripremane s i izdavane pod jedinstvenim uobiajenim nazivom tehnika. Partijska tampa imala je neprocenjive zasluge u irenju revolucionarnih ideja marksizma-lenjinizma, u odgajivanju i pripremanju lanova Partije, radnike klase i naeg naroda za borbu protiv nenarodnih reima stare Jugoslavije, u raskrinkavanju porobljivakih" planova faistikih osvajaa, a naroito za vrijeme velikog oslobodilakog rata i narodne revolucije, kada je Komunistika partija Jugoslavije sve svoje snage da kraja sjedinila sa nacionalnim interesima naroda. Zagreb je prije rata bio u neku ruku centar ilegalne partijske izdavake djelatnosti. Osvrem se na predratni period zbog toga da bi itaocu bilo jasnije kako se i u najteim uvje. tima okupacije i'barbarskog ustakog divljanja vrlo intenzivno mogla odvijati ta vrsta partijske aktivnosti. U ilegalnim mirnodopskim uvjetima stekli smo dragocjeno iskustvo. Pred policijskim progonom, koji je u predratnoj Jugoslaviji bio vrlo surov, mi smo nah naina da ga ouvamo i ljude i tehniku. Partijska . tehnika je i u mirnodopskom vremenit na neki nain ivjela neprekidno u ratnom stanju, pa je stvarno 1941. godina za nas znaila samo promjenu u pogoranju uvjeta rada, ali ne i bitno novi kvalitet vjeitoj opasnosti i borbi za irenje istine koju je sadravala pisana rije Partije. Zagreb, najjai industrijski centar, nosio je zastavu partijske tamparske djelatnosti. On je dugo vremena bio i centar partijskog rukovodstva, jer je u njemu bilo i sjedite CK KPJ, a zagrebaka partijska organizacija, zahvaljujui djelovanju
6 U s t a n a k 1341.

81

dnuga Tita, ure akovia i drugih partijskih rukovodilaca,, je bila jedna od najsnanijih organizacija u zemlji.Ve od 1937. godine partijska tehnika je razvila vrlo opsenu djelatnost izdavanja novina, asopisa, broura, letaka i drugih sredstava propagande i agitacije. Tako se iva rije P a r tije irila nezadrivo i stalno, ne samo meu komunistima i simpatizerima, nego i u najirim redovima naroda. Tehnika je u uvjetima predratne ilegalnosti, a osobitou surovim godinama rata bila organizovana na principima najstroe konspiracije, koji su se sastojali u slijedeem: partijske tamparije i mjesta za prepisivanje i umnoavanje letaka, spisa i broura djelovale su nezavisno jedno od drugoga tako da eventualna provala nije izazivala lanac novih provala; skladita papira i tamparskog pribora nisu se nalazila u tamparijama (na taj nain u sluaju provale neprijatelju ne bi pao u ruke cio materijal koji je za nas bio dragocjen, a stradalo bi i manje ljudi koji su bili ukljueni -u taj naoko nepovezani, a doista vrlo vrsti lanac partijske izdavake djelatnosti); na .poseban nain je bila utvrena predaja rukopisa i: matrica, iznoenje i raspodjela tiskanog materijala na organiziranim punktovima; ti punktovi su bili centri iz kojih je tampa upuivana partijskim organizacijama u sve krajeve nae zemlje.
PARTIJSKE TAMPARIJE U ZAGREBU

Poetkom 1938. godine proradila je ilegalna partijska tamparija u Murterskoj ulici br. 35. U svome kratkom vijeku ona je odtampala mnogo letaka s obavjetenjima i direktivama CK KPJ i CK KPH, referata sa VI kongresa Kominterne, nekoliko marksistikih broura, te organ CK KPJ Proleter. Policiji je potkraj 1939. godine polo za rukom da otkrije tampariju. Tom prilikom uhapeni su Marica Pataki i Milan Variak 1 koji su radili u tampariji, a Pavle Pap, koji je bio veza tamparije i punktova za rasturanje tampanog materijala, spasio se bijegom. ' Gubitak tamparije u Murterskoj ulici nije smio oslabiti partijsku izdavaku djelatnost. Nas nekoliko partijskih radnika, meu kojima: Rade Konar, Kata Dumbovi, Jovica'Markovi, Ante Milkovi i ja, radili smo na tome da osnujemo novi tam1 Milan Variak je poginuo kao borac NOV, a Marica Pataki jestradala u Jasenovakom logoru.

82

parski pogon. U vrtu kue u Gotalovakoj ulici broj 8, na Trenjevki, nali smo podesno mjesto za novu tampariju. Dvorite smo ogradili visokim plotom tako da nikome nije moglo pasti u oi da se tu neto dogaa. Zatim smo se dali na posao i iskopali podzemnu prostoriju povrine 20 kvadrata u kojoj se normalno mogao odvijati sav posao oko tampanja. Stroj za novu tampariju nabavio je Rade Konar. To je bio stroj kojega su on i Anton Rob ranije sklonili negdje u Samoborskoj cesti. Nastavili smo tiskanje Proletera, broura i letaka. Naa podzemna tamparija u Gotalovakoj ulici bila je, takoer kratka vijeka; radila je od 1939. godine, a ve u martu 1941. otkrila ju je Maekova Graanska zatita i tom prilikom uhapsila Josipa Makovca. Predat je ustaama i nakon muenja, koje je junaki podnio ne odavi ni jednu ilegalnu vezu, bio je strijeljan. Vrlo plodnu aktivnost razvila je tamparija u Klaievoj ulici broj 17 (gdje je preseljena iz Daniieve), u neposrednoj blizini tvornice duhana. Blizina tvornice dobro je dola, jer se tako neopazice mogao unositi tamparski materijal i iznositi odtampane broure i leci. Prostorije, dodue, nisu bile podesne za rad, ali na to se nije ni gledalo. Iz te tamparije izlazio je Proleter organ CK KPJ, Srp i eki, organ CK KPH, zatim Vjesnik radnog naroda u kojem su saraivali: Rade Konar, Boidar Adija, Vladimir Bakari, Pavle Gregori, Mladen Ivekovi, Pavle Pap i drugi partijski radnici. Tira izdanja koja su tampana u Klaievoj ulici, bio je za ono vrijeme veliki: Vjesnik radnog naroda izlazio je u 1 000 do 1 500 primjeraka, isto tako i Sip i eki, a i broure Nacionalno pitanje, O konspiraciji i dranju pred klasnim neprijateljem itd. Iz Vjesnika radnog naroda nastao je Vjesnik JNOF Hrvatske i izlazio je do potkraj 1941.'godine, kada je cijela naklada, osim etiri primjerka, pala u ruk ustake policije.2 Provala je uslijedila nenadano. Ustae su 24. decembra 1941. opkolile kuu u kojoj se nalazila tamparija. Ljudi iz tamparije prihvatili su borbu. Narodni heroj Janko Gredelj teko je ranio trojicu napadaa, te su u tome meteu uspjeli pobjei Ilija Engel i Dragioa Pavei. Ilija Pavei je zatim uhapen u stanu i ustae su g zvjerski muile. Provala u Klaievoj ulici bila je teak udarac za partijsku tehniku, ali istovremeno i ozbiljna opomena okupatoru i ustaama da u Zagrebu neumoljivo djeluje organiziran pokret otpora.
2 Vjesnik je poslije tog tekog udarca kratko vrijeme pauzirao, ali se ve u aprilu 1942. pojavio na osloboenom teritoriju u selu Tomiima u Drenikoj kotlini.

6*

83

Osim partijskih tamparija, koje su radile s boljim ili loijim strojevima, postojale su u.Zagrebu i mnoge druge ilegalne tehnike u kojima se na getetnerima umnoavao partijski materijal. Takva tehnika je postojala u stanu sestara Filipovi u Kuerinoj ulici broj 7. Djelovala je do polovice 1941. godine. Materijal sam donosio ja, a povremeno i Rade Konar. Shne tehnike djelovale su u stanu Olge Bae u Domjanievoj uhci, zatim u Medulievoj broj 7 (gdje je radila Rezika Butorac, koja je ubijena u logoru 1941). Radila je i tehnika u stanu prof er sora Pavia Markovia, koji je umnoio govor Georgi Dimitrova na VI kongresu Kominterne. Znaajnije ilegalne tehnike postojale su jo u Selskoj cesti broj 23 i u Jarunu, Solovljevoj ulici i na jo mnogim mjestima irom Zagreba. Prepisivanjem na stroju bavih su se mnogi drugovi i drugarice meu kojima: Adela Ivankovi, Zlata Marui, Rudi Domanji i njegova drugarica, Marija Soljan, Zvonimir i Maja Kolman, Beba Evie Krajai i drugi.
OPREZ, VREBA OPASNOST

Rad tamparija i tehnika odvijao se u uvjetima najstroe konspiracije, a zbog mnogobrojnih tekoa i nedostataka materijala bio je veoma sloen i teak. Potreba da se po svaku cijenu sauvaju tamparije i tehnika nalagala je naroitu opreznost i vrlo proraunatu organizaciju dopreme pribora i rasparavanja odtampanog materijala. U najstrooj konspiraciji rukopis se predavao povjerljivom drugu negdje na ulici, u trgovini i shno, a ovaj bi ga donosio u tampariju. Poseban problem je predstavljao smjetaj papira. U tamparijama ga nije bilo dobro drati, jer bi u sluaju provale pao u ruke neprijatelju. Postojalo je u gradu vie tajnih skladita papira koja su se nalazila u podrumima, drvarnicama i na drugim skrovitim mjestima. Jedno od najveih nalazilo se jo od 1939. godine na dananjem Lenjinovom trgu broj 6 bilo je smjeteno u udubljenju iza lifta. U istoj kui u podrumu nalazilo se skladite tampanog partijskog materijala. U tamparije smo dopremali papir ve prireen za tampanje, tj. razrezan u potrebnim veliinama. Prevozili smo ga automobilima, djejim kolicima, sanducima, u dijelovima pokustva, u enskim torbicama itd. Antun Boac, ili kako smo ga zvali Mali Istranin, imao je za to svoj originalan nain": papir bi strpao u torbu i nehajno je prebacio preko ramena, a na glavi je nosio liku kapu. Policija nije pretpostavljala da taj liki seljak nosi materijal za partijske tamparije.
84

I otpremanje tampanog materijala bilo je veoma sloeno. Postojala je itava organizacija koja je morala besprijekorno funkcionirati da itav trud napokon ne padne u vodu. Citava je naklada u tampariji obino pakovana u omote koji su oznaavani brojevima, a zatim otpremani u glavna skladita, koja su se nalazila na dananjem Lenjinovom trgu broj 9, u Laginjinoj i Primorskoj ulici. Odatle su omoti otpremani na pojedine punktove i dalje u okrune komitete KPH. Ilegalni materijal iznosili su iz Zagreba eljezniari i potari, lanovi Partije i simpatizeri. Tim ljudima je po prirodi njihovog posla bilo olakano da obave taj delikatni partijski zadatak. Trebalo je mnogo dovitljivosti za tu vrlo obimnu manipulaciju s partijskim materijalom. Stanko Naletili napravio je nacrt za kofer s dvostrukim dnom. Rad je bio toliko precizan da je njegov patent s uspjehom poloio ispit u mnogim policijskim premetainama. Takve kovege po Nialetihevom nacrtu izraivalo je nekoliko radnika, obrtnika-i omladinaca, od kojih su neki zbog ilegalne partijske djelatnosti stradali u ustakim logorima smrti. U raspaavanju propagandnog materijala ili smo tako daleko da smo letke 1941. dijelili okupatorskim vojnicima odtampane na njihovom jeziku. Ali naroite'mjere opreza i tu su bile osigurane. Leci su bili zatvoreni u trostruku kovertu, a na vanjskoj strani otisnuti Hajneovi stihovi, kako bi se vabe zabavile itanjem i otvaranjem koverata, dok se onaj koji dijeli ne izgubi u ulinoj guvi ih u masi naroda pred kinematografima, gdje su obino takve akcije i izvoene. Zagrebaki skojevci i'partijci znali su bacati letke iz tramvaja za vrijeme vonje, pa ak i s vrtuljka u zabavitima. Raznosili su ih po stanovima i stavljali ispod otiraa za cipele, u potanske sanduie itd. Poseban kuriozitet predstavlja limeni top koji su konstruirah i izradili Stjepan Puklek i Jovica Markovi. Tim topom, na zrani pritisak, izbacivah su masu letaka na ulice. Top su obino postavljali na neku novogradnju ili ha kakvu drugu uzviicu gdje ih nije bilo lako primijetiti. Kata Dumbovi nosila je letke u torbici za povre, a Dragica Konar (drugarica Rada Konara) u djeijim kolicima. Neke drugarice kao Marica Muhar, Dragica Hotko, Paula Humek, Nada Hajligtajn i mnoge druge bile su pravi majstori u prenoenju i raspaavanju partijskih letaka i drugog tampanog materijala. U okupiranom Zagrebu tampana rije Partije bila je velika i snana utjeha porobljenom narodu i poziv u borbu protiv ustakog terora i okupacije. U to doba znaajan je rad Olge
85

Bae Goranin koja je u novembru 1941. prepisivala podgrmeke partizanske pjesme, a kasnije s Katom Bukvi radila na umnoavanju letaka. . U leto 1941. CK KPH nabavio je brzopisni tamparski stroj. Na preuzimanju ovog stroja, slova i drugog pribora radilo je nas nekoliko partijskih radnika. Dok smo traili mjesto gdje emo postaviti stroj, zagrebaki skojevci su nastavili da sakupljaju slova, tamparsku boju i papir. Na tom stroju smo najvie izraivali krivotvorene legitimacije i propusnice, a tampan je i proglas CK KPH pristaama HSS. Neto kasnije nabavljen je mah tamparski stroj na runi pogon i fini papir na kome je tampan i Bilten Vrhovnog taba. Zbog hapenja vlasnika staklarske radionice u Ilici broj 113, gdje je ve bil odtampano 2 000 primjeraka prvih stranica Biltena, ova tehnika se morala seliti u Primorsku (ulicu. U okupiranom Zagrebu odtampana je i posmrtnica Marku Orekoviu. Slika pokojnog Marka kliirana je u jednoj cinkografiji u Gundulievoj ulici, a tekst je glasio: Slava drugu Marku Orekoviu Krntiji narodnom borcu i lanu CK KPH. U oktobru 1941. proradila je u stanu Josipa Gorkia u Marinkovievoj ulici broj 3 nova ilegalna tehnika. Valja rei i to da se, osim rada partijskih tamparija i manjih tehnika, odvijala neprekidna akcija sakupljanja tampanog materijala: papira, pisaih strojeva, getetnera i drugih potreptina koje su slane na-osloboeni teritorij. Na prikaz ilegalnog partijskog tamparstva ne bi bio potpun ako bismo izostavili izradu falsificiranih propusnica i legitimacija, koje su bile prijeko potrebne da bi partijski radnici mogli odravati vezu s terenom i uope kretati se na okupiranom podruju, gdje je na svakom koraku vrebao ustaki i njemaki policajac. Izrada krivotvorenih dokumenata nije bila nova stvar za komuniste, jer smo se tim morah baviti i prije rata. U Zagrebu u Dereninovoj broj 21d u stanu Dragutina Susovia djelovala je jedna od tehnika za izradu razliitih dokumenata. Tu je pored Susovia radio Maks Dm java, Slovenac, student tehnike. Tehnika je imala igove ustakih ministarstava, graninih straa, stranih poslanstava u NDH-i drugih visokih ustanova. Raspolagala je takoer i formularima za pojedine dokumente, a iako ih i nije imala dovoljno, ona ih je izraivala. Faksimile potpisa vanredno vjeto je rezbario u lipovom drvetu Zvonko Beserman, po zanimanju graver. A originale su mu pribavljali drugovi koji su za to bih posebno zadueni. Maks Dur java nabavljao je foto-materijal za potrebu tehnike.
86

U ljeto 1941. Durjava je uhapen, a tehnika je prestala (da radi. Meutim, organizovana je druga na Trenjevki, u kojoj je ve ranije Beserm/an slagao slova za propusnice i legitimacije. Ni najtei udarci koji su dolazili u vidu provala i hapen j a nisu meutim nikad doveli u pitanje partijsku tamparsku djelatnost ni u predratnom, ni u ilegalnom i okupiranom Zagrebu. Veliki broj lanova Partije i simpatizera uloio' je u tome napornom i nadasve opasnom radu sve svoje snage i istinski zanos i vjeru u pobjedu. Duga je lista'odabranih ilegalaca, koji su na tom tekom podruju revolucionarne borbe dali svoj ivot. Mnogima se ni ime ne zna, jer sunstali pod ilegalnim nadimkom. Tvrava Evrope za njih je bilo mnogo ue i opasnije podruje, u stvari rat iza bodljikave ice, iza koje su stajali naoruani samo svojom" hrabrou i beskrajnom odanou revoluciji. Njihov svijetli primjer i djelovanje u ilegalnoj tehnici svjedoe o nepresuivoj organizatorskoj i revolucionarnoj snazi Partije kojoj su pripadah.
Stipe UGARKOVI

SARAJEVO U PRVIM DANIMA OKUPACIJE I FORMIRANJE PRVIH PARTIZANSKIH ODREDA U NJEGOVOJ OKOLINI

D vadeset devetog marta 1941, god. vratio sam se u Sarajevo iz vojnog koncentracionog logora u Ivanjici koji je formirala izdajnika vlada Cvetkovi Maek u cilju spreavanja otpora komunista i drugih patriotskih snaga u zemlji protiv kapitulacije koju su oni pripremah. Rasputanje ovog logora uslijedilo je kao rezultat ogromnog pritiska naroda i radnike Mase, a posebno poslije masovnih demonstracija u Beogradu i drugim mjestima u zemlji 21.~ marta kada su svi poteni graani odluno i nedvosmisleno digli svoj glas protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Velike demonstracije odrane su i u Sarajevu i graanstvo je bilo pod impresijom tih dogaaja, a naroito u neizvjesnom iekivanju ta e se dalje zbivati. Partijska organizacija u grau ivo je radila i nije bilo dana kada nije bilo sastanaka. Trebalo je stalno biti u kontaktu sa ljudima i obavljati razne zadatke. Pokrajinski komitet, a i Mjesni komitet KPJ izdali su letke kojima je obavjetavan narod o neposrednoj opasnosti od faista i o izdaji graanskih 'politikih partija. U ovim lecima Partija se obraa srpskom, hrvatskom i muslimanskom stanovnitvu pozivajui ga u borbu za nacionalnu nezavisnost Ukazujui na potrebu bratstva i jedinstva i na potrebu nunosti zajednike borbe protiv okupacije Jugoslavije. Jedan broj lanova Partije bio, je uhapen prilikom rasturanja ovih letaka, ah, i pored toga, leci su u velikom broju bili rastureni u sva preduzea i na javna mesta. Poslije bombardovanja Beograda 6. apila nali su se u Sarajevu mnogi lanovi Partije i partijski funkcioneri iz. drugih krajeva koji su bili na prolazu za Crnu Goru, Hercegovinu i druga mjesta u Bosni. Njih je poslije bombardovanja Beograda Partija poslala da se nau u svom kraju radi nastupajuih tekih zadataka koje je trebalo vriti u odbrani zemlje.
88

To su veinom bili studenti koji su studirali na Univerziteti u Beogradu. Oni su se zadrali u Sarajevu par dana i od n j i h smo saznah pojedinosti o velikom stradanju naroda i razaranju koje je poinila hitlerovska avijacija nad nezatienim beogradskim stanovnitvom. Bilo je jasno da je rat otpoeo. Osnovna tema o kojoj smo razgovarah bila je: ta u novonastaloj situaciji raditi? Odreenih direktiva od CK KPJ jo nismo bih dobili. Odmah je otpoelo bombardovanje Sarajeva, Itahjanski avioni preko cijelog dana sipali su bombe i otvarah vatru iz: mitraljeza na stanovnitvo koje je sve izbjeglo po okolnim brdima, veinom prema Betaniji i Sedreniku. Meu preplaenim stanovnitvom bila je velika panika. Par protivavionskih topova jugoslovenske vojske gaalo je potpuno bezuspjeno italijanske. avione koji su skoro bez ikakve Smetnje vrili svoj zloinaki posao. Bio je to teak prizor ljudi u masama bjee s jedne livade na drugu i bespomono lijeu po zemlji. Ne mogu da se otmem od utiska koji je na mene ostavio u toj situaciji jedan, na oko sitan, ali stvarno impresivan detalj. Pravoslavni svjetenik Bogdan Lali, inae poznat kao demokrata i patriota,, nosio je puku i u momentu kada su avioni nadlijetali grad, on ih je gaao, a i 'sam je znao da nema nikakve anse za pogodak. Osjetio sam potovanje prema njemu jer sam vidio da. on na taj nain eli da ispolji svoju mrnju prema faistikoj najezdi. Bombardovanje Sarajeva nanijelo je mnogo razaranja a. i ljudskih rtava. Poginuo je znatan broj ljudi u hodnicima zgrada jer ih je i vazduni pritisak ubijao. U velikom parku: u centru grada poginuo je od avionske bombe i profesor dr Stjepan Tomi, inae poznati marksista i napredni1 radnik, u gradu. Mi smo ocijenili da se u vrme bombardovanja treba da nalazimo sa narodom, da pomaemo oko sklanjanja, kao i da. spreavamo paniku koja je unosila strahovitu demoralizaciju. Dobili smo direktivu da se to vie komunista i simpatizera dobrovoljno i bez poziva javlja komandama jugoslovenskevojske. Partijsko rukovodstvo izvrilo je raspored koji drugovi lanovi KPJ treba da odmah idu u vojsku, a koji da ostanu na partijskom radu. U vojsku se javljao znatan broj ljudi. Oficiri u vojnim komandama bih su zaueni ovim postupkom naih; ljudi i uglavnom, su ih vraali. Vidjelo se da tamo ne vlada duh otpora, nego duh kapitulacije. Ipak je jedan broj drugova bio mobilisan. U vojsku su bili otili i neki lanovi Pokrajinskog: komiteta meu kojima i sekretar Iso Jovanovi, ali su se posh je kapitulacije jugoslovenske vojske ubrzo povratili na partijski.
89

Tad. U vrijeme odlaska nekih, drugova u vojsku dolo je do popune partijskih rukovodstava novim lanovima meu kojima je bio i jedan broj drugarica. Okruni komitet za iri rejon oko Sarajeva koji je bio formiran pred kraj 1940. godine, a u kome su radili sekretar Hasan Brki i lanovi: Slobodan Princip Seljo, Pavle Goranin, Mladen Kneevi i Milutin urakovi, pojaao je sada svoj rad na terenu, a naroito na selu. Rad lanova Komiteta u okolnim mjestima, pri emu su formirane i partijske organizacije, imao je veliki znaaj za stvaranje /uporita koja su "kasnije pri formiranju prvih partizanskih odreda dala mogunosti za brz razvoj ustanka u-okolini Sarajeva. Sarajevo je bilo bombardovano sve do 15. aprila, do dana kada su njemake trupe ule u grad. Toga dana jedna grupa frankovaca, nama ve od ranije poznati kao nosioci faistike propagande, upala je iu preplaeni narod, koji je bio izbegao u okolinu, i pronijela glas kako e sada prestati bombardovanje, kako Nijemci ve ulaze u Sarajevo, kako je jugoslovenska voj.ska potpisala kapitulaciju i da e stanovnitvo moe vraati kuama. U tom momentu sa mnom se nalazio Vladimir Peri Valter. Mi smio ovo protumaili kao unoenje panike, jer nismo mogli vjerovati u tako brzi poraz jugoslovenske vojske. Valter je inae bio jako dosjetljiv i snalaljiv. On je odmah priao ovim frankovcima i saoptio im kako je on tajni policijski agent i zatraio od njih da odmah pou sa njim do prve vojne jedinice, ali ovi su, uplaeni, odmah pobjegli. Meutim, nas dvojica ubrzo smo uvidjeli da je sve ono to su oni govorili bilo tano. Avioni su zatim bacah letke kojima obavetavaju o kapitulaciji. Mi smo sili u grad. Njemake motorizovane jedinice stalno su pristizale. Mnogobrojna motorizovana vozila i tenkovi zakrili su -skoro sve ulice u gradu. Nijemci iu ljemovima postavili su svoje vojne saobraajce i skoro potpuno zabranili prolaz kroz ulice. Bahato i beskrupulozno izbacujiu iz nekih zgrada stanare ih namjetaj iz ustanova da bi smjestili svoje jedinice. Ve se na ulici pojavljuju frankovci i Ijotievci koji su digli nos i usluno se stavljaju u slubu njemakih vojnika i oficira koji su svojim naduvenim ponaanjem nastojali na svakom koraku da ostave utisak nepobjedive sile. Oima gledam okupaciju zemlje kao gotovu injenicu, iju sutinu jo nisam u svijesti svojoj sagledao i osjetio kao teku stvarnost. Meutim, nije prolo ni nekohko dana, a ve smo svi osjetili da su za narod nastupili teki dani. Nijemci su sva uniformisana lica bive jugoslovenske vojske odmah zarobljavah i trpali u veliku kasarnu iza Marijin-dvora. Kasarna je bila puna nae vojske koju su Nijemci
90

nabili po sobama i hodnicima i drali pod jakom straom. Njih su spremah zia sprovoenje u zarobljenike logore, a od hrane nisu im davali skoro nita. Meu zarobljenim vojnicima bilo je i komunista i simpatizera iz Sarajeva i iz drugih krajeva. Trebalo je sve ljiude spasavati iz kasarne. Doli smo na ideju da im prebacujemo civilna odela preko ograde ili da ulazimo kao u posjetu radi doturanja hrane. Tako smo uspjeh izbaviti piilian broj drugova. Sakupljanje civilnih odela nije ilo teko, jer su ih nai simpatizeri, kojima smo se obraah, rado davali Nijemci su odmah poeh sa pljakom, zaplijenili su sve magacine ivotnih namirnica. Odnosili su sve to je vrijedelo. U tekstilnu radnju npr. upadne njemaki vojnik, naredi da se izdvoji i zapakuje sve ono to on eli, a za isplatu ostavi samo pare papira na kome se potpie sa Fritz ih Hans. Obino su ove pakete slali svojim kuama u Njemaku. ivotnih namirnica je odmah nestalo u radnjama. Novanice bive Jugoslavije postale su skoro bezvrijedne, a pojavile su se i neke njemake marke koje su se tampale u vojnim jedinicama. Tako sam jednog dana pred katedralom na trgu Fra Grge Martia, gledao kako -u jednoj vehkoj, kao vagon, kamionskoj prikolici umnoavaju novac na stroju slinom getetneru. Ni mi nismo imali hrane, ali smo se opskrbili zahvaljujui Dragu Maaru koji se*tada naao u Sarajevu kao vojnik Mernike ete. On je izbjegao zarobljavanju i sklonio se kod nas. Kad je vidio da nemamo hrane, otiao je u nekoliko mahova u vojnu pekaru u kojoj je do tada trebovao hranu za svoju etu i donosio nam po punu ceradu vojnikih hljebova i konzervi. Tako smo imah hrane za nekoliko dana. Drago je iz prostorija svoje ete izneo i nekoliko kofera raznih optikih sprava dvogleda i busola. Sve smo to sklonili, a kasnije je to poslano prvim partizanskim odredima. Tada je Drago iznio nekoliko vojnikih odijela koje smo ofarbali i prekrojili u neku vrstu sportskih odijela. Drago Maar i Slobodan Kokanovi kao lanovi Partije iz Banjaluke trebalo je da idu u Banjaluku, ah nisu mogh bez propusnica koje su izdavali Nijemci u zgradi bive gradske vijenice. Drago se i tu snaao; obukao se u to jedno prekrojeno odijelo, progurao se izmeu dugake kolone ljudi koji su ekali propusnicu i izdejstvovali Heimkehrwise za obojicu predstavivi se Nijemcima kao da su oni neki muziari iz kafanske kapele. Najvei strah u narodu izazvale su ustae. One su odmah poele sa masovnim hapenjem Jevreja i Srba koje su odvo<dile u zatvor i na prisilni rad. Kako god su mistae uspostavljale
91

svoju vlast i svoje ustanove, tako su po ulici hapsile graane i odvodile ih da im iste urede i prostorije. Prvo su zaposjele biblioteku i zgradu biveg drutva Prosvjeta. Na- ulicu su izbacile skoro sve knjige do tada vrlo bogate biblioteke. Oko sreivanja vlasti novoproklamovane tzv. Nezavisne drave Hrvatske bila je udna zbrka; U poetku.su se pored ustaa pojavljivale i neke grupe Maekove garde, ali su iste ubrzo iezle. Za najvieg; poglavara ustake vlasti u Bosni i Hercegovini postavljen je katoliki pop Boidar Bralo, poznati frankovac, koji se docnije i hno istakao u akcijama za unitenje srpskog ivlja u okolini Sarajeva. Istovremeno u Sarajevu se naao i zloglasni ustaki pukovnik Franceti koji se sa grupom ustaa smjestio u jednu, vilu u Alifakovcu gdje je dovodio, muio i ubijao pojedine ljude. U to vrijeme stvarna vlast bila je u rukama Francetia i njegovih ustaa. Najveu zabiunu unijela je novinska vijest da e se Hrvatska proglasiti kraljevinom i da e kralj postati it'alijanski vojvoda od Spoleta. Nagodbe izmeu Hitlera i Mu~ solinija oko vlasti u Bosni i Hercegovini bile su prava ironija i izazivale podsmijeh. Ubrzo se prestalo govoriti o formiranju kraljevine, a ustae su uz podrku Nijemaca i kulturbundovaca, koji su se organizovali u neke poluvojne organizacije, sprovodili svoj teror i strahovladu. Za partijski rad nastali su mnogo tei uslovi i mnogo tei zadaci. Moralo se raditi sa mnogo vie budnosti, trebalo je provjeravati svakog ovjeka i izvravati svaki zadatak. Jednogdana, kada je trebalo da se odri jedan sastanak u blizini kafane Burjum, agenti i ustae su napravili pravu hajku na nae ljude. Na sve strane trali su nai drugovi bjeei ispred listae koje su pucale iz pitolja za njima. Ipak im nije uspjelo da uhvate ni jednog druga. Avdu Hranu je tom prilikom kod preskakanja ograde ostao eir na plotu. U toj potjeri sreo sam Lepu Perovi sa punim koferom ilegalnog materijala i nekoliko primjeraka knjige' Kako se kalio elik od Ostrovskog. Preuzeosam joj taj kofer i tako pomogao da izbjegne hapenje. Shno je bilo i par dana kasnije u ulici Vuka Karadia. Ustae su u tri grupe iz tri ulice pucale na nae ljude koji su poli na sastanak Mjesnog komiteta. Uhvatili su Pavia Goranina koji im se legitimisao sa lanom legitimacijom na ime -Miler. Za njim i za Ratom Dugonjiem bila je izdata potjernica, pa je Pavle bio snabdjeven lanom legitimacijom. Kroz Kaikovia ulicu dvojica ustaa su drala Pavia za ramena i gonila ga pred sobom. Ruke su mu bile slobodne. U jednom momentu on je otkopao dugme od kaputa i naglo potrao naprijed. Ustaama je ostao u rukama samo kaput, a Pavle je hitro bjeao. Ustae su pucale za njim, ali im nita nije pomoglo. Pavle je opet stigao na
92

nastanak. Ovom sastanku su prisustvovali' Iso Jovanovi, jovanka olovi, Oskar Danon i jo neki drugovi. Sjeam se dobro kako se Pavle rugao ustaama oponaajui ih kako su isplazile jeziine trei za njim. Ve u aprilu i maju otpoeli smo da sakupljamo oruje i ' . sve to bi moglo koristiti za ustanak koji treba pripremiti. Pri Pokrajinskom komitetu za ovaj posao bio je zaduen Mahmut Buathja Bu. Mi smo u Sarajevu bili sakupili prilino puaka, a najvie pitolja. Bilo je drugog materijala, kao npr. dijelovi radio-stanice, neke nianske sprave i slino.. Na sakupljanju oruja drugovi su radili a posebnim zadovoljstvom razgovarajui pri tome kako e uskoro poeti borbe. Nae predstave o tome na koji e nain otpoeti prve borbe, jo nisu bile jasne. Kasnije, kada je dolo do odlaska prvih drugova u okolinu Sarajeva i kada smo otpoeli sa formiranjem prvih partizanskih odreda, to nam se sve inilo prirodno i normalno. Iako su ustake vlasti imale u rukama celokupnu arhivu i kartoteku bive jiigoslovenske policije u Sarajevu, ipak nisu odmah vrile organizaciono masovno hapenje poznatih komunista. Sve do 22. juna hapsile su samo pojedine drugove koje bi uspjele da uhvate na samoj akciji ili na bazi neke denuncije. Kada je Njemaka napala na Sovjetski Savez, prile su masovnom hapenju. U stvari masovno hapenje komunista su pripremale, ali vjerovatno iz taktikih razloga, 'da ne bi kompromitovale pripremani napad na SSSR, nisu odmah sprovodile. Ve 23. juna u 6 asova ujutro trebalo je da bude uhapeno 99 drugova, od ranije poznatih komunista i simpatizera koje je policija vodila u svojoj evidenciji. Napravljen je takav spisak i ef policije mislio je da e odjednom imati u rukama sve partijske funkcionere. Policijska predvianja, bila su pobrkana i to im nije polo za rukom. U njihovoj slubi radila je daktilografkinja Eia Mominovi koja je kucala te spiskove i koja je, iako nije bila lan KPJ, otkucala jednu kopiju vie i .22. juna oko 2 sata poslije podne nama predala. Sat kasnije Lepa Perovi, kao sekretar Mjesnog komiteta, zakazala je sastanak gdje smo se dogovorili da odmah obavijestimo sve drugove. Za kratko vrijeme obavijestili smo sve ljude iz spiska. Javih smo im da se sklone, a da svoje ukuane upute da izjave da su ve ranije kao vojnici odvedeni u zarobljenitvo ili da nisiu u Sarajevu. Ovaj gest i odvani postupak Eie Mominovi bio nam je od velike koristi. Na spisku su bili mnogi aktivni partijski funkcioneri meu kojima Avdo Hum, Hasan Brki, Pavle Goranin, Rato Dugonji i vie od polovine lanova Mjesnog komiteta. Svi drugovi koji su se sklonih, izbjegli su hapenju, jer je 23. ujutro u 6 asova svakome u stan dolazila
93

patrola. Manji broj drugova sa spiska nije htio da se skloni. Meu ovima su bili Lulo Frkovi, Oto Lui, Hajnrih Fertig,. Pero Peut i jo neki. Oni su odvedeni u logore i likvidirani. Sedam dana kasnije policija je pripremila novi spisak od . 20 komunista koje je ponovo naumila da hapsi, ali je Eia Mominovi donijela kopiju i"toga spiska i pomogla da i ovi drugovi izbjegnu hapenje. Razumije se, da smo mi ve tada spro vodili najstroe mjere konspiracije i da je veina drugova stanovala, u ilegalnim stanovima. Vaso Miskin Crni i Milutin urakovi ili su 22. juna. u Kakanj po partijskom zadatku. U samom vozu saznali su za napad Njemake na SSSR. U samom vozu putovao je jedan radnik zeljeznike radionice koji je njima bio poznat. Vaso, oduevljen novosaznatom vijesti, otpoeo je razgovor o tome kako je ovaj njemaki napad sada znak svim radnicima svijeta da ustanu u borbu protiv faizma, a posebno za nae narode koji treba da se late oruja radi svoga osloboenja. Meutim, im su Miskin i urakovi izali iz voza u Kaknju, izaao je i onaj radnik koji ih je prijavio ustaama. Odmah su bih uhapeni i optueni za pripremanje sudara vozova- jer je navodno po prijavi onoga radnika Vaso u putu govorio o tome. Tako su pala u zatvor dva lana Mjesnog komiteta i dovedena u. Sarajevo gdje su ih sasluavali i muili lino zloglasni Franceti i njegovi najblii saradriici. Oni su bili podvrgnuti n a j teim mukama i izdrali torturu koja je trajala blizu dva mjeseca, a kasnije su izvedeni pred ustaki prijeki sud, ali su prije presude u zajednici sa jo dvojicom drugova uspjeli da pobjegnu. U zatvor su dospijevali i mnogi drugi partijski aktivisti i skoro svi su pokazali odlino dranje pred policijom. Pokazalo se da je Partija oeliila svoje redove koji su bili spremni na najtee zadatke i najvea samoodricanja. Meu uhapenim bilo je lanova SKOJ-a koji se po dranju nisu razlikovali od svojih starijih drugova komunista. Naroito treba istaknuti junako dranje Radojke Laki koja je bila dodijeljena na partijski rad u Sarajevo. Ona je uhapena sa partijskim lecima i ilegalnim materijalom u njedrima. Sa policijskim agentima se borila i na uhci i na hodnicima policijske direkcije. U policijskoj zgradi oborila je jednog agenta niz stepenite. Kada sam je mjesec dana kasnije sreo u njenoj zatvorskoj eliji, u koju 'sam kao zatvorenik upao na prevaru straara, njene prve rijei bile su. zahtjev da radimo sve to znamo da spasimo Isu Jovanovia, sekretara Pokrajinskog komiteta koji je u meuvremenu bio uhapen. Poznato je njeno dranje u zatvoru. Drugarice, koje su s njom bile u ehji, priaju kako je svima (uhvala odvanost
94

i vedrinu jer nije poznavala strah. Ona je u septembru, poslije bjekstva Ise Jovanovia, Vase Miskina, Milutina urakovia i rriene postala rtva represalija pohcije koja je nju i Aera Danona odmah strijeljala na Vraeama. Alija Hodi, lan PK SKOJ-a bio je tih dana takoer uhapen. Njega su ustae muile i odvele u zgradu biveg d r u tva Prosvjete. Leao je iu sobi na podu i tu su ga stalno drali vezanih ruku i pod straarskom prismotrom. On je, da ne vidi straar, savijajui ruke uspio da prekine icu kojom je bio vezan i u jednom momentu skoio kroz staklo i zatvoren prozor sa prvog sprata zgrade. Pao je na trotoar, pa iako je bio sav razbijen, modar i krvav, umakao je policiji. Poslije par dana odmora, skriven u Sarajevu izaao je u ve formirani Romanijski partizanski odred.1 Neto prije hapenja Alije Hodia, pao je u ruke pohcije mladi radnik, skojevac David Haveri. On je bio uhvaen od dvojice agenata u momentu kada je dijelio partijske proglase. Upustio se u borbu sa agentima, jednog agenta oborio na zemlju i oteo .mu pitolj. Naalost, nije znao rukovati pitoljem. Agenti su ga potom savladali i podvrgli najveem muenju. Najbrim postupkom izveden je pred ustaki prijeki sud koji je tada uveliko radio. Osuen je na smrt. Odbio je Pavellevo pomilovanje i strijeljan je na Vraeama. 1941. godine. U Sarajevu se poslije prepriavalo o njegovom junakom dranju prilikom strijeljanja. Klicao je Partiji i narodu i prijetio ustaama da e ga njegovi drugovi osvetiti. Ustaka policija je u-julu-mjesecu dola u stan Mihajla. Popovia, radnika eljeznike radionice, lana KPJ, da izvri premetainu, jer je na neki nain saznala za njegovu aktivnost. Popovi je stanovao u Kovaiima, u Travnikoj ulici, u zasebnoj kuici ispod Jevrejskog groblja. U njegovom stanu n a lazila se i tehnika Pokrajinskog komiteta. U tehnici su se u tom momentu nalazili uro Pucar Stari, koji je ispred Pokrajinskog komiteta doao da obie rad, i Ferid Cengi. Pucar je prevario agente i na vjet nain izbjegao iz kue, a Mihajla Popovia, njegovu sestru taku i Cengia poheija je uhapsila i podvrgla muenju. Popovi je bio mlad i neiskusan partijski radnik. Odohjevao je nekoliko dana muenju, a potom je izjavio da je tehniku vodio i u njoj radio alom Albahari, slubenik, koji je u to vrijeme bio u zatvoru, uhapen kao Jevrejiin. alom je bio lan Partije, ali nije imao nikakve veze sa tehnikom, niti je bio u ma kakvoj vezi sa Popoviem. Popovi je vidio njega U zatvoru pa je smatrao da e teretei njega' izbjei pro1 Alija Hodi je maja 1942. godine uhvaen kao ranjenik sa amputiranom nogom u bolnici u selu Brnjic kod Zenice, gdje su ga ustae muile, ,a odatle odvele u logor. Jasenovac i tamo ga ubile.

95

valu u partijsku organizaciju. I Popovi i Albahari su poslije torture_ izvedeni pred prijeki sud i osueni na smrt strijeljanjem. Salom je poslije izricanja presude uspio da pobjegne iz ruku straara iz sudske zgrade. Istrao je na ulicu i izmakao sklonivi se u neko dvorite, ali su ga ipak stigli i uhvatili. Istog dana, 8. avgusta, strijeljani su obojica na Vraeama. Do jula i avgusta ustaka policija uhapsila je blizu dvije ^hiljade graana. Oni su hapsili sve to je- bilo poteno i patriotsko; pored komunista najvie je bilo Srba i Jevreja. Po .znati zatvor Hasan-kula kod Vijenice postao im je tijesan. Pretvorili su zgradu bive pravoslavne bogoslovije u ogromnu hapsanu, a veliki zatvor okrunog suda u pravosudnoj palati bio je takoer prepun. Stanje u zatvorima je bilo nesnosno. "U nekim sobama nalazilo se i po 40 zatvorenika. Niko se u .gradu nije, osjeao sigurnim. Ustaki tipovi vrebali su ulicama i unosili u narod opti strah. Nekoliko dana poslije 4. jula kada je CK K P J donio odluku o dizanju ustanka, doao je u Sarajevo Svetozar Vukmanovi Tempo kao delegat CK KPJ za pomo pri sprovoenju ustanka na teritoriji Bosne i Hercegovine. Mi smo u to vrijeme Tempa konspirativno zvali Drug Dugaki. Poslije odranog : sastanka sa Pokrajinskim komitetom Tempo je odrao 13. jula i sastanak sa Mjesnim komitetom. Prisutni su bih pored Tempa, Iso Jovanovi kao sekretar PK, Lepa Perovi, sekretar MK i lanovi MK Pavle Goranin, Jovanka ovi, Vladimir Peri Valter, Esad engi, Ivica Tvrtkovi i Nisim Albahari. Sastanak je odran na dva mjesta. Zapoeli smo u jednoj zgradi na 'Mejtau u vrhu "Dalmatinske ulice, ali smo zbog sumnjivog kretanja nekog agenta oko kue prekinuli i nastavili sa sastankom u ulici Kralja Tvrtka. Na ovom sastanku objanjena nam je historijska odluka CK K P J o dizanju ustanka i o novom nainu borbe i zadacima kakvi predstoje. Tempo je izlagao o potrebi, vrenja diverzija u svim vanijim preuzeima koja ; slue neprijatelju u ratne svrhe. Posebno je bilo govora o potrebi bsprekorne discipline i izvravanju zadataka bez ega se ne moe raunati u siguran uspjeh. U okolini Sarajeva odmah -e se pristupiti formiranju partizanskih odreda u koje treba iz preduzea slati najbolje ljude i radnike. Sjeam se kako je Tempo, poto je sasluao izvjetaj svih prisutnih lanova MK, rekao slijedee: Od danas smo svi vojnici i borci. Za svaki "neizvreni zadatak Partija e podvrgnuti svakoga najstrooj -odgovornosti i kazni. Pristupio je ispitivanju svakog pojedinca .gdje radi, pa obraajui se Ivici koji je radio u eljeznikoj :radionici, saoptio mu da sva vanija postrojenja u Radionici i Loionici treba da idu u vazduh. Rekao mu je da e dobiti
96

paklenu mainu i ostalo to treba i da e mu on posebno dati potrebna uputstva. Pitao ga je koliko ima lanova Partije u Radionici i Loioniei. Ovaj je odgovorio da ih. ima 8, a kada se Tempu uinilo da je malo, interesovao se za broj simpatizera. Simpatizera im/a jako mnogo, preko 500 rekao je Ivica. Odmah se vidjelo da je Ivica jako "uplaen i da preko njega ta diverzija nee lako ii. Uostalom, to je Ivici bio prvi sastanak u Mjesnom komitetu, jer on ranije nije bio lan komiteta. Drugovi iz eljeznike radionice preko kojih je ovaj zadatak trebalo izvriti takoer nisu najbolje: odabrani, pa su zbog uplaenosti. otezah. U vezi s tim dolo je do suspendovanja partijske elije u ovom preduzeu i do obrazovanja, nove organizacije. Nova organizacija bila je sastavljena od vrlo mladih, ali dobrih drugova. Podmetanje paklene maine pod postrojenja i lokomotive koje su se tamo nalazile, neto kasnije, izvrio je Salko Gozo, radnik Loionice, rodom iz Mostara. Njega su prilikom njegovog povratka iz Trebevikog odreda uhvatile ustae i strijeljale. O njegovom strijeljanju ustae su izdale posebne plakate. U vezi sa ustankom Partija je odmah svoje odluke poela sprovoditi u djelo: Ve sutradan poli su prvi drugovi iz Sarajeva radi organizovanja ustanka i formiranja prvih partizanskih odreda u blioj okolini Sarajeva. Organizovanje odreda trebalo je da Se oslanja na partijsku organizaciju na terenu,, tamo gdje je ona postojala. Najvei polet ustanka bio je na Romaniji, jer se oslanjao na partijsku organizaciju koja je uivala veliki ugled u narodu, naroito na Glasincu. Obrazovan je vojni tab sarajevske oblasti iji je komandant bio Slobodan Princip Seljo, a komesar Hasan Brki. Ovaj tab smjestio se u selu Luka u okolini Crepoljskog i imao. je zadatak da koordinira i rukovodi svim odredima koji su bih u formiranju. 2 Ti prvi odredi brojali su 10 do 20 ljudi, ah su se za nekoliko dana tako poveali da smo pristupili obrazovanju eta i bataljona. Nakon dva mjeseca u okolini Sarajeva formirano je nekoliko odreda koji su u septembru i poetkom oktobra dobili svoja imena (RomanijsM, Kalinoviki, Zvijezda, JahorinsM.) Oni su bih mona snaga koja je zadala strah i brige ustaama i Nijemcima ne samo u Sarajevu ve i u okolini. Pored navedenih odreda postojao je veliki broj samostalnih eta. Na Romaniju su poli Pavle Goranin i Slavia Vajner ia koji su u zajednici sa Grajom Novakoviem i Perom Kosoriem za vrlo kratko vrijeme obrazovali nekoliko eta na irokom rej onu Romani je.
2 U prvim danima ustanka -odredom smo nazivali svaku vojnu grupu koja je bila. u -stanju da vri vojnike z a d # k e . b e z obziira na njihov broj.

U s t a n a k 1941.

97

Akcije su otpoele u ljebovima, Sokolcu, Palama, -Mokrom, okolini Prae i Rogatice i u Han-Pijesku. Brzo je osloboena velika teritorija. . Uz pomo druga Selje partijska organizacija na Vrelu Bosne bila je oslonac za organizovanje Igmanske ete. Danilo taka, Grajo Sokni, Sekula Karabatak i drugi bili su oni koji su otpoeli sa okupljanjem ljudi za ovaj odred. Kasnije se Igmanska eta ukljuila u Kalinoviki odred za ije je formiranje Partija uputila Borisu Kovaevia Sepana, lana Pokrajinskog komiteta. U Kalinoviki kraj su neto kasnije upueni sa Romanije Rade Harnovi, Pero Kosori, Slobodan Kezunovi i jo neki drugovi. -Za formiranje Trebevikog odreda upueni su Ramiz Sladi, Sreko Goranin, Kazo Franko vi, Tomo Meo i Mento. Eskenazi. U poetku se pokazalo da ovaj odred nije mogao da se odri. Poslije prvog neuspjeha u jednoj borbi neki drugovi su se vratili u Sarajevo, ali je ponovo dolo do formiranja Trebevike ete koja se uvrstila nakon pobjedonosne akcije nad ustako-domobranskim garnizonom na Jahorini u kojoj su ve uestvovali i drugovi, upueni sa Romanije. Uspjenim akcijama isticala se i Grnovrka eta u neposrednoj okolini Srednjeg i Vogoa. Ova eta u zajednici sa Crepoljskom i Skakavakom, kao i Drugom crnovrkom etom imala je odluujui znaaj za formiranje odreda Zvijezda. Odred Zvijezda formiran je od ovih eta, zatim od dviju eta Varekog bataljona i Semizovakog odreda, odnosno PaIjevskog odreda i Visoke ete. Odred se oslanjao na veliki broj ljudi na terenu meu kojima su se isticah Radovan Suur i Tripko oki iz Vogoa, Slavko Koji iz Srednjeg i Tomo Mende, radnik iz Vogoa. Iz Sarajeva su na ovaj teren poslani da rade Vojo Ljuji, Oskar Danon (Jovo Cigo), Ervin Salcberger Stanko i jo znatan broj radnika. Ovi su drugovi povremeno bili i komandanti odreda Zvijezda, dok je stalno komesar bio Hasan Brki Aco. U okolini Semizovca upueni su: Rato Dugonji i Nisim Albahari, a neto malo kasnije i Joso Radi, radnik eljeznike radionice. Mene je u ovaj kraj prebacio Vidoje Koprivica, lan KPJ koji je radio u eljeznikoj radionici a ivio u selu Crnotina. S njime me je povezao Dane Olbina. Istog dana (14. jula) sa mnom je trebalo da poe i knjievnik Eli Finci koji nije doao ti zakazano vrijeme na mjesto sastanka sa Danom Olbinom i Vidojem Koprivicom. Kasnije sam saznao da je on toga dana otputovao u Dalmaciju i da je preko tamonje organizacije otiao iu partizane. Bilo je predvieno da Eli Finci kao rezervni oficir bude vojni rukovodilac Semizovakog odreda, ah dogaaji su se, meutim, drugaije
98

odvijali. U Crnotini sam zatekao Ratu Dugonjia, kji s'tamo nalazio nekoliko dana ranije zbog ustake potjerriice a njim. Rato je bio smijeten u kui Vidoja Koprivice u kojoj r je ivio i Vidojev stariji brat Mile. Mile je takoer radio i pomagao u prvim zadacima oko okupljanja ljudi, ali je Vidoje bio daleko odaniji i sa vie ara uestvovao u svakom zadatku. Mi smo oko 12 dana radili na okupljanju prvih, ljudi za borbu i pripremanje naroda na ustanak. U tom poslu naroito su nam pomogli braa Stania i Stevan Lemez iz sela Ahatovia.1 Stahia je bio prosto oduevljen naim dolaskom. Njega je neko prije toga prokazao da je sklonio mnogo oruja i municije 'prilikom kapitulacije jugoslovenske vojske, pa su ustae" tlole selo, strano ga zbog toga tukle i muile da pokae gdje'j'sklonio oruje. Natjerah su ga da sam sebi iskopa raku, ali on ipak nije otkrio oruje. Njegovim orujem naoruala se dobrim dijelom prva naa grupa od devet drugova. Imao je sklonjenih 8 puaka, tri pitolja i dva sanduka municije. Ustae ga' tada nisu ubile, ali je kasnije ubijen od etnika. Poslali smo poziv Janku Balordi, lan KPJ, i Mnjlu Popiu, lan SKOJ-a, obadvojica studenti, koji su ivjeli u blizini Podlugova, da izau u Semizovaki odred. Oni su odmah izali. Manojla Popia smo toga dana primili u Partiju. Prisustvo ovih drugova meu nama bilo je od velikog znaaja", a kao to je poznato obojica su se u toku narodnooslobodilakog rata istakli, poginuli i proglaeni za narodne heroje. Dana' 27. jula odluili smo da poemo u prvu akciju na unitenje andarmerijske stanice u Podlugovima i da zapalimo zalihu ulja i goriva koje se tamo nalazilo u stanikom skladitu. Nas devetorica smo se sastali u noi izmeu 27. i 28. jula na brdu Krstac i odatle poli neto poslije pola noi. Preko rijeke Bsne preli smo uski visei most i produili pravo eljeznikom, prugom. No je bila tamna i padala je sitna kia. Kada smo stigli u Ilija, susreli smo se sa ustakom patrolom. Ustae su bile iznenaene i nisu znale ko ide. Pretpostavljale su da Su domobrani. Mi smo odmah otkoili puke, a oni su povikah: Ovdje je ustaka patrola, ne pucaj! Mi smo opalili par metaka i jedan ustaa je pao. Druga dvojica su skoila u stranu i jedan od njih je povikao: Sta vam je, jeste li poludjeli? na to je Relja Bokovi, odlian omladinac, iz naih redova; ispalio metak u njegovom pravcu i rekao: Evo ta je!''Ranjen-od metka pao je i ovaj ustaa. Istovremeno se u susedhoj baraki ugasila lampa i otpoela je na nas vehka paljba. ' To su bili Nijemci. Mi smo znali da se tu u Ihjau nalazi jedan vod njemake vojske koji je uvao neko skladite i materijal firme
7*

99

Jugoelik. Nastala je kratka borba u kojoj su Nijemci bili nadmoniji. Mi smo, na sreu, imali pruni nasip, te smo uz njegov zaklon nakon pet-est minuta izvrili povlaenje 1 i vratili se preko mosta u pravcu Crnotine. Namjeravam zadatak napada na Podlugove bio je na taj nain ometen. Ipak je ova borba, koja je istovremeno bila prvi oruani sukob, izmeu naih odreda i neprijatelja, imala velikog odjeka. Posh je ove borbe Semizovaki odred je brzo narastao, a tome je doprinosio i ustaki teror. Ustae su neposredno iza ove akcije strijeljale oko 30 Srba, veinom iz porodice elik. Ustae su mislile da e brojnim ubistvima zaplaiti narod, ali se narod kroz ta njihova zlodjela uvjerio u njihove zloinake ciljeve i u partizanskim odredima vidio jedine svoje zatitnike. Svi partizanski odredi imali su vrstu vezu sa partijskom organizacijom u gradu Sarajevu. Postojali su stalni kanali preko kojih su izlazili mnogi ljudi i stupali u okolne odrede, a iste te kanale koristili su kuriri koji su nosili potu i druge izvjetaje za Pokrajinski! komitet dok se on nalazio u gradu. Na ovom zadatku proslavili su se kuriri Avdo Hodi i Mustafa Dovadija, mladi radnici koji su na desetine puta izlazili i silazili u grad. Oba su proglaeni narodnim herojima, jer su neustraivo vrili svoje zadatke. Oni su esto pratili Tempa i druge odgovornije partijske funkcionere kada su ovi iz Sarajeva izlazili u odred ih kada su se vraah u grad. Pomenuu jedan sluaj hrabrosti naih kurira. Mustafa Dovadija i Moco Salom sili su u grad i preko noi se smjestili u jednu kuu na Bjelavama. Policijski agenti su na neki nain saznali za njih. Nekoliko agenata je opkolilo kuu i udaralo na vrata da im se otvori. Dovadija je pogledao kroz prozor i uvjerio se da sa svih strana stoje agenti. Tada je izvadio svoj veliki pitolj mauzer koji je mogao da daje brzu paljbu i osuo vatru po agentima. Agenti su se povukli, a Dovadija i Salom, poto su tako proistili teren skoili kroz prozor i umakh. Kurirsku slubu Oblasnog taba za Sarajevsku oblast vrio je. jedno vrijeme Krsto Koarac iz sela Luke, stari seljak koji je silazio u grad s natovarenim konjem drva. On je bio lan Partije i jako voljen u narodu. 3 Veze sa Sarajevom imale su veliki znaaj i radi doturanja sanitetskog i drugog materijala koji je trebao partizanskim odredima i okrunim komitetima koji su formirani i iji se teritorijalni dornen poklapao sa teritorijom odreda. Kolika je snaga partizanskih odreda u okolini Sarajeva bila pri koncu 1941. godine najbolje govori injenica da su se
3

Njega su u aprilu 1942. godine ubili etnici u blizini Srednjeg.

100

Tempo i drugi rukovodioci nosili ozbiljnom milju da izvrimo napad na Sarajevo. Faistike snage u Sarajevu bile su preplaene, a nae patrole svakodnevno su dolazile do najblie periferije grada i pripucavale na okolne strae. Dijelovi Romanijskog odreda silazili su do Kozije uprije; Crepoljska eta je jednom prilikom rastjerala strau Kod malte na Sedreniku i iz malte zaplijenila pisau mainu i drugi materijal koji joj je trebao. Crnovrka eta je /u vie mahova silazila i vrila akcije na Lahu kod sadanje bolnice Jezera, a Igmanska je esto djelovala na Ilidi i Vreliu Bosne. Svi odredi oko Sarajeva brojali su nekoliko hiljada partizana i s tom snagom moglo se raunati n uspjeh u akciji na Sarajevo. Od ove akcije moralo se odustati, jer je u decembru dolo do unutarnje nesigurnosti i kolebanja u naim jedinicama radi etnike izdaje i rovarenja.
Nisim ALBAHARI

USTANAK

JUNOJ

LIGI

IT

'

vJ bivim srezovima donjolapakom i graakom (dananje optine graaka, donjolapaka i srpska) ivjelo je prije rata oko 50 000 stanovnika, to je predstavljalo etvrtinu itave Like. Oko 80% bilo je Srba, a oko 20% Hrvata. U srezu graakom je bilo 5 optina (Zrmanja, Graac, Lovinac, Bruvno i Mazin), a u donjolapakom 2 optine: Donji Lapac i Srb. Kao itava Lika, i ova dva sreza su bila ekonomski pasivna. Kao i u ostalim krajevima Like i ovdje su postojale razne organizacije i drutva (Soko, kriari, etnici, Seljaka sloga: Seljako kolo i dr.) i vladali uticaji raznih graanskih, reimskih i opozicionih stranaka (JNS, JRZ, SDS, HSS). Organizacije KPJ poinju se formirati 1937. (u Donjem Lapcu) i 1939. godine (u Graacu). I jedan i drugi kotar su pred rat imali kotarski komitet KP; uticaj partijske organizacije poeo se oseati na svim poljima. U Graacu je u SDS radilo 6 lanova KP, u sokolskom drutvu komunisti su bih na odgovornim: mjestima. Preko Seljakog kola formirane su razne kulturne i diletantske grupe, davani su komadi sa naprednim sadrajem. U Donjem Lapcu je bio neto slabiji rad Partije i uticaj na.mase. U optini Srb, gdje nije bilo partijske organizacije, napredniji ljudi su drali u svojim rukama sokolsko drutvo, imali svoju omladinsku simpatizersku grupu itd.
OKUPACIJA I ZVJERSTVA USTAA

Nakon kapitulacije mobilisano ljudstvo se razbjealo kuama, nosei dobar dio oruja. Koliko je oruja odneseno teko je utvrditi. Izgleda da je u optinu Srb doneseno nekoliko pukomitraljeza i preko 100 puaka.1 U itavom lapakom srezu
1 U. inom izvetaju Okrunom komitetu za Liku 19. jula 1942. godine naivodS se u srbskoj optini bilo je 127 puaka, 3 pukomitraljeza,

102

izgleda da je bilo preko 200 raznih, vojnikih puaka i oko 78 pukomitraljeza. U graakom srezu moglo je biti neto vie oruja oko 300 raznih puaka i oko 10 ptukomitraljeza. Prve borbe sa ustaama na teritoriji ova dva kotara voene su ve u toku aprilskog rata i kapitulacije stare jugoslovenske vojske. Jo prije okupacije ustae su poele da se okupljaju i organizuju. Jedna "grupa ustaa iz Gudure i Lovinca dola je 8. aprila do stanice Graac, zauzela je i produila prema Graacu radi preuzimanja vlasti. Meutim, komunisti i mase ljudi iz Graaca i okolnih sela koji su se tada nali, kao i neki dijelovi vojske, razbili 'su ovu ustaku gruptu. ' Jedan talijanski motorizovani korpus zauzeo je Gospi 13. aprila, a sutradan Graac, dok je jedan drugi talijanski brzi korpus doao 17. aprila u Biha, a nekoliko dana poshje toga poao prema Lapcu i Srbu, za Zrmanju i Knin. Talijani su ostavili u Graacu garnizon od oko 1 000 ljudi. Ustae su svoju vlast uspostavile prvo u Graacu, zatim u Bruvnu, Lovinu (srez graaki) i Borievcu (srez lapaki). U ovim mjestima formirane su ustake posade. Stara vlast u srezu Donji Lapac se raspala. Na itavoj teritoriji formirane su ustake andarmerijske stanice: u Graacu, Bruvnu, Gornjoj Ploi, Zrmanji, Lovincu, Donjem Lapcu, Nebljusim, Doljanima i Srbu. U svakoj je bilo po 56 andarma, a negdje i vie od 10. Prva briga ustaa bila je da se prikupi oruje od ljudi koji su ga donijeh iz bive vojske. U Bruvnu i Suvaji predat je po jedan pukomitraljez i izvjestan broj puaka. Istrebljenje Srba iz ova dva sreza, kao i iz ostalih krajeva na teritoriji NDH, vreno je po planu: nastojalo se da se prvo poubija inteligencija, zatim svi vieniji ljudi, a kasnije i ostali narod. Meutim, uporedo s tim organizovanim nainom ubijanja, poeli su da ubijaju Srbe i pojedini pljakai, a zatim su itave rulje ubijale sve odreda. Prva hapenja su izvrena sredinom juna, odmah po dolasku ustaa iz Gospia, a masovna hapenja krajem juna. Poetkom i u toku jula'Unitavana su itava sela i zaseoci. Tako su u selu Miljenovcu (srez Lapac) 21. juna uhapsili i otjerali 15 ljudi, a iz Gajina otjerali 19 ljudi; 2. i 3. jula su otjerah iz Nebljusa 43 lica, meu njima i mnogo djece. Ustae su 1. jiula zapalile selo Donju Suvaju i pobile preko 250 stanovnika (u unitenju sela uestvovalo je oko 150 ustaa, oko
97 bombi i municije na puku po 30 metaka. U podacima koji su prikupljeni poslije rata, 1951. godine, stoji da je u optini bilo pred ustanak 6 pukomitraljeza (Kaldrma, Osredcd, Kupirovo, Kunovac, Gornji Srb i Gornja Suvaja).

103

100 domobrana iz Gospia i pomoni ustaki odred iz Bihaa, nepoznate jaine), a 2. jula zapalili dobar dio sela Osredaka i ubili 24 ovjeka i ene. Zapaljeno je i selo Bubanj i pobijeno preko 60 lica, itd.
REAGOVANJE NARODA

Poshje kratkotrajnog aprilskog rata zavladali su neizvjesnost i strah ta e sve preduzeti nova vlast. Meutim, sve dok nisu poela .masovna unitenja, do bjeanja iznakaenih ljudi iz jama, koji su bili ivi svjedoci .ustakih zloina, preovladavalo je u narodu vjerovanje u neki zakonit, normalan, pravedan odnos nove drave prema njemu. Kad su sredinom juna pale prve rtve, a naroito kad su poela masovna istrebIjenja, narod je poeo da se povlai u zbjegove po umama. Obrazovani su logori: gotovo svaki. zaselak, svako selo imalo je svoj logor u najblioj umi. Tu su se ljudi skupljali preko dana, a nou bi se neki, a gdje je opasnost bila manja i svi, vraah kuama. irih su se najfantastiniji glasovi. U poetku: kako u Bosni naa vojska sa generalom Brkom prua otpor i junaki se bori. Kasnije su ionako strani ustaki zloini jo vie uveli avani. Kad je poeo rat izmeu Njemake i Sovjetskog Saveza i kad je poeo intenzivniji rad komunista, govorilo se o ruskim padobrancimia. ak je i jedna andarmerijska patrola ila da ispituje da li su se na Cemernici zaista spustili padobranci. Meutim, manje je bilo onih koji su govorili o potrebi borbe, sve dok se nije osjetio jai uticaj komunista. Lapaka partijska organizacija, koja je pred rata brojala 7, ostala je sa 4 lana. Sekretar Kotarskog komiteta Pejo Zuni bio je u junu uhapen od ustaa. Zbog toga partijska organizacija nije radila, niti je imala veze sa Okrunim komitetom.2 .Graaka organizacija, koja je bila brojnija od lapake, isto je. tako bila privremeno obezglavljena. U periodu kapitulacije, sekretar Kotarskog komiteta' Gojko Polovina se sklonio kod svoje kue u Dobroselu, a neki lanovi su se prebacili na teritoriju koju su drali Talijani. Ustae su intenzivno tragale za svim komunistima. Komunisti iz Graaca pokuah su nekoliko puta da uhvate vezu _ sa Gospiem ili Zagrebom, ali veze nisu mogle biti uspostavljene, jer stare javke nisu vie .vaile, a za drugovima iz
2 Za vezu sa Graacom i Lapcem bio je odreen lan OK Nedeljko Zakula, koji se prebacio u Beograd i kasnije poginuo kao komesar Kosmajskog odreda.

104

OK, koji su bili, poznati komiunisti, ustae su tragale na sve strane, pa su se i oni sklonili u ume. Prvi oruani otpor ustaama (ne raunajui onaj u aprilu) na teritoriji ova dva sreza bio je 27. ili 28. juna. 3 Toga dana su ustae u Drai Lukia, u optini Zrmanja, uhapsile Simtu Lukia, biveg podoficira, i povele ga sa sobom. Dane LuM je na njih bacio bombu i ustae su pobjegle. Poslije ovog sluaja doao je vod vojnika, ubio jednu djevojku i dva ovjeka i zapalio nekoliko kua (vjerovatno zbog ovog dogaaja, u izvjetaju komandanta kopnene vojske NDH od 1. jula stoji da se vijesti o vidovdanskom (ustanku nisu obistinile, osim u Lici), Mnogobrojni su bih individualni sluajevi otpora. Jedan od takvih bio je sluaj Marka Rastovia, iz graake optine, koji je, prema neprijateljevim: dokumentima, govorio da ustae mogu ponjeti bijela ita, a kukuruz nee obrati, jer e biti poubijane zajedno s Tahjanima koji se nalaze u Graacu. Zato je bio uhapen, ah je pred ustakom stanicom iznenada zgrabio no i ustau koji ga. je sprovoio ubo u obje butine. Pritrale su druge ustae, Rastovi se istrgao i poeo da bjei psujui NDH, ali je ubijen. Krajem maja NDH je formirala svoju vojsku. U Otocu je formirana 12. pjeadijska pukovnija, ija je 2. bojna dislocirana u Gospiu; 15. pjeadijska pukovnija bila je dislocirana u Kninu. Talijani su napustili Graac 14. i 15. jula po dogovoru o razgranienju izmeu NDH i Italije.
PRIPREME ZA USTANAK U OPTINI SRB '

Poslije raspada stare Jugoslavije u graaki i lapaki srez vratio se veliki broj porodica i pojedinaca: bivih podoficira, sezonskih radnika, andarma, aka, slubenika i po koji oficir. Od njih smo samo Sava Mileusni i ja bili lanovi KPJ, a Milan Sijan kandidat. Istina, veina ovih drugova je odranije bila povezana sa radnikim pokretom. U Donji Lapac je doao i major bive vojske Boko Raeta, kasnije etniki voa. Grupa iz optine Srb dobila je jedan letak CK KPJ ili KPH4. U letku je. stajalo da predstoje veliki dogaaji, da sa. 3 Po arhivskoj grai sreza graieakog 27. juna, , > po Iliji R a a dakoviu J 28. juna. 4 U mom lanku Razvitak NO borbe u srezu. donjolapakom,' pisanom 1951. god. za istoriju ovog sreza-, kae se da se radi- o poznatom aprilskom proglasu CK KPJ. Meutim, ovo .nije dokazano.. Ne zna se ni kako je letak doao u Srb. U mom izvjetaju OK od 19. VII 1942. stoji da je letak dobijen od Milana Tainkosia, to takoe nije dokazano. Po-

105

danja kapitulacija nije kraj borbe, da komunisti treba da se pripremaju za veliku borbu itd. Na osnovu orijentacije iz letka formiran je poetkom juna u optini Srb Revolucionarni odbor3. Odbor je u poetku imao 5, a kasnije, poetkom jula, 4 lana. U odbor su uli: Milan Sijan, Duan Meusnic, Vojislav Mileusni i ja. Zadatak odbora je bio: prikupljanje oruja, povezivanje naroda, priprema za borbu. Skoro po svim selima optine Srb bili su organizovani odbori seljaka, koji su brojali po 35 ljudi. U odbore su birani simpatizeri i najpoverljiviji ljudi, koji su imali zadatak da popiu oriuje, municiju, ljude, a takoe da imaju u vidu izrazite protivnike i pijune. Odbor je kao glavni zadatak postavio povezivanje s partijskom organizacijom. Ispitivane su mogunosti povezivanja sa ostalim krajevima Like i sa Bosnom. Sijan se negdje u prvoj polovini juna prebacio u Kulen-Vakuf, gde je naao neke drugove (Kulenovia, Bibanovia), ali oni nisu imali partijsku vezu. Uputili su ga na Iliju Doena (U Bosanski Petrovac. Kasnije smo pokuali da uhvatimo i vezu sa Graacom, ali bez uspjeha. Sredinom juna uhvaena je veza sa drvarskom partijskom organizacijom. Vezu je donio Pero Moraa, zagrebaki student, lan KP, koji se poslije okupacije prebacio u Drvar. U poetku odbor nije imao pravilnu predstavu o predstojeim dogaajima. On nije imao u vidu da predstoji narodnoosloboilaka borba, da osnovna forma borbe treba da budu partizanska dejstva, ve je govorio o svetskoj revoluciji, mislei pri tm da e narodi porobljene Evrope, i posebno njemaki narod, ustati, zbaciti faizam i uspostaviti socijalizam. Od 20. juna do poetka ustanka odbor je razvio vrlo veliku aktivnost. Popisano je oruje, narodu je objanjavano da oruje ne predaje, ve da ga uva, jer e mu uskoro trebati. Poslije prvih hapenja i ubijanja narodu je objanjavano da treba da bjei u ume i organizuje logore. Nakon napada Njemake na SSSR jedna grupa drugova dola je do radio-aparata (Boko i Perica Mari) i instalirala ga u planini Uilici kod Tikovca. Odbor je organizovao sluanje vijesti, zatim su te vijesti pisane rukom i slate po selima. U situaciji kad su oi naroda bile uprte na sovjetsko-njemaki front, vijesti koje je odbor slao znaile siu vrlo mnogo; one su se itale, prepriavale,
stoji verzija da je letak dobij en iz Graaca, pa od Peje Zunia -i drugo. Sigurno je to da je ltak imao dvije stranice (1 list) i bio pisan latinicom, na getetneru. Vjerovatno potie od CK Hrvatske. 3 Po nekim podacima: Inicijativni revolucionarni odbor.

106

girile. Neke od tih. vijesti dopirale su ak do najudaljenijih sela ioptine lapake.6 "Vijesti s fronta nisu bile dobre, ah je odbor uspijevao, da one ne pokolebaju moral naroda. One su podizale moral i inile da narod govori o skoroj buni, o ustanku. Jer odbor nije jednostavno prepisivao ono to je uo na radijtu, ve je davao svoj komentar. Koliko se sjeam ovakvih vijesti poslato je moda 45. U poetku su pisane rukom, a kasnije na maini. Za to kratko vrijeme uradilo se mnogo. Drugovi iz odbora, a nita manje od njih i Dani Damijanovi, Ilija Radakovi, Branko Desnica i diiugi, bih su neumorni. Prevaljivah su dnevno i po 2030 km, danju ili nou, po stranputicama, u stalnoj opasnosti da ne presretnu ustae ili andarme, samo da bi doh na sastanak i ljudima objasnili nove dogaaje na sovjetsko-njemakom frontu, da bi podigli moral tamo gdje je on bio pokoleban. Poslije prvih masovnih ubijanja strah je obuzeo ljude po logorima i zbjegovima. Prezalo se od svakog grma, bjealo od nepoznatog ovjeka. Logor bi ivnuo samo kad bi se pojavio neko iz odbora ili od onih koji su u tim vremenima bili najaktivniji. Poto su bivi politiari iz ovog kraja pobjegli u Dalmaciju, to je u ovo vrijeme narod bio jedinstven: veina je bila za borbu, a to znai za borbu pod rukovodstvom komunista, jer drugih snaga koje bi povele borbu nije bilo. Ovakvo raspoloenje je stvoreno zahvaljujui intenzivnom radu odbora. Meutim, itav mjesec dana nije bilo veze s partijskom organizacijom u Drvaru, a za to vrijeme nisu uhvaene veze ni s hkom partijskom organizacijom. Odbor je smatrao da treba da se ponovo povee i primi nove direktive. Zbog toga smo Diuan Mileusni i ja rijeili da se prebacimo u rejon Drvara i da uhvatimo vezu s partijskom organizacijom preko brae Milutina i Pere Morae. Preko sela Hrnjadi i Bastasa stigh smo 19. jula u zaselak Grubarski Naslon, a sutradan je odran sastanak Sreskog komiteta KP Drvara na Kamenici. Sastanku su prisustvovali: Ljubo Babi, vojni povjerenik Oblasnog komiteta za Bosansku krajinu, Milkan Bauk, Nikola Kotle, Vaso Trki, Milan Bursa, zatim sekretar SKOJ-a, rodom iz Kamenice (imena se ne sjeam), Milutin Moraa i nas dvojica. Na ovom sastanku nije data orijentacija na partizanski nain ratovanja na diverzije, manje akcije i dr. ve na opti oruani ustanak. Mi iz Like informisali smo poslije sastanka Ljubu Babia o toku priprema za ustanak u optini Srbu
0 Neke su vijesti doprle u rukopisu ak do sela Nebljusa, oko 70 km od mjesto gdje su sluane.

107

i Zrmanji i dogovorili se da ustanak izbije jednovremeno na znak iz Drvara. Pretpostavljalo se da e trebati jo oko mjesec dana za pripreme. U Zavlaku smo se vratili 21. jiula. Zavlaka je izabrana za sjedite odbora jer je odatle bila laka veza sa Drvarom, blizu je bio radio i lake se mogle sluati i umnoavati vijesti. To je bilo dosta zabaeno selo,,udaljeno od komunikacija i najbliih ustakih i andarmerijskih stanica, a tu su se nalazili dobronaoruani i za borblu spremni Zavlaani i Ealdrmljani i, najzad, lake su bile veze sa drugovima iz Zrmanje. 7 Odmah po naem povratku formirano je deset gerilskih odreda: osam u srpskoj i dva u zrmanjskoj optini. U optini Srb formirani su odredi u: Brotnji, Suvaji, Neteki, Osredcima, Kunovcu sa Kupirovom i Potkrajem, Podurljaju sa Srbom, Zavlai, Kaldrmi i Dugopolju. Najvjerojatnije je da je osmi odred bio u donjem Tikovciu. U zrmanjskoj optini bila su dva odreda: Otriki (sa Gliom ukom i Ilijom Radakoviem) i Zrmanjski. Odreeni su komandiri gerilskih odreda, a u nekima, gdje su bili pogodni ljudi, odreeni su i komesari. Komandira je bilo lake odrediti, jer su to bili ljudi s kojima je ranije odravana veza i koji su se ve afirmisali kao rukovodioci sela. Tee je bilo odrediti politike rukovodioce, jer se trailo da oni budu politiki izgraeni, komunisti, a takvih je bilo vrlo malo. Prvi komesari bih su Branko Desnica i Ilija Radakovi. U ovo vrijeme je na Revolucionarni odbor postao Stab gerilskih odreda, a kasnije, poslije prvih nareenja iz Drvara Stab gerilskih odreda za Srb i okolinu. Odbor je 24. jula uhvatio vezu s Gojkom Polovinom, sekretarom Kotarskog komiteta KP za Graac, koji se krio u okolini Dobrosela. Duan Mileusni i ja smo se sastali s Polovinom u planini Kozjai, kod Dobrosela, i poto nam je ovaj rekao da je sekretar KK za Graac, obavijestili smo ga o pripremama za ustanak, o svojoj vezi sa Drvarom. Idueg dana sva trojica smo krenuh ka Srbu. Polovina je krenuo s nama, jer se od Srba mogao lake povezati sa Graacom. Zaustavili smo se u selu Nadurljajlu. Ja sam krenuo u tab u Zavlaku, a Polovina i ostali su se zadrali u Nadurljaju. Polovina je poslao Milana Sijana za Graac da obavijesti graaku partijsku organizaciju o ustanku i da joj preda direktive. Traio je da pronae i dovede u Nadurljaj Nikolu Krajinovia ih nekog od Muniaba.
7 Ve u junu uhvaena, je veza s jednom grupom Zrmanjana iji su rukovodioci biii Glio uk d Ilija Radakovi. Ova j grupa drala vrstu vezu s nama i uestvovala -u svim pripremama za ustanak.

108

Iz Drvara je 26. jula dobijeno nareenje da. 27. jula otpone ustanak. U tom nareenju naroito je naglaeno: prekinuti sve veze s Kninom i ne dozvoliti da neprijatelj prodre ka Drvaru; nareeno je takoe da e ifue komunikacije i Mrdaju telefonske veze. Nareenje je potpisao Milutin Moraa. Odmah sam se vratio u Niadurljaj, pa je odran sastanak taba u prisustvu Gojka Polovine. Napravljen je sljedei plan akcije, koja je trebalo da pone 27. jula: Svi gerilsM odredi dijele se u pet grupa. Prva grupa odred iz sela Neteka, Ajderovca i ustanici oko Srba ima zadatak da napadne andarme i ustae u Srbu i zauzme mjesto. Druga grupa odredi iz sela Kunovoa, Kupirova, Potkraja, Podurljaja i Osredaka. Njihov je zadatak bio da zaposjednu Srpski klanac, razrue ga i ne dozvole neprijatelju da s jiuga prodre u Srb. Trea grupa odredi iz sela Suvaje i Brotnje i ustanici iz ZaMopca i Brezovca imali su zadatak da zaposjednu cestu Lapac Srb i sprijee prolaz neprijatelju od Lapca ka Srbu. etvrta grupa odredi iz sela Zavlake, Kaldrme, Dugopolja i Tikovca. Njihov je zadatak bio da presijeku eljezniku prugu Knin Drvar i ne dozvole prodor od Knina ka Drvaru. U petoj grupi su bili odredi iz Otria, Zrmanje i Popine. Trebalo je da napadniu eljezniku prugu Graac Knin. Poslije odranog sastanka svi lanovi taba (nije bio prisutan Vojo Mileusni) uputili su se u grupe prema postavljenom zadatku i to: u prvu grupu Duan Mileusni, u drugu Milan Sijan, u treu - ja, u etvrtu i petu (sa ovom momentalno ruje bilo veze) Vojo Mileusni. On je napisao i neku vrstu proglasa povodom] poetka ustanka. Dok sam se nalazio u Suvaji, Polovina je formirao u Srbu partijsku organizaciju u koju smo uli: ja kao sekretar, a Milan ijian i Duan Mileusni kao lanovi.
OFANZIVA USTANIKA

Uvee 26. i ujutru 27. jula izvrene su sve pripreme po prethodnom planu. Rano ujutra grupe Bosanaca iz Bosanskih Osredaka, Begluka i Cvjetnica, poto su ule da je otpoela borba u Drvaru, poele su da se kreu prema Srbu i Suvaji. NeM su napali andarme u Martinbrodu, a u samu zoru prekinute s sve telefonske veze sa Srbom. Ve oko 9 asova ula se mitraljeska paljba prema Drvaru. _
109

Odred iz Neteke, narod iz okoline Srba i grupe bosanskih, ustanika, u prazninim odijelima, sa crvenim barjacima, kretali su se ka Srbu. Veina je bila nenaoruana. Bilo je i ena i djece; Vikalo se i prijetilo. U* Srbu su se nalazili andarmi, nekoliko ustaa i jo neki predstavnici ustake vlasti svega destak naoruanih, ljudi. Razbjeali su se kud koji. Ve poslije 10 asova Srb je' bio slobodan. U njega su se sruili ustanici iz Srba, Begluka. i Bosanskih Osredaka. andarmi i ustae iz Srba pokuali su da se autobusom prebace ka Lapcu, ah su ih oko 1-1.30 asova Neteani napali,, pa su se pod borbom povlaili ka Suviaji. U Kulen-Vakuf pobjegao je samo jedan andarm, a ostali su pobijeni. Poginuo je i. jedan ustanik.Druga grupa odreda krenula j.e ko podne na Srpski klanac. Bilo je oko 6070 ljudi sa 3040 puaka. Oko 16 asova vei dio ustanika popeo se na vrh klanca. Jedan dio je prekopao cestu i donosio bukve, a drugi je zaposjeo poloaje uglavnom istono od komlunikacije Otri Srb. Oko 19 asova naiao je kamion sa 10 andarma, pod komandom jednog natporunika, poslatih iz Gospia. Kamion je zasut vatrom i puaka. Nekoliko andarma je ubijeno odmah na cesti, a neki su iskoili i pobjegli u umlu. Nastala, je potjera i pukaranje po umi i svi su, sem jednoga, uhvaeni. Trea grupa odreda sa grupom Bosanaca poruila je mostove kod Donje Suvaje i na Joevici. Oko 15 asova naiao je autobus pota iz Lapca, pa kako nije mogao preko Suvaje, vratio se za Lapac, -ali je u Brotnji napadnut od griupe ustanika. Pred samo vee naila je andarmerijska patrola iz Lapca, dola do Suvaje, pa se poslije manjeg pripucavanja vratila za Lapac. Ustanici su zaposjeli poloaje na Dabinoj strani. Najozbiljnija situacija bila je kod etvrte grupe odreda. Jedan ,dio ustanika iz Dugopolja napadao je sa Trubaranima andarmerijsku stanicu Trubar. Oko 13 asova stigla je vozom u Gornji Tikovac domobranska satnija 15. peadijske pukovnije iz Knina sa 16 andarma. Sruen je most eksplozivom koji je naen u Kaldrmi i napadmuta je kompozicija. Bilo jeetrdesetak ustanika s jednim pukomiitraljezom i 16 puaka. Borba je trajala jedan as, pa su se domobrani povukli ka. Kninu, a.ustanici zaposjeli poloaje kod Tikovca. U toku dana pristigli su, kao pojaanje ovoj grupi, ustanici iz Bosanskih. Osredaka (koji su uestvovali u borbama za Srb) i Dugopolja, (koji su napadali Trubar), tako da je ujutru 28. jula na ovom pravcu bilo oko 200 to naoruanih, to nenaoruanih boraca..
110

S petom grupom odreda uspostavljena je veza tek 27. jula. Oni su toga dana pripremali napad na Otri, podijelivi se na tri grupe: najjaa grupa ustanici s Velike Popine i odred Glie uka trebalo je da rano ujutro 28. jula napadne i zauzme Otri. Druga grupa, Spire Lukia, trebalo je da razrui prugu kod Malovana, trea grupa sa Isom Maretiem i Vladom Mariiem da razrui prugu izmeu Otria i Pribudia. Tako je prvi dan ustanka proao po planu donesenom 26. jula: osloboena je optina Srb; razbijena je intervencija iz: Gospia prema Srbu i, to je naroito vano, odbaeni su domobrani i andarmi koji su iz Knina intervenisali prema Drvaru. Meutim, iako je bilo izvreno ono to je bilo postavljeno,, u itavoj .akciji bilo je i stihijnosti. Napad na Srb izvodilo jer nekoliko grupa Bosanaca iz raznih mjesta sa predvienom grupom gerilskih odreda, dok je ruenje mosta kod Suvaje i na Joevici bilo neorganizovano (jedni su bili ak za to da se most ne rui, a nije bilo ni sredstava za ruenje). andarmi i : ustae iz Srba su se povlaili pored velike mase naoruanih, i nenaoruanih. Jedan andarm se ak probio do Kulen-Vakufa. Pota iz Lapca je dola i vratila se, kao i patrola iz Lapca, pored neorganizovanog pukaranja sa okolnih brda. Kod TiKovca je u posljednjem momntu dignut most, i bilo je'mnogonatezanja oko napada na domobrane, te je najzad prevagnuoodluni stav Milana -Zoria Palasi je, koji je prvi na njih zapucao. I stihijnost, i strah, i neizvjesnost su prirodni: nije se imalo iskustva, nije jo bilo vjere u sopstvene snage, nije tu bilojedne vre organizacije. Ah injenica je da se narod digao, da se latio oruja. Kakva je to bila velianstvena slika: naoruan i nenaoruan narod, sa crvenim barjacima, kretao se u svoj"' prvi boj!
OSLOBOENJE GRACACKOG SBEZA I LAPAKE OPTINE

U toku idueg dana ustanak se irio prema Kninu, Graacu i Lapau. Ustanici iz Otria, pod rukovodstvom Ghe uka i IlijeRadakovia, napali su andarmerijsku stanicu; Poslije kratkeborbe Otri je zauzet. Kod neprijatelja je bilo 10 ubijenih, 2 zarobljena, a manji broj je pobjegao. Talijani su razoruani i puteni. Poshje toga je dio ustanika produio ka s. Zrmanji i oslobodio ga zajedno sa ustanicima iz ovog mjesta. Ubijeno je 7* ustaa, a zarobljeno 5 andarma. Tako je ve drugog dana bila. osloboena jo jedna optina.
111

Ustanici pod rukovodstvom lana Kotarskog komiteta KP u. Graacu, Vase Sijana, razruili su prugu kod Pribudia. 28. jula naiao je transport talijanske vojske i survao se u provaliju. Tom prilikom su poginuli jedan domobran i 6 talijanskih vojnika, dok je oko 20 Talijana ranjeno. Posh je zauzimanja Zrmanje, ustanici iz Otria orijentisali su se ka Malovanu, a ustanici iz Zrmanje glavninom prema Erveniku, a dijelom snaga ka Kninu, povezujui se sa ustanicima Kninske krajine. Nakon jo nekih manjih okraja ustanici su se pribliili neposredno Graacu sa istoka. Stvorili su se uslovi za direktan napad ma grad. Ustanici iz Zavlake, Kaldrme, Tikovca i drugih mjesta produili su 28. jlula ka Kninu, povezujui svoja dejstva sa dejstvima naroda Kninske krajine. Dok su se 28. vodile borbe sa snagama 15. plukovniije i andarmima u rejonu Strumice, izbio je 29. jula ustanak u selima Plavnu, Golubiu, Stramici, a kasnije i u dragim selima oko Knina. Ustaka vlast u Kninu sa svim jedinicama domobrana i ustaa, sem jedne bojne 15. pukovnije, pobjegla je u Drni 29. jula dok su u Kninu ostali samo Talijani. Napad ustanika nije xislijedio, pa su se 30. i 31. avgusta izbjegle ustae i domobrani vratili ponovo u Knin. Iskoristivi bjekstvo ustaa, Talijani su 1. avgusta preuzeli u Kninu svu vojnlu i civilnu vlast. Talijani i ustae iz Graaca krenuh su 28. jula da izvide situaciju u Otriu i Srbu. Oko 11 asova slu stigli u Otri. Kako je veina ustanika bila angaovana u borbama za Zrmanju, to.su ustae i Talijani produili ka Zrmanji. Naiavi na prekopanu cestu, Talijani u se vratili ka Graacu, & ustae su produile za Srb. Na Srpskom klancu bih su doekani i uniteni. U toku ove borbe naroito se istakao Milan Zeelj, koji se sa svojim pukomitraljezom nalazio na samoj cesti. Obavijeteni da su ustanici iz zrmanjske optine zauzeh Malovan, ustanici sa Srpskog klanca, ostavivi dio snaga, produili su ka Graacu i 29. jula prikljuili se ostalim snagama koje su nadirale ka Graacu. Bruvno je osloboeno 29. jula. Na vijest o (ustanku u Srbu Nikola Pokrajac, lan KP, zakazao je sastanak za 28. jul, na kome je odlueno da se 29. jula u 4 asa napadne andarmerijska stanica i ustae u Bruvnu. Napad je sa ustanicima iz' Bruvna i Mazina izvren u 8 asova. Nakon borbe od pola asa likvidirani su andarmi i ustae i samo je mali broj uspio' da pobjegne. Poslije ove akcije ustanici su produili ka Rudpolju.
112

Pivo

Karamatijevi:

SAN

(crte)

Sljedeeg dana je formiran tab sektora za opirnu bruvanjsku, s Nikolom Pokrajcem na elu. Formirano je i nekoliko eta: Bruvanjska, Omlsika, Rudopoljska, Klapaviko-cerovaka, Podurljajska, Deringajska. Sve ove jedinice, nosei crvene barjake, krenide su 31. jula ka Graacu. Napad na Graac planiran je za 1. avgust. Za to vrijeme u Graacu su koncentrisane jae ustake i domobranske snage. Tako je've 29. jiula pristigla 22. pohodna bojna iz Gospia, a sutradan jedna domobranska bojna iz Varadina, Oekivao se dolazak jo dvije bojne, kao i konjike pukovnije i artiljerije, a 30. jula stigao je u Graac ustaki pukovnik Joco Rukavina. Isto tako 1. avgusta su stigle u Graac i jake talijanske snage. Osjetivi koncentraciju ovako jakih snaga i nakon neuspjelog napada na grad, ustanici su se povukli na okolne poloaje. Snage iz optine Srb povukle su se na Srpski klanac, a snage iz zrmanjske optine ostale su na poloajima Tremzina Mila. U Mazinu su vlast predstavljah predsjednik optine i Srbi koji su ranije bih inovnici u optinskoj upravi. Na vijest o ustanku uspostavljen je poloaj prema Zuleevici, a jedne noi, vjerovatno 28/29. jula, likvidirana je ustaka vlast. Poslije toga fomiran je bataljon sa tri ete. Mazinjani su drali poloaj na Kremenu, prema Udbini, povezujui se sa Bruvanjskom etom, i na Zuleevici, prema Gornjem Lapcu. Tako je za dva dana (28. i 29. jula) osloboen itav srez graaki, bez Graaca i optine Lovinac. Ustae u Graacu su 29. i 30. jula izvrile masovne pokolje srpskog ivlja iz Graaca i okoline. Tako su pobile 300 Srba (mahom ena i djece) iz tikade i oko 200 Srba iz eki-glavice, Rastovia i "drugih mjesta. Donji 'Lapac ustae i andarmi su napustili 30. jula i povukli se u Borievac. Istog dana andarmi su napustili selo Nebljuse, tako da je itava lapaka optina, bez Borieva, bila slobodna. U toku 31. jula i 1. avgusta pripreman je napad na Borievac. Nou 1/2. avgusta ustae i domobrani, povlaei i sav narod Borievca, povukli su se u Kulen-Vakuf. Uz put su, u selu Kalatima, ustae pobile sve ivo, veinom djecu i ene. Ujutru 2. avgusta ustanici su uli iu Borievac. Dolo je do pljake, a poele su da gore i kue u Borievcu, i ubrzo je izgorjelo itavo selo. Zapalili su ga proetniki elementi. Tako je 2. avgusta osloboen itav srez lapaki.
8 U s t a n a k 1941.

113

U Lapcu je formiran. Stab gerilskih odreda za Lapac i okolinu; komandant je bio Gojko Polovina. Neto kasnije Polovina je postao komandant oruanih snaga u Lici. Prema tome 2. avgusta dakle nakon 7 dana borbi, osloboena je teritorija dvaju srezova, sem samog Graaca i optine lovinake. Donji Lapac je bio prvo osloboeno sresko mjesto u Hrvatskoj.
NEKE KARAKTERISTIKE NAE OFANZIVE

Ustanak je uspio i preko oekivanja njegovih, organizatora. Naime, oni su'oekivali uspjeh u optini srpskoj i dijelom u zrmanjskoj, jer su poznavali tamonju situaciju, ah na ostale krajeve nisu mnogo raunah. Meutim, ustanak je brzo prerastao jednu optinu, on je obuhvatio mase i irio se poput plime. Bio je'jedinstveno pripremljen, i poeo je organizovano, ah je ubrzo potom bilo i dosta stihijnosti. Vie se ustankom nije rukovodilo iz jednog centra. Uticaj rukovodilaca je bio minimalan. Ve drugog i treeg dana, a kasnijih dana pogotovo, planovi su se stvarali na brzinu na osnovu neke neprovjerene vijesti, neke ideje koja se tek tada rodila. Stihijnost "je imala neke- svoje dobre, ali je bilo i negativnih strana: na primjer paljenje Borievca, nepravilan odnos ustanika prema hrvatskim porodicama u pojedinim mjestima (u Mazinu, Brotnji, Orovcu, Lapcu) i pokuaj takvog odnosa prema zarobljenicima, gdje su dolazili do izraaja niski instinkti, prije svega osveta kod onih kojima su ustae svojim zloinima nanijele nesreu. Ono malo lanova Partije i najsvjesniji ustanici nisu mogh to sprijeiti i pored energinih nastojanja, ak esto rizikujui i svoj ivot zbog toga. Samo rukovodstvo ustanka iz tih prvih dana nije imalo jasniu orijentaciju. Govorilo se o svjetskoj proleterskoj revoluciji, a nisu se preuzimale mjere protiv talijanskih okupatora, niti su se dovoljno raskrinkavah etniki elementi. Kod neprijatelja je zavladala panika. On vidi desetine hiljada ustanika i evakuie Knin. Sigurno je da se to moglo jo bolje iskoristiti, ali je tada, prvih dana borbi, nedostajalo iskustvo.
II. ODBRANA SLOBODNE TERITORIJE

Nakon ofanzive ustanikih snaga u toku koje je osloboena teritorija dvaju srezova, nastupio je period zastoja: frantovi su se ustalili nia dostignutoj liniji, nastali siu. problemi organizacije slobodne teritorije, ishrane vojske i drugo.
114

Poloaj na Drenovai, prema Bihau, bio je najslabiji. Zbog toga su odmah, 5. ih 6. avgusta, sa Srpskog klanca' prebaeni kamionom borci Kumanovakog i Podurljajskog odreda i formirani u jedan odred.8 Ovi borci ve su ranije uestvovah u borbama i vaili su kao najpouzdaniji, a situacijama Srpskom klancu nije se smatrala aktjuelnom, jer je front bio kod Graaca. Sem toga, tada jo nisu bili doli do punog izraaja dejstva i propaganda proetnikih elemenata. Drugi front je bio kod KuLen-Vakufa gdje su, kako je ranije reeno, drali poloaje ustanici iz Bosne i Like. Trei front je bio kod Graaca, na poloajima Vodena glava i Crni vrh. Prema Kninu front je u poetku bio kod Padana i Golubia. Meutim, kada su se aktivirali Talijani, prvo je taj front popustio. Ve 4. avgusta Talijani su okupirali zrmanjsku optinu. Motorizovana kolona prodrla je komunikacijom, koja nije bila temeljno razruena, bez naroitih tekoa i spojila se sa snagama tu Graacu. Ustanici nisu pruili otpor talijanskoj koloni. Ostao je i dalje front na Srpskom klancu, koji su drali ustanici iz Srba, Kunovca, Osredaka, Pourljaja i Kupirova r dakle isti oni koji su uestvovah u prvim borbama na Srpskom klancu. _ Stab gerilskih odreda za Srb i okolinu, koji je organizovao ustanak, fuhkcionisao je samo do prve polovine avgusta. Ustankom u Lici rukovoeno je iz Lapca, gdje je u poetku formiran Stab gerilskih odreda za Donji Lapac i okolinu, a kasnije Stab gerilskih odreda za Liku. On se 23. avgusta. pretvara u Stab bataljona gerilskih odreda za Liku. kao sastavni dio Drvarske brigade. Snage koje su se nalazile u graakom srezu, u optinama brvanjskoj i mazinskoj, bUe su pod rukovodstvom graakog sektora (komandant Nikola Pokrajac, poslije njegove pogibije Nikola Milju, a od 20. avgusta Duan Mileusni). Snage na Drenovai bile su direktno pod tabom u Lapcu, a like snage kod Kulen-Vakuf a iu poetku pod komandom taba u Lapcu, a kasnije, od 20. ili 21. avgusta, pod komandom taba bataljona Sloboda (iji je komandant bio Mauka Pilipovi, njegov zamjenik Tomica Popovi, a ja politiki komesar). Snage u zrmanjskoj optini (9. i 10. gerilski odred) na Srpskom klancu bile su u poetku pod komandom taba u Srbu, a kasnije pod komandom taba u Lapcu.
8 Prebacivanje tog odreda dolo je na zahtjev Stojana Matica, biveg oficira, tada -komandanta Nebljuskog odreda i poloaja na Drenovai.
8*

115

Raniji gerilski odredi p r e f o r m i r a n i su u ete i vodove, zavisno od broj'a n a o r u a n i h ljudi iz jednog sela. Tako su postojale Suvajska, Doljanska i druge ete, Gajinski vod Lapake ete itd. Borci iz eta smenjivali su se na poloajima: obino su sedam dana bih. na poloaju, a sedam kod kue. ' Komandni kadar eta i manjih jedinica borci su sami birah. Postojali su komandiri eta i vodnici, negdje i komesari ih politiki sekretari. 9 Veina jedinica nije imala komesara, odnosno politikog sekretara. Ve prvih dana se pojavio problem ishrane vojske, ali poto je pri jedinicama bilo dosta nenaoruanih, to su oni bili prvi intendanti i kuvari. Sem toga, jo tada se odreuju posebni ljudi da se staraju o ishrani vojske. Kasnije su oni dobili i druge funkcije, tako da su to bili u stvari zaeci nove'narodne vlasti.10
r SLOM USTAKO-DOMOBRANSKE OFANZIVE I OSLOBOENJE KULEN-VAKUFA

Krajem jula i poetkom avgusta prikupljene su u Graactu i Lovincu jae ustako-omobranske snage da bi sa snagama, koj su se ve nalazile ili su tada koncentrisane u garnizonima najbliim slobodnoj teritoriji Like i Bosne, izvrili napad radi uguivanja ustanka u zapadnoj Bosni, junoj Lici i Kninskoj krajini. Komanda kopnene vojske NDH napravila je jedinstven plan koji je u periodu ofanzive ustanikih snaga bio defanzivan. Prema ovom planu (iz zapovijesti komandanta kopnene vojske NDH od 31. jula), cjelokupna akcija protiv (ustanika svodila bi se na to to bi zaposjeli, osigurah i vrsto odrali pojedina vana uporita, a ne uputati se u akcije s manjim dijelovima na dugakim pravcima, na velikoj prostoriji i po planinama. Izuzetno je bilo dozvoljeno da se prave i neki ispadi radi odbijanja ustanika. " Ta uporita su na ovoj teritoriji bila: Otoac, Gospi, Graac, Knin i Sinj. Sve snage u Lici bile stu objedinjene u Liki zdrug pod komandom domobranskog generala Lukia. On je 1. avgusta stigao u Gospi a ve idueg dana snage iz Graaca napale su Crni vrh, ah su bile odbijene. Napad je ponovljen 1L avgusta. Oko 10 asova poela je artiljerijska vatra po Vodenoj glavi, koju je drala Bruvanjska eta, zatim je- uslijedio napad, koji je odbijen.
0 Na poetku ustanka nije mogla da se shvati uloga i zadatak politikog komesara; zato je ovaj nazivan i politikim sekretarom. 10 Prva takva vlast se formira u Kumanvou i jo nekim, mjestima poetkom ovgusta 1941.

116

Poto su se povratile poslije prve zabune, izazvane pobjedonosnim irenjem ustanka, a kako su ustanike snage zastale na dostignutim poloajima, ustako-domobranske komande su rijeile da ofanzivnim dejstvom na itavu slobodnu teritoriju Bosne i Like likvidiraju snage ustanka i ponovo okupiraju ovaj prostor. U Lici su napad vrile snage Likog zdruga, oformljene u Graaki i Lovinaki zdrug. II sastavu Graakog zdruga bile su slijedee snage: konjika pukovnija iz Zagreba, 22. pohodna bojna iz Gospia, 26. pohodna bojna iz Varadina, haubika bitnica, brdski vod i dr. Ukupna jaina ovog zdruga: oko 3000 vojnika. Lovinaki zdrug je bio slabiji vjerovatno oko 1000 ljudi. Prema tome, u ofanzivi je moglo uestvovati 40005000 ljudi, raunajui da su uestvovali i dio uistaa, tabovi, komore i dr. Plan za ofanzivu bio je sljedei: Lovinaki zdrug poinje napad 17. avgusta pravcem: Lovinac Ploa Ondi : Klapovice Salobanica, gdje e 18. avgusta, na Opuvu, uhvatiti vezu sa Graakim zdrugom Graaki zdrug kree u napad 18. avgusta pravcem: Graac Bruvno Mazin. Zatim produava nastupanje prema Gornjem Lapcu i Kulen-Vakufu, gdje se povezuje sa snagama iz Kulen-Vakufa. Lovinaki zdrug je otpoeo napad u odreeno vrijeme i nakon borbi na Trovrhu sa ustanicima iz Ploe i sreza udbinskog izbio istog dana poslije podne u Ondi, dok se lijeva pobonica odvojila od glavnine i otila u Udbinu. Odreenog dana, 18. avgusta, krenuo je u napad i Graaki zdrug. Bruvanjska i Omsika eta dale su manji otpor na Vodenoj glavi i s linije Tolagii_ Tomiaev vrh, a onda se povukle" zajedno sa narodom u Cemernicu. Tamo su se povukli i mazinski ustanici s narodom, ne davi nikakvog_otpora. U 17.30 asova neprijatelj je dostigao planiranu liniju alobanice (Mazinska previja). U toku 19. avgusta neprijatelj je preduzeo napad pravcem Mazin Gornji Lapac. U rejonu Bruvna. ostavljen je Lovinaki zdrug (bez jedne ete), a napad je produio Graaki zdrug. Neprijatelj je bez otpora zaluzeo Mazin i planinu Zuleevicu, nailazei na prekopane i bukvama zakrene ceste, to je donekle usporavalo njegovo nastupanje. Oko 13.30 asova neprijatelj je uao u Gornji Lapac. Ngdje oko 11 asova, 19. avgusta, tab u Donjem Lapcu je stigao kurir i obavijestio o prodoru neprijatelja i zauzimanju Mazina i Zuleevice. U tabu smo se nalazili Gojko Polovina i ja. Zbog ovakve situacije odlueno je da Gojko Po117

lovina odmah, krene u pravcu Zaluevice i organizuje front na njoj, a ja ka Kulen-Vakufu da obavijestim! ustanike o opasnosti i da preduzmem potrebne mjere. Graaki zdrug je imao namjeru da prenoi u Gornjem Lapcu. Uplutio je ka Kulen-Vakufu gonei odred, sastava: jedna pjeadijska, jedna mitraljeska i jedna konjika satnija, svega oko 500 vojnika. Trebalo je da taj odred uspostavi vezu sa garnizonom u Kulen-Vakufu, a-zatim da se vrati u sastav glavnine. Raspored naih snaga kod Kulen-Vakufa nije tano poznat. Zapadno od komunikacije nalazile su se Lapaka i Dugopoljska eta, a na samoj komunikaciji Suvajska, Broanska, Doljanska i Gvj etnika eta. Neki podaci govore da su se Suvajska i Broanska eta, koje su bile najblie cesti, povukle ka Doljanima. Oko 13 asova naao sam komandira Dugopoljske ete Milana Tankosia i komandira Lapake ete Raetu, obavijestio ih o situaciji i naredio im da sa etama odmah krenu ka Borievcu. Iz Dugopoljske ete poslao sam kurira da obavijesti ostale ustanike na komunikaciji BorievacKulen-Vakuf da se pripreme za borbu, odnosno da se orijentiu ka Borievcu, odakle nastupa neprijateljska vojska. 11 Vjerovatno je da su ustanici bili obavijeteni o prodoru neprijatelja u Gornji Lapac i drugim putem, jer je.gonei odred na Sekanom vrku doekala grupa ustanika. Na samom ulazu u Pitaljsku dragu ponovo je dolo do susreta domobrana i ustanika. Domobranski oficiri su ustanicima objanjavah da oni nisu ustae, ve hrvatska vojska koja je dola da zavede red, da vie nee biti klanja od strane ustaa-i da treba predati oruje. Traih su vezu sa ustanikim komandantom. Kad je neprijateljska kolona ula u tjesnac Pitaljske drage, na nju je otvorena vatra takorei sa svih strana, prvo s ela, negdje od kote 552, i gotovo jednovremeno s padina Visoice i Ljutice. Pobonice kolone su se rasprile kud koja po oblinjem grmlju, elna satnija je bila desetkovana i rasprena, a konjica i ostatak mitraljeske satnije bezglavo su jurili nazad. Do veeri ustanici su nadirali do Borievca i Gornjeg Lapca, a jedna grupa je napala tab Graakog zdruga u rejonu Gornjeg Lapca. Ustanici iz Dobrosela izvrili su manji napad na Podlisac, gdje su bile glavne snage Graakog zdruga. Neprijatelj je otvorio artiljerijsku vatru po istonim padinama Visoice i vrio manje demonstrativne napade. U toku noi
11 Nije mi pomato da li je sve to izvreno. Sigurno je da je borba u.Pitaljskoj drai bila spontana i da tu nije bilo nikakve velike organizacije.

118

poelo je povlaenje ka Mazinu i Bnuvnu. Ustanici Lapake i Doljanske ete gonili su neprijatelja sve do Bruvna. Istovremeno su se aktivirali ustanici iz Mazina i Bruvna, tako da je neprijatelj imao znatne gubitke pri povlaenju: samo u Mazinu ubijeno je oko 30 domobrana. U borbama od 18. do 20. avgusta neprijateljski gubici su bili (to ubijenih, to ranjenih): 6 oficira, 17 podoficira, 189 vojnika Zaplijenjeno je 191 puka, 11 pukomitraljeza, 7 tekih mitraljeza, 40 000 metaka, 29 konja itd. . Nai gubici: 2 mrtva i 2 ranjena. To je bio najvei vojniki uspeh ustanika u tom periodu 1 ustanka. Nakon uspjeha u Pitaljskoj drai, a na osnovu naredbe Drvarske brigade od 16. avgusta o reorganizaciji jedinica, od bosanskih i likih ustanika koji su opkoljavah Kulen-Vakuf formiran je v2. bataljon Sloboda. U bataljonu su bile like jedinice: Doljanska, Suvajska, Broanska i Lapaka eta; Dugopoljski i Neteki vod.12 Bataljon je bio pod direktonom komandom taba brigade iz Drvara, ali je primao nareenja i od taba Lapakog bataljona. Stab Lapakog bataljona formiran je 23. avgusta. Za komandanta je postavljen Stojan Mati, a za komesara Gojko Polovina, dotadanji komandant oruanih snaga u Lici. Stab ovog bataljona postao je glavna komanda za cijelu Liku. Poto su neprijateljske snage u Kulen-Vakufu bile povezane sa snagama u Oracu i Qukovima, a kako su, poslije ofanzive generala Rumlera na osloboenu teritoriju Bosne, formirane posade izmeu Bosanskog Petrovca i Bihaa, to je tab bataljona Sloboda rijeio da prebaci dio svojih snaga na istonu obalu Une i da ofanzivnim dejstvom napada te neprijateljske posade. Prebaene su Begluka, Cvjetnika, Broanska eta i Martinbrodski vod svega oko 70 puaka i nekoliko pukomitraljeza. Prvi napad izvren je 1. septembra na dvije satnije domobrana iz Zagrebake pukovnije u selu Vrtoe. Napadali su, sem navedenih jedinica, i ustanici iz Vrtoa i V. Stjenjana. Domobrani su bili potpuno razbijeni. Ubijeno je i zarobljeno 7 oficira i 120 vojnika. Zaplijenjena je velika koliina oruja i hrane. Mi smo imali 4 mrtva i 8 ranjenih. Zatim su, 4. septembra, jedinice bataljona Sloboda i dijelovi Lapakog bataljona (oko 40 boraca-dobrovoljaca sa Drenovae), pod komandom Stojana Matia, napali ukove i Oraac. Nakon estokih borbi zauzeti su ukovi, a zatim i Oraac. Poslije pada Oraca nae snage su se orijentisale ka
12 Sem tih eta bilo je i manjih jedinica koje su se mijenjale na poloaju: jedno vrijeme bila je feod Kulen-Vacufa Osreafca eta, iit.

119

Kulen-Vakufu, iji je komandant, major Veber, odluio da nou 5/6. septembra evakuie vojsku i narod iz mjesta. Borci 2. bataljona Sloboda i Lapakog bataljona razbili su neprijateljske snage koje su se povlaile.13 Ujutru 7. septembra proetniki elementi zapalili su Kulen-Vakuf. Na taj nain, poslije mjesec dana ustaljenih, poloaja, i na ovom odsjeku proirila se slobodna teritorija i time se jo vre povezala sa slobodnom teritorijom Bosne. Nakon ove borbe rasformiran je 2. bataljon Sloboda. Like snage su manjim dijelom prebaene na Drenovau, a ostatak ustanika povukao se kuama.
GLAVNA SLABOST USTANIKA ODNOS PREMA TALIJANSKOM OKUPATORU

U periodu ustakih zloina i priprema ustanka jedan dio ljudstva sa teritorije graakog i donjolapakog kotara pobjegao je na teritoriju okupiranu od Talijana (Kistanje, Djevrske u sjevernoj Dalmaciji). Meu njima je bilo vie bivih politiara, trgovaca, intelektualaca; neki su bili izraziti reakcionari proetniki orijentisani, a bilo je i potenih ljudi, pa i komunista. Talijani su meu ovim ljudima razvili vrlo ivu propagandu i uspjeh su da pridobiju znatan broj pristalica za svoju politiku. Istovremeno Talijani su osuivah sve ustake zloine i zgraavah se nad njima; spasavali su pojedine porodice i grupe ljudi i prebacivah ih na svoju teritoriju. Oni nisu preduzeli nikakve represalije protiv ustanika prilikom ruenja voza sa tahjanskim vojnicima kod Pribudia, 28. jula. Uopte, inili su sve da bi se predstavih kao zatitinici proganjanog srpskog naroda. Sve je ovo raeno, razumije se, sa o d r e e n o m svrhom: iroke mase, zastraene Ustakim zloinima i nedovoljno politiki. svijesne, dijelile su te zloine od talijanskih okupatora, gajei iluzije da e ih Talijani zatititi od zvjerstava ustaa. S druge strane, rukovodstvo ustanka, kako je ve reeno, nije imalo jasnu orijentaciju. U pohtici se ljeviarilo: govorilo se o svjetskoj -proleterskoj revoluciji, a m i o je i nedovoljno bilo rijei o irokoj nacionalnoj oslobodilakoj borbi, koja treba da okupi sve rodoljube u borbu protiv okupatora, ustaa i etnika. Usvojena je forma frontalnog ratovanja, stvaranje i odbrana slobodne teritorije, mjesto partizanske taktike ratovanja.
13 U borbi je poginuo Mauka Pilipovi, komandant 2. bataljona Sloboda.

120

Rukovodstvo ustanka pripremalo se za borbu i protiv ustaa, i protiv okupatora. Meutim, potijenilo se, odnosno nije se raunalo sa uticajem bivih politiara i proetnikih elemenata. Ovi su odmah, ve prvih dana ustanka, razvili veliku i mnogostruku aktivnost. Jedan od prvih zadataka bio im je da zauzmu rukovodea mjesta u tabovima i jedinicama 14 da izguraju komuniste i njihove pristalice sa tih mjesta. 15 Glavni zadatak bio im je da pomognu Talijanima da okupiraju slobodnu teritoriju, da razbiju ustanike i uvjere ih da ne treba da se tuku protiv Talijana. Zbog toga je ve prvih dana borbe dolo meu ustanicima na poloajima prema Talijanima do rasprave: za borbu ili protiv borbe sa Talijanima. Rukovodioci ustanka i ostali komunisti, malobrojni, okupirani mnogobrojnim problemima, objanjavali su koliko su mogh i stizali narodu: da su Talijani doveli ustae na vlast, da za ustake zloine Talijani znaju i da je to jedan dio politike okupatora, ah sve to nije bilo dovoljno. Pretena masa ustanika bila je protiv borbe sa Talijanima. Ovo su neki od razloga koji objanjavaju slabost ustanika u odnosu prema tohjanskom okupatoru, injenicu da pored ruenja pruge u Pribudiu 28. jula, razoruanja talijanskih vojnika u Otriu, borbe grupe ustanika iz Srba i Graaca protiv Talijana na prilazima Drvaru (kod Resanovaca) nije od strane ustanika nigdje pruen ozbiljniji otpor talijanskom okupatoru.
SASTANAK NA OTRIU

. Po ulasku u Otri, 4. avgusta, Talijani su postavili zahtjev da se 11. avgusta doe u Otri na razgovore s njima. Na sastanku u Donjem Lapcu 10. avgusta Polovina, Duan Mileusni i ja zakljuili smo da je situacija vrlo ozbiljna, poto mase nisu spremne za borbu protiv Talijana. Zato smo odluili da treba otii u Otri, vidjeti kakve zahtjeve Talijani postavljaju, odvui ih za to due vrijeme od slobodne teritorije, dok se ne izvre pripreme za borbu protiv njih. Na razgovore sa Talijanima trebalo je da odemo Boko Raeta, major bive vojske i ja.
14 Tako se ve 28. julai na Srpskom klancu pojavio, u uniformi oficira bive vojske, Milan Torbica, student, sita biljenika optine srpske, poznatog etnika, i predstavljao se kao komandir ete na Srpskom klancu. Obojica su 1942. strijeljani kao saradnioi okupatora. 15 Negdje 7. ili 8. avgusta grupa naoruanih ljudi prodrla' je u tab odreda u Srbu u namjeri da razorua rukovodioce. Ovo im nije uspjelo.

121

Na Otriu se 11. avgusta skupilo 150 do 200 ljudi iz graakog sreza, Kninske krajine i Bosne. Izabrana je delegacija od 5 ili 6 lanova, meu kojima smo bili Haeta i ja. Toj delegaciji su dva talijanska nia oficira postavili otprilike ovakva pitanja: zato je izbio ustanak, koliko je bilo rtava od ustaa, da li bismo htjeli da se stavimo pod zatitu hrvatskog generala regularne vojske. Zatim su napusti! salu. Na Otriu su Talijani htjeli da postignu tri stvari: prvo, da se predstave kao prijatelji i zatitnici srpskog naroda i protivnici ustakih zloina; drugo, da po mogunosti obezbjede bez borbe okupaciju slobodne teritorije od strane ustako-domobranskh snaga koje su prvih dana avgusta koncentrisale znatne snage za napad na slobodniu teritoriju Bosne i Like; i tree, htjeh su da odvoje narod od komunista, da stvore saveznike u borbi protiv komunista koji su rukovodili ustankom. Meni je bilo vano da se nije postavljalo pitanje okupacije slobodne teritorije od strane Talijana, to je bio glavni razlog dolaska na razgovore. Meutim, itava atmosfera na Otriu bila je muna i teka: veina se ponaala tako kao da se ne razgovara sa neprijateljem ve sa prijateljem. Sve to to se skupilo u Otriu bilo je mahom proetniki orijentisano, iako je tu bilo i potenih ljudi koji su doli da vide kako e se stvari razvijati. etniki elementi ponovo su 25. avgusta vodili razgovore s tahjanskim generalima na-Otriu, a sutradan na Paanima, gde je bila sva etnika ehta (Novakovi Longo, Raenovi, Buji i dr.). Sklopili su I sporazum koji je jo vie dezorijentisao mase. U stvari, svi ovi pregovori bih su samo taktiziranje talijanskog okupatora. Bilo je oito da se Talijani nisu dali nadmudriti. Stoga je u konkretnoj situaciji bilo potrebno vrlo intenzivno politiki raditi, voditi borbu za mase i to pre preduzeti odgovarajue organizacione mjere: pripremiu jedinica koje e se tui sa okupatorom, i to tui na partizanski nain, jer se slobodna teritorija nije mogla odrati frontalnim otporom, to su pokazala iskustva i u drugim krajevima. Uopte uzeto, neprincipijelan stav prema talijanskom okupatora bio je najvea slabost ustanika.
RAD PARTIJE NA OTKLANJANJU SLABOSTI USTANKA

U prvim danim ustanka, sve do septembra, bio je vrlo, slab rad partijske organizacije i u jednom, i u drugom srezu. Partijske organizacije i rukovodstva se nisu sastajali; lanovi Partije su radili svaki za sebe i snalazili se kako je ko znao
122

i umio. Odravani su samo lini kontakti i kratki radni sastanci pojedinih komunista, a i to rede. Ve prvih dana avgusta prebcio se na slobodnu teritoriju Marko Orekovi Krntija, lan CK KPJ, a u prvoj polovini avgusta prebacili su se i neki lanovi OK KPH za Liku. Marko Orekovi je pomagao u rukovoenju ustankom na itavoj slobodnoj teritoriji. On se nalazio svuda: u Drvaru, na irontovima u Bosni, na zborovima i radu na slobodnoj teritoriji Like. Bavio se pitanjima vojske i organizacije vlasti, partijskim pitanjima rada organizacije ena, omladine itd. Meutim, stvarni i direktni uticaj OK na dogaaje u ovom kraju ispoljava se tek u septembru. Tada se u Lapac prebacuju gotovo svi rukovodei drugovi iz OK: Jakov Blaevi, Mile Poua, Toma Niki i Kata Pejnovi. U Lapac dolazi i Vlado Popovi, sekretar Operativnog partijskog rukovodstva CK KP Hrvatske. Oko. 10. septembra odran je niz sastanaka u Donjem Lapcu: analiziran je rad komunista i rukovodstva, razmatrana je konkretna situacija i postavljeni su zadaci za budui rad. Pojedini lanovi Partije uzeti su na strogu odgovornost i kritikovane su greke i propusti u radu. Naroito je naglaena potreba za stalinim, neprekidnim radom KP na objanjavanju linije oslobodilake borbe, raskrinkavanju talijanskog okupatora i shno. Na jednom od sastanaka postavljen je zadatak da se formira od brojnih ustanikih snaga na slobodnoj teritoriji jedinica od najboljih i najsvjesnijih boraca, na koje e Partija imati potpun uticaj. Nakon ovih sastanaka iz temelja se promijenio partijski ivot i rad u oba sreza. Polovinom septembra je sazvano savjetovanje partijskog lanstva kod Bruvna, pod rukovodstvom Tome Nikia, lana OK. Nekoliko dana kasnije odrana je kotarska partijska konferencijana kojoj su, poslije analize rada partijskih organizacija u ustanku, postavljeni zadaci (rad s masama, organizacija jedinica, nabavka oruja), reorganizovane partijske organizacije i izabrana nova rukovodstva. Isto tako su velik znaaj imale konferencije u Drvaru i na Kamenskom. U Drvaru je 31. avgusta odrana partijska konferencija delegata zapadne Bosne i Like. Glavni zadatak konferencije bio je da se ustanici pripreme za borbu protiv 'talijanskog okupatora. Na Kamenskom je 21. septembra odrana konferencija vojnih delegata Like, koja je razmatrala mjere za raskrinkavanje Talijana i organizaciono uvrivanje vojnih jedinica.'
123

I jedna i druga konferencija doprinijele su razobliavanju talijanskog okupatora i dale jasniu perspektivu, orijentisale ustanike ovog i ostalih krajeva.
FORMIRANJE I DEJSTVA PRVE PARTIZANSKE JEDINICE

Na osnovu zadataka postavljenih na sastanku u Lapcu 10. septembra (da"treba formirati partizansku jedinicu), prebacio sam se 12. ili 13. septembra na Drenovau. Od Kunovakog i Podurljajskog voda formiran je partizanski odred koji je u poetku nosio naziv Letei odred16. Odred je tada brojaooko 40 drugova, veinom ustanika koji su uestvovali u dotadanjim borbama, politiki svjesnih, spremnih da se bore i van teritorije svoga kraja, protiv svih neprijatelja. Na proirenom sastanku partijske organizacije izabran sam za komandanta, a Milan Sijan za komesara odreda. Odred je od prvog dana poeo da ivi vojnikim ivotom. On je zaposio glavni poloaj na Drenovai, na samoj cesti. U to vrijeme otpoela je posljednja ustako-domobranska ofanziva, kao dio zajednike tahjansko-ustake ofanzive na slobodnu teritoriju Bosne i Like. Divizija Sasari zauzela je 25. septembra Drvar i spojila se na Otrelju sa ustako-domobranskim snagama.. Dva dana iza toga iz Bihaa su preli u ofanzivu dijelovi Bihakog zdruga. Za njima su gorjela sela u Bosni, a narod se sklanjao u ume. Prvog oktobra Letei odred se prebacio preko Une u pozadinu neprijatelja. Na svom putu nailazio je samo na po kojeg starca, koji nije mogao pobjei. Odred je 3. oktobra postavio zasjedu na ovki, vie Kulen-Vakufa, saekao i unitio dva automobila sa ustakodomobranskim oficirima. Ubijeni su pukovnik Matagi, komandant 11. pukovnije iz Siska, major Veber i jo tri oficira, 3 podoficira i 1 domiobran. Za to vrijeme se bojna Bihakog zdruga, koja je krenula iz Bihaa 27. septembra, spojila u Vrtoama sa snagama koje su nadirale iz Petrovca i ve 27. septembra stigla u Kulen-Vakuf. Kako u Kulen-Vakufu nije bilo naih snaga, poele su se prebacivati snage sa Drenovae, a traena je pomo iz Mazina i Srba. Nakon zaposjedanja mostobrana na Uni, bojna je 5. oktobra produila ka Borievcu i zauzela ga, spremajui se da produi ka Lapcu. U ovo isto vrijeme legionarska bojna iz
10 Na'zivan je i Jurinim odredom, a jedrio vrijeme je nosio naziv apajev.

124

Velikog Skoaja vrila je ispade prema Drenovai, da bi vezala nae snage i olakala prodor sa pravca Kulen Vakufa. Letei odred i velike snage ustanika kje su " se u meuvremenu koncentrisale u Lapakoj dolini napali su 6. oktobra neprijatelja koji je prodro u Borievac i primorale ga da se probija ka Donjem Lapou, a odmah zatim ka Bihau, trpei velike gubitke. Neprijatelj -je ipak uspio da se probije zahvaljujui tome to su neki etniki elementi propustili da posjednu poloaje na pravcu njegovog povlaenja. Neprijateljske jedinice imale su preko 100 mrtvih. U-ruke ustanika pao je velik ratni plijen, pored ostalog i jedna haubica 105 mm. Talijani su brzo reagovali na neuspjehe svojih saveznika da uspostave svojiu vlast u Lici. Na osnovu sporazuma od 25. avgusta izmeu njihove vlade i Pavelia, po kome treba da preuzmu i u II demilitarizovanoj zoni17 svu vojnu i civilnu vlast, a u II zoni vojnu vlast, krajem septembra je dolo u Bruvno oko 400 talijanskih vojnika, a 12. oktobra je 200 talijanskih vojnika okupiralo Lapac. Ustanici im nisu dali otpor. Tako su Talijani privremeno okupirali cijelu slobodnu teritoriju. Odmah poslije razbijanja ustako-domobranske ofanzive od 7. oktobra, Letei odred se prebacio preko Mazina ka Gospiu, a ostali ustanici su se, prvenstveno pod uticajem etnike propagande, vratili svojim kuama. Jedino je ostalo osiguranje na Drenovai. .Iako su Talijani odmah traili da se preda oruje, skoro . niko ga nije predavao. Slijedio je uporni rad lanova KP i SKOJ-a i drugih naprednih ljudi u razobliavanju talijanskog faizma, a mae su na praksi najbolje upoznale tu novu vlast.Nakon etiri mjeseca vratio se u Lapac bivi letei odred, sada ve bataljon Marko Orekovi i zajedno sa snagama Lapakog bataljona i veinom ustanika iz prvih dana izbacio Talijane iz Lapca, Srba i drugih okupiranih mjesta i ponovo uspostavio slobodnu teritoriju.
* *

Ustanak u junoj Lici organizovan je i rukovoen od strane Komunistike partije. On je u svom razvoju prerastao malobrojne snage komunista koje nisu mogle da obezbijede potpuno rukovodstvo nad probuenom masom i da u potpunosti usmjeravaju njenu aktivnost putem koji je odreivala Partija.
Granica zone: Ko-renica, Budi lisac (k. 1611) sjeverno od Kula, s. Brotnja irtd. '
17

125

Ali bez obzira na neke slabosti koje su se ispoljile u tom periodu, a koje su bile neminovne, s obzirom na sve faktore koji su uticali, uspjeh je bio ogroman. Zadat je teak udarackvislinkoj, tvorevini NDH. U toku oruane borbe ubijeno je na stotine pripadnika ustakih, andarmerijskih i domobranskih formacija, a u ruke ustanika pao je veliki ratni phjen. Ustanak u Srbu bio je usko povezan sa ustankom u Drvaru, i Bosanskoj krajini: poeo je jednovremeno, slobodna teritorija, je bila povezana, postojalo je zajedniko rukovodstvo za itavu, teritoriju, ustanici-s teritorije Hrvatske prebacivali su se i. ratovah u Bosni, i obratno, itd. Najvea je zasluga Komunistike partije u tome to jepokazala narodu da je njegova oruana borba jedini nain da. se oslobodi od okupatora i njihovih slugu, ustaa. Ustanak u. junoj Lioi je pokazao kakva neizmjerna snaga lei u narodu, i kako ta snaga postaje nesavladiva kada se pravilno organizuje i oismjerava. Zbog svega toga Komunistika partija jestekla ogroman ugled i povjerenje u narodu.
oko JOVANIC

KAKO JE PARTIJSKA ORGANIZACIJA U MAKEDONIJI PRIHVATILA I SPROVODILA JULSKE ODLUKE CK tfPJ

I ^ J eposredno pred martovske dogaaje putena sam iz zatvora sa Ade Ciganlije, gde sam provela oko 3 meseca. Zahvaljujui tome uestvovala sam u velikim narodnim manifestacijama 26. i 27. marta u Beogradu. Posle toga sam ostala jo nekoliko dana u Beogradu. Drugovi iz Pokrajinskog komiteta za Srbijiu interesovali su se za provalu i hapenje komunista iz nike partijske organizacije u kojoj sam il ja radila. Rade Konar, lan Pohtbiroa CK KPJ, koji je tada bio u Beogradu, rekao mi je da poem na desetak dana kui u Kumanovo, a kada se vratim da u biti rasporeena na partijski rad. U Kumanovu sam doekala 6. april, s t j . izbijanje rata. Dva dana kasnije Nemci su prodrli u Kumanovo. Odmah sam se povezala sa partijskom organizacijom i obavestila sekretara Mesnog komiteta Pera ia da treba da se vratim u Beograd, da bih se javila na partijski rad. U uslovima okupacije kumanovska partijska organizacija se nala pred novim problemima. Seam se velike aktivnosti komunista u prihvatanju. vojnika. iz razbijenih jedinica jugoslovenske vojske, da bi se spreilo njihovo odvoenje u zarobljenitvo. Znatan broj vojnika izvuen je iz privremenih vojnih sabiralita, koja je organizovao okupator, nabavljena siu im civilna odela, a zatim su upueni u krajeve u kojima su iveli. Sredinom aprila vratila, sam se Beograd i preko Veselinke Malinske, koja je tada ivela u Beogradu, povezala se sa drugovima iz partijskog rukovodstva. Seam se da su bile u toku pripreme za majsko partijsko savetovanje u Zagrebu. U to vreme pored drugova iz KP sretala sam vie puta Aleksandra Rankovia Marka i Svetozara Vukmanovia Tempa. Krajem aprila saoptio mi je Marko da sam odreena za lana
127

Pokrajinskog komiteta za Makedoniju i da je potrebno da to pre otputujem za Skoplje. Ponela sam odreeni partijski materijal, kao i poruku tadanjem sekretaru PK za Makedoniju Metodiju atorovu Sarlu da odmah, doe u Beograd, jer treba da prisustvuje majskom savetovanju. U Skoplju sam se javila u PK, predala materijal, odlukiu 0 mom odreivanju za rad u Pokrajinskom komitetu i poruku da Sarlo ode u Beograd. Od strane PK primio me je organizacioni sekretar Pero Tikvar i rekao da je sekretar PK arlo na putu. Tada je Sarlo bio u Sofiji radi povezivanja sa CK bugarske partije, to sam docnije saznala. PK me je uputio na rad u kumanovsku partijsku organizaciju; reeno mi je da e me pozivati na sastanke PK kada se budu odravah. Bio mi je malo udan ovakav prijem i odluka, ah, naviknuta na partijsku disciplinu, otila sam u Kumanovo. S druge strane bilo mi je drago to u biti u svom rodnom kraju ti kojem sam i poela da radim u sindikalnom pokretu i SKOJ-u. Sekretar MK Pero io i ostah komunisti rado su me primili. Ja sam im prenela stavove CK KPJ i sve drugo to mi je bilo poznato iz partijskih materijala. Iznela sam im svoje utiske u vezi sa stavom PK i odlukom o mom upuivanju u Kumanovo. U kumianovskoj partijskoj organizaciji ostala sam do 25. juna. Tog dana organi Gestapoa iz Nia doli su u Kumanovo da me uhapse. Obavetena o tome, prela sam u ilegalstvo i drugovi su me prebacili u Skoplje. Ne seam se kada se Sarlo vratio iz Sofije, ni da li je u maju odran neki sastanak PK. Ah kasnije sam doznala da Sarlo nije poao na majsko savetovanje, niti priznao odluke 1 stavove CK KPJ i majskog savetovanja. Materijali koji su stizali od CK KPJ nisu umnoavani niti dostavljani partijskim organizacijama i lanstvu. No i mimo zvanine linije PK izvesni materijal i obavetenja o stavovima CK KPJ dolazih su do pojedinih organizacija i komunista. To je izazvalo diskusije meu komunistima o pravilnosti stava i politike PK za Makedoniju. U kumanovskoj partijskoj organizaciji mnogo se diskutovalo o novonastaloj situaciji i stavu Sarla i PK prema bugarskoj okupaciji Makedonije. Odravani su esti sastanci Mesnog komiteta, na koje su pozivani i sekretari partijskih elija, kao i drugi komunisti. Ne samo da su svi lanovi Partije bili obuhvaeni ti pripremama za davanje otpora bugarskom okupatoru, ve su na odreeni nain bili ukljueni i skojevci, mnogi simpatizeri i poteni patrioti. Partijska organizacija je naroito iroku podrku imala u zatiti kolonista, protiv kojih su bu128

garske okupacione vlasti preduzimale surove mere raseljavanje, hapenje i si. Bugarske okupacione vlasti, mada su pokuavale da se dodvore narodu i prikau kao njegovi oslobodioci, izazivale su prezir i mrnju kod najveeg broja graana. MK Kum anova je sredinom maja organizovao, po sopstvenoj inicijativi, partijsko savetovanje na kojem se diskuto-' valo o prikupljanju oruja i sanitetskog materijala, o obuavanju u rukovanju orujem i drugim pripremama komunista za borbu protiv okupatora. Pored injenice da je partijska organizacija bila zdrava i pravilno orijentisana, verovatno da je ovakvom njenom stavu pomoglo i to to je na razne naine bila upoznata sa generalnom linijom CK KPJ i odlukama u pogledu priprema za oruani ustanak. . Za lana PK za Makedoniju CK KPJ uputio je krajem maja i Lazara Kolievskog. Meutim, Sarlo nije hteo da primi tu odluku pa ga je poslao na rad u Sv. Nikolu, njegov rodni kraj u kome, kako se seam, i nije bilo partijske organizacije. Lazo je poao u Sv. Nikolu, ali se nije mogao pomiriti sa takvom odlukom i uskoro se vratio u Skoplje. (S njim sam se prvi put srela i upoznala na V- zemaljskoj konferenciji KPJ u .Zagrebu, kojoj smo prisustvovali kao delegati iz Nia i Kragujevca.) Poetkom jiuna sastali smo se i razgovarah u Kumanovu. Poto smo sada oboje bili upoznati sa stavom Sarla i PK prema liniji CK KPJ, naime da oni praktino makedonsku partijsku organizaciju smatraju delom bugarske partije, zakljuili smo da o svemu tome treba obavestiti CK KPJ. Lazo se ve povezao .i sa Straom Pindurom koji je ranije kao student primljen u Partiju, a sada radio u PK kao instruktor. On nas je detaljnije informisao o stanju u_ makedonskoj partijskoj organizaciji i o stavovima i dranju Sarla i PK. Poto sam prela u Skoplje krajem juna, mi smo bih takorei u svakodnevnom kontaktu. Na nae 'insistiranje Sarlo je sredinom juna sazvao sastanak PK u proirenom sastavu, kojem su prisustvovah i neki lanovi MK Skoplja. Na sastanku se diskutovalo o usvajanju proglasa i linije CK KPJ, pripremama za oruani ustanak i o pripajanju makedonske organizacije bugarskoj partiji i si. Pored Laza i mene, za stavove CK KPJ izjasnili su se i neki lanovi MK Skoplja. Sarlo i ostala dva lana PK nisu hteh ni da diskutuju o prihvatanju stava CK KPJ. PolazJih su od postavke da je za makedonsku partijsku organizaciju nadlean samo * CK bugarske partije. U vezi s takvom situacijom Pindur, Lazo i j dogovorili smo1 se da o svemu hitno obavestimo CK KPJ. Krajem juna Lazo je poao za Beograd, podneo izvetaj Centralnom komitetu KPJ i vratio se posle nekoliko dana u
8 U s t a n a k 1941.

129

Skoplje. Doneo je nove partijske materijale i proglas CK KPJ povodom napada Nemake na SSSR. U tom proglasu pored ostalog je reeno:
Proleteri sviju zemalja Jugoslavije, na svoja mesta, u prve borbene redove. Zbijte vrsto svoje redove oko Vae avangarde. Komunistike partije Jugoslavije. Svaki na svoje mesto! Nepokolebljivo i. disciplinovano vriti svoju proletersku dunost. Spremite se hitno za poslednji i odsudni boj. '

TJ proglasu se dalje kae svim narodima Jugoslavije, pa i makedonskom: Vi koji sitenjete pod okupatorskom izmom, svi vi koji ljubite slobodu d nezavisnost, koji neete faistikog ropstva, znajte da je kucnuo as vaeg skorog osloboenja od faiistikih osvajaa: Zato doprinesite i vi va deo u borbi za vau slobodu pod vodstvom Komunistike partije Jugoslavije. Borba Sovjetskog Saveza jeste i vaa borba, jer se on bori protiivu vaeg neprijatelja pod ijim vi jarmom stenjete.

Lazo jepbavestio Pindura i mene da e neko iz CK KPJ doi da raisti situaciju u vezi sa arlovim PK. I kao to PK ranije nije usvojio majske odluke, tako nije usvojio ni ovaj proglas CK KPJ, niti je dozvolio da se materijali umnoe i dostave partijskim organizacijama i lanstvu. Meutim, mi smo uz pomo nekoliko drugova uspeli da znatan broj organizacija upoznamo sa novim proglasom i linijom nae Partije, a veina organizacija je tu liniju i prihvatila. S obzirom na takvu situaciju Sarlo je bio prisHjen da povodom napada Nemake na SSSR izda svoj proglas. U njemu je, pored ostalog, reeno i sledee: '
. . . d u n o s t je mafceonsicog naroda .da zajedno sa drugim narodima pokae svoju solidarnost, svoje simpatije prema velikom Sovjetskom! n a r o d u . . . Danas, vi Makedonci, moete da dobijete slobodu i-ravnopravnost samo pomou sovjetskih -naroda, samo njihovom p o b e d o m . . . Doao je as da se svi mali narodi, ukljuujui i makedonski narod oslobode jarma Nemaca i Italijana. Treba da budu potueni i bugarski faisti koji se spremaju da se zajedno sa Hitlerorn bore protiv SSSR.

Kao to se vidi iz tog proglasa, Sarlo, a prema tome i CK.KP Bugarske, ostaje samo kod simpatija za SSSR, oekuje svoju slobodu od pobede sovjetskog oruja; smatra da se treba boriti samo protiv jarma Nemaca i Italijana, kao da bugarski jaram nije bio teak za Makedonce, i kao da je sve zlo koje dolazi od bugarskih faista u tome to se spremaju za borbu protiv SSSR, i zato ih treba tui. Taj jako miroljubivi proglas u odnosu na bugarskog okupatora arlo zavrava parolom:
130

Da ivi slobodna sovjetska Makedonija. Takva parola je bila vie nego besmislena i politiki-tetna, ali. je Sarlu i CK KP Bugarske bila politiki pravilnija i blia nego poziv makedonskom narodiu za borbu protiv bugarskog okuptora; toga se. po svaku cenu uvala bugarska partija, i ne samo tada nego i kasnije. . S obzirom na sve vee nezadovoljstvo, lanova Partije u nekim partijskim organizacijama zbog ovakvog arlovog stava 0 pitanju oruanog ustanka, koje je bilo jo vie potencirano kada su upoznati sa julskim proglasom CK KPJ, Sarlo je zakazao partijsko savetovanje sredinom jula u Vodnom kod Skoplja, sa ciljem da lanstvo ubedi u pravilnost svoj ili stavova." Meutim, obaveten o raspoloenju i reagovanju predstavnika partijskih organizacija i bojei se poraza svoje politike,'.Sarlo je otkazao savetovanje pod izgovorom da su bugarske' vlasti otkrile mesto savetovanja. . Poto delegat CK KPJ nije doao iako smo ga oekivali; Lazo je u .drugoj polovini jula ponovo poao za Beograd. Uskoro se vratio zajedno sa delegatom CK KPJ Draganom Pavloviem Siljom koji je doneo odluku o suspendovanju. Srla sa dunosti sekretara PK i nove direktive za rad. U razgovorima Dragana Pavlovia i Laza sa lanovima PK Perom Tikvarem 1 Kocem Metalcem stekao se utisak kao da e oni prihvatiti odluke CK KPJ. Odrali smo sastanak PK kojem su prisustvovali: Dragan Pavlovi, delegat CK KPJ, Sarlo, Tikvar, Metalec i ja. Posle izlaganja Pavlovia, koji je obrazloio odluke CK KPJ, ja sam iznela svoj stav i prihvatila odluke CK KPJ. Oekivah smo da e to uiniti i Tikvar i Metalec. U svojoj diskusiji Tikvar je poeo da iznosi razloge radi kojih bi trebalo usvojiti odluke CK KPJ. Meutim", Sarlo je odmah intervenisao, odbacio je odluke kao nenadlene i pogrene i upozorio Tikvara da e za takav stav odgovarati pred CK bugarske partije. Posle ove intervencije Tikvar i Koce Metalec su usvojili arlove stavove. U takvoj situaciji Pavlovi i ja nismo mogli nita uiniti, pa smo napustili sastanak PK. Sarlov PK (njih troje) produio je rad i pored ostalog doneo odluke: da s nama onemogui pristup u partijske organizacije i da se spreci.bilo kakav uticaj CK KPJ na njih; da iskljue iz partije Piniira i Laza, a mene da suspenuju sa dunosti lana PK; koliko se seam, ove odluke smo dobili i napismeno. Posle ovg sastanka Pavlovi, Lazo, Pdnur i ' j a ,smo odluili: da Pavlovi o svemu tome obavesti CK KPJ, a. Lazo da poe u Sofiju i ponese pismo naeg CK od 21. jula 1941.. godine bugarskom partijskom rukovodstvu, u kome se govorilo o njihovom nepravilnom1 odnosu prema partijskoj organizaciji '9* 131

Makedoniji i oruanom ustanku. Dalje smo se dogovorili da treba obii to vie partijskih organizacija na terenu i upoznati ih sa stavom i linijom CK KPJ i situacijom u PK Makedonije. Obili smo partijske organizacije u Bitolju, Velesu, Negotinu, Kavadarcima i jo nekim mestima. U kumanovskoj partijskoj organizaciji nije bilo nikakvih problema, poto je ona odranije bila upoznata sa stavovima CK i bez rezerve prihvatila liniju CK KPJ. Da bi slomio otpor i ove organizacije, Sarlo je odluio da smeni sekretara Mesnog komiteta Pera Cia i da na njegovo mesto poalje Bana Andrej va. Kumanovska partijska organizacija nije prihvatila ovu Sarlovu odluku, pa je Pero io ostao i dalje sekretar. U elji da onemogui na rad u partijskim organizacijama, Sarlov PK je sredinom avgusta organizovao partijsko savetovanje kome je prisustvovao i delegat CK bugarske komunistike partije Petar Bogdanov. Nije pozvan delegat CK KPJ Dragan Pavlovi, kao ni Lazo, Pindur i ja. Na savetovanju je istupio sekretar kumanovske partijske organizacije Pero Cio i kritikovao PK zbog njegovog odnosa prema CK KPJ i zato to na savetovanje nije pozvan njegov delegat Dragan Pavlovi. Istupanje Pera ie podralo je vie delegata. - Posle ovog savetovanja Dragan Pavlovi je poao u Beograd da podnese izvetaj Centralnom komitetu KPJ. 1 Po odluci CK KPJ poetkom septembra Dragan Pavlovi se vratio iz Beograda u Skoplje sa zadatkom da se rruimo' Sarlovog rukovodstva oformi novo rukovodstvo, koje e sprvoditi odluke CK K P J o oruanom ustanku. On nas je obavestio da je na CK poslao Kominterni depeu o stavu KP Bugarske sa zahtevom da se donese odluka u odnosu na KP Makedonije. 2 U me1 Dragan Pavlovi u svom pismenom izvetaj u CK KPJ, pored ostalog, navodi: da nije pozvan na partijsko savetovanje, da mu je one- _ mogueno -da se pre dM u toku savetovanja sastane sa delegatom CK * Bugarske, ve se sastao s njime posle savetovanja i to samo na 45 minuta; da m u je delegat CK Bugarske rekao kako postoji odobrenje Kominteirne za prikljuenje KP Makedonije bugarskoj partiji. U vezi sa svim tim Dragan Pavlovi izvetava CK KPJ: Zbog ovakvog njegovog stava bio saiti primoran da pristanem da ise prekine borba na terenu i reenje celog sluaja prenese na 'Oeve' i 'Dedu'. (CK KPJ, CK bugarske partije i Komintsrna MN.) - U telegramu druga Hita od 4. IX 1941. godine, izmeu ostalog, stoji: Bugarski CK partije podrava arla i kae da je Makedonija pripojena bugarskoj KP po nalogu Kommteme. Smatramo nepravilnim takav postupak CK bugarske p a r t i j e . . . Mi aljemo naeg delegato da organizuje partizanske odrede, akcije i dalji rad, a krivce emo staviti pod na ratni partizamski sud. Molimo jiaivMe nam da li je tano da je KP u Makedoniji zaista.pripojena Bugarskoj po vaem nalogu. Smatramo da to nije dobro, jer i . bugarska Partija slabo stoji sa akcijama- i vezama.

132

iuvremenu u PK Makedonije stigla'je odluka Kominterne preko CK bugarske partije, donesena krajem avgusta, po kojoj partijska organizacija Makedonije ostaje u sastavu PK Jugoslavije. 3 Na osnovu ove odluke Sarlo je predao arhivu PK i poao za Bugarsku na dunost sekretara Oblasnog komiteta za Sofiju. Posle toga oformljeno je novo partijsko rukovodstvo za Makedoniju. Za sekretara je postavljen Lazo Kolievski. Zbog ovakvog stava dotadanjeg PK na elu sa arlom, uslovljenog nepravilnim odnosom bugarske komunistike partije prema KPJ i oruanoj borbi protiv okupatora, sve pripreme oko organizovanja oruane borbe u Makedoniji odvijale su se sa mnogo tekoa i sa znatnim zakanjenjem. Neke partijske organizacije su i protiv zvaninih odluka PK vrile izvesne pripreme: prikupljanje oruja, sanitetskog materijala, obuavanje u rukovanju orujem i slino, tako da su 11. oktobra 1941. godine partijske organizacije Kumanova, Prilepa i Skoplja izba'cile svoje prve partizanske odrede. Na taj nain, mada sa prilinim zakanjenjem, partijska organizacija Makedonije poela je da sprovodi julske odluke o oruanoj borbi i ustanku protiv okupatora.
Mara NACEVA

3 U odluci Kominterne pored ostalog stoji: Makedonija! d bude kod Jugoslavije po razlozima praiktinim i ceMshodnim. Osnovna borba sada se vodi protiv nemakih i italijanskih okupatora i njihovih, agenata. Glavno sredstvo borbe sada je partizanski pokret. Ovaj pokret sada s.e razvija na jugoslovenskoj teritoriji i pod rukovodstvom Jugoslavije... Potreban je napor za osiguranje saradnje izmeu bugarskog:! jugoslovenskog naroda, protiv zajednikog neprijatelja.

PRVE PARTIZANSKE JEDINICE NA KOSOVU I U METOHIJI

R ad i borba partijskih organizacija na Kosovu i u Metohiji na pripremanju i organizovanju oruane borbe naroda ovoga kraja, protiv fa'stikih okupatora i domaih izdajnika bili su sastavni i neodvojiv deo oruanog ustanka naroda Jugoslavije. Da bi se dogaaji koji su 1941. nastupili bolje razumeli nuno je prethodno ukazati na neke uslove i momente koji su delovali na raspoloenje i dranje masa pojedinih nacionalnosti ovog kraja u tim dogaajima. U Kraljevini Jugoslaviji koja je bila, nenarodnom politikom reakcionarnih vlaajuih buroaskih snaga, iznutra razjedena i slabljena, a spolja ak ugroena od faistikih agresora, poloaj Kosova i Metohije, odnosno radnih masa ovog kraja je bio krajnje teak. Kosovo i Metohija bili su ujedno najzaostalije podruje, kako u privrednom tako i u kulturnom pogledu u Jugoslaviji. Posebno je bio teak poloaj Sip tara. Njima nije bio priznavan ni minimum nacionalnih prava. Oni su bili podvrgnuti fizikom istrebljenju. Sistematski je vren pritisak radi njihovog iseljavanja u Tursku. Ponienja, gaenja najosnovnijeg .ljudskog dostojanstva, beskrupulozna pljaka i korupcija, batinanja, zatvaranja i ubistva bilii su ovde metod vladavine nenarodnih reima. Svi organi vlasti na Kosovu i u Metohiji radili su u tom pravcu. 150 andarmerijskih stanica, koje.su ovde postojale, prepunih andarma i druge oruane policijske snage, neprekidno i sistematski su zlostavljale te mase i iz korena drastino ugui.vale i najmanji otpor protiv takvog stanja. Takozvana agrarna reforma* koja je vie pttta sprovoena na Kosovu i u Metohiji, imala je za cilj uglavnom da se oduzme zemlja od Siptara i da do kraja zaotri odnose izmeu njih i kolonista iji je dobar deo i pored dobijanja zemlje ostao u bedi i siromatvu. Najbolje i najvee parcele i posede dobijali
134

su razni reimski ljudi, koji su svesrdno sluili takvoj vlasti. Olii su se obogatili i postali zelenai. Takva agrarna reforma je jo vie pogorala i inae teko stanje radnih seljaka Siptara a nije reila stanje radnih seljaka Srba i Crnogoraca. No, njom sepostigao cilj, a to je: da se do kraja zaotre odnosi izmeu iptara sa jedne i Srba i Crnogoraca sa druge strane, i da se nepoverenje i ovinistiki jaz to vie prodube.Age i begovi, koji su sluili takvom reimu, umnogome su doprinosili da iptarske mase ostaju pasivne. Oni su im naturah misao da se spas moe oekivati samo sa strane. Svoju sardnju sa takvim vlastima pravdah su time da to ine da bi olakali stanje iptarskim masama. Takvo delovanje je v bilo olakano i time to kod iptarskih, kao ni kod srpskih i crnogorskih masa nije bilo radnike klase, odnosno bilo je vrlo malo radnika, a inteligencije jo manje. Uz sve to vladala je gotovo totalna nepismenost (oko 95% iptara je bilo nepismeno) i verska zatucanost. Razne reakcionarne buroaske politike partije, koje su ovde vesto manevrisale da bi dobile glasove silom ili milom, poslednjih godina jo vie su produbile jaz i raspirivale ovinizam govorei Siptarima da su za njihovo teko stanje krivi Srbi, a Srbimia su govorili da bi njihov poloaj bio daleko bolji da nije iptara prema tome treba ih iseljavati odavde. Sve to je bilo reakcionarno i u slubi nenarodnih reima radilo je na zaotravanju odnosa izmeu jedne i druge nacionalnosti. Politika zavadi pa vladaj, koju su nenarodni reimi 'sprovodili od postanka Jugoslavije pa do njene kapitulacije, svakako se veoma tetno odrazila, kako u aprilskim danima tako i u toku 1941. godine, na stvaranju jedinstvenog narodnooslobodilakog pokreta na ovom podruju. Jedino je Komunistika partija Jugoslavije imala pravilan stav kako o pitanju borbe potlaenih masa za svoja socijalna i demokratska prava i za reenje nacionalnog pitanja uopte, tako i o pitanju priznavanja nacionalnih prava iptara. Ona je prva koja je javno i nedvosmisleno digla glas protiv takvog terora koji se sprovo dio nad iptarskim masama. Oblasni komitet i partijske organizacije nastojali su svojim neumornim radom da izbiju na elo ugnjetenih i potlaenih radnih masa na Kosovu i iu Metohiji. O tome svedoi proglas Oblasnog komiteta iz 1940. godine, u kojem se pored ostalog kae:
KPJ je stalno ukazivala da nema sree ni za Crnogorce, ni za Srbe-metane dok iptarski narod nema nikakvog prava ni slobode. Samo ravnopravni narodi mgu biti sreni. Zato nemojte dozvoliti da vas gospotina zavada i gura jedne protiv drugih.

135

U nastavku proglasa se istie potreba da radni iptarski, crnogorski i srpski narod zbiju svoje redove i stvore jedinstvo sa itavim radnim narodom Jugoslavije i da se bore za punu ravnopravnost iptara sa ostalim narodima Jugoslavije. .. No, i pored svih nastojanja partijska organizacija nije uspela da dublje prodre kod iptara, zbog mladosti nje same, relativno kratkog vremena njenog delovanja pred rat, njene snage i nacionalnog sastava na ovoj teritoriji. Uoi rata od oko 270 lanova KPJ na Kosovu i u Metohiji samo je oko 20 bilo iptara. Niz faktora delovalo je tako da je vei deo iptara sve jae guran na antijugoslovenske pozicije uoi rata. Uglavnom je preovladalo ubedenje kod njih da u Jugoslaviji nemaju ta da brane, to je dolo do izraaja i u aprilskim ratnim danima, dok je sasvim drukije bilo raspoloenje kod srpskih i crnogorskih masa u pogledu odbrane zemlje. Naravno, sva trulost stare Jugoslavije, a posebno izdajstvo i kukaviluk vladajue buroazije, delovah su odluujue u pravcu nepruzanja ozbiljnog otpora faistikom agresoru u. zemlji, pa i na ovom podruju. No, i u takvoj situaciji Oblasni komitet i partijske organizacije na Kosovu i u Metohiji, koje su jo ranije ukazivale radnim masama na opasnost od faistike agresije, zauzimaju pravilan stav o pitanju odbrane zemlje i pozivaju narod na otpor faistikom osvajau. U vojsci utiu na odbrambenu mo zemlje, rade na spreavanju rasula u jugoslovenskoj vojsci, suzbijanju pete Kolone, organizovanju dobrovoljaca za odbranu zemlje itd. Tako je u 56. peadijskom puku u akovici, gde su se na vebi kao rezervisti nala 53 .lana KPJ iz Metohije i jednim delom sa Kosova, Oblasni komitet preuzeo mere da se formipaju partijske elije i oformi Pukovski komitet, iji je sekretar bio lan Oblasnog komiteta Krsto Filipovi. Skoro u stalnoj vezi OK je bio s partijskom organizacijom u ovom puku, doturao joj partijski materijal i potpomagao u radu, da bi to efikasnije delovala na ostale vojnike u smislu podizanja njegove spremnosti za odbranu zemlje i razvijanja mrnje protivu faizma. Partijska organizacija u ovom puku je predstavljala znatnu politiku snagu, koja je doprinosila moralno-politikom jedinstvu vojnika ! pripremala ih za borbu, to je dolo i do izraaja u ratnim aprilskim danima. U Kosovskoj Mitrovici MK KPJ je takoe uspeo da oformi jednu partijsku eliju u vojsci, dok su u ostalim vojnim jedinicama preko rezervista lanova KPJ "stvarani punktovi za
136

delovanje na ostale mase vojnika bilo usmenom propagandom, bilo preko letaka, proglasa i ostalog partijskog materijala. Meutim, sve je to bilo izvreno u kratkom vremenu, sa malo snaga da bi se mogao neki vei uticaj izvriti na stanje u vojsci u kojoj je, i na ovom terenu, komandni kadar bio defetistikii kapitulantski raspoloen. Da bi lake mogao da deluje u vojsci, Oblasni komitet je jo. u jesen 1941. godine, posle Pete zemaljske konferencije KPJ, formlirao vojnu komisiju kojom: je rukovodio lan OjK Buan Mugoa. Jo prvih dana rata jedinice Kosovske divizije, koje su senalazile prema Albaniji na sektoru Metohije, prele su albansku granicu i nadirale u dubinu albanske teritorije Savlaujui mestimian i slab otpor itahjanske vojske koja se povlaila. Po borbenosti su se osobito isticah delovi 56. peadijskog puka zahvaljujui delovanju partijske organizacije u njemu i nekih partijski nastrojenih niih rezervnih oficira. Pri forsiranju -Drima, gde su se branih Itahjani, poginuo je Filip Strugar,, jedan od najistaknutijih komunista u puku. Ovaj puk se i n a j due odrao, sve do 23 aprila, 5 dana nakon zvanine kapitulacije zemlje. Meutim, nemake jedinice koje su prodirale iz. pravca Bugarske Kriva Palanka Kumanovo Skoplje, ve 8. aprila bile su u Kaaniku, ia 9. aprila zauzele su Uroevae i Prizren i tako dole iu pozadinu jugoslovenskim jedinicama na. teritoriji severne Albanije. Jedan otpor nemakim snagama na ovom terenu dala je jedna artiljerijska baterija kod Suve Reke, koja je bila unitena, kao' i delovi Kosovske divizije u Prizrehu na inicijativu pojedinih patriota i omladine. Posle vieasovne borbe i ovaj otpor je bio slomljen, a ostale delove ovoga kraja Nemci su zauzeli bez ikakvog otpora. Bilo je samo pokuaja stvaranja izvesnih prepreka (ruenje vanjskog mosta na Drimu itd.), ah je sve to bilo bez nekog veeg vojnog: efekta. Bo 12. aprila ovaj kraj je bio zauzet. Nastali su haos, nered i bezakonje koje je peta kolona stvorila i koristila u svoje svrhe. Ovako brzi slom stare Jugoslavije je iznenadioljude i zbunio ih je. To se desilo i sa-OK i partijskim organizacijama na Kosovu i u Metohiji. U tenji da se dodvori okupatoru peta kolona je organizovala i manifestacije kojim ga je doekivala u nekim mestima, a nad srpskim i crnogorskim ivljem poela da sprovodi teror. Nastale su paljevine naseljenikih kua po Metohiji i iseljavanje i pljaka naseljenika, sve u cilju da se jo vie produbi jaz izmeu iptarskih s jedne, i srpskih i crnogorskih masa, s druge strane, da bi ih faisti to lake probili. U ovom poduhvatu peta kolona je bila obilato pomagana i inspirisana od okupatora, koji su istu politiku sprovodili irom zemlje, radi razjei137 -

njavanja naroda Jugoslavije i raspirivanja bratoubilake borbe, isto im je najlake obezbeivalo vlast. Ovakva nedela i politika'pete kolone jo vie su oteavale rad Partije. Kao i cela zemlja tako su Kosovo i Metohija bih rasparani meu okupatorima. Vei de okupira italijanski osvaja i pripaja ve okupiranoj Albaniji; Kosovsku Mitrovicu, Vui, trn i Podujevo zadravajiu Nemci sa nekom kvislinkom iptarsko-srpskom odnosno Nedievom dvovlau; kaaniki srez, deo uroevakog i deo gnjilanskog sreza okupiraju bugarski faisti. Okupatori su ovaj kraj zaposeli jaim vojnim i policijskim snagama. Na podruju, koje su okupirali, Italijani su drali delove svoje 9. armije iji se tab nalazio u Albaniji. Posle kapitulacije u Prizreniu se jedno vreme nalazio tab 14. armijskog korpusa ove armije, dok je ovo podruje zaposela divizija ovog korpusa Pula. Pored toga Italijani su na Kosovu I u Metohiji imali i svoj 4. mobilni karabinijerski bataljon sa oko 1000 karabinijera, ije je sedaste tada bilo u Prizrenu. Karabinijerske stanice bile su rasporeene u istim mestima u kojima su ranije bile andarmerijske stanice (150); u svakoj oprstini je bila po jedna jaa karabinijerska stanica. Pored toga imali su i 7. finansijski bataljon koji je kao naoruana jedinica predstavljao takoe oruanu snagu okupatora na ovom terenu. "Italijani su imali i dve obavetajne slube: SIM (vojnu obavetajnu slubu) i VRU (kontraobavetajnu slubu) koje su "imale vie svojih plaenih agenata. Zatim su bile formirane i kvesture u Prizrenu, Pei i Pritini koje su imale po dva odseka: politiki i kriminalistiki. U svakoj je bila po jedna eta naoruanlih kvesturaca. Osim "toga bio je formiran i bataljon crnokouljaa (camice nere). U svakoj optini je bilo po nekoliko desetina plaenih policajaca -do zuba naoruanih. Italijani su se oslanjali u borbi protivu NOP-a i na vulnetarske grupe u koje su mobilisali i jedan deo zavedenih ljudi naroito sa sela. Rauna se da su Italijani imali oko 20 000 vojnika, 5000 karabinijera, finansa i drugih svojih oruanih snaga i oko 5000 naoruanih kvislinkih snaga na Kosmetu. Nemci su u Kosovskoj Mitrovici imali Krajskomananturu i dislociran 3. bataljon 737. puka 717. nemake divizije. Pored toga bile su kvislinka andarmerija i milicija. Bugari su na okupiranom podruju Kosova i Metohije imali 23 bataljona, a organizovali su potpuno svoju vlast i na ostalim podrujima Jugoslavije koje su pripojili Bugarskoj. Faistiki okupatori su uz svestranu podrku pete kolone vodili na ovom podruju veoma perfidnu politiku. Koristei se
138

prolou oni su jo vie raspirivali nacionalnu mrnju izmeu iptara, Srba d Crnogoraca i tako produbljivali jaz. Italij anski okupator uspostavlja iptarsku kvislinku vlast i administraciju, otvara iptarske kole, mobilise petu kolonu u borbi protiv komunista i srpskog i crnogorskog ivlja, podstie razvoj trgovine, donosi robu iroke potronje, organizuje eksploataciju rudnog blaga, organizuje saobraaj itd. Vienijim iptarima sa Kosova i Metohije nudi vrlo visoke poloaje u vlasti. U. svim centrima, kao i u Albaniji, uspostavlja faistike organizacije, organizuje tampu, radio i razne forme informacija. Na sva tri okupirana podruja razvija veliku aktivnost Kosovski komitet. Istovremeno niu i razne druge nacionalistike' i iredentistike organizacije. U takvoj situaciji koja .je stvorena na Kosovu i Metohiji partijska organizacija je dola u vrlo teak poloaj. Ona je vie nego prepolovljena i dalji njen opstanak na Kosovu I u Metohiji je bio u pitanju, pogotovu kada se ima u vidu da su gro lanstva inili naseljenici koji su bih proterani iz Metohije. U to vreme, partijsko lanstvo se uglavnom koncentrisalo u Pei i u Kosovskoj Mitrovici, gde je dejstvovalo pod veoma tekim uslovima. U takvoj situaciji komunisti Sip tari, zato to su bih malobrojni, bih su nemoni da neto znaajnije utiu na mase. Ah ubrzo, pod rukovodstvom Oblasnog, komiteta KP, poinje intenzivan i sistematski rad na jaanju, povezivanju i konsolidaciji partijskih organizacija na ovom terenu. Tome je dosta doprineo i dolazak komunista iz Albanije (mae rodom sa Kosmeta, pa su u svoje vreme bih emigrirali u Albaniju) koji su se stavili na raspolaganje Oblasnom komitetu. Meu njima bilo je zrelih i iskusnih komunista, kao to su: Emin Duraku, Devdet Doda, David Nimani, Ismet Sairi, Husni Zajmi, Elhami Nimani, Devdet Hafmza, Mazlom Kpuska i drugi.
PRIPREME ZA ORUANI USTANAK . ' '

Uporedo sa radom na organizovanju ilegalnog narodnooslobodilakog pokreta na Kosovu i tu Metohiji, radilo se 1941. godine i na. pripremama za oruanu borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. Proces stvaranja NOP-a i pripremanja oruanog ustanka, tekao je uporedo sa procesom konsolidacije, uvrivanja i" irenja partijske organizacije, kao i" organizacije SKOJ-a, na ovoj teritoriji. Pripreme za oruani ustanak poinju jo od maja 1941. godine, da bi se u sledeim meseima radilo intenzivnije i organizovanije. Ovim pripremama, u skladu sa direktivom i
139

linijom CK KPJ, rukovodio je Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju. Za ovaj rad korieni su tada proglasi i druge direktive najvieg partijskog rukovodstva. Proglasi CK KPJ od 15. aprila, 1. maja i 4. jula stigli su na vreme i do partijske organizacije na ovoj teritoriji, to je i te kako b'ilo od velikog znaaja za njenu pravilnu orijentaciju. I odlazak Miladina Popovia, sekretara Oblasnog komiteta, u Beograd, maja 1941. godine, da bi doao u kontakt sa CK KPJ, veoma nam je koristio. Pre njegovog odlaska za Beograd bilo je ve odrano majsko savetovanje CK na kome je zauzet konaan stav u pogledu pripremanja oruanog ustanka i dejstvovanja Partije u ovom smislu. Miladin Popovi se upoznao s tim stavom, primio direktive kako da se radi na teritoriji Kosova i Metohije i pri povratku iz Beograda prvo ih preneo Mesnom komitetu KPJ za Kosovsku Mitrovicu, koji je istovremeno i reorganizovaoi. Zatim je iste direktive preneo i Oblasnom komitetu. U skladu s tim direktivama (istovremeno i kao odraz nune potrebe da se proanalizira situacija na Kosovu i u Metohiji, nakon okupacije ove teritorije, a i da se daju uputstva partijskoj organizaciji i SKOJ-ni), krajem maja 1941. godine, odran je satanak Oblasnog komiteta. Na tom sastanku, pored ostalog, doneta je odluka da se organizuje oruana odbrana preostalih, nepopaljenih naseljemkih sela. Uporedo sa ovim odlueno je da se radi i na obavetavanju masa da kvislinke bande, koje je okupator organizovao i postrekavao na paljenje naseljenikih kua, ne treba identifikovati sa iptarskim masama, te u tom smislu suzbijati proirivanje ovinistikog jaza da ne bi dolo, i do teih posledica, s jedne strane, a s druge, kako bi se u perspektivi omoguilo stvaranje platforme za okupljanje iptara u NOP zajedno sa Srbima i Crnogorcima na liniji bratstva i jedinstva. Znaajno mesto u procesu pripremanja Oruanog ustanka na Kosovu i u Metohiji zauzima i junsko savetovanje Oblasnog komiteta. Na ovom savetovanju je, pored ostalog doneta odluka da se osnuju partizanski odredi i da se prikuplja oruje i eksploziv. Neto kasnije, na sastanku Oblasnog komiteta 7. "jula, doneta je odluka da se osnuje Vojni komitet u Pei, koji je istog dana i formiran i dobio zadatak da rukovodi vojnim pripremama oruane borbe. Ovaj komitet su sainjavali Boro Vukomirovi, Mitar Radusinovi i Pavle Brajovi. Dok se u skladu sa ovim stavovima CK i direktivama OK KPJ radilo na teritoriji Metohije i Kosovske Mitrovice, preko partijskih organizacija koje su tamo postojale, na ostalom delu Kosova pojedine grupe komunista radile su u skladu sa proglasom CK KPJ. Tek posle dolaska delegata OK Pavia Jovievia, krajem 1941. odnosno poetkom 1942. godine, na Kosovu
140

se poelo partijski organizovanije raditi. Tada su na ovom podruju formirane partijske organizacije i mesni komiteti u Pritini i Uroevcu, a zatim u Gnjilanu. , Vojne pripreme urodile su plodom onako kako je to u to vreme bilo mogue. Naime, posle formiranja Vojnog komiteta za Metohiju, pristupilo se osnivanju vojnih diverzantskih desetinama kasnije i eta, bataljona, pa i odreda. Prvo su takve jedinice osnovane u Pei i na podruju Kosovske Mitrovice. Uporedo sa formiranjem pozadinskih diverzantskih jedinica radilo se i na osnivanju partizanskog odreda. Tako je krajem jula, i u toku avgusta, dolo do osnivanja Kopaonikog partizanskog odreda, to je bio rezultat rada partijske organizacije u Kosovskoj Mitrovici i neposredne pomoi Oblasnog komiteta. Ovaj odred je u poetku brojao 60 rudara iz Trepe i intelektualaca i omladinaca iz Kosovske Mitrovice i Ibarske doline. Kasnije odred je narastao na 600 boraca, i to najveim delom od ljudi s terena Ibarske doline. Komandant ovog odreda bio je Predrag Vilimanovi, komesar Duan Tomo vi, zamenik komandanta Sveta Trifunovi i zamenik komesara Dane Brklja. Dok su komandant i zamenik komandanta bili iz Ibarske doline, dotle su komesar i zamenik komesara bili lanovi Mesnog komiteta Kosovske Mitrovice, Samo jezgro ovog odreda sainjavali su rudari iz Trepe. Uviajui da se zbog veoma tekih objektivnih uslova partizanski odredi sastavljeni od Srba i Crnogoraca u ovo vreme ne bi mogli odrati na Kosovu i u Metohiji, Oblasni komitet je doao do zakljuka da treba formirati pozadinske partizanske odrede, kao i vojne rezerve u perspektivi. Za razliku od Kopaonikog partizanskog odreda, koji je delovao van teritorije Kosova i Metohije, odnosno u prvo vreme u njegovoj blizini, partizanske pozadinske jedinice koje su se formirale na podruju Pei, i u nekim mestima na Kosovu, dejstvovale su na ovoj teritoriji. Ve formirane prve diverzantske desetine u julu 1941. godine, za kratko vreme narastaju u nekoliko bataljona, da bi se najzad na podruju Pei osnovao i prvi partizanski pozadinski odred, oktobra 1941. godine, pod nazivom Metohijski narodnooslobodilaki odred. Ovaj odred brojao je preko 700 ljudi, a bio je poeljen u pet bataljona.: Podjerinjaki, Patrijarijski, Bistriko-deanski, Vitomiriki i Dobruid. Komesar ovog odreda bio je tada Boro Vukmirovi, a komandant Petar Brajovi. Metohijski narodnooslobodilaki partizanski odred bio je dobro organizovan, to dokazuje ne samo njegov sastav, organizaciona struktura i komandni kadar, ve i to to je bio proet vojnom disciplinom. U naredbi broj 1 ovog odreda, na primer,
141

istie se da partizani treba u najveoj meri da budu disciplinovani, da izvravaju postavljene zadatk, jer su oni klica iz koje e iznii narodna vojska, koja e izvojevati i ouvati slobodu, te zbog svega toga svaki treba da se ponosi imenom partizana. Ujedno, u ovoj naredbi, partizanima se preporu&uje da budu konspirativni, da se pred okupatorom i njegovim slugama dre hrabro. Stareinski kadar ovoga odreda dobij en je izbornim putem, a svi njegovi pripadnici poloili su partizansku zakletvu. U nekim selima na podruju Pritine i Uroevca, jo krajem 1941. godine, osnivaju se vojne pozadinske desetine iji je cilj bio odbrana sela od pljakakih bandi. Meutim, ove jedinice nisu bile dovoljno vrste, te se poetkom 1942. godine organizovanije pristupilo njihovom jaanju i irenju, kao i formiranju novih pozadinskih jedinica. Sa ovog podruja, jo 1941. godine poao je jedan m'ali broj ljudi u partizane na susedne terene Srbije, odnosno u pravcu Tophce i Jablanice. Drugi, neznatan broj ljudi poao je iz Uroevca i Raniluga u partizanske odrede na. Jabjanicu. Ukratko, postojee) vojne desetine na teritoriji Kosova, krajem 1941. godine, bile su orijentisane na odbranu sela, a ne na vrenje diverzantskih akcija. U nekim mestima ta odbrana je imala stihijski karakter, jer se radilo o fizikom opstanku naseljenikog ivlja. U toku svoga postojanja pozadinske diverzantske jedinice su obino nou izvodile vojnu obuku. Da bi ta obuka bila to uspenija, Petar Brajovi je po direktivi Oblasnog komiteta izradio uputstva septembra 1941. godine, pod imenom Prirunik za borbu. Ovaj prirunik je ujedno sluio i kao uputstvo kako treba da se bore diverzantske jedinice protiv okupatora i domaih slugu. Prirunik je bio preveden i na iptarski jezik. Miladin P o p o v i ga je odneo u Albaniju. Sem vojne obuke'sa pripadnicima pozadinskih diverzantskih jedinica radilo se i na njihovom politikom i ideolokom uzdizanju, to je i shvatljivo kada se zna da su ove jedinice, pored svojih zadataka na izvoenju diverzantskih akcija, morale da deluju i agitaciono-pohtiki u popularisanju naronooslobodilakog pokreta u narodu, Sem toga ideolokopolitiko uzdizanje ljudstva ovih jedinica pozitivno je uticalo i na njihovu veu borbenost.
PRVE DIVERZANTSKE AKCIJE

Prvu diverzantsku akciju na teritoriji Kosova i Metohije izvela je diverzantska grupa rudara Trepe. Naime, CK KPJ dao je direktivu da se rudnik Trepa onesposobi za eksploata142

ciju. Preko svog lana Kiste Filipovia,. Oblasni komitet jepreneo ovu direktivu Mesnom komitetu Kosovske Mitrovice. Radi organizovanja ove akcije, iu Mitrovicu je doao i sekretar Oblasnog komiteta Miladin Popovi. ni su tom prilikom preneli i direktive Oblasnog komiteta da se radi i na organizovanju partizanskog odreda. Poznata je diskusija na sastancima u Mesnom komitetu gde je dolazilo do oprenih miljenja u pogledu obima sabotaa, tako da je na kraju bilo odlueno da se tada izvri sabotaa samo na iari, iako se ovaj predlog nijeu potpunosti podudarao sa direktivom! CK. Time je Mesni komitet uinio veliki propust. Ujedno bilo je predvieno da. diverzantska grupa posle izvrene sabotae ode u odreenu bazu na Kopaonik da bi zajedno sa novodolim ljudstvom, neto kasnije, posluili kao jezgro za formiranje partizanskog odreda. Nakon izvrenih priprema na brzu ruku Mesni komitet je odredio taan datum diverzije na iaru. Iako ova prva diverzantska aKcija nije potpuno uspela ipak je ona bila od istorijskog znaaja za narodnooslobodilaki pokret na Kosovu i u Metohiji ne samo kao prva diverzija, ve i po svom odjeku koji je kasnijeimala, naroito na teritoriji Kosovske Mitrovice. Drugu akciju u Trepi, 8. septembra uvee, izvrila je grupa od 30 boraca Kopaonikog odreda. I ova akcija koja je, prema direktivama: CK, trebalo da jae onesposobi rudnik, nije uspela, jer nije dolo do unitenja pomone stanice u vazdunoj liniji i dva stuba te linije. Likvidiran je samo jedan andarm koji je uvao iaru, dok su borci odreda bili primorani da prihvate borbu pro tiv neprijateljskih snaga i da silom oruja razbiju zasedu. Tom prilikom poginula su dva borca, meu kojima je bio i rudar Trepe Todor Milievi, po kome je kasnije ovaj odred' i dobio ime. Kopaoniki partizanski odred izvrio je i niz zajednikih akcija van teritorije Kosova i Metohije: razoruavanje andarma u andarmerijskim stanicama, ruenje pruge u dolini Ibra, prekidanje proizvodnje u nekim rudnicima na teritoriji gde je delovao, dezorganizovanje kvislinkih vlasti. Odred je, 3. oktobra 1941. godine, uao i u Raku i to bez borbe, poto siu se prethodno nemake jedinice povukle u pravcu Kosovske Mitrovice. Posle osloboenja Rake odred je drao slobodnu teritoriju od Slatine do Lopatnice. Uporedo sa ovim akcijama u. Ibarskoj dolini jedna rudarska eta odreda uestvovala je u blokiranju Kraljeva. Osim toga Kopaoniki- partizanski ogre dao je svoj doprinos i na popularizaciji narodnooslobodilakeborbe meu seljacima, graanima i rudarima rasturajui propagandni materijal i odravajui sastanke i mitinge u mnogim , mestima Ibarske doline u Rakoj, Baljevcu, Joanikoj BanjL
143

TJu itd. Odlazak rudarske ete ovog odreda, u oktobru 1941. .godine na blokiranje Kraljeva, kao i razvlaenje snaga odreda u nekoliko mesta Baljevae, Joaniku Banju, Ue i prema teritoriji Kosova i Metohije, iskoristili su etnici da zauzmu Haku, kojom prilikom je bilo nekoliko rtava pao je i komandant odreda. Ovakvo razvlaenje snaga i poraz kod Bake imali su tetnih posledica za dalje odravanje ovoga odreda, tako da je, usled toga to su odred napustili neki partizani seljaci, i zbog prikljuenja drugog dela Prvoj proleterskoj brigadi, Kopaoniki partizanski odred prestao da postoji. Tako nije dolo do ostvarenja zamisli Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju da preko odreda podstakne i omogui sistematsko izvlaenje ljudstva sa Kosova i Metohije u partizane u pravcu Srbije. Sem onih dveju akcija u rudniku Trepi, iu toku 1941. godine, bilo je jo nekoliko manjih diverzantskih akcija. Bile su to borbe pozadinskih diverzantskih jedinica, voene za odbranu nekih naseljenikih sela (Vitomirice, Dobrue, i nekoliko sela na Kosovu). U Diuboviku su, na primer, odmah posle kapitulacije stare Jugoslavije, komunisti i skojevci koji su doli iz Pei radi zatite seljaka i da bi sakrili oruje i miuniciju, koje bi kasnije preneh u Pe, vodili prve borbe protiv pljakakih bandi. Borba za odbranu Dubovika trajala je skoro 24 asa, i to uspeno, jer su, poto su odbijene, pljakake bande odustale od daljeg napadanja na ovo mesto. Komunisti i skojevci, zajedno sa seljacima naseljenicimia sela Dubovika, poli su tada ~u Pe ponevi neto oruja i partijski materijal. Prilikom borbi za odbranu Dubovika poginuo je ak VII razreda gimnazije Milo Viukovi. Sem borbe za odbranu Dubovika voene su borbe i za odbranu Vitomirice, koje datiraju jo pre formiranja vojnih pozadinskih jedinica. Viitomirani su pod rukovodstvom partijske organizacije vodili borbu za odbranu svoga sela jo '25. i 28. aprila, zatim 28. juna, pa 5. jula, da bi zatim, nakon formiranja pozadinskih jedinica, vodili opet borbu za odbranu svoga sela 15. jula 1941. godine Vitomirani su se borili protiv pljakakih bandi koje su dolazile iz susednnh sela: Nabra, TNFakla, Trebovia, Rubata, Dubova i Novog Sela. Naroito su bile otre borbe 5. i-15. jula 1941. godine u zaseoku Zabljak, gde je bilo smeteno 18 izbeglikih porodica iz okolnih sela. Tada su napadai, kao i ranije, bili poraeni. Meutim, najea borba vodila se za odbranu Vitomirice 27. septembra 1941. godine protiv vulnetarskih (dobrovoljakih) i faistikih bandi, predvoenih od Uk Cane, a koje je organizovao faistiki federal. Borba je trajala od 20 asova do 2 asa sledeeg dana. O nameri da e faistike bande napasti Vitomi144

Pivo

Karamatijevi:

KOLONA

(crte)

ricu, tab Vitomtrikog odreda bio je obaveten na . vreme od komuniste Saita Zatria, to je odredu omoguilo da donese odluku da brani selo. Vitomirani nisu imali rtava i spreili su pljakake bande da popale selo. Najzad, oktobra meseca 1941. godine voena je borba i za odbranu naseljenikog sela Dobrue. Ovo selo branio je Dobruki bataljon. Nekoliko dana uzastopno faistike bande napadale su ovo selo. Njihove snage bile su daleko brojnije od dobrukih i seljaci su bih prinueni da napuste selo i da se povuku, u Vitomiiucu. Bilo je predloga da se Dobrukom bataljonu poalje u pomo jedan bataljon od 150 drugova iz drugih diverzantskih jedinica Pei, ali je Boro Vukmirovi bio protiv toga poto je uoio da je nemogue permanentno braniti Dobriuu. Zato je naredio da se naseljenici iz Dobrue organizovano povuku. Istovremeno, Vukmirovi je bio naredio da se Dobruanima poalje municija i sanitetski materijal, to je i uinjeno. . \ Jo na poetku ustanka u Crnoj Gori, Oblasni komitet je stavio u zadatak Vojnom komitetu Kosova i Metohije u Pei da organizuje akciju ruenja kamenog mosta na petom kilometru u Rugovskoj klisuri, zatim da se srui most na reci Bistrici it selu Deani-i da se izvri napad na italijansko obezbeenje iznad Pei na Jerinjaku. Ovaj zadatak, meutim, nije izvren zbog toga to su na mostovima od akovice do Pei, kao i na putu od Pei u pravcu akora, bile postavljene jake italijanske vulnetarske strae, koje su obezbeivale ove objekte. Umesto ovog zadatka izvrena je jedna' druga akcija seeni su telegrafski stubovi na putu od Pei do Rugovske klisure. Pripadnici Metohijskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda vodili su i akcije za osloboenje drugova iz zatvora. Krajem 1941. godine, decembra meseca, Vojni komitet je, po direktivi Oblasnog komiteta, organizovao osloboenje zatvorenika iz Sermet-kule u Pei. Grupa -sastavljena od tri druga uspela je tada da oslobodi iz zatvora ne samo Mitu Miljkovia, lana Oblasnog komiteta, ve i Miu Mikovia i Katicu Brajovi. Pripadnici Metohijskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, po nareenju taba odreda, ubili su 27. oktobra 1941. godine u Pei pijuna Bogia Perovia. Kako je Metohijski narodnooslobodilaki partizanski odred narastao .i poto u Metohiji nije bilo uslova u ono vreme za partizansko ratovanje, a kako' je bilo pritiska od samih partijskih organizacija odozdo da se nae put za odlazak u partizane bilo u Srbiju ili Crnu Goru, Oblasni komitet je pokuao da odailjanjem Dobrukog odreda u Srbiju i grupe komunista u Crnu Goru, doe do veza radi organizovanog izvlaenja ljudstva iz Metohije, odnosno sa podruja Pei.
10 U s t a n a k 1941.

145

Posl povlaenja Dobrukog bataljona i borbi za odbranu Dobrue, oktobra 1941. godine, formiran je novembra meseca DobruM partizanski odred sastavljen delom od jednog broja biveg Dobrukog bataljona, jednog broja Vitomiirikog bataljona i boraca iz Pei. Ovom odredu stavljeno je u zadatak da preko Istoka (varoica) krene prema Ibarskoj dolini da bi osigurao vezu sa narodnooslobodilakim pokretom u Srbiji. Ta zamisao, meutim, nije ostvarena, premda je odred stigao decembra meseca u Ibarski Kolain. Odatle su partizanske jedinice ve bile povuene usled prve neprijateljske ofanzive na teritoriju zapadne Srbije. Ova situacija onemoguila je prebacivanje ljudstva iz Metohije na podruje Srbije. Oblasni komitet je, meutim, stalno radio na uspostavljanju i odravanju veze sa PK KPJ za Crnu Goru i u tom cilju su tamo esto slate bilo grupe bilo pojedini drugovi. Tako je decembra 1941. godine Oblasni komitet odredio grupu od 11 drugova, koja je pola iz Vitomirice u Crnu Goru. Ova grupa bila je opkoljena na planini Hajla. i posle borbe koja je trajala itav dan, cela je izginula, sem jednog druga. Kasnije je, pri povratku, izginula i druga grupa. Dakle, ni ovi pokuaji nisu uspeh, pa poto nije bilo veze s Crnom Gorom i zbog toga "to je podruje izmeu Cakora i Pei bilo dobro uvano, u to vreme je bilo nemogue izvlaiti ljudstvo prema Crnoj Gori u veim grupama. Posebnu panju je Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju posvetio vezama sa albanskim komunistima. Prvi kontakt uspostavio je jula 1939. godine preko Emina Duraka i Fadila Hode. Kapitulacijom Jugoslavije i dolaskom komunista iz Albanije uspostavljena je i redovna veza izmeu Oblasnog komiteta i albanskih komunista. Posle toga, avgusta meseca 1941. godine, Duan Mugoa, delegat Oblasnog komiteta i Fadil Hoda otili su u Tiranu s namerom da se poveu s rukovodiocima komunistikih grupa Albanije. Tamo su se sastali sa rukovodiocima komunistikih grupa Skadar i Mladi, ali nisu uspeli da se poveu s rukovodiocima komunistike grupe Kora koja je ujedno bila i najjaa. Sastanak s predstavnicima komunistike grupe Kora odran je oktobra 1941. godine u Vitomirici, gde je zauzet stav, prema zahtevu albanskih komunistikih grupa, ali i u skladu s direktivom sekretara CK KPJ druga Josipa Broza Tita, da se drugovima u Albaniji pomogne u organizovanju jedinstvene Komunistike partije, a uporedo da se radi i na organizovanju narodnooslobodilakog pokreta. Zbog toga je Oblasni komitet delegirao Miladina Popovia i Duana Mugou da prue svestranu pomo u Albaniji, to su i uinili, ne samo 1941. godine, ve sve do druge polovine 1944. godine. Tu pomo, koju je pruio komunistima u Albaniji, Oblasni ko146

mitet je shvatio kao svoju internacionalnu dunost. Pridajui veliki znaaj tome, Oblasni komitet je ba u vremenu kada su mu bili najpotrebniji prekaljeni kadrovi, poslao dva svoja najistaknutija lana u Albaniju. Ujedno, on je smatrao da e formiranje KP Albanije i organizovanj.e i irenje NOP-a u.ovoj zemlji pozitivno delovati na orijentaciju iptarskih masa na Kosovu i u Metohiji u prilog narodnooslobodilakog pokreta. Sem ovoga, bilo je i niz sitnih akcija i sabotaa na Kosovu i u Metohiji od jula 1941. godine pa nadalje. Iako ove akcije naoko izgledaju sitne, za nae. prilike one su bile znaajne. Bilo ih je svugde i neprekidno. Partijske organizacije i gerilske desetine, na primer, vrileisu niz manjih akcija i sabotaa u Pei, akovici, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici, Pritini, Uroevcu, Gnjilanu i drugim mestima. Ta 'aktivnost se manifestovala u kidanju telefonskih ica, prekidu struje, otimanju oruja, pisaih maina, matrica i hartije iz faistikih ustanova, u razbijanju alata i sprovoenju drugih sitnih, sabotaa po rudnicima i radionicama, u cepanju faistikih zastava i oglasa, brisanju faistikih parola po zidovima i pisanju naih, razbijanju prozora na faistikim ustanovama, razbijanju sijalica po ulicama, to je omoguavalo lake kretanje egalaca, buenju guma na vojnim kamionima itd. Valja napomenuti da su svuda, gde je to bilo mogue, koriene i razne legalne forme za demaskiranje faistikog okupatora i njegovih slugu. Pored ostaloga, radilo se i na tome da se pojedini sastanci, zborovi, pa ak i faistike manifestacije sabotiraju ili pretvore u demonstracije. Po tome je karakteristian zbor od 15. jula 1941. godine u akovici. Faistike vlasti i peta kolona bili su sazvali ovaj zbor. Pozvan je tom prilikom iri krug uglednih ljudi, oko tri stotine njih. Cilj ovog zbora bio je propaganda za slanje ljudi radi uguivanja ustanka u Crnoj Gori. Poto su prisutne zastraivali opasnou od mogunog povratka Crnogoraca, organizatori su uspeli da se donese odluka da se za Crnu Goru poalju tri hiljade naoruanih graana Bakovice i okoline. Obaveteni o tome jo u toku trajanja zbora, komunisti su se sakupili i ako nisu bili pozvati. Poeli su jedan za drugim da istupaju protiv odluke i da objanjavaju znaaj ustanka u Crnoj Gori. Oni su svakome stavljali do znanja da e onaj koji bude poao da gui ustanak u Crnoj Gori, morati kad tad polagati rauna kao izdajnik svoga n a r o d a . . . Zbor je bio razbijen i niko iz Bakovice nije poao u Crnu Goru da se bori protiv ustanika ni tada ni kasnije. Najzad, vojne pozadinske jedinice na Kosovu i u Metohiji bile su angaovane i na agitaciono-pohtikom radu meu masama. PopuLarisale su narodnooslobodilaki pokret i antihitle10*

147

rovsku koaliciju, a posebno Sovjetski Savez; ulivali borbeni duh. Sve vo bilo je od velikog znaaja, jer je pozitivno uticalo na sve veu diferenciju masa. U tm pravcu, od posebnog znaaja bio je razmah ustanka u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i drugim krajevima. Ukratko, u toku 1941. godine postavljeni su zdravi temelji narodnooslobodilakom pokretu na Kosovu i u Metohiji, to je bilo od velikog znaaja za sledee godine, sve do osloboenja ovog kraja. Za postizanje toga svakako je trebalo mnogo napora, samoportvovanja komunista, pravilne orijentacije Oblasnog komiteta i partijskih organizacija prema osnovnim stavovima i liniji CK KPJ. Okupator i kvisMnka vlast preduzimali su sve mogune mere da bi uguili narodnooslobodilaki pokret jo u njegovom zaetku, u toku 1941. godine, ali u tome nisu uspeh, jer je partijska organizacija na ovom podruju sve vie rasla i kalila se, postajala uticajan faktor, neprekidno i dalje dejstvovala rukovodei narodnooslobodilakim pokretom na Kosovu i u Metohiji, sve do konane pobede. Naime, iako su uslovi za delovanje bih veoma teki u poreenju s ma kojim krajem nae zemlje, za iri razmah narodnooslobodilake borbe komunisti Kosova i Metohije uspeli su da savladaju te tekoe i da se stave na elo borbe i svakim danom sve vie je razbuktavah.
Fadil HODA

S R E M U U S T A N I KO J

GODINI

P o e t a k oruane borbe naroda Srema u 1941. godini, vojne i politike pripreme za ustanak, kao to je to bio sluaj i u ostalim krajevima Vojvodine, neposredno su vezani za odluke Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu koje su donesene drugom polovinom maja na sastanku u Novom Sadu. Na, ovom sastanku Pokrajinski komitet je, pod rukovodstvom arka Zrenjanina i Svetozara Toze Markovia, pored organizacijskih i politikih mera, doneo odluku da se na celoj teritoriji: Vojvodine pristupi organizovahom prikupljanju oruja, formiranju-mesnih vojnih-desetina i grupa, formiranju Vojnog komiteta pri Pokrajinskom, okrunim i sreskim komitetima i. preduzeo druge vojne i politike mere sraunate na orgnizvahje otpora okupatora i domaim izdajnicima. Meutim, dalji tok priprema za ustanak i poetak oruane borbe" naroda Srema u ovoj godini odvijao se bez neposredni je veze sa PK. Usled toga, kao i usled niza drugih inilaca, razvoj NOP u Sremu se, po stepenu organizovanosti, po tempu i irini razvoja, znatno razlikuje od onoga u Bakoj i Banatu. Razlike se, pre svega,, ogledaju u neto sporijem tempu priprema za ustanak u Sremu i kasnijem poetku oruane borbe, ali je zato NOP u Sremu bio u stalnom, bez ozbiljnijih kriza i neuspeha, kvantitativnom i kvalitativnom usponu da bi ve na kraju 1941. a naroito" poetkom 1942. godine dobio karakter optenarodnog otpora protiv okupatora i domaih izdajnika. Jednom zapoeta, Oruana borba naroda Srema nee prestati sve do pobedonosnog zavretka, bez obzira na tekoe i natoveanske rtve u toku na-' rodnooslobodilake borbe. . Uslovi pod kojima su se odvijale pripreme za ustanak i. u kojima je poela oruana borba iu Sremu karakteriu se mnogim krupnim tekoama uslovljenim kako samom okupacijom i dranjem okupatora prema naem narodu tako, naroito, i.
149

rtmogonacionalnim sastavom Srema. Kao to je poznato, na ovom podruju je, pored 200 000 Srba i 100 000 Hrvata, ivelo i preko 70 000 Nemaca, 20 000 Maara, 15 000 Slovaka, 5 000 Rusina itd.1 Ovakav nacionalni sastav odrazio se i na razvoj NOP u Sremu: domai Nemci imali su izrazito neprijateljsko dranje prema pokretu; pripadnici ostalih nacionalnih manjina i grupa (izuzev manjeg dela Maara neprijatelja NOB) bili su pasivni ili rezervisani. Zaveden (izrodima naroda, obmanut iluzijama o tobonjem nacionalnom osloboenju, u poetnom periodu i deo hrvatskog ivlja Srema stavio se na stranu okupatora, to je za NOP u ovom kraju, naroito u prvoj i drugoj godini rata, izazvalo krupne vojnike, politike i druge tekoe. Osim toga, geografsko-politiki i privredni znaaj Srema, uz vrlo nepovoljne terenske uslove, ozbiljno je oteavao kako pripreme za ustanak tako, naroito, stvaranje i opstanak oruanih jedinica na ovom za neprijatelja vrlo vanom, podruju. Tekoe u razvoju "OP Srema, iskrsle usled nepovoljnog geografskog poloaja, 1 -aktera zemljita i mnogonacionalnog sastava, mogle su se savladati samo strpljivim i upornim radom, velikim junatvom, politikom i vojnikom zrelou i snalaljivou rukovodstva i celokupnog partijskog lanstva, a isto tako bezrezervnom podrkom koju je narod Srema pruio Komunistikoj partiji Jugoslavije i NOP 1941. godine. Posle okupacije i pripajanja Srema tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj poinju progoni i udruene nemako-ustake bande vre pritisak na celokupno, a naroito srpsko, stanovnitvo Srema. Hajka, nasilje i bezobzirna pljaka uperena protiv ljudi i njihove imovine, njihove nacionalne i verske pripadnosti postaju svakidanja praksa razularenih faistiki i ovinistiki zaslepljenih pripadnika nemake nacionalne manjine i ustakih bandi. Da bi legalizovali nasilja i pljake nad srpskim i ostalim stanovnitvom Srema, vlastodrci novostvorene ustake drave donose niz monstruoznih zakonskih mera i propisa. Izmeu ostalih, donet je 18. aprila Zakon o nekretninama tzv. dobrovoljaca, 25. aprila Zakonska. odredba o zabrani irilice, 30. aprila Zakonska odredba o rasnoj pripadnosti, Zakonska odredba o eistoti arijevske krvi i asti hrvatskog naroda, 3. maja Zakonska odredba o prelazu sa jedne vere na drugu itd. Odmah posle donoenja tih zakonskih propisa otpoinje prava pljaka i progon dobrovoljaca iz prvog svetskog rata, zabranjuje se upotreba irilice i vri pritisak radi pokrtavanja srpskog ivlja. Srbi, Jevreji i Cigani stavljaju se van zakona i podvrgavaju moralnom poniavanju i fizikom istrebljenju.
1 Stanojevi: Narodna enciklopedija, knjiga I, str. 35 i Ustaka statistika 1941. godine. Arhiv VII, dakumenat br. 2/2, k. 284.

150

Moral i etika protagonista ovih. nasilja spadaju na takav nivo da se ne mogu uporeiti ni sa najmranijim periodom u razvitku ljudskog drutva, a perspektiva onih kojima je ovakav odnos nametnut bila je vrlo mrana i zahtevala je hitno pronalaenje Maza iz takve situacije. A taj izlaz je za narod Srema bilo svrstavanje pod zastavu Komunistike partije Jugoslavije i odazivanje na njen poziv za borbu protiv okupatora. Tako je u Sremu posle sistematskih organizaeijsko-politikih i vojnih priprema, stvoren neprobojan front protiv okupatora i domaih izdajnika. Stavljajui se na elo borbe komunisti Srema su, mada brojno ne tako jaki2, bili spremni da izvre deo Morijskih zadataka koje je pred njih postavio Pokrajinski komitet, a naroito onih od 22. juna kada je CK KPJ pozvao komuniste i narode Jugoslavije u borbu protiv faistikih okupatora i domaih izdajnika. Pored krupnih tekoa izazvanih okupacijom, izvrenje postavljenih zadataka bilo je olakano terorom okupatora i ustaa nad srpskim i ostalim, politiki, nacionalno i verski progonjenim stanovnitvom Srema, koje je svoj izlaz i spas videlo jedino u politici borbe protiv okupatora, proklamovanoj od strane KPJ posle okupacije zemlje. Majske odluke i proglas Pokrajinskog komiteta imali su ogroman znaaj za razvoj NOP u Sremu i inili su osnovu za preduzimanje organizaeijsko-politikih i drugih mera radi organizov&nja otpora okupatora i njegovim saradnicdma. Mere preduzete od strane OK za Srem bile su sraunate na konsolidovanje partijskih i skojevskih organizacija i obnavljanje vza sa niim rukovodstvima i organizacijama na terenu. Osim toga, u ovom periodu je organizovana iva politika aktivnost sraunata na upoznavanje masa sa linijom KPJ, ciljevima okupatora i njegovim zloinima nad naim narodom poinjenim odmah posle okupacije. U toku ove aktivnosti isticana je potreba organizovanja svih naprednih i antifaistikih snaga. Rezultat te aktivnosti su brojno ojaane i uvrene postojee i stvorene nove partijske i skojevske organizacije u nizu sela i gradova. Uporedo s tim komunisti uspostavljaju kontakt i okupljaju istaknute antifaiste sa kojima odravaju sastanke i utvruju pojedinosti o organizovanju otpora. Iz toga se raaju prve mesne partizanske desetine d diverzantske grupe3, u koje se
2 Od ukupno 1200 lanova KPJ, koliko je na poetku ustanka bilo u Vojvodini, u Sremu je bilo s v e g a oko 180, i to mahom mladih lainova KPJ. 3 Mesne partizanske desetne u Sremu su nazivane i seoskim odredima, seoskim desetinama i si. Iza svih ovih naziva stoji ista mesna vojna organizacija koja se sastojala od 1015 delimino ili potpuno naoruanih boraca. - . .. .

151

ukljuuju lanovi KP i SKOJ, najistaknutiji i najhrabriji antifaisti i rodoljubi. Meutim, do potpunog organizacijskog uobliavanja doi e tek posle 22. juna, tj. posle napada Nemake na SSSR. Uporedo sa preduzetim merama za uvrivanje i jaanje partijskih i skojevskih organizacija na terenu, za politiko okupljanje i pripremanje rodoljuba za borbu, OK je preko sreskih i mesnih komiteta organizovao prikupljanje oruja i ratne opreme. Meutim, ta akcija nije u ovom periodu dala oekivane rezultate. Razlog za ovo svakako lei (U injenici to je preduzeta dosta kasno i to nije voena dovoljno organizovano i energino. Otuda se i desilo da je najvea koliina oruja prikupljena jo pre toga inicijativom niih rukovodstava, pojedinih lanova KP i SKOJ, kao i ostalih pojedinaca koji su shvatili "da baeno oruje jugoslovenske vojske ne treba da padne u ruke okupatora i da ga treba imati za svaki sluaj. U celini uzev, mogunosti za nabavku oruja u Sremu bile su neko vreme posle kapitulacije znatne, .ali je momenat za njegovo organizovano sklanjanje proputen i, kada je prikupljanje organizovano, ve ga je teko bilo nai. Period izmeu majskog sastanka PK i poetka oruane agresije na SSSR, usled niza objektivnih tekoa, i izvesnih. subjektivnih slabosti u radu OK, nije u dovoljnoj meri iskorien za sprovoenje u ivot svih onih organizaeijsko-politikih i vojnih mera koje su proizlazile iz majskih odluka. Naroito se to odnosilo na stvaranje mree vojnih desetina i grupa, vojnih komiteta pri okrunim i sreskim komitetima i prikupljanje oruja i ostale ratne opreme. Svi ovi i drugi zadaci izvrie se posle 22. juna. II Poetkom oruanog sukoba izmeu faistike Nemake i SSSR otrica okupatora i ustakih bandi prenela se na komuniste i istaknute antifaiste Srema. Ve 22. juna neprijatelj je izvrio ili pokuao da izvri hapenja po gradovima i selima Srema. Tom prilikom je u Sremskoj Mitrovici, Rumii i Staroj Pazovi i okolnim mestima uhapen izvestan broj komunista. Isto tako izvren je pokuaj hapenja komunista u Irigu, Kruedolu, Prnjavoru i drugim mestima, ah su ovi uspeh da se sklone zahvaljujui obavetenju primljenom od jednog naeg simpatizera koji je bio u ustakoj policiji. Narednih dana hapenja su se proirila i na sremskokarlovaki srez, tako da je u Kredinu, Cortanovcima, Beki i Sremskim Karlovcima uhapen 24. juna izvestan broj komunista. Hapenja su izvrena i u
152

selima idskog sreza, kojom prilikom je 7 lanova KP uspeloda pree u Mavu gde su poginuli kao borci Mavanskog partizanskog odreda. Hapenjem znatnog broja komunista od 22. do 24. juna, a iu vezi s tim prelaskom u ilegalnost izvesnog" broja kompromitovanlh lanova KP, dolo je do prekida veza izmeu OK i izvesnog broja partijskih organizacija na terenu. Usled toga OK preduzima hitne mere za uspostavljanje prekinutih veza, za konsolidaciju, organizaciono uvrivanje i brojno jaanje partijskih organizacija na terenu. - Uslovi za tobili su usled otpoinjanja oruanog sukoba izmeu Nemake i SSSR vrlo povoljni. Pre svega, proglasom CK KPJ od 22. juna i direktivama i odlukama Pokrajinskog komiteta stvoreni su povoljni uslovi da se na irokom frontu pristupi politikoj mobilizaciji naroda za borbu. Oslim toga, proglasom CK data je jasna orijentacija i perspektiva borbe protiv okupatora time to se borba naroda Jugoslavije na irem planu povezuje sa borbom svih slobodoljubivih i antifaistikih snaga. u svetu, protiv faizma. Posle proglasa GK od 22. juna Okruni komitet za Srem je organizovao upoznavanje lanova KP, a preko njih i celokupnog stanovnitva, sa odlukama CK i zadacima svakog komuniste. Poseban zadatak OK u tom periodu bio je oslobaanje pohtikih zatvorenika iz Sremske Mitrovice. Taj zadatak je OK, posle hapenja Matije Huija poverio Ivici Mikuliu, lanu. OK. Meutim, poto se Mikuli demoralisao i nije bio spreman, da izvri postavljeni zadatak, preuzeo ga je i, uz pomo Sreskog komiteta Rume, asno izvrio Okruni komitet SKOJ za Srem4. Preduzete mere na organizacionom sreivanju i jaanju partijske organizacije, kao i n a stvaranje vojne i politike baze na iroko okupljanje svih rodoljuba Srema, nailaze na snanu podrku naroda. Partija iroko koristi sve neprijateljeve mere uperene protiv naroda, kao to su: pokrtavanje srpskog stanovnitva, progon dobrovoljaca iz prvog svetskog rata, ekonomska pljaka i bespravlje itd. Mase su sve vie dolazile do saznanja da se samo oruanom borbom protiv okupatora i n j e govih pomagaa moe savladati i sve ono to je dovelo do situacije u kojoj se narod Srema i itave zemlje naao 1941. godine. Rezultat politike aktivnosti i mera preduzetih do 22. a. naroito posle 22. juna u najveem broju sela i gradova n a stanjenim srpskim ili preteno srpskim, stanovnitvom bilo je naglo uvrivanje i jaanje postojeih, kao i stvaranje novih4 lanovi OK SKOJ koji su 'pripremili i uestvovali u oslobaanjupolitikih zatvorenika, bili su: Stalnka Munan (sada Veselinov), Jovarr. tokavac Doja, Rosa Vili. -'

15 3

organizacija Partije i SKOJ. U onim mestima gde nije postoj'ala ili nije stvorena partijska organizacija uspostavljao se kontakt .sa istaknutim rodoljubima i simpatizerima NOP preko kojih .se obezbedivao politiki uticaj i sprovodile mere za ire ukljuivanje stanovnitva u NOP. U to vreme ve se stvaraju mesne partizanske desetine i .grupe koje slue kako za okupljanje svih onih koji su spremni da se bore tako i za vojniko i politiko osposobljavanje svojih lanova za borbu. Proces stvaranja mesnih desetina iao je postepeno i bio je u zavisnosti od politikog uticaj a i stanja partijske organizacije u -pojedinim mestima.- Broj formiranih -desetina rastao je iz dama u dan tako da ih je na kraju 1941. .godine bilo gotovo u svim selima i gradovima Srema. U periodu izmeu 22. juna i poetka prvih oruanih akcija u Sremu, pored Sremske Mitrovice, Rume, Stare Pazove, Iriga i Srem.skih Karlovaca, postojale su mesne r irtizanske desetine u Beenovu, Beenovakom Prnjavoru, Vc-'.kim Radincima, Krusedolu, Prnjavoru (Kruedolskom), Vrdniku, Jasku, Rivici, Rakovcu, Leincima,_Beki, Golubincima Vojki, Novim Karlovcima, Kredinu, ortanovcima, Laarku, Divou, aincima, Jarku, Subotitu i drugim mestima. U celini uzev, mrea i partijskih i vojnih organizacija je vie bila razvijena u neposrednoj blizini administrativnih i politikih centara kao to su Sremska Mitrovica, Ruma, Irig, Stara Pazova i dr. Prodiranje pokreta u mesta jugoistonog, zapadnog i podunavskog dela Srema ilo je postepeno da bi u jesen i zimu 1941. godine sva ova mesta, izuzev onih koja su bila naseljena isto nemakim, maarskim i hrvatskim ivljem, a takvih je bilo malo, bila obuhvaena mreom partijskih organizacija ili mesnih partizanskih desetina i grupa. Politike i vojne pripreme za ustanak u Sremu odvijale su se bez neposrednog angaovanja Pokrajinskog komiteta. Time se, pored ostalog, moe objasniti i izvesno zaostajanje u pogledu sprovoenja u ivot pojedinih odluka Pokrajinskog komiteta sraunatih na organizaoiono i politiko uvrenje i jaanje NOP, a naroito u pogledu poetka i irine oruane borbe, stvaranja sreskih vojnih tabova i Okrunog taba NOP za Srem itd. Osim toga, do odsustva jedinstva priprema za .ustanak u Sremu dolo je i zbog toga to je idsM sreski komitet bio u to vreme vezan za CK Hrvatske, a Zemunski za PK Srbije. To je izazvalo mnoge negativne posledice. Na geografski, politiki i ekonomski jedinstvenom podruju uporedo su ivele i radile tri meusobno odvojene partijske organizacije vezane 2a prostorno odvojena tri via partijska rukovodstva. Odgovornost OK za Srem bila je time suena, a mogunost povezivanja
154

i usklaivanja rada na pripremama za ustanak znatno umanjena. Pripreme za ustanak u Sremu posle oruane agresije faistike Nemake na SSSR, naroito u toku jula, izvodile su se uz stalno verovanje da svakog momenta moe doi do pojave sovjetskih padobranaca. U vezi sa tim su u nizu mesta u Sremu vrene ak i pripreme za njihov prihvat. Ocerua o mogunosti dolaska padobranaca u situaciji kada je Crvena armija odstupala svakako nije bila realna. Meutim, da vest o padobraneima nije bila samo plod mate pojedinaca, kasnije proirena i n rukovodstvo, vidi se i po tome to su padobranci oekivani i u Bakoj i u Banatu, gde se u to vreme nalazio Pokrajinski komitet za Vojvodinu. U svakom sluaju, pripreme za ustanak u Sremu odvijale su se jedno vreme pod utiskom skorog dolaska sovjetskih padobranaca, to je moglo imati krupnije posledice na tok priprema i izbor formi oruane borbe. Iluzija o padobrancima trajala je sa veim ili manjim prekidima ak da kraja septembra kada je jednog od odgovornih lanova Frukogorskog odreda odredio tab odreda da organizuje doek i prihvat padobranaca u rejonu Beenovakog Prnjavora. Uprkos teroru pripreme za ustanak na ovom podruju bile su olakane postojanjem nedovoljno organizovane i jo manje uvrene i uhodane okupatorske vlasti, nastale kao posledica rivalstva izmeu ustaa i domaih Nemaca i iz potrebe da se u novoj administraciji okupatora zaposli izvestan deo slubenika iz razbijenog aparata bive Jugoslavije, to je NOP svestrano koristio u toku 1941. godine. ' U mnogim mestima Srema NOP je imao po jednog ili vie ljudi zaposlenih u neprijateljevom aparatu preko kojih je dolazio do vanih obavetenja o nameravanim hapenjima, o pokretu njegovih snaga i drugim merama koje preduzima protiv NOP. Meutim, za taj period naroito je vano bilo to to su ti ljudi nabavljali propusnice i lane legitimacije za nesmetano kretanje ilegalnih pohtikih radnika i drugih kompromitovanih drugova. Karakteristian primer delatnosti saradnika NOP u neprijatelj evom aparatu je bio, svakako, u Irigu. Tu je grupa saradnika NOP na elu sa Stevanom Puiem 5 obezbeivala u toku itave 1941. godine partijsko-politikim radnicima, ukljuujui i neke bive politike zatvorenike, propusnice, line dokumente, kancelarijski materijal i davala informacije i podatke o neprijatelju. Celkupne. pripreme za ustanak i poetak oruane -aktivnosti u Sremu odvijali su se bez postojanja odgovarajueg
Uhapen je poetkom 1942. godine. Posle dugog i zverskog m u enja konano je, kao lan MK SKOJ, umro -u zatvoru u Irigu.
5

155

taba NOPO za Srem, koji bi rukovodio pripremama i oruanom borbom. Preuzimanje vojnih, zadataka od strane OK bilo je skopano sa nizom tekoa usled ega su mnogi problemi organizacione i vojne prirode ostaj ah nereeni 'ih su reavani sa zakanjenjem. Vojne i politike mere, preduzete posle 22. juna, omoguile su stvaranje povoljnih uslova za otpoinjanje oruane borbe u Sremu. Raspoloenje naroda za borbu protiv okupatora poveavalo se uporedo sa brojnim jaanjem i pohtikim uvrenjem partijskih, skojevskih i vojnih organizacija na terenu. Broj puaka skupljenih preko ovih organizacija i pojedinaca ve .je bio toliki da je mogao posluiti za naoruavanje manjih odreda. Meutim, OK za Srem, u vreme rasplamsavanja oruane borbe u severozapadnoj Srbiji i poetka oruane borbe na teritoriji Banata i Bake, ne uzima kurs na dizanje oruanog ustanka zbog priprema preduzetih za oslobaanje pohtikih zatvorenika iz Sremske Mitrovice. Kasnije, kada je dolo do njihovog bekstva, akcije su, po direktivi CK KPJ, podreene njihovoj bezbednostL A kada su bivi politiki zatvorenici preli krajem septembra na srbijansku teritoriju, odveli deo snaga i odneh glavni deo naoruanja tadanjeg Frukogorskog partizanskog odreda, uslovi za preduzimanje znaajnije oruane aktivnosti bih su svedeni na minimum, jer je taj odred spao na manje od 20 slabo naoruanih boraca. Stanje i perspektiva za preduzimanje vee oruane aktivnosti posle prelaska bivih pohtikih zatvorenika i delova Frukogorskog partizanskog odreda na Srbijansku teritoriju najbolje se vide iz izvetaja koji je povodom ovoga uputio krajem oktobra komesar Frukogorskog partizanskog odreda Stanko Paunovi Veljko VS NOPOJ: Pre svega, drug Todor 6 je uinio .pogreku to je dopustio -da ljudstvo iz maeg Odreda (sprovodnici robijaa) pree u Srbiju i tamo ostane i itavo nae oruje ostane -tamo. Time je na odred jako osakaen i za dugo vreme onesposobljen za .izvoenje akcije. Ostavili (su nas) time bez glavnog dela oruja i najboljih ljudi, ramali smo sve do sada, a u pogledu oruja i danas stojimo slabo. 7

Ne manji razlog da se prelazak na oruanu borbu irih razmera odgodi za kasnije lei i u pribliavanju zime. A da je u ovom periodu dolo do vee oruane aktivnosti postavio bi
8 Jusuf Tuli Todor, org. sekretar OK za Srem, po prelazu u Srbiju zadran je od CK KPJ u Uicu. o emu OK za Srem nije bio oba ve teci. 7 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom rata jgoslovenskih naroda, tom I, knjiga 6, str. 14.

156

se problem ne samo razmetaja ve, pre svega, opstanka partizanskih odreda na ovako ogranienom, potpuno prohodnom, gusto naseljenom i vrlo komunikativnom podruju, bez obzira na to to je vojnika i pohtika baza NOP iu Sremu bila krajem septembra takva da je omoguavala zapoinjanje oruane borbe i veih razmera. Steeno iskustvo iz perioda jeseni i zime 1941. godine potvrdilo je opravdanost odluke o prenoenju teita sa oruane aktivnosti na politike i vojne pripreme sa ciljem da se stvore jo povoljniji uslovi za snaniji razvoj oruane borbe poetkom 1942. godine. Pohtika i vojna orijentacija partijskog rukovodstva Srema u vezi sa pripremama za Ustanak ni u kom sluaju nije znaila odricanje od oruane aktivnosti i u toku 1941. godine. Naprotiv, do organizovanj a . oruanog otpora i stvaranja partizanskih odreda doi e ve prvih, dana avgusta 1941. godine. Meutim, obim oruane aktivnosti bio je dosta skroman s obzirom na to da je glavna panja NOP ba jedno vreme koncentrisana na oslobaanje i uvanje bivih pohtikih zatvorenika, to je uslovilo da se u toku 1941. godine NOP Sremia istovremeno razvija u dva pravca, i to: 1) u pravcu organizovanja oruanog otpora i stvaranja oruanih formacija koje treba da poslue kao okosnica za jaanje i razvoj NOP, i 2) u pravcu razvoja, organizaciono-politikog i vojnikog uvrenja i jaanja mesnih partizanskih desetina i drugih narodnooslobodilakih organizacija koje e u toku 1941. godine sluiti kao oslonac novostvorenim partizanskim odredima. Na poetku i u toku 1942. godine mesne partizanske desetine posluie kao baza za prelazak na odluniji i masovniji oruani otpor, dok e partizanski odredi stvoreni 1941. godine, posluiti kao jezgro za stvaranje novih i snanijih partizanskih jedinica u narednoj godini. Ispravnost ovakve orijentacije potvrena je praksom NOP u Sremu, mada i dalje ostaje aktuelno da se proui u kojoj je meri aktivnost partizanskih odreda 1941. godine mogla biti intenzivnija. III Prva oruana akcija izvedena u Sremu vezana je za oslobaanje dva lana SKOJ i jednog rodoljuba koje su ustae uhapsile 5. avgusta u Beenovakom Prnjavoru. Akciju je organizovao i izveo lan KPJ Sima Reli sa jo dva skojevca. Meutim, poto nisu imali oruja, skojevska organizacija je organizovala krau jedne puke od..domaeg Nemca, a za novac prikupljen od seljaka kupila je jo dve puke. Poto su nabavili oruje organizatori su 6. avgusta upali u manastir Beeno157

I i i i

vakog Prnjavora, razoruali ustakog straara, oslobodili uhapene i svi .otili u Fruku goru8. Nekoliko dana kasnije ovoj grupi se prikljuuje Dorde Niki Johan sa jo dva druga iz Beenova. Spajanjem ove dve grupe faktiki je oznaen poetak stvaranja prvih oruanih formacija NOP Srema, dok e stvaranje prvog odreda biti vezano za oslobaanje politikih zatvorenika iz Sremske Mitrovice. Uporedo s akcijom u Beenovakom Prnjavoru tri partizana iz Podunavske grupe su u prvoj polovini avgusta izveli diverziju na eleznikoj pruzi izmeu Indije i Stare Pazove i isekli TT linije na istoj relaciji 0 . Akcija za oslobaanje i kasniju zatitu odbeglih pohtikih zatvorenika iz Sremske Mitrovice, izvedena nou 21/22. avgusta, predstavlja u moralno-politikom i vojnikom pogledu, bez sumnje, najznaajniji dogaaj u razvoju NOP 1941. godine u Sremu-, i to ne samo po efektu koji je time izazvan kod simpatizera NOP i u redovima neprijatelja ve, pre svega, po posledicama koje e ovo oslobaanje imati za razvoj NOP u Sremu, a kasnije u Vojvodini, po ispoljenoj hrabrosti i odlunosti pohtikih zatvorenika koji su, uz natoveanske napore i ogromnu opasnost, kopajui kaikama santimetar po santimetar podzemni rov, krili sebi prolaz do slobode, po hrabrosti i odlunosti lanova OK SKOJ koji se nijednog trenutka nisu pokolebali i hrabrosti svih onih koji su doprineli oslobaanju i zatiti politikih zatvorenika u periodu njihovog boravka u Frukoj gori. Pripreme za oslobaanje pohtikih zatvorenika otpoele su mnogo pre njihovog oslobaanja. U toku priprema dolazilo je do raznih tekoa koje su esto dovodile u pitanje krajnji ishod akcije. Prva tekoa izvan kaznionskih zidina nastala je posle 22. juna, kada je dolo do hapenja nekih lanova KP u Sremiskoj Mitrovici. U ovoj situaciji lan OK, zaduen za oslobaanje uhapenih, Ivica Mikuli, pokolebao se u toku priprema i napustio 'izvrenje postavljenog zadatka. Osetivi da je kod spoljnih organizatora nastupilo kolebanj.e, politiki zatvorenici su u svom pismu upuenom OK energino rekli ili doite, ih izlazimo sami!. U meuvremenu, dok su vrene pripreme za prihvat tih drugova, grupa organizatora je poveana na 10 lanova naoruanih sa 2 puke, 6 pitolja i 9 bombi. Akcija je bila zakazana za 20. avgust, ali tog dana nije izvedena poto je grupa za prihvat i obezbeenje zakasnila. Meutim, u noi 21/22. avgusta, na ugovoreni znak spolja, 32 dugogodinja robijaa i prekaljena revolucionara, meu kojima:
8 Stenografske beleke uesnika NOR. Arhiv VII br. reg. 25. k. 1992; Zbornik 1/2, istr. 92. dok. br. 23. B Zbornik 1/2, str.. 92. dok. br. 23.

158

Stanko Paunovi Veljko, Jovan Trajkovi, Jovan Veselinov arko, Ivan Maek, Slobodan Baji, Pako Romac, Trajko Stamenkovi i drugi nali su se izvan robijakih zidina. Odmah posle bekstva politikih zatvorenika i grupa od 10 partizana, koja ih je prihvatila i titila, (uputili su se prema Frukoj gori. U zoriu 22. avgusta cela grupa je stigla na Suljamaku glavicu (2 km severoistono od Grgurevaca). U meuvremenu im sepridruila partizanska grupa koja je 6. avgusta izvela akciju na Beenovaki Prnjavor. Tako sjedinjena grupa se premestila u novi logor na Cerevikoj karlici. U akciji oslobaanja izuzetno znaajnu ulogu odigrali su komunisti Toma Vuenovi Gaga10, koji je po zadatku prekinuo telefonsku vezu izmeu kaznione i grada i potanski slubenik Ivan Livakovi Janko, koji je 4 asa zadrao poternice pohcije izdate za odbeglim politikim zatvorenicima. Uzbuna u redovima neprijatelja u Sremskoj Mitrovici I elom Sremu nastala posle bekstva pohtikih zatvorenika bila je izuzetno velika i opravdana. Ovo kako usled toga to je front policijskog obezbeenja i kontrole bio savladan upornim i odlunim, stavom i dranjem pohtikih zatvorenika komunista,, tako i usled saznanja da e za razvoj NOP u Sremu, a i van. njega, dolazak iskusnih i u borbi prekaljenih komunista imati veliki znaaj. Neprijatelj se u tome i nije prevario. Zato jemobilisao sve raspoloive snage i irom Srema angaovao po-teru za odbeglim politikim zatvorenicima. Po gradovima i selima i poljima Srema, razili su se, kao gusenice, neprijatelj svih boja i pripadnosti da bi uhvatili one koje nisu mogli sauvati ni visoki i icom ograeni zidovi robijanice ni kordoni ustake pohcije. Meutim, svi pokuaji neprijatelja ostali su bez uspeha. Narod Srema ne samo to je prihvatio odbegle revolucionare ve je uloio i sve snage da ih sauva. I, dok neprijatelj preduzima mere da bi u poteru pokrenuo ceo aparat ubica, OK za Srem nareuje Sreskom komitetu i partijskoj organizaciji u Irigu da hitno poalju oruje, municiju i ostalu ratnu opremu za naoruavanje odbeglih pohtikih zatvorenika. Nareenje OK brzo je izvreno. U toku jednog jedinog dana 23. avgusta partijska organizacija u selu prikuplja oruje od pojedinih organizacija i, ispred nosa neprijateljske vojske, domaih Nemaca i ustaa, iznosi ga iz sela. Ve sledeeg dana je vie od 30 puaka, dva sanduka municije znatne koliine odela, opreme i sanitetskog materijala poslato u Fruku gora. Meiutim, dok je prikupljanje oruja i opreme
Kao politiki komesar 1. ete Frukogorskog odreda pao je u toku avgustovske" ofanzive 1942. godine u ruke nepoijartelja i odmah, streljan.
10

159

prolo bez tekoa i veih uzbuenja, tako nije bilo za vreme transportovanja oruja. Naime, na putu izmeu Iriga i Beenovakog Prnjavora na kola sa orujem naila je jedna andarmerijska patrola i to ba u momentu kada je, posustao od tereta, konj stao na sred puta, uz jedno brdo. Ne slutei da se u kolima nalazi- oruje, a jo manje da je ovo namenjeno upravo onim ljudima koji oni trae, andarmi su pogurah kola i tako pomogli da poneto oruje konano stigne u Fruku goru. Po dolasku na ugovoreno mesto prispelo oruje preuzela.' je grupa od 12 partizana meu kojima i nekoliko bivih pohtikih zatvorenika." Ova grupa je, dok se pribliavala ugovorenom mestu za prihvat oruja, usput zarobila i razoruala domaeg Nemca Adama Rakasa i iskoristila ga za noenje prihvaenog oruja i 'Opreme. Pored potere za odbeglim komunistima iz mitrovake kaznione i u nastojanju da sprei stvaranje partizanskih jedinica u Frukoj gori, neprijatelj prikuplja 24. avgusta u Frukoj gori delove 2. ustake bojne -iz Sremske Mitrovice, andarmerijske kole iz Sremske Kamenice i angauje anarmerijske i ostale snage iz garnizona rasporeenih na podruju Fruke gore da bi izvrio ofanzivu, razbio ili zarobio odbegle robijae i ostale partizane u Frukoj gori.11 Meutim, poto pokret neprijatelja nije bio zapaen to je grupa od 4 partizana, meu kojima i Stanko Paunovi Veljko, pola 24. avgusta ujutro u lov radi obezbeenja hrane za odred. U toku lova grupa je naila na dva umara (domae Nemce) koje je odmah razoruala. Jedan od njih je upozorio partizane da se u umi u njihovom rejoruu nalazi jedan andarmerijski vod. Meutim, njegovoj se izjavi nije verovalo, mada se grupa odmah vratila i o tome obavestila ostale drugove u logoru. Zbog toga je neto kasnije Stanko Paunovi Veljko, sa jo tri druga, poao prema Crvenom otu da bi saekao drugove koji su tog dana imali da iz Novog Sada donesu radio-staniou. Dok se kretala prema Crvenom, otu grupa se sukobila sa andaimerijskom patrolom. U sukobu je zarobljen i razoruan jedan andarm, a ranjen je komandir andarmerijske stanice iz erevia.12 Ostali delovi andarmerijskog voda su naterani u bekstvo. Ponovljeni susret sa neprijateljem u blizini logora nije izazvao vee poozrenje kod partizana i nije im posluio kao povod za premstanje logora. Jedina mera koju je preduzeo odred u toku dana bila je pojaavanje i kruno obezbeenje logora u toku noi i slede11 Logor partizana nalazilo se u to vreme na Cerevikoj karlici (zapadno od Crvenog ota. i jugoistono od s. Carevi). 12 Beleke uesnika NOR 2/3, 2/6 k. 1992; Izvea-12/5, 20/3, 30/6, 57/4, k. 152a Arhv VII.

160

eg dana. Ta je mera bila sasvim opravdana jer su u zoru 26. avgusta jae neprijateljske snage opkolile partizanski logor na erevikoj karlici. Posle otre borbe koja je trajala do 10 asova partizani su se, podeljeni u dve grupe, pod pritiskom viestruko nadmonijeg neprijatelja, povukli na Hajduki breg gde su obrazovali novi logor. U toku izvlaenja iz borbe izgubila su se tri odbegla politika zatvorenika i to: Ante Franovi, Cira Petrovi i Ivan Knei Coto.13 Prva dvojica su uhvaena i vraena u Sremsku Mitrovieu u zatvor, dok je Knei, preplivavi Dunav i Tisu, uspeo da pree u Banat i da se prikljui NOP na ovom podruju. Uoavajui opasnost od daljih mogunih poter protiv jo nedovoljno naoruanih i zatienih odbeglih komunista i relativno malih partizanskih snaga u Frukoj gori, OK preduzima mere da bi doao do novih koliina oruja i da bi poveao broj ljudi namenjenih za obezbeenje odbeglih pohtikih zatvorenika. U tom cilju on izdaje uputstvo Sreskom komitetu Mg da od istaknutih lanova KPJ i SKOJ, odabranih i vojniki obrazovanih boraca, stvori jednu desetinu i uputi je u Fruku goru. Desetina je brzo formirana i ve je 28. avgusta u jutru stigla u logor na Hajdukom bregu. Na elu desetine nalazili su se: Jovan Beljanski Lala, dugogodinji politiki osuenik i istaknuti borac ovog dela Srema i Dura Mati, lan SK, Irig.-Pripremanje boraca za odred i formiranje desetine vreno je naoigled neprijateljskih snaga i ispred nosa domaih Ne-, maca i ustaa. Meutim, i pored svega toga neprijatelj nije bio u stanju da dozna ta se sve u selu dogaa. Manifestacija snaga NOP i privrenost naroda ovom pokretu jo je vie potvrena prilikom ispraaja boraca za odred. Uvee 27. avgusta na.domain Iriga skupilo se nekoliko stotina metana da bi ispratilo svoje borce, i preko njih isporuilo partizanima okupljenim u Frukoj gori svoje pozdrave i najlepe elje. IV Posle bekstva i poto su se sredili, naoruah i vojniki organizovah, bivi politiki zatvorenici su 31. avgusta obavestili CK KPJ o svojoj gotovosti da se stave na raspolaganje Partiji da ih ona poalje na rad tamo gde osea najveu potrebu. Nekoliko dana kasnije, kao odgovor na primljena pisma, Centralni komitet KPJ izdao je nareenje partizanima Fruke gore da sve oruane akcije podrede interesima uvanja i prebacivanja bivih pohtikih zatvorenika u Srbiju.
13 Zbornik, 1/2, str. 103; Beleke 2/3, 2/6, k. 1992. Izvea 12/5. 30/6, 57/4, k. 152a, Arhiv VII.

11

U s t a n a k 1941.

161

Sprovodei direktivu Centralnog komiteta u ivot, OK za Srem nareuje partijskoj organizaciji iz ainaca da odmah poalje svoja dva pukomitraljeza u Fruku goru. Isto tako, po direktivi OK parMjska organizacija iz Rume upuuje u odred pet svojih lanova meu kojima se nalaze i lanovi Mesnog i Sreskog komiteta. 14 Uporedo sa ovim merama iz Fruke gore je upuena jedna desetina boraca da iz Petrovaradina donese oruje koje je za odred spremio saradnik NOP domobranski satnik Dalibor Francisti. 15 Tom prilikom desetina je donela 20 puaka i jedan pukomitraljez. Meutim, to je bio sanno neznatan deo od ukupne koliine oruja ostalog od bive jugoslovenske vojske u jednom skladitu Petrovaradinske tvrave (radilo se o nekoliko hiljada puaka, velikom broju mitraljeza, bombi i municije), za koju neprijatelj nije znao. Ali ovo oruje nee biti iskorieno usled provale i izdajnikog dranja ora Elfimova 2ora, koji je posle hapenja izdao saradnike NOP iz petrovaradinskog garnizona i sve ostale lanove KP i simpatizere NOP koji su radili na ovom zadatku. Provalom su propale i sve aose da se bez borbe doe do ogromne koliine oruja koje je u Sremu nedostajalo kako u 1941. godini tako i u kasnijim godinama rata. Brojnim poveanjem i dosta solidnim naoruanjem bivih pohtikih zatvorenika i ostalih boraca prikupljenih u Frukoj gori stvoreni su uslovi da se prie formiranju prvog partizanskog odreda u Sremu. U vezi s tim prvih dana septembra je u partizanski logor na Hajdukom bregu doao organizacioni sekretar OK za Srem i obavestio prisutne drugove o odluci OK da se od boraca i bivih pohtikih zatvorenika prikupljenih u Frukoj gori formira Frukogorski partizanski odred. Istovremeno su prisutni obaveteni i o provali u Petrovaradinu nastalo j posle hapenja Elfimova i posledicama te provale.
14 Prema Izjavi J. aia Lazce njihova grupa je otila u Fruku goru ve 24. avgusta, lij. nekoliko dana pre irike gmipe. Sa sobom su poneli 5 puaka i vie desetina bombi. 15 Dalibor Francisti je bio lan Vojnog komiteta za junu Baku. Kao oficir bive jugoslovenske vojske on je po direktivi' PK za Vojvodinu otiao u domobrane. On je preko simpatizera NOP stvorenim medu domobranima, organizovao izvlaenje oruja iz podzemnih skladita Petrovaradinske tvrave. Otkriven je posle hapenja Bora Elfimova Zora. Izmeu 27. septembra i 8. oktobra uhapen je posle borbe koju je sa svojim drugovima vodio, u podzemnim hodnicima tvrave. ' Tom prilikom uhapeno je jo dva oficira i 37 drugih saradnika NOP 'iz Petrovaradina, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Kamenice, Sremske Mitrovice i drugih mesta. Svi uhapeni su odvedeni .u Vukovar i streljani. Pojedinosti o tome vide se iz Zbornika 1/17, str. 15, dok. br. 4 i primedbu pod 2.

162

Odluka o formiran ju Frukogorskog partizanskog odreda sprovedena je u delo 9. septembra 1941. godine.16 Toga dana su se, jedan do drugog, postrojili dugogodinji komunisti, tada ve bivi politiki zatvorenici, istaknuti aktivisti iz pojedinih gradova i sela Srema i simpatizeri NOP i u jedan glas, ponavljajui tekst .zakletve koju je itao organizacioni sekretar OK jusuf Tuh, dah sveanu obavezu da e se odluno i nepotedno boriti protiv okupatora i domaih izdajnika. Formiranje odreda izvreno je na Hajdukom bregu. U momentu kada je formiran odred je brojao oko 60 boraca. Od naoruanja je imao 50' puaka, 3 pukomitraljeza, 15 pitolja i oko 100 bombi.17 Za komandanta odreda odredn je Sima Reli, za komesara Stanko Paunovi Veljko, a za zamenika komandanta Boko Palkovljevi PinM18. Na sam dan formiranja odreda izaao je prvi broj lista Frukogorski partizani. To je istovremeno i prvi partizanski list u Sremu koji je kasnijem periodu odigrao znaajnu pohtiko-mobilizatorsku i kulturno-prosvetnu ulogu u odredu i van njega. Novoformirani odred je imao vatreno krtenje 11. septembra. Tog dana su ga napale kombinovane nemakcnustake snage iz Grgurevaca. Meutim napad je odbijen bez gubitaka. To je u stvari bila prva i poslednja borba u kojoj su uestvovali zajedno, i bivi politiki zatvorenici i ostali borci Frukogorskog partizanskog odreda. Samo nekoliko dana posle ove borbe (izmeu 12. i 15. septembra) CK je poslao nareenje tabu Frukogorskog partizanskog odreda' da bive politike zatvorenike prebaci u Srbiju. U vezi s tim nareenjem odmah je dolo do izdvajanja bivih pohtikih zatvorenika koji treba da idu u Srbiju i boraca iz sastava odreda koji e ih praititi. Odvojena grupa se razmestila na uljamakoj glavici gde je trebalo saekati vezu sa Srbijom. Meutim, do uspostavljanja te veze nije odmah dolo poto je u drugoj polovini septembra nemaka 342. peadijska divizija prelazila iz Srema preko Save i 24. septembra otpoela ofanzivu na severozapani deo Srbije. Ostali deo Frukogorskog odreda i dalje se zadrao na Hajdukom bregu. U meuvremenu su delovi 2. ustake bojne i domai Nemci iz Grgurevaca organizovah 18. septembra neuspeo pretres dela ume izmeu Grgurevaca, uljma i Cereviai.
Zbornik 1/2, dok. br. 87, primedba br. 10. Zbornik 1/2, dok. br. 87, primedba br. 10 i stenografske beleke uesnika NOR. Arhiv VII reg. br. 1992. 18 Zbornik NOR 1/2, dok. br. 87, primedba pod 10 i knj; 6, dok. br. 7, primedba br. 14; stenografske beleke uesnika NOR, Arhiv VII reg. br. 26, k. 1992.
17 16

21. septembra je oko 70 grgurevakih. Nemaca ponovno :. pretreslo teren Fruke gore izmeu uljma i Grgurevaca. Tom prilikom neprijatelj je uhvatio jednog seljaka kada se ovaj vraao iz logora na Hajdukom bregu. Pomou traga neprijatelj je izvrio iznenadni napad na logor u kome se nalazilo svega 9 partizana sa jednim pukomitraljezom. Posle dvoasovne borbe pukomitraljezac Bora Gavrilovi, sa grupom boraca, postavio se neprijatelju na bok i iznenadnom vatrom uspeo da ga natera na povlaenje i bekstvo. No i pored toga su se delovi odreda sa Hajdukog brega, kao i grupa sa uljamake glavice, povukli i prebacili u Jazaki estar poto je postojala opasnost da logori na Hajdukom 'bregu i Suljamakoj glavici bude ponovo napadnuti. TJ novom logoru odred je boravio 7 8 dana. Za to vreme je uspostavljena veza sa Srbijom tako da su krajem (29. ih 30) septembra grupa od 25 bivih pohtikih zatvorenika i jedna desetina boraca Frukogorskog odTeda sa dva pukomitraljeza krenule i prele u Srbiju. Sa grupom je preao i organizacioni sekretar OK za Srem Jusuf Tuli. U Sremu su, uz saglasnost CK, od bivih politikih zatvorenika ostali: Jovan Veselinov. arko, Stanko Paunovi Veljko, Jovan Trajkovi Cvikera i Slobodan Baji Paja. V Odluka CK da na terenu Srema ostanu etiri stara revolucionara imala je ogroman i dalekosean znaaj: Zato, ako se moe govoriti o velikoj, ak i presudnoj, ulozi pojedinih linosti u razvoju NOP u odreenom kraju, tada se za ove drugove, a posebno za Jovana Veselili ova i Stanka Paunovia, bez rezerve moe rei da je njihova uloga u razvoju NOP u Sremu upravo hila takva. Ova ocena je nedvosmisleno potvrena svenarodnom karakterom i politikom istotom NOP Srema od poetka do kraja rata. Poto je, pored osloboenih pohtikih zatvorenika, u Srbiju otiao i znatan broj boraca Frukogorskog partizanskog odreda, sa kojima je nepovratno odnet i najvei deo naoruanja ovog odreda, pred rukovodstvom NOP u Sremu se postavio problem u kom pravcu usmeriti dalju orijentaciju NOP s obzirom na to da ustanak veih razmera, bez dovoljnih pohtikih i drugih priprema, bez potrebnog oruja i u ovo godinje doba, ne bi bio celishodan i mogao bi imati tee negativne posledice. Osim toga u odredu je, posle odlaska bivih pohtikih zatvorenika i boraca iz njihove pratnje, ostao mali broj ljudi i to preteno politikih aktivista iz -nojedinih elova Srema koji su nedostajali na svom podruju. Zato OK u toj situaciji donosi
164

odluku da se. svi politiki aktivisti iz odrda vrate na teren radi daljih priprema i stvaranja to povoljnijih uslova za kasniji prelazak na iri ustanak u Sremu. U vezi s tim izvrena je i raspodela kadrova za rad na terenu i u odredu. Od bivih pohtikih zatvorenika Jovan Veselinov i Slobodan Baji sii tom prilikom odreeni za partijsko-politiki rad pri OK, Stanko' Pauinovi je ostao u odredu kao predstavnik OK i bio je odgovoran za organizacijske i vojne pripreme za ustanak, dok je Jovan Trajkovi odreen za urednika lista Istina. Ostali politiki aktivisti iz Iriga, Rume, Sremske Mitrovice i drugih mesta vraeni su na svoj teren, dok je ostatak boraca Frukogorskog partizanskog odreda ostao u Frukoj gori. * Uporedo sa merama preduzetim za dalji razvoj ustanka na terenu Fruke gore, OK odluuje krajem septembra da od grupe komunista iz istonog dela Srema koji su ilegalno. iveli formira Podunavski partizanski odred.19 Odred je formirao lan OK Janko Cmelik.20 Za komandanta odreda odreen je Petar Reli, a za komesara Stevan Doronjski 21 . Prilikom "formiranja odred je imao svega 7 boraca i to gotovo iskljuivo pohtikih aktivista iz istonog dela Srema. Posle formiranja borci ovog odreda su izvrili nekoliko akcija. Izmeu ostalih izvedena je jedna akcija na eleznikoj pruzi izmeu.Inije i Stare Pazove, kao i seenje TT linija na istoj relaciji i na relaciji izmeu Stare Pazove i Starih Banovaca. Meutim, poto je odred bio sastavljen od pohtikih aktivista, to je njegova orijentacija-od. samog poetka bila vie usmerena na partijsko-politike zadatke, a manje na borbena dejstva. U periodu od 27. septembra do 7. oktobra dolo je do velike provale izazvane hapenjem i izdajnikim dranjem ora Elfimova Zora, kao i izdajnikim dranjem lana PK Gordane Ivakovi koja je izmeu 4. i 6. oktobra uhapena u Novom Sadu. Tom prilikom je uhapen veliki broj komunista -u Petrovaradinu, Sremskim Karlovcima, Staroj Pazovi, Sremskoj Mitrovici i drugim mestima Srema. U Sremskoj Mitrovici je tada uhapen sekretar Okrunog komiteta SKOJ Johan Mike22. Uporedo sa hapenjima sprovedenim na osnovu obavetenja Elfimova, neprijatelj je jaim snagama preduzeo akcije ienja Fruke gore sraunate na unitenje Frukogorskog partizanskog odreda. Po ovom planu snage neprijatelja, podeljene u etiri grupe, dobile su zadatak da sa linije: Vrdnik
19 Ovaj odred ne treba identifikovati sa Podunavskim odredom koji je formiran u istonom delu Fruke gore poetkom 1942. godine. 20 Narodni heroj, uhapen 17. novembra 1941. godine, a 12. maja' 1942, godine sfcreljan u Sremskoj Mitrovici. ......... . 21 Zbornik 1/2, dok. br. 87, objanjenje pod 11. 22 Streljan je'ubrzo -posle hapenja. ;

165

Grgurevci : Leimir Svilo Banotar Lediaici izvre ienje 'oznaenog dela Fruke gore i da rejonu Crveni ot, Hajduki breg, Letenka okrue i unite Frukogorski partizanski odred. Meutim, plan neprijatelja je potpuno propao jer je odred, koristei se stvorenim meuprostorom u rasporedu neprijateljskih snaga, uspeo da se bez borbe izvue prema Beenovakom Prnjavoru. U tom rejonu odred se zadrao nekoliko dain da bi se kasnije prebacio u stejanovake vinograde. Posle naputanja ume - u kojoj nije bilo perspektive za opstanak, pred rukovodstvo se postavio problem kako u toku zime obezbediti opstanak odreda. Zadravanje u umi u toku zime bilo je krajnje opasno jer je, pored drugih, postojala opasnost da se odred izoluje od sela i naroda i da bude izloen unitenju. Polazei od gornje ocene rukovodstvo odreda, uz saglasnost OK, donosi odluku da se odred razmesti po selima i da, pored povremenih akcija, njegovi borci svojim manjem i iskustvom doprinesu daljiim vojnikim i pohtikkn pripremama za ustanak1 koji e poetkom 1942. godine dobiti iroke razmere. . Dk je odred boravio u stejanovakim vinogradima kod njegovih boraca se rodila ideja o izvoenju diverzije na pruzi Beograd Zagreb. Ideja je bila ostvarena kada je grupa boraca Frukogorskog partizanskog odreda, potpomognuta mesnom partizanskom desetinom iz Beenova, izvrila diverziju na eleznikoj pruzi izmeu Vognja i Sremske Mitrovice i Sremske Mitrovice i Martinaca. Akcija izvedena 4/5. novembra na delu pruge izmeu Vognja i Sremske Mitrovice nije uspela usled nestruno postavljene mine. Zato je akcija ponovljena u toku noi 5/6. novembra. Ovog puta, paljena na najprimitivniji nain, mina je eksplodirala tek pri nailasku zadnjeg vagona tako da nije postignut eljeni efekat mada je saobraaj na pruzi bio prekinut vie sati. Nekoliko dana kasnije grupa boraca na elu sa Markom Periinim Kamenjarom je 10. novembra pokuala da ue Grgurevce da bi likvidirala jednog domaeg Nemca. Meutim, usled nepredvienih tekoa ona nije uspela da ue u selo ve se zadrala u jednoj vinogradarskoj kuici gde ju je sledeeg dana otkrila jedna anarmerijska patrola. Na poziv upuen borcima z predaju grupa je odgovorila vatrom i juriem, tako iznenadnim i odlunim, da su se prestraeni andarmi razbeali. U ovoj borbi neprijatelj je imao dva ranjena vojnika. 23 Posle sukoba izmeu grupe partizana i andarmerijske patrole u blizini Grgurevaca rukovodstvo odreda je ocenilo da e neprijatelj preduzeti ienje terena na podruju Fruke
23 Naa borba, januar 1942, br. 2224, Arhiv CK SKS; Izvea, dok. br. 10/5, k. 143, 18/1, k. 51, 11/1, k. 4, Arhiv VII.

166

gore. U vezi s tim doneta je odluka da se u zoni 13. novembra odred povue u umu iznad Beenovakog Prnjavora i Male Remete i tako izbegne eventualno iznenaenje. Ocena komande odreda o mogunom reagovanju neprijatelja bila je na mestu. Kao to se i oekivalo, neprijatelj je 13. novembra ujutro, sa oko 100 ustaa i andarma, krenuo u akciju. Prelazei preko atar prema umi palio je sve vinogradarske kuice i kolibe u kojima bi, po njegovom miljenju, partizani mogli zimovati. Dok se pribliavao umi ponaao se samouvereno i komotno i nije prduzeo potrebne mere obezbeenja. Kada je, oko 12 asova, stigao na ivicu ume on je, ne slutei da se nalazi na doraiaku partizanskih poloaja, zadrao, itavu jedinicu radi odmora. No, ipak, vie propisa radi nego usled saznanja o mogunoj opasnosti od partizana, neprijatelj je uputio dva vojnika da izvide situaciju u umi. Ovi su, ne primetivi zasedu, poli malo u umu, zapalili cigarete i stali. Posle izvesnog vremena patrola se vratila i izvestila da u umi nema nikog, posle ega je nareen pokret. Meutim, nareeni pokret u umu trajao je svega nekoliko desetina metara. A tada, kada je neprijatelj priaio sasvim blizu, iz zasede je otvorena estoka vatra po njemu. U meteu koji je u tom momentu nastao poginulo je 7, dok je ranjeno 11 neprijateljskih vojnika. 24 Posle prvog uspeha odred se morao povui jer je bio ugroen pojavom neprijatelj evih snaga u svojoj pozadini. Na povratku iz borbe, razdraen pretrpljenim porazom, ovaj je .uhvatio i zaklao dva obana. Posle borbe voene kod Male Remete, a u skladu sa vojno-politikom situacijom u Sremu, doneta je odluka da odred konan'o napusti Fruku goru i da se razmesti po selima. Uporedo s tim doneta je odluka da odred povremeno pah vatre i krstari po Frukoj gori i na taj nain obmanjuje neprijatelja o stvarnom mestu svog boravka. Sputanjem odreda u sela na podnoju Fruke gore teite odreda-prenosi se na vojno-politike pripreme radi snanijeg razvoja ustanka na poetku 1942. godine. Ova odluka je, ma koliko na prvi pogled izgledalo da se radi o pasivizaciji odreda, imala dalekosean znaaj za dovravanje i dalje uvrivanje ve ranije, zapoetih vojnikih i pohtikih priprema za ustanak. U vezi s tim period oktobar decembar, kada je orijentacija odreda preneta sa vojnih akcija vie na vojno-politike pripreme, karakterie se ogromnim naporima politikog i vojnog rukovodstva na stvaranje snanih pohtikih i vojnikih uporita u selima i gradovima Srema. To je period inten21 Zbornik 1/6, dok. br. 5 i 17; Stenografske beleke uesnika NOR, Arhiv VII, reg. br. 2/6, k. 1992; Izvea 2. domobran, zbora, dok. br. 5/1, k. 51, Arhiv V n .

167

ivne vojnike i politike aktivnosti u kome se proiruju postojee i formiraju nove partijske i skojevske organizacije i stvaraju, uvruju i osposobljavaju mesne partizanske desetine. Na kraju ovog perioda stvorena je tako- snana i brojna mrea partijskih i skojevskih organizacija, a jo vie mrea vojnih desetima i grupa, da su ove bile formirane u najveem broju mesta Srema. Ovako iroko postavljen i organizacijskopolitiki uvren NOP Srema e biti sposoban da izdri sve udare koje mu je neprijatelj pokuao da zada u zimu 1941/42. godine i da poslui kao snana osnova za iroko organizovanje i ukljuivanje naroda u oruanu borbu koja e, na poetku 1942. godine, dobiti karakter opteg ustanka naroda Srema protiv okupatora i domaih izdajnika. VI Sa postignutim rezultatima u razvoju NOP u Sremu, kao i sa mnogim problemima i tekoama uslovijenim naglim razvitkom ovog pokreta, partijsko rukovodstvo Srema izlazi na kraju 1941. godine pred okruno partijsko savetovanje da bi izvrilo analizu postignutih rezultata i odredilo pravce za dalji razvoj NOP u Sremu. Okruno partijsko savetovanje je odrano poetkom decembra u Pemcima.23 Na njemu je izvrena svestrana analiza dosadanjeg razvoja NOP u Sremu, data ocena stanja i rada partijskih i skojevskih organizacija u ovom periodu, ocena postignutih rezultata u aktivnosti Frukogorskog i Podunavskog partizanskog odreda, ocena stanja i rezultata u razvijanju i aktivnosti mesnih partizanskih jedinica, odbora Fonda26 itd. Posle svestrano izvrene analize svih aktuelnih pohtikih i vojnih pitanja, usvojena je rezolucija u kojoj se od partijskog rukovodstva zahteva da produi sa radom na uvrivanju postojeih i stvaranju novih partijskih organizacija po selima i gradovima Srema, istie potrebe pojaavanja budnosti, potreba za organizovanjem ideoloko-politikih kurseva radi podizanja ideoloko-politike svesti kod lanova KP, potreba zaotravanja i organizovanja ekonomske borbe protiv neprijatelja itd. U pogledu stanja i rezultata postignutih na vojnom planu, u zakljucima se istie da se stvaranju partizanskih odreda nije pristupilo na vreme, dok se za mesne partizanske desetine kae da su postigle znaajne uspehe, kako u pruanju pomoi partiZbornik 1/2, dokumenat br..87. Odbori Narodnooslobodilakog fenda bili sa u Sremu u stvari narodnooslobodilaki odbori.
20 25
i

168

zanskim odredima tako i u doprinosu na stvaranju odbora NO fonda po selima i gradovima Srema. Meutim, nedostaci u radu mesnih desetina ogledaju se u tome to u svoje redove misu privukle i ukljuile vei broj Hrvata i pripadnika nacionalnih manjima. Na kraju se, u delu rezolucije koji se odnosi na partizanske odrede, postavljaju sledei zadaci:
a) Potrebno je to pre formirati Glavni tab za Srem i pristupiti organizaciji odreda u duhu kako je to sprovedeno u ostalim zemljama Jugoslavije. b) i zatitu njegovih c) d) Glavna zadaa svih mesnih odreda jeste da organizuju cjbranu svoga nalroda i njegove imovine od faistikih zavojevaa i slugu. i Naa borba jeste i bie organ Narodnooslobodilakog pokretaPristupiti formiranju odreda po mestima gde jo ne postoje.

e) Odred razmestiti tako da pod dananjim uslovima bude sposoban za izvoenje sabotanih i dimgih akcija. f) Seoske i varoke odrede osposobiti za samostalno izvoenje akcija i njihovu meusobnu saradnju.
g) - -

h) . . . "

Decembarsko okruno partijsko savetovanje imalo je ogroman znaaj za razvoj NOP u celiali, a posebno za dalji proces stvaranja i jaanja vojne organizacije i postavljanje temelja za stvaranje partizanskih jedinica i razvijanje oruane aktivnosti na irokom frontu ve u prvim mesecima 1942. godine. Iskustva steena u toku oruanih borbi 1941. godine, sumirana na decembarskom savetovanju, ma koliko bila skromna, imala su ogroman znaaj za organizovanje i izvoenje ustanka na poetku 1942. godine. .. U sklopu gornjih mera za dalje organizaciono-pohtiko i vojniko uvrenje, jaanje i aktivnost partizanskih odreda od osobitog je znaaja odluka da se formira Glavni tab za Srem koji treba da se stara o celokupnim vojnim pripremama i da objedinjuje i usmerava aktivnost svih vojnih formacija i jedinica u Sremu. U tom cilju se, odmah posle savetovanja, pristupilo formiranju Glavnog taba NOPO za Srem. Po odluci OK, z komandanta je odreen Sreta Popovi Ua,28 a za koZbornik 1/2, dok. broj 87, strana 291 i 292. Uitelj iz Golubinaca. U januarskoj provali 1942. godine je uhapen i" kasnije streljan. Na mesto njega za komandanta- je doao Pavle Tarabi Zmaj. .
28 27

169

mesara Stanko Paunovi Veljko.29 Ve 8. januara GS NOPO za Srem izdaje, Uputstvo za rad u partizanskim odredima 30 i preduzima druge mere sraunate na organizaciono uvrenje i vojno jaanje partizanskih odreda i mesnih partizanskih desetina u Sremu. Decembarskim savetovanjem je zavrena jedna znaajna etapa u.razvoju NOP i oruanih borbi u Sremu. Borba koju je narod Srema zapoeo 1941. godine nee vie prestajati sve dok se ne doe do konane pobede nad nemakim okupatorom i njegovim slugama.
Petar MATI DULE
29 30

Poginuo avgusta 1942. godine. Zbornik 1/6, dokumenat br. 8.

PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED

PERIOD DO PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

P o e t k o m 1940. godine partijska organizacija u abakom okrugu poela se brao sreivati i brojno jaati. Istovremeno je stalno rastao i njen uticaj na mase. Iste godine u apcu je formiran Mesni komitet SKOJ-a od 7 lanova. Sekretar je bio Brana Crnomarkovi. . Drugom polovinom 1940. godine, mislim oktobra meseca, formiran je Okruni komitet KPJ za abaki okrug. Ovaj Komitet sainjavao je mali broj lanova: Dobrosav Radosavljevi Narod, Duan Ostoji i Vera Blagojevi. Delokrug rada OK bio ' je Mava, Pocerina, Jadar i abac. Pokrajinski komitet za Srbiju poslao je Mila Ivkovia Okrunom komitetu za instruktora. U to vreme sa Okrunim komitetom odravala je vezu Spasenija Cana Babovi, lan Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Ona se nekoliko puta sastala u Beogradu sa sekretarom OK Dobrosavom Raosavljeviem Narodom.' S njim se nekoliko puta sastao i Aleksandar Rankovi, koji je u to vreme bio sekretar PK Srbije. Na tim sastancima Narod je podnosio izvetaj o radu partijske organizacije u Podrinju i primao direktive Pokrajinskog komiteta. U to vreme najvaniji zadaci su bili: povezivanje Partije s masama, uvrenje i proirenje partijskih organizacija i podizanje novih mlaih kadrova. Uticaj Partije bio je naroito jak u Mavi. To se ne bi moglo objasniti samo istrajnou lanova KPJ ve i demokratskim raspoloenjem mavanskih seljaka, njihovom stalnom borbom protiv nenarodnih reima i aktivnim politikim ivotom, naroito u vreme sprovoenja izbora, kada su uvek teih da za svoje predstavnike izaberu ljude iz naroda, u emu su inae uvek bili spreavani. I ba taj slobodarski duh i borba mavanskih seljaka protiv nenarodnih reima, u kojoj je uestvovao i veliki broj najbogatijih- mavanskih seljaka, kao Milan Belovukovi, Milan akovi, Stanisav Geratovi, Milo Eri, Vasa
171

Tufegdi i dr., stvorili su povoljne uslove za rad KPJ i njenobrojno jaanje. Godine 1941. u apcu je formiran Mesni komitet koji je rukovodio s nekoliko partijskih organizacija. S kapitulacijom jugoslovenske vojske annogi lanovi Partije i SKOJ-a koji su se u njoj zatekli pah su u zarobljenitvo, to je bio veliki gubitak za partijsku organizaciju abakog okruga. Sem toga, deo dezorganizovane jugoslovenske vojske koji je odstupao preko apca i Loznice za Bosnu, odbacio je sve naoruanje u Ribarima i tu ostavio strau da ga uva. Tako uvano, ovo naoruanje je palo u ruke Nemcima koji su tamostigli tek posle dva dana. Stoga se na tom terenu moglo skloniti samo malo oruja za kasnije potrebe. U vreme pripremanja ustanka u Mavi je bilo oko' 30 lanova Partije. Tada su postojale partijske organizacije u: Ravnju (4 lana), Glucima (11), Klenju (2 lana i etiri kandidata), Noaju (1 lan i 3 kandidata) i u Sevaricama (6 lanova). U Stitaru, Drenovcu, Tabanoviu, Priinoviu i jo nekim selima bio je po neki lan Partije s kojim je Okruni komitet za abaki okrug odravao veze. Kako se kasnije utvrdilo, u Mavi je bilo i nekohko lanova Partije izbeglica iz Bosne i Slovenije. U srezu pocerskom i jadarskom bilo jetako e nekohko lanova Partije. Poetkom maja 1941. godine Okruni komitet KPJ u apcu odrao je sastanak na kome je doneo sledee odluke: 1) da se odmah pristupi prikupljanju oruja: 2) da se stvaraju vojne desetine i obuavaju ruikovanju orujem; 3) da se organizuje prikupljanje sanitetskog materijala; 4) da se organizuju sanitetski teaj evi i 5) da e iz Sape a povuiku u ilegalnost svi kompromitovani drugovi kako ih Nemci ne bi pohapsili. Ve sledeeg dana po napadu Nemake na SSSR nemaki krajskomandant u Sapcu trai od sreskog naelnika Milorada Antonijevia spisak komunista. Ovaj se, meutim izgovara da takav spisak ne postoji, da je on odskora naelnik pa da ne zna ko su komunisti i odmah izvetava partijsku organizaciju u apcu da se priprema hapenje. Sutradan gotovo svi kompromitovani komunisti i simpatizeri Partije odlaze u sela Mave, Pocerine, Posavo-Tamnave i Jadra i vre pripreme za ustanak. I lanovi Partije po selima su buniji i povlae se vie u ilegalnost. Tako se formira nekohko grupa ilegalaca: u Glogovcu, Ravnju, Glucima, Saiau Noajskom, Pocerskom Dobriu, Klenju, titaru i drugim mestima koja rade na pripremi ustanka. Kasnije ove grupe 'postaju jezgro Mavanskog partizanskog odreda. Drugog ih treeg dana posle nemakog napada na Sovjetski Savez sekretar OK Do'brosav Radosavljevi bio je u Beo172

.-gradu u Pokrajinskom komitetu gde se sastao sa Spasenijom Babovi. Na ovom sastanku prouen je proglas CK KPJ o dizan j u ustanka i odreeni su zadaci OK abac. Odmah pole Radosavljevievog povratka u Sabac odran je sastanak OK kome su prisustvovah Dobrosav Radosavljevi Narod, Duan Ostoji, Zdravko Sesti, Vera Blagoj evi, Mika Mitrovi, Sele Jovanovi i Lala Stankovi. Prisustvovao je i Neboja Jerkovi, uitelj, kasnije komandant Mavanskog partizanskog odreda. Poto je prouio proglas CK KPJ o dizanju ustanka i razradio direktive PK primljene u Beogradu, OK je odredio operativni tab koji e rukovoditi pripremama ustanka i odluio da se odri okruna partijska konferencija, da se narod to ire upozna s proglasom CK; d se pojaa politiki i vojniki rad sa omladinom i da se odmah pone s formiranjem vojnih grupa. Posle sastanka svi su lanovi OK otili na teren.

FORMIRANJE MAVANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA I NJEGOVA PRVA AKCIJA

Ve 29. juna odrana je Okruna partijska konferencija u Glucima, na mestu zvanom Bubanja. Konferenciji su prisustvovah: Dobrosav Radosavljevi Narod, saraki radnik, Zravko esti, uitelj, Mika Mitrovi Jarac, student, Mile Ivkovi, student, Duan Ostoji, sa-raki radnik, Aleksandar Stankovi, zemljoradnik, GMa Maleti, kova, Dragan Kulezi, Cvetan BrM, Miodrag Graor, Avram Rosi i jo dve nepoznate drugarice i jedan drug. Na konferenciji su razraena uputstva za dizanje ustanka i formiranje Mavanskog partizanskog odreda. Zatim je izabran Okruni komitet od 9 lanova. U komitet su -uli: sekretar Komiteta Dobrosav Radosavljevi Narod, lanovi: Duan Ostoji, Miodrag Petrovi Ujka, Mika Mitrovi Jarac, Zravko estii, Mile Ivkovi, Vera Blagojevi, Aleksandar Stankovi Lala, i, mislim, Dragan Kulezi Boljevik. Izabran je i tab Mavanskog partizanskog odreda. Za komandanta je izabran Neboja Jerkovi, uitelj, a za zamenika Milenko Samardi, krznar iz Ravnja; za komesara Mika Mitrovi, student medicine iz Bogatia, a za njeeovog zamenika Duan Ostoji saraki radnik iz Klenja. Tih dana odred se nalazio na Bubanji i tu logorovao nekoliko dana, a zatim je preao u ume sela evarice da bi se posle kraeg vremena vratio na teren Gluaca. Ve je raspolagao sa jednim pukomitraljezom, devet puaka, pet revolvera i neto bombi i municije. U odredu je izvoena vojnika obuka, prikupljano je oruje i municija i odvijao se veoma aktivan ideo173

loko-politiki rad. Tada su borci odreda ispevali poznatu partizansku pesmu:

Ustaj sejo, ustavj rode, kucnuo je as slobode, Ustaj sada il' nikada, jer tvoj narod ljuto s t r a d a . . .

Odred je u grupicama krstario selima, prikupljao oruje i municiju i agitovao za nove borce. Brzo je narastao do 37 boraca. Broj puaka se popeo na 27, bombi na 15, pitolja na 7. Raspolagao je i sa dosta municije. Oruje i municija su se kupovali od seljaka koji su ih imali. Tako je jedna grupa partizana sa Milanom Belovukoviem Devom i Milenkom Samariem ila u Jadar i Azbukovicu i tamo kupila 27 puaka, 1 pukomitraljez i dosta municije. Kretanje naoruanih partizana kroz sela izazvalo je razna nagaanja kod metana. Jedni su govorili da su to komunisti, drugi opet da su komite, a trei da su Rusi. Naroito se prialo 0 tome da e doi ruski padobranci i spustiti se u Mavu. U vezi s tim preporuivalo se da se obaraju, visoke mavanske ograde kako bi se padobranci lake sputah. U sklopu tih pria bila je i ona kako je Dragan Srni, docnije proglaen za narodnog heroja, doao iz Rusije i spustio se padobranom u Mavu. Tako je i dobio nadimak Padobranac. Prva oruana akcija koju je odred izvrio u Mavi bio je napad na sresko mesto Bogati, 7. avgusta. U Bogatiu je tada bio samo jedan vod od 17 andarma naoruanih pukama. P r e napada bilo je odlueno da se andarmi razoruaju, kazne narodni neprijatelji, a iz zatvora puste pohapeni, meu kojima su veina bili taoci. Odred se za ovu akciju podelio u pet grupa, svaka sa odreenim zadatkom. Napad je trebalo da pone u 9 asova ujutro. Rukovodstvo odreda oznailo je 7. avgust za dan napada zato to je toga dana u Bogatiu bio pazarili dan te je bilo lake sprovesti akciju. U jedna kola stavljeno je oruje koje je pokriveno zelenom kukuruzovinom, a u korpama su bile jabuke 1 'kruke kao da ih voze na pijacu. Tako opremljeni krenuli su partizani u zoru 7. avgusta u Bogati, Na taljigama su sedela tri partizana, dok su ostali ili ispred ih pozadi kola sa zavrnutim rukavom gunja, to je bio znak raspoznavanja. U ovakvom poretku odred je bez tekoa doao pred zgradu sreskog naelstva u Bogatiu. Nikome nisu izgledah sumnjivi, jer je na pijaci ve bilo mnogo kola i seljaka s robom. TJ odreeno vreme Zdravko Sesti, koji je trebalo da ubije sreskog podnaelmika Kotlarova, otiao je da izvri zadatak i naao pona174

elnika u kancelariji advokata Svete Beria. Pokuao je da puca iz pitolja,, ali bez uspeha jer mu je ovaj zatajio. Kotlarov je hitro istrao na ulicu i poeo da doziva u pomo. Istovremeno je pojurio za Zdravkom. Videvi to, komandant odreda je odmah naredio da pone napad. Zapucale su puke, prvi partizanski pucnji u Mavi. Mnotvo naroda koj se tu steklo na pijaci nalo se u nedoumici, ne znajui o emu se zapravo radi. Mnogi su se poplaili i poeli da bee jer se bio proneo glas da su ustae prele Drinu i dole da se svete Srbima. Odred je, meutim, brzo izvrio zadatak. andarmi ak nisu uspeli da dadu iole jai otpor, ve su se razbeali. Tom prilikom odred je zaplenio 17 puaka, neto bombi i municije, 20 bicikla i jedan motocikl. U toku borbe lake su ranjena samo dva partizana. Posle toga partizani su odrali svoj prvi zbor u Mavi u Bogatiu na kome je govorio komandant odreda Jerkovi. On je objasnio narodu ko su partizani, zato se bore i pozvao ga da stupi u njihove redove, a oni koji to ne mogu, neka ih bar pomau. Ko god bude saraivao sa okupatorom, rekao je tom prilikom Jerkovi, bie kanjen. Posle zbora u odred se odmah prijavilo 50 novih boraca. Odred je iz Bogatia krenuo na Cer prema mestu Kosovcu, gde su se nalazili barutni magacini bive jugoslovenske vojske. Usput su pristupili novi borci tako da je odred stigao u logor sa 100 boraca, a poveao je i naoruanje. "Ve 8. avgusta odred kree u nove akcije na razoruavanje andarmerijskih stanica, paljenje optihskih arhiva, unitavanje telefonskih ureaja i veza, ruenje mostova, pravljenje zaseda Nemcima i odravanje pohtikih konferencija s narodom. Kako su se andarmi 10. avgusta vratili u Bogati, a postavljen je i novi sreski naelnik, odred je iste veeri ponovo napao Bogati i razoruao andarme. Sreski naelnik je iziao pred odred i izjavio da on nee da bude naelnik i traio zatitu odreda. Po zavretku akcije, odred je otvorio nekoliko trgovakih radnji, kao: brae Beria, Voje Pavia, koji su saraivali s Nemcima i sajdijsku radnju folksojera i nemakog pijuna FaMja. Roba je razdeljena narodu, dok je odred za svoje potrebe zadrao samo neznatne koliine i to uglavnom duvana i soh i jo neke sitne stvari. Ve 12. avgusta itava Mava, sem M. Mitrovice, bila je slobodna. Toga dana odred se ponovo okuplja na Kosovcu. Odavde komandir ete "Vojin Radosavljevi, s jednom desetinom, odlazi u Tekeri da razorua andarmerijsku stanicu i popali optmsku arhivu. Pretpostavljajui da andarmi nee dati otpor, Radosavljevi je iao neoprezno. Zan275

darmi su, meutim, na njih otvorili vatru i tom prilikom je poginuo Radosavljevi. Borci su nastavili borbu i razoruah andarme.
FORMIRANJE'CETA I PRERASTANJE MAVANSKOG U PODRINJSKI NARODNOOSLOBODILAKI PARTIZANSKI ODRED

Komandir Vojin bio je prva rtva iz Mavanskog partizanskog odreda. Odred je, meutim, rastao iz dana u dan. Iz kvetaja instruktora PK Mila Ivkovia od 14. VII 1941. godine poslatog PK najbolje se vidi kako je odred brzo jaao. U izvetaju stoji:
Pismo koje smo Vam poslali proli put (10. avgusta primedba M. V), ve sutradan bilo je neaktuelno, jer su se dogaaji tgfco brzo razvijali da bi trebalo pisati skoro svaki dan. Od akcije u Bogatiu, 0 emu smo Vam. pisali, pokret je tako narastao da skoro ne lii na svoj poetak. U Bogatiu je uestvovalo 37 ljudi. 7 dana- kasnije, tj. 13. VIII 1941. Odred broji 360 ljudii. I to nije taan broj, jer svaki dan pridolaze u sve veem broju. 1

Poto je odred tako narastao, to je 13. avgusta na Ceru formirano est eta u njegovom sastavu. Komandiri i komesari eta bih su: Prve ete: Mika Mitrovi i Buko Slepevi, Druge Vojin Radosavljevi i Dragan Stankovi, Tree Milan Bakovi i Zdravko Sesti, etvrte Aleksandar Stankovi i Cvetin Brki, Pete Gha Maleti i Miodrag Petrovi Ujka 1 este ete (pionirske) Bibi panac. Nekohko dana ranije, 9. avgusta, bila je formirana u Lenici Lenika partizanska eta. Njen komandir je bio Stanko Orelj, a_politiki komesar Slobodan Jovanovi, student agronomije. ete su imale po 60 boraca. U isto vreme reorganizovan je i tab odreda a odred promenio naziv u Narodnooslobodilaki podrimjski partizanski odred. Ovaj naziv odgovarao je novim uslovima, jer se ustanak iz Mave preneo na itavo Podrinje. Komandant odreda ostao je i dalje Neboja Jerkovi, zamenik mu je bio Milan Belovukovi Deva, a politiki komesar Duko Ostoji organizacioni sekretar OK (njega je krajem avgusta na toj dunosti smenio Danilo Leki panac). Odred sada jo vie razvija svoje vojnike akcije, unitava neprijateljska uporita po selima, pali arhivu po optinama i vri jak politiki uticaj na mase. Sem apca, Loznice, Banje Koviljae i M. Mitrovice, sva mesta su osloboena. Okupator se teko kree cestom abac Loznica, jer nai borci rue mostove i prave mu zasede. elezniki saobraaj abac Loznica ne radi.
1 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, izdanje Vojnoiistorijskog instituta JNA, tom I, knjiga 1, str. 40, (cit. Zbornik I/l 40).

176

ore Andreievi-Kun:

PORED

REKE

(crte)

''Sm i S

PRVE BORBE SA NEMCIMA I NEMAKI ZLOINI

Oko 15. avgusta u Bogati stiu delovi nemakog 750. peadijsikog puka i utvruju se u zgradi sreskog naelstva. Odavde, u manjim grupama, prave ispade u sela: trae komuniste, tj. pljakaju, pale kue, ubijaju mirilo stanovnitvo i krstare cestom abac Loznica. Ustanku u Mavi ne pridaju neki vei znaaj. Nemaki vojni zapovednik za Balkan u svom izvetaju od 16. VIII 1941. godine kae:
Moemo se nadati da e se nemiri lokalizovati planskom borbom protiv bandi sa svim raspoloivim trupama, policijom SS, srpskom policijom; zatim obrazovanjem motarizovanih paternih odreda, ratnim marevima u cilju vebe, kao i planskom i pojaanom propagandom i daljim uspesima na Istoku. 2

Ve u maju 1941. delovi nekoliko nemakih. divizija, pod komandom generala Badera, bili su rasporeeni na nekoliko mesta. Na prostoru Mave, Jadra i Pocerine nalazili su se delovi 704. peadijske divizije. Oni su bili smeteni u Loznici, Banji Koviljai i apcu. Otiida su pravih ispade u sela i obebeivali cestu abac Loznica. Pored nemake vojske, ve poetkom septembra Nedieva izdajnika vlada nareuje formiiranje meovitih odreda da pomou njih, najodlunije i energino stane na put razornoj akciji destruktivnih elemenata i povrati u zemlji red i mir. 3 Sredinom avgusta Nemci su, u jaini jednog voda, na poziv kmeta, doli kamionima u selo Lipolist. O tome je jedan mladi iz Lipohsta, dojurivi na konju, odmah obavestio partizane. Zamenik komandanta Milan BeLovukovi poveo je odmah dve ete i treim korakom odjurio u Lipolist. Kad su oni tamo stigli, Nemci su ve bih otili poto su zapalili crvenu partizansku zastavu koja je bila istaknuta na optini, a poboh svoju. Partizani nisu asili ni asa zapalili su nemaku zastavu i treim korakom produili da gone Nemce. Izili su na put abac Loznica kod Duvanita i organizovali zaseu Nemcima koji su bih otili za Petkovicu i Zminjak. Kad su se Nemci vraah i naili kamionima na zasedu, partizani su iz kukuruza otvorili vatru, jedan kamion unitili i ranih nekoliko Nemaca. Ostali su uspeh da drugim kamionom pobegnu u abac. Pretraujui po prevrnutom kamionu, partizani su nali spisak simpatizera NOP iz Lipohsta koji su Nemcima dali dva lana optinskog odbora. Partizani su tada zapalili nemaki kamion i vratili se u Lipolist, gde su uhvatili onu dvojicu to
2

Zbornik I/l, str. 3667.

Isto, str. 405.

12

U s t a n a k 1941.

177

su dali Nemcima spisak i odveli ih u tab odreda. Tamo su sasluani. Na sasluanju su priznali da su dali spisak. Osueni su na smrt i streljani. Samo tri dana kasnije, 19. avgusta, ef eleznike stanice iz Dublja izvestio je partizane, prema obavetenjima koja je dobio telefonom od svog kolege iz Loznice, da su Nemci poli iz Loznice za Sabac s etiri kamiona. Odmah posle ovog obavetenja krenula je eta Glie Maletia sa trideset partizana i dva pukomitraljeza da saeka Nemce u zasedi izmeu Duvanita i Slepevia. Ali, eta se nije bila estito ni rasporedila, a ve su naila etiri kamiona pokrivrena ceradama i puna Nemaca. Partizani su odmah otvorili estoku mitraljesku i puanu vatru. Dok su se kamioni zaustavljali i Nemci iskakali iz njih da bi prihvatili borbu, pretrpeli su osetne gubitke. Razvila se estoka borba. Nemaca je bilo vie i bili su bolje naoruani. dmah su zauzeli poloaj s druge strane puta i poeh da opkoljavaju partizane. Tada je stigao i komandant odreda sa dve ete partizana. On je bio obaveten da je Gliina eta napravila zasedu Nemcima. Pridoli partizani odmah su napali Nemce s desnog krila. Borba je trajala sve do 17 asova, kada su Nemci poeh da se povlae prema apcu. Nai ih nisu mogh dalje goniti. U ovoj borbi Nemci su imah 12 mrtvih i vei broj ranjenih. Sve su ih natovarili na kamion i ovezli u Sabac. Unitena su i dva nemaka kamiona. Partizani su imali 7 mrtvih i 9 ranjenih. Poginuo je i komandir ete Glia Maleti, kovaki radnik, a ranjen je Milora Petrovi Ujka, dugogodinji politiki' zatvorenik u Sremskoj Mitrovici. Istog dana i druge ete naeg odreda vodile su borbe s Nemcima.'eta Mike Mitrovia napala je Nemce kod Sokkie mehane kada su poli u pomo onim Nemcima koje su izmeu Duvanita i Slepevia napali partizani, eta je ubila i ranila nekoliko Nemaca, pa se onda povukla prema Ceru. Lenika partizanska eta, koja je formirana poetkom avgusta, kontrolisala je Drinu da ne bi ustae prele u Podrinje. Ona je imala i taj zadatak da napada Nemce na cesti Loznica Sabac i da im ne dozvoli slobodno kretanje. Na Drini je eta stalno drala strau jednom desetinom, dok su drugi borci bili u blizini ceste. Poto su Nemci mogli da naiu od apca ili Loznice, a ustae od Drine, to je ugovoreni znak bio: ako naiu ustae, zvonie se na uzbunu u veliko crkveno zvono, a ako naiu Nemci, u kolsko zvono. Ostalo je nepoznato zato partizan koji je bio na strai nije zvonio kada su dva nemaka kamiona s nekoliko motocikla naila iz Loznice prema apcu. Verovatno se bio zbunio i uplaio, pa je zazvonio u kolsko zvono tek kada su Nemci proli kroz Lenicu i otili prema Pr178

njavoru. Geta se brzo sakupila 11a odreeno mesto. Odmah su pokidane telefonske ice, srueni telefonski stubovi i poruena uprija na Jadru. Dogurah su etiri vagona natovarena drvetom na mesto gde se ukrta cesta s prugom na kraju Lenice i napravih barikadu da Nemci ne bi mogli proi. Borci Lenike ete zauzeli su poloaj iza te barikade. Utom se vratio' jedan kamion Nemaca i partizani otvorie vatru na njega. Iz kamiona se zau glas: Ne pucajte. Partizani su se zbunili jer u pomislili da Nemci hoe da se predaju pa su obustavili vatru. Nemci su to iskoristili, otvorili vatru na partizane i hitro okrenuli kamion natrag. Partizani su tada ponovo osuli vatru na kamion i uspeli da ubace jednu bombu u njega. Tri Nemca su uspela da iskoe iz kamiona i preplivaju Drinu. Bilo je to prvo vatreno krtenje Lenike ete. Dvadeset prvog avgusta voena je borba s Nemcima u Prnjavoru. U izvetaju nemakog vojnog zapovednika za Balkan od 23. avgusta 1941. godine o toj borbi stoji: ;
21. VIII u akciji na Prnjavor (22 kilometra- severc-f.stono od Loznice) ubijeno je 7 komunista', zarobljen 1 srpski porunik. Sopstveni gubici: 7 ranjenih. 4

U stvari, navedenog datuma, 11. eta poternog odreda 738. nemakog peadijskog puka dola je u Prnjavor, pokupila gde god je mogla nai kog seljaka i streljala preko stotinu stanovnika. Komandant Podrinjskog odreda, saznavi da su Nemci u Prnjavoru, poveo je nekoliko boraca, koji su bili pri tabu odreda i odjurio u Prnjavor da napadne Nemce. Ovi su, pre nego to su stigle nae ete,- napustili Prnjavor. Bio je to prvi masovni pokolj u Mavi koji su Nemci izvrili. Tano pre 23 godine, 1918. u ovom istom selu Nemci su pobili nekohko stotina seljaka. Sada su doli njihovi potomci da ponove zloine svojih oeva i da se osvete za one svoje koji su u Prnjavoru i na Ceru izginuli 1918. godine. Uvee 21. avgusta, u apcu, u kui ruskog belogardejca Pavia Ikonikova bili su na veeri krajskomanant Kvosin, nekoliko nemakih oficira, belogardejac lekar Aleksandar Korbpenko, sudija Vinogradov i drugi ugledni ljudi i ene iz apca. Te veeri je doneta odluka -da se izvedu iz kua i streljaju: Bora Tiri, lekar, Rista Ukropina, trgovac, Milutin Vojinovi, mambravar, i Milivoj Jovanovi, kroja. Pored njih da se iz zatvora izvedu i streljaju: doktor Koen i pet seljaka iz Bogatia: Nikola Beri, Dragutin Misoji, Miodrag Misoji, Velimir Duki i Dragoljub Babi. Ovi su bili pohapeni prethodnog
4

Isto, str. 377.

"...

12*

179

dan. U toku iste noi Nemci su ih streljaii na abakim ulicama, a oko 10 asova pre podne izveali na elektrine stubove po gradu. 5 To je trebalo da bude opomena svima da e tako proi ako ne budu sluah nemaka nareenja. Najvea akcija Pordnjsfcog partizanskog odreda u to vreme bila je napad na M. Mitrovicu 28. avgusta. U M. Mitrovici je bilo andarma i jedan vod Nemaca koji su tu dolazili iz Sremske Mitrovice. tab odreda je doznao da u prostorijama optine postoji vea koliina oruja i municije koju su Nemci na osnovu naredbe o predaji oruja prikupili kada su oh. Delovoa optine Pera voleo je partizane pa se raunalo da e dati kljueve od magacina u kme je bilo oruje. Meutim, ovaj se strano uplaio i odbio je da d kljueve i da uestvuje u ovoj akciji. tab odreda je tada odluio da se napadne M. Mitrovica i otme oruje i municija. Za napad su bile odreene 3, 4. i 5. eta pod komandom politikog komesara odreda Danila Lekia. Napad je planiran za 27. avgust uvee, ah nije izveden jer su se nae patrole po mraku sluajno sukobile s Nemcima pre poetka napada. Ova sluajnost otkrila je prisustvo naih jedinica. Nemci su otvorili estoku vatru iz tekih mitraljeza, minobacaa i topova i tukli itav prilaz varoici. Sutradan je Pera Savi, vodnik jednog naeg voda, otiao s korpom jabuka u M. Mitrovicu i utvrdio gde se nalaze Nemci, koliko ih ima i kakvo im je naoruanje. Utvrdio je i to da svi spavaju jer su prole noi bih na strai. Na osnovu ovih podataka odlueno je da se Nemci odmah napadnu. ete su sdle lagano i neopaeno se privukle M. Mitrovici. Nemci su jo spavah. Kad ih je probudio pucanj straara, nastala je kratka pucnjava i Nemci su bez odela i bosi beali preko pontonskog mosta na Savi u Sremsku Mitrovicu. Tom prilikom poginulo je oko 10 Nemaca, a nekoliko ih je ranjeno. Nai borci nisu imah gubitaka. Zaplenjeni su: jedna zaprena kola, 260 puaka, nekoliko sanduka municije, dosta vojne odee i obue i druge opreme. Dok sii se Nemci snali u Sremskoj Mitrovici, mi smo ve ' bih izneli opremu i oruje iz magacina u M. Mitrovici. Meutim i Nemci su bih brzi pa su iz Srem. Mitrovice otvoril estoku vatru iz tekih mitraljeza, minobacaa i topova, prikivajui nas za zemlju. : Ova akcija imala je, pored velikog vojnikog znaaja, jo vei moralno-politicki efekat. Iz M. Mitrovice odmah je stupilo u na odred 45 radnika iz brodogradilita. Glas o zaplenjivanju oruja i municije brzo se rauo, pa je u Svljaku, Noajskom
5 Saoptenje komisije o zloiniimia okupatora i njihovih pomagaa, Beograd 1945, knjiga 34, str. 103.

180

' Salau, Noaju, Radenkoviu, Ravnju i drugim selima kroz koja smo prolazili narod izlazio da nas doeka, organiujui veselje uz pesmu i igru, koja je trajala do duboko u no. Rezultat toga bio je da je samo iz ovih sela s nama odmah polo .55 novih boraca. Za ovu akciju Podrinjski NOPO dobio je pohvalni od Glavnog taba narodnooslobodilafikih partizanskih odreda Jugoslavije koja glasi:
Izraavamo nae priznanje i zahvalnost partizanskom odredu koji - je, pri napadu na varo M. Mfcrovicu, zahvatio krupan plen od neprijatelja u korist Narodnooslobodilake borbe. 6
. .

RAZGARANJE USTANKA I FORMIRANJE BATALJONA.

I pre rata je uticaj Komunistike partije na Pocerini i Jadar bio slabiji nego u Mavi, pa se i u vreme podizanja u s t a n ka u ovim srezovima stajalo znatno slabije. Zbog toga su OK i tab odreda odluili, pre prefarmiranja Mavanskog odreda, da u Pocerinu poalju dve, a u Jadar jednu etu. Ove ete imale su zadatak da prokrstare selima, prikupljaju oruje, municiju i drugu vojniku opremu, da popale arhivu optinskih odbora, razoruaju andarmerijske stanice i dre zborove i konferencije s narodom, da im objanjavaju ciljeve nae borbe i diu ga u borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. Za nekohko dana ete su prokrstarile nizom sela, prikupile jedan pukomir traljez, nekoliko puaka, vie bombi i municije. Odrale s u i vei broj konferencija i zborova i dovele oko dvadeset, novih boraca. Mogle su ih i vie dovesti, ah su neki skojevci i istaknuti simpatizeri KP- ostavljeni u selima da bi politiki radili i pripremah ljude za odred. Ve drugom polovinom avgusta u Pocerini, u selu Slatini, formirana je samostalna partizanska eta. Njeni osnivai bili su Stanko i Miodrag Trifunovi. Stanko je bio advokat, politiki je pripadao levom krilu Zemljoradnike stranke Dragoljuba Jovanovia, ali je bio pod uticajem KP-Miodrag je bio uitelj i simpatizer KP. Od poetka ustanka u Mavi oni su ili po selima Pocerine, drali sastanke i konferencije sa seljacima i pozivah narod na ustanak. U svojim govorima napadah su kralja, zbog ega su doh u sukob s etnicima koji su se ve pripremali da organizuju svoje odrede u Pocerini. Stab. Podrinjskog NOPO dao je ovoj dvojici pismeno ovlaenje da mogu formirati pocersku partizansku etu u sastavu Podrinjskog odreda. Oni su to uinili i ve krajem avgusta. ova eta-je imala 20 boraca. Nije se, meutim, zvala partizanska ve usta6

Zbornik, II/2, str. 54.

181

nika, to bi znailo politiki neobojena. Veina boraca nosila "je na kapi petokraku, ali je bilo i takvih koji nisu nosili nikakve oznake. eta je politiki stajala slabo pa je i njen naziv i nenoenje petokrake od strane nekih boraca bio neka vrsta kompromisa s etnicima. Zbog toga je OK poslao u ovu etu Miloa Delia kao politiko pojaanje. Bilo je jo nekohko grupa od kojih je trebalo formirati novu etu u gornjoj Pocerini, ali do toga nije dolo. Krajem avgusta je od ljudi iz Male Vranjske i Pocerskog Priinovia formirana nova eta od 30 boraca. Njen komandir bio je Voja Stankovi, seljak, a komesar Borivoje Raevi, ak. Dvadeset petog avgusta u Pocerskom Dobriu osnovana je partizanska eta od 70 boraca. Njen komandir bio je Nikola Arnautovi, seljak a politiki komesar Lazar Viovi, student prava. U ovom, selu je i pre rata bio jak uticaj Partije (postojala je partijska organizacija). Sada se u njemu nalo i nekohko ilegalaca koji su pobegh iz apca od Gestapoa. Oni su u selu radili na dizanju ustanka. U" Jadru se NOP manje irio nego u Pocerini, tako da je celog avgusta bio ogranien samo na Veliku Lenicu i Vidojevicu. Na ovom terenu delovaa je Lenika partizanska eta. Posle prvog sukoba s Nemcima na cesti u Lenici, eta se povukla na planinu Vidojevicu i tu nastavila s vojnikim vebama i_ kulturno-pohtikim radom. Istovremeno je kontrolisala cestu abac Loznica. eta je imala 60 boraca i bila je dobro naoruana: 1 tekim mitraljezom, sa 2 pukomitraljeza, 58 puaka, 2 sanduka municije i 10 bombi. Komandir ete bio je Stanko Orlovi, podoficir stare jugoslovenske vojske, dobar drug, odlian komandir, hrabar borac. Shvatajui u poetku dosta usko narodnooslobodilaku borbu, Orlovi je smatrao da je eta vezana samo za Lenicu i da je njen zadatak samo da brani Lenicu od ustaa. Stoga je tab Podrinjskog p a r t i z a n s k o g odreda poslao u ovu etu na politiki rad Mitra Bajalicu. Na odanog patriotu, hrabrog komandira Orlovia i njegovu etu u kojoj je ve bilo nekoliko komunista i simpatizera KPJ nije bilo teko uticati da. shvate svu irinu narodnooslobodilake borbe i potrebu jedinstvenih oruanih akcija. Posle uspele akcije na M. Mitrovicu sve su ete dole kod taba, odreda na Ger. Tu je 30. avgusta izvrena reorganizacija odreda. Formirana su dva bataljona: Mavanski i Pocerski. Odred sada ima preko 600 naoruanih boraca sa 4 teka mitraljeza, 10 pukomitraljeza i dosta municije. Svaki bataljon ima po 5 eta sa 5060 boraca. Formirana je i posebna udarna eta od najboljih boraca iji je komandir postao Mika Mitrovi Jarac. <
182

Komandant odreda ostao je i dalje Neboja Jerkovi, a za politikog komesara postavljen je Danilo Leki, koga je PK Srbije, na traenje OK apca, poslao 23. avgusta 7 . Za komandanta Mavanskog bataljona postavljen je Milan D ako vi. Posle nekoliko dana njega je zamenio Lala Stankovi, lan OK, dk je za politikog komesara postavljen Dimitrije Bajaliea. Komandant Poeerskog bataljona bio je Milan Belovukovi Deva, a komesar Zdravko estis, lan OK.
UVRENJE DISCIPLINE U ODREDU I ORGANIZOVANJE POZADINE
V

Ustanak u Mavi imao je svestranu podrku najirih seoskih masa. Stupali su u odred, i siromani, i srednji i bogati seljaci. Bilo je bogatih seljaka koji su zauzimali istaknuta rukovodea mesta u Mavanskom partizanskom odredu. Meu njima su poznati Tufegdi, Belovukovi, Josipovi, Brki, okovi i drugi koji su od prvog dana uzeli uea u dizanju ustanka. Njihovo uee od, prvih dana ustanka na. strani NOP imalo je velikog uticaja na ekonomski najjae seljake da i oni stupe u odred i da ga svestrano pomau. Mah je broj seljaka, i to uglavnom pohtikih pekulanata, koji su se drali pasivno prema NOP. Od prvih naih akcija na Bogati i razoruavanja andarma u svim selima Mave postojala je u narodu elja da se pomogne partizanima u hrani, odei i obui, da se stupa u partizane. Nastalo je spontano takmienje ko e vie doprineti NOP-u. Ve krajem avgusta u svim selima javlja se veliki broj ljudi sa eljom da stupi u partizane, lanovi Partije i SKOJ koji su ostavljeni u selima neumorno su radili na sakupljanju raznih priloga i pripremanju ljudi za odred. Na konferencijama su se prijavljivali oni koji su eleh da stupe u odred. Potom su izmeu seb birah komandira i komesara po uzoru na ete u odredu. Nije bilo sela. u kome nije bila bar po jedna eta, ah bilo je i takvih, kao, na primer, Klenje, C. Bara, Badovinci itd. u kojima je bilo 56 eta. ete su brojale od 50 do 100 ljudi. ete su bile nenaoruane, imale su samo po nekohko puaka. Odred ih, meutim, nije mogao naoruati jer je to bila vojska od 2 0002 500 ljudi. Zbog toga je tab odreda odluio da ih ostavi u sehma, da tamo obavljaju straarske i kurirske slube, da hvataju pijune, prikupljaju potrebne stvari za odred itd. Kad je odred imao vie oruja, naoruavao bi pojedine ete i pozivao ih. u odred. ' Ovako veliki priliv boraca u nae jedinice zahtevao je preduzimanje niza mera za uvrenje odreda i njegov poza7

Zbornik, I/l, str. 77.

183

dine. Jo od samog formiranja vodilo se rauna ko dolazi u odred. Svako se nije primao. Nekoliko primera pokazuju zato je bila potrebna tolika opreznost. Jednoga dana, jo u samom poetku ustanka, dok je postojala samo jedna eta, doao je u odred jedan seljak iz Noaja. Ovaj ovek se iznenada jo u junu 1941. godine eksponirao u selu kao komunista, te je bio ukljuen u rad mesne grupe aktivista. Navodno, zbog toga je poetkom jula doao u sukob sa optinskim delovoom iz Noaja," koji ga je oamario pred narodom. Poto je bio delimino upuen u pripreme ustanka, zatraio je vezu da se prikljui partizanima. Data mu je veza i on je doao u odred. Meutim, bez iijeg znanja naputa grupu i odlazi, navodno, u Beograd, da tamo trai jednoga naeg druga, iako je.ovaj u to vreme bio u Mavi i uestvovao u pripremama ustanka. Taj se ovek ponovo vraa u odred. Opet je neposluan i nedisciplinovan. Ponovo samovoljno odlazi iz odreda. Naputa i straarsko mesto. Ponaanje mu je vrlo udnovato. Postavlja i neobina provokatorska pitanja kao, na primer, komandantu odreda: Ko si ti? Ko te je poslao? Osuen je na smrt streljanjem. 8 Drugi primer. Kada su borci jedne nae ete uli u Prnjavor otvorili su trgovinu brae Zivkovi i iz nje uzeli za sebe duvana, papira, bonbona, okolade i drugih, sitnica. Seljaci su, meutim, razgrabili neke druge stvari. Kada je za to doznao komandant odreda naredio je dajse eta postroji, pa da se iz nje-izdvoje oni koji su uzimah stvari iz ivkovievog duana. Izdvojeno je 78 mladia koji su imah pune depove duvana i drugih sitnica. Komandant im je rekao: Vi znate da je to kod nas zabranjeno. Zato emo vas streljati! Odmah je zatim pored njih postavio strau. Tek uz intervenciju zamenika komandanta Deve puteni su pod uslovom da to ubudue ne ine.9 Jo jedan primer. Na Kosovcu u- Petkovici jedna seljanka je optuila dva partizana da su joj silovah erku. tab odreda je povodom toga obrazovao sud koji je ispitao sluaj i osudio ovu dvojicu: jednog na smrt, dok je drugog proterao iz odreda. Oko 30. avgusta osuen je na smrt i mitraljezac Emil, izbeglica iz Slavonije, zato to je nehotice iz puke ubio jednog partizana. Intervencijom Mike Mitrovia pomilovan, je. Kasnije je to bio odlian borac. Odred je takoe nemilosrdno progonio i kanjavao vinovnike pljakanja privatne imovine. S prvim partizanskim akcijama pojavila su se neka lica koja su upadala u kue imunih
8 9

Po lizjajvi Milana Belovukovia Deve (usmeni izvor). Po izjavi Boka Ositojia.

184

seljaka, uzimali im nakit i novac, predstavljajui se kao partizani. Tako je jedan metanin iz Bogatia opljakao neke seljake, govorei im da su pare potrebne partizanima. Za njim su pola u poteru etiri partizana. Uhvatili su ga u Banovom Polju. Osuen je na smrt i streljan. U Noaju je takoe uhvaen jedan pljaka i streljan. Mavanski narod je dobro prihvatio ove mere, pa je dalja pljaka-spreena. Takoe su preduzlmane mere za spreavanje irenja pete kolone. I ove mere dale su pozitivne rezultate. Pored sreskog naelnika koji je likvidiran prilikom prvog osloboenja Bogatia uhvaen je i nemaki pijun asovniar Fani iz Bogatia. Otkriveni su i neki petokolonai iz Bogatia i preriovca. Kada je gotovo cela Mava bila slobodna i 'Nemci nisu bili u mogunosti da koriste ceste abac Loznica i abac Bogati, a da ne budu napadnuti od naih boraca, oni su pokuali da politiki slome otpor. Nali su u apcu nekoliko uglednih graana i poslah ih u Mavu da u selima dre konferencije i odvraaju narod od borbe protiv Nemaca. Seljaci su otome odmah izvetavali nae borce. Ovi ugledni graani bili su neki abaki intelektualci. Borci su ih doekali kada se se ovi vraali s konferencije, napali ih i ubili jednog, dok su ostali jedva uspeh da pobegnu kolima. Narodu je naroito imponovala disciplina partizana u odnosu na imovinu seljaka. Prepriavalo se kako partizani prou kroz ceo potes kukuruza, a da ne uberu nijedan zelenjak. Prialo se i to kako po ceo dan sede u vonjaku a ne dimu ni jednu kruku, jabuku ih ljivu. Svialo se to seljacima. Nisu oni bih' tvrdice, niti im je bilo ao da borci neto pojedu, ah im je to imponovalo. Zato su sami donosili borcima obilne koliine ne samo voa ve i svega drugog. U izvetaju instruktora PK Mila Ivkovia od 14. VIII 1941, koji je poslat Pokrajinskom komitetu, istiu se uspesi koje je postigao Porinjski partizanski odred. Pokrajinski komitet 20. VIII odgovara na taj izvetaj Okrunom komitetu:
Bravilno ste shvatili proglas S K . . . Budui da ste vi pravilno zapoeli barbu, ni za trenutak ne sumnjamo da ete izvriti' sve postavljene zadatke.. ,10

Jedan od vanijih stavova u to vreme na koje PK ukazuje Okrunom komitetu bilb je da odmah prie stvaranju zajednikih odbora Narodnooslobodilakog fronta, povezujui se s pristalicama svih bivih partija koje se danas izjanjavaju za borbu protiv okupatora i njegovih slugu.
10

Zbornik I/l, str. 63 i 64.

185

Prvi odbor Narodnooslobodilakog fronta OK je formirao -u Mavi, okupivi u nj desetak uglednih graana. U Jadru i Pocerini nije bilo takvih linosti, te je ovaj odbor u Mavi bio dosta uzak i nije mogao imati isti uticaj na Pocerinu i Jadar kao to-ga je imao na Mavu. Drugog septembra odrana je konferencija predstavnika sela, na kojoj se diskutovalo o situaciji. Proitan je tom prilikom i proglas na koji su prisutni stavili svoje potpise. Tako je narodnooslobodilaki pokret u Mavi dobio jo vie u svojoj obimnosti okupio je najire slojeve u Mavi i stavio ih u pokret da pomau narodnooslobodilaku borbu. Oni koji su se do tada kolebah ili bili protiv ustanka, morah su sada svoj stav jasnije da pokau. Ustanak u Mavi brzo je dobijao neverovatne razmere. Digla se ceia Mava. U njoj je vrilo kao u konici. I staro i mlado je davalo svoj doprinos narodnooslobodilakoj borbi. Stvorene su mnoge radionice: za pravljenje bombi, obuc, ivenje odela i rublja za borce. Meutim, bilo je potrebno mnogo vie znanja, snage i umenosti da bi se ovako irok front naroda organizovao, povezao, kontroMsao i usredsredio na prave ciljeve. Za to, pak, nije bilo ni dovoljno kadrova a ni vremena. Nekoliko dana posle formiranja Narodnooslobodilakog fronta PK je, ocenjujui rad OK na izvrenju zadataka, izmeu ostalog izrekao ovu pohvalu:
Va rad, a naroito poveaivanje i uvlaenje u aktivnu saradnju pristalica bivih graanskih partija, PK pohvaljuje i .istie kao primer ostalim naim partijskim organizacijama. Bez sumnje vi ste uinili mnogo u podizanju svoga kraja na otpor neprijatelju .. . n

U biltenima Glavnog taba NOPOJ od 2. do 8. broja takoe su zabeleeni dogaaji i uspesi u Mavi. U biltenu br. 3 kae se: ... da su partizani gospodari itave Mave i da se Nemci utvruju u apcu. .. a zatim ... .mora se odati priznanje hrabrim partizanima u Mavi.. . Bilo je, meutim, i nekih slabosti i skretanja s linije proglasa CK KPJ. U poetku nije bio sasvim jasno shvaen karakter ustanka. Zbog toga je bilo zastranjivanja ulevo prilikom sprovoenja politike ustanka. Bilo je, na primer, takvih shvatanja da (kroz borbu protiv okupatora treba ruiti i kapitalistike elemente. Na zgrade su isticane crvene zastave, pisane parole: ivela KPJ, iveo Staljin, Konfiskacija bogataa. Bilo je diskusije, a i pokuaja oduzimanja zemlje bogatim seljacima i davanje iste napoliarima. Na ovakve pojave PK je brzo reagovao i ukazao na svu ozbiljnost posledica do kojih moe doi ako se ovako nastavi.12
11 12

Zbornik I/l, str. 64. Zbornik I/l, dok. 3.

186

Pokazalo se nepravilnim, i to naroito kada je odred morao da napusti svoj teren, to to je i OK stalno bio u pokretu sa odredom. OK nije posvetio dovoljno panje, dok je odred jo bio na svom terenu, stvaranju novih partijskih organizacija, njihovom uvrenju i pripremanju za nove uslove rada ako bi se odred privremeno povukao i OK sam ostao na terenu. OK se isuvie bio angaovao u odredu, tako da samo dva lana OK nisu bila neposredni rukovodioci odreda, ali su i oni bili stalno u odredu. Gotovo svi lanovi Partije i SKOJ-a legalizoval'i su se na osloboenoj teritoriji u vreme dok je odred bio na terenu, pa su, kad se ovaj morao povui, i oni morah poi s njim. Tako je veina sela ostala bez partijskog uporita. Za celo vreme OK nije uspeo da formira sreske komitete. PK je uoio ovu slabost, pa u jednom pismu OK kae:
OK kao elima mora uvek -biti na okupu zajedno sa instruktorom u mestu (koje se moe i' menjaiti) iz koga e najlake i- najuspemj rukovoditi itavim radom i obezbeditt pregled i kontrolu rada part(ijsldh) org(anizacija). OK nije niti moe biti neko pokretno telo koje bi ilo za partizanskim odredom, pa se ak potpuno uklopilo u njegov sastav."

Meutim, i posle ovoga ukazivanja PK stanje se u ovom pogledu nije mnogo izmenilo, to je imalo 'krupnih posledica za partijsku organizaciju kada partizanski odred nije vie mogao ostati na tom terenu. Takoe je padalo u oi da je'komandant odreda bio naj- aktivniji politiki radnik, mada nije bio lan OK. U odredu je bilo lanova OK na dunostima od komandira i komesara ete do komesara odreda, a komandant je uglavnom istupao i govorio na zborovima.
' POJAVA ETNIKA DRAE MIHAILOVIA I NJIHOVE AKCIJE

Jo 12. avgusta PK Srbije skree panju na etnike i na nae odnose prema njima.
Vodite rauna o akciji, etnika, raznih oficira i o ljudima okupljenim oko njjih. Svaki na kontakt sa njima dobro e doi'. Neprijatelj, ve pokuava da i njih uvue u pohod na nae snage. Stoga ih moramo pridobiti za ziajednioke akcije jo odmah ili bar neutralisati u daljem momentu."

Ustanak u Mavi i uspesi koje je postigao Podrinjski odred zatalasah su sve patriote u srezovima pocerskom i jadarskom. Oni najborbeniji bili su voljni da se bore protiv okupatora. Meutim, s obzirom na na slabiji uticaj u ova dva sreza, grupa
13 14

Isto, str: 66. Zavod za radniki pokret Srbije OK, 1.

187

aktivnih i rezervnih oficira jugoslovenske vojske, koji su odmah posle kapitulacije Jugoslavije doli na Cer, uspela je da jae utie na borbene seljake. Tako je ve 15. avgusta formiran etniki Cerski odred koji je brojao oko 25 ljudi. Ovaj odred su smatrah sastavnim delom operativne vojske bive Kraljevine Jugoslavije. Komandant svih planinskih odreda, kako je isticano, bio je Draa Mihailovi, a glavni organizator generaltabni major Boko Todorovi. Komandant Cerskog odreda bio je Dragoslav Rai, artiljerijski kapetan I Mase. Prema zamisli etnikog rukovodstva planinske ete trebalo je da slue kao jezgro buduih odreda koje e se obrazovati od seoskih eta. U gornjem delu Pocerine Miroslav Dabi, uitelj, formirao je svoj etniki odred. (vaj odred se raspao poetkom 1942. godine kada je dolo do sukoba izmeu partizana i etnika. On nije hteo da se bori protiv partizana, a prestao je da se bori i protiv Nemaca.) Najjai uticaj imao je etniki pokret u Jadru. Jo krajem jula u manastir Tronou, kao Drain emisar, doao je aktivni potpukovnik Veselin Misita. Stareina manastira bio je Georgije Boji Dita, koji je kasnije postao Drain komandant etnika u ovom kraju i poznati kolja. U avgustu je u Jadru odran skup etnikih rukovodilaca i istaknutih graana koji su bili naklonjeni etnikom pokretu. Na skupu su bili Misita i Dida, Nikola Gordi, trgovac iz Loznice, Mika Konarevi, porunik, Boko uitelj i drugi. Na ovom skupu postavljen je temelj etnikoj organizaciji i poloena zakletva na vernost kralju i otadbini. Najee kontakte, i naizgled najbolje odnose, imao je Porinjski partizanski odred sa etnikim Cerskim odredom. Prialo se tada da je komandant Cerskog odreda, Rai, od svih Drainih komandanata najiskreniji saradnik s partizanima, pa je zbog toga bio u nemilosti kod Drae. Meutim, ne samo da nije bio dobar ve, naprotiv, bio je veoma lukav i neiskren u saradnji. On je samo svoje neprijateljsko dranje prema partizanima i NOP-u vetije kamuflirao od ostalih. etnici su jo u poetku izbacili parolu: Jo nije vreme za ustanak. Traili su -da se ljudi prijavljuju u etnike, da skupljaju oruje, a da e ih oni pozvati u borbu kada za to bude vreme, odnosno kada to naredi kralj. To je izazvalo zabunu kod ljudi koji su bili raspoloeni da se odmah pone s borbom. Najborbeniji su naputah etnike ma Ceru," osnovali posebne ete ih ili u partizane, reeni da odmah stupe u borbu. Tako se patriotsko i rodoljubivo seljatvo, raspoloeno za borbu, sve vie prelivalo iz etnikih jedinica u partizanske ete i bataljone. S obzirom da su se pored Podrinjskog snano razvili Valjevski i Posavski odred, to su cerski i jadarski et188

nici postajali sve vie izolovani. Borbe naih, odreda i njihove uspehe u borbi s Nemcima etnike stareine nisu mogle dugo kriti od svojih vojnika. Partizani su svuda oko njih, sve je ira osloboena teritorija. Svima je ve bilo jasno da je dolo na red i osloboenje varoica. To su shvatili i cerski i jadarski etnici, ah im nije bilo po volji jer su znali da e partizanizauzimanjem varoica i sreskih mesta doi do vie i boljeg oruja i da e ugled partizana jo vie porasti kod naroda.. etnika parola nije jo vreme za ustanak, sedenje po selima, pijanenje i nagonjenje seljaka da ih hrane, sve vie su postajali predmet otvorenog odbijanja i ismejavanja. Naavi se tako u nezavidnom poloaju, odluili su da i sami stupe u akciju, kako bi partizanima preoteli slavu oslobodilaca. Tako su istovremeno, 21. avgusta, jadarski etnici napali Loznicu, a cerski Bogati. U Loznici je tada bila samo jedna eta Nemaca 738. peadijskog puka 15 koja se bila utvrdila u gimnaziji, Vukovam domu i jo nekim zgradama. Napad je bio dobro pripremljen. Njime su rukovodili aktivni jugoslovenski oficiri. Da bi se osigurali od Nemaca iz Banje Koviljace, gde se nalazio jedan njihov bataljon, etnici su bih postavili na cesti jake zasede. Raunalo se i na to da Nemci nou ne idu u akciju. Tako pripremljeni, etnici su izvrili estok napad na Nemce. Brzo su padala nemaka utvrenja i u toku noi otpor Nemaca bio je likvidiran. Vie njih je ubijeno i ranjeno, a 93 ih je zarobljeno. Zarobljenike su odveli u manastir Tronou gde su s njima lepo postupah. etnici su imah 18 mrtvih i 4 ranjena. Dok su jadarski etnici zauzeli Loznicu, cerski etnici su po trei put napadah na Bogati. Nemaka 6. eta 750. peadijskog puka, sa jednim vodom artiljerije, uspeno se branila iz utvrenja. Drugog dana napada Nemcima je dola u pomo iz SremskeJMitrovice 7. eta 750. peadijskog puka s jednim topom. Iz apca je takoe doao u pomo jedan vod. Poto nisu mogli da zauzmu Bogati, etnici su se, uz osetne gubitke, povukli na Cer. Odatle su otili ka Loznici jadarskim etnicima, s kojima su pripremali napad na Banju Koviljau.
NAPAD PODRINJSKOG NOPO NA BOGATI

Kada su etnici odstupili od Bogatia, ne mogavi ga zauzeti, Porinjski NOPO je taj zadatak preuzeo na sebe. Tada je u Bogatiu bilo oko 280 Nemaca i jedan vod andarmerije. Raspolagali su sa 3 topa i 15 kamiona. Poeh smo sa svih strana da steemo obru ko Bogatia. Nemci su se bili utvrdili u
15

Iz hronike o s. V. Lenica (U Istor. arhivu graa apca). .

189

zgradi sreskog naelstva. Da im ne bi pristigla pomo, bili smo zaposeli sve puteve. I mostovi su bili minirani. Za napad na utvrene bunkere nismo imali artiljerije. Takoe nismo imali dovoljno ni bombi. Raunali smo na benzinske flae, ali i benzin nije stigao na vreme, pa smo napad odloili za 3. septembar. Da bismo obmanuli Nemce u apcu da ne poalju pojaanje svojim snagama u Bogatiu, poslali smo jednu desetinu da nou izmeu 2. i 3. septembra izvri demonstrativni napad na abac: Desetina se neopaeno uvukla do centra grada, ispalila nekolikometaka, pa se onda neopaeno vratila natrag. Ovaj trei i najozbiljniji napad na Bogati poeo je 3. septembra. Potisnuti od naih eta Nemci su se brzo povukli s periferije u zgradu sreskog naelstva, gde su se utvrdili. Doznavi da ih sada napadaju partizani, a ne etnici, Nemci nisu smeli u Bogatiu doekati no. Odluili su se da ga napuste. I, dok smo mi oprezno nastupali i stigli do zgrade sreskog naelstva, Nemci su ve kamionima krenuh za abac. S njima je otiaoi vod andarmerije i nekoliko njihovih saradnika narodnih neprijatelja. Ovu motorizovanu kolonu doekala je u zasedi na Bitvi Lenika eta koja je brojala 35 boraca. Kada je kolona naila, eta je otvorila vatru na Nemce. Komandir ete, StankoOrelj, tukao ih je iz tekog mitraljeza. Nemci su poeh da iskau iz kamiona, ali su ih nai borci kosih. Meutim, Nemci su bili' brojniji, a sem toga, poto su se pribrali, estoko su tukli iz automatskih orua, prikivajui tako nae borce za zemlju. Kolona je bila velika i borci iz zasede nisu je mogli celu drati pod vatrom. Nemci su iz zadnjih kamiona poslali vod andarma, znajui da ovi poznaju teren, kako bi s lea napali nau zasedu.. Videi to, komandir Orelj je naredio da se eta povue, dok jeon sa jo nekoliko boraca titio odstupanje. Nemci i andarmi' su sve ee napadah, ali ih je Orelj mitraljezom prikivao za. zemlju. Njegov mitraljez je i dalje tukao iako su mu obe noge bile preseene neprijateljskim mitraljeskim rafalom. Nije mogao da odstupi, a ni borci ga nisu mogli izneti, niti ga samog - ostaviti. Tukli sU i dalje Nemce do poslednjeg metka, branei svog mrtvog komandira. S njim je tako herojski izginulo 15 boraca, dok su se ostali izvukli, skrivajui se u au (po prianju preivelih uesnika).16 I Nemci su imali velike gubitke. Oni su. pokupili svoje mrtve i odneli ih.
ZAJEDNIKA AKCIJA PARTIZANA I ETNIKA I OPREDELJIVANJE NOVIH BORACA

Cerski i jadarski etnici, posle zauzimanja Loznice i propalog napada na Bogati, reili su da napadnu Banju Koviljau.
16

Nikiea Bairaevi i Zia Novafcovi (uesnici). Usmeni izvor.

190

U Koviljai su tada bile 9. i 12. eta 3. bataljona nemakog 738. peaijskog puka oko 300 vojnika. Mitraljeska gneda bila su rasporeena po svim visinama. Veina banjskih zgrada, iz kojih se moglo dobro braniti, pretvorena je u utvrenja. etnici su poeh da napadaju Banju Koviljau 1. septembra u 6 asova. U borbu su uveh vie od 500 elnika sa 3 teka mitraljeza, 4 pukomitraljeza, dosta puaka i municije. Bilo ih je i bez oruja. Uspeh su da se priblie Nemcima i zauzmu neke poloaje. Mnogi etnici bili su pijani. Nemci su ih stalno tukli mitraljezima i bacaima, tako da su se ovi morali povui na polazne poloaje, pretrpevi velike gubitke. Na timpoloajima ostali su do uvee. Onda su pokuah da se po mraku i kii privuku nemakim poloajima. Posle jednog sata borbe Nemci su ih ponovo naterali na povlaenje. . Tokom 2. septembra nisu napadali ni Nemci ni etnici. Vladalo je zatije. Oekivah su pojaanje i jedni i drugi. Nemcima je iz Bosne, preko Zvomika, krenula u pomo jedna jedinica od oko 300 ustaa. Nju je na putu doekala Raevska eta Valjevskog partizanskog odreda i vratila u Bosnu. Ali ustae su produile bosanskom stranom niz Drinu i kod Kozluka su nou izmeu 2. i 3. septembra dereglijom prele Drinu. Tu ih je doekala jedna etnika eta, ali su je ustae razbile. Tako su Nemci u Banji Koviljai dobih pojaanje od oko 300 ustaa. Istoga dana i cerski etnici Raia traili su pomo od Podrinjskog NOPO. Poslata je eta Laie Stankovia. Pred zoru 3. septembra etnici preduzimaju snaan napadi" Juriem prodiru, potiskuju Nemce u varoicu i dolaze do parka, gde mnogi ginu, pokuavajui da prou 'kroz ivu ogradu kroz koju su Nemci sproveli elektrinu struju. Odbranu Nemaca pomagala je i artiljerija iz Kozluka, a i avijacija. Napad je, bez uspeha, trajao do zore. etnici su se povukli uz velike gubitke. I sledee veeri ponavlja se napad na Nemce u Banji Koviljai. U ovom napadu uestvuju i jedna eta Podrinjskog partizanskog odreda. Akcija se uspeno razvija ah, zbog velikih gubitaka, etnike je uhvatio strah od Nemaca i odstupaju na oba krila. Nemci tada opkoljavaju partizansku etu koja jedva uspeva da se izvue. Tako napad ni ovoga puta nije uspeo. Cerski etnici trae jo pomo od Podrinjskog NOPO. tab odreda odreuje tada udarnu etu Mike Mitrovia.'Bila je, to najbolja eta naeg partizanskog odreda, etu su brzo kamionima^prebacili u Tri, a odatle je 5. septembra izila na poloaj. etniki komandant Rai zahtevao je da eta odmah krene u napad na Nemce. Mika se usprotivio i traio da se prvo ispitaju poloaji i vidi gde su Nemci. Patrola, koja je posle toga pola u izvianje, vratila se sa tanim podacima gde se nalaze
191

Nemci i gde su im utvrenja. Uvee su krenuli zajedno u napad. Mi'ka je mitraljeskom vatrom iz pozadine privukao panju Nemaca na sebe, tako da ovi nisu ni prknetili da im se nai borci privlae. Napad je trajao sve do tri sata ujutro, kada su Nemci kamionima pobegli iz Banje Koviljae preko Zvornika u Bosnu. Tako je osloboena i Banja Koviljaa. U njoj je uhvaen poznati petokolona ika Dimitri je vi Kupus, poslanik na listi Milana Stojadinovia za srez jadarski. Pred rat je bio odlikovan visokim nemakim odlikovanjem. Vojni sud Podrinjskog NOPO osudio ga je odmah na smrt. Zauzimanjem Loznice i Banje Koviljae osloboen je ceo Jadar. .Stvoreni su povoljni uslovi za iri uticaj NOP na ovo podruje. Uee dveju eta Podrinjskog NOPO u oslobaanju Banje Koviljae imalo je snaan uticaj na mase, to se kasnije odrazilo na opredeljivanje naroda za partizane. O naim borcima prialo se s ponosom kako su to dobri drugovi, kako je divan odnos izmeu njih, da ne piju, ni od koga nita ne uzimaju, kako je to nova vojska, drukija od etnika itd. Po osloboenju Loznice u nju su se vratili lanovi Partije i njeni simpatizeri, da bi nastavili partijsko-politiki rad. U Loznici su tada doli Vujo Mati, Danilo BaM, Dragoljub Popovi i drugi. Stab Podrinjskog NOPO izdao je jednom broju aktivista punomoje da mogu agitovati za NOP i upisivati nove borce u njega. Evo jednog takvog punomoja koje je sauvano:
Stab Narodnooslobodilakog Podrinjskog partizanskog odreda Punomoje Ovim se opunomoava drag DRAGOLJUB POPOVI iz Loznice da moe u Podrnju organizovati i vriti upis u Narodnooslobodilaki porinjski odred. JVEole se drugovi etnici i partizani, kao i vlasti da drugu ne ine smetnje u radu i da mu se nau pri ruci. Smrt faizmu! Sloboda narodu! 21. septembra 1941. god. Za efa taba arac17
17 Zavod za radniki pokret Srbije O, 11. Ne moe se utvrditi iji je pseudonim arac.

192

Ova puiiamoj a sluila su naim aktivistima kod etnikih komandi kao legitimacija da rade za Porinjski NOPO. I pored postignute saglasnosti s etnicima da se u Loznici formira i partizanska komanda mesta i da moe slobodno vriti upis u partizane, etnici se toga nisu drali. Ukohko je uticaj NOPO bivao vei, utoliko su etnici sve manje potovah svoja obeanja. . Na konferencijama po selima i partizani i etnici agitovah su za upis u svoje redove, ah tako da se ljudi slobodno opredeljuju. U Lenici su etniki kapetan Kovaevi i mobilni oficir etnika Milan Isakovi vrili pritisak na ljude da s upisuju u etnike. lanovi KP su tada protestovah i traili da se narod slobodno izjasni ko hoe u partizane, a ko u etnike. Potom je obavljeno glasanje i ustanovljeno da se od 228 prisutnih 192 izjasnilo za partizane, a 36 za etnike. Meu pristalicama partizana nastalo je tada oduevljenje. Da bi obeleio ovu pobedu Sava Josipovi, lan KPJ, izneo je crvenu zastavu koju je uvao jo od 1920. godine. Posle ovog uspeha odmah je formirana partizanska eta od 152 borca. eta je na alost imala svega 3 puke. U Loznici je 9. septembra formirana partizanska eta sa 120 boraca. U vie sela jadarskog sreza formirane su partizanske ete od 40 do 200 boraca.
*

Prilikom razoruavanja andarmerijskih stanica unitavani su i spiskovi optinskih odbora koji su mogli da poslue okupatoru kako za odvoenje ljudi u zarobljenitvo, tako i da sazna brojno stanje zaprenih vozila, povrine obradivog zemljita i katastarske prihode. Rasputani su i dosadanji odbornici, a postavljani nai ljudi koji e vriti funkciju nove vlasti. U poetku, dok odred nije bio. vehki, a slobodna teritorija mala, ni funkcije narodnih odbora nisu bile velike, jer se odred snabdevao hranom tamo gde je bio. Prvi narodnooslobodilaki odbori stvarani su uporedo sa osloboenjem mesta. Njih su tada u veini stvorili naoruani borci. im bi se oslobodilo jedno mesto, u njemu bi odmah bio odran zbor, objanjavao bi se znaaj NOB, zatim se birao, tanLje reeno, naiimenovao, novi NOO, uz saglasnost prisutnog naroda. U odbore su svuda birani poteni seljaci, predstavnici graanskih partija koje su pristupile NOB, komunisti i skojevci i odbornici starog odbora koji su se poteno drali i u selu uivah ugled. Rasplamsavanje ustanka, dolaenje u odred novih hiljada boraca i stvaranje velike slobodne teritorije, postavili su pred narodne odbore veoma krupne i sloene zadatke, naroito u
1S U s t a n a k 1941.

193

pogledu organizacije pozadine odreda koja treba da pomae ustanike, da ih snabdeva ne samo hramom ve i odelom, obuom pa i naoruanjem i da vodi borbu protiv petokolonaa i pijuna. tab odreda je postigao sa etnicima saglasnost da se formiraju zajedniki NOO. Okruni komitet je odredio Milana Dakovia, komandanta jednog naeg bataljona, inae istaknutu politiku linost u Mavi, potpredsednika stranke Dragoljuba Jovanovia. etnici su odredili, kao svog oveka, popa Danila Dukia koji se, inae, iskreno odnosio prema narodnooslobodilakom pokretu. Njih dvojica, uz pomo politikih i vojnih rukovodilaca naeg odreda, formirah su do kraja septembra NOO gotovo u svim selima. Dok su njih dvojica uvek bih saglasni da se u NOO izaberu ljudi koji su se u staroj Jugoslaviji isticali svojim opozicionim stavom, etnika komanda je nastojala da u odborima zadri to vie predratnih odbornika i to onih koji su pre rata vodili glavnu re u mestu, pravdajui to time da oni imaju iskustva, pa e novi odbori bolje raditi. Moralo se negde ii i na kompromis s etnicima (u Mavanskom Prnjavoru, na primer, u formirani NOO ulo je devet ljudi, estorica su bili pristalice partizana, a trojica zagriene pristalice etnika koje su u odbore ugurah etniki tabovi). Do otrijih sukoba sa etnikim odbornicima nije dolo, ah nije bilo ni jedinstvenog odbora. Odbornici su radili svaki za svoje jedinice. U Velikoj Lenici etnici su traili da odbornici poloe zakletvu kralju, to su odbornici partizani odbili. Tada je naen kompromis odbor se, pred popom, zakleo narodu. Najvie NOO formirano je u Mavi. U Pocerini ih je bilo svega est i ovde su etnici samo formalno priznavali zajedniku vlast. To su bili u stvari nai odbori, na njih je partizanski odred imao veliki uticaj. U njima su bili najbolji ljudi iz: sela, bilo je lanova Partije i SKOJ-a. Izvravah su sve zadatke koje bi im odred postavio. Gde nismo stigli da formiramo NOO, etnici ih nisu ni stvarah, ve su imenovah svoje komandante mesta koji su se 'brinuli da izvravaju etnika nareenja. Iako je u Jadru na uticaj bio prilino jak, a u nekim sehma mnogo jai od etnikog, ipak je bio mali broj inarodnooslobodilakih odbora. Sem pomenute Lenice, Novog Sela, ' Loznice i jo dva-tri sela (gde su bili neki zajedniki odbori sa starim odbornicima koji nisu dirani), na ovom terenu nije bilo NOO. Rad narodnooslobodilakih odbora nije dugo trajao. Veina ih nije radila ni mesec dana. Na svojim sednicama NOO su reavali veoma vana pitanja, kao: snabdevanje odreda hranom i municijom, otvaranje raznih radionica za potrebe vojske i drugo. Oni su u mnogim
194

selima formirali pozadinske partizanske ete, mesn narodne strae, brinuli su se o njihovom, naoruanju i odravanju reda. Iz redova ovih eta popunjavane su operativne jedinice odreda. Prema podacima tada je bilo oko 5 000 ljudi upisanih u pozadinske partizanske ete. U odredu je tada bilo neto, vie od 1 000 aktivnih boraca. ' . . . . Narodni odbori su svakodnevno snabdevah borce hranom. Snabdevanje je u poetku bilo dobrovoljno, a.kasnije je razrezivana koliina hrane koju je trebalo da daju pojedini seljaci (bogati). Tu su meru siromani i srednji seljaci primah vrlo dobro pa su i oni dobrovoljno davali sve to se trailo.'Pored ishrane boraca, NOO brinuli su se za ishranu izbe^hca iz Bosne, Hrvatske i Srema, kao i seoske sirotinje. Pomagali su partijsko-politikim radnicima da se organizuju ene i omladina i da se ove organizacije meusobno poveu. Uz pomo odreda NOO su formirali enske radionice za ivenje rublja za borce, za pravljenje obue i odela. U nekim selima organizovane su radionice za pravljenje bombi i opravku oruja. U tim radionicama radilo se takorei i. dan i no. Devojke su donosile svoje ivae maine, pa se obino u koli smetala radionica. Radionice su bile i ivi prosvtno-vaspitni centri. U njima, je pitan propagandni materijal, saoptavane su novosti s fronta, pevale se partizanske p e s m e . . . Radi narodne bezbednosti, uvanja line i narodne imovine i izvravanja odluka NOO i partizanskog odreda, formirana je poetkom septembra prva komanda mesta u Bogatiu.. Njoj su bile podreene sve seoske partizanske ete. Komanda mesta je prikupljala podatke potrebne naoj obavetajnoj slubi. Ovi su podaci prikupljeni preko pozadinskih eta. Ona je izdavala . i nareenja za privoenje sumnjivih hca, obavetavala odred o dogaajima u pozadini i izvravala vojne zadatke koje joj je postavio odred. Za vreme nae blokade apca i pripremanja prve neprijateljsku ofanzive, Okruni komitet i tab odreda, sprovoei nareenje Vrhovnog taba da penica ne padne u ruke okupatora, organizovah su izvlaenje penice i drugih namirnica po-trebnih za vojsku. Kolone seljakih kola natovarenih penicom, pod rukovodstvom ljudi iz NOO i komande mesta, kretale "su se prema Peckoj i Krupnju. Izvlaili su se samo vikovi penice da ih neprijatelj ne bi odneo. Srednji i siromani seljaci, kod kojih se mislilo da nemaju vikova, sami su tovarili svoju penicu u kola i vukli u sela Raevine i Azbukovice, gde je bio odreen smetaj. Izvueno je tada iz Mave, Pocerine i Jara oko 50 vagona raznih itarica, 100 metara pasulj a, nekoliko hiljada kilograma masti i slanine, kao i drugih prehrambenih
12*

195

artikala. Koliko je ova akcija bila patriotska i kakvo je bilo raspoloenje seljaka vidi se iz izjave druga Tita, date uredniku Radio-Beograa povodom proslave 7. jula 1953. godine:
Za vrijeme dok smo jo bili u Krupnju, kada je pripremana prva ofanziva, doli su iz Mave neki drugovi rukovodioci, koji su vodili borbe oko apca, i kazali da je i penica i sve drugo dobro rodilo i da ce sve to dohvatiti okupatori. Mi smo tada rijeili i dali. nareenje da se pokupe sv koda "i dia se sve to se moe pokosi i ponje, pa da se sve zito nosi gore prema brdima prema Peckoj i Uicu. Da ste vidjeli samo kako su seljaci tada ne samo ito ve i stoku dovlaili. To nae nareenje bdio je tako bukvalno sprovoeno da sam se ja prosto iznenadio kakav je to narod, kakav je to seljak. Vidjele su se itave kolone, kola za kolima koja voze ito. 18 , '

NAPAD NA SABAC

Dok je Porinjski p a r t i z a n s k i odred sa cerskim i ]adarskim etnicima oslobodio Banju Koviljau, Valjevski partizanski odred i odred Vlade Zeevia i Ratka Martinovia oslobodlili su Knupanj i Stolice. itavo P o d r i n j e , sem Sapca i M. Mitrovice, bilo je slobodno. Oko ova dva mesta sve se vie stezao obru partizanskih snaga. U Sapcu je partijska organizacija bila veoma aktivna. Napravila je plan kako da pomogne odredu u oslobaanju Sapca. I nai ljudi i okupaitor oekivali isu napad partizana na Saba. Nemci su zato naredili da se posee kukuruz i .uma u krugu od tri kilometra oko Sapca. Na ulice su izvukli mitraljeze i topove. Tada je Ilija Popovi Spirino-, vac, ban bive Drinske b a n o v i n e , poneo ostavku tia svoj poloaj, a predsedmk abake optine eda Gaji takoe. Za vreme blokade Sapca jedinice koje su drale poloaj nizvodno od Drenovca na desnoj obali Save, prema Sapcu, obustavile su saobraaj rekom. Jednoga dana naila su od Srem. Mitrovice tri broda. Borci naeg odreda otvorili su puanu i mitraljesku vatru n a n j i h i prisilili ih da priu desnoj obah. Meu njima je bio i brod Slovenija, na kome je bil oko 100 putnika koji su poli u Beograd, kao i 70 metara brana. Putnici su sasluani i zatim puteni. Komandant brda, mainovoa koji je bio belogardejac i jedan Nemac kod koga je naena knjiga Majn Kamf, poslati su u tab odreda. Na brodu je naeno 142 .000 dinara ime je isplaena posada broda koja se zalila da ve trei mesec ne prima platu i izjavila da je taj novac u stvari za t i namenjen. Sa broda su izvuene sve namirnice. Vei deo je podeljen izbeglicama u Drenovcu i Tabanoviu. Posi e dan-dva Nemci su tukama bombardovali te brodove.
Borba od 7. jula 1953. godine.

196

Okruili komitet i tab odreda bili su miljenja da treba Sabac. To se vidi iz odgovora Pokrajinskog komiteta OK gde se kae: Ako nae oruane snage nisu jo dovoljno jake za napad na Sabac, onda ga nemojte izvoditi, pogotovo sad kada je neprijatelj u pripravnosti. 19 Kada je uspostavljena veza sa Posavskim i Valjevskim NOPO i dobij ena saglasnost Glavnog taba NOPO za napad na Sabac, poelo je savetovanje i razrada plana napada. Cerski i jadarski etnici pristali su da uestvuju u napadu, pa je zato 19. septembra u Stitaru odrano savetovanje izmeu taba Podrinjskog partizanskog odreda i etnikog Cerskog odreda. Na sastanku je odreen zajedniki operativni tab na>. elu sa komandantom Cerskog odreda kapetanom Raiem. Poetak napada odreen je za .21. septembar u 23 asa. Pored Podrinjskog partizanskog odreda i etnikog Cerskog odreda, u napadu su uestvovale dve ete Valjevskog partizanskog odreda, jedna eta odreda Vlade Zeevia i Ratka Martinovia i etnika eta Budimira Ilia Cerskog. Ukupno je bilo oko 2 000 ustanikih snaga. Za vreme blokade Sapca seljaci .su pronali jedan top 105 milimetara bez nianskih sprava i dali ga partizanima. Tako je sada bilo dva topa: jedan etniki i jedan partizanski. Bilo je dogovoreno da se iz etnikog topa u 23 asa da znak za poetak napada. Partizanski top koji je imao samo tri granate trebalo je da tue savski most i da sprei Nemcima dolazak pojaanja iz Klenka na levoj obali Save. Znaci raspoznavanja bili su: Ubi vola; Jtste veeri, pre poetka napada, jedna grupa etnika upala je u Sabac i pobila neke ljude, ali su i sami tom prilikom likvidirani u Sapcu. Kako se kasnije doznalo, oni su tada dali okupatoru znake raspoznavanja za napad. Tako su Nemci, i inae oprezni, bili opomenuti da e biti napadnuti. Posle ugovorenog topovskog pucnja krenulo se sa svib. strana u napad. No, nepoznat teren .i brisan prostor oteavali su nastupanje. Kretalo se sporo. Nemci su nas zasipali mitraljeskom i minobacakom vatrom, a iz Klenka nas je tukao jedan top. Pred z o r u potisli smo Nemce u grad, a neke nae manje jedinice prodrle su u Sabac. etnici nisu hteli dalje. eta Budimira Cerskog napustila je poloaj i vratila se u selo Tabanovi, gde je irila paniku viui: Brao izgibosmo svi, iako u eti niko nije bio ni ranjen. Bliila se zora. Dalje nismo mogli nastupati, a nije se ni .tu moglo ostati. Nemci su stalno bacali rakete i osvetljavali nas. Vieli su nas na brisanom prostoru i prikovali nas mitraljeskom vatrom za zemlju. Jedan vod boraca prodro je u grad i nije mogao da se povue. Borci su se sklonili u jednu kuu i tu
napasti
!B

Zbornik I/l, str. 65.

197

ostali 22. septembra. Kad smo se povukli na polazne poloaje, ve je poelo da svie. >>;!.! U toku 22. septembra izvrena su mala pregrupisavanja naih snaga i pripreman je nov napad za vee. Odlueno je da etnika eta Budimira Cerskog, koja je brojala 150 etnika, i partizanska eta Zike Tadia sa 50 boraca, preu nou izmeu 22. i.23. septembra u Klenak i tamo likvidiraju Nemce koji su na- tukli artiljerijom i mitraljezima postavljenim na crkvi. etnici su u toku dana doli u selo Drenovac na Savi, odakle je trebalo da se uvee prebace u Srem. Tu su se izopijali i prepucavali preko Save. Time su Nemcima i ustaama skrenuli panju na sebe. Stigla je bila i partizanska eta. ekalo se vee za prelazak. Obezbeeni su bili i amci, meutim, etnici nisu hteli da idu u Klenak i vratili su se natrag. Partizanska eta se ukrcala u amce i krenula na drugu obalu, ali je doekana jalom reflektorskim svetlom i obasuta mitraljeskom vatrom. Poto nije mogla da se iskrca n levu, eta se vratila na desnu obalu. Tako su etnici svojim postupkom umesto nama, pruili pomo Nemcima. :. Uvee 22. septembra, u odreeno vreme poeo je nov napad na abac. Nastupalo se istim pravcem. Udarna eta Mike Mitrovia imala je najtei zadatak. Ona je trebalo da pree reicu Kamiak i likvidira nemako uporite u mlinu Union. Ali na mlin su Nemci postavili reflektore i mitraljeze i tukli nas.otuda. eta se ipak probijala napred. Prela je Kamiak i dola pod sam mlin, ali su je tamo Nemci primetili, zahvaljujui ulinim svetiljkama. Nai borci su tada razbili sijalice dejstvom iz puaka, usled ega je dolo do komeanja meu Nemcima koji su se povukli zapalivi mlin. Tada je nemaka artiljerija iz Klenka, po ugovorenom znaku, otpoela da gaa mlin. eta je polako nastupala kroz dvorite zaklanjajui se iz. kua. Na njenoj levoj strani trebalo je da budu etnici. Meutim, kuriri koji su poli da uhvate vezu s njima vratili su se sa izvetaj em da etnika nema na poloaju. Nisu tamo ni dolazili. Kako se kasnije saznalo, etnici su se vratili odmah u seoske kue i kolibe i nastavili da jedu i piju. Ve je tri i po sata pp.ponoi. Uskoro e i svanuti. Stie nareenje da se povlaimo... Odlazimo na polazne poloaje. Svi smo nezadovoljni. Po drugi put napadamo i nite. Ne znamo koliki su gubici, aii cenimo da nisu veliki. Veoma smo ljuti na etnike. Tukli bismo se s njima ah utimo. Ne verujemo vie da emo uspeti u. napadu i mislimo da pod ovakvim okolnostima ne treba ni pokuavati. , :: Odmaramo se 23. septembra na poloaju i izviamo Nemce. Ne primeujemo nita novo. Izgleda da i oni miruju. Uvee stie nareenje za ponovni napad. Ne znamo to napadamo.
198

etnici su se ve povukli. Na napad je zato samo demonstrativan i odmah posle ponoi povlaimo se na polazne poloaje. Odmaramo se. Strae su na svom mestu.
*

Nemcima je 24. septembra stiglo preko Klenka prvo pojaanje u abac. Stizale su tenkovske jedinice, motorizovana artiljerija i peadija. To su bih prvi delovi zloglasne prve kaznene ekspedicije. Ve u 15 asova poeh su u apcu da hapse sve mukarce od 16 do 60 godina. Uhapeno je tada 4 410 ljudi, posle ega su ih Nemci treim korakom gonili preko mosta na Savi u Jarak. Bilo je u kolom bolesnih koji nisu mogh da izdre mar. Pomagali su im drugi. Kada bi padah od timora, Nemci bi ih ubijah. Put je bio dug 22 kilometra. Veina se teko kretala. Kolona je trebalo da proe kroz selo Hrtkovce. Tu je bio veinom nemaki ivalj. Oni su ovde bih domoroci. Pre rata su stalno dolazili u abac na pijacu i poznavali su mnoge apane u kolom. Kad je kolona prolazila kroz selo izlazili su da je vide. Kad bi neko zatraio vode nisu mu davali, jo su ih pljuvali, psovah im srpsku majku i pretili: Sada ete nam platiti za sve. Dolo je nae vreme. Kolona je kretala dalje, ali je ljudi u njoj bilo sve manje. Mnogi su posustajali. Kad neko padne, Nemac ga sustigne, ubija i prevre u kanal. Od apca do Jarka ubijeno je tako oko 30 ljudi. Najzad je kolona stigla u Jarak na jednu poljanu seosku utrinu. Na njoj nije bilo nieg sem nekohko visokih direka na kojima su Nemci napravih svoje osmatranice. Na vrhu istih stajao je Nemac sa arcem. Jarak je srpsko selo. Ne mnogo veliko li kompaktno. Seljaci su 'bih obavetenr da e kolona doi. Neko iz kolone je poneo ebe, neko hrane, ko je ta stigao, a neko nije pone nita jer je uhvaen na uhci. Srea je to ve sedam dana nije padala kia. Nemci ne daju hranu. Jarani su im isprva donosili po malo, kriom, a kasnije punim kolima. Posle 7 dana ljudi su vraeni u abac, veina putena kuama, a manji broj zadran u novoformiranom abakom logoru.
OJAAVANJE NEMAKIH SNAGA U APCU I BORBE U PREDGRAU

Svi'nai izviai obavetavaju da Nemcima stiu pojaanja preko Klenka. U apcu i dalje hapse i pale kue. U grad niko ne dolazi. Vlada, takorei, grobna tiina. Nae patrole pucaju na Nemce u gradu, im ih vide. .' .
199

Dok su nae snage napadale Sabac i drale M. Mitrovicu u blokadi, Nemci su izvrili pripreme za svoju prvu ofanzivu u Srbiji i dovukli jake snage prema Sapcu i M. Mitrovici. Ve 13. septembra 1941. godine zapovednik nemakih oruanih snaga na Jugoistoku, fledmaral List, poslao je telegram nemakoj vrhovnoj komandi u kome govori o uznemiravajuem razvoju situacije u Srbiji i zahteva energine mere. Predlae vrsto i jedinstveno voenje operacija kao i da sva izvrna vlast, ukljuujui i komandovanje nemakim trupama, bude objedinjena u jednom oveku. Kao najpogodniju linost za to predlae generala peadije: Bemea koji je istovremeno i odlian poznavalac prilika na Balkanu. On dalje kae:
Za izvoenje borbenih operacija ni u kom sluaju nisu dovoljne rtemake snage u Srbiji, pa ni dovoenje ojaanog 125. pe(adijskog) p u k a . . . Stoga sam prisiljen, iako sam svestan opte situacije, da predloim hitno dodeljivanje najmanje jedne efikasne operativne divizije pojaane tenkovima. 20

Na ovaj zahtev, Hitler odgovara naredbom od 16. septembra 1941. godine:

1) Stavljam u dunost zapovedniku oruane sile na Jugoistoku genaral-feidmaralu Listu da ugui ustaniki pokret na prostoru Jugoistoka. Pre svega radi se o tome da se u srpskoj oblasti osiguraju saobraajne linije i objekti vani za nemaku ratnu privredu, a potom da se najotrijim merama za due vremena uspostavi p o r e d a k . . . 2) Za sve vreme sprovodenja ovih zadataka- stavljaju se sve vojne jedinice, koje se nalaze u krajevima ustanka i one koje e se naknadno dovesti, pod komandu komandanta XVIII armfljskog) korpusa generala peadije Bemea (Bhme-a). Jedino on ima izvrnu vlast u krajevima ustanka, u duhu uputstva zapovednika oruane sile na Jugoistoku... 3) Vrhovna komanda vojske upuie na srpsku teritoriju, sem daljih posanih trupa (isto kao i u Hrvatskoj), naijpre jednu peadjsku diviziju, oklopne el(eznike) vozove i trofejne tenkove, a izvrie pripreme za dovoenje, u sluaju potrebe, jo jedne divizije, im -takva jedna bude slobodna na Istonom fronitu.. .21

General Berne opunomoeni general za Srbiju izdaje 24. septembra 1941. godine Zapovest za ienje luka Save. Razraujui plan svojih operacija ovaj general nije zaboravio da predvidi unitavanje svega kuda e proi njegovi vojnici pa zato nareuje:
Sva fica koja uestvuju u borbi ma u kom vidu, imaju se smatrati za gerilce i kao takve tretirati. Imaju se spaliti sva naselja iz kojih se, ili iz ije se okoline puca na nemake tnupe, ili u ijoj se blizini bude nalo oruje ili municija. '.
S1

Zbornik I/l, str. 422 i 423. Isto, str. 427 i 428.

200

Sve muko stanovnitvo od 1560 god(iria) pohvatati i za prvi mah " uputiti u sabirne logore za zarobljenike koje e urediti', divizija. Ono e se docnije upo.trebiti po otseoima za radove, naroito za seenje kukuruza po poljima du drumova, kao i za prikupljanje letine. Celokupno ensko stanovnitvo od prvog dana koristiti za iste radove ili prisiliti za druge radove. Po naroitom nareenju imaju se zarobljenici otpraviti u naroite koncentracione logore severno od Save koje, e ustrojiti zapovenik Srbije; ensko stanovnitvo potisnuti prema jugu ka Ceru, a sela i salase spaliti, uvajui pri tome prikupljenu etvu. Sva stoka ima se stalno prikupljati u tovare koje e urediti divizija neposredno na obema obalama Save. 22

Na odred je 26. septembra na poloaju. Izgleda da ni toga dama tab odreda nije imao tane podatke o snazi i namerama Nemaca koji su doli u abac. Istina, vie se nije govorilo 0 napadu ali se nije mislilo ni na brzo povlaenje. Tog dana je Mika Mitrovi izdao nareenje svojoj eti da iskopa rovove na svom poloaju. eta je bila u predgrau apca 1 smetena u Poljoprivrednoj koli. Uvek je na poloaju bila jedna desetina. Smenjivale su se za ruak. Tek to je trea desetina ula u kuhinju da rua, dotrao je straar i sav zadihan rekao: Nemci doh do kantara (optinske vage prim. M. B.) i postavili mitraljez. Ta vaga je bila udaljena nekih stotinak metara od kole. U isto vreme osuo je nemaki mitraljez po koli. Jedan vod se brzo popeo na sprat i poeo da tue s prozora Nemce koji su u streljakom stroju krenuli prema koli. Mika je potrao prema koli. Pao je na pola puta pogoen zrnom. Pritrala su tri borca i ponela ga kroz rasadnik prema Majuru. Kada su Nemci doli u park kole poeh su da bacaju bombe. Jedna je pala u sobu gde su bila dva naa borca i jednog je teko ranila u stomak, dok drugome nije bilo nita. eta se suprotnim,izlazom povukla iz kole i zaklonjena zgradama odstupila preko pruge ka Majuru, gde ju je titio nasip. Mika je podlegao ranama. U Majuru smo doznali da je toga dana poginuo i komandir ete Dura Guberini. Tako su, u istom danu, poginula dva borca revolucionara, dva komandira. Odneli smo ih u Bogati, a sutradan zajedno sahranili jednog pored drugog. PERIOD PRVE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE
POVLAENJE ODREDA KA CERU

Nemci su na prostoru apca, Sremske i M. Mitrovice imali 342. peadijsku diviziju sastava: 687, 688. i 689. peadijski puk, zatim 342. artiljerijski puk, 342. izviaki bataljon i'druge priZbornik, I/l, str. 451.

201

tapske i dopunske jedinice. Uz to su bili pojaani bataljonom 100. tenkovske brigade i sa oko 20 tuka. Nemci su imali oko 40 000 vojnika. Brojni odnos ovih snaga prema naim bio je 20 :1 u korist Nemaca. Poto je imao obavetenje o nemakoj ofanzivi, Vrhovni tab je preko Glavnog taba za Srbiju izdao nareenje da se Porinjski odred povue na ogranke Cera i planine Vidoj evice. Ofanziva je poela na Mavu 28. septembra. Rano ujutro, izmeu 5 i 6 asova, devet tuka bombardovalo je nae poloaje oko M. Mitrovice. Od apca je 9 ih 12 tuka tuklo povlaenje naih jedinica. Nemaka kolona koja- je krenula od apca podelila se u tri kraka. Jedna grupa je otila pravcem Tabanovi Primovi, druga pravcem titar Bogati Crna Bara, a trea pravcem abac Banja Koviljaa. Druga kolona krenula je od M. Mitrovice prema Noajskom Salau, Glucima i Radenkoviu. Obe kolone imale su zadatak da obuhvate Mavu i da je oiste od partizana. Na odred se pod borbom povlaio iz Mave. Gde god je mogao, davao je otpor, izbegavajui nemake tenkove. Nemaka peadija pretresala je polja i neobrane kukuruze, ne bi li u njima naila na prikrivene partizane. Tako su se kod Noajskog Salaa, izlazei iz kukuruza, sudarili sa partizanskom udarnom etom. Nastala je kratka ali estoka borba prsa u prsa. Izbaeno je iz stroja oko 20 Nemaca. Udarna eta mrala se zatim povui jer su Nemci pokuali da je opkole. Dvadeset devetog septembra i naredne noi delovi odreda koji su jo bili zaostali u Mavi, vodei borbu s Nemcima i povlaei se izmeu njihovih redova, uspeli su da se prebace preko druma abac Loznica i dou na Cer u sastav odreda. Ceta ike Tadia, koja je toga dana vodila borbe s Nemcima i nanela im velike gubitke, bila je i sama razbijena i vie nije ni dola u sastav odreda. Njen komandir preao je Savu i stupio u Sremski partizanski odred. U borbama oko apca i u povlaenju poginulo je i ranjeno preko 50 partizana.
BORBE OKO CERA

Nemake jedinice posele su put abac Prnjavor i u Prnjavoru postavile jak garnizon. Nae snage uspele su da na ovom terenu zadre Nemce nekoliko dana. Danju smo odbijali nemake napade, a nou prelazili u protivnapad. Pocerska partizanska eta Mioraga Trifunovia vodila je borbu s Nemcima 10. oktobra u selu Bojicu. Nemci su se ovuda probijah jednom kolonom preko Cera za Krupanj, da bi zali
202

naim snagama za lea. eta ih je zadrala nekoliko sati, posle' ega su Nemci uspeh da se probiju u Tekeri. etnika eta Milosava Dabia iz gornje P o c e r i n e vodila je borbu s Nemcima koji su se preko Cerovca probijali za Valjevo. U toku povlaenja jedan deo boraca je napustio ina odred i vratio se kui jer je strahovao za svoje porodice. Nemci su bih proturili parolu pobiemo porodicu iz koje neko bude u partizanima i obrnuto ko se preda neemo mu nita. Od poetka prve ofanzive iz naeg odreda je poginulo, Tanjeno i nestalo est komandira eta (Mika Mitrovi, ura Guberini, Duan Ani, Mirko Simi, Milivoje Radovanovi i 'ika Tadi). Od 1100 boraca, koMko je bilo u odredu prilikom napada na abac, dolo je sada na Cer oko 700. Zbog toga je na Ceru ponovo izvrena reorganizacija odreda, koji vie nije imao bataljone, ve samo pet eta. "tab odreda je ostao u ranijem sastavu. Zatraeno je od Vrhovnog taba pojaanje. Upuena su nam dva bataljona Valjevskog odreda Kolubarski i Raevski. Kolubarski bataljon je bio dobro naoruan; imao je jedan brdski top kojim je s planine Viojevice tukao put Prnjavor Loznica kojim su Nemci saobraah. Ponovo je na ovaj sektor doao odrd "Vlade Zeevia. Doli su i cerski etnici Raia u jaini od oko 700 ljudi. Za komandanta ovog sektora u sporazumu sa etnicima, "Vrhovni tab NOPO uputio je Mu KLjajia. Poetkom oktobra je pod rukovodstvom Fie Kljajia stvoren plan napada na Mah Prnjavor, gde su Nemci imah prilino jak garnizon, utvren bunkerima. Trebalo je odatle proterati Nemce. Prvi napad nije uspeo. Ponovljen je sledee veeri. Ni ovaj napad nije uspeo jer su izdali etnici majora Panteha i kapetana-upia. Posle borbe na okeini i Novom Selu, Nemci su se 6. oktobra probili do Lenice, a zatim i do Loznice. Poto su Nemci prodrli putem- Tekeri Zavlaka Loznica Draginae, na odred se povukao na novi poloaj. Tri Krt Cikote brdo Gradac. Ovo pregrupisavanje naih jedinica izvreno je oko 12. oktobra. Tu su bile ete Podrinjskog odreda, Kolubarskog i Raevskog bataljona i odred Vlade Zeevia. Oko poloaja i pozadi njih vrzmali su se i etnici Raia,. Jeremia i drugih etnikih majora, kapetana i vojvoda, ali su odbijah da idu u borbu, U to vreme voene su borbe s neprijateljem kod Tria, na Krstu, na Bubnju, kod kole u Koreniti, u Cikotama, na zavalskom groblju i dragim mestima. U Koreniti i na Krstu, Nemci su svim snagama nastojali da se probiju ka Krupnju ali su bili redovno odbijani, trpei velike gubitke. Vreme je bilo kino, a pute vi kalj avi i neprolazni za motoriza203

ciju. Nemci su stajali u mestu. Planirali su da u Krupnju budu 14. oktobra, a ve su zadocnili za pet dana, te im se urilo. Besni zbog toga pucali su na svakoga koga vide, na ene i decu. Jo 13. oktobra tab nemake 342. peadijske .divizije izdao je zapovest u kojoj se, pored ostalog, kae:
Krupanj opkoliti, sve mukarce koji se tamo nau streljati, a samo mesto spaliti. Tamonje nemake zarobljenike osloboditi. 2 ?

Tek 21. oktobra nemake trupe su u" tri kolone ule u Krupanj. Dotle smo mi Krupanj bili evakusali, izvukli sve to se moglo izvui, tako da Nemci nisu nita nali.
BORBE PROTIV UDRUENIH NEPRIJATELJA

Poto se nemake trupe koje su uestvovale u prvoj ofanzivi prole u pravcu Valjeva, na odred se povukao na svoj teren srez pocerski i jadarski.- Odavde se u manjim grupama spustio u Mavu radi izvianja. To su uostalom bili Mavani koji su eleli i da vide ta im je. s porodicama jer su Nemci pobili mniogo naroda, a naroito one koji su imali nekog u partizanima. II Mavi se nisu mnogo zadravali jer su Nemci i et- nici ve bili uspostavili etniku vlast, pa je nastala prava hajka ' na partizane i njihove porodice. Jo dok smo spreavah prodor Nemaca prema Krupnju, Zavlaki i Stolicama, nekohko etnikih komandanata i vojvoda otvoreno je prelo na stranu Nemaca. Vojvoda Brati, ranijeRaiev oficir, organizovao je etnike komande i posade u Bogatiu, Prnjavoru, M. Mitrovici i drugim mestima. Ove komande imale su zadatak da hvataju partizane i kanjavaju njihove porodice. Bivi cerski vojvoda Budimir Cerski formirao je etniki Kameniki odred. U Jadru je Nemcima priao vojvoda Daka Temanovi. Ove etnike, otvorene nemake saradnike, narod je podrugljivo nazivao estobaniima jer su od Nedieve vlade primali platu po 60 dinara dnevno. - ' Posle novembra; kapetan Rai, komandant cerskih etnika, vodio je svoje etnike na Ravnu goru. Odatle ih je, po nareenju Drae Mihailovia, vodio prema- Uicu da tamo napadnu partizane. etniki komandanti u Jadru Georgije Boji Dida, Duan Jeremi i Vlajko Antoni su ee dolazili u sukob sa partizanima i samo se oekivao dan kada e i o n i otvoreno prii saradnji s Nemcima. U Raevini su etnici Rajka Markovia poeh da napadaju partizane, ah su se brzo rasturili. Tako je uz Rajka ostalo malo njih, koji su poeli da pljakaju narod.
23

Zbornik I/l, str, 531.

204

U Loznici nije bilo mnogo Nemaca. Imali su nekoliko tenkova. etnike stareine dolazile su u Loznicu i pregovarale s Nemcima o borbi protiv partizana. Oni su pristali da Nemcima obezbede prugu Sabac Loznica, korienje drvnog preduzea u Banji Koviljai i da hvataju partizane i predaju ih Nemcima. Za uzvrat Nemci su obeah da e im ustupiti vlast u Loznici. Ne znajui za ovaj dogovor partizani su pojedinano odlazili u Loznicu po raznim zadacima. etnici su ih hvatah i zatvarali. Tako su jednom prilikom uhvatili Veru Blagojevi, lana OK abac i oko 10 drugih partizana. tab Podrinjskog partizanskog odreda nudio im je u zamenu za zarobljene partizane 25 etnika koje je na odred zarobio u Zajai. etnioi nisu hteli za to oi da uju. Ne damo Veru m za 100 etnika, govorili su oni. etnici su dobro znah ko je Vera, pa su eleli da je predaju Nemcima. Organizovah smo zato napad na etnike, ah bez uspeha. Sleee veeri ponovismo napade, ali smo i dalje pregovarali sa etnicima, meutim, opet bez uspeha. U toku dana u Loznicu iznenada stigoe Nemci. Doekae ih etnici.- Ah, poto svi etnici nisu bili za saranju s Nemcima, to su se neki povukli iz Loznice u selo i pustih sve zatvorene partizane. Tako je i Vera Blagojevi spasena da istog dana ne padne u ruke Nemcima. ' Nemci su za borbu protiv partizana, pored etnika, dobili nove zatvorenike, dobrovoljce i Ruse belogardejce. Sa ovim snagama Nemci su ponovo preduzeli akciju ienja terena od partizana. Od poetka ofanzive uniteno j e l i nemakih tenkova. Ponovo su se rasplamsale estoke borbe u Triu, Koreniti, na Stojniku, na Krstu. U ovim borbama ubijeno je oko 60 Nemaca. Zaplenjena je jedna radio-stanica i 15 bicikla, ah su i nai gubici bili osetni. Nemci su ponovo zauzeh Krupanj i Stohce.
BEZ SLOBODNE TERITORIJE

Poto smo konano izgubili Krupanj i Stohce, Nemci su nas uz pomo ostalih svojih saradnika odbacili u brda. Oni su ve drali Ljuboviju, Loznicu, rudnik Zajau i komunikacije. Porinjski odred i Raevski bataljon Valjevskog odreda vodili su borbe s Nemcima oko Krupnja i Stolica. Zatim su nou napadali jake snage belogardejaca koje su bile dole na taj teren da pomognu Nemcima. Belogardejci su na Stolicama zatekli velike koliine rakije pa su se izopijah. Tako pijani poli su u borbu protiv nas i pretrpeli velike gubitke. Seljaci su priah 205

da ih je bilo oko 50 mrtvih. Ni nai gubici nisu bili mah. Poginulo je komandir ete Vuk Cvijanovi, jedan od najboljih komandira Podrinjskog odreda. S njim je izginulo oko polovine njegove ete. etnici Miladina Drinskog i ostalih komandanata i vojvoda sve ee su napadah nae pozadinske jedinice, bolnicu, radionice i druge delove. Morah smo zato da odvojimo jae snage da bismo zatitili te delove od etnika. Nekad smoza to morah da odvojimo i dve ete. Sve to oteavalo je ionako veoma teke borbe s Nemcima i izdajnicima koji su nas stalnonapadah. Povlaili smo se sve vie ka Uicu, koje je jo bilo u. naim rukama, ah smo uviah da ga dugo neemo moi drati..
DVA SAVETOVANJA U SELU DRAGODOLU I POVRATAK JEDINICA ODREDA NA SVOJ TEREN

Padom Uzica vie nismo imah slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. Glavnina partizanskih snaga povlaila se preko Zlatibora s Vrhovnim tabom za Sandak. Posle pada Uica etnici su potpuno otvoreno stupili u saradnju s Nemcima. Poeh su da odlaze kod Nemaca u gradove, da od njih primaju municiju i hranu, nareenja i instrukcije kako da unitavaju partizane. Za mrtvog ili ivog uhvaenog partizanskog rukovodioca Nemci i Nedieva vlada davali su im nagrade. Na poloaj bivao je sve tei. Neprijatelja je bilo sve vie, a nas sve manje. Veliki problem bio je nedostatak municije. Sve manje smo je zaplenjivali, a sve vie troili. Branili smo se uporno. Urednog snabdevanja nije vie moglo biti. U takvoj situaciji je oko 1. decembra odraii u selu Dragodolu sastanak OK za abac s vojnim i politikim rukovodiocima Podrinjskog NOP .odreda. Sastanku je prisustvovao instruktor PK Milo Mini. Tom prilikom analizirana je nastala situacija i budui zadaci odreda. Ve 4. decembra je u istom selu odrano savetovanje vojnih i pohtikih rukovodilaca Podrinjskog i Valjevskog odreda i Tamnavskog bataljona. Na savetovanju je konstatovano da ne moemo vie prihvatiti frontalne borbe i da nai napadi na neprijatelja treba da budu gerilski. Odlueno je takoe da se odred vrati, na svoj teren. Nekohko dana posle ovog savetovanja u Dragodol je doaoMirko Tomi Seljak, lan Glavnog taba NOP odreda za Srbiju. Sazvano je ponovo savetovanje navedenih tabova. Tomi jeizneo nastalu vojnu situaciju u Srbiji i direktive Vrhovnog taba. I na ovom savetovanju ostalo se pri tome da Porinjski NOPO i Tamnavski bataljon krenu na svoj teren. Bilo je m i ljenja da se na svom terenu neemo moi odrati, da emo.
26

biti razbijeni i uniteni. Diskutovalo se da treba poi s glavninom u Sandak. Na kraju je ipak odlueno da odredi idu na svoj teren. Radi izvrenja ovog zadatka tab Podrinjskog odreda okupio je polovinom decembra sve ete u Dragodolu. Ovde je odred formirao dva bataljona koji je trebalo da pou na svoj teren. Odred je nastojao da se oslobodi svih koji usled iznemoglosti i bolesti ne bi mogli izdrati teke mareve. Bila je tu i 'kulturna ekipa, a Dragodol je postao neka vrsta centra nae slobodne teritorije. U njemu je bilo jo rezerve hrane, izvuene iz Porinja. Organizovane su i pekare u kojima je hieb peen ne samo za na ve i za Valjevski odred. etnici su bih svuda oko nas. Bilo ih je mnogo. Napadali su nas gde su mogli Postali su nam neprijatelj broj jedan. U Dragodolu smo ostavili sve radionice, bolesne i iznemogle. Raunah smo da to nee dugo trajati. Mislili smo da emo se vratiti po njih kad odred ispita teren. Sem toga, u blzini je bio Valjevski odred koji bi ih titio. Odred se spremao da krene. U dva bataljona bilo je 6 eta; ukupno oko 350 boraca. tab. odreda ostao je gotovo u istom sastavu, samo to je za komesara odreda doao Radovan Vukovi, predratni revolucionar i poznati politiki zatvorenik iz Sremske Mitrovice. On je zamenio Stevu Fihpovia koji je postavljen za komandanta Pocerskog bataljona Podrinjskog odreda. Svi lanovi Okrunog komiteta bili su sa odredom, nijedan nije ostao na terenu abakog okruga. Nije nam bilo poznato detaljnije kako je u Podrinju. uli smo samo da su Nemci pobili mnogo naroda, naroito u Mavi, da_su pohvatali nekohko hiljada seljaka i oterah ih u logor u abac, koji su formirah u bivim vojnim kasarnama. Samo Podrinje je bilo puno neprijateljske vojske, ne toliko Nemaca koliko izdajnika svih mogunih boja. Tu su se skupih u elji da nas napadnu. Odred je krenuo na svoj teren po baialjonima u dva pravca. ete nisu ile istim pravcem. Sa odredom su bih i lanovi Okrunog komiteta. tab odreda i OK rasporedili su se po bataljonima. Trebalo je pokazati narodu da Odred nije uniten. Trebalo je podii moral i veru da su partizani neunitivi, pogotovo to su Nemci ve bih objavili da su nas unitili. Dah su i zvanino saoptenje da je Porinjski NOPO uniten. etnici su kao vuci juriah na partizanske porodice i progonili ih. Zaveli su straan teror. Mukarci su bili veinom u logoru, a kod kue su ostale samo ene i sitna deca. Mavanski bataljon, s kojima su ih komandant i komesar odreda i ctiri lana OK (Zravko esti, Vera Blagojevi, Duan Ostoji i Lala Stankovi) trebalo je da stigne do 20. decem207

bra na planinu Cer na odreeno mesto. Sa Pocerskim bataljonom ili su zamenik komandanta odreda Danilo Leki, sekretar OK Dobrosav. Radosavljevi Narod, lan OK M. Petrovi Ujka i instruktor PK Mile Ivkovi. Bataljon se kretao preko Jadra._ Cete Pocerskog bataljona nisu krenule zajedno ve u razmaku 12 dana. eta koja je pola prva, nou je zalutala. Tek 19. decembra uspela je da stigne u Badanju. Tu su je napali etnici i razbili. Kasnije se eta skupila na Ceru, ali u manjem broju. Druga eta stigla je preko Raevine i Bukora u Miloevac, u Pocerinu, 19. decembra. Ujutro su je napali etnici i razbili je. Tom prilikom poginuo je komesar ete Loli, a teko je ranjen i zarobljen Boko Stojkovi Tokonja. eta se kasnije prikupila i sutradan je stigla na. zakazano mesto na Ceru, gde je ve bio stigao i Mavanski bataljon. Trea eta s kojom je bio zamenik komandanta odreda Danilo Leki, zatim tab Pocerskog bataljona i navedeni drugovi iz OK, krenula je dan-dva kasnije od ostalih eta. Ona nije stigla na Cer. etnika, nedievaca i Rusa belogardejaca bilo je gotovo u svim selima. Teko je bilo ma gde se odmoriti, a- da nas oni ne napadnu. ete su bile stalno u pokretu, izbegavale su borbe. Samo smo se branih. Ali etnici su nam stalno bih za petama. U predahu teko se mogla obezbediti hrana. Nije bilo za to' vremena. Municije je bilo sve manje, vie je nismo pieni!! Troili smo to smo imali, a i to je bilo pri kraju. Bilo je dosta golih i bosih boraca koji su noge uvijah u krpe, pa ak ni tih krpa nije bilo dovoljno. Najtee su prolazile drugarice. One su bile jo slabije obuene. I nisu roptale. Zdtma je bila strana. Prava sibirska. Oruje se ledilo. Teko smo se kretali. Banditi su nas gonili, pucah nam u noge, hteli bi ive da nas uhvate. uvah smo noge koje su tada bile nekako skuplje od glave. U sela nismo zalazili jer su tamo bih neprijateljski vojnici. Po umama smo loili vatre da se nekako otkravimo. Hrane nije bilo. U jednoj kolibi na Ceru tab odreda je pozvao na savetovanje tab Mavanskog bataljona, komandire i komesare eta. Na sastanku se raspravljalo ta da se dalje radi s odredom, kako ga odrati, kako hraniti, obezbediti municijom, minimum odee i obue. Posle duge diskusije ete su postrojene. Govorio im je komandant odreda Jerkovi i komandant bataljona Danilo Baki.
Nalazimo se u tekoj situaciji. Nemamo vie slobodne teritorije. Neprijatelja ima mnogo. Mi od sada moramo da ivimo takorei hajdukim ivotom. Zato, ko nije, kako kae narodna pesma, kadar stii i utei i na stranom mestu postojati, neka slobodno napusti odred. Mi neemo moi da vodimo rauna o bolesnim i iznemoglim. Ko ode

208

Mato

uranmt;

OKUPACIJA

(ulje)

neemo ga smatrati "za dezertera. Neka gleda da se sauva do prolea, a onda emo se nai i ponovo u borbu. Cilj nam je da se odrimo do prolea. Da bismo se odrali, moda emo se morati podeliti na desetine, pa ak i na trojke. Treba odravati vezu meu sobom. Na prolee emo se sastati.

Ovo bi znailo rasformiran]"e odreda. Ipak, posle govora javila su se. svega dvojica-trojia da ga napuste. etama su odreeni tereni, ali se unapred reklo da e se i one rasturiti po grupama. U ovakvoj situaciji u Mavu su posiate tri ete, u Jadar jedna i u Pocerinu jedna. Sve se to odigralo za 45 dana na Ceru. , Za to vreme su zamenik komandanta odreda Danilo Leki i sekretar OK Dobrosav Radosavljevi bili zajedno sa tabom Pocerskog bataljona u eti koja je zakasnila da u zakazano vreme stigne na Cer. Ova eta stigla je oko 22. decembra u Gornju Sipulju. Odavde su poslali kurire u Milinu da bi uhvatili vezu s drugim dvema etama. Kuriri su se vratili ne uhvativi vezu. Posle toga, 24. i 25. decembra, Dobrosav Radosavljevi, Danilo Leki i Steva Fihpovi, komandant Pocerskog .bataljona, sa dva kurira krenuh su da hvataju vezu s drugim etama i odredom. Tako su doli na Cer, gde su ih napali etnici, pa su se morali razdvojiti. Radosavljevi je otiao prem Mavi i kasnije se naao s komandantom odreda Jerkoviem i komesarom Mavanskog bataljona, lanom OK Lalom Stankoviem. Danilo Leki, Steva Fihpovi i jedan kurir krenuh su natrag ka svojoj eti u G. Sipulju. Usput su zalutali i stigli u selo Trbosilje. Uli su u jednu kuu da se raspitaju za put i tako su nabasah na etnike. Kolubarac je iao napred i etnici su ga uhvatili. Leki i kurir uspeh su da im pobegnu. Probijajui se izmeu sela, Leki je uspeo da se posle nekoliko dana vrati u Dragodol, gde su bile nae radionice i bolnica. eta koja je u Gornjoj Sipulji ekala Danila Lekia, Stevu Filipovia i sekretara OK Dobrosava Radosavljevia nije mogla tu dugo ostati, jer su etnici bih u selima, pa je pretila opasnost da bude opkoljena. Zbog toga je krenula u Bunar i zadrala se u Desiu (gornjoj Pocerini). Odatle je poslala patrolu u Belu Reku da tamo uhvati vezu s naim. Ne uhvativi tamo vezu patrola je produila dublje u Mavu, do sela Petlovae. Usput je saznala da su nae ete razbijene i unitene, a Neboja Jerkovi i Lala Stankovi ubijeni. Patrola se vratila u etu koja se pod pritiskom etnika povlaila u Dragodol, gde je stigla izmeu 3. i 4. januara 1942. godine.
14 U s t a n a k 1911.

209

KAKO SU STRADALI TAB ODREDA, OKRUNI KOMITET I CETE

U Mavi, Pocerini i Jadru, gde je preko zime trebalo da ostanu ete Podrinjskog odreda, stanje je bilo veoma teko. Nemake posade bile su u apcu, Bogatiu, Loznici i Lenici, a manje granine posade u Baovinciima i M. Mitrovici. Osim ovih stalnih posada, iz apca prema Zvorniku kretale su se tih dana vee nemake motorizovane jedinica koje su ile za Bosnu. Pored Nemaca bilo je i dosta etnika. etnici vojvode Bratia bili su u veem broju mavanskih sela, a u Jadru su bili etnici Dake Temanovia. Nedievsko-ljotievski odred sa seditem u apcu imao je takoe svoje ete u velikom broju sela Mave, Pocerine i Jadra. Svi su oni imah municije kohko su hteli i troili su je nemilice. Bili su pored toga dobro obueni i obuveni. Uz to, pored plate, imah su i premije za svakog ubijenog ih ivog uhvaenog partizana. Ponovo su bile uspostavljene okupatorske optinske vlasti. U nekim optinama bilo je takvih koji su hteli da izvre svako nemako nareenje. Takav je bio u Drenovcu Bata Duki a slinih je bilo u Bogatiu i M. Mitrovici. Opet su u Mavi glavnu re vodili ugledni domaini, koji su zajedno sa etnicima i drugim naoruanim, neprijateljskim vojnicima vrili straan teror nad narodom, a posebno nad partizanskim porodicama. U svakom selu imali su ponekog izdajnika, pijuna, potkazivaa koji su pazili na partizanske porodice i simpatizere, kud idu, ko kod njih dolazi i dostavljah svoja zapaanja etnicima. Od okupatora su dobijali oruje da bi ubijah partizane. Tako naoruani vodili su Nemce, nedievce i etnike i po poljima pretresah kohbe i slamu ne. bi li tamo pronali sklonjene partizane. Sluili su se svim sredstvima provokacije "i potkazivanja. Dovoljna je bila sumnja .da je neko bio u partizanima, ih da su kod njega partizani dolazili ili da im je avao hranu, pa da bude streljan. Seljaci su se bih strano uplaili. Niko u ovakvim prilikama nije smeo da primi partizana. Otac se, takorei, odricao sina. Teko je bilo nai nekog da nam prui pomo, a zima je bila izuzetno jaka. Eto, na takav teren u Mavi krenule su tri partizanske ete sa Cera. ete nisu mogle ni proi do Mave, a kamoli ostati u njoj. One su, poto su stalno vodile borbe s etnicima i nedievcima, a jo bez municije, razbijene za nekohko dana. Veina boraca je izginulo ili zarobljeno. Manji broj je uspeo da se probije do svojih kua, da se skloni i ostane do prolea. Trea od ovih eta uspela- je da se s manjim brojem probije u Mavu i tamo ostane do poetka marta 1942. godine, kada je i ona bila razbi210

jena. Veina je poginula ili zarobljena. Komandir je uhvaen i streljan. I eta koja je poslata u Poertou uibrzo je razbijena i unitena. Loznika eta koja je poslata u Jadar zadrala se tamo 23 dana. Za to vreme vodila je teke borbe s etnicima. Izgubila je dosta ljudi i ostala bez municije. Vratila se ponovo naCer. Tu je nala komandanta i komesara odreda i tab bataljona. Odatle je krenula u Tekeri. S etom je pola i Vera Blagojevi, lan OK. Bila je bolesna i veoma iscrpena. Pola je kod svojih strieva u Tekeri da bi se sklonila dok ne ozdravi Tako je tamo ostala do marta, kada su je uhvatili etnici, predali Nemcima, a ovi je, posle stranog muenja ti logoru u apcu, istog meseca streljah. I ovu su etu oko 28. decembra, razbili etnici i nedievci. Kada su ete otile na odreeni teren, tab odreda (sem Danila Lekia) i tab Mavanskog bataljona spustili su se sa Cera u selo Belu Reku. Tu ih je 25. decembra naao i sekretar OK Dobrosav Radosavljevi i pridruio im se. U ovoj " grupi bilo ih je tada sedmorica: sekretar OK Dobrosav Radosavljevi Narod, lan OK i komesar bataljona Lala Stankovi, komandant bataljona Danilo Baki i jo dva borca i dva kurira. Noili su u Beioj Reci u kui Radojia, koji je "bio na ovek, i koji se tada nalazio u logoru u apcu. Preko dana sklanjali su se u neku umu u jednu kohbu. Radovan Vukovi i Danilo Baki rastali su se od ostalih 27. decembra i otili u srez jadarski. Istog dana uvee Dobrosav Radosavljevi i kurir Beri otili su u kuu jednog seljaka, koji je toga dana bio u apcu, da bi uli, kakva je pucnjava bila u blizini apca. Iste veeri u Belu Reku je dola iz Culjkovia patrola Ijotievaca dobrovoljaca. Stigli su. u selo oko 20 asova, zadrali su se u koli do 23 asa i onda otili kui Boidara Radojia, u kojoj su bih navedeni drugovi. Upali su u kuu i u prvom odeljenju nali kurira Anria, koji je bio na strai. Andri je spavao. Razoruah su ga, a onda su kroz prozore i vTata pucali u sobu gde su ostah drugovi spavah. Zatim su pobegli, jer ih je bilo svega nekohko. uvi pucnjavu, Dobrosav Radosavljevi i kurir Beri odmah su se vratili i kad su uli u Radojievu kuu nah su mrtve Neboju i Lalu Stankovia, Mirka Graora i mitraljesca Mou Srnia. Tako je sekretar OK Dobrosav Radosavljevi ostao sam, prebacio se u selo Dobri i tu uspeo da se odri do polovine marta. Onda je pokuao da se prebaci u selo Petkovicu, ali su ga etnici otkrili, uhvatili i predali Nemcima koji su ga aprila 1942. godine obesili u apcu.
12*

211

Duko Ostoji, organizacioni sekretar OK, bio je poslat u Mavu. Izmeu Klenja i Dublja etnici su ga opkolili. Borio se dok je imao municije, a poslenji metak ostavio je za sebe. ! Zdravko esti, lan OK, uspeo je da doe u svoje selo Sevarice. Tu je ostao do marta 1942. a onda je krenuo da se prebaci u Bosnu. etnici su ga primetili i napali. U borbi s njima poginuo je. Posle ovoga vie nije ostao nijedan lan OK. Svi" su- izginuli. Komesar odreda Radovan Vukovi poao je iz Jadra krajem .decembra 1941. ili poetkom januara 1942. godine prema Radj evini da uhvati vezu sa Glavnim tabom za Srbiju. U putu je negde poginuo. Kako je u odredu bio poznat pd imenom Ljuba Radovanovi a sa sobom nije imao nikakvih legitimacija, to se nije moglo ni utvrditi gde je i kada poginuo. Petnaestog januara 1942. godine Glvni tab NOP odreda za Srbiju primio je nareenje Vrhovnog komandanta NOP odreda Jugoslavije druga l i t a od 8. januara'1942. godine u vezi s radom i zadacima NOP odreda u kome se kae:
'U pogledu grupisanja snaga ovako ete postupiti: Porinjski odred neka-stvori uporite u predelu: Cer planina Vlai planina. Sa- ove prostorije neka ejstvuje ka Vlaimiroima, apcu, Mavi, Leniei, Loznici i ZavlaM.24 .

Ovo nareenje Porinjski NOP odred nije primio. Njega tada vie nije bilo. Samo jedna eta Pocerskog bataljona vratila se u Dragodol. Ona je kasnije ula u sastav Valjevskog partizanskog odreda i ostala s njim sve dok je ovaj odred postojao. Iako uz najvee tekoe i opasnosti, oko 100 boraca Podrinjskog NOP odreda uspelo je da se sauva u toku zime i da ne padne u ruke neprijateljima. Odmah u prolee 1942. godine poinju se meusobno povezivati i organizovati politiki rad.
Milovan BATANOVIC BATAN

24

Zbornik II/2, str. 179.

fragmenti iz

SJECANJA

na -ustanike dane

TO JE BILO POSLJEDNJE NAREENJE

PRETPOSTAVLJENIH

P o s l i j e est dana borbi punih uspjeha i podviga jedinica na frontu prema Skadru, nastalo je izvjesno zatije. Pretpostavljah smo da je to pred buru, ah ni jesmo slutili da predstoji katastrofa koju su nam pripremili izvan ovog- ratnog sektora na kojemu smo se borili. Tih dana su nam servirali utjene vijesti sa raznih frontova: Nai uli u Sofiju; Italijani evakuiu Albaniju; Idemo u susret Englezima i Grcima koji nastupaju s juga. Nalazio sam se u 38. pjeadijskom puku koji je bio potpuno popunjen obveznicima i rezervnim oficirima i podoficirima sa teritorije Crne Gore. Borbeno raspoloenje u jedinicama ovog puka bilo je na visini. Ton ovakvom raspoloenju davali su preteno, ako ne i jedino, komunisti Bili smo brojni i poznavali smo se meusobno. Imah smo jak uticaj na vojnike u etama, bataljonima i u cijelom puku. U tim asovima trebalo je odrati to borbeno raspoloenje. To je bio na stav, stav nae Partije. Poto smo i ovog dana (15. aprila) psihiki bih spremni da poemo naprijed, iznenadilo nas. je nareenje da se povuemo na granicu Kruile su razne vesraje,. kao na primjer, da je zakljuen separatan mir sa Italijom, ili da je Rusija intervenisala, a neki su objanjavah da se povlaimo zbog pojave itahjanskih tenkova na frontu. Sve, je to bilo sumnjivo. Meutim, toga dana komandant Zetske divizije general Varjai je stupio u kontakt sa italij anskom komandom i dogovorio se da se povlaimo, jer je kapitulacija ve prihvaena. Tako smo se u toku noi povlaili ka granici koja nije bila vie naa, ne znajui za taj dogovor. Imao se utisak da to nijesu znale ni mnoge starjeine jedinica. Kada smo ujutro preli graninu liniju, primijetili smo. da se iza nass kreu n e prijateljski tenkovi i kamioni. Poslije kraeg prepucavanja nesporazum je likvidiran, poto su italijanski oficiri ponovo stupili u kontakt sa predstavnicima divizije. Komandant naeg
213

puka pukovnik Sokolovi, sjedei na motociklu pozadi italijamskog oficira, u prolazu nam je dovikivao: Vojsko, pravac Duzi. Sada nam je bilo sve jasno. Za Tuzi smo krenuli u kolonama. Tamo su nas ekale starjeine, koje su pourile da prije nas stignu. Sasluali smo njihova posljednja nareenja: Odloite oruje i idite kuama. Major Kekovi,1 komandant naeg bataljona je dodao: Vi nijeste za ovo to se desilo krivi. To je bilo 16. aprila 1941. godine. Ni jesmo izvrili ovo posljednje nareenje, ve smo i dalje nosili puke, pukomitraljeze, bombe. Brzo smo se razili po grupama, a neki i pojedinano, u raznim pravcima ka svojim selima, domovima. Italijainske kolone su nas ve prestizale i prolazile za Podgoricu. inilo nam se da se i ne usuuju da nas razoruaju. Sada smo bih samo naoruani narod, i bez starjeina. Puke su jo bile pune, a vojnici ozlojeeni, jer su bih spremni da se bore za slobodu, bez obzira na tekoe. To se raspoloenje ispoljilo i u toku mobilizacije i u ovom kratkotrajnom ratu. Zato su se na pojedinim sektorima i mjestima vojnici oduprli nareenju da se sakupe, prikupe oruje^ i opremu, saekaju neprijatelja i da mu sve to predaju. Oni su to inili i svjesno i instinktivno, i organizovano i spontano. To kobno nareenje na drugim mjestima imalo je za posljedicu masovno odailjanje u zarobljenike logore oficira, podoficira i vojnika i zapljenjivanje njihovog oruja. Sve se to moglo izbjei u daleko veem obimu da nijesu pretpostavljeni isuvie savjesno shvatih rukovoenje kapitulacijom.
PRVI DANI OKUPACIJE . . ,

Crnu Goru je posjela italijanska vojska. Boka Kotorska je pripojena Italiji kao posebna provincija. Sela du granice pripojena su Albaniji koja je takoe bila italijanska provincijaNjemake jedinice koje su tih dana dole u Crnu Goru iz Sarajeva i Pei ubrzo su se povukle iz ovog podruja, jer je ono bilo italijanska interesna sfera. I onako teko ekonomsko stanje u Crnoj Gori se jo vie pogoralo. Zbog proljenog aktiviranja jedinica i rata njive su ostale veinom neobraene. Okupatorska vojska je opljakala po gradovima vojne i privatne magacine. Na tritu je zavladao novani haos i skok cijena uslijed poplave novanica Narodne banke, koje je vlada ostavila u-okolini Nikia prilikom bjekstva u inostranstvo. Duani su brzo ostali prazni i zatvoreni, jer se nije moglo doi
Poginuo k-ao etnik.

214

do novih zaliha rofbe. Proljeni mjeseci u Crnoj Gori su uvijek bili najtei za ishranu. Okupacija je sve kanale snabdijevanja poremetila. Prva etva je bila jo daleko. Glad je u ovim danima zakucala na vratima crnogorskih domova. To stanje je pogodovalo namjerama okupatora i aki okupatorskih saradnika, koji su doekali italijansku vojsku sa: Dobro doh oslobodioci!. Oslanjajui se na ovu grupu izdajnika iz vrhova federalistike stranke, okupator nije smatrao n e o p h o d n i m da zadrava jae svoje snage u Ornoj Gori, jer su mu oni obeah da e obezbijeiti mir i poredak. Zato je po veim mjestima Crne Gore dislocirao samo dijelove jedne ojaane pjeadijske divizije (Messina) sa sjeditem u Cetinju, dok su u pojedinim manjim mjestima razmjetani slabiji dijelovi: karatnijarskih, graninih, finansij-skih i policijskih jedinica i faistike milicije. Graansku vlast u Crnoj Gori vrili su civilni komesari preko mjeovitih andarmerijskih stanica i finansijskih odjeljaka, obnovljenih predstojnitava, optina i naelstava i nekih drugih bivih dravnih organa. U ovim institucijama su se opet iskupili slubenici stare vlasti andarmi, agenti i policijski pisari, kao i novajlije sa preporukama novoformiranih privremenih administrativnih komiteta, zaetnika nove crnogorske vlasti, koja je trebalo da se rodi iz krila federalistike stranke i da preraste u neku slobodnu i nezavisnu Crnu Goru. Koristei takvo stanje, okupator je otpoeo sa proglasima i objavama kojima poziva na predaju oruja-, jer mu je bilo jasno da se ono nalazi kod naroda. I pored prijetnji smrtnom kaznom, na te pozive se skoro niko nije odazivao.
PRIPREME ZA BORBU

Crnogorski narod je bio naoruan i orujem i voljom za borbu. Trebalo je samo tu snagu politiki i vojniki pripremiti, organizovati, dati joj perspektivu i rukovoditi njom. Ovaj odgovorni i teki zadatak uzela je na sebe Komunistika partija koja je mnogim nitima bila vezana za narod. Ona je i bila jedina snaga koja je na to bila spremna i za-to sposobna. U svojim redovima i pod svojim uticajem imala je dragocjene kadrove i pristalice, prekaljene u mnogim dotadanjim borbama za pohtika, nacionalna i socijalna prava radnog naroda Crne Gore. Partija je u to vrijeme bila vrsta, disciphnovana i ista od frakcionatva. Njene organizacije bile su razgranate na skoro cijeloj teritoriji, a imale su veliki uticaj na radnike, seljake i inteligenciju. Svoju snagu crpla je iz iroke, masovne i stabilne baze. Time se moe objasniti i njen snaan uticaj u
215

toku mobilizacije, na frontu i za vrijeme kapitulacije bive jugoslovenske vojske. Umjesto da preda oruje okupatoru, ona je savjetovala da se odnese sa sobom, sakrije i sauva. A to oruje je kasnije posluilo kao materijalna baza za obuku i ustanak. Prema tome, pripreme za oruanu borbu sa okupatorom otpoele su jo u toku aprilskog poraza. Da bi se to vie oruja i municije sauvalo komunisti su se morali aktivno angaovati. Trebalo ga je smjestiti kod naroda u tajne magatine ' i kod pojedinaca. Partija je uvala i kontrolisala najvei njegov dio i zaduila povjerljiva lica koja su bila odgovorna za ove magatine. Oruje je povremeno pregledano i podmazivano. Imala se evidencija i o divljim sfcrovitima, o oruju koje su pojedinci sami sakrivali. U maju i junu ljudstvo je obuavano u rukovanju orujem i gaanju i to u manjim grupama. Imali smo veliki broj omladinaca koji ranije nijesu sluili vojsku. Sav ovaj posao izvoen je planski i tajno preteno po zaklonjenim brdskim terenima izvan naselja tako da su svi magacini i grupe ostali neotkriveni sve do poetka ustanka. To je bio veliki uspjeh. Ove su grupe i moralno-politiki pripremane za ustanak. Proraivale su proglase i direktive partijskih foruma, a kasnije, u ustaniku, postale su jezgra naih prvih ustanikih vojnih formacija vodova, eta i gerilskih odreda. Neto vie od dva mjeseca priprema za ustanak ispunjeno je raznovrsnim formama intenzivnog rada politikog i vojnikog. Teite rada prenijeto je u sela, jer ih okupator u to vrijeme nije mogao kontrolisati. Vrene su intenzivne pripreme i u gradovima, sa kojima smo imali redovnu vezu, ah su uslovi tamo bili opasniji i tei. Meutim, gradske organizacije su se prilagodile ovim uslovima i ispoljavale svoj uticaj kroz razne forme polulegalnog i ilegalnog rada, koristei u tome svoje ranije bogato iskustvo. Partijska mrea u selima irila se stvaranjem novih organizacija i primanjem novih lanova, jer smo imali dosta svjesnih omladinaca i radnih seljaka spremnih za borbu i rtve. Organizacije su rasle kvalitativno i kvantitativno. Bio je osjetan i priliv komunista koji su do tada ivjeli izvan Crne Gore. Uporedo sa agitaciono-propagandnim i partijsko-pohtikim radom, prikupljah smo i podatke vojne prirode: o sastavu, jaini, rasporedu neprijatelja i njegovim magatinima i drugim objektima. Ovi podaci su se slivaH u odreene centre za oruane pripreme. Demaskiranje policijskih agenata i pijuna spadalo je takoe u svakodnevni zadatak ovog perioda. Kod naroda su raskrinkavani povjerenici nove vlasti koja se preko administrativnih komiteta tih dana oformljavala u Crnoj Gori pod zatitom okupatora.
216

MOA PIJADE U NAEM SELU

_Selo Rogami, sa oko 100 kua razasutih 11a prostoru oko 10 kvadratnih kilometara u zahvatu rijeke Morae i Zete, nalazilo se u neposrednoj blizini podgorikog garnizona i u cjelini na dometu iake artiljerije. Njegovi stanovnici su se zanimali u g l a v n o m poljoprivredom, a manjim dijelom ribolovom, ah su zbog nedovoljne proizvodnje bih tijesno vezani za grad. Njihov oskudni ivot bez ove veze, koju je nametao mali promet preko varokog trita, bio bi jo tegobniji A taj promet je sada poremeen. Nema se to prodati ni kupiti. To je naturilo izvjesne tekoe i strah od gladi. Poslije prvog svjetskog rata, kada je stvarana zajednika drava, oni su kompletno, pod uti. ajem zelenaa, ustali na oruje protiv naina i metoda ujedinjavanja. Poto su bezuslovni ujedinitelji likvidirali taj oruani otpor u Crnoj Gori, i ovdje su, iako nije dolo do borbe, izvrili represalije: paljenje kua, hapenja, oduzimanje pokretne imovine. Zato su ti prvi koraci zajednikog ivota u novoj dravi seljacima iz Rogama ostali u neprijatnoj Uspomeni. A neto kasnije, kada su formirane politike stranke, federalistika stranka, koja je nikla iz zelenakog pokreta, imala je stalno najbrojniji uticaj u selu, naroito kod starije generacije. I jedan dio omladine bio je dugo pod tim uticajem. Mada je napredna kolska i seoska omladina, pod rukovodstvom komunista, u predratnom periodu uspijevala da postupno i sve vie potiskuje taj uticaj, on je na jedan dio, naroito starije generacije ostao trajan. To se odrazilo i na poetno raspoloenje u ovom selu i posije aprilske okupacije. Kod nekih naih seljaka bilo je iluzija da im nova vlast, u koju su ulazili pojedinci iz federalistikih redova, moe donijeti neto korisnije, bolje, a i neku osvetu za ono to pamte iz prolosti. Meutim, takvo raspoloenje i orijentacija poeh su se brzo mijenjati. Omladina naeg sela, skoro sva, drukije je mislila, osjeala i stremila. Roditelji su se poeli vezivati za svoju djecu. Stara shvatanja su se gubila, zaboravljala. Novo je bilo nezadrivo. Zato su se i ovdje, kao i u drugim mjestima, seoska omladina i svjesni seljaci okupljali oko komunista koji su se pripremah za oruanu akciju. Morah su s nama ih s okupatorom, jer drugog izlaza nije bilo. Jedna partijska i dvije-tri skojevske grupe bile su nosioci cijele aktivnosti, u selu, aktivnosti koja je bila povezana sa ostalim okolnim selima i gradom. Za obuku na oruju formirane su u selu dvije grupe. Njihovi prvi instruktori Jovan Vukanovi, Branko Vuini i Petar Radevi su ih upoznavali s naim orujem: zbrojovkom, varclozem i kragujevkom.
217

Kod nas je tih dana, u jeku priprema, stigao Moa Pijae. Saekao sam ga u prvi mrak kod Vezirova mosta, na samom izlazu iz Podgorice. Naiao je sa Savom Brkoviem. Zbog pazarnog dana (bio je ponedjeljak) narod se vraa sa pijace, tako da je kretanje bilo manje upadljivo. Poslije kapitulacije Moa je iz Beograda umakao poteri Gestapoa i Vujkovievog pohcijskog aparata. Nije im uspjelo da ga uhvate. Doao je nezapaeno u Crnu Goru. Neko vrijeme je bio u Boki Kotorskoj, a zatim se prebacio u podgoriki srez. Izvjesno vrijeme je proveo u Ljekopolju. Njegov boravak u Crnoj Gori bio je jo ilegalan. Takav je trebalo da ostane i kod nas. Poto sam bio zaduen za njegov smjetaj, ishranu i obezbjedenje, odveo sam ga na Du'klju, u kuu Mitra Vumia gdje sam pret-, hodno sve bio uredio. On je za ukuane u druge bio ia Marko, izbjeglica i pogorjelac iz Metohije. Smjestio se u jednoj maloj kuici, koja je bila pripremljena za ovu svrhu. Krevet sa posteljinom, stoi sa stolicom i petrolejkom bio je cio nametaj. Do ove kuice, zaklonjene visokim bedemom stare Duki je, moglo se prii neopaeno, jer je imala poseban prilaz spolja kroz bedem. Osim domainove porodice, za Moino prisustvo znao je samo ogranien broj naih mlaih drugova, lanovi Partije i Skoja. Nijesu znali ko je ia Marko, ah su znah da to nije pogorjelac iz Metohije, nego neki drug, borac, komunista kojega treba paziti i uvati, jer za njim tragaju vlasti. Ovi drugovi su danonono na smjenu osmatrah pravce odakle su mogli naii Italijani ih druga nepoeljna lica. Preduzete su mjere da se Moa, u sluaju potrebe, i premjesti odatle. Brinuli smo se da danju nikada ne bude sam. Snabdijevah smo ga knjigama i novinama, a esto smo igrah i aha. Nekoliko puta ga je posjeivao Veselin Maslea. Moa se tim povremenim susretima veoma radovao. A zatim je ubrzo izaao iz stroge ilegalnosti koju Smo mu u to vrijeme naturah, iz bojazni da mu se to ne desi. Poeo je da dolazi u kontakt sa ljudima izvan naeg ueg kruga. On nije mogao da sjedi nezapaen, neaktivan. Razgovarao je, objanjavao i osvajao ljude. Pomagao je i domainu u poljskim radovima kosio i skupljao sijeno. Poto je domain i sam radio, Moa nas je savjetovao'da mu i mi pomognemo. Iako je imao crnogorsku kapu na glavi, niko od seljaka nije vjerovao da je Crnogorac. Kada su Italijani neposredno pred ustanak poeli da zalaze u oblinja sela, Moa je morao da promijeni mjesto boravka. Poao je u susjedno selo Cerovice. Poto smo navikli na njega, bilo nam je ao to nas ostavlja.
218

22. JUN Toga dana bio je pomen studentu Branku Booviu, koji je pre nekoliko dana umro i sahranjen u Beogradu. U tekim ivotnim uslovima slomila ga je bolest. Prije odlaska iz Beograda posjetio sam ga u klinici profesora Ignjatovskog, gdje se due vremena hjeio. Nijesam pretpostavljao da je ovo bilo nae posljednje vienje, iako mi je uzgred rekao: Najaliije mi je to se vie neemo vidjeti. Ah, naviknut na njegove ale, nijesam to ozbiljno shvatio. Uvijek je bio veseo i nasmijan. Bio je veoma omiljen drug i istaknut omladinac. Kao mlaeg druga, neobino smo ga voljeli i cijenili, jer je bio vrst, iskren, poten i borben. Nije doivio stradanja i podvige svoje generacije, koja je tih dana ponijela u borbu oslobodilaku zastavu. Na ovom pomenu u njegovom rodnom mjestu, pod Veljim brdom, iskupio se veliki broj njegovih prijatelja i drugova iz Piper, Bjelopavha i Podgorice, jer su ga duboko i iskreno alili. Na ovom prvom javnom i masovnom skupu naroda iz podgorikog i danilovgradskog sreza poslije okupacije, nekohko govornika lanova Partije je obavijestilo narod o situaciji u kojoj se nala naa 'zemlja: o izdaji vlade i njenom bjekstvu, o okupatorskom reimu i njegovim saradnicima. Za vrijeme ovih govora, cestom su krstarile italijanske patrole, pjeke i' na kamionima. Poto se kod njih zapazila neka uznemirenost, mi smo bih rijeeni da odrimo pomen onako kako smo ga zamislili i da se odupremo eventualnoj smetnji, ah smetnje nije bilo. . .. Kada su uesnici pomena iz Podgorice, donijeli jutarnje vijesti o napadu Njemake na Sovjetski Savez o emu je toga jutra javio njemaki i italijanski radio u poetku nijesmo u to vjerovali. Takav napad na Sovjetski Savez za nas komuniste, i za druge bio je iznenaenje. Zato smo poeli objanjavati da su te vijesti lane, da iza njih Nijemci maskiraju prebacivanje svojih trupa preko Francuske i Spanije u Afriku, da su njemaki vojnici i oficiri prilikom povratka iz Grke u istom cilju proturali vijesti da odlaze na Rusiju itd. Govorili smo da ne treba nasjedati tim lanim okupatorskim vijestima. Oigledno, bili smo u iluziji da do rata izmeu Njemake i Sovjetskog Saveza skoro nee doi, jer je izmeu njih postojao pakt o nenapadanju. Meutim, to su zaista bile iluzije, jer je vijest potvrena iz raznih izvora. Njemaki faisti su iznenadnim napadom pogazili ugovor. Na ovom pomenu je odran i jedan krai dogovor komunista. Upozoreno je na veu budnost, izbjegavanje .individual219

nih akcija bez znanja i odobrenja Partije, ubrzanje oruanih, priprema, punu spremnost. Vraajui se sa pomena imali smo osjeaj da se dogodio neki prelom, neto veliko. Poslije pomena, zatekao sam kod kue nekoliko drugova iz Podgorice koji su, kada su uli jutarnje vijesti, doli u nae selo. Sa njima je bio i Budo Tomovi. Potvrdili su vijesti koje smo uli. Svi smo radoznali ta e sada biti i oekivali razvoj dogaaja. Uvjereni smo da e Crvena armija slomiti Hitlerovu faistiku armiju. Vjerovah smo da e to biti brzo. Nisko nije ni pomiljao na to da Crvena armija moe biti iznenaena, ili da e biti prinuena na odstupanje pred faistikom armijom. Vjerovah smo u revoluciju u Njemakoj, Evropi. Vjerovali smo da su ve, otpoele borbe u pozadini njemake armije. uli su se mitraljeski rafali na ulicama Berlina tvrdi jedan slualac jutarnjeg radija, koji je vjerovatno radlo-smetnje zamijenio sa mitraljeskim rafalima. Zavaravah smo se da su njemaki komunisti nekada bih jaki. Imali su milione pristalica. Valjda ih Hitler nije mogao sve unititi. I u drugim e zemljama doi do revolucije. Napadnuta je prva zemlja socijalizma! Dunost je svih komunista da stupe u borbu. To e biti posljednja borba. Tako smo uili i vjerovah u to. Znai podii e se radnika klasa cijeloga svijeta u borbu. To e biti svetska revolucija. Crvena armija je mona i snana. Ona e brzo pregaziti Njemaku. Tako smo mislili, vjerovah i diskutovali onih prvih asova i dana. Teko bi se proveo onaj koji bi nam u tim asovima pokuao neto drugo, suprotno, da dokae. Tako smo mislili, ojeali i komentarisah prve vijesti o napadu na Sovjetski Savez. Shjedei dani bih su puni neizvjesnosti o Istonom frontu. Teko je bilo doi do sigurnih vijesti. Okupator je sluanje vijesti na privatnim radio-aparatima stavio izvan zakona, zabranio. Njemake i itahjanske vijesti smo smatrah uglavnom kao neobjektivne, tendencione, netane. Javljaju samo o svojim uspjesima, a mi im ne vjerujemo. To je propaganda kojom prikrivaju neuspjehe, svoje poraze. Ako se negdje povlai Crvena armija to ini iz taktikih i strategijskih razloga objanjavah smo onima koji su nam donosili ih prenosili vijesti. Zahtijevali smo da se tako objanjava onima koji te vijesti sluaju.
ODLUKA JE PALA

Mislili smo na poetak nae oruane borbe. ini nam se da smo spremni i da su sada uslovi povoljni. Imamo i Staljinov govor preko Moskovskog radija od 3. jula, u kojem je prika220

zana teka situacija u kojoj se nalazi Crvena armija i opasnost za prvu socijalistiku zemlju: Smrtna opasnost nadvila s nad naom otadbinom. Faistika armija izvrila je vjeroloman n a p a d i duboko prodrla u nau zemlju. Te teke rijei pogaale su nae misli, osjeaje. urimo da pomognemo sovjetskim drugovima, brai. Pripreme za dejstva kod nas su ubrzane odmah posle faistikog napada na SSSR. Proglas GK KPJ, koji je pozvao narode Jugoslavije na oruanu borbu, a komuniste da se stave na elu te borbe, prodro je i u najzabaenije nae krajeve. Pripremnim odredima je avizirana spremnost za neposredne akcije. To je ve bila pripravnost pod orujem. Vrena su'izvianja, postavljene zasjede i strae prema neprijateljskim garnizonima. Oruje je uzeto u ruke. Ah je injeno sve da ne doe do provale prije otpoinjanja dejstava, ije su pripreme u zavrnoj fazi. Na sastanku Pokraj inskog komiteta Komunistike partije, koji je u prisustvu delegata CK KPJ odran 10. jula u selu Lopate u Piperima odlueno je da oruane akcije odmah otponu u Crnoj Gori, Sandaku, Boki. Ocijenjeno je da su sazreli uslovi i izvrene sve pripreme. Ve je bilo oformljeno preko 100 pripremnih odreda u kojima se nalazilo nekohko hiljada odabranih boraca. Formirana je Privremena Vrhovna komanda nacionalnooslobodilakih trupa za. Crnu Goru, Boku i Sandak, koja e rukovoditi oruanim akcijama. Zamisao rukovodstva je bila da odredi otponu napade na andarmerijske i karabinijerske stanice, manje garnizone i objekte, s tim da ove akcije postupno obuhvate to vei broj boraca i prerastu u vee operacije protiv jaih okupatorskih garnizona. Odluka je najhitnije prenijeta niim partijskim rukovodstvima i odredima. S druge strane, Italijani su promijenili kurs po gradovima. Faistike ete (crnokouljai) demonstrativno defiluju ulicama Podgorice i bacaju antikomunistike parole. Strae su pojaah. Postavili su ih tamo gdje ranije nijesu bile. Pojaah su panju naroito n Maze prema Piperima i Kuima. Dva dana prije ustanka spustio sam se slobodnim prolazom preko Gorice u grad. Na uhci me zaustavio naelnik sreza Lakovi rijeima: to radite ovuda vi komunisti?; sve e vas avo odnijeti; batalite se tih vaih poslova. Pravio 'sam se da ga ne razumijem. Meutim, bilo je ve oigledno da su vlasti neto nanjuile. Moda je naelnik, kao moj hni poznanik, htio da mi predoi opasnost. Poto sam svrio posao zbog kojega sam toga dana morao doi, ubrzo sam napustio grad. Poslije podne Italijani su zatvorili i ovaj jedini prolaz preko Gorice i otvorih vatru na grupu drugova koji su sa Stevom Kraljeviem.
221

u posljednjem trenutku uspjeli da se ovuda prebace u pravcu naeg sela. Meutim, drugovi koji su pokuali da pozadi njih takoe izau iz grada vratili su se natrag kada su uli pucnjavu na (Gorici, te su se u toku noi prebacili prema Zeti i Lje4 kopolju. Nas nekohko drugova iz Rogama i Podgorice iskupili smo se do kraja dana 11. jula na ivici DuMje, na desnoj obali Morae i tu zanoili. Reeno je da se ne spava po kuama. U rasvit zore 12. jula, na Petrovdan, naiao je Blao Jovanovi. On nas je u peini koja nam je te noi bila novi stan u blizini hladnog izvora, i u kojoj smo nekada, kao srednjokolci odravali tajne sastanke i pisah statut nae omladinske komunistike organizacije Naprijed, obavijestio o odluci za poetak oruane borbe o toj znaajnoj odluci koju smo nestrpljivo oekivah. Nai izviai su rano u zoru primijetili jednu etu Itali-r jana koja je dola od Vranikih njiva i zaposjela Malo brdo i most na Zeti, na putu koji vodi za Pipere. To je mogao biti znak da su saznah za neke nae pripreme, ovdje ili negdje drugdje, jer su sada prvi put na ovom pravcu preduzeli obezbjeenje Podgorice na ovolikoj udaljenosti. Poto je ovoga dana poslije poidn igrana utakmica izmeu stijenske i rogamske omladine na Strganici, poh smo tamo sa Blaom. A kad je utakmica prekinuta (ini mi se neto ranije) .obavijestili smo okupljene gledaoce i igrae o predstojeim akcijama. Oni su to uzbudljivo i radosno primili.
PRVE USTANIKE AKCIJE

Obje grupe u naem selu bile su od 13. jula prikupljene u Doljanskoj glavici i Jaaku, dok e im se urkovika grupa (koja je 'bila prikupljena u selu urkoviima) kasnije prikljuiti. Ove tri grupe su predstavljale jezgro tri voda Rogamskourkovike ete koja je od njih formirana. Borci grupa su na svojim zbornim mjestima upoznati o situaciji: o pripremama u drugim mjestima, o formiranju komande za sve ustanike snage i otpoinjanju hitnih dejstava. Meutim, nijesmo znali kako e sve to otpoeti i kako e se razvijati. Oekivali smo nareenje za konkretne zadatke, ah o tome jo nijesmo imah uputstva, a u blioj okolini nije bilo neprijateljskih posada i objekata. Zbog iznenadnog ispada Italijana-kod Vranikih njiva prema Trijepu i Doljanskoj glavici, na vod (grupa) se sa ove glavice povukla u sastav drugog dijela ete. On moda nije ni imao jasnu predstavu ta da radi ako neprijatelj pree Zetu
222

i krene na sjever. A poto je bio iznenaen, nije imao vremena da blagovremeno posjedne Trijeba i Doljansku glavicu i da sa dva dominantna poloaja uspjeno doeka Italijane. Zato se n a a eta razvila za borbu na kosama sjevernije od Doljanske glavice, na liniji selo Kuice Jaak. Meutim, ovoga dana nije dolo do borbe, jer je neprijatelj sa Trijebaa i Doljanjske glavice samo izviao, a pred no se povukao u garnizon. Ni mi ga nijesmo gaali preko usjeenog korita iralije, jer bi to bilo neefikasno, a i zato to su neki nai seljaci, koji su se nalazili pozadi nas, energino zahtijevali da se povuemo i da ne otvaramo vatru, jer su se plaili represalija. U svakom sluaju bili smo spremni da, bez obzira na posljedice, doekamo neprijatelja ako krene u napad. Poto se zbog nae spremnosti za borbu u selu poelo pojavljivati neko negodovanje i agitacija nekih hca protiv nas koja su bila pod uticajem okupatora, morali smo'preuzeti izvjesne protivmjere. Prije svega, zaprijetili smo da emo se-sa takvim licima obraunati ako budu pravili kakve smetnje, zatim smo zalazili kod pojedinih ljudi koji nijesu bih dovoljno obavijeteni o naim namjerama i upoznavali ih o naoj spremnosti za borbu. Poto su seljaci razliito reagovali, eljeh smo da saznamo ta o nama misli na uitelj Vuina Vuini. On nas je, dok smo bili aci, uio pismenosti, a mi smo ga cijenili, jer je bio plemenit i dobar. Voljeli smo ga kao roditelja. Sada i on ve ima odraslu djecu, spremnu da se bore, a primijetio je da neto kriju od njega. Vidio je da se tih dana uurbano neemu spremaju, odlaze i vraaju se, ah mu jo nita ne govore. Smatrao sam da mu treba sve slobodno rei, tim prije to su neki pokuavali da preko njega utiu na njegovu djecu da se okanu namjera i borbe. Kad sam sa njegovim sinom Brankom doao kod njega i upoznao ga o naim namjerama, tekoama koje oekujemo, organizaciji i spremnosti da idemo do kraja, odluno je rekao: I ja u sa vama. Moj put je sa vama. Poveu cijelu porodicu u borbu. Bili smo zadovoljni i radosni, naroito njegovi sinovi Branko i Luka. I zaista, Vuina'je s porodicom stao pod oruje im je borba poela. Primamo prvo pdsmeno nareenj e od Privremene Vrhovne komande. Na je zadatak: prekinuti saobraaj i telefonske veze na putu Podgorica Danilovgra, u rejonu Vranikih. njiva, Veljeg brda i Kaznovice. Obavetavaju nas da su prve oruane akcije uspjeno otpoele u raznim mjestima Crne Gore. Italijani se predaju. U prvi mrak ovoga dana naa eta se okupila pozadi Doljanske glavice, kod Surovog mosta. Ovdje je u njen sastav uao i urkoviki vod. Poto je ovaj vod zaboravio da ponese eksploziv za ruenje mosta na Zeti, naknadno, je
223

vraena jedna patrola. Poslije upoznavanja sa predstojeim zadatkom, glavnina ete je upuena da u toku noi posjedne lijevu obalu Zete na poloajima Doljanska glavica Trijeba 8 Kaznovica, dok je jedna grupa odabranih, boraca-dobrovoIjaca upuena niz potok irahju i dalje putem prema Vranikim njivama,'sa zadatkom da se preko mosta prebaci na desnu obalu Zete, porui most (ukoliko eksploziv pristigne na vrijeme), presijee telefonske veze i organizuje zasjedu na istonim padinama Veljeg brda blie drumu. Poto je sve ovo trebalo izvriti u toku noi, zadatak je oigledno bio teak, tim prije to nijesmo bili sigurni da h italijanske strae uvaju most preko noi, jer smo znah da ga preko dana kontrohu: Pored tog na padini Malog brda u blizini ceste nalazili su se bunkeri sa stalnim posadama. Trebalo je veoma oprezno i neujno prii mostu i prei na drugu stranu. Meutim, grupa je otkrivena na oko sto pedeset metara od mosta. Italijani su otvorili jaku mitraljesku vatru iz bunkera i sa poloaja iznad mosta. Ovdje su nas oekivah, a moda su bili i obavijeteni o naim namjerama. I inae su morah biti u pripravnosti, jer su ve dva dana vreni napadi na njihove posade u raznim mjestima, o emu jo nijesmo imali bliih podataka. Poto je Zeta u blizini mosta duboka, a sredstva za prebacivanje nije bilo, odlueno je da se prebacivanje na desnu obalu izvri uzvodno od mosta, i to sljedeeg dana ih noi, prema situaciji. Ova odluka je bila pravilna zato to bi prelazak ove noi preko mosta i pod vatrom bio skopan sa gubicima, a i zato to jo nije stigao eksploziv za ruenje. Grupa se u toku noi povukla u sastav ete koja e nalazila na odreenim poloajima. Jedno mitraljesko odjeljenje poslato je kod kole na Duklji sa zadatkom da kontrolie prelaze (gazove) na Morai. Jedno pukomitraljesko odjeljenje koje smo u toku dana prebacili na desnu obalu Zete, postavilo se u zasjedi na istonoj padini Veljeg brda, s tim da odatle kontrolie prilaze i drum preko Vranikih njiva. Telefonske veze su prekinute. Oekivah smo da e neprijatelj krenuti u napad, ah je samo artiljerija povremeno dejstvovala po naim poloajima. Poto u toku dana nijesmo zapazili italijansku posadu na mostu na Zeti, kao ni u toku izvianja prilaza, poslata je grupa za njegovo ruenje. Meutim, ova grupa boraca je dobila veoma malu koliinu eksploziva. Ipak smo odluili da pristupimo ruenju, jer je most bio rastresen i skoro prelomljen od bombardovanja u aprilu. Iako se neprijateljska straa nalazila negdje iznad mosta, kod kue Dura Vuinia, naa grupa, sa Vladom
2

Na karti 1:100 000 Trebje.

224

Booviem, uspjela je da se sa Trijepa spusti u Vrani i d prikriveno prie mostu. Poslije prelaska na drugu stranu spustila se u korito, stavila eksploziv u postojee nie koje su jo uoi rata bile napravljene za miniranje i zapalila ga. Meutim, nedovoljna koliina eksploziva nije dala potreban efekat. Zatim se grupa povukla. Desno od nas nalazili su se dijelovi Stijenske ete i Veljebrdskog odreda. Oni su preko put Donjih, uma napravih prepreke na cesti, koje su kontrolisali vatrom iz zasjede. Dan-dva poslije posjedanja poloaja, nije bilo nikakvog saobraaja dolinom Zete, jer su neprijateljske veze, ovom komunikacijom bile prekinute. Ustanike snage blokirale su ita-, lijanski garnizon u Danilovgradu, kome je izgleda, ve nedostajala municija. Zato su dva kamiona municije, praena sa dva manja tenka, pokuala da se od Podgorice probiju do Da nilovgrada. Uli su u raspored naih zasjeda. Sa Kaznovice je na njih otvorena vatra. Naprijed su naili na prepreku i stah pozadi nje, jer su zasjede koje su kontrolisale ovu prepreku, - otvorile vatru. Tenkovi su dejstvovali mitraljezima, ah je njihova vatra bila neefikasna. Soferi su napustili kamione i uh u tenkove, koji su se, pod stalnom vatrom nae ete vraah prema Vranikim njivama, gdje su se i zaustavili. Desetak naih boraca prebacilo se amcem do naputenih kamiona. Ovi borci su zaplijenili puanu i mitraljesku municiju, a topovske granate i mine za minobacae zapalili skupa sa kamionima. Daleko su odjekivale eksplozije zapaljenih granata. Toga dana uli smo jaku eksploziju i u pravcu Danilovgrada. Prvi pucanj koji su odjeknuli sa Kaznovice i Donjih uma bili su pozivni signal novim borcima. Poeh su da masovno pristiu naoruani i nenaoruani seljaci. Sada nije vie bilo dovoljno puaka. Mah vodovi i ete su narasli. Formirane su nove jedinice. Piperski bataljon je dostigao brojno stanje od oko 900 boraca, sa oko 800 puaka, 20 pukomitraljeza i nekohko mitraljeza. Nastao je problem da se ojaane ete organizaciono srede, disciplinuju i uvrste. U naoj eti je za politikog komesara (vezu sa narodom) odreen in. Marko Radevi. : Kada su ove glomazne jedinice ostale dan-dva na poloaj ima nastao je problem njihove ishrane. Borci su se do tada snabdijevali individualno, od svojih kua. Uslijed toga bilo je i svojevoljno odlaenje kuama. Neko bolje rjeenje za ishranu u tim uslovima nije se moglo na brzinu nai. Nijesmo bili za to pripremljeni. Poslije pokuaja sa tenkovima, vjerovatno 16. jula, neprijatelj dva dana nije vrio ispade prema nama, samo nas je tukao artiljerijskom vatrom, kao i kue u selu ispod nas (u kome
15 Usr.anak 1941

225

je bilo nekoliko gubitaka). U ovim asovima nervoze proturane su,razne vijesti meu borcima, moda i tendenciozne i naivne, koje su se pokazale netane. Tako smo mogli uti: Italijani ne smiju poi vie prema nama; Crvena armija naprduje; Buoni stigao na Dunav; Vodi se borba na teritoriji Njemake itd. Te vijesti su trenutno unosile dobro raspoloenje meu ustanicima, a zatim izvjesnu zbrku, potcjenjivanje neprijtelja, pa i - tenju da se napuste poloaji. U toj situaciji privremenog zatija komandant bataljona kapetan Mitrovi3 doao je kod ete na poloaj, i, po sopstvenoj inicijativi ili po nalogu Privremene Vrhovne komande, prenio, odnosno izdao nareenje da -se. glavnina ljudstva otpusti kuama s tim da na poloaju ostanu manji dijelovi, uglavnom iz Rogamsko-urkovike ete. On je to objasnio pretpostavkom da Italijani nee uskoro krenuti u napad i da je zato dovoljno da ostanu manje zasjede prema komunikaciji. Zbog ishrane to je veini pogodovalo. Tako je na poloajima nae ete ostalo svega oko 30 boraca sa 34 pukomitraljeza.
ITALIJANI PRELAZE U NAPAD

Zatije je vladalo sve do 19. jula, kada je neprijatelj, snagama prikupljenim iz Albanije, krenuo iz rejona Podgorice u opti napad u pravcu Rogama i Veljeg brda. O tome na frontu nijesmo imah podataka. Naprotiv primah smo suprotne vijesti. Neprijateljska kolona se nesmetano kretala od Podgorice i ve je bila na pomolu prema Vranikim njivama. Da su na Duklji prema cesti ostale zasjede iz Gornjo-piperske ete, kretanje neprijatelja cestom ne bi se neometano izvodilo. Ali je sve to poremeeno onim nareenjem odozgo od prethodnog dana. . ' Pojava neprijateljske kolone, jaine do jednog pjeadijskog puka, unijela je izvjesno iznenaenje, uznemirenost i zabunu kod naih boraca na poloaju. Osjeali su prisustvo jaeg neprijatelja. Ta poetna nervoza se pojaala kad je otpoelo dejstvo. Postavili.smo tri pukomitraljeske grupe na rastojanju 100 do 200 m na padinama blie vrhu Trijepa koji dominira okolinom. Poloaje hjevo i desno na Doljanskoj glavici i Kaznovici posjele su grupe baraca naoruanih pukama. Pozadi je pucnjem iz puaka dat ugovoreni signal o neprijateljskom pokretu. Oekivali smo da neprijateljska kolona doe na odstojanje uspjenog dometa naeg oruja. I tek kad su njeni dijelovi uli u Vranike njive i stigli do mosta, preko kojega su
3

Poginuo je kao etnik.

226

pobonicu.na lijevu obalu Zete otvorili smo vatru iz svih naih pukomitraljeza. Zbrojovke su odlino funkcinisale i precizno gaale. Neprijateljski vojhici su s' rastrojavali i zaklanjah pozadi potpornog zida i u kanalima pokraj ! puta. R a n j e n i k e su odvlaili pozadi kua. Tamo se u sigrnom^zaklonu zaklanjao i vei broj vojnika, jer nijesmo imali ni topova ni minobacaa; Njihov streljaki stroj pomjerio s preko Vranikih njiva k podnoju Malog brda pokuavajui da se pored k a m e n i h podzida u njivama i vinogradima doepa Veljeg brda. Italijanska artiljerija tukla je i ispred i pozadi sopstvenog stroja. Ne znamo da h je to bila sluajna greka njihovih artiljeraca sa Gorice, ili su time namjerno htjeli da pokrenu ve due vremena zalegh stroj pjeadije, koji je postajao; sve redi zbog pojedinanog i grupnog trka vojnika unazad umjsto unaprijed. U svakom sluaju; smijali smo se toj guvi koju smo svojim dejstvom kod njih izazvali. Ah, na alost, poela nam je nestajati municija za pukomitraljeze. Jo kratko vrijeme koristili smo puane metke i njima punih arere za pukomitraljeze. A onda smo gaah iz puaka. I ba u trenucima, kada su nam mete bile na dlanu ostali smo bez municije. Niko nije imao vremena i hladnokrvnosti da tedi inae ograniene zalihe kojima je svaki pojedinac raspolagao. Iako tada nijesmo imali nikakvih komora pozadi, ipak smo satima zadravali neprijateljski napad. Kada je nae vatreno dejstvo uslijed nedostatka municije poelo da poputa, Italijani su uspjeli d preu na lijevu obalu Zete i desnu obalu Morae, neto junije i izvan naeg vatrenog dometa. Podilazili su naim poloajima preko Duklje i koritom Siralije i poshje hrabrog otpora naih manjih dijelova zauzeh Doljansku glavicu. Ali tu, iza zida koji su koristili za pognuto kretanje k vrhu saekalo ih je nekoliko naih starijih boraca (meu kojima se naroito po smjelosti isticao epan Miliev) i preko zida im poskidalo torbake i puke. Umorni neprijateljski vojnici, prilegli iza tog zida, nijesu imah ni snage ni smjelosti da ustanu i odbrane svoje lino oruje i opremu. Tek kada su odozdo pristigla njihova pojaanja, nai borci su se povukli sa trofejima. Poto se prikupio i sredio na ovom poloaju, neprijatelj je otvorio bonu vatru na-Trijeba. Meutim, kako ano najveu panju obratili na suprotnu obalu Zete, gdje su glavne neprijateljske snage pokuavale da se probiju, mi nijesmo ni primjetili da neprijatelj podilazi i ovom poloaju. I tek kad nas je Boo Boovi, koji je do tada bio istono od nais, upozorio da Italijani podilaze samom vrhu Trijepa, brzo smo se tamo uputili. Ovdje nas je ostalo 23 druga i ne vjerujui da je n e prijatelj tako blizu pozvali smo Italijane na Doljanskoj glavici
uputili
15

227

dia se predaju i bace oruje: Abasso l'armi, noi andiamo combattere pro liberta nostra e vostra . . . , a oni nam odgovaraju bredom. Dok smo se zaklanjali od vatre sa te strane, najedanput poee da prate bombe u naoj neposrednoj blizini. Uvjerili smo se da se tu zaista nalaze Italijani'. Bacismo bombu u pravcu njih i povukosmo se u mrtvi ugao, prema Doljanu. Oni nas gaaju, zvide kururni preko naih glava. Da smo imah dovoljno municije i da nas je bilo neto vie, neprijatelj bi oko zauzimanja naeg poloaja svakako morao dati jo mnogo rtava. Cim je izbio na ove poloaje (koje smo i pored ovakvog brojnog odnosa satima branih), neprijatelj je dobio dobar pregled i kontrlu okolnog terena koji je neprekidno mitraljirao. Time je i njegovoj glavnini bio otvoren put preko Vranikih njiva u pravcu Veljeg brda i du komunikacije. Meutim, na kilometar-dva dalje, u visini s. Ratkovog Potoka i Miletine njive, neprijatelj je naiao na nov, estok otpor ustanika sa desne i lijeve obale Zete. Tamo se u toku dana razvila estoka borba, u kojoj su sa lijeve strane, pored dijelova Stijenske ete, uestvovah i dijelovi nae ete koji su bili na Trijepu. Drugi, vei dio ete se, poslije pada Trijepa, povukao u pravcu s. Vukotia, dok su neki dijelovi na desnoj obali Morae kontrolisali pravac prema Gornjim Rogamima.
NA PROTIVNAPAD NIJE USPIO

Gubitak dominantnih poloaja na lijevoj obali Zete oteao je poloaj naih snaga na Veljem brdu, koje je neprijatelj ovoga dana napadao i od pravca Ljekopolja. Zato je privremeno vrhovna komanda naredila da se povrati Trijeba i Doljanska glavica. U toku dana su pozadi ovih poloaja ve bile prikupljene dovoljna jake snage naeg bataljona, naroito iz Stijenske i RogamskO-urkovike ete. Izvrile su noni protivnapad.na oba ova poloaja, ah su se Italijani ilavo branih bombama i automatskim orujem. Iako je Trijeba u toku noi prelazio iz ruku u ruke, Italijani su uspjeh da odre oba poloaja i da u rasvit odbace nae dijelove. Povukli smo se ka Doljanu i Cerovicama. Sljedeih nekohko dana razvila se borba na pravcu Velje brdo' pu. Na front je poeo da se raspada pod udarcima avijacije, artiljerije, pete kolone i velike brojne nadmonosti neprijatelja. Jo nijesmo bih dovoljno gipki i vrsti da ga due odrimo u toj situaciji. poslije naputanja poloaja na lijevoj obali Zete, dijelovi' nae ete su posjeh linije Gornji Rogami urkovii
228

(ispred ovili sela), odakle su osmatrali pravce od Donjih Rogama i nou vrili manje vatrene prepade na Doljansku glavicu. Tu su nas u toku dana bombardovale savoje. Meutim, najvei broj bombi je pao u selo Vukovie, gdje je tee ranjen Pero "Vukovi, stari crnogorski komandir i junak. On se prethodnog dana, kao dobrovoljac, javio da uestvuje u protivnapadu na-Trijeba, ah mu zbog godina nijesmo dozvolili. Posh je razbijanja naeg fronta na Veljem brdu i u dolini Zete, Italijani su uglavnom imali otvoren put za Danilovgrad i Niki, a posjedanjem dominantnih taaka s obje strane komunikacije obezbijedili su vezu izmeu Podgorice i Danilovgrada.- Prema nama su iljali avijaciju i sistematski i neprekidno bbmbardovali selo po selo. Zbog toga su se seljaci iz Donjih Piper nou i danju evakuisali u pravcu Kamenika. Naroito su bombardovana sela na pravcu: Rogami, Burkovii, Seoca, Radove.
. REPRESALIJE OKUPATORA

Razbijanje fronta unijelo je pometnju, potitenost i zbunjenost kod ustanika. Nae glomazne ete su se raspale. Privremeno je splasnuo onaj elan koji su ustanici prvih dana ispoljili. U traenju spasa svojim porodicama i u sukobu sa velikim tekoama oko njihovog zbrinjavanja gubila se perspektiva dalje borbe. Manje grupe boraca, uglavnom one koje su pripremale prve akcije, a koje su ostale na okupu, posluile su za zatitu veinom evakuisanih sela od upada Italijana i za spreavanje pljake. Dranje nekih poloaja u tim uslovima bilo je besciljno i nemogue sa ostatkom snaga. DjeOimini otpor na pravcu Smokovac Bioe nije mogao due zadrati neprijateljski prodor ni na ovom pravcu. Italijani su ve prvih dana avgusta prodrli skoro bez otpora u dolinu Tare i Lima. I na ostalim pravcima frontalni otpor ustanika bio je slomljen. Poslije upada u naputena sela italijanska vojska je palila kue, pljakala" pokretnu imo vinu. i ubijala iznemogle starice koje su ostale kod svojih kua. Ona je samo u selu Rogarne zapahla oko 50 kua i ubila est starica koje ni jesu mogle .napustiti svoje domove. Prodirui dolinom Zete u Bjelopavliku ravnicu palila je kue i sela i ubijala sve to se nije uspjelo skloniti. Tih dana je itava ova ravnica bila obavijena gustim dimom koji je izbijao iz zapaljenih kua. To se okupator svetio nad narodnim otporom. Time je jo vie otkrio svoje lice. Njegovi sadistiki istupi protiv stanovnitva govorili su o njegovim slabostima, o moralu njegove vojske. ;
229

NAA PRVA ISKUSTVA I POUKE

Ove nae prve akcije, ovdje oko svojih, kua i porodica, bila su i naa prva iskustva, gorka i dragocjena. One su otkrile podvige i slabosti, sopstvene nedostatke. Otpali su kolebljivci, plaljivci. Otkriveni su petokolonai. Oko naih mahh odreda, nikhh iz ustanka, okupljalo se postepeno sve ono. to je bilo vrijedno i spremno da produi borbu. Gledajui sopstvene kue u plmenu, porodice izloene stradanjima, borci su se napajali jo veom mrnjom prema neprijatelju. Borba je bila jedini izlaz. iz tih tekoa. Zbijeni, prikupljeni u svojim odredima ostali .su vrsti i u ovim kolebljivim trenucima. Ta zbijenost i vrstina im je pomogla da prebrode poetne tekoe i krize i da se pripreme za nove tekoe i uspjehe, kroz koje e okupiti i povesti nove borce. Sud borakog kolektiva postaje mjerilo vrijednosti svakog pojedinca. Biraju se starjeine. Vidjeli smo da vojna kola nije odluujua. Ova prva borbena iskustva su naa prva kola. ' Neto kasnije smo saznah o svemu to se ovih julskih dana zbilo i u drugim mjestima. Izvjetaji o tome su pristizali rukovodstvu ustanka, koje je ovih dana boravilo na naem terenu. Bila je to plima i os jeka naih borbi, naeg ustanka, naeg prvog ustanka kako smo ga tada nazvali. To je znailo da iza julskih akcija i borbi sljeduju nove, druge. Te nae prve akcije, koje su otpoele 13. jula ruenjem puteva i mostova,' presijecanjem telefonskih ica i stubova i napadima malih grupa i odreda na karabinijesrske i anarmerijske stanice, na manje kolone i kamione, privukle su, pokrenule i okupile sve to je bilo sposobno za borbu. Ubrzo odredi prerastaju u vee formacije, spremne i sposobne za napade veih razmjera i na jae neprijateljske garnizone. Ah, bez obzira na brojnu i moralnu snagu ovakvih jedinica, nastao je itav niz problema materijalne, politike i vojne prirode, ija rjeenja nijesu bila blagovremeno predviena i koje postojee komande u ovakvom trenutku nijesu bile u stanju odmah da rijee. Poetni uspjesi naih malih borbenih grupa usvojih su svenarodni oziv na mjestima gdje su. borbe ve otpoele. Snage ustanka su- narastale kao plima, tako da se napadnuti garnizoni nijesu mogli oduprijeti njihovom udaru.' Poslije Virpazara i Rijeke, jo prvih dana ustanka, osloboeni su Kolain, Anrijevica, Danilovgrad, Berane, Bijelo Polje, Zabljak, Grahovo, avnik i druga manja mjesta. Skoro cijela Crna Gora bila je osloboena za tih nekoliko dana. U ruke ustanike vojske pao je veliki ratni plijen i zarobljeno nekohko hiljada vojnika i oficira. Na osloboenoj teritoriji ukinuta je okupatorska vlast, a
230

su prvi organi narodne vlasti narodnooslobodilaki ' Nai neregularni gortaci zadali su teak udarac elitnog armiji okupatora na naem podruju. Pokuaj stvar a n j a novog poretka u Crnoj Gori bio je zbrisan narodnim gnjevom ispoljenim u ustanku. Sve je u poetku teklo u znaku n a i h uspjeha i pobjeda. Taj svoj poraz okupator je pokuao da osveti ofanzivom na osloboenu teritoriju. Pourio je da spase preostale garnizone, na koje su ustanici pripremali napad. Bilo mu je potrebno nekohko dana dok je prikupio dovoljno snage u Podgorici i Crnogorskom primorju. Napad je vren iz r a z n i h pravaca prema osloboenom podruju. Glavne snage je usmjerio iz Podgorice pravcima: Podgorica Cetinje, Podgorica Danilovgrad Niki, Podgorica Kolkin Berane. Du ovih komunikacija su se odvijale i najvee borbe. Na njima su se nalazile nae glavne snage. Ovdje se nekoliko dana vodio pravi rat neravna frontalna borba. Neprijatelj je bio mnogostruko nadmoniji u ljudstvu i tehnici. U tom frontalnom sukobu nae glomazne i n a brzu ruku oformljene jedinice nijesu mogle due izdrati. Italijani su upotrijebili avijaciju, artiljeriju i tenkove. Mi smo bili bez svega toga.. I ono artiljerije to smo zaplijenili nijesmo znali da iskoristimo i upotrijebimo. Naim jedinicama, u ovim uslovima, nedostajao je manevar, sadejstvo i vrsto komandovanje. Mladi i neiskusni kadar jo nije bio dorastao tim, zadacima. Oekivano je postepeno narastanje ustanka. Bujica je to poremetila. Pojedini sektori su zatajili oekujui razvoj, odnosno ishod na drugoj strani. Zato su nae jedinice u takvoj situaciji bile prinuene da odustanu od blokade preostalih garnizona i glavnih komunikacija. Sve je to injeno pod jakim vatrenim udarcima na frontu i represalijama u selima. Poshje plime neminovna je bila i os jeka. Ona je postala nuna radi izvlaenja iskustava, organizacionog sreivanja i reorganizacije. Traene su odgovarajue forme dejstava prilagoene nastalim uslovima.
formirani
odbori.

Radovan VUKANOVI

POECI I RAZVOJ USTANKA U LJUBLJANSKOM OKRUGU

C a d a se . stara jugoslovenska vlada pridruila faistikom bloku, uskomeala se i Ljubljana kao i ostala mesta u Jugoslaviji. U viednevnim demonstracijama, koje su poele 25. marta, ljubljanski studenti i radnici, uz podruku veine stanovnitva, davali su oduka svom raspoloeniu i tako doprineli padu izdajnike vlade. Ovi su dogaaji u stvari predstavljali prvu javnu i masovnu afirmaciju revolucionarnih, snaga na elu sa radnikom klasom i KP i u Ljubljani. Dobro se seam partijske konferencije KP Slovenije, koja je bila odrana nou izmeu 29. i 30. juna 1940. na Vinjem dolu kod Laza, istono od Ljubljane, dakle, svega pola godine pre okupacije zemlje. Na konferenciji je drug Tito rekao da se brzo pribliavamo naoj revoluciji. Prolo je bilo samo nekoliko neelja od ulaska Italije u drugi svetski rat. Partija je neumorno radila u svim pravcima za demokratsko reenje osnovnih socijalnih i nacionalnih pitanja, kao i za odbranu zemlje od faistike opasnosti. Kada se u diskusiji na konferenciji postavilo pitanje da li se u tadanjoj situaciji treba vie orijentisati na nacionalnu odbranu, konferencija je zauzela stanovite da treba povezivati reavanje nacionalnih i socijalnih pitanja. Pravilnost ovog stanovita jasno se pokazala kasnije, naroito u vezi sa socijalnom demagogijom, sa kojom su hitlerovci u tajerskoj i Gorenjskoj hteh da paraliu otpor protiv prodiranja pete kolone. Prilikom nemake agresije na Jugoslaviju, Partija je organizovala iroku akciju dobrovoljaca. U pravcu Novog Mesta i Zagrebu je otilo iz Ljubljane preko 2 000 dobrovoljaca. Karakteristino je da mnogi drugovi, koji su ranije pozivani na vojne vebe u koncentracioni logor Ivanjicu, sada uopte nisu dobili poziv, niti su se nalazili na mobilizacionom spisku. Zbog toga su neki vojni obveznici ove vrste, naoruani samo
232

biciklima, krenuli 1 0 . aprila u pravcu Novog Mesta, da bi tamo doli do oruja i ukljuili se u odbranu zemlje protiv Nemaca koji su brzo nadirali. Kidri je otiao u Novo Mesto n e k o l i k o dana ranije. Nau biciklistiku etu vodio je Leskoek, a u njoj je bilo vie lanova CK i vidnijeg partijskog kadra. "Ve idueg dana u rano jutro bili smo u Trebnju svedo ci r a s u l a jedinica stare jugoslovenske vojske. Posle kratkog sastanka konstatovali smo da se vie ne moe nita uiniti i da se treba raznim putevima odmah vratiti U Ljubljanu, da bi ubrzano prikupljali oruje i organizovah otpor protiv okupatora. Posle male epizode koju sam doiveo u Koevju, gde sam iao da pomognem u unitavanju nekog arhiva i gde su ve preuzeli vlast domai hitlerovci, vratio sam se u Ljubljanu bez nekih naroitih tekoa. Italijani su u meuvremenu okupirali grad, dok su se Nemci utaborili u severnim krajevima ireg gradskog podruja, tako da je Ljubljana, a naroito podruje ljubljanskog Okrunog komiteta, bila razbijena na italijanski i nemaki deo. Etniko slovenako podruje, koje je jo pre faistike okupacije bilo podeljeno na etiri dela, sada je bilo jo vie rasparano, jer su okupatori drali i svoje stare granice. Ba ta injenica da je granica ila kroz gue naseljene predele grada, omoguavala nam je gotovo nesmetanu povezanost izmeu svih delova okruga, a naem CK i kasnije Glavnom tabu, olakavala vrste veze na sve strane Slovenije i pored nemako-italij anske granice.
svojim

S obzirom na svoj geopolitiki poloaj, a naroito zbog jake partijske organizacije u gradu i njegovoj neposrednoj okolini, najvie je odgovaralo da 1941. godine Ljubljana bude vojniki i politiki centar revolucije na poetku okupacije. Veina radnika i radnica koji su bili zaposleni u gradu, stanovali su u oblinjim selima i zaseocima. Ljubljana je, i kao elezniki vor, predstavljala odlian centar za veze i informacije za sve krajeve Slovenije. Ba zbog izvanrednog znaaja i specifinosti ljubljanskog vora, bio je formiran poseban elezniki rejonski komitet KPS, elezniki rejonski odbor OF itd. - Uskoro posle naeg povratka iz dobrovoljakih redova,, krajem aprila, uhapeno je nekoliko najpoznatijih komunista. Ispostavilo se, da je bivi ef pohcije dr Hacin predao Italijanima spisak sa imenima 32 vodea komunista. Ah, polo im je za rukom da uhvate samo oko 10 15 drugova (i mene su jednoga popodneva iznenadili kada sam doao kui u kratku posetu, tako da sam jedva pobegao kroz prozor). Meu uhapenima nalazilo se i nekoliko drugova i drugarica veoma drago233

cenili za pokret. Zato je izvreno vie priprema a njihovo osloboenje. Iznenada, meutim, posle desetak dana zatvora gde su bili tretirani relativno vrlo dobro puteni su na slobodu. Prilikom putanja rekli su im da obaveste sve one koji se kriju da nikom nee uiniti nita naao. Ah, njihovo lukavstvo bilo je suvie naivno, da bi se na to uhvatili iskusni' komunisti. Naravno, uskoro su ponovo traili svih 32 komunista, ali nisu nikoga nali.
DOBIJENA BITKA ZA SAKRIVANJE ORUJA

Ve nekoliko godina pre okupacije partijski komiteti su bili zadueni za rad u vojsci. U okrunim i rejonskim komitetima taj posao je bio poveren sekretaru ili odreenom lanu komiteta. U Centralnom komitetu je bila. formirana specijalna vojna komisija. Aktuelnost ovog posla naroito je porasla od jeseni 1939. godine, kada su sledili masovni, pozivi na vojne vebe. Meu pozvanima bio je i izvestan broj lanova i simpatizera Partije, za koje vlast nije znala kako su politiki oriientisani. Odmah posle faistike okupacije partijske organizacije su i u Ljubljani bile postavljene pred itavim nizom tekih zadataka. Naroito je bila opasna u samom poetku italijanska uspavljujua taktika sa kulturnom autonomijom. IT znatnom delu naroda izazvala je prilinu depresiju alosna kapitulacija stare Jugoslavije i- dubina petokolonakog izdajstva, koju je trebalo to pre razbiti. U izdajstvu su se najvie isticah general Rupnik i ban Natlaen. Prvi je jo pre agresije na nau zemlju izdao neprijatelju odbrambenu liniju koja je kotala ogromne sume novca. Drugi je jo pre dolaska okupatora, pozivao narod na miran doek novih gospodara i na predaju oruja, a onda je odmah javno stupio u slubu okupatora. Sve partijske i skojevske organizacije u Ljubljani, koje su tada imale oko 400 500 lanova, punom parom su se bacile na prikupljanje i sakrivanje oruja. U svakoj ustanovi . i preduzeu bio je postavljen naroiti oruar. Organizovan je prenos oruja na bzbedna mesta i na posebna skrovita za oruje. Ukoliko je vie okupator pozivao na predaju oruja i pretio represalijama, utoliko je vie oruja stizalo u nae ruke i utoliko ga je trebalo bolje sakriti. Najpoznatija vea skladita oruja u centru grada, bila su u bravarskoj radionici na Rimskoj cesti, kod batovana Ferenta u Gradiu, kod Stoke u Koleziji, u fabrici piva Union, kod Antonia u Podmilakovoj ulici i u grobnici na Navju. Osim toga, na periferiji grada je postojao itav niz skrovita.'
234

Sve ovo, naravno, nije predstavljalo lak poao, s obzirom na okolnost da je u Ljubljani, kao centru okupatorske vlasti -u.Sloveniji, bilo tada okupljeno 15 000 20 000 vojnika, vrlo mnogo policijskihi drugih oruanih snaga, a tu je bio i centar Gestapoa i beloplave domae reakcije. Ovu prvu bitku, bitku za sakrivanje oruja, Partija je dobila bez gubitaka. To je bio u stvari prvi plebiscit za vreme okupacije i prvi tei ispit. Sada je bilo potrebno obaviti veliki p o s a o ienja i popravljanja oruja, jer je dosta komada bilo izvueno iz kanala, potoka, Save i Ljubljanice. Jedna od prvih radionica za popravku oruja nalazila se u fabrici Saturnus. Kasnije je elija hemiara organizovala laboratorijum za izradu, eksploziva, to je omoguilo sprovoenje veih akcija sabotae. Teko je oceniti koliko je oruja bilo tada sakupljeno. Mirne, due moemo rei da j bilo preko 500 puaka, nekoliko desetina mitraljeza i mnogo revolvera i bombi sa odgovarajuom. municijom. Ali, moramo istai da skupljeno oruje nije bilo dovoljno za predviene potrebe i zbog toga su borbene grupe, koje su bile formirane ve meseca maja, uskoro poele da skupljaju novo oruje razoruavanjem italijanskih vojnika i oficira. U vezi a italij anskom taktikom vuka u ovijoj koi, u Ljubljani su izlazili na slovenakom jeziku sva etiri predratna dnevna lista: klerikalski Slovenec i Slovenski dom, kao i nacionalistiki Jutro i Slovenski narod. Radila je takoe I ljubljanska radio-emisiona stanica. Zbog toga je ire i redovno obavetavanje javnosti postalo isto tako nuno, kao neposredne vojne pripreme. "Vie nisu bili dovoljni leci i ispisivanja parola. Tako je ve oko 10. maja izaao Slovenski poroevalec (na ciklostilu tampane novine Osvobodilne fronte), koji je uskoro poeo da izlazi redovno jedanput nedeljno i to svakog utorka. Napori uloeni u organizaciju tehnike bih su izvanredni. Prostorije, materijal, kadrovi, veze, skrovita-bunkeri, javke, novac sve to, i mnoge druge stvari, trebalo je orgasnizovati u vrlo kratkom vremenu. Kapaciteti starih partijskih tamparija postali su suvie mali. Tehniku je trebalo i to vie decentralizovati. Tako su nikle prve re jonske ciklostilne tehnike u Ljubljani, ve u toku leta 1941. Do kraja godine ve smo imali rejonske tehnike gotovo u svim rejonima. I partijski-organ Delo je u svom septembarskom broju 1941. godine, upozorio na potrebu za decentralizacijom u organizaciji tehnike, kao _ i na slabost nekih organizacija koje su se jednostrano orijentisale samo na razvoj partizanstva, potcenjujui jaanje tehnike, 235

tj. vanog sektora veza i tampe u sklopu organizovanja pozadine oruane borbe iroke mree odbora Osvobodilne fronte. Kadrovi koji su se kolovali u ljubljanskim tehnikama, bih su kasnije organizatori tehnike gotovo u svim krajevima Slovenije. itave prve i druge godine okupacije centar tehnike za celu Sloveniju bio je u Ljubljani. Odmah zatim trebalo je organizovati i radionicu za izradu falsifikovanih dokumenata za sva podruja, administrativno na est delova rasparane Slovenije, da bi olakali kretanje naem ilegalnom kadru itd. Ve u toku meseca maja prionuli smo i na organizaciju nae radio-slube. U poetku sam i ja radio na organizovanju ovog sektora, pre nego to sam bio krajem maja, ih poetkom juna ukljuen u novi trolani okruni ljubljanski partijski vojni komitet, u kome sam bio specijalno zaduen za organizaciju OF u okrugu. Tada je komitetom rukovodio Boris K r a j ger, a trei lan je bio Tone Dolinek, koji je bio specijalno zaduen za vojni sektor. On je rukovodio specijalnom vojnom komisijom, a ja okrunim odborom OF. Pre mene je Kidri organizovao OF u okrunom okviru, koji nam je i kasnije vie puta neposredno pomagao na tom poslu. Iz ovoga se moe videti ikakvu je panju u to vreme posveivao Centralni komitet Partije razvoju OF u Ljubljani.
FORMIRANJE OSVOBODILNE FRONTE

Trei, u to vreme nita manje vaan zadatak od vojnike pripreme, organizacije veza i obavetavanja stanovnitva, bio je organizovana pohtika borba za jedinstvo i borbu protiv izdajnika. Naravno, ova borba je imala svoju politiku, propagandnu, obavetajnu i vojniku stranu. Bez organizovanog politikog, obavetajnog i materijalnog zalea nijedna oruana borba ne moe uspeti, naroito u takvim uslovima, u kojima su se nalazili Slovenija i Ljubljana: blizina okupartorovih matinih zemalja, osetljivi stretegijski poloaj Slovenije, koja je raskrsnica puteva, prelazno teritorijalno podruje za istok, sever i jug, podruje preko koga su ile veze prema svim glavnim frontovima okupatora u drugom svetskom ratu. Moram istai da je okupator ovde imao vrlo jake vojnike baze i uporita, naroito Italijani. Treba znati i to, da je podruje Slovenije izukrtano puftevima, eleznikim i potanskim vezama, to je omoguavalo najbre pokrete okupatora i pristup motorizacijom gotovo u sva brdska podruja. Zato je organizovanje jedinstvene svenarodne organizacije OF bilo preduslov za
236

uspenu oruanu borbu. Sada su se pokazali kao pravilni rez u l t a t i predratnog rada Partije, koja je niz godina neumorno o k u p l j a l a sve demokratske snage u jedinstven tabor. OF je bila formirana ve 27. aprila. Odmah, posle toga Partija je sazvala sastanak svih bivih sindikalnih pravaca i tako ukljuila u OF sve osnovne predratne sindikalne organizacije. Jedinstvo radnike klase je time bilo i formalno potvreno, a radnika klasa u Ljubljani i u drugim krajevima Slovenije postala je osnovna snaga i jezgro OF. Ova okolnost je davala Partiji snagu i mogunost da u redove OF okupi ceo slovenaki narod, da u jednu struju udrui sve demokratske struje na ovoj teritoriji. Jedinstvo radnike klase pkazalo se kao uslov za ostvarenje jedinstva naroda. Jedino nove drutvene snage pod rukovodstvom KP bile su sposobne da sprovedu jedinstvo celog naroda u borbi za slobodu. Posledica ovoga bila je injenica, da je u'Ljubljani i inteligencija masovno saraivala u organizacijama i akcijama OF i da je OF privukla maspvno u svoje redove srednje slojeve pa ak i deo patriotski raspoloene buroazije. Nekoliko meseci posle osnivanja OF, cela Ljubljana je bila isprepletena odborima OF, tko da smo imali preko 300 ulinih odbora, pored mnogih matinih odbora, koji su udruivali ljude po profesiji. Broj rejonskih odbora smo morah postupno poveavati tako da smo doli od prvobitnih 4, na 11. Ako uzmemo u obzir spoljni deo okruga : u poetku smo imah 6, a kasnije najvie 16 rejonskih odbora. Obavljen je i ogroman politiki, propagandni i organizacioni posao, koji je dao solidnu moralno-politicku i materij alno-finansij sku osnovu oruane borbe. Taj posao nije bio tako lak, jer je trebalo prebroditi razne predrasude koje su bile ukorenjene u. shvatanjima i koje su bile posledica starih vremena, kada j e buroazij a decenij ama sistematski sve to usaivala u slovenake radne mase, razdvajajui ih na katoliki i nacionalistiki deo. U poetku su postojale izvesne tekoe i sa masovnim ukljuivanjem ena u oslobodilaki pokret. Ovakve i sline prepreke mogla je da otkloni relativno brzo jedino Partija svojim ugledom i iskustvima u ilegalnom radu. Naravno, odluujue je bilo dokazati svojim primerom da je i u uslovima okupacije moguno uspeno pruiti otpor, i da je oruana borba ne samo moguna, ve je.predstavljala jedini put za spreavanje okupatorskih planova, iji je cilj bio da izbriu ovaj mah narod u celini, ukljuujui ak i buroaziju, sa ovog delia zemlje i uopte sa sveta. Uslov za lanstvo u OF bio je potpomaganje Pruane borbe protiv okupatora i to bez oklevanja. Protiv okupatora
237

treba vriti nemilosrdne oruane akcije (1. taka programa OF). Zadatke politike, obavetajne i fizike borbe protiv izdajnika, organizacije Partije, SKOJ-a, OF, naroito borbene grupe, a kasnije YOS i Narodna zatita, vrile su kao jedan od svojih, najvanijih zadataka. U Ljubljani je ve u maju formiran trolani okruni vojni komitet (Krajger, Kidri, Dolinek), dok je raniji komitet bio. mnogo vei.. Sastav komiteta je bio jak, jer su sva trojica bili lanovi CK. Da bi bili operativniji, smanjeni su po broju lanova i rejonski komiteti.
PARTIJSKA. KONFERENCIJA U MENCINGERJEVOJ ULICI I PRVI PUCNJI NA IZDAJNIKE

Za pripremu oruanog ustanka u Ljubljani i u svim krajevima Slovenije bila je, nesumnjivo, od najveeg znaaja partijska konferencija koja je odrana 1. i 2. juna u Mencingerjevoj uhci. Pored Edvarda Kardelja, lanova CK i drugih delegata, tu su bih okupljeni i sekretari svih 14 okrunih komiteta u Sloveniji. Centralni komitet je predviao faistiki napad na Sovjetski Savez, to se i desilo tri nedelje kasnije. Referenti na toj konferenciji bih su Kardelj, Marinko, Tomi i Bebler. Kardelj je u svom referatu, izmeu ostalog govorio o meunarodnoj situaciji i unutranjim aktuelnim problemima i o tome da se okupatorima treba odupreti svim snagama i da treba organizovati pravi narodni ustanak, jer samo u tome i lei. spas slovenakog naroda. O organizacionoj strani priprema za oruani ustanak govorio je Bebler, koji je naglasio potrebu jaanja rada vojnih komisija, ubrzanja sakupljanja i smetaj a oruja, uspostavljanja obavetajne slube i skupljanja hrane, odee i medicinskog materijala. Konkretne upute za pripremu oruanog ustanka na konferenciji nisu date sve je to saopteno, iz konspirativnih razloga, sekretarima okrunih komiteta lino posle zavretka konferencije. Iz ovoga vidimo da su se vrile ozbiljne pripreme Parti jeza oruani ustanak ve pre napada na Sovjetski Savez. Metodi rada Okrunog i rejonskog komiteta, u Ljubljani orijentisali su se posle ove konferencije na neposredne vojnike, politike i druge pripreme za oruani ustanak. Celokupno lanstvo je zahvatilo veliko revolucionarno portvovanje, disciplina i brzina u . r a d u i odluivanju. Sastanci su bih kratki, jezgroviti i plodni. Svaki od nas je imao svakodnevno desetine sastanaka, raporta i slino. Svakodnevno i u odreeni sat svaki je morao da javi pretpostavljenom na svom podruju rezultate rada.
238

Prilikom navoenja istorijakih. injenica, ograniiemo se, naravno, samo na neke najvanije dogaaje u okrugu za vreme prvih ustanikih meseci. Uskoro posle partijske konferencije u Ljubljani su odjeknuli prvi pucnji namenjeni dvojici izdajnika bivim policijskim agentima. To je bilo 6. juna. Jedan je bio ranjen. kojevska sabotana grupa od dvanaest lanova iz Ljubljane razruila je 12. juna elezniku prugu kod Brezovice u duini od 12 metara. Omladinska borbena grupa napala je 15. juna faiste na putu izmeu Hrastja i Polja. Italijani navode u svojim dokumentima jo pet oruanih napada na svoje vojnike u toku meseca juna u Ljubljani. Prve borbene grupe formirane su, kao to vidimo, vrlo rano. U poetku su, u stvari, sve partijske elije, simpatizerske i skojevske grupe, naroito one koje su imale uspeha u prikupljanju oruja, nekako automatski dobijale karakter udarnih, borbenih, sabotanih grupa. Tako je jo pre napada Nemake na Sovjetski Savez u Ljubljani ve postojalo preko 100 borbenih grupa. SABOTAE BORBENIH GRUPA Mislim da moemo rei da je pionirski uspeh prvih ljubljanskih borbenih grupa u tome to su dokazale da je moguna uspena oruana borba protiv okupatora i pod najteim uslovima. Nastanak i afirmacija borbenih grupa u Ljubljani predstavljaju prvi masovni zametak nove narodne slovenake partizanske vojske. Ove grupe su u poetku, pored brige o oruju, obavljale i najtee propagandne akcije, vebajui se istovremeno i u rukovanju orujem. Ve maja i poetkom juna ove grupe se orijentiu, jedna pre a druga kasnije, na sve izrazitije vojnike i sabotane akcije. Ovde nije re samo o masovnim sabotaama kap to je posipanje bodljikave ice za buenje guma vojnih automobila, u emu su saraivali i drugi aktivisti OF. Ove borbene grupe, koje su stvarno bile prve partizanske jedinice u Ljubljani vrlo rano su izvravale i tee zadatke. Jedan od njihovih osnovnih zadataka, bilo je onesposobljavanje okupatorskog saobraajnog parka. Naroito uspene i znaajne bile su sabotae na eleznici, koje su okupatora najvie pogaale. One su bile najrazliitije prirode:- od kvarenja saobraajnih ureaja, vagona i lokomotiva, sve do unitavanja eleznikih pruga, eleznikih telefonskih ureaja i mostova. Ovakve akcije, vee ili manje,
239

vrene su svakodnevno na svih pet eleznikih relacija: prema Trstu i Vrhnici, prema Jasenicama i Beljaku, prema Zagrebu i Mariboru, prema Kanoniku i prema Koevju, Novom Mestu i Karlovcu. Sabotae su vrene i na glavnoj eleznikoj stanici, na stanici u iki, u' Zalogu, na Delenjskoj stanici, a i izvan neposrednog gradskog podruja. Sabotae su izvoene uglavnom tako, da se nisu mogle odmah otkriti. Tako je bilo manje buke i mogunosti za represalije. Borbene grupe su sprovodile i izvravale razne druge zadatke: razoruavanje vojnika, likvidacije izdajnika i pijuna, unitavanje neprijateljske tampe, spasavanje zatvorenika, sabotae u preduzeima, naroito ako su ona bila vojniki znaajna, na primer hemijska fabrika u Mostama, kvarenje vojnih automobila, seenje telefonskih linija i presecanje i obaranje bandera itd. Ove akcije u Ljubljani dostigle su vrhunac jula i avgusta, to dokazuju inae dosta nepotpuni italij anski statistiki podaci, koji su oskudni naroito za prve mesece okupacije, kada su, kako izgleda, nii pohcijski i vojni organi u poetku krili od pretpostavljenih takve pojave, koliko je god to bilo moguno. U to vreme je bilo izvreno preko 50 znaajnih sabotaa mada je teko utvrditi taan broj. Iz okupatorskih dokumenata se vidi da je najvei broj akcija izveden u iki, Mostama, Sentvidu, u Trnovom, Zalogu, Jeii i u Polju.
PROPAGANDNA BITKA I SABOTAE

.Poto su u to vreme ve sve kue bile ispisane znacima OF, KP, SZ, SSSR, kao i srpom i ekiem, a grad bezbroj puta zasut lecima, parolama i nacionalnim zastavicama, Italijani su po svaku cenu hteh da spree ovakav spoljni lik Ljubljane. Nekoliko nedelja se vodila veoma otro ova propagandna bitka, u kojoj su Italijani upotrebili sva sredstva. Ukoliko su vie brisah natpise i'naterivali ljude da ih briu, utoliko je tih natpisa bilo vie. Za vreme najvee zaotrenosti ove akcije, kada je dolazilo i do pukaranja, u borbu su se odluno umeale borbene grupe. Zatim su Italij arni nekako navikli na ove znake po kuama, jer su uvideh da ne mogu nita uiniti. Ah, postali su vrlo osetljivi na razoruavanje. Vojnici koji su se vratili u kasarnu bez oruja bih su sve otrije kanjavani, a vojnici i oficiri nisu smeh vie ii po gradu sami, ve samo u grupama i s punim naoruanjem. Meutim, razoruavanja su se nastavljala, samo to je to kasnije obino bilo vezano sa pukaranjem. eleznike pruge, pota i drugi objekti bili su stalno pd jaim straama. Kraljevska vojna vlast je otro optu240

Petar

Lubarda:

PORUENO

EKANJE

(ulje)

ila 'civilnu' faistiku vlast da suvie radi u rukavicama. Optu i v a n j a s ila ak do Musolinija. Posle napada faista na Sovjetski Savez, ve istog dana, formiran je Glavni tab slovenaM'h partizanskih eta u Ljubljani. Komiteti u Ljubljani dobili su zadatak da pojaaju politiko-vojnu aktivnost. Vei brj lanova Partije bio je poslat na politiki-rad i u partizanske ete u druge krajeve Slovenije. Do kraja godine iz Ljubljane je otilo preko 500 boraca na druga podruja u Sloveniji. Poetkom jula, nastalo je preseljavanje stanovnika Gor e n j k e u Srbiju. Od 4. do 8. jula, na eleznikoj stanici u Ljubljani dolo je do vie demonstracija koje su organizovah Partija i OF prilikom transporta stanovnika Gorenjske u progonstvo. Bile su to prve demonstracije protiv okupatora u Ljubljani. Demonstracije su bile prvi vidan izraz snage OF u Ljubljani. Nemci su kasnije izgradili severno od grada elezniku prugu preko svoje teritorije i na taj nain izbegli dalje demonstracije. Posle toga Gestapo organizuje nonu raciju u Ljubljani pod izgovorom da-se u gradu kriju tajerski i gorenjski emigranti koji rovare protiv Rajha. Povod je verovatno bio nemaki bes zbog demonstracija prilikom iseljavanja stanovnika Gorenjske i njihovog transporta kroz Ljubljanu. Zbog toga to je Gestapo neposredno vrio policijsku vlast u Ljubljani, dolo je do izvesnih sporova u pitanju prestia meu okupatorima. Nemci su vie puta irih vesti da e zaposesti. Ljubljanu. Bilo je to prdlivanje vode na mlin italij anske taktike, to su oportunistiki i reakcionarni elementi veto koristili za suzbijanje revolucionarnih oruanih akcija protiv italijanskog okupatora, prikazujui italij anske okupatore maltene kao zatitnike Slovenaca od Nemaca. 16. jula bio je ubijen nemaki pogranini carinik u blizini Zaloga, na. samoj itahjansko-nemakoj granici. Akciju su izvrili drugovi iz Polja kod Ljubljane. Polovinom jula formirane' su u neposrednoj blizini Ljubljane prve dve partizanske ete u ljubljanskom okrugu, Molnika na jugoistonom, a Raika na severnom podruju. Prva je operisala na italijanskom, a druga na nemakom podruju. Moramo biti svesni da je poetak oruane borbe u Sloveniji bio vrlo teak, ne samo zbog objektivnih uslova, ve i zbog okolnosti to se Slovenci ve punih 350 godina, sve od seljakih buna, nisu masovno prihvatili oruja u borbi za svoja prava. Zatim treba uzeti u obzir injenicu, da su sada uzeli oruje u
15 Usr.anak 1941

241

ruke ljudi koji nisu imali nikakvih iskustava u partizanskom ratovanju, tako da vojniko znanje i iskustvo panskih boraca, kao i nekih oficira i podoficira koji su pristupili naoj borbi, nisu bih dovoljni i odluujui u tom pogledu. Od naroitog znaaja za razvoj ustanka u Sloveniji bila je iroka organizacija vojne intendanture i partizanskog saniteta, koji su tada organizovani u Ljubljani. Rezultati ova dva sektora znatno su doprineli reavanju najaktuelnijih i najteih problema nae oruane borbe prve godine, a i kasnije.
ODLUKA O USTANKU I PRVE AKCIJE

Glavni tab donosi odluku 16. jula da u toku idue nedelje otpone opti oruani ustanak u celoj Sloveniji. 22. jula pogaa prvi partizanski hitac na nemakom podruju andarma izdajnika. To je bio hitac jednog borca Raike ete u Tacnu kod Ljubljane, na podruju ljubljanskog okrunog komiteta. Bio je to signalni hitac za ustanak u kamnikom podruju. U toku meseca jula i avgusta u Ljubljani je bilo najvie napada na itahjanske vojnike. Takoe, tih meseci je bilo i najvie napada na telefonske, telegrafske i eleznike linije. Poetkom avgusta sluajno je uhapen Franc Leskoek, komandant Glavnog taba, pod imenom Miha Lipovek. Uz pomo partijske organizacije uspeo je 7. avgusta da pobegne iz zatvora zajedno sa pet najugroenijih zatvorenika. 15. avgusta sastavljen je od pet eta na nemakom okupacionom podruju u neposrednoj blizini Ljubljane Kamniki bataljon u kome je bio veliki broj ljubljanskih radnika i studenata. Zbog rastuih potreba za posebnom organizacijom obavetajne slube i borbe sa petom kolonom, tog meseca je u Ljubljani formirana Varnostno-obveevalna sluba VOS (obavetajna sluba i sluba bezbednosti). Iz redova najodanijih i najproverenijih kadrova borbenih grupa, lanova Partije i skojevaca, formirane su jedinice i slube ove organizacije, koja je niz godina izazivala strh i potovanje okupatora i njegovih slugu u Ljubljani. Njen znaaj sastoji se naroito u tome, to je otkrivala namere okupatora i izdajnika, titila ugroena uporita i kadrove KP i OF, a naroito partizanske jedinice, od raznih iznenaenja. U toku 1941. godine jo nismo uspeh da izradimo skrovite za ilegalce, jer je bilo najpotrebnije podii bunkere za tehniku i VOS. Zbog toga je ilegalce spasavala dobra obavetajna sluba, koja je prodrla do samih centara oku242

patorske i izdajnike pijunske slube. Ipak su se deavala iznenaenja. Mi ilegalci izbegavali smo otkrivanje prvenstveno na tj nain, to smo esto menjali stanove. Vie puta se deavalo dia su u toku noi dolazili da nas uhapse u stanu gde mo stalno r a n i j e spavah. Dakle, i u Ljubljani se najbolje pokazala partiz a n s k a taktika stalnog pokreta. Deavalo se i to, da je naa kontraobavetajna sluba blagovremeno otkrivala izdajniku prijavu i obavestila dotinog ilegalea. Poetkom septembra situacija u gradu i itavoj Ljubljanskoj pokrajini ve se toliko zaotrila, da je komandant italijanskog armijskog korpusa Mario Roboti ultimativno zahtevao uvoenje sistema talaca i smrtnih presuda od strine vanrednog tribunala. Uskoro posle toga visoki komesar uvodi prekisud i donosi odluku po kojoj je smrtna kazna predviena ak i za isvaku propagandu protiv okupatora i davanje utoita pripadnicima OF. Sledee nedelje odrani su sastanci svih partijskih elija u Ljubljani', na kojima su uestvovah lanovi CK i OK. Zajedno s Mihom Marinkom uestvovao sam na takvom sastanku ehje u Beigradu. Predanost i disciplina partijaca bih su za primer. Za dalji razvitak oruanog otpora i afirmisanja OF kao narodne vlasti, vrlo su znaajne odluke III vrhovnog plenuma OF, koji se sastao 16. septembra u Ljubljani' i konstituisao. se kao Slovenaki narodnooslobodilaki odbor (SNOO). Ve tada su u Vrhovnom plenumu bili okupljeni predstavnici 18. grupa. Zbog toga su se prve etiri grupe, koje su se sastale na osnivakom sastanku krajem aprila, nazvale osnivakim grupama. To su KP, hrianski socijalisti, levo krilo Sokola i napredni kulturni radnici. Istorijski znaaj septembarskog plenuma je u tome, to su donete odluke o kanjavanju izdajnika, o narodnom porezu i zajmu. Naroito je .bila znaajna odluka o ukljuivanju slovenakih partizanskih eta u Narodnooslobodilaku vojaku. Jugoslavije, kao i formiranje SNOO kao najvieg organa vlasti u Sloveniji. Ovim aktima su se ve afirmisali prvi snaniji elementi raajue slovenake dravnosti. Terenski odbori OF su od tog vremena i formalno predstavljah organe narodne vlasti. U sredini septembra bila je izvedena vea hajka koja je obuhvatila oko 4000 Italijana na nae jedinice na Krimskm podruju, koju su one uspeno odbile. 20. septembra okupator je zapalio Raicu, prvo selo u Sloveniji. Selo se nalazi u blizini Ljubljane, sevemo od Save. Povod za spaljivanje' sla bile su operacije partizanskih jedinica
15*

243

Kamnikog bataljona na ovom podruju. Odjek ovih okupatorskih. represalija meu seoskim stanovnitvom kammkog podruja,, a n a r o i t o meu graanima Ljubljane, bio je sasvim drukiji nego to su to palikue oekivale. Krajem septembra juno od Ljubljane je formiran Krimski bataljon od est eta, koje su uglavnom bile sastavljene od ljubljanskih radnika i studenata. Bataljon je nazvan po brdu Krim, koje se nalazi juno od Ljubljane. 1. oktobra je izvren atentat na petokolonakog generala Rupniba, to je izazvalo otvoreno odobravanje javnosti u Ljubljani. U oktobru je bila formirana pored SKOJ-a, koji je do sada bio jdn od glavnih stubova ustanka i omladinska organizacija OF, koja je predstavljala i usmeravala na najiroj oslobodilakoj bazi svu omladinu bez izuzetka. U Ljubljani je omladina obavljala najtee zadatke i pokazala kao i radnika klasa najvee herojstvo i predanost u oslobodilakoj borbi. Iz radnikih i omladinskih redova bila je,, takoe,: veina rtava koje je iziskivala borba protiv okupatora u Ljubljani. , ,6. pktqbra Italijani poinju ofanzivu protiv Krimskog bataljona, koja traje skoro do kraja meseca. Ova ofanziva se vremenski podudara s prvom nemakom oianzivom u Srbiji. U ovoj prvoj veoj akciji okupatora protiv naih partizanskih snaga uspelo je Itahjanima da nam zadaju teke gubitke, koji su prouzrokovani delimino velikom" nodmonou i dobrim komunikacijama, a kasnije i vrlo visokim snegom, koji je ometao prebacivanje naih snaga. Krimski bataljon je izvrio u poetku uspean napad na Lo i Bepuljak, ali je kasnije razbijen i zbog iznenadnog nastupa otre zime povukao se u sam grad Ljubljanu krajem oktobra meseca. U toku trajanja ofanzive sazvan je 12. oktobra plenum okrunih odbora sa cele slovenake teritorije okupirane od Italijana. Plenum je u celini podrao orijentaciju rukovodstva OF, da se oruana borba dalje proiri i zaotri. U Ljubljanskoj pokrajini Musolini uvodi svojom odlukom od 3. oktobra ratno stanje. 13. oktobra je napadnut i ranjen izdajnik dr Hacin, bivi upravnik pohcije. Polovinom ovog meseca u Ljubljani je osnovana masovna organizacija Narodna zatita (Nz), koja se do kraja godine formirala u dva terenska i jedan posebni elezniki bataljon. Bataljoni su bili podeljeni u ete, vodove i desetine. ; Uloga Narodne zatite u Ljubljani sastojala se naroito u tome, da iroko organizuje sve pogodne i za vojnike zadatke
244

s p o s o b n e ljude, da ih kroz vee i manje akcije osposobi i pripremi za stupanje u partizanske redove. Ljubljanska Narodna zatita je formirana od borbenih grupa i zato je bila uvek o f a n z i v n a , a ne odbrambena, odnosno zatitna organizacija. Zato treba NZ u Ljubljani, kao i borbene grupe koje su bile prethodnica NZ u Ljubljani, smatrati za deo partizanske vojske u Sloveniji. : , .: 21. oktobra komandant II armije general Ambrozio, izdaje naredbu da zarobljene ustanike treba odmah streljati, a njihove kue, ako je moguno odmah zapaliti. Ako ustanici imaju u p o r i t e u nekom kraju, stanovnitvo treba iseliti, a dotino naselje zapaliti. 24. oktobra objavljen je novi Musolinijev proglas koji proiruje ranije zabrane i izuzetne sankcije na javne manifestacije, na sakrivanje robe na tetu normalne potronje, kao i na sabotau na poljoprivrednim imanjima i industrijskim pogonima. Istog dana je IOOF pozvao preko Slovenskog poroevaleca sve graane Ljubljane, da na godinjicu osloboenja od austrougarskog jarma, 29. oktobra, manifestuju svoju pripadnost OF time, to e isprazniti ulice, javne lokale, pozorita i bioskope izmeu 19 i 20 asova. Ova plebiscitna akcija je stoprocentno uspela. Zanimljivo je da se ovo praznovanje vremenski podudaralo sa zavretkom ofanzive na brdskim podrujima Krima, na junoj strani od Ljubljane. OF u Ljubljani je postala u neku ruku drava u dravi. Ona je imala-svoj vojniki, obavetajni, bezbenosni, finansijsko-ekonomski, intendantski, sanitetski i propagandni aparat, masovne organizacije u preuzeima, kolama i ustanovama, razgranatu terensku organizaciju OF, pa ak i dosta uticajne organizacije OF u gotovo svim okupatorskim ustanovama, kako u visokom komesarijatu, tako i u sudu, u policiji, u anagrafskom uredu, poreskoj upravi, optini itd. Jo snaniji uticaj OF bio je na elezniei, PTT i tramvaju, koji su bih skoro potpuno u rukama OF. Stanovnici su savesn plaah narodni porez i zajam slobode, dajui i dobrovoljne priloge. Ugled i autoritet vlasti OF bio je takav da i graani koji nisu simpatisali OF obino nisu imah hrabrosti da odreknu, materijalni-doprinos Osvobodiinoj fronti. Ve se iz toga vidi kakav je bio 1941. godine uspon narodne revolucije i borbe protiv okupatora, mada bi trebalo jo mnogo tota rei da bi se dobila celovita slika tadanje situacije. Sedmog novembra poeo je sa svojim emisijama i Radio-OF, koji je emitovao vesti vie puta rueeljno. Emisije su se vrile skoro uvek na drugom kraju grada. I pored najmoder-

245

nijih ureaja za traganje okupatori nisu uspeli da otkriju nau stanicu, uglavnom zbog pomoi koju je pruilo stanovnitvo svom glasniku slobode. Stoga su Italijani proglasili zaplenu svih radio-prijemnika, jer emisionu stanicu nisu uspeh da otkriju, niti da uspeno ometaju njene emisije. Posle pet meseci rada stanice, borba preko etra je zavrena porazom Italijana. Rukovodstvo OP je odluilo 4. aprila 1942; godine da stanica prestane sa svojim emisijama. Plebiscitne akcije pranjenja ulica bile su i 1. decembra 1941, 3. januara i 8. februara 1942. godine. One su bile posveene jedinstvu jugoslovenskih naroda, rtvama faizma i proslavi godinjice smrti najveeg slovenakog pesnika Preerna. Tom prilikom se tiha akcija pretvorila delimino u javnu manifestaciju preko sto omladinaca ispred Preernovog spomenika. Usledile su teke represalije nad omladincima. Srednjokolci su proslavili 1. decembar za vreme nastave stojei d sa minutom utanja, zbog ega su ih masovno iskljuivali iz kola. 4. decembra je bio likvidiran od organa VOS-a vojni komandant bele garde i agent Gestapoa Fanou Emer. Politiki znaaj te akcije vidi se iz kominikea koji je publiko van u Slovenskom poroevalecu. U decembru su bile jo dve vrlo znaajne akcije: velika sabotaa u Hemijskoj fabrici i napad na preserski most. Obe ove akcije bile su uspeno izvedene. Zbog napada na preserski most Italijani' su u nemonom besu jer im je bila pogoena najpsetljivija veza s Trstom orgamzovah proces protiv 69 metana iz oblinjih sela koji uopte nisu uestvovah u akciji i 28 osudili na smrt, a 12 na veitu robiju. Izdajstvom koje je poteklo iz tajerske, okupatoru je uspelo da u ovom mesecu nanese znatan udarac naronoosloboilakoj borbi hapenjem Mihe Marinka, komesara Glavnog taba, i Toneta Tomia, organizacionog sekretara CK Slovenije, Vide Tomi, Pepce Kardelj i Mice Marinko. Ovaj udarac je, nesumnjivo, oteao pomo koju je CK mogo pruiti masovnom ustanku, koji je u poetku decembra zahvatio celo severno goresrijsko podruje. 19. januara Musolini je proglasio Ljubljansku pokrajinu za operaciono ratno podruje. Uvedeno je, dakle, vanredno stanje. Vojna vlast sa generalom Robotijem na elu dobila, je neograniena ovlaenja, a tab 11. armijskog korpusa vraa se iz Planine kod Postojne u Ljubljanu. Iz svega ovoga moe se priblino oceniti koliki je bio uspon, narodne (revolucije protiv okupatora 1941. godine u Ljubljani, u centru OF slovenakog naroda.
246

LJUBLJANA NAJVEI KONCENTRACIONI LOGOR U EVROPI

Da bi slomio otpor slovenakog naroda, okupator je odluio poetkom 1942. godine da grad opae bunkerima i bodljikavom icom, da podeli mesto na 14 rejona i sprovede sistematske racije koje su nazvane akcije za razoruavanje stanovnitva i odvodi muko stanovnitvo u internacije i zatvore. 22. februara je izvrena smrtna presuda nad industrijal-cem i bankarom Praprotnikom, koji je organizovao tajnu kontrarevolucionarnu policiju i zajedno sa Italijanima pripremao ianu ogradu Ljubljane. Tako je dan ranije, pre nego to su I t a l i j a n i opasali grad, ubijen jedan od na juticaj nijih voa izdajnikog rukovodstva slovenake buroazije. Ljubljana se pretvorila u najvei koncentracioni logor u Evropi, kada je 23. februara bila zavrena dupla iana ograda u duini od oko 32 km sa 69 bunkera, ime je opasan grad. U takvoj situaciji je znatno porastao znaaj organizacija Narodne pomoi, koja se jo u staroj Jugoslaviji afirmisala kao svestrani, moralni i materijalni pomonik rtvama terora i njihovim porodicama. Ve posle prvih meseci okupacije Narodna pomo u Ljubljani je postigla slian razmah kao i OF. Njena mrea je bila razgranata po elom terenu ljubljanskog okruga, po nadletvima, ustanovama i preduzekna. Njena mrea i veze protezale su se do svih okupatorskih zatvora i logora interniranih lica daleko izvan Slovenije, po Italiji i Nemakoj. Njene organizacije su udruivale naroito veliki broj simpatizera OF, koji nisu eleli ih nisu mogli neposredno saraivati u izrazito vojnim, ih politikim akcijama OF. Jo dobra dva meseca posle blokiranja i opkoljavan]a bodljikavom icom grada Ljubljane, centar revolucije i oruanog ustanka ostao je u gradu. Centralni komitet, Glavni tab i IOOF preselili su se iz Ljubljane tek meseca maja, kada je stvorena prva vea osloboena teritorija u Sloveniji, koja se prostirala od Ljubljanskog barja do Kupe. Prvih meseci posle blokade i pokuaja izolovanja Ljubljane bodljikavom icom i bunkerima od ostalih krajeva Slovenije, grad je proivljavao niz najteih vojnikih i policijskih pretresa, racija i terora svake vrste. Meutim, jedinstvo Ljubljane nisu mogli da unite ni teror, ni izdajnika pomo rukovodstva katolike crkve, klerikalsM'h i mihailovievskih izdajnika. Organizacije su, istina, pretipele, izvesne gubitke, dobar deo aktiva je bio oteran u zatvore i internaciju, ah borba nije poputala. Neiscrpna snaga probuenog naroda dizala je
247

nove revolucionarne snage za teku borbu. Karakteristino je da u svim ovim nabrojanim sistematskim racijama okupatoru nije polo za rukom da ulivati nijednog lana iz rukovodstvu CK, Glavnog taba, IOOF, okrunog komiteta, ili, okrunog odbora OF. Nepotednu brbu protiv okupatora vodila je Ljubljana kao centar ustanka i revolucije vrlo uspeno. Izlazili su listovi, tampani leci, Radio-OF je redovno emitovao vesti, vrene su likvidacije izdajnika - i sabotae. Sa izvesnim veim tekoama se nastavljalo i odlaenje kadrova iz Ljubljane na politiki rad i u partizanske jedinice. Rukovodstva organizacija u gradu postepeno su i u- sve-veoj meri preuzimale ene i nov, jo nekompromitovani kadar. Teite ustanka, koje se krajem 1941. godine prenelo u Gorenjsku, prenelo se s prolea 1942. godine na podruje Koevja, Notranjske i Dolenjske. Meutim, uloga Ljubljane kao osnovnog stuba ustanka u Sloveniji time nije prestala. Ona je jo uvek neiscrpna kadrovska i materijalna baza, a i nepogreivi centar za vezu i obavetajnu slubu za celokupnu oslobodilaku borbu u Sloveniji.
Vladimir KRIVIC

USTANICKI DANI U DRVARU

A. priMd rat 1941. godine zatekao me je u Subotici na dunosti - u vojnocenzorskom odsjeku. I na ovom dijelu fronta izdaja tadanjih, vlastodraca uinila je svoje. Ni puka nije opalila na granici, a mi smo dobili nareenje da se cenzorski odsjek iz Subotice povlai u abac. Vojska se sa fronta takoe povlaila bez borbe, tako da se maarska Hortijeva armija prosto uetala u Baku. Stigli smo vozom izjutra u Novi Sad. Poto su mostovi bili porueni, htjeli smo da Dunav preemopomou nekoga amca, pa smo otili na obalu rijeke. Tamo smo zatekli nekohko brodia i veih amaca kojima su se prebacivah vojska bez oruja i narod u Srem i iz Srema u Baku. Od ljudi koji su iz Srema dolazili u Novi Sad doznali smo da su Nijemci stigli u Rumu i u Staru Pazovu. Vidjeli smo da je sa starom Jugoslavijom gotovo i da na cenzorski odsjek nema nikakvog razloga da ide u abac, pa smo se i mi rasturili; svak je poao na svoju stranu, a nas nekoliko drugova otili smo u jednu kolu, da se tamo dogovorimo o naem daljem radu. U toj koli zatekli smo dosta naih ljudi iz sel i okoline Subotice koji su bih poli u svoje jedinice. Tamo smo se dogovorili da se vratimo u naa- sela, da vidimo ta e biti sa ljudima tamo i da vidimo ta nam valja poslije raditi. Ili smo pjeke iz Novog Sada k Subotici. Negdje ispred Novog Vrbasa susreli smo prve maarske trupe. Od formiranenove vlasti u Vrbasu dobili smo nareenje da se smjestimo u jednu od osnovnih kola i da tu prenoimo. Bih smo dobili i dozvolu za odlazak kuama. Meutim, u toku noi nastala je neka pucnjava oko Vr- , basa. Osula se jaka mitraljeska, minobacaka-i puana vatra. I taman da izjutra rano krenemo dalje, dooe nam iz optine neki slubenici i rekoe da nas trai predsjednik optine. im smo tamo stigli, bili smo uvedeni u jedno veliko dvorite, a oko
249

nas se postavila maarska straa sa noevima na pukama i sa mitraljezima. Vidjeli smo da smo pohapeni. Odatle su nas Maari prebacili u vei sabirni logor u Baku Topolu. Tu smo ostali nekoliko dana. Bili su nas sabili u itni magazin kao u kutiju ibica i nikako nas nijesu putali van. Znai postali smo zarobljenici maarske Hortijve Vojske. Iz Bake Topole sprovedeni smo preko Bajmoka i dravne granice u Baju. Do granice maarski su vojnici pobili desetak ljudi koji su, iscrpljeni od dugog i napornog puta, zaostajali iza kolone. U Baji su Maari skupili nekoliko hiljada ljudi oficira, podoficira, vojnika, a najvie seljaka koji nisu ni stigli da obuku umforme. U Baji smo bih desetak dana, a odatle su svi aktivni i rezervni oficiri, koje su Maari uspjeli da pokupe po Bakoj, sprovedeni pod Karpate u jedan njihov vojni logor. Tamo smo bifli u toku mjeseca maja. Negdje u samom poetku juna Maari su, ne znam da h po odobrenju i znanju Nijemaca, iz ovoga logora poeh da putaju sve one nae dravljane koji bi se javih da su iz kvislinke Nezavisne Drave Hrvatske i Crne Gore, zatim one koji su se javih da su iz onog dijela Slovenije koji je Njemaka pripojila Rajhu. Ja sam se javio da sam roen u Bosni, na teritoriji Nezavisne Drave Hrvatske i sa jednom grupom bio sam puten iz logora, .Ili smo preko Maarske vozom, a u Pavelievu dravu, stigli , smo preko oteenog mosta na Dravi kod akovca. Sjutradan smo dospjeh u Zagreb. Na zagrebakoj eljeznikoj stanici nae kofere i dokumenta pregledao je jedan ustaa. Iz podataka je vidio da sam Srbin, gledao me je i na koncu mi kae da e uskoro rezervni oficiri ii na specijalnu obuku u Sjevernu Afriku i veli da se za taj put pripremim. Svima nam je iz ove moje grupe naredio da se javimo u ustaki stoer u Zagrebu u nekoj uhci. Meutim, ja nisam htio da se javljam nego sam prvim vozom poao za Prijedor, a odatle za Drvar. Putujui od Prijedora ka Drvaru video sam iz voza u Sanskom Mostu neke objeene ljude i tu doznajem da su to uiniM okupatori kao represaliju zbog neposlunosti graana. Putujui dalje u moj vagon je ula jedna grupa ustaa koji su pijani i razbarueni stalno psovah Srbe i prijetili im. Ja na njih nijesam obraao nikakvu panju, itao sam uglavnom neke njihove novine. Kad je voz stigao na eljezniku stanicu Pasjak, poslednju stanicu do Drvara, ja sam bez uobiajenih priprema, kad je voz ve trebalo da krene, siao na tu stanicu. Iz Pasjaka sam odmah stigao kod mojih strievia u zaselak Zaglavicu.
250

U Zaglavici sam naao svog brata Peru, On je bio student Zagrebakog sveuilita pa je poslije kapitulacije stare Jugoslavije i on ovdje doao. U razgovoru mi je rekao da se u Drvaru nalazi i Ljubo Babi, student i!z Banjaluke, koga je poznavao iz ranijeg zajednikog rada naprednih studenata u Banjaluci. Pero mi je rekao da se preko Ljuba povezao sa partijskom organizacijom Drvara i da se ukjuio u partijski rad. Dogovorili smo se da on javi Ljubu Babicu o mom dolasku kako bih se i ja ukljuio u rad partijske organizacije. Ja sam kao ak i student dolazio u Drvar na godinji dopust iz Zednika kd Subotice, gdje se moj otac naseho kao dobrovoljac sa solunskog fronta. Poznavao sam bliu rodbini "u Bastasima, odnosno u zaseocima Zaglavici i Gruborskom Naslonu, ali u Drvru ni jesam poznavao nijednog lana Partije. U vrijeme moga dolaska u Zaglavicu Talijani su jo bih u Sanskom Mostu, Bosanskom Petrovcu i Drvaru; vjerovatno su pomagah ustaama da organizuju i malo uvrste vlast. Uskoro su se povukli u Knin, u granice svoje okupacione zone. Ustae su pak u samom Drvaru donekle konsolidovale svoju vlast, ah poto ni iz daleka nisu imale dovoljno domaih ustaa, dovukle su sa strane nekoliko desetina ustaa i tako pojaale svoje organe u preduzekna i u organima vlasti u Drvaru. Drvar je imao pilanu i tvornicu celuloze, koje su, ubrzo, poshje dolaska ustaa, obnovile proizvodnju. Radnici ovih preduzea dolazili- su na rad od svojih kua iz svih okolnih drvarskih sela. Bilo je meu njima i radnika iz grahovskih sela, Resanovaca, Pei, Maleevaca i dr. koji su bih blie Drvaru. Uskoro sam se sastao sa Ljubom Babiem. Naravno, tada nisam znao da je on bio odreen od Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku krajinu za vojnog povjerenika za srez Drvar i Grahovo. Ljubu sam ukratko iznio o svom partijskom radu u edniku i Subotici i on je rekao da e drugovima predloiti da me ukljue u rad partijske organizacije u Drvaru. U to vrijeme su odreeni lanovi Partije prikupljah podatke o broju puaka, municije i o drugom naoruanju kod pojedinih ljudi po selima koji su za vrijeme sloma stare vojske pokupili i sakrili neto oruja i municije od Kninske divizije. Rad na prikupljanju podataka o broju puaka i o ljudima koji te puke posjeduju, iao je dosta brzo. Meutim, taj posao je bio veoma konspirativan i za njega je samo znao odreeni broj ljudi, lanova Partije. U razgovoru sa Ljubom o pripremama naroda za oruanu borbu, dolo je do prijedloga o korisnosti povezivanja sa drugovima iz Srba u Lici. Naime, Pero mi je rekao da su tamo stigli i neki nai drugovi iz ednika, meu njima i oko Jo251

vani. Ljubo se sloio da poem kod njih, da vidim ta su oni do sada uradili i da im predloim tjenji kontakt i saradnju s nama. Krenuo sam na' put za Srb. Znao sam da za etiri asa mogu stii u Srb i poao sam iz Gruborskog Naslona preko male planine Vujaka za Mah Cvijetni. Meutim, ne poznajui put preko Vujaka, izgubio sam tu dosta vremena i skoro pred mrak stigao u selo Mah Cvjetni. Nisam htio da nou produavam put za Srb nego sam svratio kod jednog seljaka i zamolio ga da prenoim kod njega. Meutim, on me je dosta nerado primio iako sam mu ja rekao odakle sam i iji, pomenuo mu - mnoge ljude iz Zaglavice i Gruborskog Naslona, pokazivao mu ak i moju diplomu o svrenom Pravnom fakultetu u Subotici. Jedva je rijeio da me ipak primi na konak.. (Kasnije je ovaj seljak postao na partizan i priao mi da se lomio da me prijavi knezu ih da me nekako smakne, jer je tvrdo vjerovao da sam neiji pijun.) Sjutradan sam poranio i sa nekim seljacima stigao u srpsku dolinu. Seljaci su okrenuli za Srb a ja za selo Neteku gdje se, kod svojih, nalazila 'mja drugarica Mirjana Buji. Naao sam je kod kue i rekao joj zbog ega sam u Srb doao. Od Mire i njene rodbine saznao sam da su ustae izvrile brojna hapenja seljaka i graana iz Srba i okoline i da su ih zatvorile u Srbu. Kako ustae nijesu prestajale sa hapenjem, svi odrasli mukarci ve su bili pobjegh od kua i sklonih se u brda. Dok sam razgovarao napolju sa Mirom naila je orunika (andarmi) patrola, te se jedva sklonismo u neki gusti zabran. Provjeravajui polako gdje su orunici, jedan od njih me primjeti, opali metak u vazduh i viknu na mene: Stoj etnie! Vidio sam da se nema kuda nego da se bjei! Tako sam izmakao i uvee se prebacio preko Neteke za Senjsko Brdo. Tamo sam naao sve seljane iz Neteke i ostalih okolnih sela. U razgovoru sa ljudima iz ovih sela doznao sam da su ustae prethodne noi kamionima prebacile sve pohapene ljude iz Srba prema Lapcu. Meutim, niko nije znao ta se dalje sa njima desilo. Ali negdje po podne toga dana doe do nas Vojo Mileusni sa potpuno plavim rukama i dubokim oiljcima od ice na njima. Tada smo doznali sudbinu ljudi pohapenih u Srbu i u bliim okolnim selima. Njih su ustae potrpale na kamione kao klade, ionako vezane dovezle do neke jame blizu Borievca. Po dvojicu zajedno vezanih dstovarale su iz kamiona, odvodile nad jamu i strijeljale. Vojo je vidio da je tu njihov kraj. Iskoristio je jednu nepanju ustaa, brzo se otrgao od svoga druga sa kojim je bio vezan i sa vezanim rukama na leima skoio sa ceste niz strminu, prevrtao se preko kamenja
252

i preko malog bunja dok ga jedno vee drvo nije zaustavilo u svojoj kronji. Ustae su trale za njim, osvetljavale prostor elektrinim lampama, ali ga, sreom, nisu nale. Tako se Vojo spasio sigurne smrti i kroz umu stigao na Senjsko Brdo. Seljaci su bili preneraeni ovim zvjerskim postupkom ustaa i vidjeli su da nema mira sa njima. U meuvremenu sam doznao da se Doko Jovani nalazi u blizini Kupirova i da tamo prikuplja ljude i naoruanje za p r e d s t o j e e borbe. Poruio sam mu da emo se uskoro morati sastati. Kad sam se iz Srba vratio u Drvar, bio je stigao proglas Centralnog komiteta nae Partije o napadu Nijemca na Sovjetski Savez. Neto kasnije sastao sam se sa Ljubom i iznio mu situaciju u Srbu. Ljubo se sloio da radi dogovora pozovemo Doka Jovania i Duana Mileusnia kod nas. Ovaj sastanak je odran poetkom jula u Gruborskom Naslonu i tu .smo se dogovorili o zajednikom radu na pripremanju ustanka i o uspostavljanju stalne kurirske veze izmeu nas. Ve u to vrijeme ustae su poele s terorom i na podruju Drvara. Oko 30 graana odvezle su iz Drvara i zvjerski ih poubijale i bacile u Risovaku jamu u blizini sela Risovca u petrovakom srezu. Takoe'su spaljene i tri pravoslavne crkve u / selu Bastasima, Gornjem Vrtou i Sipovljanima. Ustake andarmerijske patrole danju su prolazile kroz sela i pucnjavom utjeravale strah u narod. U gradu i po selima vrile su svakodnevno ikaniranje graana i prijetile.im zatvorom. '.' Sreski komitet Partije za Drvar ve je bio preduzeo niz mjera oko obezbjeenja sela od ustakih upada. Seljacima je govoreno da se opreznije kreu po selima i da ne odlaze u Drvar. U selima su uspostavljene strae. lanovima Partije reeno je da ne zalaze u grad i da ne noivaju kod kua i na nesigurnim mjestima. No, i pored preduzetih mjera, ustae su iznenadile nae ljude, koji su radili u drvarskim preduzeima. Odmah posh je 20. jula ustae su uspjele da pokupe povei broj radnika, otimah ih potrpale vagone govorei im da e se odmah vratiti. Nikada nijesam doznao gdje su ustae postrijeljale ove ljude. -Sredinom jula bio sam sa Perom u Bastakom Dolu povie Zaglavice. Pero je radio na umnoavanju proglasa Centralnog komiteta nae Partije o napadu Nijemaca na Sovjetski Savez i o pozivu Partije na oruanu borbu protiv okupatora i*kvislinga. Proglas je umnoavan na pisaoj maini. Tada u naoj tehnici nismo imah radio-aparat, to nam je ozbiljno. oteavalo propagandni rad u narodu. Zato smo se dogovorili da :ga uzmemo na poslugu od lugara Grahovca, jedinog ovjeka
253

koji je u ovim selima posjedovao radio-aparat. Taj posao su obavili Marko i Milan Srdi. Radio-aparat su iznijeli u Bastaki Do u jedan proplanak, uvao ga je Marko. Kada smo doli da radio-aparat prenesemo do nae' tehnike, uh smo neki pucanj. Uplaili smo se ta se to kod Marka dogaa i poslali do njega jednog seljaka. Marko nam je ispriao da'je blizu njega naiao medvjed, da se malo uplaio i opalio na njega metak. Sada smo mogli da sluamo i umnoavamo radio-vijesti. Za to vrijeme upaznao sam se sa nekoliko drugova komunista iz drvarskog kraja, a meu prvima sa Miloem Baukom. Milo je navraao kod nas u Bastaki Do i razgovarali smo o potrebi obavjetavanja naroda o dogaajima iz njemako- sovjetskog rata. Svi smo, naime, bili uvjereni da e se Crvena armija uspjeno suprotstaviti njemakoj faistikoj armiji i da e uskoro prei u kontraofanzivu. "Vijesti o tome trebalo je da kod naroda stvore jo bolje borbeno raspoloenje i vjeru u mogunost i neophodnost oruane borbe kod nas. Nekako odmah poslije 10. jula saoptio mi je Ljubo Babi da sam odreen za zamjenika komandanta gerilskog odreda za Drvar i Bosansko Grahovo. (Tako su se zvali svi nai odredi u danima ustanka.) Rekao mi je da je stigla direktiva Oblasnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije za Bosansku krajinu da se odmah formiraju gerilski odredi, koje treba smjestiti u skrovita mjesta, povui u odrede sve ljudstvo i naoruanje, izabrati komandni kadar i vriti intenzivnu vojnu obuku. Bio sam veoma iznenaen ovim mojim izborom u tab odreda, a jo vie me je impresioniralo povjerenje koje mi je dato od drugova iz Sreskog i Oblasnog komiteta. Istovremeno me obradovala vijest o formiranju odreda jer je to bio i najbolji znak da e ustanak uskoro poeti. Razgovarajui sa ljudima iz Zaglavice i Gruborskog Naslona vidio sam da su nai ljudi ivnuli, da sve vie jaa povjerenje u nau Pairtiju i njenu ulogu organizatora borbe protiv faistikih osvajaa i njihovih slugu ustaa. Borba Sovjetskog Saveza i njegove Crvene armije jo je vie jaala vjeru kod ovih ljudi u realnost nae oruane borbe. Naa objanjavanja o Paveliu i njegovim ustakim delatima uskoro su bila potvrena i u praksi, odvodnjem ljudi iz Drvara u neznanom pravcu, grubim nasrtajima ustaa na pojedine graane, a i vijest o zloinima ustaa u Srbu i o paljenju sela Raenovii brzo se proula u svim drvarskim selima. Zatim deportovanje u drvarska sela oko 600 staraca, ena i djece iz okoline Maribora i iz Likog Petrovog Sela jo vie je posvjedoilo narodu kakvu mranu vladavinu sprovode Nijemci i
254

ustae u naoj zemlji. Narod je sve vie uviao da Pavelieva Nezavisna Drava Hrvarska lei na ubijanju i deportovanju ljudi, pljaki i paljenju sela i da to nije nikakva drava ijim se zakonima treba pokoravati. Uticaj Partije u ovome kraju bio je jak i do rata, a ovaj je n a r o d bio ve ukljuen u borbu radnike klase Jugoslavije kroz sindikalnu borbu njegovih sinova u tvornici celuloze, pilani i na eleznici; u izbornim borbama protiv nenarodnog reima narodu nije bilo sada teko objasniti da je jedini na put o r u a n a borba protiv faistikih osvajaa i njihovih domaih plaenika. Ja sam takoe osjetio tu spremnost naroda dav slijedi put koji mu ukazuje naa Partija i zato sam bio uvjeren da e uspjeti na rad na organizovanju prvih naih vojnih jedinica. Uskoro se to obistinilo. Kada sam sa Ljubom i Perom poao jednog dana. na Kamenicu sa ciljem da na tab odreda pone skupnije djelovati, naao sam na Praijaku, ispod Bobare planine, vojni logor i nekohko desetina naoruanih momaka radnika i seljaka iz Kamenice, Bastasa i Vrtoa. Razmiljao sam: uskoro e planuti ove ustanike puke, uskoro emo se uhvatiti u kotac sa Nijemcima, Talijanima i ustaama. U aprilskm ratu nijesam dobio ni prvo vatreno krtenje; samo su nas dva-tri puta mitraljirah njemaki avioni dok sam bio u cenzorskom odsjeku u Subotici, a kada sam se vraao kui iz Novog Sada, u Sirigu je preko moje glave preletjelo nekoliko desetina granata, ispaljenih iz Hortijevih topova. Sada e borba biti malo drugaija! Trebalo nam je samo nekoliko dana pa da sve nae ete, koje smo tada nazvali odredima, oformimo u prave vojne jedinice. Od 20. do 26. jula oko Drvara su formirane tri ete, izabran je i postavljen komandni kadar: komandiri i politiki komesari eta, vodova, komandiri oeljenja. Politike komesare smo u poetku nazivali politikim delegatima. Bili smo bogati u naoruanju. Imali smo tada preko 200 puaka, 67 pukomitraljeza, nekohko desetina runih bombi i dosta municije. Sjeam se kako se u Kamenikoj eti redovno izvodila vojna nastava. Izvoene su najosnovnije taktike radnje: prebacivanje, zauzimanje zaklona i straarska sluba, zatim rukovanje orujem i njegovo ienje. Jer, u etama je bilo mladia, meu njima i lanova SKOJ-a, koji nijesu sluili vojsku. Sa kakvim su oni poletom, ozbiljnou i voljom izvodi li ove vjebe! Ljudi su ivjeli potpuno vojnikim ivotom: hranili se i spavah u logoru, na trubni znak ustajali i polazili na zanimanje. Bile su sprovedene bezbjednosne mjere samo je o255

reeni broj ljudi mogao doi u logor, no sigurno je da je dosta ljudi znalo da stvaramo nau vojsku. U tab odreda uli su: Ljubo Babi, komandant odreda, "Vaso Trdki, politiki komesar, Milan Bursa, zamjenik politikog komesara, lan Sreskog komiteta KPJ za Drvar i Milutin Moraa, zamjenik komandanta. Upoznao sam se sa ovim drugovima drvarskim radnicima koji su svojom neposrednou na mene ostavili najbolji utisak. U Kamenikoj eti upoznao sam se sa vie drugova. Jo mi je u sjeanju uvijek vedar i nasmijan lik Jol Maria, komuniste i radnika, komandira Kamenike ete, kao i djeaki Mk Vicuke Bodroe, mladog skojevca, koji je uvijek bio spreman da izvri svaki zadatak, zatim ozbiljni i staloeni likovi komunista Ilije Miljevia i Bogdana Peanca. U tom vremenu tab odreda odrao je niz sastanaka. Na njima sam upoznao vojne povjerenike iz grahovskih sela, komuniste: Simu Bajia i Branka Vidovia; sa Tieva Ticu Miloa i Vladu Prpu, iz Prekaje Miloa Polia, sa Boboljusaka Nikolu Trninia, iz Trubara Per Boltia i Peru Jaria, iz ipovljana Jovu Kecmana, Obrada Malbaia i Slavka Rodia, iz Podova Rajka Bosnia i Jou Damjanovia, iz Podbrine Radu Zori i druge seoske povjerenike. Svi su oni podnosili izvjetaje o formiranju odreda, odnosno eta, o sastavu ljudstva, 0 vrsti i broju naoruanja. Odmah sam uoio: drvarska sela su bila jaa i po broju lanova Partije i SKOJ-a, i po koliini prikupljenog oruja od grahovskih. sela, ah su i Grahovljani mogh poeti borbu sa ljudstvom i orujem koje su imah, jer je 1 to bila ozbiljna snaga, a svuda je bilo i mlaih ljudi, radnika i seljaka, koji su htjeli odmah da stupe u odrede. - Svi ovi drugovi povjerenici paljivo su sluah izlaganja i uputstva lanova taba. Htjeli su da to vie saznaju i naue, da im ne izmakne neto iz organizacije odreda i grupa, iz raa u narodu, iz vojnih zadataka. Tako sam mogao uoiti: vjera kod ovih ljudi u nae snage u snagu nae Partije i naroda je jaka i moglo im se vjerovati da e izvriti svaki postavljeni im zadatak. Doao je i sastanak sa drugovima iz susjednog nam sreza Bosanskog Petrovca. Na njemu smo analizirali situaciju i dogovorili se da se uspostavi vrsta veza u cilju koordinacije rada i jenovremenog napada na neprijatelja. Tada sam prvi put upoznao Iliju Doena, vojnog povjerenika Partije za srez petrovaki, koji je iza sebe imao dobro iskustvo iz raa i borbe na Univerzitetu u Beogradu. Sjeam se da je trebalo da im poaljemo neto oruja, jer Petrovani nijesu imah mogunosti da uzmiu niotkuda oruje kao to su nai
256

pr-varani uzeli pobacano oruje Kninske divizije. I oni s imali prilian broj puaka, ali i vei neprijateljski garnizon u Petrovcu. . . Sastali smo se i sa naim komijama Lianima. Doli su oko Jovani i Duan Mileusni. Meni je ve bio poznat mentalitet Liana iz naeg drugog zajednikog ivote u edniku; znao sam da su to hrabri i odvani ljudi. Oni su ve "formirali odr e d e i ete, ali su i oni bili tanji u naoruanju od Drvarana. Sa njima smo se sve hjepo dogovorili: da napad pone istovremeno i kod nas i kod njih, da imamo stalnu vezu, i direktnu, a i preko Boltia i Boe Babia u Trubaru. Na sastanku je dogovoreno da ustanak treba ubrzo poeti, ah datum mije bio jo odreen. Moj rad u tabu tih dana proao je u tim intenzivnim sastancima i dogovorima. Ne poznajui drugove koji su dolazili, ja sam sluao njihova.izlaganja i rijei drugova iz taba i partijskog rukovodstva. A to mi je i upravo bilo veoma korisno. Mogao sam da uoim ogromnu snagu nae Partije u ovome kraju, veoma dobru organizaciju posla i snanu podrku koiu je narod pruao partijskoj organizaciji na stvaranju naih prvih vojnih jedinica. Bilo mi je veoma drago to sam uspio d doem u ovaj kraj, jer sam se do rata nalazio takoe meu komunistima, koji su ostvarili znatne rezultate u svom radu. Ah, ja sam tada dobio od taba odreda i jedan krupan i sasvim odreen zadatak: da napravim plan napada na grad Drvar i da isplaniram sve potrebne mjere za ruenje i zapreavanje eljeznike pruge i ceste Otrelj Drvar Trubar. (Vele mi drugovi: Ti si rezervni oficir, uio si vojnu kolu u vrijeme kada je naa Partija dala direktivu da se vojna obuka dobro savlada, pa nam napravi ove planove.) Imali sm sekcije i poveu skicu Drvara, taan raspored ustakog redarstva u Drvaru, jainu i raspored njihovih oruanih snaga, plan celuloze i pilane, jainu i raspored domobranske ete. Sem ustakih inovnika i pisara u Drvaru se nalazilo oko 250 naoruanih ustaa i, kohko se sada sjeam, 130150 domobrana. Sve te podatke smo dobili od lanova Partije i SKOJ-a koji su radili u gradu. Sa ovakvim podacima nije teko iskusnom vojniku da napravi dobar plan napada, pogotovu to je Drvar bio odmah tu, a mogla su se obii i pojedina mjesta na pruzi i cesti, pogodna za njihovo ruenje. Ali ja sam ovaj, u mom ivotu, prvi vojni plan radio sa vehkom mukom. I sada se sjeam koliko sam dugo studirao sekciju i skicu Drvara i muio se da iza- , berem najpogodnija mjesta za upad u grad i za ruenje pruge i ceste. Na koncu sam ipak uspio da ga napravim i on se dopao drugovima u tabu odreda.
17 U s t a n a k 194}.

257

Kada je osvanuo 26. jul, bili smo pri kraju naih organizacijskih' mjera ljudstvo je nekohko dana izvodilo vojnu obuku, uspostavili smo bih i dobre veze sa naim susjedima. Toga dana poslije podne vraao se jedan domobranski major automobilom iz Drvara za Petrovac. U blizini Crvlj evice bio je doekan od trojice naoruanih samovoljnika i ubijen. Na tu pucnjavu odmah su intervenisale ustae i domobrani iz Drvara. Naa eta, koja se nalazila u umi povie Crvlj evice, stupila je u borbu, jer se plaila da ustae ne ponu sa paljenjem sela, pa su se ustae i domobrani povukh u grad. Poshje ovog incidenta nije se imalo vie ta ekati, jer smo ocijenili da e ustae poshje pogibije majora i otkrivanjem nae ete traiti i dobiti pojaanje iz Bihaa ih iz Bosanskog Petrovca. Hitno je sazvan sastanak Sreskog komiteta i taba odreda na kome je donijeta odluka da napad na Drvar pone 27. jula u zoru. Nareenja za napad su napisana na osnovu ranije utvrenog plana napada. Ova nareenja ponijeli su za -komande dvije drvarske ete lino lanovi taba odreda, u cilju breg i hitnijeg prenoenja zadataka. Poslali smo Sipovljanskoj eti i jedan pukomitraljez kao pojaanje. Istovremeno smo poslali kurire za komande u Bosansko Grahovo, Srb, Trubar, Prekaju i Bosanski Petrovac. Svima je reeno da sa napadom ponu istoga jutra 27. jula. Moe se pretpostaviti koliko je obiman posao svrio tab odreda pred vee 26. jula. Iznenaenja svake vrste su esta u ratu, ali smo mi bili ljuti na neodgovorni i samovoljni incident kod Crvlj evice, a bili smo i zabrinuti da li emo na vrijeme obavijestiti nae i susjedne komande o poetku oruane borbe. Meutim,. borba je svuda poela na vrijeme. Malo smo iznenadili drugove u petrovakom srezu, koji su jo poneto imah da svre, a oekivali su da emo im poslati bar jedan do dva pukomitraljeza. Zbog iznenadno domjete odluke o poetku ustanka, ovo oruje nije im se moglo poslati, Napad na Drvar poeo je u odreeno vrijeme. Nae ete uspijesno su se probile u grad. Potpuno je uspio na plan. da se odmah presijee veza i odvoje ustae od domobranske ete, koja se inae nalazila u donjem dijelu grada. Sa nekim domobranskim oficirima, a preko naeg simpatizera u domobranskoj eti Ivice Grepca, imali smo sporazum da nam oni prilikom naeg napada na Drvar ne pruaju otpor, uz vrstu garanciju < da e svi domobrani,' koji to ele, biti odmah puteni kuama po osloboenju Drvara. Nai borci brzo su razbih .ustae i njihova uporita u .krugu pilane i tvornice celuloze, zauzeli su direkcije ovih pre258

duzea i eljezniku stanicu, a potom nastavili ienje pojedinih ustakih grupa. Domobrani se, meutim nijesu predavah, ali nijesu ni pucah na nau etu koja je bila orijentisana prema njima i prema donjem dijelu grada. Grad je bio slobodan, a oni su jo neto ekali. Pregovori sa njima nijesu davali rezultate, a nama su stalno stizali, izvetaj i i pitanja ta uraditi sa domobranima. Ljubo i ja nalazili smo se na Kamenici, gdje smo u toku noi i dana primili kurire sa svih strana i slali kratke dopise raznim komandama. Vaso je bio kod Crvljevike ete, a Milan Bursa u Trubaru kod naeg odreda. Prihvatili smo prijedlog da se domobranima poalje pismo nekih uticajnih Hrvata iz preduzea, koji nam nijesu pruih otpor, da slobodno izau iz svoje kasarne. Rekao sam Ljubu da i ja idem u grad da pogledam tu situaciju sa domobranima. Jedva me ovjek pustio! Na polasku me zagrlio. Kae mi da se uvam, a i on zna da je grad sasvim osloboen, a samo domobrani neto oteu. Brzosam stigao do naih boraca koji su se bih rasporedili na breuljku juno od sokolskog doma, u kome su se domobrani nalazili. Kau mi da ne znaju ta bi uradili, jer se domobrani usteu da se predaju. Meutim, uskoro su domobrani dali znak za predaju. Oni su, izgleda, ekah sa predajom dok se sasvim nijesu uvjerili da su ustae pobjeene i da je njihova vlast prestala. Ovi domobrani su ostali kod nas neto oko dvadesetak dana, pa su prko slobodne teritorije poslati svojim kuama za Biha. Istoga dana postignuti su dobri uspjesi i kod drugih naih eta iz susjednih odreda: Liani su oslobodili Srb i cijelu srpsku dolinu i prema jugu zaposijeh i zaruili Srpski klanac, a na sjeveru stali prema Borievcu; Grahovska eta oslobodila je Bosansko. Grahovo i zauzela andarmerijsku stanicu u Re.sanovcima,. a Prekajska eta likvidirala je andarmerijsku stanicu u Prekaji i poslala dio snaga prema Srnetici. Borci iz Trubara zauzeli su andarmerijsku stanicu u Trubaru, a borci iz Boboljusaka, Cvjetnia i Martin-Broda andarmerijsku stanku u Martin-Brodu. Dio nae ete iz Crvlj evice i borci sa Otrelj a zauzeli su Otrelj i uputili se du eljeznike pruge prema Brizgau i Smetici. Nai minerski odredi dobro su poruili prugu u Misijama i prema Otrelj u. Petrovani su takoe imah uspjeha : oistili su cijelu svoju teritoriju, a na Petrovac nijesu napadali jer nijesu ni stigh, zbog iznenadnog poetka napada na Drvar.
259

Tako je 27. jula prvog dana ustanka u ovim krajevima, osloboena prostrana teritorija, duine oko 70, a irine .oko 45 kilometara. Te veeri (27. jula) u Drvaru, gdje je salo mnogo naroda iz susjednih sela, bilo je veoma ivo. Ljudi su se interesovali za poginule i ranjene borce, za zaplijenjeno naoruanje i za mnogo ta drugo. Borci su, pak, vie puta prepriavali po neku svoju uspjelu akciju. Bila je to opta radost naroda za uspjeh koji je postigla njegova vojska. U gradu je bilo dosta posla. Valjalo je prikupiti ete i poslati ih na nove zadatke prema Bosanskom Petrovcu, Srnetici i Mlinitima; trebalo je prikupiti i pravilno raspodijeliti zaplijenjeno oruje i municiju, uvesti red u gradu da ne bude neke samovolje i bezvlaa. Mi smo u gradu zatekli sve pogone u preduzeima u ispravnom stanju i sve trgovine i ugostiteljske objekte. Na poslovima u gradu mnogo se angaovao Sreski komitet Partije i drugi komunisti. Posla su se prihvatili svi radnici koji nijesu bili rasporeeni u ete. tab odreda je preao u grad u optinsku zgradu. I sada se dobro sjeam da je toga i narednih dana bilo u tabu odreda kao u konici. Odravani su kratki sastanci i dogovori. Ljudi su dolazili da dobiju zadatke, neki da vide ta se to radi u glavnoj komandi, a bilo ih je koji su nudili svoje usluge. Kuriri su, pak, stalno donosili izvjetaje iz jedinica. Nekako poshje dv-tri dana sjetilo se Pavelievo Vrhovno vojno zapovjednitvo da nam poalje dva aviona. Prvo su'mitraljirali, a vie su izviah i vratili se nazad. I poslije su dolazila po dva aviona, nekako u jednakim intervalima od tri do etiri dana. Kada sam kasnije bio poslan na rad u Otrelj, zapazio sam da nas stalno prati jedan par lakih aviona i redovno istrese svoj tovar bombi u- umu, daleko od nas. Poshje nekohko dana rada u Drvaru premjestili smo tab-odreda u zaselak Prnjavor, nedaleko od grada. Poslovi su u tabu tekli kao nabujala rijeka: izvjetaji sa poloaja organizacije. narodne vlasti u gradu i u selima, poslovi vezani za odrede i ete, odailjanje pomoi u oruju i municiji prema Glamou, Mlinitima i Kljuu; organizacija sanitetske slube, organizacija rada i poeci na proizvodnji sopstvenog oruja, proirenje propagandne djelatnosti taba odreda i, niz drugih poslova. Vrlo esto se u tabu radilo do zore; Od prvog dana ustanka obraale sii se tabu odreda u Drvaru mnoge nae komande sa udaljenih, podruja. Mi jo i nijesmo poeh sa proizvodnjom poznatih drvarskih cementnih i eljeznih bombi, a ljudi su dolazili da ih trae.-Neki odredi koji
260

su limali' malo komunista najvie su traili d im poaljemo dobre komandire. U tom zahuktalom poslu mislim da nijesmo koliko je bilo potrebno obraali panju naim etama u cilju njihovog daljeg organizacijskog i pohtikog uvrenja i jaanja. Imah smo, na primjer, i u nekim drvarskim etama i vodovima pojedine komandire koji su.dosta brzo ispoljili ovinistika gledanja, ee se sukobljavah sa pohtikim komesarima i, inae, ispoljavali dosta samovolje. Trebalo je da budemo prema tim ljudima otriji, smenjivati ih sa dunosti, a mjesto njih postaviti politiki svjesnije ljude. Treba rei da je zbog njih politiki rad u pojedinim etama bio dosta slab. Svi takvi ljudi kasnije su otili u etnike. Drugi je na ozbiljan propust bio to smo odmah u po- ' etku prihvatili smjenu boraca u etama. Naime, svakih osam dana dolazila je u odred nova smjena, a stara odlazila kuama da se preobue, opere i da neto uradi kod kue. Mislim da smo mogli sa malo vie objanjavanja i pohtikog rada ukinuti ove smjene jer su se uglavnom smjenjivali stariji i oenjeni ljudi, dok.su u etama stalno ostajali politiki svjesni i mlai borci. Oni su bili ponosni na svoj vojniki poziv i nijesu htjeli da se odvoje od svog oruja. Ti mladi ljudi brzo su shvatih i primah partijske direktive i upute taba odreda da se u naim jedinicama uvrsti disciplina, a politiki i vojni rad podigne na vii stepen. Poshje osloboenja Drvara i Otrelja sve tri nae drvarske ete bile su orijentisane prema Bosanskom Petrovcu, a samo dio snaga bio je u rejonu Srnetice, koja je takoe bila osloboena. Partijski vod je orijentisan ka Mlinitu. Bosanski Petrovac napadah smo, zajedno sa Petrovanima, dva puta ah ga nijesmo zauzeh. Oba puta nai borci silazili su do samog grada, borba je bila dosta otra, ah u grad nijesu uli. Garnizon je bio jai nego onaj u Drvaru. Poslije prvog naeg napada neprijatelj se malo pribrao i konsohdovao, jer i meu naim etama i kod Petrovana i Drvarana nije bilo dovoljno saradnje i koordinacije. Sjeam se kako nam je doao u tab odreda, odmah poslije drugog napada na Bosanski Petrovac, komandir ete Jole Mari, i jo onako kaljav i neobrijan, duboko odahnuo, razvukao usne u blag osmijeh i rekao: Eto, doao sam, drugovi, da vas izvjestim da nam napad na Petrovac nije uspio. On nam je priao kako je napad tekao i ko se od boraca istakao u borbi. Bosanski Petrovac lei u polju, ima oko njega pomalo i blago breuljkastog zemljita, ah se sve ono moe dobro kontrolisati i prekriti mitraljeskom i puanom vatrom. To je
261

zemljite, kako bih rekao, davalo vie pogodnosti braniocu nego napadau. Petrovake ete imale su, meutim, u ovom vremenu vie .uspjeha u napadu na neprijateljske transporte. Tako su u Vrtaama razbili jednu neprijateljsku kolonu i zaplijenili haubicu 100 mm sa deset sanduka granata, dva mitraljeza varcloze, 10 puaka, 12 000 metaka i druge vojne opreme; Kasnije je haubica prebaena na Otrelj i koriena i n petrovakom i na grahovskom sektoru. Poshje drugog napada na grad nae su se ete rasporedile u sela ispod Osjeenice i Otrelj a, a ete Petrovakog odreda bile su orijentisane od Vrtoa i Lipe ka Bihau. Neto, snaga se nalazilo na poloajima sjeverno d Petrovca, a jedna eta bila je na prostoru Bukovae i Bravskog. Bila je i to velika i slobodna teritorija, ali je neprijatelj ostao u njenoj sredini u Bosanskom Petrovcu, i prilino ju je zbog toga razjedinjavao. Inae se u tabu Drvarsko-grahovskog partizanskog odreda dosta mislilo o petrovakom frontu, iako se tamo, na terenu Bosanskog Petrovca, nalazio tab odreda istog ranga. Do toga je dolo sticajem izvjesnih okolnosti: dio snaga Drvarsko-grahovskog odreda, upravo tri drvarske ete, drao je poloaje prema Bosanskom Petrovcu, sa osnovnim ciljem odbrane Otrelj a, odnosno slobodne teritorije; takoe je tab odreda poslao i jednu svoju etu boraca iz Cvjetnia, BoboIjusaka, Martin-Broda i drugih susjednih sela prema kulen-Vakufu; posebno se tab odreda interesovao za pravac od Bihaa, pa je par dana poshje ustanka poslao na Ripaki klanac jedan svoj vod sa eksplozivom da tamo zarui cestu. I kasnije su tamo ile jedinice naeg odreda na zasjede d na ruenje ceste. To su sve elementi koji su uticah da se tab Drvarsko-grahovskog odreda angauje na petrovakom podruju. tab Drvarsko-grahovskog odreda imao je svojih jedinica i na jugu, u Strmici prema Kninu. Tu je bila Grahovska eta. Zadatak joj je bio da ne dozvoli prodor Talijana iz Knina za Bosansko Grahovo. Postojala je komanda* mjesta u Bosanskom Grahovu. Tamo su nai drugovi komunisti Simo Baji, Branko Vidovi, Duan Krneta, Radinovi i drugi imali odreene zadatke na jaanju ete i komande mjesta, na daljoj mobilizaciji boraca u odred itd. Meutim, ta naa vojska u Strmici nije ratovala. Talijani su u Kninu mirovah sa vojskom takom- cijelog avgusta mjeseca, ali i aktivno se dogovarah sa velikosrpskim elementima o formiranju etnikih jedinica. Zauzeti poslovima organizovanja ivota na osloboenom po262

grahovski komunisti nijesu dovoljno sticali sve vei uticaj' ljudi koji e nijesu ni pojavili u vrijeme priprema za ustanak i u samom n a p a d u na Bosansko Grahovo. Meu njima six se naroito isticali Brane Bogunovi i pop uji. Iako su nai drugovi iz t a b a odreda i Sreskog-komiteta odlazih u Bosansko Grahovo, mislim da" mi.-nijesmo obratili dovoljno panje toj situaciji u eti, mada smo kasnije prebacili na ugroeni Otrelj i jedan dio grahovskih boraca, ali onih iz Resanovaca, Pei i Maleevaca, dok su borci iz sela oko samog Grahova ostali uglavnom vah nae kontrole. To e nam se neto kasnije osvetiti, jer ovi borci, po nareenju Bogunovia i popa ujia, nee opaliti nijedan metak na Talijane u vrijeme njihovog napada na-osloboenu teritoriju od pravca Knina. U tabu odreda posao se sve vie razvijao. Radilo se stalno i danju i nou. Vodile su se borbe na itavom petrovakom podruju. Ustae su tamo ve popalile dobar broj sela; naroito su se bile okomile na sela ispod Osjeenice i prema Otrelju. Oko Glamoa, Mlinita, na Bravskom i Livanjskom polju takoe su se vodile borbe. Liani su se tukli oko Lapca i Kulen-Vakufa. Sa njima smo imali vrlo dobru vezu. Kuriri su stizali u tab, odnosili potu i sa njima je gotovo' redovno iao iz Drvara po neki tovar municije, puaka, naih runih cementnih i eljeznih bombi i eksploziva. Njega smo imali dovoljno i slah smo ga ljudima da miniraju pruge i ceste. Kada se sada sjetim tih prvih ustanikih dana i naeg rada, arko zaelim da prelistam i pregledam sve one mnogobrojne izvjetaje i odgovore taba odreda. Na alost, ti dokumenti nisu sauvani. U susjednoj sobi do komande odreda radio je punom parom agitaciono-propagandni biro naeg taba. On je zapravo imao naziv: Gerilski mformacioni biro. Tu sam upoznao organizatora i rukovodioca biroa Nikicu Pavha. Omalen i mruljav, tih i gotovo neprimjetan Nikica je radio kao crv. Tek smo oslobodili Drvar, a ve je nakon dan-dva izaao prvi broj naeg lista Gerilac. Iako je Nikica imao velikog dara za novinarski rad, udilo me kakvom je brzinom sredio podatke iz mnogih izvjetaja i napisao niz drugih lanaka za ovaj prvi broj naeg lista. Prvih dana ustanka sa Nikicom je radilo nekoliko naih drugarica i drugova, meu njima uiteljice Jela Biani i Bosa Zivkovi i Pero Moraa. . Agitaciono-propagandni biro odigrao je veliku ulogu u 'pryim danima oruane borbe u ovim krajevima, u vrijeme kada jo nijesmo bili uspjeh da uspostavimo vzu sa Oblasnim komitetom nae Partije za Bosansku krajinu i nismo mogli da. od
263

d r u j u Bosanskog Grahova, r a d i l i u eti pa s u u njoj

njega dobij amo partijske materijale. Osim rada na izdavanju lasta Gerilac Biro je pisao i umnoavao letke koje je trebalo ubaciti meu domobransku vojsku i drugi politiko-propagandni materijal. List Gerilac je bi znaajno glasilo narodnooslobodilake borbe na podruju Drvara, Glamoa, Bosanskog Petrovca, Bosanskog Grabova, a dostizao je i u Liku i druge susjedne krajeve. On je imao zadatak da objanjava liniju nae Partije. U njemu su objavljivani proglasi Partije u kojima je narod informisan o situaciji u zemlji i pozivan u borbu protiv okupatora, i njegovih. domaih slugu ustaa i etnika. Naroito je isticao potrebu jaanja bratstva i jedinstva svih naroda" Jugoslavije kao uslov za uspenu borbu. Otro je osuivao i igosao naisja nad nedunim mushmanskim ivljem, kojima su bih skloni nesvjesni pojedinci svetei se na taj nain za nedjela ustaa. Postupak sa muslimanskim i hrvatskim ivljem u Kulen-Vakufu, gdje su se velikosrpski etniki elementi iz neki li likih i naih jedinica koje su tamo operisale, posluili istim metodima kao ustae, najotrije je osuen. Gerilac je mobilisao potene graane i borce protiv ovakvih postupaka i objanjavao kuda voi ovakav put i da koristi samo neprijatelju. On je takoe raskrinkavao velikosrpsku politiku etnika i njihovo otvoreno urovanje sa italijanskim okupatorom, pod izgovorom zatite srpskog ivlja. Objanjavao je politiku talijanskih i nemakih okupatora, a posebno njihova nastojanja da to vie razjedine nae narode. Zatim je ukazivao na znaaj dobro organizovane pozadine, a naroito je posvetio panju stvaranju narodnooslobodilake vlasti na osloboenoj teritoriji i njenoj ulozi i zadacima. On je donosio vijesti sa naih frontova, vijesti o stvaranju partizanskih odreda u ostalim krajevima nae zemlje i o njihovim borbama kao i vijesti sa istonog fronta. Jednog dana poetkom avgusta, kada smo Ljubo Babi i ja radili u tabu na nekim izvjetajima, ue u sobu visok i okot ovjek u hkoj narodnoj nonji. Ljepota je pogledati ga. Svojom pojavom ispunio je nau malu sobu. Pozdravi se sa nama i odmah ree ko je i da je lan Centralnog komiteta KPJ. Bio je to Marko Orekovi Krntija. I dok sam se ja snaao od prvog tog susreta sa Markom, Ljubo je ve bio naredio kuriru da ga sprovede u zatvor. Njemu je, naime, bilo sumnjivo kako je Marko izrekao tako brzo svoju partijsku funkciju. Jasno, nije ga poznavao, a kod nas je doao potpuno sam i sa ustakom legitimacijom, te mu ree da emo provjeriti njegov identitet. Meni opet udno: Marko se ne ljuti, samo veh da je odleao dosta u buroaskim zatvorima, pa nije loe da vidi
264

i kakav je na; ali ipak, nema mnogo vremena da sjedi u zatvoru i kae da brzo provjerimo njegov identitet. U Drvaru je tada bio r Moru Levi, organizator naeg vojnog i civilnog saniteta, stari komunista i bivi robija, koji je sa Markom Orekoviem leao u zatvoru u Zagrebu, te ga je on odmah poznao i tako se ovarj nesporazum brzo likvidirao. Marko Orekovi Krntij.a esto je dolazio u Drvar, sve do njegove tragine pogibije od etnika izdajica u selu Oijevu, 20. oktobra 1941. godine. Njegovo iskustvo, starog prekaljenog komuniste i borca ogromno je koristilo Sreskom komitetu i tabu odreda. A Marko nije bio krt u davanju savjeta i pomoi. Pri kratkim susretima sa njim uvijek me impresionirala vedrina njegovog duha, brzo stvaranje kontakta sa ljudima, strpljivost u razgovorima i brzo uoavanje bitnih problema i zadataka. Na mene je' ostavila snaan Utisak i urezala mi se u svijest vjera Marka Orekovia u snagu nae Partije i naroda, vjera u ovjeka i njegovo otvoreno i ljudsko prilaenje ljudima. Sjeam se jednog momenta koji e mi ostati u svijesti za cio ivot. Bio sam komandant 1. partizanskog bataljona Sloboda koji je operisao na petrovakom podruju. U drugoj polovini avgusta pojaane snage takozvane Nezavisne Drave Hrvatske iz garnizona u Bosanskom Petrovcu napadale su na nae jedinice na irokom frontu od Osjeenice do blizu Srneti.ee, s ciljem da zauzmu Otrelj. Neprijatelj je imao veliku premo u ljudstvu i naoruanju i u toku dana uspio' je da se na pojedinim pravcima duboko probije u umu. eta koja je branila pravac prema Otrelju, bila se povukla gotovo do samog ovog mjesta. Neprijatelj je estoko tukao artiljerijom Otrelj. Mi u tabu bataljona bih smo zabrinuti jer je prijetila neposredna opasnost da izgubimo Otrelj, ime bi i odbrana Drvara bila vie gotovo nemogua. U toj napregnutoj situaciji zazvonio je telefon. Iz taba u Drvaru javio se Marko Orekovi. Ja nisam znao da se on tamo nalazi. Dobro se sjeam njegovih prvih rijei: Kod vas je gore izgleda kao u paklu. ujemo ovdje jaku artiljerijsku paljbu, mora da vas estoko napadaju. I nas ovdje u Drvaru pohlaze marci kad samo sluamo to veliko bombardovanje, a kako je tek vama na frontu. Kaem Marku da su nas napali jakim snagama na itavoj irini fronta prema Otrelju, da je neprijatelj prodro u umu i da njegova artiljerija tue Otrelj, ah dosta neprecizno. Marko e na to: Znam ja da su Krajinici veliki junaci i da e se i danas muki ponijeti. Jo mi je govorio u tom smislu, pomehuo i neke krajike junake iz ranijih ustanaka protiv Turaka. Marko nije htio da mu ja podnesem izvjetaj o situaciji na frontu. On je svojim razgovorom eleo da preko mene iz265

-razi svoje priznanje borcima i da snagom svoje rijei, pune optimizma i vjere u nau pravednu borbu, i mene osokoli i moralno ojaa. Marko je svojim revolucionarnim znanjem i iskustvom m n o g o pomogao Sreskom komitetu i tabu odreda u Drvaru u rdu na jaanju narodne vlasti, u daljem uvrenju i jaanju vojnih jedinica, isticao veliki znaaj intenzivnog pohtikog rada u jedinicama, potrebu stalnog objanjavanja karaktera nae narodnooslobodilake borbe, a posebno je ukazivao na opasnost od etnikog razbijakog rada, pijunae i. izdaje koja se ve poela javljati u nekim naim jedinicama, naroito u onima koje su se nalazile prema Talijanima i na opasnost od sprege etnika i talij anske okupatorske vojske. U Drvaru su jo'prvih dana avgusta bili formirani prvi organi narodne vlasti. Tako je formirano Vojno revolucionarno vijee u koje su uli predstavnici Sreskog komiteta Partije, naradne vlasti i politiki komesari eta, a koje je imalo zadatak da s bavi pitanjima oruane borbe i rada na osloboenom po- ruju. U Drvaru je formirano nekohko odbora i komesarijata: Odbor za "komunalnu politiku, Odbor za industriju, koji e pored brige o materijalnom obezbeenju radnika u samom gradu, starao o proizvodnji runih bombi i opravkama lakog naoruanja; Komesarijat za ishranu imao je zadatak da formira i odrava javne kuhinje za gradsko stanovnitvo koje nije imalo svojih izvora za 'ishranu i za deportirane porodice iz Slovenije i Like. Osim toga ovaj komesarijat je trebalo da popie zalihe ivotnih namirnica U javnim trgovinama i skladitima tvornice celuloze, pilane i elezmce koje su zateene u Drvaru i Otrelju, a koje nijesu bile male; takoe je imao zadatak da sprei pekulaciju i verc ivotnim namirnicama; formiran je bio Komesarijat za. javnu sigurnost za cbezbjeenje javnog reda i mira. U selima na celokupnoj osloboenoj teritoriji formirala su se seoska vijea pioniri buduih naronoosloboilakih odbora. ~ " . Nai organi u Drvaru imah su pune ruke posla. Donesena, je odluka o proizvodnji naeg oruja, a u prvom redu o proizvodnji runih bombi i nagaznih mina i o opravkama lakog pjeadijskog naoruanja. Drvar je imao dosta vrlo dobrih visOkokvahfikovanih i kvalifikovanih radnika tokara, bravara, hvaca i kovaa, koji su se prihvatili ovoga posla sa velikim entuzijazmom. Radi se u Glavnoj eleznikoj radionici preduzea ipad i u njenoj livnici. Ubrzo su bile proizvedene prve rune bombe sa cementnim tijelom i tijelom od sirovog eljeza; ove poslednje imale su formu kragujevake rune bombe i u borbi se pokazale veoma dobre. Cementne bombe
266

p r a v l j e n e su kasnije i na Otrelju. Ubrzo su izale-iz proizv o d n j e i nae prve nagazne mine, na kojima je radio Bogdan P o a n a c sa grupom radnika. I one su se efikasno koristile na c ! : e z n i k i m prugama i putevima. Istovremeno je Bogdan ra-

dio i na prototipu naeg minobacaa i na izradi mina. Izvrene p r o b e pokazale su dobre rezultate domet mine iznosio je oko 500 metara. Na minobaca bio je upotrebljen na Ploama na or evo ju izmeu Kamenice i Resanovca protiv talijanske okupatorske vojske. Kod izrade mina bilo je tekoa, jer su drugovi morali izraivati umjetni barut. Jednom, prilikom desila se i eksplozija ovog baruta, od koje je izgubio vid Dragan
Runi. ,

I opravka lakog naoruanja ila je vrlo uspjeno. Na oruju su otklanjani sitni kvarovi, a izraivani su i neki dijelovi za puke i mitraljeze. Ovom naom vojnom industrijom uspjeno su rukovodili i lino uestvovali u proizvodnji in. Ljubii Meho i Milo Bauk. Ljubii je stigao u Drvar_sredinom avgusta, sa grupom od deset dalmatinskih boraca komunista. Prodor talij anske faistike vojske iz Bosanskog Grahova u Drvar onemoguilo je dalji uspjean razvoj proizvodnje i opravke naoruanja. Drugi vaan zadatak bio je sklanjanje raznovrsnog materijala koji je naen u magacinima tvornice celuloze, pilane i kod eljeznice. U tim magacinima u Drvaru i na Otrelju bile su vee koliine raznih metala mesinga, cinka, bakra, elika, eljeza-, raznih vrsta limova i drugog; zatim raznih vrsta ulja, runih maina za buenje i mnogobrojnog sitnog alata i drugog materijala. U magacinima su takoe zateene vee koliine brana, suve slanine, inasti, soh i dr. Dio ovih proizvoda troen je za ishranu zaposlenih i neobezbeenih drugova radnika i deportiraca i za snabdijevanje vojske na poloajima. Naene su takoe izvjesne koliine sanitetskog materijala. Evakuacija ovih materijala poela je krajem avgusta u izraene magacine u Misijama, u prilino vrletnoj umi- j uno od Drvara. Odluka da se ubrza sklanjanje donesena je kada su Talijani .krenuh poetkom septembra u ofanzivu na nau slobodnu teritoriju. Tada smo i mi u Otrelju. poeli evakuaciju namirnica i drugog materijala u Osjeenicu, u blizini Bastakog dola. Poslom na evakuaciji industrijske robe i maina rukovodio je komesar za industriju Nikola Kotle; evakuacijom prehrambenih artikala bih su zadueni Bagdan Runi i Ilija Miljevi, a evakuacijom sanitetskog materijala dr Mom Levi. U daljem toku dana na ovom poslu evakuisani su bih laki strojevi iz eljeznike radionice i veliko remenje iz tvornice ce267

luloze. Bila je donesena odluka da se u sluaju pada Drvara formira tehnika radionica u umi koja bi nastavila proizvodnju naoruanja. Ve sam govorio o tome kako je tab odreda u Drvaru sve vie proirivao svoje veze i kontakte sa mnogobrojnim odredima na velikom podruju. Pored toga i ete' naeg odreda jaale su i rasle ti borbama oko Bosanskog Petrovca, Bravskog, Mlinita, Kulen-Vakuf a i prema Bihau. Stab odreda je sa velikim naporima rukovodio svojim jedinicama jer je bio pre-: trpin vezama sa mnogobrojnim susjednim komandama, a bavio se nizom drugih poslova u pozadini. Sa takvim stanjem bio je upoznat i Marko Orekovi. U razgovorima sa drugovima iz taba odreda i Sreskog komiteta, Marko je donio odluku da so dotadanji odredi pretvore u bataljone, i da se od nekohko susjednih bataljona formira brigada. U sastav brigade ulo je osam bataljona sa podruja istone Like (podruje Zrmanje Srb Lapac), Drvara i Bosanskog Grahova, Kninske krajine, Livanjskog polja, Glamoa, Bosanskog Petrovca i Kulen-Vakuf a. Brigada je formirana 19. avgusta 1941. godine. Stab brigade bio je u Drvaru. Za komandanta brigade bio je postavljen Ljubo Babi, a poetkom septembra stigao je u tab i njen politiki komesar Veljo Stojni. Od naoruanja brigada je krajem avgusta imala oko 4000 puaka, oko 200 pukomitraljez;i i tekih mitraljeza, sa zadovoljavajuom koliinom municije i runih bombi (naroito domaih) i sa haubicom 100 mm. Ja sam bio postavljen za komandanta 1. bataljona Sloboda. Odreeno je bilo sjedite taba bataljona u Otrelju, i tamo sam otiao 19. avgusta. U Otrelju se ve nalazio Nikola Kotle, koji je bio odreen za pohtikog komesara bataljona. Nekohko dana kasnije za zamenika komandanta bio je postavljen Zdravko Celar, a operativnog oficira Slavko Rodi, a za zamjenika pohtikog komesara Milan Trnini. 1. septembra bio je povuen na rad u Drvar Nikola Kotle, a za politikog komesara postavljen je Ihja Doen. U sastav bataljona uli su svi dotadanji odredi (ete) sa teritorije sreza Bosanski Petrovac, ime je ukinut dotadanji tab odreda za ovaj srez, i sve drvarske ete. Reorganizacijom ovih jedinica bilo je formirano pet eta ovog bataljona, no mi smo i poshje ove reorganizacije zadrali stari naziv odred umjesto da smo ih zvali etama, jer su to u stvari i bile eu; svaka je imala po tri voda, a vodovi su imah odjeljenja. Nekoliko dana smo radili na sreivanju bataljona, a onda je dolo do jakih napada neprijatelja iz granizona Bosanski Petrovac. Jaina naeg bataljona bila je 28. avgusta oko 700 boraca, a od naoruanja smo imah 408 puaka, 7 tekih mi268

traljeza, 19 pukomitraljeza, oko 35 000 metaka i haubicu 100 mm sa oko 10.0 granata, sa 19 ljudi i 7 konja. Na petrovakom podruju nae su jedinice vodile borbe r a z l i i t o g intenziteta tokom itave polovine avgusta. Meni je ta situacija bila dosta dobro poznata iz izvetaj a komandi i iz' r a n i j i h obilazaka otreljskog fronta. U vrijeme formiranja 1. bataljona Sloboda nae tri ete drale su poloaje za odbranu prilaza ka Otrelju. Ti poloaji su se esto mijenjah, to je zavisilo od jaine neprijateljskih snaga koje su bile angaovane protiv ovih eta i njihovih i naih uspjeha tokom pojedinih borbi. Tako su nae ete drale poloaje na breuljcima Petrovakog polja i oko sela koja su leala ispod padina velike osjeenike i otreljske ume, ili pak na ivici same ove ume. Na ovome odsjeku vodile su se frontalne borbe sa ciljem da se neprijatelju sprijei prodor u Otrelj, odnosno na slobodnu teritoriju Drvara. Gromadni lanac planina Osjeenice i Klekovae, sa jedinim, ah topografski jakim prevojem izmeu njih na Otrelju, koji dijeli Petrovako polje od drvarske kotline, bio je jak prirodni naslon ovim naim etama. Druge nae dvije ete nisu drale poloaje, nego su dejstvovale iz zasjeda na neprijateljske komunikacije Bravsko Bosanski Petrovac i Bosanski Petrovac "Vrtoe Krnjeua. Nae zasjede na cestama uvijek su imale bolje uspjehe u borbi nego ove ete na otreljskom frontu, jer su one birale ciljeve i iznenadno napadale neprijatelja; inicijativa je uvijek bila u njihovim rukama. Kada je god situacija prema Otrelju bila mirnija, mi smo skidah dio snaga sa ovoga sektora i slah ih na busiju, kako smo u.to vrijeme zvali zasjede na putevima. I sada se dobro sjeam naih .uspjelih zasjeda na Bravskom Vagancu i Zdenom Dolu, kod Vrtoa i Lipe i na Ripakom klancu. Uvijek je tu bilo spaljenih kamiona i neprijateljskih gubitaka u ljudstvu i naoruanju. Kada su neprijatelju stigla u Bosanski Petrovac znatna pojaanja, on je postavio dosta jaka obezbjeenja komunikacije Biha Bravsko u Vrtoama i Bravskom i sa njima esto intervenisao i protiv naih zasjeda. Nae zasjede su bile vrlo aktivne tokom itavog avgusta i septembra sve do prodora Talijana u Drvar, Otrelj i Petovac. . . tab bataljona imao je veoma dobre podatke o neprijatelju, jer se sa okolnih visova lako osmatrao Bosanski Petrovac i komunikacije od Bravska i Vrtoa. Osim toga nae zasjede i druge ete bile su manje-vie stalno sa njim u borbenom kontaktu. Da bismo imah i zbirne dnevne podatke o neprijateljskim pokretima na putevima i kroz Petrovako polje ka Otrelju, im sam doao u tab bataljona postavio sm osma269.

tranicu na Ostrljski vrh, ija je visina (1389 m) obebjeivala odlinu preglednost gotovo itavog Petrovakog.polja i pomenutih komunikacija. Komandir te nae bataljonske osmatranice bio je Jovo Mdie, bistar i otresit borac. On je pedantno biljeio tokom : itavog dana sve uoene pokrete, a uvee podnosio izvjetaj preko telefona. I tako svakog dana. Kad sam god bio u tabu, Jovo mi je podnosio ovaj izvjetaj. Poshje toga otpjevao bi mi neku pjesmu. Bil mi je to simpatino i rado sam ga sluao. Nai osmatrai stalno su noivah pod atorima na Otreljskom vrhu, a ja sam Jovu morao ustupiti moj dogled. sa kojim se stalno sluio na ovoj svojoj odgovornoj dunosti. . Neprijateljske snage u Bosanskom Petrovcu bile su ve tada dosta. jake. Na dan 14. avgusta vojni garnizon u ovom gradu imao je: jedan bataljon 1. pje. puka, jedan bataljon (bez mitraljeske ete) 1.1. pje. puka, jednu etu tekih mitraljeza i jednu i po bateriju iz 3. i 7. artiljerijskog diviziona. U Vrtou se nalazila jedna eta Zagrebakog pjeadijskog puka, a 19. avgusta ula je u Krnjeuu jedna eta istog puka. U Bravskom se nalazila posada jaine ete i andarmerijska stanica. No, ve u ovom vremenu poele su da stiu u Bosanski i Petrovac nove neprijateljske snage. Procijenili smo da e ne prijatelj izvriti napad na nae poloaje prema Otrelju, te je tab bataljona naredio naim etama koje su drale ove poloaje da prate kretanje neprijatelja i da ga, kada napadne, doekaju.bliskom vatrom. U sluaju jakog neprijateljevog pritiska i njegovog prodora na pojedinim pravcima kroz umu ka Otrelju, naredili smo da nae ete dejstvuju na neprijateljeve boKove i u lea i da ga prisile na povlaenje. Neprijatelj no smije proi Otrelj napisali smo komandama ovih eta. Drugim naim etama naredili smo da stalno napadaju neprijateljeve kolone i transporte na komunikacijama i njegove logore po selima. Tako smo 21. avgusta naredili naoj 4. eti:
. . . v a odred oparde u tim mjestima napadajui- na neprijateljske odrede -u svako doba dana i noi, da ih -s tom borbom 'demoraliete i prisilite da napuste sela. Isto tako je vano i najvanije da zaposjedate puteve -na najzgodnijim mjestima, da vaim busijama unitavate neprijateljske kamione i druga neprijateljska sredstva. To e biti najtei udair za neprijatelja i time se slabi neprijateljska snaga u samom Petrovcu. Va -odred i vae busije moraju da operiu na raznim mjestima, . da vas neprijatelj ne bi' mogao nikad iznenaditi, a iu -isto vrijeme time stvarate predstavu kod neprijatelja da gerilskih odreda ima' u svakom umarisu d u svakom m j e s t u . . . l
1 Zbornik dokumenata i podajtaka o NOR, tom IV, knjiga dqkumenat broj 27, izdanje Vojnoistoriiskog instituta, Beograd 1951. - '

270

Odredu u Bravskom Vagancu pisali smo 23. avgusta:

. . . va odred treba da operae. na putu Petrovac Bravsko, da spreava prolaz kamiona i "da ih unitava. Vae busije treba da budu pokretljive, da napadaju neprijatelja odakle se on uopte ne bi nado... Va odred treba da radi- i operie bez nekih. naredbi taiba bataljona, jer vi poznajete dobro teren, pa, prema tme, znate gdje je najbolji poloaj za ;niapad na neprijatelja, ali podvlaimo da po svafcu cijenu morate ometati neprijateljski transport. Time emo ga demoralisati i iu saimom' Petrovcu.. ?

Sline naredbe o napadima na neprijatelja iz zasjeda poslali smo naoj 5. eti, kod koje se nalazio Zdravko, Celar, zam j e n i k komandanta bataljona, i vodu iz Prekaje koji je tada bio pod naom komandom. '. Neprijatelj je krenuo u napad prema Otrelju 24. avgusta izjutra. estoke borbe vodili smo 24. i 25. avgusta protiv nadmonijih, neprijateljskih snaga koje su pokuale da se jakim klinovima probiju .direktno na Otrelj i obuhvatajui ga sa istone i zapadne strane. Neprijatelj, je uspeo da se probije prilino duboko u umu, njegova centralna kolona nalazila se na svega 2 km od Otrelja, ali Otrelj nije zauzeo. Nai borci bolje su se snalazili u borbi u velikoj umi, a komanda eta, izvravajui nareenje taba bataljona, vjetim manevrom nanosile su neprijatelju iznenadne- udarce i osjetne gubitke. U ovim borbama uestvovalo je preko 30 boraca iz Grahova. Predvee 25. avgusta osjetno se smanjila estina neprijateljvog napada, koji se neto kasnije, koristei no, poeo da.povlai u Petrovako polje. Neprijateljski gubici u ovim borbama bili su veliki. Broj mrtvih i ranjenih nije se mogao ustanoviti zbog nepreglednosti terena u velikoj umi; zarobljeno je oko 15, a predalo se bez borbe 12 neprijateljskih vojnika; zaplenjeno je 6 tekih mitraljeza, 6 pukomitraljeza, nekoliko desetina puaka, 15 konja i 15 poljskih kazana, preko 12 000 metaka i drugog materijala. Mi smo cijenili da je nae tri ete napalo oko 2000 neprijateljskih vojnika, tj. tri pjeadijska bataljona i 12 artiljerijske baterije. Meutim, prema zapovjesti Glavnog stoera Nezavisne Drave Hrvatske neprijatelj je u ovoj operaciji raspolagao sa najmanje, etiri bataljona domobrana, jednim ustakim bataljonom i sa nekohko baterija topova. Ovom operacijom je rukovodio ustaki general Rumler, koji je imao zadatak da zauzme Drvr i cijelu drvarsku kotlinu. Operacija je ibila povezana sa napadom neprijateljskih snaga na slobodne krajeve istone Like, kojima je rukovodio
2

Zbornik IV/1, 83

271

ustaki general Luki, i sa napadom drugih neprijateljskih snaga od Livna, Glamoa i Mrkonji-Grada prema slobodnoj teritoriji. ' Ova ustako-domobranska ofanziva brzo je doivjela krah na sviim planiranim pravcima. Ustakom reimu nije preostalo nita drugo nego da pozove u pomo svoje zatitnike talijansku okupatorsku vojsku. Talijani su ispunili elju svome tieniku i poetkom septembra otpoeli ofanzivu u pravcu Srba i Drvara. im smo ustanovili odlazak nekih neprijateljskih jedinica sa podruja Bosanskog Petrovca, poshje neuspjelog napada na Otrelj, tab bataljona je poslao dio snaga sa otreljskog odsjeka na zasjede i na eljzniku prugu prema Mlinitima i Sanici. Nastojali smo da to vie ugroavamo neprijateljske komunikacije i transporte i napadima na manje i izolovane neprijateljske posade u Bravskom, Vrtou i Krnjeui stalno dokazivah komandama eta i manjim odredima prednosti partizanskog naina borbe u poreenju sa frontalnim borbama na otreljskom sektoru. Ove nae akcije dale su dosta dobre rezultate, mada su neki nai napadi izvoeni bez dovoljno priprema, a neki su bih isto demonstrativni, te se samo uzalud troila municija. Od 28 akcija koliko su ih izvele jedinice 1. bataljona Sloboda u vremenu od 23. avgusta do 10. oktobra, najuspelije su bile: zasjeda na cesti Bosanski Petrovac Bravsko, izvedena 27. avgusta i napad na posadu u Vrtou u zoru 1. septembra. U ove dvije borbe neprijatelj je, prema njegovim podacima, imao 150 zarobljenih, meu kojima 7 oficira, 12 mrtvih i 33 ranjena; izgubio je 2 teka mitraljeza i 6 pukomitraljeza, oko 100 puaka i 6 kamiona. U tom vremenu JelainoviM odred pod komandom Dragije Milainovia izvrio je nekoliko napada na neprijateljeske vozove i kidao eljezniku pragu izmeu Bravska i Sanice. Poetkom septembra doh su u obilazak naeg bataljona Danko Mitrov, komandant i Branko Babi, politiki komesar, partizanskih odreda za Bosansku krajinu. Oni su nas pitah 0 ivotu boraca i o vojno-politikom radu u etama, interesovali se o ivotu naroda u popaljenim petrovakim selima. Takoe su obili dio 'naih poloaja prema Otrelju i ispitivali mogunosti zauzimanja Bosanskog Petrovca. Poshje obilaska vratili su se u Drvar. U Drvaru je 31. avgusta odrano savjetovanje vojnih delegata sa ireg podruja Like, jugozapadnog dijela Bosanske krajine i nekih podruja Dalmacije. Prisustvovalo je preko 30 pohtikih komesara, zamjenika pohtikih komesara, bataljona 1 eta, komandanata bataljona i komandira eta. Savjetovanje
272

Oton

Postrunik:

POKOLJ

KRAGUJEVCU

(sepija)

je bilo organizovano na inicijativu Marka Orekovia, a p r e d sjedavao je komandant brigade Ljubo Babi. Ja sam takoeprisustvovao savjetovanju i govorio u ime boraca i starjeina 1. bataljona Sloboda. Marko je pozdravio delegate u ime Vrhovnog taba Narodnoosloboilakih partizanskih odreda Jugoslavije. Govorio je o naoj narodnooslobodilakoj borbi koja se vodi u itavoj naoj zemlji protiv njemakih i talijanskih faistikih okupatora i njihovih slugu ustaa, nedievaca i etnikih elemenata. Sjeam se da je tada podrobno govorio o perfidnoj pohtici talijanske okupatorske vojske da preko velikosrpskih etnikih agenata proturaju vijesti na osloboenoj teritoriji, kako e talijanska vojska zatiti Srbe uv Lici i Bosanskoj krajini od ustaa i njihovog terora. Marko je preko vojnih delegata i svih prisutnih pozvao borce i itav narod u osloboenim krajevima da se odupru takvoj izdajnikoj raboti velikosrpskih agenata i slugu okupatora i suprotstave svim snagama i sredstvima tahjanskoj okupatorskoj vojsci koja se sprema da napadne na slobodnu teritoriju. Sjeam se da je govorilo mnogo delegata iz Drvara, Like i iz ovog dijela Bosanske krajine. Na kraju je donijeta rezolucija o daljim zadacima na jaanju narodnooslobodilake borbe, o jaanju i irenju bratstva i jedinstva, o daljem stvaranju i jaanju narodne vlasti. Za vrijeme ovog savjetovanja odran je veliki narodni zbor, na kome su izabrani Narodnoosloboilako vijee i Narodni sud za Drvar i okolinu. I na ovome zboru, kao i na ranijim koji su odravani u Drvaru i po selima, narod je prisustvovao u velikom broju. Na zbor su dolazili i stariji ljudi i ene i omladina. Svi su oni prihvatili poziv nae Partije i taba i svesrdno pomagali nau narodnooslobodilaku borbu. Prikupljali su hranu za vojsku, radili na izgradnji magacina i u raznim slubama u gradu; ene Drvara su organizovale skupljanje i ivenje odjee, plel su za vojsku arape i dempere, radile u kuhinjama za ishranu radnika i deportiraca, u bolnici itd. Ljudi su se rado odazivah pozivu odbora i komandi za razne poslove i zadatke u naoj pozadini. Narod je svakim danom postajao politiki svesniji jer je dobro shvatio mrane planove okupatora 'da preko ustaa i srpskih ovinista -izazove-bratoubilaku borbu izmeu Srba, Hrvata i muslimana. Kod ogromne veine naroda Drvara, Bosanskog Petrovca, Bosanskog Grahova i drugih krajeva sve je vie raslo saznanje o potrebi borbe protiv takve politike okupatora i njihovih slugu kao i o potrebi zajednike borbe svih naih ljudi bez obzira na razlike u vjer; Talijani koji su septembra izvrili napad na slobodnu teritoriju Bosanskog Grahova, Drvara i ostalih podruja uspjele U s t a n a k 1941.

li su da prodru u osloboene krajeve zahvaljujui ogromnoj svojoj premoi u ljudstvu i tehnici i izdaji etnikih plaenika na grahovsko-dinariskom sektoru sto im. je omoguilo da bez borbe zauzmu vaan prevoj Derala i uu u Bosansko Grahovo. Nai partizanski odredi iz Resanovaca, Pei i Maleevaca sa dijelom boraca iz Tikovca i Trubara 15. septembra su Organizovano doekah Talijane kod Resanovaca i zaustavili njihovo nadiranje. Iz 1. bataljona Sloboda istovremeno je poelo prebacivanje jedinica sa petrovakog podruja na front prema Talijanima. Prebaena je tamo i naa haubica sa Otrelj a. Od 15. do 25. septembra nae su se jedinice junaki borile na poloajima od Resanovaca do Ploa pod komandom Vlada etkovia, panskog borca koji je pokazao veliki heroizam u borbi protiv crnih koulja. Talijani su na frontu prema Drvaru raspolagali sa nekoliko hiljada vojnika, sa desetinama tenkova i topova i stalno bih podravani avijacijom. Za vrijeme od deset dana, koliko je trajao otpor partizana na poloajima izmeu Resanovaca i Kamenice, Talijani su zauzeli prostor po dubini od svega 10 kilometara. Talijani su vjerovah da e svojom propagandom zatitnika srpskog naroda od ustaa i pomou svojih plaenika etnika Brane Bogunovia, popa ujia, Ih je Desnice, Mane Rokvia i jo nekih drugih uguiti narodnooslobodilaku borbu u Drvaru, Bosanskom Petrovcu, Bosanskom Grahovu i drugim mjestima. Ah su se ljuto prevarili. Oni su, istina, uspjeh da zaustave narastanje oruane borbe u tim krajevima za kratko vrijeme. Ali, talijanski faisti i njihovi malobrojni- plaenicietnici nisu mogli da unite steeno povjerenje naroda u Komunistiku partiju Jugoslavije, u svoje najbolje sinove i keri, koji su u estokim borbama primorah talijansku okupatorsku vojsku da u proljee 1942. godine napusti Bosanski Petrovac i Drvar i itavu teritoriju ovih srezova.
Milutin MORAA

ODBORI RADNIKOG JEDINSTVA

C j e l o k u p n a tampa i radio objavili su 30. i 31. decembra 1940. godine odluku vlade Cvetkovic . Maek o zabrani Ursovih sindikata. Jo jednom je vlada pokuala da onemogui opravdanu borbu radnike klase protiv sve teeg poloaja u koji ju je dovela vladajua buroazija, njen sistem i izrabljivai uope. Osim toga vlada je tada pripremala svoje pristupanje Trojnom paktu,! a poznajui borbeno jedinstvo radnike klase bila je naisto da e upravo u njoj i njenim klasnim organizacijama naii na najsnaniji otpor. No, nade vlade Cvetkovic Maek potpuno su se izjalovile. Radnika klasa nastavila je s jo eom borbom za slobodu i demokratiju, za bolje uslove rada, a protiv mizernih nadnica i izrabljivanja. Vlada je zaboravila da, iako u ilegalnosti, postoji i aktivno djeluje revolucionarna Komunistika partija,- koja predvodi radniku klasu u njenoj opravdanoj borbi, bez obzira na to da li to njeni zakoni i vlast priznaju ih ne. Neposredno iza zabrane Ursovih sindikata CK KPJ je odluio da sve djelatnosti i akcije, koje je vodio klasni sindikalni pokret, preu na Partiju i njene organizacije. U januaru 1941. donio je odluku da se p r i partijskim rukovodstvima u svim industrijski razvijenim centrima formiraju sindikalne komisije, kao pomoni organi partijskih rukovodstava u organizovanju akcija i stvaranju borbenog jedinstva radnike klase po poduzeima, gradovima, mjestima i naseljima. Formirana je Sindikalna komisija i pri CK KPJ u sastavu: Josip Kra, Sreten ujovi, Ivan Boievi, Drago Marui i ja. Komisija je imala zadatak da se u itavoj Jugoslaviji povezuje sa partijskim organizacijama po gradovima, poduze275

cima i. mjestima, da djeluje na formiranju odbora radnikog jedinstva po svim poduzeima i radionama, da pomae pri organizovanju konkretnih akcija u borbi protiv izrabljivanja i zloinake politike reima Cvetkovi Maek. Formiranje odbora radnikog jedinstva bio je tada jedan od najvanijih zadataka komisija. U Komisiji CK KPJ izvrena je podjela zadataka. Josip Kra je bio zaduen, pored ostalog, za Bosnu i Hercegovinu, Sreten ujovi za Srbiju i Makedoniju, Drago Marui za Sloveniju, Ivan Boievi za Slavoniju, Dalmaciju, Hrvatsko primorje, Gorski kotar i Vojvodinu, a ja za grad Zagreb i okolicu. Poznato je da su u cijeloj Jugoslaviji radnici i namjetenici, naroito od 1938. pa kroz 1939. i 1940. godinu, vodili itav niz ekonomskih i politikih trajkova, odravah masovne, demonstracije i protestne zborove koje je inicirala i organizirala Partija zajedno s Ursovim klasnim radnikim sindikatima. trajkovi i demonstracije poprimili su ve u prvoj polovici 1940. tako iroki zamah, da se vladajua klasa zajedno sa svojim reimom i policijom nala u mnogo sluajeva potpuno nemona. Poto je reim Cvetkovi Maek raunao da e zabranom Ursovih sindikata prestati, ili bar oslabiti ove revolucionarne akcije radnike klase, KPJ se pobrinula ,da se ove nade reakcionarnih elemenata ne ostvare. Iako su Ursovi sindikati stavljeni van zakona, radnika klasa pod rukovodstvom Komunistike partije nastavila je sa jo eom borbom. Kroz itav januar, februar, mart i april1941, sve do kapitulacije Jugoslavije, voeni su i dalje po poduzeima i radionama ekonomski i politiki trajkovi i protestni zborovi, organizirane uline demonstracije i si. Mnogim od ovih akcija ve su rukovodili novoformirani odbori radnikog jedinstva koji su se, mada je vremenski period od zabrane Ursovih smdikata do aprlskog rata bio veoma kratak, ipak veoma brzo stvarah po mnogobrojnim poduzeima, a pogotovo tamo gdje su Ursove sindikalne organizacije imale jaa uporita. Odbori radnikog jedinstva nisu bih o g r a n i e n i brojem lanova; u njih su ulazili gotovo s.vi radnici po odeljenjima, pogonima i radionama, bez obzira u kojoj su se organizaciji od postojeih reimskih sindikata nalazili. Sindikalne komisije razvile su svoju aktivnost i pravovremeno izvjetavale o situaciji svoje partijsko rukovodstvo, pa je tako i Sindikalna komisija CK KPJ bila stalno s njim u
276.

v e z i i izvjetavala ga o obimu i karakteru akcija koje se pripremaju po poduzeima, radionama, gradovima i naseljima. lanovi Komisije CK neprestano su obilazili svoje podruje, stvarali odbore i uspostavljali veze, no <u ovom periodu i nije bilo mogue da se obie cijela Makedonija, Srbija, Bosna ili Hrvatska. Na primjer, Ivan Boievi je za ovo vrijeme obiao Suak, Delnice, Karlovac, Novi Sad (gdje je imao sastanak sa PK KPJ) i Sremsku Mitrovicu (odrao sastanak sa OK), gdje je prenio direktive, no u druga mjesta nije. dospio. Slino je bilo i s ostalim lanovima Komisije. Zanimljivo je da su poslije zabrane Ursovih sindikata, akcije radnike klase, naroito u Zagrebu, Beogradu, Splitu, Suaku, Sarajevu i drugdje, postale brojnije i ee nego to je to bilo raniije. Sukobi s policijom i andarmerijom bih su svakodnevni, a upotrebljavana su najbrutalnija sredstva, pa i pucanje u goloruke trajkae i demonstrante, da bi se razbilo' borbeno jedinstvo radnika. Uprkos tome radniko jedinstvo u borbi za opravdane zahtjeve postajalo je svakim danom sve vre.- Tako je samo u januaru 1941. u Zagrebu u itavom nizu poduzea dolo do trajkova, u kojima su uestvovah gotovo svi radnici, osim poslodavakih i policijskih konfidenata. Radnici su jedinstveno istupali pod rukovodstvom svoje Partije, bez obzira na njihovu momentanu" organizacionu pripadnost Ursovim sindikatima.

Svaka borba i akcija zahtijeva i materijalna sredstva, pa je Sindikalna komisija CK KPJ predloila da se uvedu posebni blokovi za ubiranje priloga za izdravanje trajkaa, za tampanje letaka i plakata, kao i druge tampe neophodne radnikoj klasi. Amblem iia ovim blokovima bio je globus, koji je simbolizirao parolu: Proleteri svih zemalja ujedinite se. Oko ovog amblema vodila se u Komisiji CK zanimljiva polemika izmeu Kraa i ujovia da li on ne znai izvjesno sektaenje, koje bi moglo da podijeli radniku klasu, odnosno da pasivizira nedovoljno revolucionarne elemente. Radnici su se odazivali ovom pozivu i nesebino davali priloge za voenje brbe otkupljujui ove blokove. Negdje su se ovi blokovi masovni je rasparavali, na to je ranije ubirana sindikalna lanarina (na primjer kod obuara.i krojaa u Zagrebu), no. zbog kratkoe vremena nisu mogli da dopru u sve nae krajeve, u sva poduzea, meu sve radnike. U Zagrebu, mnogi lanovi Ursovih sindikata su davali priloge, otkupljujui ove blokove, iako su morah plaati lanarinu i ovom reimskom sindikatu. No, iako su radnici davali svoje priloge i otkupljivah
277

blokove, dogaalo se i da ih neki nisu eljeli da uzmu, govorei: Ako mi ih policija nae, gotovo je uhapsit e me. U Zagrebu, Beogradu, Splitu, Sarajevu, Suaku, Varadinu i drugim industrijskim centrima, kao i u Kragujevcu, Niu, Valjevu, stvarani su odbori radnikog jedinstva i na teritorijalnom principu, po rejonima. Ovi su odbori, rukovoeni rejonskim komitetima KPJ, organizovali akcije svih radnika na podruju odreenog rejona ih graa. Mi smo znali da to nisu organi nalik na sindikalne organe, ali su oni bih radniki organi sa punom sadrinom djelovanja i akcije, koja je trenutno bila od ivotne vanosti za radniku klasu. Radnici su ih tako i shvatali i zato su se i svrstavah u odbore radnikog jedinstva kao aktivne organe revolucionarne borbe radnike klase za svoja prava, za bolje slove ivota, protiv reima Cvetkovi Maek, protiv faizma koji se nadvio nad nau zemlju.
Marko BELINI

SISAKI KRAJ U USTANIKIM DANIMA

U Sisku je 1941. godine postojala brojna partijska organizacija, koja je u samom gradu i okolnim selima obuhvatala preko 120 lanova KP i nekoliko stotina lanova SKOJ-a. Tu je bilo i sjedite Okrunog komiteta, koji je obuhvatao Petrinju, Kostajnicu i Sunju sa okolnim selima. I na tom podruju postojale su brojne partijske organizacije koje su imale oko 80 lanova i preko 100 skojevaca. Sekretar Okrunog komiteta bio je Vlado Jani Capo, radnik u eljeznikoj loionicd, komunista od 1931. godine. Bio je lan CK KPJ i CK KPH. lanovi OK su bili: Joa Jani, Miko Goriki, Sirnica Dragi, Artur Turkulin, Franjo Smoli, Joso. Tukanac i ja. Sisaka partijska organizacija bila je znaajna politika snaga. Ona je organizovala nekoliko trajkova u rafineriji Sei (Shell), eljezari, Tvornici eira, meu obalskim radnicima i drugdje. Neposredno pred rat organizirala je demonstracije u Sisku-i Petrinji, u kojima je uestvovao veliki broj radnika, seljaka i omladine. Naa organizacija je neposredno prije rata dobila zadatak da organizira tampanje Historije SKP-b. Historija je tajno odtampana u Petrinji i prebaena do CK KPH u Zagrebu, koji ju je dalje rasturao. Od 1936. godine u ovoj partijskoj organizaciji nije bilo veih provala, iako je bilo mnogo hapenja. Do provala nije dolazilo zato to su se uhapeni' izvanredno dobro drali pred policijom. U nau organizaciju dolazili su esto lanovi CK KPJ i CK KPH, rukovodili savjetovanjima, prisustvovali okrunim konferencijama Partije ih SKOJ-a. Tako su dolazili: Rade Konar, Aleksandar Rankovi, Josip Kra, Stipe Ugarkovi, Joa Vlahovi i drugi. lanovi partijske organizacije na eljez.nici su esto obavljali kurirsku slubu za CK KPH. 279

Oekivali smo napad Njemake na Jugoslaviju. Zbog toga je u svim organizacijama bio zauzet stav da treba braniti zemlju i, ako doe do okupacije, skloniti to vie oruja i sauvati ga. Takve direktive dao je i CK nae Partije i one su bile prihvaene i sprovedene. Kad je dolo do napada na Jugoslaviju naa partijska organizacija se povezala sa oficirima andarmerije i vojske s namjerom da dobijemo oruje iz kasarni. Kad su Nijemci prodrli duboko u Jugoslaviju i mi smo pokuali da organiziramo otpor naoruanih radnika protiv okupatora koji su nastupali Meutim, oficiri su se kolebah, ekah nareenja pretpostavljenih i nisu nam dah odgovor. U meuvremenu Nijemci su uli u Zagreb; dolo je do rasula jugoslovenske vo jske. Komunisti su tada imah direktivu da prikupe to je mogue vie oruja, lako su preuzimane vrlo otre mjere protiv onih koji su skrivah oruje, naa partijska organizacija je uspela da sakupi oko 28 puaka, jedan pukomitraljez, jedan laki mitraljez. Osim ovoga pojedini lanovi Partije imah su po dvije-tri puke i vei broj pitolja koje su uvah sami. Imali smo, prema tome, priblino 40 puaka i drugog oruja. Vei dio tog oruja sklonili smo u potkrovlje crkve u selu Vurotu preko Kupe. Nitko od crkvenjaka nije znao za ovo oruje, jer je sve izvedeno nou u najstroijoj konspiraciji. U drugoj polovini aprila 1941. u nau partijsku organizaciju je doao Josip Kra, iji je boravak propraen vrlo intenzivnim politikim radom. Uspostavili smo vezu sa oficirima i vojnicima bive jugoslovenske vojske, koji su bih u kasarnama, i poeli izvlaiti razhitu vojnu opremu i municiju. Poslali smo i Kreu Maj era, studenta medicine, u bolnicu i dogovorili se s lijenicima da mu omogue asistiranje kod razliitih operacija, kako bi se osposobio da bude na lijenik u sluaju ustanka. Prikupljah smo, isto tako, znatne koliine sanitetskog materijala. Partijski rad je bio vrlo intenzivan leci i proglasi, koje je izdavao CK KPJ, CK KPH ili koje smo sami pisah u Okrunom komitetu neprekidno su rasturani u gradu. Ujutru, 22. juna 1941. godine, doao je k meni jedan omladinac koji je radio u nonoj smjeni u rafineriji el. Saopio mi je da je nona smjena sluala radio i da ve od etiri sata Nijemci govore kako su napah Sovjetski Savez, Odmah sam otiao do Vlade Jania, sekretara naeg komiteta. Nakon jedan sat doli su svi lanovi Okrunog komiteta sa sisakog terena. Meu njima su bili Tukanac, Franjo Smoloi, Miko Goriki cio sekretarijat OK. Sjednica je otpoela ve oko est ujutro. Trebalo je odmah obavijestiti sve organizacije da
280

panju lanovima da se uvaju da ne padnu neprijatelju u ruke. Bilo je, takoe, zakljueno da se o tom stavu OK obavijeste i podrune organizacije u Sunji, Kostajnici i Petrinji. Tako je trebalo da drugovi Smoli i Tukanac obavjetavaju sela sa jedne i druge strane Save. Odlueno je da se Jani u p u t i u Petrinju biciklom, a ja da odem vozom u Sun ju, obavijestim drugove o odlukama Komiteta-i drugim vozom produim za Kostajnicu. Goriki je imao zadatak da obavijesti organizacije u gradu. Uveer istog dana, 22. juna, na nasipu kraj sela Zabna bio je ugovoren sastanak svih komunista za kojima je policija tragala. Bila je uspostavljena veza i lozinka. Trebalo je da se prebacimo amcem preko Odre, a zatim bismo sami odredili pravac pokreta i mjesto budue baze. U isto vrijeme poruili smo partijskim organizacijama iz okolnih sela da jedan dio sauvanog oruja odmah, iste veeri, prenesu na mjesto sastanka. Na putu u Sunju i' Kostajnicu sastao sam se s Miom Mihoviloviem, a zatim sa Ninom Marakoviem. Sakupili smo odmah vei broj komunista, prenijeli .im stav i zadatke, uspostavili kanale i veze kod nekompromitiranih ljudi preko kojih se dalje odvijala veza s Okrunim komitetom. Vlado Jani je biciklom otiao u Petrinju, gdje je odrao sastanak sa tamonjom partijskom organizacijom. Ve po podne je bio obavijeten da ga pohcija trai, pa se nije ni vraao u grad. Preko Kupe se prebacio amcem i otiao na savski nasip gdje je saekao no i ugovoreni sastanak. Sljedeeg dana rano ujutro pohcija je otpoela pretres po kuama poznatih komunista. Uspjeli su da pohapse vei broj drugova koji nisu blagovremeno upoznati s direktivom Komiteta. lanovi Mjesnog i Okrunog komiteta su uspjeh da se na vrijeme sklone, radei svaki na svome zadatku. Vraajui se iz Kostajnice na stanici u Capragu ugledao sam grupu omladinaca. Bila je vehka guva u vlaku. Omladinci su imali zadatak da me obavijeste da me pohcija trai i da je blokirala ve punktove na koje bih mogao da doem. Postavili su mi zasjedu,_ jer su od nekog bih obavijeteni da sam otputovao vlakom. ekali su me na stanici. O svemu tome nisam imao pojma. U onoj guvi na stanici primijetio sam nekoliko skojevaca koji su uurbano trali od prozora do prozora vlaka. Vlak je krenuo poshje kraeg zastanka. Bilo mi je jasno da neto nije u redu. Iskoio sam na suprotnu stranu gdje inae ne izlaze putnici, tj. pravo na kolosijek. Tamo je ba ulazio teretni vlak u koji sam uskoio i na drugu stranu izaao, pa se opet provukao kroz neke vagone. Prebacio sam se preko zida
skrenu

281

i uputio prema Savi. Tu sam odmah uspostavio vezu sa skojevcima koji su mi od kue donijeli moj pitolj. Uveer smo se sakupili1 kod Zabna. Doekala nas je Katica Kuec i prebacila amcem preko Odre. -U isto vrijeme stigla je naoruana grupa lanova Partije sa sela. Donijeli su desetak puaka i municiju. U oblinjoj umi jo u toku noi formirah smo logor. uma je bila udaljena oko dva kilometra od sela. U najguem grmlju podigli smo atore. Zbog veeg opreza napravih smo dva logora, jedan od drugog udaljeni oko pola kilometra. Preko dana smo boravili u tim logorima, a po noi bismo odlazili u akcije. Tako je formiran Sisaki partizanski odred. Neto kasnije, na drugoj strani Save, jedna grupa se formirala kao manji vojniki odred. TO je u stvari bila diverzantska grupa. Bazu je imala oko sela Sela, bhzu ume Brezovice. Veze smo odravali samo preko Siska, gdje smo odmah formirah novo rukovodstvo od nekompromitiranih ljudi, koje pohcija nije poznavala. Inae smo s tom grupom teko odravah veze. To rukovodstvo preuzelo je zadatke politikog rada i odravanja veza izmeu punktova OK: Petrinje, Sunje, Kostajnice, zatim Budaeva i Topolovca u kom je bilo jezgro partizana, koji su kasnije preli u selo Hrastelnicu. Tu su rukovodili Franjo Smoli i Franjo Knebl. Odmah smo poeh s akcijama. Iskustva nismo imali. Poto smo imah 12 kocki trotila, Odluili smo da idemo minirati vozove. Kako su tada neprekidno prolazili vojni transporti krcati vojnicima i orujem, to smo zakljuili da na glavnoj pruzi izvrimo tri diverzije. Prvu smo izvrili izmeu Siska i Lekenika, nekohko kilometara od mjesta gdje je bio na odred. Dvanaest kocki eksploziva razdijelili smo za etiri akcijo. Stavljah smo pod ine po tri kocke. U prvoj akciji koju smo izvrili nekoliko dana poshje napada Njemake na Sovjetski Savez, mine su eksplodirale tano pod lokomotivom i izvalile jedan komad ine, tako da vlak nije mogao dalje, te se zaustavio. Meutim, ni jedan vagon nije iskoio, jer je samo jedna ina bila prekinuta. Ipak nastao je zastoj. Ova akcija je snano odjeknula cijelim kotarom. Drugu akciju smo izveli u samom Sisku. Doturili smo nekohko kocki do skojevca Vlade Trstenjaka. Njemu .su te kocke eksploziva bile prebaene u djeijim kolicima. On je jedne noi, sa grupom omladinaca, u neposrednoj blizini stanice postavio eksploziv pod ine na jednom zavoju. Takve smo mu, naime, instrukcije dali. Voz je naleteo, eksplozija je uslijedila pod lokomotivom, vlak je naglo zakoio i stao. Vogoni u naglo naletjeli jedan na drugi, ali vee tete nije bilo. Me282

utim, eksplozija u samom grau, stotinak metara od eljeznike stanice, veoma povoljno je odjeknula meu graanima, a kod ustaa izazvala paniku. Treu diverziju izvrio je na odred izmeu Capraga i Sunje u blizini Blinskog Kuta. Tu je eksploziv postavljen na j e d n o m mostiu, ali i ovcg puta bez nekog veeg rezultata. Mina je eksplodirala prije nego to" je naiao vlak. Da je vlak n a b a s a o u toku eksplozije, moda bi se mosti i survao. etvrti dio trotila trebalo je ofarbati crnom bojom, nalik na ugalj, i ubaciti u visoku pe sisake eljezare. Taj dio eksploziva jo je dugo putovao dok nije konano upotrijebljen. Organizacija koja je imala da izvri ova] zadatak bila je pohapena jo prije nego to je dobila eksploziv. Skojevci su eksploziv vratili, jer u eljezari vie nismo imali vezu, nije bilo ni jednog lana Partije, a akciju nije mogao da izvri nitko izvana. Stoga smo odluili -da tim istim eksplozivom zapalimo rafineriju Sei. Napravili smo paklenu mainu koja bi se sama upalila nakon odreenog vremena, jer se benzin nije mogao neposredno upaliti. Zadatak je dobio jedan omladinac. Paklena maina je bila napravljena sa kombinacijom sumporne kiseline i eera, a sve je bilo spojeno s fitiljom i eksplozivom. Dva omladinca stigla su nou do rafinerije i prebacila se preko zida. Jedan je uvao strau, a drugi, Braco Zuk, se popeo na rezervar i poeo da otvara veliki poklopac. Nesretnim sluajem pregorjela je guma prije nego to je bilo predvieno, sumporna kiselina se spojila sa eerom i cijela masa je planula. Zuk je jedva uspio da rukama ugasi plamen prije nego to je zahvatio fitilj, jer bi inae svi otili u zrak. Ruke su mu bile teko opeene. Bljesak vatre nad rezervoarom izazvao je uzbunu i nai omladinci su morah pobjei ne obavivi zadatak. Eksploziv je ipak drugom prilikom iskorien. Partijske organizacije su bile prilino aktivne. Na odred je odlazio u akciju na prugu. Mislih smo da je pruga najosetIjivije mjesto neprijatelja gdje moemo da ga ugrozimo. Nekoliko noi smo izlazili na prugu i oborili telegrafske stubove pomou pila. Stubove smo povezali telefonskim icama i tako pravih barijere. Kad je naiao voz, gurao je pred sobom gomilu stubova, ali nikako nismo imali sree, da voz iskoi iz ina. Radnicima u eljeznikoj radionici tada smo poruili, da nam hitno dostave kljueve za odvrtanje zavrtanja sa pruge. Meutim, neprijatelj je poeo vrlo otro da motri na sve izlaze iz blokiranog grada, tako da nam ni ovo nije uspjelo. Neprijatelj je 22. jula odluio da se konano obrauna s naim odredom. Toga dana je izveo grupu uhapenih omlai283

naca na takozvanu tromeu gdje se sastaju tri nasipa na rijeci Odri. Poto su bili obavijeteni da se na odred nalazi u blizini tog mjesta, na koje su poveli da strijeljaju omladince, poduzeli s.u i napad na nas u kojem je sudjelovalo oko 500 ustaa, andarma i policajaca. Omladince su uz put strahovito tukli. Oni su neprestano izvikivah parole: ivjela Partija! ivio Sovjetski Savez. Meu njima se nalazilo nekoliko lanova Mjesnog komiteta SKOJ-a sa sekretarom Josipom Roankoviem. Ostali su bih omladinci sa sela i mlai radnici. Skojevce iz graa neprijatelj je pohvatao zbog provale. To su bih lanovi novog Mjesnog komiteta SKOJ-a, ko]i je bio formiran kad se vei dio drugova povukao u partizane. Prvu grupu omladinaca strijeljali su u 7 sati ujutro, a kasnije su na istom mjestu strijeljali jo 11 radnika, seljaka i omladinaca. Odred ustaa i andarma krenuo je rano zorom na nas. Oni tada nisu znali da se nalazimo u dva logora. Mislili su da postoji samo jedan. U jednom logoru bilo je oko 14 drugova, a u drugom 7:8, dakle oko dvadesetak ljudi koji su sainjavali odred. Ovima treba dodati veliki broj drugova koji su nam donosili hranu, odravali veze, bih naoruani i uvijek spremni da se suprotstave neprijatelju. U to vrijeme u logoru su se nalazili Ivo Rukavina (kasnije komandant Glavnog taba Hrvatske), Nada Dimi, "Vlado Jani, Ivo Brodarac, ja i Tkale panac koga je poslao CK da nas upozna sa tehnikom izvoenja diverzantskih akcija. On je doao kad smo eksploziv ve ispucah. Da smo znah ono emu nas je nauio, rezultati bi bih posve drukiji od onih koje smo postigli prije njegovog dolaska. Tog jutra 22. jula smo panac Tkale i ja otili,, tako da su u tom logoru ostali samo Jani, Alti, Nada Dimi i Ivo Rukavina koji je u to vrijeme imao neku infekciju na nozi, zbog koje nije mogao da se kree. U drugom logoru bili su Joso Tukanac, Mika piljak, Ivo Lasi, Ivo Oguhnac, Relec, Lovrekovi i jo nekohko drugova. U toku noi smo izveli akciju. Oborili smo niz telegrafskih stubova. Poshje toga Tkale i ja smo dobili zadatak da odemo u umu amaricu, jer su stigle prve vijesti da su tamo ustae ve poele da masovno kolju narod. Morah smo vidjeti ta se dogaa. Osim toga prekinuta'je veza sa partijskom organizacijom iz Petrinje. Komunisti su se povukli u umu, a ilegalne veze su se pokidale. Na nekohko kilometara od logora.primijetili smo grupu ustaa kako ide u pravcu ume. Nabasali smo na njihov streljaki stroj. Nismo uza se imah puaka, samo bombe i pitolje. Namjerno smo se na pruzi zabavili oko nekih ica kojima se
284

povlai signal, pa su ustae pomislile da smo radnici na pruzi. Stroj je proao pokraj nas. Neto su nam dobacili. Pitali smo se, da li su poli na na odred? Nismo bili sigurni, jer se odred nalazio udaljen nekih est kilometara od tog mjesta, pa je bilo mogue da idu u nekom drugom pravcu. Nismo ni slutili d je to_bio samo dio kolone. Glavnina ustaa ila je pravo kroz selo abno. U. noi su proli preko mosta na Odri i u zoru naili na prvi logor u umi. Poela je ogorena borba. Nai su pruali otpor, ah su se pred daleko jaim protivnikom morali povui. U toj prvoj borbi pala su dvojica naih drugova Ivo Lasi i Ivo Ogulinac. To su bile nae pive rtve. Ostali su se povukli u umu u pravcu sela Grede i kasnije doli do prvih velikogorikih sela. Tu su se zadrali dok ponovo nisu uspostavili vezu s odredom. Kad su ustae krenule u potjeru za partizanima iz prvog logora, proli su mimo drugog logora i ne primijetivi ga. Ni nai drugovi koji su ostali u njemu nisu uope znah ta se deava. To je bilo 22. jula, mjesec dana poshje formiranja naeg odreda. Tada su ustae strijeljale grupu od 13 omladinaca.
AMARICA

Dvadesetog jula odrano je partijsko savjetovanje u blizini Vrginmosta, kojim je rukovodio Rade Kon,ar. Zakljueno je da se stanovnitvo podigne u optenarodni ustanak. Ve 23/24. jula pripremljena je partizanska grupa koja je, pod vodstvom partijske organizacije iz Gline, napala eljezniku stanicu i andarmeriju u Grabovcu. Nakon te akcije ustae su poele pokolj po srpskim selima. Narod se sklanjao u umu Samariu, gdje je osnovao logore, strae i izvidnice, koje su obavjetavale o kretanju ustaa. Krajem jula uspio sam da se s grupom drugova probijem na Baniju. Bilo nas je petoro (Tkale, ja i jo trojica iz sela). Po danu smo proli kroz tamonja sela od Globoaka preko Motanice i Joavice na Komogovihu. Naoruana grupa partizana s petokrakom zvijezdom na domobranskim kapama i vojnikim uniformama bila je prava senzacija za taj kraj. Svi mukarci su bili u umi, u selu su ostali samo starci, djeca i ene. Ljudi su se skupljali oko nas. Mi smo im priali o svojim v akcijama.
285

U umi smo naili na veliki zbjeg od nekoliko hiljada ljudi koji su pobjegli pored5 terorom. Nali smo .cjelokupno partijsko rukovodstvo iz Kostajnice i Petrinje, meu njima uru Kladarina i Artura Turkulina. Zajedno s tim narodom oni su organizovali narodnooslobodilake odbore, izgradnju koliba, opskrbu itd. Mi smo im prenijeli direktive CK KPH da se formira vojniki odred. Oni su odmah poeh skupljati oruje. Nisu imah drugog osim lovakih puaka, kubura, tuceva, dakle najprimitivnijeg oruja. Osim toga partijski aktiv je imao pitolje i bombe. U logoru su otpoele intenzivne vojnike vjebe. Logor se organizirao u vojnikom smislu. Ponovo smo se vratili s Banije, ali ne u raniji logor, ve preko Save do druge grupe koja je takoe izvodila akcije. Ubrzo se nalo na okupu etrdesetak partizana, bez onih 14 koji su bih na drugoj strani Save. U odredu je bilo i drugarica, koje su dole iz grada. Nekohko ih je bilo naoruano pitoljima, a ostale su imale puke. Imali smo i pukomitraljez.
SUMA BREZOVICA

Krajem avgusta 1941. sam se vratio i" izvijestio sekretara OK "Vladu Jacnia i ostale lanove Komiteta kakva je situacija na Baniji. Skrenuo sam im panju na tekoe zbog nedostatka oruja. Odluili smo da izvrimo akciju za nabavku oruja. Bili smo. obavijeteni da u dvije opine, Topolovac i Palanjak, postoji oruje koje koriste patrole domaih ustaa. Poetkom septembra izvrili smo napad na te dvije opine. U opini Palanjak najprije smo razoruali seosku, patrolu. Tu smo zaplijenili nekohko puaka, a zatim smo, zajedno sa razoruanim patrolama, otili i probudili straara koji je u opini uvao oruje. Njega smo teko ranih, jer je pruio otpor, meutim on se uvukao u zgradu i nije se vie pojavljivao. Upah smo unutra i utvrdili da oruja nema. Nismo ni slutili da je bilo skriveno na tavanu: Pregledah smo itavu zgradu i kad smo utvrdili da oruja nema, uzeli smo pisae maine, jedan pitolj, spalili poreske knjige, jo malo propukarali kroz selo i vratili se u umu. Oni iz druge grupe bili su bolje sree. Upali su kao domobrani i uvar im se odmah predao. Patrole u selu nije uope bilo. Nali su preko dvadeset puaka. Akcija je u cjelini bila uspjena.
286

Imali smo logor u umi Brezovici kraj jednog velikog koje smo zvali Visokim brijestom. To je stablo nadvisilo cijelu umu i bilo vidljivo iz vehke daljine. Kasnije smo se prebacili do neke stare pumpe u blizini Saine Grede. Na. tom mjestu su nas napale ustae. Pukovnik Mokov je rukov o d i o tom akcijom na elu .650 ustaa iz Zagreba. Mobilizirali su osim toga sve domae ustae iz okolnih sela Moslavine i P o s a v i n e . Blokirah su sve ceste, prugu i Savu. Po naoj ocjeni sudjelovalo je nekohko hiljada neprijateljskih vojnika. Ujutro su otpoeli napad. Nekohko aviona bombardiralo je na poloaj. Meutim bombardirah su krivo, iako sli nai atori u n i s k o j umi bili dosta vidljivi. Zauzeh smo poloaj na nasipu i posmatrah streljaki stroj koji je napredovao. Samo iz jednog pravca preko velike istine kretalo se vie od 500 vojnika u kolonama i streljakom stroju. Osmatrali smo ih dalekozorom dok su jo bili na rubu ume Leklan. Kolebah smo se da li da prihvajtimo borbu ili da se povuemo. Bilo je oito da to nije jedina kolona.
stabla

Nas je bilo svega 40, od toga nekohko drugarica koje 'nikada nisu imale puku u rukama. Zakljuili smo da se moramo povui. Na brzinu smo pokupili sve stvari u logoru i uputili patrole kao prethodnice. Jedna naa patrola se sukobila s njihovom patrolom. Pristup u Moslavaku goru, pruga i cesta Sisak Popovaa i Sava bih su potpuno blokirani vojskom i domaim ustaama. Svi amci su bili pokupljeni. Seoske strae su uvale Savu, a do rijeke je trebalo prei nkohko kilometara brisanog prostora. Neprijatelj je raspolagao i konjicom. Odluili smo se stoga na jedinu mogunost da se izvuemo iz ove situacije.- Rijeili smo da se na jednom prostoru ukopamo i zametnemo tragove i da tu ekamo dok nas ne napadnu. Kad nas napadnu, povui emo se kilometar-dva, prekinuti kontakt s neprijateljem, ponovo se ukopati i saekati no radi pokuaja prelaska preko Save. Jo ranije smo bili donijeli odluku" da se na odred prebaci na Baniju i da zajedno s tamonjim partizanima izvede nekohko akcija. Poslali smo dvojicu naih drugova Ivu Bujia i Dragana Bobetka, da preu preko Save i da nam obezbijede vezu na Savi. Na na signal trebalo je da nam prebace amce kako bismo mogli prei rijeku. Ukopali smo-se, u niskoj ai i iblju i ekali komandu. Oko nas su ustae hodale i pukarale, ah u grmlje i umu nisu
287

se usuivali d zau, jer su ve bile naile na na pukomitraljez. Uvee smo uli trubu koja je dala znak za povlaenje. Taj je dan bio vjerojatno jedan od najduih u mojem ivotu, a vjerojatno i u ivotu onih koji su ekah sukob sa nadmonijom vojnom snagom, koja je raspolagala konjicom i avijacijom, dok smo mi bili bez veeg borbenog iskustva i s velikim brojem drugova koji dotad nisu metka opalili. Kada je pala no, izali smo na rub ume. Primijetili smo da je vojska ostala. Svuda naokolo gorjele su vatre. One su nam bile odlian putokaz. Izmeu dvije, najudaljenije, odred je proao i krenuo u pravcu Save. Po cesti uz Savu neprekidno, su prolazili kamioni puni pijanih ustaa. uli smo ih jo izdaleka. Razvozili su ih, izgleda, na spavanje. Kasnije se sve smirilo. Bila je pono kad smo stigli na Savu. Trebalo je dati signal da se javi veza koja je imala da nam uputi amac. Ugovorio sam mjesto odakle u signalizirati. Uinio sam to, ah odgovora nije bilo-. Onda smo poh nekohko stotina metara lijevo, pa desno od tog mjesta, dah jo nekohko signala, ali opet bez rezultata. Ve smo bili spremni da zagazimo u Savu i da je preplivamo, kad su nam se javila dvojica drugova, koji su upueni kao veza. Oni su obavili uspjeno zadatak, iako su ustae pokupile sve amce i stavile ih pod strae. Partijska organizacija u selu Crnac imala je potopljeni amac koji su izvukli iz vode i s malim zakanjenjem doli na ugovoreno mjesto. Prebacili smo se preko. Vodio sam odred, poto sam bio jedini koji je tim putem prolazio idui u Baniju. Po karti i mojem sjeanju nekako smo se probijah. U zoru smo se nah pred nekim selom. Franjo KriebL i ja dobili smo zadatak da odemo u selo i utvrdimo gdje smo. Kad sam doao na rub sela, prepoznao sam da je to Motanica.. Znao sam tano kuu partijske veze. Zalupah smo na vrata, domain je skoio s' karabinom u rukama. Laknulo mu je kada je vidio da smo to mi. Odmah smo uli u selo, razmjestili se po kuama. Narod nas je nahranio. U predveerje smo krenuh dalje za Samaricu gdje smo kasnije formirali zajedniki odred s Kahnskom grupom, kojom su rukovodili komunisti iz Petrinje. Oba odreda spojili su se kasnije u Banijski partizanski odred, zajedno s Gldnskom grupom kojom je komandovao Vasilj Gaea. Izveli smo prve.akcije na dvijeaiidarmerijske stanice Klasni i Gradac. Bilo je to nou izmeu 25. i 26. septembra. Pobili snio mnogo andarma i zapalili stanice. Poginula su naa tri druga: Bezuh Stjepan, Kajgana Mio, student i Drobnjak Jovan, seljak, svi lanovi Partije.; Drugi dan poshje te akcije, 26. septembra,
288

je zajednika partizanska zakletva boraca i naroda da emo osloboditi svoju zemlju i protjerati okupatora. Uslovi partizanskog ratovanja u okolici Siska bili su onda, a i kasnije, vrlo teki. Stjecite triju rijeka koje je trebalo prelaziti, nizak, ravan teren, ispresijecan komunikacijama, prugama i cestama, jak vojni garnizon u Sisku, izvjestan broj ustaa po selima, koje su pijunirale kretanje naih ljudi, strahoviti teror prema svakom ko je pomagao partizane, hapenja i likvidacija lanova obitelji prvih partizana. sve je utjecalo na to da ustanak odmah u poetku nije primio masovni karakter. Ah, podrka ogromne veine naroda bila je na naoj strani. Iako je broj prvih partizana bio malen, oko 60 ljudi uglavnom komunista, stotine drugih radilo je za 'nas pod ivotnom opasnou. Ta podrka je rasla iz dana u dan i omoguila nam da se odrimo i izvrimo postavljerie zadatke.
poloena Marijan CVETKOVI

19 U s t a n a k 1341.

BORBA ZA USVAJANJE STAVOVA CK KPJ U SKOPSKOJ PARTIJSKOJ ORGANIZACIJI

0 ovoriu samo o neikim vanijim dogaajima koji su ostali u mom seanju, ne uputajui se u podrobno prikazivanje rada Mesnog komiteta i partijske organizacije Skoplja u tom periodu. Krajem januara 1941. bio sam kooptiran za lana Mesnog komiteta u Skoplju. Tada su lanovi Mesnog komiteta bili: Peria Saveli, Blagoj a Davkov, Ilija Jakimovski i Koce Zlatev. Sekretar komiteta je bio Koce Stoj ano vski Metalec. Partijska organizacija je bila prilino jaka i imala je snaan uticaj na radne mase u Skoplju. Ona je naroito ojaala u trajkovima, tarifnim akcijama, demonstracijama i otvorenim sukobima i okrajima sa klasnim neprijateljem velikosrpskim hegemonistima, njihovom policijom i andarmerijom 1939. i 1940. godine. Samo u 1940. godini bilo je organizovano preko 16 trajkova i tarifnih akcija, od kojih je vei deo zavren potpunim uspehom. Naroito su vreni panje: trajk metalskih radnika fabrike Papateodosi, koji je trajao preko 40 dana, zatim trajkovi u fabrici konzervi i tekstilnoj fabrici Kosti, prilikom kojih je dolo do otvorenih sukoba sa trajkbreherima 1 policijom.
U SVIM RADIONICAMA ELIJE I SKOJEVSKE GRUPE

Partijska organizacija je u to vreme imala veliki broj lanova, jo vei broj kandidata i skojevaca. Gotovo u svim veim radionicama postojale su partijske ehje i skojevske grupe. Nekohko partijskih ehja bilo je sastavljeno od zanatskih radnika graevinara, stolara, krojaa, obuara i berbera. U Mesnom meustrukovnom odboru delovala je takozvana sindikalna elija preko koje je Mesni komitet rukovodio radom tog odbora. Meu turskim ivljem delovala je posebna
290

partijska elija, sastavljena od pripadnika turske i iptarske nacionalnosti, koja je okupljala vei broj kandidata Partije i skojevaca i aktivno radila preko drutva Jarm. Osim ovih, postojala je i ehja sastavljena od intelektualaca, koju su sainjavah slubenici raznih ustanova. Na fakultetu je postojala jaka partijska organizacija od 15 lanova, jedna od najaktivnijih u gradu koja je politiki delovala ne samo na fakultetu nego i u celokupnom ivotu grada. Gotovo u svim srednjim kolama postojale su skojevske grupe koje su politiki delovale meu srednjokolskom omladinom. Partija je okupljala radnike preko Ursovih sindikata i vodila ih u borbu za njihova ekonomska, socijalna i nacionalna ' prava. A kada su oni krajem 1940. godine zabranjeni, uslovi za rad partijske organizacije bih su jako oteani. Mesni komitet je tada, u saglasnosti sa Pokrajinskim, odluio da nastavi rad preko ilegalnog Mesnog meustrukovnog odbora Ursovih sindikata. Ovo je trajalo samo mesec dana. Ve krajem januara 1941. donesena je odluka da se prekine ta praksa i da se pristupi formiranju akcionih odbora p preduzeima, kao legalnih tela preko kojih e se nadalje pokretati tarifna akcija i trajkovi. Da je to bilo dobar oblik rada najbolje je pokazao uspeno okonan trajk u preduzeu Danilo Toholj. Zagrebaki list Tjednik istakao je taj' oblik rada kao pozitivan. Politiku aktivnost meu enama Partija je sprovodila preko enske nabavljake zadruge, formirane avgusta 1940. godine, u kojoj se okupilo oko 150 ena iz raznih drutvenih slojeva, uglavnom domaica i radnica. Pri Mesnom komitetu je postojao Odbor za Crvenu pomo, kasnije. preimenovan u Odbor za Narodnu pomo. Taj odbor je delovao kao posebna organizacija na terenu, koja je u svojim pododborima po preduzeima, ustanovama, kolama i mahalama okupljala veliki broj komunista i simpatizera koji su radili na prikupljanju materijalnih sredstava za izdravanje politikih zatvorenika i profesionalnih partijskih radnika.
JAANJE PARTIJSKIH ORGANIZACIJA

Prvih meseci 1941. godine radilo se punom snagom na jaanju i proirivanju partijske organizacije, ideolokom uzdizanju kadrova, usmenoj i pismenoj agitaciji, rasturanju materijala, broura i listova Proleter, Tjednik i dr. Sem ilegalnih, korieni su i mnogi legalni oblici rada veeriinke, izleti i razna drutva. Na taj nain partijska organizacija je mobilisala radne mase za reavanje aktuelnih politikih pitanja, na291

metnutih sve veom ratnom opasnou i izdajnikom politikom vlade Cvetkovi Maek, koja je vodila faizaciji zemlje i nacionalnoj bespravnosti. Zbog toga je partijska organizacija u Skoplju, sprovodei revolucionarnu liniju CK KPJ, mobilisala mase i za borbu protiv petokolonaa i ljotievaca, borbu za stvaranje narodne vlade, odbranu zemlje od faistikih osvajaa, za pakt sa Sovjetskim Savezom. Kada govorim o liniji CK KPJ u ovom periodu, potrebno je da pomenem kakvu je ocenu o politikoj situaciji avao tadanji sekretar PK Metodi Satorov Sarlo. On je prisustvovao jednom sastanku, odranom sredinom januara, i tada sam ga prvi.put video. Dajui pregled meunarodne politike situacije, Sarlo je istakao da centar meunarodne reakcije predstavlja anglofraincuska buroazija koja nastoji da uvue Sovjetski Savez u rat sa Nemakom, kako bi iz tog rata ona izvukla korist za sebe. Zatim je tvrdio da do rata izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza ne moe doi, jer su oni (Nemaka i Sovjetski Savez) sklopili pakt o nenapadanju. Sto se tie Jugoslavije, Sarlo je istakao da je vlada Cvetkovi Maek uzela kurs faiziranja zemlje, da se njoj nude teritorijalni ustupci na raun.Grke (Egejska Makedonija), pa zbog toga nema izgleda da e. doi do direktnog napada na Jugoslaviju od strane faistike Nemake. Smatram za potrebno da istaknem ovo zbog stavova koje je Sarlo zauzimao u predstojeim dogaajima: demonstracijama 27. marta, napadu na Jugoslaviju, okupaciji, itd...
27.. MART SMOTRA KOMUNISTA I RADNIKA

Posle potpisivanja pakta vlade Cvetkovi Maek sa faistikom Nemakom, na skopskim ulicama su" 26. marta poele demonstracije u kojima su u prvom momentu bih najaktivniji lanovi Srpskog kluba, direktori gimnazija i drugi. Sutradan, 27. marta, demonstracije su nastavljene u 8 sati. Mesni komitet jo nije bio zauzeo stav o ueu partijske organizacije u demonstracijama. Tek oko 10 asova odrao je sastanak kome je prisustvovao PK Blao Oriandi. Na tom sastanku je usvojen stav da partijska organizacija izae na demonstracije i preuzme inicijativu. Ovde treba naglasiti da je stav Sarla po pitanju demonstracija bio negativan. Naime, kada ga je lan komit&ta Ilija Jakimovski upitao: Da li treba da izaemo na demonstracije?, Sarlo je odgovorio: Mi nemamo nita zajedniko sa ovim demonstracijama, one imaju velikosrpski karakter. .Ueem komunista, demonstracije su po masovnosti i : : borbenosti dostigle ogromne rzmere. Po tadanjoj oceni u
292

njima je uestvovalo preko 15 000 ljudi. Do stupanja komunista u demonstracije dominirale su nacionalistike parole, a kasnije su zamenjene parolama CK KPJ, kao to su: dole nenarodna vlada Cvetkovi Maek; dole faizam; dole pakt saNemakom; za narodnu vladu i savez sa Sovjetskim Savezom; ; vojska sa narodom narod sa Rusijom; bolje grob nego rob. Partija je postala apsolutni rukovodilac demonstracija. Glas srpskih-klubaa bio je potisnut. Pohcija, koja je 26. i u prvim asovima 27. marta do izlaska komunista na demonstracije imala vie-manje posmatraku ulogu, i u izvesnim momentima samo skretala demonstrante od nemakog i italijanskog konzulata, kasnije je nastojala da ih silom rasturi. Tako j e dolo do jake tue izmeu demonstranata i pohcije u kojoj je povreeno nekohko ziaih drugova. Masa je, predvoena komunistima, neustraivo nasrtala na grupe policajaca i andarma, borila se kamenicama'i motkama spreavajui njihov pokuaj da razbiju demonstracije i onemogue prilaz nemakom i italij anskom konzulatu. Ove demonstracije su nedvosmisleno* pokazale spremnost, borbenost i doslednost lanova KP u Skoplju i reenost masa da se, pod rukovodstvom Partije, bore za odbranu zemlje od faistike agresije i za svoje nacionalno osloboenje. One su po svojoj masovnosti i estini prevazile sve dotadanje demonstracije izvedene od 1938. do 1941. godine.
R A T J E POEO

Kada je Jugoslavija okupirana Mesni komitet se naao u sasvim novim uslovima za rad. On je morao u najkraem roku da donese nekoliko vanih odluka. Bugarska okupaciona vlast je odmah donela odluku da se iz Skoplja isele svi Srbi. Meu njima je, razume se, bio veliki broj lanova Partije i simpatizera, a neki su bili i lanovi partijskih rukovodstava (Oriandi, Vidi i dr.). Njihovim iseljenjem partijska organizacija u Skoplju je izgubila veliki broj sposobnih i politiki izgraenih komunista koji su do tada predstavljah veliku snagu Partije u svim akcijama.-Razume se, u Mesnom komitetu nismo znah kakav je stav po pitanju naseljenika zauzeo Sarlo, ni to da je on hteo da se otarasi nekih drugova koji su mu smetah u ostvarivanju njegovih zamisli. Mesni komitet se borio za to da neke od ovih drugova zadri, i u izvesnoj meri je u ovome i uspeo (sluaj sa Bosnom urakovi). Samo nekoliko dana posle ulaska Nemaca u Skoplje Mesni komitet je odrao sastanak u kui Ljiljane Maneve. To je bio 293

jedini sastanak Mesnog komiteta do dolaska bugarskih vlasti. Sem lanova Mesnog komiteta, prisustvovah su i lanovi PK Pero Tikvar i Blao Oriandi. Koliko se seam, diskutovalo se o novonastaloj situaciji i borbi partijske organizacije u novim uslovima. Konkretnih zakjuaka o tim pitanjima se ne seam. Znam samo da je bilo rei pokuaju zaplene policijske arhive, kako ne bi pala neprijatelju u ruke, jer bi on iz nje mogao otkriti imena komunista i njihovih simpatizera koje je pohcija imala u svojoj evidenciji. To je imao da izvri lan MK Saveh, ah pokuaj nije uspeo zbog toga to je policijski aparat ostao na svom mestu sve do dolaska bugarske pohcije. Ubrzo po dolasku Nemaca, u Skoplje je stigao i advokat Stefan Stefanov koji je sa izdajnicima makedonskog naroda katrovim i uzelovim formirao takozvani Makedonski komitet koji je odmah izdao proglas i svoje novine. Mesni komitet KPJ je jo u poetku zauzeo odreen stav prema njemu i preduzeo mere za razobliavanje planova ovih Makedonaca koji su, u stvari, eleli da ostvare jednu od Hitlerovih varijanata za reavanje statusa Makedonije (po ugledu na Nezavisnu Dravu Hrvatsku). Ah poto je meu njima bilo i bugarskih elemenata, taj komitet je ispoljavao i tendencije za pripajanje Makedonije faistikoj Bugarskoj. Krajem aprila Mesni komitet je odrao sastanak na kome je prenesena direktiva PK da se prestane sa primanjem novih lanova, da se u partijskim redovima povea konspirativnost i budnost. Na sastanku je jo reeno da su negde u unutranjosti Nemci streljali ljude kod kojih je naeno oruje. 1 Direktiva za obustavljanje priprema novih lanova u Partiju i poveanje budnosti objanjavala se time da su dolaskom Bugara dole do izraaja iluzije kod jednog dela naroda o oslobodilakoj ulozi Bugara. Ovaj stav privremenog zatvaranja vrata Partije bio je zadran sve do meseca juna 1941. godine.
PRIKLJUENJE BRP(k)

U drugoj polovini'maja ili krajem tog meseca odran je sastanak Mesnog komiteta kome je kao predstavnik PK prisustvovao Pero Tikvar. On je izvestio lanove Mesnog komiteta da je Pokrajinski komitet prekinuo veze sa CK K P J i odluio da se partijska organizacija u Makedoniji povee sa Bugar1 Neke organizacije su posle okupacije poele samoinicijativno da sakupljaju oruje. Seam se da je Blagoja DaVkov imao sakriven pukomifcraljez i zbog toga je bib ukoren i kritikovan. Zato Mesni komitet nije preduzknao nikakve mere za sakupljanje oruja.

294

skom radnikom partijom (komunista) radi toga to je najvei deo Makedonije pod vlau Bugara i to se ranije prekinute veze sa CK KPJ zbog nastalih tekoa ne mogu obnoviti. Na pitanje lanova MK da li je odluka donesena u sporazumu sa CK KPJ, Pero Tikvar je odgovorio da CK KPJ ne zna za ovu odluku, ali e verovatno doi do sporazuma izmeu CK KPJ i CK BRP (k), istiui da nije vano koji e K rukovoditi naom organizacijom jer se i BRP (k) bori za iste ciljeve kao i Komunistika partija Jugoslavije. Ovakvo objanjenje nam je u ono vreme bilo prihvatljivo zbog toga to nas je naa Partija vspitavala u duhu proleterskog internacionalizma. Znali smo i to da je iz redova komunistike partije Bugarske izrastao i Georgi Dimitrov koji je svojim herojskim dranjem na Lajpcikom procesu zadivio ceo svet. Mi tada nismo znah, niti pak pretpostavljah, da e bugarska partija sprovoditi oportunistiki stav o pitanju Oruanog ustanka, niti pak da e to imati negativne posledice na reavanje nacionalnog pitanja Makedonije, jer je na istom sastanku proitano otvoreno pismo CK BRP (k) upueno Tooru Pavlovu, u kojem je on kri/tikovan za neke negativne stavove u odnosu na makedonsko nacionalno pitanje. Mi nismo mogli da proerdano da je odluka o pripajanju partijske organizacije Makedonije bugarskoj partiji znaila faktiki priznavanje okupacije i pripajanje jednog dela Makedonije Bugarskoj i da e ,tom odlukom prestati da struji revolucionarna misao CK KPJ u najsudbonosnijim danima istorije naeg naroda. Na jednom sastanku koji je odran u prvoj polovini juna izmenjena je ranija odluka o obustavljanju prijema novih lanova .u Partiju. Na osnovu ove odluke u junu je u Partiju primljeno oko 30 novih lanova. Nastavljena je usmena i pismena agitacija, propaganda i rad na ideolokom uzdizanju lanstva (naroito novih lanova, kandidata i skojevaca). U tom periodu su rasturani leci CK BRP (k) i PK, kao i prvomajski proglas CK KPJ, ali sa velikim zakanjenjem.
P A R T I J S K O SAVETOVANJE U M E S T U K O Z L E

Dvadeset drugog juna u mestu Kozle odrano je proireno partijsko, savetovanje skopske organizacije, kome je prisustvovalo oko 25 sekretara partijskih ehja i drugih lanova. Osim lanova MK, savetovanju, koje je poelo oko 5 asova ujutru, prisustvovao je i Pero Tikvar, lan PK. " Na dnevnom redu je bila meunarodna pohtika situacija, pitanje organizacionog uvrenja partijske organizacije posle primanja novih lanova i predstojei zadaci partijskih organi295

zaci ja (elija). O meunarodnoj politikoj situaciji govorio je Pero Tikvar. Za vreme savetovanja, negde oko 8 sati, saznali smo od Mustafe Karahasana, koji je doao kasnije, da je faistika Nemaka rano izjutra izvrila napad na Sovjetski Savez. Ova vest nas je jako uzbudila. Razmotrili smo novonastalu politiku situaciju i doneli zakljuak (kao to je Peto Tikvar istakao) da komunisti u tom znaajnom trenutku treba da preduzmu odlune mere, da oruanim akcijama ponu borbu za svoju slobodu i stave se u odbranu Sovjetskog Saveza. I na ovom savetovanju je dola do punog izraaja borbena spremnost lanova skopske partijske organizacije. Meutim, ta borbenost, kao to emo kasnije videti, nije pravilno iskoriena, poto PK ni pre-toga, niti kasnije, nije bio za oruani ustanak. 2 lanovi skopske partijske organizacije su posle napada na Sovjetski Savez neprestano postavljali pitanja ta dalje treba raditi i kave mere treba preduzeti. u novonastaloj situaciji. Meutim, rad je nastavljen kao i ranije, u mirnodopskim uslovima.
R A Z M I M O I L A Z E N J E U MESNOM K O M I T E T U ZBOG O P O R T U N I S T I K E P O L I T I K E P K

Poetkom jula MK je obaveten da je pri Pokrajinskom komitetu formiran vojni tab sa zadatkom da priprema diverzantske grupe, prikuplja oruje, eksploziv iit. Na nae pitanje da li e biti potrebno da se pri Mesnom komitetu formira vojni tab odgovoreno nam je da nema potrebe, poto e vojni tab Pokrajinskog komiteta formirati odvojene organizacije koje e delovati samostalno. Iz Mesnog komiteta je zbog toga bio izdvojen za rad na vojnim pitanjima Ilija Jakimovski i jo neki lanovi Partije. Seam se da su iz organizacija kojima sam ja rukovodio bili izdvojeni Boro Petruevski i Aleksandar Smiljkovski. No mi nismo znali ta ovi ljudi konkretno rade, poto je bila obavezna stroga konspiracija. Od izdvojenih drugova kasnije su organizovane ilegalne diverzantske grupe i prvi partizanski odred. U drugoj polovini jula odran je sastanak Mesnog komiteta u skopskom parku. Pored lanova komiteta sastanku su prisustvovah arlo (Metodi atorov) sekretar PK, Pero
2 Pokrajinski komitet je bio smeten u Skoplju i neposredno je uticao na) rad Mesnog komiteta, koji nije bio sasvim dorastao da bi odbacio liniju PK i preduzeo mere za pripremu oruanog ustanka. Dodao bih jo i to da je sekretar Mesnog komiteta Koce Stojanovski Metalec bio u 'isto vreme i lan Pokrajinskog komiteta i neposredno je sprovoio sve zamisli i direktive Pokrajinskog komiteta.

296

Tikvar i Mitre.3 To je, u stvari, bio zajedniki sastanak Mesnog i Pokrajinskog komiteta. Pored diskusije o politikoj situaciji, razmotrena je situacija skopske organizacije i odreeni njeni naredni zadaci. Posle izlaganja arla re je uzeo Mitre. On je postavio nekoliko pitanja: da li pri Mesnom komitetu postoji komisija za selo, kakve su veze partijske organizacije sa selom i da li u nekim selima postoje partijske organizacije. (Tada je s a m o u selu Sineliu postojala partijska organizacija, a u nekoliko drugih sela Bulaani, uer i dr. postojale su vaspitne grupe, negde i poneki kandidat. I pored pokuaja Mesnog komiteta da formira partijske elije u drugim selima, uspeh nije postignut.) Mitre je dalje pitao: koliko ilegalnih stanova ima u gradu i zato se ovaj sastanak odrava na otvorenom prostoru, kakve pripreme vri komitet za oruane akcije, koliko i kakvih oruja ima dodajui pri tom da se Srbija podigla na ustanak, da je Crna Gora ve cela obuhvaena plamenom oruane borbe, i da u Hrvatskoj i Sloveniji postoje i deluju partizanski odredi. Rei Mitreta ostavile su na nas, lanove Mesnog komiteta, veoma jak utisak zbog toga to smo u njegovom izlaganju nali odgovor na sva pitanja koja smo mi i partijsko lanstvo postavljali ranije, pre 2 meseca. Nali smo oduka onom tekom oseanju koje smo duboko preivljavali. U diskusiji smo se izjasnili za njgove stavove, jer smo hteli da se borimo. Odgovarajui na diskusiju Mitreta, arlo se otro okomio na njega nazivajui ga srpskim ovinistom, dodajui da je on (Sarlo) i ranije raspravljao sa njim o tim pitanjima i da Mitre treba jednom da shvati da uslovi u Makedoniji nisu jednaki sa onima u Srbiji i drugim krajevima Jugoslavije, dodajui da je u Srbiji razbijen dravni, policijski i vojni aparat, a da u Makedoniji postoji organizovan bugarski dravni i politiki aparat i jake vojne jedinice. Sarlo je zatim istakao i to da kod jednog dela makedonskog naroda postoje iluzije u odnosu na Bugarsku, pa zbog svega toga u ovom trenutku nema uslova za oruanu borbu, a svaka nagla akcija u tom smislu bila bi unapred osuena na propast i znaila bi samo avanturu. Seam se da je arlo dalje govorio Mitretu kako ga je ve ranije upoznao sa formiranjem vojnog taba pri Po3 Mitre nadimak Lazara KoMevskog. _ Paro Tikvar me je upoznao sa Lazarom jo u maju, a zatim sam se ja jo jedanput sreo sa njim i razgovarao. Bilo mi je reeno da je Makedonac koji je radio u Srbiji i- da- e od sada raditi u Mesnom k o mitetu Skoplja. Meutim, Lazo nije dolazio na sastanke Mesnog k o miteta. Pitao sam Kocata Stojanovskog ta je bilo sa njim. Rekao mi je da je' upuen na teren nekim poslom.

297

krajinskom komitetu i sa njegovim zadacima u -pripremama za stvaranje diverzantskih grupa i prikupljanje oruja. Polemika izmeu Sarla i Mitreta ostavila je na sve prisutne teak utisak, ah nam je u isto vreme postalo jasno da poslovi u Pokrajinskom komitetu ne idu kako treba; uvideli smo injenicu da Mesni komitet nije preorijentisao svoj rad u skladu sa novonastalom situacijom i da nije preduzeo konkretne mere za spro voeni je onih zadataka o kojima je govorio Mitre/ Sastanak je zavren bez nekih konkretnih zaMjuaka. Pri odlasku razgovarali smo Blagoj a avkov4 i ja (iveli smo u komiluku i bih vrlo intimni drugovi). Blagoja mi je rekao: Drue, stanje u Pokrajinskom komitetu nije kako valja. Pokrajinski komitet ne preduzima mere za oruanu borbu. Do sada nam -nije bilo reeno da je partijska organizacija Makedonije pripojena BRP (k) bez saglasnosti CK KPJ, mi treba da radimo onako kako kae drug Mitre. Sa ovim pretpostavkama Davkova, razume se, bio sam saglasan i ja, no i dalje mi nije bilo jasno kako je to mogue da BRP (k) ne sprovodi isti kurs oruane borbe kao i CK KPJ.
A R L O J E N A I L I N D E N IZLOIO KADROVE V E L I K O J OPASNOSTI

Prvog avgusta 1941. godine, uoi Ihndena, partijska organizacija je rasturila letak Pokrajinskog komiteta u kome se narod pozivao na demonstracije i u borbu protiv faistikog okupatora, pod parolom Za sovjetsku Makedoniju. Istog dana MK je odrao sastanak i reio da se na Ihnden, 2. avgusta, izae na demonstracije. Bio je pripremljen plan demonstracija i raspored partijskog lanstva. Trebalo je da demonstracije ponu na trgu ujutro, u trenutku kad otpone zvanini ceremonijal
4 Blagoja Davkov je bio metalaki radnik u fabrici Papateodosi. Za lana Partije primljen je jula 1940. godine. Mnogo je doprineo osniv a n j u partijske organizacije u o v o m preduzeu, pri emu su dole do izraaja njegove organizacione sposobnosti. Ispoljio je veliku aktivnost ti pripremanju trajka, koji je trajao preko 40 dana i zavrio se potpunim uspehom. Zbog njegove aktivnosti i velikog zalaganja, mesec dana kasnije, izabran je za lana- MK Skoplja i ostao u komitetu do septembra 1941. godine. Imao j veliki ugled kod metalskih i drugih radnika. Avgusta 1941. godine posle jedne provale povukaio se u dle.galnost. Posle velikih provala i hapenja u Skoplju, nastMh u jesen iste godine, on je kao ilegalac preao u tip, gde je ostao s v e -do maja 1942. godine, -kada se pridruio Prvom velekom odredu, a zatim i Drugom'. Po -razbijanju ovih odreda vratio se u Skoplje, odakle je otiao^ u Drugi skopski odred. Po njegovom rasformiranju izvesno vreme je iv e o u Skoplju kao ilegalac. Januara 1943. godine u jednoj blokadi j" uhapen i poto je ve bio osuen na smrt egzekutiran je u skopskom zatvoru.

298

bugarske okupatorske vlasti, jer se pretpostavljalo da e sve a n o s t i prisustvovati vea masa graana. Meutim, na cerem o n i j a l je izaao neznatan broj graana, a mnogo vie j e bilo policajaca, vojske i Nemaca. Suoeni sa takvom situacijom, lanovi MK su u saglasnosti sa jednim lanom PK odluili da se demonstracije odloe. Prvo zbog toga to je bio mali broj graana, i drugo . zbog prisustva velikog broja policajaca i agenata, koji su ve bili saznali za nau akciju iz letaka, rasturenih prethodnog dana. Istog dana posle podne MK je odrao drugi sastanak na kome je doneo odluku da se na demonstracije izae navee. U danom momentu odreeni drugovi su poeh da uzvikuju parole. Meutim, nae parole nisu bile masovno prihvaene, graanstvo je poelo da se sklanja u sporedne ulice. Ubrzo je stigla i policija i konjica. Masa se rasturila i demonstracije nisu uspele. Na ulicama je uhapeno nekoliko ljudi, meu njima i neki lanovi KP. 5 POKRAJINSKA KONFERENCIJA' JE ODLOENA BEZ RAZLOGA Nekoliko dana posle Ilindena bila je zakazana pokrajinska konferencija koja je trebalo da se odri na brdu Vodno u blizini sanatorijuma. lanovi MK bih su zadueni da na odreeno mesto dovedu delegate iz drugih gradova koji je trebalo da prisustvuju konferenciji. Ja sam bio zaduen da vodim delegate iz Velesa i tipa. Prema Vodnu smo poli jo prethodnog dana uvee, sa namerom da tamo spavamo jer je trebalo da konferencija pone idueg dana u rano jutro. Meutim, usput su neke grupe zalutale i nale se ak kod sela Nerezi. Pa ipak, sve su na vreme bile na odreenom mestu. Meutim, arlo je saoptio da se konferencija ne moe odrati Zbog toga to su neki vodii pogreili put, pa postoji opasnost da budemo otkriveni;. Strao Pindur je insistirao da se konferencija odri to bre zbog toga to ima neraienih pitanja koja trae hitno reenje. Ne seam se ta mu je arlo odgovorio, no konferencija nije odrana. Na jednom od iduih sastanaka Mesnog komiteta, koji je odran u jednoj kui kod pozorita, sekretar komiteta Koce
U vezi sa ilindenskim -demonstracijama .karakteristino je to da je arlo u vreme kada je u drugim krajevima -nae zemlje ve plamteo narodni ustanak, dao direktivu da se oruje ne prikuplja-, i ocenu da u Makedoniji nema uislova za oruanu borbu.'Sem toga, izbacio je ultra-levu (oportomstiku) i u tim uslovima provokatorsku parolu Za sovjetsibu Makedoniju. Umeato da Partija -pone pripreme za oruanu boarbu -i odluan obra'un sai neprijateljem, Sarlo je dao direktivu da se ide na demonstracije.

299

Stojanovski Metalec6 stavio je na dnevni red sluaj Mitreta. Naime, on je izneo da je Mitre bez pitanja PK otiao u Bugarsku, da je poeo da deluje frakcionaki i da unosi pometnju u organizaciju. Dalje je izneo da je Pokrajinski komitet razmotrio Mitretov sluaj i iskljuio ga iz Partije. Sem toga, izneo je arlove klevete protiv CK KPJ. Bili smo' preneraeni. Blagoj a Davkov, Ilija Jakimovski, Koce Zlatev i ja otro smo se suprotstavili pitajui kako je moguno da se tako kleveta rukovodstvo koje danas vodi oruanu borbu protiv okupatora. Seam se, Ilija Jakimovski je rekao: Kako je moguno da se tako klevetaju drug Tito i CK KPJ, kada je Pero Tikvar, po povratku sa kursa iz Zagreba, govorio samo najlepe o rukovodstvu Komunistike partije Jugoslavije, naroito o drugu Titu. Pri tom je Ilija ponovio rei Tikvara da e se o Titu i Partiji pisati tomovi. Diskusija je bila otra. lanovi MK su odbijali klevete. Meutim, sekretar je izriito rekao da se oluke Pokrajinskog komiteta moraju sprovoditi, pozivajui se na partijsku disciplinu. On je dalje podvukao da se ne moe dozvoliti da neko razbija jedinstvo Partije (tu je ciljao na Mitreta). Napustili smo sastanak sa poljuljanom verom u PK. Poraslo je nepoverenje u ispravnost politike koju je sprovodio PK, naroito zbog pripajanja partijske organizacije BRP (k), kao i zbog nesprovoenja politike CK KPJ za organizovanje oruanog ustanka.
6 Za vreme jaanja, irenja i konsolidovanja partijske organizacije u Skoplju .19391940. godine Koce Metalec je sa Orce Nikolovom bio lan prvog Mesnog komiteta. Odlaskom u zatvor Orceta Nikolovog, koji je bio sekretar Mesnog komiteta u leto 1940. godine, Koce je postao sekretar komiteta, a u isito vreme i lan Pokrajinskog komiteta. Na ovim dunostima ostao je sve do suspendovanja arla, septembra 1941. godine. Koce Stojaoovski je zatm dugo radio kao dlegalac. u Skoplju, gde je jednom prilikom uhapen, i poto nije nita priznao interniran je u Bugarsku, odakle se vraa, sa svojom, drugaricom, krajem 1942. godine. Ubrzo zatim je, prilikom jedne blokade, ponovo uhapen i meseca manta 1943. odveden u koncentracioni logor Eni^kej 'kod Ksantija, gde-je ostao do 22. decembra 1943. godine.

Od 14. I 1944. nalazi se u Drugoj makedonskoj brigadi, gde je postao zamenik politikog komesara bataljona. Na toj dunosti je u jednoj borbi s policijskim odredom Beokovski kod'sela Strmaeva u blizini Kavadaraca hrabro poginuo 12. juna 1944. godine. Koce Stojanovski Metalec je bio skroman i samoportvovan komunista. Nesrea je bila u tome to je arlo svojim stavovima uspeo da zavede neke drugove koji su bili dobri i predani komunisti, kakav je nesumnjivo bio i Koce Stojamovski.

300

MESNI KOMITET SE EPA, DISKUSIJA SE PRENOSI MEU LANOVE '

Nekoliko dana kasnije sreo sam Blagoja Davkova koji mi je saoptio da se u Skoplju nalazi delegat CK KPJ i da bi on hteo da razgovara direktno sa lanovima Mesnog komiteta. Ja sam ovo jedva doekao i sloio sam se odmah da se sa njim sretnem, dodajui da taj drug i Blagoja Davkov dou u moju kuu. Sastanak je odran u mom stanu u Debar-mahali. Sa delegatom CK KPJ Draganom Pavloviem Sil join dola je i Mara Naceva. . Dragan Pavlovi je rekao da je ovlaen od CK KPJ da iznese lanovima KPJ odluku CK KPJ da se arlo suspenduje sa poloaja sekretara Pokrajinskog komiteta, zbog toga to je bez saglasnosti CK KPJ prikljuio partijsku organizaciju Makedonije BRP (k) i zbog toga to na poziv CK KPJ nije doao u Beograd na sastanak, nego je samovoljno prekinuo vezu sa CK KPJ. Zatim je Dragan Pavlovi izneo konstataciju CK KPJ da se u Makedoniji ne sprovodi kurs za oruanu borbu, iako je u svim krajevima zemlje ona postigla velike razmere. Rekao je i to da arlo nee da prihvati odluku CK KPJ i odbija da preda organizaciju, radi ega je on (Dragan Pavlovi) odluio da razgovara posebno sa nekim lanovima Mesnog komiteta i da ih upozna sa odlukom Centralnog komiteta.
RESILI SMO DA OTKA2EMO POSLUNOST PK

Dogovorih smo se da idueg dana odrimo jo jedan sastanak kome bi prisustvovah i ostali lanovi Mesnog komiteta. Davkov je uzeo obavezu da pozove Iliju Jakimovskog, a ja Koceta Zlateva. Sa Kocetom sam razgovarao i on se sloio da doe. Sastanak je zakazan kod jevrejskog groblja. Bih su prisutni: Dragan Pavlovi, Mara Naceva, Blagoj e Davkov, Koce Zlatev i ja. Dragan Pavlovi je ponovio izlaganje sa prehodnog sastanka u mom stanu, postavljajui nam pitanje da li smo spremni za oruanu borbu ili ne. Mi smo odgovorili da smo spremili i da hoemo da se borimo ne samo mi, lanovi Mesnog komiteta, ve i najvei deo pokrajinskog lanstva u Skoplju. Davkov, Zlatev i ja smo odluili na tom sastanku da otkaemo poslunost Pokrajinskom komitetu i da' sprovodimo odluke CK KPJ. Zavrivi sastanak rastali smo se duboko .ubeeni da postupamo pravilno.
301

. Narednog dana po podne sreo me je Peria Saveli7 i saoptio mi mesto gde je trebalo da dovedem delegate partijskih organizacija (sa kojima sam ja odravao vez) na mesnu partijsku konferenciju koja je bila zakazana jo ranije. Saveliu sam odgovorio da delegate neu dovesti, jer sam ja otkazao poslunost Pokrajinskom komitetu zbog neslaganja sa njegovom politikom. .
ARLOVA HAJKA PROTIV FRAKCIONAA I IZDAJNIKA

Mesni komitet nije obavetavao lanstvo o situaciji u PK i o prethodnim diskusijama, kako se to ne bi tetno odrazilo na jedinstvo partijske organizacije. No nae otkazivanje poslunosti Pokrajinskom komitetu nije moglo vie da se dri u tajnosti. U tom smislu sam razgovarao sa sekretarima dveju partijskih elija, objasnivi im nastali sukob i napominjui dm e oni ubudue odravati vezu samo sa ranom. Oni su se sloili s tim. Pokuao sam da razgovaram i sa sekretarima partijskih elija berbera, stolara i obuara. Meutim, sekretar partijske ehje berbera mi je rekao da ne eli da odrava vezu sa mnom, jer sam ja, po njegovim recima, postao frakciona i izdajnik. Isto mi je odgovorio i sekretar ehje stolara, a kada sam pokuao da razgovaram sa tadanjim sekretarom partijske elije obuara ne samo to nije hteo da razgovara sa mnom, nego mi je otvoreno zapretio_ rekavi da ja zasluujem da budem streljan zbog toga to sam postao frakciona i izdajnik. Tako su postupah stoga to su bih pod uticajem nekih lanova MK koji su ostali sa Sarlom. Oni su obili sve . sekretare partijskih organizacija izuzev graevinara, sa ciljem da me raskrinkaju i nagovore ih da prekinu svaku vezu sa mnom. Tih dana sreo sam se ponovo sa Blagojem Davkovim u nameri da porazgovaram sa njim o tome ta emo dalje raditi i da ga pitam da h on ima vezu sa delegatom CK KPJ. Meutim, on mi je rekao da smo mi pourili i pogreili. Bio sam
: 7 Peria Saveli je bio studesnt na Filozofskom fakultetu u Skoplju." Godine 1940. primijeti je za clama MK Skoplja, a kasnije je postilo i njegov organizacioni sekretar. Izvesao vreme, dok je Koce Stoj ana vski Metalec bio u zatvoru, ori je vrio dunost sekretara- komiteta. K;>o partijski radnik dao je veliki doprinos irenju i uvrivanju partijske organizacije, kroz trajkove i druge politike akoije kojima je obilovao period od 1939. do 1940. godine. Mada ise zalagalo za stavove koje je arlo nametnuo partijskoj organizaciji u Makedoniji, Peria Saveli jc, nema sumnje, bio borben komunista, odan radnikoj klasi, "to je pokazao svojim ra&m i zalaganjem u stvaranju Skopskog partizanskog odreda 1941. godine, poto je arlo bio suspendovan. Novembra 1941. u jednoj blokadi on je uhapen, zatim osuen na smrt i u jesen 1942. ubijen u sofijskom zatvoru.

302

iznenaen to se on pokolebao, budui da je ranije bio veoma odluan. Pokuao sam da ga ubeim u ispravnost naeg stava r ali je s v e bilo uzalud. Kasnije sam saznao da je do promene njegovog stava dolo posle jednog sastanka sa arlom koji je trajao itav dan. Zatim sam sreo Zlateva i poeo i s njime da razgovaram o naem buduem radu. On je na moje pitanje slegao ramenima ne znajui ta da mi odgovori. Nastala' je teka situacija. Razmiljao sam o svojim postupcima. Bio sam u dilemi. S jedne strane, drugovi sa kojima sam delio zlo i dobro, sa kojima sam radio i borio se nazivaju me frakcionaem i izdajnikom i prete mi streljanjem, a s druge strane, stalno.su mi. bile u mislima Mitretove rei, -njegov odluan stav i nepobitna logika, kao i rei Dragana Pavlovia o dunostima komunista u sadanjoj situaciji kada je zemlja okupirana, a Sovjetski Savez napadnut, kada su se svi narodi J u goslavije digli na . ustanak, a kod nas se vodi oportunistika politika i ne preduzima se gotovo nita. Posle 10 do 15 dana sreo sam Peru Tikvara koji mi je rekao da je zakazano pokrajinsko savetovanje kome e prisustvovati i delegati CK K P J i CK BRP (k) i na kome e se raistiti spor koji je nastao. Sloio sam se da doem. U dui mi je bilo lake. Verovao sam da e spor zaista biti reen i da e rad krenuti ve jednom kako treba. Savetovanje je odrano u jednoj kui kod Narodnog po7,orita. Bili su prisutni delegati iz cele Makedonije, a Mesni komitet Skoplja je bio u punom sastavu. Prisustvovao je i delegat CK BRP (k) Petar Bogdanov, dok delegat CK K P J nije bio prisutan. Na moje pitanje gde je delegat CK K P J Koce Metalec mi je odgovorio da je on bio pozvan ali je otkazao da doe. (Docnije smo saznali da delegatu CK K P J nije bio upuen poziv.) Na savetovanju su razmatrana sledea pitanja: meunarodna politika situacija; problem oruanog ustanka; parola Za sov;etsku Makedoniju i pitanje kom centralnom komitetu da se prikljui partijska organizacija Makedonije. O svim pitanjima referisao je Bario, a posle njega je govorio delegat bugarske partije. arlo je rekao da se uslovi za organizovanje oruanog ustanka u Makedoniji razlikuju od onih u drugim krajevima Jugoslavije. Parolu Za sovjetsku Makedoniju je opravdao time da u Makedoniji ne postoji neka druga partija sa uticajem na mase i rekao je da e ova parola najvie doprineti mobilizovanju makedonskog naroda. Sarlo. nije verovao u dugotrajnost rata izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake. Nadao se brzoj sovjetizaciji Evrope, pa prema tome i Makedonije, i uporno je zastupao ovu parolu.
303

 Pripajanje partijske organizacije Makedonije BRP(k) objanjavao je, kao i ranije u maju, time da je bugarska partija isto komunistika partija, i poto se sa bugarskim Centralnim komitetom nalazimo na zajednikoj teritoriji veza e se sa njime mnogo lake odravati nego sa CK KPJ, jer je Jugoslavija rasparana. On je dalje tvrdio da je pojam Jugoslavije sasvim kompromitovan u oima makedonskog naroda, budui da je u sastavu Jugoslavije bio nacionalno obespravljen, pa je i zbog toga teko da se on pokrene u oruanu borbu u okviru Jugoslavije. Govorei o meunarodnoj politikoj situaciji, delegat BRP (k) Petar Bogdanov istakao je, izmeu ostalog, i to da Crvena armija ne odstupa radi toga to je slaba ili to ne moe da prui otpor Nemcima, nego iz taktikih' razloga, primenjujui taktiku generala Kutuzova iz vremena borbe protiv Napoleona. U pitanju oruanog ustanka i pripajanja partijske organizacije Makedonije CK BRP (k) on je podrao arlov stav, dodajui da on poznaje arla kao starog revolucionara i borca, da je on (arlo) lini poznanik Georgi Dimitrova i da uiva njegovo poverenje. Na savetovanju je kritikovan Mitre kao frakciona i razbija jedinstva partijske organizacije. Osim toga, bila je kritikovana partijska organizacija u Kumanovu to je dozvolila pristup Mitretu, zatim smo kritikovani mi iz MK Skoplja zbg otkazivanja poslunosti Pokrajinskom komitetu," kao i drugovi koji su mimo znanja Mesnog komiteta Velesa imah razgovore sa Straom Pindurom. Na zavretku savetovanja je reeno da e spor izmeu CK KPJ i CK BRP (k) biti reen u.Kominterni, jer je za to ve traeno objanjenje.
K O M I N T E R N A NAM D A J E ZA P R A V O

Prvih dana septembra sazvana je partijska konferencija Skoplja koja je odrana na Vodnu iznad sela.Gorno Solnje uz prisustvo predstavnika svih partijskih elija iz Skoplja. Konferenciji je prisustvovao i arlo. Glavno pitanje bilo je razobliavanje Mitreta i njegovog frakcionakog stava. Kritikovani smo i mi koji smo bih u zabludi. Koce Zlatev i ja smo rekli da smatramo da nismo pogreili, dodajui da je na stav pravilan." Zbog toga nismo bili ponovo izabrani u Mesni komitet. Nekohko dana kasnije sreo me je Tiikvar i saoptio da je doao odgovor od Kominterne, koji je potvrdio da smo
304

France

Miheli:

LOGOR

(linorez)

toi bili u pravu i da partijska organizacija Makedonije ostaje u sastavu KPJ. Nekoliko dana posle ove konferencije, mada nisam bio partijski povezan, dobio sam zadatak da sa Ilijom Jakimovskim prenesem u svoj stan oruje koje je bilo smeteno negde pored Vardara, gde se nalazilo prebivalite diverzantskih grupa, za Imje ja ranije nisam znao. Oruje je ostalo u mom stanu 56 dana. Oko 10. septembra bugarska policija je uhvatila neke nae drugove prilikom rasturanja letaka. Doznavi to, prestao sam da spavam u svojoj kui. Meutim, 13. septembra, dok sam prelazio preko drvenog mosta na desnu obalu Vardara u nameri da naem neke drugove, bio sam uhapen i sproveden u policiju. Tih dana (septembra 1941. godine), kao to je. poznato, komunisti Makedonije su izvojevali pobedu protiv arla i njegove oportunistike politike. Partijska organizacija u Skoplju je oivela. Ubrzo je formiran prvi Skopski partizanski odred. Komunisti i radne mase su prihvatili oruanu borbu protiv faistikog okupatora. Stav CK KPJ u Makedoniji je pobedio.
Boge KUZMANOVSKl

19 Ustanak 1341.

MELENCI I KUHANE U USTANKU

l \ / [ elenci i Kumane spadaju u najpoznatija ustanika sela u sevemom Banatu. Revolucionarna istorija radnikog pokreta ovih. sela poinje u drugoj polovini XIX veka, kada je seoski proletarijat poveo Masnu borbu protiv reakcionarne buroazije. Krajem XIX veka u tim selima se osnivaju prve radnike organizacije: Socijaldemokratska radnika. partija i Sindikat poljoprivrednih radnika, ija delatnost je uglavnom usmerena na poveanje dnevnica, skraivanje radnog vremena, traenje prava glaa za stanovnitvo koje ga nije imalo. Sve ee je dolazilo do sukoba izmeu imunih seljaka i seoske sirotinje. Pod rukovodstvom Sindikata poljoprivrednih radnika, 1907. godine je organizovah trajk, koji je u Melencima obuhvatio 500 najamnih radnika, i proirio se na seosku sirotinju u okolnim selima. Aktivnost radnikog pokreta nije prestala ni po izbijanju prvog svetskog rata. Vie rukovodilaca radnikog pokreta iz Melenaca i Kumana, prisilno mobilisamh u austrougarsku vojsku, organizovali su zeleni kadar koji prihvata obegle iz austrougarske vojske. U Melencima i Kumanima bilo je mnogo ljudi koji su dezertirali i skrivali se po svojim kuama, a zarobljeni u .Rusiji pristupili su oktobarskoj revoluciji. Posle Kongresa ujedinjenja socijalistikih partija, odranog 19,19. godine u Beogradu, u Melencima i Kumanima se pristupilo osnivanju Socijalistike radnike partije - komunista. Odravaju se zborovi na kojima su govorili istaknuti partijski rukovodioci Filip Filipovi i Nikola Kovaevi. Juna 1920. godine, partijske organizacije Melenaca i Kumama upuuju svije delegate na Vukovarski kongres. Iz Melenaca su otili Bogdan Eremi i Vasa Halasev, a iz Kumana Ljuba Meki i Ljubomir oli. Bogdan Eremi, delegat iz Melenaca, izabran je Centralni komitet.
306

Prilikom izbora u Ustavotvornu skuptinu 1920. godine, Nikola Kovaevi, kandidat Komunistike partije za novobe e j s k i srez, dobio je najvie glasova u Melencima i Kumanima. Zbog toga su ova mesta nazvana Mala Moskva. Stoga nije ni udno to je posle Obznane i donoenja Zakona o zatiti drave, veliki broj komunista iz Melenaca i Kumana bio uhapen, a zatim osuen na dugogodinju robiju. Komunisti Melenaca i Kumana bili su vrlo aktivni u Sindikalnoj organizaciji, koja je, na inicijativu Pokrajinskog komiteta, bila osnovana 1935. godine, a lanovi SKOJ-a u organizaciji ratarske omladine. U Kumanima je, pred rat 1939. godine bilo je oko 40, a u Melencima oko 15 lanova. Skojevske organizacije su se isto tako uvrstile. U Melencima je bilo preko 200 lanova SKOJ-a a u Kumanima oko 150. to je ratna opasnost bila blia, a faistike namere oiglednije, to su se ljudi sve vre zbijali oko komunista. Mada je deo lanova Partije bio van sela; u vojnim jedinicama, ipak su partijske organizacije Melenaca i Kumana u martovskim dogaajima 1941. vodile otru borbu protiv trojnog pakta traei obaranje ondanjeg reima i savez sa SSSom. Dvadeset sedmog marta u oba sela su odrani protestni mitinzi. U Kumanima je meu ostalima govorio arko Milankov, poljoprivredni radnik, poznati borac za prava radnog oveka, a u Melencima sekretar partijske organizacije Bora Mikin. Oni su, koristei antifaistiko raspoloenje okupljenog naroda, javno razotkrili i osudili izdajniki stav vlade, govorili ljudima ta donosi rat i kakav stav treba zauzeti ako do njega doe i pozvati narod na saradnju sa Sovjetskim Savezom. Ljudi su glasnim povicima i pesmom manifestovali svoju visoku i mnogo puta posvedoenu patriotsku svest. U svim ulicama sela ulo se klicanje: Ziveo savez sa Sovjetskim Savezom." Kada se, pa vreme napada hitlerovske Nemake na nau zemlju, pred optinom u Melencima pojavio kamion pun nemakih vojnika, na -ulicama je kao i uvek kada se dogaa neto neobino, bilo puno ljudi. Dok je mnogim skoro zamaralo srce od uzbuenja, mrnje i neizvesnosti gotovo svi metani Nemici i Maari, sem nekolicine, bili su sasvim zadovoljni. U rukama pojedinaca nale su se faistike zastave. Neko se ve postarao da istakne nemaku zastavu na. optini. Teko je bilo gledati njihova ozarena Mca i visoko podignutu ruku u znak faistikog pozdrava. Sletalo je sa usana ono mrsko i sramno: Hajl Hitler!. Partijska organizacija je nastojala da upozna svoje lanove sa situacijom i stavi im do znanja da tek predstoji borba koja e biti odluujua kako za nacionalno, tako i z& socijalno
20*

307

osloboenje. Prvi dani okupacije iziskivali su dosta objanjenja. Dobijen je letak Centralnog komiteta koji je objanjavao novonastalu-situaciju. Letak je kruio meu ljudima, dajui im postreka za borbu. U to vreme jedan broj drugova koji je uspeo da izbegne zarobljavanje vraao se iz stare jugoslovenske vojske. Razoarani u tadanje oficire, koji nisu imali nikakvih planova za organizovanje odbrane, neki su poneli oruje i sakrili ga u okolnim selima, smatrajui da e im ono jo trebati, da borba nije prestala, da ona tek treba da pone. U severnom Banatu je tada mrea partijskih organizacija bila dosta razvijena. Pored Okrunog i Pokrajinskog komiteta a editem u Velikom Bekereku u srezovima su postojali sreski komiteti. Sedite novobeejskog komiteta bilo je u Kumanima,' kikiindskog u Kilkindi, jaatomikog u Aleksandrovu, velikobekerekog u Velikom Bekereku [danas Zrenjanin '(gradski i sreski ujedno)]. Posle sastanka Pokrajinskog komiteta u Melence i Kuinan je doao Svetozar Markovi Toza koji je odrao sastanak sa jednom i drugom partijskom organizacijom i upoznao komuniste sa zadacima koji ih ekaju, u prvom redu oko prijema i podizanja ustanka. Rekao je da treba prikupljati oruje i voditi rauna o tome da se komunisti ne kompromituju, te ukoliko postoje spiskovi i slini materijali, koji neprijatelju mogu pasti u ruke, da se unite. Toza je dao zadatak svim komunistima koji imaju dobre _ veze sa drugovima iz okolnih mesta, da ih i, dalje odravaju, pripremaju ljude za ustanak. Komunistima je, zatim, dat zadatak da organizuju obuavanje skojevaca .i omladine u rukovanju orujem. Naposletku je govorio i o tome da e Nemaka zaratiti i sa Rusijom i da dan kada e se to desiti nije daleko. Kasnije je stigla direktiva od viih partijskih rukovodstava da treba organizovanije prii pripremama za ustanak. Po naseljima je trebalo formirati mesne i sreske vojne komisije. II melenakoj vojnoj komisiji bili su: Bora Mikin, Vujica Vujanov, arko Subiin, Milovan Mijatov zvani Loj e i ja, a u komisiji Kumana: arko Milanov, Sreoje Stanisavljev, Velja Ubavi i Dobra Gladi. Odmah zatim bila je formirana i Sreska vojna komisija. Za komandanta je izabran Bora Mikin, za zamenika komandanta Milo Popov, sekretar partijske organizacije Dragutinova, a za politikog komesara arko Milankov. Zadatak vojnih komisija bio je da se staraju o oruju koje se sakupljalo. Poto veliki broj omladinaca nije sluio vojsku, njihovo obuavanje u rukovanju orujem povereno je najboljim la308

novima Partije i SKOJ-a. Oni su ujedno bili i voe ovih grupa-, koje su kasnije postale diverzantske grupe. U svakoj grupi j bilo 34 omladinca, U Melencima i. Kumanima bilou je oko 3 0 4 0 takvih grupa sa vie od 2 0 0 omladinaca u svakom mestu. Partijska organizacija u Melencima i Kumanima organizovala je po rejonima kurseve za pruanje prve pomoi i bolni ars-ke kurseve na kojima je bilo oko 40 omladinki TJ Melencima je kurseve vodio dr Bora Farki, a u Kumanima Maksa Kovaev. Sem strune nastave, na kursevima i u omladinskim grupama se prouavao ilegalni materijal. Omladinci su sa nestrpljenjem ekali dan kada e poeti borba protiv Nemaca. Juna je u Novom Beeju pao u ruke Nemcima proglas Centralnog komiteta. Tom prilikom uhapen je andor Tapj, lan Sreskog komiteta, koga su Nemci. podvrgli strahovitim mukama. Pod batinama' on je odao neke lanove Sreskog komiteta, meu njima sekretare komiteta Partije i SKOJ-a. Sekretar Sreskog komiteta Partije bio je Mile Teodosih, obuarski radnik, mla, energian i popularan ovek koji je imao veliki ugled kod poljoprivrednog radnitva i ostalog stanovnitva. Mile je bio artiljerac u staroj jugoslovenskoj vojsci. Po prianju drugova kada su nemaki avioni napali njihov puk, svi su se razbeah. Kod topa je ostao sam Mile.. Punio ga je i tukao nemake avione. Ogoren zbog nesposobnosti stare jugoslovenske vojske, on raspiruje antifaistiko raspoloenje meu vojnicima. Iz vojske je doneo dva pukomitraljeza, jer je verovao da e borba sa faistima tek poeti U srezu i u Kumanima vrlo odano i predano nastavlja da radi na razvijanju partijske organizacije. Sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a bio je Sredoje Petrovi. Kao mla poljoprivredni radnik pristupio je naprednom omladinskom pokretu i ve 1939. godine izabran je za sekretara Komiteta. Nekohko puta je bio hapen i zlostavljan. Dvojicu sekretara Nemci su ubrzo uhapsili i podvrgli strahovitim muenjima. Nikakva muenja nisu mogla slomiti ove mlade ljude, ni prisiliti ih da odaju svoje drugove. Na spisku predvienih za hapenje bio je i Bora MiMn, sekretar partijske organizacije u Melencima, inae lan Sreskog komiteta. im je obaveten o provali Bora se odmah povukao u ilegalstvo. Posle ovih hapenja, u Velikom Bekereku je : ! odran sastanak Pokrajinskog komiteta kome su prisustvovali sekretari sreskih komiteta Partije i komandanti vojnih komisija. Komunistima je postavljen zadatak da diu ustanak. Donesena je odluka o povlaenju kompromitovamh. drugova u ile309

galstvo, poto se oekivalo da e Nemci nastaviti sa hapenjima. Ubrzo su sa svih strana poela stizati obavetenja da Nemci vre pripreme za hapenje komunista. Mi smo u Melencima o toj nameri Nemaca doznali preko Andreza Poljaka. On je bio po narodnosti Nemac i Nemci su ga odmah posle okupacije mobilisali u svoju policiju. Poljak je bio na simpatizer i izrazio je elju da iz nemake policije poe sa nama u odred. Poto smo imali poverenja u njega, zakljuili smo da bi bilo dobro da on ostane u policiji i da nas obavetava o svim namerama i akcijama Nemaca, koje je on mogao da sazna. To mu je saopteno i on se sloio. (Obavetavao nas je o svakoj nameri Nemaca, koju je mogao saznati. Dolazio je nekoliko puta' i u odred donosei municiju.) Posle napada Nemake na Sovjetski Savez, 22. juna, komunistima su poeli prilaziti i ljudi koji su ranije pripadali ostalim graanskim partijama, pa ak i oni iz rukovodstva tih partija. Komunisti su prihvatili te ljude, objanjavali im situaciju, stav Partije dogovarajui se sa njima o zajednikoj borbi protiv okupatora i domaih izdajnika. Tih dana su odrani sastanci partijskih organizacija na kojima je lanstvo upozoreno na opasnost, naroito nou, poto su se oekivala hapenja. I stvarno u Melencima je ubrzo uhapeno oko 5060 drugova, u Kumanima isto toliko. To su bili uglavnom simpatizeri Komunistike partije, drugovi iz odbora za Crvenu pomo. Nemcima je polo za rukom da u Melencima uhapse-samo jednog lana Partije, Slavka Kevreana, a u Kumanima dvojicu Lazu Miretia i Lazu olia. Posle ovog hapenja Nemci su i dalje tragali za lanovima Partije koji su bili odbegli. Nou su opsedali njihove kue u nadi da e se oni vratiti i da e ih pohvatati. To im nije polazilo za rukom, jer su lanovi Partije bili preli u ilegalnost. Zastraeni hapenjem, beali su od svojih kua i oni koje Nemci nisu traili. To je predstavljalo posebnu tekou partijskoj organizaciji. Ona ih sve nije mogla zadrati iz vie objektivnih razloga, pre svega zbog toga to nije ibilo dovoljno oruja. Poto je takva situacija bila i u ostalim selima u Banatu, Okruni komitet je zauzeo stav da se svi oni koji nisu bili kompromitovasni vrate kuama i nastave da ive i rade ilegalno, s tim da nou ne spavaju kod svojih kua, poto su hapenja vrena samo nou. Kada 'im je to objanjeno, ljudi su se vratili svojim kuama i ukljuili se u aktivan, rad na organizovanju narodnooslobodilake borbe. Poto se posle prelaska u ilegalnost vei broj lanova Partije i drugova koji su bili u rukovodstvima partijskih orga310

nizacija nalo na novim dunostima, na terenu u partizanskom odredu, Okruni komitet je stavio u zadatak Sreskom komitetu da se popune rukovodstva partijskih organizacija po naseljima. Tako je u Kumanima umesto arka Milankova za sekretara Optinskog komiteta doao Maksa Kovaev. U Komitetu su pored njega bih: Boa Titin, Ljuba oli, SvetOzar Jei i Ljubica Odadi. Selo je bilo podelj eno "u etiri rejona. U svakom je bila po jedna partijska organizacija sa po 78 lanova. Organizacije u rejonima radile su na obuhvatanju ljudi u pokret. Poto je sekretar Sreskog, a ujedno i Mesnog, komiteta SKOJ-a Sredoje Petrovi, bio uhapen, a jedan broj drugova iz rukovodstva SKOJ-a otiao na nove dunosti, to "je izvrena popuna i skojevske organizacije. U Kumanima je za sekretara Optinskog komiteta SKOJ-a bio izabran Svetozar Jei, a za lanove Ljubica Odadi, Nata Zarin, Aca Toranski i Raa Stani. Jedan deo lanova optinskog komiteta radio je i u Sreskom komitetu SKOJ-a. I SKOJ je imao svoje organizacije po rejonima. U Kumanima su postojala etiri rejonska rukovodstva SKOJ-a koja su po uhcama imale grupe skojevaca. Tako je bilo i u Melencima. Umesto Bore Mikina za sekretara Optinskog komiteta je postavljen Milivoj Stankov, a za lanove Dragoljub Rae, Milovan Mijatov Loje, Branko Bibin, Milan Kevrean i Milan Stani Ua, koji je posle prelaska drugova u ilegalstvo postavljen za sekretara Sreskog komiteta. Ua je radnikom pokretu pristupio ko omladinac. Ve 1935. godine primljen je za lana KPJ. Posle kolovanja postavljen je za uitelja u selu Njegoevu gde kao lan Partije doprinosi tome da se u selu formira partijska organizacija. Pred sam rat je premeten u Melence, povezao se sa partijskom organizacijom i postao lan Optinskog komiteta. Za sekretara Optinskog komiteta SKOJ-a odreen sam ja, no, poto sam sa veim, brojem drugova iz rukovodstva Optinskog komiteta SKOJ-a preao u ilegalstvo, za sekretara Optinskog komiteta SKOJ-a u Melencima postavljen je umesto mene Dragoljub Rae, a za. lanove Momilo Broin (i ranije bio lan Komiteta pa poto ga policija nije traila on je ostao u selu), Ruica Bonjak, Ziva Bracanski, Mile Proti, Veselin Jevremov, Kamenko Munan i Marinko Panurov. Melenci su bili podeljeni u etiri rejona i u svakom je postojala partijska i kojevska organizacija, koje su imale svoja rejonska rukovodstva, rejonske komitete, kako su ih onda nazivah. Popuna rukovodstava partijskih organizacija u oba mesta drugovima koji su ostali u selima i stvaranje iroke mree orga311

nizacija po rejonima i ulicama, omoguili su partijskoj organizaciji da razvije punu aktivnost i okupi oko sebe veliki broj ljudi. Sastanci su se lake odravali po ulicama poto je to bilo manje upadljivo, ljudi su se bolje poznavali, pa se mogao mnogo vei broj ljudi i ena obuhvatiti pokretom; Zen e su so naroito isticale u sakupljanju pomoi, spremanju hrane i odeo za potrebe partizanskog odreda. Seam se da su 1941. godine itavi karavani kola izlazili iz seljaci nosili hrane i drugu pomo partizanskim odredima. Partijske organizacije su bile naroito aktivne u objanjavanju politikih dogaaja i situacije u svetu i kod nas. U tu svrhu su koriene broure, proglasi i leci, koji su dopirali do veine stanovnitva Melenaca i Kumana. Skojevska organizacija je, preko razgranate mree vaspitnih grupa, obuhvatila svu omladinu i ideoloki je uzdizala. U tim grupama su prouavani partijski materijali, itam napredni romani (Kako se kalio elik), itd. Skojevske organizacije su u oba sluaja razvile i mreu diverzantskih grupa, koje su imale vidnu ulogu u izvoenju svih diverzantskih akcija. Partijske organizacije su po direktivi Okrunog i pokrajinskog komiteta pristupile stvaranju odbora za narodnu pomo. U oba sela su formirani odbori za narodnu pomo u kojima su, pored lanova Partije, bili i drugi gledni graani. Odbori su imali zadatak da se brinu o sakupljanju hrane, odee i dragih potreba za partizanske odrede i o pomoi porodicama iji su hranioci bili u zatvoru. Tih dana su partijske organizacije dobile proglas Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije o dizanju ustanka. U Melencima i Kumanima poziv Partije je primljen sa oduevljenjem. im je stigla direktiva o formiranju partizanskih odreda, melenaki i kumaniki ilegalci su formirali dva odreda Melenaki i Kumaniki. U Banatu je tada od drugova koji su preli u ilegalnost formirano jo pet odreda: Dragutinovaki, Kikindski, Mokrinski, Aleksandrovaki i'Bekereko-stajievaki. Prvi borci Melenakog partizanskog odreda bili su: Bora Mikin, Vujica Vujanov, Aca Barni, Nedeljko Barni, Zdravko Milosavljevi, Dragan Zarkov, Slobodan Stoji, Milivoj Proti Apa, Aca Rus, Nedeljko uri, Dragomir i Zoran Mijatov, Milivoj Stankov, Cveta Jovanov, arko Bokov eda, Milovan Mijatov Loje, Branko Jevremov, Dragomir Rae, Ivan i Paja Lonarski, Uro Nadjalin, arko Adamov, Radovan Kuruev i ja. U Kumanikom odredu bili su arko Milankov, Sredoje Stanisavljev, Velja Ubavi, Dobra Gladi, Vesa Nemeev, Joca
312

Iirkov, Steva Petrovi, Slavko i Milan Gvodar. Brojno stanje odreda se do kraja godine stalno poveavalo. Zahtevi i elje mnogih da stope u odrede nisu mogli biti ispunjeni, jer nije bilo dovoljno oruja. Neki su sami nabavljah oruje samo da bi bili primljeni, a drugi su sebe ak i kompromitovali da bi doh u odred. Sve je to pokazivalo koliko su n a i ljudi bih spremni da se bore. Seam se tri omladinca Nedeljka Barnia i brae Mijatov Dragomira i Zorana. Nekoliko puta su dolazili- u odred i molili da ih primimo. Bili su tada jo deca. I kada smo im r e k l i da ih ne moemo primiti, jer nemamo oruja, oni su otili u Tara i tamo saekali jednu strau razoruali je i zatim sa o r u j e m doh u odred. U Kumanikom partizanskom odredu za komandanta je izabran arko Milankov, a za politikog komesara Sredoje Sta~ nisavljevi Taca. U Melenakom odredu komandant je bio Bora Mikin, a politiki komesar ja. ' Poto je tada bila u jeku etva, trebalo je neprijatelju onemoguiti da iz Banata izvozi ito. Partizanski odredi su poeh paliti ita prvo po njivama, a kasnije po krstinama. Sem odreda u akciju su stupile i diverzantske grupe sela, formirane od skojevaca i omladinaca. Grupama su rukovodili lanovi Partije koji su iveli legalno. Kosidba je usporavana na taj nain to su po parcelama zabadane ipke pa su se lomile kosaice. Ogoren zbog uestalih paljenja ita i vrahca, okupator alje svoje patrole, jaine 56 pohcajaca, koji s uvah parcele ita. Partizani su te nemake patrole saekivali i razoruavali ih. Okupator je tada povukao svoje patrole sa terena i koncentiisao policijske snage po selima. Pored 150 pohcajaca u Melencima i oko 100 u Kumanima, Nemci su u ova sela uputili po jednu etu vojnika. No ita su i dalje plam tela. Videvi da ne mogu to spreiti poeh su ljudima priati: Eto, komunisti hoe da vas ositave bez hleba. Meutim, .to nije moglo imati nikakvog uticaj a na ljude, jer je partijska organizacija objanjavala ljudima cilj ovih akcija. Drugovi iz Pokrajinskog i Okrunog komiteta pruah su veliku pomo partizanskim odredima u tome da se oni to bre uvrste i osposobe za voenje borbe. U odrede su dolazili arko Turinski, komandant za severni Banat, Ivan Vioglavin, lan Pokrajinskog komiteta i Milan Stani "Ua, sekretar Sreskog komiteta. Poto su odredi bih slabo naoruani, traili smo od dru313

E r d e l j a n , Boia Stojanov, Rada Acmov, Slavko i Dobrinka S t a n i , Omer Vuleta, Doiica Stojanov, Sava Aimov, Slavko B o b e r i , Milan Beri, Rada Blai, Laza Brani, Hornislav

gova pomo u oruju. Oni su nam rekli da se priprema akcija na Veliki Bekerek gde je u jednom magacinu bilo smetena oruje bive jugoslovenske vojake. Kasnije smo obaveteni da akcija u Velikom Bekereku kojom je trebalo doi do oruja, nije uspela. Na sastanku partijske organizacije u Melenakom odredu, kome je bio prisutan i Ivan Vioglavin, dat je predlog da na odred napadne policiju u Melencima. Vioglavin se sloio sa nama, ali je ipak ostalo da on porazgovara sa arkom Zrenjaninom i Tozom Markoviem, koji su u to vreme bili u Velikom Bekereku.' Posle razgovora trebalo je da doe jedan drug iz Vojnog taba da nam saopti odgovor. Na predlog je bio da u isto vreme i Kumaniki odred izvri napad na njihovu policiju, pa bismo tako doli do vea koliine oruja. Sem toga jednovremenim napadom, spreilo bi se da policija iz jednog mesta ide u pomo drugom. Naa zamisao je bila da tu akciju izvedemo uz pomo lanova Partije i SKOJ-a i simpatizera NOP-a iz sela. Predlagali smo i to da uporedo sa napadom na policiju diverzantske grupe, sainjene,od skojevaca i omlainaca, spale vralice, poto je u to vreme bila u jeku vridba ita. Vojni tab je odobrio na predlog, s tim to nam je stavio u zadatak da odrimo sastanak sa Kumanikim odredom i da u zajednici sa njima sainimo potreban plan akcije. Odmah posle tog Bora Mikin i ja smo otili' u odred, odrali najpre sastanak sa tabom, a zajedniki sastanak sa celiai odredom. Izloili smo im nau zamisao i predloili da i oni istu takvu akciju preduzmu u svom selu. Oni su prihvatili predlog. Sainjen je potreban plan akcije. Za poetak je odreena nedelja 28. jul 1941. godine tano u pono. Poto je odreena policij a u selu bila stacionirana u staroj andarmerijskoj kasarni i u koli preko puta crkve, odreene su dve desetine koje e u isto vreme napasti i jednu i drugu kasarnu. Odreeni su drugovi koji e likvidirati straare kod jedne i druge kasarne. Odmah zatim trebalo je kroz prozor ubaciti bombe i upasti u kasarnu. Eksplozija bombe je bila znak za poetak akcije diverzantskih grupa, u kojima je bilo po 34 omladinca. Oni su imali da razoruaju straare kod vralica i da zatim spale vralice. U planu je bilo da se iz sela-pozove jedan broj lanova Partije i simpatizera, koji su ranije izrazili elju da se bore, da dou toga dana u odred, pomognu nam u akciji, a da se posle vrate u selo. Sa njima je odran sastanak na kome im je objanjeno sve u detalje. Dogovoreno je i to da se te noi pokidaju telefonske ice od Melenaca i Kumana prema svim ostalim me314

stima kako policija ne bi mogla da trai pomo. Odreeni su drugovi koji treba to da uine. Isto tako su odreene i zasede na prilazima sela, poto je kroz Melence prolazio glavni put od Velikog Bekereka za Kikindu, a od Kikinde daije preko Rumunije za istoni front. Trebalo je zaustaviti svako vozilo i ne dozvoliti mu da ue u selo, dok se akcija ne zavri. Nou 28. jula krenuli smo u napad. Sve je ilo tano po planu. Meutim, Kumaniki partizanski odred je prilikom podilaenja selu kod eleznike pruge naiao na zasedu. Pucnjava je trajala prilino dugo. Iz Kumana je odmah javljeno u Novi Beej da jte izvren napad na njihovu patrolu i da se partizani kreu prema Kumanima. Kako su u ono vreme kniili glasovi da su partizani naoruani ruskim orujem i da ih ima 'mnogo, Nemce je uhvatila panika pa je Sresko naelstvo naredilo policiji u Melencima i drugim mestkna da krene u Kumane. Jedan broj policajaca iz Melenaca je otiao u pomo kumanikoj policiji. Mi nismo uli pucnjavu kod Kumana i po plamu smo tano u 24 asa izvrili napad na jednu i drugu kasarnu. Eksplozija bombe je oznaila poetak akcije omladinaca. Oni su kod nekih vralica razoruali strau i zapalili .vraliee. Ali na napad na kasarne nije dao onoliko oruja koliko smo oekivali, poto je tamo bilo svega 10 policajaca. Ostali su bili otili u pomo kumanikoj policiji. NemaM policajci su pobijeni ali ranjeni, oruje, municija i sav ratni materijal je zaplenjen. v im su uli pucnjavu, neki metani su istrali na ulice i poeli vikati: ivela sloboda. Jedan Nemac, okoreli petokolna, mislei da se desio poar poao je ka centru sela prema optini. Meutim, kada je video da su to partizani, pobegao je i sakrio se pod propust kanalizacije odakle itav dan nije smeo izlaziti. Nemci koji su iz Velikog Bekereka motornim vozilima poli kumanikoj policiji u pomo, na prolazu kroz Melence, primetili su nas dok smo se povlaili iz sela, ali nisu imali smelosti da pou za nama nego su samo pucali i opkoljavali selo. Ve rano ujutro sela su bila puna nemakih v o j n i k a , koji su upadali u kue i pretresali ih. Pri,tome su pohapsili sve lanove porodica onih drugova koji su bili u odredu i sve ostale koji su im bili sumnjivi. U optinskom dvoritu je nad njima vren strahovit teror. Pretili su im mitraljeskim cevima, pucali preko njih traei da odaju mesto boravka partizana, ljude koji im dostavljaju hranu it. Ogoreni time to nisu mogli nita doznati odluili su da izvre streljanja u Melencima, Dragutinovu i Mokrinu. . Izabrali su nedelju, pijani dan, kada je najvie ljudi bilo u selu. Dovezli su kamionom 13 ljudi meu kojima je bio i jedan
315

lan'Melenakog partizanskog odreda, Draga Zarkov, koji je pred sam napad na melenaku policiju na putu za selo naiao na blokadu, i tom prilikom uhapen. Nemci su okupili veliki broj ljudi, ena i dece i prisilili ih da budu prisutni streljanju. Tela streljanih drugova su zatim obesili o stubove. Streljanja su bila odmazda za napad na nemaku policiju i za akciju Mokrinskog odreda koji je bio razorio prugu, sa koje je iskoio voz sa eelonom nemakih vojnika za istoni front. Poginulo je nekohko nemakih vojnika i eelon je bio zadran, dva dana dok se pruga nije popravila. Sem toga ovim streljani em su hteli da zaplae narod i odvrate ga od narodnooslobodilakog pokreta, pretei da e svako ovako proi ko bude saraivao sa komunistima. ^ No i to im nije bilo dovoljno. Jednoga dana opet u n<v ' delju kada su svi ljudi bih u selu blokirali su selo i preko doboara obavetavali stanovnitvo da e toga dana naii avioni koji e unititi celo stanovnitvo Melenaca i Kumama poto sarauju sa komunistima. I stvarno su se pojavili avioni tuke. Uz strahovitu buku leteh su nisko, iznad samih krovova kua, ali nisu bacali bombe, jer je u selima'bila i njihova policija. tuke su nadletale kukuruze, verovatno sa namercm da i nas zaplae. No, nisu nas mogli videti. Posle nadletanja aviona, grupa skojevaca salaara Uja, saila je od crvenog platna zastavu i postavila je izmeu Melenaca i Baaida na glavnom putu za Rumuniju, na jednoj humci, na kojoj je bila topografska oznaka, tako da se zastava mogla videti sa vee daljine. Kada su je spazili, Nemci koji su ili motornim vozilima iz Velikog Bekereka pomislili su da je to ruska zastava i da je tu stacioniran partizanski odred. Odmah je obavetena nemaka komanda i obustavljen saobraaj na tom delu puta. U Melence je doao puk nemake vojske, pokupili su seljake i naterali ih da idu ispred njihovih vojnika. Zatim su naredili seljacima da poseku kukuruzovinu. Tek tada su vieli da oko zastave nema nikoga. Poto represalijama nad stanovnitvom, naroito nad familijama drugova koji su se nalazili u odredu, nisu postigli oekivane rezultate, Nemci su u ovom delu Banata poeli sa krupnijim akcijama. U vezi s tim Pokrajinski komitet je odrao sastanak na kome se dolo do- zakljuka da bi trebalo neke partizanske odrede spojiti i na taj nain stvoriti jedinicu koja e biti sposobna da se suprotstavi nemakim jedinicama koje budu izlazile na teren. Tako je dolo do spajanja Melenakog i Kumanikog partizanskog odreda. Novi odred je ostao u melenakom ataru,
316

poto je u njemu bilo vie kukuruza i njegov poloaj je omoguavao odravanje veze sa itavim sevemim Banatom. Tamo je bilo i vie salaa, a salaari su bili aktivisti, saradniei iiarodnooslobodilakog pokreta. Odred je bio podeljen u dva voda, a svaki vod je imao po .dve desetine. Posle podele odreda na vodove i desetine izvreni su izbori rukovodstva. Za komandanta odreda izabran je Bora Mikin, za politikog komesara 2arko Milankov, a za zamenika komesara izabran sam. ja. U odredu su formirane i partijske i skojevske organizacije, odredski komitet, a po desetinama partijska odeljenja. Poto je bilo omladinaca koji su kasnije stupili u odred i nisu bili vini u rukovanju orujem, pristupilo se njihovom obuavanju. Nekoliko boraca se obuavalo za izvoenje diverzantskih akcija. U tome je mnogo pomagao Ivan Kneevi Cota koji je bio na robiji u Mitrovici, i sa grupom drugova 1941. godine pobegao iz kaznione i posle oporavka u jednoj bazi doao je u odred. Poto smo dobili izvesnu koliinu eksploziva, Kneevi je uzeo na sebe da obuava grupu omladinaca za izvoenje diverzantskih akcija. Ideolokor-politikom radu poklanjana je posebna panja. Zajedniki su prouavani delovi iz storije SKP(b), razni lanci Lenjina i materijali iz biltena; voene su diskusije o situaciji u mestu, o borbama u Srbiji i Sovjetskom Savezu. Odred je izdavao i svoje novine Partizan. U poetku su pisane rukom, a kasnije su nabavljeni pisaa maina i apirograf. U novinama se pisalo o ivotu i radu odreda i dranju pojediniaca. U njima je posebno mesto nalazila i aljiva pota. Seam se da smo kasnije nabavili radio-aparat. Smestili smo ga na jedan sala gde su sluane vesti koje su.zatim umnoavane i deljene drugovima u selu. Na jednom sastanku odreda je reeno da se u Melencima i Kumanima likvidiraju neki nemaki dounici, koji su za pokret predstavljali veliku opasnost. Formiran je vojni sud koji je ispitao, sve sluajeve i izrekao smrtne kazne. "Veina izdajnika je likvidirana dok su neki uspeli da pobegnu. Jednoga dana su u odred dola dva seljaka, jedan iz Elemira, drugi iz Mokrina. Nosili su neto eera i slanine i ponudili to odredu elei da se prikau kao prijatelji partizana. Meutim, njihove namere su bile otkrivene. Oni su od Spilera bili dobili zadatak da pronau gde se nalazi partizanski odred i da ga o tome Mano'obaveste kako bi on zatim opkolio i unitio partizanski odred. Sa njima se postupilo kao to se sa izdajnicima naroda postupa. Likvidacije izdajnika i dounika imale su snaan odjek kod stanovnitva Melenaca i Kumana a isto tako i u ostalim
317

mestima severnog Banata. To je bila opomena svim onim koji bi Nemcima dostavljali bilo kakve podatke o kretanju partizanskog odreda ili potkazivali ljude koji su saraivali sa nama. Posle spajanja Melenako-kumanikog partizanskog odreda, Nemci su u Sreskom naelstvu napravili obiman plan za unitenje odreda. U tu svrhu su traih vojsku iz "Veliikog Besereka, ali je nisu mogli dobiti, poto tamo nije ni bilo toliko vojske.. Dobili su samo jednu etu, pa su zbog toga mobihsali veliki broj domaih vaba i pohciju iz sela, tako da su skupih preko 2000 ljudi. Nekohko dana kasnije blokirali su Melence i Kumne i zabranili izlazak iz sela. Mi nismo bih obaveteni o toj nemakoj akciji, ah poto se u rano jutro nije ulo uobiajeno kloparanje seljakih kola, znah smo da se neto priprema, i odmah smo se spremili za pokret. Bili smo u delu atara izmeu Kumana i Melenaca. Jednu patrolu smo poslali prema kopovu (prazno mesto izmeu kukuruza), a drugu ka putu koji je vodio od Melenaca za Novi Beej. Patrola koja je ila prema kopovu srela se sa grupom naoruanih Nemaca. Nai drugovi su bih bri i otvorili vatru na Nemce. Jednog su ubili i njih nekohko ranili, a zatim su se povukli. Druga patrola koja je ila ka drumu, spazila je puno nemakih vojnika naoruanih automatskim orujem i odmah se vratila. Nemci su poeh sa svih strana da pucaju i bacaju bombe tako da smo mogh znati gde se oni nalaze. Donesena je odluka da se prebacimo u drugi deo atara u kome je bilo vie kukuruza, to nam je prualo bolje uslove i mogunosti, za odbranu. Tako smo i uinili. No, dok smo se prebacivah 4 druga su se izdvojila. Jedan je poao prema Novom Beeju, a trojica prema Melencima. Onog to je iao prema Beeju Nemci su primetili i otvorili na njega vatru, ali ga nisu pogodili. Jedan od trojice koji su otili prema Melencima bio je lake ranjen u nogu ah je i on uspeo da pobegne. im smo se prebacili, ukopali smo se i spremno ekah Nemce. Nemaki oficir koji je rukovodio blokadom primetio je da se nai drugovi prebacuju na sve" strane pa je pomislio da mi. njih opkoljavamo. Stoga je koncentrisao svoje snage na jedno mesto i odmah zatim zatraio pomo iz Velikog Bekereka, Melenaca, Elemira, Taroa i Kumana. Pucnjava je oko 11 asova prestala, a oko 12 nastavljena. Nismo znali ta je u pitanju. Verovah smo da su nai drugovi koji su se odvojili stupili u borbu protiv Nemaca. Meutim Nemci su zabunom
318

pucali na svoje koji su dolazili u pomo iz Melenaca, Kumana i Taroa. Ta pucnjava u kojoj je nekoliko Nemaca poginulo i vie ranjeno stvorila je jo veu paniku meu njima, i oni su oko 14 asova poeli da se povlae. Posle povlaenja deo nemake vojske je otiao u Melence a drugi u Kumane. U Melencima i Kumanima su pokupili i silom oterali sve stanovnitvo u optinsko dvorite. Tamo su vrili na njih pritisak traei da odaju ko sa partizanima odrava vezu. Pretili su da oni znaju sve, poto su pohvatali partizane, koji su im ve odali one koji sarauju sa njima. No, uprkos tome to su takli ljude i pretili im mitraljeskim cevima, nita od njih nisu mogli da saznaju. v Blokada je trajala dva dana. Posle toga seljaci su opet uspostavili vezu sa odredom. Za na, a kasnije i za severnobnatski partizanski odred,, je od neocenjive vrednosti bila veza sa salaima i saradnja sa ljudima koji su na njima iveli. To su bili salasi: Miladina Babina, Ivana Popovca, Dragoljuba Markova, Ivana Radina, Danice Vlajkov, Marinka Markova, Radivoja Kurueva i drugih. Njihovi salai su sluili kao kurirska veza izmeu partijske organizacije sela i odreda. Neprijateljske hajke su ponekad dovodile do kidanja k u rirskih veza. Teko je bilo odravati veze, naroito posle hapenja u selima: No, deavalo se i to da su ak i deca salaara preuzimala kurirsku dunost. Ta pomo nije ostala nezapaena i Nemci'su skoro sve salae spalili. Neke od njih je ta sudbina zadesila ve u jesen 1941. godine. Meu prvim je spaljen sala Miladina Babina, koji se nalazio na samoj ostrovakoj obali, na granici melenakog i kumanikog atara. Kako je u neposrednoj blizini formiran odred, partizani su mnogo dana proveli ba na njemu. On je zbog svog poloaja pruao iroke mogunosti za razvijanje ilegalnog rada. Seam se, jednog dana su nai drugovi otili na sala kod Miladina da bi po njemu neto poruili u selo. Na salau nije bilo -nikoga sem Miladinovog sina Save, kome je bilo 1011 godina. Dok su se drugovi sa Savom dogovarali, iznenada je naila jedna nemaka patrola. im je videla naoruane partizane, predala se odmah. Drugovi su ih razoruali, zapretili im da nikada vie ne stupe u policiju, jer im drugi put nee oprostiti. Nemci su se pravdali kako su oni silom doli u policiju. Kada su se vratili u selo, nisu mogli opravdati to to idu bez oruja pa su izvestili da se na Babinom salau nalaze tri partizana. Posle nekoliko dana pripremljena je akcija za hvatanje partizana. Kada je kamion sa nemakim vojnicima stigao na sala tamo nikoga nije bilo sem Miladinovog sina Save. Nemci
319

su zapalili sala a maloga Savu poveli sa sobom. Ispitivali suga, traili da kae ko je sve dolazio na sala i gde se sve kriju partizani. Meutim, Sava je bio odvaan i-hrabar deko i nije hteo nita da im kae. Kada su ga poeli amarati Sava im je jedino rekao: Zato vi mene pitate, ta im ja mogu ovako mali i antav kada im ne mogu nita, ni vai naoruani vojnici. Deaka su drali nekoliko dana u zatvoru, a posle ga pustili. U meuvremenu su uhapsili i njegovog oca Miladina i odveli ga u Veliki Bekerek, gde je ostao u zatvoru 6 -7 meseci. Kudeljaru kod Srpske Crnje Nemci su koristili za izradu vojne opreme, pa je Pokrajinski komitet doneo odluku da jc spali. Poto je u blizini'kudeljare bila rumunska karaula, sa koje se lako moglo doi do vee koliine oruja, reeno je da se i ona napadne. Tu akciju su sa uspehom izvrili Melenakokumaniki, Dragutinovaki i Aleksandrovaki partizanski odred. Kudelj ara je zapaljena, rumunska karaula osvojena, i u njoj zaplenjeno dosta puaka, bombi, municije i ostale ratne opreme. Sem toga unitena je i elektrina centrala, koja jo. bila u blizini kudeljare. Ta akcija je imala velikog odjeka ne samo u ovom kraju ' ve i u itavom Banatu. Akcije partizanskih odreda ne prestaju, redaju se jedna za drugom. Izvren je i napad na kudeljaru kod Baaida, a odmah zatim je napadnuta baaidska optina, gde je zaplenjena velika koliina dragocenog materijala. Strae koje su. uvale kudeljaru bile su razoruane, tako da se opet dolo do oruju. Partijske organizacije sela organizovale su u to vreme akcijo za skidanje kaieva sa vralica, kidanje telefonskih ica, postavljanje eksera i drugih iljatih predmeta po putevima i time ometale automobilski saobraaj. U toku narodnooslobodilake borbe Melenci i Kumane su dali 1 062 borca, od toga je poginulo 130 drugova i drugarica, a 357 ih je streljano, ubijeno, umrlo pod batinama, nestalo po logorima i spaljeno. Osuivano je i maltretirano u nemakim zatvorima oko 1 270 drugova i drugarica. Preko 90 posto stanovnitva oba sela na razne naine je pomagalo narodnooslobodilaki pokret. Van pokreta su jedino bih domai izdajnici nemaki dounici, jedan deo domaih Nemaca i Maara, koji su se stavili u slubu okupatora. Tako masovno" uee stunov-' nitva oba sela u oslobodilakom pokretu dokaz je da su komunisti i jednog i drugog "mesta imali snaan uticaj na sve slojeve stanovnitva.
Emil KEVREAN

USTANAK U KRUEVAKOM OKRUGU

Partija i SKOJ kruevakog sreza bili su solidno organizaciono sreeni pred rat 1941. godine. U to vreme formirani su okruni komiteti KPJ i SKOJ-a. Naroito su bile dobre partijske, organizacije u Kruevcu, Trsteriiku, Varvarinu i Vrnjakoj Banji. Poelo se ozbiljnije prodirati u sela tako da smo tamo imali 3 -4 partijske i skojevske organizacije i neto partijskih' uporita i aktiva. Tako je Partija imala uoi rata i odmah po okupaciji solidnu politiku bazu u okrugu. Po izbijanju rata, a pogotovu posle okupacije zemlje, graanske partije u okrugu, koje su pre rata bil nosioci reima i dosta jake i aktivne, sada se preputaju stihiji dogaaja. Na terenu se kao politika snaga uopte nisu oseale. Nasuprot njima, prisustvo okupatora nije nimalo obeshrabrilo nae partijsko rukovodstvo i lanstvo. Naprotiv, ono je u tim novim i tekim uslovima bilo spremno na izvravanje najteih zadataka. Odmah posle kapitulacije nae zemlje Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju reio je da obie sve komitete i da im pomogne u politikom radu u novim -uslovima. Taiko je ve 27. aprila 1941. doao u Kruevac lan PK Mirko Tomi. Saekao sam ga na eleznikoj stanici i tom prilikom mu uz put referisao u glavnim crtama o situaciji kod nas. Dogovorili smo se da pred 1. maj ne odrimo ni sastanak OK ni druge sastanke. Tomi i e u razgovoru pomenuo da je kruevakoj policiji vrlo dobro poznat kao komunista i da e se zbog toga, radi svake sigurnosti, oko 1. maja povui van grada. Sastanak- OK zakazali smo i odrali 3. maja. Bili su prisutni svi lanovi OK: Nedeljko Karaii, Vukain Borevi Deva, Branko Perii Bada, Rada Obradovi, Zika Radovainovi i ja. Na sastanku je razmatrana politika situacija u okrugu i organizaciono stanje Partije. Posle diskusije o ovome, Tomi nas je upoznao sa spoljnom i unutranjom situacijom nae zemlje. N kraju je
21 U s t a n a k 1941.

321

zakljueno da moramo posvetiti punu panju daljem razvijanju i uvrivanju partijskih organizacija, a posebno je naglaeno da moramo razviti jo ivlji i iri politiki rad u masama grada i sela, upoznati ih s politikom situacijom nae zemlje, objasniti im uzroke brze kapitulacije, izdaju bivih vlastodraca i vojnih rukovodilaca itd. Pri tom je trebalo ukazivati da je jedino Komunistika partija ostala uvek s narodom i da e uvek biti s njim u dobru i zlu. Trebalo je narodu ukazati jo i na to da slobodu ne moemo oekivati ni od koga, ve da emo se za nju sami boriti. Tomi nam je, dajui nam uputstva 0 daljem radu, mnogo pomogao na ovom sastanku. On se, posle nekoliko dana, vratio u Beograd. Odmah posle izbijanja sukoba izmeu Nemake i SSSR Tomi je ponovo doao u Kruevac s direktivom CK i PK o dizanju naroda na ustanak. Tim povodom je 24. juna odran sastanak OK u kui r Dragia Vuetia. Bio je to jedan od najvanijih sastanaka rukovodstva Partije na kome je doneta odluka da.se na naem terenu formira Rasinski partizanski odred. Tom prilikom je Tomi ukazao na sve tekoe koje se pred nama nalaze, ali 'je ujedno raunao i na snagu Partije i na rodoljubivost naroda, spremnog da se bori za svoju slobodu 1 nezavisnost. Poto je i'zneo situaciju stvorenu napadom Nemake na SSSR i ukazao na objektivne okolnosti pod kojima treba da pone ustanak, nastala je duga, plodna diskusija na osnovu koje je donet zakljuak da se izvri mobilizacija celokupnog partijskog i skojevskog lanstva, da se najozbiljnije preduzmu sve mere za skupljanje oruja i municije, da se oformi tab odreda i izabere komandant. Na sastanku je 22. jul odreen kao dan kad je trebalo zavriti sve pripreme za formiranje odreda. Tomi je insistirao da se taj rok ne men ja. Tim povodom je istaknuto da komandant odreda treba da bude linost koja je u narodu poznata i popularna, ovek koji moe svojim' autoritetom doprineti poverenju irokih masa da se dignu na ustanak. Posle izvesne diskusije dolo se do uverenja da bi takve linosti mogle biti Mihailo Zivi, inenjer, koji je veoma cenjen i u gradu i u selima, i Radoje Krsti iz sela Popine, estit i popularan seljak. Na kraju je odlueno da Mirko i ja razgovaramo s predvienim lanovima taba odreda. Zivi i Krsti dah su odmah pristanak s napomenom Zivia da je slabog zdravlja i da nee moi izdrati napore ratovanja, a posebno partizanskog. Prihvatili smo njegove razloge kao opravdane i saglasili se d a pn bude istaknut kao k o m a n d a n t , koji e pruiti od sebe onoliko koliko moe, a da mu z a m e n i k bude Miloje ZaM, koji bi vodio operativu odreda. Pomenuli
322

smo mu Zakia, iako s njim nismo prethodno razgovarali, ali smo smatrah da e Zeki, kao dobar lan Partije, prihvatiti na predlog. - " .. Kada smo posle toga, pozvali Zakia i predloili, mu da poe u odred, praktino kao komandant, pokazalo se da se u oceni nismo prevarili jer je on, iako otac troj sitne dece, prihvatio predlog bez pogovora. Odmah posle ovih konsultovnja odran je krai sastanak OK na kome je Mirko predloio ovakav sastav taba Rasinskog partizanskog odreda: Mihailo ivi komandant, zamenici Miloj e Zaki i Rado je Krsti, a politiki komesar Desimir Jovovi. S obzirom na veliinu okruga i njegove terenske i politike uslove, bilo je predvieno formiranje dva dela odreda. Jedan deo bi se formirao u blizini Kruevca i delovao bi na tom terenu, dok bd mu oslonac bio planinski masiv Jastrepca. Drugi bi se formirao kod Trstenika i dejstvovao bi na Gou i Jastrepcu. Za komandira tog dela odreda predvien je Radoje Krsti, a za komesara ika Raovaruovi. OK je prihvatio ovakav sastav taba. Potom smo nastavili pripreme za ustanak. Raunalo se i na dobro orgamzovanu pozadinu. U odred je, u prvom momentu, trebalo da pou, pored lanova Partije komandnog sastava, samo oni lanovi Partije koji su svojim dotadanjim politikim radom pah u oi policiji. Za ostale lanove Partije je reeno da i dalje organizuju pozadinu. Mobilizacija je ire postavljena, tako da se razgovaralo sa svima onima koji su poznati kao rodoljubi. Tako se razgovaralo sa apotekarom Stariojem Atanackoviem, r Dragiem Vuetiem, advokatom Mikicom Todoroviem u drugima. (Svi su ovi, posle napada na Kruevac; sa jo mnogo drugih rodoljuba bili streljani.) Od njih se trailo da se izjasne za saradnju s nama, bilo odlaskom u odred, bilo aktivnim materijalnim pomaganjem. Naili smo svuda na dobar odziv koji je bio naroito izrazit meu omladinom. Poseban problem bilo je naoruanje. Zato je partijskim i skojevskim organizacijama bio postavljen kao jedan od najvanijih zadataka pronalaenje i skupljanje oruja i municije. I pored najbolje volje i traganja, do oruja se nije dolazilo. Situacija je bila teka ljude za odred imamo, a oruja takorei nemamo. Meutim, vreme za formiranje odreda se sve vie ibliilo. U takvoj situaciji OK je odrao sastanak na kome se pokazalo da'oruja na terenu stvarno nema, jer nijedna jedinica bive jugoslovenske vojske nije rasformirana u tom okrugu, a nije bilo nikakvih magacina iz kojih bi narod uzeo oruje. Ipak je odlueno da se termin formiranja odreda ne pomera, ve da se on obrazuje-odreenog dana sa orujem koj emo dotle ipak nekako prikupiti.
323

Na zakazano mesto izilo je 22. jula 1941. godine oko etrdesetak drugova. Bilo -je to na Beloviu vie sela Dedine, u neposrednoj blizini Kruevca. Mihaalo Zivi i ja doli smo u trenutku kad su se ve drugovi po grupama okupljali. Pre svih doao je Miloj e Zaki s jednom grupom od 1015 drugova. Odmah smo odrali sastanak, prebrajali se i izvrili opti pregled kako bismo znali sa im raspolaemo. Posebno nas je interesovalo naoruanje. Jasno se videlo da je opravdano bilo nae strahovanje'u tom pogledu. Bili smo dosta oskudni u oruju. Prvog dana stiglo je svega 2 puke. Drugog dana imali smo jo sedam. Pord toga imali smo 3 pitolja i 10 bombi. Raunali smo da ;emo s tim naoruanjem moi nabaviti jo puaka. Svaki je imao po ranac, presvlake, a bilo je 56 atorskih krila i : neto ebadi. ' Odmah po formiranju odreda otiao sam u Kruevac 'na sastanak Okrunog komiteta i tamo referisao 0 situaciji u vezi sa odredom. Mirko Tomi se interesovao kako je izvren zadatak. Pored drugova koji su izali na Belovi, za odlazak U odred bilo je spremno jo oko 100 drugova i drugarica omladinaca, ali se dolo do zakljuka da novi ljudi ne odlaze u odred dok. se ne rei pitanje naoruanja. Isto tako postavilo se pitanje da li da oni drugovi koji su izali na Belovi treba, 1 pored toga,to nemamo dovoljno oruja, da ostanu u odredu, ili pak da se njihov broj smanji. Posle krae diskusije doneli smo odluku da se oko 20 drugova privremeno vrati kuama na politiki rad u pozadini, a ostali da ostanu u odredu, s tim to e se rukovanju orujem obuiti svi oni koji nisu sluili vojsku. Stab odreda; je dobio zadatak da to pre doe do potrebnog oruja. !'.:."" Okruni komitet mi je stavio u zadatak da odaberem ljude koji e ostati u odredu kao i one koji e se vratiti da deluju u pozadini.: Taj zadatak nije bio nimalo lak. /Kako da im kaem da se vrate iz odreda, kad smo ranije toliko govorili da treba da pou u borbu? Kad sam se vratio u odred, obrazloio sam potrebu i naveo razloge zbog kojih izvestan broj ljudi treba da se privremno vrati u pozadinu na politiki rad. Rekao sam da se jave oni koji dobrovoljno pristaju da se vrate. Svi su utali. Bio sam. u tekoj situaciji jer sam morao da ih sam odvajam. im sam to poeo, kod boraca se pojavilo jako negodovanje. Odbijali su da se vrate. Nekima su i suze navirale. Istovremeno je formirana i partizanska eta na trstenikoih delti; uglavnom od seljaka iz tog kraja. I ona je imala slabo naoruanje raspolagala je sa svega tri puke, zbog ega'stre seljaci, posle tri dana, vratili kuama; Tako je ova eta : prestala da postoji.
324

Odred je bio formiran od radnike i kolske omladine, s prosenom starou od 20 godina. Svi ti mladici bili su puni borbenog duha i vere u nau pobedu .."..,'. : Kao to se i raunalo, Mihailo ivi se, zbog bolesti, nije s nama kretao, tako da je dunost komandanta praktino preuzeo na sebe Miloje Zaki. Odmah smo preli na vojnu obuku ljudstva. Omladinci su dobili osnovno znanje U rukovanju pukom, bombom, pitoljem, kao i drugu potrebnu obuku. Formirali smo i partijsku organizaciju u odredu, koja je orgaiiizovala politiki i vaspitni rad. U to vreme odred se snbdevao hranom i drugim iskljuivo iz Kruevca. Paralelno s tim tab je pripremao plan akcije. Nabavljena je i izvesna koliina eksploziva za ruenje mosta kod sela Braljina, na prui Beograd Ni. U tome n i j e bilo nekog veeg iskustva, tako da smo raunah da emo ga sruiti sa 20 kilograma eksploziva. Meutim, pokazalo se da je ta koliina eksploziva nedovoljna,: pa smo stoga odluili da miniramo prugu. Za izvrenje ove diverzije odredili smo jednu desetinu na elu.s Miloj em Zakiem. - Ta naa akcija, izvedena 8. avgusta, bila je prva akcija odreda i moe se rei da je u osnovi uspela, tako da su i pruga i voz bili oteeni., pa je saobraaj na toj relaciji bio preMnut 48 asova, to je omelo transport nemakih trupa i ratnog materijala. . Posle ove akcije odred je krenuo na Jastrebac.'.Do.nas su stizale vesti o snanom odjeku akcije, posle koje je okupator pojaao obezbeenja na pruzi i mostovima, kao i ostalim saobraajnim objektima. Na Jastrebac smo stigli vie sela Slatine i tu organizovali vojniki i politiki ivot kao i u prethodnom logoru. U to vreme ilo se po selima, gde su drane, konferencije na kojima su objanjavani ciljevi nae borbe. Ishrana je. bila organizovana na dobrovoljnom davanju seljaka, a ako je ni tada nije bilo dovoljno, kupovali smo je. Paralelno sa aktivnou odreda i skojevske desetine u Kruevcu bile su aktivne. Bilo je paljenja okupatorske tampe usred dana, ruenja telefonskih stubova, zatim pokuaja paljenja skladita benzina, kojom prilikom je neprijatelju pao u ruke omladinac Veselio Nikoli, koga su Nemci, posle stranog muenja, streljah, a zatim obesili usred grada. Bila je to prva rtva boraca u pozadini. Posle ovih akcija izvestan /broj omladinaca doao je u odred. Meu njima su bili, i Branko Perii, sekretar OK SKOJ-a, Velizar Stankovi i Pane uki Limar, koji su kasnije proglaeni za narodne heroje. Posle ovih akcija, koje su'odjeknule kao pokli i pronele ime partizana irom celog okruga, neprijatelj je poeo da kuje
325

plaii kako bi, jo u zaetku, ubio ugled partizana, pa je na teren poslao jednu grupu kriminalaca koji su pljakali, tukli i tiranisali ljude predstavljajui se kao partizani. Seljaci su nas 0 tome izvestili, alei se na ovu pljakaku bandu. Odmah smo preduzeli mere i likvidirali je. U sukobu sa ovim banditima pala je i prva naa rtva u odredu Gazim Mehmedovi. Krajem avgusta je jedna naa desetina izvrila napad na eljezniku stanicu u selu Dedini, u neposrednoj blizini Kruevca. Tom prilikom je dola do tri puke i izvesne koliine municije, kao i neto novca. Kroz razne druge sitne akcije, a 1 razaruavajui razne umare, finanse i andarme, odred je poveao svoje naoruanje. Ve smo imali 20 puaka, ,4 pitolja i jedan pukomitraljez oii' koji smo, u meuvremenu, dobili od drugova iz pozadine. Tako je odred poeo da preduzima i vee akcije. Jedna od njih je uspean napad na andarmerijsku stanicu u Velikom iljegovcu, izvren 30. avgusta pod komandom Miloja Zakia. Zandarmi su bili prinueni da se predaju. Zaplenjeno je 1015 puaka, vea koliina municije, ebadi i druge vojnike opreme. Posle ove akcije nismo .imali nijednog nenaoruanog borca u odredu. I ova akcija silno je odjeknula na terenu, tako da su andarmi manjih andarmerijskih stanica napustili svoja mesta. Neki su otili u Kruevac, a neki se prikljuili etnikom odredu majora Keserovia. U to vreme je na upsko-rasinskom terenu major Dragutin Keserovi formirao svoj odred, a na stalakom terenu potpukovnik Milutin Radojevi svoj. Tamo su dejstvovali kao samostalne vojvode. Stara vlast stavila se sa svojim aparatom u slubu okupatora, pa je jedan od naih zadataka bio da joj onemoguimo rad rasturanjem optina i paljenjem njihovih arhiva. Odred se u to vreme kretao po terenu , i spreavao da narod daje otkup i zbira plodove za .okupatora. Tako smo 15. septembra spalili celofeupnu arhivu u optini Stepo. Posle ove akcije doli smo prvi put u sukob s Keserovievim etnicima. U to vreme pripremali smo se za ruenje eleznikog mosta kod sela itluka na pruzi Kruevac Kraljevo. Tako smo 17. septembra minirali most, ali usled nespremnosti i bez iskustva za oVakve diverzije nismo uspeli da ga sruimo, ve smo ga smo onesposobili za izvesno vreme za saobraaj. Ali sukobi s etnicima su uestali. Mi smo se trudili da ne. zaotravamo odnose s njima, pa' smo u tom pravcu preduzeli sve mere kako bismo stvorili jedinstvo svih oruanih grupa na terenu u borbi protiv okupatora. Na toj osnovi dolo je do razgovora s majorom Marinkoviem u Ribarskoj Banji i s vojvodom od Stalaa potpukovnikom Milutinom Radojeviem. S Marinkoviem sam pregovarao u samoj Banji, ali on nije bio
326

ni za kakve akcije pre prolea. S Radojeviem je razgovarao Miloj e Zaki pri emu je postignuta saglasnost za saradnju. Preko njega smo nastojali da se na istoj osnovi sporazumemo i sa Keseroviem. Na drugom sastanku s nama Radojevi je rekao da je i Keserovi, posle izvesnog natezanja, dao pristanak na saradnju. Odmah smo razmotrili koje bi smo akcije mogli zajedniki izvesti. Prema informacijama dobivenim od OK Kruevac, neprijateljske snage u Kruevcu bile su u to vrme male, pa smo odluili da napravimo zajedniki plan za napad na Kruevac. O svim tim razgovorima i postignutom sporazumu, kao i o planu akcije, upoznah smo OK u Kruevcu. Plan napada je izgledao ovako: 1) da se zajedniki napad na grad izvri 25. septembra; 2) pre nego to se otpone s napadom da se izvre sve pripreme i grad bloMra; * . 3) blokadu grada sa zapada i Bagdale da izvri Keserovi i da prilikom blokade onesposobi prugu Kruevac Kraljevo; 4) blokadu grada sa istoka i severa izvrie Rasinski partizanski odred i. odred potpukovnika Radojevia; 5) zadatak vojvode od Stalaa bio je da onesposobi prugu Stala Kruevac. Sa ovakvim planom sloio se i Keserovi, pa je odmah izvrio prisilnu iroku mobihzaciju ljudstva i to u osnovi, bez oruja. Seljaci su poli sa sekirama i vilama. Koncentraciju svojih snaga Keserovi je izvrio u Garskoj umi. Imao je oko 1 500 ljudi, od kojih pod orujem oko 350. Slinu mobilizaciju, ah u manjem obimu, vrio je i vojvoda od Stalaa. Doao je sa pedesetak ljudi, od kojih je svega njih dvadeset imalo oruje. Na odred je izvrio mobihzaciju ljudstva na dobrovoljnoj osnovi. Pozvali smo sve koji su imah puke da pou s nama, dok je bez puaka bila samo jedna desetina. Bilo nas je oko 80, od kojih je oko 70 bilo naoruano. Keserovi je prekrio sporazum i u napad je krenuo jedan dan ranije. Poto je zauzeo, deo grada, Nemci su se povukli u utvrene zgrade iz kojih su pruali otpor. Keseroviev prekraj zajednikog dogovora iznenadio je i nas i Radojevia. Ipak raunajui da e se Keserovi zadrati u delu zauzetog grada, mi smo iste noi krenuh i u zoru zauzeli poloaje kak' je planom bilo predvieno. Kad smo bili u blizini grada upitali smo Radojevia da li je onesposobio prugu Stala Kruevac, onako kako je sporazumom bilo predvieno. Odgovorio nam je da nita u toni smislu nije uinio. Zato smo odmah, im smo stigli u selo Deinu, uzeh od uvara pruge potreban alat, demontirah jedan deo pruge i zauzeli predvieni poloaj, izmeu Obilieva i
327

dedinog mosta na Rasini. Jedna naa desetina prebacila se " preko mosta da uspostavi vezu s Keserovievim snagama, dok -su drugi ostali na obali Rasine. U to vreme se Keserovi sasvim povukao sa svojim snagama iz grada; Desno od nas zauzeo j poloaj Radojevi sa etnicima, ali nije preduzimao nikakvu akciju ve je ostao pasivan. Prethodne noi bio je stigao jedan blindirani voz na elezniku stanicu u Kruevcu i im snio poeM s napadom on je krenuo sa stanice industrijskom prugom u pravcu Obilieva, kako bi nam zaao za lea. Meutim, voz je naiao na demontiranu prugu i ispao iz koloseka. Nemci su i dalje bili u utvrenim zgradama. Na odred je praktino ostao usamljen u napadu i posle due borbe bili smo prinueni da se povuemo. Povlaili smo se pod dejstvom nemake artiljerije, Prilikom napada imali smo dva ranjena, koje smo poneli sobom u pozadinu, gde su ih- drugovi prihvatili. ,U povlaenju smo stigli u selo Mali Siljegovac. Keserovi je tada bio u selu Kaoniku, gde smo se prvi put s njim sastali. Od celokupne svoje prisilno mobilisame vojske jedva je imao oko 150200 ljudi, dok se ostalo razbealo. Sutradan smo odrali zajedniki sastanak tabova. Keserovi je tada obrazloio svoj prevremeni napad time to su se njegova i nemaka patrola sukobile i to su njegovi potinjeni, bez njegovog znanja, izvrili juri. On je sve to prikazao kao nedisciplinu, to je potkrepio i. primerom da mu je vei broj vojnika "napustilo poloaje u Kruevcu, zbog ega se sa ostatkom morao povui. Ovo njegovo obrazlaganje izgledalo nam je tada ubeljivo.. Onda smo diskutovaM o daljim akcijama i zakljuili da izvrimo napad na Obilievo kraj Kruevca, kako bismo doli do potrebnog eksploziva i drugog ratnog materijala. U Obilievo smo uli bez ozbiljnijeg otpora. Poto smo uzeli jednu koliinu eksploziva, zahtevali smo da se unite rezervoari benzina. Tu smo doli u sukob s vojvodama Radojeviem i Keseroviem, koji se nisu slagali s tim tvrdei da e nam taj benzin sutra trebati. U to vreme je Kota Peanac napravio sporazum s Nemcima o svom aktivnom ueu u borbi protiv partizana. Toga dana stiglo je oko 1 000 njegovih etnika u Kruevac. Odmah/su se uputili u Obilievo gde smo se mi. tada nalazili. Nismo otvorili vatru jedni na druge. im je video Peaneve etnike Keserovi se povukao. Znali smo razlog njegovog izbegavaaija da se s njima susretne. Keserovi je pre toga bio Peanev vojvoda. Mi smo s Peanevim. etnicima vodili razgovore, pokuavajui da ih ubedimo u izdajniku ulogu Koste Peanca.i da je njihovo mesto s nama u borbi protiv okupatora. U toku razgovora stupila je u dejstvo nemaka artiljerija i zasula nas vatrom pa smo se povukli ka
328

brdu Rosulje. Tu, u selu Pasjaku, ponovo smo odrali sastanak tabova da bismo napravili plan za dalje akcije. Tom prilikom je konstatovano da bismo lako zauzeli Kruevac da smo imali neto teeg oruja. U toku sastanka uao je jedari od Keserovievih oficira i rekao da ima pouzdano obavetenje da Juhorski partizanski odred, na elu sa Miloradom Zuniem Badom,1 raspolae a dva topa. Uzdajui se u njegov iskaz, koji su Keserovi i Raojevi oberuke prihvatili, odluih smo da krenemo preko Zapadne Morave da bismo uspostavili kontakt s tim odredom i uz njegovu pomo izvrili ponovni napad na Kruevac. Krenuli smo ka Mrzenici. Keserovi je iao napred sa svojim odredom i u Mrzenii zastao da se odmori. Tom prilikom nije postavio nikakvo obezbeenje na drumu i pruzi. U trenutku kad je naiao na odred proao je jedan voz. Odmah smo zauzeli poloaj prema pruzi i drumu. U tom je naiao jedan nemaki kamion pun naoruanih vojnika. Pripucali smo na kamion d/z puaka i jednog automata. ofer je 'punom brzinom odjurio za Stala gde je, prema obavetenju koje smo posle dobili, previjeno 12 do 15 tee ranjenih Nemaca. Posle te akcije Keserovi se obratio komandantu Zakiu ovim reima: Kako ste to Vae ljudstvo tako disciplinovali? Posmatrao sam kad su poli da zauzmu poloaj pa to se ide tako disciplinovano i odvano. Svaki Vam je ovek samoinicijativan. Vie vrede ovih Vaih 60 ljudi nego mojih 200. Istovremeno se meni obratio vojvoda Raojevi s molbom da mu pomognemo da i njegovo ljudstvo disciplinu] emo. Taj predlog sam, naravno, odmah prihvatio. Zatim smo preh preko Zapadne Morave i otih u selo Sanac, a potom u selo Jasiku. Tamo smo se odmah povezali sa OK i upoznali ga s planom i naim dolaskom na ovaj teren. OK nas je obavestio da im je stigao kurir koji je bio na Juhoru kod Bade. Prema njegovom izvetaju Bada ne raspolae ni sa kakvim teim orujem nemaju topove, te prema tome da ne pravimo nikakve planove u vezi s tim. im smo stigli na. drugu obalu Morave, pripucali su na nas etnici Koste Peanca, koji su na toj strani ve bih zauzeli poloaje. Posle toga ponovo smo odrali zajedniki sastanak tabova i nije se sasvim odustalo od ideje da se izvri ponovni napad na Kruevac. Keserovi je dobio zadatak da porui prugu na delu izmeu. Kruevca i Trstenika, a na odred da porui most na Mrzenici na pruzi Stala Kruevac. Dok smo s veim delom ljudstva drali poloaje na obali Morave, dve nae desetine su 30. septembra otile u Mrzenicu,
1 U to "vxeme u Jastrebaekom odredu nisu znali da je Bada bio samo komandir Levake ete Pomoravskog PO. -

329

gde su poruile jedan manji most. Tu smo ostali u z'asedi i ekali nailazak neprijatelja. U tom je naiao teretni voz od Stalaa. Zaustavili smo ga, a potom pod punom parom pustili na poraeni most. Malo kasnije stigao je putniki voz od Kruevca. I njega smo zaustavili, istovarili putnike i pod punom parom naterali ga u provaliju. Posle ove akcije, pred samo vece, dolo je oko deset kamiona punih naoruanih Nemaca. Saekali smo dh puahom vatrom i malim bombama. Nemci su poiskakali iz kamiona i preli u protivnapad sa preko 60 automatskih oruja. Nas je bilo svega 25. Nemaka vatra bila je strahovita, ali mi smo imali povoljniji poloaj i uspeno smo ih zadrali do noi. Meutim, u tom momentu su nam se etnici Koste Peanca pojavili iza lea te smo bili prinueni da se povuemo mnogo teim terenom nego to smo predvideli. U toj borbi izgubili smo jednog druga. Posle ove akcije sakupili smo se vie manastira Mrzenice, odakle smo nastavili do Sanca gde smo sahranili poginulog druga. Zatim smo otili u sastav odreda koji se nalazio u selu Srnju. I etnici majora Keserovia izvrili slu svoj zadatak. Oni su na nekoliko desetina metara demontirali prugu i tako je onesposobili. I oni su pod punom parom pustili jednu lokomotivu u pravcu Kruevca, aM je ona prola kroz stanicu bez sudara. U vreme naeg zajednikog elovanja s etnicima, vojvode Keserovi i Radojevi bili su odvojeni od Peanca, a jo nisu bili uspostavili vezu s Draom Mihailoviem. Odravali su neke veze s generalom Novakoviem koji je nekako u to vreme stigao iz Sumadije sa svojih 3040 etnika, uglavnom bivih andarma i finansa. Sreli smo se s njim u selu Srnju, gde su ga Keserovi i Radojevi radosno doekali i odmah se stavili pod njegovu komandu. Novakovieva elja je bila da se i mi stavimo pod njegovu komandu. Sluei se demagogijom, obratio nam se recima da je on prvi general koji prua ruku radnikoj klasi i s kojom eli ii do potpune pobede. Mi smo ovu njegovu izjavu prihvatili, ali smo ipak odbili da se stavimo pod njegovu komandu. Sutradan smo odrali zajedniku sednicu tabova s generalom Novakoviem, koji je govorio u ime sva tri etnika odreda. Razmotrili smo prilike na terenu i snage neprijatelja, pa smo zakljuili da mu je stiglo pojaanje u Kruevac i da su to najveim defom Peanevi etnici i andarmi. Konstatovano je zatim da snagama sa kojima raspolaemo ne moemo uspeno napasti Kruevac, pa smo od toga odustali. Vrlo vano pitanje koje je trebalo resiti je bilo da so zauzme odreen i vrst stav prema izdajniku naeg naroda Kosti Peancu. Svi su se sloili da je Peanac izdajnik, ali kad se
330

postavilo pitanje da protiv njega treba ii u otvorenu oruanu borbu, kod etnika je nastalo kolebanje pod izgovorom: Zar da se mi Srbi meusobno tuemo i prolivamo bratsku krv? I on je poznat kao dobar Srbin, prevaren je, on e nam prii itd. Posle duge i une diskusije sloili smo se da je Peanac izdajnik i da naivne i neobavetene ljude uspeva da mobilise i uvlai u slubu okupatora. Resili smo zato da upoznamo narod s njegovom izdajnikom ulogom i da u tom duhu izdamo letak koji smo ve sutradan sastavili. Meutim, kad je dolo do potpisivanja ovog letka, nastalo je ozbiljno razmimoilaenje. etnici su hteh da se na letak stavi kraljeva vojska u otadbini to smo kategoriki odbili. Posle dueg natezanja nali smo kompromisno reenje s kojim se general Novakovi sloio. Resili smo da na kraju letka pie:Narodnooslobodilaka vojska etnika i partizana. Posle tog naeg sporazuma napisani letak je odmah upuen u Kruevac, gde ga je tehnika OK odtampala i dostavila nam za rasturanje u narodu. Dok smo se na sastancima s etnikim tabovima esto sukobljavah i razmimoilazih, dotle su borci imali dobre meusobne odnose. etnici su se rado okupljali oko naih drugova, diskutovah, pevah partizanske pesme. Kod veine etnika-boraca, a naroito onih vojvode Radojevia, bila je omiljena pesma: Sija, sija zvezda svaka, a najlepe petokraka. Jedino su se drali po strani bivi andarmi i finansi. Kao to se vidi nae zajedniko kretanje imalo je pozitivnih posledica. Odatle smo svi zajedno krenuh u sela Konjuh i Bela Voda. Tu smo odrali konferenciju s narodom i zatim krenuh prema Zupi. Do Aleksandrovca smo zajedno stigli i odmah ga opkolili. Posle kraeg pregovaranja s vojvodom Rodom Milosavljeviem koji tada nije bio ni uz Peanca ni uz Drau, a Novakovieva elja je bila da ga vee za sebe, dolo je do sporazuma i mi smo uli u grad. Tu smo odrali zbor na- kome su govorili nai ljudi i general Novakovi. Posle zbora naem odredu su pristupila 3 mladia. Tu nam se pridruio i vojvoda Roda te smo svi zajedno krenuh u pravcu Trstenika, u ijoj su blizini bile dve partizanske ete kralj evakog partizanskog odreda Jova Kursula, koje su drale zasedu u tesnacu kod Trstenika da bi s te strane zadrale prodor nemakih snaga u pravcu Kraljeva. Na tom putu vojvoda Roda ns je napustio, takorei pobegao. Kad smo stigli u selo aire kod Trstenika, general Novakovi je izjavio da hoe da ide kod svog starog prijatelja Nikolaja Vehmirpvia, vladike, koji se nalazio u manastiru Ljubostinji. Mi smo prvenstveno zahtevali da stupimo u vezu sa
331

operativnim tabom u opsadi Kraljeva i da vidimo da li je potrebno da i mi tamo krenemo. Meutim, general Novakovi je po svaku cenu zahtevao da ide kod vladike. Nama je to bilo sumnjivo s obzirom da smo znali kakav je vladiin stav prema narodnooslobodilakoj borbi i partizanima, pa smo predlagali da jedan drug iz taba naeg odreda poe s generalom Novakoviem. On je to kategoriki odbio, izgovarajui se da ide na isto prijateljsko vienje. Tako je otiao bez nas, a mi smo u meuvremenu stupili u kontakt sa tabom Kralj evakog par-r tizanskog odreda, gde nam je reeno da nismo potrebni u opsadi Kraljeva. Predloili su nam samo da onemoguimo nailazak neprijateljskih snaga od Nia i Stalaa, s tim to bismo ruili prugu u pravcu Stalaa i po mogustvu drum od Nia. U tu svrhu dali su nam etiri avionske bombe. Odmah smo preduzeli sve za izvrenje tog zadatka. General Novakovi je stigao od vladike' neto kasnije. Odmah smo mu saoptili poruku drugova koji su opsedali Kraljevo. Novakovi o tome nije hteo da razgovara. Jednostavno je rekao da jedna vojska mora da ima i jedinstvenu komandu. Ujedno je izjavio da je on taj komandant. On e izdavati nareenja i nee nikog drugog sluati. Odmah je izdao nareenje da se izvri pokret prema Kraljevu. Tada je dolo do otrog sukoba meu nama, jer smo mu se suprotstavili i rekli da ga ne priznajemo za svog komandanta, pa prema tome odbijamo i njegovo nareenje, a pogotovu takvo koje nije u interesu nae borbe za slobodu. U celoj toj raspravi uestvovali su svi tabovi etnikih vojvoda i na tab, kao i komandant zasede iz Kralj evakog odreda. Na tom skupu nastojali smo da ubedimo prisutne lanove tabova da u interesu narodnooslobodilake borbe, kao borci treba da dejstvujemo tamo gde smo potrebni i gde emo najvie doprineti toj borbi-. Kao to smo videli, operativni tab opsade Kraljeva ocenio je da tamo nismo potrebni i prema tome treba da prihvatimo ono to nam je predloeno1, jer emo samo na taj nain doprimeti padu Kraljeva. Razgovor se vodio na otvorenom polju gde su nas sluali i svi boroi. Uspeli' smo da ih pocepamo. Vojvoda od Stalaa se solidarisao s nama i odustao da krene sa generalom Novakoviem. Izvestan broj Keserovievih etnika odustao je da poe s njima. Tako su Novakovi i Keserovi krenuli ka Kraljevu veoma oslabljeni'. U sutini tenja Novakovieva je bila da umesto Drae doe on na elo 'kraljeve vojske u otadbini. Na uspeh to smo ih pocepali i brojno dosta oslabili svakako je rezultat naeg uticaja na njihove ljude. Jer, da je Radojevi krenuo s Novakoviem, ruko od ljudi iz njegovog odreda ne bi s njim poao. On je- to znao i to je osnovni uzrok to je
332

odbio nareenje generala Novakovia 'koga je inae mnogo cenio i priznao za svog pretpostavljenog. Sutradan mi je kao u ali rekao: Lepo vi vaspitate moje ljude. Tako ili vaspitavate da su sada vie vai nego moji. Te veeri su na i odred vojvode od Stalaa pristupili izvrenju prihvaenih obaveza. Rano u jutru smo, dobijenim bombama, poruili mosti na pruzi Trstenik Kruevac. Na istoj liniji smo na nekoliko mesta demontirali prugu, a uvee smo demolirali elezniku stanicu kod sela Poekovine. Sledeeg dana, 12. oktobra, napali su nas Nemci i u neravnoj borbi koja je trajala 23 sata, nismo pretrpeli nikakve gubitke zahvaljujui naem povoljnijem poloaju. Prema informacijama koje smo dobili, Nemci su imali nekoliko teih ranjenika. U ovoj borbi kao i u nizu drugih koje smo vodili drug ZaM se pokazao kao dobar, snalaljiv i odluan komandant te je uivao veliko pverenje boraca, a to je doprinelo da i odred kao celina bude disciplinovan i vrlo borben. S tog terena krenuli smo u pravcu Jastrepca. Nastalo je i nevreme s kiom i snegom. U ovakvoj situaciji je vojvoda od Stalaa izjavio da nemamo uslova za zimsko ratovanje, pa je predloio da se raziemo do prolea, a kad ozeleni da se ponovo sastanemo. Mi smo ovaj predlog kategoriki odbili, a on je ostavi pri svom, otiao sa svojim tabom u pravcu Kruevca. Time se de&iitivTio zavrila naa saradnja s etnicima. Njegovo se ljudstvo kretalo s nama dok nismo stigli do Jastrebca, gde su svi izrazili elju da odu samo da obiu svoje porodice i da e se vratiti-. Oni se nisu vratili. S nama su ostala svega dva-tri druga, jedan od Novakovievih i dva od Radojevievih etnika. Na Jastrebac smo stagli 14. oktobra. U. meuvremenu je na ovom terenu Kota Peanac organdzovao svoje etnike uz pomo dovedenih etnika s drugih terena. Tako je ovde ve postojao niz etnikih grupacija, a bile su reorganizovane i andarmerijske stanice koje s u i brojno ojaale. ak su i zgrade utvrivane za odbranu. Da bismo razvili politiku aktivnost koja je u ovim prilikama bila i te kako neophodna odrali smo u selu Petini politiku konferenciju. Posle te konferencije napali su nas Peanevi plaenici i tom prilikom ranili nam dva druga, koje smo previli i sklonili u Slatinu i Trmar. Razmatrajui situaciju na terenu tab odreda je doneo odluku - da se energino prie ienju terena. od Peanevih. etnika. Tako smo 25. oktobra s dobro pripremljenim planom napali etnike u Petini i Dvoranu. etnici su se dali u bekstvo u pravcu Kruevca i za sobom ostavili 6 mrtvih i vie ranjenih. Ubrzo zatim napali smo i Peaneve plaenike u Lomnici, gde
333

smo ih posle dva saita borbe razbih. Tom prilikom smo zarobili 10 15 etnika, dok su se ostali razbeah. Zbog nae aktivnosti na pruzi Trstenik Kruevac okupator je, da bi osigurao prugu, otpoeo da iseljava stanovnitvo du pruge Kruevac Kraljevo. U meuvremenu je na odred posvetio veliku panju politikom radu na terenu, te je odran niz konferencija po selima. Partijska organizacija u odredu je, pored toga, radila i na organizovanju tamo gde je za to bilo mogunosti takozvanih odbora fonda za pomo odredu. Za snabdevanje i obavetajmu slubu angaovane su omladina i ene. Ljudi su nas u selima dobro primah i pomagali, naroito to se tie ishrane, tako da- odred s te strane nije imao problema. Za nas je jedino bio problem sanitetski materijal u kome smo ee oskuevali. U tom pogledu smo se oslanjah uglavnom na pozadinske organizacije iz gradova, dok se za oruje, municiju, odeu i obuu (pored onog to su skupljale i slale pozadinske organizacije) starao uglavnom sam odred, dolazei do tih stvari raznovrsnom aktivnou protiv neprijatelja. Vojno-politika situacija u kruevakom okrugu postojala je sve tea. Zavravajui svoju prvu ofanzivu, neprijatelj je posle povlaenja naih snaga od Kraljeva, aka i Uica, razmestio de snaga po gradovima i drugim vanijim mestima. U" samom Kruevcu bilo je oko 1 2001 500 nemakih vojnika. Prema informacijama koje smo tada imah, u okrugu je bilo oko 850 Nechevih vojnika (andarma). I etnike snage su se u to vreme brojno poveale. Na Kopaoniku je bio Keserovi, na Gou Gori, u Aleksandroveu Roda Milosavljevi sve Draine vojvode. Svaki od njih imao je po nekoliko stotina etnika, a pored toga, postojao je i itav niz Peanevih plaenikih grupacija. U to vreme su svi etnici bih isti. Svi su nas napadah i sa svima smo se tukli. Uzevi sve to u obzir, imali smo protiv sebe jakog neprijatelja. Pored toga, trebalo je imati u vidu da se neprijatelj mogao brzo prebacivati s'terena na teren, jer su i eleznike i drumske komunikacije u okrugu bile dosta razvijene. A da bi te komunikacije i obezbedio neprijatelj je drao jake snage s kojima smo mi u to vreme teko izlazili na kraj. Na odred je tada brojao 60 boraca. Od naoruanja smo imah puke, jedan pukomitraljez i svaki borac po bombu. S takvim snagama i u takvim uslovima uli smo u prvu zimu partizanskog ratovanja. Situacija, iako nimalo ruiasta, nije nas ni najmanje pokolebala. Moral boraca bio je na zavidnoj visini, disciplina i borbeni duh besprekorni. tabu odreda bila je jasna situacija na terenu. On je ocenio da se preko zime teko moemo odrati na terenu Rasine,
334

s obzirom na jake neprijateljske snage, ali ako" budemo uspenomanevrovah, ne drei se iskljuivo svog terena, odnosno povezujui se sa susednim odredima, i ako budemo izvodili razne akcije, sami ili u zajednici s nekim drugim odredom, mogli bismo da se sa uspehom borimo i protiv takvog i tolikog neprijatelja. Na temelju ovih razmatranja, doneh smo odluku da. stupimo u dodir s Tophkim partizanskim odredom i da s n j i m u zajednici dejstvujemo s obe strane Jastrepca. Tako smo se polovinom novembra prebacili u Toplicu i ubrzo doli u dodir s tim odredom. Izradili smo plan za zajedniki napad na. etnike u iljegovcu na podruju Rasine. Oko 1. decembra preli smo Jastrebac i napali etnike u Velikom iljegovcu. Napad, nije bio uspean jer se kola u kojoj su se nalazili etnici- nije mogla osvojiti lakim naoruanjem kakvim smo u to vreme raspolagali. U borbi nam je poginuo jedan drug. Doznah smoda je bilo vie ranjenih etnika, a da M je bilo i poginulih nismo mogh utvrditi. Posle ovog napada vratili smo se u Toplicu.. U meuvremenu smo imah itav niz sitnijih borbi s etnicima, jer nam je tada bilo svejedno da li su to etnici KostePeanca ili Drae Mihailovia. U jednom napadu vojvode Mike Popovia iz Blaca na Tophki odred etnici su uspeh da zarobe 7 8 naih drugova,, meu kojima je bilo i ranjenih, i da ih odvedu u Blace. Odmah smo u zajednici sa Tophkim partizanskim odredom izradili plan zajednikog napada na Blace, gde se sa svojim etnicima bio utvrdio vojvoda Mika Jastreb, kod koga se nalazila i grupa zarobljenih partizana. Napad smo izvrili 5. decembra po danu. Uspeh smo da hkvidiramo. ovo etniko gnezo i oslobodimozarobljene drugove. U borbi je poginuo jedan na drug, a jedan, je ranjen. Tom prilikom zarobili smo oko 80 etnika. Posle ove borbe krenuh smo zajedno na planinu Pas jau i na Beh kamen.. Na Pasjai je OK Ni odrao 12. decembra vojno-politiko savetovanje s rukovodiocima iz Tophce. Ispred naeg odreda i OK Kruevac prisustvovali smo kao gsti- Nedeljko Karaii Brka i ja. Savetovanje je i nama dosta, koristilo za dalji rad. Odmah posle savetovanja sekretar OK Nedeljko Karaii predloio je da i mi odrimo iri sastanak lanova Partije i kandidata. Pored ostalih pitanja-'koja su pretresana posebno smose zadrali -na razmatranju situacije na kruevakom terenu. Traeno je reenje kako da se tu zadrimo. Posle due diskusijezakljuih smo da se tu teko moemo due zadravati s obzirom na jake neprijateljske snage. Stoga je reeno da se zadravamo koliko je potrebno za razbijanje etnikih grupacija kojih je bilo gotovo po svim selima ispred Jastrepca, a u sluaju n j i hove koncentracije da se manevrujui vratimo u Toplicu. Tako.
335 .

smo se 17. ili 18. decembra prebacili preko Jastrepca. Planina je bila pokrivena velikim snegom. Uz put smo naili na duge kolone seoskih, kola, koja su vukla drva za nemaki garnizon u Kruevcu. Kad smo to videli, zabranili smo seljacima.;da dalje seku i vuku drva za okupatora. im smo stigli na odreeni teren, sukobili smo se s etnicima u selu Petini. Brzo smo ih rasterali izuzev nekih zlikovaca koji su se bili smestili u jednu tvru kuu. Nastavili smo razraunavanje s-etnicima i u nizu sela razoruali njihove grupe. Bilo je to u Naumparima, Lipovcu, Gornjem i Donjem Stepou. Drva svuena s Jastrepca, kao i druge sakupljene namirnice, razdelili samo seljacima i zabranili im dalje prikupljanje. Posle ovih akcija Nemci i njihove sluge krenuli su na nas s veim snagama. Mi smo, meutim, manevrujui na terenu, krajem decembra ponovo preli na podruje Toplice.
Desm&r JOVOVI IA

Vidimar Drago:

PORUENI MOST (linor

PRVE

AKCIJE

F O R M I R A N J E ODREDA

R ano u zoru 13. jula 1941. godine okupili smo se na Stranici nedaleko od sela Prekorniee i poeli da organizujemo nau prvu vojniku (gerilsku) jedinicu. Bilo nas je oko trideset ljudi, uglavnom mlaih. Neki su imali puke, neki su bili bez puaka, a imali smo i jedan pukomitraljez. Tu je svima saopteno da e ovoga dana otpoeti oruane borbe protiv okupatora i da je Partija dala direktivu za poinjanje tzv. gerilskih, akcija. Pored objanjenja situacije, u kojoj se nalazi Jugoslavija, i opte situacije u svijetu, nametao nam se i jedan od prvih zadataka vojniko organizovanje odreda, kako smo ga tada nazivali. Odred je kasnije preimenovan u vod, to je u stvari i bio. Poto prilian broj okupljenih mladia jo nije bio vojniki izvjeban nijesu znah dobro da rukuju orujem izvrili smo podjelu naoruanja prema izvjebanosti svakog pojedinca i pristupili izboru 'starjeina. Tada su me izabrali za komandira toga odreda, a Marka VukOvia za komesara.Poshje izbora govorio sam pred okupljenim borcima i ne-, kim starijim ljudima koji su u meuvremenu doli da uju i vide ta to radimo. Tom prilikom sam najprije objasnio ta znai partizansko (gerilsko) ratovanje, podvlaei da nae jedinice treba da Ve bore ne samo na svom nego i na svakom drugom terenu gdje se za to ukae potreba. Konkretno sam rekao da dejstvo toga dana zamiljam na komunikaciji Cetinje Budva, sljedeeg dana na komunikaciji Cetinje Bijeka Crnoj evia ili Niki Podgorica, a i u drugim krajevima. Zatim sam govorio o tome da e borba dugo trajati, da se rat ne moe brzo zavriti, da su faistike snage prilino jake, tako da e trebati due vreme da se slome i dotuku, i da zato i mi svojom borbom moramo to je mogue vie. doprinijti brem oslodenju naih naroda i optoj pobedi nad faizmom. Poto je bilo
U s t a n a k 1041.

337

govora da e se borba zavriti za 23 mjeseca, naglasio sam da je bolje da svaki koji nije spreman da se due vremena bori ne saimo ovdje ve i u bilo kojem.kraju Jugoslavije, borbu i ne poinje. Naime, kruile su vijesti da su Rusi ve na granici Jugoslavije, u Rumuniji, da e pomo stii avionima za nekoliko dana, da e se rat na glavnim frontovima brzo zavriti itd. Zbog toga sam osjetio da se neki drugovi nijesu slagali sa mnom naroito u duini trajanja borbe. Na kraju sam zahtijevao poto su me ve izabrali za komandira da izvravaju sva moja nareenja i da se od toga momenta moraju smatrati borcima-vojnicima koji e izvravati svako nareenje i boriti se tamo gdje im se bude naredilo. Poshje mene je govorio i komesar o pohtikoj situaciji, o ciljevima nae borbe, o odnosu prema narodu itd.
PRVA AKCIJA

Kreui se prema Obzovici na putu izmeu Cetnja i Budve, na odred je tano u 11 asova stigao na komunikaciju. Ispred nas se ve nalazila motorizovana i/talijanska kolona, od nekohko kamiona, 23 tenka i nekohko minobacaa. Poto nijesmo zauzeli poloaj niti organizovali zasjedu, bio sam protiv toga da ovako nepripremljeni stupimo u borbu. Meutim, jedan na borac je na svoju ruku otvorio vatru na prvog motociklistu koji je iao ispred kolone i na taj nain nas primorao da prihvatimo borbu, iako smo bih nepripremljeni i nerasporeeni. Poto smo se nalazili samo na jednoj strani ceste, Italijani su poskakah sa kamiona i iskoristili mrtav ugao z sreivanje svojih snaga, a zatim su organizovano krenuli u napad. Poshje otprilike desetak minuta primijetio sam na desnom krilu grupu Italij ana kako se kree prema jednoj uzviici da bi narndola u bok. Ba u tom momentu naioe dva brata Pero i Duan Banovi sa vjenanja. 1 Pero mi se obratio otprilike ovim rijeima: ;
1 Odmah poslije sastanka na Stranici Duan i Pro Banovi su traili odobrenje da odu na vjenanje pa e se odmah vratiti, u jedinicu. Njihov otac stari Ivo Banovi, predratni kolonista u Bakoj Topoli, pod pritiskom Hortijevih Maara koji su patili seiia i ubijali ljude, naroito koloniste, bio je primoran da se vrati na svoje rodno ognjite. Njegov mlai sin Pro poveo, je i vjerenicu, erku jednog Lianina, takoe koloniste, ali mu je, 's , obzirom na obiaje ovog.kraja, bilo nezgodno da se vjena prij svoga starijeg brata. Zbog toga je odloilo vjenanje dole miu stariji brat Duan ne nae djevojku, pa da se jednovremeno- oene. Duan je naao djevojku u Bajicama, i svadbu su zakazali za 13. jul, ne znajui da e ba toga dana poeti barba. .

33.8

Evo, drue Ljubo, stigli smo. Danas sam se vjenao sa drugaricom i sa borbom i, kao to vidi, s obzirom da smo brzo stigli prea mi je borba nego drugarica. Postavio sam mu zadatak da sa dva druga to prije izae na tu uzviicu i ne dozvoli Italij anima da je zauzmu. Ali, tek to je tamo stigao, pogodi ga u glavu takorei prvi metak koji su Italijani ispalili i ostade na mjestu mrtav. Ta prva i jedina rtva toga dana teko nas je pogodila ne samo zbog njegovog vjenanja, nego i zbog toga to se radilo o starom komunisti jo od 1937. godine koji bi sigurno mnogo dao u daljim borbama, organizaciji i voenju ustanka u torn kraju. II takvoj situaciji morali smo se povui. I dok sam izdavao nareenje za povlaenje, Perov stariji brat Duan2 me je zamolio da mu dozvolim da poe da izvue svog mrtvog brata. Poto su Italijani ve bili izali na uzviicu na kojoj je Pero poginuo, nijesam mu odobrio i rekao mu da je ranjen onda bi svi ponovo juriali da ga spasimo, ali poto je mrtav nema smisla izlagati ostale borce. Poslije naeg povlaenja Italijani su pokupili 6 svojih mrtvih vojnika i jednog oficira pukovnika. Odnijeli su i mrtvog Pera i sve sahranili u groblju na Cetinju.
R E A K C I J A S E L J A K A N A NAIN B O R B E

Kad smo odstupili s tog poloaja naili smo na prilino jako negodovanje ntkih mjetana koji nikako nijesu mogli da shvate takav nain borbe. Tom prilikom su nas neki stariji ljudi sasvim dobronamjerno otro kritikovali, govorei da su i oni spremni da sa nama saekaju neprijatelja na bil km poloaju pa kome opanci kome obojci, ah da se nikako ne' slau da se sa poloaja odstupa. Zato smo im morah objanjavati zato ne smijemo kruto drati nikakve frntove, da je jo' suvie rano za to, da moramo traiti onakav nain i forme dejKad je uoi ustanka stigla direktiva za ustanak morale su se prekinuti i pripreme za svadbu, ali je trebalo nekako obavijestiti porodicu vjerenice starijeg brate' da se svadba nee odrati. Zato su diva njihova roaka u toku noi 12/13. jula upuena u Bajice. im su stigli saoptilli su ocu djevojke da svatovi nee doi, ali da e tek sjuteadan saznati zbog ega. Zato su mu.predloili da oni sada povedu djevojku sa sobom. Poto se posavjetovao sa svojim roacima, otac se saglasio da djevojka poe sa njima. Tako je i ona 13. jula ujutro stigla u selo na vjenanje. I dok je na odred kretao prema Obzovici za izvrenje prve akcije, dotle su se Duan i Pero vjenali u crkvi. Poslije vjenanja doveli su svoje drugarice do kue i ne ulazei <u kuu, oniah produili za nama prema Obzovici. 2 Duan je poginuo 1944. godine na sremskom frontu k a o komandant bataljona.
20*

339

stava koji e nam omoguiti ,da sa najmanje gubitaka postignemo to vei uspjeh i to je osnovno da nanesemo neprijatelju to je mogue vie gubitaka. Uvee smo se na sastanku u Planoj gori kritiki osvrnuli na akciju i kritikovali onog druga koji je sam otvorio vatru, ka i .neke drugove koji su bez znanja odlazili do svojih kua i ponovo se vraali. Ponovo smo se saglasili da je na odred ve oformljena jedinica i da niko ne moe na svoju ruku nita da preduzima nit da se udaljava bez odobrenja. Sastanku je prisustvovao i lan OK Niko Vukovi koji je iznio kako se zamiljaju dalje oruane borbe, odnosno gerilske akcije u naem kraju. Sljedeeg dana smo ponovo zauzeli poloaj neto blie Cetmju.' Meutim, toga dana Italijani nisu prolazili tim pravcem," ali smo .zato uli strahovito jaku. vatru na komunikaciji Rijeka Crnojevia Cetinje. U stvari, partizanska zasjeda je saekala kompletan italijanski bataljon na Koelama i u noi izmeu 14. i 15. jula primorala ga na predaju. Poto smo vrlo brzo'saznali za taj znaajan uspjeh i o zapleni velikih koliina ratnog materijala, poslali smo prilino veliki broj drugova, pa i ena, da donesu to vie naoruanja. Na taj nain smo se dobro snabdjeli bombama, pukomitraljezima, pukama i municijom. Kad je 16. jula u nae selo stigla grupa od oko 300 zarobljenih Italijana sa Koela iskrsnuo je veliki problem kako da ih nahranimo. Ili smo od kue do kue i sakupljali hljeb, sir i ostalo, ali pri tome ni jesmo nailazili na otpor, jer su nai ljudi govorili: Glavno je da imamo takve uspjehe, a zarobljenici se moraju hraniti. Tako je i taj problem ubrzo rijeen, a sjutradan smo ih uputili u Crmnicu, odakle su kasnije puteni i upueni prema Baru.
DRUGA. USPJENA AKCIJA I NEKI NEDOSTACI ORGANIZACIJE

Mi smo i dalje drali poloaje na komunikaciji, ali Italijani vie ni jesu nailazili iz pravca Cetinja. Meutim, im sam uo da se jedna motorizovana kolona faistikih crnih koulja sa pravca Budve 17. jula u neposrednoj blizini sela Brajia sukobila sa partizanima' iz Crmnice, Brajia i Graana i da se tamo vodi prilino jaka borba, odmah sam im sa 1015 partizana: priskoio u pomo. Ubrzo poslije toga Italijani su bili potpuno potueni, tako da je samo jedan dio uspio da se probije i vrati- natrag u Budvu. I u ovoj veoma uspjeno zavrenoj borbi, pored mrtvih, ranjenih i zarobljenih Italijana, zaplijenjeno je prilino naoruanja, razne opreme, pa i kamiona. U nekim kamionima su se nalazili nai ljudi taoci, koje su Itali340

jani postrijeljali im su partizani na njih opalili prvi : metak. Za vrijeme ove' borbe prvi put je neprijateljska avijacijabombarovala nae poloaje a isto tako i artiljerija sa brodova' usidrenih kod Budve. ' Moda je u svim ovim borbama najvei nedostatak bio nedovoljna vojnika organizacija, kao i to to se jo od prvih dana ustanka nije pristupilo formiranju i stvaranju jaih jedinica i vojnikih komandi, poev od vodova i eta, pa <do-bataljona i brigada. Ovako su svi ti odredi, vodovi i ete bili nekako rastureni po raznim poloajima, bez dovoljno koordinacije i bez vreg vojnikog rukovoenja iz nekog centra. Zbog toga za itavo ovo vrijeme nijesam nikome poslao ni jedan izvjetaj, jer prosto nijesam znao kome bih ga poslao, poto pretpostavljeni vojniki tab nije postojao. Eto, to je, po mom miljenju, bila najvea slabost ustanka u naem kraju. Pa ipak treba naglasiti a je Okruni komitet, koji je u isto vrijeme bio-i'vojniko i politiko rukovodstvo dao direktivu da oruana borba otpone sa unaprijed formiranim gerilskim odredima. Prema tome, da je oruana borba otpoela onako kako je bila zamiljena, tj. da se postepeno ilo ka optem ustanku, sigurno je da bi Okruni komitet i vojniki mogao pravilno dirigovati. Meutim, situacija na terenu se jo prvog dana potpuno izmijenila umjesto gerilskih akcija otpoeo je optenarodni oruani ustnak. No, i u toj novostvorenoj situaciji mislim da se na vojnom planu i vojnoj organizaciji moglo neto vie uiniti, makar to bila i potpuno improvizovana vojna rukovodstva po pojedinim sektorima stvorenog fronta. Ali, zbog nedovoljnog iskustva i vrlo kratkog vremena ni ove mjere nijesu bile predzete. NEPRAVILNA DIREKTIVA I OS JEKA USTANKA .i;'.;-.-:-. 18. jula dobili smo direktivu da ne napadamo jake italijanske snage koje su nastupale iz Albanije preko Podgorice i Cetinja, s tim da se sve nae jedinice povuku sa komunikacije i da se nekompromitovani vrate svoj kn kuama. To je, po mome miljenju to se tie terena naeg odreda > potpuno nepravilna direktiva, kao to se uskoro i pokazalo, jer:su-pod orujem uglavnom ostali lanovi Partije i jo nekohko ljudi najodanijih borbi, dok je najvei broj otiao svojim,.kuama radi tzv. legalizacije. Sjutradan, 19. jula, stigao je u nae selo kompletan itahjanski bataljon i odveo u zarobljenitvo sve to je stigao i naao kod kue. Na taj nain smo za izvjesno vrijeme potpuno izgubili mnoge drugove, tako da je veina njih tek 1943. godine poshje kapitulacije Italije, nastavila borbu. Poto se ovaj bataljon zadrao u selu sve do 23. jula, mi smo'se za
341

to vrijeme bili sklonili po grupicama od po 23 druga. Za vrijeme boravka u selu Italijani su obeavali da nee nikome nita uiniti ko im se preda, da e putati ljude odmah poslije sasluanja i da e kanjavati samo starjeine, odnosno rukovodioce. Zbog toga je izvjestan broj seljaka, poslije odlaska italijanskog bataljona, bio miljenja da mi koji smo ostali treba samo da se krijemo i da borbu vie ne bi trebalo voditi. Poto sam tih dana, krajem jula, prilikom jednog nonog pokreta iaio nogu, sklonio sam se sa Blaom Vukoviem u jednu peinu, na ijem smo ulazu napravili zaklon, jer nije moglo biti ni govora o nekom povlaenju ako bi neko naiao. Meutim, selo Prekornica, bez obzira na sve italijanske represalije paljevine, maltretiranja i odvoenje ljudi u ropstvo, ostalo je potpuno na naoj strani. Istina, veina seljaka trenutno je bila protiv produetka oruanih akcija iz straha od novih okupatorovih represalija, pa im u poetku nije bilo ba drago to smo se i danju i nou slobodno kretali po terenu. No, i pored toga, bio sam potpuno siguran da ni sada niko nee kazati gdje se nalazimo, iako su neki znali. Poetkom avgusta prisustvovao sam savjetovanju u tabu Lovenskog odreda: Vraajui se sa jednim drugom na svoj teren, saznali smo da su Italijani doli u Bokovo i da bismo naili na jednu njihovu kolonu, ako produimo pravcem kojim smo krenuli. Zato smo poli zaobilaznim pravcem preko sela Kosij era. U blizini ovog sela naili smo na grupu naoruanih seljaka, koji ma upitae ko smo i kuda idemo. Ali, jedan od njih, i ne ekajui na odgovor poe da govori da oni vie hee dozvoliti partizanima da prou preko njihovog sela, jer bi ga Italijani zapalili, i da e svakog razoruati ko tuda naie. Poto sam vidio da ovaj seljak sasvim ozbiljno govori i da nas nee pustiti da naoruani proemo kroz ovo selo, rekao sam im da idemo da se predamo Italijanima. Na to jedan izmeu njih doade: Ipak vam preporuujem da te puke negdje bacite, jer e vas strijeljati ako sa njima poete. Tu sam vidio koliko j okupator svojim stranim represalijama uspio da zaplai narod, a isto tako i dobrotu naih ljudi kojima nije bilo svejedno d li e nas Italijani strijeljati ili ne, te nas i savjetuju da sauvamo svoje ivote.
PONOVNO POVEZIVANJE SA NARODOM I ORGANIZOVANJE VOJNIH JEDINICA

U takvoj situaciji bilo je najvanije da se ponovo poveemo sa narodom, da ga ponovo pridobijemo za borbu i da ovoga puta pristupimo vroj vojnikoj organizaciji. Ti zadaci nijesu bili nimalo laki. Najtee je bilo uvjeriti ljude da treba
342

produiti borbu, jer su nam skoro svuda prigovarali da smo rano poeli i da sada treba ekati neposrednu pomo od saveznika pa tek onda ponovo poeti. Mnogo truda je trebalo da s e ovo razbije i da postane ogromnoj veini jasno da mi moramo sami sebe osloboditi. Trebalo je mnogo rada, rriiiogo konferenc i j a i razgovora. Sjeam se jedne takve konferencije koja je u to vrijeme odrana u Dobrskom Selu (u kui Velike Kavaje) u neposrednoj blizini Cetinja. Na toj konferenciji, kojoj su pored mene, Filipa Bajkovia i Mila Lubarde, prisustvovali jo neki drugovi i svi mukarci iz sela, saglasili smo se da se u selu formira vojnika jedinica, s tim da zbog neposredne blizine [talijanskih poloaja za sada ne izlaze iz sela negd da ostanu i dalje kod svojih kua .dokle im ne javimo kada da izau. Na tom sastanku su odreeni komandir ete i komandiri vodova. Meutim, iako je to bilo veoma napredno selo, ipak je izgleda neko javio Italij anima o odravanju konferencije. I dok smo mi negdje poshje pola noi napustili selo, Italijani su ga ve u samu zoru bih blokirah. Zatim su upali u sve kue, uhapsili uitelja Via Sjeklou koji je na toj konferenciji izabran za komandira, i jo neke druge, odveh ih, Sjeklou strijeljali, a Veliku Kavaju, postariju enu, u ijoj smo kui odravah konferenciju, osudili na 99 godina robije. Meutim, to selo je i dalje u toku itavog rata potpuno ostalo na naoj strani.
TEKE POSLJEDICE NAE NEBUDNOSTI

Ovdje u iznijeti jo jedan dogaaj iz koga e se vidjeti neopreznost naih ljudi i lukavstvo okupatora kojima se tih dana posluio. Odmah poslije naeg povlaenja sa komunikacija, Italijani su upali u selo Brajie (gdje je 17. jula unitena njihova motorizovana kolona) i potpuno ga spalili, neke ljude internirali, a neke postrijeljah. Tom prilikom su vrlo vjeto pronijeli glas kako je sa strijeljanja pobjegao Niko Prentovi, kome su, u stvari, dah zadatak da ubije organizatora ustanka u Brajiima. Partijska veza sa ovim selom bio je Ljubo Lalii koji je 13. jula ujutro, zajedno sa Brajiima razoruao andarmerijsku stanicu, a zatim se vratio u sastav naeg odreda, kome je i pripadao. . Poto je na vrlo vjet nain Objanjavao kako je uspio da pobjegne sa strijeljanja izdajnik Prentovi je doao do susjednog partizanskog voda U Ljubotinju i prijavio mu se sa eljom da ostane u partizanima. Sa sobom je donio pitolj i bombu. Meutim, komandir ovog voda Pero etkovi3 ga nije
'.Poginuo kod Nevesinja 1943. kao komandant 3. divizije.

343

primio , jer mu u to nije povjerovao, tim prije to ga niko ort njih nije poznavao. Zbog toga ga je uputio Prekornikom vodu poto je smatrao da e ovdje sigurnije i lake provjeriti i njega i njegovu prolost, pa prema tome i odluiti da li da se primi u partizane ili ne. Meutim, ni u ovom vodu nije preduzeto nikakvo provjeravanje niti mu je oduzeto oruje, tako da je vrlo brzo mogao da izvri svoju prljavu misiju. Sjutradan, 31. oktobra 1941. kad je jedna grupa partizana iz Prekornikog voda otila u umu da nabere drva za loenje vatre i kad je zbog toga u svojoj- blizini ostavila puke, Prentovi je iskoristio priliku, uzeo jednu od ostavljenih puaka (poto svoje nije imao) i jednim metkom ubio Ljuba Laliia, lana Partije, koji je istovremeno bio partijska veza sa selom Brajiem. Dragim metkom ranio je najblieg partizana Marka Vukovica, a zatim je bacio svoju bombu i viknuo: Italijani! Zbog prilino- guste ume partizani su stvarno povjerovali da se radi 0 iznenadnom nailasku Italijana, uzeli su puke i poeli odstupati, dok je Marko Lalii na leima ponio mrtvog Ljuba Laliia da ga Italijani ne .bi nali. U tom momentu Prentovi je poeo da bjei i u bjeanju je naiao na Nika Rolovia, sekretara Mjesnog komiteta Partije za Bar, koji se bio zadrao kod ovog voda na putu za svoj teren. Ne znajui ko je Prentovi 1 ta je uradio, Rolovi nije nita ni preduzeo. Prentovi je i to iskoristio, priao mu, ubio ga sa nekoliko metaka iz svog pitolja, uzeo njegov pitolj i pobjegao Italijanima u tvravu u selo Brajie. Taj dogaaj je teko pogodio sve borce i itav narod ovoga kraja, jer su oba ubijena druga bila neobino omiljena, pogotovo Niko Rolovi koji je bio neobino popularan u narodu. Kad- sam sjutradan stigao iz taba Lovenskog odreda, pri prolazu kroz selo, pozvao me je stari Pero N. Vukovi4 da malo porazgovaramo. Poeo mi je sa stranom gorinom priati o tome sluaju i zavrio da bi vie volio da je poginuo njegov sin (koji je bio tu) nego Niko Rolovi.5 Ovaj nemio dogaaj posluio je i nama i itavom odredu kao pouka, jer ga je i Glavni tab za Crnu Goru iznio kao primjer nebudnosti, ukazujui pri tom da se ubudue mora biti daleko oprezniji i buniji prema neprijatelju i njegovim raznim formama dejstva koje moe preduzeti.
Umro je u taku rata od -posljedica ranjavanja. itava porodica Nfca Rolovia otac, majka i brait izginula je u narodnooslobodilakoj borbi. Stari Nikov otac Tomo, prilikom odstupanja iz Ome Gore, iznemogao i bolestan, u toku jedne borbe sa Nijemcima negdje na Treskaviei, ne mogavi da ide dalje, sa dva posljednja metka ubio je sebe .i svoju enu..
5

344

OIVLJAVANJE NAE BORBE I PRIPREME

ZA VEE AKCIJE

Kao to sam ve istakao, na osnovni zadatak u ovom kratkom periodu neposredno poslije ustanka bio je da prikupimo sve ljude koji nijesu odvedeni u zarobljenitvo i da organizujemo vojnike jedinice, poev od voda-da bataljona, tim prije to se ve tada formira tab Lovenskog odreda, koji je imaoest bataljona. Takva vojna organizacija je sasvim odgovarala uslovima koji su stvoreni i rekao bih da bi se borba i akcije vjerovatno odvijali daleko drukije da je takva organizacija postojala i u samom ustanku, s obzirom na neobino dobru politiku pripremu naroda. Mi smo naroito' intenzivnim politikim radom Partije do te mjere ponovo povratili samopouzdanje kod naroda da je vrlo brzo ponovno.postao jedinstven i spreman za produenje borbe. Stvorili smo slobodnu teritoriju, izabrali narodnooslobodilake odbore i organizovah narodnu vlast koja je imala svestran uticaj da je ak i svakom pojedincu, koji je trebalo da ide sa te teritorije, davsila nae propusnice. Omladina, i muko i ensko ak i oni najmlai, bili su tolikoaktivni da su nam pruah ogromnu pomo. Bih se neprekidno na straama i u patrolama, a vrili su osmatranja i izvianja tako da smo u svako doba znah i dobro pratili kretanje Italijana. Pored toga, na tom terenu je ve bio formiran bataljon Bajo Pivljanm, koji je kasnije preimenovan u bataljon 13. juli. U to vrijeme vrili smo vojnike akcije diverzantskog karaktera, kao na primjer: ruenje komunikacija, telefonskih i telegrafskih linija, prepadi na Cetinje, Rijeku Crnoj evia, zasjede na putu Cetinje Budva (ovdje smo jednom prilikom u autobusu zarobili jednog italijanskog majora sa jo nekohko vojnika) i si. Ostalo vrijeme je bilo uglavnom iskorieno za vojniko organizovanje jedinica, njihovu vojniku i politiku obuku i za pripreme za odlunije borbe posle zime.
Ljubo VUKOVI

DOBRO VOL JCI

R a t je izbio u nedelju u jutru, a prvi dobrovoljci otputovali su ve u nedelju uvee. Naa grupa je nameravala da otputuje sledeeg dana, u paneelja<k uvee. Okupili amo se na ljubljanskoj eleznikoj starnici. Lokomotiva je, sva zadihana, izbacila u vazduh visoko snop iskri, krenula i povukla za sobom niz vagona. Zamraena Ljubljana oprostila se od nas utke i smrknuto. Iako je ve bilo rano prolee, pa je hladnoa jo tipala kroz tanku odeu, u vozu smo se brzo zagrejah. Nita se nije videlo jer su vagoni bih neosvetljeni, ah nam je'zato sluh bio utoliko napregnutiji. I sam poloaj u kome smo se nali, kao i sva naa ula, jasno su nam kazivala da nas je u vagonu mnogo, mnogo vie nego to je to obino. Stajao sam u guvi i jedva disao. Ruka mga suseda s desne strane nije mirovala ni trenutka stalno se otresala, izvlaila iz tesnog zagrljaja, pa traila maramicu po depu, onda opet svom snagom gurala nazad, ka bokovima. Na drugoj strani, opet, stajao je neko ko je bio vii od mene. Stajao je nepomino ko zna o emu je razmiljao a moja kolena upadala su tu njegove iroke listove na nogama. Ispred mene su se ispreila neija velika, iroku lea sa pljosnatim rancem u kome su bile to sam oseao svojim grudima kutije od konzervi, nekakva boca i velika vekna hleba, ve sva spljotena. Oko sebe nisam poznavao nikoga. Veljko je stajao neto dalje od mene, izmeu vrata od kupea, a ja sam bio blie ulaznim vratima. Jo na poetku vonje, da bi nam bilo lake, pozvali smo jedan drugog, a onda smo bih, ni sam ne znam koliko, udaljeni mislima, iako smo u stvari bih jedan od drugog na svega dva metra.
346

Da ovek zaspi pod takvim okolnostima nije bilo ni goIstina, u poetku su me zgnjeena tela nekako i drala, iako sam ak malo i odigao noge od zemlje, ali masa nije mogla da miruje. Neko se stalno trudio da uhvati malo sveeg vazduha i da proiri prostor oko sebe. Oni koji su uspeli da se proguraju do prozora, stigli su da ih otvore, ali sve vazduh koji je dolazio spolja, za tren oka je nestajao u grozdovima glava. I sam voz je iao neizrecivo sporo. Izgledalo mi je kao da lokomotiva neprekidno pipa pred sobom da bi se uverila da li je pruga sigurna i da li su ine dovoljno jake. Moda je i nareeno da se obazrivo vozi zbog eventualno minirane pruge ili neeg slinog, a moda se i sam vozovoa plaio brze vonje v;bog prevelikog tovara. Pa da je bilo samo to. Stalno se zaustavljao, i to ne samo na stanicama nego ak i na otvorenoj pruzi. Te noi, izgleda, nijedan signal na itavoj pnizi do Novog Mesta nije bio postavljen na slobodno. vi su bili zatvoreni i kod svakog smo ekali. I sam vozovoa, drei se uputstava, a moda i pod utiskom rata, mirno je zaustavljao voz kod svakod signala i bez onog iznenadnog zviduka lokomotive strpljivo ekao da se iznad njega pokrenu oni dosadni crveni signali . . . Grupa naikana oko mene utala je. Gotovo bez rei. Negde na drugom kraju vagona bilo je neko drutvance koje se kikotalo i stalno zbijalo neke ale. Naprezao sam se da bar neto uhvatim od njihovog dobrog raspoloenja, ali uzalud. Drmusanje vagona i vijugaste ine stvarale su tako neopisivu buku <1 a nisam uspevao da razlikujem rei do mene su dopirali .samo gromoglasan smeh i neki nerazgovetni glasovi. Meu nama je jo najgovorljiviji bio onaj sa veknom u rancu. Zapravo on je jedini i govorio dok smo svi ostali utali. Ali i sve njegove rei i misli vrtele su se samo oko" alosnog <Ma naeg putovanja. Na primer, govorio je ovako: Ala e to biti gula kad nam sad dolete avioni. .. Nama su odmah sve misli bile upravljene na opasnost na koju je ranije zaista malo ko pomiljao. Momak je u svojim monolozima raspolagao izvepiiom tehnikom kao da je zaista hteo da budemo u stanju nekakve stalne napregnutosti zbog opasnosti koje su nam pretile. Kroz nekih pola sata, kad je izraunao da smo svi detaljno razmislili o tome to nam je ranije rekao, predstavljajui sebi kako e to izgledati ako nas avioni zaista budu bombardovali, izjavio je (ba u trenutku dok smo prelazili preko nekakvog mosta ih. vijadukta) : Ako se ovo srui, nee niko od nas ostati itav... Tako nam je opet poveo misli, ovoga puta pravo u vou. Mata je inila svoje i mi smo ve razmiljah O tome ta emo raditi ako taj most zaista pod nama popusti i kad budemo poeli da tonemo. Kad nam se mata dovoljno nahranila slivora.

347

kma polomljenih vagona i krhotina u vodi, izmeanim sa ostacima tela nas dobrovoljaca, mladi nam je-najavio opet novu stvar. Izjavio je: Moda je pruga minirana. Kroz modane vijuge ponovo su nam se smenjivale predstave o tome kako o to izgledati kad zbog eksplozije budemo leteli u vazuh. Ali, pomisao na novu opasnost i na sva sledea prorokovanja ovog druga ispred mene, vie nisu imala onakvog efekta kao ona prva upozorenja. tavie, kad je zaustio ono o miniranoj pruzi neko se i nasmejao, jer je stvar uistinu bila vie smena nego tragina. Kad se kroz neki sat opet javio kako na nas kao vreba smrt na svakom koraku, svi su -se nasmejali Otada su nam prorokova upozorenja postala samo jo loa ala. Mislim da mi imena stanica nigde na slovenakoj zemlji nisu ostala tako urezana u seanju i to tano po redosledu kao stanice od Ljubljane do Novog Mesta. Iako niko nije silazio, niti ko mogao ui u voz, kondukteri su kod svakog vagona izvikivali nazive stanica, kao da su se bojali da e neko otii dalje nego to je potrebno. Gde i kako s se vozili kondukteri bilo nam je zagonetno, jer nijednog od njih nije bilo u vagonu i isto tako niko nije ni izlazio iz njega. Verovatno da su se u toku vonje stisnuli negde na stepenicama, podvili noge i tako provodili vreme od stanice do stanice, a kod svakog zastajkivnn ja skakali na zemlju da protegle ukoene udove. Vozili smo se itavu no. Kad je poelo svitati nad Krkom je leala retka izmaglica, tako da se voda pod njom sva crna svetlucala kao mastilo stigli smo u Novo Mesto. Neko nam je rekao da izaemo. Sih smo iz vagona i poeh da se proteemo. Rano jutro nas nije umilo i nekako smo se teko budili iz one odrvenjenosti, hca su nam bila izmenjena, neispavana, sivopepeljasta... Na stanici su nas primili oficiri mesnog taba, a ekali su nas i prijatelji iz Slovenskog kluba, koji su doh jo prethodnog dana. Tome smo se obradovali jer je izgledalo da je stvar organizovana. Drugovi iz Slovenskog kluba su nam rekli da idemo u gimnaziju u Novo Mesto, gde e nas verovatno jo istoga dana naoruati i dati nam uniforme. Otili smo u gimnaziju na obali iznad Krke. U njoj je vrvelo od samih dobrovoljaca. Slovenski klub je imao posebnu prostoriju. U njoj je bio okupljen ve itav niz poznanika: Ludvik Rapua iz Prekomurja bio nam je stareina, jer je on ve odsluio kadrovski rok i imao, kako se to kae, potrebna iskustva. Njegov pomonik bio je Petar Peterlin. Taj je bio jedan od vrlo retkih kojih je imao uniformu. Naime, i on jc isto tako ve bio odsluio vojsku. Pored njih tu su bili jo Fric Novak, ini mi se da je on obavljao u Slovenskom klubu kome348

poslove, zatim Joe Verli, Kost ja Nahtigal, Nae Sever, j. i n e Subi, Saa Luzar, Mirko Tuek, Marjan Vesenjak, Milan Puc, Petar ia, Lojze Korzika, Savo Vrtanik, Stane Bajuk, Peter Miica, Lev Skapim, Boj ari Polak, Tonek erjal, Milan Cesnik, Cveto Monik, Borut Furlan, Nikolaj Pimat, Milan Biber, Joe Japelj, Rado Kogoj, Marjan Tepina i dnugi. Pomeali smo se meu sobom i otpoeli da pretresamo novosti. Drugovi koji su jo prethodnog dana doputovali u Novo Mes.to priali su nam o svom putovanju. Njihova vonja je bila mnogo bra i prijatnija. Odvezli su se iz Ljubljane prilino kasno. itave n e d e l j e su se javljali komandi grada Ljubljane kao dobrovoljci, ali komanda im nije odgovarala. Stajali su oko belgijske kasarne i ekah da osorni oficiri neto preduzmu. Najzad su im s a o p t i l i da se uvee okupe na stanici, Najpre j e bilo odlueno da dobrovoljci odu u Koevje, gde bi bili kao ravnotea previe drskim Kocevarima, koji su odmah posle izbijanja r a t a javno pokazivali svoju privrenost nemakom Rajhu. Bilo je dogovoreno da se u Koevju, tom udaljenom garnizonu, temeljno obuimo za borbu, jer veina nas jo nikada nije imala puku u rukama.
sarske

Predstavnik Partije, koji je imao veze sa. drugovima iz Slovenskog kluba izgleda da je za to bio tada odreen Ale Bebler poruio je dobrovoljcima da komunisti i skojevci odu iz Koevja u ume, gde e se obrazovati partizanske jedinice, ako Nemci prodru u Koevje ili ako se vojna jedinica bude rasula. Meutim, komanda je kasnije izmenila svoju odluku. Dobrovoljci su otili u Novo Mesto. Drugovi su nedelju popodne u Ljubljani temeljno iskoristili za propagandu po partijskoj liniji. Radio je stalno pozivao mlae ljude da e kao dobrovoljci jave najbliim vojnim jedinicama i zato je sva'Ljubljana govorila o dobrovoljcima. Skojevci iz Slovenskog kluba irili su propagandu putem svojih poznanstava i vrili pritisak' na ostale politike grupe na Univerzitetu, pozivajui ih da i oni idu u dobrovoljce. U nedelju popodne, pre nego to su otputovali u NoVo Mesto, ezdeset studenata-skojevaca su manifestpvali ljubljanskim ulicama, pevali Internacionalu, Marseljezu, puntarsku Nabrusimo kose i Bileanku i s harmonikom i razvijenim zastavama pozivali u dobrovoljce, na odbranu domovine od faistike navale. Njihov primer je zaista urodio najlepim plodovima, jer je u toku tri dana stiglo , u Novo Mesto nekoliko'hiljada dobrovoljaca. Meu njima bilo je i nacionalista, ijotievaca, klerikalaca, pa tak i straara. Ta arena druina zajedno sa komunistima, skojevcima i levo orijentisanim mladiima, sainjavala je'.snanu dobrovoljaku grupu u kojoj se nisu nalazili samo studenti
349

ve i mladi radnici, seoski mladii i ostali. Mnogo su pozivani u dobrovoljce i Primorci koji su iveli u Ljubljani i drugim mestima. Skoro svi mladi' Primorci koji nisu bili j u goslovenski vojni obveznici stupali su u redove dobrovoljaca. No, tom pozivu se nije odazvala samo Ljubljana. Slino je bilo i u Celju, Mariboru, Kranju, Novom Mestu i drugim mestima. Akcija koju je tada zaela Komunistika partija njela je bogate- plodove, ali kako e pokazati kasniji dogaaji sav trud je bio uzaludan. Raniko-seljake bataljone rekla je tada Partija -obrazuju dobrovoljci na elu sa skojevskim j e z g r o m . . . Bilo je reeno da e se ti bataljoni boriti pod skojevskom komandom, samo to e redovna vojska dati oruje. Tako bi ili u borbu pod zajednikom vojnikom komandom, rame uz rame sa redovnim vojnim jedinicama. Kad su kasno u no uoi ponedeljka stigli prvi dobrovoljci u Novo Mesto, u komandi grada za njih nije bilo nita pripremljeno. Deurni oficir im je predlagao da ekaju do jutra. Ali, ni u jutru nije bilo ni uniformi ni oruja. Oficiri su odveli mladie u gimnaziju, vojnici su dovukli u nju slamu i razmestili je po uionicama, gde je trebalo da dobrovoljci ekaju dalja uputstva. Skojevska grupa je odmah potraila vezu sa Partijom preko Nike iliha, koji je ve tada bio beoug u partijskom lancu. ilih im je savetovao da pou na zatvore i da oslobode politike zatvorenike. Mladii su se poeli za to pripremati, ali sud je u meuvremenu, na pritisak Partije, ve pustio politike zatvorenike iz zatvora. itavog dana dobrovoljci su pristizali u Novo Mesto. . Sledeeg jutra dola je naa grupa. Gimnazija se brzo napunila. Novo Mesto je potpuno izmenllo svoj izgled i postalo pravi vojni logor. Razume se da je najvei vrve bio u gimnaziji. Slama je prekrivala sve hodnike i sobe. Slama nas je zatim pratila za itavo vreme nae dobrovoljake odiseje, sve do Zagreba. Namirnice koje smo bili poneli, pojeli smo. Neko jo organizovao kod porodica u Novom Mestu tople obroke hrane jedanput dnevno. U seanju mi je ostao tesan stan na prvom spratu, pretrpan starim nametajem, koji je nekako udno dclovao na oveka. Seam se starijeg oveka sa neobinom, okruglom kapicom na glavi koju uopte nije skidao. Kao i ostali tako sam se i ja oiao u Novom Mestu do glave, da mi kosa ne bi- smetala u vrenju vojnike slube i da bi mi ajkaa bolje leala na glavi, kako sam mislio. Ali, ni aj kacama, ni uniformama, niti pukama nigde ni traga. Uzalud smo zahtevali oruje, uzalud slali delegacije u komindu mesta. 350

Poloaj se ni u sreu nije izmenio. Sirili su se sve odreeniji glasovi da Nemci prodiru u S l o v e n i j u , da su ve u Mariboru, da se kreu ka Zagrebu, da su upali u Srbiju. Neprestano su se ponavljale vesti o bombart i o v a n o m Beogradu. Ali, mladalaki naivni, mi smo se jo uvek n a d a l i da e ih naa vojska zaustaviti, da emo u tome ubrzo i mi doi do izraaja i da emo u borbi pokazati svoju patriotsku svest. U sredu se u Novom Mestu nije nita izmenilo, samo to> s e tada prvi put moglo uti da je vojska u rasulu. Na osnovu tih govorkanja sastalo se politiko vodstvo Slovenskog kluba i to u gimnazijskom klozetu. Trebalo je razgovarati na to skrivenijem m e s t u . . . Skojevce je obavestila Partija da" je jugoslovenska vojska zaiista u rasulu i da se zato treba dogovoriti ta dalje da se radi. Sastanku u klozetu prisustvovali.su Fric N o v a k , Saa Luzar, Tonek Zerjal, Nace Sever i Saa Cvahte. N a i m e , tada je ve komanda grada Novog Mesta saoptila da u v e e putujemo za Zagreb i da e nas tamo naoruati. utljivi oficiri su tvrdili da emo u Zagrebu tititi grad od kapitulacije, jer je u Zagrebu snana Pavelieva propaganda. Ali, zato nas ne naoruaju ve u Novom Mestu, zato nas ostavljaju da seimo skrtenih ruku, zato nas ne obuavaju?' pitali smo se stalno, mada na ta pitanja nije bilo odgovora. Na sastanku politikog vodstva Slovenskog kluba bilo je konstatovano da je akcija Partije i Slovenskog kluba u pogledu mobilizacije dobrovoljaca postigla veliki uspeh. Prijavio se ogroman broj mladih ljudi. Uprkos tome to je stvar postala jasna, pa su neki komunisti zbog oigledne kapitulacije vojske ve napustili dobrovoljce i Novo Mesto i otili na drugi rad, vodstvo je odluilo da Slovenski klub najpre ode u Zagreb, jer e tamo ii i masa koja je zbog akcije Slovenskog kluba dola u Novo Mesto. O analizi poloaja i odluci usvojenoj na sastank mi smo saznali tek kasnije. Vonja do Zagreba ostala mi je u magloviti]em seanju nego vonja od Ljubljane do Novog Mesta. Na tom putu bilo je dovoljno vagona, a iao je i vei broj vozova. Vonju sam prespavao. Za trenutak me je trglo iz sna vikanje u Karlovcu,, ali odmah sam se ponovo zavukao u slamu i zadremao. U sedam asova bili smo u Zagrebu. Rasporedili smo se u kolonu po> etiri i n elo velike i duge kolone stali su zastavnici i harmonikai, pa smo uz pesmu koraali zagrebakim ulicama. Zagreb nas je primio smrknuto. Nau udarnu pesmu sluale su samo gluve ulic. Roletne n prozorima bile su sputene, prozorska krila zatvorena, vrata zakljuana. Ponege bi se na ponekom prozoru ukazalo neko radoznalo lice, pa se
351

odmah brzo uklanjalo. Po svim kuama videh smo ispisano ZAP Ziveo Ante Paveli. Frankovci su temeljito pripremili .Zagreb za. novu nezavisnu dravu. Znah smo da je u Zagrebu snana an ti jugo slovenska propaganda, znali smo da je poloaj u njemu sve pre nego ruiast, ali da emo doiveti tako hladan prijem . to zaista nismo oekivah. Hladne ulice, hladni pogledi, hladna atmosfera. Umarirali smo u kasarnu. Vojnike zgrade usred grada, okruene sa svih strana visokim zidom, s velikim dvoritem u sredini, bile su ivlje nego grad. Odmah po dolasku vojnici su nam priali da su u toku noi u kasarni eksplodirale tri paklene maine koje su postavili frankovci. U dvoritu su bile rasporeene vojne jedinice, oficiri su leteli tamo-amo, a meu etama bilo je i nekoliko etnikih odreda sa crnim ubarama. Rasporedili smo se po sobama. Slovenski 'klub je otiao na trei sprat na jednu od kasarni. Odmah posle naeg dolaska Zerjal je otiao u grad da uhvati vezu sa zagrebakom partijskom organizacijom. Ah, nije se vratio. Uzalud smo ga ekali. U kasarni smo naili i na eticu Mariborana, lanova Slovenskog kluba. Bili su u uniformama i naoruani. Dakle, mariborska komanda je bila dareljivija. Sa zaviu smo ih gledali i probali njihove kape. etao sam po kasarni i zastao u sobi gde je eta'novoobuenih vojnika ekala da ih odvedu na bojite. Sedeli su na zemlji i dvojica su se kockala. Igra je postajala sve vatrenija. Poeli su se svaati oko dva dinara. Oigledno da jedan nije pravilno igrao. Svaa je postajala sve unija. Na kraju su dograbili za bajonete i sigurno bi se dohvatili da ba u tom trenutku nije odnekud dotrao sitan oficir i dreknuo komandu. Za tren oka svaa je bila zaboravljena, vojnici su brzo uprtili svoje raneve, pokupili puke i ve potrali u dvorite na zbor, a odatle kroz veliku kapiju u grad. Jedinica za jedinicom odlazila je iz kasarne. Niko nam nije kazivao kuda hitaju, kakav je poloaj u gradu, ta e biti s nama svako nas je teiO: priekajte! Oko deset asova, kad je dvorite bilo ve gotovo ispranjeno, dovezao se kroz kapiju jedan pukovnik divovskog stasa, iskoio iz automobila i potrao prema grupi oficira. U jednoj ruci je drao lem, u drugoj pitolj, a znoj mu je lio sa ela. Sav ljutit poeo je priati kako se automobilom vozio prema stanici kad ga je na uhci zaustavila grupa naoruanih ljudi i pozvala d se odmah vrati u kasarnu jer e ga inae na licu mesta ubiti. Neko od oficira ga je zapitao: Pa zato nisi pucao, kad eto ima pitolj u ruci? Pukovnik mu je sav zadihan odgovorio: Jest, pa da me ubiju!
352

Taj razgovor mi je zvuao nekako udno, ali tih dana su se deavale tako udne stvari da ni razgovor oficira nije ostavio na mene neki dublji utisak. . Ugledah Rapuu kako uri preko kasarnskog kruga. R e k a o mi je da je stiglo nareenje da se mora odmah sa grupom oficira probiti do eleznike stanice i tamo zauzeti oklopni voz koji e svakog trenutka krenuti iz Zagreba prema Sisku. Sta e biffi, sa nama nije znao da mi kae, a ni ziato se tako uri. T a k o smo ostali bez komandanta. Rapua je otrao na kraj dvorita gde se okupljala grupa oficira. Opkolili su nekog generala koji se popeo na stolicu i govorio. Zbog daljine nisam razumeo ta govori. Snano je klicao kralju, Jugoslaviji itd. Oficiri su mu odgovorili i odmah svi poskakali u oklopna vozila i otili. Kako smo kasnije doznali, sreno su se ukrcali u oklopni voz i odvezli. Meutim, daleko ipak nisu stigli. Ve u blizini Zagreba pruga je bila razruena i tamo je ostao i oklopni voz. Ostali smo gotovo sami. uli smo prve glasove da su Nemci ve u Zagrebu, da e nas svakog trenutka zarobiti, ali ponovo tnam je bilo reeno da ekamo i mi smo ekali: Tada je Fric Novak pozvao sve lanove Slovenskog kluba u kasarnu. Vodstvo kluba je odluilo da se sami naoruamo. Ali, ve je bilo prekasno! Pretraili smo kasarnu, prevrtali* slamu, ali nigde nije bilo nikakvog oruja. alosni smo se vratili na trei sprat. Tada je neko povikao: Nemci! Sa prozora se vrlo dobro videla ulica. Po njoj su jurili veliki kamioni, prekriveni crnim ceradama. Izmeu njih su jurili motocikli sa prikolicama na kojima su bih laki mitraljezi, koji su se mirno ljuljukali na oprugama, kao da uljudno klimaju levo i desno. Odjednom su sve ulice bile pune ljudi. Jedni su mahali i klicali. Nemcima, drugi su ih posmatrali, trei alosno sagli glave. Gledali smo nemaku kolonu i razmiljah: a ta sad? Sta e sad biti s nama? Sta da radimo? Jugoslovenskog oficira nije vie bilo nijednog .. . Ostali smo sami. Tada je odjeknuo pucanj, zrno je razbilo staklo i arilo se u tavanicu. Neko je povikao: Leite! Odmah smo se bacili na zemlju. Onih nekoliko Mariborana koji su imali puke poeli su ih repetirati i pripremati se za gaanje, ah neko je kriknuo-. Ne! Ne gaajte! Za tren oka e nas poguiti! Obazrivo smo se privukli prozorima. Opazili smo kako su u kasarnu uli neki otvoreni mah automobili sa naoruanim civilima u smeim narodnim nonjama. U dvoritu je poela vika i dreka. Naoruani ljudi su nas pozvali da se odmah svi okupimo u dvoritu. Dobrovoljci su poeli da izlaze kroz vrata i da se postrojavaju ispred razbesnelih ustaa. Slovenski klub je ostao pod Petrovom Komandom u sobi. Reeno je bilo da ostanemo zajedno i da organizovano pregovaramo o naoj sud23 U s t a n a k 1941.

353

bini. U .ime cele grupe sili su u dvorite Peterlin, Novak i Sever. Kroz prozor smo videli kako su ustaki vojnici neto ivo i-odluno dokazivali naim poslanicima. Kad su se posle toga nai poslanici vratili natrag, rekli su nam da odmah moramo svi u dvorite. Sa zebnjom smo se spustili niz stepenice i stali u vrstu. Pritrao nam je sitan ustaa s malom lovakom pukom i izmahivao s njom ispred naih noseva. Bio je pijan. Vreao nas je: Aha, dobrovoljci, aha! 'kao da je hteo rei: Sad ste mi dopali aka, samo na to sam ekao... Pri tom je znaajno klimao glavom i mahao pukom. Tu i tamo bi se zauo poneki pucanj, a mi smo stajali i ekah. Tako se alosno zavrilo nae dobrovoljstvo. Sve to imate od vojnikog neka svaki poloi ispred sebe! zaula se komanda. Najpre oruje! odjeknule su zapovesti. Nekoliko skrivenih revolvera izbilo je na svetlost dana. Ponovo se zau nareenje: Ovamo sve to je vojniko! Nisam imao nita. Dva-tri vojnika ebeta, dve-tri manjerke, opasa i" sline stvari ljudi su polako slagali ispred sebe. Zatim je.poeo lini pretres. Pregledali su (nam depove, kapute i mantile, prevrnuli sadrinu ranca. Onda je usledilo novo nareenje: 1 Oni koji imaju uniforme neka se svuku! Za tren oka su oni koji su bih u uniformama stajali u redu samo u kouljama i gaama. Zatim su morah skinuti i cipele. Kad su pokupili sve to je bilo dravno i kad se andrljivi ustaa izvikao na nas, doao je neki stareina. Svi su mu ukazivali veliko potovanje. Stao je ispred.nas i otprilike nam rekao ovo:' Jugoslavije vie nema. Ostala je samo nezavisna, slobodna Hrvatska,, koja je samostalna drava. Nita vam se nee desiti. Za dvadeset i etiri asa morate napustiti Hrvatsku. Ako se ko protivi, teko njemu! Rat je . zavren. Sloveniju e zauzeti Italijani i Nemci. A sad idite najkraim putem kui! . Zatim nam je okrenuo lea i nastavio razgovor sa svojim drugovima. Straari oko nas odmah su postali,prijatniji. Tog trenutka u nama se neto sruilo. Sada smo uvideh da je sve bilo badava^ da je kraj. Iz kasarne snio odlazili poslednji. Kakav bedan kraj ! Dok smo se gurali oko kapije, ispred njih je stajao jugoslovenski oficir uinio mi se nekako zaboravljenim sa prepunim narujem novog novca. Taj novac je vaio jo mesecima i me354

n
itave omote banknota, gurao, nam i h n ni pogledao u novac, niko nije hteo da ga uzme, jer su se svakom u glavi rojile druge misli, brige i razoaranje. Napolju se talasala masa. Ali; ta masa nije bila samo radoznala i raspojasana bila je 'borbena. Gledah su' nas kao da jedva ekaju da im dopadnemo aka i vikali: Gledajte ih! Dobrovoljci! Oni hoe rat! i pruali su ruke za nama. Imao sam sree da me nis dograbili kao to su to uinili sa toliko drugih. Brzo sam se izvukao iz guve.'Ubrzo su i ostali bili iza mene. Neki su bili i krvavi, masa ih je tukla, neki su bili bez mantila i kaputa, neki bez ranaca.. : Sda nam je bilo jasno da ne smemo ii zajedno. Sa Joom i Veljkom sam odmah skrenuo u sporedne ulice, samo da bismo to pre otili iz Zagreba. Primetili smo da su se neki ljudi okretali za nama, drugi su pokazivali na-nas i vikali: Gledajte ih! Tek posle nekog vremena utvrdili smo da ih drae nai ranci i da ih oni upozoravaju da smo dobrovoljci. Obazrivo smo ih skinuli s lea i gurnuli pod kapute. Sad smo bih mirni. Cesta prema Savi bila je iva. Po njoj su ili kamioni i automobili i koraalo mnotvo ljudi. Naroito je bilo mnogo jugoslovenskih vojnika sa prevrnutim aj'kaama videla ina se bela ivica to je bio znak da su se predali. to smo se vie pribliavali Savi, sve manje je bilo ljudi na cesti. Dostigli smo grupicu naih drugova. Rekli su nam da je s druge strane Save naa vojska i da na svaki nain moramo preko reke. Tamo se vode borbe. I zaista, tu i tamo bi se uo poneki topovski pucanj i tektanje mitraljeza. Sada smo opet imali nekakav cilj pred sobom. Prei preko Save! Sva dotadanja iskustva s vojskom nisu nas gotovo nimalo opametila. Bili smo ubeeni da e opet sve biti dobro kad budemo medu svojima, meu vojnicima u bataljonu. Opet je zasvetlucala iskrica nadanja-d emo biti od koristi. Ah, prei prko reke nije bilo tako jednostavno. to sm se vie pribliavali Savi - postepeno se poeo hvatati i sumrak to su sve glasniji bili pucnji i sve vie smo susretali nemake vojnike i vozila. Najzad smo ugledali most na Savi. Pred njim je stajalo nekoliko nemakih vojnika sa lemovima, dok je cev mitraljeza bila okrenuta ka drugoj strani reke. Sporim koracima uputili smo se prema straarima. Ah, napravili smo svega nekoliko koraka. Jedan od straara se okrenuo prema nam, podigao ruku i uzviknuo: Stoj! Ni koraka vie! Zatim nam je objasnio da ne moemo preko mosta, da su oko reke borbe i da danas nema od prelaza-nita ni tu ni ige.
J3

s e e i m a . Nudio nam je n a r u j a , a h niko nije

'

355

Pogledali smo uz i niz reku i svugde ugledali grupice vojnika koji su. uvali strau na obali reke, : Najzad, sad nam je zaista bilo sasvim svejedno da li emo prei Savu danas ili sutra, ali nas je pritiskivalo ono upozorenje ustaa s kojim su nas oterali iz kasarne: Za dvadeset i etiri asa morate napustiti Hrvatsku! : Okrenuli smo se prema Zagrebu i posle nekog vremena skrenuli; u neke travnjake. , . Spustila se no. Prenoite smo potraili na nekom soia] aku, Po merdevinama smo se popeli na slamu, gde smo ve zatekli", nekoliko izbeglica. Odmah sam zaspao i uopte me nije zabrinjavalo kako u doi kui. U toku noi su me bezbroj puta budili' novi dobrovoljci koji su po merdevinama stizali do nas. Iz vrstog sna me je trgla osorna komanda. Sav dremovan skoit)' sam na noge i ugledao na vrh merdevina s pukom i bajonetoro naoruanog pijanog oveka, koji nas je promuklim glasom pozivao da odmah siemo sa senjaka. Grozni izgled pijanog'habruanog oveka dopunjavao je njegov krvavi bajonet. Ko zna gde ga je okrvavio? Nestrpljivo nas je-gurao pored sebe- niz merdevine. Dole nas je ekalo jo nekoliko naoruanih ljudi p r i p a d n i k a narodne strae. Onaj gore je bajonetom izbo cel seno da se neko nije sakrio, pa tek onda se i on spustio za nama. Sad su nas svi zajedno zagledali, smejali nam se, psovali nas i vreah. Onda su nas postavili uza zid. Odnekud su dola dvojica sa;mitraljezom. Postavili su ga ispred nas, neto baratali oko njega,.stavili redenik i okrenuli prema nama. Izgledalo je da e nas postreljati. Jedan od naih drugova, Branko,, poeo je da ih moli.-Rekao im je da nismo dobrovoljci, da su nas mobilisali, da smo bili prinueni, da nas. je pozvao radio. Molio ih je da nas puste da se vratimo svojim kuama. Razume se, njegovo moljakanje imalo je ba suprotan efekat od onoga koji je oekivao. Jedan od njih mu je priskoio i opalio dva snana amara oko -uiju da je odmah uutao. Naoblailo se. Niski oblaci su se spustili nad Zagrebom i poele , su da padaju pahuljice. U dvorite su stalno dovodili sve: nove i nove. dobrovoljce. Lovili su ih po senjacima, kozolcima, krmama i travnjacima i grupa je postajala sve vea i vea. :;Sad, kad nas je bo sve vie, olaknulo nam je. Raunali smo da nee biti nita loe. Onda su odnekud dole ene. ene straare :oko nas. : One su bile jo gore od straara. Stalno su se zaletale u ns,', pljuvale nas, kidale nam rance s lea, Skidale nam kapute i-ponovo, se povlaile. Najzad ih je neko ipak oterao. S, novim dobrovoljcima pristizali su i novi straari. 356

Na kraju su doveli i nae mariborske drugove, koji su izgledali vie nego alosno u pozajmljenim kaputim, ispod kojih je virilo samo donje rublje. Sad je poeo da veje s n e g i neprijatan vetar je zavijao oko uglova i podizao slamu.' Tek u deset asova neko je doao i rekao da nas oteraj'u u Zagreb. II koloni po dvojica otili smo iz ovog dvorita. Bilo nas je ve preko stotinu i straari su nas opkolili Sa: vih strana. Stigli smo u grad. Tu su nas strpali u neko ograeno dvorite. Sneg je vejao ve sasvim gusto. Opet su dole neke ene i poele da kidaju sa nas odeu i opet je naiao neko ko ih je oterao od nas. Usred te guve odjednom je nastala tiina dovezao se nov funkcioner i zainteresovao se ta'je s nama. Doznao je da smo dobrovoljci. Brzo je izveo zakljuak da sm zavedeni to smo tako ili u vojsku, kao to- su ili . brvatki sinovi, znai da smo morali ii i da time nismo uinili nikakav zloin. Sad smo ve poeli lake da ' diemo. I ovaj nam j drao govor, rekao iste stvari kao i onaj prethodnog dan,' s tom razlikom to je ovaj govorio vie pesniki nadahnuto. Na kraju nam je rekao da idemo kui i da kaemo susedima Slovencima da je Hrvatska slobodna, da je tu slobodu izvojevala i da.'i Slovenci treba da je izvojuju, ako ele da je imaju.. Sada smo se i mi osmelili i ojunaili. Monik se, toliko ohrabrio da je odgovorio da i mi sami elimo kui,-ah da nam to ne polazi za rukom. Zaustavljaju nas i ne putaju nas, preko Save. Funkcioner nam je odgovorio da nas preko Save ne puT staju zbog borbi koje se vode, ali da odemo neto severnije, prema Krapini i-da pokuamo tamo. . -, Rat rekao je on bie ubrzo zavren. >.,' :< Tada ga je Monik zamolio u ime cele grixp da nam d neku propusnicu ili neto slino, da bi nas njihova narodna straa pustila da odemo iz zemlje. ' '>'. H Funkcioner je napisao listi, potpisao se, izvukao iz dzep tambilj i udario peat. Monik je uzeo dokumenat i odmah smo pohitali iz dvorita. . \ Sada smo zakljuili da treba da idemo kuama zajedno! organizovano, da se ne razdvajamo i delimo na grupice. Do Savskog mosta nije bilo nikakvih komplikacija. Istina, ustake patrole su nas stalno zaustavljale, ali propusnica je imala arobnu mo. Tako su nas proputali dalje, a, Nemci se tada nisu mnogo ni interesovali za nas. Svaki most je jo uvek- bio pod straom te nismo mogli preko njega. Zato smo se okrenuli na desno. Stigli smo u prvo selo. Na ulici je bilo mnogo ljudi. Gledali su nas, neki sa simpatijama, neki postrance. Neko je uzviknuo: Dobrovoljci!
357

Oni koji su ili napred, u zbijenoj grupi, proli su sreno kroz selo, ai su zato oni koji s zaostajali dobili poteno po leima, od pijanih pripadnika narodne strae. To nam se tako deavalo vie puta. Zato smo jo bolje zbili nae redove. Ali, mladii su bili umorni, ve drugi dan nisu nita jeli, a iza njih je ve bio preden dug put. Svuda gde god smo hteli da skrenemo prema zapadu, nailazili smo na Nemce. Najzad, smo ipak uspeh da izbegnemo dosadne zasede i da skrenemo preko travnjaka prema Sloveniji. Reka Krapina nam je preskla put. Sneg je prestao da pada. S vremena na vreme zasijalo bi i sunce. Reka je bila blatna i duboka, mosta nije bilo. Da je pregazimo ni pomisliti. Vodostaj je zbog kia bio jo vei nego obino. Neko je pronaao jedan veliki amac, pola potopljen u vou, a pola na obah. Udruenim snagama smo ga okrenuli i pomou velike motke spustili niz reku. amac je mogao da primi samo petoricu ljudi. Dugo je potrajalo dok smo se svi prebacili na drugu stranu. Sada nas put "nije vie vodio kroz sela, pa smo skrenuli ume. Saa mi je priao kako je proveo no. U nekoj gostionici su se nala njih etvorica i sela kod nekih dalmatinskih studenata koji su bukvalno plakali zbog nesrene sudbine Jugoslavije. Ujutru ki ih, isto kao i nas, sasvim rano podigli narodni straari i poeh da im prete pukama. Ah, ta gostionica se nalazila'u radnikom naselju. Kad su radnici primetili ta hoe ove patrolije sa studentima, okupili su se, napali patrolu kamenjem i tako oslobodili mladie. Meutim, njihova sloboda nije bila dugog veka. Naime, kad su sili na put, naili su na drugu patrolu koja ih je doterala kod nas. U blizini Sutle izali smo na put. Sad nas je brinulo samo jo to kako e biti na mostu preko Sutle. Ako i tamo bude tako kao to je bilo do sada, onda emo teko prei graninu reicu. Ah, imali smo sree, Na mostu je uvao strau mlad seljak koji se na nas ljubazno osmehivao. Imao sam oseaj da se vie on plai, nas nego mi njega. Kad smo preli most, tek onda smo poteno odahnuli. Sad smo kod kue -tesili smo se. Prvi seljak n kojeg smo naili na slovenakoj zemlji rekao nam je da e voz svakog trenutka krenuti iz Dobove. Razume se da smo pohitali na stanicu u Dobovi koliko su nas noge nosile. Meutim, na stanici nas je, ekalo najvee razoaranje itave nae odiseje. Voz je bio pun Slovenaca, vojnika, ije su jedinice kapitulirale i sada su se vraali svojim kuama. Oni su se hajkali oko stonih vagona i ekah da voz poe. Jo nismo estito ni stigli na stanicu, ve su se iz svih vagona okomili na nas. Svaki je dograbio najbliu stvar koja mu je bila pri ruci i uz divljaku viku poleteo prema nama jer i za
358

njih smo bili dobrovoljci koji hoe rat. Opet smo se razbeali, a sad nas je jo pritiskivalo i duboko razoaranje, jer tako neto na slovenakoj zemlji nismo oekivali-. Sad mi je bilo dosta drutva! Odluio sam da sam nastavim put. Krenuo sam na drugu stranu, prema Globokom kod Brezica, gde sam imao kolskog druga Marjana Tominca. inilo mi se da e biti bolje ako malo priekam i krenem za Ljubljanu tek kroz nekoliko dana, kad vie ne bude toliko navale na voz, ili da ostanem kod kolskog druga, pa da se onda peice vratim kui. Dakle, pooh na put. Putem sam nailazio na tragove borbe: ovde spaljen automobil, tamo prevrnut motor, dalje jedva pokriven grob, ugljenisana zgrada i slino. Uvee sam stigao na cilj. kolskog druga sam zatekao kod kue. Imao je puku i s bratom je uvao imanje, jer su se nou po toj okolini vrzmah pljakai. Kod njega sam ostao u subotu i nedelju. Zakopah smo tri puke na ubrite. Nali smo ih na putevima oko imanja jer su ih vojnici bacah, da ih neprijatelj ne bi zatekao sa orujem. U nedelju popodne odvezli smo se u Sevnicu. inilo mi se da je sigurnije ako uem u Voz u Sevnici. Pred stanicom smo udvostruili opreznost. Ali, bojazan je bila suvina. Mirno sam seo voz i bez ikakvih komplikacija stigao u Ljubljanu. Kad sam posle sedam dana ponovo koraao ljubljanskim ulicama na satu je bila pono. Ulice su bile zaputene i svugde su viih veliki plakati sa potpisom itahjanskog generala, koji su pozivali ljude na predaju oruja, lojalnost, miran ivot i slino.
Jaiiez VXPOTNIK

IZ USTANIKIH DANA NA ROMANIJI, JAHORINI I KOD KALINOVIKA.

U drugoj polovini aprila 1941. godine, poslije borbe sa Nijemcima na Mrkonji-Gradu, gdje je aki bataljon bive jugoslovenske vojske Maribora bio razbijen, vratio sam se u svoj rodni kraj na -Romaniju. Grujo Novakovi, koji je sa mnom sluio u akom bataljonu i -bio u borbi kod Mrkonjia, ve je bio stigao na Romaniju. Bili smo vrlo sreni kad smo se nali, jer sam pretpostavljao da je poginuo, a to isto je i on mislio za mene. Na Romaniji smo tih dana zatekli Nijemce koji su se sa jednom etom i vodom konjanika stacionirah na Sokolcu. Obezbjeivali su komunikaciju Sarajevo Sokolac Vlasenica, i uspostavili ustaku vlast na cijelom podruju Romanije u Sokolou, . Mokrom, Zljebovima, Han-Pijesku, Kneini, Prai, Palama i Rogatici reorganizujui bive anarmerijske i uspostavljajui ustake postaje. Nemake konjike patrole su iz Sokolca preko dana izlazile u sela na Romaniji i traile oruje, a uvee se vraale. Pomou ustaa su pokuavah da zastrae seljake da predaju oruje, ali je to bilo bez rezultata. Mora kapitulacije pritiskivala je slobodarski narod ovog kraja. Narod je u vrijeme kapitulacije ba na Romaniji i njenim cestama vidio svu bijedu dotadanjeg reima iji su vlastodrci bez naroda i vojske, u automobilima i sa opljakanom narodnom imovinom sramno bjeali iz zemlje, unosei u narod paniku velianjem njemake snage, i bacanjem krivice za.neuspjeh na muslimane i Hrvate. Tih dana ljudi Romanije su govorili Bjee i nose sram, stid i izdajstvo sa sobom... A njihovi sinovi, koji su se naoruani vraali sa svih strana kao vojnici, krili su oruje jer su bih dubko uvjereni da ovo nee ovako dugo ostati, i da e oruje zatrebati! Narod je tako mi360

slio, a takva je bila i direktiva Komunistike partije koja je p r e k o svoje organizacije na Romaniji vrila pripreme za n a r r e d n e okraje. Partijska organizacija n Romaniji i Glasincu je postojala i djelovala i prije rata. Iako malobrojna, ona je svojom a k t i v n o u jo u predratnom periodu, u radu, prije svega, sa s e o s k o m omladinom, stekla veliki broj simpatizera. U veini sela imala je po nekoliko omladinaca preko, kojih." je vrila v a s p i t n i uticaj. Seoske tradicionalne sastanke, sijela i druge skupove komunisti i njihovi simpatizeri su koristili za razobliavanje izdajnike politike reima koji je iz dana u dan uvlaio z e m l j u U kande faizma. Svaki zbor na Glasincu koji je organizovao reim bio je razbijen,, a govornici su bjeali sa njega. Tako je partijska organizacija na Romaniji stekla veliki ugled i uticaj u narodu, a njeni lanovi: Danilo. oki, Grujo Novakovi, Mirko Borovanin, Milanko Vi tornir, Svetozar Kosori, Ragib Dindo, Mujo Hodi, Janko Jolovi i ostali potovanje i povjerenje ljudi cijelog ovog kraja. Ti isti drugovi, su i sada, ovih tekih aprilskih dana, meu svojim narodom. Svaki je na svom podruju djelovao sprovodei liniju Partije prikupljanje, sakrivanje i uvanje oruja i municije, pripremanje narodnih masa za borbu i objanjavanje perspektive te borbe. U prvoj polovini maja partijska organizacija je odrala sastanak u blizini sela Krnija. Sastankom je rukovodio, koliko se sjeam, Mirko Borovanin, seljak iz Borovca. Sastanku su prisustvovah Slobodan Princip Seljo, Hasan Brki i Pavle Goranin iz Sarajeva. Razmatrano je stanje puaka, bombi, municije, eksploziva i ostale opreme: gdje se nalaze, u kojim selima i kod kojih ljudi. Zakljueno je da se razobliava propaganda okupatora i ustaa o tome da se oruje ne moe drati sakriveno, jer Nijemci navodno raspolau spravama pomou kojih mogu otkriti gdje se oruje nalazi. Naime, bilo je pojedinih lakovjernih seljaka koji su toj propagandi nasjedali. Sobzirom da je okupator ve poeo da odvodi ljude na kuluk za opravku ceste preko Romanije, odlueno je da se i ta akcija razbije, te da se objasni ljudima da e ta cesta sluiti okupatore vim motorizovanim kolonama koje e njome prolaziti da unitavaju nau zemlju i siju smrt. Veleposjednik sa Krama, u blizini Han-Pijeska, zvani Cigo je, postao je glavni stoernik koji je objedinjavao sve ustake posade na Romaniji. -Ovaj sluga okupatora je u poetku bio organizator svih okupatorskih zloinakih akcija u ovome kraju, pa je odlueno da se raskrinkava u narodu.
361

Poslije ovoga sastanka aktivnost komunista se odvijala a smislu donesenih zakljuaka. Kontakti sa ljudima su se odvijali iskljuivo nou i u velikoj tajnosti. Na Romaniji je u oima okupatora bilo sve mirno. Po selima se uvee nigdje nije moglo vidjeti svjetlo. Izgledalo je kao da sve"mirno i pokorno spava, a u stvari komija sa komijom, otac sa sinom, brat sa bratom, selo sa selom se doaptavalo, obavjetavalo, pripremalo. Na irem podruju Romanije je naseljen preteno srpski ivalj, izmijean po selima sa muslimanskim. U ovim prvim danima, i pored okupatorske i ustake propagande, nije bilo meusobnih pokolja kao u drugim krajevima. Partijska organizacija je preko svojih ljudi Ragiba Dina, Muja Hodia i ostalih isticala da okupator donosi sa sobom zlo i Srbima i muslimanima podjednako i na taj nain razbijala propagandu da je dolo vrijeme da se svete muslimani Srbima i -obratno. No, uskoro su okupator i njegov sluga stoernik Cigoje sa ustaama poeli as u jednom, as u drugom selu da progone, hapse i odvode u nepoznatom pravcu pojedine vidcnij e ljude iz ovoga kraja. Nevjerovatnom brzinom bi se saznalo za svako nasilje neprijatelja. Uhvatili danas ovog, sutra onog domaina, odveli ga sa ognjita, strijeljah ga, ostala sitna ucvijeljena djeca i si. Zlodjela tuina i njegovih pomagaa u Vlasenici, Rogatici i Foi dopirala su do uiju naroda na Romaniji. To je kod naroda izazivalo mrnju i gnjev prema tuinu i njegovim slugama i stvaralo elju za osvetom i slobodom. Zato narod ovoga kraja; koji inae ima velike tradicije vjekovne borbo za slobodu protiv tuina, i sada pod rukovodstvom komunista poinje da zbija svoje redove.
SASTANAK U SELU BOROVCU I ODLUKA ZA USTANAK

Julska no nadvila se nad Romanijom. Krenuo sam sa Grajom Novakoviem iz neposredne bhzime Sokolia preko Glasinakog polja ovog ljeta nepokoenog prema selu Borovcu, na sastanak komunista Romanije i Giasinca, Tiho i neujno gazili smo nabujalu i vlanu travu, obueni u seoske romanijske nonje. Ili smo jedan pored drugog ka ostalim drugovima sa kojima emo se nai u jednom umarku iznad sela Borovca. Iako je no bila tamna, nismo lutah jer smo poznavali odranije to mjesto. Tamo smo ee odlazili kod Mirka "Borovanina na razgovor. Stigli smo na ugovoreno mjesto. U :noi smo neujno stiskali ruku jedan drugom. Tu su bili lanovi partijske organizacije Mirko Borovanin, Danilo oki,
362

A l e k s a Eimovi, Milanko Vitomir i drugi. Sastanku je prisustvovao i Pavle Goranin i jo trojica drugova koje nisam do tada poznavao. Bili su to Slavia Vajner, Oskar Danon i Obrad, svi ie Sarajeva, poslati od Pokrajinskog komiteta KPJ za B o s n u i Hercegovinu na Romaniju a dizanje ustanka. Na sastanku je razmotreno stanje izvrenih priprema i konstatovano da je sve spremno i orno za okraj. Zakazan je dan (21. jul) za poetak akcije na planini Romaniji u rejonu Varage Postjan polje. Dogovoreni su znaci pri dolasku na zborno mjesto (tni puta: grrr, grrr, grrr) i odreeni skriveni pravci kojima treba da pristiu ljudi. Svaki od komunista i simpatizera je trebalo da dovede po jednu grupu prvih ustanika. Na ovom sastanku je Slavii Vajnem dato i konspirativno ime ia, a Pavlu Goraninu Ilija. Ova dva imena, tada prvi put apatom izgovorena meu malom grupom drugova u selu Borovcu, u narednih nekoliko dana, sa prvim pucnjima ustanika na Romaniji, postae poznata meu borcima Romanijskog partizanskog odreda kao imena hrabrog komandanta ie i komesara Ilije. Poto je sastanak zavren, drugovi su donijeli za iu seosko odijelo da se presvue. Nastao je mah problem koji je reavan kros alu i smijeh. Naime, ia je bio krupan i stasita figura, a doneseno odijelo iako je bilo veliko, ia je sa tekom mukom obukao, naroito pelengae koje smo morah napokon rasjei oko koljena da bi ih obukao. Poto se ia obukao, Mirko Borovanin dobaci: Pogledaj ga, kad ga ljudi vide, mislie da je Pero Zuban! I to mi je ustanik! (Pero Zuban je seljak iz Kneine, po liku i visini nalik na iu.) Iza pola noi smo se razili svaki na svoj " zadatak, da bismo se 21. jula 1941. u ranu zoru na zakazanom mjestu pod borovima i jelama ponovo sastali. Vraajui se sa jednog sastanka iz sela Mandra sa Markom i Aleksom Eimovi, put nas je vodio mimo sela Odak, gdje je ivio seljak musliman Memi Vrabac. U njega nismo bili sigurni, pa smo se krijui provlaili pored njegove kue. Taman smo mislili da nas nije niko primijetio, kad zausmo Memiov glas: Ej drugovi, zar se krijete od mene! I ja sam sa vama i srcem i duom! Kasnije su i on i njegova djeca bili sa nama. Memi je dajui svoj ivot zaista dokazao da je i srcem i duom sa nama. U noi uoi 21. jula iz tale Boje izme poao sam sa Grujom Novakoviem'prema selu Kmija gdje je trebalo da se sastanemo sa braom Dragom i Jovom Jankovi i sa njima produimo na zborno mjesto. Poznavali smo dobro kuu Jankovia, ali samo jedva poslije nekoliko sati lutanja stigli. No je

363

bila neopisivo mrkla. Kia je lila kao iz kabla. Jedino kad bi se svjetlost od sijevanja pojavila, nastojali bismo da se orijentiemo gdje smo i kuda idemo. Pokisli do gole koe, najzad smo zakucali na vrata, gdje su nas u neosvijetljenoj seoskoj kui ve oekivali: starica Milica, stari Aleksa sa trojicom svojih sinova Jovanom, Dragom i Milanom. Jovo i. Drago, ranije obavijeteni da e ii sa nama, bili su spremni. Starica nam je brzo nala novu presvlaku i pitala jesmo li gladni. Za asak se izgubila sa svijeom i ibicom u ruci dok smo se mi sa Jovom i Dragom dogovarali kojim emo najkraim i najskrivenijim putem krenuti. Stara nam je donijela dva sta meda, kajmaka i hljeba govorei: Prizalogajite, djeco! uvala sam ovo za ovaj dan, bog zna kako e vam poslije biti kad zametnete kavgu s dumaninom. Na brzinu smo jeli jer nam se urilo, no je odmicala. Drago, Jovo, uzeste li one bombe? Neka vam bude sretno,-djeco! Sta da vam drugo majka kae u ovaj sueni as bile su rijei majke koja je ispraala sinove u borbu. No je bila i dalje mrkla, kia je i dalje lila, sijevalo je i grmjelo, a naa mala kolona od etiri druga kretala se da bi se u zoru 21. jula slila u veu kolonu boraca ustanika ovoga kraja na Romaniji visokoga visa, gdje no ia vojnike popisa, sve junake mlade partizane, druga Tita borce odabrane.
PRVA ORUANA AKCIJA

U Var agama Postjen polje, zbornom mjestu, toga dana formiran je tab Romanijskog partizanskog odreda za ijeg je komandanta odreen Slavia Vajner ia, a za komesara Pavle Goranin Ilija. Formirane su prve partizanske grupe od pridolih seljaka ustanika i odreeni komandiri tih grupa. Ovdje je tab odreda odluio da se izvedu prve aiccije i to da se napadne andarmerijska stanica u selu lj ebovi, na drumu izmeu Sokolca i Han-Pijeka i zgrada optine u Sokoloviima, zatim da se istovremeno porue telegrafske i telefonske veze prema Sarajevu, Rogatici i Han-Pijesku. Ove akcije su izvedene u noi izmeu 1. i 2. avgusta. Jedna grupa pod rukovodstvom ie napala je Zljebove, a druga, pod rukovodstvom komesara Ilije, Sokolovie. Bio sam sa iinom grupom u akciji na Zljebovima. U ovoj grupi bio je pored ostalih i Jovo Jankovi, sin stare Milice. Njegova je bomba oglasila napad na usnule andarme ljebovske. Kasarna je te noi bila sva demolirana, a sutradan ovdje vie nije bilo ustakog uporita. Optima u Sokoloviima je zauzeta, a ustaki spisi i tek napabireni zakoni spaljeni. Posebne grupe su prekinule sve veze sa Sarajevom, Rogaticom i Han-Pijeskom.
364

Poslije akcije na ljebove iste noi naa se grupa preko brda zvanog Kopita i Glasinakog polja prebacila do sela Nepravdia ispod Promani je, gdje nas je zatekla zora, u jednoj uvali. Umorni od dugog mara, spavali smo kao zaklani sve do ispred podne kada nas je jako sunce probudilo. Oskar a Danona, kojeg smo zvali Jovo Cigo, zaboljela je jako noga u koljenu. Nije mogao na nju stati. Stavljeni smo bili pred veliku brigu ta sada s njim? Trebalo ga je nositi, a nas je malo. Ljekara nijesmo imali. Upravo smo zaklali jedno vee brave da ga skuvamo za ruak. Neko od seljaka predloi da mu privijemo digericu od tek zaklatog brava. I stvarno, poslije, dva sata Jovo Cigo je prohodao. Od toga smo, napravili alu kudei ga to nam uskrati 3a ruak ovakav delikates. Prve akcije Romanijskog partizanskog odreda su se munjevitom brzinom proule u cijelom kraju. Imale su snanog, odraza kod naeg naroda i kod neprijatelja. Gle, odakle sad ova drskost i smjelost pored toliko njemake sile, pitali su se do tada bahati, oholi i uglancani vapski oficiri i unteroficiri u komandanturama po Sarajevu, Rogatici i ostalim mjestima, a njihove vjeme sluge, ustae, obavijala je jeza straha i nemira. U narednih nekoliko dana prvim ustanicima su se prikljuivali novi borci. Nedaleko od eljeznike pruge Sarajevo , Viegrad kod Prae u umi, zvanoj Batice tab Romanijskog odreda je od novopripjelih boraca formirao nekohko desetina. Zadatak desetina je bio da svaka samostalno na svom odreenom podruju izvodi akcije i prikuplja nove borce, s ciljem da desetine prerastu u ete i bataljone ovog odreda. Na podruju planine Romanije ostala je jedna desetina u kojoj sam i ja bio sa Tomom Manjkaloviem. Zadatak joj je bio da izvodi akcije na drumu Sarajevo Mokro Romanija Sokolac. Jedna desetina koju su vodili Grujo Novakovi i Svetko Fur tuia upuena je na podruje Han-Pijesak Devetak sa zadatkom da izvodi akcije na drumu Sokolac : Han-Pijesak. Na podruje Seme Borika, prema Viegradu, pola je desetina kojom su rukovodili Danilo oki i Ratko Jovii da dejstvuje na tom sektoru. Desetina u kojoj su bili Mujo Hodi i Ragib Dindo odreena je na podruju Rogatica atorovii sa zadatkom voenja akcija na tom podruju i ukljuivanja muslimana boraca sa tog kraja u ustanak. Savo Prea je poslat na Crepoljsko kod Sarajeva. Dvije desetine posiate su na Glasinac. tab odreda je ostao na Romaniji na sektoru Romanijske desetine. Poshje dobivenog zadatka, predvee, naa desetina se prebacila do kue Tome Manjkalovia, tu predanila, a naredne noi razruila i zapalila veliki most kod sela Dervente, na ras365

kru gdje s odvaja put za Pale. Trebalo je iste noi napasti i likvidirati do zore andarmerijsku stanicu u selu Mokrom ispod Romanije, jaine oko 18 andarma i ustaa. Od razruenog mosta u selu Derventi do andarmerijske stanice ima desetak kilometara, te ako bismo pjeaili, inae umorni od prve akcije, moda ne bismo stigli do zore da izvrimo postavljeni nam zadatak; a bili smo obavijeteni da andarmi i ustae nou vrlo budno straare oko kasarne. Da bismo im doskoili i iznenadili ih, posluili smo se lukavstvom. Nali smo velika seoska kola u selu Derventi, upregli konja, sjeli i krenuli cestom prema kasarni. Spoljna straa bila je iznenaena jer nije ni slutila da smo mi ii kolima. Mislila je da kiridije s mirom prolaze drumom. Poskakali smo iz kola i.sa prvim bombama i pucnjevima prodrli u donji sprat kasarne sa jednom grupom, dok je druga grupa spolja, izvan kasarne, drala pod vatrom prozore gornjeg sprata. U donjem spratu se razvila bespotedna borba. U jednoj sobi su tri andarma leala mrtva, a u drugoj druga dva ranjena i izbezumljena od straha nijemo su nas gledala. Dok smo im skidah pitolje, ispod kreveta je neko pucao. Tomo Manjkalovi je bio ranjen u stomak, a Obrad u butinu. Tomo mi se obratio: Ranjen sam, izvedi me napolje da vam ne smetam dok ih dokusurite! Izveli smo ga. Ranjeni Obrad je primijetio ustau ispod kreveta, i ubio ga. Tako je bio likvidiran donji sprat kasarne i povela se borba za gornji. Poto smo u donjem spratu zarobili ranjenog komandiri! stanice, nismo mu oduzeli pravo da i dalje komandu] e, ali ovog puta na predaju! preostalih andarma i ustaa. I gornji sprat je uskoro bio likvidiran. U samo svitanje prikupljali smo plijen oko 30 puaka, 10 pitolja, nekoliko sanduka municije i dosta hrane. Pronali smo i jednog neprijateljskog junainu sakrivenog u sanduku za brano. Gledali smo ga i smijali se, a jedan mu borac dobaci: Alai ti vjera, silna si ti zatita okupatora! Mokro je bilo osloboeno. Na zgradu kasarne stavili smo. nemajui zastave, crveni al (romanijski krmez). Nismo imali nita od zavoja, niti lijekova, nego smo po prijedlogu jednog starijeg seljaka stavili na rane ranjenim drugovima hajduku travu i previli ih krpama od svojih koulja. Po izvrenoj aKdiji ii srao poslali izvrtaj da smo izvrili zadatak; da smo svi na broju, a i andarmi takoe mrtvi. Povukli smo se na Romaniju, rejn Deva prema Orlovim stijenama. Ve istog dana Nijemci su sa motorizacijom krenuh prema Mokrom iz Sarajeva, ali nisu mogli stii jer su im vozila stala kod razruenog mosta u selu Derventi. Odatle su sa arti366

Ijerijom gaali u pravcu Crvenih i Orlovih stijena. Istovremeno' su cijelog dana sa avionima izviah drum preko Romanije i uzaludno nas traili Naa desetina se za nekohko dana ojaala sa oko tridesetak novih boraca. S nama je bio i tab odreda koji je direktnorukovodio narednim akcijama na drumu. Saekivali smo pojedine neprijateljske kamione koji bi saobraah na drumu i unitavah ih. Mahom su to bili kamioni sa ustaama.koje su snabdijevale svoje posade u Sokolcu, Rogatici i Han-Pijeku. Jednog dana smo logorovali neposredno pored druma, kod kua porodice Koprivica. Iz te porodice u naim redovima je bilo nekohko ljudi, meu kojima Momir i "Vlado. Vladova snaha Vojka. spremala nam je ruak, a mi smo se odmarah istei oruje. Odjednom, zbog nae neopreznosti, u blizini su se nale ustae. Morah smo se hitro povui. Ostala je samo Vojka, pripremajui nam i dalje ruak. Zanesena poslom, rje primijetila dolazak ustaa ni na odiazak. Kada je shvatila da je ostala sama. meu ustaama, bre-bolje je jo nedopeen hljeb i ostalu hranu zamotala u zaveljaj i skoila kroz prozor, visok nekolikometara, tako da je ustae nisu ni primijetile. Tek kada je ve: poodmakla, osule su za njom vatru. Uspjela je ipak da im umakne i doe do nas. Sva zadihana, sa zaveljajem preko r a mena i drei jednom rukom svoje alvare, psujui nas, vikala je: Sto me samu ostaviste meu ustaama?! Evo vam hrana!' . Jedva sam im izmakla! Koliko sam skoila, pukao mi je svitnjak. na alvarama! ,
. PRVA BORBA SA NIJEMCIMA NA ROMANIJI

Devetnaestog avgusta osvanuo je hjep i sunan dan. Nedaleko od uvenih Crvenih stijena, dominantnog poloaja prema. Sarajevu, na komunikaciji Sarajevo - Sokolac Vlasenica, nalazio se logor ustanika-partizana. Bilo nas je ve oko 90 naoruanih. Pod kronjama starih jelovih i borovih stabala, pogrupama su okupljani najbolji sinovi ovoga kraja. Ovdje je i tab za sarajevsku oblast: Slobodan Princip Seljo, Boria Kovaevi,. Hasan Brki i Rade Hamovi. tab oblasti toga dana formira Romanijski bataljon. Za komandanta je postavljen Slavia Vajner ia, a za politikog komesara Pavle Goranin Ilija. U" hat al j onu su formirane tri ete i to: Mokrasnjska, Glasinaka i Romanijska. Dok se ekala odluka o daljim akcijama, okupljetaim borcima je Pavle Goranin govorio o optoj situaciji na ratitu i orasplamsanom narodnom ustanku irom nae zemlje. Poziv nae Partije na ustanak protiv tuina pretvorio se i u ovom 367

kraju u snanu lavinu gnjeva, mrnje, otpora i istovremeno neobuzdanog raspoloenja za akcije, za borbu. Zaneseni vjerom u pravednost svoje borbe, u svoju Komunistiku partiju koja ih vodi, nisu ih zbunjivali prodori njemakih trupa duboko u Rusiju, niti motorizovane kolone njemakih trupa koje su prolazile drumom preko Romanije. U logoru ustanika kod Crvenih, stijena dogorijeva nekoliko vatri. Komandant ia razgovara sa grupom boraca sa Glaskica interesujui se kako se na Sokolcu od strane neprijatelja komentariu nae dosadanje akcije. Ama drue ia, sve se ivo prepalo i izbezumilo na Sokolcu kod andara i ustaa odgovara mu jedan seljak sa Glasinca ija je ena bila neki dan na Sokolcu. Ima ih (partizana) kao na gori lista! tako su sluge, okupatora nas cijenile ve tih dana. Nae prethodne akcije na okupatorska uporita du druma Sarajevo - Romanija Vlasenica, njihovo likvidiranje, unitenje svih veza sa Sarajevom, stvorili su zbilja veliku paniku kod ustakih posada. Kooperili su se ovi izrodi u Sokolcu samo kada bi nailazile, kratko se zadravajui, njemake kolone. S druge strane, prethodne uspjene akcije u naem narodu stvorile su takvo raspoloenje da je trebalo jo kratko vrijeme pa da narod Romanije listom krene u borbu. tab je pored voenja prethodnih akcija postupno vrio pripremu za prihvat novih boraca i omasovljvanje postojeeg odreda. Cia je obilazio u logoru as jednu as drugu_ grupu boraca i razgovarao s njima. Za vrlo kratko vrijeme ia je znao svakog borca po imenu. tavie znao je kod veine i njihovo porodino stanje, iz kog su sela, koliko koji ima djece i slino. Govorio je o svojoj djeci, 0 tome da se ova borba vodi za tu nau djecu, njihovu slobodu 1 bolji ivot. Razgovor bi se za asak prenio na stanje oruja kod Svakog borca. Neki bi od boraca pred iom s ponosom govorio kak .je sauvao svoju puku kragujevku i kako ju je prenio ak negdje od Slavonije, na Romaniju za vrijeme kapitulacije.' Nije htio ni eni ni djeci roenoj za nju kazati sem komunistima Mirku Borovaninu, Danilu okiu i ostalim kad su ga pozvali. Njima vjerujemo, jer su poteni, nai... A drugi bi pred iom hvalio i svoju staru manliherku dosta pohabanu, ali ubojitu. Tako se toga prijepodneva odvijao ivot u partizanskom logoru nedaleko od Crvenih stijena.
NA NOVI ZADATAK

Bio sam pozvat u tab sarajevske oblasti koji se nalazio tu u neposrednoj blizini. Slobodan Princip Selja bio je nadnesen nad kartom i sa njim Borisa Kovaevi, Hasan Brld i Rade
368

Nikolaj

Pirnat:

NA

BUNKER

(linorez)

Hamovi. Principa sam poznavao kao starijeg druga sa univerziteta u Beogradu, sa demonstracija u kojima se isticao svojom hrabrou, a i iz vremena kada smo zajedno sa studentskim udruenjem Petar Koi prokrstarili gradove i varoice u Bosni, dajui priredbe s ciljem borbe protiv aveti faizma koja je prijetila i nadnosila se i nad nau zemlju. On je na tim priredbama govorio okupljenom narodu u ime Komunistike partije vatreno, rodoljubivo, protiv vladajue klike koja uvlai zemlju i narod u kande faizma. Dolazio je na Romaniju prije rata zajedno sa Pavlom Goraninom, Hasanom Brkiem i TJgljeom Daniloviem i obilazio partijsku organizaciju. Bio je prisutan sastanku partijske organizocije onog dana .krajem aprila 1941. god. kada sam i ja postao njen lan. Njegov lik po stasu, po karakteru, po odnosu prema ljudima je osvajao. U ovom kraju su ga skoro svi seljaci prije rata poznavali. Za njih je on predstavljao autoritet, prije svega kao ovjek i kao komunista, a uz to i to je roak Gavrila Principa. Poslije ozbiljnih razgovora sa seljacima o njihovim tegobama i perspektivama borbe, kad bi dolazio na Romaniju, znao bi i da prihvati kosu i kosi sa njima i radi ostale teke seljake poslove. A za vrijeme odmora rado bi bacao kamena sa ramena i teko je ko mogao sa njim u tom da se takmii. Sve ga je to vezivalo za ovaj kraj i za njegove ljude i njih za njega. Sada je on opet tu meu njima, u najteim danima. Nisam znao zato sam pozvat u tab i kakav me zadatak oekuje. Poshje pozdrava Princip me smijeei se ponudio da sjednem, a onda se njegovo lice uozbiljilo. Dao mi je zadatak. da sa desetinom dobrih boraca krenem na podruje Jahorina Trnovo Kalinovik u cilju poetka voenja akcija. Tamo postoji partijska organizacija iji su lanovi Ramiz Sladi, Tomo Meo, Sreko Goranin (brat Pavlov), Ranko Divljanin, Aleksa Bojovi, Miladin Radojevi i drugi sa kojima treba stupiti u vezu i neodlono otpoeti aktivna dejstva: likvidirati neprijateljsko uporite na Jahorini Dom kralja Aleksandra i oformiti Trebeviku etu. Zatim prei na teren Trnova gdje likvidirati andarmerijsku stanicu u selu Lediima nedaleko od Trnova, prekinuti vezu Sarajevo Kalinovik, razruiti most kod sela Ilovica, a poshje toga formirati etu. Po izvrenju ovih zadataka trebalo je prebaciti se u Zagorje, rejon Kalinovika, i tamo oformiti Zagorsku etu. Rok za izvrenje ovih zadataka bio je vrlo kratak : koliko se sjeam a prve dvije akcije osam dana. Neizvrenje pomenutih zadataka, upozorio me Princip, povlai za sobom najotriju kaznu. Dok sam sluao zadatak, razmiljao sam o istom. Prvi put odlazim na teren koji ne poznajem, ne znam tamonje ljude,'a ni objekte koje treba
23 U s t a n a k 1941.

369

likvidirati; uz to, rok je vrlo kratak. No, poetne akcije n;i Romaniji i steeno iskustvo li njima, zatim samouveren i ozbiljan nastup Principa i ostalih sve to me hrabrilo i u tom. trenutku mi se inilo da je moguno izvriti postavljene zadatke. Popuili smo po jednu cigaretu, a onda smo se rastali. Poao sam kod Cie u logor. U dogovoru sa njim odabrao sam ljude: Miloa okia, Gruju Karaia, Slobodana Kezunovia, Momira Koprivicu i Bogdana Odovia koji e krenuti sa mnom. Drugovima je saopteno kuda idemo i sa kakvim zadatkom. Niko se nije protivio. Izdvojili smo se u zasebnu grupu, pripremali svoju opremu, dijelili ravnomemo ono to smo imali od municije i dogovarali se kako da se prebacimo na Jahorinu, kad nam prie Rade Hamovi i prenese mi d;> osmatra javlja da s kree nekoliko kamiona pod teretom od Sarajeva prema Crvenim stijenama. Sigurno nose municiju. ia je odredio tvoju desetinu, da to prije izae na drum, zaplijeni materijal i uniti kamione! Trebalo je tog asa krenuti, i to trei da ne bi kamioni umakli. Kamioni treba da savladaju veliki uspon uz Romaniju za oko pola sata, a upravo toliko je trebalo i nama da trei stignemo do najblieg mjesta na cesti gdje bismo ih napali. Uz put smo se dogovorili kako i gdje da organizujemo zasjedu. Nije bilo mnogo vremena za izbor pogodnog mjesta. Najblie mjesto je usamljena kola na samoj cesti. Ali, ba to mjesto je bilo samo otkriveno, ist prostor, bez ume, a to nije zgodno za zasjedu. Meutim, nije se imalo kud, nego ba tu. Stagli smo u zadnji as, napravili plan, rasporedili se neki u kolu, neki oko kole uz drvljamik. Zvuk motora se pribliavao. Jo dvjesta trista metar a . . . Najzad se ukazao ne kamion sa teretom, nego otvoreni veliki autobus pun Njemaca ije su kacige na glavama svjetlucalo. Svejedno, odluka se ne mijenja! Plotun naih 10 puaka zaustavio je autobus. Gume su bile izreetane, a ofer ranjen. Nijemci su odmah poskakali iz autobusa i prihvatili borbu. Oni su upravo krenuli na Romaniju da nas trae to se moglo odmah zapaziti jer su se brzo snali i upustili u borbu. Koliko je to za nas bilo iznenaenje, toliko je bilo i za njih., jer nas ba tu na brisanom prostoru nisu oekivah. Bilo ih je mnogo vie od nas, bolje su bili naoruani, a ubrzo im' je stiglo i pojaanje, te smo se morah povui oko 200 do 300 metara prema jednoj uvalici. Dalje se nije moglo povlaiti. Isprijeila se iza nas visoka ograda. Tu smo zauzeli poloaje, rijeeni da se tuemo do kraja. Jedna grupa Nijemaca je odmah zaposjela kolu, drvljanik i malu talu uz kolu, odakle su mitraljeskom vatrom tukli
370

nau desetinu. Druge grupe Nijemaca krenule su sa bokova da nas zaobilaze. Nama je ponestajalo municije koje je inae bilo malo. Nijemci su precizno gaali, a mi nismo imali dobre zaklone. Gine Grujo Karadzic, a ranjen je Milija Gutalj. ore Eri preskae ogradu promiui kii vapskih kuruma i uspijeva da otri u logor i obavijesti iu i ostale drugove o tome ta se deava na drumu. Borbu smo poeli negdje iza podne, i ve se sa njima tuemo skoro dva i po sata. Nijemci su stezali obru sve ue i ue oko nae desetine. I u tom, za nas kritinom momentu, zausmo, najprije iznad naih, glava, a onda i zdesna, zviduke puanih zrna koji su postajali sve jai. Nai! Nali! Izgovarali smo sa uzbuenjem samo te rijei. To je bila eta koju je ia odmah uputio nama kao pojaanje, a koja se sada ustremila na lijevo krilo Nijemaca. Razvila se estoka borba. Nijemci su davali ilav otpor. Dola je jo jedna naa eta, a i Nijemcima ponovo pristie pojaanje. U naem borbenom rasporedu, hjevo i desno od nas, primjeujemo figure ie, Pavia Goranina, Slobodana Principa i Raa Hamovia. Ve se blii kraj dana. Tek sada se Nijemci poee povlaiti ka drumu. titio ih je mitraljez arac, iz tala kod kole, koji se tu ugnijezdio od samog poetka borbe. Blizu smo njega. ujemo komandu: Peter, fajer! Peter, fajer! (Petre, vatru) poshje ega bi uslijedili rafali. Zdesna na lijevo kroz na borbeni stroj prenosi se komanda Naprijed hjevo krilo! Komanuje kapetan Rade. (Rade Hamovi je izaao na Romaniju prvih dana kao mlad porunik, ali ga je narod odmah unaprijedio za kapetana. Seljacima sa Romanije je nekako izgledao in porunika za Rada mah, s obzirom na vojnike sposobnosti i hrabrost koje je odmah ispoljio.) Ilija, komesar, m a j ui njemaki pozivao je Nijemce da se predaju. Na svaki njegov poziv njemaki arac bi bljuvao novu vatru i onemoguavao brzi obraun sa Nijemcima. Trebalo mu je prii u neposrednu blizinu i bombom ga likvidirati. Najedanput stasita figura Slobodana Principa Selja izvila se iz borbenog stroja, prila ovom ubitanom oruju i sigurnim zamahom bombe konano ga uutkala. Nije se vie ulo Peter, fajer! vapski arac sad je u naim rukama. Prihvatio ga je Ivica, radnik iz zenikog kraja, i okrenuo ga na preostale Nijemce. Nastao je konani obraun. Ustanici Romanije slavili su prvu pobjedu nad Nijemcima. Na bojitu su leala 22 okupatorska vojnika. Tu je i njihova oprema, municija, bombe, puke i arac. Na romanijskom drumu su dogorijevala unitena njemaka vozila. Nai borci sa svojim komandantima Slobodanom Principom, Slavi371

om Vajnerom iom i ostalim obilaze bojite i nackiose se nad prve nae rtve. Za trenutak odaju potu hrabro palim drugovima: Savi Vukoviu, Raivoju Ciemilu, Peju Beatoviu i Gruji Karadiu : seljacima sa Romanije i Glasinca. Okriljeni ljubavlju i potovanjem svojih drugova, leali su poginuli partizan^ prve rtve Nijemaca na romanijskom drumu. Njihova junaka srca u kojima je plamtjela ljubav za svoju zemlju i njenu slobodu toga momenta su bila presaena u naa srca, u srca njihovih drugova, u srca naroda ovoga kraja odakle su ponikli. . ,..No se uveliko sputala na bojite kad smo ga napustili kao pobjednici. Sa sobom smo ponijeli svoje mrtve drugove ka partizanskom logoru ispod Crvenih stijena. Ostavili smo 22 okupatorska lea. Ostavili smo ih tu na drumu pored kole, da trule, da opominju slijedee njihove kolone da romanijskim drumom ne mogu prolaziti Okupatori ove zemlje bez krvi i leeva. Ostavili smo im dva ranjena Nijemca koje smo previli, neka : priaju.kako ih je doekala Romanija i njen narod. Kasno u no smo stigli u.logor. Sahranili smo svoje poginule drugove. Iako umorni od borbe, niko u logoru nije.spavao. .Radost zbog pobjede smjenjivala se sa eljom za poginulim drugovima. ' Po grupama smo tiho prepriavah borbu, junatvo i. heroizam poginulih drugova dok je tab pripremao plan za nove okraje. ia je podijelio zaphjenjeno oruje, municiju i opremu. Naoj ;desetini dodjelio je jednu puku, jednu bombu i jednu kompletnu njemaku uniformu za uspomenu na prvu borbu sa Nijemcima, poto se rastajemo, jer sutradan treba da krenemo, za Jahorinu. .... NA JAHORINI, TRNOVU I KALINO VIKU

Poslije borbe sa Nijemcima na Romaniji naa desetina, u kojoj su bih Milo Boki, Momir Koprivica, Slobodan Kezunovi, Mile Jolovi i drugi, krenula je u pravcu Jahorine. Sa nama je poao i kurir sa Jahorine koji je prije nekohko dana doao sa tog terena na Romaniju. On nam je mnogo olakavao probijanje ka Jahorini jer je poznavao taj teren. Na putu smo .proveli oko dvije noi. Po danu se nismo 'kretali. Svi smo bili obueni u seosku romanijsku nonju, izuzev jednog koji je bio u-njemakoj uniformi, sa njemakom pukom i hand-granatom. S j e a m se da smo se odmorili u selu Sip blizu pnige SarajevoPi-aaViegrad u tali starog Danila Simovia. Starina je1 bio ozaren radou gledajui nas i razgovarajui sa nama. Priah smo mu 0 situaciji na Romaniji, o borbama, o
372

ii, o raspoloenju naroda za borbu. Starina 1 je paljivo sluao. Gledao je njemaku puku i hand-granatu, pa oito veseo to je u naim rukama, hvalio je puku kako je gane nova, nije mnogo pucala, a toliko drava pokorila. Bilo. je sueno da kod Crvenih stijena na Romaniji zaglavi. Interesovao e za iu ko je i odakle je. Kazah smo mu da je na i da je komunista kao i mi. Imam sina Milana. Sa njim u ja kod ie. Od starine smo se rastah te noi. Mi smo krenuh prema Jahorini, a on i njegov sin Milan uskoro prema Romanijskom odredu. Po dolasku na Jahorinu uspostavili smo vezu. sa partijskom organizacijom u kojoj su bili: Tomo Meo^ Sreko. .Goranin, Ramiz Sladi, Aleksa Bojovi i Milain Radojevi. Upoznao sam drugove sa zadatkom, dobij enim od taba na/Romaniji. S obzirom na kratak rok koji smo imah za izvrenje zadatka, odmah smo poeli sa pripremama za napad na; ustako uporite Dom kralja Aleksandra na Jahorini. Za ovu prvu akciju oslonili smo se na dvadesetak ljudi iz oblinjih sela i to onih za koje su drugovi smatrah da su spremni da pou u borbu. Na iru mobilizaciju nismo ili, da ne bismo prije vremena otkrili svoje namjere u pogledu prve akcije, jer ona mora biti uspjena. Komunisti sa tog terena su nam rekli koje ljude i iz kojih sela treba pozvati. Za neke su znali da imaju skriveno oruje, a za veinu nisu. U ovim selima je, bila neto drugaija situacija nego na Glasincu i Romaniji.- To su sela koja gravitiraju prema Sarajevu i u njegovoj su neposrednoj blizini. Seljaci su prije rata svakodnevno odlazili u Sarajevo i trgovah drvima, mlijekom i ostalim stoarskim proizvodima. Na ovaj nain su bili izloeni negativnom uticaju arije i trgovaca i sluili kao glasai biveg reima. Oni su i sada poeli trgovati sa Sarajevom to je omoguavalo okupatoru da na. njih utie kako to njemu odgovara. . . . '.. Ustanak na Romaniji i Glasincu i prve uspjene akcije prouh su se i u ovom kraju, mada nepotpuno, i olakavali aktivnost partijske organizacije u razbijanju okupatorskog uticaja i pripremama za dizanje ustanka. Dolazak. nae desetine sa Romanije bio je veliko ojaanje i oslonac partijskoj organizaciji u otpoinjanju akcija. Jedne noi, uskoro po naem dolasku, prikupilo se dvadesetak prvih ustanika u mjestu Mokrine nedaleko od ustakog uporita na Jahorini. Prikupljenim ustanicima smo kazali da smo poslati od vojnog i partijskog rukovodstva sa Romanije, za otpoinjanje borbi protiv okupatora. Obavijestili smo ih o situaciji na Romaniji i o tome kakve su sve akcije izvedene. 37 3

Posebno smo im u tanine ispriali prvu borbu sa Nijemcima. Poklon od ie njemaka puka i oprema iz te borbe dobro nam je doao, jer je razbio kod ovili ljudi svaku sumnju u istinitost onog to smo im priali. Kad mogu Romanijci to da i mi ne moemo zakljuili su prvi ustanici na Jahorini i Trebeviu. Pred zoru nas nekoliko drugova smo poli u izvianje ustakog uporita, dok su ostali borci ostali u logoru. Privukli smo se objektu u kome je po podacima bilo oko sto dvadeset do sto ezdeset domobrana, legionara i ustaa. Bila je kia sa maglom. Objekt nismo mogli vidjeti, ali smo zato sve uli ta ustae razgovaraju i kakve komande izdaju. Skriveni maglom i umom iznad samog objekta pratili smo itav jedan sat kako tee ivot u ustakom logoru. Upravo, u to vrijeme ustae su se spremale na bezbrian odmor, na jelo i spavanje, jer su preko cijele noi bili budni i na oprezu. Kako se sve vie razdanjivalo, magla se na momente u pramenovima razbijala nad objektom, pa se opet navlaila. Za trenutak smo mogli vidjeti i objekt. To je bila velika hotelska zgrada na sprat sa nuzobjektima okolo. Ispred doma je veliki krug na konje su uniformisane ustae po grupama promicale. uo se agor sa psovkama. Sa razdanjivanjem, sve vie je nestajalo galame, zveketa oruja i lupanja ustakih cokula po krugu. Negdje oko sedam, sati ujutru logor se sasvim stiao. Ustae i domobrani su poslije objeda poli na spavanje. Ostali su samo kuvari, deurni i straa. Naa izvidnica poslije uspjeno izvrenog zadatka, neujno se povukla prema partizanskom logoru. Ovog jutra ostavili smo ustae da se mirno odmaraju, a sljedeeg jutra u isto vrijeme, Na zlo e im jutro osvanuti prokomentarisao je Aleksa Bojovi Brko rezultate naeg izvianja. Stvorili smo plan napada. S obzirom da nas je bilo malo (oko trideset boraca) za ovako veliku posadu, nastojali smo da ih potpuno iznenadimo. Izvianje je pokazalo da bi noni napad bio tei jer su ustae cijelu no budne i na- oprezi, a oko sedam osam sati ujutro veina ide na spavanje mislei da iih u po bijela dana niko nee smjeti da napadne. Odluili smo da ih. napadnemo ba ujutro oko sedam sati. Plan je bio prost. Sa svih strana privui se neopaeno objektu. Ostaviti slobodnu odstupnicu ustaama na putu prema Sarajevu. U zasjedi na tom putu, daleko oko dva kilometra, ostae Aleksa Bojovi Buko sa jo jednim borcem da doekuje one ustae koji budu bjeali tim putem prema Sarajevu. Osvanuo je slijedei dan. ivot u ustakom logoru oko sedam sati odvijao se isto onako kao i prethodnog dana kada smo
374

ih izviali, s razlikom, to je dan bio jako vedar i sunan. No, za? ustae smo ostali neopaeni u njihovoj neposrednoj blizini, sve dok nismo jenovremeno puanom vatrom i bomb a m a zasuli zgradu. Za vrlo kratko vrijeme smo zarobili iznen a e n e ustae (njih oko osamdeset do stotinu), ostali su se r a z b j e a h i umakh, neki prema Crnoj Rijeci, neki prema Vrhp r a i , a oko dvadesetak ih je pobjeglo putem prema Sarajevu, gdje se nalazio Brko u zasjedi. Dok smo mi slagali zaphjenjeno. o r u j e - Oko stotinu puaka, desetak sanduka municije i neto bombi i pripremah evakuaciju hrane i ostale opreme ka umi, zaboravih smo na Brka i njegovu zasjedu. Na sreu, doe borac koji je bio sa njim u zasjedi sa porukom od Brka da je zarobio oko dvadesetak ustaa, ah poto ne1 moe sam pokupiti puke, trai pomo. Brkova poruka nas je obradovala, ali i iznenadila. U emu je bila stvar. Po naem napadu, grupa od dvadesetak ustaa koji su bili na strai, dok su ostah spavah, odmah je poela da bjei slobodnim putem prema Sarajevu. Brko je bio iza jedne okuke u zasjedi, a borca koji je biio sa njim postavio je daleko od sebe da mu obezbjeuje bok. Kad je prvi ustaa naletio sa pukom iza okuke, Brko opali jedan manevarski metak i komanduje preplaenom ustai Sjedi! Odloi puku!. Pred gorostasnim hkom Brka u ijim je snanim rukama sigurno i vrsto stajala puka, uperena prema ustai, slomila je kod ustae i poslednji traak smijelosti ma ta drugo da radi, nego a izvri Brkovu komandu sjedne na cestu i odloi puku. Za neki sekund nalijee drugi ustaa. Brkova se komanda ponavlja Sjedi! Odloi puku! propraena opet pucnjem manevarskog metka. I ovaj drugi, jo preplaeniji i zbunjeniji, razrogaenih oiju gledajui as naeg Brka, as svog kolegu gdje sjedi na cesti, sjede i sam pozadi prvog r ustae i odloi puku-. Scena se ponavljala dok se nije formirala kolona od dvadesetak ustaa koji su na Brkovu komandu sjedili i ostajali nepomini. Posljednje ustae pri naletu vidjevi svoje kolege, pridruivah su im se i ne saekavi intervenciju Brkovu. Poto nije oekivao toliki broj ustaa, u Brkovoj glavi kao svjetlice su se smjenjivale misli ta sad da radi on jedan prema njih dvadesetak. Njegov borac je bio daleko od njega na obezbjeenju boka, pa ga je Brko poeo glasno dovikivati i pred ustaama mu naredio da etu spusti na cestu. Borac je sam osjetio o emu se radi i poao prema nama sa Brkovom porukom. Bila je to teka situacija za Brka sve dok mu nismo poslali grupu boraca. Svaki pokret ruke nekog od ustaa koji su sjedili u koloni na cesti za to vrijeme, Brko je propratio pucnjem ponekad i bojevog metka koji bi zaderao uz kolonu i uz
375

zviduk podigao prainu. Kolona bi se opet umirila. A kad jo pojaanje stiglo i pokupilo oruje, Brko se tek tada pomjerio sa svog poloaja i uputio koloni. Uslijedila je sada nova Brkova komanda da se dignu i postroje. Ispred preplaenog ustakog stroja stajao je Brko. Uzbuen, ponosan i samouvjeren u sebe, u svoju puku, njegove plave oi upuivale su prezriv pogled prema postrojenim slugama tuina, a snana i uljevita seljaka ruka to je do nedavna prevrtala kubike kamena na putevima i kubike balvana po Jahorini da bi zaradila komad suha hljeba, lati se za fieklije i izvadi iz njih preostale orke viknuvi: Evo vam, pogledajte ime sam vas zarobio. Ustae su posramljene gledale u partizana Brka, shvativi tek tada kako ih je lukavo prevario. : Ubrzo je Brko doao do nas. Mi smo i posljednje to jo za nas bilo potrebno izvukli u umu, u na logor. Ostavili smo bivi Dom kralja Aleksandra, a sadanje ustako uporite da gori u plamenu, a Aleksa Bojovi Brko nam je priao o svojoj zasjedi, o crnoj ustakoj koloni koja je sjedila na putu, o njemu samom prema dvadesetorici n j i h . . . Priao je ponovo preivljavajui svoj susret sa ustaama na zasjedi. Priao nam je to tako kao da bi to mogao svaki na borac, kao da on tu nije napravio junaki podvig. udio se to mu se divimo, to ga istiemo meu ostahm. Zavrio je priu: Vala nita mi nije, drugovi, milije, nego to se ne otarasih uprazno ovih oraka koje sam po nesrei u onom aprilskom rasulu ugrabio sa bojevom municijom i uvao skrivene sve do sada. Istog dana formirana je Trebevika eta, a Aleksa Bojovi Brko postao je njen komandir. Sa njim je ostao kao politiki komesar Tomo Meo. eta je ubrzo narasla na oko ezdeset boraca i samostalno, izvodila akcije na Jahorini i Trebeviu prema pruzi Sarajevo Dolvii Stamboli. Odmah poslije akcije na Jahorini krenuo sam sa naom desetinom prema drumu Sarajevo Trnovo. Sa mnom su poli Miladin Radojevi i Sreko Goranin. Prije polaska dvojica boraca iz desetine, Gojko Suka i Milan Mirjani, traili su da se vrate na Romaniju. Nisu htjeli ii dalje u akcije. Govorili su zato da se oni tuku ovdje, a ne u svom kraju kod svojih kua. Romani ja e ve uskoro biti slobodna, a ovdje su stalno u pokretu i u akcijama. Ako treba da ginu, onda e to radije uiniti na svom pragu. Objanjavao sam im da je svejedno gdje se bore bore se za svoju kuu. Tek smo poeli. Romanija nee biti slobodna sve dotle dok ne bude cijela naa zemlja slobodna. Na Romaniji, ako se vrate, eka ih takoe borba, sem ako nee postati izdajice, pa i tada, jer e se morati tui sa
376

nama. utjeli su i krenuli sa nama, ali su nas prvom prilikom, n e g d j e kod sela Ilo vice, napustili. U selu Ilovioa te noi, negdje pri kraju avgusta, kod kue Obrena Andria, sastali smo se sa Zivkam Joilom, Duanom D a i e m , Vladom Bjelicom i jo sa desetak ljudi iz sela Presenice i okoline 'za koje su drugovi iz partijske organizacije smatrali da su spremni za akciju. Objasnili smo im kakav smo z a d a t a k dobili od taba na Romaniji. Treba odmah poruiti most na drumu Sarajevo Trnovo kod sela Ilovice i tako prekinuti svaki saobraaj na drumu. Poshje toga treba likvidirati andarmerijsko-ustaku posadu u selu Ledii, jedino neprijateljsko uporite sem Trnova koje je imalo jau neprijateljsku posadu. Ruenje mosta je bilo vrlo lako i uspjeno izvedeno slijedee noi, jer most nije bio uvan. Narednog dana smo se prebacili u blizinu sela Ledii i kad je pala no, napali smo kasarnu gdje je Ma posada. Napad je izvren uispjeno. andarma je bilo svega oko desetak. Nekohko njih smo zarobili, dva'-tri su nam umakla, jer nisu spavah u kasarni ve u selu. Zaplijenili smo oko 10 puaka i neto municije i opreme. andarmi su u ovom zabaenom siromanom selu ispod Treskavice udobno ivjeli i dobro se hranili. U njihovoj 'kuhinji smo zatekli bijeli hljeb, beke nicle, kolae. U spavaonici na nonim stoliima kolonjska voda, pomade i parfemi. Bogami se ustoliili kao da e vjekovati, ali im za kratko bijae, komntarisali su borci. Poto nisu davali jai otpor, odluili smo da zarobljene andarme pustimo, upozoravajui ih da ako ih ponovo sretnemo, ivot im se nee pratati. Tako smo iste noi napustili jo jedno rezervno gnijezdo sluga okupatora i uputili se prema drumu Sarajevo Trnovo. Dan nas je zatekao u selu Presjemca kod kue Rista Avramovia gdje smo zalogorovah. Ljudi ovog sela radosno su nas doekali. Za borbe na Romaniji i Jahorini ovi ljudi su ve znah. uli su da je razruen most kod Ilovice, a sada smo im donijeli vijest da smo lediku kasarnu zauzeli. Prikljuilo nam se desetak boraca preteno iz ovog sela i desetak iz okoline Trnova. Formirali smo etu za ijeg komandira je odreen Danilo Veljo, a za komesara Zivko Joilo, omladinac iz Sarajevskog polja. Za vodnike vodova: Obra Andri, Duan Dai i Vlado Bjelica. A kud h sad smjerat, na koju li stranu?. pitali su nas Presjeniani. ' Ne ostavljajte nas pogoriemo! Stradae nam eljad upozoravali su nas. Dumanin nee mirovat. Eto ga koliko sutra iz Sarajeva i iz Trnova. Stariji bi ljudi davali savjete o tome gdje bi bilo dobro zasjesti i doekati ih. 377

Davali smo im za pravo i shvatali njihovu bojazan, ah smo ih uvjeravah da nema druge, nego valja prihvatiti puku i vojevati za slobodu. Ne ekati ih kod kue k'o ovca no, imaju pravo ljudi to govore, i oni bi uzvraali nama. Neprijatelj je brao reagovao. Uputio je iz Sarajeva jednu satniju domobrana. Poli smo da ih pohvatamo ive govorili su domobrani preplaenoj seljanki, koja je pored ceste drala kafanju i pekla kafu kiridijama tu negdje kod sela Kijeva. Brzo smo bih obavijeteni da se kree streljaki stroj od ceste preko kosa ka nama. Osmatrali smo ih i odluili da ih pustimo da se to vie udalje od ceste i priu nam blie. Meutim, oni se nisu mnogo udaljavah od ceste, tapkali su, takorei, na mjestu. Zato smo mi krenuli prema njima. Prethodno smo bili uputili Duana Daia sa jednim vodom da se nae iza njihovih lea prema cesti. Dai je stigao na cestu, a mi smo sa druga dva voda udarili i ubrzo ih savladah. Pohvatah smo ih oko trideset, meu njima nekoliko ranjenih, oko pet-est ih je bilo mrtvih, a ostali sa satnikom su pojedinano pobjegli u pravcu Sarajeva. Pohvatanimia smo oitali bukvicu ko smo i ta smo i ta ih eka ako se ponovo sretnemo na ovaj nain. Oduzeli smo im oruje, skinuli uniforme i pustih ih. U prijepodnevnim asovima prolazila je cestom prema partizanima ova besprekorna obuena i naoruana satnija Pavelia. Na elu satnije je marirao uglancani satnik, ija je sabljica svjetlucala, obasjana jakim avgustovskim suncem, inila ga odvanim i u njemu budila ambicije viteza, koji je pred seoskom kafanom prijetio, psovao i vikao kako e nas partizane ive pohvatati. A sada, poshje podne, ta ista satnija sezonski obuena (samo u gaama i kouljama), smanjena, bez satnika i njegove pozlaene sabljice, neujno je promicala istom cestom, pored iste kafanice, pognute glave razmiljajui o sebi, 0 satniku, o Paveliu i Hitleru; o nama i bukvici koju smo im oitali prije nego to smo im poklonili ivote. Ova akcija, kao i prethodne dvije, ruenje mosta kod Ilovice i onesposobljavanje komunikacije Sarajevo Trnovo 1 likvidacija anarmerijsko-ustake posade u Lediima, imale su za posljedicu narastanje ete i njezino osposobljavanje za samostalna ejstva na ovom sektoru. Njen zadatak je bio da onemogui neprijatelju da se koristi komunikacijom Sarajevo Trnovo, da vri prepade na neprijateljska uporita prema Sarajevskom polju i Kasindolu, i da vri dalju mobilizaciju ljudstva i stvara nove jedinice. O izvrenim akcijama poslali smo izvjetaj tabu na Romaniji.
378

PRVI PORAZ U BORBI ZA KALINOVIK

U prvoj polovini septembra krenuo sam na teren Zagorja, okolina Kalinovika. Sa mnom su poli Sreko Goranin, Miladin Raojevi i Ranko Divljanin seljak-komunista iz Crne Rijeke. Preostalih sedam drugova sa Romanije je uporno insistiralo da se vrate na Romaniju i da tamo ratuju. Poto im nije udovoljeno, samovoljno su se vratili. Sa mnom je jedino od romanijske desetine sa kojom sam . doao na ovaj teren ostao Slobodan Kezunovi iz Sokolca. Prema podacima kojima smo raspolagali, u Kalinoviku se nalazio italijanski garnizon. Njegova jaina nam nije bila poznata. Sa Italij anima su bile u Kalinoviku i ustae. Okolina Kalinovika, zvana Zagorje, naikana je sa nekoliko sela preteno srpskog ivlja koje se bavilo stoarstvom. Ovaj teren je bio poligon bive jugoslovenske vojske, a u Kalinoviku veliki garnizon. Ta Okolnost je stvorila mogunost seljacima ovog kraja da trguju sa vojskom, tako da je prilian broj seljaka bio pod njihovim uticajem. Komunistika partija na ovom terenu nije imala svoje organizacije. Oruane borbe protiv okupatora na Romaniji, Jahorini, oko Trnova proule su se i u ovom kraju. No, kod jednog dobrog dela seljaka ove borbe predstavljane su u krivom svijetlu. Naime, da Srbi ne vode borbu protiv okupatora, ve protiv muslimana za njihovo istrebljenje. Raspirivanje bratoubilake borbe u ovom kraju naroito je vrio etnik Krsto Rudan iz sela Obija. Ranko Divljanin je poznavao neke ljude u Zagorju na koje smo mogli da raunamo. To su bih Mile Elez iz sela Borija, Niko Elez iz sela Krbljina, Gligor Tepavevi, Sepan Klari i jo nekoliko ljudi. Kad smo istog dana stigli u Zagorje, u selu Borija, u kuu Mile Eleza pozvali smo iz svakog sela po jednog ili dva ovjeka, za koje nam je Mile kazao da imaju oruje, radi dogovora o dizanju ustanka. Sa prvim mrakom su poeli ljudi da pristiu. Meu okupljenim seljacima bilo je i starijih ljudi. Dok su ljudi pristizali, Mile Elez nas je uveseljavao pjevajui uz gusle stare junake pjesme, a domaice bi u prekidima sluile rakiju i veeru. Kad bi se malo due zadrale, u prikrajku velike sobe sluajui razgovore, domaim bi ih osorno upozorili da idu napolje: Sta one imaju da sluaju kada ljudi razgovaraju. Domaice bi se povlaile, ali za kratko vrijeme opet bi se nale u poslu da bi ule o emu se razgovara. Okupljenim ljudima smo objasnili da je u cijeloj naoj zemlji ve uvehko otpoeo oruani ustanak naroda protiv okupatora i njegovih slugu. Na elu borbe nalazi se Komunistika partija. Ona okuplja sve nae narode u zajedniku
379

borbu protiv tuima: i Srbe, i muslimane, i druge, jer ih je svc> zajedno zatekla naa sudbina. Poneki od seljaka bi nas u izlaganjima esto prekidao upadicama protiv muslimana. Kada smo im kazali da se na Romaniji zajedno sa Srbima rame uz rame bore i muslimani, da je ve formiran muslimanski bataljon, upadice su postepeno prestajale. Podrobno smo im govorili o ustanku na Romaniji, o borbama na Jahorini i oko Trnova to su ve i oni uli. Interesovali su se za iu i druge rukovodioce na Romaniji ko su i ta su. Poto sam imao pred sobom vojnu kartu, pitali su ma jesam li oficir. Odgovorio sam im da sam rezervni oficir. Na kraju smo preli na dogovor o pripremama za akcije kod njih. Poli smo od toga da treba prvo stvoriti uvid o tome, kod kojih ljudi i'koliko ima oruja. Potm da te ljude koji imaju oruje i koji su za borbu organizujemo u jedinice, odredimo starjeine i izvrimo kratke politike pripreme objasnimo cilj i perspektive borbe. Prisutni su zahtijevali da se odmah ide na Kalinovik. Govorili su da u Zagorju ima sedam stotina puaka koje mogu poi na Kalinovik. Obeavali su da se svih sedam stotina boraca sa pukama moe do pred zoru skupiti. Nastojao sam sa drugovima da ih ubijedim da ne moemo tako brzo izvriti sve potrebne pripreme. Malo je vremena do zore idueg dana da se svi ljudi prikupe, a kamo li da se organizuje i krene u napad. Nemamo tanih podataka ni o jaini neprijatelja u Kalinoviiku, a i sam grad, sa kamenim kasarnama i svojim poloajem, predstavlja posebnu tekou za napad. Nita nije pomoglo ubjeivanje. Prisutni su uporno insistirah da se ide na Kalinovik. Razmiljao sam ta da se radi. Doli smo da ih diemo na ustanak, oni hoe odmah u napad, a ispada da ini neemo. U redu! Napokon odluismo da prihvatimo njihov zahtjev. Odredili smo komandire eta: jedne ete Ranko DivIjanin, druge Mile Elez, tree ne sjeam se. Za .zborno mjesto gdje e komandiri eta dovesti ljudstvo, odredili smo selo ivolje. Ljudstvo je trebalo da doe idue noi oko ponoi. Krstu Rudanu sa Obija poslali smo odmah kurira i obavijestili ga o napadu. Trebalo je da on sa oko dvjesta ljudi udari na Kalinovik sa pravca Obija im mi otponemo sa napadom sa pravca Sivolja. No-u zakazano vrijeme dolo je no sedam stotina, kako sii tvrdih, ve dvjesta pedeset do trista ljudi. Malo smo jo ekali, ah novih boraca nije bilo. Vie sc nije moglo ekati. Komandiri eta su poveli svoje ete u pravcu Kalinovika. Sa pravca Gvozna i brda Runika prema gradii razvila se jedna eta sa kojom je bio Milan Radojevi. Druge dvije ete su krenule u napad na pravcu Jaia do druma Ka380

jinovik Obalj. Trebalo je da Krsto Rudan napadne sa pravca Obija i zapadnije. Pribliili smo se utvrenju na Vescu, golom brdu ispod koga lei Kalinovik. Ustae i Italijani su nas, poto je ve bio dan, dobro osmotrili. Pustili su nas da im priemo vrlo blizu, a onda sii otvorili paklenu vatru. Na streljaki stroj je bio prikovan za zemlju. Ustae i Italijani bi povremeno prestajali sa vatrom, a sa utvrenja na Vescu pokazivale bi se tamne figure. Na stroj bi kreno na juri, a oni bi osuli opet paklenu vatru. Svakog asa oekivali smo napad Krsta Rudana. Promicalo je vrijeme, a od njegovog napada ni traga. Gine nam nekoliko drugova, meu njima Miladin Raojevi i Ranko Divljanin. Oko est ranjenih su traili pomo. U tom stie izvjetaj od Krsta Budana da nee napadati. Trebalo je povlaiti se. Teren je bio brisan, otkriven, uslovi za povlaenje teki. Da bi situacija bila jo tea, na pravcu naeg povlaenja pojavio se streljaki stroj ustake legije iz sela Jelaca. Ustae i Italijani iz Kalinovika i sa Vesca, uoivi na teak poloaj, vrili su strahoviti pritisak i krenuh iz Kalinovika za nama. Nali smo se uklijeteni izmeu dvije vatre. Nije bilo druge, ve da se to hitnije razbijemo u grupe, da ponesemo ranjenike i da se tako probijamo u pravcu Runika. U toku povlaenja nam je nekoliko drugova poginulo, a nekohko ih je ranjeno. Oko podne smo se poeh prikupljati na Runiku. Ustae i Italijani, idui za nama, poeli su paliti sela. Gorjelo je selo Jaii u neposrednoj blizini Kalinovika. Gust plamen i dim je obavijao okolinu Kalinovika. Narod je sa. kuknjavom uzmicao prema nama ispred ozlojeenog neprijatelja. Avioni su kruili i mitraljirah. Na Runiku se iskupilo oko pedeset boraca sa petnaest ranjenih drugova. Ostah borci su se povukli svaki na svoju stranu, kako je koji mogao. Bila je to muna i teka situacija. Bio je to prvi poraz od poetka ustanka. Uzroci tog poraza bili su mi jasni: neorganizovana i nepripremljena akcija od nae strane, ah i "vie od toga izdaja Krsta Rudana, etnika sa Obija. Na Runiku sam se naao u tekoj situaciji. Skupina od oko pedeset ljudi, sa pukama uperenim prema meni, vikala je i psovala govorei da e me ubiti jer sam ja kriv to im gore sela i stradaju eljad. Ti isti ljudi koji su prije jedan dan vrili snaan pritisak na mene i ostale drugove da se ide na Kalinovik, da e dovesti sedam stotina boraca sa pukama, da e u napadu uestvovati i Krto Rudan sa svojih dvjesta boraca, da e Kalinovik kao nita pasti, sada su se okomili na mene. Bilo mi je teko. Bio sam jedini komunista meu njima.'Mi381

l a d i n Radojevi i Rank Divljanin su poginuli, da su bar oni sa mnom sada lake bi mi bilo. I Sreka Goranina nema na Runiku. Odstupio je negdje na drugu stranu, a moda je i poginuo. Nijednog od ovih. ljudi koji dre uperene puke prema meni ranije nisam poznavao. Sluao sam ih i gledao hoe li so njihov gnjev smiriti i nai oduka u pucnju na mene. Uzbuenje i gnjev su rasli i u meni. Uzevi puku na gotovs, rekao sam im: Nisam doao iz svoje slobodne Romanije kod vas radi vrele pogae, nego da se sa vama zajedno borim za slobodu vaeg kraja. Vi ste krivi, kazali ste da ete poi sa sedam stotina puaka, da e Krsto Rudan sigurno udariti sa lea, vjerovali ste u njega, a on vas 'je izdao. Govorio sam vam da treba prvo organizovati se i pripremiti, pa tek onda napadati! Dok sam ja to govorio izdvojio se jedan seljak sa kaketom, neki Niko Elez i obratio se prisutnim: ovjek ima pravo to govori! Mi smo krivi! Mi smo navalili da se ide na Kalinovik! Nego, dogovorimo se radije ta sada da radimo! ta emo sa ranjenicima, a ta sa izbjeglim eljaima? Ljudi su se umirili. Sada mi je ve bilo lake, mada ni sam nisam znao ta da radim toga momenta. Najzad smo se dogovorili da se povuemo u selo Krbljine. Tu emo previti ranjenike, a onda se povui u umu' Medra iza Krbljina. Imaemo kuda, ako ustreba, traieino pomo sa Romanije. Traiemo i boraca i ljekara, i oruja i municije.

Povlaei se pred smrkavanje doli smo u selo Krbljine i u kuu Nike Eleza smjestili ranjenike. Trebalo im je ukazati pomo. Sam nisam znao kako. Imali smo jednu flau joda, nc znam samo odakle se nala. Znao sam da se jod upotrebljava kad se rani ovjek, ah kako, nisam bio siguran. Svakom ranjenom sam nasuo u ranu jod, a onda ih previo krpama od istih koulja koje su sabrali mjetani. Iza pola noi, poto su se ranjenici malo odmorili, povukli smo se u umu Medra. Sutradan smo za ranjenike napravih bajte od etine. Stigao je i Sreko Goranin. Bio sam srean to je ostao iv. Dolo je i nekoliko drugova sa Slobodanom Kezunoviom koji je za vrijeme borbe na Kalinoviku bio ostao sa Kijevskom etom u okolini Trnova. Pod utiskom ove teke situacije i poraza na Kalinoviku, napisao sam izvjetaj tabu na Romaniji. Traio sam da to prije doe Rade Hamovi sa Ijekarom' i Ijekovima. Rade je trebalo da doe za komandanta Jahorinskor-kalinovikog odreda. Kurir je krenuo odmah preko Crne Rijke na Romaniju, i u Crnoj Rijeci sreo Rada Hamovia koji je sa tabom i sanitetskim materijalom iao prema nama. Kada smo saznah o njihovom dolasku, prava je to radost bila
382

u naem partizanskom logoru u Medrama kod Dobrog Polja. p o a o . sam pre njih, u susret. Mala kolona od desetak ljudi pomaljala se na Rogojskoj kosi, a u meni budila osjeaj kao da se radi o velikoj naoj vojsci koju vodi Rade sa Romanije i to ba kad .nam je najtee i najpotrebnije, neposredno poslije prvog poraza na Kalinoviku da vrati neprijatelju milo za drago. Na elu kolone iao je Rad Hamovi i sa njim Borisa Kovaevi, zvani Sepan. Vedri i nasmijani na moj pozdrav otpozdravljah su me prvo'stisnutom pesnicomnaim partizanskim pozdravom, to sam prvi put tada vidio, a onda sevrsto rukovali i izljubili. Na kapama sam im vidio prvi put .crvenu petokraku zvijezdu sa trobojkom ispod nje. Njihov vojniki izgled, vedrina i samouvjerenost snano su na me djelovali. Prvo to sam Rada upitao, bilo je vodi li sa sobom doktora i da li je pomo ta od sanitetskog materijala, jer imamo petnaest teko ranjenih drugova. Rade mi je odgovorio: Imamo, ali nije pravi doktor. Tek je student. Sa njim su evo i dvije drugarice koje su na Romaniji nauile da previjaju ranjenike. Upoznao sam se sa njima. Ljekar je bio zvani beg LaMi, a drugarice Jelena i Jovanka. Svi su oni bih suvie mladi da bi u mojim oima i u oima ranjenika predstavljah doktore. Predloio sam Radu da ih zovemo doktorima. Odmah su me drug doktor, Jelena i Jovanka pitali ta sam radio sa ranjenicima. Ispriao sam im da sam od lijekova imao samo jod i da sam. ga sipao u ranu. Uhvatili su se za glavu. Bilo mi je jasno da. sam pogrijeio. Odmah po dolasku u logor sve ranjenike su previli i zaueno mi rekli da su rane, na njihovo vehko iznenaenje, u savreno dobrom stanju. Svima nam je bilo drago. Na doktor i doktorice, s obzirom da je svih petnaest ranjenika poshje izvjesnog vremena prezdravilo, uivali su nepodijeljeno povjerenje kod boraca i naroda ovoga kraja kaopravi doktori. Po dolasku taba Jahorinsko-kalinovikog odreda na ovaj teren, za vrlo kratko vrijeme postojee ete na. Trebeviu i Jahorini, u okolini Trnova i Zagorja su narasle u bataljone ijim je dejstvima rukovodio direktno tab odreda. Pero KOSOKI:

NARODNA

POMO

O rganizacija Narodne pomoi,1 nakon kapitulacije Jugoslavije, nala se pred velikim, tekim i kompliciranim zadacima. U uslovima okupacije, kada su bile zabranjene radnike, sindikalne i druge napredne organizacije i kada je u Hrvatskoj vladao ustaki teror, ipak je uspjelo da se na radu u njenim organizacijama okupi velik broj radnika i naprednih graana, koji se nisu htjeli pomiriti s novim stanjem. Nikakav teror nije; mogao da ugui njihovu elju i spremnost da se ukljue u redove boraca i prue otpor. Pred nosom okupatora i ustaa graani-rodoljubi poeli su ivjeti svojim podzemnim ivotom. Razvio se jak ilegalni
1 Na zemaljskom savjetovanju 11. avgusta 1940. godine organizacija Crvene pomoi dobija naziv Narodna pomo Jugoslavije. Crvena pomo osnovana je u naoj zemlji 1922. godine kao dio svjetske humanitarne organizacije radnike klase. Razvijala se i radila u krilu revolucionarnog radnikog pokreta s ciljem a titi i prua- pomo revolucionarima i njihovih obiteljima kad su bez posla, lieni slobode, u tamnicama i logorima, progonjeni it. Imala je veliiki politiki znaaj. Oktobra 1923. izabran je sekretar KPJ za predsjednika Centralnog odbora CP. Znaajnu pomo pruila je 1923/24. grupi od 2 000 izbjeglih bugarskih antifiaista, na elu s I>imitrovom, kada ih je prdhvaitila u naoj zemlji. Veliku ulogu odigrala je 1929. za vrijeme terora mnnarhofaistike diktature; razvila je 1935. iv politiki,rad meu naim iseljenicima i emigrantima u SAD i drugim zemljama; u 1940. vodi upornu borbu za rasputanje koncentracionih logora, amnestiju politikih zatvorenika i povratak panskih dobrovoljaca!. Organizaciono se naroito razvila u periodu 193741. kada su stvoreni mnogobrojni odbori CP j?o naseljima, gradovima, tvornicama, kolama, ustanovama; udruenjima it. Nakon formiranja narodnooslobodilakih odbora organizacije Narodne pomoi ukljuuju se u Narodnoosloboilaki fond, formiran pri NOO-ma^ -te svoje djelovanje nastavlja do 1945. godine (po Vojnoj enciklopediji tom 2, str. 278279 i Enciklopediji Leksikografskog zavoda, tom 2, str. 133).

384

u okviru organizacija Narodne pomoi, koja je u pojaobimu nastavila svoje djelovanje od prije rata, kada je pomagale rtve klasne borbe. Odmah poshje okupacije ona p r o i r u j e svoju pomo svima onima nad kojima je vren teror, a to su bih pored komunista, Srba i Zidova, i svi poteni i rodoljubivi graani koji se nisu pomirili s okupacijom svoje zemlje. Na zemaljskom savjetovanju u Beogradu u junu 1941. o r g a n i z a c i j i Narodne pomoi data je od strane CK KPJ osnovna linija za dalji rad: okupljati mase rodoljuba u borbu protiv terora, a uporedo s tim pomagati zatvorenicima, organizirati njihovo spasavanje iz kanda ustakih zvijeri, te pomagati njihovim porodicama. Ovom savjetovanju, kojim je u ime CK KPJ r u k o v o d i o Ivan Milutinovi, prisustvovala je iz Pokrajinskog o d b o r a NP z Hrvatsku Anka Berus. Da bi se u te dane dolo do Beograda, trebalo je mnogo snalaljivosti i hrabrosti. Drugarica Berus bila je ilegalac, bez isprava i specijalne dozvole neophodne za putovanje. Rade Konar, koji joj je i dao zadatak da putuje u Beograd nije uspio da joj nabavi potrebne isprave za put. Zato je preko tehnike CK KPH uzela propusnicu do Slavonskog Broda i pomou nje stigla u Brod. Ovdje je jednostavno kod samog konduktera produila voznu kartu do Zemuna. Stigla je nesmetano u Beograd i bez specijalne propusnice, izlaui se mnogostrukom riziku. Sjedite Pokrajinskog odbora Norodne pomoi za Hrvatsku bilo je u Zagrebu. lanovi Odbora su 1941. bih: Anka Berus, profesor, Ruica Turkovi, tekstilna radnica, Antun Beraki, metalski radnik i Stjepan Bogdan, krojaki radnik. Odbor se u radu oslanjao u prvom redu na zagrebaku organizaciju, kao jednu od najjaih u Hrvatskoj. U odbore Narodne pomoi ukljuile su se sve napredne masovne radnike organizacije, koje su do rata djelovale legalno, a koje su ve poetkom 1941. prele u ilegalnost. Tako su se u okviru Narodne pomoi na' zajednikim zadacima nali svi odbori Stranke radnog naroda i odbori Sindikata. Nova situacija nametala je da se to bre uvrsti tako masovna organizacija, da se uspostave njeni odbori po svim poduzeima, po pojedinim rejonima, ulicama i naseljima. Zadaci su svakog dana bili sve vei i odgovorniji. Osim sakupljanja materijalnih sredstava za zatvorenike trebalo je zbrinjavati i njihove porodice, opskrbljivati ih hranom, odjeom, hjekovima, novcem, te pored toga bodriti ih da ne klonu, da shvate politiku situaciju, kojim smjerom treba da idu i sami. Trebalo je uspostaviti veze sa svim zatvorima i logorima; organizirati skladita za sakupljeni materijal; stvoriti podesne javke za prihvatanje kurira i pokrajine; osigurati niz prikladnih stanova
pokret anom
23 Ustanak 1941. 419

za odravanje ilegalnih sastanaka Odbora, pa i sastanaka CK KPH, te za' sklanjanje ilegalaca; trebalo je organizirati prihvat panskih dobrovoljaca koji su se vraah u zemlju iz logora u Francuskoj i izvriti mnogo drugih specijalnih zadataka. S 3-azvojem ustanka proiruje se zadatak sakupljanja materijala za partizane, te je osnovan i poseban odbor Narodnooslobodilakog fonda. Da bi svi ovi zadaci bili uspjeno obavljeni u Pokrajinskom odboru NP, izvrena je podjela dunosti, tako da je svaki sektor vodio odreeni drug ih drugarica. Veza sa gradskom organizacijom NP Zagreba odravana je preko Anke Berus. U tom odboru radili su Ivan Panda, krojaki radnik, Kazimir Biloh, Ivan ureta, Valerija Pap Kasijo, kasnije i Berta Pctrii, te lan Mjesnog komiteta KPH Ivan Boievi, kojega je nakon odlaska iz Zagreba zamijenio Antun Biber Tehek. Trebalo je svakodnevno odravati kontakt ne samo sa Mjesnim odborom NP, nego i sa rejonskim odborima, sve do matinih odbora u ulicama ili poduzeima. U Zagrebu je tada bilo 6 kotarskih i 30 matinih odbora, koji su opet odravali svakodnevni kontakt sa preko 200 pododbora. Sistem odravanja veze bio je putem svakodnevnih sastanaka na-raznim punktovima i ulicama u raznim dijelovima grada. Da bi se zadaci izvravali trebalo je mnogo spretnosti i snalaenja za kretanje gradom, jer su lanovi odbora ivjeli ilegalno, kretali se uz pomo krivotvorenih legitimacija i propusnica, a stanovali u ilegalnim, stanovima, ih se sklanjali kod pojedinih simpatizera, koji su svoje stanove spremno ustupali unato prijetnje od neizbjene smrtne kazne u sluaju provale. Koliko je tu bilo potrebno napora, naveu primjer Anke Berus. Bilo je dana kad je broj njenih veza ih sastanaka dostizao cifru od trideset. A to znai da je u toku dana obila tridesetak mjesta ili stanova, prenosila izvjetaje, obilazila javke, davala drugovima upute za rad i si. To je zahtijevalo da se kree po ve unaprijed detaljno utvrenom planu od jutra do kasno u no, sa krivom legitimacijom, u stalnoj, opasnosti da bude uhapena. Unato toga to su je- traili agenti ustake policije, ona je bila neprkidno na ulici i obavljala svoje zadatke. Da bi malo odahnula, u meuvremenu se sklanjala u stanove pojedinih simpatizera, kod kojih se hranila, a noi je provodila u raznim ilegalnim stanovima i to.obino u onom dijelu grada, gdje ju je zatekao' sat zabrane kretanja. Zahvaljujui ovakvoj pokretljivosti stalno je bila u kontaktu sa organizacijama NP u Zagrebu. U nekoliko navrata susretala se na ulici s agentom koji ju je dobro poznavao, no uvijek bi mu spretno izmakla.
386

U toku rada organizacija Narodne pomoi bilo je estih hapenja. No, bez obzira na ove gubitke aktivista, rad organizacija se neprekidno proirivao. U vie od 20 pododbora radilo je nekohko hiljada aktivista, a ovi su na razne naine olcupljah preko desetak hiljada simpatizera ve u toku 1941. godine. Nije bilo rejona, uhce, tvornice, naselja u kojem odbori nisu funkcionisali. Pored svojih redovnih veza, po liniji NP, odbori su bih vezani i uz odgovarajui partijski- forum. Pokrajinski odbor bio je vezan uz CK KPH. U ime CK KPH ovu vezu je odravao poetkom 1941. Dragutin Saili, a kasnije "Vlado Popovi. Mjesni odbor bio je vezan uz Mjesni komitet KPH, rejonski odbori uz rojonske komitete, a matini odbori uz partijske ehje svoga terena. Upravo kroz svoj rad u okviru organizacija Narodne pomoi, aktivisti su se eliili i pripremah za lanove Komunistike partije. Veoma vana oblast rada bilo je organiziranje skladita i prebacivanje sakupljene hrane, odjee i drugog materijala na slobodnu teritoriju. Da bi objedinio ovo veoma proireno djelovanje Pokrajinski odbor je formirao poseban odbor Narodnooslobodilakog fonda. U tom odboru radili su profesor Ivan Barlah, Ivan Zie, Nikola Brusi i Zupi. Odbor je esto obilazio i Vlado Popovi u ime CK KPH, jer se rad toliko bio razvio u najirim krugovima graana, da je trebalo davati upute i za istovremeni politiki rad meu ljudima. Nemogue je danas izraunati ogromne koliine i vrijednost sakupljenog materijala, a sve je to trebalo prenositi, spremati u skladita, odatle opet prebacivati partizanima. Sva ta roba odjea, hrana, sanitetska oprema i materijal, oruje i municija,.bila je sklonjena u nekohko desetaka raznih skladita na raznim stranama Zagreba. To su veim .dijelom bile razne radione, duani ih stanovi. Tako su, na primjer, krojake radione drugova Slivonje, Franje Zima, Dragutina Zvera, Josipa Djila, Jelaia i druge sluile za skladita odijela; pekarska radionica Ivana Mat t a l a za skladite brana; kolarska radiona Vinka Kolara za oruje; trafika Anke Mikuli u Trnju i druge za skladita duhana; stanovi lijenika dr Petreevia, Bezafca i drugih za skladita sanitetskog materijala; skladita za raznu drugu robu nalazila su se u stanovima Mice Gazi, Ivanke Vitasovi, Pepice Spoljari i mnogih drugih. Za svako skladite odgovaralo je odreeno lice, a roba se izdavala samo po posebnom nalogu. Kuriri koji su sve to prenosili bih su veim dijelom ene i omladinci. Jedna pd najportvovanijih bila je Mica Gazi, koja je uhapena na uhci i kasnije strijeljana u Zagrebu. 387

. : Poseban sektor rada Pokrajinskog odbora NP bilo je odravanje veze sa svim logorima i zatvorima, odailjanje potrebne pomoi, organizacije bjelcstva osuenih i deportovamh itd. Da bi to osigurao, formiran je 1941. Odbor za pomo logoraima, u kojem, su radile Aniea Rakar-Magai, tefica Crnoj evac, Adela Ivankovi i Anelka nidari-Pavlini. Vezu sa ovim' odborom' odravala sam kao sekretar Pokrajinskog odbora NP.' Ovaj odbor je uspio preko porodica zatvorenika da organizira vezu s svakim logorom, posebno sa Jaskom, Koprivnicom, Lepoglavom, Starom Gradikom, Lobor-gradom i Kerestincem. Veza sa logoraima bila je stalna, jer su se drugarice na sve naine borile da j osiguraju. One su putovale uz spretno nabavljene propusnice, prenosile pakete i novac, slale poruke i primale izvj.etaje o stanju i potrebama logoraa. I ja sam putovala u logore Danicu u Koprivnici, Jasku i druge. Osim veze sa organizacijama NP u Zagrebu, kao i sa logorima,1 Pokrajinski odbor je odravao stalnu vezu i sa organizacijama u pokrajini: sa Varadinom, Bjelovarom, Karlovcem, Krapinom, Delnicama, Crikvenicom, Kraljevicom, Ivaniem i Viroviticom. U pojedina mjesta" (Bjelovar, Karlovac, Ivani, Sisak) putovala sam ja i tamo odravala vezu sa ovim organizacijama, dok je u druga putovao Anton Beniki. '"' 'CK KPH davao je Pokrajinskom odboru i specijalne zadatke. Nke od tih zadataka izvrio je Stjepan Bogdan (poginuo je u prtizanima), krojaki radnik, koji je jedini od lanova Pokrajinskog odbora bio legalac, tj. bio je ntkompromitovan i posjedovao sve potrebne isprave. Zato je i bio vrlo podesan da izvrava razne zadatke koje ilegalci nisu mogli obavljati, a naroito da se kree po najizloenijim mjestima u Zagrebu, jer je bio nepoznat ustakim agentima. Osim toga izvravao je i druge zadatke. Uspio je izmeu ostalog i da nabavi posebno saitu uniformu vieg eljeznikog funkcionera za Vladu Popovia, potrebnu za njegov odlazak u partizane. esto' su posebni zadaci bili da se organizira bjekstvo dnigova i drugarica iz logora. Narodna pomo koja je 1941. stvarno postala brina porodica koja bdije nad svakim lanom KPJ, nad svakim aktivistom NOB, nad svima onim rodoljubima kojima je bila potrebna pomo, uspjela je da obavi mnoge takve zadatke. Izmeu ostalog u jesen 1941. Pokrajinski odbor NP dobio je zadatak da organizira bjeg Nade Dimi iz bolnice na Sv. Duhu. U ovoj akciji uestvovalo'je nekoliko drugarica i Rudi Kroflin. Anka Berus odravala je vezu sa lijenicom koja je lijeila Nadu Dimi, te smo preko nje poslali Nadi sve upute. Za vrijeme posjeta oko 3 sata poslije podne, u Nadinu sobu na
388

prvom katu ula je majka Milke Zori. Nosila je kiticu ciklama i raspitivala se za jednu izmiljenu bolesnicu. To je bio znak Nadi da izie iz sobe u bolniki toalet. Tamo ju je doekala Milka s koarom, u kojoj se nalazila haljina i ipele. Ja am za : to vrijeme u hodniku pazila da ne naie straar. Sve je' poelo dobro, ho upravo u asu kada se Nada presvukla, ule :, su u ' toalet neke bolesnice. Bila je prisiljena da ponovo navue bolesniku haljinu. itavu stvar ponovile smo sutradan. Na hodniku nije bilo skoro nikoga. Straar se zadravao na balkonu sobe i ne slutei da se njegova zatvorenica nee 1 vratiti-. Nada je sretno prola hodnikom presvuenoj haljini, ' s koarom u koju je utrpala bolesniku robu. Ja Sam je ! upozorila na Rudi ja, koji ju je oekivao u prizemlju. Ona mu je prila primila ga pod ruku i zajedno sa njim ula u taksi koji ! ih' je vani ekao. Sretno su stigli u stan, gde ju je sklonila Katica. Mi, otaB, izgubili smo se neprimjetno i tako nismo uspjeh da saznamo ta se desilo kasnije, kada straar riije-do-' ekao povrat svoje zatvorenice. No, to nam nije ni bilo' vano. Nada je nakon nekohko dana prebaena u partizane; ' 1 ; Ubrzo iza toga na odbor NP primio je novu direktivu CK KPH: da se organizira bijeg Anke Butorac i Mace Grzeti ' iz ustakog logora Danica, kraj Koprivnice." Ja sam odravala ; vezu sa drugaricama iz logora preko svoje sestre Beke, koja je bila u istom logoru. Vie od mjesec dana pripremale, mo bijeg iz bolnice' u Koprivnici, gdje se Anka tada, nalazila na lijeenju. Kada je sve bilo pripremljeno, morale smo odustati,' jer su bile pojaane logorske strae radi pokuaja bijega, jedne grupe zatvorenika iz logora. Anka se ponovo nala u logoru, a mi smo morah da mijenjamo plan. . . i ,Dola je nova poruka. Na komadiu papira drugarice su nam nacrtale umicu, koja se nalazila iza samog logora, do, koje mo se nekako mogle dovui. Tu je trebalo da i l r saekam, s automobilom u blizini. Sumica se nalazila na : 'pola puta izmeu ceste i zaelja logora. Maca je uspjela da saznaod nekog straar a, novajhje, da se mitraljezi u umici postavljaju tek poslije 7 sati naveer. Trebalo je bjeati prije tog vremena. Bijeg je ugovoren za 24. decembar 1941. Raunalo se s posebnim raspoloenjem strae, koja e sigurno uz. pie slaviti Badnjak. , : .. No toga dana nisam stigla na oznaeno mjesto, jer se auto, radi snijega koji je nenano poeo padati,' zaglavio u'nekom selu iza Krievaca: Sofer, Boko najder, je' zatraio pomo od seljaka ali bez uspjeha. Auto smo morali'Ostaviti "ti
389

snijegu. Pokuali smo da uhvatimo vlak za Koprivnicu da bi drugaricama javili da odgode bijeg, no zakasnili smo. Tek drugo jutro stigla sam u Koprivnicu i odjurila pred logor sa paketom kolaa, u kojima je bila poruka. Dobila sam odgovor na komadiu platna, uivenom u rubu suknje koju mi je Anka poslala. Odahnula sam, jer mi je javila da ni njima nije bilo mogue da iziu iz logora. Poruila je da e pokuati istu veer. Uzalud sam ekala te veeri u umici, javljala se ugovorenim signalom one nisu stigle ni te veeri. To je ujedno bilo i dobro, jer nam se auto ponovo zaglavio u blatu nedaleko od same umice. Konano kad smo uspjeli da auto izvuemo i pripremimo za put prema Zagrebu, a to je bilo 26. decembra, nala sam se ponovo u isto vrijeme u umici. Bilo je veoma hladno, vjetrovito, pa sam napregnuto sluala svaki uanj, ne bih li zaula oekivani signal. Ponekad mi se kroz vjetar inilo da ga ujem. No tek nakon jednog sata pojavile su se drugarice. Bile su zadihane i umorne, jer su jedan dio polja prepuzale, a drugi pretrale. No, nismo ni imah vremena za odmor pourile smo prema automobilu, koji nas je ekao u dvoritu jedne seljake kue. Jurili smo svom brzinom prema Zagrebu. Dok su drugarice uz svjetlo depne baterije uile generalije sa svojih krivotvorenih legitimacija, stigli smo do Krievaca. Tu smo se rastale od ofera i sjele na vlak za Zagreb. Nesmetano smo stigle kui u moj ilegalni stan na Ksaveru. Sutradan smo saznale da je na gradskoj mitnici u Dubravi bila postavljena zasjeda, radi naeg automobila i ofera, slubenika Higijenskog, zavoda. No i on je uspio da nesmetano doe u Zagreb, jer mu se auto putem pokvario, pa je morao doi vlakom. Kasnije se prebacio u partizane. Anka i Maca ispriale su da su za vrijeme veernje etnje uspjele da se izdvoje iz kruga zatvorenika i pro vuku kroz slomljenu ogradu logora u polje do umice. I dok su mi priale o stanju i ivotu zavtorenika, dotle je u logora poela da bjesni potjera za njima. No, tek u 10 sati uvee, jer su do tog vremena logorai uspjeli da zadre straara uz vino i gitaru. U nizu ovakvih akcija uspjelo je da se u Zagreb prebaci odbjegli logora iz Kerestinca Josip Turkovi. On je preko ene jednog seljaka uspio da poalje poruku' u Zagreb da se nalazi ranjen u Hrvatskom Ljeskovcu. Preko poduzea Ventilator poslat je automobil selo Stupnik, gdje ga je taj seljak uspio da dovede. Tu ga je preuzeo ofer, Alojz Valei i sretno dovezao u Zagreb. Sklonjen je i lijeen u nekoliko ilegalnih stanova, te je kasnije prebaen u partizane na teren umberka. Tamo je kasnije i poginuo.
390

Svu ovu opsenu djelatnost mogla je organizacija Napomoi da razvije zahvaljujui ugledu i povjerenju koje je Komunistika partija imala u oima najirih krugova rodoljuba. Ona je preko organizacija NP okupljala mase rodoljuba iz s v i h drutvenih slojeva, stalno pojaavala svoje redove i sticala sve vei ugled. Okupatori i njihove sluge nisu mogli da z a u s t a v e taj irok ilegalni front narodnih masa ni brojnim hapenjima, ni deportovanjima, ni strijeljanjima. Aktivisti NP su ubijani i nestajali, ali su njihova mesta zauzimali novi borci i rad se neprekidno nastavljao, sve do konanog osloboenja.
rodne Ruica TURKOVI

PRVI

ODRED

Poetkom avgusta 1941. u zagrebakoj partijskoj organizaciji vrene su pripreme za organizovanje partizanskog odreda koji e operisati u umberakim brdima. Pored ostalog trebalo je da se sui "pTedvieteni drugovi, koji su se nalazili u Zagrebu, pripreme i da im se omogui da nesmetano stignu na mesto odreeno za formiranje odreda. Bio je to veoma delikatan i opasan poduhvat i za organizatora i za uesnike.

svanuo je topao avgustovski dan. urim da stignem na ugovoreno mesto. Ispred mene idu dva mlada oveka. Ubrzah korak i preoh ih, jer sam znao da u ovo vreme ruje nimalo prijatno sluati neiji ujednaeni korak iza lea. U Frankopanskoj ulici je vrilo kao u konici. Za trenutak mi se pogled zadra na zgradi na poetku ulice; ista je kao i onog dana kad sam pre nekohko godina polazio iz nje prema paniji. Ti, dragi moj, ako hoe borbu seao sam se kako mi je tog dana govorio stari tipografski radnik Slavko idi u Spani ju. Tamo e nai prave ljude, ljude koji e te primiti kao svog najroenijeg. Da sam neto mlai otiao bih da se borim. Ako danas utimo, sutra e izgunutii naa deca, nae obitelji, nai ideali jedino ono to nam je jo preostalo i to nam ini sadraj ivota. Ako se ne odupremo tom zlu, faizmu, i mi i svi narodi sveta doiveemo ranije ili kasnije istu sudbinu. I danas nakon pet godina, s ljubavlju i potovanjem sam se seao tog oveka. Pre nedelju dana kada sam beao iz Nemake i Vojo1 mi je neto slino rekao: U zemlji se vodi oslobodilaki rat. Partija sad trai od nas maksimum. Ne sme se gubiti u vremenu. Tih nekohko detalja mi je proletelo kroz glavu dok sam brzim koracima grabio niz ulicu. Zurio sam jer je trebalo da tano u jedanaest asova budem kod Zdenca ivota, ispred Narodnog kazalita. Lozinku sam ponavljao u sebi, jer nisam znao ko e me doekati na ugovorenom mestu. Ba kada sam se pribliavao Savskoj uhci, primetih Anku2 kako ide prema Kazalitu. Iako sam znao lozinku bilo mi je
1 2

Vojo Todorovi, gemeral-pukovniik JNA. Anka Berus, lan Izvrnog vea NRH.

392

to mi ona nee trebati. Jer Anku- sam dobro poznavaoKo, uostalom, od nas ileglaea nije znao ministra fmansija,. kako smo joj dali ime zato to nas je snabdevala novcem. Saekao sam da proe jedna kolona kamiona s Nemcima i preao sam iilicu. Anka me je posmatrala i diskretno se smekala. Zna ree mi kad joj prioh, uzimajui iz tane maramicu i briui znoj sa ela ovo sunce nije ba meni naklonjeno. A tebi je lako: mlad si i lak kao igra, tek pupi, Anka je uvek bila sklona da se ali. Svojom vedrinom uvek nam je ulivala poverenje i hrabrost. , Vraajui maramicu u tanu ona nastavi: Sutra, tano u. devet, ekae te ispred kina Olimp drug koga dobro poznaje. Ima za tebe poruku. Sluao sam Anku. Za-momenat pogled mi se zadrao na Zdencu ivota kao kakvoj viziji ivota koji neprestano silovito izbija i ne dozvoljava da ga ugue, a zatim je. preleteo preko kolone okupatorskih automobila, tenkova i vojnika. Seaosam se da sam ovde nekad, kao besprizorni, isto tako stajao prezren od ljudi, proganjan od pohoije. Da li je doao trenutak da ovo isto mesto bude polazna taka ka neemu duboko ljudskom, humanom, velikom, do ega je trebalo doi kroz nesebinu borbu? Anka je verovatno piimetila da neto razmiljam. Potapala me po ramenu, stisnula ruku i nestala u pravcu Masarikove ulice. Sledeeg jutra, na odreeno mesto stigao sam minut p r e IIije:. Srdaan stisak ruku bez rei, zatim brzo prelazimo ulicu, bacamo letimian pogled' desno i levo i ulazimo u prizemni stan jedne dvorine zgrade. Ilija me je posmatrao nekoliko sekundi. U ruci je drao listi hartije. Sutra u osam budi na Samoborskom kolodvoru. Ugledae visokog oveka koji e na glavi imati zeleni eir. S njim e biti jo nekoliko drugova koje dobro poznaje. Taj drug e vas odvesti u umberak.
drae ODLAZAK

Pred alterom za putnike karte bilo nas je svega -troje. Na peronu nije bilo mnogo ljudi. Ugledao sam oveka sa zelenim eirom, koji je odgovarao opisu to mi ga je dao Ilija. Razgovarao je sa irom Dropuliem. Pozdravio sam obojicu.
3 Ilija Engel, pansiki borac, prvoborac, narodni heroj; poginuo U NOV. '

393

Ciro mi glavom pokaza grupu drugova, nekoliko koraka dalje, koja je stajala i ekala na polazak voza. Uskoro smo poli. Sve ono to se dogodilo za tih nedelju dana otkako sam se, posle toliko vremena provedenog u tuini, ponovo vratio u zemlju, prolazilo mi je za vreme vonje kroz glavu. U uima su mi ponovo odjeknule jueranje Dijine rei: >Zumberak je veoma vaan zbog blizine Zagreba. Ispresecan je gustom i razgranatom mreom dobrih puteva. Ako ga ustae izgube izgubili bi i bazu za prisilnu popunu ljudstvom svojih bandi, a osetili bi se ugroeni i u samom Zagrebu. Zato treba pomoi drugovima iz tog kraja. Treba uiniti sve da to manje ljudi iz tog kraja bude naterano u borbu protiv sopstvenog naroda . . . Treba objanjavati ljudima smisao i cilj nae borbo. Borbenim dejstvima i politikim radom dizati im moral i raspoloenje za oruani ustanak protiv faista, a hnim primerom pokazati prava svojstva borca antifaiste. ULjine rei su i dalje navirale: Objekti napada u sadanjoj fazi su anarmerijske stanice, mesne strae i saobraaj. Nain dejstva: brzi i iznenadni napadi-; zatim se odmah povui. Treba uvati ljude. Dok je to Iilija govorio, nisam ni slutio da ga nikad vie neu videti. Iznenadni trzaj vagana i kripa konica prekinue mi lanac misli. Jo jedan trzaj i kompozicija je stala. Putnici brzo napustie svoja mesta; vagoni opustee, a peron male stanice odjednom oive. U grupicama poosmo za drugom sa zelenim eirom, koji je leerno iao ispred svih, kao ovek kome se ne uri. Kad smo izlazih iz Samobora neki su nas ljudi sumnjiavo gledali. Bio je topao taj dan, 12. avgust 1941. Osetih da sve brao koraamo, iako se penjemo uzbrdo. Drug na elu esto se okree i trai da se ubrza hod. Ve, reklo bi se, trimo i nakon kojih stotinak metara izlazimo na iskrenu zaravan u umi nedaleko od Samobora: Janko Stanii1 (tako nam se predstavio ovek koji nas je vodio) otiao je nekud i vratio se tek posle pola asa. Po izrazu njegovog lica poverovah da neto -nije u redu. Ree nam: Oni to su nas dole tako udno posmatrali, obavestili su orunike i ustae. Jedan trenutak zastade. Ipak smo uspeli da zavaramo trag. Poter je udarila u prazno. Pogledom pree preko nas; kao da proverava da li smo svi tu. Moram da odem u selo; nije daleko pokaza rukom u pravcu severa. Tamo se takoe nalazi nekohko drugova s kojima treba da se poveemo, kako bismo dalje produili zajedno. Oni su naoruani i bie nam lake.
4

Janko Stanii, prvoborac, streljan 1941.

394

Zatim nas upozori da budemo tihi i oprezni da ne bismo na privremeni logor, poto e poter, verovatno, proeljati svu okolinu. Vreme kao da stoji. Sati mi izgledaju dui od dana. Ve se sputala no, a s njom, u itavoj umi tajac. Zbili smo se jedan do drugoga i tiho apuemo. Sad se svi dobro poznajemo; tu su omladinci: Pikolo, Predi, Zene, Branko Radulovi, Janko K r a j i , Vlade Boe, Ante Luin, vazduhoplovni podoficir Rudi Rajmond i drugi. Sve nas obuzima samo jedna elja da janko ne naleti na zasedu i da se to pre vrati. Jer ovo ekanje je ubijalo. Nekoliko pojedinanih pucnjeva nedaleko od nas trgoe nas iz misli. Sta je to moglo biti? Sta ako nas otkriju? upita Zene tiho. Imamo samo jedan stari tajer on izvue pitolj inu iz depa. - Pohvatae nas kao mieve. Boriemo se prekide mi misao Piikolo. Ovde smo mi gospodari i ivi se neemo predati.. Ipak, ne desi se nita. uma se umiri i nad zajedno s njom. Iznad vrhova ume ve se pokazivalo rumenilo jutra. Najednom Rudi pokaza u pravcu breuljka. ini mi se da vidim tamo nekakve senke kako nam se prikradaju. Nekoliko trenutaka ekanja i pojavi se Janko sa jo etvoricom drugova. Raspoloenje se odmah promeni. Svi kao da iiaboravie neprospavanu no i glad koja je muila. Novi drugovi donesoe est puaka sa po sto pedeset metaka i dve rune bombe. Zao mi je, drugovi pravdao se Janko to ste me toliko dugo ekah. Morali smo saekati jutro, jer je poter bila jaka. Poeh smo ve glasnije da govorimo. Oruje u rukama je hrabrilo: ono je ulivalo snagu i samopouzdanje. Posmatrao sam tih petnaestak ljudi koji su pored umske staze posedali po zemlji. Sad su izgledali kao mona jedinica, sposobna da se odupre jaem neprijatelju. Uskoro je sve bilo pripremljeno i u koloni po jedan krenusmo opet za Jankom. Koraah smo dosta brzo, iako je sunce nemilosrdno peklo. Ispred mene Pikolo je veselo koraao: bio je zadovoljan to nosi puku. Proli smo juno od sela Jaruja, ukljetenog izmeu dve kose. Nismo obraah panju na ljude koji su izlazili pored puta i udno nas posmatrali. Seoski put sa otrim okukama peo se sve vie. Sumrak se ve sputao. U umi je postalo mrano, tako da smo koraotkrili

395

ali jedan za drugim na dohvat ruke. Jo dva-tri zavijutka, jo stotinak metara uzbrdo i izbismo na mali uski plato du kojeg je vodio kolski put za selo Tisavac, ije su se prve kue narrale pedesetak koraaja desno od nas. Janko je opet nestao, ah se ovoga puta vratio brzo. S njim je doao jedan ovek sa zaveljajima u rukama, Ovo je obrati nam se Janko na drug Martin nidari. Dalje e nas on voditi. Doneo sam vam neto hrane, da se malo potkrepite osmehnuo se nidari. Vesti koje nam je Martin doneo pomalo su nas zabavljale. Neki prolaznici, koje smo u toku dana sreli, obavostili su ustake mesne strae. Nastala je prava panika meu njima, traili su hitna pojaanja. Proneh su vesti da vas je mnogo i da ste dobro naoruani, naroito s pukomitraljezima smejao se Martin. Verovatno su dodaje Janko poverovali da_su nae puke, koje smo pokrili mantilima, pukomitraljezi. to li bi tek radili da su stvarno ugledah pukomitraljeze na naim ramenima? Ne bi se ni u Samoboru zaustavili dobacuje Pikolo i nasmeja se. Danas su ree Martin hapsili neke seljake za koje su znali da su nai simpatizeri. U susednom selu streljali su jednog naeg druga koji je pre nekohko dana bio vodi sluvenakim partizanima. Uskoro smo krenuli i posle nekoliko asova izili smo na veliki proplanak izmeu ogromnih stabala. Tu smo, drugovi apue umorno Milo Her kn vi. Na domaku smo cilja. Janko uze dva kamena i poe udarati jednim o drugi. Bih su to ugovoreni signali. Ponavljao je to nekohko puta dok se iz ume ispred nas ne zau isto takvo kucanje. Izlomljena svetlost jutarnjeg sunca probijala se kroz. gusti splet kronjatih stabala. Duboko u umi Gmajni, "blizu sela urii, odjednom sve oive. Iz nas provali oduevljenje. Pokuah jednim brzim pogledom da obuhvatim sva ta nova lica. Bio sam radostan kad primetih da su starosedioci, u stvari grupa o kojoj nam je Janko usput priao, mnogobrojniji od nas novajhja. Sa svih strana pljute pitanja, sva su slina. Svako eli poneto da ztta, da uje.
396

' . Mnoge od njih. sam znao i to me je jo vie radovalo. A zar takvi ljudi kao to su Paa5, Slavkofi, iko7, Ilija 8 , Janko i mnojgi drugi ne garantuju izvrenje zadatka koji je postavila p r e d nas Partija?
ODRED

Samo nekoliko sati po naem dolasku formiran je u umi Gmajni odred Matija Gubec (Ceta proletera, kako smo ga jo zvali) na elu sa Joom Dropuliem irom kao komandirom i Jankom Krajiem kao politikim komesarom. Odred je imao dva voda, sa etrdesetak boraca. U rukovodstvu odreda nalazili su se jo Paa i Slavko. Dan je proao brzo, gotovo ga nismo ni osetili. Lagano i neprimetno sputala se no. Grupa, u kojoj sm se nalazio sedela je u ljiviku, blizu kue Dragice Stani0, oekujui hranu koju su Stanii prikupljali. Treba koristiti svaki trenutak govorio je Slavko. Stanje u ovome kraju nije kako treba. Veina mladih ljudi iz ovih sela dobila je pozive ustakih vojnih vlasti. U prvo vreme na zadatak je: da uinimo sve da to manje ljudi ovog kraja bude iskorieno u borbi protiv sopstvenog naroda. Teror i nasilje koje ustae provode zaplaili su ljude. Takvom stanju, punom neizvesnosti i straha, mnogo je doprineo i upnik u selu Krau, a i ostali kler. On se odmah po okupaciji Nemaca stavio na raspoloenje ustakoj vlasti. Za vreme mise pozvao je seljake da pomognu ustaama, spasiocima Hrvatske. Traio je da se potuje ustaka vlast. Govorio im je da ne veruju komunistikoj bandi i da e svako pomaganje te bande biti prokleto od Boga, a od ustake vlasti i otro kanjeno. Ipak postupci ustaa prema stanovnitvu ovog kraja nisu bili istovetni s masovnim pokoljima i terorom u Kordunu, Baniji i Lici. U ovom kraju takvih progona jo nije bilo, iako posle uspostavljanja NDH ustae nisu imale politikog oslonca li narodu, niti su uivale neki ugled kod ljudi. U organizaciji vlasti oslanjala su se na pojedine maekovce, koji su odvraali narod od borbe i propagirali stupanje u ustaku i domobransku vojsku.
Joca Turkovi Paa, prvoborac, poginuo 1941. Slavko Komar, prvoborac, narodni heroj, lan SIV-a. ' Mirko Ivankovi io, prvoborac, poginuo -1943. 8 Iliji Bastai, prvoborac, sada slubenik SUP-a, Zagreb. 0 Prvoborac, slubenik Republikog vea' sindikata Hrvatske;6 5

397

Mesna partijska organizacija, naroito njeni aktivisti Ilija Bastai, Janko Stanii i jo neki inila je mnoge napore da. bi stvorila vrst front protiv neprijatelja pa ipak je naila na znatne smetnje. Malo je ko spavao te noi. Pred nama su bili zadaci o kojima se moralo razmiljati. Treba razdrmati, treba probuditi iz trenutne umalosti ljude ovog kraja. Treba borbenim dejstvima dizati moral i volju za borbu. A vesti o razvoju ustanka su bile vie nego povoljne. Ustanak je buktao u celoj zemlji. Posle nekoliko dana u logor je stigao Flores10, koji je iz Zagreba upuen da preuzme dunost komandanta odreda Malija Gubec. Dolaskom Floresa u odred osealo -se da se atmosfera promenila. Sve je oivelo i u odredu, i u naim kontaktima sa stanovnitvom. Sutradan po njegovom dolasku poele su ubrzane pripreme za akciju. Prikupljao je podatke o jaini ustakih, postaja, o njihovom naoruanju, navikama, rasporedu njihovih straa, o prilazima straarskim mestima. Videh smo da neto sprema, ali ta, to jo nikome nije govorio. U toku noi smo promenili mesto logorovanja, ovog puta blie selu urii. Preduzete su sve mere bezbednosti. Dragica Stani je upuena prema Karlovcu i Zagrebu da izvidi ta pripremaju ustae i da o tome obavesti nae u Zagrebu. U toku dana u logor je stigao Janko Stanii. Sav je sijao od zadovoljstva. Doterao sam oruja i neto hrane obradovao nas je. Pred vee, 2. septembra, Flores je trebalo da govori u vinogradu Mirjanci, udaljenom od logora nekohko sati hoda, u vinogradarskoj kuici Jankove majke. U toku noi grupa od nas osam na elu sa irom, pribliavala se vinogradu Mirjanci. Bilo je oko dva sata posle ponoi. Na dvadesetak metara ispred vinograda vodi Janko je zaustavio kolonu: za svaki sluaj eleo je da ispita teren. I bila je prava srea to je tako postupio. Teko diui, Janko se brzo vratio. Zaseda proaputao je sputajui se na zemlju. Izgleda da su ustae namirivale to smeramo i ekaju n a s . . . ini mi se da je zaseda jaka. Uznemirili smo se. Tamo su bile ustae, a c e l o k u p n o nae naoruanje bio je jedan pitolj. Pre nego to ne izvidimo u potpunosti situaciju, nismo mogli nita da preduzimamo. A za
VeMav Cvetko Mores, panslai borac, prvoborac, narodni heroj: streljan 1941. 10

398

to se moralo privui neprijatelju. Milan i Duan Stanii11 poli su da ispituju june prilaze. Privukli smo se ustaama da bismo uli njihov razgovor. Ti Josipe - ujemo ustau iji se lem na meseini belasa vodi rauna da partizani ne naiu sa druma. Ako bilo ta oseti, ne ali municiju, mitraljez nee zatajiti. Privukli smo se jo nekohko metara bhe. Dah nam je stao kad smo primetih da ih ima prilino, rasporeenih oko* vinogradarske kuice. uje li togod? opet e onaj ustaa Za ovoga unutra 12 ne brini. On j na. Ujutro emo ga imati ivog. Sada je mamac: nek se o'kupe i ostali. Zavladao je tajac. Dopuzao sam do ire. Priljubio sam usne uz njegovo uvo i anuo mu: Juriajmo! Ovde nema dvoumljenja, uo si ta kau. Ne smemo dozvoliti da na d r u g . . . Ciro me stiskom ruke smiruje. Zatim apue: Juriati u ovom sluaju bilo bi isto to i udariti glavom o zid. Zar ne vidi kako su naoruani i koliko ih je? Na horizontu se javljala rumen novog dana. Sa njim se u nas uvlaila strepnja za drugom .koji nije ni slutio da se nalazio u klopci. iro je naredio da se povuemo. Krenuli smo bez dvojice. Hodali smo puna tri sata, pa ipak do jedinice nismo ni rei progovorili. Nismo uspeli da izvrimo zadatak rekao sam Janku Krajiu, politikom komesaru to mi je veoma neprijatno. Skoro smo naleteh na neprijateljsku zasedu. Znam, Mirko, o svemu su nas iro i Janko obavestili. Ali, u ratu se sve dogaa. U svakom sluaju postupili ste pravilno. Da ste izvrili napad ni ti, ni Janko, a moda i svi ostali, danas ne bi bih ovde s nama. U toku dana u logor odreda stigla je vest da se Leo herojski borio. Nije prihvatio poziv na predaju. Ustae nisu mogle da priu kuici sve dok ga kurusm nije smrtno pogodio. Prema obavetenjima, Milan i Duan Stanii su zarobljeni. Ustae su pohapsile sve seljake koji su se zatekli u vinogradima, kao i Jankovu majku, odvele ih u selo Slaveti, gde su ih strano muile. Tog dana, 3. septembra oko 11 asova, odrana je mala sveanost. Odred je polagao partizansku zakletvu. Dobio je i svoju zastavu koju su izvezle omladinke Jela nidari i Jela Kovaevi. Koliko su noi provele vezui na zastavi samo
11 12

Milan i Duan Stanii, prvoborci streljani 1941. Unutra se nalazio Leo Rukavina.

399

dv rei Za slobodu i pravdu, dve rei u kojima su saeti i smisao i cilj nae borbe. Predajui odredu zastavu u ime omladimki Janko je eleo da mnogo kae, ali od uzbuenja nije mogao. Krv mu je navirala u lice i samo je izgovorio: Zaduile su me omladinke da vam k a e m . . . Eto, drugovi, to je sve to su u ovaj mah. mogle da dadu za nau stvar. Nosite je gordo i uvajte je. Stajali smo ponosni i uzbueni. Nije nas bilo mnogo, ali smo znah. da e nas kroz nekohko dana ili meseci biti mnogo vie. Nalazili smo se pred najsveanijim trenutkom u ivotu: polagali smo zakletvu da emo ostvariti neto veliko, bezgranino veliko i ljudsko. Znali smo da to nee biti lako. Znah smo da mnogi nee doiveti najradosniji dan kada e data zakletva biti ispunjena. Ali ko misli u,takvom trenutku na tako ' neto?
!

ZASEDA

Vesti koje je posle dva dana doneo Ihja Bastai, jo vie su nas revoltirale. Ustae se spremaju da u toku sutranjeg dana pohapse neke drugove u selima Stanii i urii. Prirediemo im svean doek ree Flores. Takav da e zapamtiti sutranji dan. Tog dana odredu je pristupilo nekoliko omladinaca (Marko Cui, Mia Erakovi i drugi) iz oblinjih sela, koji su i do tada stalno bih s nama u vezi. . Skupili smo se da napravimo plan za akciju, dobro smo ga prodiskutovali i izabrali ljude. Izbor je poveren meni. Bilo je teko odabrati samo nekolicinu, jer su svi hteli da pou. Flores je.smatrao da su petorica dovoljni, a da od oruja mogu dobiti dve puke, jedan pitolj i runu bombu. Imao sam to u vidu i poeo sam da biram. Izbor je pao na iskusnije. Predviao sam Slavka za bacanje bombe, raunajui na njegovo iskustvo iz nedavne akcije na ustae u Zagrebu; pitolj sam dao Stevi, oslanjajui se na njegov kaplarski sta u bivoj jugoslovenskoj vojsci; Rudi i ja smo zadrali puke, kao iskusni strelci Pikolo, koji je bio u sastavu moga voda, nije mogao da e pomiri s izborom.: Sluaj, drue Mirko obrati mi se on moleivo i zbunjeno ja bih te. zamolio . . . Reci, Pikolo! Sve u rado uiniti za tebe. . Da poem s vama! izbaci on kao iz puke. , Voleo sam ga mnogo i nisam imao snage da odbijem molbu. Ipak sam pokuao: Nema oruja. Cuo si koliko sam dobio rekao sam blago.
400

Vanja

Radau:

ZGARITE

(akvarel)

 Ipak, da poem ovako navaljivao je Pikolo. Trebau vam. A za puku je lako, oteemo je, znam ja. Nisam imao kud. Pikolove rei su bile ubeljive. I.reih se da zatraim Floresovo odobrenje. . . Kad sam se nekoliko trenutaka kasnije vrao od Floresa, sav razdragan poleteo mi je Pikolo u susret. ' Ide, ide s nama dobacio sam mu branei se od njegovog zagrljaja. , . ' Negde oko pola noi poli smo u pravcu izabranog poloaja na Vujaku. Poueni nedavnim dogaajem provlaili smo se oprezno kroz bunje, pribliavajui se cilju. Izbili smo u blizinu velike okuke puta koji vodi od Slavetia preko sela Rude u pravcu Graca. Tu smo zastali da izaberemo najpogodnije mesto za zasedu. Na kraju se odluismo da to mesto bude u bunju, na maloj uzviii pored puta, tamo ge je put pravio veliku okuku i usek s nae strane. Razmestili smo se jedan od drugog na rastojanju od pet do osam metara. Ulevo od nas, u kukuruzima, odakle se pruao dobar pregled na put koji se blago penjao prema naem poloaju nalazio se Pikolo kao osmatra. Jo jednom bacih pogled du naeg poloaja. Girini poloaji su bili daleko, a Flores sa glavninom u rejonu ume Slapnica bio je jo dalje. Trebalo je, znai sve predvideti. Jer oslanjati se na neiju pomo, bilo je rizino. Izjutra, negde oko pola osam, Pikolo je dopuzao do nas, krijui se od seljaka koji su radili u polju. Dolaze, dvanaest uniformisanih ljudi s jednim civilom. Idu. pravo prema naem poloaju. Svi smo uprli pogled na put. Dab nam je stao. Ve ih ujemo. Uskoro ih ugledasmo kako ulaze u okuku i prilaze naem levom krilu. Ispred njih koraa malo pogrbljeni civil. Gleda preda se u zemlju, kao da ga nita drugo ne interesuje do onog izlokanog druma kojim su ih. Kaem ja vama ujemo uskoro kako taj ovek govori ustai onaj Janko Stanii je kriv svemu: Taj vam je, gospon, najopasniji komunista, a isti takav vam je i Ihja Bastai i jo neki u ovim sehma. Sve u vam ih ja pokazati. Taj vam je Janko u ovaj "kraj doveo iz Zagreba sve same komuniste i idove. Ustaa potvruje glavom i stalno ara pogledom okolo, kao da neto predosea. Jo ranije sam naredio da se samo na moju komandu otvara vatra. Polako uzeh na nian onog krupnog ustau kome se vodi obraao i saekah da prie jo nekohko koraka. .
29 U s t a n a k 1941.

401

. Bili su. ve na nekoliko metara od mene. Vodi je i dalje neto govorio, ali ga vie nisam sluao. Sva moja panja bila je skoncentrisana u jednu taku ria eiu ustae. Pucanj prolomi jutarnju tiinu. Ustaa zalomata rukama i pade nauznak. Dok sam i dalje pucao uzvikivao sam komande kako bih stvorio utisak kod neprijatelja da nas je mnogo. I to je uspelo: neki popadae, a ostali se razbeae po bunju.s donje strane puta. Juri! viknuh iz sve snage i poleteh na put. Uzmite im oruje! -.dopimi neko moju komandu. Na moju sreu pogledah desno i primetih onoga ustau, kako se uspravio i die puku prema meni. Ne zaustavljajui se opalih mu metak u grudi. Bacih pogled u pravcu jednog panja pored puta. Videh kako se Slavko bacio na jednog ranjenog ustau, pokuavajui da mu oduzme puku. U jednom trenutku ustaa pusti puku i pokua da pobegne u bunje, ali ga tane iz iste obori. Drugim metkom Slavko sravni jo jednog ustau sa zemljom. Ostali se razbeae. Nismo ih progonili dalje, jer je trebalo to pre;pronai Floresa. Ne zadravajui se, pokupismo oruje i u trku se preko njive prebaeismo do ume. , Do ume su nas pratili iznenaeni pogledi seljaka s njiva. Posmatrali su nas, a niko nije progovorio ni rei. Dok smo zamicali u iunu, video sam kako prikupljaju svoje alatke i ure da se udalje od bojita. Na jednom malom proplanku smo zastali da se sakupimo. Tek tada sam primetio da je Slavko ranjen. Jedno tane mu je probilo butinu, ali je kost na sreu bila itava. Prevismo ga i pomaui mu. da ide poosmo u pravcu gde je trebalo da se nalazi Flores. Posle jednoga sata hoda, na ugovorenom mestu u umi Slapnica, pronali smo Floresa i ostale drugove iz odreda. iro, koji je sa jednom grupom, severno od sela Graac, zatvarao put, jo nije stigao. Flores, Paa, a za njima svi ostali poletee nam u susret. Dok sam podnosio kratak izvetaj, Flores je sijao od sree. : Koliko smo mogli videti govorio sam nekoliko ustaa je mrtvo i ranjeno, ostali su se razbeali. Zaplenili smo tri puke, jedan pitolj i jednu runu bombu. Bilo je ve etiri sata posle podne, a iro sa grupom jo nije stigao. Ta neizvesnost i glad koja nas je sve vie muila, unosila je nemir i nespokojstvo. Glad je naroito-bila velika, jer smo danas za obrok imali samo po pola jabuke i dve kocke eera.
402

Najzad stie i Ciro. Ree da su zalutali. Saoptio nam je da je u Gracu, zbog onog to se desilo na dramu, zavladao stran i panika. Seljaci kau da ustae sa snagama do jedne bojne iz Kraia hitaju u pomo.
RASPORED ODREDA

Uvee smo krenuli u pravcu sela Gria sa namerom da iz oblinjih, uma usmerimo naa dejstva na granine ustake postaje. Kad smo posle gotovo cele noi peaenja izbili na visoravan severno iznad sela, stali smo da predahnemo. Uskoro nas je, iscrpljene, od mara i gladi, savladao san. Svanulo je kad me Flores i Paa probuie. Ustani apnu mi Flores i poi s nama. Da poveem jo koga? zapitali bunovan. Flores se malo zamisli, pa odgovori: r Povedi, jednog, dvojicu; uostalom povedi koliko hoe. On se okrenu i poe za Paom prema ivici ume. Krenuh s jo trojicom za njima. Na kosi iznad najsevernije kue sela Flores mi naredi da ostanem s drugovima. Mi emo se brzo vratiti ree Flores. Primetite li togod sumnjivo, zna se . . . Brzo su se spustili niz kosu i nestali u dvoritu kue koja je bila skrivena bujnim iprajem. Tog momenta nisam mogao ni zamisliti da ih vie nikad neu videti. Leao sm iza jednog grma.. Desno od mene bio je Rudi a levo, na pet metara od nas, ostala dvojica. Budno smo osmatrah sve prilaze kui iako je to bilo veoma teko zbog ipraja i drvea. ' Moglo je biti oko sedam sati kad smo primetili kako s iz oblinje ume, i june strane kue, preko ograde prebacuje jedan ustaa. Na nae veliko iznenaenje ugledasmo vie njih i sa druge strane kako se privlae 'kui u ijem su dvoritu nestali Flores i Paa. Najednom, pre nego to smo mogli ita da uinimo, ojeknue pucnji. Nije se imalo ta razmiljati. Povukoh obara nianei na prvog ustau on nestade iza ograde. I moji drugovi pripucae. U istom trenutku, sa nae desne strane, iz neposredne blizine, osue po nama mitraljeski rafali, parajui koru drvea, zujei kroz grane kao osie. Dol, kod kue, pucnji uestae. Mitraljeska vatra postade ve ea i s te strane primetih kako
2G*

403

nam se .ustae pribliavaju. Tog" momenta Flores se povlaio severoistoho od kue. Vis se nije moglo ekati. Odluili da se povuemo do ume gde se nalazio odred. - Za mnom! viknuh Rudiju i potrah. Dogodilo se ono ega sam se plaio. Odred' nismo nali na mestu gde smo ga ostavili. Uzalud smo ostatak dana krstarili naokolo po umi traei vezu, uzalud se raspitivali kod obana. Odrednigde nije bilo. ( . 'yc nas etvorica odluismo da se vratimo u umu Gmajiiu kako bismo tamo, preko naih simpatizera, pokuali da uspostavimo vezu sa odredom. Sipala je nesnosna jesenja kia. Ili smo' oprezno, jer smo znali da se na sve strane nalaze patrole Maekove zatite i ustake mesne strae. Kad smo prolazih pored sela Hartije, koje se nalazilo ha kosi desno od naeg pravca kretanja, doeka nas puana paljba iza nasipa koji se sputao iz sela prema potoku. Desetak naoruanih civila trali su prema nama i pucah, uzvikujui da se predamo. Njihova tanad su ila visoko iznad naihglava; brzo se popesmo na suprotnu kosu. " Sumrak se spustio. Dalje kretanje bilo je oteano. Odvojio sam se za as,'desetak metara od Rudija i ostalih, popeo s na jdnu uzviicu u nameri da se orijentiem i odredim pravac kretanja. Kad sam se vratio, od mojih drugova nije biloni--traga-ni glasa. Ostao sam sam. Uzalud sam po umi trao, davao, kamenicama signale. Rudi se nije javljao. Nisam mogao dalje. inilo mi se da se celu no vrtim u krugu. Kia koja je stalno padala natapala je zemlju - teko blato depilo- s za obuu. '"'Odluio sam da nasred polja, u nekom bunju, saekam dan. Ali tada primetih da se na horizontu protee poznata poumljena* k o s a nekohko kilometara dalje nalazi se selo urii.::A na dvesta metara od ume, tamo gde se nalazio na posledn-ji logor, bila je Ilijina kua. : '" Iako je bila no, oprezno sam se prikradao kui. Popeh se na verandu, oslunuh i lagano pokucah na prozor. Ponovio sam kucanje-nekohko puta sve dok nisam uo glas Ihjine majke. Sva prestraena ona je uskoro otvorila prozor. Kada me prepozna ree mi: .... > Bezi, sinko, odavde! Ustae vas trae na sve strane. Vrati se u sobu i brzo mi donese kmad hleba. Uzmi i bei. Ako T te ustae ne uhvate, uh va tie te ovi nai; oni kau da-ste vi za sve krivi. ' '-Zatim mi ree da su jue i danas pohvatani neki nai drugovi, a iz Staniia ustae su odvele: Jelu, Martu i starog
404

Jauka Staniia, Tomu Raia, Marka u ia i jo neke. ena malo zastade, pa brino zapita: . ' ; >'.'I: '. I ; Reci mi, sinko, kako je moj Ilija? . :.-,;< ,, l . Opratajui se od dobre ene, pooh ulevo O'Ilijihe kue uskom stazom pored ograde koja je vodila u pravcu ume. Glad i e me naterae da skrenem sa staze, da pojedem hieb i da se odmorim do jutra. Onda sam opet nastavio put kroz umu. Dan je bio na izmaku. Tumarao sam jo uvek traei izlaza. Plaila me je samoa. Najzad sam poeo da viem, nadajui se da e me neko uti od naih, ako ih ima u blizini. Srce mi zaigra kao ludo, kad do mojih uiju dopre glas koji je izgovarao moje ime:. Mirko! . Pooh u pravcu glasa, ali ne naoh nikoga. Mirko! ponovi poznati glas sad ve sasvim bhzu. Uzviknuli od radosti kad spazih Iliju kako se pojavljuje iza jedne bukve. ,,;..'; Suze. mi navree na oi. Pritrah mu, zagrlih ga i srozah se bez svesti. ... ; Brzo sam se povratio, Gledam Iliju nagnutog nada mnom kako mi rukom pridrava glavu i prinosi uturicu s voom. I suze mi grunue niz hce. U njima je bila sadrana patnja i sav bol za izgubljenim drugovima. Uskoro mi se naga povrati. \: . Dogodilo se ono najstranije ree mi Ilija. Flores u elji da pomogne drugovima, uinio je pogrean potez, koji ga moe kotati ivota. Dok su seeli u kui Hardovia ekajui hranu, neko je obavestio ustae koje su nam bile za petama. Paa je u povlaenju poginuo. Floresa su ranjena uhvatili. Jue su i trojicu naih zalutalih drugova zarobili u okolini Gria. Druga dvojica su se predala. Ona trojica koja su bila s tobom nisu izdrala i predala su se ustaama. Sutradan, posle akcije u kojoj ste pobili one ustae na drumu, saznah sii niest gde se nalazi logor. Opkolili su celu umu, preturili svaki 1 vei kamen, pretresli svaki bun i nisu nali nikoga. Ostatak odreda se poelio u dve grupe: jedni su otili.u pravcu Bilo'gore,'a drugi u pravcu planine Sv. Gere. Tu su zarobili najbolje nae drugove. Pogledao me blago i dodao. Pravo je udo kako si uspeo izbei sve zamke koje su svugde postavljene 7 Sluao sam ga i utao. Znao sam da je ovo bio poraz, ali sam isto tako znao da iskru koju smo pre dva dana zapalili niko vie nee moi da ugasi. ' A u tome je i vehina i uloga koju je odigrao odred Mati ja Gubec u prvim -danima ustanka u ovom kraju Hrvatske.
Mirko K R Z L J

PRILEPSKA PARTIJSKA ORGANIZACIJA U PERIODU PRIPREMA I OTPOINJANJA ORUANE BORBE

P a r t i j s k a organizacija u Prilepu Spremno je doekala aprilske dane 1941. godine. Krajem 1940. ona je imala oko 35 lanova. Meutim, u prvim mesecima 1941. na osnovu bogate aktivnosti primljeno je jo 10 novih lanova, tako da je 6. aprila 1941. partijska organizacija u Prilepu imala oko 45 lanova. U to vreme bilo je i vie stotina skojevaca, obuhvaenih u skojevskim grupama. Isto tako, nekoliko stotina simpatizera bilo je organizovano u preko sto vaspitnih i drugih grupa i aktiva, rukovoenih-od partijaca i izraslih skojevaca. U to vreme svaki lan Partije i SKOJ-a bio je zaduen da vodi po jednu, po dve, a neki su vodili i vie grupa od po tri, etiri, pet i vie simpatizera. Uoi 11. oktobra partijska organizacija imala je 130 lanova, od kojih 30 na selu. Mesna partijska organizacija prola je kroz mnoge akcije i imala .vie okraja sa pohcijom. Naroito je znaajna ilindenska demonstracija 1940. godine u kojoj je uestvovalo oko 2500 graana. Organizovana i rukovoena od strane partijske organizacije, ilindenska demonstracija trajala je dva i po sata. Dermoaitranti su proli itav grad. Bilo je tri govornika. Dolo je do. sukoba sa pohcijom. Iste veeri, 2. avgusta, i drugog dana posle demonstracija bilo je uhapeno preko 30 lanova Partije i SKOJ-a. itav grad je bio mobilisan u pomaganju zatvorenika i njihovih porodica. Skoro legalno se sakupljala narodna pomo od kue do kue. Ona je dodeljivana porodicama zatvorenika, sluila je za spremanje hrane za zatvorenike i slino. Partijska organizacija je organizovala niz trajkova. Pored velikog trajka monopolskih.radnika; 1938. godine, bilo je vie trajkova u toku 1940. i poetkom 1941. godine. trajkovi su bili organizirani preko URS-ovih sindikata od strane podrunice drvodeljaca, koarskih radnika, berbera i drugih, etrdesete godine 5000 duvanskih proizvoaa prestalo je da nosi uvan
406

na prodaju monopolu zbog niskih cena, sa zahtevom za vie cene. Posle svih ovih akcija bilo je hapenja. Dranje skoro svih uhapenih bilo je dobro, tako da uopte nije bilo provale. U jesen 1940. godine u Prilepu se vodila otra borba za odbranu TJRS-ovih sindikata. Pohcija je atakovala na sindikate i htela je da ih zatvori, a partijska organizacija i sindikalno lanstvo vodili su upornu borbu za odbranu sindikata. U vezi sa tim bilo je organizovano i jedno iroko sindikalno savetovanje van grada, kod mesta zvanog umuica. Meutim, to savetovanje je otkriveno od strane pohcije i oko 40 uesnika je uhapeno i zadrano 15 dana. I pored velikog terora svi su se dobro drali. Iako je kod jednog komuniste naen na savetovanju- jedan broj Proletera, nije bilo nikakve provale u gradu. Vodei sve ove akcije, partijska organizacija u Prilepu dobila je poverenje masa i stekla ogroman autoritet i uticaj kod radnih ljudi, tako da joj je bilo mogue da bez velikih napora sprovodi odluke partijskih foruma. Isto tako treba napomenuti da je partijska i skojevska organizacija u Prilepu u to vreme, pored ovih akcija, idejno, politiki i organizaciono rasla i uvrivala se u otroj idejnoj borbi protiv raznih skretanja koja smo tada nazivah levo i desno. Na elu levog skretanja bio je. Ordan Debelomeso koji nije priznavao nacionalno pitanje, nego samo borbu za socijalistiku revoluciju. Definitivno razbijanje i raskrinkavanje debelomesovaca bilo je, u stvari, u toku i krajem 1940. godine, kada je partijska organizacija organizirala demonstracije, trajkove i druge razne akcije na kojima se debelomesovci nisu pojavljivah. Na taj. nain su konano izgubili i onaj mali uticaj koji su imah nad pojedinim grupama zavedenih radnika. Druga- grupa, koja je uglavnom bila sastavljena od izvesnog broja intelektualaca, nije imala nikakve masovne baze i neki naroiti uticaj u politikom i drutvenom ivotu u Prilepu u to vreme. Oni su zastupali stanovite da radnici ne treba da se bore za pohtika prava, ve jedino da vode ekonomsku borbu, da izvojuju vea ekonomska, prava i uslove. Govorili su, isto tako, da eni nije mesto u politici, itd. Treba istai da su ljudi iz ove grupe ostali isti, nisu poli da slue reimu i kasnije okupatoru, kao to je to bio sluaj sa debelomesovcima. Vei deo ove grupe intelektualaca ukljuio se u toku rata na stranu NOB-a, ak su neki herojski poginuli. Sem toga, kad je u pitanju jaina partijske organizacije, treba napomenuti da je u toku poslednjih godina uoi rata bio sproveden dobro organizovan i sistematski rad na teoretskom uzdizanju svih lanova Partije, skojevaca i simpatizera svih koji su bili organizovani. Tako se, na primer, najpre sistematski
407

izuavao drutveni razvitak po Filipoviu, Rajmesu i dr. a pored toga razvijao se ideoloki rad i unutrar partijskih elija, skojevskih grupa, grupa simpatizera itd. Isto tako esto su stvarane kombinovane vee grupe u vidu kurseva i seminara za prouavanje razvitka drutva i izuavanje politike ekonomije po Segalu i dr. Predavai na ovim kursevima bili.su jai', teoretski uzdignutiji komunisti, kao na primer Kuzman Josifovski, Mire. Acev, Borko Talevski i Dime Bojanovski. Svake subote i nedelje redovno smo odravah sastanke na kojima su prouavana teoretska pitanja iz marksistike literature. Pored toga bilo je i kurseva o radnikom i sindikalnom pokretu u svetu, organizacionim pitanjima Partije itd. Posebno se iroko prouavao Imperijalizam kao najvii stadij kapitalizma od Lenjina. Na svim tim teoretskim sastancima, kursevima i dr-. idejno i politiki je rasla i uvrivala se partijska i skojevska organizacija. Krajem 1940. godine i u toku 1941, do 6. aprila, u prilepskoj organizaciji bilo je est lanova Partije u ilegalstvu. Mire Acev je krajem avgusta 1940. bio provaljen od nekih lanova partijske organizacije u Ohridu, koji su bili uhapeni. On je u toku 1939/40. godine radio na stvaranju te organizacije. U prvo vreme iveo je ilegalno u Prilepu oko mesec dana. Posle toga bio je poslat u Beograd, a zatim doveden u Skoplje gde je radio u prvoj tampariji Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju sve do okupacije. U jesen 1940. godine provalom koja je potekla od jednog piljara iz Skoplja, preko koga se dobijao materijal od Pokrajinskog komiteta za organizacije na terenu u ilegalstvo su preli Kuzman Josifovski Pitu, lan PK KPJ i sekretar Mesnog komiteta KPJ u Prilepu u to vreme, zatim Mara Josifovska, lan, Mesnog komiteta SKOJ-a i Krste Crvenkovski koji je u to vreme bio na studijama na skopskom fakultetu, odakle je, obuen kao muslimanka, prebaen u Prilep. Istovremeno u zatvor je pao lan Mesnog komiteta Kiro Krstevski i tri lana Partije: Kole Nikolovski, Mice Dinevski i Stanko, o'fer iz Ropotova. Poetkom januara 1941. godine zbog provale kurira iz Kavadara u ilegalstvo je preao Blagoje Riisti Bale, metalac, ' lan Mesnog komiteta i Orde Kabacot. U istoj provali u zatvor je pao Blagoje Talevski. Za brigu i smetaj izbeghca bili su zadueni lanovi Mesnog komiteta Marko Ristevski i Ordan opela. Oni su za uvanje ilegalaca obezbeivali sklonita kod vanpartijaca-simpatizera. Za njihovo boravite niko nije smeo da zna sem ove dvojice. Maru Josifovsku, koja je jedno vreme ilegalno ivela u Prilepu, prebacili smo u selo Trojkrsti, a zatim je sve do 6. aprila
408

bila u Bitolju kod doktora Popaia, prijavljena kao kuna pomonica, a u stvari bila je ilegalka. Svi ovi ilegalci 8. aprila 1941. godine izali su iz ilegalstva. Partijska organizacija je stekla veliko iskustvo u spreavanju provala. Naime, bila je velika retkost da provala potekne od uhapenih lanova Partije u Prilpu. im bi neko pao u zat-* vor, svi oni lanovi Partije i SKOJ-a koji su bili u vezi sa njime odmah su se povlaih. U prvo vreme iveli su poluilegalno, nisu odlazili kui i bili su uvek na oprezu. Na taj nain u stvari spreavalo se da doe do provale u Prilepu. To iskustvo mnogo je posluilo u toku okupacije, tako da u Prilepu za celo to vreme partijska i skojevska organizacija nije bila likvidirana, niti joj je bio nanesen neki ozbiljniji udar. estog aprila 1941, im smo uli za napad Nemake na Jugoslaviju, Mesni komitet je odmah zakazao sastanak za 7. april u 18 asova. Sastanak je trajao do 6 asova ujutru 8. aprila. Na tom sastanku na dnevnom redu je bilo sledee: prvo, diskusija o odnosu prema okupatorskoj faistikoj vlasti i o tome kako treba da delu je partijska organizacija u masama pod novim uslovima, s obzirom na postojanje iluzija kod odreenih kategorija graana u odnosu na bugarsku okupatorsku vlast; drugo, formiranje komisija, i to: komisija za sakupljanje oruja, komisija za prihvatanje jUgoslovenskih vojnika i njihovo presvlaenje u civilna odela, da ne bi pali u zarobljenitvo. Po prvoj taki zauzeto je sasvim jasno stanovite da je to faistika okupatorska vlast i da komunisti treba aktivno da deluju kod masa na stvaranje otpora i borbe protiv okupatora. No, s obzirom na iluzije kod izvesnih slojeva graana prema bugarskom okupatoru, bilo je rei o tome da treba postupnoraskrinkavati oslobodilaku misiju Bugara, kako bi se te iluzije razbijale. Zakljuilo se da se nastupa otprilike u tom smislu: Ni hair (korist) od velikosrba ni pak beriet od Bugara. Naime, tu se radilo ' o taktikom postupanju i postepenosti u ubeivanju masa, da bi se one otrgle i oslobodile iluzija o Bugarima kao oslobodiocima; da bi sagledale da je taj okupator jo gori i tei od velikosrpskog reima; da su Bugari sluge Nemaca, da su i oni faisti itd. U vezi sa drugom takom formirane su dve pomnute komisije: za sakupljanje oruja i za prihvatanje jugoslovenskih vojnika. Na elu ovih komisija bili su lanovi Mesnog komiteta. Komisijom za sakupljanje oruja rukovodio je Stojan Stojanovski, a komisijom za prihvatanje jugoslovenskih vojnika Blagoje Risti Baie. Ove komisije su odmah otpoele da rade. Ve sutradan su organizovano prikupljale oruje, prihvatale vojnike itd. Pored toga bio je proiren Mesni odbor Naro dne
409

pomoi i njegova delatnost. Bilo je rei o politikim zatvorenicima i o magacinima sa prehrambenim artiklima i vojnom opremom u sluaju bezvlaa i prodora okupatorskih snaga. Na sastanku je reeno, pored ostalog, da se odri partijsko savetovanje. Ono je odmah zakazano i odrano je sutradan, 9. aprila 1 . Ovaj sastanak Mesnog komiteta zavrio se rano ujutro "8. aprila, u vreme kada su Prilep nadletela dva nemaka izviaka aviona i bacala bombe na mesto Crveni.bregovi. Oni su u stvari izviali da li ima na ovom terenu otpora protiv nadiranja nemakih trupa u ovom pravcu. im smo izali sa sastanka doznali smo da su se velikosrpska vlast, vojska i policija povukli. Znai bilo je bezvlase. Prvo to smo uinili bilo je osloboenje zatvorenika. U Prilepu su tada bili u zatvoru, pored nekih lanova Partije iz Prilepa i Ropotova, Risto Bajalski iz evelije, Koce Metalec lan Pokrajinskog komiteta, Dime Mirev iz Velesa i neki drugi. Pozvali smo roditelje i roake uhapenih drugova. I drugi graani s se tu okupili i izvrili jak pritisak na uvara zatvora. 'On nije mogao, da shvati situaciju. Meutim, posle pritiska i pretnje video je d nema nikakvu zatitu, da je bezvlae, i na kraju je otkljuao zatvorska vrata. Pored politikih, iz zatvora :su izali i drugi zatvorenici. Zatvorenike iz drugih gradova prvo smo rasporedili po kuama naih ljudi, a zatim, posle dva-tri dana, pomogh smo im da otputuju jer su to uglavnom bili partijski funkcioneri. Ujutro 8. aprila formirana komisija Mesnog komiteta organizovala je grupe za sakupljanje oruja puaka, municije, "bombi i druge vojne opreme iz kasarni, iz ratnog magacina Crveni bregovi, itd. Pored toga na licu mesta su lanovi Partije i SKOJ-a zaduivani da organizuju grupe radi izvrenja ovog zadatka. Istovremeno smo druge lanove Partije i SKOJ-a zaduili da odravaju red i organizuju brzo raznoenje brana i drugih prehrambenih artikala iz privremenih magacina, kakvih je bilo na vie mesta u gradu. Istog dana, 8. aprila 1941. godine po podne, stigla je prethodnica Nemaca na motociklima i dipovima, a zatim i . neki nemaki oficir. On je odrao govor pred optinom i odmah je -formiran privremeni gradski odbor. U toj guvi neki graani
1 Savetovamju sii prisustvovali, pored lanova Mesnog komiteta, svi sekretara, odnosno, kako smo ih taida nazivali, proelnici elija i neki istaikouti lanovi Partije. Ocene i stavovi Mesnog fcomdteita bili su izneseni i dalje razraeni' u to!ku diskusije .i jednoglasno prihvaeni. ZaMjueno je dalje da se ti stavovi i zadaci prenesu partijsikoj i skojevskoj organizaciji i organizovainirn grupama i aktivima- simpatizera i cdrugih, i da se otpone sa radom za njihovo ostvarenje.

410

su poeli da nam govore: Evo, dolo je vae, udei se zato i m i ne ulazimo-u vlast. Pored ostalih i neki otpali, ranije iskljueni komunisti, potpuno su se preokrenuli. Koce urija 2 i njegova ena Draga bih su izraziti primer za to. On je bio nekada lan Partije, ali je iskljuen. Kada su Nemci postavili ovaj privremeni odbor Koce urija je poeo da ide od jednog do drugog lana Mesnog komiteta i da nas ubeuje da treba da uestvujemo u ovoj vlasti, zato to je to vreme za koje smo se borili, itd. Nakon nekohko dana kako su Nemci uspostavili privremenu vlast i odbor u Prilepu, doh su neki bugarski inovnici agitatori koji su imah zadatak da pripreme doek bugarske armije koja je kasnije dola, a isto tako da pripreme teren za uspostavljanje bugarske okupatorske vlasti. Oni su poeli da trae uea nekih autoritativnih graana poznatih Makedonaca, ljudi iz Prilepa koji su ranije bili opozicionari i slino, no veina je to odbijala. Neki od njih su se raspitivali kod istaknutih lanova Partije i lanova Mesnog komiteta za miljenje kako da postupe. Mesni komitet im je sugerirao da odbijaju ponudu za- uee u okupatorskoj vlasti. Zbog toga su Bugari bili primorani da se orijentiu na manje autoritativne linosti koje pre rata nisu igrale skoro nikakvu politiku ulogu i n i s u nita znaile u politikom i drutvenom ivotu Prilepa. Posle dva-tri dana od dolaska Nemaca u Prilep, iz Skoplja je stigao Kiro Dimu koji je preneo direktivu Pokrajinskog komiteta da se ne srne sakupljati oruje, da se ne srne nai ni jedan vojniki kai kod lanova Partije, skojevaca i simpatizera, zbog toga to kadrovi treba da se uvaju za odlunije momente, a ako zatreba oruje da emo ga dobiti od Sovjetskog Saveza. Na bazi ovoga Mesni komitet je sazvao sastanak na kome se diskutovalo o tome ta da se radi. Reeno je da se prekine sa prikupljanjem, a sakupljeno oruje sakrije i od Pokrajinskog komiteta i od okupatora. To je oruje odlino posluilo za naoruanje partizanskog odreda prilikom njegovog formiranja. Tih dana, 12. ili 13. aprila 1941. godine u Prilep se vratio Mire Acev, zajedno sa Straom Pindurom. Oni su inae bih kolski drugovi, bliski prijatelji. U privatnim razgovorima sa nama, pored ostalog, oni su priah o stanju u Pokrajinskom komitetu posle najezde Nemaca. Izneli su da su neki lanovi Pokrajinskog komiteta, kao na primer Blao Oriandi, Dobrivoje Vidi i drugi, odmah posle ulaska Nemaca proterani od strane Satorova sa izgovorom da nisu Makedonci, da e teko opstati
2 Koce urija se obesio uoi osloboenja Prilepa, septembra 1944, a njegova ena Draga-je osuena na smut, ali- je docnije :pomlovana.

411

i da je bolje da idu za Srbiju. Isto tako oni su glasno priali da odnosi Satorva sa Centralnim komitetom KPJ nisu sasvim isti i normalni. Pored toga, ispriali su da je Blao Orlandi uoi ulaska Nemaca u Skoplje sa jednom naoruanom grupom izaao na Vodno iznad Skoplja. Meutim, Satorov je to os-udio i naredio da se povuku, ime je ustvari razoruao ovu grupu. Tada smo zapravo mi u Prilepu prvi put uli- da neto sa njim nije u redu, ali jo nismo imali jasnu predstavu emu se radi. 12. ili 13. aprila 1941. godine jedne veeri naila su dva aviona (govorilo se da su engleski) i bacili nekoliko bombi na grad. Poruili su nekoliko kua. U Prilepu je nastala velika panika. Iste veeri stanovnitvo je poelo da se evakuie u oblinja sela, planine itd. Meutim, partijska organizacija, skojevska organizacija i jedan deo organizovanih simpatizera ostali su u gradu. . Naime, jo prvih dana pod okupacijom Mesni komitet je dao direktivu da se svi komunisti i skojevci svi koji su bUi organizirani ne smeju da idu van grada bez odobrenja. Ko ide treba da se javi svom sekretaru i trai odobrenje. Tako se desilo da smo tih dana u evakuisanom gradu faktiki ostali samo mi komunisti i Nemci. Seam se, tih dana navee smo sa partijskim elijama i SKOJ-em odravali sastanke i pripremali ih za aktivnost u novonastalim uslovima. Bili su prenoeni razni stavovi i zadaci koji su nametnuti u uslovima okupacije. Poto su tih dana u gradu bih samo Nemci i komunisti, na jednom kratkom sastanku lanova Mesnog komiteta diskutovali smo o tome da smo mase ispustili, ostavili same u zbegu a mi ovde ostali sa Nemcima. Meutim, sledeih dana narod je poeo da se -vraa nazad, ali ipak smo jedan deo komunista uputili u zbegove, gde je stanovnitvo bo evakisano. Jo u prvim danima okupacije Mesni komitet, koji je redovno svake nedelje odravao sastanke, uvideo je potrbu da se svakodnevno kontaktira, kako izmeu samih lanova Mesnog komiteta ist tako i sa proelnicima elija, a ovi pak sa svim lanovima Partije u svojim, elijama. To je sprovedeno .i u skojevskoj organizaciji. Ti kontakti, takozvani letei sastanci, odravali su se svakog dana na odreenom mestu i u odreeno vreme, a po potrebi i vie puta dnevno. Seam se da su se takvi letei sastanci odravali pre svega po zabaenim ulicama, u prolazu niz crkveno dvorite i na drugim pogodnim mestima koja nisu bila upadljiva. Partijska i skojevska organizacija bile su potpuno mobilisane. Nije bilo dana da se nisu odravali sastanci na koje je trebalo ii- Seam se, taj intenzitet i aktivnost su bili tako jaki da su svi partijci, skojevci i svi lanovi Mesnog komiteta sa sastanaka ili na rad. Navee-sastanci, danju rad.
412

Pero Tikvar je u toku meseca maja boravio u Prilepu. Tom prilikom on je prisustvovao jednom sastanku Mesnog komiteta. Kad se sastanak zavrio, pored ostalog, ukratko je priao o utiscima sa Pete zemaljske konferencije KPJ 1940. godine. Govorio je da je na Petoj konferenciji konstatovano da se Komunistika partija Jugoslavije organizaciono i idejno konsolidovala i izrasla, da je sposobna da vodi borbu u odlunim momentima'itd. Pored ostalog, mi smo tada prvi put sluali o generalnom sekretaru nae partije, o drugu Titu.' Tikvar je bio oduevljen. Zato smo mi u Prilepu primili sa velikim aljenjem povezivanje partijske organizacije Makedonije sa Centralnim komitetom Bugarske radnike partije komunista. U prvo vreme mislili smo da je to povezivanje u dogovoru sa Centralnim komitetom KPJ'. Polovinom maja 1941. godine stigla je direktiva Pokrajinskog komiteta da Partija ostvari svoj uticaj u upravi gradske itaonice koju je trebalo da formiraju bugarske okupatorske vlasti. Naime, u to vreme je okupator formirao itaonice na teritoriji cele Makedonije. Mesni komitet je diskutovao o ovoj direktivi Pokrajinskog komiteta i odluio da u upravi itaonice ne budu komunisti, ve drugi simpatizeri i rodoljubi nad kojima Partija ne moe da vri uticaj. Seam se da smorza predsednika predvideli jednog advokata u Prilepu, inae potenog oveka, a za lanove u.upravi neke druge. Na samoj skuptini koja se u nedelju odrala u bioskopskoj sali, pored ostalih graana bio je prisutan i izvestan broj simpatizera i jedan mah broj lanova Partije, kao i trojica lanova Mesnog komiteta, ije smo prisustvo mi organizovah. Na skuptini, pored ostalog, razvila se diskusija o nazivu itaonice. Predstavnici bugarske vlasti su predloili da se nazove nekim bugarskim imenom, govorei da je jo pre stotinu godina u Prilepu postojala bugarska itaonica i slino. Tada je ustao Borko Talevski, lan Mesnog komiteta, i predloio da itaonica nosi ime Goceta Deleva, s obzirom d je to borac za slobodu Makedonije. Graani su aplauzom prihvatili ovaj predlog. Posle toga, kada su za sastav uprave, bili predloeni neki bugrofilski elementi iz grada, pored nekih bugarskih inovnika doljaka, nastala je itava guva. Niko nije hteo da prihvati njihov predlog. Tada je jedan simpatizer Partije predloio neke lanove Partije i dvojicu lanova Mesnog komiteta. Aplauzom su svi prihvaeni. Bugarski okupatori prosto su nametnuli nekoliko svojih ljudi za lanove uprave, meu kojima i Dragu Kuriicu. Posle sukoba u itaonici bugarska pohcija je pozvala izvestan broj drugova na sasluanje, odnosno kako su oni rekli
413

na razgovor. Bili su pozvati Borko Talevski i Trajko Bokovski, koji su bili lanovi Mesnog komiteta, zatim Ljuben Lape, Rampo Levkata i jo neki drugi simpatizeri. Tamo su im govorili 0 Bugarskoj, o osloboenju Makedonije i slino. Po obavljenom razgovoru odmah su ih pustili. Bugarima u to vreme nije bilo u interesu da zaotravaju odnose i izazivaju sukobe, hteli su nekako mirnim putem da se stia ta stvar. Posle toga Borko Talevski i Trajko BokoVsid. ve su preli u poluLegalstvo. U stvari legalno su iveli, nisu spavali kod kua, retko i paljivije su se kretali da ne bi bih sluajno uhapeni. U to vreme studenti iz cele Makedonije otili su u Sofiju u vezi sa povlaenjem dokumenata sa Beogradskog univerziteta. Koliko se seam, jedino prilepski studenti se nisu upisali na fakultet, jer su dobili direktivu od Mesnog komiteta da se ne upisuju. Kasnije, kada su Bugari poeli da pozivaju regrute na odsluenje vojnog roka u bugarskoj okupatorskoj vojsci, reeno je studentima.da se formalno upiu na sofijski fakultet, da ne bi bih pozvani na odsluenje vojnog roka. . . Studenti u Sofiji organizovali su demonstracije da bi dokazali kako oni nisu Bugari, kako Makedonija nije bugarska ve makedonska, kako je ona porobljena, itd. Zapravo, poznati faista - doktor Staniev u to vreme pozvao je na ruak istaknute makedonske studente, meu kojima Kuzmana Josifovskog, Mireta Aceva, Krstu Crvenkovskog i druge iz svih gradova Makedonije. Meutim oni su, namesto da pou kod njega, otili na Vitou. U stvari, organizovali su demonstracije 1 javno izvikivah parole. I u Sofiji su je organizovali onako kako su navikli u Beogradu. Kad su se vratili u Prilep Mesni komitet je usmeno opomenuo Kuzmana Josifovskog i Mireta Aceva zbog ovakve aktivnosti, zato to su se kompromitovali bez ikakve koristi, a mogli su da budu i uhapeni. Jo u toku maja 1941. bugarski okupatori, im su stigli, pokuah su da vrbuju nae ljude. Takav sluaj je bio sa Canetom Ihjevskim, zavrenim maturantom i lanom Partije. Vrbovah su ga i hteli da ga zoposle u policiji. On nam je saoptio taj njihov pokuaj. Mi smo mu dali direktivu da prihvati takvu ponudu, s tim to e sluiti Partiji. Meutim, izgleda da su Bugari ustanovili da nisu izvrili dobar izbor, te su odustali od te namere. Tada smo mi prvi put poeh da razmiljamo o potrebi da stvorimo svoju obavetajnu slubu. To je bilo, kao to rekoh jo,u mesecu maju 1941. Doonije je poela da se stvara i razvija naa obavetajna mrea koja je delovala za itavo vreme okupacije. Meu pokuajima vrbovanja naih ljudi od strane pohcije okupatora treba istai sluaj Metodija Jovanovskog Pimana. On je jo pre rata iskljuen iz gimnazije zbog komunistike
414

delatnosti.. Kao lan Partije i jedan od aktivnijih bio je i u komisiji za selo. Meutim, kad su dole okupatorske vlasti u leto 1941. godine zaposlio se kao inovnik u optini. On je bioiz siromane porodice, pa smo se sloili sa tim da se zaposli. Meutim, poeo je da se pasivizira, pa ak i da izbegava susrete sa nekim komunistima. Mesni komitet je doao do zakljuka da je on ili zavrbovan i postao agent, ili se pokolebao u velikoj meri i pasivizirao skoro potpuno. Zbog .toga je komitet doneoodluku da se on iskljui iz Partije, ah da mu se to za sada ne saoptava, ve kad budemo formirali partizanski odred da i njega poaljemo u partizane i tada da mu saoptimo odluku.. I zaista, dva druga su dobila 10. oktobra zadatak Ha i njega povedu u partizane. Oni su mu zakazali sastanak na odreenom mestu van grada, sa namerom da mu ne saopte o emu se radi.. On je otiao na taj sastanak i odatle je odveden na zborno mesto gde se formirao partizanski odred. Sutradan su mu kazali da je iskljuen, da je poslat u partizane da se bori, da opere ljagu i dokae da je ostao komunista. Melutim, on se uplaio da ebiti ubijen, pa je uzeo dve bombe i u pogodnom trenutku, 11. oktobra posle podne, znai uoi napada partizanskog odreda na Prilep, dezertirao i vratio se u Prilep. Tek posle osloboenja mi smo .utvrdili da je on bio vrbovan agent i da je posle bekstva. iz odreda doao u policiju. Meutim, njegova veza nije bila tu a ostali u policiji nisu hteli da ga sasluaju, i tako ovom sluajnou on nije provalio odred. Interesantno je napomenuti i toda i kasnije on nije izdao sve ljude koje je znao kao aktiviste jo od pre rata. Verovatno se plaio. Treeg novembra 1941. izvren je napad na njega, koji" je organizovao Mesni komitet, ah on nije uspeo. Bugari su ga potom poslali u Bugarsku kao> uitelja. U borbi Partije u ovom periodu posebnu ulogu je odigrala partijska tehnika. Ona je stvarana jo ranije, u toku 1940. godine. Posle velike ilindenske demonstracije 1940. godine, skoro svakog petka uvee, uoi subote koja je bila pazarni dan, masovno smo rasturah letke po kuama u Prilepu. Nikada policija nije uspela da uhvati ikoga na delu pri deljenju letaka. U prvo vreme umnoene letke smo nosili iz Skoplja. Kasnije, u septembru ih oktobru 1940, mi smo organizovali svoju tehniku. Nabavili smo pisau mainu, prese i si. Kasnije smo nabavili getetner iz Kavadara. Posle okupacije, kad se Mire Acev vratio iz Skoplja gde je radio na pokrajinskoj- tehnici, on je korien na radu u tehnici Mesnog komiteta u Prilepu. Pored njega korieni su i neki drugi. Jedno vreme je Nikola aule radio na tome. U oktobarskim danima, ili neto ranije, tehniku smo smestili u kui Milana aueva i Pare Vojmoske. Za rad u tehnici obu 415

cene su i drugarice Cenka i Zore Krstevski. One su na tom poslu ostal itavo vreme okupacije, sve do osloboenja. Umnoavanje materijala na presama, a docnije na getetneru, obavljalo se. od septembra 1941. pa sve do osloboenja u kui Ilije Belianca. Tehnika je bila potpuno izolirana, ljudi koji su na njoj radili nisu iveli partijski u eliji, a sa njima je odravana veza od strane sekretara Mesnog komiteta, odnosno zaduenog lana u Mesnom komitetu po tehnici. Njihove kue nisu mogle ni za ta drugo da se koriste. Ljudima koji su bili angaovani za rad na tehnici bilo je zabranjeno da politiki deluju, da se ne bi kompromitovali. Sve je to oprinelo da je partijska tehnika u Prilepu radila celo vreme okupacije, iako je okupator, uloio mnogo napora da bi je otkrio. Tome je doprinela i sama injenica da su se neki lanovi Mesnog komiteta, koji su tokom okupacije bih hapeni, uvek dobro drali. 'Takav je bio sluaj sa drugaricom Ujkom Prisaankom, Cenkom Tuteskom i dr. U nedelju 22. juna 1941. godine u parku na Brdu smo bili nas nekohko lanova Mesnog komiteta. Oko 9 asova, kada smo sedeli i razgovarah, naiao je Borko Talevski i saoptio da je preko radija uo za napad Nemake na Sovjetski Savez. Rekao je da je taj napad izvren rano ujutro. Sa" lanovima Mesnog komiteta koji su tu bili odmah smo se dogovorili i zakazali sastanak Mesnog komiteta za isti dan uvee u kui Marka Ristovskog, lana Mesnog komiteta. Kod njega smo najee odravali sastanke, jer je njegova kua bila u nekoj sporednoj Ulici te niko nije mogao primetiti na dolazak. A i komije Marka Ristovskog bili su dobri ljudi i nisu ga itavo vreme okupacije otkrili okupatoru, iako su primeivali aktivnost u njegovoj kui. Na dnevnom redu je bilo jedno pitanje: ocena rata izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza i zadaci partijske organizacije u Prilepu u vezi s tim: Seam se da je na sastanku zauzeto ovakvo stanovite: da e Nemci, s obzirom da su bez sirovina i da su istroeni u dotadanjem ratovanju, ii na munjeviti rat da bi okupirah Sovjetski Svez, da e Sovjetski Savez, nasuprot tome, voditi dug, iscrpljujui rat. . U vezi sa zadacima partijske organizacije u novim uslovima Mesni komitet je zauzeo stanovite da je sada nastupilo krajnje vreme, da treba uzeti oruje u ruke i otpoeti direktnu oruanu borbu protiv okupatora, protiv nemakih i bugarskih faista, kako bi se-pomoglo Sovjetskom Savezu borei se istovremeno za 'isterivanje okupatora iz nae zemlje. Na sastanku smo odluili da se sutradan, 23. juna, odri partijsko savetovanje na kome e se preneti ovakav stav i ovi zadaci partijskoj organizaciji i konkretizaciji i druge mere za dalju aktivnost partijske organizacije. Na tom sastanku doneta je i odluka da
416

se formira Mesni vojni tab. U njegov sastav ulo je petoro' ljudi: Marko Ristovski, Ordan Copela, Stoj an Stoj anovski, Lazo Filipovski i ja. Sutradan je savetovanje odrano u kui Blagoj a Ristia Baleta, metalca, lana Mesnog komiteta koji je iveo u jednoj sporednoj ulici kod arene esme. Savetovanju su prisustvovali sekretari partijskih elija i jedan broj radnika i intelektualaca uzdignutih lanova Partije. Na savetovanju je prenesen stav Mesnog komiteta i njegove odluke. Borko Talevski je pripremio referat o oceni rata i zadacima koji stoje pred partijskom organizacijom u tim novim uslovima. On je u referatu izneo otprilike .one ocene i stavove koji su bili zauzeti na sastanku..Mesnog komiteta. Ukazao je da partijska organizacija treba da otpone sa oruanom borbom.. Ovde u napomenuti da tada Mesnom komitetu, kao . i ostalim komunistima, jo nije bilo dovoljno jasno kako e se ta oruana borba organizovati i voditi. Pored toga, niko od nas nije imao nikakvo ratno i vojniko iskustvo. Naime, partijska organizacija je bala uglavnom (pa i sam Mesni komitet) sastavljena od mlaih ljudi. Najvei deo nije odsluio vojsku. Bilo je' najvie desetak starijih drugova koji su bili u vojsci i znali rukovati orujem. Posle iroke diskusije svi prisutni su jednoglasno prihvatili ocenu i stavove Mesnog komiteta i sloili se da je to jedino pravilno i da sada vie nema potrebe za uvanjem kadrova, jer" je doao odluni momenat kad treba najenerginije i najupornije da se priprema za oruanu borbu i otpone sa njom. Posle odranog partijskog savetovanj'a u Prilepu odmah iste veeri, po odluci komiteta, ja sam pola za Skoplje da informiem Pokrajinski komitet o odlukama i merama koje je zauzeo Mesni komitet. Za ovo vreme karakteristino ja da se napomene da biro Pokrajinskog komiteta ni je slao skoro nikakve direktive niti orijentacije, pa ni po pikanju rata Nemake protiv Sovjetskog Saveza. U Skoplje sam stigla ujutro 24. juna i preko Dimua zakazan je sastanak sa sekretarom Pokrajinskog komiteta pod Gorno Vodno, oko 10 sati, kod jedne esme. Ja sam na tom sastanka iznela odluke i ocene koje su donete od strane Mesnog komiteta, kao i na partijskom savetovanju, u vezi sa napadom Nemake na Sovjetski Savez. Upoznala sam ga sa referatom Borka Talevskog i merama koje smo preduzeli u Prilepu u vezi sa organizovanjem oruane borbe. On je dao otprilike ovakvu ocenu: da smo mi, Prilepani njegovi zemljaci, preuranili i nismo pravilno ocenili rat izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza; da je to u stvari krstaki rat kapitalizma protiv Sovjetskog Saveza i da je to prethodno dogovoreno za zlenim sto29 U s t a n a k 1941.

417

lom izmeu Nemaca, Engleza i Amerikanaca. Hes je radi toga odleteo u Englesku i da tu mi, komunisti Makedonije, ne moemo nita da uinimo. Uostalom, ako treba nekakva pomo Sovjetskom Savezu on e nam dati direktivu. On nas je posebno iskritikovao i smatrao da ne treba da se ide na suvie otre forme borbe koje smo mi predvieli na oruanu borbu. Smatrao je i sugerirao da mi protiv bugarske vlasti treba da vodimo borbu, ali u blaim formama. Da se borimo 'za vie hleba, za vie rada, za vea prava Makedonaca i da eventualno moemo obrazovati i nekakve diverzantske grupe, kako ih je on nazvao trojke i petorke. Ali partizanski odredi i takav rad ne dolaze u obzir, jer je to suvie otra forma borbe. Ako bi vojni tab rukovodio ovim diverzantima onda u redu, ah nikako ne treba da bude rukovodstvo za pripremu i formiranje nekakvih partizanskih odreda. Kad smo se vratili u Prilep .Mesni komitet je odmah odrao sastanak na kome se diskutovalo jo jednom o ovim stavovima. Ostao je na stanovitu da su nae odluke, predviene mere i zadaci partijske organizacije u ovim uslovima pravilni. Meutim, s obzirom da smo bili disciplinovani i da je PK za nas predstavljao vie rukovodstvo, mi nismo mogli da ne obavestimo partijsku organizaciju o njegovim stavovima. Mesni komitet je odluio da istovremeno obavesti partijsku organizaciju i o stavovima i zakljucima sa sastanka Mesnog komiteta i savetovanja, koji su se, uostalom, odmah posle savetovanja na bazi zakljuka sprovoili u partijskoj organizaciji i o stavovima Partijskog komiteta. Karakteristino je to da se na sastancima, koje smo odmah odrali, nije naao ni jedan.lan Partije, m jedan skojevac koji bi podravao stav i ocenu Pokrajinskog komiteta. Svi su bezrezervno podravah stav Mesnog komiteta i smatrali da je jedino on pravilan i da treba da otponemo sa oruanom borbom. Mi smo nastavili da radimo prema odlukama Mesnog komiteta, a istovremeno smo se nali u takvoj situaciji, zbog discipline prema viem rukovodstvu, da smo morali da sprovodimo i stavove Pokrajinskog komiteta. Zapravo, organizovali smo odmah diverzantske grupe, a istovremeno smo vrili najenerginije pripreme za formiranje partizanskog odreda. U vreme kada smo u partijskim organizacijama razraivah stavove Mesnog i Pokrajinskog komiteta, negde odmah posle 25. juna 1941. godine, Mesni vojni tab je odrao svoj prvi sastanak ispod Markovih kula, negde izmeu Prilepa i sela Varo. Na tom prvom sastanku diskutovali smo o zadacima po vojnoj liniji, koji stoje pred tabom, i o tome kako sada treba
418

da se organizira pripremanje pruane borbe. Na tom sastanku odreeni su i sektori i zaduenja. . Na ovom sastanku taba, pored ostalog, dogovorili smo se i za neke konkretne akcije. Bili ,su predoeni objekti koje je trebalo ispitati radi vrenja sabotae i akcija na njima. Pored ostalog, bili su razmatrani: pruge, optine po selima, telefonska centrala u Prilepu, neki vniji mostovi na putevima i drugo. Na tom sastanku konkretni] e smo se dogovorili da u prvom planu dolazi u obzir akcija na Bogomilskom tunelu. Zbog toga je bio postavljen zadatak da se ispita kako se tunel uva i si. U vezi s tim dogovorili smo se da organizujemo prenos dinamita iz Skoplja, koji je skopska organizacija imala i organizovano nabavljala iz magacina rudnika Radue. Polovinom jula, posle jednog (sastanka Mesnog komiteta koji smo odrali u kui Pera Dajkovskog na Riu, Trajko Bokovski, Kuzman Josifovski, Borko Talevski i Mire Acev, koji su posle 11. jula preli u ilegalstvo, izali su na Selaku planinu. Sutradan na leteem sastanku Stevan Stojanovski mi je javio da su ova etvorica ve otila u partizane i da su poruila da im se poalje jo neto oruja, hrane i drugih stvari. Dogovorili smo se da ne smemo etvoricu rukovodilaca ostaviti same i poruili smo im da se vrate nazad. Ubrzo posle toga Mi're je prebaen u Kruevo, a kasnije je otiao u Skoplje po odluci PK. Neto kasnije Kuzman Josifovski je po direktivi' Pokrajinskog komiteta upuen u Bitolj. Borko Talevski i Trajko Bokovski kao lanovi Mesnog komiteta ostali su i dalje ilegalno da ive i rade u partijskoj organizaciji u Prilepu. Poetkom jula 1941. godine, uoi Petrovdana, od Pokrajinskog komiteta dobili smo letak. U njemu je, pored pozivanja radnih ljudi na borbu za ekonomska i vea politika prava, bila sadrana parola za sovjetsku Makedoniju. Taj letak smo umnoili u naoj partijskoj tehnici i uoi Petrovdana ga masovno poelili po kuama u Prilepu. Niko od uesnika nije uhvaen. Meutim, sledeeg dana su uhapeni knjiari Blagoj Popov i Nikola Popov, zbog hartije na kojoj je tampan letak, a koja je nabavljena u njihovoj knjiari. Bio je provaljen-Mire Acev koji je uzeo tu hartiju. Meutim, on se sklonio. Sledeeg dana je uhapeno nekoliko komunista i simpatizera, meu kojima Blagoje Telovski, Asparuh Josifovski, Blagoj a Korubin, ja i drugi. Popodne su nas sasluah i pustili na slobodu. Drugog avgusta je Ilinden nacionalni praznik makedonskog naroda. Meutim, 1941. godine bugarski okupator je hteo na svoj nain-da ga obelei, prikazujui ga kao bugarski praznik, a Goceta Deleva i ostale kao borce za bugarsku Makedoniju.
27'

419

. Neposredno pre 2. avgusta od Pokrajinskog komiteta dola je direktiva' da osujetimo tu proslavu koju je trebalo da organizuju Bugari i da partijska organizacija organizuje velike demonstracije, da obezbedi svog govornika koji e govoriti, o znaaju. Ilinena kao praznika makedonskog naroda, o ustanku makedonskog naroda 1903. godine za osloboenje Makedonije itd. Mesni komitet je odrao sastanak u vezi sa ovom direktivom i napravio je.plan za organizovanje demonstracija. Prvo su odreena dva ili tri lana Mesnog komiteta koji e se angaovati oko pripreme. Jedan od njih. je bio Stevan Stojanovski, zatim Joska Ordanovski i jo jedan, ini mi se da je to bio Bale. Odlueno je da drugi lanovi Mesnog komiteta ne uestvuju u toj akciji da se ne bi eventualno desila hapenja ili otpoela borba, pa da izginu ili da budu. pohapeni svi lanovi komiteta i na taj nain da mesna partijska organizacija ostane obezglavljena. Radi toga odlueno je da ostali lanovi Mesnog komiteta budu na okupu, a da imaju stalnu vezu preko jednog lana Mesnog komiteta koji e uestvovati u demonstracijama.. Prethodnih dana bili su pripremljeni transparenti" sa parolama o slobodi i nezavisnosti Makedonije, o tome. da Makedonija nije bugarska, da su Bugari faistiki okupatori, da treba da idu iz Makedonije i Nemci i Bugari, i dr. Na sastanku je teko bilo odrediti govornika na demonstraciji, jer to je trebalo da bude ovek koji je autoritativan i poznat u grdu, koji poznaje probleme i ume dobro, da ih objasni. Predloeno je da govornik bude Kuzman Josifovski, Mire Acev ih Borko Talevski. Na kraju je ipak odlueno da pozovemo Kuzmana Josifovskog koji je tada iveo ilegalno u Bitolju, jer je Mire bio u Skoplju a Borko. je trebalo i dalje da ostane u gradu. Istovremeno odluili smo da jedna grupa od 4 do 5 naoruanih i odvanih ljudi, sa po dva revolvera i nekohko bombi, kao i vie njih nenaoruanih, poe da obezbeuje Kuzmana. Njima je postavljen zadatak da ne dozvole ni u kom sluaju da Kuzman padne u ruke okupatoru, makar izginuli do poslednjeg. Ujutro 2. avgusta povorka je pola na mesto gde je trebalo da bude glavna demonstracija. Mesni komitet, okupljen u kui Marka Ristovskog, bio je u stalnoj vezi sa komunistima koji su bili ukljueni u ovu akciju. Bili smo obaveteni da u ovoj buno pripremljenoj proslavi uestvuje kola izdajnika, neto opolenaca, bugarske vojske i policije, a na drugoj strani nai ljudi neto lanova Partije koje smo namerno tamo poslali, skojevaca i drugih naprednih omladinaca. Mesni komitet je odluio da se odustane od ove akcije jer masa naroda nije prihvatila ovu bugarsku proslavu. Tako smo odluili da se nai povuku i da se odustane od demonstracije jer nije bilo potrebe ikoga ubeivati' u makedonski karakter ilindenskog ustanka.
420

Meutim, pri povlaenju sluajno je jedan omladinac, koji je skriveno nosio ispod svog odela jedan od transparenata, bio primeen. On je uhvaen, a posle je na bazi tih hapenja provaljen lan Mesnog komiteta Joska Ordanovski, sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a, koji je odmah preao u ilegalstvo. Posle prvog sastanka Mesnog vojnog taba u poslednjim danima meseca juna, slati su u nekoliko navrata kuriri u Skoplje da donose dinamit. Jedan od prvih bio je Stevan Stojanovski koji je doneo jedan koier pun dinamita. Interesantno je istai da su mu na troarini u Prilepu otvorili kofer i upitali ga to nosi. On im je rekao da je uta boja za nanule i tako se izvukao. Jo jedan ili dvojica kurira ili su u Skopje i nosili po jedan kofer, dinamita, tako da smo ga imali dovoljno za akcije na tunelu kod Bogomile. . Krajem avgusta, ili docnije u toku septembra, poslata je diverzantska grupa sa zadatkom da ispita situaciju i da vidi kaKo je uvan Bogomilski tunel, na koji nain je najlake da mu se pristupi i kako se moe izvriti njegovo ruenje! U grupi su bih Gigo Menkovski, Lazo Fihpovski, Dor Velkovski i Borko Simonot. Ovaj poslednji se pokolebao i vratio natrag, zbog ega ga je Mesni komitet'odmah iskljuio iz Partije.. Kada je ova trojka dola blizu tunela zaustavio ih je' straar,. upitao ko su i kuda idu i zatraio im je legitimacije. U tom momentu Lazo Fihpovski je rekao: Evo ja u mu dati legitimaciju! Umesto nje izvadio je pitolj i ubio straara. Zatim su uzeli njegovu puku i poeli se povlaiti navie u planinu. Bilo je pukar an ja, nastala je itava uzbuna u baraci gde jebilo smeteno oko 12 vojnika koji su uvali tunel.' Otpoela jeborba. Nai su se poeli povlaiti i u tom su uspeh. Meutim, zbog ovog sukoba oni nisu uspeli da uzmu svoje bicikle na kojima su doli do sela Gostirane, te ih je neprijatelj zaplenio. U ovoj borbi zaplenjena je prva. okupatorska puka u Makedoniji i ubijen prvi vojnik bugarskog okupatora. Sledeeg dana navee Mesni komitet je odrao sastanak na kome je, pored ostalog, iskritikovao neposrednog organizatora ove akcije Ordena opela, jer je nesmotreno postupio kada je grupu poslao sa biciklima, uzajmljenim od drugih komunista koje je zbog toga policija traila te su morali da preu u ilegalstvo. Isto tako bio je kritikovan zbog toga to je angaovao i Doreta Velkovskog koji se skoro vratio iz zarobljenitva, inae predratnog komunistu koga smo, kao nekompromitovanog, planirah na ranijem 'sastanku Mesnog komiteta za lana Mesnog komiteta. Zbog svega toga opela je kanjen ukorom.;. Na sastanku se isto tako diskutovalo o sluaju Borka Simonata i doneta je odluka da se iskljui iz Partije bez saslu 421

anja. Inae je bilo u praksi da se formira komisija ako neki lan Partije napravi koju.greku, ili je pak sasluavan na neki drugi nain i na bazi toga se posle donosila odluka. Meutim, ovaj sluaj se zavrio bez sasluanja zbog toga to se oito r a d i o o kolebljivcu koji se preplaio i pobegao ne izvrivi partijski zadatak. Posle akcije u toku jula, 2. avgusta i akcije na tunelu, broj ilegalaca se poveao na oko desetak ljudi. Mesni komitet partijske organizacije u Prilepu i Mesni vojni tab odluili su da prvi partizani izau na Seleku planinu, da ova prva grupa poslui kao psnov za formiranje prve partizanske ete i odreda, da prouava teren i objekte za akcije, da razrauje baze za odred; da sistematski radi na obuavanju u rukovanju orujem i si. Ona je krajem avgusta ili poetkom septembra bila na Selekoj planini i otpoela je, pored ostalog, i sa ispitivanjem terena. Posebno je ispitivala mogunosti za partizansko dejstvovanje na terenu Morihova. U nekoliko navrata kod njih su dolazili lanovi taba i neki lanovi Mesnog komiteta jer je tamo formirana i partijska organizacija, a radilo se i po vojnoj liniji. Istovremeno kad su prvi partizani izili na Seleku planinu formiran je i Operativni vojni tab. Znai, pored postojanja Mesnog vojnog taba u gradu, koji je i dalje vrio pripreme za izlazak novih partizana, postojao je i ovaj Operativni tab u planini. U to vreme, a i neto ranije, krajem avgusta 1941. godine bugarski okupatori otpoeli su pripreme i pojedinano pozivanje na odsluenje kadrovskog roka. Mesni komitet je zauzeo stanovite da se komunisti i ostali organizovani ne odazovu pozivu za odsluenje vojnog roka u okupatorskoj vojsci, ve, da izau u ovu partizansku etu na Selekoj planini. Meu prvim pozvatrm bio je Ihja Igeski Cvetan koji je otiao u partizane. U toku pripremanja za oruanu borbu razvila se ogromna delatnost Narodne pomoi na stvaranju materijalne rezerve za partizanske odrede. U to vreme mi jo nismo bili naisto s tim kako e se snabdevati partizanski odredi. Postojalo je miljenje da e pored sela i grad trebati njih da snabdeva. Tako je u gradu Mesni odbor Narodne pomoi razvio ogromnu delatnost. To je zapravo bila veoma masovna organizacija u koju je prerasla Crvena pomo jo u toku 1940. godine. O proirenju njene aktivnosti diskutovali smo u vie navrata. Na sastanku Mesnog komiteta 7. aprila odluili smo da se proiri Mesni odred i da se razvije mnogo ira aktivnost. Drugi put je o tome isto tako diskutovano na sastanku Mesnog komiteta koji je odran 22. juna, posle napada na Sovjetski Savez. Tada smo definitivno utvrdili kakve sve forme rada i aktivnosti treba da se razviju
422

kod ove masovne organizacije, odnosno na kakav e nain ona reavati predstojee obimne zadatke u stvaranju materijalne rezerve za oruanu borbu. I razvila se velika aktivnost. Postignuto je okupljanje radnih ljudi u Prilepu i selima na irokoj antifaistikoj platformi. U tom vremenu, do 11. oktobra 1941. godine, preko ove organizacije ve je sakupljeno vie hiljada kilograma konzervirane paprike, marmelade, sira, meda, ita i drugog. Stotine graana, naroito ena, bilo je angaovano na pripremanju konzervirane hrane. U pogledu uskladiten ja svih tih artikala ilo se za tim da s magacini ne stvaraju kod lanova Partije i skojevaca, ve kod drugih potenih graana. Na taj nain vie stotina porodica stavilo je svoje podrume i druga pogodna mesta na raspolaganje Partiji i pokretu za uskladitenje prehrambenih i drugih artikala. Seam se kako smo tada govorili o tome da je Prilep postao opte skladite. Deo namirnica smeten je i po selima. Isto tako bilo je organizovano izraivanje gojzerica za potrebe partizana. Postojala je posebna ilegalna radionica koja je u toku 1941. izgradila stotinu pari cipela. Pored toga, gojzerice su izraivane i opravljane i u nekohko obuarskih radnji u Prilepu, kao na primer kod Petreta Talevskog i drugih. Na taj nain svi oni koji su ve otili u partizane i oni koji je trebalo kasnije da odu, bili su snabdeveni novim gojzericama. Isto tako za pletenje dempera, arapa i rukavica angaovana je masovna organizacija ena. Hiljadama ljudi je bilo obuhvaeno aktivnou organizacije Narodne pomoi. Oni su se vezivali za pokret ba preko spremanja i uskladiten]a zimnice, preko izrade dempera, rukavica, arapa to je bilo prihvatljivo za dotada neorganizovane graane i graanke. Tako se proirivala masovna baza narodnooslobodilakog pokreta u Prilepu. Seam se da smo - jedno vrememorali spreavati neke skojevce i druge omladince koji su donosili od kue pokrivae i druge stvari koje nisu bile podesne za upotrebe partizana. Najbolje stvari davali su za potrebe pokreta: injela, torbica i druge vojnike stvari, rune asovriike, miraz devojaki... To je "bilo masovno. U tome je omladina prednjaila i davala bezrezervnu podrku. Organizacijom Narodne pomoi rukovodio je Mesni odbor Narodne pomoi. Na etu tog odbora je obino bio lan Mesnog komiteta. Taj odbor ima je pododbor po mahalama, po branama itd. Pored toga svi lanovi Partije, svi skojevci i simpatizeri, organizovani u raznim grupama i aktivima, radili su na skupljanju narodne pomoi i na tom poslu okupljah mase. Tada je u svakoj partijskoj eliji poneko bio odgovoran za narodnu pomo, kao to' je bilo po SKOJ-u i drugim sekto 423

rima i zaduenjima. Seam se da se skupljala i ogromna pomo u novcu koju smo koristili za nabavljanje raznih potreba za odred i tehniku, za tampanje materijala i sve to je bilo u to vreme potrebno. U doba okupacije bio je organizovan i obiman informativno-propagandni rad. Naa imiormativria sluba delovala je jo u poetku okupacije, a naroito posle napada Nemake na Sovjetski Savez. Redovno su hvatane i umnoavane radio-vesti, za ta su bih zadueni odreeni ljudi. Isto tako u svakoj partijskoj eliji i skojevskoj grupi bilo je ljudi zaduenih da redovno sluaju radio-vesti i da ih na sastancima usmeno prenose eliji i skojevskoj grupi. Pri Mesnom komitetu postojala je i komisija za agitaciju i propagandu koja je organizovala sluanje i tampanje vesti i informacija, koje su kruile od oveka do oveka, o istonom frontu, akcijama partizanskih odreda u drugim delovima Jugoslavije i ostalim dogaajima. Ovde treba da se podvue dranje i odnos radnih ljudi iz Prilepa za vreme okupacije. Ve sam pomenula da osim nekolicine otvorenih agenata niko drugi u Prilepu nije saraivao sa okupatorom. I ne samo to. Komunisti i drugi aktivisti nailazili su na ogromnu podrku kod naroda. Posle formiranja partizan^ skog odreda i njegove akcije, ona grupa ilegalaca koja je delovala u gradu morala se kretati jo pre mraka jer je policijski as rano otpoinjao. Nije bio redak sluaj da nam graani, prolazei pored nas ilegalaca, reknu: Pazite se, deco. Veoma rano ste izali. Primetie vas. To je zaista karakteristino za Prilep ne samo u 1941, ve i u ostalim godinama rata. PK se nije sastajao. Tek jula meseca u Skoplju je organizovano jedno pokrajinsko savetovanje koje je bilo zakazano na Vodnu kod sanatorijuma. Na to savetovanje su doh: Tikvar, Satorov, Koce Metalac, Jakimovski, Mara. Naceva, Pinur, Gonev, jedan drug iz Kumanova i jo neki. Seam se, bila je no; nau grupu je vodio Tikvar. Stigli smo na mesto sastanka, dok su se drugi izgubili po mraku. Dok smo ekah neko je javio da nailazi bugarska konjika policija, te smo, se rasturili. Savetovanje se nije odralo. Dok smo se sakupljali Pindur je glasno protestvovao to je data direktiva da se oruje baca i da se ne sakuplja. U stvari, mislim da se to savetovanje odloilo ne zbog dolaska policije jer ona, uostalom, uopte nije dola (nismo je primetih) ve zato to je postojala opasnost da biro Pokrajinskog komiteta bude kritikovan od prisutnih predstavnika partijskih organizacija sa terena zbog pomenutih stavova. U to vreme Satorov je potpuno prekinuo vezu sa Centralnim komitetom Komunistike partije Jugoslavije i sasvim se vezao za Centralni komitet Bugarske. CK KPJ je preduzeo
424

mere da se preko Komkiterne rei ovo pitanje sa bugarskim Centralnim komitetom. Novi PK dolazi na elo partijske organizacije u Makedoniji sredinom ili krajem septmbra. Ovo smo ukratko izneli kako bih istakla da je u ovo vreme partijska organizacija u Prilepu od strane Mesnog komiteta bila potpuno informisana o stanju u Pokrajinskom komitetu. Ona se jo jednom jednoglasno izjasnila za oruanu borbu. elim da istaknem da ove borbe u PK nisu imale nikakvog odraza na partijsku organizaciju u Prilepu, mislim na razbijanje njenog jedinstva, ega je bilo u izvesnoj meri u nekim drugim organizacijama. Krajem avgusta ili poetkom septembra 1941. ^godine u Prilep su stigli organizacioni sekretar PK i sekretar, PK SKOJ-a. Seam se, oni su mi poruili da odem do Markove esme na putu za Oreovac i da ponesem neto hrane. Uzela sam pola hleba i otila. Tamo sam ih zatekla .obojicu. Izvestili su me o situaciji u Pokrajinskom komitetu i o tome da su iz Beograda stigh Lazo Koleevski i Dragan Pavlovi, instruktor CK KPJ; da je atorov iskljuen, a dva lana Pokrajinskog komiteta suspendovana i da su oni poli kroz Makedoniju zbog toga da pred njima (Kolievskim, Pavloviem i dr.) zatvore partijske organizacije u koje su se ovi uputih sa pismom CK KPJ. Napomenuli su da e u Prilep sa pismom CK KPJ doi Strao Pindur i traili su da zakaem sastanak Mesnog komiteta. Sastanak smo odrali u kui Joneta Buinca u Prilepu. Organizacioni sekretar PK je izneo situaciju u PK u vezi sadolaskom Pavlovia i Kolievskog i pismom CK KPJ i nastojao da zatvori partijsku organizaciju, kako ne bi primila pismo CK KPJ u kome je CK pozivao sve lanove Partije na oruanu borbu. Pored ostalog, na tom sastanku organizacioni sekretar PK nas je obavestio da e za par dana biti odrano pokrajinsko partijsko savetovanje na kome treba da se definitivno odlui da li e partijska organizacija Makedonije da ostane u sklopu BRP(k) ih KPJ. U isto vreme sa istim zadatkom sekretar PK SKOJ-a bio je na sastanku Mesnog komiteta SKOJ-a u Prilepu. Posle sastanka organizacioni sekretar PK je otiao, a Mesni komitet smo zadrali i dogovorili se da pismo Centralnog komiteta KPJ moramo da primimo. Rezonovah smo ovako: zato nas Pokrajinski komitet poziva na disciplinu i preporuuje nam da ne primimo pismo Centralnog komiteta koji je vii forum Komunistike partije Jugoslavije? Zato smo, tu odmah, Stevatti StojanovsM, Borko Televski i ja dobili zadatak da sutradan navee primimo Pindura. Primili smo ga u kuu Stevana' Stojanovskg na Riu. Proitah smo pismo-i jednoglasno
425

se sloili da je to ono za to se mi borimo i to hoemo da sprovedemo i ve sprovodimo, onako kako znamo i umemo. U pismu je, seam se, bilo rei o tome da treba da se pone sa oruanom borbom, da e nam partizani iz Srbije dati pomo u oruju, da treba da se poveemo sa graninim srpskim partizanima, itd. Na tome sastanku saoptili smo Pinduru da mi ve imamo partizansku etu na Selekoj planini i da je ona naoruana. Dogovorili smo se da poaljemo nove grupe partizana na Seleku planinu, da se ta naa partizanska eta povee sa Kavadarom koji e takoe formirati odred i da zajedniki ponemo delovati na Morihovskom terenu. U vezi s tim, sa Pindurom smo zakazali sastanak u Skoplju, na kome je trebalo da definitivno utvrdimo budue akcije i njihove datume. Pindur nam je rekao da e poslati nekog druga iz Kavadarca da se sa njim detaljnije dogovorimo, a potom je otiao iz Prilepa. Na pokrajinskom savetovanju, koje je trebalo tih dana da se odri u Skoplju kako nam je organizacioni sekretar PK preneo trebalo je da lanstvo definitivno odlui da li da partijska organizacija u Makedoniji bude vezana za CK KPJ ili za CK Bugarske radnike partije. Seam se da smo mu jo tada rekli da o tome ne treba da odluuje lanstvo partijske organizacije u Makedoniji, nego centralni komiteti u dogovoru sa Kominternom. Meutim, on nam je izgleda pogreno kazao datum tog savetovanja. " Na savetovanje u Skoplju stigla sam, seam e, u ponedeIjak ujutro, i povezala se sa Tikvarom. On mi je kazao da je savetovanje ve odrano u nedelju. Zapravo, jo na eleznikoj stanici srela sam Ordeta opelu koji mi je rekao da su ga sluajno sreli i pozvali na savetovanje, s obzirom da ja nisam stigla. Po prianju opele, tom savetovanju nisu prisustvovali ni Mara Naceva, ni Pindur, ni Lazar Kolievski, ni Dragan Pavlovi, a prisustvovao je bugarski delegat iz CK Bugarske radnike Sparti je. Kritikovana je linija Centralnog komiteta KPJ. Ovaj bugarski delegat je govorio kako nije u pravu CK KPJ, nego oni. Iskritikovali su i nas Prilepane zbog toga to smo se, navodno, pokolebali i radi toga nismo doli na savetovanje. Kao to sam ve rekla, greka je bila u datumu. Mi bismo doli, ali sa odreenim stavovima Mesnog komiteta da centralni komiteti preko Kominterne treba da urede to pitanje u vezi sa partijskom organizacijom Makedonije, a ne da o tome odluuje lanstvo. Smatrali smo da to nije normalno u ovim uslovima. , Neposredno posle toga u Prilep. je doao Risto Dunov, tadanji sekretar Mesnog komiteta u Kavadarcima. S njime, smo utvrdili mesto i vreme sastanka njihovog i naeg parti 426

zanskog odreda, dogovorili smo se kako e oni delovati i resili da uputimo svoju grupu da prenese oruje zakopano negde pored obale reke Crne, o emu nas je jo Pindur obavestio. U meuvremenu, dok smo se mi dogovarali o formiranju i zajednikom dejstvu partizanskih odreda na Morihovskom terenu, dolazi do formiranja novog pokrajinskog partijskog rukovodstva. To je bilo negde u septembru. Za formiranje novog Pokrajinskog komiteta, iskljuenje Sarla i suspendiranje jo dvojice lanova PK doznali smo preko Trajka Bokovskog koji se tih dana vratio u Prilep. On nam je isto tako saoptio da Borka Talevskog oslobodimo dunosti lana Mesnog komiteta i da ide za Skoplje na rad u Pokrajinskom komitetu. Mi smo to uinili i Borko je otiao za lana biroa Pokrajinskog komiteta. U to vreme imah" smo izvrene sve pripreme za partizanski odred. Borko je odneo izvetaj o tome. Otprilike posle nedelju dana (znam sigurno da je to bilo 78 dana pre 11. oktobra 1941. godine, to znai negde oko 1. oktobra) doao je u Prilep Borko Talevski. Odrah smo sastanak Mesnog komiteta na kome je bilo rei o daljem jaanju partijske organizacije. On nam je izneo kakva je situacija u Skoplju, da je nov Pokrajinski komitet zauzeo otar kurs po pitanju oruane borbe i da e uskoro doi odgovoran drug koji e nam saoptiti datum za jedinstvene akcije partizana u celoj Makedoniji, za ta treba da budemo spremni. Rekao nam je da je ceo Pokrajinski komitet na terenu i da obilazi partijske organizacije po partijskoj i vojnoj liniji. Potom je odmah otiao za Bitolj. Mesni komitet je imao tano odreene ljude koji e ii u partizane. Oni su ve znah i pripremali se za to. Naime, to su pre svega bili svi kompromitovani lanovi Partije i jedan dobar deo skojevaca. Inae, bio je veliki broj ljudi koji su se prijavljivah da idu u partizane, samo smo mi njih ostavljah za kasnije jer smo eleli da u prvo vreme izvedemo iz grada samo ove kompromitovane lanove Partije i SKOJ-a. Seam se da smo u to vreme, preko radija ili na neki drugi nain, bih informisani o tome da su u Srbiji kriti/kovane neke partijske organizacije to su, ne vodei rauna o tome da u gradovima i na terenu ostane partijska organizacija, listom odlazile u partizane. Zbog toga smo reili da ostavimo nekompromitovane lanove Partije i SKOJ-a koji e i nadalje politiki raditi i vriti diverzantske akcije. S obzirom na to da je ceo Mesni komitet bio kompromitovan imali smo spreman i. sastav novog mesnog komiteta, zapravo zamenu za deo kompromitovanih lanova Mesnog komiteta koji bi otili <u partizane. Drugi deo
427

kpmpromitovanih lanova povlai se u ilegalstvo i ostaje.u gradu da se 'ne bi izgubio kontinuitet u radu. Na 10 15 dana pre formiranja odreda mi smo kooptirali za lanove Mesnog komiteta, kao nekompromitovane: oreta Damevskog, Borka Temelkovskog Ljiljka koji se skoro vratio iz zarobljenitva iz Nemake, potom Asparuha Korubinovskog i jo neke . druge. Meutim, bez obzira ha takav sastav donet je zakljuak da lanovi Mesnog komiteta ive pluilegalno, da budu na oprezu i da ne spavaju kod kue. Sedmog oktobra 1941. godine u Prilep je doao Lazar Kolievski. Sa njim smo se sastali istog dana u kui Joketa Buinca. Sutradan trebalo je da se odri sastanak sa Mesnim vojnim tabom, a isto tako i sa Operativnim tabom. Zato je trebalo da doe Trajko Bokovski Tarcan koji je bio u planini kod odreda. Ujutro 8. oktobra Krste Crvehkovski i Lazar Kolievski poli su na sastanak Operativnog taba u kui na Riu. Kad su bih blizu te kue, gde je trebalo da se odri stastanak, primetili su da je ona blokirana. Sxrenuli su, otili u suprotnom pravcu i doh u kuu Borka Temelkovskog. U meuvremenu ve je poela pucnjava u blokiranoj kui. U stvari, komunisti koji su bili'u kui pokuah su da se probiju. Tarcan je u tome i uspeo. Pucajui, on je uneo zabunu i uspeo da umakne dok su trojica bila uhapena. Sa Kohevskim sam se sastala kod Borka Temelkovskog. S obzirom da je zbog sukoba s pohcijom pretila opasnost da grad bude blokiran, Kohevski nije mogao da odra sastanke sa tabovima. Zato je razgovarao sa mnom i kazao 'mi je datum upuivanja odreda u njegovu prvu akciju. Govorio mi je kako treba da deluje partizanski odred, na kakve objekte treba da se orijentie da bi se oni unitili i objanjavao je kako se miniraju objekti i putevi. Pored ostalog, govorio je o tome kako treba da se odnose partizani prema narodu, o mestu i ulozi politikih komesara; da oni treba da budu najskromniji, da posledliji jedu, a da prvi budu u borbi itd. Posle tog razgovora Kohevski se presvukao i jedan drug ga je dopratio do sela Mauita, odakle je vozom otiao u Skoplje. Posle razgovora sa Kohevskim, istoga dana pre podne, 8. oktobra, u kui Marka Ristovskog odrali smo sastanak vojnog taba, na kome smo' detaljno razradili plan formiranja odreda i njegove prve akcije. Tom prilikom smo reili da odred u prvo vreme bude sastavljen od 45 boraca i dogovorili se o nainu prebacivanja oruja iz naih magacina na zborno mesto gde e odred biti naoruan. Predvideh smo da se formiraju tri ete sa 15 partizana. Jedna eta je trebalo da deluje na Morihovskom . terenu- u saradnji sa kavadarskim i brtoljskim par 428

tzanima, druga na terenu Babune u saradnji sa velekim partizanima, a trea na terenu prema Kruevu i Kievu u saradnji sa kruevskim partizanima. Predvideli smo otprilike i objekte za prve akcije. U meuvremenu, dok je trajao sastanak, doznali smo da je Tarcan pobegao iz obrua blokade. Odmah smo poslali kurira da obavesti nae prve partizane d dou na zborno mesto gde je trebalo da se formira odred, jer smo hteli u njega da ukljuimo-vojniki iskusnije ljude koji su se nalazili meu njima. Uostalom, sastav etnih i drugih rukovodstava preteno je bio predvien iz sastava ovih prvih partizana. Meutim, kad smo u podne izlazili sa sastanka neprijatelj je ve bio otpoeo sa postavljanjem blokade u Prilepu, ovog puta u elom gradu. Kad sam stigla kui i otvorila kapiju neko me je uhvatio za ruku bio je to pohcajac. Policija je vrila pretres. U stvari, oni nisu znali da je na njiih pucao Tarcan, ve su mislili da je to bio Mire Acev i zato su doh da njega trae. Pretresh su sve. Posle toga policija se povukla, a jedan je ostao da eka. Mene su sa sestrom zatvorili u. jednu sobu, a imala sam da sprovedem puno zadataka dobij enih na sastanku. Uvee kasno vratio se moj mlai brat. I njega je pri ulazu uhvatio isti pohcajac koji je ostao da eka i odveo ga. Cim su oni otili stigao je Borko Talevski iz Bitolja. Sutradan, 9. oktobra, sastali smo se nas nekoliko lanova komiteta da vidimo na emu smo. Konstatovali smo da su za vreme blokade pohapeni skoro svi ljudi koje smo predvideli za partizane. Pitah smo se ta da inimo. U meuvremenu vratio se kurir koga smo poslali na planinu da pronae prve partizane i izvestio nas da ih je naao. U stvari, kad se Tarcan posle pucnjave u gradu povukao kod njih, za svaki sluaj oni su se prebacili na drugi kraj. Sada nismo imah nikoga od ljudi odreenih za odred i za predvienu akciju sledeih dana. Otili smo kod Borka Talevskog da se dogovorimo. Odluili smo' da svi mi, koji smo ostali na slobodi, poemo u borbu ako se u meuvremenu ne poveemo sa prvom partizanskom etom i ako uhapene ne budu pustih te da ne dozvolimo da policija iz Prilepa nagrne u Bitolj, Kruevo i druga mesta gde je trebalo da izau odredi. Meutim, istog-dana oko podne javili su nam da su skoro svi uhapeni puteni na slobodu. Bih su zadrani Blagoj e Talevski, Kiro Gavrilovski, Blagoj a Arizankovski, Panda Casnovska i drugi koji su docnije internirani. im smo to saznali odmah smo se bacili na rad da ostvarimo reenje Mesnog taba u vezi sa formiranjem odreda i prvom akcijom na Prilep. Iz bojazni da ne nastanu neka nova hapenja i da se na plan ponovo ne poremeti, mi smo izlaenje odreda pomerili jedan dan ranije, odnosno umesto 11. oktobra za 10. Opet je tab zasedao i ve
429

posle podne 9. oktobra i u toku sledeeg dana skoro svi predvieni drugovi za partizane upueni su ka zbornom mestu odreda. Svima je bilo odreeno mesto i rejon odakle e poi i kojim e se pravcem kretati, kako bi se najdalje 10. oktobra navee sakupio ceo odred na zbornom mestu Crveni steni kod Markovih kula.- Istovremeno su Asparuh Josifovski i neki drugovi iz predgraa zvanog Varo dobili zadatak da na vreme iznesu oruje, koje je bilo smeteno u gradu i na drugim mestima, da ga oiste i razdele borcima. Ovde treba da istaknem i to da smo jo ranije razgovarali sa nekim ljudima koji su odvajkada govorili da su veliki komunisti i -traili da raunamo i na njih prihkom priprema za formiranje odreda. Meutim, uoi formiranja odreda, kad smo ih obavestih gde i kada da pou na zborno mesto oni su pobegli iz Prilepa prvim vozom. Uplaili su se tekoa koje su bile pred nama. Poto smo otpratili sve predviene za odred 10. oktobra uvee, Mesni komitet je odrao svoj poslednji sastanak kod Ljiljka. Tamo su sluajno stigh Trajko Bokovski i Joska Ordanovski iz nae prve partizanske ete. Oni su doznali da je doao neki drug iz Pokrajinskog komiteta i predoseali da je ve odreen datum za akciju i zbog toga su sili da se obaveste. Na tom sastanku prisustvovao je i Borko Talevski, lan Pokrajinskog komiteta, i odluio da i on poe za izvesno vreme u na odred, a da se zatim, preko Velekog i drugih odreda, prebaci za Skoplje. Na tom sastanku definitivno smo utvrdili plan za akciju. Odreeni su objekti za napad. Prvi je bio pohcijska stanica u gradu, odakle je trebalo osloboditi dva lana Mesnog komiteta koji su bih uhapeni za vreme pucnjave 8. oktobra. Drugi objekt je bio zatvor, gde je bilo 78 pohtikih zatvorenika koje je isto tako trebalo izvui, a trei zadatak u akciji bio je onesposobljavanje telefonske centrale putem spajanja elektrinih ica sa linijom pote. Na tom sastanku potvrena je ranije odluka da se odred formira u tri ete. Pored ostalog, zakljuili smo da Temelkovski, ore Damevski i ja, kao lanovi Mesnog komiteta, posetimo 11. oktobra sve partijske organizacije i da ih pripremimo za predstojee sukobe, kako ne bi bili iznenaeni. Dalje, na tom sastanku odredili smo da napad na Prilep otpone 11. oktobra u 20 asova. Seam se da smo diskutovah o tome da je to ipak rano, da su bugarski vojnici i oficiri jo u gradu i da e nas primetiti. Sastanak se zavrio posle ponoi, oko 2 sata. Odmah zatim je Joska Ordanovski otiao da dovede prvu partizansku etu koja se nalazila u Stepanikoj planini, a Borko, Tarcan i Copela otili su na Crveni steni zborno mesto odreda. ore Damevski i ja ostali smo da prespavamo u kui Temelkovskog.
430

Sutradan, 10. oktobra u subotu ujutro, kad sam sa oretom otila od Temelkovskog, doznala sam da me je traila policija. Zato sam morala da preem u ilegalstvo. Vratila sam se opet kod Temelkovskog i sa njime se dogovorila da izvri moj deo zadatka, dobijenog na sastanku Mesnog komiteta. Htela bih ovde da se zadrim na jednom _detalju koji mi i dan-danas nije sasvim razjanjen. Naime, radi se o sledeem. 11. oktobra, javih su nam da je iz Velesa stigla Vera Mireva sa porukom da odloimo formiranje partizanskog odreda i vrenje akcija. To nas je zaudilo. Odbili smo da primimo Veru Mirevu. Nae su pripreme bile u zavrnoj fazi i nije bilo uopte mesta za dalje odlaganje i diskusiju. Da li je to bio stav Pokrajinskog komiteta ne znam. Kasnije, kad sam dola u Skoplje u Pokrajinski komitet krajem oktobra 1941. govorilo se da je jedan od lanova PK na svoju ruku dao tu direktivu velekoj i kavadarskoj partijskoj organizaciji. A veleka je organizacija tu direktivu dala Veri Mirevoj. Verovatno da je to bilo tako, jer ona ne bi dolazila u Prilep. Predvee sam otila zajedno sa oretom Damevskim kod njega. Seam se, bilo je skoro 20 asova, a jo je bilo vidno. Tu smo nestrpljivo ekali da pone akcija. Bilo je ve skoro 22 asa, a akcija jo nije otpoela. Poeli smo da se nerviramo. Strahovah smo da se desilo neto nepredvieno i da je akcija odloena. Odjednom se Dor naljutio i rekao: Ja u da spavam! i spremio se da legne. Meutim, ba tada se ula eksplozija bombi, a zatim i pucnjava sa svih strana. To je bilo tano u 22 asa. Do jutra je trajala pucnjava u gradu, a mi smo prema njoj nagaah koja eta gde dejstvuje. Sutradan, 12. oktobra rano izjutra grad je bio blokiran od strane vojske i policije. Blokada je trajala itavog dana. Grupe policajaca sistematski su vrile pretres od kue do kue. oretovi roditelji su se odlino drali. Na njihov predlog dogovorili smo se gde da se sklonimo kad naie grupa za pretres. Meutim, kad su se pribliili oretovoj kui dan je ve bio uveliko proao i blokada se poela povlaiti, tako da u tom delu grada nije izvren pretres. Sutradan, u poneeljak 13. oktobra, Bore je stavio svoju konu kovaku kecelju i po dogovoru otiao u ariju, kako bi se informisao o tome ta je bilo sa akcijom, ima li mrtvih ih uhapenih i uopte kakva je situacija. Tada mi Jo nismo znali da naa eta, koja je bila na Stepanikoj planini, nije uspela da stigne i da se ukljui u akciju. Kad se ore vratio obavestio me je da je u gradu sve mrtvo, nikog nema po ulicama; pria se da je u toku blokade pohapeno i premlaeno oko 700 ljudi, da meu uhapenima nema mnogo komunista samo, nekoliko
431

njih; da su se nali partizani uspeno povukli iz grada, da niko nije poginuo, ah da nisu osloboeni zatvorenici; uastak (bugarska policijska stanica) je bio ograen daskama, oko 20 mrtvih pohcajaca bilo je ubijeno, a telefonska mrea je onesposobljena. To je sve to smo tom prilikom uspeli da doznamo, ah razume se da su te informacije bile neproverene i neprecizne. Saznali mo i to da se 12. oktobra Stevan Sazdovski, kurir za vezu sa partizanskom grupom, povezao sa prvom partizanskom etom koja nije uspela da se ukljui u akciju i da je ugovorena veza sa ostalim delovima partizanskog odreda na Selekoj planini. Borko Talevski je stigao u Prilep 14. oktobra, ili dan kasnije tano se ne seam. Od njega smo detaljno doznali kako su tekh dogaaji za vreme formiranja odreda, u napadu i posle toga. Saznah smo da je tab odreda izmenio vreme napada od 20 na 22 asa, da su na .zborno mesto stigli i neki skojevci, kao i , neki ljudi koji su samoinicijativno doli te.su ih zbog toga vraah s tim da se jave kasnije. Saoptip nam je isto tako da' nisu uspeli da formiraju ete onako kako su bile predviene u Mesnom komitetu, s obzirom da nije stigla grupa sa. Stepanike planine, ve da su na grad napah sa tri grupe a da e se konano formiranje odreda i njegova podela obaviti posle napada. Priao je o bekstvu Pimana iz odreda i dilemi da li j izdao ih ne. Tih dana Mesni komitet je nastavio sa posetom partijskim organizacijama. Raspoloenje graana posle napada bilo je odlino. Ljudi su sa radou doekah akciju partizanskih odreda, ah su isto tako strahovah da li emo moi da izdrimo pred ovako silnom nemakom i bugarskom vojskom. To je bilo. ogromno poverenje i radost radnih ljudi zato to je otpoela oruana akcija. Seam se jednog sastanka Mesnog komiteta, negde polovinom oktobra 1941. godine, na kome smo doneli naelnu odluku da se izvri likvidacija nekih saradnika okupatora u gradu. Borko Temelkovski, pored ostalog, bio je zaduen za organizaciju istke agenata. Seam se, grupa skojevaca usred belog dana izvrila je napad na jednog zloglasnog pijuna i to je imalo vrlo pozitivan odjek u gradu. I u ostala dva napada uestvovalo je, pored lanova Partije, i nekohko skojevaca. Vara ACEVA

Edo

Murti:

DIJETE

ZBJEGU

(litografija)

PRIPREME I RAZVOJ USTANKA U SREZU DANILOVGRADSKOM

PRIPREME USTANKA

sloma stare Jugoslavije, na teritoriji dva sreza podgorikog i danilovgradskog zateklo, se vie jedinica bive jugoslovenske vojske. One su, raspadajui se, ostavljale velike koliine ratnog materijala du komunikacije Danilo vgra Podgorica Tuzi. Talijani su u prvom naletu unitili dio toga materijala (tenkovima su lomili puke, spaljivali municiju i si.), ali je i narod uspio da znatne koliine odnese i sakrije. Krajem aprila, u garnizonima po Crnoj Gori su ostale, kao okupacione snage, jedinice divizije Mesina iz 14. korpusa, koji je pripadao Glavnoj komandi talijanskih snaga u Albaniji. Pokrajinski komitet za Crnu Goru, Boku i Sandak odrao je 24. aprila 1941. godine proireni sastanak u selu Velje Brdo. Na osnovu direktive CK KPJ donesena je odluka o pripremama za oruanu borbu protiv okupatora. Rijeeno je, pored ostalog, da se formira komisija za prikupljanje i sklanjanje na sigurna mjesta, oruja, municije i ostalog ratnog materijala ' koji su ostavile jedinice bive jugoslovenske vojske. Za opte rukovoenje tim radom PK je odredio svog tadanjeg organizacionog sekretara Blaa Jovanovia. II komisiju su jo uli: Bajo Sekuli, Jovo Kapii i Boko urikovi. 25. aprila odran je sastanak komisije, na kome su postavljeni shjedei zadaci: 1) preko mjesnih komiteta Partije organizovati prikupljanje to je mogue vee koliine oruja i municije, briljivo je pregledati, oistiti i pripremiti za sklanjanje na sigurna mjesta; 2) pronai i urediti po nekohko skrovita na teritoriji svakog mjesnog komiteta i u njih smjestiti itav taj materijal; 3) organizovati prikupljanje i sklanjanje oruja koje se nalazilo kod lanova Partije, skojevaca i ljudi bliskih Partiji, jer su mnogi lanovi Partije u vrijeme kapitulacije ne samo donosili hno naoruanje nego i samoinicijativno prikupljah.
29 Ustanak 1941.

TT vrijeme S-J

433

i sklanjali puke, revolvere pa ak i automatska oruja i znatne koliine municije. Najzad, lanovi komisije su bili duni da izrade skice rasporeda skrovita sa podacima o koliini i vrsti oruja i municije i imenima lanova Partije koji su za skrovita zadueni. Sve podatke je trebalo, radi obmane neprijatelja u sluaju da ih pronae, pisati iriom; tako ispisana hartija izazivana je na poznati nain. Da bi konspiracija bila to bolja, postavljeno je da za raspored skrovita, koliinu i vrstu oruja i opreme u njima, zna samo jedan od sekretara mjsnog komiteta (politiki ili organizacioni) i mali broj lanova Partije, zaduenih za uvanje skrovita. Svaki lan komisije dobio je odreeno podruje. Rukovodilac komisije, Blao Jovanovi je, pored ostalih optih poslova, preuzeo jo i rukovoenje tim radom na podruju Mjesnog komiteta sreza podgorikog. Bajo Sekuli je dobio zadatak da rukovodi radom n podrujima mjesnih komiteta: danilovgradskog, nikikeg i avnikog sreza; Jovo Kapii na podrujima: cetinjskog, bokokotorskog i barskog, a Boko urikovi na podrujima kolainskog, beranskog i andrijevikog sreza. Preko ljudi, na koje je Partija imala uticaja, iz kvislinkog Privremenog mjesnog administrativnog komiteta u Pogorici pribavljena su potrebna dokumenta i propusnice, tako da su s lanovi komisije mogli nesmetano kretati po cijeloj teritoriji. Oni su 25. i 26. aprila poli na izvrenje svojih zadataka. Radom na prikupljanju i sklanjanju materijala u danilovgradskom srezu rukovodili su preko Blaa Mrakovia, u nikikom preko Voja Deretia,- u aVnikom preko Vojina erkovia, u kolainskom preko Vojina Selica, u beranskom, preko Milana Kua i u andrijevikom preko Branka Deletia. Sve su to bili politiki ili organizacioni sekretari mjesnih komiteta Partije; oni su, takoe, u svakoj eliji ili birou elije zaduili po jednog lana za praktino sprovoenje ovih zadataka. Sakupljanju oruja prilo se sa mnogo upornosti i portvovanja. Omladina je u tome odigrala krupnu ulogu. Takorei pod nosom okupatora prebacivani su i sklanjani u skrovita itavi magacini oruja. Ono to se nije moglo odneti (artiljerijsko naoruanje, motorna i druga vozila, kao i razna oprema), unitavano je. U danilovgradskom srezu je od ratne opreme dva pjeadijska puka i tri municijska magacina bive jugoslovenske vojske, okupatoru ostao samo magacin municije i bombi u Veljem polju kod Danilova Grada; no i iz njega je materijal bio delimino odnesen. Ratna oprema koja se nalazila du puteva (u Zagaru, pored puta, ostavio je naoruanje Bokokotorski puk)
434

i kod pojedinaca, kao i oruje i municija iz magacina u Spuu, Zdrebaoniku i Danilovom Gradu, danonono su prebacivani na mjesta koja okupator nije mogao pronai. Slino je bilo i u drugim rezovima. Partija je uspjela da za izvrenje ovog zadatka mobilie takorei itav narod. Taj rad su ljudi shvatali kao pripremu za predstojeu borbu, nasluujui da ona nije daleko. Dok su se pekulantski elementi snabdijevali novcem, namirnicama, odjeom i obuom, radnitvo i seljatvo je sklanjalo oruje i municiju. Tako je blagovremenim i pravilnim radom Partije Osigurana znatna koliina oruja za prve okraje, a u isto vrijeme rad na njegovom prikupljanju je odigrao meu vanpartijskim masama i ogromnu inobilizatorsku ulogu za predstojeu borbu. S obzirom na ovakvo stanje valjalo je prikupiti oruje i municiju od svih onih na koje Partija moe uticati, a takoe % ostvariti i evidenciju oruja koje se nalazi kod ljudi koji se od njega nerado rastavljaju ali koji e, u trenutku oruanog ustanka, biti sigurno protiv okupatora. Taj zadatak je trebalo da izvre povjerenici komisije. Po zavrenom radu, poetkom maja, lanovi komisije su se vratili sa terena i podnijeli izvjetaj Pokrajinskom komitetu. Bilans rada bio je zadovoljavajui. Obezbijedena je dosta vehka koliina oruja i municije za prve borbe. Pokrajinski komitet je na osnovu toga mogao da proiri vojne pripreme. U partijski rad uveden je vojni sektor. Za njega je u svakom mjesnom komitetu zaduen po jedan lan. Oni su bili direktno povezani sa Mitrom Bakiem, koji je u Pokrajinskom komitetu rukovodio vojnim sektorom, a na teritoriji svih srezova imah su mreu povjerenika (u svakoj eliji ili njenom birou po jednog lana Partije). Komunisti zadueni za rad u vojnom sektoru odgovarah su, u periodu priprema za oruanu borbu, samo onom lanu mjesnog komiteta koji je rukovodio tim radom a ne svojoj partijskoj organizaciji. Poele su i neposredne pripreme za oruanu borbu. PK je izvrio zaduenja. Izabranim povjerenicima u optinskim elijama postavljeno je kao najvaniji zadatak da pristupe organizovanju prvih gerilskih grupa. U poetku su u te grupe primani samo lanovi Partije, skojevci i kandidati, ali su ubrzo proirene ljudima bliskim Partiji. One su na teritoriji. danilovgraskog sreza bile formirane krajem maja i poetkom juna. Jedna gerilska grupa je obuhvatala jedno ili vie selazavisno od broja ljudi u njoj 1 . 1 Na podruju Mjesnog komiteta anilovgradskog sreza 10. jula 1941. bilo je 28 gerilskih grupa. One su toile rasporeene ovako: na teritoriji jelenake optine 9 i to u selima: Podglavicama, Donjem Selu, Maitiniima, Gostilju Bnajovikom, Gostilju Martinikom,

281

.435

- Zadatak je bio da s gerilci obuhvaeni grupama obue u rukovanju svim vrstama streljakog naoruanja i da savladaju najosnovnije elemente borbene obuke. Instruktori su bili lanovi Partije vojnici, podoficiri ih rezervni oficiri bive jugoslovenske vojske. Oruje za obuku je uzeto iz skrovita. Za vrijeme obuke u zabaenijim i brdskim krajevima izvrena su i gaanja bojevom municijom. Grape su vjebale na svojim terenima, u strogoj ilegalnosti, po tee pristupanim i skrovitim mjestima: lugovima, umama, vrtaama i dr. asovi obuke bih su obavezni kao i partijski sastanci. Rukovodioci grupa su imali i zadatak da na svom podruju provjere raspoloenje ljudi za borbu protiv okupatora. Tako je stvorena opta evidencija o raspoloivim snagama koje su bile pod uticajem Partije.
POETAK USTANKA

Poshje njemakog napada na Sovjetski Savez, 22. juna, rad po vojnoj liniji je jo vie pojaan. Gerilske grupe su proirene veim brojem ljudi bliskih Partiji i radnikom pokretu. Ij vanpartijskim masama poeo je intenzivniji politiki rad. Krajem juna 1941. godine, prema naoj procjeni, na teritoriji anilovgradskog sreza bilo je oko 2 000 ljudi spremnih za borbu protiv okupatora. Odluku o- oruanom ustanku doneo je PK na sastanku odranom 10. jula, na osnovu direktive CK KPJ- Tada je takoe odlueno da se formiraju okruni komiteti Partije. U Okruni komitet za podgoriki okrug imenovani su: Jevto epanovi ajo, politiki sekretar; Jago Uskokovi, organizacioni sekretar i Boko urikovi. Okruni komiteti su imali zadatak da objedinjavaju rad nekohko mjesnih komiteta i tako olakaju
Sigama, Kopitu Poijevki Kuli Lekia, Gorici Potikraju Vuici i Sia/timi Dolovima po jedna. Grupe su brojale 12 do 25 gerilaca ukupno 180; . na teritoriji spuke optne 2: u Spuu i u Novom Selu po jedna ukupno 70 gerilaca; _ na teritoriji kosovoluke optine 5: u Grliu, uriocu Slar-dojevom Kopita, Begovima Preleviima, Jastrebu Grudi i Koiu po jedna. Grupe su imale 12 do 15 gerilaca ukupno 65; na teritoriji vraegrmsko-^paivkovike optine. 3: u Pavkoviima " jedna i u Vraegrmcima dvije ukupno 45 gerilaca; na teritoriji petruinske optine 4: u Paitana, Daleviima, Bogieviitana Veletima i u Fruilou po jedna. Ove grupe imale su 13 do 30 gerilaca ukupno 103; na teritoriji komansko-zaig.arake. optine 5: u Povrhpoljini, Lazarevom Krstu, Melenzi Jabuci Plani, Bandiima i Komanima po jedna. Ove grupe brojale su 10 do 15 gerilaca ukupno 62.

436

Pokrajinskom komitetu rukovoenje ustankom i omogue mu bre i efikasnije djelovanje u pojedinim situacijama. Ovu direktivu je na. Mjesni komitet danilovgradskog sreza prenio Jevto Sepanovi. Sastanak je odran istog dana poslije podne, ,u selu Grliu, u kui. Milutina urovia, lana MK. Porje Okrunog komiteta je zahvatalo teritoriju mjesnih komiteta Podgorice i Danilova Grada. Po direktivi PK trebalo je uurbano vriti pripreme za poetak oruanih akcija s tim da se prije 13. jula ne poinje. Toliko je, prema procjeni, bilo potrebno vremena da se direktiva prenese na sve organizacije. lanovi Mjesnog komiteta danilovgradskog sreza prenijeli su 11. i 12. jula partijskom lanstvu direktive o oruanom ustanku. Iz skrovita je uzeto neto oruja i municije i izvreno pojedinano zaduenje u gerilskim grupama. Takoe je pojaan i politiki rad. Okruni komitet je odrao 12. jula prvi sastanak, na kome je rijeio'da akcije ponu u Pogorici, pa tek onda u ostalim mjestima. Zbog toga je, do poetka akcije, za svoje sjedite odredio Pogoricu. U Pogorici su poele pripreme. Ilo se za tim da se napadnu i likvidiraju neprijateljska osiguranja kod pojedinih objekata (pota, mostovi na Ribnici i Morai, oficirski stanovi, karabinijersike stanice, itd.). U gradu je formirana gerilska eta jaine oko 80 boraca. Meutim, ovaj plan nije ostvaren. Osujeen je time to je 13. jula poela borba na podruju cetinjskog Okrunog komiteta a u Pogorici jo nijesu bile zavrene pripreme. Borbe na evu i Virpazaru natjerale su okupatora da pojaa svoje posade, povea budnost i zavede opsadno stanje u Pogorici. Zbog toga je Okruni komitet jo 13. jula prije podne morao napustiti Pogoricu; ve 14. jula grad j bio blokiran, niko nije mogao ui u njega ni iz njega izai. Okruni komitet je objedinjavao pripreme oba mjesna komiteta. Iako je sve bilo spremno za akcije, oekivala se saglasnost Pokrajinskog komiteta, poto se on tada nalazio na ovom podruju. 13. jula oko 19 asova u Okruni 'komitet je doao Blao Jovanovi, dao zadatke i odredio vrijeme za poetak akcija. U danilovgradskom srezu je trebalo izvriti napad ria sve karabinijerske i andarmerijske stanice, finansijske postaje i na ostale manje posade koje obezbjeuju pojedine vanije objekte na komunikacijama. Takoe je trebalo presjei TT linije Danilov Grad Niki i Danilov Grad Podgorica. I dalje su nastavljene pripreme za diverzije u gradovima. Slini zadaci postavljeni su i za pogoriki srez. Na teritoriji Mjesnog komiteta podgorikog sreza' ostala su dva lana Okrunog komiteta. Trei lan upuen je u danilovgraski srz da zajedno sa Mjesnim komitetom rukovodi
437

predstojeim akcijama. On je jo u toku noi 13/14. jula uspio da doe u sjedite MK, pronae njegovog sekretara Blaa Mrakovia i prenese odluke Okrunog komiteta: 1) da se napadnu i likvidiraju neprijateljske posade u Spuu, Ostrogu, kod gvozdenog mosta na Suici i andarmerijske stanice u Martmiima i Zagaru; 2) da se razrui kod ute Grede komunikacija Danilov Grad Niki a na Suici i pod Stologlavom komunikacija Danilov Grad Podgorica; : 3) da.se presijeku sve telegrafsko-telefonske linije koje spajaju Danilov Grad sa Podgoricom i Nikiem, a takoe i one koje ga spajaju sa karabini]erskim i andarmerijskim stanicama. Trebalo je da akcije ponu nou 14/15. jula. U zoru 14. jula sastao se Mjesni komitet na Meici (ispod Koravc) u Kosovom lugu. Na sastanku je razraen detaljan plan i odreeno vrijeme za izvoenje napada. Odreene su snage i pojedini rukovodioci. Osnovno je bilo: iznenaditi neprijatelja i odluno ga napasti nadmonijim snagama. Badi tajnosti, prije polaska u napad nije saopteno nikome, ak ni borbenim grupama, koji e se objekat i u koje vrijeme napadati. U toku dana 14. jula, lanovi Mjesnog komiteta su prenijeli zakljuke sa. sastanka komiteta elijama ili biroima elija (gdje su postojali). elije su poimenino odredile gerilce koji e uestvovati u napadu. Ostali lanovi Partije i gerilci su imali zadatak da masama tumae dogaaje i objanjavaju vanost borbe protiv okupatora. Ve 13. i 14. jula ule su se estoke borbe u pravcu Getinja. Narod se okupljao po selima i komentarisao dogaaje. Na zborovima komunisti su objanjavali da su sazreli uslovi i da je doao as borbe protiv okupatora. U noi 14/15. jula poele su akcije u danilovgradskom srezu. Prvo je napadnut Spu. Na desnoj obali Zete bile su karabinijerske i andarmerijske stanice, a na lijevoj finansijska postaja. Most preko Zete Talijani su osiguravali patrolama. Posadu karabinijerske stanice sainjavalo je 8 karabinijera; finansijsku postaju 6 talijanskih i 6 bivih jugoslovenskih finansa, a andarmerijsku stanicu 8 bivih jugoslovenskih andarma. Ukupno je u Spuu bilo -28 neprijateljskih vojnika, dobro naoruanih, naroito lakim' automatskim orujem. Nalazili su se u kamenim zgradama. Najjae je bila utvrena karabinijerska, stanica; ona se nalazila u staroj turskoj karauh debelih zidova, opasanoj kamenom ogradom sa kulama i pukarnicama. Okolo nje je bio brisani prostor. Tano u pola noi, u isto vrijeme, napadnute su sve tri posade. Napad je izvrilo 40 gerilaa iz 3. martinike, 1. spuke i 1. klikovake gerilske grupe. Napadom je rukovodio lan Mje 438

snog komiteta Duro agorovi, kamenorezac iz Martinica. Sa pravca Pogorice i Danilova Graa napad je obezbjeivalo 15 gerilaca grupe iz Novog Sela. Oni su postavili zasjeii na raskrsnici puteva: Stologlav Danilov Grad; Stologlav Spu i Stologlav Podgorica. Zasjedom je ruikovodio Milosav Raulovi. Borbene grupe upale su u finansijsku postaju ija seposada 9 andarma i finansa, bez borbe predala i u.spuku andarmerijsku stanicu, koja je bila naputena. Iz karabinijerske stanice odmah je otvorena estoka puana i pukomitraljeska vatra. Branioci su bacali i bombe. Borba je trajala punih 8 asova. Posljednjih nekoliko asova voena je skoro iskljuivo runim bombama. Gerilci su sasvim prili karauli i kroz pukarnice poeli da ubacuju rune bombe. Kota Saranovi se ak popeo na krov karaule i poeo ga ruiti. Zauzimanje krova karaule, zatim nedolazak oekivanog pojaanja i, najzad, vei broj ranjenih demoralisali su neprijatelja i on se oko 8 asova ujutru predao. Zarobljeno je 19 vojnika, veinom, ranjenih, od kojih 5 bivih jugoslovenskih andarma (9 andarma i finansa predalo se prije napada). Zaplijenjeno je: 25 puaka, 3 pukomitraljeza, 15 revolvera, vea koliina municije, runih bombi i ostale opreme. Gubici gerilaca: jedan tee (Petar Miljani) i jedan v lake ranjen. U Ostrogu se nalazila karabinijerska stanica sa posadom od 15 karabinijera i 5 bivih jugoslovenskih andarma, smjetena u kamenoj zgradi osnovne kole, naoruanih pukama, sa dva pukomitraljeza i runim bombama. Za napad na njih bilo je odreeno 40 gerilaca iz vraegrmskih gerilskih grupa. Jedna desetina sa pukomitraljezom postavljena je kao obezbjeenje na putu Niki Otrog (kod Krsta). Druga grupa imala je zadatak da prekine TT linije Otrog Niki. Ostali su blokirali zgradu, tako da he bi iz nje neko pobjegao. U zoru, 15. jula poeo je napad. Jaka puana i pukomitral jeka vatra po vratima i prozorima -i odmah zatim juri. Karabinijeri i aaidarmi su zateeni na spavanju i nijesu imali vremena da prue otpor. anarmerijske stanice u Martiniima i Zagaru su se predale bez borbe. 15. jula, u 0.30 asova, 45 kosovolukih gerilaca napalo je posadu koja je obezbjeivala gvozdeni most na Suici. Iznenaenje nije postignuto, jer je neprijatelj ve bio alarmiran napadom na Spu. Pored toga, imao je dobro ureene rovove, dovoljno municije i automatskih orua. Oko 2.30 asova posadi je stiglo pojaanje iz Danilova Grada (tri kamiona vojnika) i gerilci su se povukli neto unazad obrazujui blokadu u irem
439

krugu. Postavljena je zasjeda na cesti za Danilov Grad u rejonu s. Jastreba, da bi se sprijeio dalji dolazak pojaanja. Oko 10 asova naiao je od Danilova Grada jedan talijanski oficir. Ni on ni voza motocikla nisu osjetili gerilce i upali su u zasjedu. Nai gubici: ranjen je borac Milan Prelevi. U ovo vrijeme ve je bila ustala na oruje itava kosovoluka optina. U Kosovi Lug se spustila i jedna grupa gerilaca iz Zagara. Na zasjedu pod Stologlavom, oko 11 asova iz pravca Podgorice naila su tri kamiona natovarena minobacakom municijom. Kad je kolona upala u zasjedu, na nju je otvorena vatra; kamioni su zaplijenjeni a pratnja od 7 talijanskih vojnika zarobljena. Tom prilikom poginuo je borac Maan Zunji. Oko 15 asova uputio se iz Danilova Grada jedan neprijateljski odred jaine oko 400 vojnika, sa ciljem da oslobodi blokiranu posadu kod gvozdenog mosta. Du komunikacije Danilov Grad Podgorica palio je kue, ita u kamarama, stogove sijena i slame, da bi izazvao paniku i strah kod naroda i ustanika. Na junoj i jugoistonoj ivici s. urilca i dalje prema Jastrebu i Grudi ovaj odred se sukobio sa oko 150 gerilaca iz Koia, Grha, Jastreba, Grude, Begovine, Prelevia, urilca i Zagara, koji su se tu zatekli. Razvila se estoka borba. Broj ustanika je neprekidno rastao pristizanjem seljaka. Poshje borbe od nekohko asova neprijatelj je prisiljen na.povlaenje. Padom mraka je potpuno satjeran u Grad. Povlaei se Talijani su strijeljah 7 seljaka iz bratstva Dragovia, koje su zatekli kod kua. Neprijatelj je imao: 25 mrtvih i znatan broj ranjenih, dok su ustanici imali 3 mrtva: Blao urovi, Vido Pavievi i Vo~ jin Tomaevi, svi iz Kosovog Luga. Zaplijenjeno je 30 puaka i neto municije i opreme. Posada kod mosta na Suici i dalje je drana u blokadi, ah je ushjed nebudnosti ustanika u toku noi uspjela da se neopaeno provue do garnizona u Danilovom Gradu. Komunikacije i telegrafsko^telefonske linije koje vezuju Danilov Grad sa Podgoricom bile su pokidane na nekohko mjesta. Za kidanje linija i komunikacija Danilov G r a d Niki bilo je odreeno, po 30 gerilaca iz petruinske i zagarakih gerilskih grupa. Kombinovana grupa iz Petruinovia stigla je 15. jula na komunikaciju u rejonu ute Grede. U trenutku kada je zauzimala borbeni raspored naila je talijanska auto-kolona i prola nesmetano pored nespremne i iznenaene grupe. Istog dana do noi su pokidane linije i poruena komunikacija, ali se neprijatelj vie nije pojavljivao.
440

Tako. je zavren prvi dan ustanka, 15. jul, u srezu danilovgradskom. itav srez je, izuzev samog grada, bio-osloboen. Pokidane su telefonske i saobraajne veze Danilova Grada sa Nikiem, Podgoricom i Cetinjem, upravo sve veze.
OSLOBOENJE DANILOVA GRADA

Garnizon u Danilovom Gradu potpuno je blokiran. Jake zasjede bile su postavljene u irem luku oko Danilova Grada i Bralenovice. itav srez je ustao na oruje. Broj ustanika se popeo na oko 3 000 boraca, naoruanih najrazliitijim naoruanjem: bivim jugoslovenskim, talijanskim, starocmogorskim i drugim. Nai gubici su bili: 4 mrtva i 3 lake ranjena, a uz to je strijeljano 7 seljaka. Neprijateljski gubici: 27 mrtvih, nepoznat broj ranjenih i 55 zarobljenih. Zaplijenjeno: 3 kamiona puna minobacake municije, 1 motocikl, 73 puke, 5 pukomitraljeza, 15 revolvera, znatne koliine municije i druge opreme. Takav je izvjetaj dobio, 15. jula uvee, Okruni komitet Pogorice,. koji se nalazio u s. Toloima. Drugovi su bili zadovoljni uspjehom i razvojem ustanka. 16. jula sekretar komiteta je poao u PK da podnese izvjetaj. Ja sam. ostao u sjeditu OK, pod Zelenikom, kod mosta na Sitnici. Toga dana oko 11 asova je u sjedite OK doao Rado je Daki Brko, lan PK. Vraao se sa terena cetinjskog OK. Priao je o podvigu ustanika iz rijeke nahije, koji su 15. jula kod Koela dijelom zarobili, a dijelom unitili motorizovani talijanski 'bataljon. Govorio je o oduevljenju kojim je narod prihvatio ustanak. Kada sam ga obavijestio o uspjesima na naem terenu izrazio je uenje zbog direktive PK o demobilizaciji ustanikiih masa, o kojoj je saznao od kurira koji je iao za cetinjski OK.2
2 Pokrajinski komitet je, izgleda, donio tu direktivu na osnovu d>va elementa. Prvo, u direktivi za poetak ustanika je reeno da se akcije izvode s manjim grupama, i to po mogunosti nou, a danju da se legalno radi i ivi kod svojih kua. Drugo, sam poetak ustanka je poao drugim putem. Na prve pucnje skupljale su se mase seljaka i uzimale uee u borbama. Na upozorenje od strane komunista da ustanak treba da se odvija na drugi nain seljaci bi govorili: Ko-mene moe sprijeiti da uzmem uea u borbi protiv okupatora! I" od starijih se cesilo ulo: Kad gine naa omladina^ neka ginemo i mi, za nas je manja teta itd. Kad je PK dobto prve izvjetaje o masovnosti ustanka; izgleda da je ocijenio da se akcije ne odvijaju u duhu direktive CK pa je 15. jula -donio odluku da se izvri demobilizacija jednog dijela usta. nik i ustanak svede u okviru gerilskih akcija. Direktiva je biila pogrena. Izaizvala je zabunu i pometnju svuda gdje je prenesena. Poslije saoptenja o demobilizaciji jednog "dijela masa,

441

O toj direktivi nijesam nita znao. Brko je pretpostavljao , da se, na osnovu postojee situacije, direktiva mora promijeniti, pa je predloio da i ja poem sa njim. Po nesnosnoj julskoj ezi, koja obino vlada u rejonu Podgorice (Titograda), popeli smo se na Velje brdo i preko njega sili u istoimeno selo, pored rijeke Zete, na komunikaciji Podgorica Danilov Grad. Kad smo se uvjerili da nema neprijatelja 1 spustili smo se do rijeke. Brko je bio slab pliva, pa sam morao prvo da prenesem njegovo i moje odijelo a kasnije da se vratim i da njemu pomognem da prepliva. Dobro nas je osvjeila hladna Zeta. Popeli smo se u selo Stijenu, blizu kue Zarije Jovanovia, gdje je bilo sjedite PK. Dio PK koji se nalazio, tu, tih dana je stalno zasjedao, primao i prouavao izvjetaje i davao uputstva za rad. im je Brko doao, otpoeo je sastanak. Ja sam se u to vrijeme odmarao u oblinjoj hladovini, jer nije bila praksa da sastanku prisustvuje neko ko nije bio lan komiteta. Sastanak nije dugo trajao. Pozvali su me i saoptili da treba to prije mobilisati borce iz sreza pa napasti i likvidirati posadu u Danilovom Gradu. Uputili su me na druga koji je sjedio u sen ci jednog drijena i rekli da je on vojni strunjak koji e mi dati zadatak. Od ovog strunjaka dobio sam zadatak da se jo u toku iste noi napadne i likvidira garnizon u Danilovom Gradu3.
ustanici u bijelopoljskorn i kolainskom srezu su se poeli razilaziti, psujui komuniste i'prijetei im. Meutim, poto je direktiva ubrzo povuena, ponovo su napali garnizone i oslobodili ih. U barskom srezu direktiva je doprinijela kolebanju i besperspektivnosti; a u cetinjskom je veliki dio ustanaka napustio poloaje i raziao se kuama. U nikikom je naputena blokada Nikia, pa kada je ponovo nareeno da se grad blokira i napadne, to nije bilo 'moguno izvesti. U podgorskom srezu su neke jedinice odbile da sprovedu direktivu, a u danilovgradski nije ni prenesena. U andrijeviki srez je stigla kasno, posle osloboenja grada, a u beranskom je povuena na vrijeme. Kao to se vidi, ova pogrena direktiva imala je veoma negativnih posljedica i zbog toga je na savjetovanju 8. avgusta otro kritikovanai. tetne posljedice direktive bile bi ipak prevaziene, jer je ona ubrzo povuena, da nije nastupio n o v momenat, koji je iz temelja izmijenio situaciju. O tome recito govori primjer Kolaina i Bijelog Polja, boji siu osloboeni poto je direktiva izmijenjena, kao i injenica da je najvei dio Crne Gore kasnije osloboen i u tom periodu neprijatelju su naneseni najvei gubici. Meutim, u toj situaciji dolazi do snane ofanzive jakih talijanskih snaga, koje su uspjele da povrate sve osloboene gradove. Ovo je vano istai zbog toga da bi se mogla dati pra-. vilna i potpuna ocjena splanjavanja ustanka, jer se u nekim istorijSkim radovima pominju kao, uzrok i glavni razlog tog splanjavanja samo ova direktiva i jo neke greke, a ne i neprijatelj. 3 Taj strunjak je bio Arso Jovanovi. Izgledao mi je jako rasi j an. Pitao ine je da li znam nekog oficira bive jugoslovenske vojske iz mog sreza. Rekao sam da poznajem kapetana Lazara epanovia.

442

U Spu sam. stigao pred mrak. Na. okupu je bila masa ljudi iz mjesta i okoline. Kad sam im saoptio da se treba pripremati za napad na gradove, otpoele su spontane manifestacije. Tamo sam zatekao neke drugove iz MK i dogovorili smo se ta treba raditi. Kuriri su pohitali na sve strane sa nareenjem o mobilizaciji i prikupljanju za napad na grad. Odreeni su i poloaji na koje jedinice treba da stignu. Poslao sam i pomenutu poruku kapetanu epanoviu, ali sam sjutradan dobio odgovor da se on zbog proirenja veza, ne moe primiti dunosti vojnog savjetnika. Sa drugovima iz MK dogovorio sam se da taj posao ponudimo majoru Milovanu Lakoviu, to je on prihvatio. U danilovgradskom srezu j 16. jul protekao relativno mimo. Jedini dogaaj bio je: unitenje jednog neprijateljskog aviona, koji je izviao rejon Bjelopavlia. On je neoekivano aterirao u blizini sela Jastreba. Pilot je zarobljen. Kada su ga sprovodili za MK pokuao je da uzme puku jednom ustaniku i da pobjegne. U bjekstvu je ubijen. Neispravni avion je zapaljen. Uvee 16/17. jula stigao sam blizu sela Poijevke gdje je bio gerilski vod iz martinikih sela Bubulje i Glizice. Meu gerilcima je bio i stari svjetenik Minja Zari. Zavladalo je pravo veselje kada sam ih obavijestio o namjeri da napadnemo grad. Jedan gerilac prislonjen na cerovi panj ree: Treba ih napasti, jadna je to vojska. Vodio sam-ove zarobljene iz Spua, samo to ne plau i stalno viu mama mia. Drugi dodade: Ma koji mu je onaj avo te kae bandera rosa. Dok e jedan
Uzviknuo je: Dobro! I ja ga poznajem, to je dobar i ozbiljan ovjek. Uzeo je zatim biljenicu i napisao: Junae Lazo, . Itali jamski okupator je demoralisan i masovno se predaje. Treba mobilisati svo ljudstvo sposobno za borbu iz sreza danitovgradskqg, napasti d likvidirati .garnizon u Danilovom Grau. Arso Pruio mi je ceduljicu i rekao: Evo ti ovo. Moboliiite ljude i v e eras napadnite grad i likvidirajte garnizon do zore. Bilo je ve oko 17 asova. Od sjedita PK do grandee sreza ima oko dva sata hoda, pa sam mu skrenuo panju .da do noi jedva mogu stii do granice sreza, a treba mobilisati ljude, prikupiti ih,. napasti garnizon i da je sve to u toku noi nemogue. Rekao je: Moe sve, kad se hoe. Izgledao mi je udan pa sam odluio da s njim vie ne diskutujem. Poao sam i. objasnio drugovima iz PK da sam dobio zadatak koji ne mogu izvriti u odreenom vremenu, a strunjaka nijesam mpr gao ubij editi u to. Odgovorili su mi: Idi ti i radi to najbre moe, to ti je rok za akciju. Dali su mi i jedno ipismo za Rajka (pseudonim Krste Popivode, sekretara nikikog OK) u kome je nareeno da se vri ponovna mobilizacija i napadne Niki. Nareeno mi je .da ovo pismo hitno, jo u toku noi, odnese kurir.

443

iz njegove blizine: Sigurno mu se ena zove Rosa, pa je pominje kad mu je teko. Stari svjetenik je poneto pitao i iznosio svoje miljenje, bodrei nas na nepomirljivu borbu protiv okupatora. U noi 16/17. jula odran je sastanak Mjesnog komiteta za danilovgradski srez, na kojem je razraena nova direktiva i odluka PK o zauzimanju Danilova Grada. Na sastanku je rijeeno da se pree na stvaranje eta, i to na teritorijalnoj osnovi, da se formira operativni tab, u koji bi uao po jedan lan OK i MKj sa zadatkom da izradi plan napada i da rukovodi daljom borbom. Za sjedite taba odreena je kola i kua manastira Zdrebaonika. Tako je 17. jula poelo formiranje ustanikih eta. One su se sastojale iz vodova, vodovi iz desetina. U njih su ulazila pojedina bratstva, prema brojnom stanju ustanika. Istog dana u srezu je formirano 25 eta u koje su ukljueni i svi gerilci; oni su, razumije se, bili kima eta. Komandni kadar birali su ustanici aklamacijom, na prijediog gerilaca, odnosno lanova Partije. 4 Sve ete su veinom formirane na masovnim narodnim skupovima. U isto vrijeme je poeo i organizovan dotur hrane ustanicima. Tako se nije rasipala radna snaga, to je bilo vano, naroito za planinske predjele, gdje su poljski radovi bih u jeku. One koji kod svojih kua nijesu imah nikakvih materijalnih sredstava snabdijevah su dobrovoljno pojedinci iz sela. Meutim, snabdijevanje je ve 19. jula preuzeo na sebe Narodnooslobodilaki front (NOF). On se starao i o zbrinjavanju izbjeglica koje su poshje okupacije pobjegle sa Kosmeta i iz drugih krajeva pred ferorm okupatora i njegovih slugu.
Broj eta po optinama bio je slijedei: 1) u jelenakoj optini formirano ih. je 6: dvije martinike, gostiljskas, brajevika i dvije petruinske (iz petruinskih sela koja pripadaju optini jelenakoj). Sve su prosjeno broj'ale po 100 ustanika; 2) u kosovolukoj optini 3: kosovoluka, kosika i urioka, prosjeno sa po 90 ustanika; 3) u vraegrmsko-pavkovikoj optini 7: etiri pavkovike i tri vraegirmske, prosjeno po 100 ustanika;. 4) u spukoj optini 3: spuka, klikovaka i novoselska, prosjeno po 55 ustanika; ' _ 5) u petruinskoj optinii 4; sekuldko-paika, laleviko-veletska, orjeluko-friutaka i kujavsko-tvorilska, prosjene 'jaine po /120 : ustanika; ' . 6) u'komansko-zagarakoj optini 3: bandika i ' d v i j e zagarake (pored njih i jedan vod u komanskoj optini), prosjeno-po 70 ustanika.
4

444

Sye ete su 17. jula ruile komunikacije i postavljale kamene prepreke na putevima koji vode od Danilova Grada u okolna sela, kako bi se neprijatelju onemoguili eventualni ispadi motorizacijom. Kod svih prepreka su bile postavljene zasjede. Zatim se 18. jula pristupilo izradi plana za napad. Na vojni savjetnik je traio podatke o naim i neprijateljskim snagama, kako bi izvrio potrebne proraune i predloio najpogodniji nain dejstva. Dali smo mu traene podatke. Oni su bili dosta detaljni i precizni, jer smo preko organizacije u gradu ostvarili dobar uvid u stanje neprijatelja. Kad je sve briljivo prouio, savjetnik nam vje saoptio da na osnovu podataka i onoga to on zna iz vojne teorije nema nikakvih uslova da se napadne grad. Odmah smo shvatili da je nekorisno s njima diskutovati, a osim toga mi nismo imali mnogo znanja iz vojne teorije. Rekli smo mu da nikom nita ne govori o svom miljenju. Istog dana Operativni tab se prihvatio da izradi plan napada. 3
Plan je bio: . potisnuti talijanske snage iz oblinjih sela i sa poloaja oko grada, okruiti ih u Damlovom Graldu i Bralenovici i tu ih -unititi; dijelom snaga izvriti obezbjeenje sa pravca Podgorice, u koju su ve pristizale jake talijanske snage; glavnini snagama ustanika iposjesti poloatje prema neprijateljskom garnizonu Danilov Grad Bra'lenovica i to: sa istoka i jugoistoka: dvije martinike. dvige gostiljske, brajovika i dvije petruinske ete, posjee poloaje Pazii lijeva obala Zete juno od drebaonika juna ivica Grlia druni Danilov Grad Podgorica; a juga, jugozapada i zapada: kosovoluka, kosika i urioka- eta na poloaju. urilac- Velje Polje durum Danilov Grad Zagara Tulice; sa sjeverozapada: tri vraegnmske ete na poloaju Orja Luka Kurilo. One su imale zadatak i da osiguravaju nae snage od pravca Nikia, zatvaranjem druma kod Obadova .brijega; sa sjevera i sjeveroistoka: sekulitoo-paiika, laleviko-veletska, orjeluko-frataka i kujavsko-itvorilska eta posjee poloaj Frutak Bogievii Lalevii Tara. U rezervi, u rejonu Sekulia i Gorice, bile su etiri pavkovike ete. Njihov zadatak j.e" bio da u sluaju potrebe poj aaiju' snage na sjevernom pravcu, jer je na (njemu .trebalo forsirati jafcu prepreku rijeku Zetu. Za to su uurbano pravljena plovna sredstva -splavovi, barke i drugo. Dvije zagaraike, bandika, spuka, klikovaka i noyoseiska eta, dobile su zadatak. da u sadajstvu sa ustaniikkn snagama iz Piper i Ljekopolja obezbijede od Podgorice zalee snagama koje su napadle neprijatelja u Danilovom Gradu. Za rukovoenje svim ovim etama Mjesni komitet je odredio Blaa Mraikovia svog politikog sekretara. Iz Sikrovita je doneseno i razdijeljeno ustanicima cjelokupno oruje i municija. Svaka "eta je imala najmanje dva pukomiitraljeza. Sem toga, raspolagalo se i sa dva' teka mitraljeza i jednim minobacaem 81 mm. . "
5

445

Sve pripreme za napad bile su zavrene 18. jula do 10 asova, kada je poelo grupisanj ustanikih eta. Radi izvrenja zadataka poela je koncentracija ustanika prema Danilovom Gradu i prebacivanje obezbjeenja prema Veljem brdu. Kada su ustanike snage okruile neprijatelja i zauzele polazne poloaje udaljene od njega prosjeno 150 200 metara, prekinut je vodovod kojim se talijanski garnizon snabdijevao vodom. Pored toga i rijeka Zeta je drana pod jakom vatrom, tako da je neprijatelju i otuda onemogueno snabdijevanje vodom. ' Nareenje za napad izato je usmeno, na sastanku kome su prisustvovali svi komandiri eta.6 Tih dana je jedna ustanika eta iz Piper pola u Ijeansku nahiju na akciju protiv okupatora na komunikaciji Podgorica Rijeka Crnojevia i da na taj nain postrekne Ljenjane na ustanak. Poto je u prvim selima ispod Busovnika naila na jak otpor seljaka, koji su joj postavili ultimatum da se odmah vrati, ili e se s njima tui, eta se morala vratiti. Raspoloenje za ustanak u svim krajevima nije bilo jednako i ustanicima su pristupili mnogi iz bojazni da ne bi doivjeli prezir od ostalih. Poznavanje i shvatanje ovih injenica omoguuje da se lake objasni i shvati situacija nastala poshje ofanzive neprijatelja. . Neprijatelj je procijenio da je situacija u Danilovom Gradu za njega kritina. Pojaanja nijesu stizala ni od kuda, a u uspjean proboj sopstvenim snagama u pravcu Podgorice ili Nikia nije se uzdao. To ga je i navelo da kao parlamentara poalje civilnog komesara iz Danilova Grada. Ustanici su ga zaustavili im je preao most na Zeti, vezali mu oi i sproveli ga kroz borbeni raspored do Operativnog taba, koji se nalazio kod Zdrebaonika.
8 Jedan komandir je bio suvie revnostan, pa je traio da mu se da pismena zapovijest za napad. Nastojali smo da ga ubijedimo da mu to ne treba, ali -ubjeivanje nije pomoglo. Morali smo na jednom paretu paipira, u naijkraim crtaima, da formuliemo zadatak njegove ete. U jednoj od naih ceta bio je, kao vojnik, i potpukovnik bivejugoslovenske vojske Bajo Stanii. Jedan moj -susjed, njegov znanac, predstavio mi -ga je i rekao da je veoma skroman ovjek, da eli da bude saimo vojnik i nee da primi nikakav rukovodei poloaj. "Stanii je onako okot, visok, sa dugom bradom i u raskopanoj oficirskoj bluzi liio na divljaka. Od kapitulacije do tih dana iveo_ je ilegalno, u svom selu, vie u peini nego u kui. Ovo iznosim zbog tvrdnje u nekim istorijskim radovima da su tih dana u etama i bataljonima postavljena lica za vezu sa narodom. To nije tano. Mi smo tih dana upotrebljavali naziv politiki komesari. Tek poto je osloboen Danilov Grad, Stanii je poao u Glavni tab i tamo je 21. ili 22. jula na njegovo instistiranje umjesto -polit, komesar uveden naziv lice za vezu sa'narodom.

446

Po dolasku u tab, civilni komesar je izjavio da je upuen od talijanske komande da izrazi uenje to ustanici ubijaju talijanske vojnike, rue komunikacije, kidaju TT linije, vodovode i dr. kada su oni, talijanska vojska, u Crnu Goru doli kao prijatelji crnogorskog naroda. On je obeavao da se talijanska vojna sila nee svetiti ustanicima pod uslovom da prekinu borbu, pou svojim kuama i predaju oruje. Na to su mu lanovi taba odgovorili da poeta borba nije sluajna, kako to sebi eli da predstavi talijanska komanda, niti lokalna stvar, ve poetak oruane borbe crnogorskog naroda protiv talijanskih okupatora. Reeno mu je da faistika Italija, ija regularna vojska okupira Crnu Goru, ne moe nikako biti prijatelj crnogorskom narodu i da e se borba voditi do konanog unitenja ili protjerivanja okupatorskih snaga iz nae zemlje. Jedini uslov na koji pristaju ustanici bio je potpuna kapitulacija posade garnizona i predaja neoteene ratne tehnike. Kada je civilni komesar poeo da govori kako je takve zahtjeve nerealno postavljati i nemogue primiti, pregovori-su prekinuti. Parlamentar se vratio da svojoj komandi izloi postavljene uslove, jer nije bio ovlaen da pregovara o njima. Pri povratku mu nijesu vezivane oi. On je, videi ustaniku masu, privezao bijelu maramicu na tapi (iako je bio u pratnji ustanika), sa njom doao do automobila i vratio se u garnizon. Ve 18. jula poshje podne poelo je potiskivanje neprijatelja sa svih strana. Ustanike snage zauzimale su jedan poloaj za drugim. Sva sela oko Danilova Grada bila su osloboena. Ujutro 19. jula ustanike snage su ugrozile grad sa istoka, juga i zapada. Plaei se da e se ustanici doepati preostalog dijela municije iz magacina u Veljem polju (kod Danilova Grada), Talijani su ga "oko 10 asova zapalili. Strana eksplozija je potpuno unitila magacin i razbacala po blioj okolini vei broj sanduka municije i bombi. Tako su se ustanici snabdjeli znatnim koliinama municije, to im je omoguilo da jo upornije nastave borbu. Ne mogavi se odrati u irokom okrueniu talijanske snage su se oko 16,30 asova povukle iz Danilova Grada u Bralenovicu, koja je bila veoma pogodna za odbranu. Njene kamene zgrade, opasane visokim zidovima, pruale su neprijatelju, bar na izgled, mogunost due odbrane. Poslije osloboenja Danilova Grada, Mjesni komitet je odredio svog lana Dragoslava Perunovia Djeda da pripremi uspostavljanje ustanike vlasti i rada u gradu. Nareeno mu je da organizuje peenje hleba za vojsku. Odreeno je i ljudstvo koje e obavljati potrebne poslove u gradu; ono je nosilo naro.ite trake oko ruke. Tako se postiglo da se ustanici ne zadravaju nepotrebno u gradu, jer nije bilo iskljueno da ga Talijani bombarduju.
447

Nastala je nova situacija trebalo je bez tekog naoruanja savladati jake talijanske snage u utvrenjima. Da bi se to postiglo trebalo je izvriti pregrupisavanje jedinica. Pored toga, jedinstveno rukovoenje ovako velikim brojem eta bilo je oteano. Zbog svega toga, i zbog masovnosti ustanka, rukovodstvo je prilo .organizacionim-pripremama za formiranje bataljona. Stb je u toku noi izradio plan daljeg napada. Na Bralenovicu je napadalo oko 2 000 ustanika. Jedan dio snaga preao je Zetu barkama i splavovima, a drugi se prebacio preko mosta kod Danilova Graa. Sve su ete dobile odreene rejone. Napad je trebalo da pone u zoru 20. jula. Meutim, pregrupisavanje jedinica nije ilo brzo, a, pored toga, bilo je potrebno likvidirati manje talijanske snage u uporitima ispred glavnih poloaja oko Bralenovice. Odluna borba poela je tek oko 10 asova. Uskoro se ispoljila i brojna i vatrena nadmonost ustanika. Talijanima je nestalo minobacakih mina, jer je jo 15. jula transport mina za Danilov Grad bio zaplijenjen. U silovitom naletu neprijatelj je potisnut u same zgrade Bralenovice. Minsko polje je bilo upaljeno prije polaska na opti juri. Kamena ograda je zauzeta na juri. Preciznim gaanjem sa bliskog odstojanja onemogueno je dejstvo talijanskim automatskim oruima. Videi da ne mogu izbei unitenje Talijani su istakli bijelu zastavu. Posada garnizona je kapitulirala. Neprijatelj je imao 14mrtvih i 70 ranjenih, 825 zarobljenih, meu kojima 28 oficira. Zaplijenjeno je 12 topova 64 mm, 2.brdska topa, 18 minobacaa 81 mm, 12 mitraljeza, 50 puko-' mitraljeza, oko 1 000 puaka, 18 kamiona, 1 putniki automobil, 4 motocikla, 300 mazgi, oko 2 vagona municije i velika koliina opreme, namirnica i drugog ratnog materijala. Nai gubici su bih: 2 mrtva (Pero Vuleti iz Kujve i Milovan Radonji iz Frutka) i 4 ranjena (Radovan Radulovi iz Paia, Radoje Vuleti iz Kuj ave, Ljubo Kovaevi i Radosav Praevi iz Kosovog Luga). U Bralenovici se sakupila masa naroda i ustanika. Odran je zbor na kome je odato priznanje uesnicima ove znaajne pobjede i ukazano na budue zadatke. Pri tome je naroito naglaeno d? je borba tek poela. Morala se skrenuti panja i na odnos prema zaplijenjenoj imovini, koja je raznoena u prilinom neredu. Ukazano je na to da se na uspjeh ne smije pomraiti neredom. Za vrijeme zbora govornik je sasvim paljivo sasluan. Meutim, odmah iza toga nastavljeno je raznoenje stvari. Ponovo je govorio isti drug o znaaju potovanja reda. Ipak smo uspjeh da uspostavimo red i nastavimo rad.
448 -

BORBE NA LINIJI POLOAJA VELJE BRDO TRIJEBAC

Toga dana smo od ustanikih eta formirali bataljone i postavili im komande. Bila je prava muka postaviti komande nekim feataljonima. Naroito su dole do izraaja razmirice i nezdrave ambicije nekih oficira bive jugoslovenske vojske. Jedni su isticali svoj hijerarhijski poloaj u bivoj vojsci, drugi snagu i broj ljudi iz svog bratstva i plemena, trei odakle su u prolim ratovima bili komandiri i barjaktari itd. Zbog. toga "su na kraju neki ostali nezadovoljni postavljenjima. Formirano je est bataljona razliite jaine: Jelenaki, oko 800 boraca; Vraegrmsko-pavkoviki, oko 9QG boraca; Zagarako-bandiki, oko 300 boraca; Kosovoluki, oko 600 boraca i Spuki, oko 240 boraca. Trebalo je organizovati pokret bataljona i prebaciti ih na poloaje na Veljem brdu prema Pogorici. Ishranu vojsci nijesmo mogli, obezbijediti, pa je jedan dio ljudstva morao ii u sela da organizuje dotur hrane. Moe se rei da je i ovaj posao brzo i uspjeno obavljen. Svi bataljoni, ukupno oko 3 000 ljudi, bili, su 21. jula u zoru na poloajima na Veljem brdu. Snage .koje su za vrijeme borbe za osloboenje Danilova Grada upuene na Velje brdo, radi obezbjeenja pravca od Podgorice, dole su 19. jula u sukob sa Talijanima. Rospored naih snaga izgledao je ovako: Crvenu stijenu, karaulu na njoj i poloaje iznad s. Toloe, drali su Ljekopoljci,,centralni dio Veljeg brda, prema S. Vraniima, drali su Zagarani i Bandii, kvrku, komunikaciju Podgorica Danilov Grad i teren do rijeke Zete drali su Veljebrani, Grbljani i Spuahi. Jedna kolona Talijana dola je 19. jula iz Podgorice pravcem s. Momiii - s. Vranii da izvidi i p os jedne poloaje na Veljem brdu. To su bili prvi znaci ofanzive talijanskih snaga iz rejona Podgorice. Kod Vrania Talijani su se razvili u streljaki stroj i poli uz Velje brdo. Ustanici su ih pustili blizu, a onda su otvorili vatru. Talijani su ubrzo poeli- da odstupaju u pravcu Podgorice. TJstanici su ih vatrom i pokretom. gonili o Malog brda, a zatim se ponovo vratili na poloaje. Na naoj strani gubitaka nije bilo, a ne zna se ni .da li ih je neprijatelj imao. Sjutradan 20. jula, oko 10 asova iz Podgorice su' upuene znatne talijanske snage da zbace ustanike sa Veljeg brda. Pod estokom borbom ustaniki prestrani dijlovi se poeli odstupati. Kada. je neto kasnije stupila u dejstvo i glavnina naih snaga, neprijatelj je zaustavljen, a potom snanim juriem natjeran u bjekstvo. U ovom juriu poginuo je Nikola Bar'ovi iz Bandia, a. ranjeni su Boko Barovi iz Bani.a,. .Drago upi, Drako Stamatovi i Mirko Sepanovi, svi iz Zagara. Neprija29 U s t a n a k 1941.

449

telj je teio da napada poloaje koje su drali Zagarani i Bandii. Snagama anilovgradskog sreza komandovao je sekretar MK, Blao Mrakovi: Zarobljeno je 15 neprijateljskih vojnika, dok se broj mrtvih i ranjenih nije mogao ustanoviti, ali je bio osjetan. Poshje pristizanja glavnih snaga na- Velje brdo (21. jula) raspored je bio ovakav: Zeeniku, do reke Sitnice,- drao je vod'. Komana. Na prostoriji istono od Sitnice i na Crvenoj stijeni bio je Vraegrmsko-pavkoviki bataljon i Ljekopoljci; centralni dio Veljeg brda drao je Jelenaki bataljon; Ckvrku- i poloaje do reke Zete Petruinovii, a u rezervi su bili: pozadi desnog krila Kosovoluki bataljon, pozadi centra Zagarako-bandiki, a pozadi lijevog krila Spuani. Za komandanta snaga na sektoru Velje brdo, Pokrajinski komitet je odredio Velimira Terzia, a mene za politikog komesara. Cijelog dana 21. jula voene su po nesnosnoj vruini estoke borbe sa nadmonijim neprijateljem. Naroito je bila aktivna avijacija, koja je bombama zasipala nae poloaje. Iako zbog sabotae7 nijesmo mogli upotrijebiti topove i minobacae zaplijenjene u Danilovom Gradu, nai borci su ipak uspjeli dai odbiju sve neprijateljske napade. U popodnevnim asovima situacija se poela mijenjati na: nau tetu. Na lijevom krilu, preko Zete neprijatelj je uspio da ue u Duklju. Poeo je da pah kue, slamu, sijeno i sve to se moglo zapaliti. To je unosilo nemir i nespokojstvo u jedinice na Veljem brdu, iako smo jo vrsto drali poloaje. Pojedinci su poeli govoriti: Sjutra e i ona moja pojata ovako planuti,, ta ja da ovdje radim! ' Na raspoloenje naih snaga negativno je uticala i kolona. koja je itavog dana prolazila cestom od Skadra ka Podgorici,. koja se sa Veljeg brda jasno vidjela. Na frontu Zelenika Velje brdo Trijeba Veenik vodile su borbu jedinice iz Ljekopolja, anilovgradskog sreza: i Piper. Na sektoru Rua, Zete i ljeanske nahij'e toga danai nije bilo aktivnosti. Kapitulantski raspoloeni pojedinci takoe su poeh d j e lovati. Ushjed svega toga front se, ispred noi, poeo osipati. Sva. je srea tp smo Talijane bili oamutili a nekohko- odlunihi protivjuria, pa nijesu osjetih ni pokuali da iskoriste novostvorenu situaciju. Mi smo uspjeh da se izvuemo pod zatitom, nekih jedinica, koje su sve do mraka ostale na poloajima i gru* Sabotau je izvrio Milan Pavievi na tag nain to leg. -pregledajui orua, pokrao udarne igle i prebjegao neprijatelju.

450

pe boraca jaine ete, koju smo na brzinu stvorili od lanova KP, skojevaca i simpatizera. Ova grupa je snanim juriem uspjela da odbaci Talijane i pomogne izvlaenje jednoj martinikoj eti kojoj je prijetilo okruenje. Okraj je bio veoma estok i Talijani su odbaeni.8 Mi smo pokuavali da uredno izvuemo jedinice, povuemo ih u brda i pruamo postepen otpor neprijatelju. Meutim, kada su seljaci vidjeli crne kolutove dima popaljenih kua, nije bilo sile koja ih je mogla zadrati. Svaki se povlaio ka svom selu. Nai gubici: 3 mrtva (dva brata Minia i Radomir Danki iz Crnaca) i 5 ranjenih (Sava Zivkovi i Nikola Joi iz Martinia, Boa Savovi i Aleksa Pavievi iz Lalevia i jedan Ljekopoljac). Za tri dana borbi na Veljem brdu imali smo 4 mrtva i 9 ranjenih. Gubici neprijatelja, prema njegovim podacima, bih su: 27 mrtvih, 157 ranjenih i 46 zarobljenih. Od 15. do 21. jula zakljuno mi smo na ovom sektoru imali: 10 mrtvih, 16 ranjenih i 7 strijeljanih selj!aka. Gubici neprijatelja su bili: 69 mrtvih, 227 ranjenih i 926 zarobljenih.
. USTANAK SPLANJAVA

Sjutradan (22. jula) poele su nadirati jake tahjanske snage. One su snanom vatrom tukle poloaje ispred sebe, pretpostavljajui" da su na njima ustanici. Du itavog fronta dolinom rijeke Zete, sa obje njene strane, talijanska vojska je ubijala sve ivo i palila sve to se moglo zapaliti. Izdajniko vodstvo federalistike stranke je saraivalo sa Tahjanima. Ono je, plaei se da bi takav postupak mogao izazvati revolt naroda i ponovno oivljavanje borbi, savjetovalo okupatorskoj komandi da potpuno unitava jedino ona mjesta gdje su voene borbe, a da u drugim mjestima pali kue i ostalu imovinu samo komunistima. I, zaista, okupator je usvojio taj predlog. Do Spua je sve opustoio,-a-odatle je poeo primjenjivati novu taktiku. Odmazda nad porodicama i imanjima najaktivnijih ljudi u ustanku trenutno je postizala odreen efekait. Poelo se agitovati parolom: Oni koji su mirni ih su spremni da sada budu mirni, poteeni su represalija.
8 'Kada su'Taligni poeli opkoljavati Mairtinikvi etu, Efesio Mini, iz Martinia, izveo je podvig dostojan divljenja. Brata miu Jakova, teko ranjenog, dajugovi nijesu mogli iznijerti. Krsto je ostao s njim dajui junaki otpor neprijatelju sve dok u toj neravnoj borbi nijesu oba poginula.

29*

451

Uporedo sa unitavanjem i pljakom, okupator je pozivao narod da se vrati kuama i preda oruje. Izdajnici su, takoe, otvoreno pozivali seljake da predaju oruje, ubjeujui ih da je to jedini spas. Organizovali su i slanje peticija lojalnosti okupatoru sa potpisima. U nekim selima, naroito onim oko komunikacija i u ravnici (dolinom Zete) u tome su donekle uspijevali. Okupatoru su slate izjave lojalnosti, predavano je oruje, ali veinom neupotrebljivo ili staro (tucevi, lovnice, moskovke, mauzerke i dr.). Ustanak je odjednom splasnuo. Okupator je ponovo ovladao Spuem, Danilovim Graom, svim komunikacijama, i nadirao prema Nikiu. U narodu se osjeao strah od odmazde. Mnogi seljaci su negodovali to gerilci i dalje nose oruje, govorei: Vi hoete da pretvorite u plamen i ove jade koji su ostali. Drugi su govorili: Treba se uzdrati od svih akcija dok se jasnije ne vidi kako e sve ovo izai. Od ustanikih bataljona, krajem jula, ostale su samo grupice. Nastala je veoma muna i teka situacija. Poetkom avgusta odrani su sastanci svih elija. Na njima su analizirane protekle borbe i primani u Partiju oni koji su se odluno i istrajno borili. Od preostalih grupa stvarane, su nove vojne jedinice gerilski odredi. U njih se dobrovoljno stupalo, ali je kriterij pri odabiranju bio strog. Primani su samo oni koji su bili spremni da podnesu sve tekoe i istraju do kraja. . 1 Na teritoriji anilovgradskog sreza bilo je 1. avgusta 13 gerilskih odreda: Donjornartiniki, Brajoviki, Kosovoluki, Spuki, Podgoriki, Klikovaki, Gostiljski, dva petruinska, dva vraegrmska, Zagarako-baniki i Komanski. Odredi su brojali 3035 gerilaca. Ukupno su imali oko 430 dobro naoruanih boraca. Skoro sve ranije automatsko oruje i ono koje je zaplijenjeno u julskim borbama bilo'je u njihovim rukama. Gerilski odredi iz onih mjesta koja je kontrolisao okitpator stalno su bili na okupu i pod orujem. ivjeli su u brdima, logorskim ivotom; borci su namirnice donosili od svojih kua i kolektivno se hranili. Gerilci iz mjesta koja okupator nije kontrolisao ivjeli su naoruani kod svojih kua i okupljali se prema potrebi. U tim odredima se sakupljalo najbolje i najopro.banije ljudstvo; to su bili najbolji agitatori Partije koji su najdosljednije sprovodili njenu liniju. Drali su strae i budno pratili pokrete okupatora, organizovali sklanjanje naroda i na taj nain ometali odvoenje ljudi ai internaciju. Malo-pomalo seljaci su ovakav' stav gerilaca odobravali, a kasnije i sami davali patrole i .odravali strae sa njima,' ' ' Poeo je ponovo intenzivan politiki rad. Raskrinkavane su izdajnike parole o besperspektivnosti dalje borbe, o zahtje 452

vima za predaju oruja i slanja izjava o lojalnosti prema okupatoru. Na brojnim ^seoskim konferencijama itane su radio-vijesti, objanjavani ciljevi borbe i njene perspektive. Gerilski odredi su poeli da narastaju. Tokom avgusta, u gerilskim jedinicama intenzivno je sprovedena vojna obuka. Svaki gerilac je obuavan u rukovanju svim vrstama ne samo vlastitog naoruanja nego i onog kojim je raspolagao neprijatelj (talijanskim pukama, pukomitraljezirna i mitraljezima). Uporedo su vrene manje akcije i diverzije na komunikacijama. U tome su se najvie isticali kosovoluki gerilski vodovi (Grliko-urioki i Kosovoluko-jastrebaki). Oni su kidali telegrafsko-telefonske linije Danilov Grad Podgorica. Do 10. septembra su ih tri puta prekidali na po nekoliko mjesta na 200 m od samog Danilova Grada pa do sruenog mosta na Suici (u duini oko 6 km). Ali, kako je okupator relativno brzo ponovo uspostavljao te veze, gerilci su poeli spajati po dvije telegrafske ice na izolatorima. To spajanje je izvreno prvi put na 1015 mjesta, tako da je linija ostala due neupotrebljiva, jer okupator u poetku nije mogao da ustanovi kvar. Deavalo se da okupator otkloni spojeve a gerilci ih u toku noi ponovo izazovu. Tako su Talijani bili prisiljeni da uvedu stalne patrole i strae. Pokuali su i da od seljaka iz kontrolisanih sela stvore neku kvislinku miliciju koja bi uvala komunikacije, naroito pojedine objekte. No poto im to nije uspijevalo, stalno su vrili represalije i odvodili stanovnitvo u internaciju. U septembru su skoro svi gerilski vodovi narasli u ete, te su poele pripreme za vee akcije. Tako su u drugoj polovini septembra izvedene dvije vanije akcije. U prvoj, oko 20. septembra, kombinovani odred petruinske, pavkovike i vraegrmske ete, jaine 60 gerilaca, poruio je drum Danilov Grad Niki kod ute grede i time za 6 dana onemoguio saobraaj. Druga akcija je izvedena kombinovanim snagama iz srezova danilovgradskog i nikikog. Iz gerilskih eta, optina jelenake i vraegrmsko-pavkovike, odabran je vod od 40 gerilaca. Komandir mu je bio Vuko Jovovi, a politiki komesar Milo Bobii. Isto toliko gerilaca bilo je i iz nikikog sreza. Odred, formiran od tih vodova, postavio je na drumu Danilov Grad Niki zasjedu u koju su 28. septembra upala (u- Javorovom dolu, kod sela Stubice) tri talijanska kamiona sa 15 vojnika. Poslije krae borbe, kamioni su spaljeni nekoliko vojnika je ubijeno, a nekoliko zarobljeno. Drum Danilov Grad Niki ponovo je razruen i za due vrijeme onesposobljen za saobraaj. Sjutradan Talijani su za odmazdu potpuno spalili selo
453

Stubicu, ubili jednog mladia i dva starca. Tom prilikom su silovali a potom najsvirepije muili i umorili dvije ene.9 Ovo je bila jedna od prvih, oruanih akcija u Crnoj Gori poshje julskih borbi. Njen uspjeh znaio je mnogo za dalju mobihzaciju boraca u gerilske jedinice. U ovo vrijeme, u septembru, takoe je posveena velika panja uvrenju i proirenju odbora Narodnooslobodilakog fronta. Odbornici su birani na optim seoskim skupovima, a obavljah su mnoge funkcije koje su kasnije prele na narodnooslobodilake odbore. Odbori fronta 'su uvrivani ne samo na teritoriji koju okupator nije kontrolisao (a takav je bio skoro itav danilovgraski srez, sein Danilova Grada i sela Glavice, Grlia, Spua i uzanog prostora oko komunikacije Podgorica Danilov Grad), ve su stvarani i legalni odbori u mjestima koja su bila pod direktnom kontrolom okupatora. Odbori NOF-a su imah razliite zadatke. Oni su rjeavah sve seoske sporove, organizovali obraivanje neobraenog zemljita, skupljali letinu, razvijah borbeno raspoloenje u narodu i ukazivah raznovrsnu pomo vojsci (od obavjetajne slube pa do dobrovoljne mobilizacije ljudstva sposobnog za vojsku). NOF se bavio, kao najvanijim zadatkom, ekonomskim problemima koji su bili i vani i teki. Brinuo se za materijalno obezbjeenje vojske, prikupljao dobrovoljne priloge i organizovao dobrovoljne radove (pletenje tople odjee, pranje vea, dotur vode i drva,, pripremanje hrane i dr.), starao se o nezbrinutim izbjeglicama i o porodicama iju je imovinu okupator opljakao. I naselja pod direktnom kontrolom okupatora davala su priloge za NOF. . Odbori NOF su formirani u svim selima, a na itavoj teritoriji sreza izabrani su i optinski odbori. Kod sela Gostilja Martinikog (u Cerovlju) 20. i 21. septembra odrana je sreska partijska konferencija na kojoj je izabran novi mjesni komitet. U komitet su uli: Blao Mraikovi (sekretar), Punia Perovi, Radomir Babi, Boko urikovi, uro agorovi, Ratko Raovi, Nada Jovovi, Milosav Radulovi i Rade Kovaevi (lanovi). < Krajem septembra i poetkom oktobra od naraslih gerilskih eta se formiraju bataljoni. Ve 5. oktobra bilo ih je tri: Jelenaki: 4 ete, jaine oko 250 boraca; Petruinski: 3 ete, sa oko 170 boraca; Vraegrmsko-pavkoviki: 3 ete, sa oko 160 boraca. Bataljoni su bih dobro naoruani. Sem ova 3 bataljona, na teritoriji sreza je bilo i nekohko eta prosjene jaine do 70 boraca: Kosovoluka, Spuka, Ko0

Podatak Milinka Burovia, jednog od rukovodilaca .u ovoj akciji.

454

.manska, Bandiko-zagaraka, i nekoliko gerilskih vodova, koji :su tokom oktobra prerasli u ete. Poetkom oktobra, na podruju podgorikog Okrunog komiteta formira se Zetski NOPO, koji obuhvata sve gerilske jedinice na teritoriji danilovgradskog i podgorikog sreza. Gerilske jedinice se rorganizuju: ustrojavaju se desetine, vodovi,ete i bataljoni, u 'kojima se komandni kadar vie ne bira ve ga postavlja vie vojno rukovodstvo; u etama se stvaraju partijske elije i svaki gerilac polae zakletvu, ukoliko to ranije nije uinio. ISFarodnooslobodilaki odbori preuzimaju na sebe mnoge funkcije NOF-a; oni snadbijevaju ustanike svim potrebama, sem namirnicama. Namirnice gerilci donose od svojih kua, prema mogunostima, ali se hrane na zajednikom kaganu. Najzad, naziv gerilac zamjenjuje sa nazivom partizan, a ete ive logorskim ivotom (obino po vodovima). Ovako organizovane i narasle partizanske jedinice, poTedo sa odlunijim borbama protiv okupatora poinju nemilosrdno da likvidiraju pijune i petokoloinae. Do 10. oktobra -uniteni su svi tragovi bive vlasti. U danilovgradskom srezu su popaljene sve optinske arhive i spiskovi* izuzev u samom "Danilovom Gradu. Zabranjena je prodaja svih namirnica ili drugih potreba okupatoru. Poinje borba i protiv raznih peku"lanata i okupatorovih liferanata. Tako su partizani Petruinsko-pavkovikog "bataljona, sredinom oktobra, na putu Danilov Grad Niki, presreli liferante koji su snabdijevali Talijane i zaplijenili oko "500 ovaca. Plijen su predali Zetskom odredu, "koji je jedan dio poslao potinjenim jedinicama, a jedan dio uputio Glavnom tabu NOPO za Crnu Goru i Boku, za potrebe drugih odreda. Okupator je ponovo potisnut u Danilog Grad i drao je pod kontrolom jo samo uski pojas du komunikacija za Pogoricu i -Niki, na kojima se, takoe, vre diverzije, akcije i prepadi na neprijatelja, naroito s lijeve obale Zete, gdje je okupatoru prekinuta komunikacija Danilov Grad Sekulii Martinii "Spu. Kad se govori o julskom ustanku skoro u svim istorijskim radovima se istiu greke koje su dovele do splanjavanja -ustanka. U tome se ponekad ide tako daleko da se neprijatelj i njegove snage uopte i ne pominju kao uzroci tog splanjavanja, ve se uinjene greke smatraju osnovnim, jedinim i iskljuivim uzrocima za takav razvoj situacije. Pri tome se naroito istiu dvije greke: dire"ktive o demobilizaciji od 15. jula, o kojoj je bilo govora, i frontalne borbe u odbrani slobodne teritorije. "Detaljna analiza razvoja situacije na pojedinim pravcima kojima je neprijatelj nastupao i gdje su drani frontovi, dala bi, mislim, drugaiju sliku. Evo, ukratko, kako stoji to pitanje frontalnih borbi. 455

Frontalne borbe voene za osloboenje gradova, kao i one do kojih je ponegdje dolo kod zasjeda, bile su pravilne. One su'uspjele, praksa ih je potvrdila. Njima smo uz minimalne sopstvene gubitke postizali odline rezultate i nanosili teke poraze neprijatelju. 10 Imamo dosta primjera iz naeg oslobodilakog rata o tome da su nam kruti frontovi nanijeli dosta tete. To se i mora desiti kad se postave snage pod udar brojno jaeg i tehniki bolje opremljenog neprijatelja. Trpe se porazi i teki gubici. To ima za posljedicu i demorahzaciju masa na koje ustanak treba da se naslanja. Meutim, iz svega reenog izlazi da mi u julsko-avgustovskoj ofanzivi u Crnoj Gori nijesmo imah tako krute frontove na kojima nas je neprijatelj razbio, nanio nam teke gubitke, demoralisao nas da bi zbog toga ustanak splasnuo. Nai frontovi po pravcima su bili elastini, ak nekad i nedovoljno vrsti, ali je neprijatelj bio jak i brutalan u odmazdama, to je dovelo do osjeke ustanka. Zabluda je bila misliti1 onda da mi moemo odrati osloboenu teritoriju, a stvara se jo vea ako danas osjeku ustanka objanjavamo samo naim uinjenim grekama. Na crnogorske ustanike je napadalo est kompletnih neprijateljskih divizija, dijelovi jo jedne divizije, grupa Skenderbeg, dva bataljona granine strae, grupa alpihaca Vale, konjika grupa Gvide, jedinica crnih koulja, pohcijske i alpinske jedinice i jedna grupa izviake avijacije. Napad je voen sa nekohko pravaca. Iz rejona Podgorice napadale su tri divizije: pravcem Podgorica Cetinje divizija Pusterija (kasnije prebaena na
10 U odbrani slobodne teritorije ustanike snage su se postavile na pravcima gdje je oekivan neprijatelj. Jedan od naj tipinij ih frontova bio je ovaj na Veljem brdu, o kome je govoreno. Skoro svi drugi frontovi po pravcima bili su elastini i borbe su bile slinih- ili m a njih razmjera. Za sve njih je karakteristino, da su nae snage drale topografski jake take, tj. poloaje dobre za odbranu, sa kojih su protivniku mogle da nanesu-znatne gubitke, uz mogunost ouvanja s o p stvenih snaga. Zbog toga crnogorski ustanici u tim borbama za odbranu slobodne teritorije, koje se nazivaju frontalnim, nijesu imali mnogo gubitaka u ljudstvu, dok su neprijatelju nanijeli osjetne gubitke. Ti nai' frontovi nijesu bili kruti. Snage nijesu izlagane unitenju i nekim odsudnim okrajima niti dovoene u- situaciju da budu desetkovane. Do takvih zakljuaka se lako moe doi analizom borbi na- ma kom pravcu. Zbog toga i smatram da kritika frontalnih borbi u. julskom ustanku na nain kako se to esto ini, nije dobra. Za tu vrstu kritike je k a r a k teristino da se donese ocjena a prethodno se ne iznosi tok dogaaja.. Na -taj nain se itaocima ne omoguava da sagledaju, injenice pa da i.sami mogu donijeti zakljuke ili sud o datim zakljucima.

ini se da je takav nain pisanja posljedica inercije prepisivanja a ne analize.

456

sektor Kolaina); pravcem Podgorica Danilov Grad divizijai Kaatori dele Alpi i pravcem Podgorica Kolain divizija Venecija. Da bi krenule odreenim pravcima, ove snage suprethodno morale razbiti na front na liniji Zelenika Veljebrdo Trijeba Veenik. Sa podruja Crnogorskog primorja i Boke Kotorske operisala je divizija Taro, jednim krakom prema Cetinju da bi ga u zajednici sa divizijom Pusterija oslobodila, blokade, a? drugim iz Risna ka Grahovu. Divizija Pulje nastupala je pravcem Pe akor : Velika Andrijevica Berane. Kvislinka grupa Skenderbeg je dejstvovala zajedno sa Talijanima iz rejpna Plava i Gusinja, pravcem od Pei i Tutina, preko Turjaka, ka Deranima. Divizija Mesina bila je dijelom u blokadi a dijelom razbijena. U graninom crnogorsko-hercegovakom podTujudejstvovala je divizija Marke. (Prema podacima 1st. instituta JNA B. .) Jaina neprijateljskih snaga je bila oko'84 000 105 000 vojnika (12 000 15 000 u diviziji) dobro naoruanih i opremljenih. Namjera je neprijatelja bila da izvri odmazdu za ustanak i represalijama obezbijedi mir okupacionim trupama i vlastima. Ukoliko postupak bude okrutniji, smatrao je, uspjeh e biti vei i trajniji. Zbog toga je napravio pravu pusto. Popalio je -mnogo kua, u prvom redu komunista, simpatizera i onih za koje su mu izdajniki separatistiki i ostali pijunski elementi rekli da su bili privreni ustanku. Mnogo ljudi je strijeljano, veinom staraca. Mlai su se sklonih ispred najezde u brda' i planine. Jedan broj je interniran i odveden u logore. Sve- j to uslovilo os jeku ustanka. Do koje je mjere situacija bila kritina, kakav je bio strah i kolika pometnja, pokazuju i ovi primjeri': U Crmnici su petokolonaki elementi izlazih pred Talijane pokazujui im ije kue treba paliti i nad kim vriti odmazdu (kao i u drugim mjestima), a u isto vrijeme su ubacili.parolu: Kada su komunisti bili sa narodom u ustanku, neka budu i sada sa narodom kad on strada. Takvoj paroli je nasio i sekretar Mjesnog komiteta Nikola Niki sa 38 lanova KP. Ovi ljudi su naivno, izgubivi trenutno perspektivu, nasjeli toj paroli neprijatelja i predali se. Oni su bili svjesni ta ih eka (Niki i jo neki su strijeljani), ah su htjeli da pokau da su sa narodom po cijenu ivota. Ovaj nepolitiki i negativan primjer koji je nanio tetu pokretu, naroito u kraju u kome se dogodio, govori na svoj nain o pometnji koja je nastala-i kod jednog dijela lanova KP.
457 . '

U drugim, mjestima je bilo pokuaja najreakcionarnijih elemenata da se izrue okupatoru organizatori ustanka da bi .se tako spasao taj kraj. Akcije u septembru i oktobru su se morale izvoditi u najveoj tajnosti od stanovnitva u ijoj su blizini izvoene. Tako je izvedena i poznata akcija na Jelinom dubu, u Bratonoiima, 18. oktobra 1941. godine. Poslije ove akcije oko 70 seljaka iz Bratonoia otilo je u Pogoricu da izjavi Talijanima aljenje. Oni su itavu delegaciju strijeljali na Biou.. Dakle, poslije neprijateljske ofanzive dolazi do naglog splanjavanja ustanika i panike od odmazde. Jednom rijei: do veoma teke situacije. Za izvjesno vrijeme su pokidane veze izmeu elija KPJ i mjesnih rukovodstava i izmeu mjesnih i okrunih komiteta, s jedne, i PK, s druge strane. U stvari, u Crnoj Gori se desilo ono to se, po pravilu, deavalo poslije ofanziva i neprijateljskih represalija u toku NOE, uz razlike "koje je uslovila situacija, mjesto i vrijeme u kome se dogaaj odigrao. Pokrajinski komitet je 8. avgusta organizovao partijsko savjetovanje pod planinom Komenikom. Podnesena su dva re- N Aerata, politiki i organizacioni. Data je kritika analiza i ocjena . ustanka i rada Partije. Kritikovana je direktiva PK od 15. jula 0 svoenju borbe na gerilske akcije. U svim dokumentima do ovoga savjetovanja takoe se govorilo o ustanku. Na osnovu svega toga donesena je rezolucija koja je sadrala ocjenu rada 1 naredne zadatke. Meutim, na zavretku savjetovanja doao Je delegat CK KPJ Milovan Dilas, koji, se do tada nalazio na terenu kolainskog OK. Kada je obavijeten o radu i zakljucima, odluio je da se savjetovanje ponovi, jer nije bio saglasan sa datom ocjenom. Politiki referat je u cjelini ponovljen a organizacioni izvodno. ilas je nametnuo savjetovanju diskusiju o tome da li je "bilo pravilno baciti parolu o oruanom ustanku ili se ograniiti na gerilske akcije. Kategoriki je tvrdio da je bila pogrena parola o oruanom ustanku, pa u svom pismu PK kae: Na prvom dijelu savjetovanja je zakljuivano da je bio dobar, odgovarajui oblik borbe samo oruani ustanak, iz toga nepravilnog zakljuka o ustanku potekla je nepartijska netana kritika Pokrajinskog komiteta. I dalje: Takvi zakljuci znaili su siljenje, tanije, prisiljavanje masa na optenarodni ustanak, "iako za njega nijesu sazreli ni objektivni ni subjektivni uslovi. Tvrdio je, poto za ustanak nije bilo uslova, da ga je trebalo gerilom pripremiti i tim putem, po njegovom miljenju, "trebalo je da doe do nacionalno oslobodilake antifaistike -revolucije.
458

U vezi s tim u svom pismu Pokrajinskom komitetu on kae: To znai da komunisti mogu na toj bazi voditi danas gerilu i za skoru budunost pripremiti optenarodni, antifaistiki ustanak, jedini put naroda za osloboenje ... Malo dalje: To znai da. komunisti mogu na toj bazi politiki pripremiti i organizovati nacionalno oslobodilaku antifaistiku revoluciju, to je opti narodni oruani ustanak. (Zbornik dokumenata tom 3, knj. 4, strana 23). U diskusiji je postavio pitanje da li je to uopte bio ustanak i tvrdio da to, u stvari, i nije bio ustanak. Ova postavka je bila najudnija i najnerazumljivija. Delegati oito nijesu bili pripremljeni za teoretsku diskusiju, pa nijesu mnogo ni diskutovali. Neto malo su diskutovali drugovi: Moa Pijade, Blao Jovanovi i Mitar Baki. Oni su u diskusiji tvrdili da su do tada izvedene akcije bile ustanak i da su za njega postojali uslovi. ilas je bio veoma odluan i kategorian u svojim stavovima i uglavnom, su na kraju prihvaene njegove postavke i na bazi njih je donesena rezolucija. U rezoluciji se izriito konstatuje da je bilo pogreno baciti parolu oruanog ustanka. U tom dokumentu izraz ustanak je svuda izostavljen; umjesto njega se upotrebljavaju izrazi: gerilske akcije, dosadanje oruane akcije, vojnike akcije, i dr. - ilasu se, po svemu izgleda, uinilo nedovoljnim ono to je iznio na ponovljenom savjetovanju i rezolucija u koju su uli njegovi stavovi i gledanja, pa se naao pobuen da napie i posebno pismo Pokrajinskom komitetu u kome je ponovo kritikovao prvi dio savjetovanja i sam Pokrajinski komitet. Rezolucija savjetovanja i ilasovo pismo su u avgustu i septembru proraivani na partijskim sastancima i na osnovu tih dokumenata su odrane mjesne partijske konferencije. Dio rezolucije u kome se tretiralo pitanje da li je bilo pravilno baciti parolu o oruanom ustanku ih se zadrati na gerilskim akcijama nije mnogo diskutovan u organizacijama, jer ljudi nijesu ni shvatih kategorizaciju akcija koju je ilasiskonstruisao, niti im je to bilo nuno u praktinoj pripremi za nove akcije i dalju borbu protiv okupatora. Osnovno je bilo priprema za borbu a ne naziv akcija.
Boko TJBIKOVIC

POETAK I RAZVOJ USTANKA U GORENJSKOJ

T inicijator i organizator narodnog ustanka u Gorenjskoj bila je, kao i u ostalim krajevima Jugoslavije, Komunistika' partija, jedina politika snaga koja je bila sposobna da organizuje oruani otpor protiv okupatora, jedina snaga koja je uivala poverenje naroda. Ona je martovskih dana 1941. organizovala demonstracije protiv prilaenja Jugoslavije faistikoj osnovi Rim Berlin Tokio. Kada je rukovodstvo slovenakeburoazije videlo da je napad faistikih vojnih snaga na Jugoslaviju neizbean, unapred se pripremalo na saradnju sa neprijateljem u-nadi da e s njim deliti vlast, dok je Partija mobili-sala dobrovoljce za odbranu naih granica. Kada je Hitler okupirao Gorenjsku, Partija je razotkrivala oportuniste svake vrste, koji su tvrdili da avo nije tako crn kao to izgleda, to je liilo na zeca kome skidaju kou, a on jo uvek veruje da mu je nee svui i preko glave. Partija je razotkrivala perfidnu sistematsku propagandu i agitacionu delatnost NSDAP Nacionalsocijalistische deutsche Arbeiter Partei (Nacionalsocijalistika nemaka radnika p a r tija), koja je tvrdila da je Hitler dobar za radnike, da e seljaci u Gorenjskoj dobro prodavati svoja dva osnovna proizvoda drvo i stoku kao nekad u staroj Austriji itd. Rukovodstvo KP bilo je svesno da propagandna aktivnost okupatora ima za cilj da je svesno da propagandna aktivnost okupatora ima za cilj da brzo stabilizuje svoju vlast, kako bi mogla p o e t i preseljavanje veine stanovnitva i doseljavanje nemakih seljaka na slovenaku zemlju. Razvoj dogaaja je stalno potvrivao pravilnost predvianja Partije. Kada su Nemci poeli da iseljavaju narod iz kranjskog okruga, 5. juna 1941, komunisti u jedini mogli" da se pozivaju na svoja ranija upozoravanja: Rekli smo dae tako biti, a sada vidite i sami da- smo bili u pravu. Tako je u Gorenjskoj raslo i jaalo poverenje narodnih: masa u Partiju, to poverenje je doprinelo da je Partija mogla
460

poeti s pripremama za organizovanje narodnog ustanka, koji je poeo u drugoj polovini jula 1941. godine. Prilikom dolaska Nemaca u Gorenjsku, postojala su i delovala tri okruna komiteta KPS: u Jesenicama, Kranju i Kamniku, ije se radno podruje protezalo od italij anske pa sve do tajerske granice. Kada je kapitulirala stara Jugoslavija, Partija, se trudila da vojnici koji su se vraali svojim kuama ne predaju oruje, ve da ga zadre i sakriju. Agitacijom od lica do lica, brourama, lecima, kao i antifaistikim napisima, a naroito napisima po zidovima: Smrt faizmu, ivela borba za slobodu, iveo SSSR itd., Partija je potpirivala mrnju naroda protiv okupatora. Kada su Nemci poeli sa iseljavanjem naroda, znatno je poveano ispisivanje parola ne samo u gradovima, ve i u selima. Svuda su se videle parole: Smrt nemakim okupatorima, ivela sloboda, Ostanimo na slovenakoj zemlji, Ne dozvolimo da nas isele, Ko napusti domovinu izdajnik je, Bolje umreti nego iveti u ropstvu, Smrt faizmu, Smrt izdajnicima itd. Osim drugih propagandnih akcija, ovo je bila efikasna politika priprema za organizovanje narodnog ustanka na terenu, akcija koja je ila od oveka do oveka. Okupator je brzo uvideo da unitenje slovenakog naroda u Gorenjskoj nee ii tako glatko, bez otpora. Stoga je u akciju brzo ula jaka i dobro orgamzovana Greheime Staatspolizei (Gestapo), iji je prvi zadatak bio da uhapsi ne samo one koji su bili osumnjieni kao komunisti, ve ak i funkcionere bivih URSS-ovili sindikata, hrianske socijaliste, pa ak i funkcionere esperantistikih kruoka. Komanda nemake andarmerije u Kamniku istie u svom izvetaju vioj komandi od 19. jula 1941. da je u toku meseca juna i prve polovine jula bilo 21 politiko hapenje (originalan nemaki dokumenat, Muzej NOB u Ljubljani). Okupator je hteo da slomi otpor masa na taj nain to bi unitio njihovo rukovodstvo. Meutim, Partija je bila budna i naredila, je povlaenje u ilegalnost. Talco su nastale prve ilegalne grupe koje su, poveane dobrovoljcima 2728. jula 1941, sainjavale u Gorenjskoj prve partizanske jedinice. Prva dva dana meseca juna 1941. na Viu predgrau Ljubljane odrano je savetovanje.CK KPS o organizacionopolitikim pripremama za narodni ustanak protiv okupatora. Na savetovanju su govorili sekretar CK KPS Franc Leskoek Luka, Miha Marinko i Ale Bebler. Zavrnu re dao je Edvard Kar461

delj. On je istakao neminovnost Hitlerovog napada na Sovjetski Savez, to ' e mobilisati milione naprednih ljudi u svetu da se pridrue borbi za -unitenje faizma. Referat druga Kardelja predstavljao je snanu idejno-politiku osnovu za organizovanje narodnog ustanka. Dan kasnije 3. juna uesnici savetovanj a detaljno su obradili sve pripreme .za organizovanje ustanka: bre primanje novih lanova u Partiju, jaanje SKOJ-a, organizovanje vojnih komiteta. Zadaci ovih komiteta bili su: izrada plana vojnih akcija u sva tri o k r u g a , prikupljanje oruja, sanitetskog materijala, hrane i odee za partizane, kao i organizacija obavetajne slube. Zadaci okrunih komiteta bili su: organizovanje ustanka na najiroj osnovi sa mobilizacijom za odlazak u partizane ne samo komunista, ve i drugih nacionalno svesnih Slovenaca i ostalih rodoljuba. U: rukovodstvo priprema za ustanak odreeni su: Stane Zagar (poginuo i proglaen za narodnog heroja) lan Glavnog taba NOB Slovenije kao vojni instruktor i dvojica organizaciono-politikih instruktora CK KPS Lojze Kebe Stefan (poginuo i proglaen za narodnog heroja) i Tomo Brejc Pavle. Oko 10. jula 1941. CK KPS je proirio delatnost organizacionopolitikih instruktora na celu Gorenjsku. Oba instruktora na elu s vojnim instruktorom agarom sainjavali su vojni komitet operativno rukovodstvo ustanka. To je bilo prvo pokrajinsko rukovodstvo narodnog ustanka u Gorenjskoj. Dana 17. jula 1941. godine pod rukovodstvom Staneta Zagara, odrano je ispod malog Gregorijevca na Jelovici savetovanj e rukovodeih aktivista, na kome je odlueno da se odmah obave poslenje pripreme za organizovanje ustanka. Okruni vojni komiteti trebalo je odmah da definitivno izrade plan vojnih akcija protiv neprijatelja, da iz redova ilegalaca i mobilisanih dobrovoljaca organizuju ete i vodove, naimenuju komandire i politike komesare, izvre raspored vojnih akcija, koje treba planski rasporediti na pojedine grupe itd. Kao datum ustanka odreen je 28. jul. Bilo je predvieno da se odmah posle prvih izvrenih vojnih akcija, sve ete u okrugu koncentriu na odreenim mestima, da se organizuju, odnosno formiraju bataljoni, odrede komandanti i politiki komesari bataljona, organizuje kurirska i obavetajna .sluba. Pokrajinsko rukovodstvo za obavljanje poslednjih priprema za ustanak bilo je ovakvo podeljeno: jeseniko podruje: Stane Zagar i Joe Gregori; kranjsko^podruje: L o j z e Kebetefan, Tomo Brejc Pavle i sekretar Okrunog komiteta France Vodopivec. Odmah posle izvrenih priprema u kranjskom podruju, oba instruktora su raspodelila posao. Kebe preuzima xu462

kovodstvo neposrednih priprema na podruju Skofje Loke Mevoda i Smarne gre, a Tomo Brejc Pavle na podruju kamnikog okruga. Ustanak je najdoslednije sproveden u kamnikom okrugu. Nou izmeu 27. i 28. jula na est mesta bio je miniran p u t Kanonik Gornji Grad, i tako bio,dva dana onesposobljen za svaki saobraaj. U okolini Kamnika unitene su sve telefonskei telegrafske linije. Uniten je i most preko Bistrice na relaciji Duplica Radomlje, a takoe i dva mosta na Bistrici u optini Homec. Sem toga uniteni su telefonski i telegrafski ureaji / na relaciji Domale Celje, oteeni mostovi na putu Domale Morave i na putu Dob I h a n , onesposobljena telefonska, linija pored eleznike pruge kod Donjih Jara, izmeu optinaMenge Homec i Menge Domale. Napad na zamak Zaprice nije uspeo zbog izdaje okupatorovog saradnika Bea, koji se uvukao u grupu, a iji je zadatak bio da prodre u skladite benzina na Zapiicama i da ga. zapali. U izvetaj u nemakog okrunog taba andarmerije u Kamniku od 29. avgusta istaknuto je, da je 27. jula poeo ustaniki pokret, koji je obuhvatio optine: Kamnik, Homec, Radomlje, Domale, Menge, Trzin, Ihan, Dob i Morave. Iste noi, partizanska grupa Crnue pokvarila je telefonske ureaje pored glavnog puta Crnue Trzin, du eleznikepruge za Kamnik. Grupa partizana iz Raice izvrila je te noi veliku sabotau u Repnjama kod Vodica, gde je zapalila penicu iseljenih seljaka. Idueg dana nastavljene su partizanske akcije na kamnikom podruju. Grupa partizana je 2. avgusta napala nemaku policiju u blizini Mengea, a zatim i patrolu koja je dola u pomo. Grupa partizana iz Raice zapalila je 4. avgusta ito iseljenih seljaka u Polju kod Skarune, dok je patrola Raike ete, 7. avgusta ubila jednog narodnog izdajnika, a .10. avgusta poruila prugu kod Mevoda. Sledeeg dana napala je i ranila dva gestapovca, itd. U kranjskom podruju ustanak je neto zakasnio krivicom tamonjeg komandanta okruga Joe Pesjaka, koji je uoi 28. jula na svoju ruku odloio planski predviene partizanske akcije sa motivacijom da,nije dobio obeano oruje i da a k cije nisu bile dovoljno pripremljeni. Od 26. jula do 2. avgusta na ovom podruju formirane su tri ete: 1. kranjska, 2. kranjska i Trika eta, koje nisu odmah stupile u akciju takoe Pesjakovom krivicom.
463

Pokrajinsko rukovodstvo ustanka odmah je intervenisal i na sastanku u Prebojama kod Biranja, 30. jula, odlueno je da :se odluke Okrunog vojnog komiteta u Kranju moraju bezuslovno izvriti. Odmah posle toga Trika eta je izvrila napad na nemakog predsednika optine u Triu i andarmerijsku -stanicu u Kriama, ali ovaj napad nije uspeo. Dana. 4. avgusta 2. kranjska eta se spojila ispod Storia s Trikom etom, a istog dana bio je formiran Kranjski partizanski bataljon (68 bo:raca), sa komandantom Pesjakom i politikim komesarom Janeiem. Faistiko rukovodstvo u Gorenjskoj brzo je uvidelo da postoji jedinstven plan narodnog ustanka koji obuhvata celu 'Gorenjsku i koji ima jedinstveno centralno pokrajinsko rukovodstvo. Nemako vojno rukovodstvo uinilo je sve da preduhitri dalje napade gorenjskih partizana i zbog toga je prelo u protivnapad. Ve 1. avgusta 181. policijski bataljon napao je deo Jesenike ete (jeseniki okrug) na Meaklji. Napadnutim partizanima doao je u pomo drugi deo ove ete koji je prethodne noi bio u akciji (poruena dva mosta u Mostama kod Zirovnice). Vraajui se sa ove akcije ovaj drugi deo ete napao je Nemce s lea. Tom prilikom Nemci su imali estoricu mrtvih, a partizani dvojicu. Posle ove borbe Jesenika eta se na Vodikoj planini spojila sa Jelovikom etom, posle ega je 5. -avgusta 1941. formiran Jeseniki bataljon od 65 boraca. Glavnina bataljona se istog dana pomerila prema Savi s namerom da pree reku i da napadne begunjsku kaznionicu, i muionicu, u kojoj je tada lealo oko 300 Slovenaca. Plan je izradio vjni "instruktor Glavnog taba Zagar. Meutim, Nemci su na neobjanjiv nain obaveteni o ovom planu partizana, tako da su. vrlo brzo, du leve obale Save, organizovali jake zasee na svim prelazima, izmeu kojih su stalno kruile i odravale vezu jake motorizovane patrole. . . ' Prelazak preko Save bio je nemoguan. Nemci su na ovaj nain dobili slobodne ruke i sve preostale snage mogh su da .upotrebe za napad na Kranjski bataljon. Prvu etu ovog bataljona Nemci su napali na Dobri, a 2. etu u Verbievoj koi ispod Storia. Odmah posle toga 8. avgusta Nemci su napali velikim snagama (181. rezervni policijski bataljon sa jedinicama redovne vojske, sa 2 topa i nekim SS jedinicama iz austrijske Koruke) Jeseniki bataljon na Kothu, odnosno na planini Jelovici. Bataljon je prihvatio borbu ah se morao povui u Selsku dolinu zbog velike premoi neprijatelja. Na ovome mestu elim da istaknem osnovnu istorijsku Istinu. -Jedinicama oba bataljona Nemci su, istina, naneli
;

464

teke gubitke svojim koncentrinim napadima, ali nisu postigli svoj cilj: partizanski pokret u ovom delu Gorenjske nije bio tim uniten. Preostali delovi ob e ete Kranjskog bataljona zdruili su se 18. avgusta u umi Udembortu, iznad Kranja. Tako je nastala nova Kranjska, kasnije nazvana Kokrka eta, pod rukovodstvom komandira Joe Beana. Od Kranjskog bataljona ostala je, osim toga, skoro cela 1: kranjska eta pod rukovodstvom komandira Nartnika, ije je operativno podruje bilo na desnoj obali Save, du Selke i Poljanske doline. Posle borbe na Kotliu Jeseniki bataljon je ovako rasporedio svoje snage: Jelovika eta je podeljena na dva voda operativno podruje 1. voa bilo je iznad Bleda, a 2, voa iznad Krope. Jesenika eta je otila na Pokljuku 1. vod je bivakovao ispod Stola, a 2. na Meaklji. Jezgro partizanskih snaga u ovom delu Gorenjske je ostalo. Oko ovih jedinica okupljali su se novi borci, vodovi su prerastali u ete, a onda ponovo poeli da napadaju Nemce. Na Raici je 15. avgusta 1941. formiran Kamniki bataljon. Time je u celini realizovana odluka jelovikog savetovanj a od 17. jula 1941. godine. Osim Gorenjske ni u jednoj drugoj pokrajini Slovenije nije. za svega devet dana od 4. do 15. avgusta formirano tri partizanska bataljona, ije su ete vodile veoma teke borbe sa moderno naoruanim i po broju dvadesetostruko jaim neprijateljem. Odmah posle formiranja Kamnikog bataljona, koji je imao 92 borca, njegove etiri ete: Raika, Mengeko-moravka, Radomljanska i Kamnika, otile su na svoja odreena oprativna podruja. Radi boljeg shvatanja situacije i uslova pod kojima su se borile nae partizanske jedinice u Gorenjskoj 1941. godine a i kasnije, objasniemo jo neke momente. Jo za vreme stare Austrije Gorenjska je bila privredno najrazvijenije podruje Slovenije, a industrijski je najvie napredovala i za vreme stare versajske Jugoslavije. Na poetku drugog svetskog rata ovde je bila naroito jaka metalna i tekstilna industrija, a dobrim delom i drvna, koja je dobij ala sirovine iz velikih kompleksa uma' Jelovice. Kao turistiko podruje Gorenjska je takoe poznata vie od sto godina. Razvoj privrede a naroito turizma diktirao je izgradnju iroke mree relativno dobrih pokrajinskih puteva u dolini, a i puteva lokalnog znaaja. Ve letimini pogled na geografsku kartu, pre drugog svetskog rata, pokazuje da je cela Gorenjska isprepletena mreom puteva. Razvoj in30 U s t a n a k 1941.

465

dustrije, planinarstva i odravanje panjaka u planinama, t a koe su zahtevali izgradnju dobrih puteva prema umama i planinama. Ova iroka mrea puteva i dobrih umskih staza, u mirno vreme tako vana za razvoj celokupne privrede, k o ristila ja za vreme NOB-e iskljuivo okupatoru. Omoguavala', mu je pomou motornih vozila brzu koncentraciju vojnih jedinica stacioniranih na podruju Gorenjske i brzo ovoenjeveih jedinica iz udaljenijeg zalea, tj. iz austrijske Koruke i tajerske. Gusta mrea dobrih umskih i planinskih puteva omoguila je okupatoru brzo prilaenje partizanskim logorima i bivacima visoko u planinama. Poznati su mnogi primeri da su partizani onesposobili deoputeva, ali je gustina ovih omoguavala okupatoru da brzo> obie oteene delove i da se ponovo priblii partizanskim je-, dinicama. Istoriari koji se u obradi i prouavanju NOB-e u Gorenjskoj orijentiu samo na okupatorove dokumente ine velike greke. Nemci u svim veim sukobima s partizanima uglavnom pominju samo svoje policijske" bataljone stacionirane na teritoriji Gorenjske. Okrune snage koje su predstavljali ti b a taljoni nisu bile tako beznaajne jer su Nemci, poetkom oktobra 1941, imali u Gorenjskoj pet policijskih i dva Landesschtzen (posadna) bataljona, ukupno oko 7000 dobro naoruanih vojnika, kojima bezuslovno treba dodati i motorizovane jedinice koje su za svaku veu akciju protiv partizana pozivali, iz zalea. Naveu samo jedan primer ovakvog neobjektivnog iz~ vetavanja Nemaca kojih, meutim nije bilo malo. 13. septembra 1941. godine napadnuta je u blizini zamka Kolovca i z nad Radomlja Radomljanska eta (Kamniki bataljon). eta. se uspeno probila iz okupatorovog" obrua, a onda se preko dana. povlaila desnom stranom umovite padine, iznad doline rnoggrabna, pored puta Domale Lukovica Trojane. Iste v e eri eta je prela put kod Lukovice, a onda se preko Gorjua. povukla u pravcu Save. Pomenuti put morao se prelaziti vrlobrzo, jer su preko njega celog dana patrolirala nemaka oklopna, vozila. Svi preiveli borci Radomlj anske ete, svi bivi aktivisti sela koja se nalaze pored puta: Dob, Prevoje, St. Vid, Lukovica, Kranja, itd., dobro se seaju tog dana, jer su se plaih da e Nemci svojom brojnom nadmonou unititi etu. Slaem se s preivelim partizanima Gorenjske koji tvrdeda su Nemci i za manje napade na partizane uvek koncentrisali 20003000 ljtidi, za vee poduhvate 30004000 ljudi, a zai
466

ofanzive ireg okvira i do 6000 ljudi. U napadu na Dragoe, zajedno sa artiljerijom i smuarskim odeljenjima, uestvovalo je oko 19 000 nemakih vojnika. Osnovnu tekou za partizanske jedinice u Gorenjskoj uvek je predstavljala blizina neprijateljskog zalea i to u svakom pogledu. Seam se situacije koja je nastala u prvom periodu narodnog ustanka u Gorenjskoj, kada su Nemci verovali ne samo da e uguiti ustanak, ve i da e ga potpuno iskoreniti. Iz austrijske Koruke i tajerske, dovukli-su grupu kriminalnih tipova, ukljuili ih u -tajnu slubu Gestapoa, a jedan deo obukli u uniforme, da bi pratio policijske jedinice u pohodima protiv partizana. Veina ovih propalih tipova znala je slovenaki, jer su poticah iz slovenakih germanizo.vanih porodica iz austrijske Koruke. Dijalekt njihovog jezika bio je dosta slian jeziku stanovnitva doline gornje Save u Gorenjskoj. Danju su Be u civilnom odelu skitali po selima, a nou se pridruivah motorizovanim patrolama koje su jurile kroz gorenjska naselja. Pakleni teror nad stanovnitvom, strahovito muenje i ubijanje zatvorenika i talaca, gusta i dobro organizovana pijunska sluba, velika propaganda o univerzalnoj svemoi nemakog oruja, sve je bilo sraunato na to da ubije moral stanovnitva i unese malodunost ak i u redove partizana. Novembra 1941. javila se preko Radio-Londona i izbeglika jugoslovenska vlada. Njeni pozivi: Slovenci, mi smo mali narod, ne diimo oruje suvie rano, jer jo nije dolo vreme za to, inae emo iskrvariti pored teroristikog orgijanja Nemaca u Gerenjskoj, privremeno su prouzrokovali izvesnu zbrku i oklevanje seoskog stanovnitva. Bilo je potrebno, prilino vremena da savladamo ovu tetnu propagandu. Malobrojne i slabo naoruane partizanske jedinice u Gorenjskoj, bile bi, s obzirom na neprijateljsku namonost po broju ljudi i modemom naoruanju, stranom teroru Gestapoa i njegove sistematske i dobro organizovane pijunske slube, unitene u toku jednog meseca, kada borci, a s njima i veina stanovnitva, ne bi bili proeti nesalomljivom unutranjom snagom i nadom u konanu pobedu NOB-e. Ideja nacionalnog i socijalnog osloboenja brzo je postala tako strana sila protiv svemonog okupatora, da je nije mogao slomiti ni sa nadmonou svog oruja, ni terorom, niti je mogao da potkopa njenu moralnu snagu silovitom, irokom i do detalja organizovanom agitacijom i propagandom. Razumljivo je, da je zbog sistematske neprijateljske kontrole naa elatnost na terenu bila. vrlo teka, naroito organizaciono-politika aktivnost.
467

Krajem prve polovine avgusta 1941. godine, u Ljubljani je odran sastanak lanova Politbiroa CK i Glavnog taba Slovenije pod rukovodstvom druga Kardelja. Na ovom sastanku, kome sam i ja prisustvovao, bila je na osnovu pismenog i usmenog izvetaja data oeena rezultata narodnog ustanka u Gorenjskoj od 28: jula 1941. Na kraju due diskusije drug Kardelj je predloio sledee odluke koje se pre svega odnose na vojno-politiko stanje u Gorenjskoj: 1) Ubrzati organizaciju Osvobodilne fronte, formirati okrune, gradske i seoske odbore Narodnog fronta i detaljno ih upoznati sa njihovim organizociono-politikim zadacima, naroito u pravcu to breg irenja i jaanja narodnog ustanika u Gorenjskoj. 2) Potrebno je pojaati broj i udarnu snagu partizanskih jedinica. Zbog poveane aktivnosti Gestapoa i domaih izdajnika, nae partizanske jedinice u Gorenjskoj moraju biti elastinije i uvek sposobne za brzo kretanje s jednog mesta na drugo. tabovi bataljona moraju organizovati meu pojedinim jedinicama dobru kurirsku slubu, da bi se za napad na vea neprijateljska uporita mogle brzo okupiti sve jedinice, a posle napada isto tako brzo povui u prethodno odreene bivake, odnosno pripremljene logore. 3) Ojaati obavetajnu slubu, koja mora proreti u same redove okupatora. 4) Bezuslovno kanjavati izdajnike, odnosno ljude za koje imamo u rukama nepobitne dokaze da se nalaze u okupatorskoj slubi. Iz sadrine i toka diskusije, priznanja prvih uspeha oruanog otpora protiv okupatora u Gorenjskoj i, najzad, iz reci i uputstva druga Kardelja, uvieo sam da rukovodei drugovi smatraju da dalji razvoj narodnog ustanka u Gorenjskoj ima veliki znaaj za celokupni narodnooslobodilaki pokret u Sloveniji. Dan pre odlaska za Gorenjsku jo jedanput sam se sastao, u predgrau Mir je, s drugom Kidriem. Drao je u rukama geografsku kartu Gorenjske i prilikom razgledanja podruja na kome su izvreni prvi napadi na neprijatelja, a i. prve tee borbe, zadovoljno je napomenuo: Ovo znai da gorenjski partizani napadaju neprijatelja od bive italijanske, pa sve do tajerske granice. U skladu s dobijenim direktivama, odmah posle pomenutog sastanka partijskog i vojnog rukovodstva Slovenije, poeli smo u Gorenjskoj da privodimo u delo primljene odluke. lanovi okrunih komiteta upoznati su s novim zadacima. Okfruni komiteti vie nisu bili u ranijem sastavu, jer je veina
468

njihovih lanova otila u partizane. Obnovili smo ih novim lanovima, a istovremeno ubrzano radili na formiranju okrunih, gradskih, mesnih i seoskih odbora OF. Takoe smo upoznali i tabove partizanskih jedinica s njihovim zadacima, koji su se sastojali u brem napadanju na neprijatelja, uestvovanju u mobilizaciji novih boraca, u propaganno-pohtikim akcijama itd. Osim propagandnog materijala koji smo dobij ali iz Ljubljane preko organizovanih kanala, naroito Slovenski poroevalec, razne broure i letke, radile su i nae tri ciklostilne tehnike: na Rasici su umnoavah propagandni materijal lanovi Raike ete, a u Kranju i Jesenicama ciklostilu^ tehnike pri okrunim komitetima. Za irenje propagandnog materijala i ispisivanja parola po selima, angaovane su i partizanske patrole. Po selima su se stalno pojavljivali natpisi: ivela sloboda, Doite u brda, Ziveo Sovjetski Savez, Dole faisti, Ne dajte Nemcima ito, Ne aljite decu u nemake kole, Smrt izdajnicima, Za svakog Slovenca 20 vaba i tako dalje. Sve ove propagandne akcije znatno su doprinele jaanju borbenog morala stanovnitva. U prva dva meseca na terenu je bila najtea situacija na kamnikom podruju, gde je ustanak najpre zapoeo i gde je okupator zbog toga bio najbrutalniji. Zbog izdajstva, a delimino i zbog suvie malo budnosti i oportunizma, potpuno je uniten itav okruni komitet, a i niz dobrih lokalnih organizatora. Ve u prvom naletu okupatorovog terora, odmah na poetku ustanka, teke gubitke pretrpeo je i SKOJ. Samo u najblioj okolini Kamnika i Domala bilo je zarobljenih, uhapenih i streljanih .18 terenskih aktivista OF. (Nemaka obavetenja od 22. i 26. avgusta, kao i od 3. septembra 1941. Muzej NOB, Ljubljana.) Okupatorovi prelazni zatvori i muionice u zamku Brdo kod Lukovice i u Kamniku, bih su puni uhapenih. Oko 1. septembra 1941. godine, na Jelovici je odran sastanak privremenog vojno-pohtikog rukovodstva NOB za Gorenjsku. Sastanak je trajao ceo dan i iduu no. Diskusija je bila iskljuivo posveena analizi vojno-politike situacije u Gorenjskoj, sprovoenju odluka sastanka Politbiroa CK i Glavnog taba NOB Slovenije od 18. avgusta. Odluke su uglavnom bile sledee: ubrzana mobilizacija novih boraca naroito u onim krajevima gde se mobilizacija nije razvijala dovoljno brzo i uspeno; svim tabovima partizanskih jedinica treba saoptiti. nareenje a poveaju i pojaaju napade na neprijatelja i da se u svim akcijama dre uputstava Glavnog taba NOB Slovenije u pogledu taktike i strategije partizanskih jedinica u
469

borbi protiv neprijatelja. Ova uputstva ve su se prvog meseca pokazala kao vrlo efikasna, pre svega to su spreavala - i pored sistematskog napada na partizane razbijanje veih partizanskih jedinica od okupatora, a istovremeno su omoguavala cepkanje neprijateljskih snaga na manje jedinice. Nemci su jo uvek imali mogunost za brzu koncentraciju svojih snaga, ali im je partizanska taktika onemoguavala ostvarenje glavnog cilja: postepeno, sistematsko i plansko opkoljavanje, kao i unitavanje partizanskih jedinica u Gorenjskoj. Da okupatoru ovaj plan nije poao za rukom, dokazuje ceo tok narodnooslobodilake borbe u Gorenjskoj. Iskustva prva dva meseca ustanka istovremeno su diktirala maksimalno jaanje nae obavetajne slube, bezuslovno izricanje smrtne kazne izdajnicima i okupatorovim saradnicima, najstrou konspiraciju u pogledu naih predvienih vojnih akcija, uglavnom na osnovu naih iskustava (neuspeli napad na Begun je, potkazana akcija na zamak Zaprice kod Kanonika) itd. Sve do trenutka realizacije akcije ili napada na okupatora detaljni plan smeli su da znaju samo komandir, politiki komesar i eventualno samo jo jedan lan taba. S Obzirom na poveanu pijunsku mreu Gestapoa, ovakva konspiracija bila je na svom mestu. Posle sastanka lanovi pokrajinskog rukovodstva NOB razili su se u pojedina okruja, da bi realizovali pomenute odluke. Prvih dana oktobra na desnoj obali Save, kod Besnice, odnosno ispod Svetog Mohora, odrana je nova sedmica pokrajinskog rukovodstva NOB za Gorenjsku. Ovog puta na sastanku su razmatrane nove tek primljene smernice CK za dalji razvoj narodnog ustanka u Gorenjskoj. U vezi s tim doneta je odluka da treba to pre mobilisati vei broj jesenikih radnika za partizane, kao i celo gornjesavsko podruje, zatim ubrzati i mobilizaciju u Selskoj i Poljanskoj dolini. Da bi smanjili pijunsku delatnost Gestapoa, gorenjski partizani su, zajedno sa aktivistima OF na podruju kranjskog i jesenikog okruga, izvrili u toku oktobra i novembra veliku akciju ienja i likvidirali niz pijuna Gestapoa i domaih izdajnika. Nemci su naslutili da su u toku pripreme za dalje jaanje i irenje narodnog ustanka u Gorenjskoj. Trudili su se da vojnim snagama i mnogobrojnim napadima unite u prvom redu Cankarev bataljon. Na podruju Jelovice posiate su jake policijske patrole sa ciljem da sa svih strana prate kretanje bataljona, da bi ga na odgovarajuem mestu opkolili i unitili veim snagama. Tako se 9. decembra bataljon sukobio s nemakim snagama kod Knapa, pored Bukovice, juno od Sv. Mohora, a 12. decembra je naiao na padinama Mladog vrha
470

Iznad Selske doline na jednu od mnogih' policijskih patrola. 'Ovu patrolu Cankarev bataljon je potpuno unitio. Nemci su imali 45 mrtvih i 7 ranjenih, a spasao se samo.jedan nemaki vojnik koga su partizani zarobih. Proirena mobilizacija za partizanske redove sprovedena je u Bohinjskoj dolini od 13. do 22. decembra. Grupe partizana su porasle na 300 boraca. One su se vie puta sukobljavale' s Nemcima. na raznim mestima, zauzele su i selo Nomeiij, ali su ga morale ponovo prepustiti Nemcima zbog nadmonosti nemakog oruja. Stalni napadi na Gorjansku etu tako su je partizani iz Bohinjske doline sami nazvali v razredili su etu, ali se ona ipak odrala. U gornjoj dolini Save novomobilisani borci napali su 15. decembra andarmerijsku stanicu Dovje, zarobih celu posadu stanice, pokupili im oruje i izvrili vie manjih sabotaa. U to vreme je u gomjesavskoj dolini (Jesenice Dovje) mobilisano oko 500 novih boraca, to predstavlja veliku politiku aktivnost Okrunog komiteta KPS i 'Odbora OF u Jesenkama. Na alost, samo je mali broj novih boraca doao u partizanske redove. Nemci su, naime, dobili nova pojaanja iz Koruke (Austrije) i gornje tajerske i na podruju od Jesenica do italijanske granice potpuno su zatvorili dolinu. Veza izmeu postojeih partizanskih jedinica na desnoj obali Save i novih mobilisanih rodoljuba ha levoj obali, nije se vie moglo uspostaviti. Na ovom visokom planinskom podruju, gde je jo u novembru bilo dosta snega, palo je vie Od metar i po novog snega. Ove okolnosti uticale su da se deo mobilisanih razie, neki su pali u ruke Nemaca, a ostali su se od 20. do 28. decembra okupili na Zabrekoj planini pod Stolom, odakle su otili u partizane. U duhu odluka.sastanaka pokrajinskog rukovodstva NOB za Gorenjsku prvih dana oktobra 1941. ustanak u Poljanskoj i Selkoj dolini sproveden je vrlo dobro uz pomo lokalnih organizatora, aktivista i boraca Cankarevog bataljona. Borci novoosnovane Polj anske ete sami su izvrili vie uspelih napada na Nemce i sabotaa. U ove akcije ukljuile su se 12. decembra i jedinice Cankarevog bataljona koje su unitile neprijateljsko uporite u Poljanama, zaplenile 2000 kg ita, 600 kg eera, prihno oruja i municije, ubacili bombu u stan nemakog uitelja, prodrle u potu i razbile sve ureaje, a na relaciji od 5 km poruile i unitile 4 mosta na reci Sori. :Na osnovu informacija nae obavetajne slube da Nemci hoe da se svete stanovnitvu i da ga isele, Cankarev bataljon je u toku noi izmeu 24. i 25. decembra zatvorio sve prilaze Poljanskoj dolini i na irokom frontu rasporedio jedinice bataljona naoruane pukama, bombama i automatima. Koman471

dant nemakih snaga bio je ubijen jo rano izjutra, a Nemci su se morali vratiti na svoje polazne poloaje. Na bojitu je ostalo 50 mrtvih i 70 ranjenih Nemaca, uniteno je vie kamiona i motornih vozila. Idueg dana, 27. decembra, Nemci su izvrili napad sa jo veim snagama na jedinice bataljona i to na vrhovima Pasje ravni i Polhovca. I ovog puta su morali da se povuku. Njihovi gubici iznosili su oko 150 mrtvih i ranjenih. Pogledajmo ta se u to vreme deavalo u okolini Kranja. I ovde je bila u toku velika akcija za mobilizaciju novih boraca u Kokrku etu, koja je operisala u okolini Kranja. Akcija je doivela veliku nesreu. Gestapou je polo za rukom da prodre u nae redove; okruni sekretar Frane Vodopvec, dobar partijski funkoioner i organizator, blagovremeno se spasao bekstvom, 29. novembra, ali je Gestapo uspeo da uhapsi predsednika Okrunog odbora OF i vie drugih funkcionera. Ovaj uspeh okupatora spreio je za izvesno vreme mobilizaciju novih partizanskih snaga u kranjskom okrugu, koje su ponovo ojaale s prolea 1942. godine. Nemci nisu zaboravili da je poetak-narodnog ustanka'u Gorenjskoj najpre uspeno izveden u kamnikom okrugu. Ba zbog toga je teror okupatora na ovom podruju bio najstraniji, a pijunska mrea Gestapoa vrlo gusta i aktivna kako danju, tako i nou. Narodnooslobodilaki pokret je ovde, odmah na poetlni ustanka, teko pogoen gubitkom starijih organizaciono-pohtikih kadrova. U redove politikih aktivista i organizatora na terenu dolazili su, istina, novi kadrovi, ah zbog nedostatka iskustava u borbi sa Gestapoom, poveavali su se i nai gubici. U Kamniku, Domalama i Litiji stacionirani su delovi nemakog 171. policijskog bataljona, kome je svakog trenutka dolazio u pomo 325. rezervni policijski bataljon iz Kranja, kao i delovi ostalih policijskih bataljona iz Gorenjske i 322. bataljona Vermahta, koji je bio stacioniran u Smledniku, Moravama, Domalama i Litiji. Prilikom svih sukoba s partizanima Nemci su uvek brzo dobijali pojaanja iz tajerske i austrijske Koruke. U pokuajima da likvidiraju ustanak, Nemci su na ovom podruju bili naroito dosledni i sistematini, a napadi na pojedine ete Kamnikog bataljona raali su se jedan za drugim. Prvo je napdnuta i razbijena Kamnika eta, iji se glavni deo ,posle napada pridruio Raikoj eti. Zatim je dola na red vrlo aktivna Radomljanska eta, koja je izvrila niz akcija i napada na Nemce, ubila vie izdajnika, zapalila i potpuno unitila fabriku drvnih proizvoda u Duplici kod Kamni'ka. Ona je bila okupljena 13. septembra 1941. u umi iznad Radomlja, u blizini zamka Kolovca. eta se uspeno probila iz:
472

obrua, a onda se celog dana povlaila desnom stranom umovitih padina u pravcu Lukovice, pored glavnog puta Domale Trojane (tajerska), prela u toku veeri put blizu Lukovice i 16. septembra se prebacila preko Save na teritoriju Ljubljanske pokrajine. Sutradan, posle napada na ovu etu 14. septembra 1941 Nemci. su celog dana patrolirali oklopnim vozilima na putu Dob Morave, mislei da e eta pokuati: da se probije u brda oko Morava. Drugu Mengeko-moravsku etu, Nem'ci su uspeh 'da Opkole 21. septembra na brdu Sv. Mohor u Moravkoj dolini. eta je imala 19 boraca. Petorica su otila iz ete u podne da donesu hranu, tako da je eta bila znatno oslabljena. etu su oko 16.30 asova napale jedinice nemakog 171. policijskog bataljona, ah su borci, u borbi koja je trajala oko sat i po, odbilinapad, ubili 22 Nemca, meu njima i majora SS jedinica, a. onda se nou probili kroz nemaki obru u Moravka brda. Jaka odbrana partizana prinudila -je nemakog komandanta (major Felker) da uz apel vioj komandi bataljon je u tekoj" borbi sa banditima molim za pomo' postigne da mu dou u pomo dve ete 181. rezervnog policijskog bataljona, ah kada su idueg dana u rano jutro Nemci izvrili napad,-nali su prazan logor. Sauvam nemaki dokumenat, u kome se major Felker branio pred nemakom viom komandom zbog ovog poraza, vrlo je zanimljiv, jer izmeu ostalog kae: '. , '
svi (tj. Nemci) izvrili su svoju d u n o s t . . . protivnik (tj. partizani) -mogao je sa taktiki odlinih poloaja blagovremeno da -pri meti policiju bilo sa koje strane ona dola. Sva preimustva su bila na njegovoj s t r a n i . . . -

Isti major u svom izvjetaju od 1. X 1941. upuen BDO Alpenland Maribor, kae:
Bande sastavljene od komunista i nacionalista -imaju uglavnom taktiki odlino smetene logore na visinama, koje su osim toga osigurali predstraama... operiu sada kao i ranije u malim grupama i svakodnevno men jaju svoje poloaje . . . -

Iz okupatorovih dokumenata e vidi da su se komandepartizanskih jedinica drale uputstav Glavnog taba NOB Slovenije od 17. avgusta. Nijedna stvar nije tako podigla moral stanovnitva kaoporaz Nemaca na Sv. Mohorn. Njihova prapaganda je glupoproirila vest da je na Sv. Mohoru bilo 250 partizana naoruanih tekim mitraljezima. Ljudi su se podsmehivali Nemcima jer su znah da jeu borbi uestvovalo samo 11 partizana. Meutim, Nemci su dobro zapamtili etu i pokuah na sve mogue naine da jebrzo unite. Pratili su je i danju i nou, tako da je nastala opa473

-SQOst da borci Momi zbog premorenosti. To je bio razlog ito smo etu premestili 11. oktobra 1941. u,; kranjski okrug. -Posle mnogih borbi, u kojima je eta uestvovala u sastavu "Cankarevog bataljona zimi 19411942, deo boraca sa preivelim borcima Raike ete vratio se februara 1942. na kamzniko podruje. Raioka eta je imala 56 boraca i bila je podeljena na dva voda: Raiki i marnogorski. Ve sam napomenuo da je ova eta jo od samog poetka ustanka bila vrlo aktivna. Nemcima je polo za rukom da 19. septembra 1941. opkole ; etu. U borbi, u kojoj je uestvovalo oko 3000 Nemaca naneseni su okupatoru teki gubici. Meu palima bio je, pored vojnika i podoficira, i kapetan Klausner (nemaki izvetaj od 30. X 1941. BDO Alpenland Maribor). Partizanima je -uspelo da se probiju iz obrua, ali je eta.morala da se razdeli. Jedan deo je otiao u Ljubljanu, a dragi deo se probio preko Save u Ljubljansku pokrajinu, gde je ha itlijanskoj teritoriji -uestvovao u napadu, na preserski most, nou" izmeu 4. i 5. decembra. Raika eta se zatim vratila u Gornjsku, i u sastavu Cankarevog bataljona uestvovala je u borbama u Poljanskoj dolini, a deo ove ete borio se i u slavnoj dragokoj "bici. Krajem oktobra 1941. Radomljanska eta se vratila u kamniko podruje ali ju je okupator 29. oktobra napao velikim ^snagama-, na brdu Golaj iznad sela Blagovice u blizini puta koji vodi za tajersku. U ovoj borbi poginulo je deset partizana, etvorica su zarobljena, ali je dvojici polo za rukom da :;pobegnu. Preostali deo ete ponovo se povukao na podruje Ljubljanske pokrajine. , Tako je u kamnikom podruju, u toku zime 19411942. . nastalo zatije. To, meutim, nije bilo nita novo. Slinih" sluajeva bilo je dosta u toku etvorogodinje borbe po celoj Ju. goslaviji. Nije to bilo mirovanje, ve samo priprema za nove "borbe. U toku zime 19411942. Pokrajinski komitet KPS za "Gorenjsku pripremio je organizaciono i politiki teren za ponovno oivljavanje partizanske elatnosti. Delovi preostale Mor a v s k e i Raike ete vratili su se u drugoj polovini februara 1942. na kamniko podruje pod komandom Matije Blejca i na zahtev PK KPS za Gorenjsku. 25. marta 1942. formirana je nova Kamnika eta, koja je ve u toku maja "prerasla u novi Kamniki bataljon. Privremeno zatije'na "kamnikom podruju, u zimu 19411942, okupatorska propaganda je pokuala da iskoristi oglaavala je da je partirzanski pokret na ovom podruju potpuno uniten. Razvoj NOB u kamnikom okrugu u toku 1942. brzo je demantoVao ovo 474

tvrenje koje je u stvari bilo odraz potajne elje okupatora. Od polovine februara 1942, kada se eta vratila na kamniko podruje, a maja iste godine prerasla u bataljon od 140 boraca, pa do 30. decembra 1942, istorija jedinica ovog bataljona zabeleila je 23 borbe s okupatorom, od kojih, etiri vee u kojima je okupator napadao sa 30004000 vojnika, tenkovima i artiljerijom. U poslednjoj veoj bici 24. decembra iste godine, na Kostanjskoj planini, junaki je poginuo "komandant ovog bataljona, dragoki borac, jedan od najhrabrijih i najsposobnijih gorenjskih komandanata, Matija Bleje (proglaen za narodnog heroja.) Gorenjska kao slovenaka pokrajina ima svoje specifinosti koje su bile naroito znaajne za vreme NOB. Ve sam istakao gustu mreu komunikacija i puteva u Gorenjskoj, koje su partizani stalno onesposobljavali. Za okupatora je od velikog strategijskog, vojnog i pohtikog znaaja bila eleznika pruga Austrija Ljubljana Austrija Trst, zatim glavni put Ljubljana austrijska granica, glavni put Ljubljana Trojane (tajerska) i najzad lokalni put Kamnik Gornji Grad (tajerska). Odbrana ovih komunikacija od partizana bila je od ivotnog znaaja za okupatora. To ga je prinuavalo da u Gorenjskoj stalno dri jake jedinice poheijske bataljone, motorizovane ete, odeljenja Vermahta brojno jae nego u drugim krajevima, sve do odeljenja Gestapoa, andarmerije itd. Osim oruane odbrane ovih komunikacija, okupator se sluio i podmiivanjima. Tako je du eleznice i glavnih puteva stalno nudio bolje snabdevanje hranom, odeom i obuom, stanovnitva ovih krajeva i davao mu druge privelegije. Druga specifinost Gorenjske za vreme NOB bila- je njena granica sa Austrijom. Nemaki faisti su se'plaili da se narodni ustanak u Gorenjskoj iie proiri na susednu Austriju, to se ipak i desilo. Polovinom septembra 1942. u Austriju je otiao Matija Verdnik Toma (poginuo i proglaen a narodnog heroja) i na podruju Koruke organizovao sa svojim saradnicima narodnooslobodilaki pokret, sve do Beljaka i Celovca. Rezultat ove delatnosti bila su poetkom 1944. dva formirana koruka partizanska odreda: Istonokoruki i Zapanokoruki partizanski odred. Ovim specifinim uslovima i okolnostima treba pripisati to u Gorenjskoj za vreme NOB nije bilo tako iroke slobodne teritorije kao, na primer, u Beloj krajini i Slovenakom primorju. Pa ipak, i u Gorenjskoj je bilo stanje slino onom na osloboenoj teritoriji Bele krajine, s tom razlikom to se osloboeni deo protezao na pojedine doline, na primer, na Bohinjsku, Poljansku, Selku, i Tuhinjsku dolinu, kao i na planinska
475

podruja koja je okupator pokuavao da kontrolie povremenim pohodima jakih policijskih odreda i odjeljenjima Vermahta. Ve 17. decembra 1941. komandant policije za odravanje reda u alpskoj zemlji, tj. u Gorenjskoj i tajerskoj, pukovnik Markus pisao je svojoj vioj komandi, da j e . . . Gorenjska samo delimino u nemakim r u k a m a . . . Bio je u pravu. Nemci su bili prinueni da u celoj Gorenjskoj povlae i ispranjavaju manje andarmerijske stanice i da ih koncentriu u veim centrima. Nemaka vojna komanda u Gorenjskoj odlikovala je pripadnike svojih jedinica, koji su se naroito 'istakli u borbama protiv partizana, specijalnim znakama kao i na ostalim frontovima zvanim turmabcajhen (jurina znaka), to je bio dokaz da je ove borbe smatrala kao borbe na pravom frontu.. Od ogromnog znaaja za razvoj ustanka u Gorenjskoj bili su mesni Odbori oslobodilne fronte, ije su odluke i uputstva imale u narodu veu snagu nego svi okupatorovi zakoni i odluke, tako da su brzo prerasli u organe narodne vlasti. Frontovski odbori su bili isto taso vani za partizanske jedinice, kao i za organizovani politiki rad na terenu. Iz sopstvene prakse prve godine ustanka pored ostale delatnosti odbora OF znam da ne bi mogli brzo prelaziti iz jednog kraja u drugi, iz jednog okruga u drugi, da nije bilo aktivista mesnih odbora OF, koji su dogovorenim znacima unapred javljali da li okupator kontrolie odreeni deo puta ili ne. U Zagrebu je okupator 25. maja 1941. oneo definitivnu odluku o preseljavanju 80 000 stanovnika Gorenjske uglavnom seljaka u Nemaku. Narodni ustanak je spreio okupatora da izvri ovaj plan o emu nepobitno govore njegovi sopstveni dokumenti. Himler je 27. novembra 1941. dneo odluku da se preseljavanje nemakih seljaka u Gorenjsku sprovede posle rata. U stvari to nije bila Himlerova odluka, ve Hitlerova, koji ju je 10. februara 1942. i sam zvanino potvrdio. I ova enjenica predstavlja sastavni deo velikih uspeha-koje je ve 1941. postigao oruani ustanak naroda Gorenjske protiv okupatora.*
Tomo BREJC * Ova seanja na 1941. napisao sam po redosledu- direktiva i smernica koje je za organizaciju i razvoj narodnog ustanka u Gorenjskoj dobijalo privremeno rukovodstvo, a 'kasnije PK KPS za Gorenjsku od CK KPS i Glavnog taba NOB Slovenije. Razvoj ustanka i sva konkretna zbivama kontrolisao sam na osnovu dokumenata Muzeja NOB Slovenije. PK KPS za Gorenjsku je organiizovao ustanak, brinuo se za njegov razvoj i jaanje, koordinirao vojnike i politike akcije u pojedinim podrujima i organizovao pomo tamo gde je .to bilo potrebno.

KAKO JE POELO NA KOZARI

V \w) im se doznalo, za napad Njemake na Sovjetski Savez, 22. juna, Mjesni komitet KPJ za Prijedor izdao je direktivu da se svi lanovi Partije, kandidati, lanovi SKOJ-a i njihovi simpatizeri sklone u sela ih, ukohko ostanu u gradu, da se sklone na sigurna mjesta. Do kraja mjeseca gotovo svi su bih u selima. Shno su postupile partijske organizacije iz Bosanskog Novog, Dobrljina, Bosanske Dubice i ostalih mjesta. To je, pored ostalog, uinjeno i stoga, to su ustake vlasti, poev od 22. juna .nastojale da pohapse sve komuniste i njihove simpatizere. Tako smo se, prije ustanka preko mjesec dana nalazili u selima ispod Kozare i Pastireva. U tim selima, na buduem ratnom podruju Kozare, odvijao se iv politiki rad; prikupljalo se oruje, municija, eksploziv i ostali ratni materijal; organizovale se strae i agitovalo, da se ne ide u grad. Naa grupa, negdje u prvoj polovini jula, poela je da dri sastanke i sa uglednijim domainima. Poelo je, naime, jednim nonim sastankom sa veom grupom seljaka u selu Gornja Dragotinja kada je izbaena i parola da ustaku dravu ne priznajemo. Od tada se odravaju sastanci u vie sela, na kojima se pozivaju prisutni na otpor i budnost prema neprijatelju. Na -bratoubilaku politiku okupatora i ustaa odgovarali smo da emo se boriti za bratstvo i jedinstvo Srba, Hrvata i muslimana. Stav je bio: ustae i. Nijemce, ako izau u sela, treba razoruati i kazniti, a domobrane i andarme razoruati i pustiti. Danju i nou na isturenim mjestima seoske strae su kontrolisale sve pravce kojima je neprijatelj mogao upasti u sela. Na taj dio prijedorskog sreza, tj. hjevo od ceste Prijedor Bosanska Dubica, iz Prijedora su bih izah i politiki djelovali lanovi Partije: Slobodan Marjanovi, pravnik, Esad
477

Midi, student, Ilija Stoj ano vi, radnik, Boko Bakot, student, Rajko Radeti, student, Morie Levi, student i Joco Marjanovi, student. Od mjetana iz tog kraja lanovi Partije su bili: arko Zgonjanin, radnik, Lju'ban Krneta, seljak i Mirko Kneevi, uenik; iz G. Dragotinje; Jovo uki, radnik, Nikola Muti,. seljak, Veljko Karhca i Nikola Tankosi, seljak iz Breziana. Sjeam se da se dugo diskutovalo o tome da li treba masovnije primati ljude u Partiju, jer je u tom kraju bilo dosta simpatizera Partije, kao i linih prijatelja i poznanika pojedinih lanova prijedorske partijske organizacije iz predratnog perioda rada. Jedan dio od' njih aktivno je radio u Seljakom kolu prije rata. U sjeanju su mi, na primjer, ostali Lazo Lazi iz Ahmetovca i Dragan Marin i Mlado Mami iz Grabanice; braa Sava i Petar Keser, braa Pavle, Petar i Duan Marin i Mikan Marjanovi iz Marina; Jovan, Duan i arko Novakovi, Pero Bakot i Milan Egi iz Breiana; Petar Krneta, Lazo Kmeta i Jovo Brdar iz G. Dragotinje. Najzad je odlueno da treba bre vriti prijem novih lanova Partije, to su kasnije dogaaji potvrdili kao potpuno ispravan postupak. Prilikom uspostavljanja vre veze sa drugovima na Kozari, mnogi drugovi su povueni sa tog terena, tako da su od Prijeoraca ostali: Slobodan Marjanovi u Jelovcu, Rrajko Radeti u Crnoj Dolini, Boko Bakot u Brezianima i ja sa naom grupom u G. Dragotinji. Iz G. Dragotinje odlazili smo i u sela preko Sane, Volare i Cikote. Ali se jedanput moralo silaziti u Breziane,' jer je trebalo uspostaviti vezu sa Prijedorom, odnosno Veljom Stojniem.' Tu sam ponovo, nakon skoro mjesec dana, ugledao naoruane ustae i kulturbundovce. Bih smo u seoskim odijelima,, tako da nismo izazvali neko podozrenje. Jednom se ak i r a zgovaralo sa jednim kulturbundovcem, Kimlom, novopostavljenim predsjednikom sanske optine. Poshje toga doao je Veljo Stojni, koji nam je prenio direktive i odobrio na stav o prijemu novih ljudi u Partiju. Stojni nam je govorio o borbama na istonom frontu, o teroru okupatora u. Bosanskoj krajini, otome da moramo biti spremni da uskoro izvodimo sabotae, diverzije, kidanje telefonskih linija, naroito na prugama, cestama, mostovima na pruzi Prijedor Bosanski Novi na koji su se inae naslanjala sela u kojima smo djelovah. Poshje ovog sastanka rad je postao ivlji, masovniji. Obili smo i neka sela iz sreza Bosanski Novi, kao na primjer Ah~ metovac, Grabanicu, Svodnu i Prasce. Dvadeset sedmog jula dobih smo poziv iz Kozare da naa grupa poalje etiri naoruana borca. Odluili smo da to' budu:
478

Pero Krneta, uro Krneta i Dragoj a Marin. svi iz GornjeDragotinje d ja. Obukli smo vojnika odijela, dok sam ja, umjesto vojnikih cokula obuo neke gumene opanke. Kada smo krenuli iz kue Jovana Krnete, oca Perinog, inae uglednog: domaina i najbogatijeg ovjeka u cijelom kraju, on nam je poelio uspjeh i srean put, spremivi sam, po starom narodnom' obiaju, hljeb, sir i rakiju. Bio sam uzbuen i dirnut tim starim obiajem kojim su se odvajkada doekivali odnosno ispraali-' ustanici. Usput smo priali o Sovjetskom Savezu, ustakim zloinima i pokoljima, "kao i o potrebi da u svoje redove dobijemoto vie Hrvata i .muslimana, jer se od prvih dana priprema za oruanu borbu stalno isticala neminovnost borbe za bratstvo i : jedinstvo, kao jedna od osnovnih zaloga za uspjeh borbe. Zatoje partijski aktiv na Kozari smjelo i odluno djelovao u tom. pravcu. Od prvog dana, na primjer, Osman Karabegovi i Josip Maar oa, Esad Midi i drugi nisu krili svoja imena. Oni su javno istupali kao Hrvati odnosno muslimani. irenju ideja bratstva mnogo je doprinelo- prisustvo i uee dr Mladena Stojanovia, koji je bio popularan i ugledan ovjek u cijeloj Bosanskoj krajini. Njegov otac je nekad slubovao u selu Marinima, pa su Mladenova odlunost i jasan stav, njegovaistupanja uopte, ulijevali sigurnost i vijeru u narodu. Pod Maslin-Bair izbili smo nou. Konferencija na kojojse odluivalo o poetku oruanih akcija u naem kraju bila jeve zavrena. Ujutru sam se sreo sa mnogim naim drugovima. Svi su izgledah ozbiljni, zamiljeni. Nije bilo uobiajene buke,. ala i" pria. Imao sam utisak kao da su ti ljudi, u svojim m i slima, negdje daleko van tog prvog partizanskog logora. Mladen Stojanovi mi je rekao da se odmah vratim nazad i da se j a vim Slobodanu Marjanoviu. Bio sam malo iznenaen. U tom/ trenutku bilo mi je krivo to se moram odmah vraati. Nijemi bilo jasno zato zadravaju moje drugove, a mene vraaju. Osman Karabegovi je pourivao na odlazak. Iz logora smo krenuli u pravcu Jelovca: Slobodan Mar ja novi, Boko Bakot, Bajko Raeti i J a . Neko me zadirkivao, govorei da liim na dobrog vojnika vejka. Meutim, ja samprotestovao i izdavao se za Ostapa, velikog-kombinatora, ali neu papuama malinove boje, ve u gumenim opancima, crne boje,-, proizvodnje Bata, koje su kotale. 39 dinara. U stvari, dok sam to priao, ja sam stalno razmiljao o tome ta je to bilo na. sastanku. Svi su utali. Niko- se nije usuivao "da prvi pone razgovor, a ja, opet, s obzirom na. konspiraciju, nisam imao:, kurai da pitam ta je odlueno. 479'

Poslije ruka u Jelovcu, Slobodan je razgovarao sa svakim od nas .pojedinano. Oprostili smo se s njim i krenuli. Do Crne Doline put nam je bio zajedniki. "Morali smo izbjegavati sela i kretati se umom. Ili smo utei. Ali poslije izvjesnog vremena, na jednom zastanku, neko je poveo razgovor. Ne znam kako, ali smo prekrili pravila konspiracije. Ispostavilo se, naime, da je Slobodan svakome od nas pojedinano prenio ista obavetenja i direktive, tj. da e u toku idue noi biti izvrena prva diverzija. A evo u emu se, zapravo, sastojao zadatak novoformirane oruane grupe: unititi separaciju eljezne rude na stanici Prijedor, most na Sani, kod Zegara, na pruzi Prijedor rudnik Ljubija, i izvriti diverziju u Ljubi] i. Svaki od nas, na svom terenu, trebalo je da organizuje kidanje telefonskih ica i stubo va, ruenje pruge, ceste i mostova. Boko i Rajko inlali su zadatak da to uine na dijelu pruge Prijedor Breziani, a ja izmeu Breziana, Dragotinje i Svodne. Inae nas trojica smo bili drugovi i prijatelji jo iz djetinjstva, ,a zajedno smo radili i u Prijedoru i u Beogradu. "Razumljivo je, dakle, bilo to to smo jedan drugom odali svoje tajne. No nas je zatekla negdje u Crnoj Dolini. Boku je trebalo neto vie od pola sata do djedove kue, u Bakota Glavici, gdje je stanovao. Predlagao mi je da i ja poem s njim, da dobro veeramo, pa da zorom krenem 'u Gornju Dragotinju. "Meutim meni je to bio dalji put i ostao sam kod Rajka, iako na slabijoj veeri. Zanoili smo na taglju Mie Tubina, s tim da me on ili neko od njegovih probudi rano u zoru, kako bih do 8 asova stigao u Gornju Dragotinju. Te noi smo dugo razgovarali Rajko i ja, kombinujui kako emo to bolje izvriti zadatak... Probudila nas je pucnjava, galama, vika. ula su se zvona, "klepetala. Stravino, jezivo je bucalo. Ustajte, ljudi... Ustanak!.. Onako bunovni, jo ni prvi san nismo odspavah, pitali smo se kakav ustanak? Dvorite je, meutim, bilo puno seljaka. Doli su po Rajka, jer je on djelovao u tom kraju. A kad smo se nali u masi uli su se povici: Na Prijedor, da g spalimo! Obuzela me jeza i nekakav neopisiv osjeaj. Kakav Prijedor? . pitao sam se. .. ..Kneopoljci napadaju Dubicu i Kostajnicu, razoruali su kasarnu u Kneici i Kadin Jelovac... Mladen je napao na optinu u Palanitu i oslobodio taoce... Idemo na Prijedor... objanjavao je prisutnima neki otresit seljak, ije "su oi sijale u mraku.
480

Petar

Simaga:

SVOM

PORUENOM

DOMU

(tu)

Bio je to tutanj prave ustanike noi. A ja i Rajko smo sezgledali vrsto se drei jedan zia nugog. Nema ta, Jocane, moramo se i mi umijeati u ovu guvu, apnuo mi je Rajko, poev da poimenino zove ljude. To su bili odbornici. Naime, mi smo bili stvorili nekakve komitete, odbore, ne sjeam se tano kako su se zvali. Negdje su se zvali revolucionarni komiteti, odbori i tome si. Poslije dogovora sa tom grupom ljudi,. ustanovilo se da ima tri karabina, jedan tuc (potkresana vojnika puka) i etiri lovake puke. Ostali ljudi u nosili i ko sjekiru, a ko vile, neki su, opet, nosili motke na koje isu bili zavezani vojniki bajoneti i si. ~ Odluili smo da se ide na Munjizino groblje:, da se tu zauzme poloaj i uispostavi veza sa tabom. Kad smo krenuli put Munjizina groblja poela je kia. Jo estito ova neobina, vojska nije ni rasporeena, a neki kurir dojuri na konj u sa vijeu da Dragotinjci i Marinani napadaju prugu i da se vode borbe na cesti. Beina ustaruika veza besprekorno. je funkcionisala. Postalo nam je jasno da se sva Kozara digla na ustanak. Otpremili smo grupu diverzanata da rui prugu Prijedor Breziani. Uskoro se po kuriru javio i Boko: i oni alju grupu na prugu. U svanue sam se spremao da krenem u Dragotinju. Meutim poeo je napad, te smo odluili da je nezgodno da se udaljavam. Prvi juri premia Puharskoj, tj, Prijedoru, proao je neslavno. Doekali su mas mitraljezima i odbacili. To nae odstupanje neu nikad zaboraviti. Iako smo bili neorganizovani, iako se bukvalno bjealo, svi smo se iskupili na Munjiizinu groblju i uspjeli da i sa- ono malo oruja to smo imali odbacimo neprijatelja na polazne poloaje. Poeli smo da . piemo na prvi ustaniM letak, upuen muslimanima iz Breziana, Cereka i Pubarske. Po frontu su se muvali samozvani kuriri, intendanti, komandanti "pozadine. I kad smo malo bolje osmatrali poloaje, luistanovili smo da se od ceste Dubica Prijedor, povijajui se kosama i jarkovima do nas protee itav lanac ustanika, dug kilometrima... Razmak od ustanika do ustanika bio je dvadesetak metara. Tim streljakim strojem, koji-je bio naoruan sjekirama, vaiami, tapovima, bajonetima i noevima i samo po kojom pukom prenosili su sei i razna pota i sva nareenja. Letak jo nije bio gotov kad je od Prijedora poela da grava artiljerija. Granate su fijukale preso naih, poloaja. A.
30 U s t a n a k 1941.

481

mi smo se, savlaujui uznemirenost i strah, poeli privikavati na tu novu ratnu muziku. ; ..Poeo je rat,Opravi rat, najzad i kod nas... Docnije smo, meutim, saznali kako se to sve zbilo. Kao L na. tom dijelu sreza Prijedor (lijevo od ceste Prijedor Bos. Dubica), tako i na ostalom dijelu tog sreza, po selima su djelovali nai drugovi, lanovi Partije i SKOJ-a, kao i njihovi simpatizeri. Slina situacija" je bila i u dubikom srezu kao i uBos. Novom. Na cijelom podruju Kozare, dakle, organizovano je, ve vie od mesec dana, djelovala partijska organizacija i vrila neposredne pripreme za oruanu borbu. Teror okupatora i njegovih ustakih slugu postajao je sve okrutniji i maSovniji. Poeo j divljaki progon nad nedunim narodom. Poslije savjetovanja u Orlovcima, 25. jula, pod rukovodstvom Bure Pucara Starog, na kome je stari podvukao hitnost poetka oruanih akcija i diverzija, Osman Karabegovi i Mla-r den Stojanovi pristupili su organizovanju oruanih jedinica. Isto tako, bila je uspostavljena veza i sa Bokom iljegoviem, koji je djelovao u dubikom srezu. U novski srez je otiao Josip Maar Soa sa zadatkom da organizuje diverziju na rudnik Ljeljane. Prema tome, vrilo je ria cijelom terenu, tako da se pripreme nisu mogle sauvati u strogoj ilegalnosti. Raspoloenje naroda je bilo takvo da je bio dovoljan samo jedan povod pa da se digne ustanak. Sve je mirisalo na barut. 30. jiula predviene su bile diverzije na pruzi Banja Luka Volinja, na rudnik Ljubiju, zatim na mostove i rudnik u Ljeljanima i andarmerijsku kasarnu Kneica. Kad ismo na trojica, 29. jula, krenuli iz Jelovca u selo Meuvoe, srez Dtubica, anarmi su ubili naeg vojnog povjerenika, ura Jajanina, koji je uvao strau, tj. osiguravao sastanak komunista u selu. Dolo je do borbe. Narod Kneopolja napao je i zauzeo andarmerijsku kasarnu u Kneici i Kain-Jelovcu. Prijedorska gerilska grupa, koja je imala zadatak da izvri diverzije 30. jula na pruzi i IU rudniku Ljubija, napala je 29. jula nou optinu Paianite, nadi osloboenja zatvorenih seljaka. U tome je i uspjela. Popodnevni pucnji na Kneici kao i noni na Palanitu, zaparali su cijeli kraj. Grupa Josipa Maara oe uispjela je da pretekne dogaaje i onesposobi rudnik Ljeljane. U toku 30. i 31. jula ustanici su bili zaiuzeli Bos. Kostajnicu, Dobrljdn, Svodnu, zatim su na vie mjesta razorili prugu Kozara Prijedor Novi Dobrljin kao i neke ceste, mostove i telegrafske linije. Bilo je i juria prema Dubici i Prijedoru.
482

Na Kozari je 1. avgusta uspostavljen front. Ustanak je postao stvarnost. Rre komuniste, koji su rukovodili borbom postavljao se zadatak.da stvore pokretne oruane jedinice kako bi se prelo sa frontalne borbe na partizanski nain ratovanja. Rukovodstvo ustanka partijski aktiv na Kozari uspjeno e izvriti taj zadatak. Jer, ve u septembru, na Kozari e se oformiti tri partizanske ete. Tako je poelo na Kozari.
Joco MARJANOVI

USTANAK U KOTARU VRGINMOST

A p r i c o r a ^ o ^ o ^ a n u * * n a ^ .otara Vrginmost u prvim danima okupacije i uspostave NDH. Narod se osjeao obezglavljen, oamuen i naputen. Dugogodinja politika nacionalnog ugnjetavanja koju su sprovodi velikosrpski reimi imala je za posljedicu da se u tim danima raspirila ovinistika mrnja izmeu Srba i Hrvata, koju su ustae svim sredstvima posticale. Pa i u takvim uslovima ustaama je bilo potrebno punih, deset, dana da kako-tako uspostave svoju vlast na teritoriji naeg kotara^ Poto nisu mogle da u kotaru pronau Svoje ljude i povjere im vlast, bile su prinuene da dovedu komisiju iz Gline, kojoj su se tada pridruili mesar Josip Plemeni, lugar Antun Sprajc i uvar eljeznike pruge iz'Crevarske Strane Beljan. Svi su oni ubrzo ogrezli u zloinakoj djelatnosti i postali krivci i izdajnici vlastitog naroda. Prvi pokolji, hapenja i razne druge mjere ustakih vlasti poeli su da izazivaju spontani otpor u narodu, koji je sve vie uviao opasnost od fizikog istrebljenja. Hapenja su bila samo prva upozorenja da ustaki reim nepe imati nikakvog obzira prema svemu onome to je napredno ili srpsko. Proganjanje i hapenje komunista imalo je za cilj da u narodu uniti svaku mogunost ih nadu o organizovanom otporu faistikom nasilju i ubistvima. Meutim, 9. maja 1941. Italijani su pored ostalih okupi- . rali i na kotar, te u Vrginrriostu i Topuskom uspostavili svoje garnizone. Pukom sluajnou desilo se to istog dana kad su ustae namjeravale da u noi izvre masovno hapenje mukaraca u "Vrginmostu. Dolazak Italijana u tome ih je omeo. Sluajan sticaj okolnosti okupator je, razumljivo, vjeto iskoristio, istiui svoju spasilaku misiju za srpski narod. Naivniji ljudi zaista su povjerovali da e ustaki teror biti prekinut. No,
484

kratko vrijeme poslije toga ustae su produile zapoeta hapsnja i proganjanja komuhista i Srba. to su radili komunisti kotara u tim danima? Broj komunista u kotaru u momentu kapitulacije nije bio velik.; U, 1939. godini kao lanovi KPJ djelovali smo dr Gojko Nikoli, Pavao Bjeli, Vaso Rokni i ja, a u jesen 1939. godine lan OK KPH za okrug Karlovac Ranko Miti pristupa sreivanju i organizacionom uvrivanju simpatizerskih. grupa u Boviu, Pekoj, Perni i Vrginmostu. Ove grupe poinju sa prouavanjem partijskog materijala: Srp i eki i Proleter. Povodom 22-godinjice oktobarske revolucije u svim selima i mjestima gdje su postojale simpatizerske grupe rasturani su leci KPJ, na Sokolovskom domu u Vrginmostu ispisane su antifaistike parole. Godine 1940. osnovane su prve partijske organizacije u kotaru i to u Sjeniaku, Perni, Boviu i Vrginmostu. U eliji u Sjnicak bili su lanovi: Pavao Bijeli, Nikola Grubjeinovi, Pero Juri, Rd Linfa, Rde Lonar, Simo Lonar, Mile Martinovi, Stanko Maslek (sekretar), Branko Nikoli i Glio Prugini. Bovi i VrginmoBt Sainjavali su jednu eliju u kojoj nas j bilo 3 lana: Stevn Mravovi, Mile Mr avo vi urija i ja kao sekretar. Kandidatske gupe u selima P.ema i Malika obrazuju jednu eliju sa Nikolom Bojem, Gojkm Lonarem, Stevanom Lonarem irom, Manom Oreaninom, Duanom Rkmatiom i' Stankom Rkmhm (sekrtarm). U selu Pecka osnovana je kandidatska grupa od bre. Bajia, ure 1 i Duana, Matije Relia i Pavia Rkmna. Kandidatske grupe osnovane su i u Boviu, ememici i Pjeanici. . . . Orgamzvahju SKOJ-a pristupilo se samo u Pckoj, Sjeniaku i Vrginmostu.. Vrginmostu su lanovi: Dragdca Anka i Seka Bulat, ore Milievi, Ljuban Milievi, Branko Mravovi, Boro Mrkobrada 2 , Ljuban Radanovi Col i Dragan Tpi. lanovi SKOJ-a il Peckj su: Simo Brkovi, Duan Baji, Pero' Ivahovi, Slvko Jaki, Nikola Oreanin i Stevan Rkman. ' . lanovi Partije dr Gojko Nikoli. i Vaso Rokni morali su. pred opasnou od hapenja da napuste Kordun i da odu Beograd/ , . - . .*Prema tome, prilikom, okupacije zemlje u naem kotaru bilo je oko 40 organizvanih komunista na preko 38 000 stanovnika. Iako malo, bilo j .to ipak solidno jezgro da se zapone planski i organizovan rad na pripremanju ustanka.
1 2

Poginuo u NOR. Odlikovan Ordenom narodnog heroja. Strijeljan od iifaa 194-1. u Vrgiinmcistu.- .

485

Osnovni zadatak koji je tada stavljen pred nas, kao uostalom i pred sve komuniste,- bilo je dizanje naroda na ustanak, u borbu protiv okupatora i njihovih" slugu, ustaa i etnika osloboenje zemlje. - : U tom cilju trebalo je da oive, poveu, uvrste i proire rad postojeih organizacija Partije na terenu, da sprovode agitaciju u narodu da oruje ne predaje ustaama, da ne vjeruje italijanskim okupatorima. Trebalo je, pored ostalog, sve mjere koje je ustaka vlada primenjivala protiv Srba u Hrvatskoj razobliiti kao zloinake, zvjerske i sraunate na unitenje srpskog naroda. Zahvaljujui komunistima narod j'e postepeno poeo dolaziti do spoznaje i svijesti. Brzo se uvjerio da je samo Komunistika partija ta koja je sposobna da ga povede u borbu za slobodu. Kad je krajem aprila ili. poetkom maja 1941. Okruni komitet KPH za okrug Karlovac stvorio vojno operativno ruko-: vodstvo Vojni operativni komitet, na ijem se elu nalazio prekaljeni i iskusni radniki borac. i revolucionar, lan CK KPH, Josip Kra Papa, bio je to zniaajan dogaaj i velika pomo za na dalji rad. Komitet je poeo neposredno da rukovodi svim pripremama za ustanak. Dolazak Kraa u Karlovac i na teren kotara Vrginmost unio je ivost i dinaminost u nae akcije i pripreme. On nam je pomogao da oivimo rad Kotarskog komiteta, koji smo tih dana osnovali, a svakog petka sm od Okrunog komiteta primah direktive i materijal preko stalne veze koju je odravala Dragica Bulat. 3 Ve 1. maja okupator i ustae mogli su osjetiti aktivnost komunista. Po cesti i putevima oko Bovia, Perne, Pjeanice i Vrginmosta dijeljeni u leci CK KPH, a u Sjeniaku i Starom Selu, kod Topuskog, bila je izvjeena crvena zastava. - Tih dana primljene su i prve glave Historije SKP (b). U ideoloko-politikomrau uinjen je vidan korak naprijed. Pored redovnog itanja i prouavanja Vjesnika, Srpa i ekia i Proletera,-u drugoj polovini maja obrazovan je kurs za sekretare ehja. Ovom kursu su prisustvovah: Dura Baji, Dragica Bulat, Branko Dragojevi; Nikola Mravovi urija, Milan Oreanin Crni i Milutin Ratkovi. Kurs je odravan dvaput nedeljno, etvrtkom i neeljom, u livadama kod Vrginmosta, u neposrednoj blizini vodenice Jovae. Partijske ehje na alost nistu imale mnogo uspjeha u agitaciji kod vojnih obveznika da ustakim vlastima ne predaju
3

Poginula 1942. u juriu na ustae u Petrovoj gori.

486..

oruje. U itavom kotaru vojnici stare vojske donijeli su oko 40 puaka, a samo nekoliko njih sakrilo je svoje oruje. Naa elija u Vrginmostu je, pored ostalog, dobila zadatak da pronalazi antifaistiki raspoloene vojnike u italij anskoj vojsci i da meu njima agituje protiv rata. U tome je imala dosta uspjeha. Neposredne pripreme za ustanak poele su poslije napada naoistiKe Njemake-na SSSR. Mi smo upravo tih dana primili okrunice CK KPH br. 1 i,2, koje su nam pruile jiasne direktive to treba da radimo. Teite naeg rada bilo je usmjereno na osnivanje vojnih jedinica i prikupljanje oruja. Na komitet je odmah pristupio formiranju vojnih jedinica u svim mjestima gdje su se nalazile partijske organizacije. No, oruja nije bilo. ehji u Vrginmostu postavljen je zadatak da zapone krau oruja od italijanskih vojnika. Simpatizer Milan Milievi uspio je ukrasti dvije puke, ah su Italijani pojaali budnost. Zbog letaka koje smo ba tada podijelili, garnizoni u Topuskom i Vrginmostu stavljeni su u pripravnost; vojnicima je zabranjena etnja po mjestu i selima i uvedeno je stalno patroliranje motorizovanih jedinica na cesti Vrginmost Topusko. Mogunosti da se u takvim uslovima ukrade oruje bile su vrlo male. Pored organizacijskog uvrenja, vojne grupe su pristupile planskoj vojnoj izobrazbi svojih lanova, tj. jednom tjedno su razraivani planovi: sabotaa na vradm strojevima, paljenja ita i spreavanje ustakih povjerenika da nadziru vridbu. Naa vojnika znanja bila .su vrlo oskudna i nedovoljna. Uloge instruktora i komandira preuzimah su uglavnom' komunisti koji su odsluili vojsku i podoficiri bive jugoslavenske vojske. Posebno tr.eba istai dobar odziv podoficira. Gotovo bez izuzetka oni su prihvatili nae pozive da rade na stvaranju vojnih grupa i jedinica. Od oficira bive jugoslovenske vojske odmah je u nae redove doao Milan Pavlovi Miun i postao jedan od rukovodilaca ustanka u Kirinu. U narodu se sve jae osjea val nezadovoljstva i on sve. otvorenije pokazuje odlunost za oruanu borbu protivu ustaa. Poetkom jula organizacione i politike pripreme u kotaru ule su u zavrnu fazu. Na partijskoj konferenciji u umi Abez, kod Vrginmosta, odranoj 19. jula 1941. podnijeli smo izvetaj 0 postignutim rezultatima: a) Vojne jedinice oformljene su u slijedeim selima i mjestima: Sjeniaku oko 50 boraca; komandir Milo Kljaji, a vojni instruktor Branko Nikoli; ; Pjeanici 10 boraca; komandir uro Dragojevi; s.
487

 Vrginmostu 15 boraca; vojni instruktor Dragan Bulat; Kirinu 20 boraca; komandir Simo Novakovi; Boviu 30 boraca; komandir Milan Zimonja; Prni 30 boraca; komandir Mirko Poti; Peckoj 10 boraca; komandir Pero Bkman. To je lukupho 65 boraca naoruanih veinom lovakim pukama jednocijevkama i dvocijevkama, ponekim karabinom manliher, pitoljem i sa 23 mauzer karabina. U emernici zbog neodlunog stava ehje nije dolo do formiranja jedinice. Poslije odlaska sekretara ta se eMja raspala, to se negativno odrazilo na razvoj ustanka u tom selu. b) Partijske organizacije, izuzev emeTnice, Kirina i tipana, bile su vrste i uspjele isu se tako omasoviti da je u kotaru bilo 87 lanova Partije i preko 30 lanova SKOJ-a. c) Objektivna situacija na terenu ila je u prilog otpoinjanja borbe, iako je dolazak italijianske vojske u Vrginmost i Topusko u manjem obimu ublaio otricu ustakih represalija prema srpskom ivlju. Partijska konferencija poela je lijepog sunanog dana oko 18 sati u prisustvu lanova CK KPH Bada Konara i Josipa Kraa Papa, te predstavnika kotarskih komiteta: iz Gline (Milutin Balti i Ranko Miti sekretar), Vojnia (arko ui sekretar, Stanko Opai amca) i Vrginmosta (Mile Manojlovi Gedo, Stanko Maslek, Branko Nikoli i ja sekretar). Otvarajui konferenciju Kra je dao rije Konaru, koji je u kratkim crtama izloio politiku situaciju u svijetu stvorenu napadom nacistike Njemake na SSSR i zadatke komunista Jugoslavije. On je, izmeu ostalog, naglasio da je vrijeme da i mi ponemo oruanu borbu protiv okupatora i domaih izdajnika i time olakamo situaciju Sovjetskom Savezu i Crvenoj armiji. Njegove rijei: Mi se komunisti napadom Njemake na SSSR smatramo mobiliziranim, za nas vae svi ratni vojni zakoni za neizvravanje zadataka i partijskih direktiva, zvuale su vrsto i odsjeno. Kao krajnji datum poetka naih akcija odreen je 23. jul. Najtee je bilo poeti. Iskustva nismo imali, ali smo zato imah revolucionarnog zanosa i dosta' vjere u pravednost i uspjeh nae borbe. Komunisti su stavljeni pred najteu borbu. Svaki-je trebalo da pokae koliko je odluan i dosljedan. Volje i hrabrosti je bilo dosta. Meutim, komunistima je isuvie brige zadavao problem kakve e biti posljedice ako .se u prvom napadu ne uspije. Svakoga od nas muilo je pitanje: to treba uiniti ako narod ne shvati pravilnost odluke da se goloruki suprotstavimo neprijatelju, zaponemo oruanu borbu.
488

Komunisti su morali budno da prate svaku reakciju u narodu i da smjelo preduzimaju potrebne mjere radi masovne mobilizacije, podizanja svijesti i uvrenja saznanja kod naroda da je oruana borba jedini pravilan nain da se opstane i stvori bolji, ljepi i sretniji ivot. U Abezu je 20. jula, neposrednoj blizini mjesta gdje je dan ranije donesena odluka o ustanku, odran sastanak sa svim sekretarima elija. Tom prilikom je sekretar Kotarskog komiteta upoznao sve prisutne sa odlukom o dizanju narodnog ustanka, ne saopavajui vrijeme poetka i konkretne zadatke. U meiivremenu, trebalo je da komunisti kotara Vrginmost potope skelu na rijeci Kupi kod Lasinje i razoruaju andaririerijsku stanicu u Boviu. Prvi borbeni ispit, uslijed neiskustva i malodunosti nekih po godinama starijih lanova, komunisti Vrginmosta nisu izvrili. Komitet je tada donio odluku da odmah krenem u Pernu i Pecku i da se tamo izvre pripreme za poetaK borbe. Psihoza rata zahvatila je sva sela na istonim padinama Petrove gore. U sel Poljani, kod Topuskog, ustae su 25. jula zapalile .5 kua, uhvatile 7 mukaraca i strijeljale ih u Topuskom. Taj dogaaj je jo vie pojaao borbeno raspoloenje naroda. Uveer 26. jula na groblju kod Perne odran je sastanak vojnih grupa iz Perne, Pecke i MaliKe. Na tom sastanku otvoreno su raspravljana sva pitanja oruane borbe. Italijani su 27. jula napustili svoje garnizone u Topuskom i Vrginmostu i povukli se u Karlovac. Iza njih su u kamionima ile ustae i odvele sve mukarce starije od 14 godina, vozile ih do Vojnia i u Ivani-jarku ubijale. Vijest o povlaenju Italijana i hapenjima od strane ustaa donio je oko 10 sati u Pernu lan Partije Jovo Bulat. Odmah smo se sastali uro Baji, Jovica Lonar, Bogdan Oresamn, Mirko Poti, Duan Rkman i ja i odluili da se narod pozove na borbu. Proli smo kroz selo i otvoreno govorili: N aroae, dolo je vrijeme da otkopa i podmae svoje oruje... Poslije podne odran je masovni miting kod crkve, kojem smo pozvali narod na ustanak. Odmah poslije mitinga pristupilo s formiranju desetina, vodova i eta. Narod je poeo izlaziti na poloaj goloruk, sa po kojom lovakohi pukom, nekim karabinom, roguljama, sjekirama i drugim primitivnim sredstvima. U Perni se nalazio i ustaki povjerenik za ito koji je tog dana otiao u Topusko. Njegov povratak oekivan je svakog sata. On se. vratio kasno poslije .podne. Odsjeo je u Boganovievoj gostionici. Selo je trailo da ga .uhapsimo pa smo to i uinili, ali kd smio ga doveli u kuu Miladiha Boia, gdje je stanovao na nae iznenaenje naili snio na otpor. Miladiha i
489

njegovog sina. ak su pokuali da nas razoruaju, laico je narod u cjelini naelno pravilno gledao na borbu protiv ustaa, kod pojedinaca je bilo jo uvijek dosta kolebanja. Boi,- kao i mnogi drugi, strahovao je od posljedica ako se ustai neto dogodi. Zato je itavu no budno uvao, ali je i pazio -da ustaa ne pobjegne. Sjutradan je doao i rekao: Moete ga voditi kuda hoete. Uvidio je opravdanost borbe i nemogunost kompromisa te se svrstao u redove sa ostalim svojim sei j anima. > Sva sela ispod Petrove gore su se pokrenula: odravah su se mitinzi, pozivah ljudi na.bobr, stvarale desetine, vodovi i ete. Ve 28. jula drali smo poloaje od Male Kladue do Topuskog i Vrginmosta. Komandu poloaja ili, kako smo ga tada nazivah, fronta sainjavali su: Bogdan Oreanin, Stanko Trkulja i ja. Front je podijeljen na tri odsjeka i svaki je od nas komandovao po jednim Bogdan Oreanin u Perni, Stanko Trkulja na dijelu Pecka-Debela kosa i ja u Blatui. > ... U tipanu su se 22. jiula Mile Khkovi i Nikola Vidovi upoznali sa direktivom o ustanku, a ve sutradan su razoruah dvojicu ustaa i zaplijenili 2 karabina. Partijske elije u tipanu i Sjeniaku zbog oportunizma i malodunosti Stanka Masleka i Miljkana Masha nisu pravilno shvatile svojtu revolucionarnu dunost. Podvig dvojice komunista, Klikovia i Vidovia, dao je podstrek onima koji su bili neodluni. Na iinom groblju, u selu Kirinu, Simo Novakovi i Miun Pavlovi, Stevo Radakovi i Nikola Vidovi odrali su 1. avgusta masovan zbor i pozvali narod na oruanu borbu. Tako se, zakljuno s 2, avgustom, narod, kotara Vrginmost listom digao na ustanak. Na ustanak su se podigla sela: Bovi, Blatua, Crni Potok, Debela Kosa, Gornje Podgorje, Gornja PjeanicarGornji Sjeniak, Katinovac, Kirin, Malika, Ostrom, Perna, Pecka; tipan i ljivovac. Stvorena je slobodna teritorija koju smo po selu Kirinu nazvali Kirinska republika. Ustae u poetku nisu shvatile svu snagtu i veliinu narodnog otpora. Pokuale su 31. jula da kod Perne probiju nae poloaje, ali smo ih razbili i gonili do Topuskog. Tom prilikom upotrebili smo i crkvene muare (prangije). U borbi je poginuo jedan ustaa, a zaplijenili smo njegov karabin. Poshje toga ustae su avionima bombardovale Pernu. Poinjena je izvesna teta. Vijest o tome da nam nita ne mogu ni Pavelievi avioni brzo je prohujala poloajima i povoljno uticala na borbeni moral i boraca i naroda. Ocijenivi da se narodni otpor ne moe lako slomiti, ustae su poele agitaciju za pokret Srba. Zahvaljujui raznim starim korumpiranim politiarima iz JRZ i borbaima,
490

s jedne, i nepostojanju partijskih organizacija s druge strane, narod iz Donje Blatue, emernice, Kozarca i D. Pjeanlce otiao je na pokrst u Vrginmost. Bilo je tu oko 124 mukaraca. Sakupili su se u dvoritu Sokolskog doma. Zatim su pohapeni i otpremljeni u Glinu, u pravoslavnu c r k v u , gdje su poklani. Oko 40 ustaa je nekoliko sati kamionima odvozilo nevine, ljude. Upravo je neshvatljivo da niko meu njima nije imao snage da ih pozove na borbu: da razoruaju i pobiju ustae i da pobjegnu. Ovaj sluaj jasno potvruje da sam broj ljudi ne predstavlja nita ukoliko oni nisu rukovoeni svjesnim snagama, nemaju jasan cilj, nisu udrueni i organizovani. Masovan pokolj u-Glini skinuo je i poslednju masku ustaama s lica. Ogromnoj veini naroda postalo je jasno da je borba spasonosan put i jedino reenje. Poto su 2. avgusta tukama izviali nae poloaje, ustae 3. avgusta preduzimaju prvu ofanzivu. Bombardovali su nas i nastupali u streljakom stroju iz pravca Topuskog. Uspjeli su da probiju nae poloaje, a mi smo se pod njihovim pritiskom povukli u Petrovu goru, te su zapalili Pernu i Maliku. Poslije toga smo 6. avgusta formirali prvi partizanski odred na brdu Crkvite. U odred, koji smo nazvali Perna, stupilo je oko 40 dobrovoljaca, a na njihovom se elu nalazio komandir Bogdan Oreanin. Odred je" ve-nou izmeu 10. i 11. avgusta izvrio diverziju na eleznikoj stanici u Crvarskoj Strani i onesposobio TT veze izmeu Vrginmosta i Vojnia. Kao represalije ustae su odmah pohvatale i strijeljale najvei broj mukaraca u Crevarskoj Strani. Narod kotara Vrginmost jo jednom je osjetio razbojnike i krvolonepostupke ustaa. Sutradan, 11. avgusta ustae su prvi put upale u Petrovu goru i izvrile masovan pokolj po zbjegovima. To, meutim, vie nije moglo zastraiti narod, jer se on ve jasno opredijelio za borbu. Trinaestog avgusta jedna bojna ustaa ponovo je lupala u na kotar, pljakajui i vrei nasilja. Kirinska republika se raspala, ali je ostalo jezgro, sastavljeno od dobrovoljaca na elu s Nikolom Vidoviem, koje je oformilo partizanski odred. Odred Perna reorganizova se 14. avgusta i podigao logor na mjestu zvanom Crna lokva, iznad sela Gornja Perna. Tih dana formirani su odredi, na.-sjevernim i istonim padinama Petrove gore i to: Crni Potok 20 ljudi; Malika 30 ljudi; Perna 3040 ljudi; Pesk; -p. 20 ljudi; Slavsko Polje 20 ljudi i Sjeniak Bovi tipan 4050 ljudi.
491

Istog mjeseca uslijedilo je formiranje rejona 4 . To je bilo j o j e a n korak naprijed u organizacijskom, vojnikom uvrenju ustanikih redova. Na poetku ustanka i prvih, dana borbe pred partijsku organizaciju su postavljni kao najvaniji ovi zadaci: 1) Zapoetu borbu voditi i proirivati na onaj dio naroda koji se poslije pokolja i prvih represalija poeo kolebati. 2) Raskrinkavati ustaku propagandu o nekom pomirenju sa Srbima, spreavati jaanje i raspirivanje ovinizma izmeu Srba i Hrvata. Teite rada usmjeriti' na stvaranje bratstva i jedinstva i ukljuivanje Hrvata iz naeg kotara u NOB. 3) Jaati i omasovljavati partizanske odrede, stvarati od njih borbene jedinice sposobne da vode borbu, tite narod i svoja sela. 4) pristupiti omasovljavanju i uvrivanju partijsse organizacije i SKOJ-a. Stvarati NOO-e i organizacije AF. 5) Ekonomski se pripremati za voenje borbe, osigurati obradu polja i spremanje hrane u zemunice kako ne bi pala u rake ustaa. f 6) U organizacionom pogledu odvojiti partijsku organizaciju u odredima od partijske organizacije na terenu Komunisti kotara Vrginmost shvatili su da borba moe biti pobjedonosna samo pod uslovom iroko usmjerenog i vrsto izgraenog bratstva i jedinstva Srba i Hrvata i ostalih naroda Jugoslavije. Zato pokuaji etnikih i ustakih elemenata d raspire ovinizam i izazovu bratoubilaku borbu nisu mogli uspjeti. Ideja bratstva i jedinstva bila je neprekidno akciona parola komunista naeg kraja. Zato su uspjeli da izvre postavljene zadatke. Ne malu pomo u tome, naroito prvih dana borbe, pruili su im pored viih partijskih foruma panki. borci: Sreko Manola, Stjepan Milaini Siljo i Ivo Rukavina, komunisti iz naeg kraja. "
' Rade BULAT

4 Na Kordunu su formirana '4 partizanska rejoina, koji su objedinjavali odrede na svom teritoriju. Iza njihovog formiranja dolo je i do'reorganizacije kotarskih komiteta: 1 od dotadanja 3, formirana su 4 (Viojni, Vrginmost, Veljun i' Slunj). Nedugo iza toga na teritoriju rejona formirani su od odreda 4 partizanska bataljona. .-

PARTIZANSKO ARITE NA KORDUNU

l-Jelo Partizansko arite kraj Krnjaka na Kordunu zvalo se prije rata Svdnjarica. Niim se nije razlikovalo od ostalih, kordunskih sela rasutih po blagim breuljcima. U Svinjarici je postojala partijska organizacija od 1939. godine. Partija je u njemu i ranije imala svoje simpatizere. Partijske ehje su odravale neposrednu vezu s Okrunim komitetom KPH u Karlovcu. Na taj nain smo dobivah zadatke i upute. Marko Orekovi i Raa Stanisavljevi dolazili su na nae sastanke. Oni su nam pomogli da organizaciono uvrstimo eliju i da se pravilno orijentiramo u sloenim politikim zadacima. Okupacijom Jugoslavije i uspostavom ustake vlasti u Hrvatskoj oteana nam je veza s Okrunim komitetom. Prvih dana rata ta veza je potpuno prekinuta. Zbog nesreene situacije koja je tada vladala u Opinskom komitetu morali smo da s nalazimo sami, ili da po svaku cijenu uspostavimo vezu s Okrunim komitetom. Zadatak za uspostavljanje veze s Karlovcem preuzeo samja. Prvi pokuaj svrio se bezuspjeno. Tada sam se sjetio dobrog druga, lana Okrunog komiteta, doktora Pube Drakulia koji je radio u karlovakoj bolnici. Najbolje rjeenje je bilo da odem k njemu kao bolesnik. Tako sam i uinio. U bolnikoj knjizi zapisano je da dolazim na- rendgenski pregled. TJ tamnoj rendgenskoj komori razgovarao sam sa dr Bubom o stvarima zbog kojih sam i doao. Rendgenska komora je bila idealno mjesto za povjerljive razgovore. Dr Pubo Drakuh mi je rekao da komunisti treba da pripremaju ljude za oruanu borbu. Rekao mi je da isto tako radimo na skupljanju oruja. Ustae su tada nareivale da im se preda oruje. Seljaci su bili u nedoumici ta da uine; mnogi
493

su predali sve to su kod sebe imali, ali je jo dosta i skrivenog oruja. Direktivu Okrunog komiteta (tako sam shvatio razgovor sa doktorom Drakuliem) dobili smo na vreijeme i jedan dio oruja je sauvan da ne padne neprijatelju u ruke. Putovao sam jo nekoliko piuta u Karlovac i kontaktirao s doktorom Drakuliem. Posljednji put smo se vidjeli potkraj aprila 1941.1 Tada smo se dogovorili da neko od drugova iz Okrunog komiteta doe k nama na teren, da se dogovorimo o borbi protiv okupatora i ustaa. Na sastanak partijske elije u Tuilovi doao je,Nikola Kuki, lan Okrunog komiteta i sekretar KK Slunj, koji je bio na prolazu za Slunj. Prisustvovao sam tom sastanku kao sekretar elije sela Svinjarice. Kiuki je tada prenio direktive Okrunog komiteta o ustanku. Meutim, na sastanku se razvila vrlo otra diskusija oko nekih stavov: na jednoj strani su bili neki lanovi Partije, skojevci i Kuki, a na drugoj grupica komunista iz Tuilovia, koji su se po neem kolebali. Napokon smo se sloili i usvojili gledite koje zastupa Kuki i Okruni komitet. _ Poslije sastanka u Tuiloviu Kuki je htio da obie partijsku organizaciju u Veljunu. Upozorili smo ga da je to vrlo opasno, jer smo imali podataka da ustae tamo neto spremaju. Ustaka posada u Veljunu dobila-je pojaanje, osim toga primijeena je neuobiajena ivost kod njih. Meutim, nitko od nas nije ni slutio da se za tu nesretnu no spremao pokolj srpskog stanovnitva, stravinih razmjera. , Nae upozorenje je ini mi se jo vie ponukalo Kukia da ode u Veljun. Otuda se vie nije vratio. Pao je, zajedno sa 500 rtava ustakog pokolja koji je izvren u Blagaju. Pokolj srpskog stanovnitva u Veljunu i sve izrazitiji ustaki teror nalagao je partijskim organizacijama da se uurbano pripremaju za oruanu borbu. Nezgoda je bila u tome da smo smrfu Nikole Kukia ponovno izgubili kontakt s Okrunim komitetom. ' Koristei se svojim ranijim iskustvom opet sam poao u Karlovac. Uspio sam da se sastanem s Ivomj Marinkoviem, a drugi put s Mejaiem Matom Furdekom i drugima. Svaki put vraao sam se iz Karlovca s direktivom to treba da uradimo. Na jednom ilegalnom sastanku u Karlovcu dogovorili smo se da Okruni komitet poalje svog ovjeka na savjetovanje sekretara partijskih organizacija ireg kordunskog podruja.
1 Kasnije je dr DrakuM uhapen i strijeljan, ime je Partija izgubila dobrog drug i borca.

494

To savjetovanje je odrano 18. jula 1941. u, umi Osoj, koja se naovezuje na selo Krnjak. Doli su sekretari elija iz: Skrada, Podgorja, Tuilovia, Perjasice i iz Svinjarice. Savjetovanju je prisustvovao i Veeslav Holjevac. Raspravljali smo o tome gdje najprije treba poeti diverzantske akcije. Sjeam se da je bio izraen prilino precizan plan tili akcija, koje su imale za cilj da'neprijatelju nanesu tetu, da mu onemogue komunikacije na ionako teko prohodnom kordunskom terenu. Ovo savjetovanje partijskih sekretara moe se smatrati pravim borbenim dogovorom komunista ovog kraja za borbu koja se ubrzo iz diverzantskih akcija pretvorila u jake oruane, napade na neprijatelja. Holjevac nam je poshje savjetovanja saopio da e izvjesno vrijeme ostati kod nas na terenu. Poveo sam ga u svoje selo. Iste veeri okupio sam sve komuniste na dogovor s Veom. Odluili smo da iste noi izvedemo prvu diverzantsku akciju. Tada smo oborili mnoge telefonske stubove i poruili nekoliko manjih mostova. Lako smo mogli pretpostaviti da e ustae izvriti odmazdu nad stanovnitvom na ijem je teritoriju akcija izvedena. Bili smo nenaoruani i nespremni da se ozbiljnije suprotstavimo ustakom teroru. Holjevac je odluio da otputuje u Karlovac i da nam dopremi devet puaka. Puke su bile sakrivene u karlovakom groblju. Trebalo ih je otud neopazice iznijeti i prevesti na na teritorij. Odluili smo da nekoliko komunista iz partijske organizacije u Tuiloviu i Svinjarici izvedu taj delikatni zadatak prebacivanja oruja. Oni su opremili svoja seljaka kola, nato-' varili ih najrazliitijim materijalom, da bi bih to neupadljiviji, i krenuh u Karlovac. Pothvat je dobro zamiljen i disciplinirano izveden. U naim rukama nalo se devet vojnikih karabina. Bio je to neprocjenjiv kapital. Raspodijelili smo oruje komunisti u Tuiloviu dobili su 7 puaka, a mi u Svinjarici 2. Tuilovi se nalazi takorei pred vratima Karlovca, p smo raunah da e prve borbe voditi partizani iz tog sela. Gorjeli smo od nestrpljenja kad emo se moi pokazati s tim pukama. Nekoliko dana morah smo ih sakrivati. Valjalo je potpuno ispitati raspoloenje sela za borbu protiv ustaa. Bilo je ljudi koji su s nevjericom .gledali na to to komunisti pripremaju, boj ah su se ustake odmazde, koju slabe partizanske snage nee moi sprijeiti. Nisu mogh ni pomisliti da se aica borbenih buntovnika moe oduprijeti oruanoj sili NDH. 495

Meutim, raspoloenje za borbu bilo je veliko. Jer, ustae su ve uveliko divljale po selima i svakome je postalo jasno da se tome mora stati na kraj. U Svinjarici je tada bilo pet lanova Partije i tri kandidata. Za ondanje prilike bila je to jaka seoska organizacija. Komunisti su se prije svega obraali mladim ljudima koji su se vratili iz bive jugoslovenske vojske i koji su bili spremni da se bore protiv njemakog porobljavanja i ustakog terora. Za borbu protiv neprijatelj al odluili smo da formiramo partizanski odred kao vojniku formaciju. Prvi partizani trebalo je da budu lanovi Partije i kandidati. Dvojicu starijih komunista ostavili smo za rad u selu, a mi mlai postali smo lanovi partizanskog odreda, koji je izabrao za svoje sjedite umu Debela kosa, a operaciono podruje itavu okolicu Krnjaka. Bilo nas je estorica. Svi smio bili naoruani. Imali smo etiri karabina, dva to smo ih dobili iz Karlovca, dva koja smo sauvali od bive vojske i dvije lovake puke. Mile Basara bio je komandir odreda, a ja sam vrio dunost komesara. U Tuiloviu je djelovao poseban partizanski odred Brezova glava. Uskoro poslije formiranja prvih partizanskih formacija spojili smo naa dva odreda pa je tako nastao prilino jak odred, Debela kosa. U poetku je imao 17 boraca, ali je vrlo brzo izrastao u jaku oruanu, formaciju. . Operaciono podruje odreda bilo je prilino iroko. Prostiralo se od predgraa Karlovca do Petrove gore. Partizanski odredi nicali su na Kordunu kao gljive. Drug Holjevac, iako ranjen u jednoj akciji u .Tuiloviu, i sam je ko predstavnik Okrunog komiteta sudjelovao u formiranju odreda u Trupinjaku, ljivnjaku i jo nekim selima. Mile Basara i ja organizirali smo nekoliko odreda kao Bijeli klanac, Kmjaki grabovac, Donji skrad i jo neke. Potkraj 1941. na Kordunu je bilo vie odreda koji su nosili neobina imena uma i zaselaka u kojima su operirali. Te male partizanske jedinice bile su nejednako naoruane. Poneki je odred imao koji karabin, a bilo je i odreda gotovo bez ikakvog oruja. Poslije formiranja odreda Bijeli klanac drugovi su mi postavili pitanje: Sve je to.lijepo, ali gdje su nam puke? Ne moemo golim rukama na naoruane ustae. Odgovorio sam, ne znajui ta drugo da kaem: Sutra e biti oruja.
496

I doista. Sutradan su naila dva neprijateljska kamiona puna ustaa i domobrana. Odred Debela kosa, zajedno s odredom Bijeli klanac, saekao je u zasjedi tu lovinu koja je bila veoma bogata. Tako sam ispao prorok pukim sluajem. U toj prvoj znaajnoj akciji naeg odreda unitili smo dva kamiona, ubili nekoliko neprijateljskih vojnika i zaplijenili 13 puaka i dosta municije. Plijen je bio dovoljan da bez malo* naoruamo cio odred u Bijelom Klancu. Partizani Bijlom Klancu su osim puaka dobili i vojnike uniforme. Tako je taj mah odred postao elitna partizanska formacija. Sjeam se jedne nae akcije, koja je po opsegu i znaaju. bila mnogo manja, ali koja je za sve nas bila vrlo uzbudljiva. Moda zbog toga to smo tada prvi put pucah na ivog neprijateljskog vojnika. Sve ranije diverzije, kojih je bilo mnogo, bile su prava igraka prema naoj prvoj zasjedi. Zasjedu smo postavili takozvanim ustakim organizatorima koji su obilazili sela, uvrivah ustaku vlast i davali direktive ustakim posadama u selima. Oko deset sati ujutro pojavio se motocikl i na njemu dva naoruana ovjeka. Pustili smo ih da priu blizu. Kod boraca sam primijetio veliko uzbuenje. Svi su dobro gaah. Dvojica okorjelih ustaa, oficira, pah su proreetani. Motocikl smo unitili, a odred je postao bogatiji za dvije puke. Ustae su iz Vojnia krenule s jaim snagama u poteru za nama, no aiarile su u prazno. -, U oktobru smo reorganizirah nae snage. Manji odredi, osnovani po selima i zaseocima, koji su od septembra bih objedinjeni u.rejone, postali su sastavni dio bataljona kojem je bilo sjedite na Debeloj kosi. U ovo vrijeme partizanski odred Debela kosa brojio je 55 dobro naoruanih boraca. Prilikom reorganizacije naroito su nam bila dragocjena iskustva panskih boraca, koji su puno uinili da u naim jedinicama ovlada pravi borbeni duh dobro organizirane vojske, svjesne ciljeva borbe. Akcije partizana iz Debele kose nastavljale su se sve veom estinom. Prilikom napada na domobransku posadu jedne eljeznike stanice na pruzi Karlovac Sisak, iskrsao nam je i mali politiki problem. Naime, zarobili smo 18 domobrana koji nisu davali nikakav otpor. Oni su bili dobro naoruani i obuem. Oruje smo im odmah uzeli, ali postavilo se pitanje treba h im skinuti i uniforme. Nama je odjea bila prijeko potrebna, ah smo morah imati u vidu i efekt koji e imati putanje domobrana. Stoga smo odluili da im uniforme ne uzimamo. Poslije te uspjele akcije itav bataljon Debela kosa umalo nije po u neprijateljsku klopku. im smo se vratili u_
30 U s t a n a k 1941.

497

bazu, seljaci'su nam javili da su dvojica "naoruanih ustaa otjerali oko 150 grla stoke iz sela. Oznaili su i pravac kojim su krenuli. Bilo je dovoljno vremena da ih presretnemo i da otmemo stoku. Zato" smo odluili da postavimo zasjedu. Pokazalo se, meutim, da je stoku tjeralo vie naoruanih ustaa. Nekolicinu smo ubili, a ostali su se razbjeali. Jaca ustaka jedinica je u meuvremenu opKolila na bataljon. Bih smo primorani" da prihvatimo borbu s nadmonijim neprijateljem i da se povlaimo s poloaja koji je za nas svaki as mogao postati kritian. Tada smo izgubili dva druga. To su bile nae prve rtve. Opkoljavanje ipak nije uspjelo. Borbeni pohod partizana nastavljao se, iz akcije u akciju. Gitav Kordlun je postao veliko partizansko arite na kojem je neprijatelju vjeito gorjelo pod nogama.
Milutin KOSARI CIKO

DELATNOST PARTIJSKE ORGANIZACIJE U KAVADARCIMA I OKOLNIM SELIMA

P olitika delatnost meu stanovnitvom Tikvesije, posebno meu radnicima i omladinom, u 1940. godini dovela je do afirmacije partijske organizacije kao nove i jedinstvene snage koja se bori'za stvarna politika, nacionalna, socijalna i ekonomska prava radnog naroda. ' Pored neposredne aktivnosti lanova Partije, skojevaca i simpatizerskih" grupa, politika delatnost se odvijala preko itaonica, vaspitnih grupa, kulturno-zabavnih priredbi, zatim putem prikupljanja pomoi, a meu radnicima duvanskog preuzea kroz akcije za poboljanje radnih uslova, za poveanje nadnica, a bolje otkupne cne duvana, maka itd. Organizovani su i mnogobrojni izleti u okolinu grada u cilju zbliavanja mladih i pohtikog delovahj a komunista. Avgusta 1940. godine, uoi Ihndena, bih su ispisani zidovi parolama o Komunistikoj partiji i rastureni leci protiv tadanje nenarodne vlade, pretee opasnosti od faizma i protiv nacionalnog porobljavanja, a za bolju budunost makedonskog naroda, za zajedniku borbu naroda Jugoslavije. Akcija je potpuno uspela. Time se politiki dobilo kod stanovnitva, a partijska organizacija je ocenila da moe jo odlunije da istupi u narednom periodu Iako je krajem 1940. godine uhapen jedan lan MK, neto kasnije Strao Pindur, a marta 1941. jo dva partijska radnika, rad je nastavljen blagodarei dobrom dranju uhapenih, kao i aktivnosti onih koji su ostali neotkriveni. Organizacija je ii 1941. godini politiki rasla i uvrivala se u masama. PohtiM nivo lanstva izgraivao se akcijama i prouavanjem' materijala sa V zemaljske konferencije KPJ i lanaka iz Proletera, organa Partije. Partija je uporno objanjavala masama petokolonaku politiku i protivnarodni karakter vlad Cvetkovi Maek, i ukazivala na opasnost od faizma.
32

499

Partijski kaar je bio mlad, kako po uzrastu tako i po politikom iskustvu, ali je zato bio poletan, brzo je prihvatao liniju Partije i irio njene stavove ne samo. meu gradskim stanovnitvom ve i u selima. Nikle su partijske organizacije u Vatai, Begnitu, Garnikovu, Trsteniku, Radnju, emerskom, Vozarcima, a pojedinih lanova je bilo i u nekim drugim selima (Dnadnji, Bohuli, Resavi). Marta 1941. godine partijska organizacija je uestvovala u tarifnoj akciji duvanskog preduzea fu Kavadarcrma. Povod za ovo je bio neisplaena jednomesena najamnina. Usledili su protesti, hapenja nekih radnika i njihovo isterivanje iz duvanskog monopola. U to vreme veza mesnog partijskog rukovodstva sa tadanjim Pokrajinskim komitetom KPJ za Makedoniju u Skoplju nije bila redovna. Najnoviji stavovi CK KPJ nisu brzo prenoeni, ili uopte nisu prenoeni. Tadanji PK sa Sarlom na elu nije dostavio organizacijama nikakav stav po pitanju pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Stavove o odbrani zemlje, o mestu komiunista u dogaajima koji su kucali na vrata, o perspektivama za razvoj borbe protiv okupatora i dr., ova partijska organizacija je dobila neposredno iz Beograda dolaskom Riste Dunova koji je bio student na Beogradskom, univerzitetu. On je upoznao MK sa ovim. stavovima koji su izneti na martovskoj konferenciji partijske organizacije na Beogradskom univerzitetu, kojoj je prisustvovao. Mesni komitet je prihvatio ovu liniju CK za osnovu aktivnosti partijske organizacije. Onih nekoliko dana to su ostali do izbijanja rata, korieni su za razjanjavanje stavova i davanje upiutstava lanovima Partije i simpatizerima kako da se dre u vojsci kao vojni obveznici. Zahtev je bio da budu aktivni, hrabri borci, kako bi stekli ugled. Ovi stavovi, koji su brzo prenoeni, naili su na pravilan prijem kod duvansldh radnika ti monopolu i ostalih naprednih ljudi. Otpor se pojavio jedino meu pripadnicima opozicione graanske grupacije oko uleva. Ti probugarski i VMRO-vski orijentisani ljudi bili su protiv toga da se brani Jugoslavija. Posle aprilskog poraza Uinjen j pokuaj da se jednom delu kolebljivaca objasni da su Bugari okuptori i da se od njih moe oekivati samo ono to. se oekuje i od drugih faista. Meutim, to je nailo na otpor. Izgovarali su se da je nezgodno otvoreno otkrivanje pred bugarskim vlastima, i da treba raditi iznutra na razbijanju bugarskog aparata s tenjom da seprenese vlast na domae ljude. Uoi aprilskih dana IU Kavadarcima su bili uspostavljeni kontakti sa naprednim oficirima u garnizonu (meu njima i sa glumcem Simom Janiijeviem). Meutim, neka vra veza
500

nije postojala. Jugoslovenska vojska, koja se ovde nalazila, delom se povukla preko Koufa u Grku, ne pruajui nikakav organizovan otpor neprijatelju, a delom se predala. Mnogo oruja ostalo je po polju, na ulicama i u kuama. Partijski komitet je samoinicijativno dao direktivu da se oruje skuplja i uskladiti. To su prihvatile ne samo partijska i omladinska organizacija, nego i pojedini graani. Tek kasnije, sredinom ih krajem maja, dola je direktiva Pokrajinskog komiteta kojom se zabranjuje sakupljanje oruja, uz pretnju da e svaki lan KP koji sakuplja orluje biti uzet na odgovornost. Partijski komitet u Kavadarcima se odluno suprotstavio tome d preda oruje Bugarima. Ono to je bilo prikupljeno dobro je sklonjeno. Komitet je dao uptstvo da treba pojaati konspiraciju u redovima Partije. U ono vreme u Kavadarcima jo nije bilo nikakve bugarske vlasti. Okupatorske bugarske jedinice dole su tek mesec dana kasnije. U gradu je postojao samo jedan odbor graana za odravanje reda, koji su formirah arijski probugarski elementi. Komtunisti su politiki aktivno bojkotovali ovaj odbor koji je spremao dobrodolicu bugarskom okupatoru. I pored "nastojanja da vodimo rauna o upotrebi oruja i 0 tome da se ono sakuplja organizovano, mnogi su svakodnevno 1 masovno pucah u gradu, polju i po selima. Nou uoi Uskrsa pucalo se iz puaka i mitraljeza iz svake kue u gradu. Nemci su to shvatili kao demonstraciju i preduzeli su otre mere za prikupljanje oruja od naroda. Delimino su u tome i uspeh. Naa aktivnost je u to vreme bila svedena na objanjavanje da se kapitulacijom jugoslovenske vojske i okupacijom Makedonije ne moe oekivati reavanje makedonskog pitanja od strane okupatora. Nastavili smo da organizujemo masovne izlete u-kojima je najbrojnije uestvovala omladina, i koji su u pohtikOm pogledu dah velike rezultate. Prvomajski praznik bio je vidno obeleen izletom u selo Moklite, na kome su bih svi radnici i slubenici iz Monopola, sva omladina iz Kavadaraea i "Vatae i mnogo simpatizera. U gradu su zatvorene radnje i prekinut je svaki posao. Za ovaj izlet bio je priprefnljen poseban program. I pored izriite direktive da se ne ide sa orujem, mnogi omladinci su ga poneli. Tih dana bila je organizovana i obuka omladinaca u rukovanju orujem. Bugarski okupatori nisu doekani u gradu onako kako su se nadah. Propao je pokuaj kolaboraoionistikih probugarskih elemenata da se organizuje odbor za njihov doek, jer se 9 partijska organizacija najaktivnije suprotstavila takvoj mani501

festaciji. Ni naredbodavcima iz Monopola nije polo za rukom da izvedu radnike. Po dolasku Bugara iskljuen je jedan lan Mesnog komiteta zbog toga to j bio pasivan pri sprovoenju direktive za. bojkotovanje bugarskih vlasti. Dvadeset treeg ili 24. maja 1941. godine u Kavadarce su doli Mire Acev i Strao Pindur. Oni siu ponovili direktivu da se oruje ne sakuplja. U raspravi do koje je dolo na insistiranje MK Pindur je rekao da je zaduen da prenese direktivu PK, 'ali da mi mOelmo postupiti po svom nahoenju, vodei rauna da oruje ne bude otkriveno kod nekog od lanova MK. Ipak je sve to delovalo tetno. Iako nismo sproveli direktivu za pi edavanje oruja, bili u umanjeni napori da se novo prikupi. Deo sakupljenog oruja je propao zbog toga to nije bio smeten u skladita. Suprotstavljanje arlovom stavu po pitanju oruane borbe naroito se pojaalo sredinom maja, kada je pri Mesnom komitetu Partije formiran i Vojni komitet u koji su uli: Pero Ugurov kao komandant, Kiro Spandov, Dimkata Angelov i Pano ejkov kao lanovi. Komitet je imao zadatak da u manji broj skladita sakupi oruje, sanitetski i drugi vojni materijal, da ispituje teren za dejstvo partizana, objekte za diverzantske akcije i slino, zatim da obuava ljudstvo u rkovanju ou'jem. Juna su Strao Pindur i Mara Naceva doneli u Kavadarce pismo CK KPJ o suspendovanju arla, koje je MK u potpunosti usvojio i resio da zatvori svojfu organizaciju za arlove emisare. Vojni komitet je u potpunosti odobrio tu odluku. I kada je jedan lan arlovog vojnog taba doao u obilazak Vojnog komiteta, nije mu dozvoljen pristup. arlo je ponovo uputio Tarcana. Jedan lan MK i jedan lan V o j n o g komiteta razgovarali su sa njim samo o strunom rukoVanjlu dinamitom. O oblicima oruane borbe nije mogao da razgovara ni sa. kim. U to vreme jasno je stavljeno do znanja Pokrajinskom komitetu da kavadarska partijska organizacija ne prihvata politike stavove arlovog rukovodstva. Ona j bila jedinstvena u tom pogledu. Pero Ugurov i Risto Dunov su dva puta odlazili u Skoplje da objasne ove nae stavove. U svakodnevnoj aktivnosti organizacija je objanjavala stavove Partije o politikoj situaciji i poloaju zemlje, o potrebi priprema za oruani ustanak i partizanske odrede; uz to su u Monopolu voene i akcije za bolje uslove rada i vee najamnine, protiv skupoe, pekulacije, denacionalizacije i ikaniranja radnika od strane nove uprave. U uvanskom preduzeu (gde je bilo preko 450 radnika i radnica) Situacija se do te mere zaotrila da je krajem maja organizovana javha demonstracija pred kavadarskom optinom sa parolama za vee zarade, protiv
502

ikaniranja i isterivanja politiki aktivnih radnika iz pr.eduzea. Morala je da intervenie vojska, kako bi rasterala demonstrante meu kojima su naroito aktivne bile ene. . U meseeu junu politiki rad je naroito pojaan meu omladinom. Organizator tog rada bio je Mito Hadivasilev koji je tada kao lan Mesnog kamiteta Partije rukovodio kojem.. Sredite legalnog okupljanja i velikog uticaj a na omladinu bila je gradska biblioteka kojom' je rukovodio Dime Pop-Atanas.ov, lan MK Skoja. Ona je bila stecite najnaprednijih omladinaca. Izdavane su zidne novine sa patriotskom i progresivnom sadrinom. U njima je iz broja u broj popularisana borba radnike klase i SSSR. Otuda je ova biblioteka bila prva mta okupatora. Godinja skuptina lanova biblioteke trebalo je da bude iskoriena za to da se stara uprava promeni, a u novu uvuku probugarski elementi. Partijska organizacija je spremno doekala tu mahinaoiju. Uprkos tome to je bila prisutna policija i to je sreski naelnik intervenisao na samoj skuptini, bugarske vlasti nisu uspele da sprovedu svoj program. Skuptina se pretvorila u demonstraciju, pa je rasturena bez izbora nove uprave. Stara uprava je nastavila rad. U -to vreme je na podruju Crnoreja pojaano ikaniranje kolonista Srba od strane bugarskih vlasti. Partija-je stala na stanovite da treba pruiti otpor pljakanju i progonima kolonista. Njima je pruena moralna podrka i reeno im je da ne treba da naputaju sela. U tim selima su formirane partijske elije (Trstenik) i simpatizerske grupe. To je bilo sasvim pravilno. Kasnije je vei deo komunista masovno uestvovao u narodnooslobodilakoj borbi. Jedan od oblika delovanja Partije bila je Crvena pomo koja je kasnije prerasla u Narodnooslobodilaki fond. Glavni zadatak je bio prikupljanje novanih sredstava za finansiranje delatnosti Partije. Time je iroko bilo obuhvaeno radnitvo i ostah napredni slojevi zanatlije i omladina. Ve sredinom juna Mesni i Vojni komitet su vrsto stali na stanovite da treba poeti sistematskije pripreme za prihvatanje oruanih oblika borbe. Pojaane su vojne pripreme i politiki rad. Za popularizaciju ideje o ustanku, koji je sazrevao kao neposredna potreba porobljenog naroda, korieni su i dalje izleti koji su se pretvarah u mitinge sa politikim referatima. Takav je bio izlet u Ratane. Posle je Mesni komitet Partije doneo odluku da se treba neposredno spremati i biti gotov za oruanu borbu, i da niko od aktivista ne sme dozvoliti da padne u ruke policiji. Jednovremeno je kod svih lanova organizacije proveravan stav prema oruanoj borbi i traeno izjanjavanje o ueu u njoj.
503

Oni .koji nisu bili spremni za borbu iskljueni su iz Partije. Tako je, na primer, celokupno partijsko lanstvo bilo obave-; teno o iskljuivanju jednog lana Partije koji se kolebao. Proglas CK KPJ posle napada faistike Nemake na Sovjetski Savez bio je umnoen u organizaciji i lanstvo je itanjem upoznato sa njegovom sadrinom. Da bi se pojaao rad na selu ponovo je izvrena podela zaduenja kadrovskih gradskih partijskih organizacija za rad po pojedinim rejonima: Crnoreje, teren Koufa, Disanije, BOavice, begniko-granikovski i teren Raeca (Drenosko). Data su uputstva o agitaciji po selima za pruanje otpora bugarskom okupatoru prilikom rekvizicije ita, vune i drugih namirnica. Seljacima je upuivan poziv da vre sabotae paljenjem ita i drugim. I Vojni komitet je sa svoje strane delovao po selima. On je preko partijskih organizacija i pojedinih lanova Partije ispitivao teren za izbor logora partizanskog odreda, odravanje veza izmeu odreda i partijske organizacije, snabdevanje i slino. Ispitivani su i pojedini objekti kao predmet diverzantskih akcija. Partijsko lanstvo je jednoduno prihvatilo liniju o r u ane borbe. Sasvim ozbiljno je bila shvaena i direktiva da ljudi ne dopuste da budu uhapeni. Do koje je mere lanstvo .bilo odano moe se videti iz sluaja Gligora Geevskog koji se odupro pokuaju pohcije da provali u gradsku itaonicu. Geevski se sa policijskim naelnikom fiziki obraunao na samom gradskom trgu, to je izazvalo otro negodovanje prisutnih graana protiv bugarske pohcije. , Posle nekohko dana, 13. jula 1941. godine, dok su tri lana Partije, zaduena za politiku delatnost na podruju Disanije, razobliavala pred seljacima pravo lice okupatora, naoruani plaenici iz sela su pokuali da ih privedu u pohciju. Oni su se otro suprotstavili i izbegli hapenje, ali j pri povlaenju prema Kavadarcima Dime Pop-Atanasov, lan te grupe, inae lan Mesnog komiteta Skoja, bio smrtno pogoen iz puke. To je bila prva rtva u Makedoniji. Ovaj dogaaj izazvao je veliko ogorenje kod omladine i graanstva. Policija je blokirala grad i onemoguila pogreb. Stoga se 40 dana kasnije skoro cela omladina i velika masa drugih rodoljuba okupila na grobu poginulog druga, gde se po reenju Mesnog komiteta Partije politikim govorom oprostio od njega Mito Hadivasilev. Pohcija je u meuvremenu blokirala skup,.ali se nije usudila da ga rasturi, sem to je posle govora odmah uhapsila Mita Hadivasileva. Bez obzira na pretnje i mnogobrojna sasluanja, pohcija nije mogla da dobije ni jednu izjavu o tome da je ova akcija unapred bila pripremljena i organizovana.
504

Povodom toga MK je izdao letak i umnoio fotografije poginulog druga, na kojima je pisalo da je D. P. Atanasov bio rtva faistikog terora. Te fotografije su rasturane i u nekim drugim gradovimla, jer je materijal poslat Pokrajinskom komitetu. Bugari su se najgrublje obraunavali i sa narodom po selima. Do sukoba je dolazilo pri pokuaju bugarskih andarma da pljakaju seljake, da im otimaju ak i kaieve sa pantalona pod izgovorom da je to vojni inventar. Seljaci u selu Resava su pruili otpor tome, te je dolo do tue u crkvenom dvoru, posle ega-je uhapeno i premlaeno oko 20 seljaka. I povodom toga MK je izdao letke u kojima je razobliavao okupatorske vlasti. . ' U drugoj polovini avgusta, u vezi sa pripremama za dejstvovanje partizanskog odreda na podruju Tikveije i Prilepa, dolo je do susreta u Piilepu izmeu predstavnika partijske organizacije iz Kavadaraca i Vere Aceve, predstavnika partijske organizacije iz Prilepa. Cilj sastanka je bio dogovor 0 zajednikom delovanju oba odreda na terenu izmeu Prilepa 1 Tikveije. U to vreme vojni tab je uputio Dimku Angelova Gabera u Skoplje da primi kofere sa dinamitom i materijalom za diverzantske akcije. On je primio materijal u 3 kofera, koja su bila postavljena u vozu, i uspeo da 2 kofera donese do Krivolaka, kod Negotina na Vardaru. Tu je prihvaen od drugova iz negotinske organizacije i predao im deo materijala, a drugi deo je prebacio iu Kavadarce. Tada su oba komiteta partijski i vojni bila vrsto uverena da ima uslova za stvaranje partizanskog odreda. Kandidati za borce odreda bili su lanovi Partije, skojevci i drugi simpatizeri koji su izrazili spremnost da idu u partizane. Smatralo se da ima oko 3040 kandidata za uesnike odreda. Za komandanta je bio predvien Lazo Vukov. - Oruja je bilo u izobilju. Poetkom septembra Bugari su poeli da pozivaju u vojsku omladince dvaju godita. Trebalo je reiti ta da se ini sa omladincima koji su spremni da odbiju poziv za odlazak u vojsku. Mesni komitet se obratio za stav Pokrajinskom komitetu. Odgovor je bio da se ljudi zadre ukoliko postoje uslovi da preu u ilegalnost, a za sekretara komiteta je reeno da u svakom sluaju mora prei u ilegalnost. On je u to vreme bio i rukovodilac Vojnog komiteta.., Deo omladdnaca i svi lanovi KP, pozvani siu u bugarsku vojsku (Aco Icev, Dano Pop-Atanasov, Vano Gunata, Ljupo Bakev), bili su spremni da preiu. u ilegalnost dok se ne izbaci odred. Meutim, MK je, posle duge
505

diskusije, odluio da svi odu u vojsku do prvog odsustva (januara 1942. godine), jer se nije znalo kada e tano doi direktiva o ustanku, a organizacija jo nije bila u stanju da obezbedi ilegalne uslove ivota za tako veliki broj ljudi. Sem toga, to bi pre vremena otkrilo okupatoru pripreme za organizovanje odreda i otealo njegovo stvaranje. MK je zatim smatrao da e petnaestak boraca koji prou vojnu obuku vise koristiti odredu, jer je on u svom sastavu trebalo da ima preteno omladinc koji nikad nisu imali oruje u rukama. Time je izgubljen efekat u masama, koji bi se postigao neodazivanjem na poziv u bugarsku vojsku, ali je organizacija po uverenju MK, sauvana od eventualnih udara koji su mogh da ugroze njenu sposobnost za izbacivanje partizanskog odreda kada doe as. Partijska organizacija je sa zadovoljstvom i jednoduno primila odluku CK KPJ o suspendovanju Sarlovog rukovodstva, jer se od samog poetka 'izjasnila protiv odvajanja partijske organizacije u Makedoniji od KPJ. Organizacija je tada u Kavadarcima imala oko 30 lanova, a u selima je bilo jo 25. Iako to nije bila brojno jaka organizacija, njen ugled i uticaj su bili veliki. Taj se uticaj oseao osobito u redovima omladine. Skojevska organizacija je samo u gradu imala oko 80 lanova. Ona je bila jedinstvena u svojim stavovima po pitanju oruane borbe. U njoj nije bilo ni grupa ni grupioa koje bi davale podrku stavovima koji nisu bili u-skladu sa stavom KPJ. Dvadesetog septembra 1941. godine doao je Lazar Kolievski u obilazak partijske organizacije i Vojnog komiteta. Poto je najpre odrao sastanak: sa Vojnim komitetom i dobio izvetaj o pripremama organizacije za izbacivanje odreda, sutradan, 21. septembra, odrao je sastanak sa Mesnim komitetom iz Kavadaraca u umici pokraj Vardara kod Negotina. Na sastanku se Mesni komitet izjasnio da postoje uslovi za formiranje odreda i da je narod spreman da prihvati stav Partije. Jedino je izraena bojazan kako e, i u kojoj meri, seoske mase u prvo vreme prihvatiti odred. Nedostatak iskustva u organizovanju odreda ispoljio se u nekim ablonskim shvatanjima da odred na podruju svoga dejstva mora imati snanu partijsku organizaciju na koju se moe osloniti, da se mogu organizovati dva odreda jedan sastavljen od graana, a drugi od seljaka. Od Mesnog komiteta je traeno da ubrza pripreme, a mi smo traili to vie materijala o iskustvima iz Srbije. Datum izlaska odreda n i j e bio odreen i reeno nam je da emo o tome na vreme biti obaveteni preko veze u Velesu.
506

Sledeeg dana vojni tab je ubrzao pripreme. Poetkom oktobra u mestu Ratani i blizini Kavadarca odran je 'sastanak sa grupom od 35 do 40 lanova KP, Skoja i simpatizera, koji su bili predvieni za prvi odred. Svi su oni poloili i partizansku zakletvu, poto smo ve imali njen tekst. Naredni dani protekli su u pripremanju za odred. Manje grupe su'se obuavale' u rukovanju orujem i si. Prebacivano je oruje iz grada u selo Vataa. Tih dana je ve otiao na teren komandant vojnog taba Dimka Angelov Gaber. Po odluci Mesnog komiteta povukli su se iz grada i preli u ilegalnost Nace Zlatev i Mito Hadivasilev, i to na teren sela Dradnje. Direktivu za dan poetka oruanih akcija odreda dobili smo preko Velesa 9. oktobra uvee. Tada je umnoen poziv CK KPJ za oruanu borbu, koji je trebalo da bude rasturen izmeu 10. i 11.'oktobra. Zakazan je odmah zajedniki sastanak MK i Vojnog komiteta iznad sela Vataa, u pono 9. oktobra. Tamo su ve bili Dimka Angelov Gaber i Dunov. lanovi MK iz Kavadaraca i eo vojnog taba ( bez Angelova) sastali su se uvee toga dana u kui Petra Ugurova i oko 22 asa krenuh na zakazano mesto. Kako su putem naili na bugarske patrole, stigli su tek ujiutru. Poto je komandant vojnog taba Angelov ve otiao u selo Begnite, tamo je odran sastanak Vojnog komiteta koji je konstatovao- da pripreme nisu zavrene kako treba i da je tehniki nemogue izbaciti odred u roku od 24 asa. Odlueno je ipak da ljtude treba odmah obavestiti o danu za dizanje ustanka. Istog dana, 10. oktobra, odran je sastanak MK i nekih lanova Vojnog komiteta iznad sela Vataa. Dunov je insistirao na obaveznom sprovoenju direktive o izbacivanju odreda 11. oktobra, ali su ostali lanovi MK prihvatili ocenu Vojnog komiteta, te je MK odluio da trai saglasnost PK da se za nekoliko dana odloi izbacivanje odreda. U vezi s tim upuen je kurir za vezu u Veles, a dan kasnije i Dunov u Skoplje. U meuvremenu se u Kavadarcima saznalo za akciju Prilepskog partizanskog odreda. Bilo je Kavaarana koji su se tog dana zatekli u Prilepu, ak su neki od njih u optoj raciji koju su Bugari izvrili posle napada Prilepskog odreda na policijsku stanicu, bili uhapeni i ostali u zatvoru jedan dan. Oni su upravo i doneli vest o akciji Prilepskog odreda. Dunov se sastao sa Lazom Kolievskim i upoznao ga sa situacijom nia tikvekom podruju i sa razlonima zbog kojih kavadarska organizacija nije izbacila odred 11. oktobra. Kolievski je tada postavio zadatke: da se jo intenzivnijim politikim, organizacionim i vojnim pripremama nastave napori za stvaranje odreda, da se organizuju uz to diverzantske ak507

ije, a odred izbaci to pre, ali uz temeljne pripreme kako ne bi u prvim, najteim danima pretrpeo neuspeh. Tako je partijska organizacija Kavadaraca propustila priliku da se svrsta u red onih organizacija koje su poele ustanak makedonskog naroda 11. oktobra. Posle toga je nastavljen rad u duhu dobijenih direktiva. Meutim, do izbacivanja odreda do kraja godine nije dolo. Tome je delimino doprinelo i to to se organizacija nije oseala spremnom da se uhvati u kotac sa tekoama koje su donosili zimski meseci. Jo u veoj meri je tome doprinelo stanje koje je nastalo u Pokrajin-" skom komitetu posle pada sekretara Kohevskog u ruke po~ . licije. PK je zaustavio akciju za Organizovanje odreda, a neto kasnije ak je doneo i odluku o rasputanju Prilepskog partizanskog odreda, to je privremeno nanelo teak udarac narodnooslobodilakoj borbi u celoj Makedoniji i negativno elovalo na rad svih organizacija, pa i partijske organizacije u Kavadarcima, mada ona nije uzimala nikakvog uea u nastalim frakcionakim borbama u Pokrajinskom komitetu. Bisto DUNOV

JABLANICAI PUSTA REKA U USTANKU

TJ oi rata 19391940. partijska organizacija Leskovca poklanjala je veliku panju Jablanici i Pustoj reci. Stvaraju se partijska i skojevsba uporita u Donjem Konjuvcu (gde je lan Partije bio stari Nikola Dini), u Novoj Topoli, Kosaniu, La-, potincu, Belanovcu, Tularu, Lebanu, Gajtanu, rudniku Lece, Buvcu i drugim mestima. Sa omladincima se radilo i preko zadrune omladine, a sa starijim i preko Seljake sloge. Qvaj rad je snano delovao na pravilno orijentisanje naroda, to je doprinelo da spremno doeka nastupajue dogaaje. Godine 1940, stvoreno je i partijsko poverenitvo za srez jablaniki, iji je sekretar bio Milija Radovanovi. Pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu nailo je na optu osudu naroda i u ovom kraju. Dvadeset sedmog marta, pored spontanih negodovanja u selima, u Kosaniu je omladina organizovala protestne demonstracije. Politika Partije za odbranu zemlje naila je na punu podrku naroda. Pored redovnih vojnih obveznika, lanovi Partije i omladinci dobrovoljno su se javljah u vojne jedinice. Veina vojnih obveznika ovog kraja bila je u raznim jedinicama na granici prema Bugarskoj, od PirOta do Kumanova. Na nekim sektorima ovoga fronta, 6. aprila, pruen je ozbiljan otpor agresoru, te je izvestan broj vojnika iz Jablanice i Puste reke poginuo ili zarobljen. Veina se posle povlaenja i raspada jedinica, ne elei da se preda i ne sluajui savete pretpostavljenih, vratila svojim kuama, nosei oruje. Neke jedinice su se veim formacijama, bataljonima i pukovima, organizovano povlaile prema Jablanici i Pustoj reci i tu, u Lebanu, Orughci, Bojniku, itnom Potoku, rasformirale, Ostavljajui velike koliine oruja i municije. Narod i stariji i omladina je odneo znatan deo ovoga kui. Dolazili su iz naj509

udaljenijih sela Jablanice i Puste reke konjima i kolima i nosili kuama municiju i oruje, puke i pukomitral jeze. Zauzeem Leskovca, 10. aprila, Nemci su odmah poli ka Lebanu i Pustoj reci. Ispred Kosania su naoruani omladinci samoinicijativno saekali dva nemaka kamiona i posle kratkog piukaranja naterali ih da se vrate. Sutradan su Nemci veim snagama i tenkovima ponovo krenuli ka Pustoj reci, proli 8 kroz Kosani i Bojnik i otili u Lebane.' Pored garnizona u Leskovcu, Nemci su formirali manje garnizone u Lebanu i. Medvei. Narod je primio kapitulaciju s velikom nevericom, razoaranjem i alou. Stari ratnici su, ispoetka, svu krivicu bacili na vojnike koji su se vraali s fronta. Mnogi vojnici, naroito oni koji su se meu prvima vraali kui, doekivani su s najveim prkorom i srdbom kao dezerteri. Prosto se nije moglo shvatiti ta se to zbiva. U nekim porodicama dolazilo je do otrih sukoba izmeu starih ratnika i njihovih sinova. Tek posle masovnog povratka vojnika sa svih frontova i saznanja o kapitulaciji, narod je s potitenou saznao istinu o velikoj izdaji. Na itavoj teritoriji sreza obnovljena je stara vlast: naelstvo sreza u Lebanu i optinska vlast i andarmerijske stanice u ranijim seditima optina. Odmah je ova vlast poela da radi za okupatora. Preko naelstva, optina i kmetova poelo je" skupljanje oruja i rekvizicija ivotnih namirnica. Okupator pod pretnjom smrtne kazne, kao i drugim me-r rama zastraivanja, vri pritisak da bi doao do oruja. Sreski naelnik i neki predsednici optina i kmetovi trude se svesrdno da se dodvore novom gospodaru. Meutim, narod i pored svega toga, daje ozbiljan otpor. U tim danima Okruni komitet KIP Leskovac, pored organizacionog- sreivanja svojih redova i SKOJ-a, postavlja u prvi plan upoznavanje naroda s nastalom situacijom,- uzrocima kapitulacije i izdajstvom vladajuih klika, o potrebi borbe protiv mera izdajnikih vlasti Neia, protiv rekvizicije, predavanja oruja i drugog vojnog materijala, i o daljim perspektivama. Jo prvih dana iza kapitulacije, u Jablanici i Pustoj reci se okupljaju Vaso Smajevi, Stahimir Veljkovi, lanovi OK Leskovac. Milija Radovanovi, Radovan Kovaevi, Zejnel.Ajini, ja i drugi lanovi Partije i SKOJ-a. Odlukom OK Leskovac u gornjoj Jablanici radi Milija Radovanovi, a ja u Pustoj reci. Obnavljaju se partijske organizacije u Novoj Topoli i Golom Riu, Tularu, Buvcu i aktivi Partije i SKOJ-a u Donjem Konjtuvcu, Dobroj Vodi, Gajtanu, rudniku Lece, Ko510

aniu, Lapotincu i drugim selima, i stvaraju novi. Neposredno i preko ovih organizacija razvila se snana pohtika aktivnost. Radi se na prikupljanju oruja, stvaraju se vojno-revolucinarne grupe,-jaa .jedinstvo naroda d jHiprenja e za oruanu borbu. Posle kapitulacije u mnoga sela Pluste reke i Jablanice vraaju se napredniji intelektualci, studenti i srednjokolci, posebno iz leskovake gimnazije, koja je bila pod snanim uticajem i rukovodstvom SKOJ-a i, poslednjih godina pred rat, kola-rasadnik velikog broja mladih revolucionara. Isto tako, vraaju se i mnogi radnici zidari i drugi pealbari, uesnici v naprednog sindikalnog pokreta. Svi su oni u svojim selima snana podrka, agitatori i nosioci politike Partije u razobliavanju izdajnike politike vladajuih, u okupljanjiu naroda oko politike Partije, u pripremama za lustanak. I pored velikog pritiska i pretnji najteim kaznama, okupator nema eljenog uspeha u oduzimanju oruja. U mnogim selima pronalaze se stare puke iz ranijih ratova, esto neupotrebljive lovake puke, a u vie sluajeva, kada su kmet i drugi saznali da je neko doneo iz vojske kragujevanku, ova se onesposobljava i takva predaje. Bilo je vie primera da su lanovi Partije i omladinci nou upadali u sabirna mesta i u magacine i uzimah priku- pljeno oruje ih, usput, dok je transporto vano, skrivali ga i posle nou odnosili (Donje Konjuvce i druga sela). U maju i junu politiki rad je bio snaniji i organizova-, niji. Poveao se broj lanova Partije i SKOJ-a i proirila mrea uporita NOP-a. , Proglasi CK KPJ i PK KPS se prorauju kako u partijskim i skojevskim organizacijama, tako i s narodnim masama. U nedostatku dovoljnog broja tampanih proglasa oni se umnoavaju na pisaim mainama. Piu se i leci ili parole iz proglasa i rasturaju po svim selima. Pohtika Partije nailazi na sve vei odziv i podrku naroda: Pored prikupljanja oruja ozbiljno se radi i na formiranju oruanih desetina i grupa u koje, pored lanova Partije i SKOJ-a, ulaze i druge pristalice NOP-a, .kao i oficiri i podoficiri bive jugoslovenske vojske, koji su se opredelili za NOP. Krajem juna je gotovo itava teritorija Jablanice i Puste reke obuhvaena radom Partije i SKOJ-a. Pored partijskih elija u Novoj Topoli i Golom Ridu, Buvcu i Tularu i partijskih i skojevskih aktiva u Donjem Konjuvou, Dobroj Vodi, Gaj511

tanu, rudniku Lece, Kosaniu, Bojniku, Lebanu, Lapotincu, Obiliu, Sijarini i Retkoceru, u veem broju sela formiraju se oruane desettine. Napad faistike Nemake na SSSR i mere koje okupator prediuzimia posle toga protiv Komunistike partije u naoj zemlji ne iznenauju Partiju i aktiviste Jablanici i Pustoj reci. Neprijatelj ne uspeva da u naletu zada o z b i l j n i j e udarce hapenjem istaknutih rukovodilaca i drugih aktivista NOP-a. U novim uslovima prelazi se i u ovim krajevima na nove metode rada. Po odluci QK Leskovac , iu julu sam otiao za sekretara MK Vranje, a Vaso Smajevi i Stanimir Veljkovi, lanovi OK Leskovac, odlaze, nakon kratkog boravka u Jablanici i Pustoj reci, ma rad na teritoriju OK Ni. Proglas CK KPJ o dizanju ustanka daje jo vie elana i podstreka za intenzivniji rad na pripremi ustanka. Radi se danonono. Prorauje se proglas s lanovima Partije i SKOJ-a, a negde i na irim konferencijama s aktivistima i drugima. Piu se leci i parole i rasturaju po svim selima. Ubrzava se rad na pripremi oruanih grupa za odred. Odravaju, se vrste i svakodnevne veze sa OiK Leskovac. Vesti o dizanju ustanka u zapadnoj Srbiji, o stvaranju odreda i o prvim oruanim borbama, mobiliu nove' pristalice NOP-a u Jablanici i Pustoj reci ime se stvaraju mogunosti za formiranje partizanskog odreda u ovom kraju. U drugoj polovini jula OK Leskovac odluuje da se formira partizanski odred na teritoriji oknuga. Kao najpogodnije mesto za uspeniji udar po okupatorskoj ivoj sili i komunikaciji Beograd Skoplje Grka Afrika odreuje se planina Kukavica u srezu leskovakom. Dragi Stamenkovi, lan PK SKOJ-a, u ime OK Leskovac odlazi na teren Puste reSke i Jablanice, obilazi partijske organizacije u Novoj Topoli, Donjem Konjuvcu, Dobroj Vodi, Gajtanu i drugim mestima, razmatra stanje priprema za ustanak i upoznaje organizaciju sa odlukom OK Leskovac o formiranju odreda na Kukavici. Posle ovog obilaska priprema se prva grupa partizana iz Puste reke za odred na Kukavici. Isto tako, partijska organizacija u Jablanici priprema prvu grupu partizana iz gornje Jablanice. Uskoro prvi partizani ovoga kraja kreu ka Kukavici, gde se 10. avgusta 1941. godine formira prvi partizanski odred u okrugu Leskovac Leskovaki partizanski odred koji je po planini Kukavici uglavnom poznat kao Kukaviki NO partizanski odred. , Sva panja partijske organizacije orijentie se sada na: jaanje ovog odreda. alju mu se novi borci, oruje i municija, hrana, odea, obua. Bilo je potrebno obezbeiti i njihove
512

porodice ivotnim namirnicama. Pored drugih, i partijska organizacija Puste reke uzima na sebe deo tog zadatka. U Bojniku i Pustoj reci radi veliki parni'mlin. Sin vlasnika mlina lan je SKOJ-a. U mlinu se deo uura odvaja za NOP, a tu se doteruje i melje sakupljeno ito za Leiskovac i odred. Put do Kukavice vodi kroz Leskovac. dakovima punim' brana alje se za odred mimici ja, puke i pukomitraljezi. Leskovac je pun Nemaca, Ijotievaca, nedievaca i etnika. Strae su na svim prilazima gradu, ali to ne smeta starom komunisti Nikoli Diniu iz Donjeg Knjuvca i drugim u izvravanju partijskih zadataka. . Aktivnost Partije na pripremama oruane borbe s okupatorom narod prati sa simpatijama, a one polako prerastaju u aktivno prilaenje NOP-u. Ali, u isto vreme, posle estoaprilskog sloma, pojavljuje . se u Tophci, na planini Sokolovii, Kota Peanac, poznat u narodu kao jedan od organizatora tophkog ustanka. etovoe i drugi preiveli uesnici tog ustanka iz Jablanice i Puste reke, predsednici optina, delovoe, oficiri i podoficiri bive jugoslovenske vojske i drugi, od kojih veina pripadnici ih pristalice reakcionarnih reima bive-Jugoslavije, loe .i sumnjive prolosti i sa malo ugleda u narodu, odlaze u tab Koste Peanca, gde dobijaju vojvodske titule, odlikovanja i ovlaenja da formiraju svoje odrede. Kota Peanac veoma izdano deli titule i odlikovanja, pa neke, znajui ih kao ustanike, unapreuje u vojvode i odlikuje, iako nikad nisu ni bili kod njega. Po povratku <u svoje selo, vojvode su govorile narodu da se treba organizovati za borbu protiv okupatora i ekati kad doe vreme, kad se saveznici iskrcaju u Evropu, a Nemci Oslabe i ponu da se povlae. Posebno su isticali da Jablaniani treba da se organizuju za odbranu od iptara, koji nameravaju da stvore veliku Albaniju i da joj pripoje ne samo Kosovo i Metohiju, nego i Jablanicu i druge krajeve Srbije. Mnogi Jablaniani verujui u potene namere vojvoda da je stvarno re o borbi protiv okupatora, izjanjavaju se za etniku organizaciju, uzimaju objave i veinom ostaju kod svojih kua. Mali broj stupa, odmah u odred s orujem. Za relativno kratko vreme formira se na taj nain desetak odreda u Jablanici i dva u Pustoj reci, u Bublici i Donjem Konjuvcu. Gotovo u svakom selu Jablanice bio je po neki vojvoda ili etovoa, ali malo ko je imao vru i organizovaniju vojnu jedinicu, a neki su samo formalno nosili titulu vojvode za sve vreme rata.
33 U s t a n a k 941.

513

Meu prvim etnikim organizatorima bio je Krsta Mi-, hajlovi iz Retkocera, koji se, po ovlaenju Koste Peanca, proglasio za komandanta svih. etnika u jablanikom srezu. Avgusta 1941. godine, na proturenu vest da e iptari napasti gornju Jablanicu, veliki broj etnika iz Jablanice po-, hrlio je na granicu. Nekoliko dana se pukaralo i na intervenciju Nemaca borbe prestaju i etnici se vraaju svojim kuama.. Sporazum Koste Peanca s Nemcima, avgusta 1941. go-, dine, izaziva u redovima etnika u Jablanici i Pustoj reci ve-, liku pometnju i ozbiljno previranje. Narod i neke vojvode su. veoma iznenaeni. Svuda se uje javno negodovanje i osuda politike saradnje s okupatorom. Meutim, neke vojvode, na elu sa Krstom Mihajloviem, da bi zadrale mase u svojim, odredima, nastoje da sakriju istinu od naroda i objanjavaju da je to samo komunistika propaganda. ' Partijska organizacija ini velike napore da upozna narod sa izdaj nikom politikom Koste Peanca i u isto vreme na-, stoji kod etnikih vojvoda da ih pridobije za zajedniku borbu protiv Okupatora. Dvadeset sedmog avgusta 1941. godine, u selu Bubhci, u gornjem delu Puste reke, odrava se veliki sabor na koji se sakuplja narod itavog kraja. Partija nastoji da ga to bolje iskoristi. Aktivisti, upoznati da e na tom saboru govoriti Vaso Smajevi, rade na to masovnijem ueu naroda. U ovom selu je formirao svoj etniki odred Duan orevi. Na dan 27. avgusta, pre podne, okupila se masa od nekoliko hiljada graana, omladine i starijih. Oko podne prestaje muzika i Vaso. Smajevi poinje da govori. .U svom govoru, prvom u ovom kraju na ovako velikom skupu, upoznaje prisutne sa borbom partizana, sa izdajstvom Koste Peanca i poziva narod u borbu. U poetku se masa koleba. Pored Smajevia stoje andarmi sa orujem, a nedaleko sedi vojvoda Duan orevi, pa se ra-. unalo da e doi do sukoba. U stvari, andarmi koji su stajali pored Smajevia bili u partizani Toplikog- odreda obuem u anarmske uniforme. Vojvoda bubliki sa svojim etnicima po-, kuava da omete govornika, ali ga ubrzo umiruju naoruani partizani, za koje je vojvoda sve o tog momenta raunao da su andarmi i ak ih je prijateljski vodio na ruak u -voju kuu. Posle zavrenog govora partizani su se izmeali sa omladinom i narodom i veselje se nastavlja sve dp zalaska sunca.. Narod, a posebno aktivisti i omladinci, odlaze zadovoljni i oduevljeni sa eljom da to pre prenesu u svoja sela. ono to su uli na ovom zboru. 514

Zahvaljujui upornom politikom radu Partije, kod jednog dela etnika nastaje kolebanje i osipanje. Neke vojvode osuuju saradnju Koste Peanca s okupatorom te je i sam Peanac prinuen da doe u Jablaniau, u selo Gajtan, gde je kolebanje i otpor protiv saranje s okupatorom najjai i da linim autoritetom intervenie. U isto vreme meu etnikim vojvodama nastaje borba oko prevlasti i stareinstva, vojvodskih titula i poloaja, a posebno izmeu Krste Mihailovia, s jedne, i brae Dragovia i Miodraga Eerovia iz Donjeg Konj uvea, s druge strane. I.jedna i druga strana vrsto stoje uz okupatora Dragovii, koji su dvadeset godina vladali u J a blanici i za to vreme poinili niz politikih ubistava i drugih zloina, to ine otvoreno jo prvih dana posle aprilskog sloma, a Krsta Mihajlovi ispoetka tajno i stidljivo, a posle intervencije Koste Peanca i otvoreno. Sredinom septembra Krsta Mihajlovi sa svojim etnicima iz Retkocera i drugih mesta gornje Jablanice zaposeda Meveu, Lebane, Bojnik, Lapotince, Kosani i druga sela sa seditem optina radi uvanja reda i obezbeenja vlasti u srezu i optinama od komunista. Uskoro dolazi u Leskovac i sklapa i pismeni sporazum s Nemcima o zajednikoj borbi protiv partizana. Razvitak NOB u Srbiji i drugim delovima Jugoslavije, uspesi partizana u Toplici i Leskovakog odreda na Kukavici, snano podstiu razvoj NOP-a u Pustoj reci. Novi borci odlaze u Leskovaki i susedni Topliki odred. Isto tako, partijska organizacija i omladinci u Pustoj reci ne mire se s etnikim posadama na svom terenu. U Bojniku jedna omladinska grupa razoruava etniku posadu. Omladinci organizuju iru akciju za proterivanje 30 etnika iz Lapotinca. Dvadeset prvog septembra, preko stotinu boraca, veinom omlainaca iz Leskovcar Lapotinca, Petrovca, Belanovca i drugih sela Pluste reke, napadaju etnike u osnovnoj koli. Za kratko vreme etnici su r a zoruani i puteni da idu svojim kuama. Mnogi se vraaju u svoje selo Retkocer, od kojih neki kasnije stupaju u Jablaniki' partizanski odred. U ovoj borbi poginuo je lan OK SKOJ-a Leskovac Zika Ili 2uti,. organizator ove omladinske akcije. Brzo narastanje partizanskog odreda na Kukavici i sve vee raspoloenje naroda okrugu za oruanu borbu protiv okupatora stvaraju uslve za formiranje novih partizanskih odreda. Dvanaestog oktobra, istono-od Leskovca, na desnoj obali Morave, u rejonu Babike gore, formira se Babiki NO partizanski odred, drugi po redu na teritoriji Leskovca. Odmah po fonniranju, novi borci iz Puste reke, veinom omladinci, popunjavaju njegove redove. Iz Lapotinca odlazi u prvoj grupi
32*

557

515

osam omladinaca. Iz Kosania u kratkom razmaku Od nekoliko dana odlaze dve grupe od trinaest omladinaca. Jedna grupa omladinaca iz Obilia i ZorOvca odlazi u Topliki odred - Pasjaku etu. Sresko naelstvo i optinska vlast zbog svog sluenja okupatoru postaju ozbiljna smetnja razvijanju ustanka. I ovde se postavlja pitanje organa vlasti koji e sluiti interesima naroda, NOB, ustanku. U toku oktobra u Pustoj reci i Jablanici pristupa se likvidaciji optinske vlasti paljenju optinskih arhiva, likvidiranju najokorehjih slugu okupatora i izdajnika predsednika optina, delovoa i dr. Naoruani aktivisti i omladinci sami, ili uz pomo Babikog odreda, pale u toku oktobra arhive u Bojniku, Konjuvcu, Lapotincu, Brijanju, Kosaniu, Oranu i drugim mestima. Devetog oktobra partizani oslobaaju Prokuplje. U borbi, pored boraca Tophkog odreda, uestvuje i 40 boraca Lskovakog odreda, od kojih polovina iz Jablanice. Po osloboenju grada Jablaniani idu u gornju Jablanicu, gde se -uskoro, po odluci OK Leskovac, 21. oktobra formira u selu Sponce, Jablaniki partizanski odred od 50 boraca, trei po redu u okrugu Leskovac. Za komandanta odreda postavlja se Milo Manojlovi iz Dobre vode, za komesara Milija Raovanovi, iz Tulara, za lana taba i partijskog rukovodioca u odredu Vaso Smajevi, iz Tulara. U partijskom rukovodstvu odreda, pored Vase Smajevia, su Milija Raovanovi i Vladimir Bukili pop Mia, iz Tlara. Odmah po svom formiranju odred razvija iv politiki rad u gornjoj Jablanici. Odrava zborove i konferencije na kojima upoznaje mase sa ciljevima NOB i poziva na jaanje jedinstva i zajedniku borbu protiv okupatora. U" tom cilju vodi i pojedinane razgovore s etnikim vojvodama. Vei zbor odran je i u Retkoceru, odakle je najvei broj etnika u odredu Krste Mihajlovia, koji je zaposeo Lebane i druga mesta u srezu. Meu prisutnima su i etnici koje su naoruani aktivisti i omladinci prterali iz Lapotinca u Pustoj reci. Neki od njih, ljuti na partizane, trae da svaki ide na svoj teren itd. Meutim, veina Osuuje saradnju s okupatorom, a neki odmah stupaju u partizane. Formiranje partizanskog odreda u Jablanici dalje jaa pozicije NOP-a i novi borci iz Tulara, Sijarine i drugih mesta stupaju u redove partizana. D bi moglo bolje i lake da dri celu teritoriju sreza, rukovodstvo odreda uzima za svoju bazu planinu Radan, koja se nalazi na centralnom delu sreza, izmeu Jablanice-i' Puste reke, i veoma je pogodna z povezivanje i s jednim i s drugim o
516

r ej onom. Zbog tako povoljnog poloaja, Radan ostaje glavna partizanska baza ovog kraja za sve vreme rata. Izmeu etnikih voa Krste Mihajlovia i Dragovia borba za vlast se zaotrava. Ne uspevaju ni line intervencije i pokuaji mirenja Koste Peanca. U oktobru (15-17) etnici Milorada Perovia, uz pomo nekih vojvoda iz gornje Jablanice, proteruju Krstu Mihajlovia iz Lebana, koje zaposedaju. Zahvaljujui uspenom razvijanju ustanka u Srbiji i drugim krajevima Jugoslavije i politikoj aktivnosti odreda i partijske organizacije na terenu, narod sve vie uvia otvorenu izdaju Koste Peanca te sve vei broj etnika naputa njegove redove. Posebno se vre diferencijacije u selima gornje Jablanice gde-se nalazi i vei broj etnikih odreda. U selu Gajtanu, ispod Raana, ge je i sam Kota Peahac dolazio radi mirenja vojvoda, veina naroda osuuje politiku etnikog vojvode Grbovia i orijentie se na vojvodu Maksima Durovia, koji otvoreno osuuje politiku Koste Peanca saradnju s okupatorom. Poto je razoblien kao razbija jedinstva naroda i otvoreni saradnik okupatora, Grbovi je osuen i streljan. Na 23 dana pre osloboenja Lebana,Maksim urovi je izrazio elju da sarauje s partizanima u zajednikoj borbi protiv okupatora. U ime taba odreda s njim au razgovarali komandant i komesar odreda. Na tom sastanku urovi bez rezerve i bez ikakvih uslova prihvata zajedniku borbu protiv okupatora i ostaje doslean do kraja rata. U Rujkovcu etniki vojvoda Arsi isto tako osuuje izdajniku politiku Koste Peanca i eli da sa svojim odredom prie partizanima. Uslovi za iri razmah ustanka u Jablanici i Pustoj reci sve su povoljniji. Meutim kljiune take u srezu su jo uvek u rukama Nemaca i etnika Koste Peanca. Stab Jablanikog partizanskog odreda donosi odluku o likvidaciji glavnih neprijateljskih uporita u srezu u Lebanu, rudniku Lece i Mevei. estog novembra 1941. godine je na Radami, kod strugare, izvrena koncentracija znatnih partizanskih snaga. Pored boraca Jablanikog partizanskog odreda, koji je za kratko vreme vrlo brzo narastao, tu je i 150 boraca Toplikog i 30 boraca Babikog odreda. tabovi odreda stvaraju zajedniki plan napada. Po ovom planu trebalo je jednovremeno napasti Lebane i rudnik Lece. U napadu na Lebane uestvuju borci Jablanikog i Babikog, kao i jedna eta Toplikog odreda. Za ovu akciju pozvat je i izvestan broj lanova Partije, SKOJ-a i drugih aktivista, iz Puste reke. Za komandanta ovih snaga odredn je Milo
517

Manojlovi. Za napad na rudnik.Leca i Medveu odreden su. dve ete Toplikog odreda, jedan deo boraca Jablanikog odreda i izvestan broj aktivista iz sela Gajtana, i Buumeta. Za komandanta ovih. snaga odreen je Ratko Pavlovi., Pre napada predvien je prekid telefonskih veza ovih garnizona sa Leskovcem. Koncentracija partizana na Raahu ne ostaje nezapaena, te neprijatelj preduzima obrambene mere i ojaava svoje garnizone dovoenjem novih snaga (andarma i etnika) iz Leskovca. Sedmog novembra predvee partizani s Raana kreu u dve kolone, prva pravcem: strugara Obrada Orane Prekopelica Lebane, a druga pravcem strugara - Gajtan Lece. Pretpostavljajui da e partizani izvriti napad 7. ili 8. novembra, neprijatelj je bio na oprezi i dok su kolone jo bile u maru ula se iz pravca Lebana i Leca jaka puana vatra. To su u stvari andarmi i etnici rasterivali strah od napada partizana. Koloni koja je ila ka Lebanu usput se pridruuju naoruani lanovi Partije i SKOJ-a i drugi aktivisti iz Nove Topole, Donjeg Konjuvca, Bojnika, Pridvorice, Lapotinca i drugih sela Puste reke. U blizini Lebana, kod sela Krivae, izvren je raspored snaga za napad. Jedna grupa boraca u jaini jedne ete odlazi desno prema selu umanu sa zadatkom da zauzme poloaje do desne obale Jablanice i druma Lebane Leskovac, napadne i likvidira uporite u mlinu i dejstvuje prema centru varoice. Druga grupa odlazi levo od varoice sa zadatkom da zaposedne poloaje do druma Lebane Leskovac, presee telefonsku vezu s Leskovcem, dejstvuje prema rasadniku i centru varoice i onemogui izvlaenje neprijateljskih snaga prema. Leskovcu. Glavne snage imaju zadatak da prekinu telefonske veze s Meveom, zatvore pravac Lebane Medvea i dejstvuju prema glavnim neprijateljskim takama ka zgradama sreskog naelstva, hotela i osnovne kole koje su sluile kao kasarne. Kolona koja se kretala prema rudniku Lece rasporeuje snage pre napada. Jedan deo boraca odlazi levo i desno od naselja sa zadatkom da sa svoje strane zatvori pravce prema selu Gazdaru i Medvei i prekine telefonske veze. Glavnina uzima na sebe napad od Gajtana na zgrade: hotela, uprave rudnika i osnovne kole gde je glavnina neprijateljevih snagaTano u pono 7/8. novembra otpoinje istovremen napad na oba mesta. Sve jedinice izvravaju postavljene zadatke. 518

Iako je neprijatelj oekivao napad i spremio se. .za odbranu, partizanske jedinice i u jednom i u drugom mestu do svanua uspeno savlauju njegov otpor. U stvari, vei otpor pruili su andarmi i nedievci, dok su se etnici pri prvom naletu partizana, koristei mrak, u veem broju izvukli prema Leskovcu i Medvei. Na strani partizana bilo je samo nekoliko ranjenih, dok je neprijatelj imao vie mrtvih i ranjenih i mnogo zarobljenih andarma, nedievaca i etnika. Od zarobljenih izvestan broj odmah stupa u redove partizana, dok se veina puta kuama uz obeanje da se vie nee boriti protiv partizana. Istoga dana po osloboenju, 8. novembra tu Lebanu se odrava veliki zbor kome prisustvuje mnogo ljudi kako iz Lebana, tako i iz okolnih sela. U rudniku Lece partizani posle likvidacije neprijateljevih snaga unitavaju elektrinu centralu i druga rudnika postojenja i time za dugo vreme onesposobljavaju rudnik za rad, a u njihove ruke pada i velika koliina eksploziva od koje jedan deo zadrava za sebe Jablaniki partizanski odred, a vee koliine alje partizanskim odredima na Kukavici i Babikoj gori za ruenje eleznike pruge Ni Leskovac Skoplje. " Po osloboenju rudnika Lece partizani kreu ka Medvei. Meutim, andarmi i etnici, im su uli za osloboenje Lebana i rudnika Lece, bee tako da partizani bez borbe ulaze u Medveu. Posle zavrenih borbi Topliki odred odlazi. u Topliciu. Na molbu taba Jablanikog odreda u Jablanici ostaje jedna eta Toplikog odreda s komandirom Vojinom Bajoviem Vukom i uestvuje u borbama oko Lebana. Pri kraju borbe oko rudnika Lece stie i Maksim urovi sa svojim odredom iz Gajtana. Cim je uo prve pucnje odmah je sakupio svoje borce i poao prema rudniku, verujui da borbiu vode partizani. Bio je veoma ljut to ga tab Jablanikog partizanskog odreda nije na vreme obavestio o ovoj akciji da bi i on uestvovao sa svojim odredom kako je bilo nekoliko dana ranije i dogovoreno. Spor je vrlo brzo i lako izglaen i Maksim urovi odlazi odmah sa svojim odredom na poloaj oko Lebana.: Posle nekoliko dana borbi on je namesto kokarde, kao i svi njegovi borci, stavio petokraku zvezdu i postao primeran partizan sve do kraja rata. Istoga dana posle osloboenja Medvde, partizanima pristupa sa svojim odredom Mihajlo Arsi, medveki etniki vojvoda iz Rujkova, i odmah vodi svoj odred na poloaje oko Lebana.
519

Osloboenje Lebana, Leca i Medvee snano je odjeknulo u narodu Jablanice i Puste reke. Narodnooslobodilaki pokret u leskovakom okrugu odneo je jo jednu veliku pobedu. Na ovom podruju stvorena je jo jedna iroka slobodna teritorija koja se povezuje sa slobodnom teritorijom u Poreju i Toplici. U rejonu Leskovca okupator, uz pomo izdajnika, dri jo samo Leskovac i elezniku prugu, koju partizani sa Kukavice i Babike gore vrlo esto rue i time oteavaju okupatoru transport na tako vanoj saobraajnici prema Grkoj i Africi. Osloboenjem Lebana i Medvee, etnici Koste Peanca pretrpeli su jo jedan teak vojniki i politiki poraz. Najvei broj demoralisanih odlazi svojim kuama, jedan deo stupa u redove partizana, a najokoreliji sa svojim vojvodama bee u Leskovac pod skut okupatora. Jo jednom je pred oima naroda pokazana otvorena i sramna izdaja etnika. Previranje u . redovima etnika i nezadovoljstvo, otvoreno negodovanje protiv politike saradnje s okupatorom, primoravaju vojvode da stupaju u dodir sa piartizanima. Pored Mihajla Arsia, koji je bez rezerve prihvatio borbu protiv okupatora, sa tabom pregovaraju Mihsav Bulatovi iz Tulara, Sava Milovanovi iz Retkocera i druge vojvode iz gornje Jablanice. Oni ukazuju na to da jo nije vreme za ustanak, da su Nemci jaki i, pored ostalog, trae da tab bude zajedniki itd. Meutim, niko od njih ne pokazuje volju za borbu protiv okupatora. Razgovori se stoga zavravaju na tome da oni odu kui, da se razmisle i dogovore sa svojim borcimla. Sve do kraja 1941. godine oni su pasivni i ekaju kod svojih kua razvoj dogaaja, i tek 1942. godine opredeljuju se na stranu okupatora i stupaju u oruanu borbu protiv partizanskih jedinica. Okupator se ne miri sa gubitkom uporita u Jablanici. Sutradan po osloboenju Lebana, 9. novembra, sve kvislinke snage iz Leskovca Ijotievci, iiedievci, andarmi i drugi, pokuavaju da povrate Lebane, ali posle prvih sudara bee glavom bez obzira prema Leskovcu. Posle dva dana Nemci preduzimaju napad znatno jaim snagama. Na elu ekspedicije nalazi se i jedan bataljon Nemaca sa 400 vojnika kao udarna snaga ovoga pohoda. U odbrani Lebana, pored Jablanikog odreda, uestvuje i jedna eta Toplikog kao i borci Babikog odreda i vei broj aktivista i omladinaca koji su uestvovah u osloboenju Lebana. Potpomognut artiljerijom neprijatelj uspeva da dopre do samih poloaja koje su drali partizani. Napadom komanduje major Kenig koji je, kako se pria, rukovodio izvrenjem
520

poznatog neuvenog zloina u Kragujevcu i koji je doao s namerom da slino uini i u Leskovcu i Jablanici, I pored ilavog otpora partizana Nemci su, pomognuti artiljerijom, prodrli sve do ispod samog lebanskog kra. Osioni Kenig je na elu. U odsudnom momentu, pred mrak, partizani koncentriu svoje snage prema ovom prodoru Nemaca i u snanom protivnapadu uspevaju da ih zadre. U borbi u kojoj se posebno istie jedna omladinska desetina gine komandant nemakih snaga major Kenig. Nemci se kolebaju i posle juria partizana daju se u panino bekstvo prema Leskovcu, a za njima etnici, Ijotievei, nedievci i andarmi. Neopisivo je oduevljenje kod partizana. Razbijen je mit o nepobedivosti hitlerovske vojske. Raste samopouzdanje kod boraca i poverenje kod naroda prema partizanima. Pristupa se i organizovanju pozadine i njenom vrem povezivanju sa frontom. U Lebanu i Medvei formiraju se komande mesta. U Lebanu se za komandanta mesta postavlja Mihajlo Arsi, etniki vojvoda iz Rujkovca, a za komesara Rade Popovi iz Mevee. U Medvei se za komandanta mesta postavlja Svetozar Popovi. Na osloboenoj teritoriji, sviuda po selima, odravaju se masovne konferencije i zborovi. Pristupa se biranju NO odbora u koje ulaze najaktivniji graani, bez obzira na partijsku pripadnost, a meu njima i po koji omladinac i ena. Stvara se iroko jedinstvo naroda. Meutim, neprijatelj ne miruje ve okuplja nove snage u Leskovcu, a isto tako nastoji da i na teritoriji Jablanice i Puste reke podigne moral demoralisanih etnika, da ih organizuje i pokrene da udare partizanima u lea. Rukovodstvo odreda i partijska organizacija i. dalje uporno nastoje da okupe sve rodoljubive snage naroda. Pored veoma ive politike aktivnosti i preko zborova i konferencija s narodom i-dalje se ine ozbiljni napori za pridobijanje etnikih vojvoda za zajedniku borbu protiv okupatora. Na Kukavici je rukovodstvo partizanskog odreda sklopilo sporazum sa vojvodom Jordanom Kumiem koji, iako nema jak odred, ima izvesnog uticaja u rejonu Oruglice i Buvca kome se nije poklanjala dovoljna panja ni od Jablanikog ni od Leskovakog partizanskog odreda. Meutim, on kao i Bulatovi, Sava MILovanovi i druge vojvode u Jablanici, izbegava da stupi u oruanu borbu protiv okupatora, a zbog snaga NOP-a i raspoloenja naroda jo se ne usuuje da se otvoreno izjasni i stupi u oruanu borbu protiv partizana. U Pustoj reci se isto tako uporno nastoji da se za zajedniku borbu protiv okupatora pridobije Milrad Perovi, pustoreki vojvoda, ali bez' uspeha. Posle gubitka Lebana i poraza
521

'etnika u Jablanici Perovi je, pored Jordana Kumia i drugih, bio glavna nada Nemaca za jablaniki srez i okupljenih reakcionara u Leskovcu. Meutim, sva nastojanja rukovodstva NOP-a ostaju bezuspena. Posle otkria da namerava da mobilise svoje pristalice u Pustoj reci za napad s lea na partizane koji su branih poloaje kod Lebana, i poto je razoblien pred narodom, Milorad Perovi je likvidiran 18. novembra 1941. god. Videi otvorenu saradnju etnika sa okupatorom, narod Puste reke jednoduno odobrava stav rukovodstva NOP-a i sem neznatnog broja okorelih izdajnika ranije pristalice Milorada Perovia u Pustoj reci masovno prilazi partizanima. Snaan razvitak ustanka u Jablanici i Pustoj reci onespokojlava okupatora, te je prinuen da poetkom decembra pripremi napad znatno jaim snagama. Za ovaj napad na slobodnu teritoriju u Jablanici i Pustoj reci, Nemci pokuavaju da mobiliu etnike Koste Peanca iz gornje Jablanice, Buvca, Oruglice. U tom cilju oni alju pismo Jordanu Kumiu i iznos plan napada. Partizani s Kukavice uhvatili su kurira i tako otkrili narnere okupatora i verolomstvo Jordana Kumia. Treeg decembra na frontu irokom 1520 km neprijatelj napada iz Leskovca prema Jablanici i Pustoj reci. Pored jedinica 717. nemake divizije, u napadu uestvuju ljotievski, nedievski i etniki odredi iz Nia i Leskovca sa oko 3 500 vojnika. Na vest o velikom pohodu neprijatelja iz Leskovca prema slobodnoj teritoriji, na poloaj koji je drao odred pohrlili su svi naoruani aktivisti, omladinci, kao i drugi Pustoreani, a i mnogi bez oruja. U borbi uestvuje i Leskovaki odred na Kukavici koji je na vreme obaveten o pohodu." Borba je poela rano ujutru i traje ceo dan s promenljivom sreom. Neki poloaji prelaze iz ruke u ruku. Uvee istoga dana na itavom frontu, uz pomo pridolih boraca iz Puste reke, partizani vre snaan jturi na levom krilu, a posle, na itavom frontu i potpuno razbijaju neprijatelja gonei ga sve do samog Leskovca. Na bojitu neprijatelj je ostavio 30 mrtvih, dok je 17 vojnika zarobljeno. Zaplenjeno je 2 teka mitraljeza, desetina hiljada nrjt&ka, mnogo puaka i drugog oruja i opreme. Na strani partizana bilo je 6 mrtvih, meu kojima i zamenik komandanta odreda Gojko Drakovi. U poslednjem trenutku Nemci uspevaju da spasu artiljeriju koja je bila gotovo na domaku ruku partizana. U redovima neprijatelja zavladala je strana panika. Beei ispred partizana, etnici i nedievci su u Leskovcu priah da su ih gonile
522

-desetine hiljada Pustoreana. I, cele te noi, a i narednih dana, -ulo se stalno pukaranje u Leskovcu iz straha od napada. Neopisivo oduevljenje posle ove pobede zavladalo je u itavoj Pustoj reci. Novi. borci naglo prilaze odredu. Preko 200 njih stupa u redove partizana, te se vri reorganizacija odreda. ^Formiraju se tri ete: Pustoreka, Jablanika i Gornjojablanika i postavljaju: za komandira 1. ete Voja Risti, a za komesara Boa Pavlovi; za komandira 2. ete Dragoljub Petrovi Rade, a za komesera Ljubo Kovaevi; za komandira 3. =ete Mile alovi, a za -komesara Miloj e Aranelovi. Svaka eta imala je po tri voda sa vodnicima i politikimdelegatima. Oko* kole u Novoj Topoli slegla se 4. decembra silna vojska koja je prethodnog dana tako uspeno branila svoju slobodnu teritoriju i razbila napadae. Posle odranih govora u kojima je narod pozvan na opti ustanak, aktivisti i drgi "borci iz sela poslati su svojim kuama sa zadatkom da okupe. u 'svojim selima sve za oruje sposobne graane i da formiraju iseoske ete i prikljue se odredu. Sutradan tab odreda zakazuje zbor za Pustu reku. Za nepuna dvadeset etiri asa odbornici NO odbora i aktivisti Puste reke uspevaju da organizuju do tada nevieni masovni zbor u Lapotincu, na kome se bila okupila cela Pusta reka. Na zboru su govorili: stari revolucionar iz Donjeg Konjuvca Nikola Dini, Milija Raovanovi, Voja Risti, i Vaso Smajevi. Zbor je iroko i snano odjeknuo kako u Pustoj reci, tako i u itavom srezu. Radio-London je ovaj zbor, kao i osloboenje Lebana objavio kao veliki' uspeh vojske u otadbini izbeglike vlade i Drae Mihailovia. Narod Puste reke je s velikim oduevljenjem prihvatio poziv na opti ustanak. Posle zbora u Lapotincu, u svim selima Puste reke vri kao u konici. Odravaju se konferencije na kojima se biraju NO odbori tamo gde ih jo nije bilo, organizuju se vojne jedinice, prikuplja se oruje i municija itd. Za kratko vreme u svim selima rade NO odbori, a svi za oruje sposobni graani ulaze u sastav mesnih desetina, vodova i eta. Vea sela for-' miraju svoje ete, a manja ujedinjuju svoje vodove i desetine u zajednike ete. Iznosi se sakriveno oruje i municija i predaju odborima ih komandirima eta. U nekim selima odbornici prikupljaju oruje putem zakletve pred svetenikom. Formirane ete se stavljaju pod komandu odreda i dobijaju odreene poloaje na granici slobodne teritorije. S obzirom da je manji broj puaka nego boraca, na poloaju ostaju i vode borbu borci na smenu, na nedelju dana i slino.
523

Od sela Mea koje se nalazi blizu eleznike pruge Ni Leskovac i Milanova, nedaleko od Leskovca, pa sve do sela Tulara i bive demarkacione linije Kdsmeta, u preko 40 sela Puste reke i Jablanice formirane su ove ete i desetine koje uzimaju aktivno uee u sastavu Jablanikog odreda u borbama oko slobodne teritorije. Sa rasplamsavanjem'naronooslobodilake borbe poveavaju se i zadaci i pojaava aktivnost narodnooslobodilakih odbora. Jedan od prvih zadataka koje odbori vrlo uspeno izvravaju je ishrana boraca, bilo kada su na poloaju branei slobodnu teritoriju, bilo kada se nalaze u selima na odmoru. U nekim selima organizuju se pekare, kuhinje, komore i drugo to je potrebno za obezbeenje zajednike ishrane boraca. Radi obezbeenja reda i bezbednosti u pozadini, u selima se organizuju partizanske strae u koje ulaze borci koji nisu na poloajima ili starija, za oruanu borbu, nesposobna lica. Izmeu sebe odbori se povezuju vrsto i kurirskom slubom, selo sa selom, a isto tako i sa tabom odreda, odnosno rukovodstvom eta na svojoj teritoriji. Budno se prati rad neprijatelja i vodi otra borba protiv izdajnika i pijuna. Pored osnovne brige oko snabdevanja boraca na poloajima i uvanja reda i bezbednosti u pozadini, NO odbori se brinu za snabdevanje partizanskih porodica kao i izbeglica ivotnim namirnicama, ogrevom i drugim. Isto tako organizovano se snabdeva narod i osnovnim namirnicama kojih nije bilo so, gas, eer i dr. NO odbori vode otru borbu protiv pekulacije ovim artiklima i strogo kanjavajiu prestupnike. Imovinski i drugi sporovi se reavaju veinom pomirenjem, a u teim sluajevima reavanje se odlae za posle rata. U Pustoj reci narod je priznavao u to vreme samo partizanski sud. Postepeno, narodnooslobodilaki odbori pripremaju karakter istinske narodne vlasti. Omladina i ene ne zaostaju za ostalima. Omladinci, pored svakodnevnog politikog rada u svojim redovima, i raa na pripremanju kulturnih pripredbi, glavna su podrka NO odborima. Mnogi su se svrstali u mesne jedinice ili otili u aktivne ete odreda. Mlai, zajedno sa starijim drugovima, izvravaju razne zadatke koje im postavljaju odbornici, a posebno su angaovani u vrenju kurirske slube. ene i devojke, pored pripremanja hrane, brinu se odei i obui boraca. Organizuje se rad sa enama. Uvee, na zajednikim, seeljkama,' pored organizovanog pletenja arapa, dempera, rukavica i drugog za borce, odravaju se konferencije na kojima se ene upoznaju sa ciljevima NOB, zadacima
524

NO, mestu r ulozi ena u pokretu itd. Prilian broj omladinki, pored rada u redovima omladine, ide u odred na kurseve za bolniarke itd. Slina aktivnost odvija se i u drugim delovima sreza, posebno u Gajtanu, Buumetu, Rujkovcu, Gazdaru, Tularu i Sijarini, u kojima, pored NOO, postoje mesne oruane ete koje, takoe, aktivno uestvuju u borbama odreda. Rukovodstvo odreda poklanja, isto tako,. veu panjiu i onim selima gde je osetniji utioaj etnika. Posle zbora u Tularu, Milija Raovanovi, komesar odreda, odlazi na teren Buvea i Orugliee i dri konferencije u Lipovici i Biuvcu, kojima prisustvuju i naoruani etnici iz Kumievog odreda, i izjanjavaju se za borbu protiv okupatora. Na velikom zboru u Buvcu, seditu optine, ija je arhiva ranije spaljena, izabran je NOO 17. decembra 1941. godine. U Retkoceru je, isto tako, na zboru izabran NOO sela i pored otpora etnika Save .Milovanovia, koji posle ovoga bei za Dobri Do kod etnika Koste Peanca. Poto se broj ranjenika stalno poveava, tab odreda formira partizansku bolnicu u selu Obrada. To je bila bolnica sa ambulantom, prostorijama za operacije i prostorijom za smetaj ranjenika i drugog, smetena u dve zgrade. Bolnica je bila dobro opremljena krevetima iz civilne bolnice u Lebanu. Itso tako ona je imala i svoju apoteku snabdevenu lekovima iz apoteke u Lebanu i isporukama fonda NOO iz Leskovca. U bolnici su radila dva lekara dr Marko Martin Kolb i njegova ena Rua, student medicine Jovo eki i vei broj bolniara. Pored bolniara iz Leskovca i bive jugoslovenske vojske, vei broj su inile partizanke i omladinke sa terena, osposobljene na kratkim kursevima pri samoj bolnici. Tei ranjenici su bili smeteni u bolnicu,' a laki razmeteni po selima slobodne teritorije i o njima su se brinuli NO odbori. Lekari povremeno obilaze ranjenike radi previjanja i u isto vreme vre preglede i pruaju bolesnim metanima pomo. Partizanska bolnica bila je dostupna narodu, dolazili su mnogi bolesnici iz sela, u prvom redu ene s malom decom. Pored pregleda i saveta, lekari su u teim sluajevima davali i nune lekove, iako su bih neophodni ranjenicima. Lekari su, koliko se moglo u ono vreme, poklanjah ozbiljnu panju hnoj higijeni i higijeni domainstava radi spreavanja zaraznih bolesti. U tom cilju odrana su posebna predavanja po sehma. U Dobroj Voi se pojavio tifus. Izvrena je vakcinacija u selu, bolest je lkalizovana, spreeno je njeno dalje irenje.
525

Odbori su obilato snabdevali bolnicu ivotnim namirnicama, a u nedostatku zavoja i platnom. U nekim selima organizovano je posebno tkanje platna za bolnicu. Busta reka i vei deo Jablanice pretvoreni su u snaan vojni logor. Stvorena je slobodna teritorija sa vrstom organizacijom NOO, snanom vojskom i jedinstvenim narodom spremnim da se bori do kraja. Svaki ulaz neprijatelja ili pijuna bio je gotovo onemoguen. Bio je zabranjen svaki odlazak van slobodne teritorije bez dozvole NOO, a ova se izdavala, samo za najtee sluajeve bolesti, nabavke lekova i si. Ovakva Pusta reka i Jablanioa s mnogobrojnom vojskombile su trn u oku okupatoru i kvislinzima u Leskovcu. Oni p r e duzimaju nove pokuaje povezivan ja s etnicima Koste Peanca, dovode nove snage da zadre val ustanka u ovom kraju. Sredinom decembra neprijatelj preduzima noviu ofanzivuPre ofanzive njegovi avioni snimaju partizanske poloaje od" Sumana preko Lebana do Petrovca, Stuble i Kosania, na kojima se nalazi preko 2 000 partizana Jablanikog odreda i' pomonih eta. Sedamnaestog decembra, rano ujutro, oko 700 nemakih vojnika i preko 4 000 Ijotievaca, nedievaca i etnika krenuloje u napad iz etiri pravca. Prvi neprijateljski pravac bio jeravni deo Puste reke: Brestovac Kosani Bojnik; drugi" Leskovac Binua; trei: Leskovac Lebane i, etvrti: L e skovac Slavujevce Lebane. Neprijatelj je raspolagao i t e kom artiljerijom i tenkovima. Njegove snage iz pravca Brestovca, koristei tenkove, prodrle su na rejonu levog krila partizana i pored ilavog otpora izmeu Bojnika i Lebana i uleu Lebane. Na desnom krilu neprijatelj, takoe, uspeva da izvri . prodor i da po podne ue u Lebane. Partizanske snage na d e snoj strani Jablanice nale su se u obruu. Koristei sumrak, sve snage partizana su se probile na levu obalu Jablanice. U toku noi partizani vre pregrupaciju i zauzimaju novepoloaje prema Leskovcu i Lebanu na liniji Buumet Nova Topola i Donje Brijanje Drenovac prema pruzi N i . L e skovac. Posle zauzimanja Lebana neprijatelj uspeva da zauzmeMedveu i ponovo stvara u oba mesta jake garnizone. Uspostavljanjem ovih garnizona situacija e u Jablanici: pogorava.. Prekinuta je i oteana vza sa teritorijom Buvca i Oruglice, a isto tako ugroena je veza sa slobodnom teritorijom: u gornjoj Jablanici Tulare, Sijarina i druga sela. Neprijatelj koristi garnizone u Lebanu i Medvei a v r e povezivanje sa etnikim vojvodama i vri vei pritisak na kolebljive elemente u redovima etnika. Radi toga se ne tede^ 526

ni velika novana sredstva. Istina, vojvode Jordan Kumi, Sava Milovano vi i drugi jo uvek ne uestvuju u oruanim napadima n partizane, ali se sve vie i otvorenije pojavljuju s propagandom da je okupator jak, da vri teku odmazdu nad narodom, da jo nije vreme i da e partizani upropastiti narod i tome slino i povezuju se s okupatorom i nedieveima i Lebanu i Medvei. Na teritoriji Tulara i Sij arine NOO-i, uz pomo partijske organizacije i SKOJ-a, i dalje rade. Mesne ete na ovom delu slobodne teritorije i dalje izvode odreene akcije pod rukovodstvom taba odreda. U tom cilju im tab odreda alje jedan broj boraca i teki mitraljez s potrebnom municijom preko Retv kocera. U Pustoj reci i ostalom delu slobodne teritorije Jablanice i dela leskovakog sreza od Mee i blizu eleznike pruge, Vi-narca i Milanova, blizu Leskovca, do Rujkovca, Buiumeta, Gajtana i Gazdara, jo vre se povezuju front i pozadina. Borbe se nastavljaju s nesmanjenom estinom na proirenom frontu od ko 50 kilometara. Iz Leskovca, Lebana i Medvee napadali su Nemci, Ijotievci i nedievci, a iz Jablanice i Kosaonice etnici Koste Peanca, koji su se u meuvremenu, uz pomo okupatora i Nedia, sredili i ojaali. Preko dve hiljade partizana uspeno brani slobodnu teritoriji u Pustoj reci i donjem delu Jablanice sve do sredine marta 1942. godine. Oni vre i protivnapade. Lebane i Medvea prelaze iz ruke u ruku.
Boko KRSTI:

B O R B E ZA O S L O B O E N J E

BERANA

U vonjaku Cvetka Pajkovia u selu Lucu, 14. jula 1941. godine, Mjesni komitet KPJ za beranski srez odrao je sastanak komiteta. Na sastanku su bili: Milan Ku, lan Okrunog komiteta za Kolain, Doko Pajkovi, sekretar Mjesnog komiteta, Radomir Mitrovi, Radomir Jovanevi, Radivoje Vukievi, Milivoje Miovi, Radmila Nedi i Duan Bokovi. Milan Ku je iznio politiku situaciju u zemlji, a posebno u Crnoj Gori. On je prenio direktivu Centralnog komiteta KPJ i Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru, Boku i Sandak o otpoinjanju oruane borbe protiv okupatora. Pri tome je istakao da borbene odrede treba vie omasoviti, pretvoriti ili u gerilske i odmah otpoeti sa izvoenjem gerilskih i diverzantskih akcija (onesposobljavanje puteva i mostova, kidanje telefonskih linija, napadanje na neprijateljske dijelove kada se kreu van grada itd.). Mjesni komitet je jednoglasno prihvatio direktivu o oruanoj borbi protiv okupatora i donio slijedee odluke: borbene odrede proiriti svima onima koji su voljni da se bore protiv okupatora, bez obzira na raniju stranaku pripadnost, i odmah ih pretvoriti u gerilske odrede; likvidirati karabinijerske stanice u Lubnicama i Stitrima i razoruati sve andarmerijske stanice u srezu; pokidati sve telefonske linije koje ve'zuju Berane sa okolnim mjestima i garnizonima; . onesposobiti zapaliti ili razruiti sve mostove na prilazima gradu (na Limu kod Skakavca, na pravcu Bijelo Polje Berane, na Grocu i Brnjici na putu Berane Polica, na Bistrici i Suici na putu Berane Andrijevica); predsjednicima optina narediti da prekinu rad i svaku vezu sa okupatorom; odmah otpoeti sa oruanim napadima na okupatorske jedinice koje vre pokrete van grada;
528

Aleksandar

Priji:

STRIJELJANJE

NA

JASIKOVCV

(ulje)

 'partijska i skojevska organizacija u gradu da prikupe to potpunije podatke o neprijateljskom garnizonu oi Beranima (brojno stanje, naoruanje, raspored, utvrenje i dr.); da se po selima odre konferencije i obavijesti narod o dogaajima i otpoinjanju oruane borbe, objasni linija KPJ 0 oruanoj borbi i da se ponovo pozovu na saradnju i uee u borbi predstavnici graanskih partija radi to potpunijeg jedinstva masa. Takoe je odlueno da neki od autoritativnijih komunista poe na teren Bihora i Roaja i povee se sa lanovima Partije i naim simpatizerima tako da oni ne bi ostali pasivni 1 da se tamonji ivalj ne bi stavio na stranu okupatora; odreeni su lanovi komiteta koji e poci u optine i prenijeti im donijete odluke. Milan Ku je odreen za desnu stranu Lima (Poljice, Budimlje i Ranicu); oko Pajkovi za manastirsku optinu; Radomir Mitrovi za grad; Radomir Jovanevi za Gornja sela i titare. Jo u toku noi 14/15. jula odrani su sastanci partijskih elija, a sjutradan je otpoeto sa odravanjem konferencija po selima. U toku 15. i 16. odrane su konferencije u svim selima. Gerilski odredi pod orujem i vojnikom opremom javno su se okupljah u selima, kojima su se stalno prikljuivali pojedinci i grupe omladinaca, omladinki i starijih ljudi, koji su izjavili elju da se bore protiv okupatora. Iz skladita je izvaeno sve oruje i oprema i razdijeljeno borcima. To je bilo malokalibarsko oruje raznih modela, sa kojima je veliki broj graana uestvovao u ranijim ratovima. Gerilski odredi tada su brojali oko 700 boraca. U toku noi 15/16. jula pokidane su sve telefonsko-telegrafske linije, Koje su vezivale Berane sa okolnim mjestima, i poruen veliki broj telefonskih stubova, tako da beranski garnizon nije imao nikakve veze ni sa jednim drugim garnizonom. Izjutra 16. jula jedna italijanska patrola dola je iz grada u selo Peca (2 kilometra juno od grada). Peiki gerilski odred, koji je tada odravao, sastanak, poslao je bio nekoliko svojih ljudi da donesu oruje, i opremu iz skladita u selu Jugovini. Odred je tada imao samo jednu puku sa kojom je bio na strai Milivoje Markovi. Cim je italijanska patrola naila pored kue gdje je odravan sastanak, Markovi je opalio jedan metak, te se patrola brzo vratila u grad. Uskoro poslije toga iz grada je izala jedna italijanska eta u pravcu sela Peaca i Luca, radi pljake i represalija u ovim selima. Poslije pojave i povlaenja italijanske patrole i Peiki odred se povukao iznad sela, u pravcu Luca, gdje je uskoro
34 U s t a n a k 1941.

529

donijeto oruje i oprema iz magaeina. Odred je posio poloaj Milac prema rijeci Bistrici. Kada su primijetili italijansku etu Luaki i Peiki odred otvorili su vatru i natjerali je da se povue. Poslije kratkog , vremena dole su jo dvije italijanske ete i tako je kompletan bataljon izvrio napad u pravcu Luca i Peaca. Tom prilikom poginuo je jedan italijanski vojnik iz ete koja je prva dola u selo Luae. Dolaki, Luaki i Peiki odred posjeM su zatim poloaje izmeu sela Doca i rijeke .Bistrice, napali italijanski bataljon i prisilili ga da se povue u grad. Italijani su imali3 mrtva 1 i 1 ranjenog. Prilikom povlaenja Italijani su iz sela Peaca odveli etiri seljaka, od kojih su dvojica bili pripadnici odreda. Iz grada su istoga dana uhapsili nekoliko rodoljuba i naih simpatizera koji su im sluili kao taoci. Ovoga dana, negdje oko 10 asova, gornjoselski odredi su napali i likvidirali karabinij ersku stanicu u Lubnicama 6 karabinijera se predalo, a komandir je bio ubijen kada se vraao iz Berana u selo Luac. Tada je razoruana i andarmerijska stanica. Istoga dana, poslije kraeg prepucavanja, Bubanjski i titarski odred razoruali su karabinijersku stanicu u selu Brzavi, u kojoj se nalazilo 5 karabinijera i izvjestan broj jugoslovenskih andarma. anarme nijesu razoruali, poto su prilikom" predaje izjavili da e se boriti protiv okupatora. Ostali odredi bili su toga dana u strogoj pripravnosti sa dijelovima u zasjedi i na osmatranju. U toku noi 16. jula titarski odred je kod Skakavca zaustavio autobus koji je iao od Bijelog Polja prema Beranima i poto su razoruali Italijane i zaplijenili potu, autobus je uniten. U toku noi 16/17. jula, izvreno je vie akcija zapaljeni su i onesposobljeni svi mostovi na prilazima gradu. Ove akcije izveli su: Babinjski i titarski odred na veliki most kod Skakavca na Limu, na komunikaciji Berane Bijelo Polje; Dolaki i Luaki odred ; na most kod Jerininog kra; Budimski odred na Brnjici i Budimskoj rijeci; Dragosavsko-matanski odred na Grocu, a dva mosta na Bistirici i jedan na Suici, na komunikaciji Berane Andrijevioa, onesposobili su Buiki i Peiki odred. Vidjei da su potpuno otsjeeni, Italijani lu gradu (u kasarni, gimnaziji, osnovnoj koli, naelstvu, troarinskoj i andarmerijskoj kasarni i kasarni u Haremu) otpoeli su 17. jula . najveom brzinom da se utvruju. Pravili su rovove oko kaDvojicu su ubili borci Dolakog odreda kod luak-og groblja a jednog, kod koga su nali ivu kokoku, ubili su borci Luakog odreda.
1

530

same i utvrivali zgrade u kojima su bili smjeteni, a naroito one koje su dominirale okolnim terenom. Na zgradama su napravili dobro utvrena mitraljeska gnijezda. U isto vrijeme, vidjei da je veliki broj graana neprijateljski raspoloen i da je spreman da napusti grad i pridrui se gerilskim jedinicama, poeli su sa represivnim mjerama i dosta masovnim hapenjima rodoljuba, naih simpatizera i drugih uglednijih graana. Da bi izvrili pritisak na ustaniko rukovodstvo i zaplaili pobunjeni narod, oni su rijeili da izvedu pred prijeki vojni sud 9 rodoljuba, koji su ranije bih uhapeni. Prijeki sud sastavljen od italijanskih oficir^ osudio je 17. jula na smrt ovih 9 rodoljuba: Aleksandra Arsenijevia, Danila Joksimovia, Hama Boka Dervovia, Miletu Mitrovia, Vukajla Zeevia, Arsa Nedia, Boa Lekia, Milana Maliia' i Dragutina Popovia. Istog dana oko 13 asova jedna italij anska eta izvela je osuene na Jasikovac, vezala ih za kolje i baskije i strijeljala. Kad su primijetili da Italijani vode taoce, luko-raniki odredi koji su se nalazili u Lugama, pojurili su oi pravcu Jasikovca, ali su Italijani izvrili strijeljanje prije nego to su odredi mogli dejstvovati-vatrom. Poshje strijeljanja Italijani su se brzo povukli u grad, praeni vatrom pomenutih odreda. Juno od Berana, na lijevoj obali Lima, poloaji odreda protezah su se: obala Lima Bogarsko brdo varoko groblje Balaban do Beran selo Talum, a zaposjeli su ga: Vinicki, Buiki, Peiki, Luaki, Gornjoselski, Dolaki, Stitarski i Bubanj ski odred, i to redom kako su-nabrojani. Na desnoj obali Lima poloaji su se protezali od Lima preko krivina, Jasikovca, Lukog polja i lugova pored Lima, a zaposjeli su ih: Dragosavsko-matanski, Babinjski, Goraki, Biud'mski, Dapsiki, Petniki, Beranski i Luko-donjoraniki odred. lanovi Mjesnog komiteta Milan Ku, oko Pajkovi, Raomir Jovanevi i Radomir Mitrovi nalazili su se na poloaju kod gradskog groblja odakle su uspostavili vezu sa svim odredima na desnoj obali Lima. Na Jasikovcu se nalazio lan Mjesnog komiteta Radivoje Vukievi sa lanovima Optinskog biroa elija (Vladom Sekiem i drugima) koji su imali vezu sa komandama odreda i Mjesnim komitetom. . Okrueni neprijatelj stalno je tukao iz cjelokupnog naoruanja. Dejstvovao je malim bacaima, jer za velike nije imao municije. Ustanici su imali oko 600 puaka raznih tipova (jugoslovenske, moskovske, turske, mauzerke, austrijske, francuske, lovake i druge), 5 pukomitraljeza, izvjestan broj pitolja i runih granata. Bojeve municije nije bilo u dovoljnoj koliini, pa su prepadi vreni esto i sa manevarskom.
35* 5 47

Poslije napada Italijana i strijeljanja rodoljuba na Jasikovcu pojaalo se ogorenje u itavom gradu i kod svih. boraca u odredima. Pucnji na Jasikovau bili su neposredni signal za sveopti napad na italijanski garnizon u Beranima. Luko-donjoraniki i Beranski odred preli su u toku noi. Lim, preko Lukih lugova, i sa Vinickim i Buikim odredom uli u juni dio grada. Otpoela je ulina borba u pravcu anarmerijske kasarne, u kojoj su se nalazili karabinijeri i crnokouljai, kao i prema osnovnoj koli u kojoj se nalazila jedna isturena italijanska jedinica. U grad je u prvi mrak 17. jula prvi uao Peiki odred i napao andarmerijsku kasarnu u kojoj su se nalazili karabinijeri. Poslije kratkog vremena u grad su uli i Buiki, Vinicki, Luaki i Luko-donjoraniki odred i dijelovi Gornjoselskog odreda. U toku napada oko Nei je-drao pod pukomitral jekom vatrom prozore i vrata kasarne. Odredi sa Jasikovea su. pod zatitom niraka upali u Hareme, napali i istjerali Italijane iz kasarne i protjerah ih preko Lima u grad. Pred svitanje borci su se povukli u rovove na Jasikoveu. Nou 17. jula, u selu Pecima, u kui Anta Maliia, Mjesni komitet je odrao vojno savjetovanje kojem su prisustvovah: Milan Ku, oko Pajkovi, Radomir Mitrovi, Savo Joksimovi, Milo Malii i Panto Malii, kao i oficiri bive jfugoslovenske vojske Pavle urii, Tomo Zeevi i Kukli. Na sastanku je izraen plan za osloboenje Berana. Pri tome se osjealo da oficiri neiskreno sarauju sa komunistima. Tada je za komandanta svih odreda s lijeve strane Lima odreen Milo Malii, a za komandanta sa desne strane Lima Pero Borii, oba istaknuti komunisti i rezervni oficiri. Na ovom sastanku je odlueno da se formira narodna milicija od oko 70 boraca i za njenog komandanta odreen je Pero Borii. Pripadnici milicije nosili su crvenu traku oko lijeve ruke koje su pravljene od crvenih enskih marama. Zadatak im je bio da obezbjeuju imovinu i sve objekte i da odravaju red u svim osloboenim dijelovima grada pa i u itavom gradu. S obzirom na ulogu milicije komitet je nastojao da tamo dou borci koji e moi uspjeno da izvravaju ovaj delikatan zadatak. U svakom odredu nalazio se izvjestan-;broj milicionera i im su bili~osloboeni pojedini dijelovi grada, objekti i radnje, oni' su ih obezbjeivali.- Obezbjeivali su svu imovinu, bez obzira da li se radi o dravnoj ili privatnoj (magacini, trgovake i zanatske radnje, naroito muslimanske). Ovakvo obezbjeivalije i odravanje potpunog reda ulivali su veliko povjerenje graanstvu. Nije vie bilo neke pljake ni nereda, to se inae u slinoj situaciji ranije deavalo. 532

Rano izjutra 18. jula nastavljene su borbe sa svih strana. Luko-donjoraniki odredi napadali su osnovnu kolu i zgrade naelstva i okrunog suda. S june strane napadali -su Vuiki i Vinicki odred, a sa zapadne strane Peiki, Luaki i dijelovi Gornjoselskog, uglavnom na andarmerijsku kasarnu. Karabinijera, koji su se bili utvrdili u andarmerijskoj kasarni, vrlo uporno su se borili. U toku nou ustanici su upalili 'stepenite kasarne, ali je vatra ugaena. Ujutru oko 10 asova ustanicima je uspijelo da priu do susjednih zgrada, koje su bile u istom bloku sa kasarnom, preu preko krovova, zapale kasarnu u kojoj se nalazilo oko 40 karabinijera. Oko 20 preivjelih karabinijera povuklo se u troarinsku stanicu a ostali, meu kobima je bilo i poginulih i ranjenih, izgorjeli su. U toku likvidacije anarmerijske kasarne i ne.to kasnije likvidirana su italij anska uporita i isturene take u osnovnoj koli i u zgradama naelstva, suda i pote. Zatim se prelo na likvidaciju jednog vrlo jakog italijanskog uporita u zgradi troarinske stanice u kojoj su se skoncentrisah finansi, izbjegli karabinijeri i izvjestan broj neprijateljskih vojnika koji. su pobjegh iz likvidiranih uporita. Ustanici su neustraivo juriali na zgradu, koja se sastojala iz prizemlja i sprata. Prozori iz kojih je sipala pukomitraljeka i mitraljeska vatra bili su zabarikadirani vreama peska. Meutim, grupa ustanika sa krovova hotela i susjednih zgrada zasipala je vatrom sve otvor ": na troarinskoj stanici i titila bombae koji su kroz prozore ubacivali rune bombe. U juriu na uporite poginuo je inae neobino hrabar Milo Malii, komandant svih odreda s lijeve strane Lima. Kada je najzad iikvidirana troarinska stanica, u njenim sobama se nalazio vei broj italijanskih leeva.Neto poshje podne ostale su jo nezauzete gimnazija i kasarna, koje su drane pod neprekidnom vatrom ustanikih odreda iz Jasikovca, Bogavskog brda i iz Beran-sela. Tada su sve ustanike snage bile skoncentrisane prema ovim objektima. Sa pravca Beran-sela napadah su iz neposredne blizine Bubanj ski, titarski i dijelovi Gornjoselskog odreda, a od Bogavskog brda i gradskog groblja Dolaki i dijelovi Gornjoselskog odreda. Pod pritiskom ustanikih snaga Italijani iz kasarne popOeli su da se prebacuju po dijelovima u zgradu gimnazije. U to vrijeme dijelovi titarskog odreda prodrli su sa sjeverne strane do konjunica i doepali se neMh prostorija kasarne, dok su se u nekim jo drali Italijani. Ustanici su buili pregradne zidove pukomitraljeskom vatrom i bombama prisilili Italij ane da se iz kasarne povuku u gimnaziju. Najzad je ostala jo samo gimnazija kao jedino uporite u kojoj su se soncentrisali svi Italijani. Kada su .pozvani, na
533

predaju poslali su direktora gimnazije Milinka Tripkovia, koji je inae stanovao u gimnazijskoj zgradi, i ponudili pregovore. Poto su pregovori prihvaeni, autant komandanta puka u pratnji tri Italijana (po jednog karabinijera, finansa i vojnika) doao je sa bijelom zastavom u kuu ukaha Labudovia tu kojoj su se nalazili Milan Ku, oko Pajkovi, Panto Malii, "Vuksan Cemovi i jo neki. Italijanski oficir poeo je vrlo drsko da upozorava da su se ustanici svojim postupkom ogrijeili o zakone italijanske imperije i meunarodno pravo. Na to mu je Milan Ku preko tumaa otro rekao: Vi ste za nas okupator koji nam je oteo slobodu i nezavisnost i mi emo borbom da je povratimo. Traimo od vas da poloite oruje ili emo vas sve unititi. Poslije toga italijanski parlamentar je izmijenio ton razgovora. Ba u tom momentu partizanska artiljerija ispalila je jednu granatu koja je pala u neposrednu blizinu gimnazije i znatno demoralisala italijanske vojnike i oficire. (Dva topa su bila donesena iz Andrijevice poslije razoruanja Italijana.) . % Tom prilikom postignut je sporazum: 1) da italijanski garnizon preda sva teka i automatska oruja bacae, mitraljeze, pukomitraljeze i cjelokupn/u .municiju (za automatsko oruje, puke i pitolje) a da vojnici zadre puke i oficiri pitolje bez municije; 2) da se italijanski vojnici i oficiri transportuju u pravcu Podgorice, pa ako tamonji garnizon bude razoruan tada i oni da pre'daju puke i pitolje, poto bi na taj nain ouvah svoju vojniku ast. Italijanski pregovarai nijesu odmah potpisali ugovor, ve su se vratili u zgradu gimnazije da obavijeste svog komandanta. Poto su u tom momentu nai topovi ispalili jo nekoliko granata, to je ubrzalo prihvatanje uslova. Sporazum je potpisan u kui Miluna Pantovia. im su Italijani potpisali uslovni sporazum, nai odredi su stegli obru oko gimnazije, a dvije grupe sastavljene od pripadnika narodne milicije i drugih boraca, ule su u zgradu i oduzele neprijatelju teka i automatska orua. Bilo je 9 mitraljeza breda, 5 tekih i 18 lakih minobacaa, 24 pukomitraljeza i neto municije. Minobacaka i vei dio ostale municije zaplijenjeni su prilikom zauzimanja kasarni, u kojima je bilo glavno skladite ratne opreme i hrane. ; Oduzeti bacai, mitraljezi i pukomitraljezi odnijeti su pozadi kasarne i predati najboljim borcima komunistima i skojevcima. Odmah je organizovano brzo upoznavanje u rukovanju ovim orujem. U toku borbe za osloboenje Berana nai odredi imali su 8 mrtvih i 6 ranjenih. Poginuli su, i to 17. jula:-Akovi Stevana
534

Krsto, zemljoradnik iz D. Ranice; Vukainovi Novice Dragi, zemljoradnik iz Budimlja; Kneevi Zarije Milorad, zemljoradnik iz Budimlja; Miovi Lazara Boko, zemljoradnik iz Mata i erani Milete Stania, zemljoradnik iz Vinicke; a 18. jula: Malii Milia Milo, pravnik iz Peaca; uki Vuksana Milan; zemljoradnik iz Donje Ranice i Vujovi Aleksandar iz Dapsia. Poslije potpisivanj uslovnog sporazuma narod je uao u osloboeni grad. Pred svim javnim zgradama, magacinima i - trgovakim i zanatskim radnjama, dravnim i privatnim, nalazili su se narodni milicioneri sa crvenim trakama oko lijeve miice. Zgrada gimnazije u kojoj su se nalazili razoruani Italijani bila je blokirana odredima. >. U toku noi 18. jula u bolnici, u sobi u kojoj je leao bolestan Milan Ku, odran je sastanak Mjesnog komiteta kojem su prisustvovali, pored lanova vojne komisije, i lanovi, optinskih biroa elija. Branko Deleti, lan Okrunog komiteta za Kolain koji je toga dana doao u Berane izloio je direktivu Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru, Boku i Sandak, prema kojoj gradove ne treba zauzimati, a zauzete treba napustiti. Radi to boljeg uvrivanja jedinica i njihovog osposobljavanja za dalje akcije i odbranu slobodne teritorije na ovom sastanku je odlueno da se formira vojni komitet koji e rukovoditi svim vojnim poslovima i istovremeno.biti operativni tab na terenu sreza. Za rukovodioca komiteta odreen je Milan Ku, a za lanove Savo Joksimovi, lan Partije, Mirko Babovi, kapetan bive vojske i Ilija Lutovac, sudija. Pavle unii nije prihvatio da bude lan komiteta. Za komandanta mjesta odreen je Stevan oki, rezervni oficir. Pored toga donijeta . je odluka da se formiraju bataljoni narodne vojske, po principu narodne vojske iz balkanskog rata, ije e jezgro sainjavati gerilski odredi koji su u dosadanjim borbama pokazali veliku umjenost i borbenost. Direktiva da grad treba napustiti strano je delovala na lanove komiteta i Partije, a isto tako bi se negativno odrazila i na sve ustanike i itav narod sreza. Prosto je bilo nemogue saoptiti je i izvriti, ba s obzirom na uspjehe i borbeni elan koji je svakim danom sve vie narastao. Nakon diskusije svih uesnika i analize itave situacije Mjesni komitet je domo ' odluku da se grad ne naputa. Na ovom sastanku odlueno je da se formira narodni organ koji je imao zadatak da vodi borbu protiv klasnog neprijtelja i da hvata saradnike okupatora i privodi ih organima narodnih i vojnih vlasti. Za ovu slubu su odreeni Mito Milkovi, Stevo Delevi, Savo Mitrovi i Mijat Viuleti. Odlueno je, kao to je ve reeno, da se automatsko oruje, zaplije535

njeno od Italijana, podijeli po odredima i to lanovima Partije i SKOJ-a, kako ne bi dolo u ruke nesigurnih elemenata. Komunisti su imali da se jo u toku noi i jutradan obue u rukovanju ovim orujem, izvjestan broj lanova Partije rasporeen je na rad u vojnim jedinicama, za rad po partijskoj liniji i organizaciji vlasti na terenu. Zatim je donijeta - odluka da se jutradan izvri razoruanje svih Italijana, bez obzira na uslove sporazuma. U diskusiji po ovom pitanju bilo je i mdljenja- da je neophodno da se pridravamo sklopljenog sporazuma. Meutim, veina se izjasnila da se u ratu s neprijateljem treba sluiti i ratnim lukavstvom i a je u ovom sluaju to bio najbolji nain da se neprijatelj razorua i bez rtava likvidira jedno ozbiljno i solidno utvreno neprijateljsko uporite. Bila je subota, 19. jul, dan sunan i vrlo prijatan. Grad je imao svean izgled i pored izrazitih tragova borbi; Veoma raspoloeni graani kretali su se ulicama u veim i manjim grupama. Ljudi su bili vrlo poslovni, ah, umjesto linih, obavljali su narodne poslove. Odredi su logorovali po batama u gradu i na periferiji. Borci su izgledali ponosni i svjei, odmorili su se posh je dvije neprospavanei noi. istili su oruje i ureivali ostalu opremu. Jo u jutarnjim asovima narod se okupljao oko leeva strijeljanih rodoljuba na Jasikovcu. Jo su visili na kolcima" i baskijama za koje su ih Italijani prije strijeljanja vezali. Fotograf Vlado uki napravio je nekoliko snimaka koji e novim generacijama sluiti kao dokument zloina faistikog okupatora. Poasna straa od boraca gerilskih odreda, zajedno sa porodicama strijeljanih, skinula je leeve i stavila ih u mrtvake sanduke, a zatim je velika povorka naroda i boraca prola ulicama grada. Narod skoro iz svih krajeva sreza masovno se prikljuivao povorci. Izredalo se nekoliko govornika. Oko 18 asova (19. jiula) odredi sa svim zaplijenjenim orujem zaposjeli su zgradu gimnazije. Italijanima je predat ultimatum da predaju puke, pitolje i svu vojnu opremu koju nijesu predali. Ostavljen im je rok od 15 minuta. Iz gimnazije je izaao italijanski major i upozorio na obaveze predviene uslovima o predaji. Na to mu je odgovoreno da su oni zarobljenici i da se moraju pokoravati zahtjevima partizana. Na kraju je major rekao: Ja sam oficir italijanske imperije poginuu sa svojim oficirima, a ne mogu pristati na razoruanje. Odmah je poao ka ulazu, u zgradu. Italijanski oficiri su se svakako plaili odmazde za strijeljanje na Jasikovcu. U meuvremenu ustanici su bili privukli burad sa benzinom i prislonili ih uza
536

zid zgrade, da bi ih u sluaju otpora Italijana upalili. Italijanski vojnici, koji su posmatrali kroz rupe na zabarikadiranim prozorima, vidjeli su svog majora, postavljene bacae, mitraljeze i burad sa benzinom, kao i itav obru oko zgrade. Zato, u trenutku kada je major bio na vratima sa namjerom da se bori i izgine sa svojim oficirima, vojnici su poeli da izlaze na druga vrata i iskau kroz prozore sa pjesmom: Avanti popolo... i da slau oruje na gomilu. Odmah je prila odreena grupa lanova Partije i pripadnika narodne milicije i preuzela oruje. Kratko vrijeme poslije vojnika i podoficira izali su i oficiri i predali revolvere i opasae. Tako je bio potpuno osloboen itav srez i grad u kome se nalazio vrlo jak, brojan i dobro naoruan neprijateljski garnizon. Tada je od neprijatelja oduzeto preko 900 puaka i oko 70 revolvera. Poslije razoruavanja zarobljeni vojnici, karabinijeri, fi-nansi, podoficiri i oficiri (preko 700 vojnika i 18 oficira) okupilo se u dvoritu gimnazije, gdje im je sa krova improvizovane ljetne kuhinje jedan italijanski vojnik odrao- kratak govor na italijanskom jeziku i proitao proglas Komunistike partije Italije protiv rata. U meuvremenu je jedan vod ustanika pregledao sve prostorije u zgradi i izbacio svu vojnu opremlu. Poslije toga Italijanima je nareeno da uu u zgradu, s tim da mogu ii na esmu po vodu i do klozeta. Reeno im je da e uredno primati sljedovanja hrane. U toku noi 19. jula odran je u kancelariji kasarne proireni sastanak Mjesnog komiteta kojem su, pored lanova komiteta prisustvovah i lanovi vojnog komiteta, lanovi optinskih biroa elija i izvjestan broj drugih istaknutih komunista. Ovom sastanku prisustvovao je i Mitar Baki, lan vojne komisije CK Jugoslavije, koga je drug Tito poslao u Crnu Goru, a koji je preko Rugova i KaLudre stigao u Berane istog dana neto poslije podne. Sastanak je trajao itavu no. Mitar Baki je izloio direktivu CK KPJ o optem ustanku u Crnoj Gori, a Milan Ku i oko Pajkovi referate o pripremama i toku ustanikih borbi i borbenom raspoloenju gerilskih jedinica i itavog naroda. Baki se vrlo pohvalno izrazio o postignutim uspjesima u srezu, govorei da e i oni imati velikog znaaja za dalju borbu. On je, s obzirom na postignute uspjehe u ustanku i na borbeno raspoloenje ne samo komunista, ve i ogromne mase graana, koje je stalno raslo, potvrdio ispravnost odluke komiteta da se osloboeni grad ne naputa. Na; ovom sastanku su postavljeni zadaci: da se nastoji da se odri i uvrsti to potpunije jedinstvo naroda, bez obzira na raniju politiku pripadnost, i da se politika linija postavi na najiru platformu borbe protiv okupatora i za narodno osloboenje;
537

 da se nastavi sa formiranjem i'^uvrivanjem jedinicanarodne vojske na principu dobrovoljnosti i da komunisti slue primjerom hrabrosti i discipline; da se uspostavlja dalji kontakt sa pripadnicima politikih stranaka i oficirima bive vojske, kako bi se pridobili :za borbu protiv okupatora; s obzirom na to da je itav srez osloboen od strane naroda pod rukovodstvom Partije i da je prestala da funkcionie stara vlast, odlueno je da se 21. jula odri skuptina narodnih. predstavnika iz svih sela, svih pohtikih stranaka i borbenih jedinica koje e izabrati narodni odbor osloboenja i koji e preuzeti i vriti cjelokupnu vlast na osloboenoj teritoriji sreza. Sjutradan, 20. jula, stigao je od -rukovodstva iz Andrijevice izvjetaj o napadu neprijatelja sa pravca Plava i Gusinja. Odmah je formirana jedna "eta od oko 70 boraca, sastavljena uglavnom od komunista i skojevaca i upuena u. pomo Andrijevici. Za komandira ove ete odreen je Mitar Bukumir, a za politikog rukovodioca Vuko Tmui. Poto je prognala neprijatelja eta se poshje dva dana vratila i borci su ponova uli u sastav svojih bataljona. Poshje podne, 20. jula, bataljoni su upueni na podruja svojih optina, dok su Poliki, Budimski i Donjoraniki bataljon dobili zadatak da poalju neto jaa obezbjeenja u pravcu Sjekirice, Tur jaka i Bihora. Toga dana je iznad grada kruio jedan italijanski avion. Zarobljeni Italijani su sahranili svoje poginule vojnike i oficire. Toga dana je u svim selima i odredima izvren izbor delegata za sresku skuptinu zakazanu za 21. jul, a zatim je izra-. en i nacrt odluka koje treba da razradi i donese skuptina kao lgitimni predstavnik naroda sreza Berane.
Nikola EKULARAC

USTANAK U TAJERSKOJ

P r e d sam napad faistikih snaga na Jugoslaviju, u tajerskoj su bile aktivne partijske organizacije naroito u industrijskim centrima. Partija je prodirala i u izrazito seoske krajeve istone tajerske. U sklopu Pokrajinskog komiteta, ije je sedite bilo u Mariboru, delovala su pojedina partijska okruja u Mariboru, Ptuju, Celju i Trbovlju, kao i okruni komiteti za Prekomiurje i Koruku. Najznaajnije partijske organizacije u Mariboru bile su u eleznikim radionicama i u tekstilnoj fabrici Huter. Osim toga delovale su pojedine ehje po granama sindikalnih organizacija, i to: meu graevinarima, pekarima, metalcima, obuarima, krojaima, nametenicima, konobarima i frizerima. Posebne ehje su postojale i na Pobreju, u Teznu, Studencima i Melju. Vrlo jake partijske organizacije bile su i u Ruama, Selnici, Fali i Ribnici na Pohorj. Partijske organizacije su postojale i u Ptuju, meu kojima je bila vrlo jaka ona u eleznikim radionicama. Partijske organizacije u Meikoj dolini, postojale su u fabrici lepenke, seoska elija iu- Prevaljama i skojevska grupa u~Leama. Bile su i dve elije u Ravnama, u Podkraju kod Prevalja i u papirnici Prevalje. Pored partijskih organizacija svuda su se razvijale skojevske organizacije. Vrlo jaka skojevska grupa delovala je od 1939. u Slovenj-Gradecu, koju su organizovali studenti koji su dolazili iz Ljubljane. I na celjskom podruju partijske organizacije bile su relativno jake. U Celju su postojale tri uline ijedna fabrika elii ^ : (u Vestnovoj tvornici, cinkarni i elezari Store), a na Preboldu tri seoske i jedna fabrika. U Zabukovici su bile tri uline, odnosno seoske i dve fabrike elije. U Savinjskoj dolini je postojala fabrika ehja u martnom ob Paki. Partijski rad u alekoj dolini razvijao se pod rukovodstvom Mesnog konv539

teta u Sotanju. elije u alekoj dolini su objedinjavale 35 komunista. Seoske elije su postojale jo u Ponikvi i entjuru Vrbno i u kofji Vasi, a u Rogakoj Slatini je delovala fabrika. U Trbovlju su postojale elije u istonom i zapadnom pogonu, u separaciji, u Dobrni, kod graevinara, kod dve grupe zanatskih radnika, u Hauckovom kamenolomu i u organizaciji ena. U tim organizacijama bilo je ulanjeno oko 80 komunista. U Zagorju su postojale elije u pogonima KisoveC, Kotrede, u spoljnom pogonu, a osim toga delovala je i jedna opta gradska elija. Sve te elije imale su ukupno 40 komunista. Organizacija u Hrastniku imala je dve elije: u rudniku i u fabrici stakla, hemijskoj tvornici i na eleznici sa preko 31 lanom. U Trbovlju i Hrastniku postojale su i jake organizacije SKOJ-a. U Posavskom podruju lanovi Partije su delovali jo u Krkom, Brezicama i Dobovi. Osim toga jaka partijska organizacija bila je i u Rajhenburgu. U nju su bili ukljueni radnici iz Rajhenburga i Senova. elije U Posavju bile su meusobno dobro povezane od Rajhenburga sve do Dobove. Znaajnu injenicu predstavljalo je, neposredno uoi rata, brzo irenje skojevskih organizacija u tajerskoj. One su bile naroito jake meu mariborskom egrtskom i srednjokolskom omladinom. SKOJ je bio vrlo jak na ptujskom i celjskom podruju kao i u rudarskim centrima. Skojevci su bili aktivni i u podrujima gde nije bilo partijskih organizacija, kao na primer, u radgonskom, Ijutomerskom i mislinskom podruju. Partijske organizacije su vodile snanu borbu za pobolj a n j e poloaja radnika, a sem toga Partija je u tajerskoj po-' svetila veliku panju i borbi protiv pete kolone i faistike propagande delovala je preko mnogih drutava, organizacija i strunih udruenja. Specijalnu panju je posvetila radu u odborima radnike solidarnosti, koji su udruivah organizacije bivih URS-ovih sindikata. Jak uticaj Partije oseao se i.u drutvima studentske omladine, meu lanovima Vzajemnosti koja je delovala kao naslednica rasputene Svoboe i u drugim organizacijama. Rad se manifestovao i u velikoj aktivnosti Drutva prijatelja Sovjetskog Saveza, koje je ba u tajerskoj mobilisao iroke radne mase kroz prikupljanje potpisa za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom. iroke mase u tajerskoj Partija je okupila i kroz Savez radnog naroda. Hapenje potpisnika proglasa ta hoemo iz raznih krajeva tajerske izazvalo je snano reagovanje i iroke akcije protesta. U potpisivanju protesta uestvovao je ogroman' broj graana. Na tajerskom podruju Partija je posvetila ve540

liku panju i narodnoodbrambenim^akcijama, koje su naroito ovde bile znaajne, jer su uperene protiv delatnosti kulturbundovske pete kolone i protiv pripremanja faistike agresije. . Pre rata, partijske konferencije davale su smernice za rad itavom lanstvu Partije. U Podkraju kod Velenja odrana je tako, avgusta 1940, konferencija KPS, kojom je rukovodio Bons Kidri. Te godine odrana je i okruna konferencija za Celje u martnom ob Paki, kojom je rukovodio kandidat CK KPS Slavko Slander. Godinu dana ranije odrana je pokrajinska partijska konferencija za tajersku kod Joeta Lacka, lan CK KPS, u Novoj Vasi kod Ptuja, kojoj je prisustvovao i Tone Tomi. U Maribora je, avgusta 1940. iu Tenu odrana okruna partijska konferencija. Njoj su prisustvovali pored ostalih i Slavko Slander, lan CK KPJ, Milo Zidanek i Boris Kidri. U rudarskim centrima, gde je postojala dugogodinja revolucionarna tradicija, partijske organizacije su u toku 1940. i poslednjih meseci uoi izbijanja rata, razvil veliku aktivnost. Neposredno pred rat na njihovom podruju je odran niz znaajnih partijskih sastanaka, kao to su bili u toku leta 1940. u t. Lenartu na Sv. planini kome je prisustvovao i drug Tito, zatim 25. decembra 1940. u Zagorju, na kome su uestvovali: Slavko Slander, Vida Tomi, Tomo Brejc, Franc Leskoek, - Tone Dolinek, Franc alamun, Lojze Hohkraut i jo 20 delegata. Sva ova aktivnost Partije stvorila je najbolju bazu za organizovani otpor protiv faistikog osvajaa, odmah posle okupacije zemlje. Posle prilaenja Jugoslavije trojnom paktu, i Partija u tajerskoj je stupila u snanu akciju. Njena aktivnost je dola naroito do izraaja prilikom organizovanja demonstracija protiv vlade Cvetkovi Maek. U Mariboru su," na primer, lanovi KP odrali sastanke uoi demonstracija, na kojima su odreene parole koje e se preneti masi demonstranata. lanovi KP su bili najborbeni]i deo demonstranata i svojom borbenou usmerih su tok dogaaja. Prilikom napada neprijatelja na Jugoslaviju, sve partijske organizacije .u tajerskoj, organizovale su odlazak dobrovoljaca u vojsku: za ovo su se brinule vojne komisije kod okrunih komiteta KPS. Iz Maribora su otili kao dobrovoljci u vojsku skoro svi skojevci, a i lanovi Partije. Na terenu su ostali samo oni,, koji su bili potrebni za politiki" rad. Dobrovoljci iz Maribora su se probijali prema Novom Mestu", jedan deo je doao do
541

Karlovca, a jedan je stigao do Zagreba, gde je vodio borbu, sa Maekovom zatitom. Ve 7. aprila iz Ptuja je otilo na poziv Partije u vojsku oko 90 dobrovoljaca koji ranije nisu bili mobilisani. Meu njima su bili i svi komunisti koji u se tek vratili iz Meureja, osim dvojice. Vodio ih je Joe Lacko (narodni heroj). Iz Ptuja je otilo i oko 300 omladinaca-dobrovoljaca. Uoi napada na Jugoslaviju, u Ptuju je bilo pokuaja, pod rukovodstvom KP, da se formira narodnoodbrambeno vee. Godine 1941. Partija je ponovo pokrenula akciju za formiranje ovog vea. Uvedeno je straarenje, da se nemaki padobranci ne bi heprimetno spustili na ovu teritoriju. Prilikom napada na Jugoslaviju u ptujskom parku je odran veliki sastanak omladine, na kome se govorilo o odlaskiu komumsta-dobrovoljaca u vojsku. U kancelariju komandanta Ptuja dola je tada specijalna delegacija, koja je zahtevala oruje i uniforme, ali je naila na nerazumevanje i traeno nije dobila. Posebna delegacija, koju je predvodio Milo Zidanek, posetila je i vojne vlasti u Celju i Mariboru, gde je razgovarala sa komandantom vojnog okruga, dok je u Celju sa komandantom vojnog okruga Draom Mihailoviem razgovarao Slavko Slander. I na celjskom podruju Partija je organizovala odlazak veeg broja dobrovoljaca u vojsku. Dobrovoljci iz Saleke doline, koji su poli prema Novom " Mestu, zaplenili su u putu 12 francuskih puaka s municijom. Na svom putu ovi dobrovoljci su se sreli na Svetoj planini s komunistima iz rudarskih basena. Tom prilikom je doneta odluka da Saleka grupa dobrovoljaca deponuje oruje i da se vrati svojim kuama. Ova odluka je bila prihvaena posle ocene poloaja, kada se ve videlo da se jugoslovehska w ' s k a raspada. Oruje koje je deponovala aleka grupa dobrovoljaca, kasnije je posluilo za naoruanje prvih trbovljanskih partizana. I u Trbovlju su komunisti poslali komandantu vojne jedinice delegaciju od tri lana, da bi pregovarala o saradnji komunista na odbrani zemlje. Delegacija je traila naoruanje dobrovoljaca, ah je razgovor bio vrlo kratak. Komandant je zapretio delegaciji hapenjem. O rezultatu pregovora odmah su obaveteni lanovi Partije i SKOJ-a, a istovremeno je izdate nareenje za prikupljanje oruja i dobrovoljni odlazak u vojsku. U rudarskim centrima Partija je nastupala javno. Ali, na osnovu dobijenih informacija, partijska organizacija u Trbovlju je donela odluku da se odlazak dobrovoljaca prekine zbog potpunog raspada jiugoslovenske vojske. Komunisti treba da prikupe oruje, opremu i municiju, a oni koji su kompro542

mitovani, a i simpatizeri, moraju se povui na Svetu planinu da bi se spreila hapenja. Tako se na Sv. planini (sada Partizanski vrh) tada okupilo oko 30 komunista. Partija je poela delovati u novim uslovima okupacije. Pripremala je oruanju borbu protiv okupatora u veoma tekim uslovima. Nemci su kroz tajersku prodirali preko Dravograa, Maribora i Ptuja i zaposeli je za tri dana. Mnogi lanovi Kulturbunda, koji su poslednjih dana stare Jugoslavije izbegli mobilizaciju i otili u ilegalstvo, sada su se pojavili, pomagali nemakim jedinicama, uvah strau pred javnim zgradama, a istovremeno preuzimali vlast. Tu i tamo, naoruani "kulturbundovci preuzimali su vlast jo pre dolaska nemake vojske. Nemci su umarirali u Maribor u veernjim asovima 8. aprila. Jo pre dolaska Nemaca vlast u Mariboru su preuzeli kulturbundovci. S one strane stare jugoslovenske granice ve su ekale spremne takozvane akcione snage, koje su ile za nemakom vojskom. One su odmah razmetene u okupiranoj tajerskoj. Od 11. do 14. aprila stiglo ie u tajersku 280 andarma, 1 847 lanova SA, 210 lanova NSKK i 3 policijska bataljona, koja su se smestila u Mariboru, Celju i Krkom. 14. aprila vlast u slovenakoj tajerskoj preuzeo je ef civilne uprave dr Iberajter (berreither). n je doveo tzv. akcioni tab, koji se ve u Gracu pripremao za preuzimanje vlasti. Istog dana je preuzeo funkciju komandanta policije i slube bezbednosti potpukovnik Lurker. On je bio pretpostavljeni dravnoj policiji (Gestapou), kriminalnoj policiji i tabu za preseljavanje. Sva ta odeljenja pohcije imala su svoje sedite u Mariboru, a izvan Maribora svoje ispostave. Jo pre okupacije nemake pripreme dole su do izraaja, i to ve 14. aprila, kada je izdata naredba kojom se rasputaju sva ranija sreska naelstva i opbinske uprave svih veih mesta, a na njihova mata p o s t a v l j a j u politiki komesari. U Krkom je postavljen i specijalni zamenik breikog pohtikog komesara. Kasnije su Nemci ukinuli politike komesare i postavili Landrate, u tajersku ponovo podelili na est okruga. 26. aprila 1941. u Maribor je doao Hitler, i dao sledei nalog efu civilne uprave: Uinite mi ovu zemlju ponovo nemakom, kao to je nemaka i ostala tajerska. U znaku ovog naloga nemaki okupacioni aparat je odmah poeo s unitavanjem slovenstva. Nastalo je vreme neuvenog naselja. ef civilne uprave poeo je s velikim oduevljenjem da ostvaruje Hitlerovo nareenje. Prilikom sprovoenja mera, kojima je bio cilj da se u to kraem vrememi izvri germanizacija slovenake tajerske, nemaki okupacioni apa543

rat se posluio nemakom manjinom u Donjoj tajerskoj. Ona je imala jake privredne pozicije i pre okupacije je bila organizovana u nemakom Kulturbundu, kji je-predstavljao nacistiku petu kolonu. S prolea 1941. u slovenakoj tajerskoj bilo je 10 818 lanova Kulturbunda, koji su bili povezani s nacistikim pijunskim centrima u Nemakoj i Austriji i koji . su pripremali okupaciju tajerske. U Gracu su se ovi pripremni poslovi obavljali u okviru takozvanog Nemakog instituta za jugoistok. Jo pre okupacije tu su bili pripremljeni svi podaci, koji su zatim sluili okupacionim vlastima za sprovoenje nasilja i germanizacije. Nemaka okupacijska taktika se razlikovala od'italijanske, mada je konani cilj bio isti unitenje slovenakog naroda. Nemci su odmah udarili svom snagom. Prva hapenja su izvrili odmah posle dolaska, a ve 14. aprila poeli su sa obimnijim hapenjem. esnaestog aprila je zabranjen rad svim slovenakim drutvima, u kojima su postavljeni komesari za likvidaciju, a 22. aprila je ef civilne uprave izdao uredbu o osnivanju Komesarijata za jaanje nemake narodnosti u Donjoj tajerskoj. Prema ovoj uredbi sva konfiskovana slovenaka i jugoslovenska imovina ula je u specijalni fond, kojim je raspolagala ova ustanova. Da bi to uspenije sprovodili germanizaciji!, nacisti su se sluili pored terora i raznim politikim merama. Desetog maja 1941. osnovan je tajerski domovinski savez, koji je bio ureen po uzonu nacistike stranke (NSDAP). Na elu ovog tajerskog domovinskog saveza nalazio se savezni voa tajndl. Ova organizacija je zatim razapela svoju mreu po celoj okupiranoj tajerskoj. Upisivanje u savez bilo je u znaku nemakog nasilja. Prilikom upisa svi prijavljeni su bili dobro provereni i na osnovu toga je stanovnitvo bilo podeljen u tri kategorije. Oni, iji je upis'zbog politikih ili rasnih uzroka bio otklonjen, doli su u kategoriju zatienih, i oni su bili bez ikakvih prava. Veina prijavljenih je dobila dravljanstvo na opoziv, odnosno zelene legitimacije, a 27 059 bivih kulturbundovaca i narodnih izdajnika dobilo je crvene legitimacije, a time i trajno dravljanstvo. Svi mukarci od 18 do 45 godina starosti postali su obavezno lanovi vermanafta. Preko ove organizacije Nemci su hteli. da Donju tajersku to pre uine zrelom za aneksiju. Okupator je do 4. XI 1941. registrovao 84 700 .naoruanih pripadnika vermanafta. Osnovni zadatak vermanafta, kojim su rukovodili Nemci i Rajha bio je taj, da mladie i ljiude to pre vojniki vaspitaju, naue ih da govore nemakim jezikom i da ih vaspitaju u nacionalsocijaliste. Vermanaft je bio organizovan u turme i tandarte, po teritorijalnom naelu. Tako je vermanaft 544

isprepleo celu pokrajinu ovom specijalnom vojnikom organizacijom. Kada je poeo ustanak, Nemci su poeli da upotrebljavaju vermane i za borbu protiv partizana. tajerskom domovinskom savezu prikljuena je specijalna omladinska organizacija, iji je cilj bio denacionalizacija omladine. Opti cilj tajerskog domovinskog saveza je, uostalom, bio da to izraziti je upregne tajersku u nemaku ratnu mainu i da pripremi zemlju za prikljuenje nemakom Rajhu. Okupator se svim silama trudio da ubedi Slovence u Donjoj tajerskoj da nisu Slovenci, ve tajerci, koje razdvaja od Nemaca samo jezik. Zbog toga treba intezivno da ue nemaki, kako bi se odstranila i ova poslednja prepreka. Mnogim lecima i pretnjama oni su pozivali stanovnitvo na teajeve jezika, kojih je samo u toku zime 19411942. bilo 23 030. Odmah u poetku zatvorili su sve slovenake kole i osnovali nemake, sa kadrom koji se kolovao u blizini Graca. Unitavani su svi spoljni znaci slovenstva, odstranjivani su slovenaki napisi. Sva geografska imena zamenjena su nemakim. Jo pre okupacije u Gracu su pripremljeni novi nemaki nazivi za slovenake gradove i sela. Ili su toliko daleko, da su slovenakom stanovnitvu germanizovali imena i prezimena. Slovenaka re je bila zloin, dok je slovenaki jezik bio zabranjen ak i na bogosluenju u crkvama. Svima onima, za koje su Nemci smatrah da e spreavati proces germanizacije, pripremljeno je isterivanje iz domovine. Mnogi ljudi koji su dobro poznavali nemake okupacijske metode i oseali se ugroenim, sami su napustili Donju tajersku na poetku okupacije. Meutim, komunisti, koji-su bih. najugroeniji i koji su u velikom broju bili u vojsci, vratili su se posle kapitulacije i poeli da dejstvuju. Nemaki okupatori su poeli sa obimnim hapenjima i iseljavanjem. Prva hapenja izvrila je tajna vojna policija, uz pomo pripadnika biveg Kulturbunda (folksdojeri). Drugi talas je doao 15. aprila, kada su na osnovu poternica dravnog- biroa bezbednosti uhapsili samo u Mariboru preko 300 lica. U sleeoj akciji protiv slovenake inteligencije uhapeno je preko 1 300 lica,, koja su bila sasluana i najveim delom iseljena. Ispostave Gestapoa u Donjoj tajerskoj uhapsile su jo oko 1100 lica. Kao osnova za poternice posluili su spiskovi, koje su jo pre okupacije sastavili i predah dravnom birou bezbednosti pripadnici nemake manjine i Kulturbunda u staroj Jugoslaviji. To vai i za prva iseljavanja, koja su tu i tamo sprovedena jo u toku maja. Tako su, na primer, poetkom maja potrpali u kamione slovenake uitelje u srezu Ljutomer i odvezli ih u Varadin, pretei im smru ako se vrate. U Posavju u
35 U s t a n a k 1041.

545

Brezicama uhapene su nabili u autobuse na kojima je pisalo Izletnika putovanja, a onda ih prebacili preko nemako-hrvatske granice. Pred Samoborom su ih ostavili nasred puta, ne predavi ih hrvatskim vlastima. Prvi autobusi iseljenih lica krenuli su iz Brezica 21, 22. i 23. aprila. Dobra treina graana iz Posavja, od Radea do Dobrave bila je iseljena jo prvih dana okupacije. Nemaki planovi za iseljavanje Slovenaca stalno su se menjali. Najpre su hteli da isele 260 000 Slovenaca (iz tajerske i Gorenjske). Taj broj je kasnije promenjen i na savetovanj u u Zagrebu, 4. juna 1941, za Donju tajersku je izraen plan o iseljavanju u tri talasa: prilikom prvog talasa do 5. VII bilo je iseljeno 5 000 politiki nesigurnih Slovenaca u Srbiju, U drugom talasu, od 10. VII do 30. VIII 1941, bilo bi iseljeno 25 000 Slovenaca u Hrvatsku. Ovde bi bili obuhvaeni uglavnom oni graani koji su se naselili u tajerskoj posle 1919, godine. U treem talasu bilo bi iseljeno 65 000 seljaka iz-pograninih krajeva tajerske u Hrvatsku. Sve ove planove Nemci u celini nisu mogli izvesti. Plan prvog talasa je u potpunosti ispunjen. U drugom talasu je bilo. iseljeno oko 10 000 Slovenaca. Ako ovim brojkama dodamo jo 17 000 lica koje su Nemci oznaili kao takozvane dobrovoljne iseljenike, ukupan broj iseljenika, bez treeg talasa, iznosi preko 71 000. U prvom i drugom talasu Slovence su preselili u 33 transporta. Iz Maribora je polo 26, a iz Rajhenburga 9 transporta. Plan treeg talasa iseljavanja Nemci su promettili 34 000 seljaka iz Posavja nije otilo na jugoistok, ve su ih preselili u leziju. U ispranjena domainstva naselili su. ko~ evske Nemce i Nemce iz Besarabije i Bukovine. Cilj preseljavanja u Pdsavju, bilo je, prema reima jednog nemakog strunjaka, ovakav: potpunim nemakim naseljavanjem pograninog pojasa treba da se sauva vindiarsko i tajersko stanovnitvo Donje; tajerske od slovenakih nacionalnih uticaja', jer je samo n a ' t a j nain moguno obaviti germanizaciju. "Treba pomenuti i posebne grupe Slovenaca koje su Nemci smatrali politiki nesigurnim, ali u rasnom pogledu nisu imali ta- da im prebace i zbog toga su ih smatrali sposobnim za germanizaciju .pa su ih iseljavali u Nemaku. U vezi s prvim hapenjima, bio je" sastavljen i transport istaknutijih predstavnika javnog ivota, bez obzira na politiku pripadnost. Transport, je bio namenjen za koncetracioni logor Dahau. Kao deo preseljavanja slovenakog stanovnitva iz Donje tajerske, moe se smatrati i iroko organizovana akcija za mobilizaciju radnika za razne grane industrije u Rajhu, a naroito za javne radove i popunjavanje eleznikog kadra. Sva imovina iseljenih bila 546

je zaplenjena u korist komesarijata za jaanje germanstva. Tako je slovenaka imovina sluila za germanizaciju slovenake teritorije. Uporedo sa iseljavanjem Slovenaca doseljavam su Nemci, koji su zaposeli sve rukovodee poloaje i msta u novoj okupacionoj upravi i politikom ivotu. Zajedno s pripadnicima nemake manjine, koji su ranije bili organizovani u Kulturbundu, novodoli Nemci su stvorili iroku bazu za nasilje protiv Slovenaca i tu injenicu treba svakako uzeti, u obzir prilikom razmatranja' mogunosti ustanka. U ovom trenutku, tako sudbonosnom za slovenaki narod, komunisti u tajerskoj nisu otkazali. Posle raspadanja svih stranaka i partija stare Jugoslavije, oni su ostali jedina organizovana stranka slovenakog naroda u tajerskoj. Prilikom kapitulacije stare jugoslovenske vojske i prvih diana okupacije, komunisti su uglavnom prikupijali oruje i drugu vojnu spremu. Spontana akcija komunista za prikupljanje oruja bila je samo deo akcije koje su predvidele vojne komisije u partijskim organizacijama, ve prilikom izbijanja rata. Poznat je niz sluajeva, u mariborskom podruju, spasavanja oruja stare jugoslovenske vojske od okupatora. Mariborski skojevci su odnli mnogo oruja iz mariborske kasarne i zakopali ga na Pohorju. A ba ovo oruje nije dolo u ruke prvih partizana, jer je okupator skojevce, koji su oruje sakrili, aretirao ih iselio. Takoe su bili aktivni i komunisti u Ruama, Lovrencu na Pohorju, u Hoama, na Pragerskom, u Kungoti u Slovenskim Goricama i jo nekim krajevima gde su pre rata aktivno delovali lanovi KP. Jedan skojevac iz Ptuja, koga su Nemci streljali jo avgusta meseca, prikupljao je oruje i zakopavao ga u parku. I u Markovcima kod Ptuja skojevci su odneli iz bunkera mitraljez i nekohko puaka s municijom. Simpatizer Partije je sauvao oruje u Domavi. Oruje je sakriveno i u umi iznad Dravinj. iva akcija za prikupljanje oruja bila je u Ijutomerskom i radgonskom predelu 1 Slovenskih Gorica. Tako su skojevci u Gornjoj Radgoni, odmah u poetku okupacije, sakrili neto oruja, a i simpatizeri Partije u Renkovcima, na Moti" kod Ljutomera i u Srediu. Na celjskom podruju, na primer, u alekoj dolini komunisti su puke stavili u bure od benzina i zakopah ga. aleka. grupa skojevaca deponovala je oruje jo u vreme odlaska u vojsku na podruju rudarskog basena. Komunisti u revirima prikupljali su i odbaeno oruje u vreme kapitulacije stare jugoslovenske vojske. Komunisti u Posavju vrlo agilno su prikupljah oruje i u tome su imali velikog uspeha. lanovi krke grupe u Rajhenburgu otvorili su vagon u kome su Nemci vozili jugoslovenski trofejni materijal, uzeli su . neto puaka i municije i sve to pre35*

5 47

vezli amcem preko Save u Krko. Breiani su takoe spasli puke i municiju koje je prilikom kapitulacije odbacio jedan puk jugoslovenske vojske, prebacivi sve to preko.reke Krke. Puke su bile sauvane kod sigurnih ljudi. U Krkoj Vasi pored Krke sklonjeno je oko 30 puaka, vie revolvera,' vea koliina bombi i .municije, itd. Moe se rei da su komunisti prikupljali, oruje po celoj tajerskoj. Oruje su prikupljali i simpatizeri Partije, a tu i tamo su oruje sklanjali i nacionalno svesni Slovenci koji jo nisu imali veze s Partijom, naroito u selima. Takav sluaj je bio u Voliini u Slovenskim Goricama, u Spodnjem Dupleku kod Maribora i drugim selima. Iako je. organizacija sakupljanja oruja bila je vrlo proirena, sve sakupljeno oruje nije dolo u ruke prvih partizana, dok je neko palo u njihove .ruke tek u kasnim godinama borbe, zbog udara koje je okupator zadao organizacijama, ve u prvim nedeljama narodnooslobodilakog pokreta. Od akcije Partije u prvom periodu okupacije, treba istai i spasavanje lanova Partije iz ratnog zarobljenitva. Tako j mariborska partijska organizacija organizovala bekstvo velikog broja lanova Partije iz sabirnog logora u Melju i iz kasarne. Slina akcija je izvrena i u Celju. Vana 'akcija Partije bila je pomo uhapenim drugovima, spasavanje uhapenih iz meljske kasarne i spasavanje materijala i konfiskovanih i zapeaenih stanova, naroito ' raznog partijskog materijala, pisaih maina za tehnike itd. . Partija je poela i sa konkretnim akcijama protiv okupatora. Odmah posle kapitulacije stare Jugoslavije u rudarskim centrima je doneta odluka, da se svi kompromitovani komunisti i simpatizeri povuku u Planinu. Komunisti koji su otili u ilegalstvo, bih su preko dobre obavetajne slube skojevaca stalno' obavetavani o svim dogaajima u Trbovlju prilikom dolaska Nemaca. Posle etiri dana ekanja i praenja mera okiipacione vojske, komunisti s Planine su odluili da se vrate svojim kuama, jer im ne preti neposredno hapenje, ali su istovreineno reili da idu u slubu i da ne spavaju kod K u e . Na radnim mestima su organizovali obavetajnu slubu, ko]a bi odmah opomenula sve one kojima preti hapenje. Zahvaljujui tome nemaki lov na komuniste u Trbovlju nije uspeo. Prvog maja, kad su i nacisti na svoj nain proslavljali ovaj/dan s: velikom pompom, Partija u tajerskoj je.pripremila svoje akcije. ,U Trbovlju su komunisti odvraali ljude od ukraavanja .mesta i postavljanja mlajeva,.ali u tome nisu potpuno uspeli. sim. toga, lanovi KP su u revirima izveli veliku ak548

ciju sa lecima i natpisima, irili su parole protiv okupatora i domaih izdajnika i posuli ulice crvenim petokrakim zvezdama. Celjski skojevci su prvog maja izveli svoju prvu akciju sa lecima i natpisima od Glaije do Levca. Shne akcije su organizovane i u drugim krajevima. U alekoj dolini komunisti su uoi prvog maja zapalili kresove. Posle prvog maja aktivnost Partije u tajerskoj usmerena je prema uputstvima CK KPS na formiranje odbora Osvobodilne fronte. Dvadeset drugog maja 1941. u Kojzicama kod Rimskih Toplica, odran je osnivaki sastanak Pokrajinskog odbora OP za tajersku. Sastanak je organizovala KP, a na njemu su uestvovali i predstavnici Jugoslovenskog strukovnog saveza. Pored ostalih," sastanku su prisustvovah Slavko Slander i Milo Zidanek, a od predstavnika Jugoslovenskog strukovnog saveza Martin Kores, kod koga je poetkom maja odran prvi sastanak OF u Mariboru, na kojem je Milo Zidanek proitao proglas CK KPS slovenakom narodu sa pozivom na borbu. Na sastanku u Kjzicama donete su mnoge odluke, dok je osnovni zadatak bio irenje mree OF i prikupljanje novca, oruja, organizovanje obavetajne slube itd. Odmah posle sastanka u Kojzicama, ve druge polovine maja i prve polovine juna, u tajerskoj su nikle prve organizacije Osvobodilne fronte, a tu i tamo i prvi odbori OF. Karakteristino je za tajersku, da se u ovom prvom periodu mrea odbora OF vrlo brzo irila i rasla sve do septembarskih dana 1941. kada je okupatoru uspelo da pojedinim otrim merama, ukljuujui tu i prodore u organizacije, zaustavi njen polet i nanese joj vee rtve. Od najranijih osnovnih odbora OF, moe se smatrati odbor u Limbuu, gde je osnivaki sastanak odran 30. maja. Na njemu su poloeni temelji oslobodilake organizacije za ovaj kraj. U toku prve polovine juna osnovan je gradski odbor OF u Mariboru, a u isto vreme i rejonski.odbor OF za Koruko predgrae u Strmoj uhci u Mariboru, dok su u mariborskom podruju tih dana osnovani odbori OF u Ribnici na Pohorju, u Maleniku, u Ruama, a da i he pominj.mo neke odbore koji su formiram jo ranije. I u okolini Ptuja prvi odbori OF osnovani su jo meseca maja, kako u samom Ptuju, tako i u Vintarovcima, Desencima, u Krevini kod Vurberga, u Srediu, u Strmcu kod Desternika, u Jurincima, na Mestnom vrhu, u Grajeni u Novoj Vasi. Osnovani su partijsko okruje i okruni odbor OF Ljutomer i na tom podruju poele su da rade organizacije OF, a javile su se i nove skojevske Organizacije u: Radgoni, Radencima, Maloj Nedelji, Sv. Duhu, Zihlavi, Jurju, Ivanjicama, Tomau, Bolfenku, Ljutomeru, Cvenu, Moti, Kapeh, avnici, Negovi, Drakovcima, Bo549

lenicama itd. Sauvane zabeleke o formiranju organizacija OF u pomenutim mestima, potvruju brzi razvoj oslobodilakog pokreta i u predelima istone slovenake tajerske, gde je kasnije oslobodilaki pokret bio znatno ogranien zbog tekih udaraca i gde se u poreenju sa ostalim pokrajinama tajerske vrlo sporo razvijao. Odbori OF su formirani, osim toga, u'celjskom i rudarskom podruju. Karakteristino je da u mnogim; mestima formalno jo nisu bili stvoreni odbori OF, ali su ve postojale iroke mree'pomagaea i pristalica oslobodilakog pokreta. Prve organizacije Osvoboilne fronte u Moikoj dolini i Dravogradu stvorene su polovinom juna 1941. Organizacija u Meici formirana je 15. juna 1941. a nekako u isto vreme i u erjavu, Mueniku, Crnoj i u Leah pri Prevaljah. Prvih meseci ustanka rukovodstvo oslobodilakog pokreta tajerske nalazio se u Mariboru, gde je delovao Pokrajinski komitet. Komitet je, dakle, dejstvovao u centru nemakog okupacionog aparata za okupiranu slovenaku tajersku, tu gde je gestapovska i pijunska mrea bila vrlo gusta. Osim toga Maribor je od svih tajerskih gradova najvie pogoen iseljavanjem graaha. Najvieniji lanovi PK KPS tada su bih Milo Zidanek, Slavko lander, in. Joe Hermanko, in. Rado Iri, Slava Klavora svi narodni heroji koji su poginuli u tajerskoj. 1941. osim Miloa Zidaneka, koji je poginuo februara 1941. kao partizanski komandant na Norrtanjskom. Komunisti u tajerskoj nisu se ograniili pre 22. juna samo na irenje i jaanje organizacije OF i mree pokreta otpora, ve su izvodili i prve aiccije protiv okupatora. U centru Maribora, u Volkmerovom prolazu, komunisti i skojevci su 29. aprila ujutro zapalili dva nemaka automobila. Ova akcija od 29. aprila 1941. u Mariboru jedna je od. prvih znaajnijih organizovanih sabotanih akcija u Sloveniji. Akcija je bila dobro .pripremljena. U okolnim ulicama nalazile su se skojevske strae, a svi skojevci koji su uestvovali u napadu blagovremeno su se povukli i izbegli hapenja prilikom brze nemake intervencije. Na ovu akciju Nemci su vrlo otro reagovali." Istog dana, za vreme jedne iznenadne, racije, uhapsili su Mariboru 60 omladinaca i odveli, ih u meljsku kasarnu, gde su ih strahovito pretukli da bi dobili priznanje o krivcima. Neke mariborske trgovce i privrednike isto su uhapsili i zadrali u pritvoru sve dok ovi nisu platili visoku otetu iako nisu imah nita .zajednikog sa ovim akcijama. U Mariboru su izvrene jo neke sabotae pre 22. juna, a osim- toga esto su rasturani leci, ulice posipane ekseriima, sipan pesak u le550

ajeve lokomotiva i vagona u eleznikim radionicama itd. Pokualo se i s paljenjem drvenog vojnikom mo&ta na Dravi u Melju. U tajerskoj su u to vreme radile mnoge partijske tehnike, koje su obezbeivale materijal za te akcije. Samo u Mariboru postojalo je devet eiklostilnih tehnika, koje su razmnoavale tajersko izdanje Slovenskog poroevaleca. Tehnika na Pobreju izraivala je legitimacije i razna druga dokumenta. U okolini Maribora leci su raeni u Ruama. Jedna tehnika je radila i na slovenjgradskom podruju. U ptujskom podruju su radile etiri tehnike, jedna u Gornjoj Radgoni, dok je devet tehnika obavljalo svoje zadatke u celjskom podruju. Posavje je dobijalo ilegalnu literaturu iz Dolenjske i tajerske. U rudarske revire dolazila je literatura, a i propagandni materijal, preko Sv. Kria i Trojana. Prva tehnika okrunog znaaja bila je u Gaberskom kod Trbovlja, a kasnije na Zreblovom brdu kod Trbovlja. U ovoj tehnici postojali su: pisaa m a ina, ciklostil i apirograf. Ona je odigrala vanu ulogu i radila je sve do kraja novembra 1941. Osim letaka umnoavala je Slovenski poroevalec, Nae delo i drugu tampu koja je dolazila iz Ljubljane, a snabdevala je i sve revire i druga podruja. Istovremeno je radila i tehnika kod Stanka Mohara, lana trbovljanskog komiteta KPS, sve do polovine novembra 1941, kada je Mohar bio uhapen i streljan. Razni leci su umnoavani pisaom mainom i u Zagorju. Tone Okrogar 1 je slian posao radio kod svog majstora kovaa. Komunisti iz revira su organizovali oko 1. juna veliku akciju ispisivanja parola sa minijum bojom: svi plotovi, plonici i kue izdajnika ispisane su parolama: Smrt okupatoru, Neemo faiste itd. Ovakvih akcija bilo je i u Mariboru pre 22. juna, a i u drugim krajevima tajerske. Poetak formiranja vojnih revolucionarnih komiteta i poetak priprema za formiranje borbenih, jedinica, datira u tajerskoj od poetka juna, kada je na sastanku, u blizini Celja, diskutovao o tim pitanjima lan CK KPS Ale Bebler sa najistaknutijim rukovodiocima oslobodilakog pokreta u tajerskoj Zidanekom, Slavkom landerom, Stantetom i drugima. Oko 10. avgusta doao je u Maribor i u Ptuj komesar Glavnog taba Miha Mariuko. U tajerskoj su u ovo vreme aktivno radili, vojnorevolucionarni komiteti. Na sastanku u umi Studenci kod Maribora proiren je Pokrajinski vojnorevolucionarni komitet, a na dravskom ostrvu Gris, na Pobreju, Okruni vojnorevolucionarni
4

Proglaen

za

narodnog

heroja.

551

komitet. Prilikom proirenja oba komiteta, odlueno je da svi lanovi komiteta i ostali kompromitovani lanovi Partije preu u ilegalstvo, a da se svi lanovi Partije i SKOJ-a moraju ukljuiti u sabotarne trojke, koje treba odmah da preu u akciju pod rukovodstvom vojnorevolucionarnog komiteta. Za saradnju u ovim akcijama trebalo je privui i nepartijce. Osim toga, na jednom sastanku odlueno je da se formira partizanska jedinica na Pohorju, posle ega su poimenino odreeni komunisti i skojevci koji e odmah otii u partizane. Jo pre 22. juna u Ptuju je odran sastanak Okrunog komiteta KPS, na kome je delegat PK KPS M. Zidanek govorio o oruanom ustanku. I tu je posle 22. juna osnovan Okruni vojmorevoluaionarni komitet. Na sastanku, koji je odran oko 1. jula u Novoj Vasi kod Ptuja, uestvovali su gotovo svi istaknutiji aktivisti Partije i OF okruga Ptuj, meu njima i Joe Lacko,2 kao i poznati partizan iz Slovenskih Gorica Osojnik. (Obadvojica su poginula jo 1942. godine.) Sastanak je imao veliki znaaj. Govorilo se o pohtikim zadacima OF, o Spaavanju knjiga od okupatorskog vandalizma, o sprovoenju sabotaa, prikupljanju oruja i razne spreme za partizane, kao i o odlasku lanova Partije u partizane na planinu Pohorje. U Trbovlju je 23. juna odran sastanak komunista kojim je rukovodio lan OK KPS Sergej Krajger. Diskusija se vodila o slinim problemima: svi kompromitovani komunisti i skojevci moraju se povui u ilegalstvo, odmah treba i na ovom sektoru formirati partizanske grupe. Politiki rad treba pojaati uz aktivnost politikih radnika-legalaca, i ilegalaca a oni koji su na terenu moraju se pobrinuti za naoruanje jedinica, njihovu ishranu i politiko vaspitanje. Naroitu panju treba posvetiti politikom radu u selima, gde bi vojne jedinice u sluaju potrebe imale zalee. Formiran je okruni vojnorevolucionarni komitet na elu sa okrunim sekretarom KPS, Joetom Hohkrautom. Poto nisu sprovedena sva uputstva i direktive sa prethodnog sastanka, 10. jula je sazvan novi sastanak, n kome je strogo i poimenino odreeno ko mora ii u partizane, a ko ostati na terenu kao legalac ili ilegalac. Ve idueg dana komunisti su poeli da odlaze u partizane. U to vreme revirsko podruje je bilo neposredno povezano sa CK KPS u Ljubljani. Partijske organizacije u Posavju poele su da rade samoinicijativno, odmah posle okupacije, a meseca juna je u Posavje doao sekretar PK KPS Slavko Slander, koji je dao dalja uputstva za rad.
4

Proglaen

za

narodnog

heroja.

552

Intenzivne vojne pripreme, kojima je rukovodio Pokrajinski komitet za tajersku, mogu se videti i iz uputstva Pokrajinskog komiteta partijskim organizacijama na pojedinim podrujima. Tako je celjska partijska organizacija doibla zadatak da popali svu nemaku imovinu, da progoni lanove Kulturbunda i napadne Shvnicu kod Celja. Trbovljanska partijska organizacija je morala poruiti eleznike mostove i prugu izmeu Zidanog Mosta i Ljubljane i napasti Zagorje, a zadatak savinjske partijske organizacije bio je da rui saobraajne veze, eleznike i drumske komunikacije, da ubija sve izdajnike itd. Ovom aktivnou zavren je period priprema za oruani ustanak u tajerskoj i poelo je doba aktivne delatnosti prvih partizanskih jedinica. Pre odlaska lanova Partije u partizane, u tajerskoj je izvren niz sabotaa, jer je u veini sluajeva svaki pojedinac pre tog odlaska morao da izvri neku akciju. Tako je u Mariboru uniten drumski valjak, a 8. jula je na liniji Be - Beograd kod Pragerskog preseen meunarodni telefonski kabel; uniteno je jo nekoliko vagona i lokomotiva sipanjem peska u leaj eve. TJ Ljutomeru su komunisti zapalili dva vagona slame, koji su odreeni za vojsku, presekh telefonske ice i premazali bojom oznake i table u mestu. Nou izmeu 6. i 7. jula izvedena je, prema"uputstvu P K . KPS tajerske, velika akcija ispisivanja parola. Ova akcija se razvijala u Savinjskoj, alekoj i Mislinjskoj dolini, a i u drugim krajevima, kao na primer, u Ruama i Mariboru. TJ ovoj irokoj akciji, u kojoj su uestvovah i nepartijci, uniteni su nemaki napisi, putokazi i drugi znaci, a svuda su ispisivane borbene parole. Pre ove akcije svi lanovi Partije i simpatizeri upozoravani su da posle zavrene akcije odu u partizane. etrnaestog jula takva je akcija sprovedena u Trbovlju, a 15. jula ponovo u Ruama. TJ meuvremenu se tu i tamo na terenu poelo sa izgradnjom partizanskih bunkera. Mariborski i ruki skojevci su ve maja i poetkom juna odlazili na Pohorje i obavljah zemljane radove iznad Rua, za buduu partizansku jedinicu. Grupa skojevaca iz Gornje Radgone poela je da gradi zemunicu u Spodnjoj avnici jo juna 1941. Prilikom odlaska mariborskih komunista u partizane, na planinu Pohorje, u Mariboru su izvedene jo neke akcije. Zapaljena je jedna privredna zadruga na biskupskom imanju u Razvanju. Na tom imanju je u to vreme bila pohtika kola hitlerovske omladine. TJ Mariboru je dolo do manjeg oruanog sukoba. TJ toku prve polovine jula, u tajerskoj su se pojavile prve partizanske jedinice. Zborno mesto za pohorske partizane bilo 553

je na Smolniku, kod Hlebove kue, a kolski logor ete se nalazio kod Urbaneve lovake kue u Ribniei, na Pohorju. Prema obavetenju PK KPS na Pohorje je trebalo da ode oko 70 komunista i skojevaca, ali svi oni nisu stigli na zborna mesta, jer je okupator, u podnoju Pohorja, sproveo jaku kontrolu i neke drugove je zarobio jo na putu. I pored toga, pohorska jedinica je brojala u toku druge polovine jula 35 ljudi. Trideset prvog jula Nemci su napali kolski logor Pohorske ete u lovakoj kui seljaka Urbanca, iznad Lovrenca na Pohorju. Prilikom napada eta je razbijena, to je donekle razumljivo zbog neiskustva boraca, vrlo slabog naoruanja i nedostatka obavetajne slube, to je i bio razlog da su se Nemci neprimetno pribliili logoru. Prilikom napada jedan deo boraca je zarobljen, dok je nekoliko nugova nestalo. Kasnije, poto su se razbijeni borci ponovo okupil, komandni kadar ete zatraio je od Pokrajinskog komiteta oruje i spremu za borce. Na ovaj zahtev, u ime vojnorevolucionarnog komiteta, Milo Zianek je odgovorio eti: Oruje imaju Nemci, uzmite ga od njih. Nije, znai bilo druge i eta je poela sa akcijama -za osvajanje oruja. * Prva takva; akcija izvedena je nou izmeu 11. i 12. avgusta eta je napala andarmerijsku stanicu1 Ribnica na Pohorju. Ovaj napad uglavnom nije bio uspeari, to se tie pribavljanja oruja zaplenjen je samo jedan pitolj. Ah, s. druge strane ova akcija je imala kasnije veliki politiki odjek, jer su prilikom napada ubijeni predsednici optine i komandir andarmerijske stanicela jedan policajac je tee ranjen. Nekoliko dana posle ove akcije jedna patrola je otila na Ptujsko polje da bi stupila u dodir s tamonjim aktivistima, i pronala oruje zakopano kod Hajdina i s tog podruja prikupila nove borce. Patrola je 30. avgusta s ptujskim aktivistima koji su se prikljuih i odluili da dou u partizane iskopala tri mitraljeza i tri puke. Tom prilikom dolo "je do izdaje i sukoba s Nemcima. Pripremljen je i napad na andarmeriju u Lovrencu na Pohorju, ali do toga nije dolo, jer su lovrenski aktivisti bili provaljeni i uhapenima sam dan koji je predvien za akciju. Borci iz ete odlazili su ee na teren radi propagande i prikupljanja obavetenja, kako bi se eta bolje pripremila za budue akcije. Tako su pripremani i napadi na andarmerijske stanice na podruju Pohorja. Zbog toga je jedna patrola krenula u Vit an je, a druga u Hoe. Patrolu koja je ila u Hoe, neko je 17. avgusta odao i ona je bila razbijena. Komandir ete, koji je vodio patrolu, bio je tom prilikom zarobljen i kasnije ti Mariboru streljan. Tek 31. avgusta borci Pohorske ete napali
; 554

su konfiskovani Osetov veleposed u Lobnici na Pohorju i zapalili ga. Takoe je prvi put 5. septembra izveden i napad na Fierov posed na Klopnom vrhu, a drugi put 12. septembra. etna patrola se sukobila 3. septembra s pohcijom u blizini Ruske kue, kada je poginuo jedan pohcajac. Zatim se eta ulogorila juno od Rogle. U logor je doao na nekoliko dana i Milo Zidanek. Polovinom septembra pohorskim borcima su se pridruili i etiri lana aleke grupe. Neto pre toga vratila se i patrola s ptujskim partizanima i donela neto oruja. Pohorska grupa, pojaana ptujskim i alekim borcima sada se reorganizovala u pravu vojniku jedinicu koja je imala tri voda. Rukovodstvo ete preuzeo je panski borac Miha Pintar Toledo. Svaki vod ete imao je po jedan pukomitraljez. Sedamnaestog septembra, pohorski partizani poli su na Klopni vrh, nameravajui da ispeku hieb za etu. Tada borci nisu znali da je kuu, u kojoj je trebalo da ispeku hieb, zaposela nemaka vojska. Iznenaeni time partizani su se hitro razvili u strelce i poeh sa otrim napadom i opkoljavanjem nemake posade. Dolo je do ogorene borbe koja je trajalavie od dva sata. Poto nisu -imali toliko ljudi da bi sproveli potpuno opkoljavanje Nemaca, neprijateljski vojnici su probili obru i pobegli u dolinu, u "St. Lovrenc. Nemci u imah dvojicu mrtvih i jednog ranjenog vojnika, kome su partizani pruih prvu pomo. U ovoj borbi poginuo je i partizan Sokli iz aleke grupe. Kad je sukob zavren, partizani su zapalili kuu i u etni logor doneli vee koliine vojnog materijala. Nemaki izvetaj o ovome govori da je uporite na Klopnom vrhu napalo oko 100 komunista sa est pukomitraljeza. U stvari, u napadu na 50 vojnika 138. puka planinskih lovaca uestvovalo je samo 14 boraca s dva pukomitraljeza, odnosno dva voda. Borba na Klopnom vrhu predstavlja pravi vojniki sukob sa nemakom vojskom i, svakako, treba je smatrati najznaajnijim dogaajem u prvim meseeima ustanka. Naroito zbog toga, to je meu Nemcima prouzrokovala dosta pometnje a Slovencima ulila mnogo hrabrosti i nade. Zbog ove akcije Nemci su dva dana posle borbe na Klopnom vrhu proglasili Pohorje za zatvoreno podruje. Sutradan, posle bitke na Klopnom vrhu, Pohorska eta je opkolila kuu na pesku, odakle je pred samo opkoljavanje nemaka posada pobegla u dolinu. U kui je bilo 30 vojnika. Partizani su zapalili kuu, ali ona nije sasvim izgorela. Posle toga eta je otila preko Mislinjske doline na aleko podruje, radi prikupljanja tajerskih partizana. Nemci su tada organizovali veliku hajku, protiv partizana na Pohorju, i naravno, ne znajui da tamo vie nije bilo partizana, udarili su u prazno. .
555

U Korukoj i Mislinjskoj dolini formirane su ilegalne grupe, uglavnom od lanova Partije i SKOJ-a, s podruja Mislinja, Prevalja, Dravograda i Slovenj-Gradeca. Sve ove grupe istovremeno su prikupljale oruje. Prevaljani su, osim toga, izvrili i sve pripreme za miniranje vijadukta i mosta kod fabrike lepenke u Dobji Vasi. Posle izvrene akcije trebalo je da cela grupa doe na Pohorje, ali je njenih. 26 lanova posle jedne provale uhapeno. Odvedeni su u begunjske zatvore gde su, zbog pripreme komunistikih sabotanih akcija, zabrane noenja oruja i irenja komunistikih letaka, streljani, dok su ostali poslati u koncentracione logore. Druga grupa koju je vodio akademski slikar Franci Golob, imala je svoju eliju na gradilitu u Dravogradu. Ona je takoe pripremala sabotau miniranje male elektrine centrale u Dravogradu i prikupljala oruje za celu etu na Pohorju, ali su i njeni lanovi, posle izdaje, uhapeni 23. avgusta i ve 3. septembra u B.egunjama streljani kao taoci. U grupi iz Dravograda bili su i skojevci iz Slovenj-Gradeca, koji su streljani istog dana u Begunjama. Dvadesetog jula 1941. formirana je na Resavni, u blizini Mulejevog imanja (iznad St. Jlurja) prva Celjska eta od lanova Partije iz Celja i -okoline. Njen prvi komandir bio je sekretar okrunog komiteta, Franc Vrun.3 Prilikom formiranja eta je imala 12 boraca, a kasnije 17. eti su sei pridruila i dva nemaka ratna zarobljenika Arabijanina, koji su u Cr.eti kod Celja iskoila iz voza. Nou izmeu 4. i 5. avgusta 1941. eta je zapalila aterov ambar pun ita i maina, u Bukovom laku kod Celja. Jedanaestog avgusta eta se sukobila s Nemcima kod Slivnice. Prilikom borbe Nemci su zarobili ranjenog komandira Vruna i-streljali ga 24. avgusta iste godine. Celjska eta vodila je borbu i 16. avgusta na brdu Javornik kod Svetine. Tu je ranjen i drugi komandir Celjske ete Peter Stante Skala.4 etu je zatim preuzeo Vili Slander Vil. U borbi u. Dolu kod naselja Planine, na Kojzenskom podruju, eta je 25. avgusta ubila komandira andarmerijske stanice u naselju Planina. Posle toga dolo je do nekoliko provala. Ceta je 27. avgusta vodila svoju poslednju bitku .na Zavkovom mlinu kod St. Ruperta, na Kozjanskom podruju. Posle junake borbe koja je trajala vie asova, u mlinu je izgorelo pet boraca. Poginuo je i poslednji komandir Vili Slander Vil. Tako je prva Celjska eta bila potpuno unitena. U umama iznad Koseza, 24. jula je formirana Savinjska eta, a njen komandir je postao predratni lan Partije Joe Letonja Kmet. Ceta je bivakovala na Dobrovljama i bila dosta
3
4

Proglaen za narodnog heroja. .

Proglaen za narodnog heroja.

556

aktivna u Savinjskoj dolini. Pre spajanja sa ostalim tajerskim partizanima, izvrila je. 26 sabotaa. Ve tridesetog jula sukobila se s andarmima iz Braslova, a u toku noi izmeu 24/25. avgusta napala je rudnik uglja u Zabukovici kod Gria. Treeg septembra 1941. vodila je borbu na Grobeljskom mostu kod Prebolda. Jo pre 22. juna pojedini trbovljanski komunisti otili su u ilegalstvo. Veina lanova Partije, od kojih su formirane revirske partizanske grupe, otila je u partizane odmah posle 22. juna, tako da ih Nemci, prilikom velike racije 26. juna, nisu nali u njihovim stanovima. Zandarmerijska stanica u Trbovlju javila je 10. jula, da je u umu otilo 72^radnika iz Trbovlja, Hrastnifca i Zagorja. Prva akcija rudarskih partizana izvrena je nou izmeu. 26. i 27. juna, kada je trbovljanska grupa ispraznila skladite eksploziva u Bukovoj gori (Trbovlje). Dvadeset sedmog jula, takoe nou, partizani su minirali elezniku prugu u blizini trbovlj anske elektrine centrale. Istovremeno, zagorski aktivisti su minirali prugu ispod Ribje pei u blizini zagorske stanice. Eksploziv za ovu akciju pronali su u Zagorju. Trbovljanska grupa je 28. jula bacila neto eksploziva na jedan voz koji se kretao od Zidanog Mosta prema Hrastniku, a 29. jula, omladinci iz Zidanog Mosta lepili su plakate i bacali letke antifaistike sadrine. U toku dana, 31. jula, dvojica aktivista u Trbovlju organizovala su bekstvo komuniste utara i Starog Pi'skra u Celju. Nou izmeu 1.- i 2. avgusta grupa boraca Revirske ete zaplenila je iz-magacina preduzea za izgradnju puteva kod Sv. Marka iznad Trbovlja, raznu spremu i 25 kg eksploziva. U nedelju, 3. avgusta, zagorski aktivisti i skojevci minirali su u zagorskoj separaciji ureaje glavnog faznog elektromotora. Nou izmeu 8. i 9. avgusta Revirska eta je napala iz svog logora na Pleama kod Zagorja zagorsku andarmerijsku stanicu i posadu strae jednog pogona. U akciji su uestvovali zagorski lanovi Partije i SKOJ-a koji su bili jo u legalstvu. Cilj ove akcije bio je: osvajanje oruja\ za nove borce, koji su pristizali u velikom broju. Ali, zbog nepredvienog dolaska nemake patrole i sukoba s njom, napad nije potpuno uspeo. Posle napada partizani su se povukli prema Cemenikoj planini. U ovom sukobu Nemci su imali dvojicu ranjenih, od kojih je jedan kasnije umro. Partizani nisu imah gubitaka. Pre napada organizovane su zasede. Jedna od njih je minirala put izmeu Trbovlja i Zagorja i time spreila dolazak vee nemake pomoi. Napad na Zagorje predstavlja svakako prvu akciju na znaajnije nemako uporite u Sloveniji. U redovima stanovnitva ovog kraja, ovaj dogaaj je imao snanog o d j e k a . Posle 557-

sukoba s Nemcima kod Sv. Lenarta iznad Zagorja, Revirska eta se poelila 12. avgusta na dve grupe: jedna je otila u Dolenjsku da trai oruje (njeni borci su se tamo pridruili drugim jedinicama), a druga je, posle nemakog napada na Kalu iznad Hrastnika, otila 1'6. avgusta pod Kum, gde su je Nemci iznenadili i 20. avgusta razbili. Na revirskom podruju ostalo je jo samo 10 boraca, iji je zadatak bio da kanjavaju izdajnike i obavljaju razne druge 'akcije. Ova grupa je bila jezgro nove Revirske ete, koja se zatim prikljuila Savinjskoj eti i s njom napala strau u Zabukovici. Kasnije je s lanovima Savinjske ete otila ria zborno mesto zbog koncentracije tajerskih partizana. lanovi KP i SKOJ-a u Posavju, takoe s odlazili u partizane. Ve 28. jula, grupa iz Krkog bila je provaljena, ali je pokuala da se probije preko nemako-italijanske granice-u Dolenjsku. Idueg dana izdajstvo se ponovilo, grupa je opkoljena i. tom prilikom je zarobljeno 10 boraca, koji su 30. jula 1941. streljani kao prvi taoci u tajerskoj. I pored katastrofe krke grupe, organizacije KP u Rajhenburgu, Senovom, Breicama i Dobovi, nastavile su da ejstvuju u pripremama za ustanak. Tako je ve 29. oktobra formirana Breika eta, koja je odmah posle toga zapalila veliko okupatorsko skladite hrane, na posedu biveg narodnog poslanika Ureka, i likvidirala nemakog presenika opstine Suu vatrenog Mtlerova. Posle ovih akcija eta je sa Kvederom krenula u Lokve i spojila se s rajhenburkom grupom u kojoj su se nalazili borci koji su 121 novembra vestom prevarom spasli iz zatvora u Sevnici tri borca Breike ete. eta je potkazana i opkoljena 29. novembra. Posle poluasovne borbe policija ju je razbila. etiri borca su poginula, 6 je bilo ranjeno, a veina zarobljena. Istog dana, kada je eta unitena, trebalo je da se izvri sabotaa na rudniku Senovo, ali zbog pomenute provale do napada nije dolo. U alekoj dolini, neposredno pre akcije, u noi izmeu.. 6. i 7. jula, svi komunisti, skojevci i simpatizeri Partije upozoreni su na opasnost. Stavljeno im je do znanja da se posle akcije povuku u ilegalstvo. Meutim, brze mere Nemaca mnoge su preduhitrile i u partizane je otilo samo 6 ljudi a vie u ilegalstvo. Ohi su posle pomenute akcije, 7. jula, formirali partizansku grupu u alekoj dolini i naoruali se pukama koje su bile sakrivene jo od aprilskih dana. Oko 15. avgusta u aleku dolinu stigla su tri panska borca, meu njima i Miha Pintar Toledo, i pridruili se alekoj grupi. Ova grupa je krajem avgusta postavila zasedu ministru unutranjih poslova ne4

Proglaen

za

narodnog

heroja.

558

makog rajha Triku, a prvog septembra zapalila kuu predsednika kalske optine. U Sent Janu kod Velen ja, grupa je izdana i opkoljena, ah su se svi borci probili i povukli. etiri lana aleke grupe su, posle toga, po nalogu PK KPS p r e li u Pohorsku etu, koja se u to vreme nalazila na Pohorju. Poetkom oktobra dolo je u tajerskoj do koncetracijepartizanskih jedinica. Posle borbe na KLopnom vrhu Pohorska eta je krenula na aleko-mislinjski sektor. Poetkom oktobra, krenule su i Savinjska i Revirska eta iz bivaka kod Dobrovlja. Sv tri ete su se okupile oko 4. oktobra na brdu Grmaa iznad' Pleivca gde je formiran Prvi tajerski bataljon, koji je odmah. pripremio napad na otanj po direktivi" panskog borca i delegata PK KPS Toneta mdaiia. Napad je izveden nou izmeu 7. i 8. oktobra. Bataljon je naoruan s tri pukomitraljeza,kojima je pre toga bila naoruana Pohorska eta. Jedan pukomitraljez dodeljen je Revirskoj, a_ jedan Savinjskoj eti. Bataljon je imao i dosta eksploziva. TJ Sotanju su Nemci drali andarmerijsku posadu i jedan vod vermanafta. 1 Osim toga-, u gradu je bio vei broj naoruanih hitlerovaca. Trebalo je uzeti u obzir andarmerijske posade u Velenju i martnu ob Paki. P r e napada bataljon je postavio tri zasede. Zaseda u pravcu, prema Savinjskoj dolini je imala zadatak da minira drumski most na reci PaM u Penku. Miniranje ovog mosta bilo je znak: za napad. Pre napada partizani su preseMi i telefonske ice. Ostali deo bataljona prodro je u Sotanj. Jedna grupa boraca, s pukomitraljezom, blokirala je andarmerijsku posadu Tako su partizani potpuno zavladali gradom i zapalili veliku strugaru i skladite grae, vlasnitvo predsednika optine. U gradu su partizani hvatah okupatorske funkcionere, pevali slovenake pesme i izvrili nekoliko rekvizicija. Napad na otanj predstavljao je prvi napad na jedno vee mesto u Sloveniji, a bio je dobro pripremljen i sproveden. Nemce je ovo mnogo iznenadilo. Posle napada na otanj nastale su itave prie o p a r tizanima u tajerskoj tako da su prema tim prianjima ume bile pune partizana. O napadu na otanj govorilo se izvan t a jerske. U ovom napadu uestvovalo je oko 50 partizana Prvog tajerskog bataljona. Posle napada bataljon je krenuo preko; Lepe njive i Soteske prema Dobrovlju, u Savinjskoj dolini. Dvadeset petog oktobra 1941. bataljon Je napao zamak Strosnek na Gomilskom i zapalio strugaru. Kako su Nemci bataljon stalno pratili, 26. oktobra je dolo do velike borbe kod Katarine na Greti, na brdu Dobrovlja. Znaaj ove borbe je u tome, to je u njoj pobedu izvojevao bataljon i pored toga to je okupator brojano bio mnogo jai. Vieasovna borba na reti bila je 559

jedna od najznaajnijih pozicionih borbi u toku 1941. godine. Posle borbe n reti bataljon je razbio nemlake obrue i u veernjim asovima preao put Vransko Celje, nastavljajui prema Kapli Vasi gde se sukobio s Nemcima, koji su postavili zasede. Posle toga bataljon se razdvojio na dva dela, da bi se nou izmeu 28. i 29. oktobra ponovo spojio u Griama, u Savinjskoj dolini. Odatle je Franc Rozman Stane kao komandant bataljona poveo jedinicu na uveni breiki pohod. Da bi spreio preseljavanje stanovnitva, Glavni tab slovenakih partizanskih jedinica je odluio da podigne narod u Posavju na opti ustanak i da koncentrie Prvi tajelrski bataljon koji je trebalo pojaati Radomljankom etom Kamnikog bataljona. Do ovoga nije dolo, jer je Radomljanska eta pre dolaska u tajerski bataljon potpuno unitena na Golaju. I ovog puta u pitanju je bilo izdajstvo. Napad na podruje odreeno za iseljavanje izveli su sa dolenjske strane Novometanska i Mokronoka eta pod komandom Mihe Marinka i Alea Beblera. ete su 1. novembra izvele napad na nemako uporite Buku, a zatim su se opet povukle preko tadanje itahjansko-nemake granice. Ostale ete koje su odreene za napad, jo pre toga su razbijene. I akcije Breike ete usmerene su na ovaj opti napad. Trebalo je naime da se spoje sa Prvim tajerskim bataljonom, ali je pre toga, 29. oktobra, eta ve bila unitena. Iz Gria je Prvi tajerski bataljon poao 29. oktobra nou, pored Ostronog, Smarjete i Bova prema Razboru, gde je predanio. Trideset prvog oktobra doao je u Dramlje i jo u toku veeri poao u pravcu juga, a izjutra 1. novembra naao se kod Sv. Helene, istono od Slivnice, gde je dolo do tekog sukoba s Nemcima. U borbi su poginula etiri partizana, meu njima rukovodilac savihjske tehnike Sprajc i Angel Besed- njak Don. Idueg dana, prilikom prelaza puta Jurkloter-varoica Planina, bataljon se ponovo upustio u borbu. Posle ove borbe bataljon je poao na Voluku goru i preko Globokega u Zgornji Volu. Odatle je nastavio putem prema Drobnicama, gde je napao jedan nemaki automobil. Nou izmeu 4. i 5. novembra, bataljon je stigao u Loe ispod Miklava, a odatle, posle kraeg odmora, prema Rimskim Toplicama. Preao je Savinju i prugu Zidani Most Celje u ranim jutarnjim asovima, 5. novembra, nastavio preko Kojice pored Gorica i Sv. Jerte do sela Prahe, u kome se zadrao do veernjih asova 6. novembra. Idueg dana je ponovo doao u Grie, gde je pohod Prvog tajerskog bataljona zavren. I pored toga to Prvi tajerski bataljon prilikom svog dolaska na podruje odreeno za iseljavanje nije ispunio postav4

Proglaen za narodnog heroja.

560

ljeni zadatak, bila je to jedna od najteih akcija tajerskih partizana u toku 1941. Bataljon se probijao kroz stalne borbe i nemaka opkoljavan ja, po dubokom snegu, praen izdajnicima i pijunima, jakim i vrlo pokretljivim policijskim, vermanskim i andarmerijskim snagama. Pored svega toga bataljon je zavrio ovaj put nerazbijen i sa relativno malim gubicima, to je predstavljalo uspeh, s obzirom na tadanje okolnosti. Borci su bili slabo opremljeni, neki od njih su ih gotovo bosi po dubokom snegu, svi neobino izmueni od stalnih mareva, pa ipak su sve to ilavo izdrali i prihvatali borbu za borbom. Zbog vrlo tekih okolnosti u kojima se naao bataljon prilikom svog povratka sa breikog pohoda, komandant bataljona Franc Rozman Stane naredio je privremeno rasputanje bataljona. Cilj ovoga je bio, da se borci u tajerskoj po svaku cenu sauvaju preko zime. No, i pored ovoga pojedine grupe boraca obavljale bi u toku zime manje akcije, politiki obraivale teren i mobilisale nove borge. Pohorska, Savinjska i Revirska eta su u grupama otile na svoja domaa podruja da bi tamo provele zimu. Komandant Stane otiao je u Glavni tab slovenakih partizanskih jedinica da referie o situaciji u tajerskoj. etne grupe, na koje je podeljen bataljon, krenule su svaka svojim pravcem. Manji deo Revirske ete zagorska grupa kretala e preko zime oko Kolovrata i zasefoka zapadno od Zagorja. "Vea trbovljanska grupa nalazila se do polovine decembra u Dolu kod Hrastnika, a zatim se smestila kod seljaka u Zgornjoj Reici kod Lakog. Na podruju Zgornje Reice, u to vreme boravio je Sergej Krajger, koji je decembra pripremio napad na Hrastnik i organizovao odlazak 15 Hrastniana u partizane. Napad na Hrastnik izvren je nou izmeu 25. i 26. decembra, a izveo ga je deo Revirske ete. Tom prilikom ubijena su dva nona uvara i jedan straar. Partizani su zapalili mainsko odeljenje i razbili neke ureaje. Grupa je nameravala da iste noi isprazni i skladite eksploziva u blizini mainskog odeljenja kojom prilikom bi uestvovali i metani ali akcija nije potpuno uspela. Posle ove akcije deo boraca je otiao preko Savin je u Loe, i dalje u Lokavec, odakle su otili 6. januara 1942. na miniranje pruge Celje Lako kod Tremarja. Odatle su se povukli na Gozdnik. Grupa od 4 borea Revirske ete minirala je prugu izmeu Zidanog Mosta i Brega (4. januara), zatim izmeu Zidanog Mosta i Hrastnika (6. janSuara), a onda krenula prema Sv. Planini. Revirski partizani su u to vreme pripremah i napad na Trbovlje. Prilikom koncentracije eta za napad na ovo mesto, u kome je trebalo da uestvuje i savinjska grupa iz Zabukovice, 5. januara je dolo kod Vrharja iznad Trbovlja do izdajstva. Po34 U s t a n a k 1941.

561

licaji i gestapovci su opkolili kuu u kojoj se nalazilo 10 bonaca. U junakoj borbi poginulo je 7 boraca, uglavnom novajlija iz Hrastnika. Samo trojici je polo za rukom da se probiju. I grupa koja je ispraznila skladite eksploziva u marjeti kod Rimskih Tophca imedu 2. i 3. januara i 4. januara minirala je prugu Zidani Most Breg, a u toku noi, 6. januara, prugu Zidani Most Hrastnik; provaljena je 9. januara kod Pranikara iznad Trbovlja. Poginula su tri borca-minera, meu njima i politkomesar ete uter. Zbog ovako tekih gubitaka odustalo se od napada na Trbovlje. Preostali borci su proveli zimu u manjim grupama, sve do ponovnog sakupljanja Prvog tajerskog bataljona, u prolee 1942. Manja grupa Savinjske ete boravila je u Libojama u Savinjskoj dolini', dok je vea grupa otila ma! Pake vrhove i padine Oljke, gde je provela zimu. Manja grupa boraca je zimovala i na alekom podruju. U Mislinju je ilegalna trojka minirala most u blizini stanice Paka. . Osam preostalih boraca Pohorske ete otilo je u dve grupe na Pohorje. Jedna grupa je uz put kaznila jednog izdajnika. Dva borca iz pohorske grupe otila su u Slovenske Gorice, gde su se ukljuila u novoformirani Ptujski vod, poetkom prolea 1942. Prva pohorska eta je u toku zime imala izvesne gubitke. Meutim, poetkom-1942. poeh su pristizati na Pohorje iz Rua i okoline novi borci, tako da je uskoro formirana nova eta. Posle rasputanja bataljona, situacija je bila veoma teka ' zbog vrlo jake zime, mnogih provala, a i zbog slabe povezanosti izmeu partizanskih grupa. Zbog toga, krajem 1941. i poetkom 1942. u tajerskoj nije bilo znaajnijih akcija, osim u Revirima. Partizanski pokret u tajerskoj razvijao se 1941. u veoma tekim uslovima. Moe se rei da je ve iseljavanje Slovenaca i doseljavanje Nemaca u neku ruku suzilo bazu ustanika. Treba istai da je tajerska u privrednom i saobraajnom pogledu bila veoma znaajna za okupatora i da je relativno gusto prepletena komunikacijama. Vana je injenica da je okupator smatrao teritoriju tajerske svojom, nameravajui da je to pre prisajedini Rajhu, pa je stoga za ovo podruje bio veoma osetljiv i zbog toga je brzo i otro reagovao na svaki pokuaj ustanika. Oslobodilaki pokret u tajerskoj morao se boriti protiv velikog i svestrano izgraenog okupatorovog aparata, koji je bio proet radikalnom nacionalsocijalistikom idejom. Onog dana, kada je ef civilne uprave preuzeo vlast, preuzeo je svoju funkciju i komandant pohcije i slube bezbednosti. Za borbu protiv oslobodilakog pokreta langaovane su sledee nemake snage: specijalna pohcija, sluba bezbednosti, Gestapo i kriminalna 5 62

policija. Svaka od ovih slubi imala je svoje ispostave i uporita izvan Maribora. Kima policijskog aparata u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta bio je Gestapo, za koga je naronooslobodilaki pokret u tajerskoj bio neprijatelj broj 1. U svom radu Gestapo se uglavnom oslanjao na svoje ispostave, koje je imao u svim seditima okruga, a i na svoja uporita, koja su bila formirana u blizini partizanskih bivaka. Osim toga, Gestapo je u ovom radu koristio kriminalnu policiju, koja je imala u svojim rukama, slubu poter, dok se za egzekutivne mere sluio andarmerijom, redovnom i pograninom policijom. U borbi protiv oslobodilakog pokreta, Gestapo je pokuavao da stvori sopstvenu. agenturu iu redovima OF i-na tom poslu se sluio bezobzirnim metodama. Sluba bezbedhosti je imala drukije ciljeve i metode. Ona je bila oko i vo nacistike stranke i drave, redovno pratei zbivanja na svim podrujima ivota, od privrede do politike situacije. Imala je snanu mreu informatora i agenata, oslanjajui se na nemaki politiki i upravni aparat, kao i na tajerski domovinski savez. U tajerskoj je imala mnogo vie ispostava, nego u Gorenjskoj vie nego i Gestapo. Godine 1941. bilo ih je 12 (Maribor, Ptuj, Celje, Brezice, Trbovlj.e, Ljutomer, Konjice, Gornji Grad, Lako, Rogaka Slatina, Slovenj-Gradec, Radije). Osim ispostava sluba bezbednosti je imala i svoja specijalna uporita. Ova gusta mrea njenih ispostava i uporita bila je delimino posledica toga, to je sedite slube bezbednosti u Gracu jo pre rata ivo obraivalo tajerski teren i uspostavljalo u svim veim mestima svoje punktove. Treba naroito istai da su u tajerskoj vladale specijalne prilike i u sudstvu. Okupirana tajerska bila je praktino u toku 1941. bez redovnog sudstva. Odmah, u poetku ustanka u tajerskoj se pojavila izrazita tendencija da se sudstvo prenese na policijski aparat. Tako je sudske funkcije vrilo specijalno krivino odeljenje pri komandi policije i ; slube bezbednosti u Mariboru, na osnovu prijava odeljettija Gestapoa i kriminalne policije. Ista ustanova je tako. bila i tuilac i sudija. Protiv presude nije bilo priziva. Ovaj je izricao i smrtne kazne, koje je potvrivao Lurker. Okupator je uspostavio i jaku mreu andarmerijskih stanica. Organizovana su dva andarmerijska naelstva (Maribor i Celj) i est andarmerijskih okruga sa 104 andarmerijske stanice, tako da je u svakom veem mestu u tajerskoj postojalo ortuano uporite. Posle okupacije u tajersku su dola tri rezervna policijska bataljona, koja su stacionirana u Mariboru, Celju i Krkom. Krajem maja dva bataljona su otila, a dola je rezervna policijska eta iz Bea. Tri ete 72. rezervnog pohcijskog bataljona razmetene su u Krkom, Celju i Ptuj u. Polovinom juna 1941.
3

5*

47

u Maribor je dola jo jedna eta 124. rezervnog policijskog bataljona, a u Celje rezervna andarmerijska motorizovana eta. U sadejstvu sa andarmerijskim stanicama, ove jedinice su progonile prve partizanske ete. Za vreme iseljavanja stanovnitva iz posavskog i obsoteljskog pojasa, iu breiki okrug su dola jo dva policijska bataljona. Krajem 1941. u okupiranoj tajerskoj su se nalazile sledee operativne jedinice: 172. rezervni policijski bataljon sa tri ete, prva eta 124. rezervnog policijskog bataljona, rezervna policijska eta iz Bea, rezervna policijska eta iz Salcburga i druga eta 322. bataljona pokrajinskih strelaca. Osim toga Nemci su imah u kasarnama i vojnike jedinice: u Mariboru 138. rezervni lovaki puk, a u Celju 48. odeljenje tenkovskih lovaca. U okupiranoj tajerskoj i svako preduzee imalo je pogonske strae. Te strae su bile brojano vrlo jake i u njihovim redovima su se nalazili najvei protivnici slovenakog naroda. Pogonske strae su se ve na poetku ustanka ukljuile u borbu protiv partizana, a istovremeno su vodile borbu protiv sabotaa u preduzeima. Ud velike vanosti je i injenica, da se oslobodilaki pokret u tajerskoj morao boriti protiv iroke organizacije tajerskog Heimatbunda, u kome su rukovodee poloaje zauzimali bivi kulturbundovci i Nemci iz Rajha (pre svega iz Austrije). Sa svojim ljudima i poverenicima ova organizacija je prodrla najmanja sela-. Organizacija tajerskog domovinskog saveza, a svojim organizacijama, predstavljala je jaku obavetajnu mreu, koja je javljala sve to primeti u vezi s razvojem partizanstva. tajerski domovinski savez nije samo saraivao sa policijskim obavetajnim aparatom, ve je imao i syoju obavetajnu slubu, koja se oslanjala na rukovodioce organizacionih jedinica ovog saveza. Njen vo Stajndl u ije ruke su dolazili svi izvetaji, na osnovu tog materijala je progonio ak i organe upravnog i policijskog aparata, pozivajui ih na otrije mere protiv slovenakog naroda. tajerski domovinski savez je imao i jaku vojniku organizaciju koja je formirana po primeru SA formacije vermanaft, koja je krajem 1941. brojala 84 700 naoruanih ljudi. . Ve septembra 1941. okupator je ukljluio vermane u borbu protiv partizana. Najpre ih je angaovao u akciji protiv Pohorske ete, a kasnije ih je upotrebio za borbu protiv Prvog tajerskog bataljona. Zbog svoje rasprostranjenosti po elom terenu vermanaft je predstavljao za partizane znaajnog neprijatelja. Zanimljivo je da su Nemci ve prvih dana ustanka koristili za izviake zadatke ak i pripadnike hitlerjugena. Septembra 1941. za borbu protiv partizana angaovana je i vojska. Ve na Klopnom, Pohorska eta'se sukobila s vojnom 564

posadom. Dvanaestog oktobra dola je na Pohorje 2.: eta 322. bataljona pokrajinskih strelaca. Ceo taj okupatorski aparat nastupio je punom otrinom protiv oslobodilakog pokreta, pokiiavajiui da ugui ustanak uz najvei teror. Ve 14. aprila 1941. ef civilne uprave je zapretio smrtnom; kaznom svim onima koji bi pruili otpor. Odredbom koja je objavljena 17. maja, reeno je da e se kazniti smru svaki onaj kod koga se nae oruje, municija ili eksploziv. Masovni teror je predviala i uredba efa civilne uprave od 16. avgusta 1941. Po ovom aktu, svaki uesnik oruane grupe bie osuen na smrt. Ova odredba se pozivala na akt od 14- aprila 1941. Po njoj je smrtna kazna predviena i za one, koji bi pripadnicima oslobodilakog pokreta davali stan i hranu, ih ih na bilo koji nain pomagali, odnosno s njima bili u vezi. Najtee kazne su predviene i za one koji ne bi na najbri nain obavestili policijsku stanicu o pojavi partizanskih jedinica.. Odredba od 16. avgusta ponavlja da e svaki onaj, kod koga se nae vatreno oruje i municija, biti kanjen smru. Stroge kazne predviene su i za iseljenike koji bi se vratili u tajersku bez dozvole. Za tee sluajeve i u ovom pogledu predviena je smrtna kazna. Proglasom od 20. avgusta okupator je traio pijune, jer je za davanje podataka o oslobodilakom pokretu nudio visoke nagrade, koje siu se kretaje i do 10 000 maraka. Okupator je u tajerskoj imao na raspolaganju spiskove komunista i sve podatke o njima, tako da je odmah posle izbijanja rata sa Sovjetskim Savezom, pokuao da pohapsi to vie komunista i njihovih simpatizera. Svkoj akciji oslobodilakog pokreta sledila su velika hapenja. Tako su, na primer, Nemci sproveli velika hapenja posle akcije ispisivanja parola izmeu 6. i 7. juna, a u alekoj dolini su u vezi s tim uhapsili preko 60 ljudi. Posle akcije zagorskih aktivista i skojevaca u samom Zagorju, Nemci su jo u toku jutra uhapsili 37 ljudi. Veliki broj uhapenih odveden je u koncentracione logore. Na partizanske akcije Nemci su odgovarali i streljanjem talaca. Ve 30. juna 1941. iz Berlina je dola okrunica, koju je potpisao predstavnik RSHA elenberg. U okrunici je pisalo: Ako nije bilo moguno potpuno raistiti neko zloinako delo, akt sabotae ili slino, nai prouzrokovaa i kazniti ga, moguno je do 20 lica predloiti kao taoce za specijalni postupak. Prvi taoci u tajerskoj streljani su prema odredbi o 17. maja 1941. 30. jula u blizini Krkog. Tada je palo 20 talaca, ime je razbijena krka otpornika giiupa. Na mariborskom podruju prvi taoci, njih est, streljani su 10: avgusta. Od tada je okupator uvek na partizanske akcije odgovarao streljanjem talaca. . ' ' ; i
565

Zbog tekih uslova pod. kojima se razvijao ustanak u tajerskoj, Gestapo je naneo narodnooslobodilakom pokretu u tajerskoj vrlo teke udarce u toku 1941. Mnoge pripadnike narodnooslobodilakog pokreta okupator je otkrio i uhapsio, razbijeno je pokrajinsko i neka okruna rukovodstva, saznalo se za mnoge javke, prekinute su veze izmeu okrunih i Pokrajinskog komiteta, otkrivene su tri ilegalne tehnike itd. Godine 1941. pah su rukovodioci ustanka u tajerskoj, kao i etvorica sekretara Pokrajinskog komiteta. Do ovoga je dolo, zahvaljujui tome to je Gestapo uspeo da ubaci svoje agente u redove oslobodilakog pokreta. Gestapo je riaao i nekoliko izdajnika koji su prouzrokovali pogibijlu mnogih aktivista. Do najteih izdajstava dolo je najpre u Mariboru, a onda se lanac naih rtava proirio i na ostala podruja tajerske. Ova izdajstva prouzrokovala su i stvaranje nesigurne atmosfere meu partizanima i pomagaima OF. Tako su izdajstva zajedno s terorom, spreila razvoj oslobodilakog pokreta u toku druge polovine 1941, a tu i tamo partijske organizacije i organizacije OF, bile su potpuno unitene. Komandant slube bezbednosti Lurker, u izvetaju od 17. novembra 1941. tvrdio je, da je oslobodilaki pokret u tajerskoj slomljen za due vreme, jer je izgubio gotovo sve rukovodioce, kurire i javke. Nemci ipak nisu mogli da slome pokret kao to je to mislio Lurker ali je istina da su mu zadah teke udarce. Najvee uspehe Gestapo je postigao pomou izdajnika Zorka, sekretara Mesnog komiteta u Mariboru, koji je bio uhapen i tom prilikom postao izdajica. Pre Zorka je uhapena Sonja Omanova, kurirka, koja je takoe poela da provaljuje. Veliku tetu su prouzrokovale izdajnice-kurirke Greta Rancinger i Hilda Kralj. Ove izdaje su omoguile okupatoru da uhapsi preko 1300 ljudi. Velike gubitke terenskim organizacijama i partizanskim jedinicama naneli su izdajniki pijuni manjeg formata. U Savinjskoj dolini, pred kraj 1941. partizanski dezerter Ernest Divjak omoguio je mnoga hapenja. Dezertera Franca Horvata Nemci su poslali u trbovljansku bolnicu, gde je poetkom septembra 1941. otkrio partizansku mreu na Planini i Lenartu. Najveu provalu u rudarskim revirima prouzrokovao je 1941. sekretar Mesnog komiteta Trbovlja Ivan Brglez, koji je izdao sve saradnike koje je poznavao. Prilikom mnogih racija Gestapo je pronalazio razni materijal, koji je koristio za dalja hapenja. Uhapene pripadnike oslobodilakog pokreta muili su u gestapovskim stanicama. Najznaajnije muionice bile su u celjskom Starom Piskru i sudskim zatvorima u Mariboru. Okupator je uredio poetkom maja i gestapovske zatvore u zamku Bori, tako da je i u ovim zatvorima zverski muio uhapena lica. 566

I pored toga to je okupator napregnuo sve snage i koristio sva sredstva za postignue svojih ciljeva, kojom prilikom je imao izvesne uspehe, ipak nije mogao da realizuje svoje planove. Ipak, moe se rei da je narodnooslobodilaka borba u tajerskoj spreila sprovoenje najvanijih nemakih planova. Partizanske akcije su u toku 1941. konano afirmisale oslobodilake ciljeve slovenakog naroda na severnoj granici. Poznato je, na primer, da je efu civilne uprave u tajerskoj, koji ; je imao specijalna ovlatenja, glavni zadatak bio da pokrajinu uini to pre zrelom za potpunu aneksiju Rajhu. I Hitleru je ak bio pripremljen za potpis ukaz o prikljuenju tajerske i Gorenjske. Ah, do aneksije nije dolo zahvaljujui sve eoj i eoj aktivnosti partizana. Bio je to najvei uspeh oslobodilakog pokreta ove pokrajine. Narodnooslobodilaka borba u tajerskoj zahtevala-je 1941. vrlo velike rtve, ali te rtve nisu bile uzaludne. One su bile osnova zia celokupni dalji razvoj oslobodilake borbe u tajerskoj.
Boris ClMEK

PARTIZANSKE JEDINICE U PODGRMEU

P o s l i j e partizanskog savjetovanja, odranog pod rukovodstvom Bure Pucara Starog poetkom juna 1941. na Sehitlucima kod Banjaluke, mjesni komiteti KPJ u Bos. Novom, Prijedoru, Bos. Krupi, Bihau i dr. mjestima razvijaju iroku i ivu aktivnost za pripremanje ustanka. U Blatnoj, Velikoj i Maloj Rujikoj, aavicama, Potkalinju, Malom Radiu i jo nekim mjestima istiu se i grupe simpatizera KPJ u ovom radu. Njihov se utjecaj osjea i u Sanskom Mostu. U Gudavcu i okolini djelovala je partijska elija. Jo prije savjetovanja na Sehitlucima okupatori i ustae, koristei u prvom redu ranije posijani nacionalni i vjerski antagonizam, izvrili su masovne pokolje Jevreja i Srba. Oni su ove zloine nastavili i poslije Sehitluka, ali sa posebnom brigom da pohvataju i pobijiu to vie komunista i drugih naprednih ljudi, bez obzira jesu li Srbi ili Hrvati. 1 U Podgrmeu je u periodu od kraja jula do poetka septembra 1941. godine izvreno preko 30 manjih, ali znaajnih naih akcija. Tako su likvidirane andarmerijske stanice u Grabeu (Drenovo, Tjeno), Benakovcu i Luci-Palanci i protjerani andarmi iz andarmerijskih stanica u Mijaici i Budimli-Japri; prilikom likvidiranja ustakog tabora u Duboviku ubijeno je 12 ustaa i zaplijenjeno sve oruje; razoruano je ili pobijeno 12 ustakih straa kod eljeznikih stanica na pruzi Sanski Most Gornja Sanica i Bos. Novi - Biha; poru.eni su ureaji rudnika boksita u D. Suvaji i onesposobljena elektrina centrala na izvoru Krunice ko'd Bos. Krupe; prilikom napada na optinske odbore u Donjoj Suvaji i Luci-PaLanci razoruani
1 U toku 1941. godine stradalo je: u sanskom srezu preko 6500, u krupskom oko 4500 a u bosanskonovskom srezu 1500 ljudi, ena i djec.

568

su ustaki uvari policajci i spaljene arhive; likvidirano je ih razoruano 10 neprijateljskih patrola i izvreno 5 napada iz zasjeda na vozove, kamione i kolone neprijateljskih jedinica. U nekim napadima uestvovalo je i po vie stotina, a u napadu ria Bos. Krupu i preko 1000 ljudi. Ustanici su u,"Velikom Radiu 3. avgusta napali 40 ustaa (u dva kamiona) i tom prilikom ubili 6 i ranih 4 ustae, zapalili kamione, i zaplijenili 2 mitraljeza i 4 puke. Jedinice Jelainovako-sanikog odreda su sa gerilcima iz Bravka i Drvara poetkom septembra doekale kolonu ustakih kamiona kod Uzelevog gaja u b l i z i n i Bravka i tom prilikom zapalile 8 kamiona, ubile 65 neprijateljskih vojnika i oficira i zaplijenile preko 100 puaka i drugog oruja, municije i opreme. Tako je u svim ustanikim akcijama do poetka septembra ubijeno preko 180 neprijateljskih vojnika i oficira ustaa, andarma i drugih, a nekohko desetina ih je ranjeno i zarobljeno2. Zaplijenjeno je preko 200 puaka, 2 mitraljeza i 10 pukomitraljeza; zatim nekoliko stotina bombi i znatne koliine drugog oruja i municije. U oruanim akcijama istakli su.se mnogi borci, od kojih su najpopularniji ubrzo postali komandiri, politiki delegati i desetari u odredima, a neki su poshje birani u prve narodnooslobodilake odbore. U prvim akcijama osloboena je relativno velika teritorija: bosanskokrupskog, bosanskonovskog, prijedorskog, sanskog, kljukog i bihakog sreza i to od podnoja Grmea i Grabea do rijeke Une i Bosanske Krupe, ' Babica, Ostrunice, Hozia i Suhae, Stare Rijeke, Ovanjske, Budimh-Japre, Podvidae, Starog Majdana, Okrea, Gornjeg Kamengrada, Djeovae, Krkojevaca, Kljevaca, Hrastova, Korjenova, Gornje Sanice, Gornjeg Budelja i Mijaice, duine od preko 80 kilometara i prosjene irine od oko 25 kilometara. Od poetka ustanka 29. jula do poetka septembra. 1941. godine formirano je oko 20 seoskih ustanikih i gerilskih odreda3: u Velikoj Rujikoj, Majki-Japri, Jelainovcima, Luci-Palanci, Velikom Radiu, Malom Radiu, Benkovcu, Golinji, D. Suvaji, Jasenici, Pueniku, Donjim i Gornjim Petroviima, Zalihu, Duboviku, Haanima, Potkalinju, Slatini, Lipnjiku i drugim mjestima. Odredi su imah od 10 do 50' boraca i od 5 do 40 puaka, a neki i teke mitraljeze i pukomi2 Neki zarobljeni domobrani d andarmi poslije ispitivanja p u teni ssu na slobodu, jer su se relartvaio dobro drali, na primjer a n darm Jure Musa iz Luci-Palanke i domobran iz G. Sanice i drugih, mjesta. 3 U septembru su nazvani paaitizanski odredi.

569

traljeze. Od njih su u toku avgusta i kasnije do formiranja prvih partizanskih eta u oktobru 1941. godine bili najaktivniji Jelainovaki i Velikoradiki odred. tab gerilskih odreda Krupa Sana, koji je formiran 21. avgusta znatno je doprinio organizovanju i objedinjavanju svih ustakih snaga i izvoenju njihovih oruanih akcija. Komandant odreda je bio Petar Vojinovi, politiki komesar Branko Copie, a zamjenici komandanta Trivo Drljaa i Mile 'Gagi4. Na prvom uem sastanku nekoliko vojnih i politikih rukovodilaca iz vie sela5 koji je poetkom septembra odran u Majki-Japri u kui Jova Novakovia izvren je izbor lanova taba gerilskih odreda K r u p a Sana i nekoliko aktivista za pomonike politikog komesara. Nekoliko dana poslije toga u istom selu, u kui Laze Karia, odrana je prva konferencija -veine vojnih i politikih rukovodilaca, na kojoj je potvren izbor prvih komandira i politikih komesara seoskih odreda i nareeno da se nosi partizanski znak : crvena petokraka zvijezda (u oktobru je uveden znak crvena petokraka na nacionalnoj zastavi). Tu su konkretnije odreeni osnovni vojno-politiki zadaci u borbi protiv okupatora i njegovih slugu, s tim to je veina uesnika usvojila liniju bratstva i jedinstva i to su onemogueni pokuaji da se nametne ime etnik. U toku septembra, oktobra, a i kasnije u Podgrme su dolazili partijski i drugi rukovodioci radi pruanja konkretne pomoi. Petog septembra 1941. godine doao je lan Sreskog komiteta Bos. Novi Hajro Kapetanovi.u tab seoskog gerilskog odreda, koji se nalazio u Majki-Japri u kui Marka Majkia, zvanog ujanovia. Tada je komandir odreda bio Stojaai Marjanovi, zvani Dolinar, politiki komesar Stoj an Maki i Miroslav 'Maki, sekretar. Dva dana kasnije Hajro je u tabu gerilskog odreda Kupa Sana realno ocijenio situaciju u Podgrmeu, naroito nae potekoe i najaktuelnije zadatke i davao konstruktivne prijedloge za uspjeno rjeavanje tih zadataka i otklanjanje tekoa. Oko 10 aisova 6. septembra prije podne u na tab su stigli Veljo Stojni 6 i Uro Bogunovi Roca. Stojni
Mile Gagi je 1942. godine pobjegao etnicima, a Trivo Drljaa je ubrzo otpao zbog svog nazadnog stava. 5 Ovoj konferenciji, pored lanova Partije, prisustvovali su simpatizeri KPJ Milan Liina, Bore Maran, Milan Mileevi, ore Stupar, Duan Jositpovi i drugi, koji su pomogli da se pravilno postave osnovni zadaci u borbi protiv okupatora i- izdajnika. Oni su uoi konferencije odrali sastanak u kui Milaina liine u aavici radi zauzimanja pravilnih stavova na' konferenciji. 6 Veljiu i njegovog braita Rademfca poznavao sain iz Uiteljske kole u Banjaluci.
4

570

je sa Rocom bio na putu za Drvar i kod nas je svratio da se kao delegat Oblasnog komiteta KPJ upozna sa stanjem i ljudima. Obradovao se kad je kod nas u Majki-Japri vidio organizovanu vojnu jedinicu. Nai kuriri su ih otpratili do taba gerilskih odreda Krupa Sana. Sjutradan, 7. septembra, uvee Veljo je odrao sastanak (kome sam i ja prisustvovao) sa Hajrorn Kapetanoviem i Brankom opiem u tabu gerilskih odreda u Suvopolju, nedaleko od kue Vasa Jakia i Jova Novakovia u Majki-Japri. Poto smo iroko i konkretno iznijeli podatke o situaciji u Podgrmeu, zatim vojno-pohtike probleme, zadatke, tekoe i slabosti i dah svoje prijedloge, Veljo je najprije objasnio meunarodnu i unutranju politiku situaciju i obavijestio nas o borbama u Bosanskoj krajini, o uspjenom dizanju ustanka u Srbiji i Crnoj Gori i drugim naim krajevima, a naroito o uspjesima ustanika na Kozari. Zatim je govorio o naim zadacima. U pogledu primjene najboljih formi i metoda agitacije i naeg pohtikog rada u vojsci i narodu, sloili smo se da je, uz opte definicije o faizmu, potrebno iznositi konkretne primjere zvjerskih ubistava, paljevina, muenja, pljake nevinog naroda i druge vrste terora i prevara koj sprovode okupatori i njihove sluge. Pored toga, Veljo je govorio i o znaaju i zadacima raa politikih komesara, o sadraju partijskopolitikog rada, o organizaciono-propagan nom radu i dragim pitanjima. Tom prilikom je, pored naih poetnih uspjeha na organizovanju pozadine, osnivanju bolnica, magazina za smjetaj hrane itd., posebno istaknuta potreba organizovanja konferencija za izbore narodnooslobodilakih odbora u selima i govoreno o zadacima i radu odbora i o moralnom liku narodnog odbornika. (Hajro nam je tada dao i pismeno uputstvo o zadacima i izboru narodnih odbora.) Poto smo se sloili i u tome da e Podgrme odigrati krupnu vojnopolitiku i ekonomsku ulogu u Bos. krajini i posebno kao veza izmeu drugih ustanikih centara Kozare, Drvara, Ribnika, Like, Banije itd. Veljo nam je obeao da e sa drugovima u Drvaru razgovarati o jaem povezivanju sa naim ustanikim snagama. Zatim smo ga ispratili prema Drvaru preko Grmea i odmah poshje toga pristupili sprovo"enju u djelo direktiva i smjernica koje smo zajedniki usvojili. Oko 10. septembra u na tab (u tab Majki-japranskog odreda) u Majki-Japri doao je iz Drvara tab za Bosansku krajinu (Dariko Mitrov7, komandant, Branko Babi8, politiki komesar, Uudi Kolak, Teufik Kadeni Cinkara). Tada su doli i Branko Lastri, Ivica Odi, Drago Lang, Juraj Mezek, urlija Risti i jo neki drugovi koji su se nalazili uz tab za Bos. kr571

jin. Nekoliko dana kasnije doao je i Pero Moraa sa Leteim odredom (u stvari sa neto jaim vodom koji se zadrao u sanskom srezu.) Trinaestog septembra naredio mi je Danko Mitrov da primim dunost lana taba gerilskih, odreda Krupa Sana i dao mi uputstva za vrenje ove dunosti. Pri tome je iznio i mjere koje treba preuzeti u cilju uvrenja i jaanja odreda u Podgrmeu (tada je bilo oko 20 gerilskih odreda) i organizovanja novih. Iako je bio zauzet vanim poslovima u tabu za Bosansku krajinu, Danko se ivo interesovao ne samo za vojne, politike i druge probleme i zadatke, nego i za borce i dogaaje u Podgrmeu, nastojei da se to bre ojaaju nae oruane snage i podie politika svijest naih ljudi. Koristei svoje ratno iskustvo, on nas je uio organizovanju nekoliko vojnih akcija, ah neke od njih zbog naeg politiki i vojniki nedovoljno osposobljenog kadra nisu uspjele, tako da se mnogo ljutio pa i alostio. Istina, ponekad je pojedince izlagao suvie tekim zadacima i pravio izvjesne kombinacije koje nisu imale adekvatnog uspjeha (na primjer, zarobljavanje domobranskog potpukovnika Najbergera). ' Kad su poetkom septembra na osloboenu teritoriju doli iz Bosanske Krupe braa Terzii Ale (radnik i lan Partije), Redo i Slavko9 (uenici lanovi SKOJ-a), zatim Avdo Cuk10 (uitelj) iz Bosanske Dubice, a kasnije (u oktobru) Muhamed Bajri 11 (radnik i lan Partije) iz Gazina i (poetkom novembra) Ahmet Sehovi Seno (radnik i lan Partije) iz Bosanskog Novog, svi su rasporeeni na politike dunosti u odrede i u pozadinu. Dolazak ovih drugova muslimana u partizane mnogo je doprineo razvijanju ideje bratstva i jedinstva izmeu Srba i muslimana. U Podgrme su 8. oktobra doli Irena Ki i Ivo Oroz, a u novembru i u decembru Skender Kulenovij Zaim Dizdarevi Zajko, Trivo Bogunovi, Karzo urak, Ferid Dedi,
7 Popularni Major Danko je major revolucionarne panske armije. Imponovao je ustanicima d narodu svojom revolucionamou, linom hrabrou i spremnou na podvige; svojim vojnikim znanjem i autoritetom, ozbiljnim, strogim, ali dostojanstvenim i ikiiltumim dranjem, iako je imao samo 22 godine. Ovaj popularni komandant rijetko je priao o svojim borbama i iskustvu u paniji o tme dai je od 17 godina stupio u revoluciju, da je ranjavan itd. Pofgimuo je u borbi sa etnicima 1942. godine. Proglaen je za narodnog heroja. 8 Slovenac, radnik. 0 Salko je kasnije preao u Krajiki proleterski bataljon. Poginuo je na Kozari 1942. god. 10 Avdo Cuk je poginuo 1943. godine u Gudavcu, prilikom dnevnog juria na ustake jedinice. Proglaen je za narodnog heroja. 11 Krajem 1941. godine ubili su ga etnici iz V. Radia.

572

Irfan Fihpovi, Brane Todi, emso Tabakovi i drugi, Oni su svojom aktivnou znatno doprinijeli razvijanju revolucionarnih snaga i uticaju Partije. Prema direktivama koje su nam prenijeli Veljo Stojni i Hajro Kapetanovi, 16. septembra je izbaran prvi narodnooslobodilaki odbor u V. Bujikoj (za predsjednika odbora izabran je Simo Bjelajac, stari lan Partije iz Blatnje), a tri dana kasnije narodnooslobodilaki odbor u selu Majki-Japri. (Za predsjednika ovog odbora izabran je Nikola Bundalo Zeina, za sekretara Miroslav Majki, a za lanove odbora Jovan Majki, Jovan Adamovi i dr.) Danko Mitrov, Redo Terzi, Duan Josipovi i Stojan Maki govorili su okupljenim biraima o liku novog odbornika, o zadacima i nainu rada narodnih odbora, o znaaju pomoi pozadine frontu i jedinstva fronta i pozadine, 0 karakteru nove narodne vlasti itd. Narodni odbor u selu Haani izabran je 23. septembra (na zboru su uestvovah Hajro Kapetanovi, Rada Vranjeevi, Branko opi i dr.) Tih dana smo u tabu gerilskih odreda Krupa Sana tampali prvo uputstvo o zadacima odbora i dostavili ga prvim seoskim odborima i tabovima odreda. Krajem septembra i kasnije birani su prvi NO u Jelainovcima, Hadrovcima, Luci-Palanci, Lipniku, Slatini itd. U odbore su birani najbolji ljudi, a ponegdje i ene. Prvoj konferenciji komandira svih odreda Podgrmea, koja je odrana 20. septembra u kui Vlade Karia u Majki-Japri 12 , prisustvovali su lanovi taba gerilskih odreda Krupa Sana i to: Petar Vojnovi, Branko opi i Stojan Majki, kao 1 Danko Mitrov u ime taba za Bos. krajinu. Osim toga konferenciji su prisustvovah Hajro Kapetanovi, ore Majran, Duan Josipovi, Ale i Redo Terzi, Mile Davidovi, Stojan Marjanovi Dolinar (komandir Majki-japranskog odreda), Petar Jelaa (komandir Luci-palanakog odreda), uro Raeta (zamjenik komandira Haanskog. odreda), Duan Bokan (komandir odreda u Donjim Petroviima) i Mile Gagi i Trivo Drljaa (zamjenici komandanta taba gerilskih odreda Krupa Sana). Na konferenciji je konstatovano da su neki odredi-razvili vrlo uspjenu vojniku aktivnost i postigli vidne rezultate, naroito Jelainovako-saniki odred. Naime, ovaj odred je obino nou izvodio uspjene partizanske akcije, vrio diverzije na pruzi Sanski Most Srnetica, napadao neprijateljske ko12 Tada sam upoznalo mnoge komandire odreda i neke politike rukovodioce Petra kundria (komandira Jelainovsko-sanikog odreda) i Milania Miljevia (zamjenika komandira), Milana Liinu (komandir Rujdkog odreda), Mila Gliia (komandir Radikog odreda), Miu Kiilundiju (komandir Gorjanskog odreda) i druge.

573

Ione, vozove i strae. On se poveao na preko 60 potpuno naoruanih boraca zahvaljujui umjenosti i inicijativi komandira odreda Petra kundria i drugih lanova taba 13 . Osim toga konstatovano je da su i odredi u Velikom i Malom Radiu i Suvaji postigli dobre rezultate u odbrambenim akcijama, ali da veina odreda nije razvila potrebnu vojniku partizansku aktivnost i da su neki odredi postali neaktivni, na primjer odredi u Gornjim Petroviima i u Luci-Palanei. Zato je zakljueno da odbori samoinicijativno vre smjele none napade na neprijateljske strae, patrole i uporita, da redovno postavljaju zasjede i da se organizuju akcije u kojima e uestvovati vie oblinjih odreda. U diskusiji je iznijeto da u nekim odredima pojedini r u kovodioci ne vre vojnike akcije, a toleriu razne negativne pojave: nedisciplinu, ovinizam i pljaku 14 . Zatim je ukazano da se pojedinci kolebaju zato to su uli da siu talijanski faisti napali neke nae poloaje od Knina prema Drvaru, na Deralama i na Ploama i da ak pojedini reakcionarni ljudi prikupljaju potpise onih koji su eljeli da idu na pregovore sa Italijanima. Zakljueno je d se ova i sline pojave podmukle politike) i demagogije talijanskih oKupatora i njihovih saradnika suzbijaju vojnikim akcijama, raskrinkavanjem kolebljivaca i suenjem izdajnicima. Na k r a j u je o buduim zadacima govorio Banko Mitrov i dao uputstva za voenje nonih vojnikih akcija. Iako na ovoj konferenciji komandira nije dolo do organizovanih i kadrovskih promjena, za kojima se ve osjeala potreba, ona je imala v e l i k i znaaj za razmjenu prvih iskustava,, steenih u vojnikim' borbama, objedinjavanje akcija svih odreda i za uvrenje vojnike discipline i jaanje odgovornosti rukovodeeg kadra i suzbijanje kolebanja u Podgrmeu. Tako je ve 20/21. septembra, uz saglasnost Danka Mitrova, rganizovana akcija Rujikog odreda na tzv. Vaktarnice (strae na eljeznikoj stanici u Blatnoj i drugim stanicama), ali je ova
13 Tom prilikom je komandant taba NOPO za Bosansku krajinu Danko estitao ovim drugovima na postignutim uspjesima i pohvalio komandanta odreda Petra kundria. 14 Tako je na primjer, za Stevurinu Kosovca, koji i nije bio stalni borac u Luci-palanakom odredu, ali je, ponekad upuivan kao- kurir u Drvar, istaknuto da je esto ovinistiki istupao i terorisao zarobljene civilne muslimane; da je prodao puku, pukomitraljez i 100 litara b e n zina i da je pukom ranio jednog partizana iz osvete itd. Poto je k o mandir odreda Pero Jelaa kritikovan zato to nije preduzeo mjere da. se takve pojave suzbiju, zaduen je Mile avidovi da u ime tabagerilskih odreda ispita svjedoke i da Stevurinu preda vojnom' sudu, ukoliko se utvrdi da je tano sve to je navedeno. Stevurina Kosovac je zbog navedenih krivinih djela strijeljan 5. oktobra 1941. godine.

574

akcija samo djelimino uspjela zbog slabog rukovoenja, nebudnosti i guste none magle. Tada je ubijeno 6 neprijateljskih vojnika i zaplijenjeno oruje, ali su poginuli i nai borci desetari: Nikola Maki, Danko Ljepoja, Uro Daji i Stevo Zorii. Oko 22. septembra u Majki-Japri je odrana prva konferencija pohtikih komesara svih podgrmekih odreda. Na ovoj konferenciji je najvie govoreno o NOP-u, o zadacima pohtikih komesara15, o politikom stanju u odredima, o znaaju razvijanja politike svijesti boraca i rukovodilaca, o razvijanju bratstva i jedinstva, o formama i metodama pohtikog rada u vojsci, o znaaju praenja raio-vijesti i itanju Gerilca, orazvijanju drugarskih odnosa starjeina i boraca, o brizi za bolju ishranu, bolji smjetaj itd. Posebno je govoreno o znaaju i nainima borbe protiv svih neprijatelja, naroito protiv talijanskih faista, koji su napadah prema Drvaru, ah i protiv negativnih pojava koje su konstatovane na konferenciji komandira.. Ovog dana su u tab odreda u Majki-Japru doh iz Banjaluke partijski rukovodioci Rada Vranjeevi 16 i Duanka Kovaevi i iz Prijdora Slobodan Marjanovi, koji su nam mnogo pomogh u razvijanju ustanka i jaanju uticaj a Partije u Podgrmeu. Krajem septembra je Konjika eta, pod komandom Petra urainovia (eta nije imala komesara), izvrila napad na ustako uporite u selu Modru. Meutim, ova akcija je bila tetna, jer su neki konjanici, iz osvete na ovinistikoj osnovi, zapalili vie kua u selu i time nanijeli ne samo veliku materijalnu tetu, nego su izazvali negativne politike posljedice. Poto su pogorjelci smjeteni u Sanski Most, ustae su to ko13 O vtai zadacima govorili su Branko opi i drugi politiki komesari odreda na osnovu uputstva o zadacima politikih, komesara koje su n a m dali Veljo Stoji i Danko Mitrov. Tadanji politiki komesari odreda nisu imali dovoljno, politikih iskustava, ali je znaajno da su u ogromnoj veini pravilno primili d shvatili osnovne zadatke koji su im postavljani' to je mnogo doprinijelo pravilnom politikom. vaspitamju boraca na bazi naih, iako skromnih ali korisnih iskustava. Nekoliko drugova iz gradova ve se nalazilo u ulozi politikih delegata ili zamjenika komesara u vojsci. 10 Rada Vramjeevi je bila vrlo aktivan politiki radnik. Bila je veoma skromna i odlian drug. Govorila je da jo ne zna da dobro istupa pred seljacima na javnim zborovima i konferencijama, iako je to vrlo uspjeno" inila. Naroito se isticala u politikom radu sa omladinom i enama i starala se o njihovom politikom vaspitamju. Zalagala se za razvijanje bratstva i jedinstva, za organizovanje i jaanje partijskih organizacija i organizacija AF-a u bihakom srezu i Podgrmeu, a kasnije i u Bosanskoj krajini. Bila je sekretar prvog Okrunog komiteta SKOJ-a za Podgrme. Poginula je u Drvaru prilikom neprijateljskog desanta 25. maja 1944. godine. Proglaena je za narodnog heroja.

575

listile u propagandi protiv NOP-a. Zato su na naim konferencijama kritikovani svi koji su bili krivi za ovu paljevinu sela Modre. Jelainovaki, Palanski, Majki-japranski, Slatinski i jedan Drvarski odred, pd rukovodstvom Petra Vojnovia, napali su 1. oktobra 1941. godine ustaki garnizon u Budimli-Japri. Zbog slabe organizacije i veze napad nije uspio17. Danko Mitrov je 5. oktobra na sektoru Gudavae Veliki Radi organizovao neke-akcije. Razgovarao, je i sa zarobljenim domobranskim potpukovnikom Najbergerom i pustio ga na slobodu, ali pod uslovom da radi za NOP. Kao prvi zadatak postavljeno mu je d omogui isporuku oruja partizanima. Da bi ovaj zadatak bio to bolje izvren, Mitrov je sa Najbergerom uputio Avda uka da se privremeno zadri u domobranima, pod izgovorom da je omoguio Najbergeru da pobjegne iz partizanskog zatvora. Meutim, poto su ustae vidjele da se radi o varki, Avdo uk se jedva spasio, a Najbergera su strijeljale jer su i u njega izgubile povjerenje i otkrile ga da radi za NOP mada je oklijevao sa izvrenjem zadataka koje smo mu bili postavili. Poetkom oktobra 1941. godine u Majki-Japru je stigao Osman Karabegovi koji je bio odreen za politikog komesara taba za Bosansku krajinu (odnosno taba Krajike divizije) na mjesto Branka Babia koji je premjeten na Kozaru. Na sastanku 18 lanova Partije i nekih simpatizera (u kui Laze i Vlade Karia) Karabegovi je govorio o politikoj situaciji, 0 ranjenicima, o borbama u drugim krajevima nae zemlje, o potrebi zajednike borbe i bratstvu i jedinstvu Srba, muslimana 1 Hrvata svih naprednih ljudi bez obzira na politike, vjerske i nacionalne razlike. Zatim je istakao da smo u Podgrmeu i pored mnogih problema, tekoa i slabosti, postigli dobre rezultate. Na ovom sastanku je govorio i Branko Babi. On je istakao osnovne zadatke partijskih organizacija i govorio o moralno-politikom liku lana Partije, o uspjenom izvravanju osnovnih zadataka narodnog ustanka u Podgrmeu, o vojnim problemima i konkretnim zadacima vojnih rukovodilaca. Poshje diskusije Osman Karabegovi je predloio da se na osnovu miljenja lanova Partije i partijskih rukovodilaca z lanove Partije prima: Branko opi, Kota Vulin, Rade
17 U ,ovoj akciji je smrtno ranjen Petar kundri tako da je od rane umro u kui Sime Konia u M. Japri. Sahranjen je- 2. oktobra u Jelainovcima i istinski oaljen od mnotva naroda i velikog broja boraca. Proglaen je za narodnog heroja. . 18 Sastanku su prisustvovali: Rada Vranjeevi, Duanka Kovaevi, Slobodan Marjanovi, Rudi Kolak i Pero Moraa.

576

Branko

Sotra:

USTANAK 1941. (linorez)

Narandi i Stojan Maki. Prisutni su ovaj predlog prihvatili sa odobravanjem, a mi smo bili neobino radosni to smo za svoje napore i uspjehe nagraeni prijemom u lanstvo Partije, to je uvijek predstavljalo veliku ast. Neposredno' iza toga odrana je prva vea priredba u zgradi osnovne kole u Majki-Japri na kojoj su recitovane i neke prve pjesme Raporti Branka Copia. Na sastanku vojnih i politikih rukovodilaca kome je prisustvovao i Osman Karabegovi odranom 17. oktobra u tabu za Bos. krajinu, izvrena je reorganizacija 23 partizanska odreda u kojima je tada bilo preko 500 boraca sa 310 puaka i desetak pukomitraljeza i drugog oruja. Prema nareenju Glavnog taba za BiH trebalo je mjesto odreda formirati partizanske ete od po 34 voda koje e uspjeno izvoditi vojne akcije i potpunije politiki delovati nego dotadanji seoski odredi. Zato je Osman predloio da se formiraju etiri partizanske ete (1, 2, 3. i 4) sa stalnim, sastavom, sposobnim za organizovanu borbu na partizanski nain. Tada su u novofoimirani tab 4. bataljona Sloboda uli: komandant Petar Vojinovi, politiki komesar Branko Copie, zamjenik komandanta Vojo Stupar (lan Partije koji je doao u Podgrme iz zatvora u Bihau) i zamjenik politikog komesara Stojan Maki, dok su u tabove eta odreeni istaknuti vojni i politiki aktivisti. Ovi tabovi su postoj ah samo do 7. novembra kada je izvrena nova reorganizacija. U oktobru je u Velikoj Rujikoj na sastanku aktivista kome su, pored ostalih, prisustvovah: efket Maglaji i Hajro Kapetanovi, potvren prijem nekih lanova19 i primljeno "je za lanove Partije 28 istaknutih aktivista20. Tada je formirana i prva partijska elija u Velikoj Rujikoj. U tabovima prvih partizanskih eta su u toku oktobra formirane i prve partijske elije sa tri ili vie lanova Partije. lanovi Partije bili su svi komesari eta, veina zamjenika politikih komesara i politikih delegata i neki komandiri. U tab 1. ete uli su: Mile Davidovi (komandir), Ale Terzi (politiki komesar) i Lazo Teanovi (zamjenik komandira)21. Vodilici su bili: Mile Glii, Dane Agbaba, Mio Kolunija, a
10 Potvreno je lanstvo u Partiji: Milanu Liitni, Sloboanu Ercegu 1 oru Maranu. . - " " 20 Primljenu su u Partiju:. Milan Mileevi, Avdo Cuk, Redo i Salko Terzi, Stana Stupar, Stojan Bjelajac, Rade Erceg, Stevo Liina, Marica Bjelajac, Desa Drobac, ore Stupar, Duan Daji, Mirko Stupar, Vladimir Stupar, uro Erceg, Duan J.osipovi, Mslan Landup .i drugi. 21 Ubrzo je premjeten u kotorvaroki srez na svoj lini zahtjev, a kasnije se odmetnuo u etnike.

.37

Ustanak 19.

577

kasnije i.uran Ostoji. U etu su ukljueni odredi: Velikog" i Malog Radica, Suvaje, Gudavca, Gorinje i Jasenice. U tabu 2. ete bili su: Milan Liina (komandir), Milan; Mileevi (politiki komesar), Hajro- Kapetanovi (zamjenik politikog komesara) i Jovo Klikovi (zamjenik komandira) Vodnici su bili: Duan- Bokan, uro Raeta, Bogdan Cia. i Petar urainovi, a kasnije i Dako Neimovi. U etu su ukljueni odredi iz Dubovika, Benakovca, G. Petrovia, Potkalinja, Velike Rujike i dr. U tabu 3. ete bili su: Slobodan Marjanovi (komandir),. Mile Davidovi a kasnije. Slobodan Marjanovi (politiki komesar) i Redo Terzi (zamjenik politikog komesara). Vodnici su bili: Stevo Vjetica, Vlado Baji i Stojan Marjanovi, a delegati Dimitar Smiljani i Ratko Novakovi. U etu su ukljueni odredi iz M. Japre, Haana, Slatine I Lipnjika i samostalni vod iz petrovakog sreza sa komandirom Vladom Bajiem. U tabu 4. ete bili su: Dragija Milainovi (komandir u septembru doao iz Drvara), Pero Moraa (politiki komesar), Milani Miljevi (zamjenik komandira) i Mihajlo Skundri(zamjenik politikog komesara ete). Vodnici su bili: Uro Kukolj, uro Banjac, Milo Periic23 i urin Preojevi, a politi-^ki delegati: ore Maran, Rade Erceg, Stojan Bjelajac i uroStrbac. U etu su ukljueni: Jelainovaki i Palanski odred i" abarski vod. Formiranje ete izvreno je u Dabru 20. oktobra: 1941. godine. U toku oktobra su u Majki-Japru stigli uro Pucar Stari i Sefket Maglaji koga smo zvali Mirko. Novakovi. Tada-, je uro Pucar dao nove smjernice za oruanu borbu i politiki rad, radi to pravilnijeg sprovoenja iroke platforme NOP-a, i organizovao je prvi Okruni komitet KPJ za Pod'grme, koji jemnogo doprinio sistematskom partijskom radu i stvaranju p a r tijskih elija u vojnim tabovima i jdinicama i u pozadini i davao pomo ne samo elijama nego i sreskim komitetima. U ovaj komitet su odreeni: za sekretara efket Maglaji (radnik i poznati partijski rukovodilac), a za lanove: Rada Vranjeevi, Duanka Kovaevi i Ale Terzi. Sekretar OK SKOJ-ai bila je Rada Vranjeevi, a lanovi Hajro Kapetanovi i Drago Lang24. U novembru su . osnovani sreski komiteti KPJ za krupski i bosanskonovska srez, tako da je zahvaljujui njihovom radu velikoj aktivnosti Okrunog komiteta nastao period znaajnih
22 23 24

heroja.

Pobjegao kasnije kao etnik u Bosansku Krupu. Kasnije se odmetnuo u etnike. Poginuo je 1942. -u Manjai-, a kasnije, je. proglaen za. narodnog

57 &

politikih i vojnih uspjeha i daljeg uspona revolucionarnih snaga ustanka u Podgrmeu. Ti uspjesi su se mogli postii i zato to je linija Partije sprovoena na irokoj platformi NOP-a, tako da je narod ovoga kraja uspjeno ukljuen naronoosloboilaku borbu. Tada su savladane razne poetnike slabosti, kolebanja, stihija i sektatvo i mnoge druge tekoe, naroito poslije prodora talijanskih snaga u Drvar, Bos. Petrovac, Biha, Bos. Krupu i Sanski Most, kada su se pojavile i prve grupiee kapitulanata i etniki nastrojenih elemenata koji su pokuavah da razbiju nae redove. Poto je uro Pucar rasformirao tab Krajike divizije, Danko Mitrov je premjeten na dunost komandanta 3. krajikog narodnooslobodilakog partizanskog odreda. ijRudi Kolak je odreen za sekretara Okrunog komiteta u drvarskom okrugu,a Teufik Kadeni Cinkara za lana Okrunog komiteta jajaekog okruga, (Tada su dobili dunosti i oni lanovi Partije - koji neko vrijeme nijesu imali odreenih funkcija.) Krajem oktobra i poetkom novembra kada su u Majki-Japru iz Drvara doli i lanovi taba Drvarske brigade za zapadnu Bosnu i Liku formiran je 1. krajiki narodnooslobodilaki partizanski odred sa Drvarskom, Petrovakom, Bihakom, Krupskom, Lj ubijsko-prij eorskom Bosamskonovskcm i Sanskom etom. Tada je rasformiran, tab 4. bataljona Sloboda, a od postojeih eta (1, 2, 3. i 4.) u Podgrmeu su formirane Krupska, Sanska, Ljiubijsko-prijedorska i Bosanskonovska eta koje su kao to je naprijed navedeno ule u 1. krajiki narodnooslobodilaki partizanski odred. Ovom reorganizacijom stvoreni su bolji uslovi za bri razvitak vojnih jedinica i efikasnije voenje borbi i za bolji rad partijskih i drugih organizacija. Za komandanta 1, krajikog NOPO odreen je Ljubo Babi (kasnije Milorad Mijatovi), za politikog komesara Veljo Stojni, za zamjenika politikog komesara dr Moni Levi i za operativnog oficira Petar Vojinovi. Za komandira Krupske partizanske ete postavljen je, Vojo Stupar, za politikog komesara Stojan Maki, za zamjenika komandira Milan Liina (kasnije Mio Kolundija), a za zamjenika politikog komesara Redo Terzi (kasnije Boo Narandi). Vodnici ove ete bih su: Mile Glii (Kasnije Dane Uzelac25), Dane Agbaba, uran Ostoji, Petar urainovi (kasnije oko Neimovi), Bogdan ia i Jovo Klikovi, a politiki delegati: Muhamed Bajri (kasnije Duan Josipovi), uro Kovaevi, Kost a Vulin, Milan Mileevi i Boo Erceg.
25

Zbog izdaje strijeljan 1943. godine.

37*

579

Za komandira Sanske ete odreen je Dragija Milainovi (kasnije Mihajlo kundri), za politikog komesara Pero Moraa, a za zamjenika komandira Milani Miljevi. Vodnici ove ete su bili: Durin Predojevi, Uro Kukolj (kasnije Rade Brki), uro Banjac i Milo Perii, a politiki delegati: uro trbac, Stojan Bjelajac, Rade Erceg i ore Maran. Za komandira Ljubijsko-prijedorske ete odreen je Mile Davidovi, za politikog komesara Slobodan Marjanovi i za zamjenika politikog komesara Redo Terzi. Vodnici ove ete su bili: Stevo Vjetica, Vlado Baji i Stojan Marjanovi Dolinar (kasnije Trivo Majki i Mile Vojinovi), a politiki delegati: Ratko Novakovi, Dimitar Smiljani, Miroslav Majki i Uro Damjanovi. Za komandira Bosanskonovske ete (koja je neto kasnije formirana u nepotpunom sastavu) odreen je Milan Liina26, za zamjenika komandira [Reljla Liina, za politikog komesara ore Maran i za zamjenika politikog komesara Zaim Dizdarevi, koji je doao iz Bos. Novog u decembtfu 1941. godine. Desetari su bih: Cvijo Mazalica, Stevo Liina i Dragan Stojakovi, a politiki delegati: Stevo Liina i Ferid Dedi. -Tada su u ovim novim etama organizovane vee partijske elije i aktivi SKOJ-a koji su obezbjeivali uspjeno izvravanje politikih, vojnih i dr. zadataka u etama, a u prvo vrijeme i u pozadini. Poetkom novembra formiran je i Prvi partizanski obavjetajni biro (POB) koji je izdavao radio-vijesti i drugi propagandni materijal, prve glave istorije SKP (b) i dr.27. U ovom birou su bili Nikita Pavli (lan Partije, talentovani publicista iz Banja Luke) i Branko opi, koji je nastavio da pie svoje aljive Raporte i druge partizanske pjesme. Kasnije su stigli knjievnici Skender Kulenovi i Hasan Kiki. U toku novembra formirana je prva partizanska elija u pozadini (u Luci-Palanci) u kojoj su bili: Ilija Ini, ore Srdi, Nikola Lapac, Jozo ai, Aleksa Davidovi i drugi, a poveana je postojea elija u selu Gudavcu. U ovoj eliji su bili: Sava Violin, Dane Babi, Rade Narandi, Duan Mandi, Kajica uki i di-. U akcijama koje su ete uglavnom samostalno organizovale, na odreenim sektorima su uestvovala i tri samostalna voa koji su doli iz drvarskog kraja poslije prodora talijanskih snaga u Drvar. Ovim vodovima su rukovodili Dragija Milainovi, Milan Zori, Pero Moraa, Jovan Pajevi, Simo Tadi i.
20 Poginuo je 1942. godine u Jaavoi u borbi protiv etnika. Proglaen je za narodnog heroja. 27 Biro je bio smjeten u kui ora Stupara u Velikoj Rujikoj, a za rad su koritene i prostorije osnovne kole.

5 80

Mile Kecmarr 8 . Ove ete nisu uspijevale da razviju uspjeniju vojniku aktivnost sve do decembra 1941. i poetka 1942. godine, zato to su Talijani nastupali lukavo i pomirljivo, iako su raspolagali znatnim vojnim potencijalom. Meutim, zahvaljujui sistematskom politikom i organizatorskom radu, postavljanju zasjede protiv talijanskih faista i povremenim napa- dima na ustae i domobrane, ouvane su nae jedinice u Podgrmeu i-uvreno je jedinstvo naroda i vojske u borbi protiv okupatora, ustaa i etnikih elemenata i grapica. To je'omoguilo da se sluzbije njihov razorni uticaj i sprijei kolebanje i rasulo u naim redovima, a podigne vjera u pravednost i perspektive nae borbe. v'
Stojan MAKI r Strijeljan je kasnije zbog izdaje.
8

PRED

PRVI

PUCANJ

C udna je ud naroda. Umesto da ga otrezne krupne injenice: propast drave, ulazak Nemaca i nastanak NDH svet je upao u nedoumicu, i nekakvu ojaenost bez suza i uzbuenost bez akcije. Najvie se ivi od pria i glasina u kojima se zrnca nadanja gube pod teretom strahovanja. Stvarna i gola istina nekako se ne prima odjednom, bez obzira na to to uzbuenim duhovima izgleda isuvie sitna i prozirna prema tek prohujalim i do kraja neshvaenim potresima. Ukoliko se primi takva re ili dogaaj, ve kod treih usta to postaje neto neobino i udno i tek u takvom obliku putuje dalje kao neiji sudnji dan ili vaskrsenje. Glasine su nale sono tie na Baniji da se bokore u tim danima aprila do jula 1941. godine. Poneko se i snalazi, poinje da neto preduzima i da tome daje svoj tumaenje. Nemako-ustaka vlast se uri sa prvim aktima da bi se u prvoj zabuni to pre osetio dah novog poretka. Niu se pozivi i nareenja da svi budu kod svojih kua, da se preda oruje, da se podnose prijave o sumnjivim licima i komunistima. Neki revnosni ef iz biveg kotara ili ranije andarmerijske stanice, u tenji da se dodvori, ve poziva seoske stareine da ga o svemu izvetavaju, da opet organizuju opravke puteva kulukom, ih da bilo ime uposle uzbueni svet. Kroz sela poinju da prturaju poruke i dojueranji kortei HSS da se Srbi smire, da e se udarati jedino po trgovcima i popovima, da e uskoro biti bolje kad se sastane novi hrvatski sabor. Neki tek presvueni, novopeeni ustaa ili pripadnik Maekove zatite tumai da je odvoenje u logore trgovaca i popova na liniji davnanje elje siromanih seljaka da se oslobode gulikoa. Neko se iz
582-

nove vlasti reio da proveri stanje vojnih obveznika i regruta kako bi se evidentirala i ta vrsta ljudi. Sitniji i krupniji koraci nove vlasti odmiu jedan za drugim. Ustae i nanovo zakleti andarmi poinju da se zleu u oblinja srpska i hrvatska sela da neto izvide, nekog pretresu, nekoga pretuku ili odvedu, a svima da zaprete smrtnim kaznama i logorima. Nemir Kod sveta utoliko vie raste, ukoliko se odreenije trai od ljudi da postupe prema ovom ili onom zahtevu nove vlasti. A to ni malo nije lako. Hoe li se predati puka koju neko ljubomorno uva jo od propasti Austro-Ugarske? Da li je sigurno poi na zbor koji sazivaju ustae da objasne politiku nove vlasti? Kako im verovati da nee dirati u Srbe, kad . su mnogi svojim uima uli u Kostajnici javnu pretnj da e sve Srbe na vrbe, il da sve psine treba preko Drine? Da li su sigurni i oni Hrvati koji nee u ustake rdove? Ima li dovoljno pametnih ljudi koji mogu dati savete ta da se radi u takvoj situaciji? Istina, mnogi uurbano daju 'odgovore. Neki od onih koji uvek pametuju ih ute, sada zbun j u j u razliitim stavovima. Jedni su za to da se oruje prea, a drugi da se sakrije, jedan ovako drugi onako, as ovo, a odmah zatim sasvim suprotno. PomoMe se i oni do kojih niko nikada nije drao, pa tumae kako su sa verodostojnog mesta saznali da samo ovako treba raditi i nikako drugaije. Takvi najvie i idu na ono to godi uzbuenim duhovima i iluzijama svetine. I niu prie. "Neka Ana, vraajui se od rodbine blizu Petrinje, srela na belom konju oveka u oklopu i pod orujem koji glasno poziva Srbe da se priuvaju samo do Velikog petka. Neki Janko, koji je pristigao otud od Dvora, prepriava da je narod gledao na Uni udnu pticu koja pliva i predskazuje: Kako ova voa pljuska sva e zemlja biti ruska. Kolaju doskoice kako je Staljin nasamario Hitlera u porukama i uporeuju se mo i snaga Rusije i Nemake. Pisar Mio koga su jo zadrali u optinskom uredu saoptio je kako e uskoro katoliki pop krenuti i iu susedna srpska sela po dobrovoljne priloge u novcu za opravku svoje crkve, koja bi sluila i pokrtenim Srbima. Za pokrtavanje Srba ve se pored agitacije po Baniji sprovode i konkretne pripreme. Upotrebljavaju se argumenti kako Srbi nikad nisu ni drali do pravoslavlja, pa se treba pokrstiti i biti miran; da su Srbi Banijci ve.stotinama godina izmeani s Hrvatima, da vie nisu pravi Srbi, pa sada to kroz pokrtenje treba i ozvaniiti itd. Pri tom ne zaboravljaju da onako uz put naglase da
583-

e svi koji to odbijaju biti van zakona, odnosno oterani u logore i proterani van granica NDH. Ima poneki aktivni oficir koji okolo tumai kako je dobro to je Nedi u Srbiji na vlasti, jer e on prevariti vabe u pogodnom asu. A kada su iz okoline Dvora i Petrinje ustake vlasti poele da kupe i nasilno iseljavaju srpske porodice za Srbiju, proturala su se objanjenja sa raznim motivima, kako je to zbog toga to su se ovi gloili sa susednim Hrvatima, ili kako otac Nedi prima Srbe pod okrilje majke Srbije. U tom meteu pokoji intelektualac, trgovac i bogatiji seljak uspeva da uz masno mito dobije propusnicu za Srbiju, pa svojim prijateljima poruuje da i oni poure, ali da to uine kriom od drugih. S v e t e prie i glasine, strka dogaaja, odsustvo irih veza i obavetenja, tekoa da se ovek brzo opredeli i neto preduzme, delovale su u tim danima gotovo paraliue. Svet se oseao kao da ga obmotavaju nevidljivim nitima kuine u koju e utoliko vie zaplie, ukolmo se jae trza. Da bar neko jasno i odreeno kae evo ovako je, ovo treba preduzeti krenulo bi se snagom; bujice samo da se odui nepodnoljiva napetost. A sve ovo samo umrtvljuje, ljudi se poinju preputati sudbini. I nekadanje bojdije i kavgadije sada su manje od makova zrna. Nije ba redak prizor da jedan dva Ci~ gania u ustakoj kapi i injelu, sa dugakom pukom-trometkom gone pred sobom pet-est i vie odraslih, mukaraca kroz nekoliko sela i umaraka a da se ni jedan "od ovih ne odlui da iamara te balavce, oduzme im puke i odmete se u goru. I to se tako ponavlja, mada se sve ee uje kako su tamo oko Gline neke odveli u logor, a neke i pobili. Ovakvi sluajevi kao da nisu bili dovoljno ubeljivi u poreenju sa golemom zabunom, sa preteranim iekivanjem neega to nezavisno od tih ljudi treba da rasplete ove uslove. Osealo se da se u vazduhu kuva neto krupno i veliko. Kroz more takve zbunjenosti i bezglavosti probijali su se zraci odreenih stavova i nada koje su u banijska sela prenosili komunisti, postepeno ali uporno. Mesne organizacije KPH Siska, Petrinje, Gline, Kostajnice i komunisti drvarskog kotara pojaah su svojti aktivnost posle majskog sastanka okrunih komiteta KPH. Siska i Karlovca na kojima ,su Josip Kra i Ivo Marinkovi razradili stavove CK KPJ o pripremi za ustanak. Jedan deo lanova Partije iz Siska, Petrinje i Gline izaao je u obhnja sela, izbegavajui tako provale i' hapenja u gradovima. Pod njihovim uticajem pokrenule su se na ivlji rad i seoske elije. Na manjim sastancima i pojedinano komunisti su savetovali da se skuplja oruje za pre584-

stojeu borbu, da se bojkotuje svaka mera ustake vlasti, dat se ne veruje izdajnikom vostvu HSS, da.se ne vre ito na^ vralieama koje vlast daje na uslugu, ve svojom stokom i mlatilicama i da se ito odmah sakrije. Prema pokrtavanju. Srba neke organizacije nisu se odmah snale, ali je ubrzo reeno da se podri otpor prema njemu, jer je to providan m a nevar da se trenutno smire jedni dok se drugi ne pobiju ih. strpaju u logore. Komunisti su podgrejavali nade u promenu-. stanja u sluaju napada Nemake na SSSR, jer e se tada moi krenuti na oruani ustanak sa izgledima na uspeh. Ah ni to nije ilo tako laico i brzo, iako je Partija odra nije imala znatan politiki utioaj. Jer, dosta su smutnje i dezorijentacije napravile ranije razne reimske partije u srpskim i HSS u Hrvatskim selima. Malobrojne su bile ehje KPH u. banijskim selima, a komunistima iz gradova trebalo- je izvesnovreme da se privikn na otvoren, masovan rad van ilegalnosti. Bilo je tu i uskosti, ponegde i nepoverenja prema dvema seljakim duama, negde se prezalo i od podoficira i gardista, bive vojske, negde se isuvie konspirisalo oko zadataka kojebi i veina prihvatila. Moda se jo bre i smehje moglo p r o dirati i u sela, bilo srpska ili hrvatska, blie neprijateljskim, uporitima. Ali ta iskustva tek su se kasnije mogla sagledati. Nistu ni srpski seljaci uVek i svuda brzo prihvatali stavove komunista. Ti stavovi su traili akciju, spremnost za. obraun sa jaim, a taj jai je sruio dravu, a kako tek nee nenaoruanu masu. Trebalo je podizati svest ljudi o tome da je oruani ustanak jedini izlaz i razotkrivati zloine neprijatelja kako bi svako bio svestan ivotne opasnosti po sebe i svoju porodicu. Moralo se pokazati mnogo smisla za postupnost: u ubeivanju ljudi da se treba odvojiti od kue i poi u umu i tako se postepeno navikavati, sve dok ljudi ne prelome neto u sebi i ne zagrizu u otvoreni obraun. A da bi u tome uspeli r morali su i sami mladi komunisti revolucionarni fantasti, u: sebi neto prelomiti i prei od naglosti ka smirenosti, od nestrpljenja ka vanredno sporom i upornom radu s ljudima, od kLiiranog klasnog frontiranja desno-levo, ka vrlo iznijansiranom i sretnom privlaenju svih onih koji bar malo mrzefaizam. Moralo se u tim danima uiti nepokolebivosti revolucionara koji nikad ne postaje maloduan, pa ni tada kada treba ponovo prdreti do razuma i oseanja ljudi i kad je potreban nov primer linog samortvovanja. Tom uticaju smetali su i prevejani i novi antikomunisti. kakvih "je bilo svuda. Oni sui omalovaavali ove mlade ljude i nastojali da odvoje seljake od tobonjih probisveta i propalih aka i straili ih tekim posle-dicama ustanka protiv mone sile.
585-

Nastala je, u stvari, grevita borba za mase i t o n e da bi -'se one preotele od ustako-nemake vlasti, koju su mase i te "kako mrzele. To je bila borba protiv sopstvene malodunosti i neveriee, protiv stihije, inertnosti i paralize'duba, unutranja ~borba za prelom u ljudima da se konano odlue za jedan pravac delatnosti, da zagrizu u neto veliko i nepoznato i da veruju u neto to se ne moe tako brzo desiti, a ipak e se -.Tjednom dogoditi. No i dogaaji su uinili svoje. Sto su se vie bliili dani "napada Nemake na SSSR, nova vlast je sve bre radila da sredi pozadinu ognjem i maem. I komunisti su odlunije radili na pripremanju oruane aiccije. Tako se suavao krug mogunosti za ma kakav put pasivne rezistencije i pokuaja da se ostane miran izmeu dve vatre. Ve nedge krajem maja i poetkom juna u narodu se prepriavala sudbina Srba iz Gline koju su ustae pobile u selu Prekopa. A znalo se i za pfune logore u Sisku i Petrinji, za "uhapene i pobijene komuniste iz Gline i Petrinje. ulo se i za izlazak sisakih komunista pod orujem u umu Brezovicu' severno od Siska. Nova ubistva i pljake bih su primer svakoj optini ta namerava ustaka vlast. Crni petak, kao zloguko ;predskazanje seoske vraare, ve se isuvie esto pomaljao. Tada je doao 22. jun, dan napada Nemake na Sovjets k i Savez. Otada je u srpskim selima poelo radosnije da se gleda, slobodnije da se kree, svet se nekako uspravio i poeo da vie vetruje u svoje moi. Nastala su meusobna saaptavanja i vedre poruke udaljenim prijateljima i znancima, izbila je velika nada u brz preokret na bolje. Od komunista su poeh da trae objanjenja i oni' kojima to nije bila navika. Ustake vlasti i oni koji su im se prebrzo prilepili kao da su se primirili u tim asovima. Oseala se kod njih zaplaenost i nedoumica u oekivanju na ta e sve to izai i da li je dobro to -su se tako naglo zaleteli u .svojim postupcima. . Ah dvodnevni-trodnevni zanos na jednoj i potitenost na drugoj strani nisu mogli zadrati isti intenzitet. Poeo se rrealnije i ivlje da prati svaki, pa i najsitniji dogaaj na frontu i da ceni ta to znai za sopstvenu kou i kome prevagu donosi. Prolo je prvih zlosrenih etrnaest dana, a Rusi nisu 'prevagnuli Nemaku, ve su Nemci duboko gazili dii umovima Sovjetskog Saveza. Sada su se po meri nastupanja Nemaoa uspravljale ustae pa, kao d su zakasnile u planu istrebljenja, pourile da kazne one to se poveselie sovjetskoj pobedi. Ve su na Baniji doletele i izabrane elik ustae emigranti da poIkau kako se kolje i masovno ubija. 586-

Nada da Rusi mogu uiniti svoje nije sasvim napustila ljude, ali je naglo splasnula. Ona bi neto ivnula kod stvarne ili 'izmiljene radosnije vesti s fronta. Sa dosta ogorenja, govo-rilo se o Englezima to ne priteknu Rusima tu pomo, a male -nade su polagane i u Amerikance da e se brzo okrenuti protiv 'Hitler. U toj oseci raspoloenja i opalili nada trebalo je nanovo graditi duh vere u sebe i u izglede na sopstvenu borbu. To je mogla, pored ive rei, jedino da uini makar i mala, ali obavezno uspena ustanika akcija. Sisaki komunisti Kao borbena grupa poeli su sa manjim diverzijama u okolini Siska, Grede i na eleznikoj pruzi kod 'Capraga. Iako diverzije nisu jo dobile oblik pravih sukoba, one su eliile one to su ih vrili, a moralno su razarale protivnika. I ti drugim kotarima formiraju se borbene grupe i ispituju mogunosti za diverzije. I ustae i Nemci krenue u "krupnije zahvate. Dolo je do masovnog hapenja i teranja u logore Srba iz okoline Gline i Vrginmosta, koje e kasnije izrnasakrirati u glinskoj crkvi.1 Shno je i u drugim kotarima gde :su logore u Petrinji, Sisku i kostajnikoj Gradini prepunih pohvatanim Srbima od kojih su pojedince poeh streljati. Na padinama amarice i u veim umama dalje od nje nastajali su zbegovi naroda u kojima su pojedina sla, pod rukovodstvom komunista, ureivala svoje logore, organizovala snabdevanje i zatitu sopstvenim straama. To je ve bio prvi korak prema oruanom otporu, izraz spoznaje da je ustanak jedini izlaz. U selima koja jo nisu krenula u zbegove postepeno je jaalo saznanje da se ne smie dozvoliti da ih ustae iznenade na spavanju, ili prilikom rada. u polju. U selu Luini kod Gline, kada je u s t a K a patrola uspela da pohvata grupu, seljaka, nekoliko hrabrijih se snalo, napalo ustae, nekoliko njih razorualo, dok su ostali pobegM.2 Glas o tome dogaaju brzo se proirio podstiui i hrabrei goloruki narod. Po selima su nikle strae naoruane vilama i motikama, po nekom lovakom pukom i pitoljem, a poeh su da rade i prvi ustaniki odbori. etvrtojiulski poziv CK KPJ na ustanak je tako postupno ulazio u praksi borbene pripreme na Baniji, vie kao sprega organizovanog rada komunista sa loginim postupcima naroda da odri goh opstanak. To nije bila masovna provala narodnog gneva u vidu opteg pohoda na manja uporita neprijatelja kao u nekim drugim krajevima. Ah vrst kurs u borbenoj pripremi -dao je svoju nadgradnju u vidu pria o dvanaest hiljada usta1 Odnosi se na uveni pokolj preko hiljadu Srba u glinskoj crkvi .avgusta 1941. 2 .Dogaaj se odigrao 12. jula 1941.

587-

nika Hrvata u Brezovici kod Siska, o dvanaest hiljada naoruanih. u amarici, o deset hiljada u umi orkovai kod Dvora i u umi Prolomu kod Gline. Ovaj rad i ove prie poee ponove da oslobaaju zastraene, ispravljaju kolebljive, upozoravaju kapitulante i lede krv u ilama ustaa. Sad u sela, ak i ona blia gradovima, smelije upadaju naoruani umski ljudi partizani ili gerilci, kako su ih zvali. Sve neki doterani momci, naoruani bombama i pitoljima ili karabinom, vedri i nasmejani, krstare po selima i hrabre. Takozvane ustake ophodnje sada kreu u brojnijem sastavu, brzo preleu kamionima nesigurne deonice na cestama, dre se dana i vre povezuju uporite sa uporitem. Sve je u pripremi. Konopac se do kraja zategao. I puklo je . . . Nou 22/23. jula glinska grupa od 36 ustanika pod komandom "Vasihja Gaee izvrila je napad na elezniku stanicu u selu Grabovac kod Gline, ubila etiri ustae, zaplenila deset karabina i razorila stanicu i prugu. Odjeknuli su ti pucnji daleko preko brda i uma u svim selima Banije, kao zov na akciju, kao potvrda da se moe, kao primer koji ne da da se miruje. Narod je radosno pozdravio svoje junake i legenda je poela da se prede o podvigu Gaee i drugova, o njihovoj ratnikoj vetini, -o- -izgledu i gromovitom glasu Gaee, o kukavnoffti ustaa i o velikom pleniu. Ona je izrasla do granica narodnih elja, a i snage koju mase u sebi kriju. Ali i odmazda je dola kao oluja. Mnogobrojne petrinjske i glinske ustae uspele su da pohvataju oko osam stotina ljudi iz Grabovca i okolnih sela i da sve do jednoga pokolju na jednoj poljani. I ova pria je sustizala prvu. Delovala je kao strahovit ok i mnoge je pokolebala. Rasla su i, pitanja da li se sve to isplatilo, zato se jo nije priekalo, kako se moe goloruk narod suprotstaviti oruanoj sili Osovine. Dakle, posle velikih nada opet teka potitenost, posle prve akcije odstupanje, posle samouverenosti preispitivanje samog sebe, jedna velika neizvesnost vie i sumorni pogledi u budunost. Potrebni su novi lini primeri i rtve najsvesnijih i najhrabrijih, neumoran rad da se objanjava i podstie, potrebne su nove akcije da pokau da se mora i moe samo orujem traiti izlaz. To su bili neobino teki zadaci komunista. Jer, tada su daleko bili dani nae nadmoi, nesagledivi su i nedokuivi bih izgledi na nau pobedu. Kako su danas posle dvadeset godina jasni i veliki nai konani bEansi! A kako je mala i slabana re da upeatljivo naslika sve padove i uspone do njihovog potpunog ostvarenja.
Branko BOROJEVI

VANIJE AKCIJE PARTIJSKE ORGANIZACIJE U STRUMICI

kapitulacije stare Jugoslavije, maja 1939. godine, u Strumici je formirano Gradsko partijsko poverenitvo od tri lana. Josko Josifovski, je bio sekretar, a Kata Pockova i Vasil Cilev lanovi poverenitva. Neto kasnije, oktobra iste godine, Gradsko partijsko poverenitvo je dobilo jo dva lana: Vana Foneva i Gligora Novakova. Tada je izvrena i podela rada u poverenitvu. Za rad sa radnicima Monopola odgovarala je Kata Pockova, sa zanatskim radnicima radio je Vasil Cilev; za selo je bio odgovoran Vano Fonev, a za rad sa omladinom Gligor Novakov. Poverenitvo je najveu brigu vodilo o Monopolu, gde je u to vreme bilo oko 500 radnika. Tamo je uskoro formirana partijska elija od etiri lana Partije i stvorene su dve vaspitne grupe. Legalni oblici rada partijske organizacije u Strumici sprovodili su se uglavnom preko Kluba esperantista. U tom klubu su na raznim teajevima pored esperanta prouavane drutvene i egzaktne nauke (razvitak drutva, religije i si. "biologija i geografija), Sem toga radili su i analfabetski teajevi za opismenjavanje veeg broja radnika i omladinaca. Po;sebno je bila korisna biblioteka Kluba esperantista koja je imala knjige iz najrazliitijili oblasti nauke, beletristike i drugu naprednu literaturu. Raznim granama delatnosti Kluba esperantista bio je obuhvaen vei broj omladinaca i radnika. Iz tih redova je kasnije partijska organizacija regrutovala nove lanove Partije i Skoja. U Strumici je tada bilo malo intelektualaca. Neki od njih, naroito oni .iz starijih generacija, bih su pod uticajem vrhovi.stike VMRO organizacije i Vana Mihajlova. Ideolog i voa tih intelektualaca bio je u to vreme Dimitar uzelov koji je kasnije za vreme okupacije postao glavni eksponat i sprovodnik politike bugarskih okupatora. .
589-

P re

U takvoj situaciji dolazi do okupacije Jugoslavije, pa i" Makedonije. Iako malobrojna, partijska organizacija Strumiceje spremno doekala okupaciju. Ve 8. aprila je odran sastanak Gradskog partijskog pov.erenitva na kome je razmotrena nastala situacija u gradu i donesene odluke koje su se svodileuglavnom na to da treba: ! 1) razbiti iluzije kod masa da su Bugari oslobodioci, i dokazati da oni dolaze kao faisti, okupatori i eksploatatori makedonskog naroda; 2) povesti borbu protiv svih pekulanata, izdajica i raznih srbofilskih elemenata koji su odmah po dolasku Nemaca poeli da paktiraju s njima, a koji e verovatno i po dolasku B u gara raditi na suzbijanju naprednih ideja, koristiti ovakvusituaciju za svoje bogaenje i eksploataciju radnih masa; ' 3) spreiti sveani doek okupatorskih vojski, koji su p r i premah razni probugarski i faistiki elementi grada. Partijska organizacija j-nastojala da ove sveanosti pre-tvori u demonstracije protiv okupatora, to joj je u velikoj meri i polazilo za rukom. Plan te akcije uglavnom je sproveden preko Kluba esperantista. Na sastanku uprave kluba su podeljeni zadaci. Jedna grupa od 10 omladinaca je dobila zadatak: da ,na tansparentima napie parole: Makedonija Makedoncima, Smrt pekulantima, Dole pekulacija, Dole skupoa i eksploatacija, i' nacrta mapu Makedonije koju je trebalonositi na elu povorke demonstranat. Reeno je i to da se o r ganizuje h-or koji je trebalo da uveba razne revolucionarne' pesme. Na sastanku je posebno bila istaknuta potreba da lanovi Kluba esperantista sprovedu iroku agitaciju za masovnouee graana u demonstracijama koje e klub organizovati. Kao prethodnica bugarskih vlasti u Strumicu su doli r a zni probugarski i faistiki elementi koji su se povezali- samesnim faistima i -izdajnicima i zajedno -sa njima spremali sveani doek bugarskih okupatora. Ta faistika i nenarodna grupa je saznala za pripreme partijske organizacije i Kluba esperantista i odmah je poela da provocira, izaziva i zastrauje lanove kluba, ah time, kao ni drugim merama, nije mogla spreiti demonstracije. im se 16. aprila pronela vest o dolasku bugarske vojske, u Klubu esperantista se okupio veliki broj graana, omladinaca i radnika. Svi su se svrstali u povorku koja je krenula ulicama, nosei kartu Makedonije i parole. Omladinci su uz put pevali'. revolucionarne pesme. Kada je povorka dola u centar gradarazbesneli faistiki elementi su pokuah da je rasture, ali im to nije polo za rukom. Dolo je i do fizikog obraunavanja,, ali ne i do rasturanja povorke. U takvoj situaciji profaistiki 590-

' i probugaxsk elementi su bili primorani da doekaju bugarsku., vojsku van grada, i to samo njih pet-.est. A kada je bugarska, vojska ula u grad, narod ju je doekao revolucionarnim pesmama i parolom Makedonija Makedoncima. Time je okupatoru jasno stavljeno do znanja da ga ovaj grad doekuje kaoneprijatelja. ' Za rad partijske organizacije u Strumici veliki znaaj jeimao dolazak Strae Pindura, delegata Pokrajinskog komiteta. Makedonije. On je pristupio reorganizaciji Gradskog partijskog; poverenitva koje je 1. maja 1941. godine preraslo u Gradski', komitet. Komitet je izabran tajnim glasanjem na sastanku: kome su prisustvovali svi lanovi Partije grada. Za sekretara, je izabran Josif Josifovski a za lanove: Blagoj Jankov Mueto,. Vano Fonev, Taka Srbinova i Gligor Novakov. Na tom sastanku je, izmeu ostalog, bilo govora i o d i rektivi Pokrajinskog komiteta Makedonije da se ne skuplja: oruje, jer emo ga dobiti iz Sovjetskog Saveza. Partijska o r ganizacija Strumice je nasuprot toj direktivi dola do zakljuka, da treba sakupljati oruje, a ne ekati da doe sa strane. Druga vana odluka Gradskog komiteta je bila da se f o r mira Gradsko poverenitvo Skoja, to je odmah ostvareno. Za. sekretara je izabran Gligor Novakov, a za lanove Cenka Pavlova, Mara Minaneva i Risto Stambuhev. Na sastanku je istotako bio kritikovan sektaki stav partijske organizacije u p o gledu proirivanja organizacije i reeno je da se novi lanovi Partije i Skoja primaju mnogo smelije. Ubrzo zatim formiranesu jo dve partijske organizacije i vie skojevskih grupa. , Posle ovog sastanka partijskim organizacijama i naprednim omladincima grada bila je prenesena direktiva da sakupljaju oruje. Jedna od vanijih akcija koju posebno treba istai i koja: predstavlja krupan uspeh partijske organizacije u Strumici jetrajk monopolskih radnika poetkom maja 1941. godine. Bugarske okupacione vlasti su odbile da isplate radnicima zaostale nadnice, izgovarajui se da su novac odneli Srbi. Partijska organizacija je iskoristila taj trenutak i donela odluku da se organizuje trajk. Radnici su jednoglasno prihvatili trajk, te su Bugari bili primorani da popuste pred njihovim zahtevima i da. im isplate zaostale zarade. Iznenaeni ovako uspenom akcijom, okupatori i domae izdajice su u Monopolu poeh da odravaju konferencije i sastanke sa radnicima, s ciljem da ih uvre kakosu ovi radnici pali pod uticaj ake komunista u gradu. Kata Pockova je istog trena otputena sa posla, a naoruane straesu postavljene na ulazima Monopola. Poto nije uspeo doek bugarske vojske, probugarski faistiki elementi su odluili da" 23. maja iz Velikog Trnova^
591-

-stare bugarske prestonice, donesu u Strumicu vatru sa hrama .gde je krunisan prvi bugarski car, i na taj nain mandfestuju -simbolino pripajanje Makedonije Bugarskoj. Partijska orga- ; nizacija je preko svojih Ijiudi doznala za ovu akciju i odluila da je na svaki nain sprei. Gradski komitet je dao direktivu lanovima Partije i Skoja da odre proireni sastanak u prisustvu graana i simpatizera, na kome e ukazati na potrebu da se i ta manifestacija pretvori u demonstraciju protiv bugarskih vlasti. Ova akcija partijske organizacije bila je provaljena. Policija je pozivala pojedine lanove Partije i Skoja, pretila im "kaznama, hapenjima, pa ak i streljanjem. Zastraivanja, meutim, nisu mogla da spree akciju komunista i skojevaca. U trenutku kada su. poeh govori i manifestacije okupatora, komunisti, skojevci i drugi napredni graani i simpatizeri su -uzvikivali parole protiv pekulacije, protiv besposlice i isticah druge zahteve radnih ljudi. Mase su potpuno prihvatile parole "komunista. Okupatori su pokuah da spree demonstracije, no "bez uspeha. Nije pomoglo ni hapenje dva lana Partije i vie simpatizera. Gradski komitet je na licu mesta odrao takozvani letei sastanak, na kome je odlueno da se povede akcija za Osloboenje uhapenih. Tu akciju je podrao vei broj graana, a jedna grupa je zajedno sa roditeljima i roacima uhapenih otila kod komandanta grada i zatraila od njega da uhapeni Tmdu odmah osloboeni. Pod pritiskom masa, okupatori su morali da oslobode uhapene. Ova akcija je posebno doprinela ugledu komunista u gradu. Samo mesec dana po dolasku okupatora zabeleen je znatan porast broja lanova partijske organizacije. Maja 1941. godine u Strumici je ve bilo 20 lanova Partije i preico 20 skojevaca. Gradsko poverenitvo Skoja je preraslo u Gradski ko.mitet Skoja. Nasuprot dobrim rezultatima partijske organizacije u gradu, rad na selu je bio veoma slab. To je zapazio Gradski komitet i na jednom od svojih sastanaka predloio da se preko izleta, poseta roacima i slinih formi radi na tome da se seljaci pridobiju za narodnooslobodilaku borbu. Ne treba rei da ni -posle toga nisu ostvareni oekivani rezultati. Neto je postig-nuto samo u selima Prosenikovu i Drvou. U radu sa enama partijska organizacija je postigla dosta dobre rezultate. U komitetu je bila odgovorna za taj rad Taka Srbinova. Rad sa enama je bio olakan time to je u Monopolu "'bilo preko 80% enske radne snage. Partijska organizacija je organizovala vie akcija sa enama. Po dolasku okupatora cene prehrambenih i drugih artikala su poele naglo da skau. Razni ^pekulantski elementi su neodgovorno podizah cene i bogatili
592-

se zajedno sa Bugarima na raun radnih ljudi. U isto vreme je otputen znatan broj radnica iz Monopola. Nastala je besposlica, a sa tim i nezadovoljstvo u gradu. Ove i druge mere (sistem kupona i si.) doprinele su da partijska organizacija uspeno pokrene mase u borbu za poboljanje njihovih ekonomskih uslova. Posebnu aktivnost u toj akciji ispoljile su ene. One su masovno uestvovale u demonstracijama protiv skupoe, traei od bugarskih vlasti da se smanje cene i regulie snabdevanje grada. Uputile su i svoju delegaciju kod sreskog upravnika. ahtevi ena demonstranata nisu bili prihvaeni, a njihova delegacija je bila isterana. Cene su i dalje skakale, ali ove demonstracije su znatno doprinele razobliavaniu Bfugara kao okupatora i eksploatatora makedonskog naroda. A upravo- je to i bio cilj partijske organizacije. Ove demonstracije su potvrdile uspean rad partijske organizacije sa enama i njenu snagu. U junu je formirano GradsKO rukovodstvo AF. Aktivom ena rukovodila je Taka Srbinova. U poetku su u aktivu bile Jelka Jankova i Marika Georgijeva. Kasnije se aktiv proirio. Glavni oblici rada bile su italake grupe i konferencije sa enama koje s se odravale svake nedelje. Na konferencijama se govorilo o meunarodnoj situaciji i razvoju narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji. Rauna se da je njima bilo obuhvaeno oko 100 ena. Aktiv ena je isto tako prikupljao narodnu pomo, pronalazio stanove za ilegalce i za odravanje sastanaka, i uestvovao u drugim akcijama. Posle napada faistike Nemake na Sovjetski Savez Gradski komitet Strumice odrava sastanak na kome je razmatrana meunarodna situacija. Komitet je na tom sastanku doneo odluku da se pojaa politiki rad meu masama, da se ljudi obavetavaju o razvoju situacije na frontovima (osobito na istonom frontu), zatim o borbi porobljenih naroda za svoje osloboenje, o uspesima saveznike vojske i slino. Komitet je Isto tako isticao potrebu da se pojaa borba komunista Makedonije i da se prikuplja oruje, hrana, sanitetski i drugi materijal. Posle 4. jula, kada je objavljen Proglas Centralnog komiteta KPJ o dizanju ustanka u Jugoslaviji, u Strumicu je doao Strahil Gigov. On je doneo proglas koji je odmah prouen na sastanku Gradskog komiteta, a i u svim partijskim i skojevskim organizacijama. One su jednoglasno prihvatile poziv Centralnog komiteta KPJ za oruanu borbu protiv okupatora. U tom smislu poele su i izvesne pripreme. Poto su Bugari uvideli da preko sveanosti i manifestacija ne mogu da okupe mase oko sebe, reiM su d to postignu organizovanim radom, te su zbog toga pokuali da formiraju razne profaistike organizacije. U takvoj situaciji Gradski ko38 U s t a n a k 1941.

593

mitet je 10. jula 1941.sazvao sastanak na kome je -reeno eia se bojkotuju sve faistike i profaistike organizacije. I kada je 13. jula u Strumici doao Dimitar uzelov sa zadatkom, da organizuje pokret Otac - Pastije (profaistika organizacija),. Gradski komitet je uinio sve da bi spreio formiranje ove organizacije. Svilm elijama i skojevskim organizacijama je" postavljen zadatak da odreen broj svojih lanova upute na konferenciju koju su zakazali profaisti. lanovi Partije i Skoja bili su tako rasporeeni da su sedeli na raznim mestima u sali. Pod njihovim uticajem prisutni nisu hteh da prihvate predloene kandidate za upravu, jer su to bih pekulantski i faistiki elementi. Da bi nekako sprechi delatnost komunista na samoj" konferenciji, faisti su pokuali da kaniduju i komuniste za upravu ove organizacije. Komunisti su to, meutim, kategoriki! odbili. Konferencija je zavrena bez uspeha; profaistika organizacija nije formirana. Komunisti su odnel'i potpunu pobedu. .. Komunisti Strumice su preduzeh slinu akciju i prilikom formiranja uprave itaonice u gradu. Profaistiki elementi su na tim izborima potpuno izgubili, i komunisti su uglavnomuzeli upravu u svoje ruke. itaonica je bila arite partijskog" rada u gradu. Preko nje su se sprovodili najraznovrsniji zadaci i direktive. Biblioteka je nabavila mnogo napredne literature, organizovala izlete i sastanke, programe za izlete i slino. Ovim. oblicima rada je, moe se rei, obuhvaena gotovo celokupna omladina Strumice.-Bugarski okupatori su zbog toga ubrzo zatvorili itaonicu. Ove akcije partijske organizacije su doprinele da ve u avgustu u gradu deluje 6 partijskih organizacija sa oko 40 lanova Partije. Skojevska organizacija je u to vreme imala 15 skojevsidh grupa sa oko 70 lanova. Veinu u skojevskim. grupama inila je radnika omladina (44 radnika i 25 uenika). .Sirenje partijske organizacije i prilino masovne akcije koje je ona izvodila omoguili su komunistima Strumice da sepripremaju i za krupnije zadatke. Organizovan je najpre vojni tab kojim je rukovodio Vano Fonev, a lanovi su bili: Sando' Masev, Kiro Minanev i Ivan Palifrov. Jedan od osnovnih zadataka taba je bio da organizuje sakupljanje oruja, sanitetskog mterijala, hrane, odee i drugog materijala; zatim, da u pojedinim selima stvara i uvruje baze koje bi sluile za vezu izmeu partizanskog odreda, kada bude stvoren, i partijskeorganizacije u gradu. U Strumici je formiran i poseban Odred za prikupljanje narodne pomoi (hrane, odee i drugog materijala). Kua Gerasima Cuneva sluila je za skladite ovih'materijala. Uporedo sa time, odbor je prikupljao: i novanu pomo od simpatizera i graana.
594-

Krajem avgusta u Strumicu je doao Mire Acev, delegat Pokrajinskog komiteta Makedonije, sa zadatkom da prenese direktivu Pokrajinskog komiteta za pripremanje oruanog ustanka i formiranje partizanskih, odreda. Komitet i partijsko lanstvo Striumice imali su potpuno pravilan stav prema oruanoj borbi komunista Jugoslavije. Stav arla i drugih oportunista u Pokrajinskom komitetu nije' prodro u Strumicu. Odran je sastanak Gradskog komiteta na kojem je, izmeu ostalog, konstatovano: da u Strumioi postoje realni uslovi za formiranje partizanskog odreda i da odmah treba poeti neposredne pripreme za njegovo stvaranje. U tom smislu je donesen zakljuak da komunisti, simpatizeri i drugi omladinci ne treba da se odazivaju pozivu za vojsku ve da preu u ilegalstvo i odlaze u partizanske odrede. Naglaeno je isto tako da studenti ne. treba da odlaze na studije, ve da i oni stupe u odred ili se ukljue u pozadinski partizanski rad. Posle ovog sastanka Mire Acev je odrao sastanak sa vojnim tabom, gde su razmatrane konkretne, mogunosti za oruanu borbiu. Na tom sastanku je bilo govora o oruju kojim se raspolagalo, prehrambenim artiklima, odei, sanitetu i slino. Posebno je bilo rei o vezama partijske organizacije sa selom, o bazama, njihovom smetaju i rasporedu. Na sastanku se govorilo o planu, pokreta odreda, o njegovim pravcima i mar-rutama. Konstatovano je da vojni tab trenutno raspolae sa 11 puaka, 4 revolvera i 12 bombi. Reeno je da se to oruje sakupi na jednom mestu, kako bi se u sluaju izbacivanja odreda lake moglo do njega doi. Posle sastanka sa Gradskim komitetom i vojnim tabom Mire je obiao sve partijske organizacije /u gradu. Cilj ovog obilaska je bio da se uveri u to koliko su lanovi Pajrtije spremni za oruanu borbu. Na tim sastancima lanstvo je jednoduno prihvatilo direktivu Pokrajinskog komiteta za stvaranje partizanskog odreda. Posle odlaska Mireta Aceva Gradski komitet je organizovao sastanke sa skojevskim i vaspitnim grupama u grau, s ciljem da se upoznaju sa direktivom Pokrajinskog komiteta o oruanom ustanku u Makedoniji. Veina skojevaca i simpatizera je prihvatila ovu direktivu. Samo kod nekih je bilo izvesnog kolebanja. U- meuvremenu su u strumikoj Organizaciji nastale izvesne pramene. Avgusta je Blagoj Jankov Mueto, lan Gradskog komiteta, otiao u Pokrajinski komitet u Skoplje, a poetkom septembra sekretar komiteta Josif Josifovski Svetarot je odreen za rad u zapadnoj Makedoniji. I pored ovih izmena
38*.

595

partijska organizacija i Gradski komitet su nastavili pripreme za formiranje odreda i njegov izlazak na teren. Krajem septembra u Strumicu je ponovo doao Mire Acev kao delegat Pokrajinskog komiteta. On je proverio tok priprema za organizovanje partizanskog odreda i doneo direktivu Pokrajinskog komiteta o datumu dizanja oruanog ustanka u Makedoniji. Tom prilikom je izvrio i reorganizaciju K o m i teta. Za sekretara je odreen Vano Fonev, a za lanove Taka Srbinova, Kiro Minanev i Mara Minaneva. Novi komitet je odmah dobio zadatak da izvri poslednje pripreme za izbacivanje odreda na teren. Na istom sastanku je za komandanta odreda odreen ori Stojev, a za politikog sekretara Gligor Novakov. Na sastanku su isto tako odreeni i lanovi Partije koji su trebalo da budu prvi borci odreda: ori Stojev, KataPockova, ' Nikola Orcev, Gligor Novakov, Batev Mitko, Vano Gurov, Josif Josifovski, Vukov Kota, Vano Merkov i desetak skojevaca i simpatizera. Raunalo se da u odredu bude oko 20 ljudi. lanovi Partije odreeni za odlazak u odred bih su osloboeni partijskog rada u gradu, jer je trebalo, izmeu ostalog, da se obuavaju i u rukovanju orujem. Datum ustanka bio je poznat samo sekretaru komiteta. Posle ovoga sastanka odran je i sastanak vojnog taba na kojem je razraen plan kretanja odreda. Desetog oktobra sekretar komiteta je opet sazvao sastanak i saoptio a je za dan ustanka odreen 11. oktobar, to je znailo da odred treba odmah izbaciti na teren i jo sutradan poeti sa akcijama, lanovi komiteta su dobili zadatak da obaveste sve ljude odreene za odlazak u odred. Zborno mesto je bilo na groblju. Trebalo je da svi budu na okupu 10. oktobra u 9. sati. uvee, a 11. oktobra trebalo je da odred izvede prvu akciju. Uvee je na zborno mesto dola veina odreenih drugova. Otkazali su samo neki komunisti. Meutim, nije bilo u pitanju ljudstvo, jer je odred mogao da pone i sa 12 ,boraca. Veliki propust je bio u tome to je na zborno mesto donesena jedna puka, dva revolvera i 12 bombi, dok ostalo prijavljeno oruje nije moglo da se pronae. Sekretar komiteta i rukovodstvo odreda su smatrali da sa ovim orujem odred ne moe da opstane, pa su odluili da se za izvesno vreine odloi njegovo izbacivanje na teren, kako bi se prikupilo oruje i zavrile druge pripreme. U svim organizacijama se govorilo o ovom neuspehu, traeni su uzroci i uzeti na odgovornost ljudi koji su doprineli neuspehu. Na tim sastancima iskljueni su svi lanovi Partije koji su.otkazali da odu u odred. 596-

Na zahtev drugova koji su bili odreeni za odred, Pokrajinski komitet je uputio Blagoja Jankova Mueta da ispita situaciju. On je odmah zakazao sastanak sa Gradskim komitetom i poseban sastanak sa pripadnicima odreda. Tom prilikom je konstatovano da su clnovi Partije i simpatizeri bih spremni za- oruanu borbu, ali da organizacione i druge pripreme nisu bile dobro izvrene. Neuspeo pokuaj da se stvori partizanski odred i pone oruana borba u Strumici slomio je elan kod jednog dela lanova Partije, skojevaca i simpatizera i smanjio uticaj Partije na mase. To je, meutim, trajalo kratko vreme (nekoliko meseci), Poetkom 1942. godine dola je Vera Aceva, instruktor Pokrajinskog komiteta Makedonije, sa zadatkom da konsoliduje rad partijske organizacije u Strumici.
^"
V

Mara MINANEVA

U D O L I N I CRNOG TI MOKA

C ami Timok razdvaja padine Rtnja i junog Kuaja. Veim delom, od svog izvorita, tee kroz boljevaki srez. Tu, na padinama Malinika, u rejonu Balca, formiran je 28. jula 1941. Boljevaki partizanski odred, koji je brojno brzo rastao. Ljudi su sve jasnije uviali odlunost i spremnost Partije da se bori protiv okupatora i narodnih izdajnika i u sve veem broju su polazili u borbu. Naroito masovan priliv u odred bio je posle napada na rudnik Rtanj, 20. avgusta, kada je nemaka posada likvidirana, a rudnik potpuno uniten. Ali ti novi borci nisu imali nikakvog borbenog iskustva. Zbog nedostatka vojnih kadrova (u odredu nije bilo nijednog bar rezervnog oficira bive vojske), a i zbog kratkoe vremena, to ljudstvo se nije moglo organizovati i vojniki obuiti. Jezgro odreda, od oko 70 komunista i drugih prekaljenih boraca i ranijih dana ustanka, izgubilo je svoju udarnu snagu i neizbeno se rasplinulo u masi tek pridolih seljaka. Izjutra 2. septembra 1941. godine Boljevaki partizanski odred je napao i oslobodio sresko mesto Boljevac. Relativno lako je razoruao jaku andarmerijsku posadu, poslednje neprijateljsko uporite u srezu. Meutim, iz Zajeara je iznenada nailo vozom oko 30 nemakih vojnika naoruanih maingeverima i runim granatama. Na odred je tada brojao 450 boraca, veinom iz sela Zlota i Podgorca, ali je bio nedovoljno naoruan. Glomazan i u vojnikom smislu nepokretljiv, morao je da se posle kratkotrajne borbe u prilinom neredu povue u svoju bazu, u rejon Valja rni. tab odreda je iste'veeri detaljno proanahzirao uzroke ovog naeg nepotpunog uspeha.- Konstatovaho je da odred, i pored volje i gotovosti boraca, nije bio vojniki sposoban da se suprotstavi napadu organizovanog i dobro naoruanog neprijatelja.
598-

Pouen iskustvom iz ove prve frontalne borbe, a oekujui i ofanzivu neprijatelja na osloboenu teritoriju boljevakog sreza, tab je sutradan doneo odluku da se odred reorganizuje i podeli u manje, operativnije -jedinice. Tako su formirane tri ete, ije je rukovodstvo dobilo samostalnost u odluivanju, i upuene na odreene sektore: 1. prema Boru, 2. Parainu, 3. prema Zajearu. Prilikom ove reorganizacije bio sam postavljen za politikog komesara i partijskog rukovodioca 2. ete. Za komandira .je odreen neki Vranjeevi, andarmerijski podnarednik koji nam je priao nekoliko dana ranije i u borbi s Nemcima kod Boljevca pokazao se kao snalaljiv i dobar vojnik. U nedostatku iskusnijih vojnih rukovodilaca bolje reenje se nije moglo nai. Za odluku taba odreda brzo se saznalo u Podgorcu i Zlotu, iz kojih se u Boljevakom odredu nalazilo preko 350 boraca. Toga dana oko podne mase naroda iz ovih ustanikih sela preplavile su partizanski logor. Ljudi i ene su na svoj nain shvatili preformiranje odreda i pohrlili da sa eljama za dobar uspeh, a prvenstveno za to skoriji povratak, isprate svoje sinove, brau i mueve. Bilo je dosta boraca koji su imali iste elje, mislili kao i njihovi kod kue da se bore, ali tu na domaku sela i domova gde su se oseali izdrljivijim i jaim, gde su u to ratno vreme bili u svakoj prilici i svojima na pomoi. Zato ih novi planovi nisu mnogo oduevljavali. Za proteklo kratko vreme mnogi od njih retko su se razdvajah od svojih sela. Izvede se ova ili ona akcija, posle svake svrati se i. do porodice, uzgred se obavi i neki neodloan posao u domainstvu i sada odjednom nareenje da krenu nekuda daleko, tamo preko planina, da brane ceo srez. Sta ako napadnu Nemci? Znaju oni da Zlot i Podgorac imaju najvie partizana. Bilo mi je krivo to ovi moji seljani ne mogu da shvate znaaj jedne pravilne i opravdane odluke. U dva asa popodne 2. eta je napustila logor i preko Podgorca i Bogovine krenula u pravcu Belih voa i junog Kucaj a. Glavni zadatak ete bio je da porui prugu uskog koloseka Parain Boljevac, demolira eleznike stanice i prekopa ili na drugi nain preprei drum koji povezuje Boljevac sa Parainom. Naravno, ako bi i pored ovih mera neprijatelj preduzeo napad od Paraina, eta je imala da prihvati borbu i zadri ga u tesnacu na Suvaji i estobroici. Uvee, 3. septembra, eta je stigla u selo Mah izvor gde je odran veliki i uspeo politiki zbor. Govorio je, pored ostalih,
599-

i dr Ivko Dolovi, popularni lekar iz Boljevca. Sledea dva dana. 4. i 5. septembra, organizovani su masovni zborovi u Jablanici,. Mirovu i Lukovu. Mnogi seljaci u ovom delu sreza dotada su samo uli o partizanima i njihovim akcijama. Sada su ih prvi put videli i saznah vie o ciljevima Komunistike partije Jugoslavije, o narodnooslobodilakoj borbi i dogaajima u celoj okupiranoj zemlji. Oduevljenje je bilo veliko. Svi su nas prihvatili kao svoje najblie, kao prave oslobodioce. Obeavah su svaku mogunu pomo i podrku. A oni najodluniji, mahom mlai ljudi, bivi vojnici koji su u aprilu izbegli zarobljavanje, iznosili su oruje i drugu opremu i pripremali se za polazak u borbu. Dranje ljudi, ena i omladine u ovim selima veoma je pozitivno uticalo na moral i uopte na raspoloenje boraca u eti. Svi su oni oseali da su i ovde simpatije naroda na njihovoj strani, da ih on podrava kao- i onamo u Stopanji, Strmnjanu. Timoku. Petog septembra eta je, posle zbora u Jablanici, prekocelog dana izvodila akcije na pruzi. Uz pomo seljaka i eleznikog osoblja ona je na nekohko mesta presekla pragove i izvadila ine, a na lukovskoj eleznikoj stanici unitila sve instalacije. Bio je napravljen plan i za prekopavanje druma. Meutim, situacija se uskoro iz osnova izmenila. I neprijatelj je imao svoje planove koje je ovoga puta uspeo da sprovede. Druga eta se te veeri smestila po jablanikim pojatama, a sutradan, rano izjutra 6. septembra, izvrila je pokret u pravcu Krivog Vira. I u ovom selu ljudi su nas sa nestrpljenjem oe-, kivali i pozivah da doemo i odrimo zbor. U slo smo stigli oko 9 asova. Posle paljenja optinske arhive i kraeg razgovora sa seljacima koji su nas tu saekah, borci su se razili po kuama da obaveste i ostale za zbor i da istovremeno dorukuju. Tek to su se posle pola sata opet iskupili pred optihskom zgradom, zapadno od sela, nad Cestobrodicom, zau se neko neobino zujanje, u poetku isprekidano, zbog daljinetiho i nejasno, pa sve jae, prodirue i tretavo. Odmah nastade nagaanje od kakvih li maina dolazi takav zvuk i ta sve to ima da znai za nas. Kamioni na drumu! Nemci pripremaju napad!' povikae mnogi borci. Drugi, iskusniji, usprotivie se: Ne, ne, nee biti; avioni su to. Ko zna ta se sve moe' dogoditi.
600-

I borci i seljaci koji su pristizali na zbor, okrenuti zapadu,, sa napregnutom panjom osmatrahu vedro nebo nad horizontom. Zvuk je postajao sve jasniji, na mahove je parao vazduh i zagluivao. Najednom se iz stotine grla. zaori: Evo ih!'. Avioni! Za nekoliko trenutaka tri aviona, letei u borbenom, poretku i dosta nisko, ve'su se nalazili nad samim selom. Komandir ete komandova: Sklanjaj se!, a sam ostade nasred', jednog dvorita odakle ih je pratio dogledom. Meutim, avioni, nastavie let ne menjajui pravac, te svi odahnusmo. Kao pila. posle preivljene opasnosti od grabljivog kopca, borci i seljaci izmilee iz podruma, ispod voki i zaas istrae na jednu kosu. sa koje su se avioni lepo videli. v Oni su se pribliavali Boljevcu. Izgleda produavaju za Sofiju, transportni su, rekoh, vie da bih rasterao neizvesnost i prekinuo muno .utanje. Komandir i dva-tri iskusnija, druga izrazie miljenje da se radi o nemakim tukama. I, na alost, oni su bili u pravu. . U tom napetom iekivanju, punom kobnih slutnji, p r i metismo kako avioni, nakreniuvi se ovla n leva krila, zaokreu na sever u pravcu Podgorca i Zlota. Zaas se izgubieiza maloizvorskih i jablanikih brda. Obazreh se oko sebe da vidim gde su i kako reaguju lanovi Partije i SKOJ-a. Nalazili su se zajedno tu bhzu, sva sedmorica koliko ih je bilo u eti. Njihova lica su vie Odraavala uzbuenje i uznemirenost negoli malodunost i obeshrabrenje. Jedan od njih prie mi i rapita ta ja mislim, da h e sela zaista biti bombardovana. Znao sam kao i on, kao i svi ostah, da e biti, u to vie nije bilo sumnje, ah se sada neseam da h sam stigao da mu neto odgovorim. Jer tamo u daljini, pod planinom Malinikom, prolomie se tog asa jake: detonacije jedna, a zatim jo tri. Nemci- s!u bombardo vali Podgorac. Malo jo potraja, samo nekoliko minuta nadanja za. Zloane u eti, a tuke izruie ubistveni tovar i na Zlot. U eti nasta komar i zagluujua graja: Eh ljudi, gotovi smo!. Odoe nae kue i porodice! A mi srez branimo, ej, ljudi?! Ove i jo mnoge sline rei, koje iu takvim t e k i m , trenucima ubijaju veru, demoraliu i gone na stranputicu, dobie u toj optoj vrevi i pomalo pretei kraj: Dobro nas udesiste! Ovo poslednje bilo je meni upueno. To sam dobro razumeo po pogledima nekolicine seljaka. Trebalo je odmah neto preduzeti, jer je p r e t i l a opasnost, da se eta rasturi. Najmaloduniji i najzastraeniji Zloani i Podgorani poee otvoreno'da nagovaraju ostale svoje seljaneda se svi zajedno vrate u sela. S njima su se slagala tri veoma
601-

"plaljiva seljaka iz okoline Bora, koji su sebe s ponosom nazivali komunistima, inae ve zapaeni kao pijanice i kritizeri. Oni su trkarali od jednog do drugog borca govorei da se zid glavom ne probija, da se ut-s rogatim ne moe b o r i t i . . . Sam komandir je dodue ne javno i pomalo bojaljivo podravao takva miljenja tvrdei da su sada, kako se njemu inilo, sva naa nastojanja uzaludna i da bi moda najcelishodnije bilo da privremeno raspustimo etu. Po njegovom miljenju, stvorena situacija je takva da sada treba napraviti predah dok saveznici ne udare jaim snagama na Nemce. .. Odmah sazvah kratak sastanak komunista. Jednoglasno : odluismo da se u sela upute dva skojevca Mihailo Turti i Milorad Sajevi, radnici iz Bora. Oni su dobili-zadatak da ispitaju novonastalo stanje u oba sela i da se to pre vrate i podinesu izvetaj. Da li e se ostali borci saglasiti s naim predlogom? Sa zebnjom sam istupio pred njih i obrazloio im predlog kako sam najbolje umeo. Pored ostalog, rekoh jasno svima -da govorim u ime partijske organizacije, koja dobro razume poloaj u kome se svi zajedno nalazimo, ali da ba zbog takve trenutne situacije ne smemo dopustiti da se u naim redovima pojavi nedisciplina i samovolja. Ako sada naglasih na kraju - ne bismo bih razboriti, sloni i jedinstveni, okupator bi s pravom smatrao da je postigao svoj cilj, da nas je pobedio, a u svemu ovome to bi bilo najgore. Mnogi klimnue glavom u znak odobravanja. Neko ree da bi se neprijatelj zaista radovao naoj neslozi i da je sasvim razumno to emo prethodno ispitati ta se u selima sve dogodilo; da smo mi ipak vojska i ne moemo se razii tek onako. .. Najzad, svi prihvatie predlog partijske i skojevske organizacije, ali pod jednim uslovom: da se odustane od prokopavanja druma na estobrodici i da se eta jo istog dana sptiti prema Boljevcu, u rejon Lukova, Jablanice i Malog Izvora bhe Podgorciu i Zlotu. Naao sam se u nedoumici. Ako se uvai ova elja Pod-gorana i Zloana, jedan deo naih zadataka ostae neizvren. U protivnom eta e se neminovno raspasti, ili se jako smanjiti. A to je trebalo izbei na svaki nain. Zato sam pristao na -onakav kompromis. Piaunao sam da e ova zabuna potrajati kratko vreme i da emo uskoro ipak sprovesti sve ono to nam je preostalo. To se meutim, nije moglo ostvariti. Okupator se grozniavo pripremao i posle tri dana preduzeo je jo drastinije mere. Naoj eti i elom Boljevakom partizanskom odredu tek su predstojali neizmerno teki dani.
602-

KURIRI IZVRAVAJU ZADATAK

Poto smo se dogovorili i nagodili, siosmo sa kose u selo. U kolskom dvoritu i pred kafanom Krivovirci su se bili iskupili u velikom broju. I sami uznemireni i revoltirani, oni su Ikomentarisali ovaj podmukli napad faista na nezatiena sela, iznosili i'prihvatah ili odbacivali razne pretpostavke o posledicama koje ce nastati i daljim merama okupatora i partizana. Oko podne kuriri, ispraeni lepim eljama i mnogobrojn i m porukama, krenue biciklima preko Boljevca za Podgorac i Zlot. Uskoro zatim, odmiab posle zbora koji smo ipak odrali, i eta je napustila selo i prema postignutom sporazumu izvrila pokret u pravcu Jablanice. Bio je to pokret vie razoaranih i ojaenih ljudi negoli boraca jedne partizanske jedinice koja ni u najteim trenucima ne klone i nalazi snage za nove podvige. Uskom kozjom stazom .silazi naa eta u nemoj tiini. Sem komunista i nekohko radnika koji probranim i promiljenim reima pokuavaju da obodre svoje drugove niko ni skim ne razgovara. Podgorane i Zloane pritiskivale su brige o s mukom steenoj imovini, o porodici. Bilo je to i shvatljivo jer niko nije mogao biti spokojan pri pomisli da su najdrai kod kue moda postradah. Meutim, nas komuniste je posebno titalo to to se na tim ljudima nije primeivala i mrnja prema okrutnom neprijatelju. Dodue, ona ih je sigurno kosnula, ali je iu njima samo tinjala, a svest je'bila preslaba da bi je mogla razbuktati. Pre suneva zalaska stigosmo na iste pojate sa kojih smo toga jutra poli u Krivi Vir. Nai domaini su znah o bombardovanju sela. Rekosmo im da smo poslali kurire u sela i da oekujemo izvetaj. Posle veere smestili smo se u plevnje i tu proveli dugu neprospavanu no. Sutradan smo zalogorili u jednoj gustoj umi nedaleko od IZukova gde je bila ugovorena veza sa kuririma. Tano vreme njihovog dolaska nismo mogli da utvrdimo. Reeno im je samo 7. septembra to ranije. Zato su borci postajali sve nestrpljiviji, razdraeniji. Jednog trenutka u eti nastade agor i neko komeanje. Mnogi Pogorani i Zloani se uurbano pripremahu za pokret. Mi komunisti odmah intervenisasmo: ubeivasmo, molismo da jo malo poekaju. .. Sunce je ve bilo zalo za ogranke Rtnja kada se na oblinjem breuljku pojavie kuriri. Svi im potrasmo ususret. Rukovasmo se kao da se nedeljama nismo videli. Oni onako -uzgred rekoe svakom poneto: Tvoji su ivi i zdravi, Sve
603-

je ipak dobro, Nai su udesili Nemce.. . Nestad potitenosti. Psedasmo svi u krug da sasluamo izvetaj. Mihailo Turti, sa notesom u ruci, mirno je i staloeno iznosio samo vanije pojedinosti, a Sajevi ga je u po neemu dopunjavao svojim zapaanjima. Evo ukratko ta je bilo obuhvaeno njihovim izvetajem: Na Podgorac i Zlot baene su po etiri bombe srednje te T ine. U oba sela poruena je po jedna kua. Ljudskih rtava nije bilo. U Podgorcu je nastradalo neto stoke i ivine. Posledice se, naravno, oseaju. Bombardovanje je ostavilo veoma teak utisak na stanovnitvo koje je izbeglo u ume. Meutim, ljudi su se preko noi vratili kuama i toga jutra ivot u selima izgledao je kao i do tada. Kuriri su doneli i jednu drugu ohrabrujuu vest. Pre bombardovanja sela, 5. septembra, Nemci.su od Bora preuzeli napad na slobodnu teritoriju. Prva eta je kod Brestovake Banje odbila ovaj napad i u troasovnoj borbi ubila 2, a zarobila 5 nemakih vojnika. Radi detaljnijih obavetenja i novih direktiva, oni su morah otii i do taba Boljevakog odreda koji se posle bombardovanja sela prebacio iza Malinika. Tamo su se nali sa Dobri voj em Radosavljeviem i ostalim lanovima taba: Pored ostalog, drugovi su poruili da 2. eta i dalje ostane na svom sektoru i da, prema ranijem planu, preduzme sve radi onemoguavanja eventualnog napada neprijatelja. Ovako stanje stvoreno pre i posle bombardovanja mnogi borci su shvatih kao nagovetaj mnogo teih sukoba sa okupatorskim snagama upravo na sektoru Zlot Podgorac. Uostalom, nisu samo drugovi iz Zlota i Podgorca tako rasuivah. Svima nam je bilo jasno da e Nemci, jako ugroeni sve eim akcijama partizana u celoj Timokoj krajini, nastojati da koneentriu i pokrenu sve raspoloive snage radi uguenja ustanka. Takvu ocenu je dalo i rukovodstvo Boljevakog odreda, i to pre nego to je donelo odluku da se odred reorganizuje. Polazei od tih realnih pretpostavki, Podgorani i Zloani su opet insistirali na tome da se ipak vratimo u sela i da tamo, u sastavu odreda, organizujemo odbraniu. Uopte uzev, to je izgledalo sasvim logino, jer je odbrana tih ustanikih sela bila tih dana na prvenstveni zadatak. Ali s obzirom na nae dosta slabo naoruanje i na vojniku nespremnost odreda za vee borbe, smatrao sam da se to moe postii na uskom prostoru i u frontalnom sukobu s mnogo jaim okupatorskim snagama. Bio sam, naime, siguran da bismo u tom sluaju pre604-

trpeli teke gubitke, a sela ipak ne bismo odbranili. Zato sam nastojao da ih. uverim u pravilnost stava koji je zauzeo tab odreda. Kasno uvee svi borci se sloie da se jo neko vreme zadrimo na ovim isturenim poloajima. . . . Opet pokret. Pravac je selo Bogovina. Po tamnoj obla-noj noi 2. eta je 8. septembra pre svitanja stigla u rejon Paca vajelji. Borci se odmah smetie u desetak pojata i, savladani umorom, brzo zaspae. Vranjeevi i ja ne leerno i onako remljivi razgovaramo sa seljacima. Prijatno smo iznenaeni primeujem to i na komandiru - ponaanjem i dranjem ovih starih znanaca partizana. Oigledno, poslednji dogaaj je i njih jako potresao, ali im nije ubio duh, moral. Bodre nas i uveravaju. da e narod, bez obzira na sve to jo moe naii, ostati uz partizane. Pa vi ste jedini za narod i niko vas ne moe unititi, izjavljuju oni iskreno, od srca. U razgovoru saznajemo . da su Nemci u meuvremenu uspeli da oprave elezniki most kod bogovinske stanice koji je Boljevaki odred poruio jo 14. avgusta i da se na ovoj pruzi, izmeu Zajeara i Boljevca, saobraaj obavlja normalno, bez pretovara. Most je podgraen sa nekoliko podupiraa sastavljenih od izukrtanih eleznikih pragova, preko kojih su poloeni gvozdeni nosai. Tako izgraeni objekat uvaju danju i nou po pet-est Bogovinaca i Maloizvoraca naoruanih pukama. Nai sagovornici tvrde da nijedan od ovih straara ne hi pucao na nas, a tu dunost moraju da obavljaju jer su im Nemci zapretali smrtnom kaznom. Iako su prola samo dva dana, svi seljaci se ve nadaju i oekuju da naiemo i da ih onako kao via sila oslobodimo napasti i neasne obaveze. Ovi, pak, sami predlau da se nipoto ne udaljimo dok ponovo ne poruimo most. To sam zapravo i ja mislio. Uvideo sam da se ukazala zgodna prilika ne samo za jo jedan obraun s neprijateljem, nego i za sreivanje stanja u eti, za stvaranje povoljnije atmosfere. Akcija bi bez sumnje.uticala pozitivno na moral boraca, oni bi se sigurno malo otrgli iz umalosti koja ih jednako prati. Radi dogovora i donoenja odluke o tome, oko 10 asova sazvao sam sastanak partijske i skojevske organizacije kome je prisustvovao i komandir ete. Bez tekoa smo se saglasih da jo te noi izvedemo ovu u svakom pogledu korisnu akoiju. Poto nismo raspolagali eksplozivom, reismo da se posluimo drugim sredstvom: vatrom. Udenuemo velike koliine slame meu drvene podupirae i spaliemo ih.
605-

U meuvremenu poela je da pada prava jesenja-kia,, sitna i hladna. Po gustoj magli koja se spustila na srednje grebene Rtnja seljaci su na osnovu iskustava predskazivah da e nevreme due potrajati. Rano je poela jesen te prve ratne godine. Pred ruak pooh da jo jednom obiem borce po pojatama i talama. Mada su orni od komunista ve saznali ta smo na sastanku odluili, eleo sam da ih i lino informiem o predstojeoj -akciji, da im objasnim njen znaaj, da ujem i njihovomiljenje. Pod prostranim tremom jedne staje na koju prvo naioh bili su na okupiu dotovo svi Podgorani. Mnogi six pristigli sa drugih pojata. Tu su se, u suvoti i zavetrini, raskomotili i ivo neto r a spravljah. U prvi mah mi se uinilo da se radi o nekoj odluci rukovodstva ete. Meutim, prevario sam se. Njihova rasprava nije imala nikakve veze ni s naim planom ni sa nedavnim dogaajima. Ova jesenja kia probudila je.u njima mnoga intimna; domainska oseanja i podstakla elje za mirnim spokojnim ivotom u porodici. To su bile teme njihovog razgovora. Najzad zapodenusmo razgovor i o predstojeoj akciji. Strahovao sam da opet ne izbije neki nesporazum. No Podgorani se sloie da je zamisao dobra i da je treba sprovesti. U sumrak je 2. eta krenula na zadatak. Preko raskvaenih kukuruzita i strnjika kolona se pored Crnog Timo'ka sputala ka pruzi. Na 300 koraka od pruge borci se na jednom guvnu natovarie naramcima suve slame i tu ekahu da izvidnica koja se bila uputila ka mostu ispita stanje i razorua uvare. Ona je brzo i uspeno obavila posao i na ugovorene zviduke pitaljke ostali borci potrae niz Timok. Zaas pod mostom buknu veliki plamen koji je brzo zahvatio sve drvene podupirae. Ah pragovi su bili sasvim sirovi i teko su goreli. Jo dvaplut smo dovukli slamu sa guvna. Najzad se podupirai sruie u plamenu.
NEMCI PALE PODGORAC I ZLOT

Sa tri-etiri zaplenjene puke eta se posle ove akcije uputila na poinak i oko ponoi se smestila po pojatama blie Bogovini. U pojati gde se smestilo rukovodstvo ete i jo nekoliko drugova upade u jutru straar Pavle Cuji, lan Komunistike partije, stari rudarski radnik iz Podgoroa, i viknu: Drugovi, ini mi se da gori Podgorac, gori nae selo. Poskakali smo sanjivi i zbunjeni i istrasmo iz pojate. Ja se ispeh na jedno visoko drvo nedaleko od dvorita da bih bolje video i uo. Pred mojim oima ukaza se zamagljena Grapina nad Pod606-

gorem koja se produavala prema Zlotu. Aid seoske kue bile? su zaklonjene Bogovinskim brdom. U Podgorcu se ulo prigueno tektanje mitraljeza i povremeno gruvanje topova ije su-., granate eksplodirale daleko od sela u Podgorakoj planini, u. umama prema Zlotu i Sumrakovcu, ili tu iza Bogovinskog. brda. Nad selom, u donjem-kraju, ovde-onde dizali su se stu bovi gustog ukastog dima. Bio sam siguran da to nije dim. koji se obino jutrom, kada se budi ivot u selu, pui iz odaka. Da, gorelo je nae selo, nije se prevario Pavle Cuji. Malo daije na severu, pod golim Malinikom, Zlot je jomirno, spavao nemaKa kaznena .ekspedicija stigla je tamoneto kasnije. v Uskoro iz Bogovine naioe neki seljaci i javie da su. oko 2 asa. jake nemake snage prole drumom od Boljevca. za Podgorac. Jedan ree da je lino video desetak kamiona i. tenkova. Vie nije bilo nikakve sumnje da e toga dana Nemci. zbrisati sa lica zemlje ova sela. Dogovorismo se da se sazovu svi boroi. Odredivi zborno mesto na jednoj poljani tu blizu, zaosmo u ostale pojate u kojima su drugovi, sem straara, jo spavali. Otprilike poslepola asa cela eta je bila na okupu. Trebalo je da se ljudima, govori, da im se, ako je to uopte mogue, objiasni novo stanje, najtee otkako je poeo narodni ustanak u ovom kraju. Ko eto uraditi? ta da se kae seljacima koji e za koji as sigurnopostati pogorelci? Moralo se neto hitno preduzeti. Vremena za sastanak, komunista nije bilo. I kao ono pre tri dana u Krivom Viru, istupih pred etu, ali bez odreene orijentacije, ne znajui kako da-, ponem, ta da predloim. Ipak se nekako pribrah i poeh da govorim o uspesima Boljevakog odreda i nae ete, o borbama protiv, okupatora irom Jugoslavije, o narodnim- izdajicama, i predvodnikoj ulozi Komunistike partije Jugoslavije. Spomenuo sam i okolnost da je okupator, zato to je trenutno jai od nas, uspeo da upadne u naa sela koja nemilosrdno unitava. Malo povienim glasom dodah da e okupator ubudue, u daljojborbi, sigurno pretrpeti poraz, a osloboeni narod e sagraditi nove kue i stvoriti sebi bolji ivot. A kao trenutno reenje predloih da krenemo prema Tupinici, gde je na odre ' enom mestu postojala povremena veza sa .ostalim etama. Naravno, sve to sam rekao izgledalo je prazno, neubed ljivo. Podgorani i Zloani nisu me ni sluali. E neemo vie! ta nam sada moe pomoi dalja borba? .. ._tim i drugim zajedljivim upadicama esto su me prekidah. uo sesamo jedan ohrabrujui glas neko izree poznato pravilo^ da nema rata bez rtava.
653-

Malo je nade bilo da e se moj predlog usvojiti. Gledali su me s nepoverenjem. Oseao sam da me poje'dinci smatraju krivcem za nesreu koja nas je zadesila. Mnogi predloie da se odmah izvri napad na Nemce u selu. Neko ree da mi to moramo uiniti pa makar svi izginuli. U jednom trenutku izdvoji se Marjan Raj kovi, jedan od imunijih sel j a k a iz Podgorca, i zamoli da ga sasluamo. Mnogi mu prioe' da bi ga bolje uli, napravie krug oko njega i netremice ga posmatrahu. Drhtavim glasom koji je vie odraavao nemo :no odlunost, on progovori, gledajiui me pravo u oi: - Sluaj, Janko, znamo svi da su Nemci jo pre tri nedelje popalili nekoliko kua u Zlotu i Podgorcu, meu kojima i tvoju. alimo to se to desilo, ali ne moemo dozvoliti da sada popale i nae. Zato idemo da branimo selo, mi nismo kukavice. .. Govorim li ja istinu, brao? upita on hvatajui se za glavu u oajanju. Tihim agorom mnogi Podgorani i Zloani potvrdie da Marjan istinu govori. A on je stajao nem i snuden, oigledno iznenaen i sam zbunjen utiskom koji je ostavio njegov govor. Rekavi svima da bi takav postupak znaio srljati u si; gurnu propast, pokuah jo jednom da ih razuverim, da ih odvratim. Ostali komunisti i dr Ivko olovi takoe su numorno ubeivali, bodrili i prosto molili pojedince. AM nita vie nije pomoglo. eta se raspadala. Na poljani su se ve obrazovale dve grupe naoruanih ljudi. U jednoj od oko 100 njih nalazili su se Podgorani i Zloani, sem etvorice. U drugoj rukovodstvo ete, svi lanovi Partije i SKOJ-a i nekoliko vanpartijaca, ukupno 16. I jedni i drugi opet su bili spremni za pokret, ali u dva suprotna pravca. Oko 11 asova svi se oni jo jednom, poslednji put, izmeae i pozdravie kao stari, dobri prijatelji i drugovi. Teko su se rastajali i dugo stiskahu ruku jedan drugome. A zatim lagano, kao neka pogrebna povorka, dugaka kolona utuenih i skrenih Podgorana i Zloana krenu uz Bogovinsko brdo. Dugo smo gledah za tim dobrim ali nesvesnim ljudima i razmiljali o njima. Za proteklo vreme zajedno smo podnosili ratne tegobe i borili se za iste ciljeve, protiv zajednikog neprijatelja. U svim minulim akcijama mnogi su bili i dobri borci. Ali sada, u jednom zaista tekom trenutku, oni su izgubili svaku perspektivu, podlegli su i napustili nas. Znali smo da napad na "Nemce ne mogu izvriti. Uskoro smo bili obaveteni da to nisu ni pokuali. Na svim prilazima Podgorcu vrebale su jake nemake patrole. Jo istog dana svi ti.' borci 2. ete su za608-

robljeni, i to onako kako nisu mislili kukaviki, bez ikakvog otpora, bez ijednog ispaljenog metka., A da bi spasli gole ivote, mnogi su ve sutradan morali da stupe u Peaneve etnike. Mi ostali odluismo da se odmah povtuemo sa tog terena i poemo na Tupinicu radi uspostavljanja veze sa drugovima i taba odreda. Pored toga to je tako ugovoreno jo 3. septembra, prilikom formiranja eta, na ovo nas je podstakla i pretpostavka da su zadnje, najbrutalnije mere okupatora morale prouzrokovati sline posledice i u ostalim dvema etama, te se ni njihovi delovi nee moi da zadre na ranije odreenim sek-, torima. ' v Poto ovoga puta nije postojala nikakva mogunost da neto odreenije saznamo ta se tamo pod Grapinom sve dogaa, krenuli smo a Mali Izvor. U sumrak stigosmo na pojatu ora Prvulovia, naeg simpatizera i saradnika. Tu iskrsnue nove tekoe. Pojavie se nesuglasice i tenje sline onima koje su nas pratile za proteklih 7 dana. Za veerom se sva tri komitaa opie. Teko nam je, brao, pijemo zbog alosti za popaljenim selima, izjavi najstariji od njih. Oni su nam preporuivah i nagovarah nas da odustanemo od svojih daljih planova, kako ne bismo tako mladi uludo stradah. Garantuju nam, rekoe, da nam se nita" nee desiti jer pouzdano znaju da se i stari ratnik Kota Peanac, prema kome Nemci imaju strahopotovanja, zauzima za sve one koji priznaju da su zgreiM i vraaju se svojim kuama . . . Sem Vranjeevia svi ostali ustro smo se prepirali i osuivah takve neprijateljske ispade. Najednom jedan od komitaa dohvati pukomitraljez, a sva trojica htedoe da izau iz pojate. U to dadoh znak Mladenu Dolopanoviu, jednom veoma odvanom i hrabrom pukomitraljescu iz Zlota. Za tren oka on zgrabi svoj brno, povue zatvara i odseno viknu: Dole mainku, izdajice, inae okidam! Ona trojica se zabezeknue i kao da im se presekoe noge. Razoruasmo ih i oni se izgubie u mraku. Posle izvesnog vremena prie mi andarm Vranjeevi. Lukavo me upozori da, s obzirom da sve to se toga dana odigralo, treba da budemo obazrivi i oprezni. Sloih se da je njegova predostronost sasvim opravdana. Prihvatih i predlog ovog iskusnog vojnika da malo obie bliu okolinu i on odmah krenu. Vie ga nikada nismo videli. Tako je naa inae, malena grupa spala te veeri na 12 drugova. Ostali su samo lanovi Partije i SKOJ-a i 4 vanpartijca. 39 U s t a n a k 5941.

609

Tek posle ova dva incidenta-trebalo je zaista da budemo oprezni i budni. Iako smo bili umorni,- a ore nas je molio da tu ostanem;o i sutradan, nismo hteli da se due zadrimo. Jo u toku noi nastavismo put. Izmeu Boljevoa i Mirova obazrivo se prebacismo preko drama i pruge i skrenusmo na jugoistok. Ivko olovi je jedini dobro poznavao ovaj teren, te je besprekorno vodio grupu. Pre svanua smo preli i drum Knjaevac Boljevac i nali se na tromei atara Dobrujevca, Dobrog polja i Baevice. Tu smo na jednoj pojati preanili. Nailazili smo se ve daleko od popaljenih sela. Sledee noi, na putu za Tupinicu, kretali smo se preko Majeg vrha, jednog umovitog brda iznad sela Lasova. Bilo se razvedrilo i levo od nas nazirale su se Kuajske planine. A u njihovom podnoju zjapio je prazan prostor nad kojim su bljetala u mraku dva ogromna oreola. Dva sela su jo gorela.
KAKO SU SPALJENA SELA

0 ostalim etama jo dugo nismo nita znah. Bili smo se jako zabrinuli i sa zebnjom smo oekivali detaljnija obavetenja o svemu. Tek posle vie od 10 dana uspostavili smo vezu sa rukovodstvom odreda, odnosno sa grupom od oko 20 drfugova, koliko je bilo ostalo od 1. i 3. ete. Vesti su bile porazne. ^ 1 ove ete su se raspale im. su Nemci upali u sela. Podgorani i Zloani bezglavo su krenuli da spasu svoje domove. Njih su, kao i one iz nae ete, Nemci hvatali i razoruavali. Saznao sam i neke druge detalje u vezi sa tragedijom koja je zadesila ova ustanika sela. Za ovu operaciju nemaka komanda je angaovala oko 30 kamiona i bornih kola. " Uestvovalo je vie od 70 vojnika iz Nia, Zajeara i Bora naoruanih automatima. Glavno naoruanje je bilo 7 topova i preko 30 tekih mitraljeza. Jo 8. septembra Nemci su zaposeli poloaje iznad Brestovake Banje, na Tilva nj agri i Kobili, i spalili nekoliko zlotskih pojata. Ostale, mnogo vee njihove snage, krenule su istog dana iz Zajeara za Podgorac. Pred zoru 9. septembra selo je bilo potpuno blokirano. Na svim raskrsnicama puteva koji su vodili u planinu i polja, na Tilva nalti, Samaru, Trojinom i MakoVom brdu Nemci su postavili i zakamuflirali teke mitraljeze. Bilo je 26 takvih mitraljeskih gnezda. U ovom selu krvavi obraun Nemaca sa golorukim narodom poeo je u samo svitanje paklenom mitrajeskom pucnjavom sa periferije sela. Odmah je nastala strana kuknjava
610-

i zapomaganje ena, dece i staraca. Paljenje je poelo s donjeg kraja sela. U kue i staje upadali su nemaki vojnici sa naramcima slame kojom su punili sve prostorije. Zatim bi ubacivali zapaljive bombe. Izbezumljeni ukuani su izmeu naoruanih Nemaca uletali u plamen i pokuavali da spasu hranu i jo nedogorele stvari. Nemci su ih sami gurali u kue zahvaene vatrom i zatvarali vrata za njima. A oni su kao utvare iskakali kroz prozore i bespomono gledali kako propada njihova muka. U svim ovim zverstvima najtraginiji momenti su se toga dana odigravah kada su, u nekohko sluajeva, mlae majke pokuavale da um!ilostive faistike vojnike. Neke su sa po dvoje i vie sitne dece u naruju, ridajui i kukajui, izlazile pred Nemce i pokazivale im sitnu decu na grudima.- Mislile su da e ih bar deca, kao roditelje, moda tronuti. A osioni faisti su ove jadne majke tipah za dojke, nudili im gadne poljupce ili ih bacali u zgarita. Ve oko 3 asa popodne Pogorac je bio spaljen. Sa 50 vezanih mukaraca Nemci su se odmah uputili za Zlot. U meuvremenu, jo pre podne, njihove snage sa poloaja kod Brestovake Banje blokirale su selo i pohvatale i stavile pod jaku strau preko 100 seljaka. Istog dana Nemci su u Zlotu spalili oko 30 kua. Preko noi su sproveli sve preostale mere bezbednosti i zastraivanja, a 10. septembra i ovo selo je uniteno. Sve se zbilo kao i u Podgorcu, potpuno isti metod i ista zverstva. U oba sela izgorele su 853 kue i. druge zgrade, velike koliine ljudske i stone hrane. Ali, time se faisti nisu zadovoljili. Oni su oterali u Bor i zatvorili 150 Zloanaca i Podgorana. Posle dva dana od njih su izdvojili dvadeset i dvojicu, po 11 iz svakog sela, i streljali ih na pijaci u Boljevcu. Bilo je meu njima i nekohko bivih boraca Boljevakog partizanskog odreda. Tu na Tupinici istovremeno sam saznao da su etnici tih dana, u velikoj poteri za Boljevakim odredom, uspeh da uhvate i moga brata Borda Simeonovia, pravnika, jednog od organizatora narodnooslobodilakog pokreta u ovom k r a j u On je mae od roenja bio hrom u jednu nogu i nije se mogao povui sa odredom. etnici su ga ceo dan tukli i zlostavljali, a zatim ga predah Nemcima. Posle sasluavanja i zverskog muenja oni su ora, ne oznavi od njega nita to su eleli, obesili 27. septembra na Kraljevici kod Zajeara. Bilo je to na istom onom mestu, na 'istim vealima, gde su pre 9 dana
37*

611

jo i tu vest sam saznao obeili izmrcvarenog Milenka Brkovia Crnog, sekretara Okrunog komiteta Komunistike partije Jugoslavije. Tako sam zajedno.sa mnogim drugovima proveo i preiveo te septembarske dane. Bili su to veoma teki trenuci, nastali posle dvomesenih uspenih akcija partizana u dolini Crnog Timoka i drugim delovima Timoke krajine. To je bila prva kaznena ekspedicija i okrutna odmazda okupatora, prvi i najcrnji faistiki teror posle koga je naronooslobodilka borba u ovom kraju osetno izgubila u irini. Ali ona nije prestala i postepeno se opet rasplamsavala. , Jako smanjeni ali neuniteni Boljevaki odred uskoro se spaja sa Zaglavsko-timokim, koji je takoe pretrpeo teke gubitke. Ova nova partizanska jedinica, sastavljena je od komunista i drugih prekaljenih boraca radnika, seljaka i intelektualaca - uspeno je nastavila borbu protiv okupatora i njegovih slugu. Gorko iskustvo steeno u tom prvom naletu neprijatelja. doprinelo je da naa borba vie ne splasne, da bue sve ea, sve efikasnija.
Janko SIMEONOVIC

OSLOBOENJE

SPUA

J o u aprilu 1941. godine otpoelo se i u danilovgradskom srezu po direktivi PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak sa odravanjem sastanaka na kojima su vrene pripreme za skupljanje oruja i borbu protiv okupatora i njegovih, pomogaa. O mjestima gdje je sklonjeno oruje i druga oprema znali su samo oni kod kojih se nalazilo sklonite, kao i politiki i organizacioni sekretari mjesnih komiteta u srezu. Sa prikupljanjem oruja ilo je dosta dobro. Sve to je ostavila biva jugoslovenska vojska, posle kapitulacije, narod je sklanjao, pa su tako partijske organizacije uspjele da sakupe priline koliine oruja u svim krajevima Crne Gore. Prvo skladite oruja u danilovgradskom srezu organizovano je u selu Martiniima Podglavice, u kui Krsta Z. agorovia. U podrumu kue skriveno je i obezbijeeno od kvara 6 pukomitraljeza, 60 puaka, 4 sanduka kragujevakih bombi i oko 20 000 metaka. Ovo oruje je bilo potpuno ispravno, te je 13. jula 1941. godine upotrijebljeno u borbi za osloboenje Spua. Drugo ilegalno skladite bilo je. u Gostiljlu Brajovikom, kod Petra Fihpovia (poginuo u borbiha Pljevljima 1. decembra 1941. na mjestu Mah Bogievac). Blao Mrakovi, sekretar Mjesnog partijskog komiteta u danilovgradskom srezu rukovodio je skladitem koje se nalazilo u Zagaru. etvrto smo imah u Vraegrmcima, peto u Spuu, esto u Frutku. U ovih est skladita bilo je smjeteno 325 puaka, 2 teka mitraljeza, 14 pukomitraljeza, 28 sanduka kragujevakih bombi i oko 85 000 metaka. Pored toga i u svim mjestima gdje su se pripremah gerilski oderdi i grupe skrivano je oruje. Ono je bilo uvijek pri ruci i upotrebljavano je za obuavanje ljudstva u odredima. I kod mnogih rodoljuba nalazile su se priline koliine puaka i municije, koje su oni samoincijativno skrivah i uvah.
613

U isto vrijeme u svim srezovima, optinama i selima, gdje je za to bilo uslova, partijske organizacije su radile na stvaranju ilegalnih gerilskih odreda i grupa. U danilovgradskom srezu organizovan je jedan gerilski odred i dvadeset osam gerilskih grupa po optinama i selima. U njima je bilo pripremljeno za oruanu borbu protiv okupatora 538 boraca - lanova Partije, skojevaca, naprednih omladinaca i rodoljuba. Kada je 13. jula buknuo oruani ustanak u Crnoj Gori, u danilovgradskom srezu je jedna od prvih akcija bila osloboenje Spua. U toj borbi uestvovah su ne samo lanovi Partije i drugi aktivisti nego i mnogi drugi ljudi 'iz sreza. Mjesni komitet za danilovgradski srez dobio je direktivu od Pokrajinskog komiteta da organizuje napad na karabinijersku i fkiansijsku stanicu u puu i na karabinijersku stanicu u Ostrogu. Na sastanku komiteta, koji je odran 12. jula prije podne kod Suice, nedaleko od Danilovgrada, razmatrano je kako da se sprovede direktiva PK. Ovom sastanku prisustvovali su lanovi komiteta: sekretar Blao Mrakovi, Punia Perovi, edo Perunovi, 1 Ratko Radovi (po omladinskoj liniji), Milan urovi (kao tehniki sekretar) i ja. Svi smo dobili zaduenja u vezi s napadom ha stanice u Spuu i u Ostrogu. Za pripremu napada i za osloboenje Spua zaduen sam ja, a za zauzimanje stanice u. Ostrogu Punia Perovi. Odmah poslije zavrenog sastanka razili smo e i pristupili pripremama. Zadatak koji je meni postavljen (zauzimanje okupatorskih stanica u Spuu i osloboenje Spua), bio je vrlo komplikovan. Prvo, zbog toga to su tu bile dosta jake neprijateljske posade i, drugo, to su se u ovim kasarnama nalazili, pored Italijana, i bivi jugoslovenski andarmi i finansi. Osim toga, Spu se nalazi na komunikaciji, pa je mogao vrlo brzo dobiti pomo iz Podgorice i Danilovgrada. Neprijatelj u Spuu imao je jako utvrene kasarne, pogotovo karabinijeri i andarmi koji su bih u staroj turskoj tvravi Adska vrata. Ova tvrava ima veliku avliju ograenu kamenim zidom sa pukarnicama, gdje je bilo postavljeno automatsko oruje. Istog dana i noi pristupili smo organizoVanom napadu. O tome su bile obavijetene i sve partijske jedinice u jelenakoj i spukoj optini. Svaki lan Partije dobio je poseban zada-tak, a partijske organizacije su ve imale razraen plan napada. Rijeeno je da 40 najhrabrijih drugova budu nosioci ove borbe. Tako je 20 boraca rasporeeno za napad na karabinijere na desnoj obali rijeke Zete, a drugih 20 na finansijsku stanicu na lijevoj obali rijeke. Grupa koja bude prije izvrila zadatak
1

brigadi.

Poginuo u Bosni kod Livna u etvrtoj crnogorskoj proleterskoj

614-

morala je odmah da pritekne u pomo drugoj grupi. Dalje smo se dogovorili da o napadu obavijestimo i simpatizere Partije, omladince i najodanije rodoljube, pa da s njima organizujemo zasjede na ve odreenim mjestima i komunikaciji Spu Danilovgrad i Spu Podgorica, a da jedan dio tog ljudstva postavimo kao obezbjeenje u neposrednoj blizini Spua. Vodili smo rauna o svakoj sitnici. Po dogovoru sa ostalim drugovima, trebalo je da uhvatim vezu sa onim jugoslovenskim finansima i andarmimia koji su se nalazili sa Itahjanima u kasarnama. Time smo htjeli da ih izvuemo iz borbe i sprijeimo prolivanje bratske krvi. O tome se uopte strogo vodilo rauna prema div rektivi partijskih rukovodstava. Prije podne 13. jula poao sam u Spu. Odmah sam uhvatio vezu sa Vukom Novoviem (strijeljan od okupatora 1942), rodom iz sela Trepa (srez andrijeviki), koji je tada bio ef finansijske stanice u. Spuu tu ga je zatekla kapitulacija. I ranije sam ga poznavao i vie puta mu davao poneku zabranjenu brouru ili knjigu, koje su lanovi Partije dobij ali. Novovovi je inae bio student i simpatizer KPJ. S njim sam se tajno sastajao i iu kafani Baja Boljevia, koji je kasnije strijeljan od okupatora. Ovoga puta sklonili smo se u posebnu sobu u kafani. Razgovarao sam s njim i na razne naine neprimjetno ispitivao njegovo raspoloenje prema okupatoru. Kad sam zakljuio da se s njim moe otvorenije razgovarati, pitao sam ga d a l i bi bio pouzdan da mu povjerim jednu vanu stvar. On mi se zakleo, stegao mi ruku i rekao: Govori sve to hoe, ne boj se, ja te dobro znam d .imam puno povjerenje u tebe. Tada sam imi izneo, ali ne u cjelosti, da pripremamo napad na neprijatelja. On se izmijenio u licu. Iznenadio se. Meutim, odmah sam mu postavio pitanje: Kakvi su ovi tvoji finansi i da li ih smije u oi samog napada upoznati s tim? Napomenuo sam mu da nama nije cilj da ta momad ginu za raun okupatora. Poshje kraeg razmiljanja Novovi je odgovorio: Nemoj da misli o tome, sve u s njima da uredim. Kad sam stekao utisak, da je siguran ovjek, rekao sam mu i u koliko emo sati i kako da napadnemo. Novovi me je upoznao sa stanjem u kasarnama, s koje strane je najlake prii, gdje spava ef italijanskih finansa, a gdje se nalaze njegovi finansi, itd. Rekao je da e nam u svemu pomoi da razoruamo neprijatelja. Iznio mi je i detalje o njihovom naoruanju, nonom redu, rasporedu i brojnosti. Na kraju smo prije rastanka utvrdili tano vrijeme i sravnili satove. . Istoga dana potraio sam i biveg andarmerijskog narednika koji je tada bio na stanici u Spuu (Vukota Kalezi, kasnije odstupio s Nijemcima). Preko njegove ene pozvao sam ga kui
615-

i povukli smo se sami u sobu. I njega sam dobro poznavao, pa sam odmah poeo govoriti zato sam doao. Pitao sam ga da li smije upoznati svoje andarme sa napadom, objanjavajui mu da nama nije elja da oni ginu sa karabinij erima. Znao sam da me ne smije prevariti ih izdati, pa sam bio slobodniji. Poshje kraeg razmiljanja odgovorio mi je: Od trinaest andarma koliko ih je u stanici smijem to povjeriti samlo devetorici. Ostali su slabi ljudi, i sve bi otkrili okupatoru. Kazao mi je da u stanici ima i petnaest karabinijera. U daljem razgovoru uspio sam da mi da sve potrebne podatke i da se s njim dogovorim u emu treba da nam pomogne u toku napada. Poslije toga poao sam kui radi pripremanja oruja za napad. Pred sam zalazak sunca pozvao sam Milutina urovia iz sela Grha i pokazao mu gdje je sakriveno oruje, koje sam sa svojim ocem zakopao u podrumu. Kad smo nas trojica otkopah oruje i iznijeli ga pred kuu, ne krijui to od ostalih lanova porodice, majka me je iznenaeno (upitala:. Zar je to ono to je stari Krsto od 78 godina zakopao u podrumu i nije dao nikome od familije da vidi ta radi? Potvrdili smo joj dodavi da e uskoro vidjeti i borce, koji e ovo oruje ponijeti i upotrijebiti ga noas u borbi protiv Italijana. Ona je to sa strahom primila, ali je ipak na kraju dodala: Vi to krupno rekoste, nek' bude sreno, bog zna ta e biti! Malo kasnije dola je odreena grupa drugova, uzela oruje i municiju i pola da obezbjeuje prilaze Spuu i pripremi se za napad. Sve se razvijalo po ugovorenom planu. Meutim, oko 10 sati nou, uoi samog napada, onih devet jugoslovenskih andarma sa Vukotom Kaleziem nijesu smjeh da saekaju borbu, ve su jedan po jedan .izbjegli iz Spua. Ipak o napadu nijesu povjerili ni ostaloj trojici andarma, ni Tahjanima. im su karabinijeri primjetili da nema andarma uplaili su se, pretpostavljajui da se neto priprema. Na tu sumnju ih je navela i pucnjava koja se preko dana ula u pravcu Virpazara i eva. Zbog toga su odmah, sa orujem, poli do finansijske stanice, pozvali finanse, sa kojima su se sastali na spukom mostu na rijeci Zeti, i svi zajedno se, oko 11 "sati nou, zatvorili u karaulu, u kojoj je bila andarmerijska stanica. Napad je izvren sa dvije grupe. Tano u pono grupa iz Martinia (jelenaka optina) privukla se stanici gdje su bih finansi, a druga grupa iz spuke optine stanici karabinijera, ne znajui da su se karabinijeri i talijanski finansi u meuvremenu spojili i da u finansijskoj stanici nema nikoga. Na balkonu finansi jske stanice ekao nas je Vuko Novovi. Istog trenutka zapucale su puke na karabinijersku stanicu. im nas je Novo616-

vi upoznao to se desilo, odredili smo trojicu da evakuiu sve stvari iz finansijske stanice, dok smo mi ostali, sa Novoviem i osam finansa koji su bili naoruani pitoljima, poli u pomo grupi koja je vodila borbu sa karabinijerima. Sukob je bio estok i trajao sve do zore. Nai borci, kojima je ovo bilo prvo krtenje, hrabro su napadali stanicu, bacajui bombe iz neposredne blizine.Pored komunista i naprednih omladinaca u borbi su uestvovah i drugi rodoljubi. Tako je, pred samu zoru, uvi pucanje, stiglo u pomo preko 500 seljaka, naoruanih pukama, sjekirama, kosijerima i dr. Bilo je i golorukih. Na nae opomene da se vrate domovima, jer jo nije vrijeme za optu borbu, odgovorili su: Puka je pukla za slobodu i to je za nas poziv! Pretpostavljajui da bi neprijatelju mogla stii pojaanja iz Podgorice ih Danilovgrada, naredili smo da se ove grupe seljaka povuku pozadi, u neposrednu blizinu Spua. Petnaest boraca smo ostavili oko kasarne, a druge rasporedili kao osiguranje u sluaju talijanskog prodora. Telefonske veze bile su pokidane. Izjutra je nastupilo malo zatije. Primijetili smo da je ranjeno oko dvanaest karabinijera i jedan bivi andarmerijski narednik koji se borio protiv nas. Oko 8 sati ujutru, pozvao sam Radovana Radusinovia, seljaka iz Spua koji je znao talijanski i upitao ga da h poznaje nekog karabinijera u kasarni. Odgovorio mi je da poznaje brigadira koji se zove Rosi. Rekao sam da ga glasno pozove. Kada se poshje nekohko poziva brigadir odazvao, Radusinovi mu je premo poziv za predaju i obeanje da im neemo nita uiniti. Uz to im je napomenuo da emo ih, ako se ne predaju, sve unititi. Bilo ih je 25. Nastao je kratak tajac, a zatim su Talijani odgovorili da e se predati. Pozvali smo ih napolje, pretresli i razoruah. Sve ranjenike smo previli i sproveli u svoju bazu u Gostilju, vie sela Martinia. U zoru, jo dok se vodila borba, na nae zasjede na komunikaciji Danilovgrad Podgorica naila su tri talijanska kamiona natovarena minobacakim granatama. Zarobljeno je 7 vojnika i jedan oficir, koje smo prikljuili ostalim Talijanima. Od naih je poginuo Maan Zuni iz Klekovaa, koji je bio u zasjedi, a dvojica u Spuu bila su ranjena. Zaplijenjeno oruje i materijal koji smo nali u kasarni i kamionima, podijeljeni su borcima. Tom prilikom doli smo do 25 puaka, 15 revolvera, 3 pukomitraljeza, neto vojnike opreme i 311 000 lira. Ova prva borba u danilovgradskom srezu ohrabrila nas je na nove podvige koji su uskoro uslijedili.
uro CAGOROVIC

POECI NARODNOOSLOBODILAKE BORBE U PRIMORJU

\J predratnoj Jugoslaviji ivela je jaka grupa emigranata iz Slovenakog primorja i Istre. To su bili ljudi s visokom nacionalnom sveu, koje je proterala italijanska okupacija, a kasnije italijanska faistika diktatura. Mnogi su i sami ostavili svoj rodni kraj. Meu njima je bilo dosta ljudi politiki levo usmerenih. Poznato je kakva je bila snaga radnikih stranaka u Trstu, Istri i Krasu odmah posle prvog svetskog rata. Te stranke su bile uglavnom sastavljene od autohtonog proletarijata. Meu istaknutim rukovodiocima radnikog pokreta u Primorju bih su i Ivan Regent u Trstu i Josip Petejan u Gorici. Ako uzmemo u obzir ove injenice, moemo lake razumeti zato je toliko primorskih emigranata u staroj Jugoslaviji odmah nalo put do radnike klase i njenih organizacija. Pored drugih Slovenaca, koji su posle prvog svetskog rata ostali izvan Jugoslavije, naroito su primorski emigranti oivljavah u radnikim strankama i Komunistikoj partiji potrebu za-naelima, a kasnije i konkretnim formulisanjem stanovita prema slovenakoj manjini u Austriji i Italiji. Komunistika partija Italije je po pitanju jedinstva i samoopredeIjenja slovenakog naroda uvek imala oportunistiki stav, i pored odluke Kominterne i kasnijih naelnih sporazuma sa Komunistikom partijom Jugoslavije. 1 Veze koje su spajale Primorce za Jugoslavijom i Komunistikom partijom Jugoslavije pokazale su rezultate i u trenutku kada je EPS, aprila 1941, pozvala radni narod da se ukljui u" dobrovoljake jedinice za borbu protiv faistike agresije na Jugoslaviju. Tom pozivu odazvali su se mnogi Primorci koji su iveli u Jugoslaviji. Kada je aprila 1941. CK KPJ kritiki ocenjivao situaciju
1 "Vezu sa KPJ odravali smo u Trstu preko Ane Marije, funkcio-. nera italijanske KP. " .. ,

618-

li Sloveniji, naroito je podvlaio zadatak koji imaju ovdanji komunisti: da mobiliu za borbu protiv okupatora ceo slove- . naki narod, ukljuujui tu Primorce i Koruce. To je dolo do izraaja i u prvom proglasu Osvobodilne fronte slovenakog naroda. U Primorju nije delovala nijedna ozbiljnija politika organizacija, osim nacionalistike organizacije TIGR (Trst, Istra, Gorica, Rijeka), koja je bila zbog povremenih teroristikih akcija pojedinaca i drugih takvih podviga vrlo uska, ograniena samo na vrlo mali krug ljudi. Zbog toga moemo rei da u Primorju dugo vremena nije postajala nijedna organizacija, nijedan iroko formulisani program, nikakvo formiranje kadrova, nije bilo Partije kao rukovodee sile radnike klase, nije bilo svega onoga to su imali ostali krajevi Jugoslavije. Rukovodstvo KPJ i KPS bilo je svesno ove politike situacije i zato je ovim krajevima posveena naroita panja. Okupacija je Sloveniju jo vie rascepkala u teritorijalnom pogledu. Starim granicama, koje su okupatori jo uvek obezbeivali straama, dodate su nove. CK KPS je radi boljeg i naprednijeg rukovoenja otporom protiv okupatora poslao u Gorenjsku, tajersku, Primorje i Prekomurje svoje aktiviste. Sve pripreme za odlazak drugova u Primorje obavio je organizacioni sekretar CK KPS Tone Tomi. Tako je i meni, krajem juna 1941, predlagao da idem u Primorje. Istakao je odluku Partije i OF o potrebi da se oslobodilaki pokret proiri. na sva podruja gde ive Slovenci, bez obzira na ranije ili sadanje granice. Dogovorili smo se o miome odlasku, dao mi je imena nekih ljudi iz Primorja, naroito sa podruja Pivke, Rijeke i Istre, kojima bih se obratio za pomo i koji bi eventualno bili spremni da ponu sa organizovanjem Osvobodilne fronte. Rekao mi je da su sa istim zadacima poslali u Trst i Goricu i Oskar Kovai, Kova i Antun Veluek. Javka meu nama, koji smo doli u Primorje, odreena je kod Mila Viintina i Renama kod Gorice. Za vezu izmeu mene i CK KPS bio je odreen jedan elezniar (ijeg se imena ne seam), koji je stanovao u Postojni, u gornjem delu grada ispod Sovia. Tone Tomi se postarao-da dobijemo odline falsifikovane line karte, koje su nam sluile za lake kretanje po staroj okupiranoj teritoriji Primorja. Prvih dana, tj. od 28. juna 1941. pa nadalje, boravio sam u Ilirskoj Bistrici, gde sam i roen. Tako sam izbegao poetne tekoe oko stana.. Tu sam imao dosta poznanika, tako da sam mogao odmah poeti s politikim radom. Meu prvima koji su se aktivirah seam se Ruda Korena, Nina tercaja, ehgoja iz Tophca, koji je postao odlian propagandista i organizator OF,
619-

ali je na alost uskoro pao kao rtva terora; obeen je 1942. u Ilirskoj Bistrici. Zatim, su bili vrlo aktivni: Milan Bandelj, Piimc, Oblak i Lojze Maslo iz Trnovog. U Maloj Bukovici bilo je vrlo svesnih omladinaca; tako smo, na primer, od Grkovih dobili sve podatke o i talijanskoj jedinici koja se nastanila u njihovoj kui, to je znatno olakalo akciju naoj partizanskoj jedinici koja je razoruala italijanska etu i uhapsila oficire da bi dola do oruja. Ovi i ]os nejsi arugovi su ve 1941'. godine organizovali omladinski aktiv u Ilirskoj Bistrici. Ovaj omladinski aktiv je odmah poeo s manjim diverzantskim akcijama: seenje telefonskih ica i stubova, sipanje elinih opilaka i peska na osovine eleznikih vagona, kvarenje vodovodnih ureaja na vojnikim stanicama, prikupljanje podataka o itali janskoj vojsci, paljenje vojnikih skladita benzina oi Ilirskoj Bistrici, ispisivanje parola itd. Ne treba zaboraviti ni starije drugove, koji su bih obazriviji ali vrlo istrajni, kao, na primer, Butinarevi iz Trnovog, Jelari i Prime iz Jasena, Grbec iz Vrbovog, Prosen iz Vrbice, Kova iz Kuteevog i mnogi drugi, koji su na razne naine doprineli razvoju organizacije. Takva je bila i Zinka Lekova, koja se pobrinula da dobijem u optini neka originalna dokumenta. Osim politike aktivizacije Ilirske Bistrice i okohne, uspostavio sam ve prvog meseca sve" veze i javke sa ljudima ije mi je adrese dao Tone Tomi. Najpre sam otiao u Rijeku kod Milke Skrl interesujui s za oveka (ijeg se imena vie ne seam), koga su mi preporuili kao sigurnog, ali ga i pored veeg traenja nisam pronaao. Naiao sam, meutim, na ljude iz okoline Bistrice, koji su bili zaposleni u vojnoj fabrici Silurificio na Rijeci. Nagovarao sam ih da izvre sabotau, ali to nije uspelo. Kada sam se vraao sa Rijeke, bio sam primoran da skrenem prema ieriji i Brkinima. Javljeno mi je da su karabinijeri opkolili moju kuu i da uvaju prilaze Bistrici. Zadrao sam se kod Masla na Ostronom Brdu. Posredovanjem! Maslovih uskoro sam se upoznao sa veim brojem vrlo svesnih graana, kao i sa pojedincima iz susednih sela. Politika aktivnost se brzo razvijala, tako da smo ve septembra 1941. sazvali poseban proireni sastanak, kome su prisustvovali drugovi sa Ostronog Brda i susednih sela: Tater, Rijav, Suhor i Koana. Dogovorili smo se da radimo na tome da se prekine plaanje poreza Itahjanima na podruju optina Pregarje, Prem i Koana; da se iskoristi deljenje kupona za ivotne namirnice u korist NOB; da se onemogui evidencija o stanovnitvu i imanjima u pojedinim optinama; da se sprei transkim i rijekim lovcima dolazak u Brkine; da se priprema omladina za dezer620-

terstvo iz italij anske vojske. Uskoro su sledile akcije ispisivanja parola, koje je sprovodila omladina iz Celja, Bitnja i Ostronog Brda. Karlo i Pavle Maslo sa jo nekim drugovima su zapalili vojno skladite sena kod Joka. Kasnije je usledio napad na vrlo upornog poreznika iz Koane, koji je uvek naoruan prisiljavao seljake na plaanje poreza. Spalili smo i sve mticne knjige o roenima, kako bi Italijani izgiubil'i evidenciju o vojnim obveznicima. U toku sledeih meseci esto sam boravio na Ostronom Brdu i okolnim selima. U meuvremenu, meseca jula, otiao sam na podruje Gorice i javio se na javku kod Viintina, onako kaiko sam se dogovorio sa Tonetom Tomiem. Viintin, zidarski majstor u Renama kod Gorice, bio je vrlo aktivan politiki radnik i organizator OF u tim krajevima. Smatrao je da je bolje, dok ekam na javku, da stanujem izvan sela prema Gradiu. Na donjem Krasu je uspeno radio Dugolin Maks. Njemu je polo za rukom da jo avgusta 1941. formira nekoliko organizacija OF, pod rukovodstvom Oskara Kovaia, i da okupi nekoliko starih komunista. Njihov rad se protezao od Komeha, , pa sve do Trica kod Trsta. Na Oskara Kovaia i drugove ekao sam u Renama vie dana, ah bez uspeha. Sa drugom Viintinom razgovarao sam o uslovima i prilikama pod kojima se razvija na rad, o mogunostima oruane akcije, o potrebi organizovanog rada u redovima nae omladine u italij anskoj vojsci : da se nagovore na dezertiranje, o novom regrutovanju koje pripremaju italij anske vlasti. Oruanu akciju je oteavala injenica da u ovim krajevima nije bilo oruja, osim nekoliko puaka kod lovokradica, kao i po koja austrijska p u k a , koje su bile sakrivene kod pojedinih seljaka jo od prvog svetskog rata. Treba istai da je naa organizacija jo bila mlada i nerazvijena. Kod stanovnitva se jo uvek oseala velika potitenost zbog propasti stare Jugoslavije^ Do kapitulacije Jugoslavije mnogi Primorci su verovali da e ih Jugoslavija lako osloboditi. injenica da jugoslovenski narodi nisu klonuli, ve da organizuju oruani otpor, naila je na puno razumevanje. Kada je Hitler napao Sovjetski Savez, takoe se oekivao brz i opti kraj rata sa potpunim porazom faistike Italije i Nemake. Ljudi u Primorju nisu imali jasne poglede o situaciji u Jugoslaviji, nisu ak odvajali partizane od etnika. Izvesnu zbrku su uneh pojedini Primorci koji su se vraah iz Jugoslavije u stari kraj, ivei tu u nekoj poludlegalnosti. Meutim, deo onih koji su se vraali iz Jugoslavije imao je prilino iskristalisana shvatanja. To su bili ljudi koji su u staroj Jugoslaviji radili u
621-

nekim naprednim politikim - drutvima, sindikatima, pa ak i kao lanovi Komunistike partije. Narod Primorja je prihvatio program OF. Bih su potrebni samo organizacija i organizvano rukovodstvo, koji su neophodni za rukovoenje tako vehkim pokretom, a trebalo je imati i iskustva koje se stie vremenom i to aktivnim radom. Na povratku iz Gorice zadrao sam se u Postojni. Javio sam se ljudima ije mi je adrese dao Tone Tomi. Dobio sam vezu sa Hajnom i sa ranije pomenutim elezniarom. Zato sam iao u Parje, Kneak, embije i preko sela Jure natrag u Ljubljanu. Treba istai da je preko sela Jure jo od mog p r vog dolaska delovao dobar kanal. Preko tog kanala dobij ali smo literaturu, a kasnije i municiju. Kanal su odravah drugovi iz Loke doline: Smeli, skojevac, koga sam p o z n a v a o jo odranije kada sam dolazio u Notranjsku kao lan PK SKOJ-a, zatim Franc Maslo i neki mladii iz sela Jezero i Podcerkev. U Ljubljani sam odmah potraio druga Tomia. Obino sam ga lako dobijao posredovanjem obuara Petra Laknera iz Dravlja kod Ljubljane. Kada smo se sastali, mislim da je to bilo prvih dana avgusta 1941, objasnio sam mu situaciju i predlagao da se u okolini Ljubljane formira oruana grupa partizana, koja bi zatim otila u Primorje i tamo predstavljala jezgro oko koga bi se formirale nae oruane jedinice u Primorju. Tone Tomi se zatim pobrinuo za organizovanje jednog sastanka koji smo odrali u Siki, tu jednoj gostionici blizu stanice. Osim Tomia sastanku su prisustvovali jo i Franc Leskoek i dr Bebler. Dogovorili smo se za oruahu formaciju, o njenim zadacima, putevima i taktici borbe. Prvoj oruanoj grupi nismo dali formacijski naziv, d se ne bi otkrilo njeno priblino brojno stanje ni naoruanje. O nainu borbe i o iskustvima postojeih partizanskih jedinica u drugim krajevima nae zemlje imao sam priliku da ujem od druga Mihe Marinka. Grupa partizana za odlazak u Primorje formirala se* na Mokrcu. Pre nego to smo poli na put, izvrili smo u sastavu mokrke jedinice nekoliko manjih akcija: napali smo prugu izmeu Skofljice i Lavrice; na vie mesta smo zaplenili neto oruja, municije i dogleda. U Zelimlju je jedan seljak ljubomorno uvao dosta oruja i municije i nije hteo da to dobrovoljno preda partizanima. Rekli su nam da mu je sve to sakriveno u senu. Razbacah smo seno i zaista nah vie sanduka oruja i drugih vojnikih predmeta. Bilo nas je malo da bismo sve to mogh da ponesemo. Ono to nismo mogli poneti, sakrili smo u obhnju umu. Idueg dana smo i to odneli. Kroz nekoliko dana trebalo je poi u Primorje. U jedinici koja je bila odreena za Primorje okupljalisusenadobrovolj622-

noj bazi dnugovi iz Mokrke partizanske ete. U poetku se javio vei broj drugova. Meutim, kada se stialo prvo oduevljenje, poele su diskusije o prilikama koje vladaju u Primorju; nepoznavanje terena, retke ume i to prilino udaljene, kao i mnoga utvrenja na Sneniku, Javorniku i Nanosu. Preko tih uma ide stara granica, na kojoj jo uvek postoje jake strae finansa, faista i pogranine strae guardija frontiera, kao i druge vojske, naroito u Pivki, Vipavi, Idriji i Tolmnu; tu su i OVRA (obavetajna sluba) i kvestura (questura). Sve ih je to uznemiravalo. Tako se na kraju odluilo za odlazak u Primorje samo sedam boraca. Za komesara ove jedinice izabrali smo Milka Runtara, rodom iz Proeka kod Trsta. Puntar je bio lan "partije jo pre rata, a po zanimanju je bio ronilac. Dalje, u sastavu ove jedinice bili su: Jovo, rodom iz okoline kod Trta, frizer Lojze iz Ajdovine, Henjamin ehovin, rodom iz ehovvina u Zgornjoj Branici,, jedan student iz Ljubljane koga smo zvali emberlen, Petar Zajec, mitraljezac, po zanimanju kroja iz nekog sela iz okoline Cerklja, dok su mene izabrali za komandanta. Daki nas je vodio preko Ikog Vintgara, Bloka i Metela. Tu nas je ekao u jednoj umskoj barci Janez Hribar. Odveo nas je do Podcerkve. Odatle smo ili sami. Put preko granice dobro sam poznavao jo odranije. Kada smo preli granicu i utvrenja, najpre smo otili kod Narina, a zatim doli do Stare Suice. Odluili smo da demonstrativno propagandistiki obradimo sva sela od Komena do Ajdovine. Odrali smo prve javne sastanke na Staroj i Novoj Suici i Voljama. Zatim smo boravili u Dolenji Vasi, Velikim Poljanama, Vrabama, Gradiu, Spodnjoj i Gornjoj Brenici. Izvrili smo prve akcije na komunikacijama, telefonskoj i elektrinoj mrei. Instalacije smo pokvarili najpre kod Pivke, a zatim iznad Senoea, gde smo nameravali da napadnemo protivavionske ureaje, ah nam to nije polo za rukom, jer nismo poznavali ovaj kraj i nali smo se u vrlo nepovoljnoj situaciji. Zatim smo prekinuli telefonske veze i minirah deo pruge izmeu Koprive i tanjela. Naa jedinica je obavljala vrlo uspeno i politiku aktivnost na terenu. U Gornjoj Vipavskoj su formirane prve organizacije OF. Formiran je i prvi aktiv koji su sainjavali: Medved iz Podrage, Mohori Tiger iz Loa kod Vipave, Petar Zor iz Goa, Evgen i Milan Kante iz Kobolja u Zgornjoj Branici, Jamnik iz Hriuevice n Krasu itd. Preko Hajnea produili smo kanal od Postojne do Podrage, kojim je dolazila literatura iz Ljubljane. Organizovali smo prve zametke obavetajne slube, kao i vojne intendanture. Materijal se uvao u odreenim kuama po selima. To nam je izgledalo jednostavnije.. Predstav623-

ljalo je manji materijalni rizik, a osim toga je bilo aktivno mobilisano mnogo vie ljudi. To se i posle pokazalo kao korisno, pa je ak i rekvirirana stoka iz vojne klanice kod Ilirske Bistrice zaklana, mso posoljeno i spremljeno po mnogim sklonitima ili dato seljacima ria uvanje. Tako je meso uvano za kasnije potrebe. Rekvirirane stoke od proteranih italijanskih veleposednika bilo je uvk dosta za nae potrebe. Septembra 1941. odrali, smo prvo savetovanje aktiva u Branici. Govorilo se o radu n terenu, irenju organizacije, brem ukljuivanju u oruane jedinice, o razmnoavanju (tehnici) literature OF i KP: I na ovom podruju u vipavskim brdima uperili smo otricu prema optinskim slubenicima, fi nansima, uiteljima i lovcima, jer su s,ve to bili iskljuivo Italijani renjikoli (regnicoli) .infiltrati faistikog reima sa denacionalizirajuom ulogom. Najpre smo poveali akciju protiv lovaca, jer su oni svuda zabijali nos. Metani nisu imali puke, a ni dozvole za lov, zato smo sve lovce sistmatski razoruavali. To isto smo inili i sa umskom milicijom (miilicia forestale). Za sve to vreme bili smo u pokretu. Uvek sam mislio na Beblerovo uputstvo: to vie se kretati. S vremena na vreme je bilo potrebno uiniti' i dui pokret. Ili smo prema Pivki. Ulogorili smo se iza Starine. Drugovi su razgledali kraj prema Pristranku, a ja sam otiao na jedan iri sastanak aktiva, koji se odravao krajem septembra 1941. ispod Silnog tabora. Imali smo naredbu, pored ostalog, da i u ovim krajevima organizujemo prikupljanje zajma, po ugledu na ljubljanske organizacije OF. Za zajam su nam sluile kao obligacije italijanske papirne lire sa brojevima i serijama. Upisivanje zajma uskoro se uspeno razvilo. Meu prvima zajam su upisali graani Pivke, Brkina i Bistrice. Lino se seam Bridovca iz blizine marja i jednog kovaa iz Ribnice. Boravio sam u Ribnici. Gostioniar je bio na ovek. Kod njega su drugovi iz Sempetra (dananje Pivke) ostavljali informacije o kretanju vojske i druge podatke. Tu sam dobio obavetenje da preko Pivke dolazi transport nemakih avijatiara. Poto je naa partizanska jedinica bila daleko, Karlo Maslo i ja smo odluili da akciju izvedemo sami. Dogovorili smo se da izbacimo voz iz ina u blizini kakve stene. Zurili smo da voz ne proe. Izabrali smo mesto na pruzi izmeu tunela kod Nerina i Kilova. Poneli smo sa sobom neto alata, a klju za skidanje matice pozajmili smo od uvara pruge. Na najveoj okuci smo poeli da demontiramo ine. Raunali smo da e centrifugalna sila povui voz u provaliju. Skidanje matica i rafova ilo je brzo, ali smo imali miuke sa spojnom icom koja
624-

Isviet

Mujazinovi:

ZVJERSTVA

OKUPATORA

(akvarel)

povezuje ine na elektrinoj eleznici. Prekinuli smo je s velikom mukom i to u poslednjem trenutku. Voz je ve tutnjao u tunelu. Osim toga, uli smo i italijansku patrolu koja nam se pribliavala. Italijani su i ovde u Primorju drali strae na svim eleznikim prugama. Tek to smo se povukli iza stene, voz je ve dojurio na okuku. Najpre je neto zasvetlilo u elektrinim icama, a onda odjeknula lomljava. Voz je bio izbaen iz ina. Na dobrom delu pruge pragovi su bili potpuno polomljeni. Voz je iao takvom brzinom da se prvi deo oslonio na ivicu, a drugi deo se prevrnuo. Koliko je tnemakih. avijatiara nalo smrt u ovoj akciji teko je rei, jer je voz bio odmah opkoljen straama i niko nije smeo da se priblii. Ljudi su govorili o velikom broju mrtvih i ranjenih. Posle ove akcije, na elom podruju stanje je postalo jo napregnutije. Italijanska vojska u Ilirskoj Bistrici, Podgradu i Pivki znatno je pojaavala svoje patrole. Sve ee je dolazilo do opkoljavanja sela. Naa jedinica je, meutim, na ovom podruju imala da uredi jo neke vane stvari. Bio je zakazan sastanak sa seoskim aktivistima iznad Podea, a trebalo je, najvie zbog municije, doi u kontakt sa. Smelim koji je odravao kanal izmeu Loke doline i Jura. Tada smo se podelili. Neki drugovi su poli sa mnom u Brkine, a drugi sa Puntarom prema Lokoj dolini. Vreme je bilo vrlo ravo. Mi koji smo ili u Brkine dobro smo obavili zadatk. Pojavljivali smo se iznenada i po svakom vremenu i u selima gde nismo, imah nikog, odnosno gde nismo nikog poznavali. Obavljali smo politiku propagandu, ali smo se, s vojnike take gledita, osiguravali dajui dezinformacije, kako u pogledu broja partizana, tako i u pogledu pravca naeg kretanja. Govorili smo da idemo prema iariji i Uki. Puntar se pribliavao Lou ba u trenutku kada su Notranjski partizani uspeno napali Lo, tako da se upleo u borbu s Italij anima u blizini Mauna. Jedva se izvukao, i potroio je i ono malo municije koje smo imali. U meuvremenu, Smeli je otiao u partizane i sa svojom jedinicom vie je puta prelazio preko Snenika. Najvis se zadravao u Podgori (Kuteevo, Zabie). Mi smo se kretali vie zapadno i zbog toga nismo doli s njim u vezu. Sa Lokom dolinom morah smo uspostaviti novu vezu. Pre svega potrebna nam je bila municija, jer smo bili naoruani zbrojovkama i mauzerkama, a municiju ove vrste nismo mogli pronai u ovim krajevima. Vezu sa Lokom dolinom uspeno je uspostavio Franc Maslo. No prolo je vie od mesec dana pre nego to je ta veza poela da funkcionie. Poli smo ponovo prema Vipavi. Ulogorili smo se ispod Gradia, kod Stjake.
38 U s t a n a k 1941.

625

Sa glavnim tabom partizanskih, odreda Slovenije odavno , nismo imali nikakve veze. Zato je odlueno da odem u Ljubljanu. Pored ostalog, imao sam nameru da izdejstvujem od Glavnog taba neto vie ljudi, a naroito municije. Nae jedinice su se brojno pojaale za vreme aktivnosti u Vipavi, Brkinima, i Pivki, a osobito su se razvile terenske organizacije, koje su bile u stanju da u kratkom vremenu obezbede vei priliv ljudi u partizane. Kritino je bilo to im nismo imali ta dati u ruke. Istina, i u Primorju je vaila parola da oruje i municiju treba uzeti iz ruku neprijatelja. Dakle, ilo s z tim da ubrzamo razvoj ustanka i da na neki nain doemo do iskusnijih boraca i do oruja. Ovo podruje je bilo od velike vanosti za borbu naih naroda, kako u politikom, tako i u strategijskom pogledu. Poao sam na put. Najpre u Postojnu, a odatle, u Studeno. Studeno sam i ranije vie puta poseivao, tamo su bili dobri aktivisti Bizjak, Japelj i Umkar koji su tu razvijali veliku poh-, tiku aktivnost. Odravali su i siguran prelaz preko stare granice, izmeu Planine i Strmice. Iskoristio sam taj prelaz za odlazak u Ljubljanu. U Ljubljani sam se javio Lakneru u Dravljama. Uskoro sam uspostavio vezu s Vesnom Stranievom, a preko nje s Glavnim tabom. Bilo je to krajem novembra 1941. godine. S drugovima iz Glavnog taba sastao sam se na Viu. Na sastanku su bih Leskoek i Bebler. Referisao sam im o politikoj i vojnoj situaciji u Primorju. O naem radu i akcijama bili su prilino informisani. Objasnio sam im nae potrebe za ljudima, pre svega veliku potrebu za municijom. Odobrili su da se formira grupa partizana koja e biti dobro snabevena municijom. Kroz izvesno vrem bezbedili su vezu sa Smrejem kod Horjula. Tamo se formirala grupa od oko 20 partizana. Ti drugovi su bili iz ete koja je operisala u tim krajevima. Kada smo ve bih spremni za odlazak, dolo je nareenje iz Glavnog taba da jo malo priekamo. U Smreje je zatim stiglo jo nekoliko gorenjsMh partizana iz Raike ete. Tako ojaani napali smo Preserski most na Ljubljanici. To je bila zanimljiva akcija, most je minirala tehnika grupa iz Ljubljane. Barjanskim amcima su dovezli eksploziv pod sam most. Pre toga smo odstranili italijanske vojnike sa mosta, a onda su mineri na pletenim merdevinama oneli i montirali eksploziv ispod traverzi na mostu. Na nesreu, donji paketi eksploziva su bili mokri i tako je pala u vodu samo polovina mosta dok je ostala polovina znatno oteena. To je bilo 5. decembra 1941. godine. U toj drugoj, primorskoj grupi bilo je 1520 ljudi. Svi smo bih odlino naoruani. Ili smo preko Rovta i Petkovca
626-

na Goovi. U meuvremenu, ponovo je pao sneg i mi smo za sobom ostavljali duboke tragove. Italijani su ili stalno za nama. Alarmirali su i vojsku u Vipavi, koja im je dola u pomo. Nali smo se u tekoj situaciji, ipak nam je polo za rukom da preemo prvu liniju italijanskih utvrenja. Izmeu Angelske gore i Crnog vrha protezala se druga linija bunkera. Nismo poznavali ovaj kraj, a nismo imali ni kartu po kojoj bi se orijentisali. Kada smo se od Crnog vrha pomerili prema Zadlogu, nismo znah kojim emo putem ii. Odluili smo da dobro sakrijemo municiju i suvino oruje, sa namerom da sa primorske strane lake naemo put. Odredili smo Spacapana za vou grupe; trebalo je da se vrati natrag u Idriju i Rovte, da potrai drugi put, i to preko Javornika, gde- bi mogao da uspostavi vezu sa Francem Maslom na Jezeru kod Cerknice. pacapan je zaista uspostavio tu vezu i preao preko granice, ali tek marta 1942. Ja se nisam vraao sa grupom, otiao sam u Goovi gde je postojala jaka italijanska posada. Tu je bila i aiutobuska stanica na liniji izmeu Idrije i Ajdovine. Kod sebe sam imao legitimaciju koju mi je u Ljubljani dao Tone Tomi. Italijani u Godoviu su priah da u tamonjim brdima ima vie stotina ribela (partizana). Dovezao sam se autobusom u Ajdovinu. Odatle sam otiao u Braniu svojoj prvoj jedinici. Za vreme mog odsustva komesar Milko Puntar ranjen je u ruku. S obzirom da mu je bila potrebna hirurka intervencija, preko veze smo ga prebacili u transku bolnicu. Tamo su ga kvesturini uskoro otkrili, ali su ga nai blagovremeno spasli, Prilikom leenja i spasavanja komesara Milka pruila je velikiu. pomo Kanteova majka iz Kobolja. Kod nje se leio i mitraljezac Peter. Kanteova majka je bila bolniarka svima ranjenicima koje smo do tada imah. Ranjene drugove smo ostavljah kod nje, a ona se sama brinula da se zdravi vrate u jedinicu. U meuvremenu se duh ustanka proirio i zahvatio omladinu koja je ve bila mobilisana za italijansku vojsku. Dezertiranja i manje sabotae su bih na svakom koraku, gde god su se nalazili primorski mladii u itahjanskim vojnikim uniformama. Italijani su imali mnogo posla da bi organizovali bataljone speali (speciali) u koje su trpali bez oruja i pod naroitom straom svoje vojske mladie iz primorskih krajeva i Istre. Ti primorski mladii iz speci j'alnih bataljona i politiki zatvorenici, koje je zatekao septembar 1943. na tlu Italije, sainjavali su kasnije skoro kompletne jedinice slavnih brigada etvrte jugoslovenske armije. Ah, mnogima je polo za rukom da ranije rezertiraju iz italijanske vojske i da ve 1941. nau put do partizana. Da po37*

627

menem samo nekoliko najpoznatijih: Karlo Maslo, koji je posle akcije kod Nerina dospeo u itali jansku vojsku sa zadatkom da tamo izvri sabotau i da se, sa jo nekim drugovima, vrati u partizane. Maslo je savesno izvrio svoj zadatak, zapalio je vojne magacine u Pjaenci (Piacenza) i sa jo nekim drugovima vratio se u svoju jedinicu; Brozina Slovan je kasnije postao odlian organizator partizanskih jedinica u Hrvatskoj Istri; zatim Tone Ferjani i emajev iz embija, a neto kasnije "Vojko Premrl. Krajem 1941. na terenu su funkcionisale organizacije OF i KP. Poeh su da se osnivaju rejonski, okruni i -pokrajinski organi- Krajem 1941. u Gornjoj Vipavi su uspjeno politiki radili drugovi Lemut i Bihard. U Trst su 1941. poslati novi aktivisti-: Darko Marui i Albin otar. Transke organizacije OF su samostalno tampale proglase i mnoge letke. Centralni komitet KPS je uspeo da u meuvremenu poalje preko Gorenjske nekoliko dobrih aktivista na podruje Idrije, Cerklja i Tolftiina. Svst ; primorskog naroda, njegova odanost slobodi omoguili; su" da se u relativno kratkom vremenu mnogo liini. U oVim krajevima skoro nikad nije dolo do izdajstva za celo vreme'ffOB, niti je bilo kakvog ozbiljnijeg politikog suprotstavljanja." Severozapadno Primorje je bilo u stanju da formira i izdrava zajedno sa Gorenjskom, u znaku jedinstva Slovenije i bez obzira na nemake granice, itav Deveti korpus NOV. U poetku je nedostajala samo rairena i izgraena organizacija, nedostajala je partija jugoslovenskog tipa. Trebalo' je poeti od samog temelja, sa vehkim portvovanjemi i istrajnou. Primorski narod je bio u stanju da to uini, nosio je u sebi ve odlike koje su omoguavale stvaranje velike i uspene organizacije, da bi se realizovale elje, koje su istovremeno bile i elje svih naih naroda. Takav je bio poetak NOB u Primorju 1941. godine.
Ervin DOGAN JANEZ

USTANICKO PRIMORJE I GORSKI KOTAR

^f e u julu 1941. godine, odmah po pozivu Centralnog komiteta na ustanak, zapucale su prve ustanike puke p Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Drenici. Bribirska eta, pod rukovodstvom starog prekaljenog komuniste Tome Striia, nikla je preko noi i ispalila prve plotune na okupatorske kolone koje su do tada bezbrino etale. Za njom su brzo poele da niu mnoge borbene grupe i ete irei plamen ustanka ovim irokim podrujem. Poetak borbe u Primorju i Gorskom kotaru imao je ogroman znaaj za dalji razvoj ustanka u Hrvatskoj i za jaanje bratstva i jedinstva Srba i Hrvata. Za borbu srpskog ivlja u lici, Kordunu, Baniji i drugim krajevima Hrvatske, zahvaenim ustankom, masovan odziv Hrvata u Primorju i Gorskom kotaru predstavljao, je ogromnu moralnu podrku i ukazivao im da u toj borbi moraju ii zajedno rame uz rame. S druge strane, buenje hrvatskih masa u tom prigraninom pojasu, na pragu Istre, nije moglo ostati bez /uticaja na njen porobljeni narod koji je i sam neto kasnije otpoeo oruanu borbu, da bi je 1943. godine doveo do opteg ustanka. Ve od samog poetka borbe u ovim krajevima davale su veliki podstrek hrvatskim masama i u drugim krajevima koje su Paveli i okupator nastojali da obmanu lanom tvorevinom NDH. Jo od prije rata narod u ovim krajevima imao je povjerenje u Komunistiku partijiu Jugoslavije, koja je na njih vrila veoma jak uticaj. Po svim gradovima i veim selima postojale su partijske organizacije spremne da na poziv Partije povedu narod u oruanu borbu. Veoma visoka nacionalna svijest stanovnitva nije se mogla miriti ni sa kakvim naoko lijepim mjerama okupatora. Italijanski okupator je od prvog dana pokazivao veliku irokogruost i blagost da bi se predstavio kao zatitnik i oslobodilac. Njegove obmane i pod629-

miivanja (dijeljenje velikih, koliina hrane i robe iroke potronje) prozrlo je itavo stanovnitvo anektiranih i okupiranih krajeva i na te providne mamce odgovorilo slonom jedinstvenom borbom. Tako su iz dana u dan nicale sitne, ah brojne partizanske ete koje su ve u avgustu i septembru nanosile ozbiljne gubitke neprijatelju, ovladale vanim cestama, gotovo paralisale saobraaj prugom Rijeka Zagreb i prisilile neprijatelja da se postepeno povlai i zatvara u garnizone. Okupatorska i satelitska vojska poela je da se ograuje bodljikavim icama i da se brani, jer su ove male partizanske ete svojom neprekidnom aktivnou i vjetim diverzijama stvarale utisak da se radi o daleko veim snagama nego to su u stvari bile. Njihovo omasovljenje zavisilo je jedino od zaplijenjenog oruja, na koje su ekale hiljade boraca. Vrijednost oruja mogla se mjeriti samo ljudskim ivotima. Za njega se u prvom redu napadalo, za njega nisu bili skupi ni gubici, jer je to bio jedini put i nain za iroki razvoj ustanka. U tom periodu formiran je Primorsko-goransM partizanski odred koji je imao u svom sastavu dva teritorijalna bataljona. Aktivnost partizanskih jedinica dola je do naroitog uspona koncem septembra, u irem rej onu Suaka, Delnica, Crikvenice, Novog, Brinja, a naroito u okolini Drenice, ije se stanovnitvo masovno diglo na ustanak. Kao rezultat naglog jaanja ustanka, velike aktivnosti partizanskih jedinica, stalnih diverzija i napada na prugu i ceste, poetkom oktobra stvorena je i prva vea slobodna teritorija koja je zahvatila drenika naselja i veliki broj brinjskih i primorskih sela. Partizani su drali ovu teritoriju u svojim rukama gotovo za vrijeme itavog rata, izuzimajui periode velikih neprijateljskih ofanziva. Uprkos brojnih ofanziva, razaranja i ruenja, okupator nikada nije mogao da lii ustanike jedne ovakve baze, jer je borbeno stanovnitvo tih krajeva u toku itavog rata bilo neraskidivo vezano s partizanima, tako da je ta teritorija, iako razorena i spaljena, predstavljala jednu od giavnih baza ustanka u Hrvatskoj. Dok je Pavelievim i okupatorskim vlastima nekako bilo i shvatljivo dizanje srpskog stanovnitva na ustanak, nad kojim su poinili neopisiva zvjerstva, dotle je pokretanje hrvatskih masa i njihova borba, a naroito masovan pokret u Primorju i Gorskom kotaru, za njih bio veoma, teak udarac. Da bi taj pokret uguili u samom korjenu, da bi unitili politiko jezgro i time obezglavili mase, oni su pored najdrastinijih represalija protivu stanovnitva, odmah preduzeli. mjere za pronalaenje komunista i njihovo istrebljenje.
630-

Zanjihala su se prva vjeala, odjeknuli su plotuni na strelitima i potekle duge kolone prema zatvorima i koncentracionim logorima. Masovni primjeri herojskog dranja osuenih na smrt djelovali su kao novi pozivi za beskompromisnu borbu protivu okupatora i njegovih satelita ustaa. Neprijateljska zlodjela pojaavala su se iz dana u dan. Meutim, uprkos svega nije se vie mogla nikakvim sredstvima uguiti ve zahuktala narodna borba. Neprijatelju nije polo za rukom gotovo na itavoj ovoj teritoriji da ma koga pronae, da se na ma koga osloni ko bi imao i najmanju podrku naroda. U itavom nizu isto hrvatskih optina Baveliu nije uspijevalo da privoli ma koga da prihvati stolicu predsjednika. Ovdje su ustake komande nesvjesno navodile vodu na na mlin pozivajui ljude u domobranstvo, jer su se ti pokuaji esto pretvarali u stvarnu mobilizaciju za partizanske redove. Zbog nedostatka oruja u pojedinim periodima 19411942. priliv novih boraca zadavao nam je velike tekoe. U oktobru 1941, kada je neprijatelj poduzeo iroke operacije radi likvidacije oruanih odreda i slobodne teritorije^ komandant Petog armijskog korpusa, u svom izvjetaju od 5. oktobra, ovako karakterie situaciju na terenu:
U danima 25. i 26. septembra neoekivano se pojaala aktivnost srpskih i komunistikih bandi, koje su se odmetnule na teritoriji Armijskog korpusa. Mnogo jedinica, izoiovanih objekata bilo je predmet zasjeda i napada. Na planinama jugozapadno od Jasenka radi se o nekoj bandi, moda ne mnogobrojnoj, ali veoma hrabroj, dobro naoruanoj i spretno voenoj.... Odvijaju se iroke operacije ienja i kaznene ekspedicije: od strane divizije Re u predjelu oko Vrhovina; od strane pjeadijske divizije Lombardija u saradnji sa trupama armijskog korpusa i graniara u zoni jugozapadno od Jasenka.

Ova je ofanziva bila naroito estoka. Kao to se vidi, neprijatelj je pokrenuo nesrazmjerno brojnije i jae snage od ustanikih, koje jo nisu bile ni izdaleka dorasle da se frontalno suprotstave faistima. Osnovni cilj neprijatelja i ovoga puta, kao i mnogo puta kasnije, bio je da se likvidira ovo opasno ustaniko arite Hrvata koji su, rame uz rame sa Srbima, uzeh puke u ruke. S druge strane, za okupatora je bilo od posebnog znaaja da raisti situaciju oko eljeznike pruge (na kojoj su esto letjeli vozovi u zrak) i drugih saobraajnica, koje su bile ve prilino zamrle. Velika umska bogatstva Kapele, koja su okupatora naroito privlaila, stajala su neiskoriena u Kapeli jo nije odjeknula njegova sjekira. U toku jesenje neprijateljske ofanzive, udruene s .velikim snijegom i hladnoom, hiljade ljudi iz s l o b o d n e teritorije
631-

Drenice i okoline, kao i iz drugih krajeva, zagazilo j dubokim snijegom prema planini, traei u njoj utoite za vrijeme jedne od najuasnijih zima koja je ove godine, kao za inat, prerano i preotro poela.. Prirodno je da ratrkane i sitne partizanske jedinice na irokoj teritoriji nisu mogle uiniti neto ozbiljnije protiv mnogostruko jaih nepijateljevih trupa. Meutim, iako su bile neprekidno progonjene (jer su u snijegu ostavljale svjee tragove) i okruavane vie puta, one su uvijek, zahvaljujui izuzetnoj hrabrosti i vjetini, uspijevale da se probiju i da napadnu na neko drugo mjesto. Izuzetak u tom periodu jeste teak poraz Tuhobike ete. Partizanske snage izale su iz ove ofanzive sa vie borbenog iskustva, da bi se ubrzo jo vie omasovile i jo ee napadale. Odoljeti takvim neprijateljskim udarima, izdrati takav pritisak, koji je trajao nekoliko mjeseci, predstavljalo je veliku moralnu pobjedu koja e dati nove snage i polet za proirenje ustanka. Dranje itavog stanovnitva, a posebno komunista i mnogih rodoljuba koji su masovno izvoeni na gubilita, ulivalo je novu moralnu snagu i spremnost za najvea stradanja. Pjesme ispod vjeala i sa strelita Titu, Partiji i slobodi- odjeknue daleko, jo vie budei savjest ljudi. Nikakvi zloini okupatora i ustaa nisu mogli ni najmanje usporiti tempo i suziti obim borbe. Pravo je udo sa kakvom su hrabrou hitah goloruki ljudi prema stravinoj Kapeli da bi sa njenog oslonca juriali u borbu. Ponovo su preuzele inicijativu partizanske jedinice, nanosei neprijatelju jo tee udare. Pod takvim pritiskom, neprijatelj je morao iz dana u dan da. se odrie kontrole irokih teritorija i da ih ostavlja protivniku. U tom periodu partizanske jedinice su oistile skoro sve Pavelieve posade, osim onih ,u velikim garnizonima. Nekoliko domobranskih eta, koje su u manjim mjestima ostavljene kao spoljna zatita velikih garnizona, bilo je preko noi prosto razoruano, a eljeznika pruga izloena neprekidnim napadima, miniranjima i raznim diverzijama. Vozovi su se svakodnevno survavali u provalije. Po veim mjestima neprijatelj se sve vie zatvarao u icu i u utvrdama organizovao obranu. Ponovno osloboenje Drenice, velikog dijela Primorja i Brinjskog kotara bilo je od velikog znaaja za dalji razvoj ustanka, jer je ova teritorija u toku itavog rata sluila kao odskona daska za dejstva ustanikih snaga. Velike snijene padavine, koje su poetkom ofanzive ile u prilog neprijatelju, sada su objektivno pogodovale partizanskom nainu dejstva. Stanovnitvo iz okupiranih gradova neprekidno nam je slalo materijal i prikupilo vehki broj skija, tako da su skoro sve
632-

jedinice mogle da izvode brze mareve i dejstva i da na t a j nain stvaraju utisak da su mnogo jae nego to su stvarno i bile. S druge strane, gotovo sve ceste koje vode prema slobodnoj teritoriji bile su potpuno zakrene, a i one koje je neprijatelj formalno drao leale su kao mrtve. Meutim, teka zima u naoj glavnoj bazi u Kapeli i muni uslovi ivota, problem prehrane i ogranienost naoruanja nisu dozvoljavali da se prie jo iroj mobilizaciji masa iz gradova, koje su stvarno spremne ekale na poziv partijskih organizacija da krenu u planinu. U takvim uslovima, da bi se donekle suzbio nagli priliv ljudstva, partizanske komande, .partijski komiteti i narodni odbori morali su da preko pozivnica odreuju obveznike iz gradova koji mogu stupiti u partizanske jedinice (pri tome se prvenstveno nastojalo da se pozovu oni kojima je opstanak u gradovima bio onemoguen). Sa sigurnou se moe rei da se pozvano ljudstvo sto posto odazivalo pozivu. Kasniji dogaaji su ovu mjeru uinili izlinom. Na sjednici Glavnog taba Hrvatske, koja je odrana koncem decembra 1941. u Zbjegu u Kordunu, ocijenjena je situacija u Primorju, i Gorskom kotaru kao izuzetno povoljna. Zbog toga su u januailu 1942. na ovu teritoriju doh Vlado Popovi i Vladimir Bakari sa Centralnim komitetom KP H r vatske i Ivo Rukavina sa Glavnim tabom Hrvatske. Njihovo prisustvo bilo je od ogromnog znaaja za dalji razvoj borbe. Prvi mjeseci 1942. bih su veoma plodni. Primorsko-goranski odred je narastao na tri bataljona i teite borbe prenio sa ve pustih cesta direktno na oslobaanje mjesta.. Osloboeni su: Jasenak, Ravna Gora, Mrkopalj, Brod na Kupi i itav niz okolnih mjesta. Okupator se sve vie sabijao du pruge, nastojei da je odri kakvu-takvu i morske obale. Takvi uspjesi naih snaga, uz masovan politiki rad, mobilisali su hiljade "ustanka iz Primorja i Gorskog kotara. Sada su umjesto jednog odreda od est bataljona formirana dva, a ova teritorija je dobila status posebne operativne zone. (Vrhovni tab je itavu teritoriju Hrvatske podijelio na pet ovakvih zona.) Ovakav razvoj dogaaja izazvao je pravu paniku u Pavelievim redovima. Masovan ustanak Hrvata vie se nije mogao sprijeiti nikakvim obeanjima, a ni represalijama i ofanzivama. Hrvatska sela poela su da gore isto kao i srpska. P a velievi upani i vitezovi zakukali su sa svih strana. Veliki upan modruke upanije Jurica Markovi, inae poznati zloinac, pie u jednom od svojih izvjetaja:
Izvjesna podruja ove upe uope nisu nadzirana po naim ili talijanskim oruanim snagama. Po jednoj procjeni, koja ne reflektira na apsolutnu tanost, jedna treina ove upe nalazi se pod kontrolom

633-

komunistikih partizanskih odreda-, a mnoga, manja mjesta po umovitim -obroncima preputena su sama sebi i ine neku vrstu niije zemlje.

U istom izvjetaju dalje dodaje:

Komunistiki odredi imaju svu inicijativu u svojim rukama na terenu i sve prednosti napadaa, kako one moralne, -tako i vojnike. "Nae vojne snage i orunike italijanske' vojne snage smatraju za osobiti uspjeh ako odbiju neprijateljski napad.

Njegov kolega, veliki upan iz Senja, istovremeno javlja:

Malo pomalo stvaraju jedan obru oko svih glavnih mjesta o-ve :upe (misli na partizane VK) i jednog dana moe se dogoditi da postanu gospodari cijele upe. Razvoj prilika na podruju ove upe upuuje na sve mogue katastrofalne posljedice za koje otklanjam svaku odgovornost.

Ovi su uspjesi bili utoliko vei to su nae jedinice imale protivu sebe mnogostruko jae snage neprijatelja kojima je bilo naroito stalo da na tom terenu unite u zametku svaki oruani otpor. Ustanak stanovnitva Kastva, Grobintine i Cabarskog kotara imao je naroitog odjeka i na Mru, tako da je neprijatelj brzo posijao utvrenja du stare granice da bi sprijeio infiltraciju partizana na onu stranu. Nekoliko sruenih vozova na pruzi Trst Rijeka unijeli su veliku paniku u neprijateljske redove. Od itavog niza neprijateljskih ofanziva u toku 1942. naroito se istie ona u prigraninim krajevima na abarski kotar, Kastav, Grobnik i iri rejon Suaka (od 1825. maja), gdje je okupator pustoenjem i paljenjem unitio itave krajeve. To je jedan od najzvjerskijih poduhvata u toku rata u Hrvatskoj, u kome je platilo ivotima hiljade ljudi, ena i staraca. Samo u selu Pohumu, u blizini Suaka, postrijeljani su svi mukarci od 16 do 60 godina. abarski kotar, koji je iziao iz rata sa neto manje od polovine predratnog stanovnitva, u ovom bijesu okupatora dao je najvie rtava. Sruena i popaljena sela, uniteni domovi i hiljade grobova, vjerni su svjedoci zlodjela itahjanskih faista nad narodom ovoga kraja. U toj situaciji nekoliko hiljada staraca, ena i djece, koji se nisru mogli odrati na masivima Snjenika i Risnjaka, bo je prisiljeno da se pod najteim uslovima- povlai pod zatitom partizana u osloboene srpske krajeve Drenice, Like i Korduna. Bratski prijem ovih izbjeglica najbolje svjedoi kako se kroz borbu i patnje kovalo bratstvo i jedinstvo Hrvata i Srba. Posebnu ulogu odigralo je u tim tekim danima srpsko stanovnitvo Drenice. Sama injenica d a ' j e ova mala optina od 6 0007 000 stanovnika dala 900 rtava, dovoljno govori o njenoj herojskoj borbi.
634-

Ni ovakve , pa ni mnogo tee mjere okupatora nisu mogle da zaustave dalji razvoj oruanog ustanka i stvaranje regularnih jedinica, brigada i divizija, niti da prisile nae snage da .se makar privremeno povuku sa ove relativno male i uske teritorije, pritijenjene izmeu mora, stare granice i rijeke Kupe. Okupator nije mogao sprijeiti ni ono od ega se naroito plaio: prenoenje borbe na podruje Istre, gdje je ve 1942. dolo do formiranja partizanskih jedinica i sve vee mobilizacije ljudstva iz tih krajeva. To ljudstvo je prelazilo granicu i stupalo u jedinice po Primorju i Gorskom kotaru da bi se kasnije, naoruano i opremljeno, ponovo vratilo u Istru kao vojniko jezgro stanka. Koliko su bile uzaludne sve mjere okupatora,' vidi se i iz njegovih mnogobrojnih izvjetaja iz tog perioda, u kojima otvoreno priznaje svoje neuspjehe. U jednom izvjetaju stoji:
O nekoj javnoj sigurnosti (kako javlja Paveliev ogulinski veliki upan) na podruju ove upe gotovo da ne moe biti ni rijei. O javnoj sigurnosti, barem relativnoj, moe se govoriti jedino u veim mjestima (Ogulin, Delnice, Vrbovsko), i to samo unutar po itaMjanskoj vojsci postavljenih ica, jer im se preu ice iznenaenja su ako partizani ne djeluju odmah po izlasku iz ice.>

Danas, poslije dvadeset godina od ustanka, stanovnitvo Primorja i Gorskog kotara doekuje ovu godinjicu svjefeno velikih rtava koje je dalo u narodnoj revoluciji. Ono se sa ponosom sjea bataljona Matija Gubec i Marko Trbovi, Primorsko-goranskog partizanskog odreda, Trinaeste divizije i jo nekih brigada. Iznad svega, ono se sjea onog ogromnog broja svojih sinova i keri koji su pah u revoluciji, ugraujui svoje kosti u temelje nove socijalistike Titove Jugoslavije.
Veljko KOVACEVIC

FORMIRANJE PARTIZANSKOG LOGORA NA VIEVICI

S avjetovanje. partijskih aktivista ovog podruja, odrano 12. januara 1941. godine u prisustvu sekretara CK KPH Rade Konara, dalo je komunistima ovog podruja nov snaan podstieaj za daljnji politiki rad. S. punim pravom se moe rei da su uputstva i smjernice o zadacima komunista u navedenom razdoblju, koje je na tom sastanku iznio Rade Konar, postale osnova u naem daljnjem radu, a naroito u pravcu politike mobilizacije i jaanja antifaistikog raspoloenja meu ljudima. U razdoblju od januara do juna 1941. formirano je nekoliko novih partijskih organizacija (Bribir, Ledeinice, Selce). Zajedniki sastanci partijskih aktivista iz raznih mjesta Vinodola, iji je inicijator u to vrijeme bio Tomo Strii iz Bribira, vrlo esto su odravani naroito sa drugovima iz Ledenica', Selca i Crikvenice. U tom razdoblju u vie navrata masovno su rasturani leci KPJ i KPH, kao rta primjer Proglas CK povodom 27. marta, letak povodom napada Njemake na SSSR, te poziv na oruani ustanak itd. Dolazak talijanskog okupatora u ove krajeve narod je doekao jedinstven u mrnji i preziru, spreman da nastavi borbu za slobodu i nezavisnost. Ba u tim danima, vie nego ikada ranije, dola je do izraaja visoka politika svijest, pa je ovdanje, stanovnitvo sve vie prihvatalo politiku nae Partije. Formiranje ustake tvorevine NDH i pokuaj da se formira ustaka organizacija na ovom podruju stanovnitvo je odbilo. Dovoljno je istai injenicu da su okupator i njegove ustake sluge imali velikih tekoa da popune opinske uprave i druge organe. Bili su prisiljeni da na mnoga odgovorna mjesta postave i takve ljude, koji su u raznim oblicima odravah veze sa naim organizacijama i pomagali ih. Ono malo pojedinaca
636-

koji su se nali na strani okupatora bili su mahom ljudi bez ikakvog pohtikog ili drugog uticaja meu ljudima. Interesantno je bilo u tim danima dranje rukovodeih ljudi organizacija HSS-a na ovom podruju. Manji broj njih ukljuio se odmah iskreno u rad s naim aktivistima. Drugi, vei dio, poeo je pekulirati. Kada smo prili nekima od njih i postavili im pitanje: A to sada?, dobivah smo odgovore: Ja sam se do sada dosta borio za narod, a sada treba misliti na sebe; ili: Sada treba biti pametan. I tako dalje. U takvim prilikama, prikazanim ovako najopenitije, odran je koncem juna sastanak partijskih aktivista Vinodola u uvali Jasenova, na morskoj obali izmeu Selca i "Novog. Do sastanka je dolo nakon povratka Rade Supia iz Zagreba, tadanjeg sekretara Okrunog komiteta KPH za Hrvatsko primorje. upi je naime polovinom juna bio u Zagrebu da bi uspostavio vrstu vezu sa CK KPH i dobio potrebna uputstva za rad. Poshje povratka poslao nam je pismo po pomorskom kapetanu Ljubomiru Doriu, koji je i do tada prenosio potu i partijski materijal iz Suaka za Vinodol. U tom pismu Supi je objasnio u osnovnim crtama stav CK KPJ o zadacima komunista u pripremama za oruani ustanak. Spomenuti sastanak je organizovan prve nedelje poslije dobivanja pisma od Rade Supia. Zajedno sa Josipom Brniem doh su iz Selca Vjekoslav Lonari, i Vlado Car, iz Crikvenice Ivan Brozievi, iz Hreljina vrljuga (ime mju ne znam), a iz Bribira Tomo Strii i ja, te iz Ledenica Ladislav Vivoda. Na ovom sastanku svestrano su razmotrena upustva CK, prilike u zemlji, a posebno na ovom podruju Okupator u to vrijeme jo nije vrio jai teror (zatvaranje, ubistva i si), ali je bilo jasno o tome su postojale pouzdane informacije da putem pojedinih izdajnika prikuplja podatke o komunistima i drugim politikim aktivistima ovoga podnuja. S druge strane vrene su pripreme za mobihzaciju u domobranstvo. Sam sastanak je trajao prilino dugo. Nakon svestranog razmatranja tadanjih prilika donijeti su ovi zakljuci: 1) da se organizira prikupljanje oruja i spreme izvjesne koliine hrane; 2) da se ljudima svestrano objasne politike prilike u zemlji i namjere okupatora; 3) da se posveti panja onim drugovima kojima kao politikim aktivistima prijeti opasnost od hapenja i da se u sluaju opasnosti prebace u umu iznad Bribira; i 4) da se sprijei mobilizacija ljudi u domobransku ili ustaku vojsku i da se upute u umu. Razdoblje od nepunih mjesec dana od ovoga sastanka do formiranja prve partizanske jedinice na Vievici bilo je ispunjeno svestranim radom na pripremama .ustanka. Organizirano
637-

je sakupljanje oruja (na primjer u Bribiru 2 pukomitraljeza. 7 puaka i vie pitolja i bombi), spremljene su vee koliine kobasica, suhog mesa i masti. Stalno je odravana veza drugova iz Bribira sa drugovima iz ostalih mjesta "Vinodola, gdje su, takoe, vrene pripreme za dizanje ustanka. U: toku daljih priprema prihvatilo se stanovite da centar za okupljanje ustanika bude iu Bribirskoj umi u pravcu Vievice, pa je stoga bilo potrebno uspostaviti vru vezu sa drugovima iz Gorskog kotara i podruja Hreljina i od njih dobiti potrebne informacije o pripremama. Sjeam se poetkom jula bio sam poslan od bribirske partijske organizacije u Hreljin (kod Cuculia), a polovinom jula u Fuine (Gorski kotar) kod Andrije Bubnja. Kod prvog iu. vezi sa informacijom o pripremama za ustanak i nabavci baterijskih radio-aparata za umu, a kod drugog radi informacije o koliinama spremljenog oruja. U to vrijeme poele su ustake vlasti pozivati, pojedina lica u vojsku. Meu ostalima bih su pozvani i drugovi iz Bribira: Franjo Mureta, Josip Veljai i Petar Spoja. U dogovoru sa bribirskom partijskom organizacijom, iji je sekretar bio Toma Strii, spomenuti drugovi otili su u umu iznad Bribira na Vievici 25. jula 1941. godine i tu organizovali partizanski logor. Strii i ja se vie nismo mogh odrati, jer je trebalo da budemo hapeni u noi 28/29. jula, te smo se i mi prikljuili navedenim drugovima. Odmah iza toga doli su novi iz raznih mjesta u formirani logor na Vievici. Tako je nastala uz onu na Tihobiu jedna od prvih partizanskih jedinica na pod-, ruju Hrvatskog primorja. Otada nije prolo mnogo vremena i ustanak je masovno zahvatio sav narod itavog Vinodola i Hrvatskog primorja /uope..
Bla KALAFATI

STVARANJE I RAD PARTIJSKE ORGANIZACIJE U OHRIDU

Ideja revolucionarnog radnikog pokreta u Ohridu i ohridskom podruju naroito se osea posle oktobarske socijalistike revolucije, u revolucionarnoj situaciji posle prvog svetskog rata. Inae, sa bogatom revolucionarnom tradicijom jo iz perioda borbe za nacionalno osloboenje, koje je u svom programu imala znaajnih socijalno-politikih i socijalistikih ideja, Ohridl due vreme ivi pod uticajem tih revolucionarnih ideja koje se, dodue, sa raznih strana i od raznih nacionalistikih, ovinistikih i buroasko-kapitalistikih elemenata iskrivljuju, u nastojanju da se otupi otrica revolucionarne borbe makedonskog, naroda i na tom podruju. Kao znaajan centar makedonske pismenosti i kulture u prolosti, i kao jedan od centara makedonskog revolucionarno-oslobodilakog pokreta, Ohrid je posebno bio na udaru. Od 1937- do 1940, svake godine je u Ohridu boravila grupa studenata u studentskoj koloniji, koja je svojom organizacijom, politikom i kulturno-prosvetnom delatnou, vrila veliki politiki uticaj ma mase, a posebno na radniku i studentsku omladinu Ohrida. Ta kolonija, u ijim su se redovima nalazili napredni drugovi Mire Acev, Kuzman Josifovski, Strao Pindur, Veselinka Malinska, Aleksandar Hristov Canko i drugi ' odigrala je znaajnu ulogu u razvijanju dalekosenije organizacione delatnosti, u okupljanju naprednih ljudi, naroito iz redova radnika, i u organizacionom oformljavanju i jaanju partijske organizacije u Ohridu. Za vreme boravka u Ohridu ta kolonija je bila centar oko kojeg su se okupljali najnapredniji omladinci grada. iroka kulturno-prosvetna delatnost bila je u raznim' formama koriena za idejno-vaspitni uticaj na narod i omladinu. Iako pod stalnom prismotrom pohcije i andarmerije, u koloniji i van nje, neprestano se odvijao snaan politiki i kulturno-prosvetni rad. Predavanja sa politikom,
639-

marksistikom i kulturno-prosvetnom sadrinom, propraena diskusijom o raznim problemima, bila su na dnevnom redu svakog dana. Veliki utioaj na mase, a naroito na omladinu, vrili su izletniki sastanci i zborovi na kojima su bile organizovane razne politike i kulturno-prosvetne manifestacije. Jedan od takvih zborova bio je organizovan u izletitu Sv. Ilija, gde su odrani politiki govori i pevane revolucionarne pesme Padaj silo i nepravdo i Mitrovanka, koje su u hom bile prihvatane od omladinaca izletnika. Zbog toga dogaaja pohcija je uhapsila Mireta Aceva koji, meutim, pod pritiskom studenata i druge omladine biva osloboen. U aktiviranju partijske organizacije odgovorni drugovi iz kolonije, sa Miretom Acevim na elu, oslanjah su se na radnitvo, a naroito na ohridske ribare koji su predstavljah proleterski elemenat. Orijentacija na taj radniki elemenat je bila tako sraunata da se aktivira vei broj obespravljenih i eksploatisanih ribara, koji su radili pod vrlo tekim uslovima i sa minimalnim zaradama. Zbog tekog ekonomskog stanja graani Ohrida nisu bih u mogunosti da konsumiraju ulov ribara, pa su oni zbog toga bili prinueni da se izlau potpunoj eksploataciji od strane ribarskih trgovaca koji su njihove proizvode otkupljivah u bescenje. Zbog takvog konomskog stanja, eksploatacije i vrlo tekih radnih uslova, politiki rad meu ribarima imao je i odgovarajue rezultate. Oformljena je prva ribarska partijska ehja od 6 lanova, koja razvija politiku delatnost meu ribarima, a vri politiki uticaj i na druge radnike u gradu. U slinim ekonomskim i radnim uslovima nalazili su se i batovanski radnici koji su radili skoro neogranieno radno vreme za vrlo nisku nagradu. Ti radnici, takozvani argati, nalazili su se u prilino velikom broju u svim delovima grada. U agregate se uvruju i svi poljoprivredni radnici koji su zbog industrijske i opte nerazvijenosti podruja svoju radnu snagu prodavali skoro u bescenje. Na odreenim mestima u gradu mogle su se videti velike grupe tih radnika argata kako uzaludno ekaju da budu najmljeni i za krae vreme, za.dan-va, da bi zatim ponovo traili gazde za svoju radnu snagu, koju , su samo nekoliko njih uspevali da prodaju. Takav poloaj radnika je omoguio partijskoj organizaciji da ostvari vei politiki uticaj na njih i prve organizacione obhke organizovane politike borbe. Od grupe batovanskih radnika formirana je partijska ehja koja je obuhvatila najnaprednije poljoprivredne radnike, a u meuvremenu formira se jo jedna partijska ehja u naselju Varo. Neposredno pre i posle kapitulacije stare Jugoslavije na tom podruju je neko vreme vladalo potpuno bezvlae. Sukob
640-

teritorijalnih interesa faistikih okupatora i tu je doao do izraaja. U prvo vreme okupacije sudbina Ohrida, postavljenog izmeu italijanskog i bugarskog okupatora, bila je neizvesna. I jedan i drugi okupator je eleo da dobije taj grad, dk na kraju, povlaenjem italijanskih snaga iz Ohrida, nije prikljuen faistikoj Bugarskoj. U tom periodu osea se odsustvo pohtikog uticaja organizaciono i idejno nedovoljno ojaanih partijskih elija, koje se poetkom 1941. godine sastaju samo jedanput, zbog ega nisu mogle spremno da doekaju nastupajue dogaaje. Tu situaciju karakteriu i razna pohtika strujanja meu makedonskim stanovnitvom i nacionalnim manjinama koje, zavisno od svojih nacionalnih i socijalnih oseanja, pokazuju i odgovarajue aspiracije. Bugarofilski nastrojeni elementi, koji su posle definitivne bugarske okupacije Ohrida potpuno stavljaju u slubu bugarskog okupatora, manifestu ju elju za prikljuenjem Ohrida Bugarskoj, dok je deo iptarske .nacionalne manjine za faistiku Italiju i prikljuenje Ohrida Albaniji. Meutim, to su samo pojedinane grupe koje nisu odraavale pravo raspoloenje stanovnitva, naroito makedonskog. U tim trenucima stupa u dejstvo jedna grupa komunista i drugih naprednih ljudi koji demonstriraju protiv okupacije, izbacujui parole protiv faizma i dr. Ti dogaaji i bugarska okupacija Ohrida i ueg ohridskog podruja, kao i svakodnevno pokazivanje pravog lica novog okupatora, sve su vie uveravali stanovnitvo da se nije dogodilo nita novo, da je i to samo smena nacionalistike buroaske garniture, i to jo reakcionarni je, faistikog tipa, koja je na Makedoniju gledala kao na najobinije eksploataciono podruje. Meutim, deo politiki neobavetenog stanovnitva, naroito starijih ljudi, gajio je izvesne iluzije u vezi s dolaskom Bugara u Makedoniju. Naroito zainteresovan za Ohrid, bugarski okupator je vrio i vehk propagandni pritisak, angaujui razne agitatore iz redova naunih radnika, istoriara, novinara, pohcajaca, uticajnih makedonskih Bugara koji su ranije emigrirali iz Ohrida u Sofiju, i druge ljude, uzaludno pokuavajui falsifikovanjem istorije da dokae bugarsko poreklo Ohrida. Pridobijanje stanovnitva i stvaranje simpatija prema Bugarskoj vrilo se i ekonomskom politikom, diferenciranjem graana u njihovom odnosu prema okupatoru. U jednom tajnom dokumentu bugarskog komesarstva u Ohridu iz 1941. godine pisalo je: Graanima koji su protiv Bugarske da se ne daju kuponi za ivotne namirnice, ili da im se daju samo za 300 grama... . U svojoj propagandi bugarski okupator je stalno tvrdio da e biti poslata vehka koliina robe i prehrambenih proizvoda
41 U s t a n a k 1941. g^-j

za Makedoniju i.Ohrid. Meutim, iz Makedonije je odnoeno u velikim koliinama sve do ega se moglo doi. Ta propaganda nije davala nikakve rezultate, jer je Bugarska gurala makedonski narod u jo dublju nacionalnu i socijalnu obespravljenost, oiglednu i za obinog graanina,, a naroito i zato to su komunisti razvijah ivu politiku borbu za raskrinkavanje bugarskog okupatora i njegovih ciljeva u Makedoniji. Ta borba je zahvatila itav makedonski narod, a naroito omladinu koja je bila pod velikim uticajem" KPJ. Posle prvih meseci okupacije iz Beograda i drugih radnikih centara Jugoslavije, u Ohrid dolazi vehki broj metana radnika, studenata i drugih naprednih elemenata, komunista i simpatizera nae Partije koji se odmah ukljuuju u rad partijske organizacije Ohrida, odnosno u narodnooslobodilaki pokret. Priliv ovih organizovanih i progresivnih snaga imao je izvanredno vehk znaaj za partijsku organizaciju Ohrida, koja se naglo razvija brojno i organizacijski. Proces organizacionog i politikog sreivanja poinje jo meseca aprila dolaskom Stiva Naumova, lana Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju. Posle ispitivanja politike situacije u Ohridu, razgovora sa komunistima i drugim naprednim graanima, u mesecu maju formirano je mesno partijsko rukovodstvo i ubrzano je stvaranje simpatizerskih grupa iz kojih se izdvajaju najbolji i, najsvesniji i formiraju nove partijske elije. Taj se proces razvija i sledeih meseci i dostie vrhunac dolaskom Lazara Kohevskog, kada je izvrena reorganizacija partijske organizacije u Ohridu i tajnim glasanjem izabrano novo partijsko rukovodstvo, Vojni komitet i Mesni komitet Skoja. Dolazak Lazara Kohevskog u Ohrid znai i potpuno organizaciono i politiko uvrenje partijske organizacije i njenu orijentaciju ka oruanom ustanku u duhu linije CK KPJ. Novoformirano partijsko i skojevsko rukovodstvo na svojim prvim sastancima razmatra organizaciono-politiku situaciju i donosi vie zakljuaka na osnovu kojih se stvaraju nove partijske ehje i proiruju postojee, uvruje se veza sa narodom i objanjava politika situacija, raskrinkava bugarski okupator, okuplja omladina i povezuje u skojevske grupe, podie politika svest masa, koje se ukljuuju u borbu protiv okupatora. Jedan od najvanijih zadataka koji postavlja Lazar Kohevski pred novoformirani Mesni komitet KPJ i Vojni komitet, bio je pripremanje za oruani stanak i stvaranje partii zanskih odreda. Vojni komitet na jednom svom sastanku podrobno razmatra zadatke u vezi sa stvaranjem partizanskih odreda i pristupa prikupljanju oruja i drugog vojnog materijala. Prikupljen je
642-

vei broj puaka koje su se nalazile kod komunista, i simpatizera. Rukovodstvo je bilo obaveteno oruju i' municiji koja je odnesena iz biveg sreskog naelstva posle kapitulacije Jugoslavije i zakopana. Bili su, takoe, angaovani i neki rezervni oficiri koji su obuavali ljude u rukovanju orujem.itd. \ ' Posebna panja u aktivnosti partijske organizacije' i mesnog rukovodstva bila je posveena povezivan]u sa'- selom i-aktiviranju nekih, naprednih ljudi sa kojima je odravana--neprekidna veza, i preko kojih je trebalo stvarati partijske organizacije po selima. Za vezu sa selom bilo je predvieno i posebno zaduenje U Mesnom komitetu, a u tom radu su bili ahgaovani i drugi komunisti. Vea orijentacija je bila prema 1 rejonu Debarca, gde su ve postojali neki ljudi sa naprednim shvatanjima, koji su bili spremni da prihvate svaki zadatak-;,dobijen od ohridske partijske organizacije. Takva aktivnost , je isprovo.7 ena i u drugim selima na ohridskom podruju, a naroitomu selu Bolno, preko kojeg je odravana veza sa prespanskim podrujem. Sa aktivistima u rejonu Debarca i sela Bolno odravali su se stalni dodiri prilikom njihovog dolaska u Qhrid : ili-slanja komunista koji su preko granice prenosili direktive, pr.opagand-r ni i -drugi materijal i si. Aktivnost Ohridske partijske organi.-; zacije na tom podruju je dala dobre rezultate koji su naroito doli do izraaja kasnije, u toku NOR. Partijske ehje su bile formirane na proizvodnom principu, odnosno prema radnim mestima. Postojale su ukupno 4 elije: radnika, studentska, ribarska i maturantska, sa preko 30 komunista i 2 skojevska aktiva od radnika i srednjokolaca. Brzina razvoja dogaaja i proces formiranja i uvrenja partijske organizacije pozitivno su se odrazili na spremnost organizacije da se prihvati znaajnih i odgovornih zadataka. Za nekoliko meseci svog razvitka partijska organizacija je prevalila takav put za koji bi inae, u normalnim uslovima, bio potreban mnogo dui vremenski period. * Otuda i izvesna prenagljivanja u .nainu i metodu partijske delatnosti, koja su delimino bila rezultat nedovoljnog revolucionarnog i partijskog iskustva, a delimino i brzine razvoja dogaaja. Partijska organizacija nije uspela da obezbedi veu ilegalnost i konspirativnost u svom elovanju, a pored toga i odgovarajui uticaj na iroke narodne mase. Pojedine forme politike delatnosti prelaze u preiroke akcije, u kojima uestvuju velike grupe ljudi, to je moglo da ima teke posleice. Partijska organizacija je, takoe, trebalo da obezbedi veu orijentaciju ka radnikom elementu, to je moglo da ima pozitivniji uticaj na vrstinu organizacije, a bilo je i neophodno da se i revolucionarni polet vie uskladi sa uslovima okupacije.
41

643

Okupator je u Ohridu imao dosta velik politiki i obavetajni aparat, koji je dobijao specijalne instrukcije za praenje svake pojave i manifestacije antibugarskog ih komunistikog karaktera. Njegovi saradnici iz redova trgovaca i neki drugi pijunski elementi, koji su verno sluih okupatoru, odigrah su dosta veliku ulogu u otkrivanju rada partijske Organizacije, njene aktivnosti i pojedinih njenih kadrova. Meutim, partijska organizacija je potcenila taj momenat, odnosno izgubila je iz vida da ima posla sa okrutnim faistikim okupatorom. Da je proces dinaminog i revolucionarnog razvoja partijske organizacije u Ohridu potrajao due, nema sumnje da bi se ona naoruala jo veim iskustvom, proverili bi se kadrovi, oistila bi se od nekih sluajnih saputnika i potpuno bi se konsolidovala. Meutim, oseajui opasnost od partijske organizacije i njene aktivnosti, okupator je hteo da se sa njom to bre obrauna, to mu je, uglavnom, i uspelo posle provale oktobra 1941. godine, u kojoj su do izraaja dole i mnoge slabosti u dranju pojedinih drugova. Za ponovno oivljavanje rada partijske organizacije bilo je potrebno dosta napora i dosta vremena. Meutim, ipak, u pripremi i sprovoenju revohcije i narodnooslobodilakog pokreta ohridska partijska i skojevska organizacija imaju svoje odreeno mesto i ulogu i u ovom periodu 1941. godine.
Jakim SPIROVSKI

OKO KRUPNJA I STOLICA

U s t a n a k u Srbiji se naglo irio, i sve vie dobijao optenarodni karakter. Glavni tab NOPOJ je u takvoj situaciji odluio da pristupi stvaranju slobodne teritorije. tab Valjevskog odreda je u vezi s tim dobio uputstvo da koncentrie svoje snage. Njegova Kolubarska eta je bila u svom starom logoru na Robaju, gde se vratila neposredno posle borbe u Lajkovcu i Muicu. Ta borba je imala veliki odjek u Kolubari. I eta je naglo porasla dolaskom radnika iz Lajkovca i naprednih omladinaca sa podruja Kolubare. Sem toga, u logor na Robaje stigao je i Stevan Singer sa grupom oko 20 Kaeraca. Posle etnog partijskog sastanka reeno je da se eta preformira. Od njenih boraca stvorene su dve ete. Jedna je ostala u Kolubari, a druga je sredinom avgusta sa oko 40 boraca, na elu sa Stevanom Fihpoviem, krenula za Azbukovicu i Raevinu u cilju proirenja slobodne teritorije oko Krupnja i Stolica. Sa tom kolubarskom etom krenuo je Milo Mini. Putovalo se nou, mar je bio usiljen i naporan. U ranu zoru sreli smo borce Raevsko-azbukovike ete koja je bila na brdu Boj ii nedaleko od Oseine. U logoru te ete zatekli smo oko 300 ljudi, od kojih je 200 bilo naoruano pukama, pukomitraljezima i bombama. Meu njima je bilo dosta naih poznanika koji su prvih dana ustanka otili u taj kraj da se pod komandom Mie Dudia i Zikice Movanovia bore za slobodu. Na dolazak u Bojicu pojaao je postojee snage koje suodmah stupile u akciju za stvaranje slobodne teritorije. Sve raspoloive snage podeljene su u tri grupe. Svaka je pola u svom pravcu. Uz put su, pored reavanja vojnikih zadataka, radile i na stvaranju nove vlasti. Stare optinske uprave bile su rasturene, a arhive spaljene.
645-

etvrta kolubarska eta je sa vodom Azbukovana dobila zadatak da napadne andarmerijsku stanicu u Oseini. Pripreme za napad su izvrene u pokretu. Pregazili smo reku Jadar i preko brisanog prostora krenuli na andarmerijsku stanicu koja je rovovima i saobraajnicama bila povezana sa utvrenim mitraljeskim gnezdima. andarmi su primetili nau kolonu pri. prelasku reke i odmah zauzeli poloaj. Oko 22 asa poela je borba pod vrlo nepovoljnim uslovima za nas i bez izgleda na uspeh. Jedan vod je pokuao da se prebaci na put Kamenica Valjevo, kako bi s te strane osujetio estoku i ubitanu vatru andarma, ah ni to nam nije polo za rukom pa smo se povukli. Sutradan smo etu podelili na dva dela koji su dobili zadatak da- stvaraju novu narodnu vlast, sakupljaju oruje i prihvataju dobrovoljce. Tako smo stvorili odbore u selima: Belotiu, .Mojkoviu, Brezovici, Dvorskoj, Lipinoviu, Banjevcu i.drugim selima u okolini Krupnja. . Narod nas je svuda svesrdno primao. Davao nam pomo u hrani, odei pa i u oruju i municiji. Negde kod Brezovice naili smo na pozadinskog radnika Miu Jeremia, koji je krenuo s naim vodom. ' Jedha desetina je tada postavljena u zasedu na putu Mojkovi Krupanj, a druga je otila u Brezovicu da stvori NOO Dok je Mia Jeremi govorio u selu okupljenom narodu o novoj-narodnoj vlasti, 2. desetina na putu Mojkovi Krupanj je:'zaustavila, nemaku kolonu od 6 kamiona. Borba je bila kratka. Posle dvadesetak minuta borci 2. desetine su sa veli-, kom : koliinom zaplenjenog oruja iz unitenog nemakog kamiona krenuh ka Brezovici. Njihova pesma je snano delovala na ljude u Brezovici koji su neposredno pre toga izabrali narodnooslobodilaki odbor. Tako je bilo tih dana u celoj zapadnoj Srbiji. . ; Krajem avgusta Azbukoviko-raevska i Kolubarska eta nale su s na Borirli iznad sela Kostajnika. To je pasivan kraj na samim.;ograncima Gueva. Tih dana zahvatila ga je oluja sa kiom.i gradom koji je unitio celu letinu. Seljaci su bili zabrinuti ali su nam uprkos oskudici davali sve najbolje to s u imali, . . . . . . ' Poto kie nisu prestajale, potraili smo smetaj u samom selu. Desetine smo smestili po kuama. U selo su stigli komandant. Valjevskog odreda Zdravk Jovanovi i politiki komesar Milosv Milosavljevi. Oni su nam doneh prva dva biltena Glavnog taba NOPOJ iz kojih smo saznah za akciju u
646-

itavoj Srbiji i da se na pokret ne odvija stihijno, ve organizovano, pod rukovodstvom Glavnog taba NOPOJ i druga Tita. U Kostajniku je izraen detaljan plan za napad na Stolice. Dok se prouavao teren d dok su prikupljani podaci o neprijateljskim snagama, nae ete i vodovi su izvrili nekoliko akcija manjeg obima. Poto su seljaci izbegavali rekviziciju koju je okupator sprovoio, pripadnici neprijateljskog garnizona u Stolicama su upadali u sela i uzimali stoku, jaja i drugo. Seam se, jednog jutra je u selo Kostajnik dola grupa Nemaca i iz tale jednog seljaka izvela dva vola. Iako je to bilo na drugom'kraju sela, seljak je dotrao u nau etu i izvestio nas o ovom sluaju. Upuen je jedan vod da presretne Nemce i vrati zaplenjenu stoku. Drugovi su trei preli vie od 4 kilometra, sreli Nemce, napali ih, oteli zaplenjenu stoku i vratili je vlasniku. Napad na Stolice, datuma se tano ne seam, a moglo je to biti 30. i 31. avgusta, izvrile su 4. kolubarska i 1. azbuko vika eta. Prvi put od kako smo formirah ete, borci su pred polazak u napad primili po ceo hieb. Komandant odreda Zdravko Jovanovi je u pokretu govorio borcima o vanosti ove akcije. Plan napada bio je razraen za svaku desetinu. ikica Jovanovi je bio odreen da otvori vatru iz neposredne blizine na samu komandu neprijateljskog garnizona i time da znak za poetak napada. Da bi izvrio taj zadatak, ikica je seo u rudarski vagonet i drugovi su ga otisnuli dekoviljskim kolosekom koji je prolazio pored komande mesta. Neprijateljsku strau to nije iznenadilo, jer se esto deavalo da se vagoni i sami otkae. Moja desetina imala je zadatak da napadne prostor oko skladita drva. im su se. uh prvi rafali iz zbrojovke Zikice Jovanovia, poela je estoka paljba. Primetili. smo mitraljesko gnezdo koje je svetleim zrnima tuklo po nama. Koristei no i veliku koliinu sloenih drva, borci moje desetine su brzo uutkali neprijateljsko mitraljesko gnezdo. Zarobili smo dva neprijateljska vojnika i jednog teko .ranih. Za to vreme su i ostale desetine potisle neprijatelja. Dve desetine koje su napadale direktno sedite garnizona osvojile su zgradu i vehki prostor oko nje. I mi smo ili u tom pravcu. Zarobljene smo uputih na ugovoreno mesto, a u zgradu neprijateljskog garnizona, u kojoj je ve bio ikica Jovanovi, doneli smo ranjenog Nemca. Prema naim podacima u garnizonu je trebalo da bude 6080 vojnika. Meutim, izvetaji desetina su kazivah da je
647-

manji broj zarobljen, ranjen i uniten. O ostalima se, zbog mraka nita- nije znalo. Nemakog oficira koji je bio ranjen u 'kimu i za^ koga je na lekar Pito vi rekao da nee iv doekati jutro, ikica i Rade Joki su ispitivali o predstalim Nemcima, o tome gde su se oni sklonili, o njihovom broju itd. Nmac nije hteo da odgovara. U jedan sat posle ponoi sve nae grupe su bile u objektima garnizona i -oko njih. ikica se pribojavao da preostale nemake snage ne izvre protivnapad pa je zahtevao da se pojedine desetine rasporede neto dalje od garnizona. Moja desetina je krenula u pravcu severoistoka. Ne poznajemo teren i traimo pogodno mesto za smetaj. Na jednoj strmoj livadi primeujemo nepokrivenu staju za stoku. Obilazimo je jer pretpostavljamo da je tu u blizini negde i kua. Za svaki sluaj nareujem da se borci rasporede u strelce. Samo to smo to uinili, zatektae mitraljezi. Prihvatamo borbu, ali se povlaimo za 50 do 100 metara da bismo zauzeli bolji poloaj na nasipu od materijala iz rudnika. Nasip nam je odlian grudobran i zaklon. Nemci ne prekidaju paljbu. Upuujemo jednog-druga u tab odreda da trai pojaanje. Posle dvadesetak minuta levo od nas stiu tri desetine i odmah stupaju u dejstvo. Borba traje do ranog jutra. Nemci tada poinju da se povlae u pravcu naeg desnog krila. Nai to nisu ni primetili, pa su se izmeali s Nemcima koji su se pod borbom povukli na put Stohce Krupanj. Tako su osloboene Stolice i rudnik antimona. Tu smo zaplenih velike koliine oruja, municije, skladita hrane i drugog materijala potrebnog za proizvodnju u rudniku. Istog jutra u Stohce su poeli da pristiu seljaci iz okolnih sela sa pukama i municijom koju su sauvali iz aprilskog rata. Iz svake ete odreen je po jedan drug za upisivanje novih boraca. Iz samog rudnika se takoe prijavio izvestan broj radnika. Formirane su nove desetine, vodovi i ete koje su odmah krenule s nama u borbu za Krupanj, sresko mesto.u zapadnoj Srbiji. Garnizon u Krupnju brojao je 300 neprijateljskih vojnika. Nae snage, i pored velikog priliva dobrovoljaca od kojih su stvorene nove ete, nisu bile dovoljne za takav napad, ali poletne borce niko nije mogao zaustaviti. U meuvremenu je tab naeg odreda doao u dodir sa etnikim odredima popa Zeevia i porunika Martinovia. Sainjen je zajedniki plan ove velike akcije, u kojoj su uzeli uea i pomenuti etniki odredi.
648-

Borba za Krupanj trajala je tri dana: 1, 2. i 3. septembra. Iako je kia padala i danju i nou, nai drugovi nisu smenjivani sa poloaja, ak ni onda kada im je doturana hrana. Treeg septembra, kad je likvidiran nemaki garnizon u Krupnju, drugovi u me uneli u kolsku zgradu u kojoj je formirana prva partizanska bolnica (imao sam visoku temperaturu 40). Dobio sam zapaljenje plua. Popodne su poeh da stiu ranjenici koji su do tada privremeno bih smeteni pookolnim seoskim kuama., Meu prviim) Isto/ idonelji' Sretena Milovanovia, crkvenjaka iz Krupnja sa polomljenim nogama. On je toga dana postao odbornik narodnooslobodilakog* odbora sreza. U naoj bolnici je smeteno i 17 Nmaca ranjenih u borbama za osloboenje Krupnja. Saznao sam da je u Krupnju na konferenciji graana i boraca izabran prvi sreski narodnooslobodilaki odbor za ovo podruje. Predsednik je Moa Mandilovi, apotekar iz Krupnja, a sekretar Mia Jeremi, pravnik. - . Meu prvim aktima nove vlasti bile su odluke o formiranju bolnice i mesne strae. U Krupnju je delovala i komanda mesta iji je komandant bio vajar Vlado Piperski. Za upravnika bolnice postavljen je dr Duko Novakovi. Lekari su bili: Nikola obeli, Tamara Gavrilova i Levi udata Mii. Ekonom bolnice je bio stari Vlada Radovi, a administrativni sekretar Cvetko Stanimirovi, bogoslov. Bolniari su bili: Vlastimir Pe~ trovi iz sela Banjevca, Vida Temanovi iz Tomnje, Radmila Simovi iz Krupnja, Vida Gladovi iz Mave, Mila Muniaba,. izbeghca i dr. Ja sam bio predvien za komesara bolnice. Krajem septembra kada se moje zdravstveno stanje poboljalo i kada sam bio u mogunosti da se kreem, poeo sam. kao lan Okrunog komiteta Skoja, da radim i na formiranju sreskog odbora Ujedinjenog antifaistikog saveza omladine SiMje. Tada je izvren izbor najboljih omladinaca iz vojskei sa terena, koji su 18. oktobra 1941. godine u Uicu prisustvovah stvaranju Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza. Sem toga starao sm se o radu bolnice kao njen politiki komesar. Bolnica je imala oko 100 ranjenika, meu njima 40 teih. Jednoj drugarici iz Mave je amputirana noga. eam se jo nekih ranjenika: Sreten Milo vano vi iz Krupnja, Vladan Bojani iz Belotia, Tei Selja, pekarski radnik ilz Dragodola, Buidimir Mladenovi iz Bastava, Vlastimir Anri, lan Partije, seljak iz okoline Krupnja koji je na zagonetan nain ranjen u glavu, jedan drug iz Mave (imao je ogromne opekotine od eksploziva koji je sam zapalio u oke649-

-ini, jer je pretila opasnost da ga Nemci stignu i eksploziv zaplene), zatim jedan radnik iz Manelosa (Srem) i mnogi drugi. Obezbediti sve to je potrebno za negu ranjenika, uz pomo tek stvorene vlasti i u ratu, nije bilo lako. Poto su ubrzo posle Krapnja osloboene Loznica i Koviljaa, a front se pomerio ka predgrau apca, to je itava Mava odvajala ogromne koliine hrane, stoke i svega to je bilo potrebno za Narodnooslobodilaku vojsku. Tako je naa bolnica dobila 30040(1 ovaca, veliki broj grla krupne stoke, penice, masti i druge zalihe hrane. Bilo je potrebno organizovati itavo gazdinstvo. Trebalo je hraniti stoku i po potrebi odvajati izvesna grla za klanje, krave musti i obezbeivati mleko i sir za ranjenike. To su radili seljaci iz okoline Krupnja, gde je ova stoka bila rasporeena i oni su svakog dana, po naem rasporedu, donosili odreene koliine hrane u bolnicu. Iako je front bio daleko, neprijatelj nije ostavljao Krupanj na miru. Njegovi avioni su ga esto nadletah i mitraljirah neduno stanovnitvo. Da bismo zatitili ranjenike od napada iz vazduha, istakli smo crveni krst na krov bolnice i u dvorite bolnike zgrade. Ah faistiki piloti nisu se na to obazirali. esto su lomili i prozorska okna na bolnikim zgradama, sreom bez rtava, ali ih je bilo u gradu, pa se na taj nain poveavao broj ranjenika. Neposredno pred istorijsko savetovanje u Stolicama esto sam odlazio komandu mesta Krupnja koja je bila u zgradi- katastra. Jednog dana su mi ikica Jovanovi i Vlada Piperski rekli da odem u Stohce i organizujem smetaj za neke drugove koji tamo treba da stignu. esto sam odlazio u Stolice zbog tog posla. Znao sam da se priprema neko savetovanje, ah mi nije bilo poznato kakvo je i ko e biti na njemu. " Kad sam jednog dana stigao iz Stolica, pred komandom mesta sam zatekao jedan automobil, kojim je upravljao moj dobar drug iz prvih ratnih dana, ak srednje poljoprivredne kole Vilimanovi, zvani Kum. Pitao sam ga koga je dovezao. Odgovorio mi je: Ciu (Dragojla Dudia) i jo neke drugove. Poao sam u komandu mesta da bih video i'u koga sam neobino voleo i cenio; on mi je bio i prvi komesar ete kada sam doao u partizane! Kad sam uao u jednu prostoriju, spazio sam etiri druga, ali meu njima nije bilo ie. Kasnije sam ga video. Poznao sam i Milku Mini. Prvi komandir narodne milicije u Krupnju imao je roditelje u. oblinjem selu, pa je njegova majka spremila torbu s pogaom, sirom i kaj650-

makom. On je sve to doneo i stavio na sto, pa je ponudio i drugove. Kad sam naiao, Milka ree: Evo naeg malog Dobrosava. Ponudila mi je pogae i sira. U tom trenutku je naleteo nemaki avion i iznad same komande mesta ispalio nekoliko rafala. Jedan od drugova koji je bio pored Milke upitao je: _ Sta, napad iz zraka? Rei su izgovorene tako da sam dobio utisak da je taj drug Slovenac. Svi su docnije nekud otili. Veerali smo po dvoje iz "jedne porcije, poto ih nije bilo dovoljno. Ja sam primio hranu u jednoj nemakoj porciji za sebe i Milku. Dok smo 1 jeli, ona me upita: Jesi h video druga Tita? Ja joj odgovorim negativno, a ona se ljuti: Kako, kad smo zajedno bili u komandi mesta za vreme napada iz vazduha? Podsetila me na oveka koji je rekao: ta, napad iz zraka? Nisam znao da je to drug Tito. Bio sam radostan to sam ga video, a i tuan to nisam znao da je to on. S fronta od Valjeva i apca pristizali su novi ranjenici. Jednog dana volovskim kolima seljaci su doneh Dragomira Rankovia iz Prievia, koga su ljotievci uhvatili pa, znajui da je predsednik narodnooslobodilakog odbora, izbatinali ga i zverski muili, a zatim mu pod oba pazuha ispalili po jedno dum-dum zrno, tako da su mu oba ramena bila odvaljena. Bio je krupan, snana ljudina. Kada je donet u bolnicu, davao je poslenje znake ivota. Umro je u najteim mukama. Nemake ranjenike koje smo smestili u dve sobe nadgledao je bolniar Nemac. Dobijali su istu hranu kao i partizani. U poetku su imah i svoga lekara koga smo u Krupnju zarobili. Kasnije je ustanovljeno da je taj lekar pripadnik nemake faistike partije i da je spreavao predaju garnizona, pa je zato likvidiran. Posle toga su nai lekari pruali potrebnu pomo nemakim ranjenicima. .Za vreme prve neprijateljske ofanzive, kada su dve nemake divizije stigle u Mavu i abac, nae snage su bile prinuene na povlaenje. Tada je zapretila opasnost bolnici. Mia Jeremi je naredio da bolnicu selimo u pravcu ljivo ve i Pecke, a docnije Gornje Orovice. Organi narodne vlasti stavili su nam na raspolaganje volovske zaprege koje. po blatu, kii i snegu nisu bile u stanju da voze ni po jednog ranjenika. Dok su nae snage vodile ogorene borbe oko Zavlake, Majkovia, ak i na samim prilazima sela Lipinovi, naa bolnica sa preko 100 zaprega i ogromnim brojem krupne i sitne stoke sporo se kretala po raskaljanom putu prema selu lji651-

vovi. Povezli smo sve nae ranjenike iz bolnice, dok smo nemake ostavili s naim bolniarem, Spasojem Stakiem, koji je sluio u sanitetskim jedinicama bive jugoslovenske vojske. Komanda mesta je sa ostalim zarobljenim Nemcima evakuisala i njihove bolniare. Naa kolona je stigla u ljivovu i uz pomo narodnooslobodilakog odbora i Sretena Milovanovia, jednog od najaktivnijih odbornika sela Despotovia, razmestila ranjenike po kuama. Tu nam je umro jedan od teih ranjenika radnik iz Manelosa. Posle dva dana obaveteni smo da su nae snage morale da napuste Krupanj. Naa odbrana u Krupnju je bila vrlo uporna i ilava. Jedne noi Nemcima je polazilo za rukom da dvaput zauzmu Krupanj, a nai ga povraali. Neposredno posle ove vesti pred kuu u kojoj je bila smetena bolnica stigla je kolona jednog mavamskog bataljona. Prepoznao sam svoga nekadanjeg komandira Stevana Filipovia, sada komandanta tog mavanskog bataljona. Borbama oko Krupnja i u samom tom mestu 'borci su bih iscrpeni, gladni, sa slabom odeom i obuom. U stroju je bilo i mnogo bosih. Bolnica im je dala neto od odee i hrane. Poto je pretila opasnost da nemake snage krenu u pravcu naeg povlaenja, narodnooslobodilaki odbor je mobilisao celo selo za seu velikih stabala koja su obarana na ionako blatnjave i teko prohodne puteve. Nareeno im je i da prekopavaju puteve i time koliko-toliko uspore nadiranje Nemaca. Zamolio sam Stevu da sa svojim bataljonom pomogne povlaenje bolnice prema Proslopu i Orovici i da za to vreme zadrava Nemce ispred ljivove. Posle kratkog odmora Steva je postrojio svoje borce. Govorio im je o potrebi da na etvrtom kilometru iznad ljivove posednu poloaj i zatite povlaenje bolnice. Obraajui se drugovima glasom koji podrhtava, zahtevao je da to bez pogovora izvre, jer su u pitanju ranjenici, njihovi dojueranji drugovi iz stroja. Iako se niu estito ni odmorili, svi su bez pogovora krenuli na poloaj. Naa kolona je sa volovskim zapregama i tekim ranjenicima u kolima krenula preko Carine u pravcu Pecke. Put je bio teak, volovske zaprege su se jedva kretale, a dva tea ranjenika su bila na umoru. Kad su izdahnuli, desetina koja je titila bolnicu ostala , je da ih sahrani, a mi smo nastavili put. Isti prizor se ponovio jo dvaput. Pred ulazom u Pecku, Paja, desetar desetine koja je titila bolnicu, predao mi je neke stvarice sahranjenih drugova olovke, blokove, i dr. Kasnije sam ih predao Brki, predsedniku Narodnooslobodilakog odbora u Peckoj. Preturam po jednom malopa notesu i itam slova ispisana nevetom rukom seljaka: Molim sve i svakoga partizane ih etnike, ako mi se neto 652-

desi, da obavesti moje u Noajskom Salau. To je bila poruka oveka-borea iji se ivot malopre ugasio. Dok kolona odmie prema Peckoj ujemo od ljivove mitraljeske rafale. To se Stevin bataljon bije sa nemakim isturenim odeljenjima koja su krenula za nama. U Peckoj smo prenoili, a sutradan krenuli za Orovicu. Uz velike napore prolazimo preko Proslopa i kasno u no stiemo kod kole u Gornjoj Orovici. Tu smo razmestili ranjenike po slami koju smo prekrili oskudnim ebadima i ponjavama dobijenim od seljaka iz Mave i okoline Krupnja. Neprijateljske snage su krenule u pravcu Valjeva pa se ovde zadravamo due. U Peckoj je naa komanda mesta iji je komandant uitelj Steva Mdlatovi. Ona prua pomo u svemu onome to bolnici nedostaje, a najvie" u instrumentima i lekovima. Jedan lekar je nestao. U Orovici je bila jedna desetina etnika koja je pripadala kapetanu Raiu. Njihov pretpostavljeni je neki Mika Maleti, koji sebe predstavlja kao stareinu te grupe i laskavo kae: Disciplinski. U toj etnikoj desetini nalazio se i Bora Janji apanin, harmonika i radio-peva. Bili su smeteni u kui pored crkve u kojoj je svetenik bio neki Rus. Nai odnosi s etnicima postaju sve vie zategnuti. Njihovi kuriri govore o otvorenim sukobima izmeu etnika i partizana. Jedan etnik je navratio u nau kuhinju u kojoj mu je Ivana Stanimirovi, kuvarica, dala hranu. "On pria kako najpre treba zemlju oistiti od komunista i partizana, jer su oni korov srpske nacije, pa tek onda voditi borbu. Ivana mu, izgleda, odobrava, pa i njen sin Cvetko. Ja nailazim i otro se raspravljam s njima etnik malo menja ton razgovora, ali ostaje pri svome. Razgovaram s Pajom, desetarom, opanarskim radnikom iz Mave, o tome da bi tog etnika trebalo otpratiti do Proslopa. On se smeje i spreman je da to uini, ah ja nemam smelosti da mu to izriito kaem, jer znam da je linija naeg pokreta saradnja sa svim snagama koje su spremne da se bore protiv okupatora i da ne treba dovoditi u pitanje tu saradnju. U bolnicu stie doktor Jankovi koji' mi donosi poruku od Mie Jeremia da su se nai odnosi sa etnicima pogorah, da je na mnogim mestima dolo do otvorenih sukoba i da se jedino etnici popa Zeevia i porunika Martinovia dobro dre i sarauju s nama. Doktor Jankovi se interesu je za stanje u bolnici i za meusobne odnose. Deo osoblja i nekohko ranjenika su etnici i odreda Zeevia i Martinovia. Jankovi me savetuje da sve one koji su zdravi i sposobni uputim u jedinice i na taj nain rasteretim bolnicu koja treba da poe u Ljuboviju i Bratunac.
653-

Sa lekarima smo prilikom pregleda utvrdili stanje ranjenika i nekim saoptili da idu u svoje jedinice. "Veina je to dobro primila, ali je bilo pojedinaca koji su .se izgovarali da im jo rane nisu zarasle, da ne mogu da idu, da im je ovde dobro itd. Mi smo ostali uporni i svakom smo dali otpusnu listu. Poto smo pri bolnici imali i svoje radionice obuarsku, krojaku i druge, nastojali smo da svakom obezbedimo dobru Obuu, rublje i odelo. Materijal za ta odela dobili smo od sreskog narodnooslobodilakog odbora koji je to sakupio- od trgovaca i drugih zanatlija u Krupnju i ostalim mestima. Na sebi sam imao crvenu koulju koja je takoe izraena u "naoj radionici od porheta sa okovratnikom bez kragne. Onog jutra kada su prezdraveli ranjenici krenuh u svoje jedinice mesarski radnik iz Valjeva, Mihailo, zvani Era, zatraio mi je tu koulju jer mu se dopala, zbog boje. Skinuo sam je i bez razmiljanja dao. Obukao sam njegovu koulju koju je primio prilikom polaska. Poto su nai odnosi sa etnikom desetinom u Orovici bili lojalni, a Disciplinski je esto dolazio u bolnicu, razgovarao i upoznavao se s ranjenicima, to je i Mihailo smatrao da treba i s njim da se pozdravi. Kod Disciplinskog je zatekao harmonikaa Boru apanina. Pili su rakiju. Mihailu se to dopalo i opredelio se za etnike. U podne su me pozvali na ruak, jer navodno slave roendan 'kapetana Raia. Utivo sam im se zahvalio i odbio da prisustvujem ruku. " U meuvremenu je Disciplinski poveo razgovor u kancelariji bolnice: Sve vas razumem kae on ah ne mogu jedno da shvatim kako to komunisti propagiraju ravnopravnost ena. Otkud one mogu biti ravnopravne i otkud mogu da zauzimaju iste poloaje u drutvu i dravi kao mukarci? Pokuao sam da mu to objasnim, ah on je odmahnuo rukom i rekao: Sve je to ludost. Posle jednog sata iz Pecke stie Paja i ree da su ga na Proslopu razoruah etnici. Iz torbe je izvadio jedan plakat koji je izdat u Uicu, a bio je crvene boje sa crvenim slovima. U njemu se pozivaju etnici da obustave bratoubilaku borbu jer to ide samo u prilog okupatoru. Plakat je potpisao "Vrhovni tab NOY i POJ. Kad su etnici proitah njegovu sadrinu, vratili" su puku Paji i rekli mu da ide. Paja mi je ispriao da su odnosi sa etnikom komandom u Peckoj vrlo zategnuti, da u Ljuboviji neki Pkiteri presree nae kurire i pieni nae transporte iz Uica sa municijom,tampom, uvanom, i ostalim namirnicama. Sutradan je bolnicu stigao nekadanji ranjenik Selja koji je u prolazu navratio kod ns. Odluio je d prenoi, pa da
654-

sutradan produi za Uice po nekom specijalnom zadatku. On mi je priao da je dolo do otvorenih sukoba izmeu naih i etnikih snaga u okohni aka, Uica i u vie drugih mesta u Srbiji. Govorio je i o neizbenosti toga sukoba i da e vero. vatno ovih dana doi do sukoba i u samoj Ljuboviji, jer, se nae snage iz Uica spremaju da raiste stanje koje vlada u zapadnoj Srbiji. Poto je nae obezbeenje bolnice' bilo slabo i nedovoljno, dogovorili smo se da dva druga krenu a Pecku i trae pojaanje, dok su petorica otila da sakupljaju kola od seljaka za pokret bolnice prema Bratuncu, tako da se obezbeenje bolnice svelo na nekoliko ljudi. Zato smo odluili da te nai ja i Sei ja spavamo u bolnikim sobama, jer smo pretpostavljah da e nas etnici u Orovici napasti. Te noi je oko 22 asa Mihailo, koji je ranije bio ranjenik u ovoj bolnici, doao kao etnik i saoptio mi da je stigla neka poruka koju treba da potpiem u kancelariji. Obukao sam se i ne slutei da je u bolnikoj kancelariji etnika zaseda. Uao sam bez oruja. Unutra je bio mrak i kad sam zakoraio u kancelariju upalila se baterijska lampa. Disciplinski me je sa uperenim pitoljem zgrabio i vezao. Odveli su me u zgradu bive optine i zatvorili. Malo zatim doveli su i Selju. U sobu su uveli i jednog etnika s pukom da n a s uva. Disciplinski je najvulgarnijim reima pretio straaru da e mu glava oleteti s ramena ako nas dvojica pobegnemo. Kada je svanulo jutro, pod straom su nas izveli u dvorite i ponovo vratili u sobu. Odvezali su,nam ruke, a iz bolnice su nam nai doneli hrane. Kroz prozor zgrade video sam da etnici okupljaju seljake iz Gornje Orovice i mobiliu ih. Na administrativni slubenik Cvetko Stanimirovi stavio se na raspolaganje etnicima i sa naom pisaom mainom pie da su komunisti i Tito Jevreji, neprijatelji srpskog naroda i da ih sve treba pobiti, jer se drukije ne moe izvojevati n a cionalna sloboda. Ta obavetenja dele seljacima. U podne su nam Radmila Simovi i Mila Muniaba donele ruak iz bolnice. Seljaci su nas gledali kroz prozor i ve o nama mislili kao o pokojnicima. etnik Maleti Disciplinski je jurio na konju, as do optinske zgrade, as do 'bolnice, as do svoje komande i govorio seljacima kako su oni pozvani da idu u borbu protiv komunista u Ljuboviji. Po podne se u daljini ula borba prema Ljuboviji. To su se nae snage borile protiv etnika. ule su se detonacije granata, jer su nai u to vreme raspolagali artiljerijom. Nemaki , avioni sa zemunskog aerodroma nadletali su itavo podruje 'i pratili kretanje naih snaga u zapadnoj Srbiji. Kada su obaveteni da je dolo do sukoba izmeu naih i etnikih,snaga poeli su da mitraljiraju i bacaju bombe na nae poloaje. Pra655-

"vei krugove nad Ljubovijom oni su naletali i Orovicu. Piloti su primetili-okupljanje seljaka pred optinskom zgradom u Oro vici i, ne znajui da su to mobilisani etnici, iz mitraljeza .su otvorili vatru na njih. Svi su se za nekoliko minuta razbeali. Straar koji je s nama bio u sobi otvorio je vrata, Meteo napolje i pobegao. Selja i ja smo takoe izali u hodnik toboe da se sklonimo od mitraljiranja nemakog aviona. Spazili smo ostavljene karabine i uzeli ih. U blizini je bila uma, te smo trei od drveta do rveta sili u jedan potok koji je vodio u pravcu Pecke. Oko ponoi smo stigli u Pecku, gde smo nali Milatovia, komandanta mesta, kome smo ispriali itav dogaaj i objasnili da je bolnica zarobljena. Milatovi nas je obavestio da se u Peckoj nalazi jedan mavanski bataljon sa ikaMilanom Belovukoviem Devom i Dobrosavom Radosavljviem, zvanim Narod koji je bio komandant tog bataljona. Odmah smo otili kod njih i objasnili situaciju u kojoj se nalazi bolnica. Rano izjutra sledeeg dana mavanski bataljon je krenuo u pravcu Orovice. Oko 11 asova smo bih u bolnici. etnici su se razbeali bez otpora, samo su sa visova opalili po koji metak. Kad smo stigli u bolnici je vladala opta radost. Dok se ovo dogaalo u Orovici, partizanske snage su pod komandom Radivoja Jovanovia Bradonje razbile etnike popa Bore Nenadovia, potom popa graanikog i najzad Pinterieve i ule u Ljuboviju. * Gotovo u istom momentu kada smo primili ovu vest obaveteni smo da su nai ponovo i u Krupnju. Nemake divizije koje su nadirale od Mave otile su u pravcu Val je va i tamo se spojile s opkoljenim snagama u samom Valjevu, a nai su se ponovo vratili u Krupanj. Odmah sam s Pajom krenuo u Krupanj. Negde na Carini uhvatio nas je mrak, pa smo prenoili u kui jednoga seljaka. Iako smo imali oruje, nismo mogli da mu kaemo ko smo, jer je put bio pun opasnosti. U to vreme su tuda tumarale razne etnike jedinice kojih je bilo gotovo u svim selima. Sledeeg dana predvee stigh smo u Krupanj. On nije vie izgledao onako kako sam ga zapamtio. Zgrada u kojoj je bila komanda mesta sada je spaljena, a osnovna kola u kojoj . je bila bolnica prosto je nestala. Izgorela je i zgrada u kojoj je bio kulturno-propagandni centar, zatim veliki broj kua, trgovakih i zanatskih radnji. Od graana koji su poeh da se vraaju u grad, a koji su se za vreme nemake najezde sklonili u oblinja sel, saznao sam da su naeg bolniara Dragutina, koga smo ostavili s nemakim ranjenicima, sami ranjenici ubili. To je bila njihova zahvalnost za to to smo ih dva meseca leili i hranih.
656-

U Krupnju sam naao Miu Jeremia, Miloa Minia i druge. Priao sam im o dogaajima oko Pecke, o bolnici, njenom zarobljavanju i ponovnom osloboenju. Drugovi su se sloili da bolnicu treba to hitnije seliti na ve odreeno mesto. Mica mi je dao i detaljnija uputstva o tome. Sutradan smo ponovo krenuli za Orovicu istim putem kojim smo i doli, vodei rauna da se ne "sretnemo s etnicimaKada smo preli Proslop, skrenuli smo levo prema Gornjoj Orovici. Na desnoj strani, na svega 400500 metara, poela je estoka borba naeg Mavanskog bataljona, koji je uestvovao u osloboenju bolnice od etnika popa graanikog. Sutradan, poto smo prethodno pripremili zkprena vozila, krenuli smo s ranjenicima i osobljem bolnice iz Orovice, pa preko Ljubovije i Drinjae stigli u Bratunac, gde je bolnica ostala. O njoj je preuzela brigu komanda mesta u Ljuboviji. "Vraajui se za Pecku u jednom zaseoku sam naao Miloa Minia, komesara Valjevskog odreda Milosava Milosavljevia, Miu Jeremia, Obrada, Miku Mitrovia i druge. Tu je odlueno da se preko Ljubovije, Bajine Bate i Uica sa grupom drugova prebacim na valjevski front, u Baevice. To je bilo u prvoj polovini novembra 1941. godine.
Dobrivoje BOKOVIC

42 U s t a n a k 1941.

IZ USTANIKIH

DANA

ABLJAKA

JEDAN OVJEK JE TOG DANA TRAIO DA MU . ZAPALE KUU ,

]N[ akon politikih, i vojnikih, priprema, koje je izvrila mjesna organizacija KPJ 19. jula nou, skupljah smo se pod orujem na zborna mjesta. U sklopu pokreta na ustanak crnogorskog naroda protiv stranog zavojevaa trebalo je napasti i razoruati italijanku postaju u Zabljaku, upravo likvidirati vlast okupatora i uspostaviti ustaniku. Italijanska postaja bila je malobrojna. Udaljeni od veih garnizona u Nikiu i Pljevljima, italij anski vojnici bih su isuvie mirni, gotovo preplaeni. Ne bi se moglo rei da su mnogo liili na dio sile carstva koje je polo da osvaja svijet. andarmi i finansi bive Jugoslavije, koji su ostali u slubi novog gospodara, nijesu se jo bili prilagodili i izgledah su zbunjeni i demorahsani. Iako smo bili bez iskustva u voenju oruane borbe, bilo nam je jasno da neemo imati teak zadatak oko razoruanja abljakog garnizona. No ipak smo bili svjesni da tom akcijom ulazimo u veliki obraun s monim okupatorskim silama, obraun neizvjestan u pogledu trajanja i rtava koje emo podnijeti, ah sa sigurnim uvjerenjem da emo izvoj evati slobodu i to onu iz narodnih elja. Kolone naih jedinica sa zbornih mjesta krenule su kad je minula pono da bi u Zabljak stigle pred zoru. Da bi se postigla tajnost pokreta ilo se zaobilaznim putevima preko nepokoenih livada. Vedra julska no pod planinom bila je meka i topla. Stigli smo na vrijeme. Bilo nas je mnogo. Valjda deset na jednoga. Karabinijeri su bih smjeteni u tvrdoj kamenoj kui na sprat. Zauzeh smo poloaj na pedesetak metara od kue. Utom je zapucalo. Prvo oni, pa mi. Mi smo pucali u prozore. Da se ne bi izlagali naim kurumima, oni su beskrajnim ra658-

falima svojih, breda stingali nebo. Kad je poela pucnjava, njihov straar nije mogao ui na vrata kue, nego se sklonio u drvenu baraieu pored kue. Svi smo vidjeli gdje je uao. Ne pucaj u baraku viknuo je neko moda e se taj sjutra s nama boriti protiv Musolinija. I niko nije pucao u baraku. Razdanilo se odavna, a pucnjava nije prestala. Izgledalo je da karabinijeri misle na ozbiljan otpor. Poeh smo s'pripremama za juri. Zapalite kuu. Neu ja da mi zbog kue drugovi ginu. Vikao je iz sveg glasa na borac i drug Kota Badnjar,; ija je to kua bila. Kota je imao mnogo sitne djece i tu kuu. Svi mo znali koliko je truda, muke i znoja uloio da bi je sazidao. Godinama je tesao i slagao kamen na kamen. S tim kamenjem u tu zidinu uziivao je i dio sebe, da bi stvorio bolje uslove ivota svojoj djeci. Obrtom situacije njegova kua postala je neprijateljska tvrava. Sada je jedino kao takvu i vidio uz saznanje da je on sam tu tvravu sazidao. Zato je traio da je zapalimo prije nego je iko drugi i pomislio tako neto. Dolje faizam! Dolje Musolini! Uporno je vikao jedan drug koji je, izgleda mislio da.na taj nain nae saveznike meu-karabinij erima, jer mu je bilo teko pretpostaviti da ima neko ko bi se ozbiljno borio za faizam i Musolinija. U meuvremenu Duan Obradovi je pronaao u hotelu itahjanskog komesara i zarobio ga. Po nareenju zarobljenog komesara karabinijeri su se predah i borba, u kojoj nije bilo mrtvih, ni ranjenih prestala je. I talijanskim vojnicima smo oduzeli samo oruje i municiju. Svu ostalu spremu i hranu smo im ostavili. Gledali smo ih kao manje-vie nedune vojnike, koji su primorani da slue u okupacionim trupama. S njima se postupalo na najljepi nain, kako od strane ustanike komande i boraca pod iji su nadzor stavljeni, tako i od strane stanovnitva.
USTANICKO RASPOLOENJE

uvi pucnjavu u abljaku, kolone naoruanih ljudi iz okoline pristizale su sa svih strana. Ti ljudi su nas gledali pri-' jekorno, to smo od njih zatajili akciju. Za njih je to postalo pitanje asti, ugleda i povjerenja. Oni su shvatili znaaj uea u krupnom istoiijskom dogaaju poetka ustanka protiv stranog/ osvajaa. Zajedno sa" omladinom nali su se mnogi ratnici

iz minulih ratova po godinama stari, ali duhom mladi; upotpunjavah u ustaniku vojsku dajui joj karakter optenarodnog pokreta. U vedrom, sunanom i toplom jutru pored ustanikih jedinica sve abljako stanovnitvo je izalo na ulicu. Raspoloenje je bilo odlino. Prvi okraj sa okupatorom dobijen je bez krvi. Rijetki su bili oni, koji su tog jutra javno izraavah da razmiljaju o posljedicama. No ipak ih je bilo i to. meu starijim ljudima. ta uiniste? Nijeste morah tohku vojsku kupiti. Da ste meni rekli, ja bih s dvije babe razoruao tu aku Italijana, koji ionako nikome nita nijesu uinili. ta ete sjutra, kad doe velika vojska mone imperije? Sve e nas popriti govorio je jedan starac grupi uesnika, ali da se ne uje daleko. Jedan ovjek se tog dana pojavio sa zavezanim oima na abljakoj uhci. Za vrijeme austrijske okupacije u prvom svjetskom ratu bio je osumnjien kao saradnik okupatora i zbog toga dugo vremena preziran i ikaniran. U ovim istorijskim danima . htio je da od poetka svima stavi do znanja svoj stav: Od danas ja sam slijep za sve to se ovdje dogaa. Nemojte poshje rei da sam ja nekoga prokazao. Onaj ko nije vidio ne moe ni prokazati. Ljudi su se toj pojavi smijali, jer im ni na kraj pameti nije bilo da se uvaju ni od pogleda zarobljenih karabinijera. to je neke nakon ponovnog dolaska italij anske vojske stalo ivota. Nai zarobljenici su ih prepoznavali, prokazivali i svjedoili da su ih toga dana vidjeli s orujem u Zabljaku, to je za okupatorski vojni sud bilo vjerodostojno i dovoljno.
VIDA

U zatiju na iroko osloboenoj teritoriji od Nikia do Pljevlja nastavljen je rad na organizacionom i politikom uvrenju snaga ustanka. U kratkom vremenu u itavoj Crnoj Gori postignuti se veliki rezultati. Samo su nekolika najjaa neprijateljska garnizona ostala na najuem podruju veih gradova. I pored ivog politikog rada koji je sprovoen tih dana u selima i hitnih poljoprivrednih radova (kosidbe), ljudi su dolazili u Zabljak da se obavijeste o dogaajima. Kafana Vide Takan postala je najzad legalan komunistiki tab u kome se moglo na sav glas raspravljati. Vida i njeni gosti su dugo vremena ekah ha takve dane s nadom da e ipak doi. Punih dvadeset godina to mjesto je bilo stjecite naprednih ljudi gdje se mogla uti i progovoriti antireimska i napredna rije. Do660-

due, ona komunistika uvijek u pola glasa. A i tada bi "Vida nala naina da opomene na opreznost, ako bi u prisustvu bilo nepoeljnih, ili da, pod izgovorom sto poslova, svaki as izie i osmotri da neko ne prislukuje. Sad vie sve to nije bilo potrebno iako su brige i opasnosti narasle. O daljim borbama i pregnuima govorilo se plameno i ustaniki. Vida je mlade ljude upozoravala na nedostatak iskustva i potrebu promiljenosti: Skoro je to bilo kad su vas majke s krtenja vraale u kolijevkama i turale pod ovaj moj poret. Vi ste jueranji. Dobro je to to ste mladi, ali uvajte se. Mladost je ludost. Vi vodite ljude u vatru. uvajte ih. Ako ih ne budete umjeli voditi, izgubiete ih i ostavie vas. Tako je nama govorila ka'smo sami. Meutim onima koji su ukazivali na nau mladost kao nedostatak nije dala progovoriti: Oni su uzdanica i nada naa. U ovakvim prilikama uvijek je omladina prednjaila. Oni nee da ive kao to smo mi ivjeh. Njihovo pravo i dunost je da se bre i oni moraju pobijediti.
"VRATILI SMO SE ISPRED" NIKSlA

Da smo u ratu Italijani su nam ee stavljah d znanja izvianjem teritorije i bombardovanjem iz aviona. No bili su jako neprecizni, tako da rtava uopte nije bilo. A nakon takvog iskustva i strah od aviona i bombardovanja je oslabio. Ljudi su u ah govorili: Najvea je teta od njihovog bombardovanja to polonaise divokoze po Durmitoru. Mi smo se pripremali za osloboenje Nikia i jedne noi smo poh. Vodovi i ete shvah su se na cestu poveavajui kolonu ustanika. Ljudi su shvatili opravdanost* ove akcije, kojom je trebalo proiriti i ojaati postignute uspjehe i u ustanku. Neprijateljski garnizon u Nikiu predstavljao je stalnu opasnost za osloboena podruja. . Na Gvozdu nam je saopteno da nema uslova za napad na Niki, jer su se Italijani jakim snagama probili kroz Crnu Goru i uh u Niki. Ova nemila vijest nagovjetavala je, tek sad velike tekoe i velike borbe, koje je trebalo izdrati. N Niki smo poh s poletom, a vraah smo se potiteni, znajui ta nas eka. Na Krnovskoj glavici je ostavljen jedan vod Jezeraea s Vojom erkoviem, kao prestraa sa zadatkom da prihvati borbu s italijanskim kolonama koje budu nastupale prema Zabljaku i Pljevljima. - 661-

ODLUNOST PROFESORA

Velika vojska pola je da kazni ustaniku Crnu Goru. Brojne motorizovane i pjeadijske kolone napredovale su prema Durmitoru. Iza njih su ostajala zgarita i svijei grobovi strijeljanih ustanika. Ispred njih je iao strah i nespokojstvo. Ljudi koji se inae nijesu slagali sa ustaniekom akcijom, progovorili su. Jedni iz straha, drugi, a naroito neki graanski intelektualci i politiari, kao politiki neprijatelji Komunistike partije koja je organizovala i povela ustanak. Na stav je,bio da se samo poznati ustanici povuku s orujem u umu. Svi ostali da ostanu kod svojih kua. U takvoj atmosferi jednog julskog dana, nakon otrog okraja na Krnovskoj glavici, italij anska vojska se pribliavala Zabljaku. Sumama Razvrja sam otiao da izbliza vidim tu vojsku. Kad sam doao prema Turistikom domu, ugledao sam Stojana Cerovia kako i sam osmatra s hvae ispred hotela ulazak italij anskih kolona u Zabljak. Stojan je bio impozantna figura profesora s bradom. ovjek je ve u godinama i teko oteenog zdravlja. Bio je vrlo obrzovan i inicijativan, poznat kao javni radnik i politiki ovjek. S nama studentima uputao se u polemike, ali uvijek mudro i s tolerancijom za razliku od mnogih drugih graanskih intelektualaca i politiara. S pukom o ramenu uputio sam se prema njemu ha istinu livade. Doekao me kao da se nita ne dogaa. Sta emo sad profesore? upitao sam ga. Zna se, tebi je mjesto gore odgovorio mi je i pokazao rukom na ume Durmitora, a onda dodao: ' A ja u ostati da se s Latinima nadmudrujem dokle se inogne, pa u onda i ja doi kod vas. Tako je i bilo. Ostao je i nadmudrivao se s Itahjanima i to dosta uspjeno. Kad je njihova komanda izdala nareenje da s predaju puke, mnogi ljudi su dolazili kod Stojana za savjet ta da rade, a on im je bez ikakve bojazni govorio: . Ne, kako da predate ustanike puke kukala vam majka. Tek smo poeh borbu. Zavarajte Italijane, predajte im neto aa, kubura, onog to nije za borbu, a ispravno i novo oruje nikako. . Za nas gerilce stalno se raspitivao i drei veze sa naim porodicama govorio: . . . . . ' . . Dokle god kod mene u hotelskom magazinu ima namirnica, obanima ne smije nita faliti.
662-

STRAH

Pred vee sam doao svojoj kui, ali prvi put kradom, kao lopov to prilazi tuoj. Veerao sam i obukao toplo sukneno odijelo drei pod okom prilaze kui, a onda se spustio u Mlinski potok. Tamo sam naao ovjeka koji se takoe sklonio od Italijana. Obojica smo se obradovali. Prethodnih dana upoznao sam ga na abi jaku i rado sluao kad pria o aktuelnim temama. Poh smo putem uz potok. Moj drug je bio bez oruja, zamiljen i utljiv. Oito mu nije bilo ni do kakvih raspredanja situacije sa mnom. Gdje nas je stigla no, predloio je da tu ostanemo. S puta nije htio ni da mrdne. Bojao se,i Italijana i ume, ali izgleda vie ume. Svjea no nas je primorala da naloimo vatru. Bilo je kranje nepromiljeno zanoiti nasred puta uz vatru, pa makar i u umi, ah mi smo to uinili. Kako je no jaala i vatra splanjavala, uma je sve jasnije priala svoju priu. Moj drug, nenaviknut na te glasove, stalno me budio da provjeravam ta se uje. jutradan smo se rastali. On je otiao da trai svoja naredna prenoita u ljudskim stanitima. Ostao sam sam. Iz gustia sam gledao proplanke i luke oko potoka na kojima sam se kao dijete igrao i rastao. Po njima su se muvali italijanski vojnici. Otiao sam iznad Crnog jezera. I tamo je bio buni mravinjak Italijana koji su se kupah. Dan je, bio jedan od onih 'vrelih avgustovskih dana koje sam od ranog djetinjstva smatrao najsrenijim. U takve dane, ni roditeljski autoritet, ni ma kakav posao, nita me nije moglo, odvojiti od splavova, amaca i kupanj u jezeru. Doao je okupator i ne samo da me odstranio od jezera, nego i od puteva, koji su postali njegovi. Kretao sam se kroz umu, u strahu za ivot, vrio obazrivo, izviajui svaki puteljak i obazirui se na sve strane. Pred no sam otiao daleko od svih puteva iza Zminjeg jezera i tu sam se osjetio sasvim siguran da prespavam no. Ranije me je bilo strah na tom mjestu i po danu od pustoi i divljih ivotinja. Taj strah je ove noi potpuno, iezao u meni i zamijenio ga drugi mnogo realniji strah od ljudi, od neprijatelja.
-: - ... ,. * G E R I L S K I ODRED

Ve narednog dana naao sam se s grupom drugova u umi. Mihvoje Durkovi, Veljko i Gojko Baranin, Zelen Kovaevi, Bogdan i Joko Vojnovi, Mlado, Mio i Ognjen Novosel, uro Sibali bili su tako hrabri i pouzdani, otresiti i bistri, ivi i vedri ljudi da je s njima u zajednici sav taj emer umskog ivota i onog to ga je okruivalo pod gvoze663-

nom petom faistikog tiranina postao manje gorak. Neto kasnije nali smo se i sa Jakovom Ostojiem i drugima, tako da smo stvorili vojniku jedinicu gerilski odred s komandom i zadacima. Bilo nas je dvadesetak i to veinom mladi ljudi. Naa stanita postala su peine Durmitora na prostoru izmeu Meea i tuoca. Nismo htjeli da damo povoda neprijatelju za pojaavanje represalija, pa smo radi toga izbegavali sukobe s Itahjanima. Koristei takav na stav oni su se sasvim slobodno kretali po itavoj okolini, to je nama oteavalo i skoro onemoguavalo odlazak u oblinja sela po danu. Zato se ilo nou, kako radi dranja veza sa stanovnitvom, tako i radi snabdevanja. Uglavnom vremena smo imah na pretek za itanje one literature kojom ' smo raspolagali i za beskrajne politike i druge diskusije. Neke partijske materijale smo temeljno prouavah. Kad sam saznao gdje se umnoavaju ti materijali divio sam se Zivanu Kneeviu koji je na tom radio. On je uao u surovi obraun narodnooslobodilakog pokreta s neprijateljem kao teki invalid bez noge do kuka. Izdravao je sve nametnute napore pod kojima su posrtali i oni fiziki najsnaniji ljudi, kojima je nedostajalo snage uvjerenja, a -koja je Zivana nosila kroz neshvatljiva naprezanja partizanskog ivota. Mi smo se u naem odredu brzo privikavah na gerilski nain ivota. Kao ustanicima slobodnim i naoruanim teko nam je bilo pasivno iz planine posmatrati kako Itahjani pale kue. Prvo su zapalili kue Duana Obradovia i Vidoja Krstajia, a onda nekohko zgrada na Pitominama. Jo tee nam je padalo bilo da sluamo kako italijanske vojne vlasti hapse i odvode na suenja u Pljevlje nae ljude, koji su ostali kod svojih kua. Meu mnogima oveh su i strijeljali uitelja Jovana Vukovia, ' Mihaila Novosela, brau Musie, Murata i Bea, kovae i napredne ljude iz Zabljaka.
*

Neki nai drugovi imali su tekoa da savladaju otpor porodice da bi postali aktivni borci ustanka. Situacija u kui. Mihaila Novosela nije bila takva. Brojna porodica bila je jednoduna. Mihailo sa doraslim sinovima Majom, Zajom i Savom prihvatio se meu prvima ustanike puke. Majka Jelica opremala ih je i ispraala u borbu steui srce, svjesna da je stekla mua, rodila i ogajila sinove da budu ljudi koji e ispunjavati svoje dunosti i obaveze. Ostajala je sama kod svoje kue i oslukivala glasove. Oni su povremeno' dolazili, crni s utuenim glasnicima, koji su ih saoptavali s velikim tekoama. Prvo su Itahjani strijeljah Mihaila. Jelici je bilo teko
664-

 ostala je bez mua, ali je osjeala zatitu doraslih, sinova boraca, koji su pod orujem sa svojim drugovima bili oslonac i uzdanici ne samo svojoj majci, nego_i itavom kraju. Ali crni glasnici nisu prestajali da dolaze u ovu kuu. Maja su ubili etnici. Zatim je poginuo Savo. Pa Zajo. Jelica je ostala sa nedoraslom djecom, jedini zatitnik porodice i kue. Ila je,, fiziki oronula. kao sjenka, nije gubila tmoral i samopouzdanje. Preuzela j e . i njihove dunosti na sebe. uvajui na taj nain ustaniki ugled svoje kue borila se ukljuujui se sve aktivnije u pokret rijeju i djelom.
SOLIDARNOST

Na odred se oslanjao na sela: Bosau, Pitomine, Razvrje i Kovaku Dolinu. Stanovnitvo ovih sela bilo je solidarno sa nama. Veina ljudi, koji su ostali kod svojih kua, bili su uvijek spremni da nam se prikljue. Njihove kue bile su nam otvorene. Za snabdijevanje hranom i drugim, potrebama, kao i za prenoenje poruka mogli smo se osloniti, kako na ljude, tako i na ene i djecu. Na pritisak okupatora da se preda oruje i da se vrate oni.koji su otili s orujem u umu, ogluili su se: Novoseh, Barani, amali, Kovaevii, Vojnovii i. Sibalii. S njima smo se sretali nou u njihovim kuama, na. skrovitim mjestima i umama i u naim stanitima, gdje su dolazili da nas posjete i porazgovaraju. Mi smo njih obavjetavah u tim organizovanim i sluajnim susretima o vijestima do kojih smo dolazili iz politikih izvora naih organizacija, a. oni nas o raznim svojim zgodama i nezgodama s okupatorom i njegovim vlastima. Ti ljudi, oslonjeni na bogato iskustvo prolosti, znah su da cijene dogaaje i da predviaju. Znali su da cijene snagu neprijatelja i opasnost njegove akcije. Jednog dana kad sam se sputao ka Mlinskom potoku, uo sam razgovor. Prilazei oprezno, kroz granje, ugledao sam dvojicu starijih ljudi: Radosava Baranina i Momila Sibalia. Zastao sam i uo razgovor, kog sam se mnogo puta kasnije u ratu sjeao. Slagali su se u potcenjivanju italijanske vojne snage. Momilo se plaio Nijemaca: Ove je lako istjerati, kad god se krene. Nee valjatiako Nijemci dou. Oni su drukiji. Radoslav se bojao vie domae nesloge, nego i Nijemaca: Sa svima njima e se nekako izlaziti .na kraj, ako budemo unutar sloni. Ali ako se podvojimo - to e onda biti vee zlo i od Nijemaca i Italijana zajedno.
665-

I pored sve opasnosti koju smo predstavljali za okolinu niko nije traio od nas da se predamo, ili da se uklonimo Iz njihove blizine. Znajui za na stav da smo prekinuli vatru, kako bi u pogodnom momentu mogli uspjeno nastupiti na zgodan nain su nam pomogli kako da izbjegnemo iznenadne .susrete s neprijateljem. Borba je bila shvaena kao neminovnost i kao izlaz. Ona je takoe bila shvaena i- kao neto :zajeniko, gdje svako treba da doprinese prema svojim mogunostima. Kako su poljski radovi bili u punom jeku, a ljudi koji su se sklonih u ume nisu mogli obraditi svoju zemlju to im se pritiealo u pomo. Ni jedna livada tog ljeta nije ostala nepokoena i nijedna njiva neponjevena. Sa abljaka su dolazile poruke i prijetnje da se to ne radi, ah ipak je -uraeno. Pritisak, koji je od okupatorske vlasti vren na nae porodice da se prijavimo, odbacivan je negdje s izvrdavanjem, negdje otvoreno. Jednoga dana majka mi je poruila da se naemo. Otiao .sam gdje je rekla. Poto smo se porazgovarali o svemu, poela je o glavnoj stvari, radi ega me je pozvala. Jiie mi je rekao Vojo Nenadi da doe, preda oruje i uzme itahjansku propusnicu. U sluaju da ne doe u roku od dva dana, kae, prvo e nam Italijani zapaliti kuu, .-a potom ta e jo s nama uraditi, to samo oni znaju. Dok je govorila, upkala je travu i gledala ispred sebe, a onda se uspravila, unijela mi se u lice i kao da sam ja Vojo nastavila odlunim glasom kako mu je izmeu ostaiog odgovorila: . . . Budi siguran Vojo da ti nee doi, a ti s Italijamima, pali, samo vodi rauna da e- se nai neko ko e i tvoju zapaliti. Potom joj je izraz lica ponovo postao majinski^ a glas mek i topao: Zvala sam te da te ne iznenadi, ako bi vidio da nam gori kua i da ne bi uinio neto nepromiljeno, to bi nanijelo rstetu ostalim ljudima.
OSLONCI

Na odred je bio stijenjen izmeu Italijana i vrhova "Durmitora, zato je bilo zadovoljstvo izii iz te tjeskobe i sresti se s drugovima iz susjednih odreda. Staloenost i mirnoa -uitelja Jevrema Grbovia bila je izvor ustanikog samopouzdanja i vjere isto-kao i temeljita odlunost starog abljakog predsjednika optine Milima Krstajia. Spremnost i borbeni
666-

ar omladinaca: Milana Badnjara, Draga Grbovia, Branka Mirko via,_ Radosava Durkovia, Dimitrija Obradovia, Gojka Lalovia, eda Batizia, da kao i mnogi drugi sve svoje plamene rijei mladih revolucionara pretvore u djela bili su oita garancija neminovnosti pobjede pokreta kome su pripadali. Jedan od tih s kojima je bilo posebno zadovoljstvo sresti se tih tekih dana, bi je Batri ugi. Jo prije rata bio je zapaen seljaki omladinac meu revolucionarnom omladinom durmitorskog kraja. Njegove naglaene karakterne osobine inile su ga primjernim. Obdaren snagom, zdravljem i ljepotom, uvijek vedar i nasmijan, ega se god prihvatio uradio je s velikim pouzdanjem i lakoom. U naprednom 'pokretu, na politikim, partijskim i omladinskim skupovima gdje su brojno bih zastupljeni intelektualci, nije zaostajao svojom reitou. Sa ustankom njegove osobine i vrline su tek dole do punog izraaja. Opasnostima su one potencirane i Batrieva linost je sve bre izrastala. Neustraivi borac, koji je u svakoj borbi iao korak ispred drugih, a mogao svaki napor da podnese dvaput lake od drugih i da mu u svakoj prilici zaigra osmijeh na licu, druge ljude nije mjerio svojim metrom. To se vidjelo po pokazivanju vrlo velikog razumjevanja za slabost drugih ljudi. Umesto rijei, on je itavom svojom hnou i svojim stavom u svakoj prilici pokazivao kakav treba da bude ovjek i komunist u tim sudbonosnim danima. S njim je bilo lake savladati tekoe i strah, jer gledajui ga u ma kakvim okolnostima, izgledalo je da nema ni tekoa ni straha. Upravo takve ljude je trailo to vrijeme. Oni su izrastah iz ustanike mase, nadrastali je i postajali njeni oslonci u sudbonosnoj borbi za slobodu.
NISMO MU PROTIVUREILI

Dolaskom jeseni ivot u planini postao je mnogo tei. "Velikekie su povremeno smenjivali mah snjegovi. Lijepi dani su bili vrlo rijetki. Usljed toga su sve peine postale vlane i dimljive. Komanda je imala vie tekoa oko odreivanja zadataka. Njen autoritet je inae u velikoj mjeri zvisio od nae samodiscipline i dobre volje. Jakov Ostoji nije bio ni komandir, ni komesar, ah smo ga sluali. Bio je ve u godinama i oronuo. Mladost je proveo u Americi kao radnik. Otuda je doao kao dobrovoljac u prvi svjetski rat. Za vremena austrijske okupacije Crne Gore bio je komita. Jo tada je odlino savladao principe gerilskog ratovanja i stekao velika pohtika iskstva u taktici borbe protiv stranog zavojevaa. Od osnivanja Komunistike partije bio je 667-

njen aktivni lan i neustraiv borac. Za sve vrijeme izmeu dva svjetska rata bio je progonjen, zatvaran i muen od policije. Sva ta iskustva, kao da su ga bila izdigla iznd ljudskih, slabosti. U njegovom srcu nije bilo ziobe, niti u nainu ophoenja ljutnje. Iz cijelog njegovog tronog bia i iz svakog njegovog postupka proizlazilo je da ivi za vehku ideju osloboenja ovjeka i kroz tu ideju, bez krupnih rijei, umio je da poduava i ubjeuje. Poznavao je ljude i ukazivao nam s nepogreivom tanou zato se i koliko moemo na koga osloniti. Otkrio nam je mnoge tajne gerilskog naina ivota. Po njegovim uputstvima smo selih na logor s jednog stanita na drugo, obezbjeivali se, pribavljah i spremali hranu, pravili leaje, sputah se u sela i vraah se putevima koje nam je on preporuivao. Povremeno su dolazili ljudi iz okoline da nas posjete u naim stanitima..To su bile unaprijed najavljene i ugovorene posjete nama bliskih ljudi. Svaki od njih bi nakon dugog razgovora sa svima nama pozvao na stranu Jakova da s njim nasamo popria. Ti razgovori su bih tihi i povjerljivi. Oni su znah Jakova i on njih. Meusobno povjerenje je bilo veliko. Jakov im je bio garancija, kako za nau bezbjednost, tako i za promiljenost. Njemu su mogli kazati vie nego nama. Otuda je Jakov bio innogo bolje obavijeten od nas o situaciji u okolini iako tamo nije zalazio. Njegovi susreti su bili naroito in-, teresantni sa starim saborcima: Stevanom Kovaeviem, Milo-. vanom Laueviem, Ristom Karaiem i drugim starijim uesnicima politike borbe. U tim razgovorima bilo je uvijek sjeanja od poetka komunistike aktivnosti u ovom kraju pa do savremnih dogaaja.
PRVA ENA BORAC

Nama su prvi snjegovi bih neugodni, ali Italijani su se ispred njih povukli sa Zabljaka. Doli smo i preuzeli vlast. U novembru su ve vrene vehke pripreme u itavoj Crnoj Gori za prodor u Sandak i spajanje slobodnih teritorija Crne Gore i Srbije. Pljevaljski garnizon je bio prepreka i trebalo ju je ukloniti. Snage crnogorskih ustanika su bile do te mjere narasle, da je takav poduhvat izgledao ostvarljiv. Ve krajem novembra slegla se velika ustanika vojska iz itave Crne Gore na Zabljak. Nebo nad Durmitorom bilo je tmurno i ibalo je hladnoom. Partizanska vojska, sastavljena od omladine, nasuprot svim tekoama i opasnostima djelovala je snano i vedro. U kolonama bataljona prepoznavah su jedni druge mnogobrojni
668-

studenti sa Beogradskog univerziteta. Na brzinu i mimogred podsjeali su se na uspomene iz fakultetskih aula, biblioteka, menzi i ulinih demonstracija. Naa komanda je oabirala borce u Jezero-aranski bataljon za napadna Pljevlja. Bilo je mnogo vie dobrovoljaca, nego to je trebalo za jedan ustaniki bataljon. Naporne borbe, koje su predstojale, zahtijevale su mlade i zdrave ljude. Meutim bilo je i takvih koji nisu potovali te kriterijume i niko ih nije mogao odvratiti da ne idu u borbu. U koloni naeg bataljona svrstala se sa svojom mnogobrojnom braom i drugovima prva djevojka borac Jelena erkovi. Zena-borac bilo je neto neobino, izuzetno, ak i u ovim krajevima, gdje su se ljudi raah, ivjeli i umirali u ratu, koji nikada nije prestajao. ena je imala druge dunosti u ratu, ah oruje nije nosila. Zato je Jelenin zahtev bio neobian. Meutim ona je bila toliko ubijeena u pravednost borbe i svoje mogunosti da uestvuje da je slomila otpor sredine i pola na Pljevlja. Na taj nain prokrila je put mnogobrojnim svojim drugaricama, koje su se kasnije sve brojnije svrstavale u borbene redove oslobodilake vojske.
STARAC U K O L O N I

Na za Rada Anelia, starog okotog ratnika, takoe nije bilo autoriteta, koji mu je mogao sprijeiti da ne poe s omladinom Crne Gore na Pljevlja. Uzgred se alio sa onima koji su mu prigovarah to je poao: Vi da ste pametni, sve bi nas starce poveli da zavarate neprijatelja, da na nas potroi municiju, a onda bi vai jurii uspjeli. Mi smo inae odivjeli'svoje, a za drugo i onako ne moemo posluiti. . ; U napadu na Pljevlja nije bilo tako. Okoti starac se no i dan borio na najteim i najopasnijim mjestima u gradu. Sabrano iskustvo ratnika i borca odlino je koristio poduavajui neiskusne omladince oko sebe.
SMRT' H E R O J A -

Od Adrovia smo se sputah po noi niz gole kamenite strane ka Pljevljima. Snijeg je bio sve manji a hladnoa sve vea. Dugi asovi zamoren'og mara inili su se mnogo duim zbog pomrine na kamenitom puteljku, treme i neizvjesnosti predstojee borbe. Neto oko ponoi sili smo u Bezdan gdje izvire Breznica. Pljevaljski partizani su bih dodeljeni drugim
669-

jedinicama kao vodii. Nama nisu bili potrebni vodii, jer su mnogi nai drugovi upoznali Pljevlja kroz godine kolovanja u gimnaziji. Oekivali smo da e nas neprijateljske zasjede doekati na poetku itluka. Nakon kraeg zastanka .i ispitivanja itluka poli mo pored rijeke prema gradu-u borbenom poretku. Sa najisturenijim dijelovima, koji su napredovali prema Domu narodnog zdravlja bili su komandant Duan Obradovi i zamjenik komesara bataljona Vuk Kneevi. Imali s u vidu krajnji cilj zadatka svog bataljona. Trebalo je jo za noi likvidirati itav niz uporita i kroz centar grada izbiti na uporite Straicu. Sa naim naoruanjem to je bilo mogue postii jedino brzim naletom, smjelim prodorima i iznenaenjem, koje bi zbunilo neprijatelja. Mladi heroji su znali da se u munjevitom okraju ustanika vojska najsigurnije moe voditi nalazei se na njenom elu. Duan je skoro za puku uhvatio neprijateljskog straara padajui pokoen njihovom vatrom. Neko je glasno viknuo: Pogibe Duan! Vuk je dodao: Naprijed drugovi pobjeda je naa. Streljaki stroj je krenuo za njim u juri. Neprijateljske zasjede su pregaene. Italijani su iz gradskih uporita otvorili uragansku vatru na sve strane iz svih oruja. Zaas smo izbili na gradsku periferijsku raskrsnicu- Trebovinu. Vuk je Saransku etu poveo uhcom koja vodi Velikoj damiji u centar grada. Juri Jezerske ete je bio usmjeren crkvi na Raskrsnici. Vukovi ciljevi bili su jaka neprijateljska uporita, koja je trebalo jo tokom noi savladati. O isturenim neprijateljskim dijelovima nije vodio rauna, niti se okretao. Bio je siguran da ga ustanici njegovog kraja koje je poveo u borbu prate u stopu. U tom se nije prevario. U uraganskoj vatri iz neprijateljskih uporita opet je ciknula puka iz blizine, iz zasjede. Neprijatelj je dobro ciljao, iako u noi u srce. Puka je pogodila Vuka. Ove smrti su obavezivale. Juri je istom snagom nastavljen. Ustanici, koje su Vuk i Duan predvodili, nastavili su s nesmanjenom estinom da se bore u centru neprijateljskog garnizona trpei i nanosei velike gubitke neprijatelju do kraja ovih krvavih borbi.
RATNIKA SOLIDARNOST

Naa eta je savladala Grujiia sokak, posjela Raskrsnicu i itav prostor oko crkve. Komandant divizije Pusterija ispred nosa nam je umakao iz kue Seerovia u osnovnu kolu,
670-

koja je bila pretvorena u vrlo snano utvrenje. Svi nai: pokuaji da tokom noi zauzmemo kolu, odbijeni su. Osvanuo je dan krvav i studen i na popritu izmeu crkve i kole zatekao naeg teko ranjenog druga Luku vorovia. itav prostor oko njega je bio pregledan i zasipan vatrom iz neposredne blizine. Ranjeni Luka se previjao u samrtnikim mukama. Ratnika solidarnost je zahtijevala da mu njegovi drugovi ukau pomo bez obzira na rtve. Smrt se nesumnjivo tog jutra na sve nas grohotom smijala, ah dvojici mladia, koji su odluili da izvuku ranjenika sa bojita bila je skoro sasvim sigurna. U momejitu kad su polazili iza crkve ispred njih je stao Duan Kaljevi. ekajte rekao je ja sam vjetiji, a i ako poginem,, za mene je manja teta. Za momenat se razvila estoka vatra sa obadvije strane. Duan je zdrav stigao do ranjenika. Potom je majom vjetinom i divovskom snagom, polumrtvog ovjeka, koji je bio mnogo krupniji od njega, ovaj ve siromatvom i ivotnim tekoama istroeni ovjek, izvukao kroz svu tu vatru na na poloaj.
RANJENICI SU SE BORILI

U podnevnim asovima situacija je bila u rukama neprijatelja. Njemu je uspjelo da izbaci glavninu naih snaga iz grada. Na osvojenim poloajima u gradu ostali su: Jezero-aranski, Lovenski i Uskoko-drobnjaki bataljon. Tu i tamo. su se zadravali i dijelovi nekih drugih bataljona. U takvoj, situaciji je neprijatelj mogao koncentrisati na pojedinana arita borbe velike snage i vatru. Artiljerijske pripreme bile su masovne i dugotrajne. Kue su se ruile i zemlja drhtala pod: monim koncentrinim udarima. A onda su dolazili jurii u talasima. Sa poloaja oko gimnazije stizale su nam poraavajue vijesti o masovnim gubicima meu Bukovianima i Pocenjanima. Tamo je poginuo meu ostalim hrabri komandir Tripko Zarubica sa svoja dvadeset i tri borca. Nita bolje nije bilo ni kod Jakia, koji su se uporno drali na osvojenom poloaju ucentru grada. Mi smo takoe na poloaju oko osnovne kole bili pretrpjeli velike gubitke. No i pored takve situacije i gubitaka nadah smo se da emo upornom borbom dobiti u vremenu i preokrenuti situaciju u nau korist. Najveu brigu su nam zadavali ranjenici. Gola brda Golubinja iznad nas bila su potpuno pregledna. Ipak.smo nek ranjene drugove tokom dana evakuisali uz Zlodo, meu kojima teko ranjenog Duana 671-

Kovaevia. Neki nisu htjeli da idu. Stojan i ja smo otili do ranjenog Miloa ugia. Smijao se i bio razgovorljiv kao i obino. Naa nagovaranja da ga evakuiemo sa jo nekim ranjenim drugovima nije htio ni da uje. Nije meni miliji ivot nego vama. Saekau vas. Ako ni je ranjena noga, oi i ruke su mi zdrave. Mi emo na poloaj bolje braniti, nego vi to su vam zdrave noge. Samo nas. nemojte ostaviti. Perko Kovaevi je kao ranjenik u jednoj kui na naem poloaju uvao zarobljene Italijane, zamjenjujui na-taj nain zdrave drugove.
AA M L I J E K A

Pred no, cio kraj u kom smo se nalazili gorio je zapaljen -artiljerijom. Ogromni crveni jezici plamenova lizali su brod iznad grada. Eksplozije granata u zapaljenim kuama dizale su xi nebo oblake varnica. Italijani su bih uestali sa svojim sve drskijim juriima. Nije bilo vie nikakve nade da e se napad obnoviti i da emo situaciju preokrenuti u nau korist Na glavni zadatak postala je odbrana. Branili smo se uporno, odbijajui uspjeno sve jurie Italijana. ekah smo no da bismo se pod njenom zatitom povukli. Iako decembarska no pada naglo, ovdje je teko osvajala grad i njegove prilaze, osvijetljene poarom. Stravini put povlaenja naveo me kroz jednu kuu koja jo nije bila zapaljena. Sijeda starica me predusrela toplim majinskim rijeima saaljenja i ponudila aom mlijeka, kao i mnoge drugove koji su proli kroz njenu kuu. Jo rario izjutra dok je situacija bila u naim rukama, a konaan ishod u najmanju ruku neizvjestan ulazei u jednu avliju zatekao sam mladog i zdravog oveka, koga sam inae poznavao, gdje po svom dvoritu skuplja aure. On se obezbjeivao -na vrijeme. Kakva razhka izmeu kukavikog srca u snanom tijelu mladog ovjeka, koji je i sam bio obavezan da nam bar u neem pomogne, i herojskog srca u tronom tijelu starice koja nam je u okviru svojih mogunosti u najteim trenucima pomagala.
GUBICI

Nai gubici na Pljevljima bili su veliki ne samo brojno, nego i po ljudima koji su izginuli. Oni su imah teke posljedice i teko su se odraavah tokom itave nae borbe. Pored Vuka Kneevia -i Duana Obraovia istaknutih rukovodilaca 672-

. j". rt;

Vojo

Dimitrijevi:

KURIR

SE

ODMARA (akvarel)

ustanka na Pljevljima su izginuli mnogi vrsni ustanici, koji su bili nosioci borbe. Bili su to veinom mladi ljudi, pripadnici naprednog pokreta, koji su ve imali jedno revolucionarno iskustvo u politikoj borbi. Ili ugledni stariji ljudi do ije se rijei i opredeljenja mnogo dralo. Tako su pored omladinaca revolucionara: Jagoa Seratlia, Jovana Jankovia, Boidara Jegdia, Gojka orovia, Mia Novosela, Gojka Baranina, Vojislava Raonia i mnogih drugih poginuli vrsni ljudi naeg kraja: Dimitrije Jegdi, Mihvoje Jaukovi, Novica Kaljevi, Mujo Vukovi, Aleksa Srdanovi, Uro Pejanovi, Milosav i Ilija Zarubica borei se i ginui zajedno kako sa ostahm drugovima svoje generacije, tako i sa poletnim mladim revolucionarima. Jedan od najtraginijih sluajeva ove borbe bila je pogibija Petra i Rajka Jakia oca i sina, koji su pali jedan pored drugog borei se za slobodu. Ne manje tragina smrt u ovoj borbi pokosila je nedoraslog omladinca Mirka Saulia, koji je prerano prihvatio oruje produujui velike borbene tradicije kako "svoje kue, tako i. svog kraja.
JO JEDNO ZLO

Pored brojnih gubitaka u ovoj borbi mnogi borci su otili u pratnji ranjenika za abljak. Tako je od brojnog Jezero-aranskog bataljona ostala eta s kojom smo u prvo vrijeme oko Pljevalja po zadacima komande zatvorili pravce prema Rudom i Goradu. Jednog dana smo ugledali veliku crnu mau koja se u kolonama i grupama pojavila iz pravca Gorada. Smatrali smo da su to jedinice italijanske vojske upuene u pomo pljevaljskom garnizonu. Zauzeli smo prema njima poloaj i oekivali. Bezoblina masa primiui se sve je manje liila na vojsku. Neto kasnije pokazalo se da u toj masi ima vie djece i ena nego ljudi. Najzad smo ustanovili da su to muslimani koji iz istone Bosne bjee ispred etnikog noa. Ovaj dogaaj za nas je bio dokaz da se novi neprijatelj, za kog smo uli, pojavio u naoj blizini, tako da su nam pristigle njegove rtve. To je bilo teko saznanje, jer smo do tada bili sasvim okrenuti prema inostranom zavojevau. Meutim otada su nam i lea postala nesigurna, jer su se etnici nalazili za njima.
*

Napad na Pljevi ja nije uspio. Pojavili su se etnici i razne druge nevolje. Pored svega ustanak je trebalo nastaviti. Ropstvo tuinu pritiskalo je do te mjere da je ivot postojao
41 U s t a n a k 1941. g^-j

nevrijedan. Kroz borbu se ukazivala, iako puna- neizvjesnosti, jedna nova svijetla perspektiva slobode. Ona je ostajala stalna i pored velikih kriza i splanjavanja ustanka. Neprijatelji su bili moni i okorijeh u zloinima. Pahli su i ubijah preciznou maine. Ali velika perspektiva slobode nije se mogla spaliti ni ubiti. Nju su nosili u ebi ljudi, ene i djeca, kao da su postoj ah radi te perspektive. Ona im se vidjela u oima, jer i kada su to htjeh, nisu je mogli sakriti. Videi to, italijanski general -je na silu skupljenom narodu u Zabljaku nakon julskog ustanka govorio: Moda emo mi izgubiti rat. Moda e vai saveznici pobijediti, ali kakva je vama korist od toga, kad vas nee biti da to vidite. Mi emo vas do tada, ako ne budete posluni, istrijebiti. Izgleda da general nije poznavao istoriju. Nije znao da narod ne moe -poloiti oruje kojeg se prihvatio u borbi za slobodu niti se da unititi. Umjesto slamanja i unitenja, raale su se nove i sve vee snage i otpor do konane pobjede.
Mijuiko IBALI

PRVA

PUKA

V e prvih julskih dana 1941. u Kaeljskom brdu kod Zaloga, prikupilo se dvanaest naoruanih boraca. U Mrzloj dolini redili su manji logor, dok im je hranu spremala Mazoveova majka u svojoj kui. Izdajniki andarm Sunik upozorio je faiste da se kod Mazoveca zadravaju ba oni komunisti, koji su ve aprila meseca uspeh da veto izmaknu hapenjima. Stoga su ak i po osam puta dnevno faisti pretresali Mazovecovu kuu, postavljali zasede oko nje, ispitivali svakog oveka koga bi zatekli blizini, ah uvek bez ikakvog uspeha. Da idu dublje u umu Itahjani se jo nisu usuivah. Ba onog dana kada je komandir Franc Mazovec poslao u Ljubljanu kurira da uspostavi vezu s Glavnim tabom i da donese potrebna uputstva za dalji rad, eta je saznala da e idueg dana Itahjani pretresati zapadne padine Kaeljskog brda. Brdo nije visoko, ali na strmoj i retko poumljenoj padini nije mogue pronai pogodan poloaj za uspeno voenje borbe. Sem toga grebenom je prolazila i nemako-italijanska granina linija, koju su kontrolisale nemake strae i patrole. Takav poloaj nije nimalo pogodan za prvu borbu jo neiskusnih partizana, ah i pored toga trebalo je neto hitno preduzeti. Posle kraeg razgovora borci su se odluili da saekaju-dolazak Italijana. Idueg jutra eta se iz logora u Mrzloj dolini pomakla pod samu graninu liniju. Borci su se odmarali na omanjoj zaravni i u pripravnosti ekali povratak kurira i najavljeni dolazak Italijana. Dva borca su se smestila u zasedi na samoj granici i pazili da ne doe do iznenaenja s te strane, dok su komandir Mazovec i Albin Grajzer ogledom osmatrah dolinu pod sobom. Pazi! Ve dolaze. Preko Kaeljskog'mosta prolazi itava kolona obratio se Albin svom komandiru, pruivi mu dogle. Njegove uvek nemirne oi zacaklile su se u nestrpijiviii oekivanju ta e komandir da odlui.
41*

675

 Iz Zaloga takoe dolaze odgovori mu Franc au Sostro stiu kamioni iz Ljubljane. Odmaknuo je dogled, oslunuo udaljeno zujanje kamiona i nevoljno nabrao obrve. Doneti odluku nije bilo lako. Primiti borbu u tako nepovoljnoj situaciji bilo bi suvie riskantno, jer od uspeha prve borbe zavisi kako e se borci kasnije drati. Oni imaju poverenje u njega i zbog.toga ne sme nikako da ih razoara... Posle kraeg razmiljanja on se utke okrenuo i sa Albinom poao ka borcima, koji su takoe bili primetili komeanje neprijatelja u dolini. Suvie ih je mnogo protiv nas odgovorio je na njihove ispitivake poglede. Brdo okruuju a verovatno e zaposesti i granicu nad nama. Moramo se poVui na nemaku ' stranu. U Zasavskim brdima emo organizovati narod i prikupiti tamo skriveno oruje i municiju. Kad to obavimo, vratiemo se. Biemo jai i iskusniji... . Borci su bez rei uprtih raneve i s pukama na gotovs preli graninu liniju. Granica jo nije bila zaposednuta ali im su malo poodmakli na suprotnu stranu i poeli da se sputaju niz padinu, ve su iznad sebe osetili pokret. Svojim saveznicima Nemci su dolazili u pomo, ali nisu ni nasluivali da je njihov dolazak zakasnio samo za minut. Ispod sela Besnice uzana dolina prelazi u poumljenu klisuru du koje prema Podgradu, vodi samo staza uz potok, koji nije dubok, ali zbog strmine bregova i guste ikare prolazan je samo.na nekoliko mesta, dok je vidik u klisuri potpuno zatvoren. eta se zaustavila. Nita sumnjivo nije primeeno. Dva borca spustila su se u jarugu, prela potok i popela se-na suprotnu stranu da obezbede prolaz ostalima. Kad su nestali u ikari, spustili su se i ostali i bez nezgoda preli i put'i potok. Franc i Albin bili su poslednji i ba tada, kad su hteli i oni da se spuste niz strminu, na prolazu se iznenada pojavio nemaki vojnik. Halt! Halt! viknuo je za poslednjim borcem koji se ve gubio u grmlju i poeo da podie puku na njega. Franc i Albin su se samo pogledima brzo sporazumeli i obojica podigli svoje puke . . . Dva skoro istovremeno ispaljena metka odjeknula su niz klisuru i konano zamrla negde u daljini. Kod prelaza na Besnikom potoku leao je mrtav prvi Nemac, koga je u Sloveniji sruio partizanski metak. To se dogodilo 16. jula. Toga dana su slovenaki partizani oduzeli ubijenom okupatoru i prvu puku.
Ivan FERLEZ'

IZ PRVIH DANA USTANKA NA MAJEVICI

P rolaze godine, pa i decenije; mnogo to ta se ve zaboravilo, ali ima dana koji se ne mogu zaboraviti koji e jo dugo ostati u sjeanju. Jedan od takvih je za na kraj i 11. septembar takvi su i nekohko kasnijih dana u istom mjesecu 1941". godine. U prvi sumrak 11. septembra kolona od osamdeset i nekohko majevikih ustanika polako se pela strmim planinskim stazama prema Suurovici, umovitoj kosi ispod Meenika. Ve smo bih van domaaja neprijateljske vatre sa Bardailovca, i, im smo na kosu izili, premoreni i znoj avi, Odmah smo popadali ispod starih bukava. Sa toga mjesta, ispod Meenika jednog od najistaknutijih visova Majevice danju, i po hjepom vremenu, moe se vidjeti cijela Posavina i Semberija, vide se i bjelasave trake Save i Drine, a tamo, jo dalje, mogu se nazreti i konture Fruke gore i Cera. No, pomrina je ve uveliko sve bila prekrila i mi smo zurili u beskrajno more mraka, gledah smo mnotvo poara koji su bljetah negdje u dubini tog mranog prostora. Znali smo da to okupatorske sluge, ustae, orgijaju pale, pljakaju. Tek je bio proao mjesec dana od 10. avgusta, dana kada smo nas dvadesetak majevikih i semberijskih komunista. okupivi najbolje simpatizere i rodoljube poeli sa prvim ustanikim akcijama. Ustanak se ve rairio na odred je postajao sve ozbiljnija opasnost i smetnja okupatorskim vlastima na znatnom prostoru sjeveroistone Bosne. Pored glavnine ovog odreda, od oko sto i dvadeset ljudi, koja je pod svojom kontrolom drala dobar dio puta Tuzla Brko i oko desetak sela ispod Majevice, krajem avgusta i poetkom septembra nalazilo se na tome prostoru i nekohko manjih, takoe aktivnih grupa. One su pod rukovodstvom Fadila Jahia Span677-

ca1, Pere uskia2 i Naste Nakia3, djelovale u bijeljinskom i jednom dijelu branskog sreza. Prema ranijem dogovoru i oni su kao sastavni dio. naeg odreda, svaki na svom podruju, poeli sa diverzantskim akcijama istovremeno kad i mi na Maj evici. Desetog avgusta Nasto Naki je s desetak svojih ljudi, isjekao telefonske veze izmeu Brkog i Oraja i poeo djelovati na terenu izmeu Brkog i Bosanskog Samca. Grupa s Perom Guskiem poela je istog dana sa akcijama i poto se nalazila nedaleko od Brkog esto se sukobljavala sa branskim ustaama. Trea, najjaa grupa, koja je brojala oko trideset naoruanih ljudi, djelovala je u okolini Bijeljine i vrila diverzantske akcije na pruzi Bijeljina Raa. Ova grupa je pod rukovodstvom Fadila Spanca napala krajem avgusta i andarmerijsku stanicu u Dragaljevcu,. nedaleko od Bijeljine. Napad, istina nije u potpunosti uspio, ali je kod okupatorskih vlasti u gradu izazvao veliki strah i zabunu. Upravo zbog toga to smo istovremeno djelovah na dosta irokom prostoru, neprijatelj je raunao da nas ima veoma mnogo. Naroito poslije zauzimanja anarmerijske stanice i optine u Loparama i razbijanja domobranske kolone "na Kremeu, ustake vlasti su bile naisto s time da na podruju Majevice, prije svega u blizini industrijskog centra Tuzle, imaju protiv sebe ozbiljnijeg neprijatelja... I tako dok smo mi, ohrabreni prvim uspjesima, spremah planove za nove akcije i dalje ienje terena, ustae su potajno pripremale napad na nas; tako da je doao i onaj zlosreni dan 11. septembar. Borba nije dugo trajala. Neprijatelj je nadirao iz vie praVca, sa mnogo veim snagama, i na odred nije bio u stanju da ga zadri. No se ve odavno bila spustila. Po umi, i mraku, dalje se : nije moglo. Zakonaili smo na uurovici polijegali smo gdje se ko zatekao. No, teko da je iko spavao. Leao sam pod stablom neke velike bukve i, oslukujui ukanje i nervozno mekoljenje ljudi oko sebe, razmiljao sam o proteklom danu i o mnogim drugim Zbivanjima koja su mu prethodila.
Fadil Jahi panac je poginuo prilikom etnikog mukog napada na tab Majevikog partizanskog odreda u Vukosavcima, 20. f e bruara 1942. godine. Proglaen je za narodnog heroja. 2 .Pero uski je poginuo u Vukosavcima. 20. februara 1942. godine. Proglaen je za narodnog - heroja. 3 Nasto Naki, predratni lan KPJ i jedan od organizatora ustanka na Majevici i u Posavini, teko bolestan od tifusa pao je u ake ustaama poetkom ajprila 1942. godine, a potom umoren u Jasenovcu.
1

678-

Odred, istina, jo nije bio razbijen. Samo tu u Meedniku bilo je na okupu oko osamdeset boraca. Trenutni neuspjeh i povlaenje sa osloboene teritorije-nije trebalo da nas obeshrabruju, Ali, osjeao sam da se nevolja i u neem drugom krije. Naime, u tenji za okupljanjem svih rodoljubivih snaga u borbi protiv okupatora, pristali smo na saradnju sa nekim oficirima-etnicima. Negdje krajem avgusta, u vrijeme kada su na Majevici bile ve poele ustanike akcije i kada je naa partizanska grupa brojala nekohko desetina naoruanih ljudi, stigli su odnekud iz Srbije Aco Meduni i Ljubo Petrovi, rezervni oficiri, inae namjetenici iz Brkog. Poto' su obojica rodom iz istog kraja, njihov dolazak nije bio neobian. No, ubrzo iza njih, sa izvijesnim brojem etnika, veinom bivih andarma, stigao je i kapetan Risto uko vi, ovjek koga na Majevici ranije niko nije poznavao. Odmah po dolasku je izjavio da je jedino kao oficir, strunjak i istinski rodoljub doao da pomogne ustanak na Majevici, i ponudio saradnju. Prihvatili smo njihovu p o n u d u . . . I poto je ukovi, kao najstariji oficir vodio glavnu rije meu etnicima, to smo ja, sekretar Okrunog komiteta Jusuf Jakupovi Mrki i "on - pored Fadila Spanca, Pere urkia i Cvijana Cvijetinovia4, koji su takoe bili lanovi taba predstavljah neki ui tab ovog naeg sada zajednikog partizansko-etnikog odreda. Iak su imali neto svojih ljudi koji su odmah priili kokarde i smatrah se etnicima, ukovi i njegovi oficiri nisu se u poetku mnogo kooperih i otvoreno pokuavah da nas se otresu i preuzmu komandu u svoje ruke, jer su osjeah da smo nadmoniji i da" im to nee uspjeti. Ali, oprezno i muki, oni su iza naih lea za to pripremali teren. Potajno su agitovali kod naih ljudi i pozivali ih da napuste partizanske starjeine, da skinu petokrake i stave kokarde. Glavni razlozi u njihovoj agitaciji bili su da u ratu ne mogu komandovati seljaci, nestruni ljudi, nego da je to stvar oficira; zatim, da se komunistima ne moe vjerovati poto u njihovim redovima ima mnogo Turaka i Sokaca koji e najposlije izdati Srbe, -i tome slino. Postepeno i podmuklo ubacivah su sjeme nepoverenja i razdora u ionako nejake i neuvrene redove ustanika, a to je, bez sumnje, iml odraza i na njihovo borbeno raspoloenje u ovom, prvom, malo ozbiljnijem sukobu sa neprijateljem. Osjealo se to na svakom koraku, a pogotovo te veeri. Osjeao sam to u utljivom dr4 Cvijan Cvijetinovi, seljak iz Maikovca, 'predratni lan KPJ i jedan od -organizatora ustanka na Majevici, uhvaen je od pripadnika 13. SS divizije kao terenski partijski radnik i strijeljan u Loparaina u aprilu 1944. godine.

679-

anju boraca, i njihovim suzdranim uzdasima koji bi se, s vremena na vrij'eme, negdje oko mene u mraku uli. Tajanstvene, tihe, utale su ume Meednika. Jedino odnekud iz daljine, iz popaljenih Vukosavaca, dopiralo bi mi ponekad do uiju otegnuto tektanje zbrojovke ih otar pucanj karabina, i ti stravini zvui, svaki put inilo mi se kao da u srce zadiru. Tokom dana, 12. septembra, poee u Meednik da pristiu veoma mune i zabrinjavajue vijesti. Ustae su prema tim vijestima potpomognute jakim domobranskim snagama poinile nevjerovatne zloine po ustanikim selima: mnoge porodice su ostale bez krova nad glavom, bez stoke bez igdje iega; ubijah su ak i ene, i djecu, a jednog starca iz Vukosavaca, zapalivi mu kuu, ivog su u vatru bacili. Stizali su glasovi sve gori i gori. etnici su uz to svojim priama o tome kako su neprijateljske snage vrlo velike i da nas mogu svakog asa potpuno unititi, da se zbog toga ne moemo odrati na Maj evici i tome slino jo vie unosili strah i demoralisali ljude. Bilo je jasno: s takvim stanjem u odredu nita se ne moe postii, i, prije svega, trebalo je raistiti unutarnje slabosti i nesuglasice. Stoga smo se povukli jo dublje u umu na neki neprohodan teren ispod Orlovske peine i tu ostali da predammo. I, to je najgore ta da radim, i kako da to raspravim?! Jusuf Jakupovi Mrki, sekretar Okrunog komiteta i komandant naeg odreda, bio je prilikom probijanja iz neprijateljskog obrua izgubio s nama vezu i upravo sam bio saznao da je sa Srbom Gligoroviem i jo nekoliko drugova krenuo prema ekoviima. Nikakvih novih direktiva nije b i l o . . . A nije ih ni moglo biti, jer nekih stalnih veza sa ostalim ustanikim centrima jo nismo imah. Jedino smo po prianju ljudi znali da se vode borbe na Ozrenu, znali smo za ustanak na Biru, uli smo da je dobar dio zapadne Srbije ve slobodan, ali sve to po uven ju, bez zvaninih, vjerodostojnih izvjetaja. Meutim, ukovi i nj ego vi, ljudi su mnogo bolje poznavali; situaciju u Srbiji onakvu kakva je ona bila prije njihovog polaska u Bosnu ali nam o tome nisu priah. Nita mi jo nismo znali o neaktivnosti etnika i njihovim sjedeljakama po Ravnoj gori, niti kakav je u stvari njihov stav prema partizanima! kakvo je njihovo uee u ustanku. Stoga, u prvi mah, prosto nisam znao kako da se prema njima odnosim i ta da inim... Sljedeeg jutra, 13. septembra, ukovi je bio jo vie mrgodan i rezervisan. itavo vrijeme je sjedio pod jednom bukvom i neto raspravljao sa Ljubom Petroviem i Acom Meduniem. Bilo mi je ve jasno da se njima ne ratuje, i da se
680-

prema kazivanju nekih boraca spremaju da nas napuste. Ko, zajednica s njima svakako mi se nije sviala, i nisam ni pokuavao da ih od toga odvratim. Napokon, sva trojica se digoe, preoe, i sjedoe pored mene. Ja sa svojim ljudima odlazim danas natrag u Srbiju poe odmah ukovi. Kao to vidi, neprijatelj je krenuo na nas s vrlo velikim snagama i mi se ovdje ne moemo odrati. Bolje bi bilo da poete i vi s nama. Ah, prije nego to poemo elio bih da se oprostim s ljudima, jer, ko zna hoemo li se opet vidjeti. Ne razmiljajui mnogo, i ne shvatajui njegovu zadnju namjeru, sloih se s time. Sazvan je zbor i, pred'postrojeni odred,- prvi istupi ukovi: Brao, kao to vidite razveza on . neprijatelj je poeo ozbiljno sa ofanzivom protiv nas. On je krenuo dosta velike snage, a ako mu "zatreba on moe ovamo da dovede i artiljeriju i avijaciju. Njemaka oruana snaga u naponu je svoje moi. Vi ste isuvie rano poeh. ta emo mi, aka ljudi, protiv te. sile? Neprijatelj e sigurno produiti ofanzivom, nastojei da oisti teren, pa e nas sigurno i ovdje potraiti. Zato da ginemo badava? Ja danas sa svojim ljudima odlazim u Srbiju i koi hoe, neka poe s nama. U Srbiji je situacija mnogo povoljnija; a kad se ukae bolja prilika, mi se moemo ponovo prebaciti u Bosnu. Zato ko eli da poe s nama, neka se izdvoji na stranu. Nisam vjerovao da e uko vi nastupiti ovako otvorenorazbijaki da e se posluiti i ovom unaprijed smiljenom podvalom. Osjetih kako me neto stee u grlu, i, u namjeri da ga u tome sprijeim, brzo izaoh pred stroj: Ja ne idem odavde rekoh, jedva suzdravajui bijes a uvjeren sam da nee poi ni oni koji su zaista ustali da sebore za ast i slobodu svoje otadbine. Meni i ostalim mojim drugovima Partija je stavila u- zadatak da se naemo sa ovim narodom ovdje" u ovim tekim danima, da se s njima borimo protiv okupatora, i mi emo tu i ostati. A oni koji to ne ele, i koji ne misle da istraju do kraja, ti neka slobodno idu kud im je volja . !. Meu ljudima nasta agor i komeanje. Pojedinci su stajali neodlueno, ne znajui ni sami na koju e stranu. Strah za ivot tjerao ih je da idu, a ao im je bilo rastati se sa svojima-, i otii iz svog kraja. Postrojeni odred razbi se na grupice. Vodili su se ivi razgovori: neki su se ve pozdravljali i opratah. U jednoj po681-

-veoj grupi uo se Jovo Radovanovi Jova,3 nadniar iz Tobuta, jedan od naih najboljih boraca i pouzdanih simpatizera. ta mislite vi, ljudi moji? govorio je on. Znate li vi da nema hljeba bez motike, niti slobode bez borbe. Kad ste ve uzeli puke u ruke, onda i ratujte. Svejedno je tui se . .. ovdje ili u Srbiji. Pa kad je.tako, zato onda da idemo tamo':' S kime da ostavimo ovaj narod ovdje, ko e ga braniti? Ako je neprijatelj potkaio nas jue, mi emo njega sjutra. Ne moe. on zaposjesti svako brdo, svaku umicu. Tui emo ga tamo gdje stignemo. Ne ljuti se, Jovau. Pa vidi i sam kako j e . . . Vidio si jue da aka ljudi ne moe nita onolikoj sili prenemagao -se pred njim Meduni. Hajte vi, samo hajte! Moi emo mi i bez vas! ree na kraju Jova. Uskoro zatim, u umi se izgubi kolona s ukoviem na elu. Pogurenih glava, s pukama zaturenim preko ramena odlazili su oni koji jo nisu mogli da se snau, koji su se pred prvim tekoama emoralisali i pokolebah. Otili su oni, a na "Meedniku ostala su samo nas dvadeset i dva ustanika. Ostali su komunisti, skojevci i najbolji-simpatizeri, ostalo je jezgro oko kojeg je trebalo da se ponovo okupe snage i nastavi oslobodilaka borba na Maj evici. Neprijateljska vojska koja je uestvovala u napadu na mau osloboenu teritoriju, zadrala se jo samo nekoliko dana u Loparima i okolici, a zatim se naglo povukla vjerovatno gonjena potrebom da negdje na drugoj strani gasi poar ustanka. Otili su brzo, tako da je iza njih, u bivacima, ostala'poklana marva 'i nespremljen ruak. Ustae su se, takoe, povukle u svoja uporita. Ranije osloboena sela ispod Majevice ponovo su bila bez ijednog neprijateljskog vojnika. No, i pored toga, i dalje smo ostali u Meeniku. Htjeli smo da koristimo blizinu.Tuzle i da se, to prije, ponovo povoemo sa partijskom organizacijom u gradu, a preko nje i sa Oblasnim tabom u Sekoviima. Sem toga, trebalo je da saekamo i neke drugove za koje smo znali da tih dana treba da iziu iz Tuzle na Majevicu. Na dolazak ovih drugova nismo dugo ekah. Jednog jutra, u pratnji naeg vodia, banula su meu nas trojica ljudi. Pao mi je odmah u oi prvi meu njima onizak ovjek, sa potkrc-sanim cmim briima i sitnim pronicljivim oima. Izgledalo je veseo i veoma okretan, moglo mu je biti oko dvadeset i osam .godina. Bio je to Slavko Mii6 inovnik iz Tuzle. Drugi je bio
Proglaen za narodnog heroja. Slavko Mii je poginuo u Vukosavcima 20. februara 1942. godine. Proglaen je za narodnog heroja.
0 5

682-

iv i okretan omladinac od nepunih dvadeset godina, vragolasta pogleda Boko Popovi, zvani Popac, radnik mehaniar iz Tuzle, a trei Pero Matuvinovi, srednjokolac takoe iz Tuzle, povisok plav mladi, uvijek spreman za alu i priu, zbog ega su ga drugovi kasnije prozvali Pero Galama. Sa sobom su donijeli mnogo kojekakvih za nas. u umi dragocjenih stvari, a od svega najdraa nam je bila poruka iz grada da nam se sprema jo dosta drugova i da ih uskoro oekujemo. Uspostavljanje-veze sa Oblasnim tabom u Sekoviima i dalje smo smatrali jednim od naih najvanijih zadataka. Trebalo je poslati izvjetaj o neprijateljskoj ofanzivi i etnikom bjekstvu, a naroito o prilikama, koje su poslije toga zavladale na'Majevici. Savjetovao sam se'sa drugovima Ovijanom Cvijetinoviem, Milakom Teiem7 i ostalim komunistima, i na koncu smo odluili da se jedan od naih ljudi po svaku cijenu probije do Oblasnog taba . . . I danas se toga dobro sjeam sjeam se i klade na kojoj smo pisali. Poto nismo bili sigurni u to hoe li se Jusuf Jakupovi odista probiti do Bira, nastojali smo. da izvjetaj bude to potpuniji, i poeli smo od priprema i poetka ustanikih akcija'. Pisali smo, zatim, o neprijateljskom napadu 11. septembra i dogaajima koji su poslije toga uslijedili. 8 ' Kurira koji e prenijeti izvjetaj, takoe sm brzo nali. Toga zadatka dobrovoljno se prihvatio Krsto Bjeleti Krcun 9 seljak iz Vukosavaca, inae predratni lan KPJ iako nikad nije bio na Biru, niti poznavao puteve i prilike u tom kraju. Saglasili smo se da se dri to vie uma i stranputica, jer je veza preko Tuzle, inilo nam se, mnogo zaobilazna i nesigurna. Prolo je nekoliko dana od Krcunovog odlaska. Za to vrijeme poeo je sve ei dodir sa ranije osloboenim selima. Takorei svakog jutra dolazio bi neko iz Vukosavaca, Makovca ih Jablanice. Ljudi su strahovali da ustae ponovo ne upadnu u nezatiena sela i ne poine nove zloine, i jedno su u nama gledah oslonac i zatitu. Jedne veeri, upravo se vratila u Meednik naa patrola koja je sa Vojkorn Milovanoviem10 bila u Vukosavcima. Sjedili
7 Milak Tei je poginuo na Majevici u toku sedme neprijateljske ofanzive 1944. godine. Proglaen je za narodnog heroja. 8 Pomenuti izvjetaj je sauvam. Vidii: Zbornik dokumenata i podataka o .NOR, tom IV, knjiga 1, dok. 168. " Krsto Bjeleti Krcun narodni heroj, poginuo kao komandir ete Majevikog partizanskog odreda u jednoj borbi sa domobranima u Piperima na Majevici, poetkom januara 1942. godine. . 10 Vojko Milovamovi narodni heroj, poginuo kao komandant bataljona Petnaeste (Prve) majevike brigade u sukobu sa jednom neprijateljskom tenkovskom kolonom kod G-radaicea krajem 1943. godine.

683-

smo pored raspaljenih-klada i sluali Vojkovo kazivanje. Priao nam je novosti iz sela, pa pored ostalog ree i to kako je u Vukosavce -i Tobut dolazio neki nepoznat ovjek preobuen u seljako odijelo, rekao je da je oficir i da se zove kapetan Leko. Raspitivao se, veli, za nas i govorio kako bi trebalo da se stavimo pod njegovu komandu poto je on oficir-strunjak koji zna komandovati vojskom i da je radi toga i doao na Majevicu. Kakav oficir?! Je li onakav kao i kapetan ukovi? viknu najednom Jova, koji je dotle utke sjedio u osjenku. A ko je on? I s kim.ide? upita opet neko. Sam. Zna se samo da je kapetan i da je rodom odnekle iz Ravni odgovori Vojko. Sluajte...! Dajte vi mene pustite da se ja s tim gospoinom vidim i malo -porazgovaram. Da ja pitam toga strunjaka gde mu je njegova ranija jedinica i kakvu on to komandu sad hoe javi se opet Jova i ljutito skoi.na noge. Jo od slube u stalnom kadru, Jova nije trpio oficire bive jugoslovenske vojske. Cesto je priao o tome kako su se neovjeno ponaah prema njemu i vojnicima uopte. Podvala i bjeanje kapetana ukovia takoe su ga ljuto uvrijedili. Razumio sam ta hoe i ta je htio da kae, ali poto sam i dalje imao na umu direktivu o okupljanju svih snaga u borbi protiv okupatora, nisam mogao nita na to da mu odgovorim. Tek kasnije smo saznali da je to bio Stevo Damjanovi, aktivni kapetan, rodom iz sela Shjepevia kod Brkog. Poslije rasula bive jugoslovenske vojske, ko bi ga znao gdje se sve nalazio, i jednoga dana, u poetku ustanka, stigao- je u svoje selo. Odmah je pokuao da se nametne za starjeinu naoj partizanskoj grupi koja se tih dana. nalazila s Perom uskiem i orem Dojiem u branskom srezu. Poto mu to nije uspjelo odmah nakon odlaska kapetana ukovia pohitao je na Majevicu da tako neto pokua i sa nama. No, mi smo ve imali loe iskustvo... Nismo se ni obzirali na poroke nekog nepoznatog oficira koji se zakitio zvunim imenom Leko kapetan pozajmljenim iz narodnih pjesama i nastavili smo svoj posao. Niko od nas tada nije mogao ni pomisliti kakvu e zloinaku ulogu odigrati i kakve e nam sve jade zadati i to u najskorijoj budunosti ba taj kapetan Leko.11 Odmah nakon Krcunovog odlaska, saznali smo neto i o djelovanju dviju naih grupa koje su se s Failom pancem i Perom uskiem u to vrijeme nalazile na podruju bijeljinskog
11 Kapetan Stevo Damjanovi Leko, jedan od organizatora etnitva na Maj evici i glavnih organizatora poznatog, mukog etnikog napada na taib Majevikog partizanskog odreda u Vukosavcima, 20februara" 1942. godine.

684-

i branskog sreza. uli smo da je tridesetak bijeljinskih partizana s kojima je rukovodio Mirko Filipovi12, poslije jedne teke borbe s domobranima kod Mirkovia Ade na Drini, bilo prisiljeno da se prebaci preko Drine u Srbiju, 13 ali da su Pero i njegovi ljudi s kojima se sada nalazio Fadiilodmah nakon neprijateljske ofanzive ponovo nastavili sa akcijama. Saznah smo da su oni, nedavno, u borbi sa domobranima i ustaama iz_ Brezova Polja postigli znaajan uspjeh da su, saekavi ih u zasjedi, ubili pet ustaa a dvanaest ih to ranih to ive uhvatili, i da su tom prilikom zaplijenili dosta puaka i jedan teki mitraljez. Trebalo je im se vrati Krcun sa. direktivama Oblasnog taba da odrimo sastanak i da se dogovorimo daljnjim akcijama; odmah smo uputili kurire da s njima uhvate vezu. I tako siituacija.se sve vie popravljala i mijenjala u nau korist. Iz Tuzle su pristizale poiljke municije, sanitetskog materijala i ostalog. Pridolazili su i novi borci, pojedinano ih u grupicama. Domobranska ofanziva i razdor koji su napravili etnici, nisu uguili ustanak na Majevici. Oni su ga samo privremeno omeh i usporili. Doao je utom i kraj septembra... Jednog jutra, naa patrola koja je bila u selu Lipovicama, obavijestila nas j da su se vratili s Bira drugovi Jusuf Jakupovi 14 i Srbo Gligorovi15; da se s njima nalazi jo deset-petnaest boraca mahom
12 Mirko Filipovi narodni heroj, poginuo za vrijeme sedme neprijateljske ofanzive na Majevici, 1944. godine. 13 Bijeljinska (Semberska) partizanska eta, koja je u to vrijeme prela preko Drine u Srbiju, odmah se prikljuila Maivanskom partizanskom odredu, i u toku prve neprijateljske ofanzive, koja je neto kasnije nastupila uestvovala u mnogim borbama po Mavi -i Pocerini. Povlaei se pred daleko nadmonijim neprijateljem, eta je, zajedno sa Mavanskim odredom, ila sve do Kruipnja, a onda se odvojila, prela Drinu kod Bratunea d negdje krajem oktobra njih trideset i est prela je na Marjeviou i ponovo ula u sastav Majevikog partizanskog odreda. 14 Jusuf Jakupovi Mrki, radnik iz Tuzle, sekretar Okrunog komiteta KPJ za Maj evi cu i Semberiju i jedan od organizatora ustanka u tome kraju. Poslije poznatog napada etnika na tab Majevikog partizanskog odreda u Vukosavcima i povlaenja glavnine toga odreda na Bira krajem februara 1942. godine, ostao je zakonspirisan na ranije osloboenoj teritoriji; u toku najeih etnikih progona razbolio se od tifosa, tako da je poslije kratkog ali tekog bolovanja po skrovitima umro poetkom aprila 1942. godine i potajno sahranjen u selu Bukovici kod Brkog. 15 Srbo Gligorovl, seljak iz Priboja, lan Okrunog komiteta KPJ za Majevicu i Semberiju; uhvaen od etnika,u toku februarsknh dogaaja na Majevici 1942. godine i uskoro zatim strijeljan.

685-

naih Majevana 'koji su toku neprijateljskog napada 11. septembra izgubili vezu i prebacili se na Bira, i da su ostali na Orlovima da se malo odmore. Odmah smo im poli u susret, i prosto ne znam kad smo prije preh rastojanje od skoro dva sata hoda. Nali smo ih na jednom brijegu vie Orlovina, malog brdskog sela ispod Jehce. Borci su leali po suhoj sparuenoj travi, a odmah tu, u blizini stajao je Jusuf Jakupovi Mrki i s njim jo. neka dva druga: jedan pokrupan, u sivom vojnikom odijelu sa izmama na nogama i crnom jagnjeom ubarom zabaenom na potiljak; drugi snaan mladi s bujnom crnom kosom koja mu je, povijena uvis, izbijala ispod malo nakrivljene ubare. Tek kad prioh blie, prepoznadoh Ivana Markovia Irca10 i Franju Herljevia takoe predratne poznanike i partijske drugove. , Gdje - si, jesi h iv!? uzviknu Irac im me spazi krupnim pomalo unjkavim glasom. Pozdravili smo se srdano. Poskakali su i ostali i poli -nam u susret. Obradovao sam se kao dijete kad sam meu njima spazio i Krcuna. Bio je mrav i blijed. Zagrlio sam ga ivo i svi smo odmah posjedali pored nekog kamena na samom vrhu brijega: Kao da je zbog neega kriv, i kao da se pravda to nije stigao na vrijeme, Krcun poe da pria ta mu se na putu desilo. Kad je krenuo sa Meednika kako nam ree - pratio ga je donekle jedan na ovjek iz Poarnice, koji je.dobro poznavao put. Negdje u Sprei, iznenadila ih je grupa ustaa. Vodi je pobjegao, pokuao je da pobjegne i on, ali nije uspio. Vidjevi da je stranac, sumnjiv, ustae su ga poele ispitivati i mlatiti kundacima. Nita nije priznavao, i oni su ga sve vie tukli, tako da je uskoro bio sav u krvi. Raunajui, valjda, da je dovoljno isprebijan i da nee moi bjeati, nisu ga ni vezali, i dvojica ustaa potjerali su ga pred sobom. Utom je poeo da pada mrak. Krcun je iskoristio nepanju ustaa.i polako, oprezno, podizao ispred sebe drugaku seljaku koulju ispod koje je, o svitnjaku gaa, visio pitolj koji mu ustae nisu pronale. Opalio je ispod ruke nekoliko metaka, jednog je ustau ranio, a drugi je u zabuni poeo vikati i zvati u pomo. Ne gubei vrijeme, Krcun je brzo pobjegao u mrak. Lutao je cijelu no po nepoznatom kraju, padao u nesvijest od umora i bolova i napreui posljednju snagu iao nasumice. jutradan je stigao nekako u ekovie. Dok je podnosio izvjetaj u tabu, teko se
16 Ivan Markovi Ir.ac, narodni heroj, legendarni komandant Majevikog partizanskog odreda. Poginuo u Vukosavcima 20. februara 1942. godine.

686-

drao na nogama. Na Biru su ga zadravali da ostane dok sepotpuno ne oporavi, ali on. je ipak krenuo sa Ircem. Razgovor se nastavljao.. . Oni su nam ispriali pojedinosti iz borbi ustanika na Biru priali su nam kako je zauzeta VLasenica i jo neka mjesta na tom podruju. Na kraju Irac nam je saoptio odluku Oblasnog taba kojom je on postavljen, za komandanta, a Fadil Jahi panac za politikog komesara. Majevikog odreda. Odmah zatim, preli smo na razgovor i opredstojeim zadacima. Trebalo je hitno pozvati drugove Fadila. panca i Pera uskia, formirati odred i izvriti zakletvu, boraca. Kad smo zavrili razgovor, iz sela je ve stigla veera, a okolna brda i kue u selu pod brijegom tornili su u prohladni, jesenji suton. Iste veeri krenuli su kuriri u branski i bijeljinski srez s porukama Peri i Failu. Datuma se tano ne sjeam; znam samo da je bio kraj septembra ih tek poetak oktobra. Toga dana, na Kurjai, umovitoj planinskoj kosi na sjevernom dijelu Majevice, zadimile su se vatre. Vrijeme je jo bilo lijepo, tiho, i sela u podnoju ratrkana po valovitim majevikim bregovima, kupala su se u. svijetlu lijepog jesenjeg dana. Upravo su bili stigli Pero i Fadil sa svojim ljudima, i borci, okupljeni po grupicama, sjedeli su: po suhom bukovom liu. Na proplanku pored zapaljenih klada, pekh s se na ranjevima janjci. Dan zakletve, i on treba da bude to sveaniji. Pozvali smo i seljake iz oblinjih kua ispod planine da dou n sveanost. Oko vatara bilo je veoma ivo cijeli odred nalazio se ve na okupu. Utom je nareen zbor. Na istom prostoru na kosi poeose postrojavati odred. Bilo nas je oko pedeset. Nalazio sam se na desnom krilu, zajedno sa Perom uskiem. Pala je komanda, mirno. Desetak koraka ispred stroja stajao je Irac i sporo i razgovijetno svojim snanim glasom izgovarao rijei zakletve. Sa stisnutim pesnicama dignutim uvis, glasno smo ponavljali, za njim: Ja . . . narodni borac, zaklinjem se ... Odmah poshje zakletve, dok su borci jo stajali u stroju, odred je podijeljen u tri ete. Za komandire su postavljeni:. Franjo Herljevi, Jusuf Jakupovi Mrki i Bordo oji. Te ete, sa po petnaest do dvadeset boraca, trebalo je da budu jezgrooko kojeg e se okupljati novi borci sr novog, mnogo snanijeg odreda. Tek duboko u no na kosi je ponovo zavladala tiina. Borci su se razmjestili na konaite. Pored nekog stoga slame u jednoj krevini ispod ume legao sam da spavam sa pancem. Razgrnuli -smo ispod sebe debeo sloj slame i pokrili se panevim zelenim hubertusom.
687-

Sanjivo je utala planina, a kroz hladnu pomrinu jesenje noi tajanstveno su treperile zvijezde svojim blijedim sjajem. Pribijeni jedan uz drugoga da bi e ugrijah, dugo smo te noi razgovarali. Fadil je priao svoje doivljaje u borbi u paniji i bogatom ratnom iskustvu koje je trebalo i ovdje da primijeni. Na kraju, dogovorili smo se o jo nekim zadacima o odravanju konferencija po selima na koje smo odluili da poemo nas dvojica. Trebalo je odravati stalan kontakt s narodom, obavetavati ga redovno i ivom rijeju objanjavati dogaaje u svijetu, naroito na istonom ratitu, razbijati lai o nepobjedivosti njemake vojske o emu je na sve strane trubila faistika propaganda, buditi njegovo borbeno raspoloenje i ubjeivati ljude u nunost oruane borbe. Dugo nismo mogli da zaspimo. A kad je zapuila zora i kad smo se probudili, po naem tankom pokrivau bijeho se mraz. Digli smo se i polako krenuli niz planinu.
Stevo POPOVI

SOL-INSKI P A R T I Z A N S K I

ODRED

S olin po svom geografskom poloaju predstavlja vrata Splita preko njega vode glavne putne i eljeznike veze Splita sa unutranjou. Ponat je po razvijenoj industriji cementa u svojoj okolini, po. emu je to podruje i nazvano Solinski industrijski bazen. Radnika klasa ovog bazena, rukovoena jedinstvenom partijskom organizacijom, kroz cijeli predratni period, vodila je upornu revolucionarnu borbu, kroz koju je uvreno ne samo jedinstvo radnika industrije cementa, ve i jedinstvo naroda ovog podruja. Podjela izmeu faistikih okupatora i njihovih marionetskih tvorevina neposredno se odrazila u Solinu. Obroncima Kozjaka i djelimino Mosora, povuena je granica izmeu dijela Dalmacije pripojenog .Italiji i NDH. Time je Solinski industrijski bazen bio "podijeljen. Solin sa tvornicama pripojen je Itahji, a pojedina mjesta i zaseoci, iz kojih je radio veliki broj radnika u tvornicama cementa, pripali su NDH. Ve prvih dana okupacije u Solinu je uspostavljen jak talijanski garnizon sa preko hiljadu vojnika. Svi prilazi Splitu bili su neprekidno kontrolisani. Osjeajui nesigurnost, Talijani su ubrzo otpoeli da utvruju industrijske objekte, a oko centra Solina izgradili su bunkere i podigli iane prepreke. Bila je oita namjera okupatora da izoluje Split, nosioca revolucionarnih stremljenja Dalmacije, od zalea, kako bi se sprijeio njegov utjecaj, i rukovodea uloga. Stoga je odravanje veze Splita sa zaleem imalo poseban znaaj za razvoj oru-' ane'borbe u Dalmaciji. Taj zadatak primila je na sebe partijska organizacija Solinskog bazena, sigurna da e naii na punu poruku i jedinstvo naroda. Prvi dani okupacije izgledah su naoko mirni, bar za okupatora. On je skoro svakodnevno objavljivao razna nareenja i proglase od poziva za predaju oruja i lojalnosti prema Ita-.
41 U s t a n a k 1941. g^-j

liji, do otvorenih pretnji i zabrane kretanja nou. Meutim, ni partijska organizacija nije mirovala. Kroz Solinski bazen kruio je proglas PK KPH za Dalmaciju povodom napada na Jugoslaviju i dolaska faistikih okupatora, kao i prvomajski proglas CK KPJ. Oni su se proraivali meu lanovima Partije, kandidatima, grupama simpatizera i skojevskim aktivima. Partija je podizala vjeru naroda u sopstvene snage i vrila intenzivne pripreme. Proslava. Prvog maja bio je prvi znaajniji odgovor Partije i naroda Solinskog bazena okupatoru. On je, istina, izvrio preventivna hapenja pojedinih drugova, no to nije dalo ploda. Uoi Prvog maja na vrhovima i padinama Kozjaka i Mosora gorjele su vatre i svijetlile parole u ast praznika. Ujutro je cijeli bazen osvanuo okien crvenim zastavama sa srpom i ekiem, raznim antifaistikim i borbenim parolama i proglasima CK KPJ i PK KPH za Dalmaciju. Okupator je bjesnio. Mjere pojaanog obezbjeenja nisu pomogle. Nije mu preostalo drugo, nego da natjera vojnike i karabinijere da im prije uklone vidljive znake da se narod, pod rukovodstvom svoje. Partije, nije pomirio s- okupacijom, da faistiki pozivi na lojalnost i prijetnje represahjama ne pomau. Uskoro se okupator sukobio i sa trajkom radnika, koji je organizovan za vrijeme radova- na izgradnji ceste Sol i n Trogir. Partijska organizacija sve vie razvija svoj rad. Grupe simpatizera i aktivi ,SKOJ-a se stalno popunjavaju i jaaju. S njima se neprekidno radi, pripremaju se za dogaaje koji su se oekivah. Uspjeno se prikupljalo oruje, a organizovano je i obuavanje njegovom rukovanju onih koji- do tada nisu'sluili-vojsku'. Glasovi o pokolju srpskog stanovnitva koji su stizali iz Like, Kninske i Bosanske krajine izazvali su revolt i gnuanje naroda. -, Svanuo je 22. jun. Vijest o napadu-Njemake na SSSR munjevito se pronijela Solinskim bazenom. Ona je ujedno bila propraena poveanim mjerama bezbjednosti Talijana. Mnogo se diskutovalo o tome za koje vrijeme Crvena armija moe preko Rumunije i Maarske da stigne u Jugoslaviju. D e hitlerovci biti pobijeeni, i to u relativno kratkom roku, u to nitko -nije sumnjao. Nitko nije pretpostavljao, magunost ozbiljnijeg nacistikog prodora u SSSR. Vladao je veliki optimizam. Ljudi su vjerovah da je faizmu doao skori kraj. Ovakvo raspoloenje irokih narodnih masa bilo je rezultat dugogodinjeg rada Partije i njenog utjecaja. Neuspjehe i povlaanje Crvene armije smo- objanjavah kao taktiki potez, odnosno planirano povlaenje s ciljem da se hitlerovci uvuku to dublje na teritoriju SSSR-a radi lakeg unitavanja, kao to je uinjeno i s Napoleonovom velikom armijom. Objanjavali
690-

smo da nam takva situacija na istonom frontu nalae a : svojom borbom olakamo poloaj Crvenoj armiji. Neuspjesi na istonom frontu nisu izazvali kolebanje, gubitak morala i vjere u konanu pojbedu. Oni su naprosto djelovali iznenaujue. Realnijem sagledavanju razvoja dogaaja doprinijela je. i prorada materijala CK KPH i PK za Dalmaciju u-vezi s: tim. Postalo nam je jasno da o brzom zavretku rata. nema ni govora, da je otpoela drugotrajna borba na ivot i smrt. Poslije napada na SSSR formirane su prve ilegalne grupe. Svi istaknutiji partijski i sindikalni rukovodioci, poznati odranije iz trajkova i demonstracija, povukli su se u ilegalnost. Mjesni komitet Solina hitno je naredio mjere budnosti i preporuio da se uopte izbjegava spavanje kod.kue, oekujui da e Talijani otpoeti sa hapenjima. To se pokazalo pravilnim, jer- su Talijani ve 23. juna poduzeli prva hapenja, koja su zahvaljujui tim mjerama ostala bez rezultata. Poetkom jula formiran je Solinski partizanski odred sa tri voda. Njegovo jezgro sainjavali su drugovi koji su se ve povukli u ilegalstvo. Ostali borci odreda ivjeli su legalno, : samo su se po potrebi, obino pred no, prikupljah, po vodovima za izvrenje pojedinih zadataka. Ovaj odred po organizaciji razlikovao se od odreda formiranih u drugim krajevima. Njegova organizacija bila je prilagoena zadacima i uslovima koji su vladali u Solinu. Odred je formiran sa zadatkom da vri diverzantske akcije i napada na neprijateljske manje grupe (uglavnom nou) u Solinskom bazenu. Njegovo djelovanje bilo je ogranieno zonom u koju se po padu mraka moglo otii na zdatak i na vrijeme se vratiti. Veina drugova je nou uestvovala u akcijama, a ujutro je ve bila na svojim redovnim dunostima. U ovom periodu jo se nije ilQ na foimirnj takvih odreda koji bi se uputili na Dinaru, Syilaju ih Mosor, gdje bi osloncem na planinske masive razvijali svoja dejstva. Takvoj organizaciji prilo se neto kasnije. Prvu masovnu diverzantsku akciju izvrio je Solinski odred nou 13/14. jula na godinjicu francuske revolucije. Ruene su telefonske veze Splita sa pozadinom i eljeznika pruga Split Zagreb i Split Sinj. U akciji je uestvovalo preko 150 drugova. Za ruenje je pozvan i potreban broj kandidata, simpatizera i skojevaca. Draga, jo obimnija diverzantska akcija u kojoj je uestvovalo preko 350 drugova izvrena je 5. avgusta. Ova ruenja vrena su nou, u neposrednoj" blizini talijanskih jedinica u garnizonu, na 12 km. lako sti ruenja telefonskih stubova i eksplozije na pruzi oznaavah mjesto' akcije, okupator se nije-usudio da u toku noi intervenira; "ek sutradan ujutro, jakim snagama, uz podrku tenkova,' prvi 'put
441

691

blokira Solin i vri masovna hapenja; uhapenici su upueni u koncentracione logore u Italiji. Ovakvo masovno uee drugova u diverzantskim akcijama jasno je govorilo o borbenom raspoloenju radnika solinskih tvornica cementa. To se odrazilo i kod poziva koji je uskoro uputio MK Solina za odlazak u prvi partizanski odred. Odred je trebalo da se prebaci na Dinaru. Bez obzira na ogranieno vrijeme, koje je MK imao, u odred se za nekoliko sati prijavilo 215 drugova. Prijavili su se svi oni koje se uspjelo pozvati. Za odlazak pozvano nas je 149. U nedelju 10. avgusta naveer okupili smo se neposredno iznad Solina na padinama Kozjaka. Tu nam je sekretar MK Drago Gizdi govorio o pozivu Partije na oruani ustanak, o znaaju oruanog ustanka, zadacima i teini partizanske borbe, podvlaei to se od nas oekuje, s obzirom na revolucionarne tradicije radnika Solinskog bazena. U izlaganju je podvukao da idemo prvi i da e prvima biti najtee,, te da svaki onaj koji osjea da nee moi izdrati sve napore i tekoe koji nas oekuju, moe slobodno da se javi i da ostane za kasnije. Nitko se nije prijavio da e ostati. Problem je nastao tek onda, kada je trebalo da se izvri raspored tko-e da ide u prvi odred, jer nije bilo dovoljno oruja da s svi naoruamo. Nas je bilo 149, a raspolagalo se sa 78 puaka i 4 pukomitraljeza. Ilegalci su imali prednost. Njihov odlazak nije dolazio u pitanje. Za druge je bilo tee. Svako je htio da ide prvi. Neki su, nastojei da idu sa prvim odredom, postavljali to kao pitanje povjerenja prema njima. Odreena su 72 druga za prvi odred, 20 da idu u Prvi splitski odred, gdje e primiti i oruje, a ostali su morali da ekaju nekohko dana dok se ne prebaci oruje u Solin i formira drugi odred. Raspoloenje za borbu bilo je izvanredno. Formiranje odreda i odlazak na Dinaru primljeno je kao neto to se sa eljom oekivalo. Osjealo se da je to znaajnije od dosadanjih diverzantskih akcija u Solinskom odredu. Odlazak iz mjesta ograenog icom i bunkerima na Dinaru, u odred koji nee biti prisiljen da ivi razbijen po manjim grupama, stalno oekujui odakle e se pojaviti Talijani (kao to je ivio Solinski odred u proteklih mjesec dana), ushiivao nas je. To je pojmu slobode i borbi za nju davalo puniji, iri smisao. Ljudi su poeh da gledaju Talijane nekako drukije. Prosto se osjealo da misle: ekajte, eto nas uskoro sa Dinare natrag i onda emo tek razgovarati. Neki su u svom; oduevljenju krili nareenje o konspiraciji u pogledu odlaska odreda. Njihova nepotrebna uurbanost i raspoloenje koje su ispoljavali, pah su u oi Talij anima. Oni su osjetili da se neto sprema, te su 11. avgusta ujutro izvrili blokadu Solina,,-Nisu saznah za pripremu odreda zahvaljujui, jedinstvu
692-

naroda. Vrili su pretres pojedinih zaselaka i kua: Tog istog dana stiglo je nareenje PK da Shnski odred krene im padne, mrak. No, uslijed blokade nisu svi-uspjeh da se prebace ha zborno mjesto: dvanaest ih je ostalo. Naveer Solinski odred krenuo je sa 60, umjesto 72 borca. Dvanaest drugova koji su ostali 'krenuli su sljedeeg dana s Dragom Gizdiem u sastav Katelanskog odreda. : Drugog dana po odlasku odreda stigla je vijest o njegovom. stradanju. Kod sela Dicma, 12. avgusta, andarmi i ustae iz sela i dvije stotine domobrana iz Sinja opkolili su i razbili odred. Uskoro se saznalo da je 14. avgusta kod Trilja stradao i Splitski odred. Prve rtve pale su na prvom koraku. Preivjeli borci vraali su se pojedinano i u grupama. Neki su, iako ranjeni, uspjeh da se izvuku. Dva dana kasnije vratila se grupa koja je ila s Katelanskim odredom, zato to isti', odlukom PK zbog stradanja Sphtskog i Solinskog odreda, nije krenu. ' U cijelom bazenu zavladala je potitenost. Stradanje prvih odreda bila je terna o kojoj se tih dana na svakom mjestu govorilo. Vijesti da su zarobljeni drugovi izloeni strahovitim muenjima u ustakom zatvoru u Sinju, jo vie su oteavale situaciju. Bilo je jasno da e se neuspjeh negativno odraziti na tempo razvoja oruane borbe u Dalmaciji, da e privremeno usporiti formiranje novih odreda i da e trebati dosta napora da se povrati raspoloenje, koje je vladalo prij toga. Neuspjeh je pokrenuo diskusiju. Jasno su se ukazivale slabosti poduzimanja ovakvog pothvata na brzinu. Prvi zadatak odredima da se prikupe na Dinari i osloncem na nju otponu s dejstvima, bio je pravilno postavljen, no organizacija pripreme i prebacivanje odreda bila je slaba. Krenulo e bez najnunije pripreme. Nijedan odred nije krenuo kompletan, niti- na vrijeme. Pravci kretanja odreda nisu bili ispitani. Vodii nisu bili obezbij edeni. Uslovi o mogunosti pokreta po dalmatinskom kru, golom, bezvodnom, u danima najvee ljetuje ege, nisu bili realno procijenjeni. Sela, kroz koja je trebalo' da prolazimo nisu bila pripremljena. Seljaci su bih djelimino naoruani* na njih je jak utjecaj vrila HSS, ije je rukovodstvo dijelom bilo proustaki raspoloeno. Sve je to dovelo do neuspjeha. Tako su se odredi, bez vodia, nah bez ikakve veze na nepoznatom terenu. Za vrijeme .predanka su otkriveni od seljaka, opkoljeni od jaih snaga neprijatelja i razbijeni. Katelanski odred nije doivio sudbinu Solinskog i Splitskog odreda, zato to nije krenuo odreenog dana, jer je ekao drugove iz Trogira. On je ak dobio zadatak da u pojedinim'sehma, na pravcu svog kretanja za Dinaru, odrava politike zborove i poziva narod na oruani ustanak. Takav za693-

datak bio bi realan za krajeve gdje je vren pokolj nad srpskim stanovnitvom, koje je u partizanima vidjelo spasioce (u srpskim selima u sjevernoj Dalmaciji"i gornjem toku Cetine), ali ne i u hrvatskim, -koja su tada bila -dijelom pasivna ih pod neprijateljskim utjecajem. Seljaci, im su otkrili Solinski i Splitski odred, javili su to ianarmima, smatrajui da su In etnici. O oruanom ustanku, tko d zato ga vodi znali su malo ili skoro nita. Veina je-prihvatila ono to je govorila ustaka propaganda o ustanicima u Lici i Bosanskoj krajini. Herojsko dranje zarobljenih drugova iz prvog odreda (uskoro su svi strijeljani u Sinju), kao i jedinstveno dranje naroda Solinskog bazena, sprijeili su nova hapenja boraca koji su se vratili. Sva -nastojanja Talijana da otkriju one koji su krenuh u borbu ostala, su bezuspjena. To je omoguilo da se jedan broj drugova ponovno mogao legalno kretati i raditi. Neprijatelj je raunao s tim da e se neuspjeh negativno odraziti na daljnji razvoj oruane borbe, no nije oekivao da emo uskoro ponovo poeti s akcijama. Meutim, odred je ponovno organizovan i opet su njegovo jezgro sainjavali oni koji su morah ostati u ilegalnosti. Aktivnost odreda razbila je potitenost koju je stvorio neuspjeh, no nije ostala bez represalija. Opasnost od hapenja poveala je broj ilegalaca, a time i stalnih boraca u odredu. Uslovi za odravanje veeg odreda u Solinu, neposredno uz jak neprijateljski garnizon, bili su vrlo teki. Prebacivanje na Dinaru bilo je privremeno obustavljeno dok se ne organizuju potrebni kanali i veza. Jesenje kie i zima bih su na pragu. Neprijatelj je raunao s tim da e mu to pruiti pogodnije uslove i mogunosti da likvidira odred, koji im je bio trn u oku, jer se nalazio neposredno na vratima Splita. Bilo je logino oekivati da e preuzeti sve da likvidira Solinski odred. Sve je to kompliciralo ionako teku situaciju nastalu poslije neuspjeha prvih odreda. Zato su preduzete neke mjere. Hitno se pristupilo izradi i ureenju zemunica za smjetaj boraca. Organizacija odreda prilagoena je situaciji: podijeljen je po vodovima, koji su preko dana boravili u malim odvojenim oazama borove umo na padinama Kozjaka. Vodovi su se oslanjali na nekoliko kozjih staza neprohodnog grebena Kozjaka, koje su jedino omoguavale povlaenje u sluaju jaeg napada. Odred i nije bio u stanju da se uputa u due borbe, jer je u samom Solinu bdio preko 1 000 neprijateljskih vojnika, a Split je udaljen samo 45.km. Bio je prisiljen da se preko dana ograniava na brzu likvidaciju manjih patrola i pojedinaca koji bi se pojavili u rejonu jednog od vodova, a nou, kada je imao mogunosti da se grupie, usmjeravao je dejstva na ruenju'eljeznikih pruga
694-

i telefonskih veza, na diverzije u tvornicama cementa, na za.sjede i likvidaciju pojedinih pijuna i provokatora. Toga su bih svijesni i Talijani. Nou su rijetko izlazili iz ice i bunkera, a preko dana samo sa dovoljno jakim snagama sposobnim da se suprotstave odredu. Obavetavanje je besprijekorno funkcionisalo, borci odreda bili su uvijek i na vrijeme obavetavani o pokretu neprijatelja. Na svaku akciju odreda neprijatelj je preduzimao otre represalije. Sve vei broj boraca odreda koji su legalno ivjeli i samo nou odlazili na akcije, morao je da pree u ilegalnost da bi izbjegao hapenje. I -pored svega situacija se brzo sredila. Ve u novembru u Solinskom odredu bilo je nekohko stotina boraca. Partijska organizacija brojala je tada 80 lanova i 48 kandidata; u aktivima SKOJ-a bilo je 120 lanova; organiziranih simpatizera, koji su aktivno radili u NOP-u, bilo je 360; veina njih su nou uestvovah u diverzantskim akcijama. Sve su to bih radnici industrije cementa, prekaljeni u trajkovima i demonstracijama. Oni su bili spremni da svakog asa krenu u borbu, no do toga je dolo tek u proljee 1942. godine, kada su se na Dinari, Svilaji i Kamenici uvrstili partizanski odredi i organizovani kanali za prebacivanje. Tada je i otpoeo masovni odlazak boraca iz Primorja i otoka na Dinaru. Poshje akcija izvrenih uoi proslave oktobarske revolucije 1941. i napada na auto-kolonu na cesti Solin Klis (napadnuto je 5 kamiona s tahjanskim vojnicima), neprijatelj hapsi po nekoliko stotina ljudi odjednom- U blokadama Solina 14. i 20. novembra uestvuje nekohko hiljada talijanskih vojnika i karabinijera. Decembra 1941. i poetkom januara 1942. godine hapenja dostiu kulminaciju: iz Solinskog bazena nalazilo se u zatvoru preko 1 400 ljudi. Nije bilo kue iz koje. ni je bio netko uhapen. Masovnim hapenjima Talijani su pokuavah da zaplae narod i .likvidiraju odred, jer im nije nikako polazilo za rukom da uhvate ma i jednog njegovog borca.. svakom stanovniku Solina vidjeli su partizana. Poetkom januara 1942. uhapenima, kji su bih zatvoreni u hangarima bive hiroavionske baze u Divuljama kod Trogira, pretvorenim u logor, naredili su da kopaju rake. Prijetili su da e svaki deseti biti strijeljan, ukoliko izmeu sebe ne odaju lanove EP i borce odreda. Zavladao je strah. Pojedinci su traili da se privremeno obustave napadi i da se dejstvo odreda prenese na drugi sektor, kako bi se Talijani primirili i odustali od namjeravanih strijeljanja. No, to prihvatiti znailo bi upravo dokazati Talijanima da se borci odreda nalaze u njihovim rukama. To bi im omoguilo da ponovo iziu iz ice i onemogue vezu sa'
695-

Splitom, ikada je ona bila najpotrebnija, s obzirom na ponovno formiranje odreda na Dinari, Svilaji i Kamenici. U toj situaciji, na sugestiju Drage Gizdia, MK Solina donosi odluku da se sa akcijama nastavi i da hitno treba izvriti napad ondje gdje se neprijatelj osjea najsigurnijim. Donijeta je odluka da se formira udarna grupa od 510 boraca i da se napadne oficirska menza u centru utvrenog dijela Solina, za vrijeme kada oficiri veeraju. Ostale snage odreda podijeljene su u nekohko grupa da demonstrativnim napadom na utvrenja obezbijede izvlaenje udarne grupe. Izvrenje tog zadatka povjereno je Antii Vuiu,1 jednom od najomiljenijih boraca u odredu. Uspjeno izvren napad bombama na oficirsku 'menzu pogodio je Talijane u srce. Drskost i nain, kako je taj napad izvren utjerali su im strah u kosti; uspjeh je razbio potitenost kod naroda. Oekivalo se kakve e mjere poduzeti Talijani. No, umjesto oekivanih masovnih strijeljanja, nekoliko dana poslije te akcije otpoeli su s masovnim otputanjem zatvorenih. Puteni su skoro svi, sem manje grupe drugova za koje su imah izvjesne podatke da su aktivno radili za NOP. Solinski odred ostao je sve do aprila 1942. u Solinu, kada je 'bio upuen na Dinaru. Zahvaljujui postojanju jake partijske organizacije sa dugogodinjim revolucionarnim iskustvom, oslonjenom na jedinstvene narodne mase, Solinski industrijski bazen ve u prvim danima oruane borbe predstavljao je jak oslonac i ozbiljan izvor snage za NOB. Raspoloenje naroda za borbu manifestvalo se ne samo u masovnom odzivu boraca, nego i u njegovom jedinstvu i vrstini koju nisu mogli pokolebati ni masovna hapenja, ni strijeljanja i druge represalije okupatora. Radi toga je i prebroen neuspjeh u avgustu bez teih posljedica i bilo je mogue odrati partizanski odred neposredno uz jak neprijateljski 1 garnizon. Time se moe i objasniti injenica da su u toku NOR propah svi pokuaji okupatora da osijee Spht od svog zalea. Veza sa Splitom preko Solina neprekidno je funkcionisala. Solin je od poetka do kraja NOR, iako je bio opasan bunkerima i bodljikavom icom, bio jedan od najsigurnijih ilegalnih kanala za prebacivanje ljudi i materijala iz Splita i sa otoka u partizane. Preko Sohna prebaeno je u partizane od polovine 1941. do kapitulacije Italije preko 10 000 ljudi i oko 200 vagona raznog materijala. Nitko od tih ljudi, niti dio materijala, nije pao u ruke neprijatelju, bez obzira na mjere koje je preduzimao.
Branko DUDE
1

Narodni heroj, poginuo 1942. u odbrani Livna.

S KOVEGOM ORUJA KROZ ZADAR

U prvim danima okupacije 1941. sastao "sam se nekoliko puta sa Nikieom Popoviem, sekretarom partijskog komiteta za Bukovicu. Razgovarali smo o zloinima ustaa oko Kinina i selima Bukovice, o ustanku naroda u tom kraju, o organizaciji otpora ustaama i Talijanima. Na jednom sastanku kod uitelja Save Leaia u Goiu, rekao sam mu da imam tri puke, tri pitolja, nekoliko bombi, municiju za puku i pitolje i jednu kamu. Da li si spreman da to prebaci za Bukovicu? upita, me Nikica. Imamo nekoliko ilegalnih grupa, koje e jednoga, dana napasti Talijane, ali one su slabo naoruane. . Pristao sam na Nikiin predlog. On mi je na to savjetovao kako da prenesem oruje: da u mah koveg stavim pitolje, municiju, nekoliko bombi i kamu, da sve to zamotam u stare krpe i prekrijem komadiima novijeg platna. Tako, prilikom pregleda, Talijani nee posumnjati da u njemu ima neto vano. Sutradan sam otputovao iz Goia u Biograd na moru. Povjerio sam se dobrom poznaniku, pitajui ga za savjet.. Obrade, nastradat e! ree mi on" sav uasnut. Pa. gdje ti ivi kad ne zna ta se dogaa? Zar mora netko danas biti kriv, pa da strada? Zar ne zna kakvo je vrijeme, kakav je teror? . . . Nisam se mnogo obazirao na opomene svoga poznanika, nego sam izvadio oruje iz zemlje i zamotao ga u krpe, kao tosam se dogovorio sa NiMeom. I sve i e bilo spremno za put. esti avgust bio je topao i sunan. Zeho sam da to prije umaknem iz mjesta prepunog okupatorskih vojnika. I pored guve uspio sam kupiti kartu. Pri ulasku u autobus dva crnokouljaa pregledah su mi propusnice. Moj koveg, u kome se nalazilo oruje, nisu ni pogledali. Sve je prolo u redu.
697-

Ovo imi je bilo prvi put da nosim oruje. Bojao sam se. U Filip-Jakovu uao je u. autobus moj prijatelj Joko, a za njim dva biva andarma u uniformi talijanskih karabinijera. Oni su sada zajedno sa faistikim vojnicima i policijom nastavili da progone nae rodoljube. Poznavali su me. Stali su pored mene i promatrali putnike i stvari. inilo, mi se da tano znaju da je koveg moj i ta se u njemu nalazi. Zatim su poeh meusobno da razgovaraju. Upitah su i mene kud putujem. Nisu mogli posumnjati da bi netko u to vrijeme i na taj nain prenosio oruje -ili neki drugi sumnjivi materijal. Odgovorio sam im da putujem do Zadra. Put do( Benkovca bio je dug. Bojao sam se da e mi pregledati koveg, iako prije toga nisu pretresah putnike u autobusu. U Sukoanu karabinijeri su izili. Osjetio sam veliko olakanje. U Bibinju su opet ula dva karabinijera. Traili su legitimacije i propusnice. Pregledah su i moju legitimaciju. Sve je bilo u redu. Na iduoj stanici oba su karabinijera sila. Najzad smo stigli u Zadar. Tu je trebalo izai, saekati drugi autobus i krenuti' prema Benkovcu. Dosad je ilo sve u redu. Ali tada se desilo neto neoekivano i to me umalo .nije stalo ivota. Autobus je stao i vrata su se otvorila. Polako sam uzeo koveg i poao prema izlazu. Vani su stajala dva finansa. Jedan od njih visok, kotunjava lica, jako povijena nosa, odmjerio je pogledom nas tri-etiri putnika, koji smo imah kovege. Izdvojio nas je u stranu dobacivi svom drugu: Ti pogledaj ove, a ja u ostale. On proe kraj mog prijatelja Joka i ode, a ja sam tek sada shvatio opasnost posla kojeg sam se prihvatio. Otvorite valie i pokaite stvari, za pregled ree finans. Za trenutak sam zbunjeno gledao u njega, a onda poeo, naoko hladnokrvno, otvarati koveg. Bio sam u tekom poloaju. Razmiljao sam ta da radim ako pronau municiju, oruje i bombe. Misli su mi se nizale munjevitom brzinom. Letiminim pogledom potraio sam Joka. Kao da je shvatio moj teak poloaj; priao je. blie finansu. To me je podralo u namjeri da ne ostavim koveg i ne ponem bjeati ili da- se bacim na finansa. Otvorio sam koveg. Na vrhu je bilo naslagano nekoliko komadia platna za enske bluzice i kecelje. ena mi je valja. iva enama haljine, pa joj nosim ovaj materijal u selo rekao sam mu. Vidim, ree on i sumnjivo me pogleda. Drei jednom rukom poklopac, drugom je poeo vaditi jedan po jedan komad platna. U trenutku kada je trebalo da podigne i.posljednje dvije krpe, prie mu Joko i na talijanskom ree:
698-

 To je dobar ovjek. Kod njega nema nita sumnjivo. Finans spusti, pogled, kao da razmilja. Zatim me jo jednom odmjeri i ree: Dobro. Sve je u redu. Pokupih izvaene stvari, .uzeh koveg i odoh u stranu, a finans nastavi da pregleda ostale putnike. Kad je autobus stigao, uao sam i stavio koveg na odreeno mjesto. Sjeo sam u drugi red kraj vrata, pored jednog talijanskog vojnika. Autobus je polako krenuo. Kad je stao u Benkovcu, jedan poznanik nam saopti da su Talijani tog dana u mjestu javno strijeljali est ljudi, jer su kod njih nali oruje. Kao za inat dva karabinijera s pukama uoe u autobus. Gledaju* po kovezima. Tek kada su izali u Liane Ostrovike, ogroman teret mi se svali sa srca. " U Bribirskim Mostinama siao sam iz autobusa. Iz gostionice Bijeli izala su dva druga, Petar i Milo. Jedan od njih bio je naoruan pitoljem. Drugi prihvati koveg i mi poosmo uskim seoskim puteljkom uz Bribirsko polje. Negdje pred mrak izbih smo -na vrh Planinika i odatle produili u selo Goi. Kod uitelja smo nali Nikicu. Tako je oruje postalo svojina Bukovikog partizanskog odreda. Mala operacija prenoenja jednog dijela oruja bila je zavrena. Meutim, ostalo je jo da se prenesu puke. Kada sam se vratio u. Biograd na moru smislio sam kako da prenesem jednu-puku. Na poljoprivrednom dobru Jankolovica radio je jedan agronom, inae moj dobar poznanik iz Biograda, koji je imao izvjesnog utjecaja kod Talijana. Njemu s'am izmislio priu o bolesnoj eni. Rekao sam da mi se ena sa djecom nalazi u Goiu i da je teko bolesna u kui nekog roaka. Zato bih morao hitno da otputujem. Kako nemam drugog sredstva, zamolio sam ga da mi od talij anske' uprave Jankolovice isposluje koiju koja bi me prebacila do Benkovca. I, zaista, dobio sam je. Moj stan se nalazio na periferiji. Koija Sava je doao oko est sati izjutra, jer je ranije kretanje bilo zabranjeno: Zamolio sam ga da vreu zobi prenese u kuu. U nju sam uvukao puku i stotinjak metaka. Poshje dva i po sata-vonje stigli smo do vodovodne crpke u opotu ispod samog Benkovca, koju-je uvalo dvadesetak talijanskih vojnika. Zaustavili su nasi Sto e sad biti? Jedan podoficir je zatraio propusnicu i poto nas je legitimisao, pustio nas je. Na ulazu u Benkovac zaustavila su nas dva karabinijera. Traih su propusnice i onda poeli pretraivati koiju. Koljena
699-

su mi drhtala. Razmiljao, sam da h da bjeim, ali se nisam mogao odluiti zbog Save. U jednom trenutku, kada sam ve mislio d je sve svreno, karabinijeri nam rekoe: Pronto! Sava i ja kao da smo se preporodili. Sretno smo proh kroz Benkovac i . uli u selo Bukovi. Izvadio sam puku iz vree, vratib koiju u Biograd i nesmetano produio u Bukovicu. Sad je bilo lake i meni i koijau Savi. Umoran do iznemoglosti stigao sam u Goi", gdje sam se prikljuio borcima narodnooslobodilakog pokreta;
Obrad EGI

IZ RADA PARTIJSKE ORGANIZACIJE U TETOVU

U duhu odluke Zemaljskog savetovanja, odranog 1939. godine, da se obnove i reorganizuju partijske organizacije, naroito u Makedoniji, u Tetovu je iz redova naprednih radnika i studenata, juna 1940. godine, formirano Mesno poverenitvo KPJ koje je, poto je stvorilo partijske ehje, u jesen iste godine preraslo u Mesni komitet. Za vreme svog postojanja mesno partijsko rukovodstvo u Tetovu pretipelo je nekoliko izmena, tako da je uoi 6. aprila bilo svedeno na 5 lanova. Partijska organizacija je bila mlada, bez iskustva, ah je, ipak, za kratko vreme uspela da stvori nekoliko partijskih ehja, veliki broj skojevskih grupa i aktiva, vaspitnih grupa itd. Meutim, poto je bila proeta oportunistikim shvatanjima i unutranjim raspravama oko metoda borbe (na primer, oko akcije za pisanje parola, rasturanje letaka po domovima iuopte akcija koje bi mogle izazvati represalije) partijska organizacija Tetova u tom periodu nije mogla da postigne vee rezultate u aktiviranju irokih narodnih slojeva na liniji KPJ i Narodnog fronta. , U takvom stanju su partijsku organizaciju u Tetovu zatekli dogaaji od 27. marta i 6. aprila 1941. godine. Dogaaji od 27. marta (formiranje nove vlade na elu sa Simoviem, demonstracije u Beogradu i drugim gradovima) naili su na iv odziv u Tetovu. Reimski ljudi, na elu sa politikim aparatom, prihvatili su pu kao meru za ouvanje velikosrpske hegemonije u Jugoslaviji. Oni su 27. marta organizovali manifestacije, ah su iroki narodni slojevi u Tetovu te. manifestacije primali sa rezervom, zato to su ih organizovali ljudi u koje nisu imah poverenja. Partijska organizacija iz ranije iznetih razloga nije uspela da iskoristi te manifestacije i da im da svoje obeleje. Ipak je dogaaje i raspoloenje masa
701-

od 27. marta iskoristila kasnije za razvijanje delatnosti u pripremama za odbranu zemlje. Jedan deo mobilisanih lanova Partije povezao s sa elijama KPJ u jedinicama, a organizacija u Tetovu je uspostavila vezu sa avijatiarima, lanovima KPJ, na pomonom aerodromu u Zerovjanima. estog aprila neprijateljska avijacija je napala Skoplje i druge vee gradove u Jugoslaviji. U Tetovu, zbog blizine Skoplja, odmah se setila ratna atmosfera. Deo stanovnitva je iz straha od ponovnog bombardovanja napustio Skoplje i sklonio se u Tetovo. Grad su celog dana nadletah neprijateljski avioni. Oko podne se pronela vest da su neka lica zatvorena i da je jedno od njih uspelo da pobegne. Zbog toga, kao i zbog ratne situacije, zavladala je neizvesnost. U takvom stanju grad je proveo jo jedan dan i jednu no. Sedmog aprila uvee stigle su vojne i civilne vlasti iz Skoplja, meu kojima i general Brai, ah su ubrzo i oni bili prinueni da ostave narod i vojsku na milost i nemilost neprijatelju. Njima su se pridruile i mesne vlasti iz Tetova, i svi zajedno su nou produili ka Gostivaru. Nou izmeu 7. i 8. aprila grad je ostavljen bez zatite. Vei deo stanovnitva je znao da u gradu vlada bezvlae. Zbog toga su se ljudi iz susednih kua okupljali na jedno mesto, da bi zajedno proveli no. Sledeeg dana, 8. aprila oko 10 sati, Nemci su uli u Tetovo. Garija'je bila zatvorena, a ulice puste. Nemci su odmah poeh da pljakaju duane, lomei pri tome vrata i prozore. U gradu su odmah uspostavili vojnu vlast. Bio je zaveden -i policijski as, a po ulicama su stalno patrolirale nemake patrole. Sutradan su sa debarskog fronta poele da stiu kolone zarobljenih jugoslovenskih vojnika i oficira. Uskoro je Tetovo pretvoreno u zarobljeniki logor sve kole i javne ustanove bile su pune ratnih zarobljenika. Zatim su kod Monopola Nemci zagradili jedan vei prostor u koji su sakupili sve zarobljenike. Oko ovog logora i grada i danju i nou su se ule puke, to je trebalo da zastrai zarobljenike i stanovnitvo. Niko se nije smeo pribliiti logoru. I vreme kao da je ilo naruku faistikim porobljivaima kia nije prestajala da pada nedelju dana, tako da se stanje ratnih zarobljenika, koji su bili na otvorenom polju bez ikakve zatite, veoma pogoralo. Tih dana je u Tetovu, sa znanjem Nemaca, bio osnovan Makedonski komitet koji je trebalo da pripremi dolazak Bugara. U isto vreme j u Tetovu pristigao i jedan bugarski svetenik, roen u tetovskom kraju, koji je bio vaspitavan u Bugarskoj i radio za raun bugarske propagande. Crkva mu jc 702-

sluila kao najbolje mesto, i on je odatle poeo da vodi propagandu za pripajanje tih. krajeva Bugarskoj. Uveo je bogosluenje na bugarskom jeziku, a svaki crkveni praznik je koristio u propagandne svrhe, svje propovedi je pretvarao u manifestacione zborove ne proputajui ni jednu priliku da napad na Jugoslaviju nazove bugarskim napadom, a Bugarsku majkom osloboditeljkom. U isto vreme su se pokrenuli i reakcionarni, proalbanski elementi, koji su "bih za' pripajanje Tetova i drugih krajeva zapadne Makedonije kvislinkoj albanskoj dravi. U toj situaciji jugoslovenska vojska je bila ostavljena sama sebi vei deo se nalazio .u zarobljenikim Jogorima, a manji po planinama, izloen mnogim nedaama. Vojnici su se i sami nekako snalazili i vraah se svojim kuama, kako ne bi pali u ropstvo. Tih dana je tetovski partijski komitet, radi orijentacije lanstva, reio da sazove partijsko savetovanje svih lanova KPJ, nekih kandidata i veine skojevaca. Prilikom odluivanja da se sazove savetovanje, partijska organizacija je imala u vidu liniju KPJ. za odbranu zemlje, koja je dola do izraaja na Petoj zemaljskoj konferenciji odranoj u novembru 1940. godine u Zagrebu, i demonstracije od 27. marta 1941. godine. Isto tako je imala u vidu i odluku CK KPJ koja je govorila o tome da se svi komunisti u danima mobilizacije nau u redovima vojnih jedinica i da budu glavni nosioci odbrane zemlje. Toj odluci su, na kraju, doprinele i neke vesti stranih radiostanica, iz kojih se moglo zakljuiti da jedinice jugoslovenske vojske jo uvek pruaju otpor i bore se "protiv nemakih trupa u nekim delovima zemlje. Savetovanje je bilo-zakazano za 10. april u 2 sata po podne, a odrano je u vunovlaarnici oca Stojevskog (poginuo 1944. godine, a posle osloboenja je proglaen za narodnog heroja). Oko 2 sata poeli su stizati pozvani drugovi. Prisutno je bilo 30 do 35 ljudi. U vimovlaarnicu se moglo ui Ha dva ulaza iz susednih uhca kroz kuu u kojoj je i-veo Stojeevski i kroz mlin koji je biio povezan sa vunovlaarnicom. Prostoriju u kojoj su bili sakupljeni komunisti, od uhce su delili obini drveni epenci, zbog ega je trebalo biti veoma predostroan, jer su se svakog asa uli koraci nemakih patrola. U vunovlaarnici je bilo mrano, jer je do nje jedva stizala dnevna svetlost. Prisutni su seli na stolove i klupe. Govorilo se sasvim tiho. Jedna drugarica, koja je tih dana dola iz Beograda i bila uesnik dogaaja od 27. marta, govorila je o tim dogaajima, o borbenom raspoloenju masa i njihovoj spremnosti da se 703-

hore za nezavisnost zemlje. To izlaganje je bilo potrebno zato da se objasni i potvrdi stav KPJ za odbranu zemlje i da se izvubu zakljuci za budui rad partijske organizacije. Zatim se razgovaralo o situaciji u kojoj su se nali jugoslavenski narodi posle okupacije. Jednoduan je bio zakljuak da okupacijom ne prestaje borba, da je potrebno pronai forme i naine u organizovanju stanovnitva za pruanje otpora okupatoru. Pred partijsko lanstvo su bih postavljeni sledei zadaci: prikupljanje vojnog materijala, agitacija u masama za skrivanje oruja i vojnog materijala, skrivanje policijskih i sudskih arhiva koji mogu posluiti neprijatelju za proganjanje komunista i drugih patriota, kao i prikupljanje pomoi za iz"begle zarobljenike. I pored toga to partijskoj organizaciji nije "bilo sasvim jasno kako e se i kojim sredstvima produiti borba, ona je donela odluku da se borba nastavi, to je bilo u tini odluujuim danima od velikog znaaja. Tetovski komunisti su izvrili zadatke koje je pred njih postavila partijska organizacija. Na osnovu donetih zakljuaka na savetovanju, nekohko dana kasnije grupa komunista je prodrla do sudske zgrade i izdvojila iz arhive dokumenta koja nisu smela da padnu uruke okupatoru. Odatle je u isto vreme uzeta i jedna pisaa maina koja je kasnije koriena. za partijsku tehniku. Dve nedelje posle te akcije, 25. aprila 1941. godine, Mesni komitet je organizovao bekstvo iz logora panskog borca Slobodana Mitrava, i njegovo prebacivanje u Skoplje. Uz pomo partijske organizacije Skoplja Mitrov je dobio propusnicu za prebacivanje TI Srbiju, iako je tih dana prelazak bio otean zbog karantina. Blagodarei pomenutom savetovanju tetovska partijska organizacija je u tom periodu mogla da zauzme pravilan stav i po mnogim drugim pitanjima. Tako je, na primer, ona na vreme shvatila ulogu takozvanog Makedonskog komiteta i bojkotovaia njegov rad, osuujui neke simpatizere koji su mu davali podrku i prihvatali njegovu politiku. Partijska organizacija je u to vreme zauzela pravilan stav i u odnosu na probugarske manifestacije, organizovane od tog komiteta pred itahjanskom vojnom komandom, za proirivanje bugarske okupacije nad Tetovom. Naime, prema sporazumu faistikih sila o podeh Jugoslavije, u maju 1941. godine, nemaka okupacija u jednom delu zapadne Makedonije bila je zamenjena italijanskom. Ali prema spoljnim manifestacijama i merama osealo se da e itahjanski okupator taj deo zapadne Makedonije dodehti kvislihkoj albanskoj vladi. Meutim, svetenstvo i probugarski elementi li Makedonskom komitetu su razvili akciju za prisajeinjenje
704-

tog dela Bugarskoj. Naroito se u tome isticala crkva. Ali kako je postojala i proalbanska propaganda, to u i jdhi i drugi ili za tim da izmeu iptarskog i makedonskog stanovnitva pogreju nacionalnu mrnju, godinama raspirivanu od dotadanjih nenarodnih reima, potencirajui postojee religiozne suprotnosti. Zaplaeno makedonsko stanovnitvo, imajui u vidu petovekovno tursko ropstvo, od dva zla je izabrala jedno ono zlo koje je, po njegovom miljenju, iz religioznih razloga, izgledalo manje i pored toga to su, u stvari, i jedni i dragi bi okupatori. Zato je makedonsko stanovnitvo uzelo masovno uee u manifestacijama, organizovanim juna meseca, kada su manifestanti poh iz crkve Kiril i Metodi premadtalijanskoj komandi. Partijska organizacija nije mogla da sprei manifestacije, iako ih je otro osudila i prema njima zauzela stav bojkota. Organizacija je imala negativan stav i prema gleditima nekih komunista iptara, koji su sa jednom grupom doli iz Skoplja da organizuju proalbanske manifestacije i da trae da se italijanska okupacija proiri na Skoplje i Kumanovo. Ti komunisti Siptari iz Skoplja su tvrdili da su za to dobili dobrenje od Pokrajinskog komiteta Makedonije. Meutim, partijska organizacija se sa tim stavom nije sloila, uverena da on ide naruku okupatoru. U tom periodu partijska organizacija iz Tetova deluje potpuno samostalno; bila je preputena sama sebi, poto je izmeu Tetova i Skoplja bila postavljena granina linija. Mesni komitet je slao kurire u Skoplje radi odravanja veze sa PK, no te su se veze svodile samo na povremeno slanje partijskih materijala. Najvaniji proglasi, izdati od CK KPJ, nikada nisu stigli do partijske organizacije u Tetovu. Posle Hinden, odnosno posle zaplene partijskog materijala, izatog u vezi sa praznikom, na prelazu granice kod Grupina, i represalija koje su usledile posle toga partijska organizacija'u Tetovu je pretrpela udar. Sekretar MK je bio zatvoren, a neki lanovi komiteta su izbegli hapenje i preli u ilegalstvo. Organizacija je ostala skoro bez rukovodstva. No, uz pomo novog pokrajinskog rukovodstva, sa Lazarom Kolievskim.na elu, u septembru iste godine organizacija se ponovo aktivirala i u 1942. godini postigla pun zamah u svom radu.
Slavka FIDANOVSKA.

45

U s t a n a k 1841.

CRMNICA U PRVIM DANIMA USTANKA

f i vJ odine koje su prethodile drugom svjetskom ratu bile su ispunjene intenzivnom borbom komunista i omladine Crmnice protiv politike i metoda vladavine ondanjeg profaistikog reima i borbom za mir i otpor faistikom agresoru. U tim godinama Partija je u Crmnici zadobila tako iroke simpatije naroda, da je u svako doba mogla pozvati veliki dio omladine, a i starije,, na bilo koju akciju: protest, zbor, demonstraciju i dr. Oni koji su u tom vremenu ivjeli i radili kao lanovi Partije i rukovodioci mogu biti ponosni na jedinstvo i borbenost koji su proimah i vrsto spajah komuniste s narodom. U ljetnjim r mjesecima Crmnica je bila prava konica aktivnog rada komunista i skojevaca. Tome je zna.tno doprmela i aktivnost veli-kog broja aka i studenata, koji. su se preteno svrstavah u . redove Partije ih tijesno saraivali sa njom. U takvom jedinstvu , i borbenosti Crmnica je doekala." aprilske dane 1941. godine. Partijske ehje su postojale u skoro svim selima. U Crmnici je bilo-sjediste Mjesnog komiteta za srez barski. Tako su partijske i skojevske organizacije u Crmnici, prekaljene u estim masovnim akcijama,- spremno doekale iskuenja koja su zahvatila' na -narod 1941.: godine.
. . . .

Partijka'-Orgariizacija u Crmnici je prihvatila parolu- svi na frnt; ve k. frnt sprovodei u tom pogledu maksimalnu aktivnost. Bilo je ; mnogo "boraca-u Crmnici "koji nisu bili pozvani u rezervu, a koji se-dobrovoljno javljali da idu u jedinice. Kao to je poznato, komanda 38. pjeadijskog puka ih je ,vraala -.kuama. Poshje 27. marta 1941. godine organizovan je masovni miting u Virpazaru na kome je izraena elja ne samo komunista ve i itavog naroda za odbranu zemlje. Komunisti Crmnice, spremni na otpor okupatoru, radili su na stvaranju borbenog duha u narodu i vojsci. Oni su tu borbenost sauvah i
706-

u danima napada na nau zemlju, .kao i onda kada su kraljevska vlada i pojedini generali nareivali kapitulaciju nae vojske; Tada su komunisti hrabrili, vojnike i oficire s kojima su dolazili u dodir' da ne Klonu duhom, da ne predaju oruje okupatoru i da se spremaju za kasniju borbu. Nije bilo ni jednog komuniste iz Crirmice koji sa poloaja nije donio neko oruje. Komunistima Crmnice postalo-je odmah jasno da nema odmora. Njihov gnjev protiv okupatora -nije se izraavao apatom. On je postao otvoren, borben i prijetei: Zbog toga su postali jo vie omiljeni kod naroda. Oni neumorno objanjavaju nastalu situaciju i pripremaju narod Crmnice za akcije i oruanu borbu. Pun zamah na tom poslu postignut je poslije Hitlerovog napada na SSSR. Veza Mjesnog komiteta za srez barski sa PK za Crnu Goru bila je stalna. Pripreme za oruane akcije uzimaju organizovani karakter. Oruje koje su komunisti i drugi Crmniani donijeli sa fronta, sakupljeno je i sakriveno na odreenim mjestima. Italijanska komanda je izdala nareenje za predaju oruja, ali komunisti i narod ne odgovaraju na taj poziv ve na poziv svoje .Partije. Predaja oruja Partiji bio je izraz potpunog povjerenja. To je u isto vrijeme bio znak nepokolebljive spremnosti onih-koji su ga dali da uzmu uea u svakoj oruanoj akciji kada ih Partija zove. Partijska organizacija j imala spisak svih koji su oruje predali. Oruje je bilo smjeteno u selima Pogori, Limljanima i Seocima. Konspiracija prenosa j bila potpuna. Grupe koje su nou prenosile oruje nisu se sastajale, ve su na odreeni znak grupe koja je ekala da ga preuzme ostavljale i odlazile. Pod patosom itaonice u Pogori bilo je sakriveno 72 puke, 2 pukomitraljeza, 1 mitraljez, 6 sanduka municije i 5 sanduka runih bombi. Za ovaj magacih bili su odgovorni Blao Ljutica i Jovan Tomovi. Ista koliina or-uja i municije bila je u skladitu sela Limljani. U magacinu u Seockna bilo je oko 50 puaka, 2 pukomitraljeza i vea koliina municije i bombi. Magacin je uvao Milo M. Orlandi.1 Uoi 13. jula u Crmnici je bilo formirano 14 udarnih grupa sa oko 300 boraca. Organizacija grupa je bila tajna. One su vrile osnovnu vojnu obuku, a i gaanje ubojnom municijom. Vojnu obuku su izvodili rezervni oficiri i podoficiri lanovi Partije ih simpatizeri. Sekretari partijskih odjeljenja bili su politiki rukovodioci pojedinih grupa. Partijska organizacija u Crmnici bila je u stalnoj pripravnosti. Ojaana znatnim brojem istaknutih komunista, koji
1

Poginuo u NOB.

45*

707

su se vratili iz Beograda i drugih mjesta, ona je postala jo vra, uticajnija i borbenija. Italijanska vlast se nije osjeala van garnizona u Virpazaru. Napad hitlerovske Njemake na SSSR bio je i za komuniste Crmnice signal da pripreme za oruanu borbu treba ubrzati. Proglasi "Centralnog i Pokrajinskog komiteta Partije jo vie su mobilisali Partiju i mase na spremnost za oruanu akciju. Poetkom maja formiran je u srezu barskom novi Mjesni komitet sa politikim sekretarom Nikolom Nikiem. Devetog jula Mjesni komitet je bio na okupu u Gornjim Seocima, oekujui direktive za poetak oruane borb. Toga dana vratio se iz Piper u Seoce Nikola Niki. On je Mjesnom komitetu prenio direktivu Pokrajinskog komiteta za poetak oruane borbe. Na osnovu toga Mjesni komitet je istog dana odluio da oruane akcije ponu u nedjelju, 13. jula. Jedanaestog jula odran je pod brdom Ra (Crmniko polje) drugi sastanak Mjesnog komiteta kome prisustvuju i nekoliko istaknutih komunista, koji su u svojstvu opunomoenika Mjesnog komiteta bili predvieni,da rukovode akcijama u raznim podrujima sreza barskog. Ovom sastankom, na kome je razraen plan akcija protiv okupatora u srezu barskom, rukovodio je sekretar Nikola Niki. Na sastanku je odlueno. da gerilski odred iz Bara uniti most pod Starim Barom i razrui eljezniku prugu Bar Sutorman; da gerilski odredi iz Spia i Patrovia unite neprijateljske postaje u Miiima, Bulj arici, Petrovcu i Reiviima, prekinu telefonske linije i miniraju mostove na putu Bar : Budva i da postave zasjede u oba pravca; dio odreda iz Limljana da posjedne Sutorman i sprijei prodor Italijana od Bara prema Virpazaru; odred iz Brela, Brijega, Bukovika i Gluhog Dola da posj edne pravac Preseka Sozina ; Podgorsko-tomiki odred da postavi zasjede na putu Cetinje Budva (Brajii), a Radomirsko-graanski odred na istoj komunikaciji blie Cetinju; dio odreda iz Dupila, Popratnice, Komarna i Trnova da postavi zasjede na puta Rijeka Crnojevia Virpazar; -" irjelovi odreda iz Sepca i Krnjica da postave zasjedu prema Krajini; . odredi iz Boljevia, Godinja, Seoca i Krnjica (jedan dio), Orahova, Dupila i Popratnica (jedan dio), Sotoni a, Mauga, Virpazara i dio odreda iz limljana 708-

da napadnu italijanski garnizon u Virpazaru i unite ga; -, Ulcinjski gerilski odred da otpone sa diverzijama u rejonu Ulcinja. Na sastanku su rasporeeni lanovi komiteta i drugi istknuti. komunisti za rukovoenje akcijama. Blao Jokov Oriandi2 poslat je u. Bar,7 Vlado Rolovi u Patrovie, Risto Leki3 u Spi, a Blao Joov Oriandi4 odreen za rukovodioca napada na Virpazar,'uro Bokovi5 je bio odreen da rukovodi radom u pozadini. Partijski komitet su sainjavali: Nikola Niki sekretar, Blao Ljutica, Mihajlo Dobrkovi, Niko Vukovi6. i Petar Ljeevi.7 Instruktori komiteta bili su Blao Jokov Oriandi i Filip Bajkovi. Jo 'odranije na terenu Crmnice su postojale partijske organizacije u selima: Breli, .Virpazar, Boljevci, Godinje-Seocd, Gluhi Do-Mauge, Dupilo-Popratnice, Sotonii. U ustanku u Crmnici je bilo 93 lana Partije i oko 200 skojevaca.
OSLOBOENJE VIRPAZARA

U napadu na Virpazar uestvovalo je oko 80 boraca. Rukovodilac napada bio je Blao Joov Oriandi. Plan je bio vjeto pripremljen. Uoi napada u Virpazar je ubaena jedna desetina nenaoruanih boraca, koja se smjestila u kuu Mijovia. Uvee je amcem dotureno oruje. Zadatak desetine je bio da dejstvuje iznutra u momentu kad otpone napad na garnizon. Pomenuti odredi imali su zadatak da sa svojih pravaca izvre upade u Virpazar. Napad je poeo 13. jula oko 2.30 asova. Godinjski odred od 19 Lekovia prvi je upao u Virpazar i zapoeo borbu. Ovaj odred, hrabro potpomognut pukomitraljescem Boom Orlandiem i drugim, odigrao je glavnu ulogu u napadu. Grupa iz kue Mijovia takoe je bila veoma aktivna. Oko 6 asova izjutra borba je prestala i neprijatelj je bio potpuno savladan. Najjai otpor bio -je u finansijskoj stanici u koju su borci upali i u dosta dramatinoj borbi likvidirali posljednji otpor. Itahjani su imah 6 mrtvih, 15 ranjenih i 51 zarobljenog. Niko nije uspio da pobjegne. Zaplijenjena su dva mitraljeza, 3 pukomitraljeza i oko 60 puaka sa
2

moa.

Narodni heroj, poginuo poetkom 1943. izmeu Mliniia i GlaNarodni Narodni Poginuo Poginuo Poginuo heroj, poginuo na Sutjesci.. -' heroj, poginuo od etnika 7. VI 1943. u Godinju. od etnika- u Beogradu 1945. godine. u NOB. u NOB. 709-

3 4 5 6 7

municijom. Od naih, drugova hrabro je poginuo oko M. Lekovi. On je vjerovatno i prvi partizan koji je poginuo u borbi protiv okupatora u Crnoj Gori. Ranjeni su oko Lekovi i Vlado M. Lekovi. Odmah poslije likvidacije Italijana u Virpazaru uspostavljena je komanda mjesta, a za prvog komandanta postavljen je Rako Vukosavljevi, / Osloboenje Virpazara imalo je velikog odjeka na sve Crmniane; Skoro svi odrasli, bilo sa, orujem ili bez njega, prikljuili su se ustanicima. Veliki broj-seljaka pristigao je na poloaje, gdje su se nalazili -odredi iz njihovih sela. U toku prva tri dana ustanka oko 1 000 ljudi iz Crmnice bilo je pod orujem. Istog dana kada je osloboen Virpazar, Limljahski odred likvidirao je andarmerijsku stanicu tf Sutormanu, a Breoski odred andarmerijsku stanicu u Brelima. U ovoj stanici toga dana uspostavljeno je. partizansko previjalite. Mjesni komitet se preteno nalazio na poloaju (Ilino brdo). Komitet je organizovao ishranu boraca na poloajima. Hrana se prikupljala dobrovoljnim prilozima, a zatim je prenoena do poloaja.
BORBE NA BRAJIIMA, SOZINI, SUTORMANU I U REJONU KUFINA

Italijanska komanda bila je iznenaena i uplaena ustankom u Crnoj Gori, te je, radi suzbijanja i unitenja ustanka, zahtijevala dolazak novih divizija. Divizija Taro stigla je u Boku 17. jula i sutradan preduzela operacije' u cilju ienja Crnogorskog primorja i Grahova. 208. pjeadijski puk ove divizije dobio je zadatak da nadire od pravca Bara do Kotora. Da bi ovaj puk mogao da vlada komunikacijom. Budva Bar Ulcinj, morao je prethodno da savlada prepreke i zasjede na samom putu i planinskom grebenu na. kome su se nalazili odredi iz Crmnice, Spia i Patrovia. Paralelno sa ovom akcijom pjeadije, italijanski avioni su neprekidno bombardovali poloaje i sela u Crmnici i Patroviima. Odredi iz Spia i Patrovia su bih likvidirali italijanske postaje na svojoj teritoriji. Petrovac je takoe bio osloboen. Komandant divizije Taro,-general Poracoli, izdao je tih dana zapovijest svojim jedinicama da u akciju ne stupaju u sastavu manje od jednog bataljona, a da od stanovnitva oduzmu sve namirnice. Podgoriko-tomiki odred imao je zadatak da zaposjedhe komunikaciju Budva Cetinje i da u rejoniu Brajia napravi zasjedu neprijatelju koji bi naiao iz Budve. U ovom rejonu Radomirsko-graanski i Prekorniki odred dobili su iste zadatke s tim da tite komunikaciju od neprijateljskog nadiranja
710-

iz CeMnja. Poloaj Podgorsko-tomikog odreda bio je povoljan, za zasjedu. Komandir odreda bio je Zarije Joveti, a partijskopolitiki rukovodilac Jovo Tomovi. Osamnaestog jula. u zoru neprijateljski avioni su neprekidno tukli zaposjednute poloaje. Istovremeno iz Budv kretao:,se neprijateljski motorizovani bataljon od 20 kamiona, 6 lakih tenkova i 7 motocikla. Kada je ovaj bataljon uao u selo Brajie i poeo da pah kue, brajiM seljaci su dah otpor i otvorili vatru na Italij ane. Pogorsko-tomiki odred dobro organizovan i isciplinovan, sa velikim brojem lanova Partije odmah je stupio u veoma otru borbu na kratkom odstojanju, koja-; je. trajala do 15 asova.i -zavrila se potpunim porazom italijanskog bataljdna. Podgorsko-tomiki odred i ustanici iz Brajia, Radomirsko-graanski odred i drugi ustanici koji su kasnije pristizali pokazali su veliku hrabrost i portvovanje. U toku borbe Itahjani su -u selu Brajii klali ljude a neke i ive spaljivah. Pobili su i taoce koji su se nalazili kamionima. Neprijatelj je za sobom ostavio oko 130 mrtvih i 30 zarobljenih. Uniten je jedan tenk, 15 kamiona, 7 motocikla, automobil komandanta bataljona, a zaplijenjena vehka koliina-oruja i municije. U ovoj borbi junaki je poginuo Niko Vujai iz Podgore, a Zarije Joveti 8 je ranjen. Borbe na Brajiima su jedna od veoma uspjelih i znaajnih akcija crnogorskih ustanika u 13-julskom ustanku Itahjani su kasnije vrili odmazdu nad svim odraslim mukarcima u selu Brajiima. Mnogi su strijeljani i internirani, a stoka i pokustvo potpuno opljakani. Zapalili su i sve preostale kue u selu. _ Jedan bataljon 208. puka krenuo je 21. jula iz Bara i. Sutomora ka Sozini,- kako bi odbacio ustanike snage sa planinskog vijenca i tako obezbijedio probijanje putem do P e trovca. U Sozini se nalazio Gluhodolsko-spiasnski odred od 53 borca. Stanovnitvo,sa obale ,(iz Spia)- ve je bilo pobjeglo u Sozinu. Odred je bio naoruan, pukama, jednim mitraljezom i sa nekohko pukomitraljeza. Neprijatelj je nastupao sa oko 800 vojnika, kojima je u poetku polo za rukom da ovladaju dominantnim takama u Sozini. Vidjei namjere neprijatelja i njegovu brojnost, drugovi iz ovog odreda odluili su da odmah formiraju etu i da za komandira postave Iva Novakovia, a za ' partijsko-pohtikog rukovodioca ete Rista Lekia. Stevo Vukevi bio je zamjenik komandira ete. Razvila se vieasovna. borba sa Italij anima, vjerovatno jedna od najteih u 13-julskom ustanku. U toku borbe dola su pojaanja od' oko 10 drugova
8 Joveti se istakao svojom hrabrou u borbi na Pljevljima' d e cembra 1941. godine, kao i dva dana kasnije kada je poginuo1.'

711-

, iz Mauga i dio odreda iz Limljana, koji je napao neprijatelja bono od .pravca Vrsute. Ovo je veoma pozitivno uticalo na podizanje morala malobrojnog odreda, koji se odupirao cijelom italijanskam bataljonu. Napadnuti sa tri pravca Italij and su poeli da odstupaju, to se uskoro pretvorilo u panino bjekstvo. Za vrijeme borbe pridolazili su i seljaci iz Gluhog Dola koji su, iako nedovoljno naoruani, bili spremni da se bore. Borba je trajala cio dan 22. jula. Hrabrost i portvovanje naih boraca odnijeli su pobjedu. Borci -Spianskor-gluhodolskog odreda su bili_ spremni da izginu, ali da ne dozvole neprijatelju da prodre. ene iz Gluhog Dola donosile su im u toku borbe hranu i vodu. Neprijatelj je imao'u ovoj borbi 43 mrtva i oko 100 ranjenih. Vei broj ranjenika bio je zarobljen. Ustanici su imah 8 mrtvih i 16 ranjenih. U ovoj tekoj borbi junaki je poginuo popularni komandir odreda Ivo Novakovi. Vie poginulih i ranjenih su bili iz Gluhog Dola. Nai borci su zaplijenili oko 75 000 metaka, 1 minobaca, 2 pukomitraljeza, 50 puaka, 2 brdska topa i dr. Limljanski odred koji je imao zadatak da titi Crmnicu od upada neprijatelja s pravca Bara, presreo je jednu kolonu itali janskih kamiona u rejonu Sutormana i napao je. Neprijatelj je imao 30 mrtvih. U ovom odredu nalazilo se nekoliko istaknutih komunista iz sela Limljana: Ljubo Klisi, Nikola Darevi, Blao Vuleti, Jovo Bokovi9 d Mirko Vuleti. Odred iz Brela vodio je borbu sa neprijateljem u rejonu Kufiin-Preseka, spreavajui mu da prodre od pravca Bara prema Petrovcu. Ovaj odred je dejstvovao kao pojaanje borcima iz Patrovia, koji su takoe hrabro i uspjeno obavili sve postavljene zadatke, likvidiravi italijanske postaje na svojoj teritoriji. U Patroviima je inae bila jaka partijska organizacija. I u Breoskom odredu, iji je komandir bio Marko L. Bokovi, i na terenu Brela, nalazilo se vie istaknutih komunista i linosti meu kojima uro Bokovi i pop Blao Markovi. U odredu i na trenu je radila jaka partijska organizacija. Prvih dana borbi poginula su od neprijateljske avijacije tri borca.
RAZMJENA ZA ZAROBLJENE ITALIJANE
/

Jedan dio zarobljenih Italijana u poznatim borbama na Koelima sprovoen je tih dana od odreda do odreda u Crmnici, kao znak uspjeha i pobjeda i na drugim stranama. Oni
A POGINULI U NOB.

712-

su nekoliko dana boravili u logoru u Virpazaru. Kako nije bilo dovoljno hrane za tako veliki broj zarobljenika, to je komandant mjesta u Virpazaru poslao, po instrukciji Mjesnog komiteta KPJ, jedan brodi u Skadar sa pismom italijanskoj komandi u kome se traila hrana i sanitetski materijal za njihove zarobljene vojnike. Italijanskoj komandi nije preostalo nita drugo nego da poalje brodi sa hranom i sanitetskim materijalom. Odred iz Limi j ana, koji je bio na Sutormanu, dobio je tih daha zadatak da sprovede zarobljene Italijane do italijanskog garnizona u Baru. Sprovodila su ih 4 naoruana druga. Meutim, itahjanska komanda u Baru ih je zadrala i zatvorila. LimljansM odred koji je za svaki sluaj zadrao kao taoce jednu grupu italijanskih oficira, hitno je zatraio od italij anske komande da pusti etvoricu boraca ili e u protivnom strijeljati njihove oficire. Itahjanska komanda ih je poslala, ali bez oruja. Meutim, od italijanske komande je traeno da to prije poalje >i oruje, na to je ona odmah pristala.
STANJE U CRMNICI ZA VRIJEME NEPRIJATELJSKE OFANZIVE

Poshje prvih velikih uspjeha crnogorskih ustanika u svim krajevima Crne Gore, okupator je bio pun gnjeva, straha i elja za odmazdom. Da bi povratila izgubljenu teritoriju i odrala se kao okupator, itahjanska komanda alje kao pojaanje vei broj divizija iz Albanije i Italije. Alpinska divizija Pusterija, jedna od najboljih italijanskih jedinica, dobila je zadatak da okupira slobodnu teritoriju izmeu Skadarskog jezera i Jadranskog mora. Primorski pojas za Itahjane bio je veoma osjetljiv, jer su pretpostavljali da bi to podruje moglo biti interesantno za iskrcavanje saveznika. Zbog toga gotovo cijela divizija Pusterija, ojaana jedinicama crnih koulja, otpoinje ofanzivu u Crmnici i drugim krajevima sreza barskog. Bombardovanje crmnikih sela od jutra do noi zaplailo je narod, te je naputao sela. Dok su se odredi, Mjesni komitet KPJ i skoro svi lanovi Partije jo nalazili na poloajima, sela su bila preputena ve zapoetom i nesmetanom radu pete kolone. Niprijatelj je u Crmnicu nadirao iz vie pravaca. Prije prodora Italijana u Crmnicu je kao prethodnica stigla grupa petokolOnaa iz Cetinja: Jovan Plamenac, Savo onovi, Blao padijer, Nikola Klisi i dr. (svi rodom iz Crmnice) s ciljem da raznim obmanama iri demoralizaciju u narodu kako bi italijanska divizija mogla lake da ovlada Crmnicom i izvri odmazdu. Oni su govorili o italijanskom milosru i tvrdili
713-

da e okupator oprostiti svima koji su uestvovali u akcijama, ako se za vrijeme ulaska'Italijana u crmnika. sela svako bude naao kod svoje kue. Sresko rukovodstvo Partije ruje se snalo u tim kriticiriim danima i nije, u novonastaloj situaciji, dlo analizu doga- . aja niti jasne smjernice za dalje voenje borbe. Komitet nije djelovao energino i brzo. On je oiekivao direktive odozgo, -dok su u meuvremenu okupator i peta kolona obavljali svoj -posao. Odsustvo, odlunog stava partijske organizacije doprinijelo je da se panika i demoralizacija po selima raire i prenese na jedan dio boraca u odredima. U takvoj situaciji Mjesni komitet organizuje (oko 22. jula) savjetovanje, koje : je odrano na Ilinom brdu. Diskusija se u prilinoj mjeri vodila pod psiholokim dejstvom rada pete kolone, nadiranja itahjanskih trupa i kolebljivosti seljaka koji su se bili prikljuili ustanicima. Kolebljivi seljaci vrili su stihijski pritisak na komuniste da se izae pred Italijane upravo onako kako je eljela peta kolona. Partijska organizacija nije obuzdala stihiju i ostala bar donekle gospodar situacije. Ona je to mogla ostvariti jer, i pored svega, lanovi Partije i. skojevci su bili spremni da shjede direktive. Umjesto toga partijsko rukovodstvo je ekalo direktivu odozgo, a neprijatelj je nadirao. Tako je u oklijevanju izgubljeno nekoliko dragocjenih. dana. Partija je postepeno gubila kontrolu. Konferencija na Ilinom brdu donijela je zakljuke da se komunisti sklone dok proe italijanska vojska. Govorilo-se o tome kako da se vrate nekompromitovani kuama, da se raspuste odredi i pretvore u grupe koje e s skloniti u blizinu sela, ali nije data odreena perspektiva dalje;.borbe i bar donekle suzbijena demoralizacija. Komunisti su, takorei, preputeni sami sebi da se snalaze kako ko zna i umije. Odluka, koju je Mjesni komitet donio 28. jula da se ide u sela i ponovo formiraju gerilske grupe od boraca koji su spremni za -dalju borbu, a narod' da se skriva dok proe neprijateljska ofanziva, donijeta je na alost veoma kasno i nije stigla do lanstva Partije. Neprijatelj je ve nadirao kroz sela, a petokolonai, kao prethodnica, pripremali su teren da se izae pred Itahjane. Tako je veliki broj komunista i skojevaca nasjeo paroli zajedno sa narodom. U narodu je z b o g dejstva italijanske propagande i rada pete kolone bilo jo iluzija da nee doi do internacije i strijeljanja, ako i komunisti izau pred Italijane. To je bila vjeta propaganda neprijatelja, koja se pretvorila u oiglednu prevaru. Rezultat je bio negativan: 39 komunista je internirano, a 44 ostalo na terenu.
714-

Sekretar komiteta Nikola Niki je odluio na kraju da ide zajedno sa narodom. Kampanja pete kolone imala je e f e kta: Zato da narod strada krivicom" komunista govorili su petokolonai. I Niki je nasio ovoj kampanji. On se predaje iako je morao pretpostavljati da e biti strijeljan. Niki -se rtvuje radi autoriteta Partije, ali time upravo nanosi udarac partijskoj "organizaciji i ustanku u Crmnici. Primjer Nikia loe je djelovao na mnoge druge komuniste koji su iz slinih ili istih pobuda izali pred Italijane. Bez Obzira na lo ishod ovakve njegove odluke, on je meu nama ostao kao poten i odan komunista, to je potvrdio i dranjem prilikom strijeljanja. , Uskoro poslije ovih dogaaja, komunisti Crmnice koji su ostali u narodu, povezuju se i nastavljaju sa aktivnim radom na .organizovanju svojih redova i na ponovnom podizanju morala u narodu. Oni objanjavaju do ega su dovela obeanja pete kolone i smjelo istiu nunost produenja borbe protiv okupatora. Narod je uvidio do ega su dovele odmazde okupatora i rad pete kolone pa je poeo ponovo da se zbija oko komunista. Partijska organizacija u Crmnici je uspjela da ponovo oformi oruane odrede i u znatnoj mjeri ojaa i obnovi izgubljene pozicije. U tom periodu Mjesnim komitetom Partije rukovodi novi sekretar Niko Rolovi,10 ali on na alost uskoro . gine od ruku domaih plaenika. U narednim mjesecima Crmnica je dala veliki broj boraca za Lovenski bataljon. Oni su uestvovah u poznatom napadu na Pljevlja i nastavili da se bore u redovima Prve proleterske brigade. U Crmnici je formiran bataljon Jovan Tomaevi.-Kroz ovaj bataljon i druge jedinice u sklopu crnogorskih brigada borci iz Crmnice su nastavili borbu protiv okupatora. U borbi protiv okupatora i domaih izdajnika Crmnica je imala oko 500 rtava.
Vladimir ROLOVI

10

Proglaen za narodnog heroja.

RAD

RADIO-SEKTOR A

* rolo je skoro dvadeset godina od vremena kada je Radio-OF uspeno vrio propagandu za Oslobodilaku borbu i kadu je izazvao uznemirenje i srdbu u redovima okupatora u Ljubljani. Na alost, vie se ne mogu setiti svih detalja i dogaaja iz tog vremena, pa mogu samo da dopunim optu sliku 0 naem radu i to najveim delom po organizacionoj liniji. U uslovima okupacije bilo je potrebno razviti posao i na radiosektoru, efikasnom i modernom propagandnom sredstvu. Zbog toga su uspesi naeg uvedenog ilegalnog radio-sektora, naroito propagandne emisije Kriaa, dah nov podstrek agitaciji i propagandi, a istovremeno bih nov dokaz da smo i na tehmkorii polju bili dorasli okupatoru i sposobni za borbu i osloboenje. " Kada su itahjanski i nemaki okupatori uveli sistematsko pretrese stanovnitva i blokade, nai aktivisti su poeli sve ee da padaju' u ruke okupatoru prilikom prenoenja Poroevaleca i druge literature i saoptenja. Tada mi je, jednom prilikom, poruio Tone Tomi, organizacioni sekretar CK, koji je usmeravao rad radio-sektora: Pourite sa pripremama, sada teite rada prelazi na podruje propagande i meusobnog povezivanja organizacije oslobodilake borbe. Kada je poetkom juna 1941. donesena odluka da se organizuje radio-sektor KP Slovenije, Tone Tomi mi je poverio t a j zadatak. Rekao mi je da i OF radi na tome, da njihov predajnik ve radi i da poslom rukovodi in. Milo Breloh. Tekoe koje su se pred nama ukazale uskoro su nas prinudile da se tehniki i organizacijski poveemo i zajedniki radimo. Na zadatak je bio: organizovati govornu radio-emisionu stanicu za propagandu u Ljubljani, montirati radio-telegrafske stanice za vezu sa SSSR-om na pogon sa motornim agregatom 1 izraditi predajnike i prijemnike na runi, odnosno noni po716-

goii za telegrafske veze izmeu partizanskih jedinica. Osim toga, trebalo je uvebavati izvestan broj tlegrafista. Mada sam studirao elektroniku, nikad se nisam intezivnije bavio radio-tehnikom. O ilegalnim stanicama poznato mi je bilo samo to, da je za vreme najveeg Hitlerovog terora nad nemakom KP, ova Partija imala ilegalnu stanicu na kratkim talasima koju su faisti traili na sve strane, zbog ega je neprestano men jala mesto svojih emisija. Hitlerovci su uskoro bili prinueni da u Hamburgu iskopavaju struju u pojedinim delovima graa da bi utvrdili gde se nalazi stanica. Zato je ria Kria ve od samog poetka bio tako izraen, da moe raditi na akumulatore i baterije. Ipak smo i s njima- postizali uinak est vati. Kasnije se pokazalo da. je dolazilo do iskopavanja struje u pojedinim delovima grada, ali mi smo na to bih spremni. U to vreme Slovenci nisu imali radio-industriju i zbog toga nismo imali nekih veih iskustava u radio-tehnici, naroito se nismo snalazili u izradi radio-prijemnika. Imali smo uvezenu radiio-stanicu Radio-Ljubljane i njenu radionicu koja je stvari bila servisna radionica za manje popravke radio-prijemnika. Radionica je, naravno, postala nae vrsto uporite, jer je-pod rukovodstvom Janeza Janara jednom radila skoro nedelju dana iskljuivo za nas. U Ljubljani je bo vrlo malo raio- amatera, a i tehniko znanje ovih bilo je najveim delom'nedovoljno. Dolaskom Alfonza Kukovea Uroa iz Ljutomera, dobili smo uspenog organizatora i instruktora radio-telegrafije. Ozbiljnu tehniku snagu predstavljah su Rudi Janar i in. Gruden, koji su bili jedno vreme u slubi Filipsa u Zemunu. Najvie ljudi za izradu radio-aparatai i za emisije regrutovan je iz redova studenata Univerziteta u Ljubljani. Pomenuu samo Rada Luznara, Milana Osredkara, in. Miloa Brliha, in. Draga Hartnera i Vidu Lasievu, koji su svojom portvovanou omoguili, uspean rad javnih radio-emisija. Meutim, okupator je posumnjao da postoji organizovan rad na fakultetu i jednog dana je upao u njegove prostorije. Mada nije pronaen kompromitujui materijal, pune tri nedelje je lealo u zatvoru 26 studenata elektrotehnike. Za vreme okupacije bilo. je vrlo malo radio-materijala. Ukoliko ga je i bilo sluio je samo za popravku radio-prijemnika. Kada su okupatori zaposeli Ljubljanu, kao jedini dobavljai prodavali su Slovencima iskljuivo radio-materijal koji je davao male efekte. Uveren sam da to nije bilo sluajno,- a ni zbog nedostatka radio-materijala u ratno vreme. Neto materijala uspeli smo da nabavimo iz trgovine u Italiji. to dokazuje da je okupator namerno spreavao dostav717-

lj anj e racho-materij ala u Sloveniju. Na raspolaganju je bila jedino prodavnica Radio-Lj ubijane, kao i proda vnice Dobrleta i Goloba. I pored njihove dobre volje nisu mogli pomoi, jer nisu imali-gotovo nikakvog radio-materijala. Kada sam poeo da radim u radio-sektoru, imao sam za sobom iskustva ilegalnog rada, kao i iskustvo u radu ilegalne partijske tehnike. Mada je cela Ljubljana bila za oslobodilaku bobm i mada su pored italijanskog okupatora u njoj iveli retki narodni izdajnici, ipak sam dosleno insistirao na metodama ilegalnog rada. Radnici radio-sektra su prihvatili principe konspiracije i dosledno ih sprovodih. Uveren sam da je to Omoguilo nae uspehe i da smo zbog toga izbegli vee rtve i provale. Sektor radio-tehnike organizovan je odvojeno od drugih organizacija narodnooslobodilakog pokreta, a odvojeno i od ostale tehnike. Ni jedan saradnik radio-sektora nije smeo da radi u nekoj drugoj ilegalnoj organizaciji OF. Organizaciona veza je vodila preko mene do Toneta Tomia, a kasnije do Borisa Kidria. Tako smo spreili eventualne provale nae organizacije u sluaju da budu otkrivene druge organizacije. Sektori rada bili su strogo odvojeni. Oni koji su izraivah aparate nisu smeli da kupuju materijal, niti su smeli biti povezani s drugovima koji su rukovodili emisijama. Radio-emisija je bila vrsto povezana u specijalne jedinice i morala je sama da trai mesta odakle je vrila emitovanja. Svaki je smeo da zna samo ono to je bilo neophodno za rad. Samo u retkim sluajevima smeh su se videti i sresti dvojica montera kraj istog predajnika, mada smo se svi jo od ranije meusobno poznavali. Nove ljude smo sami angaovali. Nabavlja nije smeo da izaziva' veu panju. Drugovi koji. su se bavili emitovanjem na Kriau bili su vrlo hrabri, inicijativni i konspirativni, a pre svega sigurni u sluaju da padnu u ruke okupatora. Svaki od nas je imao ilegalno ime, a ime je nosio i svaki aparat. Kria je ime za govornu emisionu stanicu, Krava predajnik za vezu sa inostranstvom itd. U konspiraciji je sve prtvaziao pokojni in. Luznar, koji je itave mesece radio na Kriau, pred oima vie desetina studenata elektrotehnike, pa ipak niko od njih, osim mene, nije znao ta on,radi. Naveu primer kada je naa konspiracija bila na probi. U, trgovini Zrimek prodavala se jedna radio-lampa s neto veim efektom. Neki na. konstruktor, veoma agilan radio-amater, otiao je kod Zmireka i razgledao ovu sijalicu pored ostalog radio-materijala. Poto mu je bilo zabranjeno da kupuje nije je ni kupio, ali se oito za n j u prilina zair.teresovao. To je bilo dovoljno da mu pohcija jo iste noi izvri pretres
718-

stana. Istraili organi su s naroitom panjom razgledali nje-govu radio-aparaturu. Kada sam se idueg dana naao s njim i kada mi je opisao ono to mu se desilo, tvrdio, je da nije izazvao njihovu sumnju. Bilo mi je jasno da i g je okupator .otkrio i da eka da preko njega otkrije i ostale. Sa zadovljstvom sam tada konstatovao da ovaj drug ne zna za rad nijednog saradnika radio-sektora, a da i mene poznaje samo po ilegalnom imenu. Savetovao sam ga da odmah.ode u'partizane: Poto je otiao jo jedanput da spava kod kue, te noi su ga uhapsiliAli, raio-sektor je poslovao dalje, jer je dosledna konspiracija onemoguila svaku dalju provalu. Zdenka Kidri mi je kasnije javila da je vien egrt iz trgovine Zrismeka u drutvu voe italijanske pijunske slube. , Propagandna stanica Kria je uspeno obavljala svoje zadatke u Ljubljani. Veza sa inostranstvom preko velikog ra~ dio-telegrafskog predajnika bila je uspostavljena na partizanskoj teritoriji. Aparati za radio-telegrafske veze izmeu partizanskih jedinica izraeni su s velikim tekoama i poslati Glavnom tabu preko Krimskog odreda. Meutim, neki nesavesni drugovi iz njih su izvadili male baterijske prijemnike, a ostale delove izgubili pri pokretima. Tek kasnij polo je za rukom veim partizanskim tabovima da uspostave meusobne veze. Okupator je na sve mogue naine hteo da sprei nau delatnost. Borba se vodila najmodernijim tehnikim sredstvima kojima je raspolagao. Jednom kasnije je neprijatelj deifrovao nae radio-telegrame, koji su meusobno razmenili .Glavni-tab Slovenije i tab nae divizije. Posledice su bile teke. Najvie panje okupator je posvetio javnoj radio-emisiji Kriaa. Poeo je time to je organizovao kruenje kamiona po gradu koji su imah montirane specijalne baterijske prijemnike za odreivanje pravca odakle dolaze talasi Kriaa. Ovakve aparate namestili su i po nekim stanovima. Preko primljenih telefonskih obavetenja tab za traenje Kriaa odreivao je mesto verovatnog smetaja stanice (presecanjem radio-talasa). Ova italijanska nastojanja nisu bila uspena. In. Milo Brelih, koji je po naem nalogu bio u slubi italijanske radio-stanice, uz mnogo napora uspevao je da dozna gotovo sve informacije Italijana i o tome nas redovno obavetavao. Poto i ovi napori nisu dali nikakve rezultate, ukidana je elektrina struja u pojedinim delovima grada, da bi se na ovaj' nain odredilo mesto emitovanja. Kao to sam ve napomenuo, ovo smo spreili napajanjem aparature baterijama i akumulatorom. Zatim su poeh traiti Kriaa na osnovu snage prijema na pojedinim mestima. Automobih sa specijalnim radio- prijem719-

nicima kruili su gradom i telefonski javljali svom tabu jainu primanja. To isto inili su u pojedinim delovima grada informatori u stanovima. U kasarnama su bili spremni kamioni s vojnicima da bi,, im stigne nareenje, blokirali i pretresli odreeni deo grada. Ovaj metod pokazao se kao efikasan. Za 12 minuta ve bj blokirali kuu u kojoj je bila emisija. Redovno sam obavetavao Borisa Kidria kako "se okupator polako usavrava u svom poslu. Kaid je ve nakon 12 minuta posle poetka emisije uspevao da blokira odreeni sektor grada, mi smo smanjili emisiju na 10 minuta. Kada je ve pbsle 10 minuta bio u neposrednoj blizini predajnika, mi smo sveli emisiju na 8 minuta, a kada je i on postigao brzinu od 8 minuta, 'mi smo sveli svoj program na 6 minuta. I pored toga, od Osredkara, Hartnera i Lasieve, kao i ostalih saradnika, nikad nisam uo ni jednu re malodunosti, ve sam konstatovao nove inicijative i odlunu volju za nastavljanje emisije. Najzad je okupator sopstvenicima oduzeo sve radio-aparate i strpao ih u magacine; samo su jo ilegalni sopstvenici sluah nae radio-misje, no prestala je i okupatorova radio-propaganda za nae stanovnitvo. Nae su se emisije svele na samo dva minuta trajanja. Dalje se nije moglo smanjivati. Seam se kako sam Borisu Kidriu poslednji put, negde u aprilu 1942. godine, referisao o radu Kriaa. Zamislio se kratko vreme, a onda je rekao: Organizujte jo jednu emisiju, a onda se oprostite od slualaca. Recite da ete ponovo emitovati svoj program na osloboenoj teritoriji, a u Ljubljani posle osloboenja. Saradnicima Kriaa izrazite u ime CK pohvale i priznanja za njihov portvovani rad.
Milko GORIC

Rizah Steti: POGORELCI JZ POSAVINE (tu)

USTANICI

SA

CINCARA

ikada ranije nisam doivio tako muan susret sa mojim rodnim selom ujicom, kao poetkom aprila 1941. godine. Tih dana bio sam napustio posao u Beogradu radi stupanja u vojsku..Na obroncima iznad ujike doline bjelasale su se posljednje krpe snijega; stada ovaca su pasla poutjelu travu; veselo su odjekivala zvona na ovnovima i glasna obanska dozivan ja. Sve mi je to bilo blisko i poznato da sam za trenutak zaboravio i na to da je buknuo rat, da predstoji duga i teka bitka i da sam, upravo, i doao iz Beograda radi- toga, da se prema ratnom rasporedu, uputim u vojsku. . Prvog dana boravka u ujici poao sam do optinske kancelarije da se prijavim vojnom referentu. Na putu, meutim, sretoh Filipa Blatania, mog poznanika iz djetinjstva. Vozio je bicikl. Oekivao sam da e stati da se pozdravimo. Ali on je svom snagom okretao pedale i, crven u licu projurio kraj mene, viui kao lud: ivjela Nezavisna Drava Hrvatska! Napregnuo sam sve snage da bih shvatio taj povik, ali sam, na kraju, zakljuio da je Filip, moda, pijan. Nisam mogao ni pretpostaviti- da smo skrhani za svega nekoliko dana. Jer sam na putu od Beograda do ujice imao prilike da vidim mnoge vojne jedinice, i to dosta dobro naoruane i raspoloene za borbu. - . U Hrvatskoj itaonici, koja se nalazila kraj optinske zgrade, zatekao sam: veliku grupu svojih zemljaka Sujiana, okupljenih oko baterijskog radio-aparata. Spiker Zagrebake radio-stanice itao je dokumenat o - proglaenju Nezavisne Drave Hrvatske, o pobjedonosnoj njemakoj i i talijanskoj armiji, o raiavanju rauna sa Srbima... Dakle, prisjetih se, Filip Blatani nije bio pijan!
46 U s t a n a k 1941.

7 21

Grupa oko radio-aparata stalno se poveavala, i ustaka propaganda^ emitovana preko Radio-Zagreba, postajala je sve uni/ja. Poeli su i komentari o tim neoekivanim dogaajima. Ustaki elementi, kojih je bilo u Sujici, odmah su poeh otvoreno da organizuju ustaki pokret. Prvu ustaku vlast sainjavah su oni isti ljudi koji su predstavljali vlast i u tek propaloj kraljevskoj dravi. Maekova zatita pruila je svesrdnu pomo ustaama u organizovanju mjesne vlasti. Pripadnici zatite odmah su pristupili razoruavanju andarmerijske stanice u Sujici, i to samo onih andarma koji su bili Srbi. Tako je dolo do sukoba izmeu andarma Hrvata i andarma Srba. Nikola Divanovi, na primjer, ubio je jednog andarma, Srbina, samo zbog toga. to je plakao pred kraljevom slikom. A to je, ujedno, bio i poetak ubijanja srpskog stanovnitva u tom' kraju. Nekohko dana ranije dolo je i do pobune u 13. pjeadijskom puku, koji je sa pttnom ratnom opremom poao iz Sinja preko Dinare za Livno i Bugojno. Na Vagnju, glavnom prevoju na Dinari, taj puk se poeo rasipati: vojnici su, neki u g upama, a neki pojedinano, krenuh svojim kuama, nosei oruje municiju i ostale vojnike stvari. Maekova zatita meutim presretala je vojnike i razoruavala ih. Nekohko iptara rusu htjeh dati oruje "pa su ih pripadnici zatite poubijah. Sem toga, pripadnici .zatite su zaustavljah autobuse, pljakali stvari i maltretirah putnike, tako d vie niko nije bio siguran u to da mu se nee nita dogoditi na putu, u umi, na njivi, pa i u vlastitoj kui. U ivom mi je sjeanju i dolazak u Sujicu ustae Boe Saria, koji je imao neku vrstu politike vlasti. Njegova kancelarija nalazila se u bivoj andarmeriji. Ali da Sari, ipaknije bio jedan d najekstremnijih ustaa osjetilo se krajem juna, kada je u Sujicu doao Ante Madunji iz Kola, kod Duvna. Taj bahati ustaa, u dane vjerskih praznika, zatvarao je gostionicu i silom tjerao ljude u crkvu da se mole za poglavnika i njegovu vojsku. Ukratko: on je maltretirao narod kako je htio. Madunji je, prilikom jednog povratka iz Sujice u Duvno, uhapsio Nikolu Vehmira iz Baljaka, opljakao mu kuu i odveo ga u duvanjski zatvor. Zato je partijska o r g a n i z a c i j a , preko svojih simpatizera, privoljela ustau Bou Saria da poe u Duvno i zamoli sreskog naelnika da oslobodi iz zatvora Nikolii Vehmira. Ta akcija je uspjela i Velimir je osloboen. To je, u stvari, bio prvi pokuaj komunista i njihovih simpatizera da ,se neto uini za spasavanje Srba.

722-

Grupica komunista iz ovog kraja pokuavala je individualnim kontaktima da objasni ljudima sutinu novonastalih prilika. Ali s obzirom na ono to se dogaalo sve je to bilo nedovoljno. Rad partijske organizacije jo vie je oslabio u vrijeme kada su Italijani uhapsili u Livnu Vojina Zirojevia.1 Hapenje Vojina unijelo je u prihnoj mjeri promjenu u redove lanova KPJ i njihovih simpatizera. U to vrijeme injeni su, uglavnom, pokuaji da se hrvatskoj omladini ukae na prave ciljeve ustaa. Meutim u toku jula dolo je do hapenja grupe partijskih aktivista u Livnu, pa je rad pojedinih partijskih grupa u selima postao jo tei i neorganizovaniji. Veze sa partijskim rukovodstvom bile su oteane, a, isto tako, danima nije bilo nikakvih dodira izmeu pojedinih grupa komunista. Za tu svrhu preostale su jedino porodice pohapenih drugova, koje su iskoriavane za prenoenje direktiva, poruka, vijesti itd. Aktiv komunista i njihovih simpatizera, kome sam i ja pripadao dobio je istim putem poruke od Nikole Jurkia 2 iz Livna. U toj poruci je bilo reeno da poem u Veliku Drenicu, pod Cincarom, na sastanak sa Nikolinim bratom Zivkom Jurkiem 3 i Strahinjom Painom4 iz Zastinja, kod Livna. Meutim, sastanak sa tom dvojicom drugova bio je skopan sa nizom tekoa. Prvo, ja ih nisam poznavao, pa sam se morao osloniti na neiju pomo, to. je u to vrijeme bilo vrlo opasno. Drugo, u umi je bilo mnogo odbjeglih seljaka iz okoline Glamoa i Kupresa, a neki od njih su me dobro poznavali. Odluio sam da zamolim pomo od mog starog poznanika Branka Zalaa iz Malovana. I on mi je izaao u susret: poao je na ejia Ravnine, iza Cincara i uspio da pronae Strahinju i Zivka i da ih povee sa mnom. Bio je to znaajan susret i za njih i za mene. Ja sam bio prvi od komunista koji im dolazi sa najnovijim vijestima o razvoju dogaaja u Livnu i drugim mjestima. Na tom sastanku, odranom u Velikoj Drenici, zakljueno je da se po svaku cijenu sprijei vraanje objeghh seljaka kuama. Tih dana, upravo, u umu su dole srpske ene iz sela Potoana, kod Livna, i nagovorile svoje mueve da idu kui radi brige o ljetini. Polo im je, dakle, za rukom da nagovore mukarce da se vrate kuama, ah su ih ustae za nekoliko dana pokupile i poubijale. No, uspjeh smo da ogroman broj objeghh Srba ubijedimo u to da povratak kui znai za njih i sigurnu smrt.
1 Predratni komunista, koji je organizovao .prvu partijsku eliju u Livnu 1935. godine. Ubili su ga etnici juna 1942. godine. -'Predratni komunista, poginuo 1942. godine u Viimlijama kod Glamoa u borbi sa etnicima. 3 Predratni komunista, poginuo u petoj neprijateljskoj ofanzivi. 4 Predratni komunista, poginuo u istonoj Bosni 1943. godine.

45*

723

Ponovnim dolaskom Italijana : u te krajeve nastalo je izvjesno zatije. Naime, om su se, povezujui se sa etnicima, pojavili kao zatitnici srpskog naroda, pa, :su odbjegli Srbi, veinom ene, djeca i starci, naputali umu i vraali se svojim kuama. U oktobru su doli Ante Mio, Itranja Pain i Nikola Jurki. 5 Mio je ostavio na mene snaan utisak, jer se u svakoj njegovoj rijei, u svakoj njegovoj akciji osjealo ogromno revolucionarno iskustvo panskog borca. Jurki, Mio i Pain organizovali su sastanak u Malovanu, radi poetne pripreme za smjetaj partizanskog odreda. U tome su uspjeli: broj partizana bivao je svaki dan sve vei. Drenika grupa, meutim, bila je izolovana, nije imala nikakvih, dodira sa ostalim ustanikim jedinicama, to joj je onemoguavalo preduzimanje eventualnih akcija. Zato su preduzete mjere da se doe u dodir sa grupom ustanika kojima je komandovao Vojin Babi iz Starog Sela kod Glamoa (kasnije je preao na stranu etnika), i to .im su stigle vijesti o postojanju te grupe. Babievi ustanici' nalazili su se u Slovinju. Odlueno je da Ante Mio i ja poemo kod Babia i da se s njim dogovorimo o zajednikoj borbi. Nas dvojica krenuh smo jednog oktobarskog dana iz Velike Drenice i ve smo naveer stigli u-Slovinj. Vojin Babi prethodno je bio obavijeten o naem dolasku. Palo nam je odmah u. oi da uiva dobar ugled meu svojim seljacima, kojima je postao komandant i da je zbog toga ponosan. Bio je, istina impresioniran time-to moe razgovarati sa panskim borcem (pobjegao iz, francuskog logora, da bi se u Jugoslaviji borio), jer j o Anti Miou ve ranije poneto uo. Dakle, prvi utisci nisu bih slabi i tada sam mislio da se sa tim ovjekom moe saraivati, iako sam mu zamjerao da se mnogo hvali svojim junatvom. Ponekad su se u njegovom razgovoru zapaali izrazito ovinistiki stavovi, ali smo nas dvojica smatrah da je to posljedica ustakih zloina, vjerujui da e taj ovjek, uz stalan pohtiki rad, biti spreman da se bori protiv okupatora. Primijetili smo, takoer, da on nama ne eli da otkrije svoje namjere, ali smo se, ipak, sporazumjeli o potrebi zajednikih akcija, o napadima na neprijateljske garnizone i komunikacije, kao i o neophodnosti stalnih kurirskih veza izmeu grupa partizana i njegovih boraca. Babiu smo obeah da emo redovno slati tampane raio-vijesti i njegovim borcima. Prilikom povratka sa Slovinja u Veliku Drenicu, u talama Vojislava Duvnjaka nah smo prvii grupu drugova iz
5

Predratni komunist i panski borac,. poginuo kod ida 1945.

724-

Livna, koji su, prema odluci Okrune partijske konferencije, doli da se bore. Nadine, na toj konferenciji, odranoj 14. oktobra 1941. godine u Zastinju, u kui Jovamke Pain, 'kojoj je prisustvovao i Maks Bao Mi'li; zakljueno je da se formira cincarski partizanski odred; Iz Livna su doli Bono Rani,6 Tadija Boban7 iz Zastinja kod Livna i Safet Gagi.8 Ta trojica i Ante Mio sainjavali su prvu grupu komunista boraca Cincarskog partizanskog odreda. Poslije Okrune partijske konferencije nije bilo neizvjesnosti. Vie nije bilo mjesta malodunosti i radi toga to u na Cincar doli Rani, Gagi i Boban; njihov dolazak imao je ogroman znaaj za dalji razvoj ustanka u tom kraju. Stvorena je vrsta osnova za: formiranje jaih partizanskih jedinica na podruju nekih sela, koja su inae do tada pasivno posmatrala razvoj dogaaja. Trebalo je obezglavljenom i uplaenom narodu pokazati a je jedini., izlaz iz nastale situacije beskompromisna borba, na ijem su' elu sposobni, svjesni borci komunisti. Nae djelovanje bilo je olakano injenicom da je, upravo, u planinskim selima, udaljenijim od komunikacije i veih naselja, narod bio raspoloen za borbu.
SUSRET. SA MUSTAFOM LATIFIEM

Negdje u oktobru poao sam iz Malovana u Veliku Drenicu da Anti Miou iznesem neka "zapaanja o situaciji u Malovanu, Sujici i nekim kuprekim selima u kojima sam, po zadatku, proveo nekoliko dana. Na Razboj cima sam sreo partizana'na konju sa karabinom preko lea. Na glavi je nosio konu kapu sa krznom. ; Smrt faizmu! rekoh. . Sloboda narodu! odgovori mi partizan na konju, Upitavi me gdje idem. v- ' ' Poao sam do partizana u Drenicu, treba da referiem Anti Miou odgovorio sam. Tada on iz depa izvue mali blok, neto proita, a onda me pripita: Jesi li ti Bakra? - Da odgovorih. Ja sam Mustafa Latifi ree, pruajui mi ruku. Taj neoekivani susret sa istaknutim livanjskim komunistom ostavio je na mne prijatan utisak. Tada me Latifi poeo nagovarati da odustanem od puta za Drenicu, poto je
6 7 8

Predratni komunista,; umro 1958. godine. Predraitni komunista, poginuo 1943. godine. Predratni komunista, poginuo 1943. godine.

725-

potrebno da s njim poem u selo Malovan. Ja sam, ipak, bio uporan u odluci da produim do Drenice, jer je Anti Miou trebalo saoptiti znaajne novosti. I ba dok sam Mustafi to govorio naiao je Ante Mio. Tako smo svi krenuli u Malovan. Uz put mi je Ante rekao da me oekuje specijalni zadatak, koji po svaku cijenu treba izvriti, ali mi nije rekao 0 emu je rije. Poslije naeg dolaska u Malovan, u kui Vojislava Duvnjaka brzo su se okupili svi odrasli Malovanani. Na konferenciji je govorio Mustafa Latifi. On je objanjavao najnovije dogaaje i naglaavao potrebu formiranja partizanskih odreda. Ljudi su paljivo sluali njegove rijei, klimali glavama u znak oobravanjja, ali su traili i neka objanjenija. Mustafa je bio izvrsno obavijeten o svim zbivanjima u tom kraju, pa i itavoj zemlji, tako da je sva pitanja Objanjavao podrobno, te se konferencija otegla do kasno u no. Govorio je i Ante Mio. To je bio prvi sluaj u ovom kraju da komunisti na masovnom narodnom zboru u Malovanu objanjavaju ciljeve i nain borbe, da svojim revolucionarnim dranjem povrate ljudima snagu i vjeru u budunost, koje su bile i te kako pokolebane ustakim i okupatorskim zvjerstvima. Od neprocenjivog znaaja bila je injenica da ni jedan od nas trojice nije bio Srbin, jer su u Malovanu ivjeli iskljuivo Srbi. Ja sam, meutim, i te noi razmiljao o specijalnom zadatku koji mi je nagovijestio Ante. Predosjeao sam da e taj posao biti skopan sa velikim tekoama, pa mi je za sve vrijeme trajanja konferencije to bilo na pameti. Poslije uspjenog malovanskog zbora Mustafa Latifi je poeo da me priprema za zadatak: Na odred nalazi se u neposrednoj blizini Kupresa poeo je Mustafa. Zato moramo ostvariti vrstu vezu sa svim naim simpatizerima u tom ustakom gnijezdu, moramo biti obavijeteni o namjerama i pokretima Italijana i ustaa, jer to su preduslovi uspjene borbe sa neprijateljima. Odlueno je da ti izvri taj zadatak... Poslije tih Mustafinih. rijei izgledao sam kao nijem. Pomislio sam: zar je moguno doi u Kupres, pun neprijateljske vojske, i tamo traiti simpatizere Partije, koje ja uopte nisam poznavao, da bib s njima odrao sastanak? Kod mene je u tom trenutku postojalo uvjerenje da je taj zadatak neostvarljiv. Ipak sam, bez rijei, sasluao Mustafine savjete, uzeo od njega pismo za Salina Ljubunia iz Kupresa, koji je trebalo da okupi simpatizere u tom mjestu. Sjutradan sam krenuo za Kupres. U toku pjeaenja ni jednog trenutka nisam prestao da razmiljam o partijskom
726-

zadatku koji sam dobio, o najjednostavnijem i najbezopasnijem nainu povezivanja sa naim simpatizerima u tom mjestu, koje je dugo vremena predstavljalo jedno od najjaih ustakih uporita., Prialo se, na primjer, da su kupreke ustae pored ostalog, pisale pismo poglavniku Paveliu i pozvale ga, ukoliko mu je boravak u Zagrebu nesiguran, da se preseli u Kupres, i da e u tom mjestu biti u punoj bezbednosti. U Kupres sam stigao sretno. Najprije je trebalo da pronaem Salina Ljubunia. Bio je pazarili dan, mnogo svijeta na stonoj pijaci. Pratilac je iao gored mene i im je ugledao Ljubunia neprimjetno me upozorio. Priao sam Saleinu, rekao mu da s njim moram razgovarati i da mu nsim pismo od Mustafe Latifia. Ah im sam mu pomenuo to ime, ovjeka je, oito, uhvatio strah, jer je tada u Kupresu, Livnu, Duvnu i drugim mjestima tog dijela Bosne bilo vrlo opasno spominjati Mustafino ime, a jo opasnije primati "njegova pisma. Ljubuni se, na kraju, malo smirio i sa jednim krojaem pristao da organizuje sastanak simpatizera Partije. . Sastanak je odran u stolarskoj radionici Karla Ercega gdje su se obino sakupljali Kupreani, pa je to smanjivalo mogunost da budemo otkriveni. Ja sam dosta nevjeto iznosio uspjeh u formiranju odreda, govorio sam o predstojeim borbenim zadacima. Ljudi su me paljivo sluali. Svi su se sloili da je potrebno drati stalnu vezu sa odredom u Drenici, kao i sa komandom Blagajske ete. Vaan zakljuak sastanka bio je taj da grupa kuprekih simpatizera treba da poalje svoju delegaciju na iru konferenciju u Drenici, koja je trebalo da se odri za koji dan. Toj konferenciji prisustvovali su delegati iz Livna, Duvna, Glamoa, Sujice i okolnih-mjesta u kojima ima komunista i simpatizera. . Kupreani su bili zadovoljni, jer im je to bio prvi organizovan dodir sa naro dnooslobodilakim pokretom i partizanima: A i. ja sam bio zadovoljan, jer "sam potpuno izvrio partijski zadatak.
KONFERENCIJA U DRENICI

Konferencija lanova Partije i simpatizera u Velikoj Drenici trebalo je da bude neposredno vezana za zakljuke Okrune partijske konferencije o dizanju opteg ustanka i formiranju partizanskih jedinica. Pripreme za tu konferenciju trajale su dosta dugo, jer je-podnuje sa kojeg su pozvani delegati bilo vehko. Sem toga, ustaki i italijanski garnizoni uvah su vea naselja i kontrolisali sve puteve, pa je bilo vrlo 727-

teko kretati se iz sela u selo i okupljati ljude, a pogotovu je bio opasan put delegata u Veliku Drenicu. Mnogo panje trebalo je posvetiti izboru delegata. Morali smo nai najsigurnije ilegalne radnike, koji su bili u stanju da sprovedu u ivot zakljuke konferencije u selima i gradovima i da to uspjenije objasne sutinu ustanka koji je buknuo u svim dijelovima Jugoslavije. Konano je doao i dan odravanja konferencije. Ja sam, sa grupom od 10 delegata iz Sujice, na vrijeme stigao u Drenicu u koaru Vojislava Duvnjaka. Tu smo zatekli veu grupu -partizana iz Livna, meu kojima su bili Luka Dalto, ivo Jurki, Rafi Tadi9, Jozo Popovi, Safet Pivi10 i Pero Jelovi. Neki delegati doli su dosta kasno, pa je konferencija poela nou. Kupreki delegati, meutim, nisu prisustvovali konferenciji, jer ih je ustaka blokada sprijeila da izau iz Kupresa. Sekretar Okrunog komiteta Partije za Livno, Vojiii Zirojevi, otvorio je konferenciju istakavi ukratko njen znaaj. Zatim je govorio Mustafa Latifi. On je na vrlo zanimljiv nain objasnio najnovije pohtike dogaaje, kao i znaaj formiranja narodnooslobodilakih odbora na slobodnoj teritoriji i na okupiranim podrujima. Latifi je, zatim, dobar dio svog govora posvetio omladini. Konferencija je trajala cijelu no, ah se n licima delegata mije osjeao .umor, iako su mnogi dugo putovali, tako da nisu spvali i po nekohko dana. Na kraju je zakljueno da delegati drenike konferencije, im se vrate u svoja mjestj pristupe intenzivnim pripremama za formiranje ilegalnih narodnooslobodilakih odbora. Ah prije izbora trebalo je odrati ire sastanke, kojima bi prisustvovali i istaknutiji komunisti Sjeam se, na primjer, da su Nikola Jurki i Boko Skoro bili zadueni da prisustvuju sastanku u Sujici, dok su u neka kupreka sela rasporeeni Vojin Zirojevi, Luka Dalto i Mustafa Latifi. Delegati su sa oduevljenjem prihvatili zakljuke konferencije i poletno ih izvravah na terenu, izlaui se najveim opasnostima. Bilo je oigledno da su mnogi uesnici te znaajne konferencije prvi put shvatih da naoj borbi nije cilj lokalne arke i borbe samo za svoje ognjist, kako su neki objanjavali ustanak, ve beskompromisna revolucija, nepotedna borba protiv okupatora i njihovih pomagaa. ,
9 Predratni komunista, poginuo 1945. godine. 10 predratni komunista, poginuo za vrijeme pete neprijateljske ofanzive.

728-

PRVA AKCIJA

Cincarski odred u Drenici jaao je iz dana u dan. Poveavao se ne samo broj boraca u odredu, ve i puaka, bombi i municije; borci su redovnije i bolje snabdijevani hranom; veze sa ostalim partizanskim jedinicama bile su sve redovnije i vre. Komanda odreda, pa i sami borci, osjeah su da je doao as. da se preduzme.zamanija borbena akcija,kako bi se na to izrazitij i nain pokazala snaga ustanka u tom kraju jer su se dotadanje akcije, uglavnom, ograniavale na manje sukobe sa neprijateljskim patrolama. Rukovodstvo odreda bilo je miljenja da bi trebalo napasti Jtahjane, na putu LivnoKupres, i to negdj oko sela Malovana. Prilikom izbora mjesta za napad Odluujuu ulogu odigrali su krupni politiki razlozi. U Donjem Malovanu, naime, ivio je tada biyi andarmerijski narednik Duan Duvnjak, koji je uporno' odvraao narod od borbe protiv Italijana. Okruni komitet zaduio me da ee boravim u Donjem Malovanu i da redovno aljem izvjetaje o stanju u tom selu, koje se, zbog djelovanja Duana Duvnjaka, ozbiljno kolebalo. Zapazio sam d se narod boji italijanske oruane sile, koja e, kako su tada neki mislili, potpuno unititi svaki pokuaj otpora. Zato je odluka komande Cincarskog odreda trebalo da razbije strah od italijanske vojske i da Donji Malovan vrsto vee za.narodnooslobodilaki pokret. Odlueno je da se napad izvede poetkom decembra 1941. godine. Opravdano se oekivalo da. e ba tih dana. kolona kamiona sa italijanskom - vojskom ee prolaziti za Livno i Duvno i obrnuto, kako bi se kupreki garnizon, prije snjenih vijavica, snabdio dovoljnim koliinama municije, hrane i drugim potrebama. Italijani su znali da Kupres, za vrijeme zime, moe i po nekohko sedmica . biti potpuno odsjeen od susjednih mjesta, jer veliki snjeni nanosi paraliu drumski saobraaj. Uz to je, za vrijeme priprema napada kod Malovana1, Trei krajiki odred vodio estoku bitku sa Italij anima u okolini sela Blagaja. Ta injenica navodila je na pretpostavku, da e svaki pokret italijanske vojske biti masovan i da se prema tome, valja ozbiljno pripremiti za borbu. Odred je, prvih- dana decembra, izvrio koncentraciju svih svojih snaga- na podruju sela Donji Malovan. U odredu je tada bilo oko 100 boraca, ije se naoruanje, uglavnom, sastojalo od puaka raznog porijekla i jednog pukomitraljeza. Bilo je, meutim; boraca i bez oruja. /; Napadom su rukovodili Vojin Zirojevi i Mustafa. Latifi. Na dan napada borci su, jo dok se nije potpuno ni rz729-

danilo, paljivo rasporeeni oko ceste na Stranju u Petrovim Dragama. Mjesto je bilo povoljno za napad. Svi borci pretvorili su se, takorei, u jedno uho, oslukujui da li e se iz nekog pravca uti zvuk automobilskog motora. Bilo je vrlo hladno, decembarsko jutro, ali je na sve strane vladala skoro potpuna tiina. Tek oko 10 asova zaulo s' brektanje kamionskih motora od Kupresa prema Livnu. Uz cestu su se ula tiha saoptenja: Dolaze! A onda je zavladala tiina. Zvuk motora sve e vie pribliavao. Najzad se na krivu'avoj cesti ukazala kolona kamiona, punih italijanskih vojnika. Svi smo bih uvjereni u to da se i protiv tolikog neprijatelja moemo boriti. Prethodno su presjeene telefonske linije na Borovoj glavi, pa smo bili sigurni da Itahjani ne mogu oekivati pomo iz Livna. Napad je izvren u trenutku kada je kolona, svom svojom duinom, ula u nau zasjedu. Sve se odigralo munjevito i po predvienom planu. Gustu puanu i mitraljesku vatru prekidale su este eksplozije runih bombi. Borba je trajala oko 1 as. Nekohko kamiona bilo je prevenuto. Bilo je i zarobljenika. Manja grupa Italijana poela je da bjei prema rijeci Sujici. Po vrlo hladnom vremenu pregazili su vodu i nastavili da bjee. Ah kada su nai drugovi dotrali do vode, pozvali su italij anske vojnike da se predaju. I oni su se, na veliko iznenaenje partizana, jednostavno vratili i predah, pretpostavljajui, valjda, da je bjeanje izlino, poto e i u pravcu bjeanja naii, na novu partizansku zasjedu. Tako se broj zarobljenih neprijateljskih vojnika popeo na 21, meu kojima je bilo i nekohko oficira crnokouljaa. Ranjene zarobljenike odmah smo pustili .na slobodu, jer u odredu nije bilo dovOljno sanitetskog materijala za hjeenje ranjenika. U toj borbi, isto tako, zarobih smo mnogo dragocjenog vojnog materijala, koji je omoguio odredu da priprema i preduzima nove, jo tee borbene akcije. Izmeu ostalog, zarobljeno je 6.,tekih- mitraljeza marke breda, nekoliko desetina puaka, mnogo puane municije i runih bombi,- pitolja, kao i mnogo drugog vojnog materijala. U borbi na Stranju poginula su dva borca Cincarkog odreda Vojislav Duvnjak i Mirko Duvnjak, obadvojica iz Donjeg Malovana. Ta znaajna pobjeda cincarskih partizana brzo se proula u itavom kraju. Ali tada jo nismo mogh shvatiti ogroman politiki i vojniki Znaaj te pobjede, koja je predstavljala prvo borbeno krtenje odreda. Borba pod Malovanom konano je razbila uvjerenje da partizani, nenaoruani i bez vojne obuke, nisu sposobni da vode rat protiv itahj anske vojne sile, koja je pripremana i osposobljavana decenij ama. Cin730-

carski odred dokazao je suprotno. Italijani su od toga dana drhtei sjedili u zelenim kamionima pri prolasku kroz ove krajeve, oekujui napad svakog asa i na svakom mjestu. Na relaciji Livno Kupres, i obratno kretali su s iskljuivo'u jaim kolonama, praenim oklopnim vozilima. Da bi se na neki nain osvetili za teak poraz koji su doivjeh na Stranju, poshje nekohko dana zapalili su vie kua u Stranju i Malovanu. Neposredno poshje malovanskog napada, po nareenju komande odrda, zapaljene su Markovieve tale na Borovoj glavi u kojima je, prema nekim obavjetenjima, trebalo da se smjeste Itahjani, da bi obezbijedili kohko-toliko normalan saobraaj izmeu Livna i Kupresa. Ta namjera je, dakl, osujeena, a Cincarskom odredu je pruena mogunost da i dalje, preko sektora Borove glave, nesmetano dri vezu sa velikim brojem livanjskih sela. ' '' FORMIRANJE ORGANA VLASTI Cincarki odred se afirmisao kao snana partizanska je1 dinica, koja je sposobna za izvrenje i najteih borbenih zadataka. Borci su stekli samopouzdanje, nestalo je nervoze i straha od poraza. Radi lakeg izvravanja zadataka i boljeg smjetaja i ishrane boraca u toku zime, odred se iz Velike Drenice preseho u Poljanicu i irkov Do. Sluba hvatanja i umnoavanja radio-vijesti dobro je funkeionisala; redovno su odravane oredske konferencije; kuriri su sa mnogih strana donosili vijesti od naih iiegalaca. Itovremeno, Italijani su kopah rovove oko Livna, Duvna i Glamoa, postavljah su dvostruke redove bodljikavih ica i nemirno gledali u planinske vrhove, pokrivene 'snijegom, ko kojih se stvarala nova, oslobodilaka v o j s k a . . . Tada je trebalo iskoristiti tu povoljnu situaciju i smjelije pristupiti formiranju narodnooslobodilakih odbora, gdje su god za to postoj ah uslovi. Komanda odreda i lanovi Okrunog komiteta stalno su odlazili u sela i ,pomagali ilegalnim radnicima oko stvaranja zaetka nove vlasti. Rad; je bio znatno olakan pristizanjem novih kadrova u odred, koji su bih u stanju da na sebe preuzmu veliki dio pohtikih i drugih poslova. Aktiv komunista i simpatizera trebalo je, u duhu odluke Drenike konferencije u Bujici, da formira narodnooslobodilaki odbor. Za to su iz odreda bih zadueni Nikola Jurki i Boko Skoro. Moralo se raditi krajnjom opreznou, jer je bila dovoljna i mala nepanja, pa da nai drugovi padnu u ustake ili italifjanske ruke. U Sujici je bila smjetena v e a formacija
731-

italijanske vojske, a mnogi mjetani su bili ustaki orijentisani, pa je bilo potrebno dosta umjenosti i smisla za ilegalni rad, kako bi pripreme za konferenciju ostale nepoznate neprijatelju. Takoe je bilo potrebno paljivo odabrati ljude i obavijestiti ih o vremenu odravanja konferencije. Ja sam bio zaduen za izvrenje svih tih priprema, to sam uspjeno obavio, pa je konferencija zakazana za drugu polovinu decembra. Bio sam, takoe, zaduen i za to da o datumu odravanja konferencije obavijestim Jurkica i koru, pa i da im pomognem da se probiju u ujicu. Tih dana napadao je visok snijeg. Ja sam otiao na Poljanicu u sjedite Cmcarskog odreda i obavijestio drugove o tome da su pripreme za izbore u ujici izvrene. Jurki, Skoro i ja "krenuli smo na dan odravanja konferencije iz Malovana u Stranj. Bila je no. Mislili smo da emo tako neprimijeeni stii u ujicu. Iskrsla je, meutim, jedna nepredviena tekoa: cestom se kretala duga kolona italijanske vojske, a u kuu Nikole Bakraa, gdje je zakazan sastanak, moglo se doi jedino ako se pree cesta. ekati se, ipak, nije moglo, jer .je vrijeme odmicalo. Izili smo na cestu i jednostavno se pomijeali sa Itahjanima, koji su se muili, izvlaei kamione iz snijega, a spasavah su i promrzle vojnike. Izgleda da im vlastita nevolja u koju su bih zapali nije dozvoljavala da nas primijete. Tako smo preli cestu i kasno u no stigli na zakazano.mjesto. ' U kui su nas ve ekah okupljeni drugovi, jer je zakljueno d se konferencija ne odri bez Jurkia i Skore. Najprije je govorio Nikola Jurki, a zatim i Boko Skoro. Poto je delegatima objasnio politiku situaciju, Skoro se posebno osvrnuo n potrebu stvaranja narodne vlasti na podrujima koja se nalae pod kontrolom neprijatelja. Dobar broj prisutnih delegata prvi put je sluao rukovodioce, partizanskog pokreta, pa su ljudi" sa velikom .panjom pratili njihova izlaganja. Na kraju je izabran prvi Narodnooslobodilaki odbor za podruje tadanje, ujike optine. "U odbor je izabrano 9 drugova. Delegati su .s potom neprimijeeno razili svojim 'kuama. Ta je konferencija ostala u tajnosti sve do polovine 1942. godine, kada je u Sjiei izabran legalni narodnooslobodilaki odbor i formirana komanda mjesta. - Prvi izbori za narodne vlasti u ujici imah su ogroman zncaj za dalje jaanje naeg uticaja. u tom vanom ustakoitalijanskom uporitu, u kojem je do tada bila vrlo intenzivna neprijateljska propaganda, Simpatizeri narodnooslobodilakog pokreta tek tada su dobili jasnu sliku o krajnjim ciljevima nae borbe i o zadacima koji pred njima stoje.
Jozo BAKRA

OD

MURTERA

D O J AN J A

NA OTOKU MURTERU APRILA 1941.

K r a j je marta 1941. godine. Na otoku Murteru nalazi se bataljon peadije i baterija obalske artiljerije. Ove jedinice jugoslovenske vojske imaju zadatak da brane otok i ibeniku luku u sluaju invazije Italijana. U jednom zatonu blizu gradia Tijesno na Murteru -nalazi se i nekoliko hidroaviona. Do zatona, u maslinj acima, smetene su velike koliine benzina. Za odbranu baze na uzvienjima su postavljeni protivavionski mitraljezi. Ja sam u mitraljeskoj eti i drimo itav odsek sami. Svi ivimo u napetom iekivanju kada e se preko mora, otud iz Italije, pojaviti avijacija i brodovi i otpoeti desant. Niko od nas nema ni priblinu predstavu kako e to izgledati, zato i u rasporedu jedinica vlada pravi komar. Takoe se ne zna ta ko treba da radi. Svi smo zabrinuti za snabdevanje jer se ve govori kako su zalihe u municiji i hrani male. Za mitraljeze smo dobih nianske sprave za gaanje aviona, ah niko ne zna kako ih treba koristiti. Spavamo u bunjama (kolibe ovalnog oblika ozidane od kamena u vinogradima), i pod atorima. ivimo na suvoj hrani i nejasno nam je zbog ega, kada jo nije otpoeo rat. U vojnikim brdskim kazanima doturaju nam ujutro cmu kavu ili aj. Prisustvo pete kolone s osea na svakom koraku. Njeno pria se, kau, ulo' se prisutno je svuda. Tako kau da e nas Itahjani napasti s kopna, a ne preko mora. Sa njima emo lako to nije nikakva vojska. Ali kako emo izai na kraj s Nemcima? Nemaka j velika sila i s njom se ne moe boriti. Nigde nijedne rei ohrabrenja. Doao je 6. april prvi dan rata. Kamena ograda kod maslinjaka osvanula je poprskana kreom. To peta kolona obeleava ciljeve, a tamo su itave tone benzina, a niko nita ne preduzima. Po podne je poelo bombardovanje ibenika. Gledamo, nema mnogo neprijateljskih aviona. Lete dosta visoko. Oko
733-

njih, tu i tamo, vide se lopte crnog dima od eksplozija nae protivavionske artiljerije. Veze nam ne funkcioniu. Nema telefonske veze ni sa tabom bataljona. Niko nam ni od stareina ne dolazi. Preputeni smo sami sebi. U sumrak istog dana jedan avion, ne znamo iji, nadleteo je hidroavionsku bazu. Neko kae da e nas sutra bombardovati. I opet niko nita ne preduzima. Kau da je iz bataljona nareeno da mitraljezi ne otvaraju vatru na neprijateljske avione jer nema dovoljno municije i otkrio bi se poloaj, a onda ta moe avionu mitraljez kada su njihovi avioni oklopljeni, itd. Proveli smo no nemirno. Probudili smo se rano. Za doruak nam dele crnu kavu i dvopek. Od Zadra se uje brujanje aviona. Pojavie se nad Murterom.-Ima ih oko petnaest. Spustie se nie, napravie krug oko otoka, a zatim, jedan za drugim, poee pikirati prema hidroavionskoj bazi. Otvaraju mitraljesku vatru, a uje se i po koja jaa eksplozija. Avioni lete nisko jer ih niko ne gaa. O naih poloaja baza je udaljena manje od kilometra vazdune linije. Nae poloaje nadleu sasvim nisko, ah ih niko ne gaa. A i kad smo hteh da to i uinimo, odnekud je stiglo nareenje da se ne puca jer su hidroavioni ionako izreetani.i potopljeni, te vatra naih mitraljeza ne bi imala nikakvog smisla. Baza ima svoju odbraaiu, ah ni otud niko ne otvara vatru. Tre nas eksplozija benzina u maslinjaku. Benzin je bio dobro maskiran, ali sinonje kreenje zida navelo je avione na cilj. Izbie ogromni stubovi dima. Zaas je sav otok obavijan crnim oblacima.. Svi smo kao paralizovani i bezvoljni, otpora nigde nema. Svrivi ovaj posao, neprijatelj ski avioni napravie dva kruga sasvim nisko i oletee. Jo drimo poloaje, ali vesti koje dobijamo sve vie govore o besciljnosti naeg prisustva na otoku. Drugu ili treu no posle napada neprijateljske avijacije na bazu kod Tijesnog zapucalo je kod susedne streljake ete. Trgli smo se iz sn i sakupljeni po grupama sluamo pucnjavu i gledamo raznobojne rakete kako paraju nebo. Dooe do nas vesti, da eta-po komandom Nikole Bege odlazi kui poto je rat zavren. Nikakvog nareenja, nikakvih mera a se rasulo sprei. Vojnik Vlahov iz Vodica kae da mi ne idemo, a kada poemo onda oruje ne treba ostavljati neprijatelju. Meni predlau da odem u ibenik i uspostavim vezu sa komandom puka. Posle dosta napora stiem u ibenik. Tamo je bezvlae, u komandi me grde to sam doao, pa me upuuju natrag na Murter. Kada sam se vratio, zaitiem u eti rezervnog kapetana Franju Sveteca, komandanta bataljona. Sav je utuen, jer je od bataljona ostalo vrlo malo ljudi.
734-

Sutradan j'e neko zvanino saoptio da je rat zavren i da su Italijani stigli u ibenik. Vojnici iz Prvia, epurina, Vodica, nou prebacuju municiju, mitraljeze i drugu opremu, iz ete prema svojim selima/ Uestvujem u toj akciji. Kadvnepri-: jatelj doe na Murter, nee biti ni plena ni zarobljenika. Vojnik Vlahov govori da e nam oruje ubrzo trebati .i da svaki komunist treba da ide u svoj kraj. Nije sve izgubljeno, ima'ljudi koji e nas povesti u borbu. Nas nekoliko oficira, presvueni u civilna odela, stiemo u ibenik. Graani ibenika su utueni i zabrinuti. uju se psovke na raun vojske i otisira koji dozvoljavaju takvoj vojsci kao to je italijanska da bez opaljenog metka ue u grad. Spavam u kui jednog druga, ne znam ni kak se zove. Ujutru nas budi muzika i topot vojnikih cokula., Gledamo kroz prozor italij anski vojnici u zelenim uniformama i sa mnogo crnog perja na lemovima. Tre sa veknama hleba, brzo se penju u kamione i uz zvuke Djovinence odlaze dalje.
U SELU ODAKU KOD BUGOJNA

Autobusom koji saobraa od Splita preko Livna za Bugojno vraamo se kuama. Na ulazu u grad zaustavljaju nas nepoznati civili i trae da izaemo iz autobusa. U grad moramo peke. Oekuje se dolazak nemakih trupa. Podignut je i slavoluk na kome je goticom, na nemakom jeziku, ispisano Willkommen (dobro doh). Nekohko graana u crnim oelima, na elu sa advokatom Bariiem eka da pozdravi okupatore. Iza prozora bojaljivo proviruj glave. Na ulicama puno zastava sa kukastim krstom. Bez zadravanja urim ka svome selu. Izvan grada sustiu me prednji delovi jedne nemake motorizovane jedinice tenkovi, oklopni automobili, kamioni, ini se nikad kraja. Vazduh je zasien benzinskom parom. Uska bosanska cesta ugiba se pod tonama eljeza. I, dok motorizovana kolona breke, gledam nemake vojnike koji sede kao votane figure. Lie kao jaje jajetu. Kod Karabegovia kua grupa deurhtje sa dspruenkn rakama, dere se Zig hajl. udim se ko ih pre naui faistikom pozdravu. Kad sam stigao u selo Odak ve je bi'la no. Nigde ni ive due, ni zraka svetta iz kua. I kola gde sam bio uitelj takoe je utonula u mrak. Jedva mi otvorie vrata. Svi prozori zastrti ponjavama i aravima. Skidam ih, ali uskoro neko besomuno udara na vrata. Dva bega iz moga sela, Alibeg i Mustajbeg, upozoravaju me da prozori moraju biti zastrti jo je rat. Kaem im da je rat zavren i da je zastiranje prozora suvina stvar. Sa lovakim pukama na ramenima, oni me upozoravaju da je to nareenje Nemaca i da je ono doba prolo,
735-

zato treba. da pognemo iju. Pri polasku mi kau da ahat doteram za jedan as unapred jer sada za nas vai' nemako vreme. Novi poredak, vidim, poeo je d se uspostavlja i u mome selu. .. . Ustae su poele hajku na vojnike bive jugoslovenske vojske, koji se vraaju kuama. Proglasili su ih etnicima kako bi lake mobilie ali seljake da ih gone i hvataju. Uz mnogo buke pripremaju se pohodi u planine, koji se ponekad svravaju hvatanjem neke grupice vojnika i-obaveznim terevenkama razularene rulje to pohod koristi da se najede, napije i napljaka. Izmaltretirane i izbezumljene vojnike prikupljaju u Bugojnu i predaju okupatoru. U poetku je u ovim pohodima protiv etnika uestvovalo dosta seljaka, ali kada su videli kakav im je cilj, masovno su naputali ustae. Ostao je samo. goli olo. Ustae su uspostavile svoju vlast u Bugojnu. Skoro nepoznati ljudi, bez ikakva ugleda, doli su za stoernike, logornike, tabornike i kotarske predstojnike. Poznati seoski lopov i kradljivac, koji se krio od ranijih vlasti, Maho Koreni s pukom u ruci uva ustaki stoer (tab). Za kotarskog predstojnika postavljen je Branko Kutro, uitelj koji e ubrzo postati jedan od najveih zlikovaca u itavom kraju. Muslimane su proglasili cvijeem hrvatstva i pokuavaju da ih veu za ustaku NDH. Ohi se dre po strani i, sem nekolicine najgorih, ustae nisu uspeie da ih pridobiju za sebe. Meu njima se moe otvorenije govoriti i mi raskrinkavamo ustae, okupatora i ukazujemo emu to vodi. Posle jednog takvog razgovora odvaja se stari Jusufspahi iz Zanesovia i u poverenju mi pria da je Hitler musliman i da se kod njega nalazi kuran to ga je Muhamed prvi put dobio od alaha. Ustako-nemaka propaganda bira metode kako bi i muslimane ovog kraja uvukla u svoju zloinaku politiku. Objanjavam starom Jusufspahiu smisao te propagande. On je ugledan ovek u selu i stalo mi je da ne nasedne neprijateljskoj propagandi. U Bugojnu je pre rata postojala partijska organizacija na ijem je stvaranju radio Mahmut Buatlija Bu. Bilo nas je nekoliko lanova Partije. Kad su ustae dole n vlast, svi kompromitovani su se sklonili. Za Bua ujem da je u Sarajevu i da esto putuje. Jovo Raduljica otiao je u Beograd, uitelji Anelko Risti i Ihja Grbi zarobljeni su i upueni u Nemaku. U Bugojnu je Mirko Havlik, student, koga je Kutro uhapsio im je doao za kotarskog predstojnika; Ponekad doem u Bugojno. Sastajem se sa Begom Buatlijom, ' roakom Buovim. Ori j saraivao sa nama i bio u gradu aktivan. Strahujem da e biti uhapen. Uskoro je otiao u domobrane i tamo ostao do oktobra 1944. :
736-

Jedne noi zakucae ustae na vrata kole. Mislim sada je sve gotovo. Na paretu hartije Kutro je napisao da se odmah javim u Travnik u 9. pukovniju na dvomesenu vebu. Sutradan sam ve u vozu za Travnik. Kada sam se javio komandi u Travniku, dobijem novi raspored za Gacko. Pooh i tamo. U Hercegovini je ustanak. Ustae pale i are, prie pune strave i uasa krue o njihovim zloinima. Sa grupom rezervnih oficira stiem u Bileu. Tamo nam kau da su etnici prekopah drum i da se kod Meke Grude vode borbe, te da moramo za Gacko preko Mostara i Nevesinja. U Mostara se javljamo komandantu Jadranskog divizijskog podruja Vjekoslavu Klianiu. On me zadrava i pita za novosti. Priam mu to sam uo, ah on bi hteo da zna jo vie. Bojim se provokacije i utim. Pita me kako mi moe pomoi i da li bili eleo da idem kui. Ne shvatam sve ovo, ah ipak izjavljujem da bih eleo kui. Dao mi je novu objavu i ja sam ponovo u svom selu. Ne znam vie to da radim, ni sa .kim nemam veze. Krajem jula, pred vee u muslimanskom zaru, doe k meni Vukica Grbi, ena Ilije Grbia sa malom Slobodankom. Ona je sva usplahirena. Pria da su ustae iz Livna doterale nekoliko vienih Srba i da su ve svi pobijeni. Iz sela ipuljia u pohapeni svi mukarci, a ene sa decom dopremljene u Bugojno i smetene u kolu gde ekaju na transport za Srbiju. Vukici treba pomoi da se sa detetom prebaci u Sarajevo. Zbog toga sam sutradan otiao kod novog kolskog nadzornika, uitelja Mate Kukria. On me doeka sa uzdignutom rukom i ustakim pozdravom Za dom spremni. Poznajemo se ve dugo, ali ne uspevam da za VukiCU izda propusnicu do araj va.
OTPOELA JE USTAKA STRAHOVLADA I U NAEM. KRAJU

Topla julska no. Sa nekoliko seljaka sedim pod starom topolom ija se debela grana prua avetinjski u prostor. Na toj grani/ pria legenda, Sulejman paa Skopljak je veao neposlune kmetove. Ispod Zlavasti cestom ide nekoliko kamiona. Stali su kod Jandrine uprije. Sat kasnije od sela Rosulja uju se pucnji, jedan za drugim, ravnomerno. Mi se. zgledamo i bi nam jasno da to ustae ubijaju... Do .svitanja je trajalo ubijanje. Niko se od nas nije makao ispod topole. Svi smo. ispunjeni grozom. Isti dan doznajemo da je te noi Branko Kutro, kotarski predstojnik, svojom rukom ubio 340 ljudi koji su bili zatvoreni u Bugojnu. Ruolfu Grofu zaklali su sina na njegovom krilu, a zatim i njega! Kau da je jama kod Rosulja puna
47 U s t a n a k 1941.

737

i da se iz nje uju dozivanja i. jauci. Jo uvek sam u selu i. bespomono sluam o zloinima koji se vre nad nevinim narodom. ; ta da se radi? Gde su moji drugovi, zato i mi ne diemo kuku i motiku protiv Kutre, Caria, Korenia i slinih? U Kupresu su zatvorene hiljade seljaka. Tamo je ustaa Boban Rafael. Desna ruka mu je uitelj Valerijan Grafani, belogardejac, koji je pobegao iz Rusije za vreme oktobarske revolucije. Znali smo za njega da je bio konfident i pijun svih reima. Pred ' rat je premeten u Vukovsko za uitelja. I evo ta je radio. Imao je radio-aparat, pozivao seljake da sluaju vesti i po njihovim komentarima pravio spisak sumnjivih ljudi. Po tome spisku Boban je izdvojio 180 ljudi iz Donjeg i Gornjeg Vukovskog i streljao ih na Borovoj glavi kod Livna. Nijedan nije bio stariji od 30 godina. To je bio cvet mladosti i snage ovih sela. Ostali seljaci.su posle maltretiranja puteni kuama.
POEO JE USTANAK

Na podruju Janja, koje se granii sa bugojanskim srezom, izbio je ustanak. Do nas dopiru razne vesti jaini ustanika, 0 crvenim zastavama, o napadima ma Mrkonji-Grad, ipovo i Jezera i zauzimanju ovih mesta. Marije i vee grupe muhadira (izbeglica) stiu i u Bugojno.. Oni su ispunjeni strahom i brigom za goli ivot. Priaju da ustanici imaju topove, da ne diraju ene, da su neke njihove ljude bih zarobili i pustili ih govorei im da se oni bore za slobodu. Nijednom ustai ne prataju i teko njima ako im padnu u ake. Ve je napadnut voz kod Vijenca u kom su poginule neke ustae. Poetkom avgusta u Bugojnu pripremaju veliku akciju za uguenj e -ustanka u Janj u. Nikola Jurii, stoernik, organizator je akcije. Nekoliko ustaa iz okolnih bugojanskih sela, koji su ranije iveli u. emigraciji, prikupili su oko 400 seljaka. Oni e izvriti napad na Janj preko Prusca, Ljue i Pribeljaca. Druge snage domobrana, ustaa i Nemaca napadaju od Jajca 1 Mrkonji-Grada, a neke domobranske jedinice sa ustaama preko Glamoa i Mlinita ka Dragni podovima, Pljevi i ipovu. Nikola Jurii dri govor okupljenoj rulji i podstie je na zloine. Janj, po njima, treba opustoiti, da nita ivo ne ostane i sva sela spaliti. Nemci zahtevaju da se izmeu Donjeg Vakufa i Jajca na'levoj obali Vrbasa napravi mrtva zona u kojoj ne bi bilo partizana kako bi saobraaj na pruzi Jajce Donji Vakuf bio slobodan i Nemci mogli koristiti fabriku ferosilicijuma u Jajcu. Sluamo kanonadu topova i gledamo guste oblake dima
738-

iz Janja. No, nebo iznad Janja je u odsjaju poara od sela koja gore. Ustaka rulja se vraa iz Janja, pevajui svoju himnu U ranama na bojitu. Stotine grla stoke gone pred sobom. Stoka je zaplaena 1 njeno prodorno mukanje i blejanje upotpunjava ovu stravinu sliku. Natovareni biljcima (ebad) i drugom pljakom ustae se vraaju iz pohoda. Veina ih je pijana, hvahu se izvrenim zlodelima. Ustanak nije uguen. On se iri dalje i u septembru u Bugojno stie italijanska vojska, da zavede red i umiri narod. Ustae iz Bugojna kao da su nestale ne pojavljuju se. Na raskrsnicama Bugojna, na uzdignutim postoljima stoje italijanski vojnici-saobraajci, sa belim rukavicama._ Saobraaj je inae sasvim zamro. Saobraaj ac otro pokazuje pravac kretanja volovskim kolima koja natovarena itom prolaze kroz grad. Seljak ne razume znake i leerno okree kola u suprotnom pravcu. Saobraajac i sam slee ramenima i pokazuje pravac u kome se kola sada ve kreu. I tako se redaju komine scene jedna za drugom. Italijanske trupe posele su Duvno, Livno, Kupres, Bugojno, D. Vakuf. One su takoe u Prozoru i Rami. Kod D. Vakufa je granica izmeu Nemaca i Italijana. Itahjanska vojska ne prelazi most na Vrbasu kod D. Vakufa.
U JANJ NA OSLOBOENOJ TERITORIJI

U oktobru 1941. doao sam na osloboenu teritoriju. Poto sam doao bez partijske veze, a nemam ni poznatih, gledaju me malo sa nepoverenjem. . tab Treeg krajikog NOP odreda je na Kozilima iznad reke Phve, u umarskoj kui. Tu su Neman ja Vlatkovi, Vaso Butozan, Cinkara, Danko Mitrov i drugi. Oko .osloboene teritorije privremeno vlada zatije. Sada je osnovni zadatak uvrstiti jedinice i povesti ih u borbu protiv Italijana, koji se predstavljaju kao zatitnici Srba od ustaa.- Italijanska komanda alje na osloboenu teritoriju razne ljude nudei sporazum. Uro Drenovi, komandant 3. bataljona naeg odreda, ve uruje sa Italijanima i odbio je da primi pohtike komesare u svoje jedinice. Bie muke s njime, jer to je opasan i dvolian ovek. U Treem krajikom odredu maw je lanova Partije. Iz Banje Luke i Jajca dolo je nekohko drugova, ah su oni nepo-, znati narodu. Dobro je to je tu Nemanja Vlatkovi i Radomir Mitri koje narod poznaje odranije. Tu je i Stipo Bilan, radnik iz Jajca, koji je zbog svoje hrabrosti stekao ugled u odredu.. Do novembra 1941. broj komunista u odredu se poveao, ah poto odred ima vie jedinica, nedostatak u kadru se jo
45*

739

vek osea. U novembru je iz Banje Luke stigao Kasim Hadi, sekretar tek formiranog Okrunog komiteta za Jajce. Njegovim dolaskom je oiveo politiki rad na terenu naeg odreda. Stvaraju se partijske organzaeije i po selima. Konferencije i zborovi niu se jedni za drugim, pojaava se i borbena aktivnost jedinica. . Bataljoni Iskra i Vasa Pelagi su 21. novembra izvrili napad na Italijane u Danjem Vakufu. Mesto nije zauzeto, ali je to bio prvi organizovani napad naeg odreda na Italijane, pa se to ocenjuje kao uspeh. Neto ranije napadnute su ustae na Otomalju, Jezeru i Bagu. Tada je razbijena jedna ustaka bojna. Jedinice odreda brzo rastu i neprijatelj se ne usuuje a sa manjim snagama krene protiv nas. Zbog neprekidnih dejtava na komunikaciji Donji Vakuf Jajce Mrkonji-Grad^ ova mesta su otseena i ivot u gradu postaje sve tei. Okupatori pojaavaju svoj snage. ~ Na teren naeg odreda doao je i uro Pucar Stari. U decembru 1941. godine odrana je konferencija u Gerzovu. Prisutni su svi rukovodioci iz Treeg krajikog odreda. Uro Drenovi sa svojim ljudima takoe. Stari iznosi ciljeve borbe i poziva na jedinstvo naroda kao osnovni uslov za uspenu borbu protiv neprijatelja. Govori i Drenovi. On proglaava svoj bataljon etnikim, ali obeava da e zajedno sa partizanima voditi borbu protiv okupatora. Jo nema snage da otvoreno istupi protiv partizana. Meutim, posle konferencije, on produava svoju izdajniku rabotu. U naem tabu je i andarm Mitar Trivuni. U prvim borbama ranjen je u petu i lei tu na Kozilima. Partizani ga lee, a on odrava veze sa Drenovietn i po njegovom nalogu vrbuje pojedine komandire bataljona Iskra za etnike. Bataljon Pelagi. zarobio je 40 domobrana na Bagu bez vee borbe. Nemanja Vlatkovi, Danko Mitrov i Vaso Butozan zahtevaju da se domobrani puste, dok Trivuni sa nekim komandirima i borcima trai njihovu smrt. Buran je bio taj razgovor i etniki elementi prete rascepom odreda ako se domobrani ne streljaju. Domobrani su streljani i drugovi iz bataljona Pelagi protestuju zbog takvog postupka. U bataljonu Iskra nastaje teka situacija. etnici su uzeh maha. Nije daleko dan kada emo se morati obraunati s njima. Narod i partizani na terenu Janje i Pljeve gladuju a teka zima je ha pomolu. Spaavaju nas magacini Petog krajikog partizanskog odreda. Iz Janje i Pljeve idu karavani prema Bosanskom Petrovcu, koji se vraaju sa tovarima kukuruza. Narodnoosloibodilaki odbori -imaju pune ruke posla. Sem ishrane valja smestiti pod krov stotine porodica koje su ostale bez svojih domova. Mnoge porodice preko zidova izgorelg doma prave
740-

nastrenice i tu zimuju. Svaku nau akciju , na neosloboenu teritoriju prate ovi pogorelci i beskunici. Za njih. je najvanije da'dou do malo ita i kakve bilo odee. Kada smo istili Majdan od ustaa, stotine takvih seljaka je bilo s nama. Oni obleu oko taba i komandi, traei za sebe deo neprijateljskog plena. Nekada uzimaju i sami ne pitajui nikoga, i neprijateljem proglaavaju svakog ko neto ima. Znamo da im je teko, razumemo ih, ali se svuda energino suprotstavljamo. i sreavamo ih da sami uzimaju. Sa dizanjem ustanka u selima oko Kupresa ide dosta teko. Tamo imamo jednu etu koja nije uspevala da se omasovi. Njen front se nekako stabilizovao i nikako d se pomakne od Blagaja i Seke. Ustaka milicija u Zlosehma je oko svog sela iskopala pravi vojniki rov i dobro naoruana brani pristup selu. Njena isturena taka je ustaka milicija u Rastievu, koja dri strau na jednom brdu iznad tog sela. Imaju i jedan teki mitraljez. Naa eta iz Blagaja se esto prepucava sa njima. U jesen, kada su se kosile retke njive jema i zobi, ustae su iz Rastieva otvarale vatru na narod u polju i ponekog ranile i ubile. Decembra su u Blagaj doli olaja i Nemanja "Vlatkovi sa delom bataljona Iskra. Doh su i neki delovi bataljona Pelagi. Od Livna je stigao Vojin Zirojevi, Ante Mio i drugi. U kui Seljaka Zubia stvaramo plan da zajedno sa partizanima sa Cincara, Gornjeg Malovana, Vukovskog, Rilia i Zanagline izvrimo napad na Rastievo, Zlosela i Kupres. Vojin Zirojevi e sa partizanima sa Cincara i Gornjeg Malovana zatvoriti drum Livno Kupres a Trei odred e izvriti napad na pomenuta mesta kako bi jedanput oistili ova sela od ustake milicije i povezali osloboenu teritoriju sa Gornjim i Donjim Vukovskim. Prvih dana decembra 1941. Solaja je sa grupom boraca napao ustaku miliciju kod Rastieva i proterao je prema Zlosehma. Zaratilo se i na ovom sektoru. Na odred dri poloaj prema Rastievu. Treeg decembra 1941. po ienju Rastieva produiemo sa napadom na Zlosela. I Drenovi je pod pritiskom svojih boraca bio prisiljen da uputi deo svog bataljona u Blagaj, da bi uzeo uea u napadu na Zlosela. Drenovieve ljude vodi Perica Vasi kome nije nimalo stalo do ratovanja. On u svom ruksaku nosi rotilj, biber i so da pravi evapie. Dok smo se pripremali za napad na Zlosela, iz Kupresa je prema Blagaju krenuo bataljon Italijana sa nekohko tenkova. Mi smo zauzeh poloaje iznad Blagaja i grebenom koji se od Blagaja prua iznad Rastieva prema Plazenici. Kad su Italijani doli na domak Rastieva, poeli su se razvijati za
7 41

napad. Narod iz Blagaja, Novog Sela i Semanovaca povlai se prikljuujui se jedinicama odreda. Tako nas ima preko hiljadu i 'brojniji smo od Italijana. Itahjani nisu hteli da povedu ustaku miliciju koja poznaje ovaj teren. Mi smo u odnosu na Italij ane u velikoj prednosti jer drimo sve visove iznad sela i umu, dok se oni nalaze u polju. Otvorili su vatru iz tenkova a sa minobacaima tukli nasumice po umi. Mi odgovaramo tek sa po kojim pucnjem. ekamo d priu blie selu i da se spusti vee. Tako je naredio olaja koji rukovodi napadom. Kada smo pred vee udarili iz ume, italijanski bataljon je bio brzo razbijen. Seljaci, naoruani motkama i vilama, hvataju Italij ane koji su se razbeali po polju. Oni su imali 40 mrtvih a zarobili smo nekohko vojnika, meu njima i jednog ranjenog italijanskog oficira. Ranjen je negde oko kime, jaukao je i zapomagao. Previli smo ga, ali to je bilo bez koristi jer je on uskoro izdahnuo. Razbijeni Itahjani, zahvaeni panikom, bee prema Kupresu. Mi smo upali u Rastievo i olaja alje fratra iz Rastieva sa porukom u Kupres da e ga veeras napasti. Strah je zahvatio i ustaku miliciju iz Zlosela, koja se sa Italijanima povlai u grad. Panika dostie vrhunac, jer Itahjani u toku noi naputaju Kupres. Mogli smo tada ovo ustako gnezdo zauzeti bez teke borbe, jer je i ustaka milicija bila spremna da se povue ka Bugojnu. Meutim, Drenovievi etnici su otpoeli teror i pljaku u selu Rastievu, pa je olaja morao povratiti svoj bataljon da 'bi ovo spreio. Tako nam je propala povoljna prilika da oistimo ovaj kraj od ustake milicije. Pod kraj 1941. godine na teritoriji Treeg krajikog odreda vojnopohtika situacija je bila veoma teka. etnici Uroa Drenovia proirili su svoj uticaj na Pljevu, povezali se sa etnikim elementima u Janju i Kupresu. Oni su se pripremali za otvoreni napad na partizane i otpoeli ga prvi. U to vreme u odredu nije poklanjana panja ovoj opasnosti jer su sve snage odreda bile, uglavnom, orijentisane u borbu sa neprijateljem i na ienje uporita oko osloboene teritorije.
Mesud HOTI

STVARANJE I RAD PRVE PARTIJSKE ORGANIZACIJE U RIJECI I ISTRI

P JT osli je prvog svjetskog rata ugovorom u Rapalu ua teritorija dananje Rijeke, koja se otprilike poklapa sa dananjom rijekom opinom Stari Grad, pripala je Italiji, a nova dravna granica podijelila je grad uz tok Rjeine, tako, da je dananja opina Suak ostala u granicama stare Jugoslavije. Apsurdnost te granine linije, koja je sjekla ivo tijelo jednog grada na dvoje, imala je odreeni smisao za dalje zavojevake ciljeve vladajuih krugova tadanje Italije prema narodima Jugoslavije. Te ciljeve je sebi otvoreno kao program postavila faistika Italija. Ona je taj program pokuala da ostvari ulaskom u drugi svjetski rat, kao saveznik Hitlera. Rijeku su faistiki upravljai Italije sistematski pripremali izmeu dva rata da postane odskona daska za agresiju prema Jugoslaviji. Ona je bila polazna baza za niz podrivakih, teroristiko-pijunskih i propagandnih akcija prema Jugoslaviji i naim narodima, vezujui za sebe i pomaui najmranije reakcionarne snage stare Jugoslavije. Zbog toga je faistika Italija odravala u Rijeci mnogobrojan policijski aparat kao i veliki vojni garnizon. Godinama je faistiki pijunsko-policijski aparat na Rijeci imao kao najvaniji zadatak da snabdijeva ustae i pomae njihovu aktivnost u Hrvatskoj. Pored toga, taj aparat je imao zadatak a likvidira svako ispoljavanje revolucionarne i antifaistike aktivnosti, kao i nacionalne svijesti hrvatskog ivlja Rijeke i Istre. Uprkos vie od dvadesetogodinjeg divljanja faistikog terora u Rijeci i u istri nacionalna svijest naeg naroda nije bila slomljena, a strogo uvana granica nije mogla da sprijei razmjenu vijesti i odravanje stalne veze izmeu naroda s obje strane. Radnici iz.Rijeke znali su a borbu radnike klase i naprednih snaga na Suaku i u Jugoslaviji. Komunistika partija Jugoslavije je neprekidno djelovala izmeu dva rata na Suaku i u Hrvatskom primorju i ta je organizacija uvijek pratila dogaaje i zbivanja u . ivotu hrvatskog ivlja, meu radnicima
743
1

% antifaistima ma Rijeci -i u Istri. Prema raspoloivim podacima pod italijanskom vladavinom nije postojala na Rijeci partijska organizacija sve dok nije, uoi ustanka, Okruni komitet KPH za Hrvatsko primorje, izvravajui direktive CK KPH, poslao svoje lanove u Rijeku i Istru da osnuju partijske organizacije. Kapitulacijom stare Jugoslavije italijanski faistiki okupatori ukljuili su veliki deo teritorije Jugoslavije pod svoju direktnu upravu na Rijeci. Ovaj grad je zbog svog poloaja postao za italijanske faiste jedna od glavnih raskrsnica prema okupiranoj Jugoslaviji. Stoga su se na Rijeci koncentrisale vrhovne faistike vojne komande za itavu okupiranu zonu nae. zemlje, kao: tab H italijanske armije, Armijski vojni sud, centralne armijske obavjetajne slube, zloglasna faistika teroristiko-pijunska organizacija OVRA, a takoe prolazni vojnozarobljeniki logori i zatvori, kroz koje su prolazile rtve masovnih hapenja faistikog okupatora narod Gorskog kotara, Primorja, Like i Dalmacije. Zbog svog povoljnog poloaja Rijeka je postala za faistike okupatore znaajna i zbog svoje industrije, jer je bila udaljen cilj za vazduna bombardovanja. Italija je u prvom redu forsirala brodogradilite i tvornicu torpeda za ratnu mornaricu. Ostala industrija je takoe potpuno mobihsana za ratne potrebe. Partijska organizacija KPH na Suaku je odmah po slomu stare Jugoslavije i dolasku okupatora razvila jo aktivniji rad u narodu, objanjavala .uzroke propasti" i pripremala lanove Partije za sudbonosne dogaaje koji su dolazili. Pozivu na ustanak spremno su se odazvali komunisti Suaka i Hrvatskog primorja i uz iroku podrku radnike klase i rodoljubivih graana poeh su pripreme za oruanu borbu protiv okupatora. CK KPH takoe je ukazao Okrunom komitetu za Hrvatsko primorje na potrebu pohtikog organizacionog aktiviranja OK i na podruje grada Rijeke i Istre, da bi se mobilisao narod koji nikad nije prestao da daje otpor dugogodinjoj tuinskoj vladavini. Pred faistikim terorom mnogi su se Hrvati iz Rijeke i Istre, izmeu dva rata, sklonih u Jugoslaviju, a neki pristupili radnikom pokretu i postali lanovi KPJ. Partijska organizacija na Suaku odgojila je niz komunista iz redova radnika, radnike i kolske omladine porijeklom iz Rijeke i Istre. Na poetku ustanka 1941. neki su se od ovih kadrova po direktivi KP vratili na Rijeku i Istru. U toku ljeta 1941. OK je nastojao da okupi lanove KPJ iz Rijeke sa zadatkom da osnuje organizaciju KP u samom gradu i da povee antifaiste Rijeke sa ustanicima Jugoslavije. S obzirom na ulogu Rijeke u okupatorskom rasporedu i koncentraciju vojno-pohcijskih snaga u samom gradu za obezbjeenje komandi i vojne industrije, kao i teroristikog aparata koji je djelovao
744-

u pravcu okupirane teritorije, svaki udarac nanesen okupatoru u samoj Rijeci bio je od, krupnog znaaja. Ve u toku ljeta 1941. povezali su se pojedinci, radnici, omladinci i lanovi Partije u Rijeci sa Kotarskim komitetom KPH u Kastvu i sa Okrunim komitetom. U toku jula 1941. Jozo Marelja je po zadatku Kotarskog komiteta za Kastav' povezao Peri Loj za, radnika u brodogradilitu. Peri je do avgusta organizovao prvu grupu radnika u brodogradilitu, a kao vezu odredio je Josu Radovana, ofera koji je vozio kamiqn za tvornicu torpeda imesmetano u nju ulazio. U septembru sam, kao student, pozvan na rad u Rijeku. OK za Hrvatsko primorje mi je povjerio zadatak da radim ria organizovanju partijske organizacije u Rijeci, kao i u celoj Istri. Gradska partijska organizacija trebalo je da se povee sa radnicima u rijekoj industriji i omladinom, kao i sa svjesnim graanstvom u iroki front protiv faizma. Povezao sam se sa Lojzom Periem i Josom Radovanom i zajedniki smo nastavili sa organizacionim radom u rijekim tvornicama. U toku septembra i oktobra uspostavljene su i proirene organizacije u brodogradilitu, tvornici torpeda, rafineriji, garaama, luci. Organizovan je i omladinski aktiv kojim je rukovodio Mario piler, tada uenik Trgovake akademije u Suaku, a i poela je da funkcionie prva tehnika za tampanje letaka na teritoriji Starog Grada. U oktobru 1941. konstituisao se-u jednoj garai na Rijeci u Tuanskoj luci Gradski komitet KPH za Rijeku. Sastanak je vodio delegat OK KPH za Hrvatsko primorje Silvo Mileni. Prisutni su bih: Lojzo Peri, Joso Radovan, Silvio Kopajti, Mario piler, Gverino Brato i ja. Na i-stom sastanku izabran sam za sekretara Gradskog komiteta. Pred komitet su postavljeni zadaci daljeg' jaanja partijskih organizacija, skupljanje sredstava (novca, oruja i si.) za borce, irenje letaka, slanje boraca u partizanske ete, sabotae u ratnoj industriji, saobraaju i n drugim mjestima. ...-..-....Partijske organizacije u gradu odmah su pristupile izvrenju zadataka. Radovan je preko nekih italijanskih mornara doao do oruja i municije, koja se slala u partizanski logor, a u tvornicama su sistematski i organizovano poele sabotae. Organizovano se usporavao rad, tetili i unitavali osjetljivi dijelovi maina, koila proizvodnja. Naroito su bile aktivne organizovane grupe radnika u tvornici torpeda, u kojoj se proizvodilo mnogo neispravnog oruja..-U brodogradilitu se, pored ostalih akcija, jednoga dana u novembru sruila najvea dizalica koja je otetila brod u gradnji. Dizalicu su razlabavili i otetili sami .-radnici. Za ovu sabotau'faisti su okrivili buru, jer nisu smjeli da priznaju da nisu obezbijeeni od udaraca
745-

Partije i. u samoj njihovoj tvravi Rijeci. Okupator je ve osjetio aktivnost partijske organizacije i nastojao je da je razbije svim sredstvima. Gradski komitet je u novembru, u radnikom kvartu Rijeke, ponovo odrao sastanak na Turniu. Konstatovano je da postoji i djeluje oko 14 osnovnih organizacija po tvornicama, a da ima i ulinih organizacija. Mario SpHer je izvijestio i o irenju skojevske organizacije. Ustanovljeno je da faistiki okupator ubacuje pijune u organizaciju tvornice torpeda. Konstatovano je da su se i iz irih krugova nacionalno svjesnih graana Hrvata mnogi poeli odazivati na pozive pomoi partizanskim jedinicama i da oruana borba prvih partizana u okolici Rijeke pojaava otpor pro tiv okupatora svih antifaista. U tom aktivnom radu takoe je bilo povezano i vie radnika-Italijana. U to vrijeme je zapoet partijski rad u Istri. Na jednom sastanku koji je odran na Rijeci u Starom Gradu, u Konoparskoj ulici, Silvio Mileni je formirao aktiv KPH za Istru u koji je on uao kao sekretar Kotarskog komiteta za Kastav, ja kao sekretar Gradskog komiteta za Rijeku i Simi iz Matulja. Aktiv je poeo da stvara organizacije u Opatiji, u selima po Uki. i ve u novembru 1941. postojale su partijske organizacije na Uki i sve do Moenike Drage, gdje je aktivno radio Mrakovi. Te organizacije su bile aktivne u skupljanju oruja i ostalih sredstava kao. i u rasturanju letaka. Za te organizacije vezale su se i grupe u Ilirskoj Bistrici, koje su takoe skupljale oruje i spremale se za oruane akcije. Delegati iz Ilirske Bistrice ve su u novembru 1941. bih na sastanku u Rijeci sa Silviom Milemem i sa mnom. Faistiki okupator je nastojao da prodre u organizacije i da ih razbije. Naroito poslije irenja letaka po Rijeci na itahjanskom jeziku Hrvatski komunisti italij anskim vojnicima, u kojima se okupatorskim vojnicima objanjavaju ciljevi NOB-e i pozivaju se da okrenu oruje protiv svojih faistikih gospodara. Ovaj letak je rijeka partijska organizacija ubacila i u kasarne i vojne transporte. Okupator je poeo, sa hapenjima. U veliku garau transportnog preduzea ubacio je svog pijuna, u grupu za sakupljanje pomoi. Preko njega je uspio da uhapsi nekohko radnika iz garae i iz rukovodstva, pa je krajem 1941. do partijskog rukovodstva u "Rijeci pao okupatoru u ruke. Partijska organizacija je i dalje nastavila borbu protiv okupatora, jer su pale drugove zamijenili novi, proirujui tako i pojaavajui antifaistiki front naroda Rijeke i Istre novim borcima. Uprkos naim poetnim organizacionim slabostima, faisti ipak nisu uspjeh da unite partijsku organizaciju, niti da sprijee dalje jaanje narodnooslobodilakog pokreta.
Marijan BARISI

FORMIRANJE MESNOG KOMITETA KPJ U KIEVU

N e g d e marta 1941. partijsko poverenitvo u Kievu je ostalo bez ikakve veze sa viim forumima Partije; Meutim* partijski rad nije prestajao, mada nam je to to smo u vreme kada su se deavali krupni dogaaji kapitulacija bive Jugoslavije i okupacija zemlje bili ostavljeni sami sebi, teko padalo. Jedina naa orijentacija u to vreme bile su radio-vesti i informacije o organizovanju narodnooslobodilakog pokreta irom Jugoslavije i Makedonije koje smo obijali od pealbara koji su se vraali iz Beograda, Skoplja i drugih gradova. U specifinim uslovima. italijansko-albanske okupacije, to je bilo prilino oskudno i nedovoljno. Tako je 'ilo do oktobra 1941. godine. Jednog dana, poetkom oktobra, kada sam se u podne vratio kui s posla, majka me obavestila da me traio Drake i da je ostavio poruku da ga odmah potraim, jer je u pitanju vana stvar. Pomisao na to da je moda doao neko iz rukovodstva Partije, jako me uzbudila. Zaboravio sam na jelo i odm a h krenuo kod Draketa. Uzbuenje koje je i njega bilo obu-zelo potvrivalo je moj preoseaj. U kratkom razgovoru Drake mi je rekao da je doao jedan drug koji eli sa mnom da se vidi. Krenuh smo na mesto sastanka. Veoma sam se obradovao kad sam ugledao Kuzmana Josifovskog. Poznavao sam ga jo odranije. Za vreme stare Jugoslavije sreli smo se dva puta. Posle pozdrava i kraeg nevezanog razgovora, Kuzman mi je zakazao sastanak za 8 sati uvee. Kad smo se nali krenuh smo put Suice prema rasadniku. Tamo, pod okriljem mraka, prali gmo prvi sastanak i razgovor. Kakvih novosti ima u Kievu? pitao me je Kuzman. Pokuao sam da mu objasnim situaciju. Za vreme izlaganja on me je esto prekidao pitanjima. Na kraju je pitao kako 747-

su drugovi, kako rade i da li se poveao broj simpatizera. Posebno 'sam mu govorio o svakome i o tome ta smo do sada uradili.. Onda je govorio on, a za mene je bilo posebno zadovoljstvo da ga sluam, jer je znao, kao malo ko, da jasno, slikovito i pristupano izlae stvari. Najpre je govorio o politikoj situaciji u svetu i Jugoslaviji, posebno kod nas u Makedoniji, zatim o ulozi i zadacima Partije i o stavovima KPJ u novonastaloj situaciji. Posebno je objanjavao potrebu organizovanja oruanog ustanka. S tim u vezi raspitivao sam se kakvo je stanje u Prilepu, Bitolju, Skoplju i drugim mestima. Razgovor je trajao do kasno u no. Na kraju mi je Kuzman saoptio da sam primljen za lana Partije i da je na osnovu mog zalaganja zakljuio da postoje uslovi za iri prijem drugova u Partiju i za formiranje mesnog komiteta KPJ. 0 tome smo posebno razgovarali idueg dana u prisustvu je nekih drugova. To je znailo da je konano doao dugo oekivani trenutak kada e biti formirana partijska organizacija u Kievu. Za to smo se ve due pripremali. Dok smo bili potpuno sami, bez veza sa Partijom, stalno smo, u granicama poznavanja opte partijske linije, diskutovali o potrebi formiranja partijskih organizacija. Donosili smo zakljuke i o formama rada. Ah, dananjim danom smo postali neto sasvim drugo od onoga to smo bih. Mi smo jezgro oko kojeg e se okupljati narod naeg kraja u borbi za ostvarenje vekovnih ideala nacionalne i socijalne slobode. Te su me misli potpuno obuzele. Kuzman me pitao kako moe doi u dodir pojedinano sa svakim od drugova o kojima smo na sastanku razgovarah. Objasnio sam mu da za t-o nema prepreka svi su spremni da se u bilo koje doba i na bilo kojem mestu sastanu s njim. Ugovorili smo vreme i mesto tih susreta. Odmah posle rastanka pourio sam da naem drugove. Brzo smo se okupili i zajedno krenuh van grada. Prvo sam im javio da sam primljen za lana Partije, a zatim sam im saoptio da e se idueg dana Kuzman sa svakim od njih posebno sresti i da mogu oekivati isto to. Oni su bili radosni i oduevljeni. Zatim sam im izneo svoje utiske o Kuzmanu, koji me je oduevio i kao partijski radnik i rukovodilac, i kao ovek, drug. Narednih osam dana Kuzman je uspeo da se sastane sa svakim od njih. Posle svakog susreta, upoznavao me je ta je uinio i koga je primio za lana Partije. U tim razgovorima stalno je isticao da je doao u sredinu koja je ve bila pripremljena, da su ti ljudi ne samo dorasli da postanu lanovi Partije, ve da su spremni za izvravanje i najteih zadataka.. Posle obavljenih razgovora i prijema izvesnog broja drugova i lanstvo Komunistike partije, zakazan je sastanak 748-

u kui Borisa Aleksovskog Kareta. Prvim sastankom, na kome je bilo nekoliko lanova Partije, rukovodio je Kuzman. On je dao pregled politike situacije u svetu, govorio je o situaciji koja je nastala u Makedoniji posle okupacije i njenog rasparavainja, o teroru okupatora i o merama koje su preduzimali za uguivanje narodnooslobodilakog pokreta naroda Jugoslavije. Posebno je govorio o razvitku oruane borbe u Srbiji, Crnoj Gori i drugim krajevima nae zemlje. Na kraju je saopteno da je on ovlaen da od prisutnih lanova Partije formira mesni komitet KPJ za Kievo, koji e delovati u gradu i u okolnim selima. Tada je i formiran Mesni komitet. Kuzman je zatim govorio o metodi i sadrim rada Mesnog komiteta, posebno o radu po sektorima. U vezi s tim formirana su pomona tela Mesnog komiteta: komisija za selo, komisija za sindikat, partijska pomo i dr. Posebna panja bila je posveena Vojnom komitetu koji je dobio zadatak da prikuplja oruje i slian materijal, da pronae baze i skrivnice u gradu i okolnim selima. Na sastanku je Kuzman posebno govorio o budnosti i dranju pred klasnim neprijateljem, to je ilustrovao primerima iz. ilegalnog rada KPJ. Isto tako govorilo se o potrebi formiranja ^partijskih ehja, o ljudima koje treba primiti za lanove Partije. Posebno smo analizirah svakoga od njih. Doneli smo odluku da treba raditi na pronalaenju konspirativnih stanova za odravanje sastanaka, za smetaj ilegalaca i materijala itd. Na kraju je formiran i Mesni komitet SKQJ-a. Sastanak je trajao dosta dugo, gotovo itavu no. Mesec dana kasnije Kuzman je ponovo doao u Kievo. .Bio je iznenaen postignutim rezultatima,- jer je bilo formirano nekoliko partijskih elija u gradu i selima i stvorena iroka mrea simpatizera, to je omoguilo ogroman uticaj Partije na stanovnitvo.
Pepi Mit-ev JOVANOVSKI

IZ CRNE GORE ZA PEC I ^POVRATAK PREKO TEDIMA

D e l a t n o s t komunista se u Crnoj Gori 1941. godine ve uveliko oseala. Pripreman je ustanak, 13. jul. Ba pred sam ustanak pozvali su me da se javim Sreskom komitetu sreza andrijevakog u kome se nalazio Bogdan Novovi. On se nalazio u selu Buliu vie Anrijevice. Trebalo je ii preko planine, a ja taj teren nisam poznavala. Zato je sa mnom poaoVujo Zogovi1. U selu sam se nala sa Todorom Voj vodiem. Dedom, koji mi je saoptio da me je Sreski komitet odredio da prenesem vezu Oblasnom komitetu u Pei. Dao mi je pismo i uputio me na neku drugaricu u Andrijevici, koja mi' je pomogla da izvadim lanu legitimaciju. Nisam se dvoumila, znala sam da je to zadatak koji mora biti izvren i zato sam se vratila na Murinu i krenula rano ujutru da preko akora stignem u Pe. Bila sam obukla majinu koulju i zabraila se maramom, jer je trebalo da izgledam starija. Imala sam 21 godinu. Sto sam se vie pela uz Cakor, misli' su mi postajale sve grozniavije. Kad sam bila ve blizu vrha ula sam pucnjavu. Okrenula sam se. Dug i pranjav put se beleo i vijugao kaozmija. Murina se nije videla, ah sam znala gde se nalazi. Otuda se ula neprestana pucnjava. Morala sam, ipak, da pourim. Hitala sam niz Cakor. Na dva mesta sam morala da gazim Bistricu, poto su na ovom delu mostovi ve bili porueni. Tada je naila najvea opasnost karabinijerija (karabinijerska stanica) u Kuitima. Dala sam im' legitimaciju ah menisu proputah. Rekli su mi da saekam dok oni ne saznaju ta se deava u Crnoj Gori. ta da radim? Pola sam da se proetam oko k a r a b i n i j e r i j e i neprimetno zala za okuku. Niko me nije opazio. Tada sam
Vujadin Zogovi, narodni heroj, poginuo 1943. na Zlatnom boru u toku bitke na Sutjesoi kaio zamenik komandira. Druge ete Prvog bataljona Prve proleterske brigade.
1

802-

potrala i malo da'lje sam se spustila s puta- u Bistricu. Prega-. ' ila sam je i brzo e popela uza stranu, da me ne bi ko video. Morala sam da se provlaim kroz teko prohodnu umu. Tako, sam prola karabini] eri ju. Poto sam- izbegla opasnost, ponovo sam sila na Bistricu, pregazila je i pola putem prema Pei.. Iznad Peke ptrijarije sam nabrala granja da bi izgledalo kao da sam iz Pei ila po drva, pa se sada vraam-. Tako sam, nesmetano ula u Pe, kasno popodne. Bila sam veoma umorna, jedva sam se kretala. Otila sam kui Popovia. Miladin- nije bio tu, ve kod. Bora Vukmirovia. Tamo sam ih zatekla obojicu. Obradovali su mi se, jer me odavno nisu videli, a nita-nisu.znah o dogaajima u Crnoj Gori. Ispriala sam ono to sam znala i predala im pismo. Kasnije sam saznala da je pismo , bilo posla to od; strane Glavnog'taba Crne Gore i d je to bila poruka da na Kosovu i Metohiji ne treba jo dizati : ustanak nego da ga i dalje treba pripremati, i da drugovi sa Kosmeta ne dolaze za Crnu Goru. Miladin i Boro su mi tada kazali da je jedna grupa drugova spremna da te veeri ide za Crnu Goru i pitah me da li bih ila s njima ih u ostati da se odmorim pa da idem drugi put. Iako sam bila veoma umorna, elja da to pre ujem ta se dogaa u Crnoj Gori, dala mi je snage da krenem. Tako sam se uvee u Vitomirici prikljuila toj grupi. Bilo nas je deset: Milo Gili, Milutin Boovi, Mitar Baki, Vaso Raievi i jedan od Saranovia. Drugih se imena ne seam. Sa nama je poao i Ramiz Saik. Trebalo je da nas on otprati. Poli smo nou. Put je vodio preko planine. Osvanuli smo na Stedimu na kome je bilo 'mnogo katuna iz raznih iptarskih sela (Ljoe, Glodana, Ljumbare, Bosuljice,- Dubovika, - Lipe i drugih) koji su uzgajali stoku. Kad smo naili na prvi katun, pozvao-nas je jedan seljak, poznat Milutinu Booviu, u kolibu da se odmorimo i da nas poasti. Dok smo mi sedeli kod njega, on je poslao oveka da izvesti sledee katune da nam pripreme -zas.edu. Ne- slutei nita zahvalili smo mu se i produili dalje. Tako smo doli do katuna sela Ljoe. Doekah su nas seljaci meu kojima je bio i Uka Iriz. Neki iz- nae grupe pokuah su da se predstave kao Nemci, jer je nekolicina znala neto nemaki. Ah seljaci" su prepoznali- Mia -Gilia i druge, te nam je taj pokuaj odmah propao. TJka -je priao Mii i odmah mu rekao da ne moemo proi ako ' nas ovaj katun ne propusti. Za vreme prepirke, Ramiz Saik im je govorio o tome da mi idemo za Crnu Goru svojim poslom,-da-nikome nita ne
751 1

inimo i da ni oni nas ne treba 'da zadravaju.. Ipak su nas propustili i ak je nekoliko njih polo, da nas isprati. Poh smo svi zajedno i naili na katuni sela Glodana, ispod Deana. Tu je ve bila drugaija situacija. obani su zauzeli poloaje. Iza svakog breuljka i kamena videla se puana cev. No, kada su videli UkuTdriza i druge iz prethodnog katuna nisu smeli da pucaju, ve su nas napali, oduzeli nam pitolje i bombe. Mene su prepoznah, jer sam ivela u susednom selu i znah me kao komunistu. Imala sam pod bluzom bombu. Nije mi jasno kako su je primetili, ali su je videli i oteli mi je. Ovakvo ponaanje ozlojedilo je nae pratioce. Posvaah su se s Gloancima i rekli im da oni odgovaraju za nas, jer su nas propustili kroz svoj katun. Stoga su nas oni vratili natrag u njihov katun kod Ukine kolibe. Ramiza Saika su zadrali na silu seljaci sela Glodana. Prisiljavah su ga da im kae gde smo sklonih ostalo oruje, za koje su mislili da ga mi imamo. Isto tako su mislili da mi imamo jo drutva koje je sklonjeno. Uka je ipak nekako uspeo da od Glodana izvue Ramiza i da ga dovede. Iz susednih katuna vrlo brzo se okupilo oko 150 naoruanih seljaka oko Ukine kolibe u kojoj smo se mi nalazili. Na- stala je svaa. Nai ivoti su bih u njihovim rukama. Veah su o tome da h e nas poubijati ih predati karabinij erima, u DraIju, u Rugovi. Dok je trajalo njihovo veanje, Uka nam je doneo ruak i uporno nam je obeavao da dok je on sa svojim bratstvenicima iv nama se nee nita dogoditi. Vrlo interesantno je bilo dranje strine Ukine, inae postarije ene. Ona je prisutne naoruane seljake vrlo otro prekorila, kako bi u takvom poloaju u kojemu smo se mi nalazili mogla i ona da nas poubija. Prisutnima takav prekor stare Dike nije bio ni malo prijatan. Gotovo smo svi, sem Mitra Bakia, znah iptarski. A on je stalno pitao o emu oni tohko govore. Neko ree da je bolje da ne zna. Odjednom se zau pucanj. To je jedan od ljudi pucao u kolibu, ah nije nikoga pogodio. Tada Uka Idriz uze bombu. Baci u je na vas ako se ne raziete! Ja sam ih uzeo na besu, pa u i sam resiti kuda u ih govorio je. Tada je Milutin Boovi izaao na vrata kolibe i obratio se prisutnim naoruanim seljacima na iptarskom jeziku. Evo me, i pucajte, ako hoete u mene pokazujui im grudi. Mi jesmo komunisti i vodimo borbu za slobodu i ravnopravnost. Mi komunisti smo to radili i za vreme stare Jugoslavije branei zemlju i prava Siptara. Zbog toga smo u staroj Jugoslaviji bili hapeni i proganjani.
752-

Iako je bio na vratima niko se nije usudio da u njega puca. Guve je nestalo. Kad su svi otili Uka nam je rekao da emo nastaviti put i da e nas on sa jo 4 seljaka pratiti. Bili-smo mu zahvalni.' Rastali smo se sa Ramizom Sadikom. On se uputio u Pe. Mi smo nastavili put preko rugovskih planina. Ve se smrkavalo a teren je bio jako teak. Bih smo u ogromnoj umi i zaobilazili sve mogue zasede. Kad nas je no zatekla, naloih_ smo vatru. Iako smo se bili spasli, jo u to nismo verovah. inilo nam se mogunim da nas nai pratioci poubijaju. Iako u bili ljubazni, bojazan je rasla. Moda ba zbog te ljubaznosti. Priao mi je jedan od njih, neki stari Rugovac, i poeo da mi pria da je vrlo bogat i da je udovac. Ve sam mislila da e druge poubijati, a mene odvesti.. Savladani umorom drugovi su jedan po jedan tonuli u san. Kasno nou Mio Gili se digao da trai vode, a Uka mu je ponudio puku. To je ve bila mala iskra nade. Svanulo je, a nita, se nije dogodilo. Nastavili smo put dalje. Uka i ostali su ili s nama, sve dokle je postojala opasnost od katuna iako kroz njih nismo prolazili. . Razgovarali smo o komunistima, o ratu, o Crnoj Gori. Na rastanku smo se zahvalili pratiocima. Oni su se vratili a mi smo nastavili put preko planine Smiljevice. Usput smo morali esto da zastajkujemo zbog Vaa koji je imao bolesne noge pa je morao ee da se odmara. Taman smo bili na pomolu Smiljevice kad iz crnogorskog katuna poee da pucaju. Mislili su, valjda, da smo Rugovci, ali smo se nekako sporazumeli. Uli smo u katun, ruali i m'alo se odmorili. Tu snio se i rastali. Vaso je zbog bolesnih nogu ostao u katunu, a ostali su poli prema Beranima. Sama sam krenula prema Murini i Andrijevici. Bilo je teko ii kroz umu i nepoznate krajeve. ta li se desilo na Murini? Da h su mi braa izginula? A mu? Svi su ostali ivi kad sam pola, a ko zna koga ve nema. Zurila sam da saznam. Ali trebalo je prvo u Andrij evicu. Nisam stigla iste veeri. Sutradan . sam se obavestila o ustanku i ula da su gotovo svi ivi i da su ve na frontu. Bogdana Novovia sam izvestila da sam izvrila zadatak. A zatim, ponovo u neizvjesnost ili u neto suvie izvesno na front. Opet prema akoru i Vaganici.
Vidra KOVAEVlC

45

U s t a n a k 1841.

USTANIKI DANI U OPTINI LUKOVSKOJ

jAk. prila 1941. godine vojnici na albanskom frontu nijesu znali kako se situacija razvija na drugim frontovima i u njihovoj pozadini. Oni su hrabro ratovah i ginuli za odbranu svoje zemlje od faistikog nasrtanja. Mislili siu, imajui u vidu da se ni ostali ratovi u istoriji nijesu tako brzo zavravali, da e i aprilski rat 1941. godine due potrajati. Najmanje su oekivah tako brzi slom, jer je narod bio spreman da se svim snagama bori protiv faistikih osvajaa o kojima se, inae, kod nas mnogo ega "negativnog znalo, a u svjeem sjeanju su ostale rijei njihovih starjeina'iz mirnodopskog kasarnskog ivota da se za odbranu otadbine treba stalno spremati i za nju ginuti kada bude trebalo. Sve ih je to, a naroito poetni uspjesi na ovome frontu, nadahnjivalo patriotskim osjeanjima prema svojoj zemlji i njenoj slobodi. Pojedine starjeine, komandiri eta i vodova, sa svojim jedinicama hrabro su juriah na neprijateljske poloaje i ginuli. Zato je vojnicima neraziumljivo bilo kada je komandant iznenada povukao bataljon sa fronta i saoptio da je sa neprijateljem sklopljeno primirje. Ovakvo saoptenje za trenutak je unijelo zabunu. Vojnici su, povlaei se po nareenju ' komandanta iz albanskih planina,^ uli huku motora i primijetili mnotvo svijetleih farova kako iz pravca Skadra promiu prema Podgorici. To ih je nagonilo da posumnjaju u saoptenje komandanta bataljona o primirju, tim vie to su znali da se dan ranije, na njihovom desnom krilu, hrabro borio i napredovao 38. pjeadijski puk. Kolonom su se poele prenositi parole: uvaj oruje, trebae, Prava i istinska borba za slobodu treba tek da pone. Odluka komandanta bataljona da kompletnu jedinicu uputi glavnim drumom prema Podgorici izazvala je meu vojnicima komeanje i dogovaranje. Revoltiran ovakvim ishodom
754-

rata, vei broj vojnika je odluio da po grupicama krene preko planina svome kraju. No im je pripomogla da svoju zamisao lake ostvare. Svi su otili s orujem, a oni koji su ostali sa komandantom poloili su ga neprijatelju. Na putu i po povratku kui ratnici su od ukuana i komija mogli uti kako je pozadini jo od prvog dana rata bilo nejasno kakvo je stanje na frontovimia. Prialo se da se nai svuda dobro dre, da uspjeno odolijevaju neprijatelju, a ponegdje da su u ofanzivi, a bilo je i takvih, glasova da se nai povlae na svim frontovima, da je neprijatelj na nekim pravcima prodro duboko u nau zemlju, da je Uzaludno davati dalji otpor i si. Nastala je velika zabuna i ogorenje u narodu. Na telefonske linije komandi mjesta i nekih operativnih jedinica ukljuivala se njemaka, talijanska, ustaka i druge agenture i irile netane vijesti o stanju na frontu. Meu ostalim, narod je kasnije saznao da je naelnik taba Zetske divizije pukovnik Peterlin razradio besciljni mar za dnugi eelon divizije, 61. pjeadijski puk, kojim je komandovao pukovnik Bajo Stanii, kasnije etniki komandant u borbi protiv naronooslobodilake vojske. Njegov puk nije ni stigao na front a predat je neprijatelju. Taj neslavni komandant neslavno e zavriti u oslobodilakom ratu okrenuvi oruje protiv sopstvenog naroda. Kada sa primakao kraj konanom slomu jugoslovenske vojske i drave, u Nikiu i Trebjekoj peini, vlada je preko svojih organa minirala velike koliine papirnog novca jugoslovenske narodne banke. Neto zlata dala je patrijarhu Doiu da ga uva iu manastiru Ostrogu, neto je pokuala da prebaci morem u inostranstvo, to joj nije uspjelo, jer su ga Talijani zaplijenili, a ona, s onom koliinom koju je mogla da ponese avionima, pobjegla je u nepoznatom pravcu. Papirni novac jugoslovenske narodne banke polako je sagorjevao.i dimio u miniranoj peini. Uslijed jake eksplozije, odronila se stijena i priguila vatru. Kada su neki prolaznici primijetili da iz peine izbija dim, pribliili su se i ugledali novac. Lako su i brzo ugasili vatru, odvojili zdrave sanduke i koliko su mogli ponijeh su svojim kuama i ponovo se vratili. Ubrzo se okupilo dosta ljudi, a naroito iz oblinjeg sela Ozrinia, optine lukovske, i hitro.su dakovi novca zamicali preko rijeke Graanice. Neki su bili loe sree, jer su, u urbi da to vie prikupe, donijeli kui malo nagorijele tosove. Bilo je pojedinaca koji su nekohko dana brojih pare i nijesu znali da izbroje i utvrde koliko ih imaju. Drugi su im u ali dobacivali da pozovu inenjere da im iskubiciraju pare. Tako je samo za jednu no u Ozriniima osvanulo dosta milionera, a takvih
755-

je bilo i u drugim oblinjim selima, koje je narod nazvao peinski milioneri. im je talijanska komanda' saznala za ovo, blokirala je peinu. Za izvjesno vrijeme peinski novac je prolazio isto kao "novanice koje su odranije bile u prometu. Nastala je s tim' novcem trgovina na veliko. Seljaci su pokupovali u Nikiu kue, placeve, kuni riametaj i razne dragocjenosti od zlata. Neki seoski milioneri zalazili su u ' nikike duane i pitali poto je sva roba u duanu. Za brijanje ili ianje, ili kupovinu drugih manjih stvari, od hiljadarke se nije traio kusur. Kad se kasnije proulo da serije peinskog novca nee vrijedeti, a pogotovo kada je talijanska komanda izdala naredbu da se sav papirni novac markira kod talijanske komande da bi bio vaei, nastala je velika.trka za vraanje onog to je prodato za te zle peinske pare, kako su nazvane, ne bez razloga, j e r su dosta nevolje donijele ovom narodu koji je i onako bio veoma potiten zbog nastale situacije okupacijom njihove zemlje. Dok su se na jednoj strani pojedinci snabdijevali peinskim parama, dotle, na drugoj strani, uoi dolaska Talijana u grad, narod je otvarao magacine i odnosio oruje kui ili u planine. U tome su prednjaili komunisti, od kojih je potekla parola: Sklanjaj oruje, trebae!. Na teritoriji lukovske optine, u tri tajna slagalita, sklonjene su priline koliine " oruja: pukomitraljeza, puaka, bombi, municije i druge opreme, a i svaki pojedinac, koji se za to potrudio, snabdio se orujem. Talijani su odmah od poetka'nastojali da prema narodu budu to paljiviji i korektniji. Jedino su obini vojnici zalazei ponekad u oblinja sela, nasrtali na galine (kokoi) i mlade djevojke. Meutim, iako su nastupali veoma oprezno, ipak su bili prinueni da preduzimaju izvjesne mjere kontrole kretanja graana: uspostavljah su i. pojaavah andarmerijske stanice, izdavali naredbe o predaji oruja, markiranju novca i dr., jer su osjetih neprijateljsko raspoloenje naroda. I to je vrijeme odmicalo, narod je sve vie shvatao namjere i ciljeve faistike vojske i uviao opravdanost uvanja oruja. Saznalo se, ma primjer, da je talijanska vojska mirno posmatraia kako .ustae kolju srpsko stanovnitvo u Hercegovini i dr. Poeli su da se ee odravaju sastanci komunista i vaspitnih grupa simpatizera. Odravani su sastanci i razgovori sa vienijim ljudima i predstavnicima raznih graanskih pohtikih partija radi okupljanja svih narodnih snaga na najiroj politikoj platformi borbe protiv okupatora.
756-

26.4.

Kada su Talijani objavili naredbu da se oruje preda, s napomenom da e svaki onaj kod koga se poslije odreenog roka oruje nae biti strogo kanjen, komunisti su nastojali putem agitacije da se-oruje ne predaje. Njihovoj agitaciji ilo je na ruku to to je svako u nastaloj situaciji intimno volio da ima puku, za svaki sluaj, s kojim se teko rastajao. Samo jedan mah broj ljudi predao je . oruje. Optinu lukovsku sainjavalo je devet sela i nekohko. zaselaka, sa oko devet stotina domova. Raunalo se da'u optini ima priblino 12001500 odraslih ljudi sposobnih za borbu. Partijska organizacija je u periodu pre rata, a naroito uoi samog aprilskog rata, organizovano i aktivno politiki djelovala, uz neposrednu pomo Sreskog komiteta KP Niki, tako' da je u momentu okupacije Jugoslavije tijerf uticaj u gotovo svim selima bio veliki. Neposredno poshje okupacije u optini je bilo svega dvanaest lanova. Partije organizovanih u jednoj eliji, koja je bila podijeljena ha dva odjeljenja. Rad partijske organizacije u tom periodu ispoljavao se na najvanijim i najaktuelniijim zadacima, prikupljanju oruja, municije i druge ratne opreme.

U organizovanim skupnim skladitima sklonjeno je i sauvano za ustanike oko 180 puaka, 2 pukomitraljeza, 1 teki mitraljez, 20 sanduka mimici je, bombi, pitolja i druge ratne opreme, a rukovodstvo organizacije evidentiralo je kod pojedinaca oko 550 puaka. Pretma tome, takorei, itav narod u ovoj optini bio je naoruan. Odmah poslije prvih oruanih akcija formirani su odbori narodnooslobodilakog fonda, iji je osnovni zadatak bio -da rade na materijalnom obezbjeenju oruanih gerilskih odreda. Njihova prva akcija bila je prikupljanje novca i kupovina dva radio-aparata za sluanje radiovijesti, zatim umnoavanje i rasturanje vijesti u narodu, a kasnije prikupljanje hrane, odjee i obue za Ustanike. Uporedo sa prikupljanjem oruja i druge opreme vrene su i politike pripreme za ustanak. Protivnici ustanka su to osjetili, i to ne samo okupator, nego i predstavnici raznih graanskih pohtikih partija koji se nijesu sloili da se otpone borba. Neke pristalice, crnogorskog federaliste Sekule Drljevia (kao i pristalice svih reima bive Jugoslavije, na primjer tadanji predsjednik okupirane optine Pavle Gezova i drugi) otvoreno su pozivah narod da prea oruje okupatoru, irili lane vijesti o nekakvom crnogorsko-talijanskom prijateljstvu govorei da je talijanska vojska dola da oslobodi Crnu Goru od srpskog ugnjetavanja i da Crnoi Gori obezbijedi samostalnu dravnost. Njihov politiki uticaj bio je veoma mali. Neki od pristalica Zemljoradnike stranke oko advokata Jevta Pavia,

rodom iz Ozrinia, u pripremama za ustanak drali su se pasivno. Njihov stav je bio da je prerano ii na oruani ustanak, ali kasniji razvoj dogaaja primorao ih je da se veina opredijeli za borbu, pa i sam Pavi, bar formalno. Druge politike grupe nijesu ni postojiale na teritoriji optine. Posebno su vrene vojnike pripreme, koje su naroito bile intenzivne od 22. juna 1941. godine. Odmah poslije napada na SSSR na teritoriji optine f o r m i r a n j e jedan gerilski odred od drugova koji su izali iz Nikia, veinom lanova Partije i partijskih rukovodilaca koji su bih ranijim partijskim radom kompromitovani kod policije. Prisustvo i politika djelatnost drugova iz ovog odreda imali su vrlo velikog uticaja na politiku orijentaciju naroda i pripreme za ustanak. Partijska organizacija u optini je odmah pristupila formiranju gerilskih odreda na teritoriji lukovske optine. Uoi 13. jiula, dana ustanka, bilo je 6 odreda sa oko 120 naoruanih boraca. Najvei dio naroda pomagao je na ovaj ili onaj nain svoje borce u odredima i gledao sa simpatijama na njihovu spremnost za oruanu borbu protiv okupatora, a naroito kada je saznao da je Velika Rusija, kako su uobiajeno govorili, zaratila. Uoi 13. jula Sreski komitet KP je dao direktivu za otpoinjanje oruanih akcija. Nou 13/14. jula jedan odred kombinovan od nekoliko boraca iz nikikog odreda i 15 boraca iz odreda sa teritorije lukovske optine likvidirao je andarmerijsku stanicu na Bukoviku. Tom prilikom razoruano je 9 andarma i zaplijenjeno 14 puaka i neto municije. Iste noi nekoliko boraca iz Lukovskdg odreda zauzelo je sjedite optinske uprave, unitilo arhivu i sve ostalo to bi okupatoru i njegovim slugama moglo koristiti; prekinute su telefonsko - telegrafske veze na pravcu Niki Savnik i Niki upa i poruen put Niki Piva kod sela Sipana. Jedan odred od oko 20 boraca imao je zadatak da likvidira posadu talijanskog aerodroma u Slivlju i da zapali avione. U vezi sa tim organizovano je, u toku ^14. jula, izvianje, s tim da se im padne mrak pristupi izvrenju zadatka. Meu borcima nalazio se i jedan pilot koji je imao da ispita ispravnost aviona i mogunost njihovog eventualnog sklanjanja na drugo mjesto ili u protivnom da ih zapali. Meutim, istoga dana pjeivaki gerilci koji su izvodili akcije na Pandurici, u neposrednoj blizini aerodroma, likvidirali su posadu na aerodromu i zaplijenili 7 aviona i oko 2000 litara benzina. Poto avione nijesu bih unitili Talijani su ih jutradan povratili i dmah odvukli u pravcu Niikia. Tako je proputena ova veoma povoljna prilika da se avioni unite.
26.4.

Tih prvih (ustanikih dana izvedene su akcije u svim drugim, optinama nikikog sreza tako da je neprijateljski garnizon u Nikiu bio odsjeen od ostalih garnizona i potpuno blokiran. Gerilski odredi lukovske optine imali su da blokiraju grad od pravca avnika i upe. Oduevljenje za borbu bilo je veliko. Prve uspjeno izvedene akcije mobilisale su takorei sve ljude u gerilske odrede. Svako ko je imao puku stavio se na raspolaganje rukovodstvu. Istina, sa prvim akcijama eksponirali su s i prvi protivnici ustanka u.optini kojih je bilo vrlo malo., Tu su uglavnom bile pristalice predsjednika optine Pavia Gezovia koji je pobjegao u Niki, zatim jedna isto tako mala grupa koja je ostala pod uticajem crnogorskih federalista i nekoliko kolebljivaa. Koristei se uspjeno izvedenim akcijama i raspoloenjem narda za borbu, rukovodstvo ustanka u nikikom srezu dalo je direktivu da se izvre pripreme za osloboenje Nikia. Ova odluka iroko je prodrla u narod i prihvatana sa oduevljenjem. Za taj napad bili su angaovani i gerilski odredi iz avnikog sreza, koji su ve bili oslobodili Savnik. Oni su se uoi samog napada prikupili na Gracu, na teritoriji Lukovskog odreda. U toku priprema za napad izvreno je formiranje eta, izbor njihovih komandira, podela oruja, municije i drugo. U gerilskim odredima lukovske optine bilo je spremno za borbu oko 700 naoruanih boraca koji su'se koncentrisali na polaznim poloajima za napad na pravcu Zirovnica Trebjesa Niki. Meutim, uoi samog napada iznenada su u Niki prodrle jake talijanske snage iz pravca Danilovgrada, zbog ega se od napada odustalo. Poslije nekoliko dana Talijani su prodrli i u avnik, te je u toku avgusta nastupilo zatije u izvoenju akcija, ali ne i u intenzivnom radu partijske organizacije. Izdajniki i kolebljivi elementi su, koristei privremeno zatije i prisustvo okupatorskih snaga, pokuah da razbiju narodno jedinstvo i d narod odvrate od dalje borbe. Iako su ujedinili napore s onima koji su ve bili eksponirani kao otvoreni narodni neprijatelji, oni nijesu u tom postigli naroite rezultate. Partijska organizacija je u avgustu i septembru razvila vrlo intenzivan politiki rad. U Partiju je primljeno 10 novih lanova i priblino toliko kandidovano. Skojevska organizacija, pod rukovodstvom veoma aktivnog i sposobnog omladinca, komuniste Bioka Vuinia, razvila je vrlo intenzivan rad i u svoje redove primila oko 2025 novih lanova, formirajui nove aktive narodne omladine. Jezgro ranije formiranih. gerilskih odreda odrano je i mnogo se tada radilo na njihovom
26.4.

uvrivanju i pripremanju za nove borbe. Sem toga, u selima su odravane konferencije sa narodom, na kojima su isticane borbene tradicije naih predaka, reci to vani Njegoevi stihovi iz Gorskog vijenca, pjevane nove partizanske borbene pjesme i oivljavane uspomene na velike junake iz tog kraja i njihove podvige u ranijim ratovima i ustancima (Hija ukanov, Jefto Miletin, Boko Mihajlov i dr.). Umnoavane su i rasturane radio-vijesti na itavoj teritoriji. Oivljavanjem oruanih akcija na terenu nikikog sreza polovinom septembra, kao i pojaanim politikim radom u narodu, osjetno je suzbijen uticaj neprijateljskih tetoinskih -elemenata na terenu lukovike optine. Stanje se toliko poboljalo da su bili stvoreni svi uslovi za proirenje oruanih akcija. Direktiva Okrunoga komiteta KP i naredba taba Nikikog NOP odreda da se pristupi reorganizaciji gerilskih odreda viu formu vojne organizacije (u vodove, ete i bataljone), oformi partijska organizacija u vojsci i na terenu i da se produe oruane borbe protiv okupatora i domaih izdajnika, uspjeno su se sprovodile. Krajem septembra formirane su: u selu Ozriniima dvije ete (komandir 1. Rade Rajevi, politiki komesar Pejo Rajevi, a komandir 2. Milan Nikoli, politiki komesar "Vlado Koljeni): u selu Dragovoljiima jedna eta (komandir Novak Kneevi, politiki komesar orija Vuini ona), a u selu Lukovu takoe jedna eta (komandir orije Drakovi, politiki komesar Petar Abramovi). U oktobru su formirane ete i u ostalim selima. Naredbom taba Nikikog NOP odreda, koju je usmeno prenio politiki komesar odreda Mihriko urovi, imenovan je tab Lukovskog narodnooslobodilakog partizanskog bataljona. Za komandanta bataljona postavljen je Milisav Raievi, za politikog komesara Punia Lalatovi, za zamjenika komandanta Raivoje Simovi, a za zamjenika politikog komesara orije Vuini. U oktobru bataljon je brojko oko' 400 naoruanih boraca, a kasnije se poveao na oko 700 boraca. Partijska organizacija u optini u to vreme imala je oko 25 lanova. Tada je formirana i partijska organizacija u bataljonu. Od svog formiranja komanda bataljona organizovano ru- . kovodi radom eta koje su ee-na okupu nego to je to bio sluaj ranije. Sa borcima se sistematski radi na njhovom vojnikom i politikom uzdizanju. Prema neprijateljskom garnizonu u Nikiu postavljene su strae i zasjede, patrole kontroliu itav teren, a jedan dio snaga bataljona uvijek je bio u pripravnosti da stupi dejstvo. Izdato je nareenje da se ponovo prekinu teleforisko-telegrafske veze na pravcu Niki
26.4.

Savnik i Niki upa i da se na tim pravcima porue p u tevi; zatim .da se talijanske patrole,,koje zalaze po oblinjim selima radi traenja oruja i pljake, hvataju i sprovode u tab bataljona ije je sjedite bilo u kui Radovana Vueiniau Graanici. Tako je u oktobru zarobljena jedna talijanska patrola u Ozrmiima, a druga je napadnuta u selu Riibea na putu Niki Zupa, ali je uspjela da se povue u garnizon. Ovi napadi na talijanske patrole izazvali su jednu krupnu akciju Talijana. Jedan njihov bataljon iz Nikia preduzeo je nastupanje u streljakom stroju preko Rudog polja, pravcem ka Zupi. Kada su nae strae otvorile vatru, Tahjani-su'se poeli ukopavati, kako su to obino inili. Komanda bataljona naredila, je etama da odmah stupe u borbu, ako neprijatelj bude produio nadiranje. Meutim, padom mraka Talijani su se povukli natrag u garnizon. Od tada Talijani se u ovom pravcu n i jesu smjeli slobodno kretati, te je tako Lukovski bataljon uspio da ponovo uspjeno blokira Niki na liniji Tovi Zirovnica Siivi je. Kontrolisan je ulazak i izlazak iz grada, a bataljon je imao i punu kontrolu na itavoj teritoriji optine. U periodu oktobar : decembar 1941. godine, a i kasnije,, bataljon je, po nareenju taba Nikikog NOP, slao dio svojih snaga i u akcije na drugim terenima. Tako je krajem oktobra grupa od 20 boraca uestvovala u ruenju Carevog mosta, vanog objekta na pravcu Niki Podgorica. Akciju je organizovao tab Nikikog NOP odreda, a njom je rukovodio politiki komesar odreda Milinko urovi. Polovinom novembra u borbama protiv Talijana u Gornjem polju uestvovala je jedna eta od 50 boraca iz Lukovskog bataljona. Kada je tab Nikikog NOP odreda uskoro poslao jedan bataljon svojih snaga na teren istone Hercegovine da uspostavi to tjenji borbeni dodir sa hercegovakim oslobodilakim snagama, u njegovom, sastavu je bio i jedan vod Lukovskog bataljona od dvadesetak boraca. U borbama na Boru (u Hercegovini) poginuli su Blagoje urevac iz Lukova i Mileta turanovi iz Ozrinia, koji su se istakli svojom hrabrou, dok. je u borbama protiv etnikih snaga popa Periia hrabro poginuo Blagota Kneevi iz ragovoljia. U napadu na Pljevlja, 1. decembra 1941. godine, u sastavu snaga Nikikog odreda (u bataljonu Peko Pavlovi) uestvovala je i jedna eta od 120 boraca iz Lukovskog bataljona. Sem toga jedan vod od 2025 boraca uao je u sastav snaga koje j.e tab Nikikog odreda uputio na teren Vaoj evia za borbu protiv etnika i Talijana. U tim borbama poginuo je izmeu ostalih i neobino' hrabar borac i rukovodilac
26.4.

orije Vuini ona. U trenutku njegove pogibije kraj njega "se zadesila njegova sestra Milica, koja je zgrabila puku poginulog brata i doviknula: Ja u produiti da osvetim.1 Poto je u periodu oktobar decembar 1941. Lukovski bataljon imao u svojim rukama" situaciju na itavoj teritoriji optine, bili su stvoreni vrlo povoljni uslovi za formiranje novih i organizaciono-politiko uvrivanje ve formiranih narodnooslobodilakih odbora. Biva optinska uprava, andarmerijske stanice, seoski kmetovi i druge institucije bive dravne vlasti od dana ustanka nijesu vie (postojale na teritoriji optine, te je orijentacija jo od poetka ustanka bila na stvaranju nove narodne vlasti. Rukovodstvo ustanka u optini, partijska organizacija, AF, omladinska organizacijam a posebno odbori Narodnooslobodilakog fronta su jo od poetka ustanka, posredno ili neposredno, potpomagali i aktivno radili na rjeavanju ne samo pitanja koja su bila neposredno vezana za oruane snage i oruanu borbu, ve i pitanja koja su se pojavljivala i bila od interesa za samo stanovnitvo sporovi meu pojedincima, zbrinjavanje pojedinih porodica i dr. U selu Ozriniima je gotovo svakodnevno iskrsavalo niz pitanja i sporova, a bilo je kolebljivih i otvoreno izdajnikih elemenata koji su nastojali da selo strahom i panikom to vre veu za sebe, zapravo za neprijatelja. Zbog toga je poetkom septembra na seoskoj konferenciji, kojoj je prisustvovao i delegat partijske organizacije Rado Raievi, formiran narodnooslobodilaki odbor, prvi na teritoriji lukovske optine. U odbor je izabrano nekoliko potenih rodoljuba od kojih i jedan, lan Partije, ali su izabrana i dva kolebljlivca koji su se kasnije pokazali kao otvoreni neprijatelji. Oni su sreom ubrzo odstranjeni. Odbor je odmah poeo sa radom i, pored ostalog, doneo -je za ondanje prilike veoma vanu odluku da bez njegove dozvole niko ne moe da odlazi u grad. Odbor je, kao narodna vlast preuzeo ire funkcije tek kada je od Sreskog komiteta KP dobij ena direktiva i uputstvo za rad narodnooslobodilakih odbora. Neposredno poshje ove direktive formirani su seoski odbori i u svim drugim selima lukovske optine, na taj nain to je na seoskim konferencijama biran po jedan ili dva delegata koji su uli u optinski odbor. U prvi optinski narodnooslobodilaki odbor izabrani su Rado Raievi iz Ozrinia, Perko Miovi iz Sipana, Boko Raovi iz Lukova, a kasnije je i Rajko Matijaevi iz Oraha. Stalno sjedite optinskog odbora bilo je u osnovnoj koh u Lukovu, odakle je objedinjavao rad seoskih odbora. Mnoga pita1 I Milica je kasnije, krajem marta- 1943, hrabro poginula u borbi sa etnicima kod ipana. Proglaena je za narodnog heroja.

26.4.

nja seoski odbori su rjeavali na skupovima seljaka, a bilo je sluajeva da su na ovakvim skupovima smijenjivani pojedini lanovi odbora koji nijesu pravilno radili. U poetku su seoski odbori preteno radili na prikupljanju hrane, odjee i obue za vojsku, .a djelimino i za siromane porodice, uglavnom putem dobrovljndh priloga. Odbor je uvijek imao u svojim magacinima rezerve hrane, odjee i obue. Pored ostalog on je organizovao prolaznu kuhinju za kurire i druge partizanske prolaznike preko svoje teritorije. Kasnije su odbori radili i na mobilizaciji i otpremanju boraca u jedinice. XJ periodu oktobar decembar odbori su dobili veoma vanu i ozbiljnu ulogu u organizovanju pozadine, pomaganju oslobodilake borbe i u rjeavanju svih pitanja od ivotne vanosti za stanovnitvo. Izmeu ostalog, NO odbori su obavljali veoma vaan posao oko zbrinjavanja siromanih porodica boraca u hrani i drugim potrebama za zimu, rjeavali razne sporove i imali sudsku vlast. Tako je u decembru optiniski odbor imao oko 50 porodica kojima je pruana pomo u hrani i drugim potrebama. Interesantno je napomenuti da su optinski NO odbori u srezu organizovali meusobnu razmjenu i pozajmicu raznih ivotnih potreba. Sami seljaci su na skupovima odluno postavljali pitanje meusobnog ispomaganja kako izmeu pojedinaca, tako i izmeu sela i susjednih optina (kao na primjer, akcije oko ienja snijega na putevima radi dotura hrane za stoku i dr.). Kada su u decembru poeli da stiu brojevi Borbe, koja je tada tampana pri Vrhovnom tabu, odnosno Centralnom komitetu KPJ, kojoj se pisalo .0 znaaju i o smjernicama novih organa vlasti, rad NO odbora se i kvantitativno i kvalitativno poboljao. Sem toga lanovi optinskih odbora prisustvovah su ee savjetovanjima i sastancima Sreskog NO odbora, dok su lanovi ovog obilazili i pomagali rad optinskog NO odbora, tako da su odbori jedinstveno sprovodili optu liniju narodnooslobodilakog pokreta. Zahvaljujui intenzivnom vojno-politikom radu i ostvarenoj kontroli na itavom podruju, gotovo su bili onemogueni izdajniki elementi i njihov tetoinski i neprijateljski rad u periodu oktobar decembar. Nijesu bar djelovali otvoreno, a oni koji su se vidnije isticah pobjegli su u garnizon pod zatitu okupatora. U to vrijeme je rukovodstvo ustanka u optini smatralo bezopasnim sve one, koji su prikrivali svoja gledita ili su bili pasivni. U stvari oni su se u toku proljea 1942. godine pribrali i uz pomo okupatora otpoeli oruanu borbu protiv oslobodilakih snaga. Istai emo i jedan sluaj vojnike nebudnosti. Naime, na jednoj od mnogih konferencija koje su odrane u koli u
26.4.

selu Ozrinii okupilo se jedne decembarske veeri 1941. dosta ljudi. Clan Okrunog komiteta i politiki komesar Nikikog NOP odreda Milinko Burovi govorio je o oslobodilakoj borbi svih jugoslovenskih i drugih porobljenih naroda, o borbi Crvene armije na istonom frontu protiv faistike najezde, povezujui to sa zloinakim i tetoinskim stavom i postupcima nekih otvoreno neprijateljskih i reakcionarnih elemenata u optini i srezu. Izmeu ostalih na konferenciji je govorio i profesor Radomir Pavi, rodom iz Ozrinia, koji je pokuao da skrene osnovnu panjiu na pitanje o panslavizmu, na to da je slovensko pleme predodreeno da bde spasilac ovjeanstva, drugim rijeima da osloboenje nekako samo po sebi doi, itd. Razvila se iva diskusija i na kraju profesor je moraopopustiti pred snagama naunih i -stvarnih argumenata, a naroito pred tim da je sada najnuniji, najprei i najaktuelniji zadatak svakog potenog i slobodoljubivog ovjeka borba protiv okupatora, jer bez oruane borbe nema ni pobjede ni slobode.2 Talijani su saznah za ovu konferenciju pomou nekih pijuna i postavili jaku zasjedu ma putu ispod sala. No je bila mrana. Osam odanih partizanskih boraca Radoje Vidakov, Jovan Radovanov, Rado i Radisav (Milia) Noviinr Petar i Milovan Nikolin, Corin Nedeljkov i Sinan Novov, svi iz porodice Raievi vraajui se kui sa konferencije, upali su u zasjedu, gdje su pohvatani i o dm ali sprovedeni u Niki. Jovan i Rado bili su lanovi Partije, a Petar i Gorin lanovi SKOJ-a. Jovan, Radisav i Petar su treeg dana streljanji,. dok su Radoje i Rado po povratku iz zarobljenitva poginuli u narodnooslobodilakoj borbi kao komesari eta. Ukoliko je hladna i snijegom bogata zima 1941/1942. vie odmicala utoliko se partizanski obru oko talijanskog garnizona u Nikiu sve vie stezao. Partizanske strae bile su gotovo na domaku periferije grada. Nikiki garnizon se snabdijevao vodom iz Vidrovana u Gornjem polju, gdje se nalazilosjedite taba Nikikog NOP odreda, pod komandom komandanta Save Kovaevia i pohtikog komesara Milinka urovia. Da bi prisilio Talijane da poalju hranu za njihove zarobljenevojnike, tab odreda je zaprijetio talijanskoj komandi u Nikiu da e, ako -to ne uine, zatvoriti vodu. Talijani su prihvatili uslove i na ugovorenom mjestu, na sektoru Lukovskog bataljona koji je dobio zadatak da izvri obezbjeenje i bude spreman za svaku eventualnost, susreli su se predstavnici dveju neprijateljskih komandi. Partizani su. tom prilikom
2 Profesor Pavi je hrabro poginuo i etnika na Zirovnici 1942. godine.

borbi

protiv

Talijana

26.4.

preuzeli tovare hrane na mazgama. Ovaj dogaaj" izazvao je veliko oduevljenje kod boraca i naroda. Zima 1941/1942. godine bila je veoma otra i snjegovita, tako da su Talijani bih prinueni da radi sjee drva izlaze u oblinje ume. Dolazili su i na brdo irovnicu, postavljajui jaka osiguranja. tab Lukovskog bataljona predloio je plan za organizovanje napada i spreavanje izlaska Talijana iz garnizona, koji je tab Nikikog odreda odmah prihvatio i odobrio. Tako su na Badnji dan organizovane zasjede _u kojima je uzelo uea oko 250300 boraca iz Lukovskog, upskog i Trebjekog bataljona. Borci su bili rasporeeni po grupama u zasjedama, a jedan dio je zadran u rezervi za\eventualnu intervenciju. Komandirima grupa .data su uputstva i ugovoreni znak za poetak dejstva, dok su borci, podrhtavajui od zime, nestrpljivo oekivali nailazak talijanske kolone koja se pojavila tek oko podne. Kada je glavnina kolone duboko ula u zasjede, zasuta je na ugovoreni znak jakom puanom i pukomitraljeskom vatrom. Naavi se, takorei, u vatrenom kotlu, izbezumljeni talijanski vojnici su pojurili u neredu natrag u garnizon, odakle je odmah otvorena estoka minobacaka i topovska vatra. Meutim, granate su padale meu njihove vojnike. Talijani su imali 53 mrtva (meu njima i komandant ove jedinice) i oko 150 ranjenih, dok su od naih bila samo tri ranjena, meu kojima i politiki komesar Lukovskog bataljona Punia Lalatovi, koji je poshje nedelju dana umro. Ova uspjela akcija, jedna od do tada najkrupnijih u nikikom srezu, evidentirana je tada u Biltenu Glavnog taba za Crnu Goru. Porast oslobodilakog pokreta u toku zime 1941/1942. izaziva i jau reakciju etnikih izdajnikih elemenata. Oni se organizuju njihove veze poinju da struje iz sela u selo, to je naroito dolo do izraaja u proljee 1942. godine. Snage se sve vidnije diferenciraju oko parole: S partizanima ih s Talijanima. Iako je ova parola na prvi pogled ekstremna, ona je u osnovi bila pravilna, bar u ovom nikikom kraju gdje je stanovnitvo nacionalno homogeno, gdje su borbene tradicije na visokoj cijeni i gdje je Komunistika partija imala jak uticaj. etnici su pokuavah da paraliu oslobodilaku borbu parolama: da treba saekati da jo nije vrijeme za ustanak, da treba uvati snage i narod od represalija okupatora itd. Kada im to nije uspjelo, oni su, pritjenjeni uspjenim razvojem oslobodilake borbe, primili oruje od Talijana i zajedno s njima i Nijemcima do kraja rata vodili borbu protiv Narodnooslobodilake vojske i sopstvenog naroda.
MUisav RAIEVT

M A R T M A J 1941. G O D I N E
(Odlomci iz dnevnika)

I 3 v a d e s e t sedmog marta 1941. godine u celoj zemlji odravane su demonstracije protiv prilaenja Jugoslavije Trojnom paktu. Komunistika partija je znala da e Nemaka napasti Jugoslaviju bez veeg oklevanja i zbog toga je poela da priprema otpor. Svaki lan je dobio svoj zadatak. Bio sam zaduen da radim meu mobilisanim ljudima, ije je zborno mesto bilo u klasinoj gimnaziji u Ljubljani. Partija je konstatovala da je peta kolona radila tako sistematski, da je zbunjivala ak i ljude koji su bili njeni simpatizeri. irene su glasine kako je, zbog nemako sovjetskog saveznitva besmislena borba protiv Nemake i Italije. Na zbornom mestu mobilisanih u klasinoj gimnaziji, takvom tumaenju je naseo i jedan od' solunskih dobrovoljaca, partijski funkcioner sve do 1925. godine. Vojne vlasti nisu davale pozvatim obveznicima uniformu i hranu. Bile su nesposobne, ih je u pitanju bila sabotaa. Iz tih razloga borba protiv rovarenja petokolonaa nije bila laka. Prvih dana nije bilo moguno postii skoro nita. Posle nekohko dana planske intenzivne propagande raspoloenje ljudi se poboljavalo. U meuvremenu je reeno pitanje ishrane, ah oruje i uniforma jo nisu stizali. II sporazumu s Partijom, odazvao sam se 4. aprila vojnom pozivu, po kome sam se morao javiti na zborno mesto u Skoplju. Otputovao, sam iz. Ljubljane veernjim vozom. Redovna vonja se zavrila ve u Zagrebu. Na zagrebakoj stanici je bilo mnogo vojnih obveznika koji, meutim, nisu ulazili u vozove, ve su ekali. Takva upiitstva su dobili od Maeka. To je bio dokaz.da.se Maek odluio za saradnju.sa ustaama i Nemcima. eleznica je neredovno radila. Zbog toga smo stigli u Beograd tek 5. aprila uvee. Zakasnio sam na voz za Sk'oplje. Idui voz je polazio tek sledeeg jutra.
26.4.

estog aprila sam bio na beogradskoj eleznikoj stanici za vreme najteeg bombardovanja. Ljudi su bili vrlo zbunjeni. Beali su u sklonite ispred stanice,, koje je bilo nesigurno i skoro .dupke puno. Otiao sam u jedan manji park kod stanice i tu sam saekao kraj bombardovanja. Kada je bombardovanje za trenutak prestalo, putnici su iz sklonita poeli da bee na sve strane. Stanica je bila pogoena i svako je znao; da vozovi nee uskoro krenuti. U Skoplje smo stigli 7. aprila u veernjim asovima. Nemci su i tu bombardovali kraj oko eleznike stanice. To, meutim, nije bilo najgore. Najvie nas je pogodilo to, to je nemaka motorizovana kolona prodrla iz Bugarske pred samo Skoplje. U toku noi izmeu 7. i 8. aprila probijali smo se kroz Kaaniku klisuru, a iduu no, proveli smo u jednoj konjskoj tali u Graanici. U noi 9/10. aprila nalazili smo se na jednoj livadi, pored puta koji voi za Kosovsku Mitrovicu. Nemaki avioni su iskoristili poboljanje vremena za nove letove. Izviaki avioni su stalno kruili po vazduhu i ako bi se ta na putu promenilo, sputali su se sasvim nisko. Ponekad sam imao utisak da e nas avion dodirnuti-. Niko se nije suprotstavljao agresiji. U Kosovskoj Mitrovici vojnici su se gurali na sve strane traei svoje jedinice. Po ratnom rasporedu pripadao sam dopunskom osoblju taba! U jednoj bateriji mehanizovanog artiljerijskog diviziona nije bilo vodnog oficira. Bio sam odreen da preuzmem ovo mesto. BaterijsM poloaj je bio udaljen nekoliko kilometara od Kosovske Mitrovice prema severa. Cilj baterije je bio put od Vuitrna prema Mitrovici, udaljen 16,5 kilometara. Zastarelost artiljerije bive jugoslovenske vojske nije vaila za na mehanizovani divizion. Imali smo topove, bi smo prilino savremeno naoruani, ali nismo smeli pucati na Nemce i Italijane koji su prodirali. Kakvo je bilo raspoloenje vojnika? Interesovalo me je, pre svega, da li je meu njima bilo i iptara. Konstatovao sam da'ih j.e bilo 56, ali su, osim dvojice, svi pobegli. Razgovarao sam sa onima koji su ostali i stekao njihovo poverenje.'Govorili smo dugo i drugarski o svemu i svaemu, ne samo o prilikama u Jugoslaviji, v e i o Nemakoj, Italiji i paniji. Najvie su me pitah o paniji. To je dokazivalo da im je bila poznata borba panskog naroda za slobodu. Pitali su me kako da postupaju, da ne bi napravih kakvu greku. Bio sam u nedoumici. ta da im savetujem u ovakvoj guvi? Najzad sam im savetovao da ne bee sa ostalima.
26.4.

Poto su hteli neto da uine kko bi pokazali svoju svest, -dobrovoljno su se javili za stalnu nonu strau. Napomenuh su da to ine zbog toga to veina "vojnika nou slabo uva strau, a pojedini ak i spavaju. Niko ih. nije kontrolisao, a samodisciplina nije postojala. Bili su radosni kada am prihvatio njihov predlog, a i ponosni to sam im poverio taj zadatak. Njihovo oduevljenje je doprinelo da i ostali straari redovno i savesno obavljaju svoju dunost. Na divizion je bio motorizovan i u svom sastavu je imao ofere mehaniare i druge kvalifikovane radnike. Izmeu njih sam sakupio 16 ljudi i sastavio grupu na koju sam mogao da se oslonim. Od ofera nisam uzeo samo dvojicu simpatizera -nacizma. U grupi su bila obojica iptara, inae po zanimanju poljoprivrednici. Otkako smo drugarski razgovarali o svim njihovim tekoama, iptarima sam skoro najvie verovao. Stalno su mislili na to kako e dokazati svoje drugarstvo u grupi koju sam formirao. Komandantu makedonskog fronta, generalu Nediu, tohko se urilo sa izdajstvom da nije mogao saekati ni kapitulaciju Vrhovne komande. Potpis kapitulacije je preduhitrio za puna dva dana. . Ve prve vesti o kapitulaciji izazvale su ogorenje. Protestovah smo protiv generala i vlade. Radio-telefonisti je bilo neprijatno to njegove vesti izazivaju takvo uzbuenje i zbog toga nam vie nita nije govorio. To nije bilo ni potrebno, jer nam je jo 14. aprila iuvee nareeno da ne smemo pucati ako sluajno vidimo i sretnemo neprijatelja. To je bilo udno nareenje, ali je naa grupa znala ta to znai. Dogovorili smo se da -unitimo baterijske mitraljeze i da ih bacimo u Ibar. Mitraljesci su se tome usprotivili, jer nisu znali da je sve propalo. Za nae planove je doznao i komandir.baterije i zapretio je da e biti streljian svako ko bude unitavao oruje i opremu. Zaista udne stvari! Srpski seljaci su nam nudili svoje ovce da ih ne bi pojeo neprijatelj. A nai oficiri su pretili streljanjem onima koji su hteh spreiti da Nemci dobijiu oruje i opremu jugoslovenske vojske. Kakva razlika izmeu jednih i drugih. Pre nego to smo mogli ma ta uiniti, bili smo razoruani u prisustvu svojih stareina. Bilo je to nou izmeu. 15. i 16. aprila. Od izdajnikog oficirskog zbora, kome je bio na elu Oto P. u, Nemci' su dobili sve planove o rasporedu naih jedinica. Do poloaja su doh nou, bez veeg napora, i sve nas razoruah. Pod straom nekoliko Nemaca i pod komandom
26.4.

Borko

Lareski:

DETALJ

(freska)

naih oficira oterali smo topove 16. aprila u kasarnu u Kosovkoj Mitrovici, gde su nas zadrali kao zarobljenike. Bio sam bolestan, ali sam zamolio lekare da me ne alju u bolnicu. Nisam hteo da gubim kontakt s vojnicima. Dok sam 18. aprila ekao u ambulanti, video sam meu bolesnicima Silviru Tomazini. Ona ma je potvrdila istinitost radio-vesti i ispriala mnoge druge novosti, kao i to da je neprijatelj okupirao celu Jugoslaviju. 9a Silvirom sam se upoznao 1933. godine kada se upisala na Filozofski fakultet u Ljubljani. I pored bogatih roaka, Svirina porodica je bila poluproleterska. Posle prvog svetskog rata su pobegli iz Trsta u Maribor, gde je otac bio straar. U Mariboru su stanovah na Pobreju. Otac je penzionisan. Dobio je vrlo malu penziju. Za vreme studija u Ljubljani Silvira je morala sama da se izdrava. Ovaj rad za opstanak, zajedno sa grupom isto tako siromanih studenata, doprineo je njenom povezivanju s Partijom. U revolucionarnom studentskom pokretu na Ljubljanskom univerzitetu Silvira se ubrzo afirmisala. Uestvovala je u akciji za Dom visokokolski, u studentskom drutvu Triglav i saraivala u Vzajemnosti., koja je osnovana umesto rasformirane i zabranjene Svobode. Diplomirala je 1938. godine, ali zbog svog uea u naprednim organizacijama nije dobila slubu. Iz Ljubljane se zatim preselila u Maribor, gde je njen verenik Tone ufar postao saranik Totog lista i tako dobio skromno izdravanje. Obadvoje su radili u Crvenoj pomoi, u Vzajemnosti i u partijskoj organizaciji. Jedno kratko vreme je predavala u graanskoj koli u Gornjoj Badgoni sa mesenom platom od 450 dinara. Tek 1940. godine Silvira je konano dobila slubu profesora gimnazije u Kosovskoj Mitrovici. Predavala je nemaki. U koli se povezala sa siromanim acima i stalno ukazivala na potrebu osnivanja menze za siromane ake. Sama im je pomagala u uenju. Bila je neumorna radnica. U ekaonici bolnice oboje smo se obradovali susretu. Kao profesor nemakog jezika Silvira je bila mobilisana za tumaa u Komandi mesta i dobro je poznavala situaciju. Silvira mi je opisala prilike i napomenula da je za sve vreme zbog boravka u Kosovskoj Mitrovici bila povezana sa Partijom, ali d nije dobila uputstva kako treba raditi pod novim okolnostima i uslovima. Mesni komitet je poslao jednog druga u Beograd da bi uspostavio veZe sa Centralnim komitetom i doneo uputstva koja bi odgovarala trenutnoj situaciji. Smatrala je da bi bilo najbolje ako bih se i ja ukljuio u njenu partijsku vezu, na taj nain bi zajedniki razmatrali situaciju
49 U s t a n a k 1941.

769

i odreivali smemice za rad. Na predlog naih lekara bio sam dodeljen za tumaa u Higijenskom domu i tako skoro nije proao dan da se ne bih sastao sa Silvirom, in. Milainom Raduloviem i in. Vladimirom Vujoviem!. Kada smo videli da se drug koji je otiao u Beograd nee skoro vratiti, odluili smo da privremeno radimo na svoju ruku. Silvira, jedan elezniar i ja odluili smo da oslobaamo iz logora politiki aktivne drugove. Kao vaan zadatak preuzeli smo unoenje demoralizacije u redove nemake vojske. Situacija u zarobljenikom logoru je bila priblino ovakva. Meu zarobljenicima je vrlo ivo delovala peta kolona, koju su sainjavah folksdojeri, grupa Maara i ustaa. U nemakom tabu su imali svog predstavnika, pukovnika Otona P. ua. Cu je bio poreklom Slovenac i do kapitulacije se nalazio u Nedievom tabu. U logoru je taikoe bila vrlo aktivna grupa naprednih. Meu njima je bio i jedan frizer iz Hrvatske, koji se nije samo reima izdavao za komunistu, ve je pripadnost Partiji dokazao i delima. U logoru je bio i jedan veterinar, rezervni porunik Dolenc, za koga nisam znao da h je bio lan Partije ih ne, ah smo s njim radili kao da je bio. Od oficira smo privukli u svoju grupu potpukovnika Tomineka kao rodoljuba koji nije odobravao Nedievo izdajstvo. u je dolazio u kasarnu samo s vremena na vreme. U dvoritu je okupljao oficire i govorio im da budu mirni i strpljivi, jer e svi biti puteni na slobodu s obzirom da su predah oruje jo 15. aprila i da se uopte nisu borili. To vai za Srbe i Hrvate, govorio je on, ah se oficiri iz Hrvatske mogu odmah javiti da bi nastavili slubu u hrvatskoj vojsci. Za vojnike uopte nije mario. Utvrdio sam da neki podoficir Slovenac iri meu vojnicima hitlerovsku propagandu. U sobi gde je on bio sobni sta-, reina na njegovu inicijativu se ve ila zastava sa kukastim krstom. Pozvao sam potpukovnika .Tomineka da sazove slovenake vojnike i da ih odvrati od namere da se proglase hitierovcima. Potpukovnik je ovaj zadatak vrlo dobro reio. Tada smo jo verovali da je moguno sprovesti demoralizaciju u nemakoj vojsci. Po tom planu trebalo je privui nemake vojnike, jednomiljenike Komunistike partije i Socijaldemokratske stranke, da bi pruili pomo prilikom, osloboenja drugova iz zarobljenitva. Meu vojnicima sam otkrio vajara Pragera, koji se mogao iskoristiti za povezivanje. Prager je u Drezenu pripadao marksistikom studijskom kruoku. Prager mje bio komunista,-ali je bio jednomiljenik. Drugovi su se sloili s mojim planom. Poeli smo s radom.
770

Prager je' Silvira i mene lubeivao da za isvoj plamove neemo nikog privui. Svaki pokuaj bi se zavrio time da bi nas vojnik sa kojim bismo poeli o tome da razgovaramo prijavio komandi i dolo bi do tekih posledica. Rad meu nemakim vojnicima napravio bi vie tete nego koristi. Napomenuo je da se njega ne plaimo. ' Na idui sastanak je Prager doveo jo jednog nemakog vojnika. Rodom je eh. i u njega moete imati poverenja, rekao nam je. Vojnik verovatno nije bio eh, mada je' pored nemakog govorio i eki. Po svemu sudei bio je sudetski Nemac, koji je ranije bio lan ehoslovake Komunistike partije. Slagao se s miljenjem svoga druga, tvrdei Icako je nemogue da Nemaka napadne Rusiju, svog velikog saveznika protiv plutokratskog Zapada. Sve vie je bilo govora o novom ratnom pohodu, mada su na sastancima oficiri dokazivali vojnicima da do tog rata nee doi. Divizije, koje posle kapitulacije Grke nisu vie bile potrebne na grkom frontu, pomerale su se prema, severa. Uskoro su stigla i pisma iz kojih su vojnici videli da divizije iz Grke i Jugoslavije nisu otile ni na odmor kako im je obeano, ni na zapad prema Engleskoj, ve su se pomerale u pravcu Rusije. Za Pragera i njegovog druga to je' bila neprijatna vest. I pored toga jo uvek nisu verovali u mogunost rata izmeu Nemake i Rusije. Meutim, mi nismo gubili vreme u razgovorima da li e, ili nee doi do rata izmeu Rusa i Nemaca. U meuvremenu smo potajno oslobodili vei broj zarobljenika. Zelezniar koji je odlazio u logor raznim poslovima, provercovao je zarobljenicima vie pari starog odela, koje su zarobljenici oblaili i izlazili iz logora. . Izvestan broj zarobljenika smo oslobodili iz logora u uniformama. Strau smo prevarili na taj nain to je jedan" od zarobljenika priio na rukav traku Crvenog krsta. Grupa se predstavila kao sanitetska ekipa koja se brine o istoi grada i tako je izala iz logora. Neki zarobijenici su se u logoru sami presvukli i nali mogunost za bekstvo. Grupa, u kojoj sam se nalazio i ja, bila je putena sa lekarskim uverenjim, koja su napisali nai lekari. Do 5. maja je bilo osloboeno oko sto zarobljenika, a u neuspelom bekstvu je poginulo nekohko vojnika. Ovde bih zavrio navoenje po dnevniku. Prema' kasni. jim informacijama, zarobljenici su oslobaani pod rukovodstvom Silvire Tomazini i posle mog odlaska. Tako je napustilo logor bez dozvole Nemaca ukupno oko 1500 zarobljenika.
49*

771

Silvira- nije uestvovala samo u spasavanju zarobljenika, ve je organizovala i ene, a u gimnaziji SKOJ, koji je dao mnogo junakih boraca. Prilian broj njenih uenika je poginuo u ratu. Zbog ove svoje delatnosti Silvira je uhapena 30. maja 1942. godine i likvidirana 14. avgusta iste godine. O tome dogaaju je sauvan nemaki dokument, koji u prevodu glasi:
Tt. od 13. VIII 1942, Mitrovica Komandantu SIPO SD Beograd Predmet: Prof. Silvira TOMAZINI. Imenovana T. je trebala biti danas efespdovana sa transportom zatvorenika u Beograd. U zaitvoru i putem do eleznike stanice nekoliko puta je viknula: Crveni front! i podigla pesnicu kao komunistiki pozdrav. Da bi ova fanatina zatvorenica bila bezopasna, molim da hitno odobrite njenu likvidaciju. L. S. efer (Schffer) Emanuel s.r.

Od 30. maja, kada je Silvira bila uhapena, do 14. avgusta 1942. godine, kada je tragino zavrila ivot, izdrala je mnoga muenja u gestapovskim zatvorima u Kosovskoj Mitrovici, ali ni za trenutak mje klonula. Sa veom grupom zatvorenika Silvira je 13. avgusta odvedena na stanicu. Meutim, ona se mje mogla pomiriti sa neljudskim postupcima kojima su bili izloeni zatvorenici ak i na svom putu do stanice i zato je -ogoreno protestovala. Gestapo ju je izdvojio iz grupe i odveo natrag u zatvor. Tu je streljana u toku noi izmeu 13. i 14. avgusta 1942. godine. Njeni muitelji nisu ni saekah potvrdni odgovor iz Beograda na svoje traenje u navedenom aktu. Takav postupak predstavlja dokaz vie koliko je Silvira za njih bila opasna, ak i onda kada je bila izmeu etiri zida, pod straom, vezana i strahovito isprebijana. Silvira Tomazini, predratni komunista, ubijena je bez presude i pre nego to je dala svoj pristanak via gestapovska komanda u Beogradu. Silvira Tomazini je 27. novembra 1953. godine proglaena za narodnog heroja.
Ivan KREFT

PUT TABA ZA BOSANSKU KRAJINU IZ OSMAE ZA PODGRME

vrijeme kad su hitlerovske divizije otpoele napad na Sovjetski Savez, nekoliko desetina radnika, intelektualaca i aka, uglavnom lanovi KPJ i SKOJ-a, napustilo je Banjaluku po nalogu partijskog rukovodstva i svrstalo se u prve vodove i ete budueg Banjalukog odreda. Meu tim borcima nalazili su se i oni koji su kasnije postali lanovi taba za Bosansku krajinu. Prve partizanske akcije, kao to su napad na Krupu, Boac, Memie i Skender-Vakuf, izvrene su pod rukovodstvom tog taba. Poslije tih akcija omladina je bre prilazila partizanima a i ostah seljaci. Tako je formirano nekoliko partizanskih eta na jednom dijelu banjalukog i kotorvarokog sreza. U to vrijeme stigle su nam i prve vijesti o borbama kod Jajca, Glamoa, Drvara, na Podgrmeu i Kozari. Jednoga dana, na sastanku odranom u Osmaei, saopteno nam je da tab za Bosansku krajinu treba da se premjesti u Podgrme. Saoptenje je prenio uro Pucar Stari. Upoznao nas je i sa akcijama koje su sa velikim zamahom i uspjehom otpoele u drugim srezovima i mjestima Bosanske krajine. Odmah poshje tog sastanka izvrene su pripreme za prebacivanje preko Vrbasa u Manjau odakle je trebalo nastaviti mlarovanje pogodnijim i najkraim putem za Drvar, koji je ve bio osloboen. Komandant taba za Bosansku krajinu bio je Danko Mitrov, a komesar Branko Babi. Sa tabom je krenuo i jedan vod u kome su bili Teofik Kaeni Cihkara, Budi Kolak, Drago Lang, Mirko Kovaevi, Brane Lastri, Ivica Odi, Risti, urlija i Risto (seljak iz sela kod Banjaluke) i dr. Sa tabom je krenuo i Muhamed Kazaz i lugar Brankovi sa zadatkom da ostanu na Manjai, tamo osnuju partizansku etu i. dre vezu
773

sa etama koje su ostale na drugoj strani rijeke Vrbasa ( Osmaa Javorina Skender-Vakuf Maslovare). tab je sa pratnjom preao rijeku Vrbas nou i ve u prvim jutarnjim asovima naao se u blizini Kadine vode. Tu smo zarobili jednog andarma kurira, a dolo je i do sukoba sa andarmisko-ustakom patrolom. Tu nam je lake ranjen Brane Lastri. U Manjai smo saznali da je osloboen Mrkonji-Grad elja taba je bila da se povee sa borcima Mrkonjia i Jajca i da preko Mrkonjia nastavi mar za Drvar. Sutradan smo bili u Mrkonjiu.- Tu smo sreli Uroa Drenovia. Ve na Manjai nam je reeno da je akcijom napada na Mrkonji komandovao Drenovi (on je rodom iz tog kraja). Prvi susret sa Drenoviem predstavljao je i prvi sukob sa voom etnika za koga se.tada nije znalo da e biti izdajnik i okupatorski kolaborant. Drenovi je ve tada nosio znakove jugoslovenskog oficira, i kokardu. Nazivao se etnikom i pripadnikom jugoslovenske vojske emu mi tada nismo pridavali neki naroiti znaaj, a nismo htjeli ni da time postiemo nesuglasice. Na sastanak sa Drenoviem iao je Mitrov, Babi i Kolak. Drenovi je u sobi u kojoj smo se susreli objavio da smo zarobljeni, odnosno da e nas zatvoriti dok ne ispita ko smo i ne proveri da nismo ustae. Takvo stanje je kratko trajalo, jer se naa zatitnica spremala na akciju, a vjerovatno je i Drenovi obavijeten da su iz Janja partizanski rukovodioci krenuh da se s nama sastanu. Toga dana su ustae ponovo napale Mrkonji i zauzele ga. tab se povukao jajakom cestom i preko Pljeve krenuo prema Mlinitima. Pri povlaenju, iznad Mrkonjia je poginuo Mirko Kovaevi, lan KPJ i lan MK SKOJ-a Banjaluke. U toku noi stigli smo na Mlinita i tu prenoili. Slij edeeg dana smo stigli u Pekaju (15 km. od Drvara) gdje smo bili obavijeteni o situaciji i uspjesima partizana u srezovima Drvara i Petrovca, a odatle nastavili put za Drvar. tab se zadrao desetinu dana u Drvaru i za vrijeme tog boravka smo pored Ljuba Babia (komandanta partizanskih odreda Drvara, ih, kako se to tada zvalo, komanda brigade za Drvar i okolinu) sreli i.Vladu Popovia, koji je po nalogu SK KPJ i Vrhovnog taba, iao za glavni tab Hrvatske, Vehmira Stojnia'koji je doao dz Podgrmea kao i panske borce Kostu Naa, Voju Todorovia i Vlada Oetkovia. Mogunost da se odri sastanak u Drvaru i dobiju ire informacije, ne samo o drvarskom podruju nego i o razvoju ustanka u drugim, krajevima nae zemlje, dobro je dola. Osloboena teri774

torija Drvara omoguavala je da se uspostave i odre veze sa mjestima kroz koja smo proli i sa partizanskim jedinicama banjalukog kraja, pa i Banjalukom preko koje je uspjeno odravana veza sa Sarajevom. Meutim, za vrijeme naeg boravka u Drvaru, otpoela je i ofanziva Talijana od Knina i Grabova na osloboenu teritoriju Drvarske kotline. I pored visoke borbenosti naih eta Drvar je morao biti naputen. Ideja da Drvar treba odrati, tj. da se moe sprijeiti ulazak Talijana u grad, to je od ranije bilo usaeno u shvatanjima boraca i rukovodilaca tog kraja, u znatnoj meri je doprinijelo da se Drvar sa tekom mukom evakuie. Zato -je, pored ostalog, nastala privremena demoralizacija i osipanje boraca. II takvoj atmosferi, prije pada Drvara, tab je preko petrovakog sreza, preavi Grme, stigao u Majki-Japru (selo u Podgrmeu). Dok smo se nou -penjali na grebene Grmea, zaareno nebo u daljini bio nam je znak da je. Vlada Popovi izvrio svoj zadatak zapalio pilanu i fabriku celuloze u Drvaru. To je u isto vrijeme znailo da se Drvar nalazi u rukama Talijana. U Podgrmeu smo se sreli sa partizanima tog kraja kao i sa Petrom Vojinoviem i Brankom opiem, komandantom i komesarom podgrmekog odreda. Sela ispod Podgrmea su bila osloboena to nam je omoguilo da se odmorimo, upoznamo situaciju i snagu partizana u tom kraju. Ponovna okupacija Drvara omela nam je planove u vezi sa krajem koji smo napustili i za izvjesno vrijeme suzila nam djelokrug rada i oteala izvrenje ranije postavljenih zadataka. Tako se opet desilo da tab za Bosansku krajinu djeluje na uskom terenu i razvija aktivnost odnosno pravi planove za borbu partizana u podruju ispod Podgrmea. U to vrijeme pridolazili su drugovi iz Bosanske Krupe i Bosanskog Novog i privremeno ojaali nau jedinicu, koja se takoe spremala za akcije. Poetkom novembra u. naoj jedinici su bili i Hajro Kapetanovi, Redo Terzi, Avdo uk i drugarice Duanka Kovaevi i Rada Vranjeevi, koje su drugom vezom stigle u Podgrme iz Banjaluke. S obzirom na injenicu da je pri tabu za Bosansku krajinu bio dobar dio lanova KPJ, bilo je mogue da se pored vojne razvije i znatna politika aktivnost. Osjeali smo da' se mora raunati sa tekoama u pogledu organizacije veze sa centralnom Bosnom, Kozarom, Jajcem, pa ak i sa Drvarom. 775

U takvoj situaciji desila su se dva dogaaja. Prvi, istina manje vaan, bombardovana je kua gdje je bio tab za Bosansku krajinu. I drugi, uro Pucar i efket Maglaji stigli' su u Podgrme kod nas. To predveerje, poslije bombi iz ustakih aviona, oznaeno je novim direktivama i zadacima. Poshje relativno kratkog sastanka, koji je odrao Pucar sa nama, upoznali smo se sa najnovijim dogaajima, a mnogi su dobili i nove zadatke. tab za Bosansku krajinu je rasformiran. Na teritoriji Bosanske krajine za prvo vrijeme (jer se to kasnije mijenjalo i odredi dijelili) formirani su seljaki odredi sa tabovima: Kozarski, Drvarsko-podgrmeki i Centralnobosamski. Takoe su formirana partijska i skojevska rukovodstva za okruge: Kozara, Podgrme, Drvar i centralna Bosna. Rudi KOLAK

O T O K B R A U 1941. G O D I N I

N e p o s r e d n o pred rat u organizacionom pogledu Komunistika partija na otoku Brau je znatno zaostajala za politikim raspoloenjem naroda. Partija je tada imala, samo nekoliko osnovnih organizacija u Puiima i Selcima, gdje se nalaze najvei kamenolomi otoka i gdje je djelovao klasni -sindikalni pokret. Osim toga postojala je mala partijska organizacija u Bolu," sastavljena od teaka i ribara, kao i simpatizerske grupe i aktivi SKOJ-a u pojedinim mjestima. Istovremeno je narod s otoka izraavao svoj antifaistiki stav prema politikim dogaajima: javno su iispoljavane simpatije za republikansku paniju, organizovane au manifestacije za ehoslovaku povodom upada Nijemaca u Sudete, kao i martovskih dana za savez i prijateljstvo sa SSSR-om. Razvitku revolucionarnog raspoloenja na otoku Brau znatno je doprinelo radnitvo Splita, koje je pod rukovodstvom Komunistike partije upravo neposredno pred rat vodilo odlunu i upornu borbu za poboljanje svog poloaja i borbu protiv svih pojava faizma. Antifaistika atmosfera grada Splita, kao stvarnog pohtikog i ekonomskog centra jednog ireg primorskog i otonog podruja, prehvala se i na otok Bra, gdje se dalje razgarala u svijesti i osjeanjima radnika kamenoloma, teaka i ribara. Tom revolucionarnom raspoloenju doprinosili su i pojedini mjetani naseljeni van otoka, koji su povremeno dolazili u svoj rodni kraj i ovdje irili napredna shvatanja. U ovom pogledu znaajno mjesto zauzima profesor Ivo Marinkovi iz Sutivana, lan CK KPH, 1 koji je povremeno svraao u svoje rodno mjesto i tamo, kao i u drugim mjestima otoka Braa, irio svoj uticaj.
1

Proglaen za narodnog heroja.

777

Osjetan je 'bio uticaj napredne literature, koja je, s jedne strane, neposredno podizala politiku svijest, a s druge strane njeno rasturanje i itanje uslovilo je potrebu da se organizuju kruoci, odnosno simpatizerske grupe po otoku, kao i da se iste meusobno poveu. ' Dolazak talijanske vojske, koncem aprila i poetkom maja 1941. na otok koji je formalno trebalo da ue u sastav NDH, otvorio je oi ak i jednom dijelu rukovodstva Hrvatske seljake stranke, tako da se i ona udaljava od politike linije vrhova u stranci. Najoitiji primjer pruala su Postira, gdje je HSS imala jak uticaj na mase, a gdje se do kraja maja 1941. skoro itavo mjesno rukovodstvo potpuno pasiviziralo, te je HSS prestala da djeluje. Nemoni u nastojanju da za sebe pridobiju narod, ustaki organi pribjegavaju pozivanju naprednih omladinaca u kotarski centar, vre premetaine i hapenja. No, umjesto da ovim postupcima zastrae narod i da ga pokore, dolazi do suprotnog efekta: stvara se kategorija tzv. politikih bjegunaca, koji raskidaju sa dotadanjim redovnim nainom ivota i rada, naoruavaju se i tako spremaju za nastupajui oruani otpor protiv faista. Kada su u julu 1941. uslijedili pozivi za ustaku vojsku, tada se spomenutoj kategoriji prikljuuju i oni brojni pojedinci koji se nisu odazvali pozivima u ustaku vojsku. U prvim danima okupacije pred malobrojno lanstvo KP na otoku postavio se neoloan zadatak da se osnuju partijske organizacije po selima, da se organizaciono uvrste, a zatim da se stvori jedinstveno partijsko-politiko rukovodstvo za podruje cijelog otoka. Bilo je potrebno da se to prije organizaciono stanje KP dovede u izvjesnom smislu u sklad sa politikim raspoloenjem narodnih masa i da se onda uine daljn j i koraci u razvitku NOP-a na ovom isturenom otokom dijelu nae zemlje. Ostvarenje ovog zadatka forsirao je i pomagao Pokrajinski komitet KPH za Dalmaciju, sa kojom se neposredno nakon kapitulacije stare Jugoslavije uspostavila vrsta i stalna veza. Tako su u toku 1941. uvrene i proirene postojee partijske organizacije u Puiu, Selcima i Bolu, a osnovane nove u Sutivanu (6. juna 1941), Donjem Humu i Nereiu i ujedno organizirana partijska uporita .u svim selima otoka, sa kojima se skoro svakodnevno odravala veza, prenosile direktive i radilo na ostvarenju zadataka NOP-a. U ovom poetnom razdoblju istaknuto mjesto pripadalo je partijskoj i frontovskoj tampi i to kako u razvijanju organizacije, tako i u irenju ideja NOB-e. Ta tampa, a u prvom redu Na izvjetaj iz Splita koji je poeo izlaziti sredinom
778

1941. stalno je stizala na otok preko veze ni Sutivanu, odakle je upuivana u ostala mjesta, kao i ostala tampa PK za Dalmaciju, CK KPH i CK KPJ. U ovom poetnom razdoblju tampa je u uslovima okupacije izvrila posebnu ulogu u iren j u ideja bratstva i jedinstva i razvijanju borbenosti naroda na ovom otoku. Vijesti o ustanku u Srbiji i Crnoj Gori, zatim u Lici, Bosanskoj krajini itd., djelovale su kao iv dokaz o povezanosti jugoslovenskih naroda i jaale kod naroda ovog otoka uvjerenje o mogunosti uspjene borbe protiv okupatora. Ve 27. jula 1941. odrano je prvo partijsko savjetovanje za otok Bra, u jednom umarku zvanom Kneev ravan, kome su prisustvovali 'predstavnici partijskih organizacija iz vie mjesta, a delegat Pokrajinskog komiteta bila je drugarica Zlata Segvi iz Splita. Na savjetovanju su podneseni, izvjetaji o politikoj situaciji u mjestima otoka i ujedno donesene odluke o daljnjim zadacima na razvijanju i jaanju kako organizacija KP, tako i ostalih organizacija NOP-a i borbe. Tu je formirano i prvo partijsko rukovodstvo za otok od drugova Benka Matulia, Joze Bodlovia, Bepa Marinkovia, elimira Blaevia i mene. Uporedo su razvijane i jaane organizacije omladine i ena. Uz SKOJ, ije su organizacije postojale u nekim mjestima jo za vrijeme stare Jugoslavije (Bol. Puie i Selca), razvijala se i organizacija Saveza mlade generacije koja je obuhvatala najire redove patriotske omladine. Slian razvoj imala je organizacija AFZ. Aktivnost partijskih organizacija bila je direktno usmjerena i na pripremanje oruane borbe. Pokrajinski komitet KPH za Dalmaciju jo u aprilskim danima dao je direktivu partijskim organizacijama da se prikuplja oruje. Ve 20. aprila 1941. doao je iz Sphta Ivo Marinkovi radi provjere te direktive. Iz Sutivana je uputio elimira Blaevia preko Nereia u Bol, a sam je obiao sela na sjevernoj strani otoka. Najulspehja akcija u prikupljanju oruja bila je ona koju . je, neposredno posle kapitulacije, izvrila grupa iz Bola pod rukovodstvom tamonje partijske organizacije na elu s Benkom Matuhem. Naime, u mjestu je postojao jedan manji vojni magazin koji su uvah andarmi. Spomenuta grupa je jedne noi tamo provalila i uzela oruje i vojniku opremu, koju je tamo zatekla: 2 pukomitraljeza', 16 vojnikih puaka, 20 bombi, 4 sanduka mtuiicije, kao i opremu za 12 vojnika. Oduzeto oruje i oprema skriveni su privremeno u potkrovlje mjesne crkve, a zatim su preneseni u jednu pilju. Zbog ovoga je bilo nareeno hapenje istaknutih Boljama, ali se oni nisu dali uhapsiti, ve su 17. jula odbjegli iz mjesta. Tako se ofor779

mljuj prva udarna oruana grupa na Brau. Poto slaba ustaka vlast,, uz pomo postojeih, andarma, nije mogla da se obrauna sa ovom grupom, to je 4. avgusta 1941. na. Bra dola ustaka kaznena. ekspedicija, blokirala Bol, .uhapsila desetak graana, a zatim pretresala teren na otoku, ali bez -ikakvog uspjeha, jer je ve tada narodnooslobodilaki pokret uivao veliku podrku naroda. Ova prva udarna grupa pod rukovodstvom Josipa Marinkovia Bepa izvrila je poetkom 1942. godine prvu oruanu akciju: napala je tri andarma kad su se vraala iz Bola za Selca i Puie. Tom prilikom likvidiran je andarmerijski narednik koji je odgovorio vatrom, dok su se ostala dvojica predala. Tada su zaplijenjene 3 puke, 1 revolver, 2 bombe, oko 600 metaka i 50 kilograma hrane. Iz ove i drugih udarnih grupa koje su se ofiormljavale po mjestima otoka u toku 1941. i 1942. godine, osnovana je 22. juna 1942. eta brakih partizana.
POSTANAK I RAZVOJ NARODNOOSLOBODILACKIH ODBORA

Iako je prije okupacije otoka dolazila do izraaja aktivnost na prikupljanju materijalnih sredstava za potrebe revolucionarnog pokreta, ipak- je tek ubrzani razvitak NOP-a pojaao ovaj zadatak i dao mu prvorazredno znaenje. Odmah nakon kapitulacije, kada se ni na kopnenom dijelu Dalmacije jo nije bio razbuktao oruani ustanak, posebne tekoe nastale su zbog problema kako prihvatiti i izdravati sve brojnije ilegalne grupe. U ovom razdoblju ekonomske akcije bile su vrlo znaajne, jer su bila potrebna znatna materijalna sredstva za sve vee potrebe NOP-a. Novana i druga sredstva prikupljana su od naroda. Poto to vie nisu bile samo povremene akcije, ve stalan zadatak, bilo je potrebno da ova aktivinost dobije svoj organizacioni oblik. Tako je dolo do osnivanja organizacija Narodne pomoi. Organizacije Narodne pomoi bile su prve stalne forme,, koje su u toku nekoliko mjeseci poslije okupacije uspostavljene u svim mjestima otoka i koje su posluile kao iroka osnova za razvijanje u uvrenje veza s narodom. Poto su prikupljena novana sredstva slata pokrajinskom rukovodstvu, to je bilo potrebno da se odrava stalna veza sa Splitom i da se u tu svrhu na samom Brau izgradi centar koji e prikupljati ove priloge od mjesnih organizacija Narodne pomoi i dostavljati ih Splitu. Tako se dogodilo da je rukovoenje ovim poslom za itavo podruje otoka stvarno imala mjesna
780

organizacija Narodne pomoi u Sutivanu, i to u prvom redu zbog svojih dobrih veza sa pokrajinskim rukovodstvom u Splitu. Na okupiranom otoku znatnu tekou je predstavljalo uvanje materijala s kojim je pokret raspolagao. Zbog toga su stvarani bunkeri, naroito u kamenolomima, u" kojima se drala hrana, odjea i obua i ostali materijal (Selca, Sutivan), ili upiljama i gromilama (Bol, Obrje, Sutivan) a upotrebljavana su i sklonita u crkvama (Bol, Nereie) i kune cisterne za vodu (Sutivan). Ulje je drano u zemlji, u eljeznim bavama. Bunkeri nisu sluili samo za spremanje i uvanje materijala ve i za skrivanje ljudi; u njima su se povremeno odravah sastanci i nesmetano radili pojedini rukovodioci. Kada je Pokrajinski komitet krajem 1941. forsirao na otoku osnivanje narodnooslobodilakih odbora, nije odmah bilo razumijevanja za njihovo osnivanje. Smatralo se da kraj ogromnog utjecaja partijske organizacije, i to prikupljanje mterijalnih sredstava za NOP ve i onako uspjeno ostvaruju organizacije Narodne pomoi,., nema potrebe za osnivanjem drugih organizacija. Bila su potrebna uporna objanjenja rukovodilaca iz Splita, a kasnije i direktive izraene u poznatim okrunicama br. 3 i 4 CK KPH, pa da se u potpunosti shvati uloga i znaaj narodnooslobodilakih odbora kao organa vlasti, a ne samo kao borbeno-politikih organizacija oslobodilakog rata. U takvoj situaciji dolazi do prerastanja organizacija Narodne pomoi u narodnooslobodilake odbore, tako da se kraljem 1941|\ i poetkom 1942. godine osnivaju mjesni NOO-i u Sutivanu i Bolu, a zathn do juna 1942. i u svim'mjestima otoka. Pored mjesnih NOO-a osnovani su za grupe sela takoe i opinski NOO-i: u Sutivanu, Nereiu, Postirama, Puciu, Selcima i Bolu. Rezultat svega ovoga bila je konferencija delegata mjesnih NOO-a podruja cijelog otoka, odrana 17. jula 1942, kada je i osnovan Kotarski NOO za Bra: Uz lanove plenuma izabrano je predsjednitvo od tri lana (predsjednik, tajnik i blagajnik), sa sjeditem u Sutivanu. Tako je sredinom 1942. na otoku Brau dovreno osnivanje svih vlasti u vidu narodnooslobodilakih odbora. Osnovni uslovi koji su omoguili da se na tako malom podruju kao to je otok Bra, .tj. pri krajnje nepovoljnim i geografskim okupacionim uslovima, razviju svi oblici organizacije i borbe NOP-a ve u prvoj godini okupacije, bih su jedinstvo partijskih redova i jedinstvo naroda podignuto do najvieg stepena. Jedinstvo naroda dalo je posebne karakteristike NOP-u na otoku. Tako na primjer, ilegalno raditi nije znailo ostati nepoznat kod narodnih masa. Naprotiv, to je znailo biti
781

izuzetno poznat narodu i uivati njegovu podrku i zatitu. Poto je otok formalno spadao u sastav NDH, samo u. nekoliko prvih mjeseci okupacije bio je uinjen pokuaj da se dovedu na Bra ustaki funkcioneri i da tamo uspostave ustaku vlast. Taj pokuaj je propao, jer su pod pritiskom oslobodilakog pokreta, odnosno ujedinjenog naroda, ustae morale brzo da bjee, ukoliko u meuvremenu nisu bile likvidirane. To je imalo za posljedicu, da je s jedne strane stajao jedinstven narod, a s druge okupator, tako da je u djelatnosti aktivista bio potreban oprez samo prema okupatoru. Ovakvo jedinstvo naroda omoguavalo je da se odravaju narodni zborovi, pa i da seprihvataju pojedini Srbi i Jevreji, prebjegli s kopna i da tu ive pod istim uslovima kao i sami Braani. Evo i jednog primjera o jedinstvenosti naroda. Kada je politiko rukovodstvo susjednog otoka olte izrazilo u Splitu namjeru da se olta u organizacionom pogledu neposredno povee sa Braom, umjesto sa Splitom, pa kada je to bilo odobreno, postavilo se pitanje kako uspostaviti ovu vezu. Drug iz Splita dao je slijedei odgovor drugu iz olte: Jednostavno. Prebaci se gondolom nou sa olte na Bra i tamo skrij gondolu. Ujutro e naii tamonji ljudi, koji odlaze u polje na rad. im opazi prvog ovjeka koji ima izgled otoanina,. pristupi mu i pitaj ga za druga Jerka. Tako je i bilo. Prvi braki zemljoradnik koji je sluajno naiao, omoguio je politikom rukovodiocu sa otoka olte da sa mnom uspostavi vezu, a preko mene i sa politikim rukovodstvom otoka Braa-. U prvoborcima Komunistike partije narod otoka Braa gledao je i svoje prvoborce, prvoborce itavog naroda. Iako su. komunisti i na ovom otoku prvi zapoeli borbiu, narod je prvoborce smatrao svojim borbenim izrazom, pa su se tako u procesu borbe slili u jedinstven borben izraz jedinstvo naroda i Partije to je omoguilo da se ostvare svi zadaci NOP-a na ovom isturenom dijelu nae zemlje.
Dr Jerko RADMILOVI'

RAD BITOLJSKE PARTIJSKE ORGANIZACIJE MEU ENAMA <

e n s k a nabavljaka zadruga u Bitolju, organizovana krajem 1940. godine, bila je jedna od retkih, ako ne i jedinstvenih masovnih organizacija koja je produila da1 radi i posle okupacije Makedonije1. Partijska organizacija u Bitolju zadrala je i dalje razvijala ovu ensku organizaciju koja je vrlo brzo okupila preko stotinu lanica. Preko upravnog odbora zadruge, u koju su izabrane manje kompromitovane ali uticajne ene i omladinke, radom je rukovodio aktiv ena lanova Partije i Skoja. Blagoarei sistematskom radu tog aktiva unutar zadruge je formirano nekohko prosvetnih i skojevskih grupa preko kojih se irio krug ena i devojaka na koje je Partija vrila direktan uticaj. Odmah posle okupacije u zadruzi je bilo pet takvih grupa od 5 do 7 devojaka i ena. U svim oblicima rada u zadruzi, kao to su zidne novine, posela, kursevi prve pomoi, razgovori ltd., teilo se da se no'vonastala situacija prikae u pravoj svettasti. kao okupacija koja e Makedoniji jo vie doneti tekoe. Tako su iluzije o nekakvoj oslobodilakoj misiji bugarske armije i drave vrlo brzo bile razbijene. Nasuprot tome, sve se vie uvrivala svest da e makedonski narod izvoj evati svoju istinsku slobodu samo u zajednikoj borbi sa ostalim jugoslavenskim1 narodima. Poznato je da je okupator, pored ostalog, nastojao da bunim proslavama znaajnih dogaaja iz ranije i novije istorije makedonskog naroda (dan Kirila i Metodija, ilindenski ustanak i dr.), dajui im bugarski karakter, pokae da je Ma1 Poznato je da su 1940. godine u svim veim gradovima Jugoslavije po direktivi KPJ formirane enske nabavljake zadruge. One su okupile najprogresivnije ene i omladinke, koje su do tada delovale u takozvanom enskom pokretu. Te zadruge su vrlo brzo postale popularne i preko njih se proirio uticaj Pactije meu enama. Ova organizacija je naroito brzo probila put meu makedonskim enama.

783

kedonija sastavni deo Bugarske. Meutim, blagodarei aktivnom delovanju Partije svi ovi pokuaji ostali su bez veih rezultata. Proslava Ilindena 1941. godine, koja je u tom smislu bila posebno pripremana od okupatorskih vlasti u Bitolju, pretvorila se u protest masa protiv novog porobljivaa2. U tim demonstracijama uestvovao je veliki broj lanica enske nabavIjake zadrtuge u Bitolju. Pored kulturno-politike aktivnosti, rad u zadruzi postepeno je dobijao i druge forme. Septembra 1941. ve u vaspitnim i skojevskim grupama, pa i meu irim aktivom ena poinje da se govori o pripremama za oruane akcije i lanice zadruge sve vie se angauju na skupljanju narodne pomoi, tople oee, sanitetskog materijala, pripremanju zimnice i dr. I sadrina kurseva prve pomoi, koji su bili organizovani unutar zadruge, poinje da se menja. Sve vie se unose elementi koji su vaili za pruanje prve pomoi u oruanim sukobima. Organizuje se i poseban kurs van zadruge, ilegalno, koji su pohaale najsavesnije devojke i ene; one su u prvom redu obuavane u pruanju prve pomoi. Ovakvim sistematskim radom poveao se broj ena i de" vojaka lanova Partije i Skoja. One ne rade samo u zadruzi, ve utiu i na ene u rejonima gde stanuju, a jedan deo deluje i meu enama i devojkama u tekstilnoj fabrici gde formiraju nove grupe simpatizerki. Tako je kroz nekoliko meseci unutar zadruge i van nje bilo oko 10 lanova Partije ena i devojaka i 50 skojevki, sa oko stotinu ena u simpatizerskim grupama. Pri tome treba istai da je Partija preko svojih lanova uspela .da prodre meu ene i u onim delovima grada (Geni-mahali i dr.) koje je okupator smatrao tvravom bugartine. Preko nekih svojih lanova zadruga je uticala i na- ene u oblinjim selima. Kada je Partija u jesen 1941. poela sa ozbiljnim pripremama za slanje svojih lanova u partizane, neke ene su izrazile spremnost da i one pou onog momenta kad ih Partija pozove.
Desanfca MILJOVSKA

2 Ov-e neemo ulaziti u to da neke -parole, koje su komunisti' na tim demonstracijama izbacivali po direktivi arlovog Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju, nisu bile politiki oportune. Tako parola: Neka ivi sovjetska Makedonija nije mogla u tom momentu da naie na masovniji odziv i donekle je suzila aktivnu podrku demonstrantima, ali je znaajno to da predviena manifestacija mije do kraja izvedena i da su Bugari uvidelii da ih narod ne doi-kuje kao oslobodioce, ve kao okupatore.

USTANIKI

TOP

B i l o . je to jula 1941. Dan je bio vedar, prozraan. Narod upola naoruan zauzeo je poloaje po brdima u okolini Kolaina. Nekoliko dana ranije izvren je prvi napad na italijanske vojnike kod Vrlostupa. To je ujedno bio i signal da je ustanak ve poeo. Bojei se represalija narod je masovno pobjegao iz grada i pridruio se jedinicama orginizovanih ustanika. Na sam dan opkoljavanja grada naao sam se sa grupom ustanika iz Kolaina i Muovia rijeke na Vinia brdu. U neposrednoj blizini rasporedili su se borci iz Morae. Na uzviici brda ispod Barutane starog utvrenja montiran je top. To je bio plijen koje su nae jedinice zarobile prilikom osloboenja Andrijevice. Njime je rukovao bivi artiljerijski potpukovnik Radevi, uz pomo bivih oficira iz Vojnorevolucionarnog komiteta. Na poetku borbe za Kolain ustanici su pucali na zgradu gimnazije, jer su se u njoj utvrdile italijanske jedinice koje su, takoe, pucale prema naim poloajima. Svi smo, i ustanici i naoruani narod, bih nekako sveano raspoloeni. Svi smo rado oekivah as kada emo pobjedonosno ui u grad, koji se prostirao ispod nas.. Jasno, tada nijesmo bih svjesni toga koliko emo se puta morati iz grada povui. i koliko emo ga puta jo osvajati do njegovog konanog osloboenja1. I tako u jednom pravom ratnom raspoloenju riknuo je na top ispred Barutane. Granata je eksplodirala ispred samih zidina gimnazije. Meu nama je nastalo pravo veselje, jer smo se najednom osjetih nadmonijim. " '
1 U toku narodnooslobodilakog rata Kolain je prelazio iz ruke u -ruku 24 tputa.

49 U s t a n a k 1941.

785

Radoznalo se oekivalo kako e Italijani reagovati. Njihova reakcija, meutim, bila je sasvim neoekivan a . . . Ni jedan metak nisu vie ispalili a uskoro se pojavie njihovi izaslanici. Na Barutani su nah Vukmana Kruia i predali mu pismenu poruku svojih starjeina. Komanda okupatorskih isnaga traila je da se ispale jo 2 zrna iz topa, poslije ega e oni predati grad i oruje. Ovo im je po svoj prilici i naem zakljuku bilo potrebno kao pokrie da su se pod dejstvom artiljerije morah predati Ne znam tano kakav je bio na odgovor, ali se sjeam da smo ubrzano preduzimali sve da se ispale ta dva m e t k a . . . A h . . . ni jednog jedinog ispravnog nije vie bilo. Zapravo ni jednog upaljaa nije bilo tako da je top prosto bio neupotrebljiv. Italijani su ekali na nau paljbu, a mi koji smo donekle bili obavijeteni o situaciji, takoe. Vrijeme je odmicalo. Neprijatelj je obustavio dalju odbraau. Oko etiri sata poslije podne palo je nareenje da se ue u grad. Raspoloenje se italo na licu svakog borca. To je bio onaj dugo oekivani i eljeni as. Za kratko vrijeme grad je bio osloboen. Blokirali smo svaku kuu i zgradu gimnazije. Sad smo jo ekah ga okupator preda oruje. Italijani nijesu ni pokuavah da se dalje bore, vjerovatno smatrajui to uzaludnim s obzirom na nau artiljerijsku namonost. Sve mi je 'izgledalo nekako udno. Nai su se pribliili do same gimnazije. Okupator je takorei nudio oruje, a mi ga nijesmo prihvatali, dok je narod nestrpljivo ekao na prilazima grada na znak za slobodan ulazak. Sve mi je izgledalo zagonetno. U tom momentu naiao je komandant naih jedinica koje su gotovo zauzele grad, Boko Raovi, lan Sreskog komiteta. Priao mi je. Odmah sam zapazio da se neto teko dogodilo. Kosa mu je bila razbaruena a lice znojavo i uznemireno. U ruci je drao revolver. Sad sam primio poruku ree mi ozbiljno da je prenijeta direktiva Pokrajinskog komiteta da se gradovi ne zauzimaju i da prema tome ustanike treba povui iz grada. Dolo mi je da se ubijem. To je bilo zaista neoekivano. Prosto nemogue. Pogotovu je teko bilo oduevljenom i naoruanom narodu, koji je ekao oko graa, objasniti da grad moramo napustiti.
786

Predloio sam mu da poaljemo jednog druga db komiteta gdje se nalazio i Vojnorevolucionarni komitet da provjeri itavu stvar, jer je, posmatrajui sa politike strane, sve to bilo : prosto nevjerovatno. Uskoro je dotrao sav znojav Ilija Radovi i potvrdio odluku. Boko je tada obavijestio vojnike. Malo iza toga italij anski vojnici su izali iz grada bez oruja i pomijeani sa narodom i sa vojnicima. Niko nikoga nije dirao. Nikakve vlasti vie nije bilo. Nekoliko dana iza ovoga doao je Budo Tomovi sa novom direktivom Pokrajinskog komiteta za zauzimanje grada. Izvren je i drugi napad na Kolain ali bez artiljerije i ak, bez jednog jedinog metka. Italijani su predali oruje koje je kasnije, sjeam se vrlo dobro, zajedno sa kukuruznim hljebom i opancima.dijelio ustanicima, sa Vukmanom i drugim, lino ika Janko (Moa Pijade) koji je tada bio obuen u odjeu crnogorskog seljaka. A kad je U osloboeni Kolain sa vojskom uao i ustaniki top narod je oduevljeno vikao: ivjela naa artiljerija.
Vuko RADOVI

50

IZ USTANIKIH DANA U BOSANSKOPETROVAKOM KRAJU

M oj a radoznalost i interesovanje u danima priprema za ustanak prevazilazili su ulogu koja mi je, na neki nain, bila odreena u tim zbivanjima. Naime, Milan up 1 mi je povremeno samo nagovjetavao pojedine stvari o pripremama za ustanak, konkretno mi je govorio o potrebi d se prikupljaju podaci; o oruju. Stalno je napominjao da u znati sve to bude potrebno onda kada za to doe vrijeme. Meutim, opta atmosfera me je gonila da saznam mnogo vie. Tih dana se proula povjerljiva pria o pripremama za ustanak u okolini Drvara, a irili su je ljudi koji su bili malo upueni u te stvari. Tako sam jednoga dana. krenuo da sam vidim i obavijestim se o stanju srvari. Zaobilazei daleko kroz umu Otrelj i put Drvar Otrelj izbio sam sa jo jednim drugom na ivicu ume iznad drvarskog sela Zaglavice, gdje nas je zaustavio neki uniformisan i naoruan ovjek. Pitao je ta hoemo. Kada sam mu ispriao odakle i zbog ega dolazimo, pokazao nam je pravac daljeg kretanja. Uz put smo prolazili pored drugih lica koja su nas zaustavljala i ispitivala nae namjere dok nismo siigli u jednu udoljicu u kojoj je vrvjelo od ljudi u vojnikoj, graanskoj i seljakoj odjei; veina od njih nosila je oruje, fieklije i drugo. Odmah mi je pala u oi kamara sanduka sa municijom. U tom; momentu jedan suvonjavi, energini ovjek, popeo se na jedan od sanduka s municijom i poeo saoptavati najnovije dogaaje u Drvaru i neposrednoj okolini. Sluah smo ga paljivo. Za vrijeme njegovog izlaganja, priao mu je jedan naoruani drug, apnuo neto i oima pokazao na nas, doljake. Govornik mu je neto odvratio i produio svoje informacije. Pored nas su se odmah nala dva naoruana ovjeka. Poto je zavrio izlaganje, ovjek nam je priao i poveo ozbiljan ispiti' 1 Narodni heroj, poginuo u sedmoj neprijateljskoj ofanzivi kao zamjenik komandanta Sedme krajike brigade.

788

vaki razgovor. Tek tada sam zakljuio da moja radoznalost moe donijeti neprijatnosti ovim ljudima. Meutim, cvjek je ocijenio ta je u pitanju. Drugarski nas je ukorio za preveliku radoznalost, a zatim odluno naglasio da se vratimo na svoje mjesto i ekamo uputstva i zadatke onog rukovodstva ijem terenu pripadamo. Napomenuo je i to da vodimo rauna o onome to smo vidjeli i saznali u ovome logoru. Pozivajui nas da odemo, prijateljski nam je stegao ruku i za uspomenu dao nam po jedan metak. Ovo je bio drug Milkan Bauk, koji je krajem avgusta 1942. poginuo kao zamjenik komesara 3. krajike brigade. Zadovoljni sa onim to smo vidjeli, vratili smo se u svoje mjesto. Neposredno poslije toga, u subotu 26. jula uvee, pronijela se vijest da je poginuo jedan ustaki major kod Drvara. Obavjetenja i uputstva za rad jo nismo bili dobili, a pretpostavljao sam da je poetak ustanka ve tu. U takvoj situaciji, razgovaram sa najprsnijim drugom, Jojom Rumem (poginuo u Slavoniji kao zamjenik komandanta Krajikog proleterskog bataljona). Matajui o ustanku i borbi za slobodu, u punom zanosu pruili smo jedan drugom ruku, i zarekli se da emo na dati znak krenuti borbu i boriti se do smrti ili slobode zajedno ne razdvajajui se. Ta iskrena i naivna zakletva je obavezivala, ali razvoj dogaaja i interesi borbe razdvojili su nas marta 1842. godine. U rano jutro, 27. jula uo se na Otrelju prasak puaka, pukomitraljeza i bombi. Znai, poelo je! Meutim, nema jo nikakvih uputstava za rad. Mjetani su se okupili i, smatrajui me za ovjeka od kojeg treba da dobiju obavjetenje i uputstva, trae moj stav. Malo sam se zamislio i ne znajui ta drugo da kaem, rekao sam po prilici ovo: kakva su obavjetenja, i stavovi potrebni kada i sami vidite da je ve poelo ono to i sami oekujete. Nastao je tajac. Stariji su poveli razgovor o krajikom ustanku 1875. i 1878; upozoravali su na ozbiljnost, situacije na potrebu organizovanj a zbjegova u umi itd. Za vrijeme razgovora, desile se su dvije pojedinosti koje.:-nisam zaboravio kroz itavu borbu. Poto je moj .mlai brat izvadio i oistio zakopanu puku i predao mi je, na susjed, stariji seljak, kae mi: Ti si sada slobodan, ovjek, jer svoju ; slobodu dri u rukama mislei na puku koju sam uzeo. I dogod je ima u rukama do tada si slobodan... Istovremeno, ouh. Joj e Runica, i ne znajui da njegov posinak ve ima puku, donosi jo jednu, koju je sam sakrio u vodenici i predajui je Joji, kae: Uzmi ovo i nosi kako treba, a ako to nisi u stanju, ne primaj je. Plemeniti Joja zagrlio je svoga starca i rekao mu:
789

Nita se ne brini, ,Hade' (tako ga je iz milote zvao) samo se ti pobrini za porodicu. U to su poeli da pristiu mladii i mlai ljudi naoruani, kako je ko ta imao. Nas tridesetak je odavde krenulo sa pjesmom preko polja ka umi ispod koje je kua Ilije Doena. Uz put su se spajalo grupe i grupice iz drugih sela i zaseoka i sve se , kao po nekoj komandi, stivale prema kui Ilije Doena. Milan up je ve bio u gaju iznad Doenove kue. Dobro to si stigao ree mi treba da odluimo ta emo da radimo. Dodao je zatim da ne zna ko treba da nas organizujc u borbenu jedinicu i voi u borbu, jer se Ilija Doen nije vratio s puta 2 . Zvao je kapetana bive jugoslovenske vojske Jovana Dronjka, ali ovaj nije htio da doe. Rijeili smo da uputimo patrolu po njega. Tako je i uinjeno. im je stigao, kapetan Dronjak je rekao da ne moe nita pomoi, jer je on kao oficir bive vojske uio komandovati vodom i etom u regularnom ratovanju, sa organizovanom pozadinom i sa dosta oruja i municije i zbog toga eli da ide sa narodnim borcima kao borac, a ne kao starjeina. Uvjeravao nas je da e kao oficir pouavati borce u poznavanju naoruanja, nastavi gaanja, sitnoj taktici borca, patrole, grupe boraca itd. Vidjevi da ne moemo s njim izii na kraj, a ne znajui ta sami da radimo do dolaska Doena, up je uz podrku nas nekolicine odluno zahtijevao od kapetana Dronjka da nas svrsta u jedinicu i vodi u borbu na poloaje za obezbeenje od Petrovca prema Otrelju, gdje je prema obavetenju ve stigla druga grupa Drvarana. Vidjevi da nema nugog izlaza, kapetan Dronjak je pristao. Sljedeih dana, u nau etu, kojoj su se prikljuili i ustanici iz Drinia, doao je porunik bive jugoslovenske vojske Duan Rokvi. Njega je Ilija Doen, koji je bio komesar ve prvog formiranog bataljona Sloboda, odredio za komandira ete, a kapetana Dronjka za operativnog oficira taba bataljona-. Zbog ove dunosti kapetan Dronjak je esto navraao u nau etu, koja se u to vrijeme zvala Trei odred prvog bataljona Sloboda, i ispunjavao obaveze koje je primao na sebe. Kontrolisao je borce na poloaju; kako su izabrali zaklon, kako uzimaju odstojanje na nianu, koje su im osnovne i dopunske zone dejstva, kako se treba prebacivati u napadu ili povlaiti titei jedan drugog vatrom itd. U tome je bio nesebian. Primjeivah smo da je na svaki njegov dolazak u etu podozrivo gledao komandir (porunik Rokvi). Sticajem okolnosti koje su neumitno djelovale, porunik Rokovi je ubrzo otiao iz ete i naao-se na suprotnoj strani, a kapetan Dronjak, neto zbog svojih shvatanja uloge koje moe da ima u narodnom ustanku,
a

Tih dana Doen je, bio vam terena petrovakog sreza.

790

a neto uslijed bolesti ubrzo se naao u naoj pozadini. Vrei evakuaciju naroda za vrijeme etvrte ofanzive, uhvaen je od Nijemaca i streljan.
* ~ -

Narod je bio u zbjegovima duboko u umi, a gerilci3 sa nevjeto izrezanim petokrakim zvijezdama, ili prosto prikaenim paretom crvene oje na kapama ili reverima kaputa, drali su poloaje prema neprijatelju. Njih 85 je bilo na poloaju, a slijedea smjena preteno je boravila u logora ete. Prekobrojno ljudstvo zaposleno je u logoru, ih na poljima, izmeu poloaja i ume, raeci na njivama. Osnovane su ve i radionice: stariji ljudi su pravih opanke za borce; jedan broj djevojaka, vinih radu sa ivaim mainama, spremao je ve od zaplijenjenog platna u Otrelju i Srnetici. Iako su to bih tek poeci, ipak se oseao smisao za organizovan ivot fronta i pozadine. Kad je rije o smjenama treba napomenuti da je u ovom kraju u to vrijeme bilo oko 350 za borbu sposobnih ljudi, a naoruanja je bilo za svega oko 85. Zato je rijeeno da se uspostave dvije smjene boraca koje bi se smjenjivale na poloaju dok se ne zaplijeni novo oruje od neprijatelja. U prvoj smjeni bili su mladi ljudi, borci koji su stupili, u borbu od prvog dana ustanka: u drugoj smjeni nalazili su se stariji drugovi. Poslugu na mitraljezima i pukomitraljezima sainjavah su uvijek mladi drugovi borci. Jednog dana neprijateljeva 'artiljerija je poela da tue nau etu. Na poloaju je bila draga smjena. Ubrzo su se uli retki mitraljeski rafali i puani pucnji od strane neprijatelja, koji su se postepeno pribliavali naim poloajima. Grupa boraca iz prve smjene nalazila se u logoru ete. Joj a Rumi me upozorava da poemo na poloaje i uzmemo oruje od staraca jer bi ga oni mogli pogubiti. Umirivao sam ga i razuvjeravao, ah on je ostao pri svome. Neprijateljska vatra se sve vie pribliavala. U jednom momentu preko ivice kose na ijim su sjevernim padinama bih poloaji ete, poeli su pretravati borci urei prema logora, u poetku pojedinano a zatim u grupama. Brzo im kreemo u susret. Ne obraajui panju na njihove prie o stanju na poloaju ete, uzimamo im puke i urimo uz kosu prema poloaju. Postieni, neki od staraca nas upozoravaju da pravimo ludost, govorei da bi bolje bilo da posednemo poloaje na ivici ume, jer je neprijatelj ve zauzeo poloaje ete. Pitamo ih gdje je Mukonja (Pero Kecman,.do
3

Tako su se kod nas nazivali ustanici prvih mjeseci ustanka.

791

tada ve proslavljeni borac pukomitraljezac). Nisu nam znali rei ta je s njim, a neki su tvrdili da je sigurno ve poginuo. Sputajui se kroz grmlje i gaj na poloaj ete, primijetili smo pukomitralj ez u zaklonu, ali pukomitralj esca nema. Neprijateljski streljaki stroj dejstvuje leei sa nekih. 1 500 metara na poloaj ete; njegova prethodnica iz jednog gaja, na oko 500 metara, neodluno pokuava da krene naprijed. U tom trenutku dolazimo do pukomitraljeza i primjeujemo Mukonju 4 u kronji ljive, odakle osmatrajui, bere i jede sazrele plodove. Bilo mu je daleko da dejstvuje po neprijateljskoj prethodnici, pa je ekao da prie blie. Cijenio je da uvijek ima dovoljno vremena da u kritinom trenutku kroz gaj savlada greben kose i nae se na novim poloajima. Nije ga obeshrabrilo povlaenje staraca sa pukama,-niti ga iznenadio na dolazak; i jedno i drugo za njega je bilo razumljivo i prirodno. Krajem avgusta 1941. neprijatelj je jakim snagama, sa vie pravaca, prodirao prema Otrelju u namjeri da osvoji slobodnu teritoriju i uniti ustanike. Izbio je do Otrelja. Uz ostale nae snage tu se nala i eta u kojoj sam i ja bio. Nae su jedinice zaustavile neprijatelja, a zatim; ga i potisniule. Tome su najvie doprinijeli pukomitralj esci Mukonja i Ihja Bursa.5 Ovdje su braa Kecman dola do punog izraaja. U jednoj vododerini, Mukonja nije imao naslona za pukomitralj ez sa kojega bi uhvatio neprijateljsku grupu po dubini. Braa su shvatila situaciju, stariji, IMja, inae pomonik na pukomitraljezu, brzo je kleknuo i oslonio se ramenom na zemlju, a Mukonja je hladnokrvno namjestio pukomitralj ez preko bratovih lea i poeo sijati smrt po neprijatelju. Za tren je vododerina bila puna leeva. Braa su krenula dalje gonei neprijatelja.
4 Pero Kecman Mukonja, roen je i rastao u siromanoj seljakoj porodici u selu Bukovai. Otac mu je dugo godina bolovao. Brojna porodica i. teki uslovi ivota na oskudnom posjedu, ili u nadnici kod bogatili seljaka, ili ipada nauili su njega i starijeg brata Iliju da i najtee poslove obavljaju, predano, tiho i uporno. . Mukonja je uoi samog rata zavrio pjeadijsku podoficirsku kolu i kao pitomac otiao na front, aprila 1941. godine. Po rasulu njegove jedinice vraa se u svoj kraj, gdje tiho i neprimjetno nastavlja svoj raniji ivot. I 27. jula, se isto tako Uho ali odluno sa pukomitraljezom stavio na raspolaganje organizatorima ustanka u svome kraju. Ve u prvim borbama, zapaen je kao vjet' i hrabar borac. Njegovo ime postaje pojam hrabrosti- u istonom djelu petrovakog sreza. Takav je bio u svim borbama, a naroito u'Krajikom proleterskom bataljonu i doenije u Sedmoj krajikoj brigadi dok nije junaki pao. na Zelengori u toku pete neprijateljske ofanzive. - 5 Ilija Bursa je po hrabrosti stajao rame uz- rame sa Perom Kecmanom Mukonjom i kao takav uven u narodu. Poginuo je na Kaknju kao komandant bataljona Pete divizije.

792

Prodorom Italijana preko Grahova u Drvar i dejstvom ustako-domobranskih snaga iz Petrovca i drugih pravaca prema Otrelju, nastala je kritina situacija za ustanike snage. Meutim, to nije imalo ozbiljnijeg uticaja na etu. Pokolebah su se samo pojedinci, u prvom redu komandir, koji se bio izgubio dva dana, a rekao je da ide u tab bataljona. etom su ruko vodih zamjenik komandira Dmitar Smilj ani i komesar VojoKreco. Komunisti ete i politiki komesar znah su ta je sa komandirom i brinuli su o tome kako da sauvaju jedinstvo ete, jer su italijanski agenti, i kolebljivi elementi koji su im nasjedah, nairoko i javno irih propagandu o Itahjanima kao zatitnicima od ustaa. Naposljetku se pojavio i komandir sa svojim pratiocem. Sa pojedincima je poeo pripremati teren za kapitulaciju pred Italijanima; govorio je da su vii tabovi obezglavljeni i razbijeni. Zatim je zahtijevao da se eta prikupi,, to je i uinjeno. Tada je komandir poeo sa svojim govorom, jer je smatrao da je doao momenat da ostvari svoje namjere. Govorio je o sretnoj okolnosti to su doh Italijani "koji e has zatiti od pokolja Hrvata i Turaka, o eti koja e se obuavati i pripremati za momenat kad saveznike snage budu pred pobjedom i da emo tako spremni predstavljati dio budue kraljevske vojske; govorio je da e nas Itahjani snabdijevati, da je on to sa jo nekim komandirima eta6 sve skupa ve utvrdio kod Itahj ana u Drvaru. Za vrijeme njegovog izlaganja bilo je otrih upadica i pitanja koja su ga dovodila u vrlo neugodan poloaj. Onda je pred etu stao politiki komesar. Njegovo izlaganje eta je jednoduno prihvatila i manifestovala svoje gnuanje prema dotadanjem komandiru. Iznenaen r e voltom svoje ete i sretan to iz toga nije za njega proizila i tea stvar, komandir je brzo. napustio etu. Tako je naa eta ostala jedinstvena, sa novim komandirom, dotadanjim zamjenikom Smiljaniem, spremna na nove zadatke. Novi zadaci su uskoro stigh. Prenio ih je komandi ete jedan Banjaluanin. Odlueno je da se eta (oko 85 naoruanih boraca sa tekim mitraljezom -i 4 pukomitraljeza) svede na vod najvrih i najodlunijih boraca, u prvom redu onih od kojih ne zavise porodice u zbjegovima. Tako je formiran vod odabranih boraca sa oko 40 ljudi i tri pukomitraljeza. Preostalih petnaestak boraca, pod komandom Peri.ce Kecmana, ostalo je za obezbjeenje zbjega, terenskih i partijskih radnika, i rukovodilaca koji budu prelazili preko tih terena. Ostali sudobili zadatak da se vrate porodicama i da, prema uputstvima partijskih rukovodilaca sa terena, pripreme i obezbijede skloIstovremeno, i na- isti nain, postupili su dotadanji komandiri eta; Mane Rokvi i Vlado Moraa, koji su postali narodni- neprijatelji.
6

793

nita i zimnicu za porodice. Viak oruja (puke i teki mitraljez), konzerviran je i zakopan. To su uinili: zamjenik komandira voda, bivi komesar ete koji je otiao na teren za partijskog radnika i Perica Kecman, koji je ostao sa grupom boraca na tom terenu. Svaki od ove trojice, mogao je po direktivi u danom trenutku izvaditi oruje i ponovo naoruati borce. Nakon nekoliko dana vod je pod komandom Smiljania, krenuo u Podgrme. U to vrijeme nekoliko takvih vodova i eta sa terena Drvara i Petrovca prebaeno je na Podgrme, gdje su ulazili u sastav postojeih jedinica koje su djelovale pod komandom tada formiranog Prvog krajikog odreda u Majki-Japri. Na ovom zadatku vod je ostao od 1. oktobra 1941. do kraja februara 1942. godine. Iako sam duan da borcima toga voda i narodu u krajevima gdje se on borio i ivio neto kaem (jer sam za kratko vrijeme postao komandir toga voda i sa njim komandovao do povratka na svoj teren), to ovom prilikom nisam mogao uiniti. elim samo da napomenem to, da kada smo se pod kraj februara 1942. godine vratili na svoj teren, uli smo u sastav Prve petrovake ete. Njem borci su nosili zakopano oruje svoje prethodnice, i oruje koje su ve bili zaplijenili u dotadanjim borbama sa Itahj anima. Neposredno poshje toga nareeno je da ova eta izabere i uputi u sastav prve proleterske grmeke ete jedan vod sa komandirom. U izabrani vod ule su dvije treine boraca iz voda koji je doao sa Podgrmea, mladih komunista i skojevaca, a za komandira je odreen dotadanji desetar 1. desetine ranijeg voda Jojo Runi, koji je, dok je proleterska eta formirana, odreen za zamjenika komandira ete. Nas dvojica smo se rastali, sada kao disciplmovani komunisti i starjeine, bez obzira na zakletvu koju smo jedan drugom dali, 26. jula 1941. godine.
Vlado BAJI

NEKA SJECANJA NA PARTIZANSKI ODRED MATIJA GUBEC

FORMIRANJE ODREDA I PRATE AKCIJE

mila Vojaeka, koja je partizanima Slavonije poznata pod imenom Jamia, skupila se 4. oktobra 1941. grupa komunista iz kotara Novske. Neki od njih su pobjegli iz .ustakog zatvora u Novskoj, a drugi su do tada ilegalno radili u zapadnom dijelu Slavonije. Njih je pozvao Pavle Gregori Brzi, lan CK KPH, organizator ustanka u Slavoniji, koji se tu tada nalazio. Prvog dana upoznao nas je s vanjsko-politikom i situacijom u naoj zemlji. Iznio nam je rezultate narodnooslobodilake borbe u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Lici, Baniji' i Kordunu i prvim uspjesima partizanskog odreda !U bjelovarskom okrugii. Kazao je da ta odred ima 14 boraca i da njim rukovodi sekretar OK Hasan Cehai Turin. Drugog dana upoznao nas je detaljnije sa zadacima koji stoje pred partizanskim odredima i sa hitnom potrebom formiranja odreda na zapadnom sektoru Slavonije. Pored ostalog rekao je: Na vama je zadatak da razbuktate plamen narodnooslobodilake borbe u Slavoniji; to od vas trai Partija, to trae porobljeni narodi Jugoslavije. Iznosio nam je herojsku borbu ruskih partizana za vrijeme intervencije, 1 govorio o slavnom heroju apajevu, o herojskoj borbi partizana u Kini i nastavio je: Zadaci koji stoje pred vama su teki i odgovorni, ah Partija to od vas trai i ja vjerujem da ete to izvriti. Vi ete biti rukovodioci, oficiri, komesari, vodit ete mase u sveti boj. Sa nama je Crvena armija i veliki sovjetski narod. Ove rijei duboko su se urezale u nau svijest i kasnije su esto ponavljane. Voljeli smo i cijeZajedniki napad 14 .imperijalistikih drava 19181920. godine na Sovjetsku Rusiju.
1

Y N . od sela Hrastovca u daruvarskom kotaru, u kui BohuJL

795

nili Brzog, ali nam je tada bilo teko da sebe zamislimo kao oficire-, komesare. Meutim, za vrlo kratko vrijeme mi smo to i postali. *Pod njegovim rukovodstvom prilo se formiranju odreda. Predloio je da na demokratski nain izaberemo rukovodstvo komandira, politikog delegata i sekretara partijske elije. Izbor je izvren vrlo brzo, a zatim nam je sugerirao da se odredu da ime Matija Gubec. U tek formiranom odredu bilo nas je sedmorica; imali smo sedam puaka, pet pitolja, pet bombi i na svaku puku po 50 metaka. Po socijalnom sastavu bilo je pet radnika i dva seljaka, a po nacionalnom pet Hrvata, i po jedan eh i Slovak. S obzirom da su samo trojica sluila vojsku i znala da rukuju orujem, to je Brzi odredio da se sa ostalima proe osnovna obuka s orujem, kako bi i oni kroz par dana znah da tuku neprijatelja. Poshje vojne vebe uvedena je obavezna fiskultura. Kondicija je naroito potrebna drugovima koji su doh iz zatvora, objasnio je Brzi. Nou spavamo u umi, iako postoji krasan sjenik sa mirisavom otavom, ali Brzi zahtijeva da se priviknemo na vojniki ivot. I on spava s nama, odlazi na strau s pukom o ramenu i tu ostaje po dva sata, kao i ostali borci. Pokuah smo da se objasnimo s njim i da ga odvratimo da spava u umi, kad su noi ve hladne, a naroito od toga da deura i uva odred. No, on je to kategoriki odbio i pet noi je proveo s nama. Pored obuke "boraca, koja je tih dana vrena, odred je ovdje proradio sve partijske materijale okrunice CK KPH i drugo, pod rukovodstvom Brzog, koji je naroito naglaavao potrebu neprekidnog i sistematskog raa na ideoloko-pohtikom uzdizanju boraca i rukovodilaca. Dok se odred nalazio iu Jami, svaku no su pojedini drugovi odlazili u oblinja sela, odravah sastanke s lanovima Partije i simpatizerima, angaujui ih da sakupljaju hranu, oruje, municiju, odjeu i drugo za nae potrebe. Pored toga, po uputstvima Brzog, formirali smo i narodnooslobodilaki odbor sa istim zadatkom, a naroito radi toga da sprijeimo akcije ustake vlasti na otkupu kukuruza. Brzi je jednom u ali rekao: Za sada, kukuruzni odbori. Ovakve odbore formirah smo u selu Tomaici, Hercegovcu i Uljaniku. Sjeam se sastanka u Tomaici, gdje su na miting, pored nekoliko naih drugova, u veini dole pristalice hjevog krila Hrvatske seljake stranke, koji su izlaganje predstavnika ivo komentarisali i u veim odobravah. Tako smo ostvarili kontakt i s jednim poslanikom HSS, koji je kasnije pristupio NOB. Pored ovoga nastojalo se i da-se na dobro796

voljnoj osnovi mobilisi! ljudi za odred, no dan prije pokreta pristupio nam je samo jedan novi borac. Nakon ovih. pet dana intezivnih priprema Brzi je zakljuio da su borci savladah osnovnu obuku, da su nauili onoliko koliko je potrebno partizanskom borcu i da odred moe da krene u prvu akciju. Napravljen je plan. akcije i peti dan uvee odred se rastao od Brzog. Ispratio nas je rijeima: Danas kreete vas osam, za mjesec-dva bie vas stotina, dvije stotine, hiljade, brigade i divizije. Krenuh smo, a vratili smo se poetkam novembra. U meuvremenu odred je 5. oktobra pokuao da izmeu eljeznikih stanica Banove Jaruge i Lipovljana minira prugu pri nailasku voza. Zbog neiskustva stavljen je sporogorei tapin, umjesto brzogoreeg, pa je mjesna ustaka straa, pri patroliranju, osjetila smrad od .upaljenog tapina, skinula ga i. zaustavila voz. Kod Banove Jaruge 16. oktobra odred je postavio zasjedu etvorici straara, koji su svakog dana u isto vrijeme patrolirah istim putem. No, tog dana je naiao samo jedan straar, kojeg smo razoruah i zaplijenili prvi karabin (ovaj straar je kasnije pronio glas da je bilo stotinu partizana, a napao ga je i razoruao sam Pero Car, bez nae pomoi). Ustae u selu Kozarice razoruali smo 29. oktobra, kada smo zaplijenili 6 karabina, nekoliko lovakih duplonki i par pitolja. Odmah iza ove akcije odrali smo u selu miting, na koji su doli skoro svi mjetani. Tu smo se narodu predstavili kao narodna vojska, objasnili ciljeve borbe i pokazali zarobljene ustae (od etvorice jedan je bio ranjen), koje smo nakon mitinga pustili (ustae se do tada u ovom kraju nisu pokazale u pravom svjetlu). Akcija je veoma pozitivno odjeknula s v e ustae iz okolnih sela (okupljene u mjesnim straama) vratile su oruje taborniku i logorniku i svukle ustaku uniformu. Upuenu potjeru (u ijem se sastavu nalazilo i nekoliko eta Nijemaca) zavarali smo i izmanevrirali bez gubitaka. Tada je u odred doao sekretar OK KPH iz Nove Gradike Mirko Kljaji. Osim navedenih bilo je par manjih akcija, zasjeda i diverzija. Odred je ponovo stigao u Jamu 6. novembra na referisanje i proslavu oktobarske revolucije i tu se ponovo naao s Brzam. Podnijeli smo mu izvjetaj o akcijama koje smo izvrili, koliko smo .oteli puaka i druge ratne opreme, te kakav je bio vojniki i politiki efekat dejstva odreda na terenu. Kada je vidio postrojeni odred, sada ve sa . dvadeset boraca, naoruanih, kako ree, do zuba, estitao nam je: Tako, drugovi, samo smjelo naprijed. Poshje toga odrao nam je predavanje o oktobarskoj revoluciji, njenom znaaju za radniku klasu ciielog svijeta i 797

s pjevanjem Internacionale zavrili smo ovu prvu sveanost u naem odredu.

JEDAN PREKINUTI PARTIJSKI SASTANAK

Na odred je 26. novembra 1941. izvrio svoju do tada najuspjeniju akciju napad na kamenolom u Sirau, u zapadnom dijelu Slavonije. Akcija u Sirau je imala veoma snaan odjek u Slavoniji, a i u cijeloj Hrvatskoj. Odred je snanim naletom slomio otpor strae (neprijatelj je imao gubitke od dva mrtva i tri ranjena), pomou unaprijed organizovanih 5060 seljaka iznijet je dio eksploziva iz magacina (kasnije je upotrebljavan za niz akcija i diverzija), a oko 23 vagona eksploziva dignuto je u zrak. Kamenolom i svi ureaji su uniteni, a eksplozija je bila tako snana, da su je zabiljeili i seizmografski aparati u Zagrebu. Zaplijenjene su tri puke, a ostalo oruje su odnijeli raspreni straari. Poslije ove uspjeno izvedene akcije odred je stigao u toku noi 5. decembra u jednu od svojih, baza. Komanda je predviala da se borci tu odmore i da se odri partijski sastanak. Kua u kojoj je odred trebalo preko dana da ostane nalazila se izmeu sela Tornja i Brekinske, na jednom brdacu u vinogradu okruena sa juga i zapada umom. U ovoj kui je ivjela starica Mara Miji sa svojim sinom Bokom i jednom roakom. Od poetka ustanka kod nje su navraah terenski partijski radnici, rukovodioci partizanskog odreda, a esto i cijeli odred; ona je uvijek sve radosno doekivala, pripremala hranu, prala i krpila i zbog toga smo je voljeli i od milja zvali partizanska tetka. Ujutro 6. decembra zakazan je sastanak partijske ehje, koja je tada brojala osam lanova. Na sjeniku i u tali nalazilo se 20 boraca, koji tada nisu bili lanovi KP, a nas oSam otili smo u jednu malu prostoriju izmeu kue i tale, naoruani samo pitoljima; puke smo ostavili na sjeniku. Na strai premia selu Tornju, bili su jedna drugarica i Boko. Pretpostavljah smo da samo od tog sela moe naii neprijatelj, jer se tamo nalazio po zlu poznati (ustaki tabornik Marko arac. Tek to je sekretar elije otvorio sastanak i predloio dnevni red, kad Buco (Gabro Vidovi), gledajui kroz prozor u onom pravcu gdje nismo imali strau, povika: Evo nekih lovaca! Skoio sam do vraita i meu lovcima odmah prepoznaoustakog tabornika arca, obuenog u civilno odijelo. Iao je sa jo nekohko ustaa, koji su se u vojnikom poretku i s pu798

kama uperenim prema kui, brzo pribliavali. Iza njih uskoro primijetismo kolonice ustaa i andarma kako se prebacuju k nama. Nali smo se u vrlo tekoj situaciji odluivale su sekunde. Ustae su ve poele da pucaju u pravcu kue i ostalih gospodarskih zgrada. Prvi meci su bili namijenjeni Buci i meni, jer smo se nalazili na vratima. Bachi smo se na zemlju i poeli pucati iz pitolja. Na sjeniku je nastala prilina panika, jer je "veina drugova uslijed umora bila ponovo zaspala, a probudila ih je pucnjava i jauk jednog borca koji je bio ranjen u trbuh. Situacija se brzo izmijenila u nau korist zahvaljujui Boku koji je dotrao sa strae, otvorio vatru i pogodio jednog ustau, kao i Mii Liljku Braci, koji je iskoio kroz krov tale i iz karabina otvorio brzu vatru na napadae. Ova dva borca uspjela su da natjeraju ustae da legnu i to je bilo dovoljno da svi borci odreda sidu sa sjenika i izau iz tale, kao i nama partijcima da doemo do svojih puaka. Nastala je brza obostrana paljba i poslije naeg juria neprijatelj je bio potisnut kojih-800 metara u umu. Borba se produila s promenljivom sreom, uz obostrane jurie i protivnapade. Neprijatelj je bio nadmoniji, a oekivah smo da uskoro dobije i pojaanje. Zato je jedna desetina dobila zadatak da napada bono, dok je druga jo vodila borbu iza debelih voaka u vinogradu. Ostali su imah da se povuku zajedno sa teko ranjenim drugom prema oblinjem mliniu na reici Bijeloj. Pribliavalo se podne. Buco je previo ranjenog druga i etiri borca ponijeli su prvu rtvu iz naeg odreda prema oblinjem selu, kamo je rijeeno da se povuemo. Nakon skoro dva kilometra odstupanja, odred se prikupio pored Cendeevog mlina i tu se oprostio od svog druga Boe Kurjaka iz sela Braneaca, kotar Pakrac, koji je u toku povlaenja podlegao ranama. Boo je pripadao grupi od 10 omladinaca, skojevaca, koji su u na odred stupili polovinom novembra 1941. na sektoru Papuka i Psunja. U umici pored mlina doekalo nas je mnogo ljudi i ena iz oblinjih sela, naroito iz Kapetanova Polja, Tornja i Brekinske, mahom simpatizera NOB. Svi su bih u brizi da odred nije razbijen ili uniten. Kad smo se prikupili, vidjeli smo da su jo dvojica lake ranjeni. Pozvani smo u selo, nuena nam je hrana, ebad i neki odjevni predmeti, no nismo se zadravali jer je stigla vijest da je iz Pakraca krenula po zlu uvena satnija ustaa satnika Petranovia, nazvanog Balija (popalio je vie srpskih sela na Psunju i u podnoju Papuka pod konac 1941. godine). Ustaama i andarmima, koji su s nama vodili borbu, stiglo je pojaanje kada smo ve odstupili. Petranovieve ustae mislile su da se odred jo uvijek nalazi u kui partizanske
799

tetke. Vie od jednog sata su opkoljavali kuu i otvarali puanu i minobacaku vatru, iako niko ruje davao otpora. Kada su zauzeli kuu i vidjeli da u njoj nema partizana ni ivih ni mrtvih, sve su opljakah, a zatim zapalili i kuu, i ostale .gospodarske zgrade. Neprijatelj je tada pisao slijedee:
Izmeu sela Toranj i Brekinske, opina Kukunjevac, kotar Pakrac 5. XII 1941. godine grupa od 38 komunista vodila je borbu sa orunicima i ustaama. Po dolasku pojaanja ustaama, partizani su se povukli. Poginuo je 1 partizan. Oruniei zapalili 40 kg. eksploziva i propagandnog materijala (izvetaj Ministarstva hrv. domobranstva (D).

U ovoj borbi neprijatelj je imao dva mrtva i nekoliko ranjenih. Sa jednog brdaca posmatramo kako gori prva kua u ovom dijelu Slavonije. Buco i Pero Car oprataju se s naom partizanskom tetkom, koja zbog erke, koja je u toj guvi pobjegla u drugo selo, odbija da ide s nama. Evo vam, drugovi, moga sina Boka2; neka osveti svoju majku i kuu koju su ustae zapalile. Ovim se rijeima stara oprostila od odreda i sina, bodrei nas: Nastavite, djeco, ovu svetu borbu; za mene ne brinite.3 . ' Istog dana odrali smo prekinuti partijski sastanak, samo sa izmjenjenim dnevnim redom. Kritiki smo se osvrnuli na dananju borbu, na nau nedovoljnu vojniku budnost. Smijenili smo komandira, koji s u ovako tekoj situaciji pokazao nedorastao da komanduje odredom. Pohvaljeni su borci koji su se danas posebno istakli i, na kraju, razradili smo plan da se odred jo u toku noi prebaci na Kriko brdo, odnosno u Slavonski trokut. Poshje toga odran je sastanak s cijelim odredom; izvrena je analiza dananje borbe, potvreno smjenjivanje komandira i usvojen plan za dalje, akcije. Na kraju je politiki delegat pozvao odred da oda poslednju poast svom prvom palom borcu, ija rtva treba da nam bude novi postrek u borbi protiv faista. U toku noi krenuh smo u pravcu Trokuta.
Rade PAVLOVI

Boko Miji Borac poginuo je na Bijeloj stijeni u proljee 1942, Nakon par dana uhapena je zajedno sa erkom; junaki je izdrala ustaku torturu, a da nikog nije izdala. Kasnije su je ubile ustase iz panovice, a ki je ubijena u logoru u Staroj Gradiki.
3

DJECA

U USTANKU

IN a svim frontovima okupator je u aprilu 1941. godine preao nau granicu, dok su se na granici izmeu Albanije i Crne Gore jo nekoliko dana vodile borbe. Rodoljubi i komunisti nijesu mogli da se mire s tim da se Jugoslavija be borbe i otpora preda okupatoru. Zahvaljujui njihovom stavu i uticaju, italijanska vojska je potisnuta preko granice Albanije. Pa ipak, uskoro je dolo do kapitulacije.- Jedn dio nae vojske bio je zarobljen, a drugi su se vraah kuama. TJ to vrijeme Pokrajinski komitet za Crnu. Goru i Boku izdao je proglas koji se rasturao meu vojskom. U njemu se vojska uglavnom obavjetavala o izdajstvu reima ivojnih krugova generala i drugih viih oficira. Komunistika partija pozivala je narod da izdri u tom momentu i upozoravala vojnike da po mogunosti uvaju oruje, jer e se borba nastaviti. Pri odstupanju vojnici su u poetku nosili puke i drugo oruje, ali ga je veina njih, kad je dola do veih naselja, poela da baca. Vojnici s bili u vrlo nezgodnom poloaju, jer ih je pristizala motorizovana italijianska vojska koja je dolazila i Albanije preko Podgorice i -ila za Danilovgrad'i Niki, a suprotnim pravcem, iz Nikia prema Pogorici, nailazile sii njemake jedinice koje su dolazile sa druge strane granice, preene ve prije nekoliko dna. Podalje o puta kojim je prolazila tuinska vojska, narod je sa strahom i ogorenjem posmatrao ulazak okupatora. Do oruja bacanog pored same ceste trebalo je doi prije nego to ga okupator pokupi. Moralo se stoga odmah upadati na cestu i izmeu okupatorovih vojnika dizati pobacanoi oruje. Akciju pod Veljim brdom, koja je bila znaajna za prikupljanje oruja, morali smo to prije izvriti dok jedinice
49 U s t a n a k 1941.

801

jednog i drugog okupatora jo prolaze. Ta akcija bila je izvodljiva samo uz pomo djece. Koliko se sjeam, bo ih je osmoro, a moda i vie. Najmlae dijete imalo je nepunih 5, a najstarije 14 godina. Zvali su se: najstariji Drago, pa Jelica, Danilo, Stanoje, Desa, Jovanka, Zeljka i Zelimir. Njihova imena pominjem, jer su ta djeca osim ove znaajne akcije koju su vrila i kasnije u toku rata, imala teak ivot, pun samoprijegora i velikih patnji. Sami su izvrili podjelu posla i ispred samog okupatora dizali oruje i nosili ga na brijeg na kome lei selo. Najmlai su izmeu sebe nosili redenike koji su zveketali po kamenju i ubrzo ih dovlaili na odreeno mjesto. Najstariji su nosili tee oruje a Danilo je u svoju staru kapu najvie prikupljao bombe. Svojim nejakim nogama skakali su s kamena na kamen, obavljajui savjesno ovaj ozbiljan i teak posao, uvjereni da su ovog puta vaniji od starijih. Usput su ponekad skretali jedan drugom panju na neto to bi bilo potrebno da se zapazi za dalji rad. Bistre djeje oi pomno su posmatrale svaki pokret okupatorskih vojnika. Oni sai prolazili cestom na motociklima, sa eirima i crnim perjanicama na glavi, sve po dvojica u redu, pravei neprekidnu, tamnu vijugavu liniju od Podgorice do Danilovgrada. Djeca su do noi prikupila oko 40 puaka, 250 bombi, 7 pukomitraljeza, hrpu redenika, 60 sanduka municije, i drugog oruja. Osim oruja koje su prikupila djeca, donesena su iz Podgorice 4 pukomitraljeza, jedan mitraljez, desetak puaka i neto municije. Prikupljeno oruje je uvee zakopano. Kako j zakopavanje vreno na brzinu i nou, a svjetlo se nije smjelo paliti, zemljite u pojati ostalo je neporavnato, bregovito. Iako je bila pokriveno slamom, ovjek j mogao lako da ga pronae. U kui do te pojate bio je pod zemljom magacin hrane, spreman da u sluaju borbi sa okupatorom, koje su se predviale, zadovolji prve potrebe. Nije prolo ni nekoliko dana a Itahjani su traili da pojedinci predaju oruje i vojnu opremu. Poeh su da pretresaju kue. Doh su i do kue u kojoj su bili sakriveni oruje i hrana. iljastim ipkama boli su zemlju i dizah daske s poda, i da nijesu sluajno promaili samo za nekoliko santimetara, magacin sa hranom bio bi otkriven. U toj kui nalazili su se Zeljka i Zelimir, najmlai iz grupe djece koja je prikupljala oruje. Oni su bih i jedini od djece koji su' znali gdje je sakriveno oruje i hrana, zato su iskolaenih oiju posmatrali ta rade Itahjani. Po cijelom po802

stupku Italijana moglo se pretpostaviti da su bili obavijeteni 0 prikupljanju oruja. Poto nijesu nali nita, oni su izveli djecu na jedno uzvienje pred kuom, uzeli ih na nian i tra-, ili od njih da govore gdje je oruje ili e u njih pucati, ali djeca su utala. Ni strah za ivot nije ih mogao prisiliti da govore. etrnaestog jula 1941. u prvim ustanikim danima, zakopano oruje se koristilo u akciji na Veljem brdu, koju je organizovala Komunistika partija. Narod se poeo masovno boriti protiv Italijana. Istog dana, djeca o kojima govorim, nosila su vodu na vrh brda, gdje su u zaklonima bih mai borci. Iste noi okupator je zapalio itavo selo. Porodice su ostale bez krova nad glavom. Prije no to je selo zapaljeno, narod je uspio da napusti domove i pree rijeku Zetu. U tom selu bio je vei broj komunista, meu kojima i istaknutih. Uticaj Partije bio je velik tako da su i njihova djeca, iako mala i nejaka, morala ii stopama svojih roditelja i na svoj nain pomagati nau borbu. Njihov ivot za vrijeme rata dokazuje da su djeca u narodnooslobodilakoj borbi dala svoj puni doprinos, a i svoje nejake ivote. Najstariji meu njima Drago je ve u svojoj 14. godini uestvovao u ustanku, ostao je i dalje u partizanima i poetkom 1943. godine poginuo, izvravajui vrlo teak zadatak. Jelica njegova sestra, 14. jula je pobjegla i sakrila se od Italijana, a poetkom 1943. godine otila sa partizanima i ostala do kraja rata. Stanoje je 14. jula 1941. godine napustio kuu. U meuvremenu, etnici su mu iz zasjede ubili majku i oca, njegov stariji brat je strijeljan, a mlai poao u partizane. Stanoje je ostao sa mlaom sestrom. 13-godinji deak nosio je hranu u spuki zatvor. Tamo su ga uhvatili- etnici i predali Nijemcima. Posh je kratkog vremena objesili su ga zajedno sa nekoliko rodoljuba na telefonskim stubovima pod Veljim brdom. Te noi, kad su Nijemci pripremali veala, nekoliko puta se uo djetinji Stanojev glas: Ne mene... ne mene.. ; Zatim je uutao. Njegova sestra, desetogodinja Jovanka, osvanula je ispod objeenog brata. Selo je bilo pusto. Kada su je ujutru. partizani zvali preko rijeke, ona je plaui napustila mrtvog brata 1 strica, prela kod partizana i ostala do kraja rata. Danilo je isto tako 14. jula 1941. godine napustio kuu, krio se od okupatora, a 1942. godine bomba ga je raznijela. Desetogodinja Desa takoe je morala napustiti kuu 14. jula 1941. godine, sklonila se od Italijana i etnika, a poetkom 1943. godine pola sa partizanima i ostala do kraja rata.
49*

803

. I Zeljka i Zelimir brat i sestra napustili su kuu 14. jula 1941, poto im je otac bio jedan od istaknutih komunista u Crnoj Gori. Iako su bili mah, ostah su u partizanima sve do kraja 1942. godine, kad su se nae jedinice povlaile za Bosnu. U Pivi im je otac naredio da se moraju vratiti, kako bi dao primjer dragima. Mah Zelimir od groze i straha ugrizao je oca za ruku u znak protesta zbog tako tekog nareenja. U Pivi su ih zarobih Itahjani, poveli ih u nikiki zatvor i tamo ih za kaznu izvodili da posmatraju sva strijeljanja i veanja koja su u to vrijeme vrena od strane Italijana i etnika. U Danilovgradu su im pod grlo stavljali pitoj. Sipali su na njih ' petroleum prijetei da e ih zapaliti. Najzad su odrpanog brata i sestru doveli u Podgoricu, izlagali ih ruglu i ismijavanju da bi na taj nain dokazali da je borba partizana propala, kada djeca partizanskih voa tako izgledaju. Djeca su se zatim nala u podgorikom zatvora na Z ab jeli. Tamo su im Itahjani i etnici davali limunadu, ali djeca iako eljna svega, nisu htjela da je prime. Tu su ostatalo mjeseci. Poslije izlaska iz zatvora 1943. godine, ponovo su prela rijeku Zetu, dola kod partizana i sa partizanskim jedinicama ostala do kraja rata.
Lidi ja JOVANOVI

SJECANJA NA ROMANIJSKI PARTIZANSKI BATALJON

prvih vojnih akcija na podruju Romanije ustanak se naglo irio i raspoloenje naroda za narodnooslobodilaku borbu vidno je raslo. Na politiki utioaj stalno je jaao emu su doprinijeli postignuti uspjesi u prvim borbama, politiki rad naih aktivista u narodu, kao i organizovaniji rad Komunistike partije koja je irila svoj utioaj i sticala nove lanove, naroito meu borcima u vojnim jedinicama. Situacija je bila povoljna da se izvre vee i organizovanije vojne akcije i da se likvidiraju znaajnija neprijateljska uporita u ovome kraju, a u prvom redu Sokolac i Rogatica. Ovome je na ruku ilo i to to su stalno pridolazili novi borci' u nae jedinice. Priliv boraca zahtijevao je, opet, dalje organizovanje vojnih formacija, pa se sredinom avgusta pristupilo formiranju eta, a 22. avgusta formiran je Romanijski partizanski bataljon koji. je u svom sastavu imao: Mokranjsku, Romanijsku, Praansku, Glasinaku i Kopitsku etu. Prvi komandir Mokranjske ete bio je Boo Jugovi. U ovoj eti isticalo se u prvim borbama niz drugova iz ovoga kraja, kao npr.: Tomo i Risto Buki, Mitar, Milan i Pavle Mini, edo uld, Risto Samardija, Milivoje Kusmuk i drugi. U kasnijim borbama iz ove ete se razvio Mokranjski bataljon koji je imao vee eta i koji je vodio niz akcija oko Mokroga i na sektoru prema Sarajevu. Komandir Romani jske ete bio je Milanko Vitomir, seljak iz sela Djedovaca sa Glasinca. Veoma hrabar. Istakao se odmah, u prvim borbama i stekao veliku popularnost kod boraca. Stoga je i postao komandir Prve romanijske ete.1 eta je imala dva voda sa pukomitraljeskim odeljeniem. Komandir prvog voa bio je poznati borac, omladinac Milan arac, iz
1 Poginuo je pri drugom osloboenju Rogatice, juriajui pred svojom etom pri zauzimanju utvrenja u gradu.

P oslije *

805

istoga sela odakle je i Milanko. On se takoe isticao neustraivou u borbama na Romaniji:2 Komandir drugoga voda bio je Jovo Jankovi, seljak omladinac iz Krnjija sa Glasinca.3 Komandir Preanske ete bio je Tomo Majkalovi, istaknuti borac sa Romanije. Od ove ete kasnije se razvio Praanski bataljon u kome su naroito veliku ulogu odigrale Viteko i vorska eta. Komandir Viteke ete bio je Milan Simovi, eljezniki radnik iz okoline Prae. Istakao se u borbama protiv Nijemaca i ustaa koji su znatnim snagama pokuavali da obezbijede redovan saobraaj izmeu Bosne i Srbije na pruzi Sarajevo Viegrad. Zahvaljujui u prvom redu ogromnoj hrabrosti i vjetini Milana Simovia i nekoliko drugova iz njegove ete, ta pruga je u 1941. godini uglavnom bila onesposobljena. Ni oklopni vozovi iz Sarajeva nisu uspjeh da se spasu. Nekohko najvanijih mostova, vijadukta i tunela otilo je u zrak, a niz vagona i kompozicija ostajalo je pored pruge. Milan Simovi se uvrstio dostojno u spisak narodnih heroja Romanije. Komandir vorske ete Mihajlo Cvoro, seljak iz toga kraja, proslavio se takoe svojom smjelou u borbama i svojim istrajnim politikim radom kojim je uspio da od svih omladinaca i sposobnijih ljudi svoga sela formira etu koja je dala niz poznatih boraca.4 Borci Glasihake ete su bili iz sela centralnog Glasinca, a njen proslavljeni komandir Danilo oki, koji je u kasnijim borbama na elu svoje ete poginuo na samom vrhu Romanije, na Crvenim stijenama. 5 Mnogo je poznatih boraca bilo omiljeno meu narodom i isticalo se svojom hrabrou, ali je meu njima najpoznatiji bio, kao istaknuti predratni komunista, jedan od organizatora ustanka, omiljeni rukovodilac :i komandir Danilo oki. Jedan broj boraca ove ete poginuo je u borbama u ovom kraju, a drugi su kasnije otili u Prvu proletersku i estu istonobosansku brigadu gdje su se isticali svojom hrabrou. Najvei broj ih je izginuo u borbama tih brigada. Mnoge porodice su dale vie boraca kao: Koprivice, Odovii, Beatovii, urkovii, Kosorii, Jolovii, Marici, Kovaevii, Baovii, Borovani, Jankovii i drugi.
2 Kasnije je stupio u Prvu proletersku brigadu gdje je vrlo brzo postao komandir ete. a poslije i komandant proslavljenog Beogradskog bataljona. Poginuo je kao junak u bici na Sutjesci. 3 On je kasnije postao komandir Druge glasinake ete i isticao se u svim borbama u kojima je uestvovao. Kasnije je pao u ruke etnicima, koji su ga krvniki muili i na koncu zvjerski ubili. Proglaen je narodnim herojem. 4 Poginuo je u borbi s,a etnicima 1943. godine. Za istaknute zasluge i pokazanu hrabrost proglaen je narodnim herojem. 5 Proglaen za narodnog heroja.

806

U ovoj eti su bili neko vrijeme kao borci Marko Eimovi, kasnije komandant Glasinakog bataljona Seste brigade6 i Mihailo Bjelokovi, kasnije zamjenik komandanta dvadesete romanijske brigade.' Kopitsku etu su sainjavah borci iz sela na padinama planine Kopita kao i iz Sokolovia. Komandir ove ete je poznati borac sa Glasinca Svetko Furtula. Bio je iz siromane seljake porodice i itavo vrijeme se borbom probijao kroz ivot. Zraio je potenjem i drugarstvom radi ega su ga borci naroito voljeli. Mrzio je ne samo okupatore i domae izrode nego i sve vladajue krugove bive Jugoslavije. Bio je plahovite udi, neumoran u radu, smion u borbama. 8 U ovoj eti su se isticah politikim radom Uro Planini i Vlado Cvijeti kao i niz boraoa_m.edu kojima su bili poznati braa erii, Malovii, Cvijetii, alii i niz drugih. Kopdtskoj eti bio je pridodan i zatitni odred boraca koji je imao zadatak da titi sela od ustakih napada iz Sokolca: Romanijski partizanski bataljon napao je 25. avgusta u toku noi Sokolac koji je branilo 35 neprijateljskih vojnika i andarma iz dobro utvrenih poloaja, sa dva teka mitraljeza i tri pukomitraljeza. Poslije est sati borbe Sokolac su na juri oslobodili Romanijska, Kopitska i Glasinaka eta i vod Svetozara Kosoria, koji je doao iz okolice Han-Pijeska gdje je uestvovao u niz akcija i u borbama za osloboenje Han-Pijeska. 9 Neprijatelj je imao nekoliko poginulih vojnika i andarma dok su svi ostali zarobljeni, a zaplijenjeno je sve automatsko i drugo, oruje. Kod partizana su poginula 3 borca: Marko kiljevi i Mladen Milovi, seljaci sa Glasinca i Mladen Vukovi, omladinac iz Mostara, poznati borac i lan Komunistike partije. Osloboenjem Sokolca likvidirano je najpoznatije neprijateljsko uporite u sredini slobodne teritorije Romanijskog partizanskog odreda. Ova pobjeda je vrlo pozitivno uticala na dalje omasovljenje naih jedinica i na politiko jaanje narodnooslobodilakog pokreta na irem podruju. Poslije ove pobjede dalje se omasovljavaju vojne jedinice i stvaraju nove.
6 Poginuo je u prvoj ofanzivi i proglaen narodnim herojem. ~ Poginuo je u 'borbama sa ustaama na Srebrnici. 1944. godine. Za istaknutu hrabrost i zasluge odlikovan Ordenom narodnog heroja. 8 Furtula je u 1942. godini bio iznenada, na prevaru, uhvaen od Nijemaca i usitaa, odveden u koncentracioni logor i zlikovaki masakriran i ubijen. 0 Svetozar Kosori je bio .istaknuti borac u tome kraju, lan Komunistike partije i predratni politiki borac. Poginuo je 1943. godine, u borbama sa etnicima. I on je jedan od poznatih boraca i narodnih heroja ovog kraja. On se u borbi za Sokolac istakao zajedno sa D a nilom Bokiem likvidirajui bombama neka vanija uporita. i"

807

Oko Rogatice se rasplamsavaju borbe na podruju Sem,ea sv do Drine kao i u neposrednoj okolini Rogatice gdje se posebno istie Guevska eta sa svojim komandirom Milisavom Cero viem koja vodi borbe sa neprijateljima oko Rogatice i na komunikaciji Sokolac Rogatica. U ovoj eti istaklo se niz poznatih boraca iz ovoga kraja kao to su Rajko i Malkan Kariik, Radivoje Frganja, Ljuboje, Ratko i Milovan Jovii, petoro brae Radonjia i niz drugih. Samo u ovoj eti poginula su u toku NOB-a 84 borca."U tom kraju istiu se jo braa Rackovii. Ikonjai, Mrakii i Obradovii. Pored grupe boraca sa Glasinca koji su sa Perom Kosoriem i Slobodanom Kezunoviem jo ranije bih upueni na podruje Kalinovika da pomognu oko formiranja Kalinovikog odreda i izvoenja prvih borbi, upuena je grupa Romanijacli na Crepoljsko da formira Crepoljsku etu i da vodi akcijo prema Sarajevu. Komandir te ete bio je omladinski rukovodilac Savo Prea, ak sa Glasinca. U eti su bili predratni komunista Mihajlo Obrenovi, Marijan Pauni 10 i Vide Jaki,10 seljaci sa Glasinca. Petoga septembra Romani j ski partizanski bataljon likvidirao je ustaka uporita u okolini Rogatice, blokirao Rogaticu i napao je u toku noi. estoga septembra ujutru nai borci, kojima su se pridruile i neke etnike jedinice, oslobaaju prvi put Rogaticu, ali je poshje nekoliko sati odmah naputaju, jer su neke etnike jedinice unosile nered, a neprijatelj je izvrio snaan protivnapad. Bez obzira to nae jedinice nisu dugo drale Rogaticu, ovaj napad je imao snanoga odraza u tome kraju, naroito kod muslimanskog stanovnitva, koje je, zahvaljujui naim politikim aktivistima iz Rogatice, kao i nekim poznatijim komunistima sa sela iz neposredne okohne, pokazivalo simpatije prema narodnooslobodilakom pokretu i izvjestan broj ljudi e javljao u nae jedinice. Tako je iz Eogatice neto kasnije otiao-znatan broj drugova u nae partizanske jedinice. Vei broj tih drugova poginuo je hrabro u naronoosloboilakoj borbi, a neki su istaknuti kao neustraivi junaci este istonobosanske brigade (Muhidin ahinpai, Ahmet Hazifovi, Mustafa Nalbanti, Adem Akamija, Goruanin i drugi). Na selu meu muslimanima, naroito znatan uticaj su imali nai drugovi Camil Dindo, koji je sa cijelom porodicom otiao u partizane. Njegov sin Ragib bio je istaknuti junak u istonoj Bosni i proglaen jenarodnim h e r o j e m . Veliki uticaj imali su u tom kraju Mujo Hodi i njegov sin Asim. Zahvaljujui aktivnosti ovih naih drugova, kako u Rogatici
10 Marijan Pauni je poginuo kao poznati mitraljezac u estoj istonobosanskoj brigadi a Vide Jaki strijeljan od ustaa 1943. godine.

808

tako i na selu, veliki broj muslimana stupio je u Romanijski partizanski odred, pa je meu prvima u Bosni i Hercegovini bio formiran i Muslimanski partizanski bataljon. Veliki uticaj na opreeljivanje muslimana imala je naa borba, prvilna politika linija u razvijanju bratstva i jedinstva,: kao i etniki pogromi muslimanskog stanovnitva, koje su poele da sprovode pojedine etnike jedinice. Romanijski partizanski odred je na vie mjesta organizovao zatitu muslimanskih, sela od etnikog napada, to je imalo vrlo pozitivan politiki eferat. Proglas muslimanima koji je izdao Romanijski partizanski odred koncem avgusta takoe je doprinio pravilnom pohtikpm shvatanju nae borbe od strane muslimanskog stanovnitva. Kada je neprijatelj ponovo zauzeo Rogaticu, njegove snage iz Sarajeva su pojaale aktivnost na samom sektoru Romanije i uspjele su da zauzmu najvanije poloaje, Crvene i Orlove stijene. Na tim isturenim poloajima nae ete vodile su duge i uporne borbe i najposhje uspjele ponovo zagospodariti tim poloajima nanosei neprijatelju znatne gubitke. U toku 23. i 24 setpembra jake domobranske snage napadale su slobodnu teritoriju od Sarajeva u dva pravca: jedna kolona je krenula prema Prai gdje je uspjela da stigne poslije tekih bobri sa Praanskom etom ostavljajui na putu vie mrtvih i ranjenih i 13 zarobljenih vojnika sa znatnom koliinom oruja i municije. Druga satnija peaije krenula je preko sela Vukosavljevia prema Rogatici, ali je kod sela Novoselaca bila napadnuta od eta Romanijskog bataljona i od naroda sa Glasinca, koji se masovno podigao s orujem koje je imao pa i sa sjekirama i drugim poljoprivrednim' alatom i uspio zajedno sa vojskom da opkoli neprijatelja i da ga poslije bobri u potpunosti zarobi. Tom prilikom zarobljeno je 168 neprijateljskih vojnika i 6 oficira, a od oruja 5 tekih mitraljeza i dva pukomitraljeza, jedan baca mina, i veliki broj puaka, municije i drugog materijala. Ova pobjeda znatno je doprinijela moralu naih jedinica koji je zbog snanih neprijateljskih napada artiljerijom, avionima d pjeadijskim snagama bio neto poljuljan. U tom kraju su se poele smanjivati neprijateljske snage, a povealo se naoruanje nae vojske. Karakteristino je istai da su neke etnike jedinice koje su se bile pridruile naim snagama u odbrani Romanije napustile svoje poloaje i da je etnika izdaja na frontu jae poela da dolazi do izraaja, a njihova rovarenja "u pozadini osloboene teritorije da unose smutnju i nered. Ovo su samo neke znaajne borbe u tom periodu kroz koje je Romanijski partizanski odred sticao borbeno iskustvo, irio slobodnu teritoriju i uvrivao svoje redove. Borbe nje809

govih jedinica bile su poznate irom nae zemlje i njegov komandant Slavia Vajner ia bio je ve uven kao legendarni borac sa Romanije. Prilikom svake vee borbe neprijatelja je hvatala panika to se vidi iz njegovih izvjetaja. Tako se na primjer, u tim izvjetajima kae: U oblasti Sarajeva planina Romanija je iu rukama pobunjenika. Oko Sarajeva sve vri. U jednom njihovom izvjetaju 11 od 7. septembra se kae da je na pruzi Sarajevo Viegrad porueno 9 mostova. Osmog istoga mjeseca obavjetavaju da je u Sarajevo kao pomo stigla konjika pukovnija iz Zagreba d Virovitice, a 14. septembra situacija' je kritina jer je Sarajevo odsjeeno sa svih strana osim prema Brodu. Upuena je jedna bojna iz Mostara u Sarajevo koja je zamijenjena tahjanskim trupama. U izvjetaju od 18 septembra' se kae:
Na pruzi SarajevoViegrad akcije pobunjenika su sve ee i jae. eljezniki saobraaj jo nije uspostavljen. Ukoliko se negdje uspije teta da popravi, odmetnici odmah u jakoj razmjeri opet porue eljezniku prugu. Neka: muslimanska sela iako dobro naoruana predaju se pobunjenicima itd.

Svi neprijateljski izvjetaji sa strahom govore o novim akcijama, dok s druge strane citiramo neke nae izvjetaje. U Biltenu Vrhovnog taba Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije od 8. septembra 1941. godine kae se: Nae priznanje i zahvalnost izraavamo Romanijskom partizanskom odredu, koji je u borbi sa neprijateljem pokazao veliku hrabrost i vjetinu. A u Biltenu od 20. oktobra stoji: Od Zvornika preko Vlasenice, Han-Pijeska i Sokolca pa sve do Crvenih stijena na Romaniji sve je osloboeno. Narod u Bosni i Hercegovini oduevljeno doekuje i pomae nae partizane.
Grujo NOVAKOVI

11 Zbornik dokumenata i podataka o narodnoosloboilakom ratu, tom IV knj. 1, str. 699.

PRVE ORUANE AKCIJE U ROGATIKOM KRAJU

J edna njemaka motorizovana jedinica jaine oko 600 vojnika osvanula je 11. aprila 1941. godine u Rogatici. Niko joj nije pruio otpor iako je Rogatica kao mobilizacijski centar bila puna vojnika i oficira meu kojima je bilo i nekoliko generala. U zemlji vie nema vlasti. Kod naroda je zavladala opta nesigurnost i strah, nasilje se ve osjea, a okupator trai da se oruje odmah preda. Ko ne izvri nareenje, bie na mjestu strijeljan, kae se tu oglasu. Nijemci su pristupili i organizovanju nove, ustake administracije. Dolaskom na vlast, ustae poinju da zlostavljaju narod i pljakaju po mjestu i okolnim selima. Nasilje uzima sve vie maha. Strah i nepovjerenje lebde nad romanijskim selima kao crna sjenka. Stare zaevice zapodjenute na ovinistikoj osnovi dobi ja ju iroke razmjere i donose prve rtve. Poetkom maja poinju hapenja. Najugledniji ljudi, dobri domaini i mirni ratari, odvoeni su u zatvore koji postaju prava muilita. Koncem maja iz Rogatice je upuen prvi transport od 34 .zatvorenika za Jasenovac, odakle se ni jedan od njih mje vratio. Zivi se u paninom srahu. Niko mje vie siguran da nee istog dana biti strpan u zatvor ih ubijen. Ljudi ostavljaju ratarske poslove i kriju se po umarcima oko kua. Pribavlja se oruje za linu sigurnost. Stvaraju se manje naoruane grupe radi odbrane sela. S obzirom na malobrojne snage koje su stajale nasuprot dobro naoruanim Nijemcima i ustaama, nije se odmah pristupilo pruanju oruanog otpora. Upravo u vrijeme preivljavanja tako tekih dana, nekako sredinom ljeta, doao je u ovaj kraj Danilo oki1 sa Gla1 Jedan od organizatora ustanka u ovom kraju; poginuo je na Romaniji kao komandir Prve glasinake ete. Proglaen je za narodnog : : heroja.

811

sinca, koji je od ranije odravao vezu sa nanna i bio ne samo poznat narodu ve i veoma omiljen. U Guevu, Rogatici i .drugim selma rogatike optine bilo je tada vie naprednih i politiki uzdignutih ljudi, simpatizera Komunistike partije, koji su izvravah i zadatke partijske organizacije sa Glasinca jo. prije rata. Na sastanku u Guevu Danilo je okupljenoj grupi tih drugova govorio o trenutnoj situaciji kod nas i u svijetu, a potom je izloio ciljeve i zadatke oko priprema za podizanje ustanka na ijem je elu Komunistika partija Jugoslavije, ukazujui da nije daleko dan kada e poeti oruana borba protiv okupatora. Konkretni zadaci bili su da se ustaama onemogui odvoenje ljudi u zatvore,. da se prikuplja oruje, da se obiu sva okolna sela i da se ispita ko poseduje oruje i kakvo je raspoloenje naroda za borbu, kao i da se uhvati voza sa amilom Dindom i Mujom Hodiem, sa drugovima u Rogatici i jo velikim brojem pojedinaca iz okolnih sela. Rezultat tog sastanka bio je da je oruana grupa u Guevu toliko porasla da je poslije nekoliko dana formirana Guevska eta, koja je ve pri formiranju imala 2 pukomitraljeza, 48 puaka, 15 bombi i 8 pitolja. U najveem jeku priprema za ustanak sa Glasinca doao je od taba Romanijskog odreda (koji je tih dana bio formiran) i komandanta Cie poziv da neko iz Gueva doe na sastanak u tab, na Romaniji. Odreen je i otiao Rajko Koriik. Po njegovom povratku eta je poeLi manje akcije raskopavajui ceste i ruei telefonske stubove na relaciji Sokolac Rogatica. Poslije nekoliko dana ia je sa Romanije uputio Danila okia i Desimira Preu na Sjemc-c: da bi radili na dizanju i razgaranju ustanka. Iz Guevske ete na taj zadatak, zajedno sa Danilom i Desimirom, poh smo: Rajko Kariik, Milovan Jovii i ja. Djelovali smo obilazei sela i svakodnevno objanjavajui narodu situaciju u svijetu i kod nas, kao i mjere koje se sprovode za dizanje opteg ustanka u itavoj Jugoslaviji. Za nekoliko dana pristupilo je naoj grupi desetak naoruanih mjetana. Na dolazak ohrabrio je stanovnitvo i veoma smo brzo uspjeh da pridobijemo Ijucio za sebe. Oni su prihvatili Danilova objanjenja i izraavah spremnost da se dignu na ustanak. Bilo je i nestrpljivih koji su zahtijevali da se odmah napadaju anarmerijske stanice To su bile korisne tenje koje je valjalo iskoristiti, pa smo ubrzo preli na akcije. Prvi napad izvrili smo na andarmerijsku stanicu Lijeska. Pored 13 naoruanih ljudi uestvovalo je i oko 50 mjetana koji su umjesto puaka nosili razna orua. Prve bombo ustanika su eksplodirale. Uzvici golorukih ljudi sa svih strana
812

oko kasarne naruavali su nonu tiinu. Culi su se povicli Naprijed. Crnogorci, Naprijed Srbijanci da se neprijatelj ne dosjeti da to napadaju mjetani. No, kasarnu nismo zauzeli. Pred zoru smo morali odstupati. U borbi je jedan ustanik bio ranjen. Sjutradan su po okolnim selima kruili razni komentari i proricala se najcrnja sudbina itavom kraju. Pronosile su se vijesti kako Nijemci lijepe po Rogatici plakate kojima obavjetavaju da je Moskva opkoljena, da svakog asa oekuju njen pad i da su sve nade ustanika uzaludne. Jedne veeri okupila se oko nas grupa zaplaenih i kolebljivih ljudi iznosei otvoreno da bi za njih bilo najbolje reenje da odu i jave vlastima ko je u njihovom kraju uzbunio narod i da je to jedini izlaz da se ostane iv. Neuspjeh u akciji i komentari po selima ubrzah su sprovo enj e u ivot naih planova. Naime, morah smo to prije napasti druga uporita i uspjeti' u tome, kako bismo vratili povjerenje naroda i uvjerili ga da je moguno pobjeivati. Prilika se brzo pruila. Dok se naa grupa odmarala na Hajdukoj vrtai i sreivala za predstojee akcije, ustae su uhvatile Filipa Krsmanovia i njegova dva sina, i nakon muenja u neosvojenoj andarmerijskoj stanici Lijeska vezane ih potjerah za Rogaticu. S obzirom da nam je vijest o tome dola iznenadno, nabrzinu smo se rasporedili i jurnuli prema njima. U borbi je jedan ustaa poginuo dok su se ostale razbjeale. Izmrcvarenog Filipa i jednog njegovog sina smo oslobodili, a drugog su ustae uspjele ubiti. Naa akcija pozitivno je odjeknula irom borike optine i podstakla. stanovnike da pokau sve raspoloivo oruje. Tako je neki mjetanin donio dva sanduka bombi i pet puaka; Predajui ih okiu on je rekao: Evo, djeco, kada ste takvi junaci ja u za vas sve dati. U to vrijeme bio je ve gotov i plan za napad na andarmerijsku stanicu na Sjemeu. Odlueno je da se u ovu akciju ne vode nenaoruani ljudi. Poli smo samo nas trinaestorica naoruanih pukama i bombama. Opkoljavajui kasarnu zatekli smo na spavanju andarmerijskog komandira u kui odmah pored stanice. Strano se uplaio. Poshje kraeg razgovora pristao je da ide pred nama na vrata kasarne i da zove deurnog da mu otvori. Ujedno nas je upoznao sa rasporedom prostorija i mjestom gdje se nalazi oruje. Danilo je svakom tano odredio zadatak. Poto je komandir otvorio vrata, na' prepad smo upali u kasarnu i zauzeli svaki svoje mjesto. Jedan od jedanaestorice andarma potraio je pitolj pod jastukom, ali ga nije mogao nai jer smo ga mi na vrijeme digli. Kasarna je bila u
813

naim rukama, U akciji smo zaplijenili 13 puaka, 18 bonabi, 1 pitolj, 2000 metaka i radio-aparat. Sa zarobljenim andarmima razgovarali smo do kasno ujutro. Danilo im je dugo objanjavao kakva smo vojska, zato diemo ustanak: i pozvao ih da pou sa nama. Nisu pristali, ve su traili da-ih pustimo da idu u Rogaticu, obeavajui ujedno da se nee nikad boriti protiv oslobodilake vojske. Pozdravili smo se sa njima i pustih ih da odu u Rogaticu. Poslije ove akcije cijeli kraj je ustao. Rue se mostovi i podzidi na komunikaciji Rogatica Viegrad; telefonska linija vie ne postoji; plamen ustanka sve se vie razgorijevao; ustanicima pridolaze novi borci pomae nas cio narod. amil Dindo i Mujo Hodi s grupom drugova iz Osova i atorovia poruili su most i telefonsku liniju u neposrednoj blizini Rogatice. Njih dvojica su doli na Sjemee i obavjestili nas da je nekoliko muslimanskih sela dobro organizovano, da je narod odbio poziv da stupa u domobrane i ustae i da su akcije koje smo izveli dobro primljene u muslimanskim selima. Predviaju da emo ubrzo moi oformiti_i partizansku jedinicu od boraca koje su oni organizovali u atoroviima, Osovu i Okruglom. Iz itave okoline Rogatice dolaze nam grupe naoruanih ljudi. Trae savjete ta da rade. Najradije bi ostali sa nama. Danilo DoM skoro sve vraa u sela sa zadatkom da okupljaju naoruane ljude i odmah stupaju u akciju, da napadaju kolone okupatora, da rue komunikacije i brane sela. U sve eim akcijama naroito se istie Guevaka eta. Ona ve broji preko 100 boraca. Naoruana je sa dva pukomitraljeza i pukama,, a ima i dovoljno municije. Nj end borci dobro su razruili komunikaciju Sokolac Rogatica i onemoguili neprijatelju saobraaj. eta dri poloaj u neposrednoj blizini neprijateljskog garnizona u Rogatici i svakodnevno vodi borbe. Od jutra do mraka vri kao u konici Ujutro borba redovno poinje pucnjevima puaka i rafalima mitraljeza, a zavrava se juriem i bombama. Narod je tada tvrdio da je to nepobjediva eta. Izabrao je i odbor koji se brinuo o ishrani vojske, kao i o smjetaju i ishrani izbjeglica. Poetkom avgusta grupa drugova iz sela Vraalice poruila je prugu izmeu eljeznikih stanica Mesii i Hrenovica. U grupi su bili Milanko Vitomir i Mlaan arenac sa Glasinca i jo nekoliko drugova koji su doli sa Romanije ovaj kraj radi podizanja ustanka. Sedmog avgusta vea ustaka jedinica opkolila je Vraalice i uspjela da pohvata i odvede u zatvor oko 20 ljudi. Pomenuta ustanika grupa vodila je borbu sa ustaama i primorala ih na odstupanje. To je ujedno i prva oruana borba u tom dijelu Rogatikog kraja.
814

Organizovane naoruane grupe postoje i u Seljanima, Mesiima, Varoitima i Podrogaticom. One brane sela i rue komunikacije. Tako je neprijateljski garnizon u Rogatici ugroen sa svih strana. Uskoro se u gotovo svim selima formiraju, jedinice ustanika desetine, vodovi i ete, te je tab Romanijskog odreda postavio zahtjev da to bre radimo na njihovom povezivanju i obrazovanju jedinstvene komande za cijeli kraj. Time su uspjeno prebroene prve krize ustanka, strah i kolebljivost su savladani, a oruana borba prihvaena kao jedino moguan put da se narod spasi od nasilja okupatora i 1 njegovih slugu.
Ratko JOVIIC

KAKO

SAM P O S T A O D I V E R Z A N T

S lom stare Jugoslavije zatekao me je u Osijeku, kamo sam bio premjeten po kazni. Dani raspadanja dotadanje vlasti, zbunjenost ljudi oko merle a naroito obezglavijenost sitnili politikanata, raspad i razoruanje pripadnika stare- jugoslovenske vojske, drsko oholi i nadmeni njemaki vojnici po ulicama, pretvaranje do tada neprimjetnih i neprimijeenih malograana u folksdojere i ustae, nadimanja o tome tko je vei i zasluniji Hrvat, konfiskacije, prvi progoni i strijeljanja (a ja sam stanovao kod 2/idovke), sve se to odigravalo kao zbrkani film pred mojim oima. Ipak sam bio miran, iako sam gledao kako se jedan uzak sloj malograana uznemirio i poludio i trai, u ovom traginom asu, svoju ivotnu ansu. Stojei po strani u tom komaru upao sam u oi drugovima s kojima sam radio i zato su mi.se obraali s pitanjem: A ta ti veli? Sta je ovo? Kuda to vodi? Ja sam im razjanjavao' situaciju sa antifaistikih pozicija, onako kako sam tada znao i umio. Imao sam dvadeset godina, mnogo nepomuenih ideala, donekle izgraen antifaistiki stav, neke jo prilino neraiene pojmove o novom, humanijem drutvenom poretku i o pravima radnih ljudi. "Ve na kursu za PTT mehaniare u Beogradu 1937/38. raistio sam s nacionalistikim osjeanjima, jer sam kao Hrvat tamo naao iznenaujue mnogo prijatelja i odlinih drugova Srbijanaca, Makedonaca i Slovenaca i doao do saznanja da je za drutvene i ljudske odnose vaniji ovjek drug nego to gdje je roen i ta je po narodnosti. Rasistio sam i s rehgijom, kao zabludom. Bilo je to dosta teko, s obzirom na religiozne osjeaje mojih roditelja. Bio sam aktivan lan Udruenja PTT slubenika, uestovao u radu italake grupe u kojoj s kolek26.4.

Vimitar Kondovski:

ZBEG (ulje)

tvno izgraivao napredni i antifaistiki stav, a prisustvovao sam i sastancima Stranke radnog naroda, koji su se odravali na Trenjevki u Zagrebu. U Osijeku nikako nisam htio da uem u turnus. Radio sam najtee i najgrublje mehaniarske poslove i stalno elio da se vratim u Zagreb, predosjeajui da za mene dolaze presudni dogaaji. Konano sam premjeten u Zagreb. Povratkom u Zagreb nastavio sam s aktivnim radom u Udruenju PTT slubenika, pa ak sam postao knjiniar jedne italake grupe. Tako mi je prije jedne none slube dola u ruke knjiga Kako se kalio elik. Odmah sam je poeo itati Ne, ja nisam itao, ja sam proivljavao tu knjigu. Ona je u mutna zbivanja oko mene unosila mngo svijetla, vedrine, nade i vrste vjere. Tog dana imao sam sastanak s Markonom. Na sastanak sam doao s temperaturom i vratio se kui bolestan. Nou je otac morao pozvati drutvo za spasavanje, koje me je odvelo u bolnicu. U bolnici sam dobio poziv za regrutaciju. Ne, ja ne elim sluiti faistiku vojsku odluio sam. Tada sam se ponovo razbolio, iako sam ve bio prezdravio. Tako vojsku nikad nisam sluio. Poshje povratka iz bolnice vratio sam se na moje radno mjesto mehaniara u telefonskoj centrali. Naa italaka grupa i dalje je radila, diskusije o stanju u zemlji postajale su sve odreenije. Dogaaji su se odvijah strelovitom "brzinom, teror je rastao, a u meni je dozrijevala mrnja na okupatora i na sve one, koji su ga u zloinakoj raboti potpomagali. Plakati o strijeljanjima, objeenima, saznanja o progonjenima i odvedenima u logor, bahatost prodanih dua, sve mi je to nametalo misao o tome, da bi trebalo neto uiniti, moda neto udno i ludo da bi se klonuli probudili i ohrabrili. Bio sam tada samo uznemiren i revoltiran pojedinac, kakvih je bilo mnogo, ali taj spontani revolt i gnjev trebalo je, nekako, kanalizirati i usmjeriti. Kad mi je negdje u avgustu 1941. Markon predeloio da, zajedniki dignemo u zrak telefonske ureaje i rekao da je to odluka CK KPH 1 , odgovorio sam mu: Spreman sam bez predomiljanja.
1 Odluku o izvrenju diverzije onio je CK KPH, a izvoenjem akcije rukovodio je Rade Konar uz pomo Mjesnog komiteta Zagreb. Veza izmeu partijske organizacije PTT i Mjesnog kamiteta bio je Voja' Kovaevi Orni.

55

U s t a n a k 1941.

817

Naa italaka grupa iji su lanovi bili Nada Galjer, telefonistica, Vilim Galjer, potanski slubenik, Slavko Markon, tt mehaniar i Ante Kukuljan, potanski slubenik, pretvorena je u udarnu grupu. Iako smo d ranije bili nerazdvojni drugovi i prijatelji, od tada. smo postali jedan dah, jedna misao i jednakih stremljenja. Koncem avgusta 1941. dobio sam revolver. Nikada ranije nisam rukovao orujem, pogotovu to me mje naroito ni privlailo, jer nisam sluio vojsku. Nosei revolver osjeao sam se nekako sigurnijim, jaim, da vie nisam samo dio nae grupe, ve da pripadam snanoj i vehkoj organizaciji antifaista. Doavi kui, krijui se od ukuana, razgledao sam revolver. Nitko me uope, praktino nije uio rukovanju revolverom ni orujem, a eto, lan sam udarne grupe, koja treba da izvede veliku diverziju u kojoj emo se moda nai na ivici smrti i, moda, morati upotrijebiti oruje, a ja neznam ni revolverom rukovati. Ni to me nije moglo pokolebati.
*

O nainu izvrenja diverzije odluivah smo Slavko Markon i ja. Trebalo je unititi i onesposobiti za saobraaj automatsku- telefonsku centralu, kablove, visokofrekventne ureaje, meu kojima i one koji su specijalno sluili potrebama njemake komande. Bih smo svjesni da takva akcija ne samo to bi na due vrijeme onemoguila okupatoru veze s Atinom, Sofijom, Bukuretom, Odesom i samim Beogradom, unijela paniku, nego bi njezin odjek, s obzirom na ve zapoeti ustanak u Hrvatskoj, vrlo pozitivno djelovao po itavom podruju NDIT. Bilo je predvieno da se diverzija izvri 14. septembra 1941. godine. Do tog vremena trebalo je o svemu dobro razmisliti/sve pripremiti, a nou 13/14. septembra sve ugraditi, urediti da te noi budemo obojica u deurstvu s povjerljivom telefonisticom, da 14. septembra normalno napustimo deurstvo, prebacimo se na osloboeno podruje i da eksplozija nastane izmeu 12 i 13 sati. Pred nas se postavilo vie problema za koje je trebalo pronai najbolja i najpogodnija rjeenja. M i nismo i m a l i iskustva da znamo kako i gdje treba postaviti eksploziv2, kako aiitomatski izvriti paljenje s nekog mjesta van zgrade; kako unijeti eksploziv u zgradu, koja je pod strogom kontrolom (na svim ulazima nalazili su se agenti ustakog redarstva, koji
2 Eksploziv (trotti) je nabavio simpatizer domobranski oficir Augustini iz pirotehnikog zavoda na- Grmoici u Zagrebu, s kojim je najprije bio u vezi Ivo Rukavina, a kasnije Bla Mesari.

818

"su. ne samo pretresali sve one koji ulaze, nego i pregledavali sve ono to u zgradu unose i slubenici, a na strai su bili i njemaki vojnici), zatim kako sve to izvesti a da nae pripreme i na rad ne bude prije vremena otkriven, odnosno da diverzija ne bude radi nekog tehnikog propusta osujeena. Sve smo prostudirali do najsitnijih detalja i za sve smo nali, kao to je to uspjeno izvrenje diverzije potvrdilo, najbolja rjeenja. Tano smo utvrdili-mjesta gdje treba da postavimo eksploziv, koristei upljine na automatskoj telefonskoj centrali, visokofrekventnim ureajima i kablovima i to one koje mehaniari vrlo rijetko gledaju, a koje se mogu vrlo dobro kamuflirati. Izmjerili smo i veliine za limene kut|je u koje emo staviti eksploziv. Te je kutije na vrijeme izradio neki radnik iz Paromhnske ceste. Utvrdili smo da je najpogodnije da se automatsko paljenje izvri sa nekog pretplatnikog telefonskog aparata i to tako da se eksplozija izazove samo podizanjem slualice, a ne i u sluaju kada netko drugi pozove taj telefonski broj. Za unoenje eksploziva u zgradu iskoriena je pomo jednog simpatizera, inae slubenika pote Zagreb 2, pa je paket u kome se nalazio trotil, zajedno sa slubenim paketima iz pote Zagreb 2 u Branimirovoj ulici prebaen slubenim automobilom u dvorite zgrade u Juriievoj uhci, odakle ga je slubenik koji je pratio automobil donio na III kat Markonu na koga je bio i adresiran. Kada mi je Markon saopio da je eksploziv u zgradi, da nastupa poslednja faza naeg raa i da se pribliuju kritini trenuci, bio sam uzbuen i donekle uznemiren. Trinaestog septembra 1941. godine bila je subota. Do podne sam se vrzmao po kui i sa izvjesnom tugom promatrao siromano pokustvo, brino hce moje majke zauzeto kunim poslovima, hodao dvoritem i u sebi se rastajao sa svim tim dragim ljudima i stvarima. Nitko od mojih nije ni slutio to treba da uradim ove noi, nije znao da se sutra neu vratiti kui sa slube, da se moda vie nikada neu vratiti. Ruao sam prije nego to su se svi okupili i izaao. itava naa udarna grupa okupila se u Galjerovom stanu u Gajdekovoj ulici. Raspoloenje je bilo vedro; Galjer je, ak, posljednji put svirao na svojoj harmonici. Kad smo zavrili poslove vratio sam se kui i mirno se spremao na slubu. itava je porodica bila na Okupu. Ispod oka promatrao sam oca, majku koja me je mnogo voljela, brata i sestru i sa alou razmiljao da li u ih ikada vidjeti sve na okupu. U 20.00 sati trebalo je da stupim na slubu. inilo mi se da kazaljke sata ludo jure, a elio sam da jo samo malo ostanem s mjim najdraim. Ali savjest mi je govorila da imam
52'

819

dunost i veliku obavezu prema drugovima i domovini i treba' da potisnem sve ono to bi me, moda, moglo obeshrabriti u ovim odlunim asovima. Bilo j 20.00 asova kad sam stupio na dunost deurnog mehaniara zajedno s Markonom, koji je prethodno izvrio zamjenu s jednim drugim mehaniarem koji je trebalo da deura sa mnom. Takoe je bilo ureeno da mesto telefonistice na posredniku te noi zauzme Nada Galjer. Prostorija u kojoj su se nalazili visokofrekventni ureaji bila je samo jednim staklenim zidom odvojena od prostorije u kojoj se nalazio posrednik. Neka druga telefonistica mogla je . ne samo da otea na rad, nego da ga eventualno i osujeti. Sve je, dakle, bilo spremno. Samo Nijemac, koji je, takoe, nou deurao s nama ostao je kao posljednja prepreka. Poto je na slubu stigao malo pri piu pala je' odluka da ga totalno napijemo, dok ne zaspi. Ta dunost je bila meni povjerena. Izmislio sam zato priu o mom roendanu i doturio Jozefu bocu konjaka, koju je on na duak gotovo ispraznio. Pijani Nijemac je vehao Hitlera, mo njemake armije, pjevuckao Lili Marlen, nadmeno mli dokazivao svoju mehaniarsku spremnost, iroko znanje i veliko iskustvo i tako, brbljajui na dugako i na iroko, omoguio da Markon nesmetano sastavlja dijelove, koji su inili mehanizam za elektrino paljenje. To su bih rele (koji je trebalo da da spoj prilikom poziva), depna baterija (za napajanje), elektrini upalja (smeten u detonatoru; prilikom poziva i zatvaranja strujnog kruga spirala upaljaa se usijavala i palila detonator) i detonator za svako mjesto eksplozije. Na koncu Njemcu se poeo zaplitati jezik, sklapati oi i kad je iskapio posljednju kap konjaka, totalno pijan, legao je na krevet i u tren zahrkao. Bilo je oko 23 sata kada sam o tome obavijestio Markona. Tri kutije s eksplozivom i elektrinim mehanizmom za paljenje postavili 'smo u automatskoj telefonskoj centrali, a etiri u prostorije gdje se nalaze visokofrekventni ureaji, odnosno kablovi u takozvanom razdjelniku. U radu, koji je zahtijevao mnogo napregnute panje, nismo ni osjetili kako vrijeme brzo prolazi i kako sve dublje u no sve manje kloparaju i kucaju birai centrale. Ve se budio grad kad smo posao zavrili. Blijedilo jutra osvijetlilo je prozore i visokofrekventne ureaje, u velikim dvoranama automatske centrale jo su gorjele sijalice. Napetost je popustila. Sve je dobro kamuflirano i vezano na telefonu broj 7296.3 Kad izmeu 12 i 13 sati ne3 Telefon broj 72-96, na koji je bio prikljuen sav mehanizam za paljenje, bio je instaliran u stanu Olge Milinovi, profesorice, sa stanom u Tukancu u Z,a;grebu.

820

ija ruka podigne telefonsku slualicu brzojavna i brzoglasna sredinjica otii e u zrak. Predali smo dunost redovnoj smjeni u 7 sati ujutro. Nada se nije vraala u stan. Ona je odmah poshje smjene prela u ilegalnost. Nas je pred stanom ekao taksi. Pred kolodvorom nas je srela drugarica, kojoj smo predali revolvere.4 Sve je u redu rekli smo joj a to je znailo, da je sve pripremljeno za diverziju. Brzi vlak ZagrebRijeka jurio je prema Karlovcu; ponaah smo se kao izletnici. Propusnice i legitimacije su bile u redu i na put potpuno legalan. Dan je bio lijep, sunan, jesenji. Bili smo vedri, alili se i brzo stigh do Karlovca, Drugovi, rasporedit emo vas po kuama, a .u 12 sati kree se dalje, saopeno nam je im smo doli na stanicu. U 12 sati fijakerom i sa drugaricom, koja je trebalo da nas prebaci u partizane, 3 krenuh smo preko Skakavca u Petrovu goru. Stoj zaustavio nas je opinski straar u Skakavcu, uperivi karabin. Kad smo stali, opinski biljenik nas je ispitivao': Kuda? U Vojni. Zato? Mi smo komisija Ravnateljstva pota, brzojava i brzoglasa iz Zagreba i idemo da procijenimo tetu na brzojavnim i brzoglasnim vezama to su je svojim upadom uinili partizani. A gospoica? Ona je pisarica. Pa dobro, ali zar vi ne znate da je krugoval (radio) u 14 sati javio da se svi potanski slubenici moraju odmah vratiti u Zagreb i javiti u svoje .urede? Znamo, ali mi moramo najprije izvriti svoju dunost! Svejedno pretresli su nam sve stvari i pustili nas. Na izlasku iz Skakavca izali smo iz koije i skrenuli s druma u umu, koja e nam kasnije etiri godine biti jedini siguran dom. , Uskoro smo saznali da je diverzija uspjela i to nas je silno 'obradovalo. U selu Sjeniaku spalili smo sva naa dokumenta i postali dio pobunjenog naroda, borci nae revolucije.
Josip CULJAT
4 Organizaciju naeg bijega iz Zagreba sproveo je Antun Biber Tehek, a revolver smo predali Faniki Rupi. - 5 Veza u Karlovcu i na vodi u partizane bila je Anika Bulat.

NAPAD NA POLICIJSKU STANICU U PRILEPU

0 mladina iz kvar ta Trizla u Prilepu bila je obuihvaena naprednim pokretom kroz razne forme, naroito pred samu okupaciju. Ona je ukljuivana u skojevske grupe, aktive, u sportska i turistika drutva. Preko tib. organizacija usvajala je napredne misli i vaspitavala se u revolucionarnom duhu. U tome su vanu ulogu odigrah radnici, egrti i kalfe, koji su bih organizovani u svojim strukovnim sindikatima. Mnogi su, iako vrlo mladi, uestvovali na veem broju izleta, demonstracija, u. rasturanju letaka i imah prve sukobe sa nenarodnim reimom. Naa skojevska organizacija je spremno doekala dogaaje koji SU nastupili kapitulacijom bive Jugoslavije, zahva ljujui pravilnoj politikoj orijentaciji koju je usvojila u predratnoj borbi i radu. Na sam dan kapitulacije naa skojevska grupa dobila je zadatak da prikuplja oruje i drugi ratni materijal. Dragan Spirkovski Makso, Duan Ristevski i ja otili smo u kasarnu 1 odatle uzeh konje i oselali ih da bi smo mogli tovariti oruje. Ovo nam je potpuno uspjelo, te smo u nekoliko navrata prene li oruje na mesto zvano Karata i sklonili ga u jednu kolibu. Meutim, posle nekoliko dana videli smo da to sklonite nije sigurno, pa smo oruje prebacili u oblinju planinu ispod Zelenike. Nekoliko sanduka municije zakopah smo u bati kod moje kue. Ovo oruje smo predavali naim sekretarima koji su se tada ee menjali (na primer Blaettu Spirkovskom, koji je izvesno vreme bio na sekretar), a jedan kofer sa municijom ja sam predao Peru Dumbalii. Od ovog oruja mi smo zadrali samo jednu puku i uili se da rukujemo njome, poto niko od nas nije sluio vojsku. Nekoliko puta ili smio na Zelenik na gaanje. S tom je pukom Makso otiao u partizane. Iz nae skojevske gilupe nas trojica smo otili istog dana (11. oktobra) u prvi partizanski odred. Blae Spirkovski mi je
822

saoptio direktivu za odlazak. On mi je rekao da toga dana (bila je subota) u etiri ili pet sati (ne1 seam se tano) budem iznad Trizle kod senarnika prema Markovim kulama, da e se odatle krenuti u odred i da e tamo biti dosta drugova. Kada sam stigao na zakazano mesto zatekao sam Dragana Spirkovskog i Duana Ristovskog, koji su bili iz nae skojevske grupe. Na moje pitanje kuda su poli, oni su odgovorili da im je sekretar rekao isto to i meni. ti jednom trenutku videli smo na izvesnom odstojanjiu od nas da se neke osobe kreu prema Zeleniku, pa smo se i mi uputili pravcem kojim su one ile. Uskoro smo stigli do odreda. Straa nas je zaustavila i kada smo se objasnili odvela nas je kod ostalih drugova. D o ekao nas je na sekretar Blae Spirkovski i prvo pitanje koje nam je uputio bilo je da li smo sreli Metodija Jovanovskog Pimana. Mi smo odgovorili da nismo nikoga sreli. Blae nam je tada objasnio da je on u to vreme pobegao'iz odreda. Odmah su poslati Jordan Mihajlovski i Vole Naumevski u Prilep, da ispitaju nije h akcija provaljena. Tu sam sreo neke ljude koje sam odranije poznavao, ah poto je bio mrak i poto smo se nalazili u jednoj peini, veinu nisam mogao da prepoznam. Bilo je i drugarica, obuenih kao i mi u kapute, pantalone i gojzerice; Dok smo s odmarah, doao je Trajko Bokovski i upitao nas da li znamo da rukujemo pukom, na ta smo mu odgovorili potvrdno. Tada su nama trojici dali po jednu puku i ranac. Posle kratkog vremena pojavio se opet Trajko Bokovski i poeo da govori odsenim glasom: Ove veeri moramo da napadnemo zatvor u Prilepu i da oslobodimo nae drugove. Ovakvih e akcija biti u celoj Makedoniji. Nismo uspeli da uhvatimo vezu sa naim drugovima koji su ranije izali u planinu, ah akcija ne moe da se odloi i izvriemo je mi sami koji smo ovde. Formiiraemo tri udarne grupe: jedna e napasti zatvor, druga policijsku stanicu, a trea e pokidati telefonske ice. Javili smo se i nas trojica kao dobrovoljci za uee u akciji, iako smo tek pre jednog sata stigli u odred. U grupi koja je trebalo da napadne policijsku stanicu bili su: Asparuh Josifovski, Blae Spirkovski, Dragan Spirkovski, Duan Naumovski i ja. Bile su formirane i druge grupe. Dati su i korikretniji zadaci, kako grupama, tako i pojedincima. U naoj grupi je izvren ovakav raspored: Duan Naumovski je bio naoruan pitoljem i imao je zadatak da se primakne straaru i da ga ubije; Blae Spirkovski i Asparuh Josifovski bili su naoruani bombama, sa zadatkom da dh ubace u pohcijsku stanicu, a Dragan Spirkovski i ja bili smo naoruani pukama i dobili zadatak da ne dozvolimo da iko izae iz stanice, kako bismo onemogu823

ili da se poalje pojaanje zatvoru, gde e napadati druga grupa koja je trebalo da oslobodi pohapene drugove. Krenuli smo sa Crvenih stena prema gradu sa strane Markovih kula. Kako mi je to mesto bilo dobro poznato, ja sam vodio odred. Kada smo stigli do esme do Markovih kula, zaustavili smo se. Mi, koji smo imah da izvrimo napad, odvojih smo se i data su nam poslednja uputstva: da napad treba poeti jednovremeno u 22 sata, da e pravac povlaenja biti odmah iznad esme, a znak za raspoznavanje melodija Mnogo pesme o Volgi nam zbore. Ne moe se opisati koliko je srdaan, topao i drugarski bio na rastanak. Grlio se svako sa svakim. Samo su tri udarne grupe krenule u Prilep. Grad je utonuo u san, a tek se ponegde primeivala svetlost sijalica i petrolejskih lampi. Voe grupa su sravnile asovnike. Grupa koja je imala da prekine telefonske ice odvojila se, poto je trebalo da ide u drugom pravcu, a mi smo produili put kroz ulice. Naa grupa se kretala tako da je Duan Naumovski iao prvi, iza njega bombai, a poslednji mi sa pukama. Draganu i meni su dosta muke zadavale puke, jer ih je bilo teko sakriti. Sretali smo poneke prolaznike na ulicama i plaili smo se da nas ne prepoznaju, a pogotovu smo se plaih da nas ne sretne neka bugarska patrola. Kad smo stigli do Dabnike reke, kod turske kole, naa se grupa odvojila i krenula du Dabnike reke prema mostu Cemerhji. Izali smo pred optinu, odakle smo ve videh pohcijsku stanicu. Bliio se odluni momenat. Ostalo je samo nekoliko minuta do poetka akcije. Pred nama je bila stanica veliku osvetljena zgrada i straar na svom straarskom mestu. Duko se pribliavao straaru laganim korakom. Dragan Spirkovski i ja, ve smo preli most, koji se nalazio pred samom stanicom, i sklonih se iza jednog drveta krijui puke. Bombai su bih jo uvek s druge strane reke. Sekunde su nam bile tako duge kao da se radilo o satima. Duko se udaljio od straara. poto je neto s njim razgovarao, i krenuo prema poti. Dragan i-ja smo se udili to ne puca. Brzo su nam nadolazile misli: veeras mora da se napadne, ovo je jedna od akcija koja e se ove noi izvesti irOm cele Makedonije. Da pucamo onda mi prvi na straara? Ali, moda jo nema deset sati? Ipak smo se uzdrali. A straar eta nekoliko metara ispred nas, ne zna ta ga eka. Odjednom se od pote pojavi Duko i priblii straaru. uli smo samo neke rei i odjednom odjeknu pucanj. Straar se nae i poe da jaue. U istom momentu i mi pripucasmo, te on pade mrtav. Produili smo da pucamo u vrata i prozore, ne dozvoljavajui da iko izae napolje.'Bombai su stupili u akciju, te su
824

ve prve bombe ubaene iu stanicu, odakle se ula jaka eksplozija. Svuda oko nas letela su parad stakla i iverja od okvira prozora. Kad je svanulo, videli smo kako jedan policajac tri od gradskih kafana prema stanici da vidi ta se dogaa, ali su ga nae puke doekale i spreile u tome. Pao je mrtav. Naa paijba mje prestajala. U isto vreme ula se pucnjava kod zatvora, koji se nalazio u naoj blizini. Poto nam je preostalo jo nekoliko metaka, Dragan i ja smo se povukli putem do mosta emerlije. Pucnjava oko zatvora se sve vie pojaavala. ulo se i automatsko oruje. inilo nam se da se plua u elom gradu, u svim rejonima. Od mosta emerlije skrenuli smo prvom ulicom prema Monopolu. Puke^vie nismo krili kao pri ulasku, drali smo. ih. na gotovs. U tom momentu nismo mislili na opasnost, nego nam se inilo da je grad u naim rukama. Radoznali graani provirivali su kroz kapije, a neki su nas pitali ta se dogaa. Mi smo odgovarali, samo: Vai smo, urei na zakazano mesto. Izali smo iz grada iznad Trizla. Koraali snio brzo putanjom koja vodi prema Markovim kulama. Pucnjava je ponegde jo tuvek trajala. Kada smo bili blizu zakazanog mesta, uli smo snano: Stoj! Ko ide? Kazali smo lozinku. Bili su to Borko Talevski i Trajko Bokovski. Odred se za svaku sigurnost povukao preko sedla na Markovim kulama kod Zagrada. Kada smo ih. obavestili da je akcija izvrena uspeno, da su ubijeni straar i jedan policajac i da su u stanicu baene bombe, posle ega se uo silan jauk, oni su nas grlili radosno i prvo im je pitanje bilo da li smo mi imali rtava. Odgovorili smo im da u naoj grupi nije bilo gubitaka. Tu smo ostali izvesno vreme da saekamo ostale. Meutim, oni nisu doli. Sa toga se mesta pruao pogled na ceo grad. Videli smo da se u kasarnama neto komea, patrole na konjima obilaze sa fenjerima kasarne. Stigao je jedan drug iz odreda i saoptio nam da su se vratili i ostali koji su uestvovali u akciji, i da vie ne treba da ekamo. Odmah zatim smo nas etvorica krenuli prema odredu preko sedla ka Zagradu. Stigli smo na deset-petnaest metara prevoja, gde je trebalo da se prebacimo na drugu stranu, kad odjednom neko snano viknu: Stoj! Odmah zatim otvorena je paljba na nas. .Bili smo iznenaeni. Trajko Bokovski uzviknu: Leite! Moda je to neki nesporazum sa naima! Zatim smo se, puzei i krijui se iza kamenja, popeli na vrh. i zaobili zasedu. Neki drugovi su mislili da je ovo doista bio nesporazum izmeu grupa odreda ili samog odreda i nas. Meutim, ja mislim da je to bila bugarska poter koja nam je presekla put. Ne znam da M su Bugari to uinili znajui kuda se povlaimo, ili su reili da tu postave zasedu, poto je to planinski prelaz
825

koji je najblii gradu. N ovakav zakljuak me navodi i sledei dogaaj. Odmah posle prvih pucnjeva na nas je skoio pas, a mi nismo imah nikakvo kue, pogotovu ne vujaka. Imao sam mnogo mtuke da ga se otarasim. Pored mene su stalno bih Borko Talevski i Trajko Bokovski. Kada smo se prebacili na drugu stranu naili smo na grupu naih drugova. Nastalo je kratko dogovaranje ta da se radi u toj situaciji. Odred nismo mogli da pronaemo, a pucnjava se jo uvek ula, i to sve blie nama. Tada je Bokovski. rekao da moramo da obmanemo poteru. Ona e svakako pretresati ovo mesto, a mi treba da siemo u polje i odatle da odemo na drugu planinu. Tako smo i uinili. Tada je verovatno bila pono. Kreniuli smo kroz polje pored Duvanskog instituta. U grupi nas je bilo desetorica: Trajko Bokovski, Borko Talevski, Mice Kozar, Blae Spirkovski, Pero Krstevski, Dimito Narednik, Jone Jani, Duan Naumovski, Blagoj a Korubin i , Milan Dimovski. Ili smo bez odmora, preko njiva i oranica. Put nas je sve vie zamarao, Seam se kako nas je bodrio Borko Talevski. Poto sam ja nosio puku, stalno mi je govorio: Drue, daj puku da je ja malo nosim, da ti ne tei. Ili, kad bi smo se nagnuli nad neku baru da se napijemo vode, on bi se pribliio i rekao: Nemoj, drue, da pije mnogo, samo ohladi usta. Kada smo ve bili kod sela Belopolja, iscrpljeni od puta, neki su prediligali da ostanemo iu toj umi, poto je Ropotovska planina daleko i neemo moi da stignemo. Meutim, Borko Talevski i Trajko Bokovski su mislili dia po svaku cenu moramo da se primaknemo Ropotovskoj planini, poto je ovde uma mala i lako bi nas otkrili. Tako smo i uinili. Zaobih smo selo Sarandinovo i poslednjim naporima uli u planinu, gde nas je ve zatekao i dan. To je bila nedelja, 12. oktobar, dan posle napada. U toj umici ostah smo celog dana, sakriveni na istom mestu. II nedelju uvee legli smo svi zajedno, a kada smo ujutru ustali na naim kaputima bio je beh pokriva od snega. . Bilo je hladno, ah nam je to dobro dolo, poto je sneg mogao da nam poslui umesto vode. Nismo imali nikakvog pokrivaa, za spavanje, niti hrane, jer je sve ostalo u odredu. Tu smo ostali M dana. Povezali smo se sa drugovima iz sela Ropotova. Posle toga poslat je Dimo Narednik u Prilep, .da bi uhvatio vezu sa odredom. Tog dana nas je u umi primetio jedan seljak iz s e l a Ropotova, koji je doao po drva. Poto smo ga upozorili da o nama ne kae nikome ni rei, pustih smo ga. Rekao nam je da je otac sedmoro dece. Posle toga smo za svaku evnetualnost, kada je pao mrak promenili prebivalite i uli u kohbu u jednom vinogradu. Taj je vinograd pripadao prilepskoj porodici Ddbrana. Bio je to etvrti dan posle napada. Neko nam je od
826

Debrana doneo hrane. Na mesto gde smo se ranije nalazili u umi bila je ve stigla bugarska poter. Postojala je opasnost da nas otkriju. Poto smo imali malo municije, izdato je nareenje da niko ne izlazi iz kohbe. Posmatrajui kako poter pretresa svaki bun, Trajko Bokovski nam ree: Ako nas otkriju, boriemo se do poslednjeg metka, a onda u ove dve bombe koje drim upaliti i prvo u ja lei na njlih, a vi ostali legnite na mene i tako emo svi poginuti. Meutim, poter nije mogla da nasluti da smo mi u jednoj tako maloj kolibi, i to usred polja, te j produila da pretresa celu planinu. Kada je pao prvi mrak, izali smo iz kolibe i krenuh ka Selekoj planini. Preh smo preko Mevskog druma, zatim preko kruevskog i bitoljskog. Kada smo stigli ispod eleznike stanice Prilep, ostavili smo tu Blaeta Spirkovskog sa zadatkom da ue u grad da bi uhvatio vezu i povezao nas sa odredom. Put je bio naporan i jedva smo se kretali. Na svakom zastanku poneko bi zaspao. Stigli smo na Seleku planinu, na mesto zvano Popova njiva-Budima. Tamo smo ostah ssumo jednu no i dan, poto su drugovi koji Su upueni u Prilep uspostavili vezu sa odredom. Iz prilepa su doli Dime Mitrevski i Stefan Sazdovski sa transportom hrane. Uvee je stigao i drugi deo odreda koji je preao peko Dabnice, Oreovca, Pletvara i Lenita. I tako smo posle 67 dana od napada bih konano svi na okupu.
Milan DIMOVSKI KOKI

IZ ILEGALNOG RADA U OKUPIRANOM CETINJU

a poziv Komunistike partije Jugoslavije vei broj drugova i drugarica sa Cetinja poao je 13. jula 1941. u borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. Odlukom Partije jedan dio drugova i drugarica, za koje se smatralo da nijesu kompromitovani, ostavljen je u gradu i okolini. Partijska organizacija u Cetinju je formirala pojedine grupe odrede koji bi u datom momentu, ukoliko bi Cetinje bilo napadnuto spolja, odmah preuzeli borbu unutar grada. Pored toga Partija je drala na okupu vei broj omladinaca i simpatizera, a skojevcima, lanovima Partije i lanovima vaspitnih grupa davala je razne zadatke koji su izvravani strogo ilegalno. S obzirom da je Cetinje odmah nakon ustanka bilo blokirano sa svih strana, uslovi za ilegalan rad bih su teki. Na svim prilazima u okolini Cetinja postavljena su jaka uporita. Okolna sela, u kojima su se uglavnom kretali partizani (Brajii, Bjeloi, Loven, Ceklii, Tomii, Bokovo, Ceklin, Ljubotin i dr.) bila su blokirana, tako da se vrlo teko moglo doi do njih. No, bez obzira na tako teke prepreke,. treeg dana ustanka uspostavljena je veza sa Bokovom, gde se u prvim danima ustanka nalazio Mjesni komitet KPJ za Cetinje. Ve 15. jula 1941, nali smo se na Poljicu Bokovskom sa grupom ustanika: Lukom Vujoviem, Lukom Ivanieviem (poginuo u l i v n u 1943. god.), Pujom padijerom (poginuo na Pljevljima 1941. god.) i Vukom Ivanoviem (poginuo na Pljevljima 1941. god.), predratnim lanovima Partije. Sa njima je bilo nekoliko drugova koji su uestvovah u borbi na Koelama. Luka Ivanievi nam je saoptio da bi trebalo da se iz jednog b/unkera blizu njegove kue u selu Donji Kranj izvue neko oruje koje je tamo sklonjeno. O tome je trebalo obavijestiti partijsku organizaciju u Cetinju da bi se organizovalo iznoenje ovog oruja. Pored toga reeno nam je da, po mogu828

nosti, jutradan donesemo sanitetski' materijal, vijesti i neto hrane. Partijska organizacija u Cetinju je zaduila Stanu.Tomaevi da organizuje prenoenje potrebnih stvari i da rukovodi radom u Donjem Kraju. Zahvaljujui portvovanom i nesebinom radu mnogih drugarica, a naroito Ljubice Ivanovi, sestara Marice i Kie Ivanovi i dr. Stana je gotovo svakog dana odravala vezu sa Mjesnim komitetom u Bokovu (a kad je bilo potrebno i dva puta dnevno). Preko tih veza iznosilo se oruje, sanitetski materijal, hrana i dr. Sjeam se kad je Marica Ivanovi jedno jutro sa punim dakom hrane, sanitetskog materijala i oko 100 puanih metaka, trebalo da proe pored strae koja se nalazila na Spadijerskom vrhu. Italijani s je pozvali da stane. Ona se najprije pravila da ih ne razumije i produila da ide. Onda je jedan itlijansM vojnik pucao uvis. Marica je stala, bacila dak u jedan bun i, da bi se udaljila od daka, krenula u pravcu dvojice vojnika koji su joj dolazili u susret. Kad su se surseli promrmljali su neto na italijanskom. Ona im je pokazala kosi jer i pola mirno prema njihovom uporitu. Kako je tu bilo sitne ume poela je da bere drva i iuavala se to su je zvali. Videi je tako hladnokrvnu Italijani su mislili da stvarno ima namjeru da bere drva i pustili je. jutradan smo sa druge strane brda poslali dvije drugarice, koje nijesu nita nosile, da bismo Itahjanima na njih skrenuli panju i nesmetano izvukli dak. Kad smo uli da na njih viu, Marica je izvukla dak i odnijela ga partizanima, koji su tada bili u blizini Bokova. _ Drugom prilikom Marica se nala u tekoj situaciji. Pored hrane i sanitetskog materijala, Stana Tomaevi joj je dala i jedno pismo, i naglasila da dobro vodi rauna da je ne bi uhvatili i pretresali, jer u pismu ima mnogo vanih stvari, koje neprijatelju ne bi smele pasti u ruke. Poto, se plaila za pismo, Marija je odluila da ne ide pravim putem, ve da zaobie strau. Kad je prolazila pored goline Dobri do, Italijani su je primijetili i poeli da viu. Pravei se da ih he uje, Marica je poela da tri i ba kad je trebalo da izbije na jedno uzvien je, oni su zapucali. Meutim, ona je sreno zamakla. Italijani su skoro itav dan pucah u tom pravcu, ah se nijesu usudili da idu dalje u umiu. Marica je produila za Koaricu i predala partizanima pismo i ostalo to je nosila. Da bi se zadatak uspjeno izvrio korieni su razni metodi. Jednom prilikom kad je trebalo da iznesemo 20 pari gumenih opanaka u umu, a to je prilino glomazan prtljag, rijeili smo da za tu svrhu koristimo djecu od 8 10 godina. Opanke smo kupovali negdje jedan par negdje dva da trgovcima ne bi bilo sumnjivo. Poslije toga smo pozvali djeciu naih
829

simpatizera i rekli im da e sa nama ii iza Spadijerskog vrha. Kad je trebalo da pou svaki put su preko svoje obue morali obliti gumene opanke. Oni su to prihvatili, tako da smo u roku od pet dana sve opanke prebacili. Interesantno je napomenuti da tom prilikom djeca nijesu nikome o tome priala, ak ni svojim roditeljima. Meutim, kad su u 1942. godini ponovo kupovani opanci za partizane -kupovala ih je Ika Spadijer nju je neko otkrio i Italijani su je izveli pred sud. Kad je Stana Tomaevi, koja je tada bila lan biroa Mjesnog komiteta u Cetinju, otila na sastanak u Stavoru, nekoliko kilometara od Cetinja, doh su Itahjani kod njene kuo da je trae. Poto je nijesu nali, uhapsili su joj oca i brata. Ostalim ukuanima su zabranili kretanje. Partijska organizaija je znala da Stana treba da se vrati u Cetinje i to ba toga dana, a najkasnije sjutraan. Odmah smo od Milutina Nikoli;; dobili zadatak da joj se iz dva pravca poe u susret kako1 bi bila na vrijeme obavijetena i izbjegla hapenje. Stigli smo sa oba pravca, kod partizanske grupe koja se nalazila u Koaricama. Stana se upravo spremala da krene za Cetinje. Rekli smo da je trae, da su joj uhapsili oca i brata, a ostale ukuane dre u kunom zatvoru. Karabinijeri koji uvaju strau ispred kue rekli su im da e ih pustiti kad ona doe. Onda e ih kasno pustiti procijedila je na to Stana. Stana nam je dala potu i zamolila da joj sjutraan donesemo neto odjee. Ilegalni rad se uspjeno razvijao i u samom gradu. Stalno su se odravah sastanci, prouavala marksistika literatura, tampale i itale vijesti i drugo. Bile su odreene kue za smetaj i spravljanje hrane za zatvorenike. Sa zatvorom se odravala stalna veza, tako da smo znah koliko je pridolo novih zatvorenika i kojima treba slati hranu. Poto su u cetinjski zatvor dovodili ljude iz raznih krajeva Crne Gore, to njima nije imao ko da alje hranu. Deavalo se da neki od njih ne zna na koji mu nain dolazi hrana, pa ga je, i pored toga to je na paketu pisalo njegovo ime, vraao, plaei se da je za nekog drugog, a on iako gladan nije htio nikoga da oteti. Uhapeni lanovi Partije su im kasnije prilazili i organizovali ih u kolektive, te su mnoge na taj nain jo vie pribliili Partiji tako da su kasnije postali odlini borci. Iz zatvora smo svakog dana dobijali ceduljice ha kojima je pisalo: Marna poalji hranu na ime '..., to je bio znak da je to dobar ovjek tako da su na to ime slate po tri do etiri porcije hrane. Bilo je organizovano praenje kretanja narodnih neprijatelja. Zahvaljujui brzini i efikasnosti slube obavjetenja, na ijem elu je stajala omladinska organizacija, znale su sc
830

namjere, planovi i 'kretanja Italijana i domaih izdajnika. Domaim izdajnicima su vrlo esto ubacivana prijetea pisma u kojima su pozivani da budu lojalni graani, da ne pomau okupatora, jer u protivnom sudie im u najskorije vrijeme narodni sud. Sjeam se da su oni kojima smo nosili takva pisma poslije toga vie vodili rauna o svom dranju, a nou ih nigdje ni jesmo mogli vidjeti im padne mrak uvlaili su se u kue. Pisma smo ubacivah kroz prozor ih ih ostavljali na prag od kue, tako da ih je svaki mogao nai. I pored toga to su bile preduzete drastine mjere protiv onih koji nijesu htjeli da faistiki pozdravljaju, malo je bilo Cetinjana koji su pozdravljah. Po ulicama sve do policijskog asa kretali su se omladinci i omladinke. Bilo je monienata kad dvoje-troje idu zajedno, susretnu ih karabinijeri i po neki od domaih pijuna, pa ih razdvoje na tri strane i pitaju ta su razgovarah. Mi smo se obino prethodno dogovarali ta da kaemo ako bi nam se sluajno to dogodilo. A na naim sastancima najee se razgovaralo o tome, kako e se i na koji nain izvriti postavljeni zadaci, ta ima novo, imamo li vijesti iz ume i tome shno.
Aina PADIJER NJARA

JEDNA

AKCIJA

DUBIKE

ETE

osle naputanja frontalnih borbi na Krukovcu (poloaj iznad Dubiee) na Vitlovskoj je formirana Dubika eta u koju su uli aktivisti i drtugi naoruani ustanici. Napad na andarmerijsku posadu u selu Draskeniu bio je njen prvi borbeni zadatak.Bio je lep septembarska dan 1941. godine kada smo so vraah sa Karana, gde smo prisustvovah zakletvi 3. ete i masovnom politikom zboru u Strigovi. Na putu za Vitlovsku dok se naa kolona kretala dolinom Mleanice, susreo nas je kurir Bore Gaee sa podacima o ustakom uporitu u Draskeniu, jedinom uporitu koje je neprijatelju jo ostalo u selima dubikog sreza. Po tim podacima posadu je sainjavalo 9 andarma. Iako po broju nije velika snaga, ipak se moralo raunati da e njen otpor biti veoma ilav jer su se andarmi u dotadanjim okrajima pokazali pored ustaa, kao najborbeniji deo oruanih snaga NDH. Njihova kasarna se nalazila u blizini dva jaka garnizona Dubice i Jasenovca odakle im se brzo mogla pruiti pomo. andarmi su imah zadatak da obezbeuj u i komunikaciju Dubica Gradika, koja je neprijatelju jedino jo bila slobodna za vezu sa susednim mestima. Niaa eta je imala dva voda koji su bili naoruani sa 60 puaka i nekoliko runih bombi. Da bi napad uspeo, morao so izvesti iznenadno. Drugu zaduenom za prikupljanje podataka ukazano je na najteu odgovornost u sluaju ako ne buide dovoljno konspirativan. Kad je eta bila postrojena za pokret, komandir Milo iljegovi je odredio najnuniji broj ljudi koji e ostati da uvaju logor. U tu grupu je odredio i etne kurire Jovana Latinovia i Vasilija Siljegovia, koji su i po godinama boli najstariji u eti. Meutim, oni to nisu hteh da prihvate. Izali su pred stroj, bacili svoje puke pred komandira i kao da su
832

znali da se ide u borbu ljutito rekli: Mi u partizane nismo doli da budemo samo kuriri, nego i za to da sa drugovima i mi idemo u akcije. Komandir je popustio i vratio ih u stroj. Bilo je ve 17 asova kada je eta krenula. Put nas je vodio uz Granianicu, pored Kilave bukve, a zatim dolinom Motanice sve do njenog izlaska iz Kozare. Trebalo je usiljenim marem prevaliti oko 15 kilometara. Proh smo pored manastira Motanice i spomenika Pecije Petrovia, voe poslednje kneopoljske bune protiv Turaka, za koga legenda kae da ga Turci nisu mogli ubiti dok u olovo nisu zavilizrno penice. Dok sela spavaju prikovana po blagim obroncima Prosare, naa kolona ubrzano hita svom cilju. Iza nas, sve dalje i dalje ostaju tamni obrisi Kozare. Bilo je ve prolo pola noi kada smo se zaustavili pored potoka Rakovice, u neposrednoj blizini cilja. Tu je nas, vodnike, komandir ete upoznao sa zadatkom. Njegova zapovest je bila kratka. Prvi, moj vod - u napad, drugi na obezbeenje prema Dubici i Jasenovcu. Znaci raspoznavanja grme gerila, zborno mesto mesto na kojem je i zapovest izdata. Zandarmerijska kasarna je bila zgrada od tvrdog materijala, naroito graana za svrhu kojoj je i sluila. Zbog toga sam kao komandir voda; odluio da deo voda izvri prepad na kasarnu uz pomo grupe bombaa, a da ga preostali deo podri puanom vatrom. Za vou bombaa odredio sam Dragoju Miljatovia Svarca. Ostali lanovi grupe bih su Tomiea panovac, Vlado Peki, Dragutin Curguz i Ilija Balaban. Bilo je ugovoreno da eksplozija prve bombe, ili pucanj ustakog straara (ako bombai budu primeeni), bude signal za otvaranje vatre i poetak napada drugih delova voa koji su zgradu bili" opkolili sa svih strana. Meutim, grupa bombaa koja se prikradala s severne, dvorine strane, bila je primeena od straara. On je pucanjem iz puke dao znak za uzbunu i uspeo da pobegne u zgradu. Nastala je kratka, ah estoka borba. Bombai su uspeh da u prizemlje zgrade ubace bombe i da provale unutra, Juriem ostalih delova otpor je savladan, zgrada zauzeta, i andarmi su se predah. Giubitaka nije bilo ni na jednoj strani. Plijen je bio 9 puaka i nekoliko sanduka municije. Svaka uspela akcija izaziva kod pobednika uvek vedro raspoloenje. Tada se obino raaju razne ale i vicevi na raun pobeenog. Bilo je toga i ovde. Kada smo hteh da zapalimo zgradu da je neprijatelj ne bi mogao vie koristiti, jedan na drug je stao na vrata i eretski nam govorio: Drugovi, taj posao nije za uitelje, oni ue djecu da se tako ne radi. Ne treba paliti benzinom, ve trudom, tako da imate vremena pobei dok se vatra ne razbukti... Za to vreme se jedan na clrug bio dokopao odela komandira ove andarmerijske stanice
55 U s t a n a k 1941.

833

i, razume se, odmah ga i obukao. urilo mu se i u brzini nije skinuo oznake ina. Meutim, kako su i drugi eleli takve trofeje, neko od naih drugova, mislei da je stvarno re o ;marmerijskom naredniku, priao mu je i rekao: Narednice, skini ti tu bluzu, ona je meni potrebna, a ti e od svojih dobili drugu kada stigne u Dubiu. Izmeu njih je dolo do prepirke, sve dok nije utvreno da se radi o zabuni. Kada je dolo vreme da se rastanemo od naih zarobljenika, komandir stanice Ahmet, postariji ovek kome, izgleda, nije odgovarao njegov poziv >u novim ratnim uslovima, kada je video da e zaista da bude puten (u to sve dotle nije verova), obratio se naem komesaru: Gospodine komesaru, dozvoljava h da se ha rastanku poljubimo, pa makar me i oni dolje streljali kad tamo stignem. Boko je pristao i dao mu neto letaka da ih podeli potenim graanima. " Tako je bila dokrajena i poslenja andarmerijska ka-, sarna na podruju dubikog sreza, a naa eta je dobila 9 novih puaka. Mirko PEKK?

MIRA

SKOJEVKA

B i o sam u Gornjim Sredicama u kui Rauel Anke, u bazi. Vece je. Napoljiu je kia i teko ilovasto blato u koje zapadaju noge do kolena. Straa mi javi: Drue Joa, dola je jedna devojka biciklom. Hoe u partizane. Moe li s njom govoriti? Kazao sam neka ue. U sobu je ula devojka, vie devojica, malog rasta, slabana, sva kal java od blata. Imala je naoare, koje su stajale na malora pravom nosu, okrugle ive oi i pegavo lice. Zdravo drue! Gde su partizani? ' A ta e ti, dete, sa partizanima? Hou da stupim u odred. U odred? Da. Posmatro sam je trenutak i ponudio da sedne. Ko si ti devoj ie, odakle si? Ja sam iz Novigrada odgovorila je. Skojevka sam. Ovako lep odgovor me je obradovao te je razgovor mogao biti blii i neposredniji. A to e ti u partizanima? Ti si jo premlada, a i preslaba da izdri napore koje mi u ovom vremenu imamo. -* Jeste li vi partizan? upita me ona. . J e s a m . Ja sam partijski funkcioner. E, pa onda, drue, zato se udi zato sam dola u partizane. Ti bi bar to mogao razumeti. Ja sam skojevka. Znam da si skojevka, kazala si, no, ti si slaba, nee izdrati napore. Mi imamo este okraje s neprijateljem na ovom terenu. Neprijatelj je vrlo jak, a njegova uporita gusta. Ni jednog trenutka nlismo sigurni da neprijatelj nee napasti, na odred. Kada bih mogao da te prebacim u Baniju, Kordun ili Liku, tamo j ustanak irokih razmera i tamo bi mogla op52'

835

stati, a ovde, slomie se kao ibica po teretom napora. Da li tebe neto t'era iz sela? Jesi li kompromitovana, moda ti preti hapenje. . Pa, ne. Ne preti mi sad nikakva opasnost, ali ja sam u selu omladincima rekla da idem u partizane. Ja se vie neu vratiti. Ti mene, drue, rasporedi u odred. Kako e biti drugovima, tako e biti i meni. Ma, znam da e biti tebi kao i njima, samo e tebi ipak biti tee. Oni su jaki i moi e da 'izdre napore, a ti nee. U posebno tekim trenucima moda nee moi da ti pomognu. Vrati se ti, pa kai omladincima u sel da si ula o partizanima, da se partizani bore i da imaju velike simpatije naroda, ah da nisi pronala partizansku grupu i da si se zato vratila. Tamo nastavi sa radom, okupi omladinu i pripremajte se. Kada uslovi budu malo laki, pozvaemo vas. Kako ti : je ime? Mira, E, Miro, idi u selo, pa kada bude potrebno mi emo te pozvati, ah onda nemoj doi sama, nego dovedi sve rodoljubive omladince iz sela. Evo, ponesi od materijala ovaj proglas, razdeMte ga u selu, a evo ti i letak koji smo upravo zavrili. Drue, odgovori Mira, ja sam umorna, ne mogu du idem, ostau ovde. Dobro, ostani do jutra, odmori se, pa e onda otii. Ja ne mogu da idem po danu' u selo, neko e me videti da sam dolazila ak ovamo, a to bi me kompromitovalo. Pa dorbo, tu e ostati do sutra uvee. Drugovi e tipomoi da izgura bicikl do ceste pa e onda krenuti i do mraka e stii u Novigrad. Smestili smo je u kuu Anke Rauel, u centru sela, gde je bila tehnika Okrunog komiteta. Spavala je sa Ankinom erkom. elu no se uo njihov razgovor. Mira mje spavala. Ujutro je dola sasvim odluno preda me i rekla: Drue, sekretaru, ja ne idem natrag u selo. Ti me ubi ako hoe. Ali ja ne elim i neu da se vratim. I ova drugarica koja je samnom spavala mala je i slaba (tu pokae na Darinku Rauel) pa je partizan i ja u ostati ovde. Dugo sam razmiljao ta da radim s njom. U dui sam sc radovao to imamo takvu omladinu. Eto, preda mnom stoji jedna mala, odluna devojica koja je spremna da se bori protiv okupatora, a bio sam svestan da e teko podneti napore. Ako je ukljuim u partizanski odred, ona e oruanoj grupi biti teret. Razmiljao sam i lomio se ta da radim. Na kraju, traei izlaz iz ove situacije, upitao sam je dah zna da kuca na maini.
836

Brzo je odgovorila da.zna. Odluio sam se da je odredim na rad u tehniku OK. Bie ipak u kui, bar privremeno, dok je tehnika ovde. Mira je donela revolver koji su joj omladinci u selu nabavili. Njeno, znanje kucanja na maini nije bilo veliko. Sa velikom ljubavlju i brzo nauila je da piuca iz revolvera i da pie na maini. Brzo je shvatila i mehanizam stojeva za umnoavanje. Nakon kratkog vremena mogli smo biti sigurni da e ona kad joj damo rukopis, sa jo dve seoske devojke, raditi dan i no kako bi materijal u odreenom roku bio gotov, lepo umnoen, povezan i predat na adrese koje su joj bile poverene. Materijal je slala preko seoskih devojica i mladia v kurira. Okruni komitet je bio uvek obaveten koliko je materijala odtampano, kuda je materijal otposlat, da li je i kako stigao na odreeno mesto. Krajem oktobra ili poetkom novembra 1941. neprijatelj je s jaim snagama, sa oko 200 andarma i 100 ustaa opkoljavao selo Gornje Sredice. Selo je ve dva meseca sluilo kao centar Okrunog komiteta i oiiuane partizanske grupe zvane Benda (1. bjelovarski partizanski odred). Kua Zvonka Lonara, siromanog seljaka sa etvoro dece, povuena kraj jedne umice van sela, bila je baza za partizanski odred i mesto gde su se sastajali lanovi OK. Tehnika OK bila je smetena u centru sela, u kui Anke Bauel. U selu je postojala jaka partijska ehja. U momentu kad je neprijatelj opkoljavao selo partizanska oruana grupa nije bila na ovom terenu. U tehnici je radila Mira. Pomagala joj je Anka Rauel i njena kerka Darinka. Umnoavajui materijale na getetneiiu nisu ni znale da neprijatelj opkoljava selo. Mira je bila jedina osoba koja se u tom momentu zatekla u kui. Zvonko Lonar, saznavi da neprijatelj opkoljava selo, hitno je dotrao u tehniku. On, Josip Rauel, njegova ena Anka, kerka i Mira spakovali su svu rezervu papira, umnoene materijale, maine za pisanje i umnoavanje, upravo sve to je pripadalo tehnici, i uz veliki napor sve uspeno izvukli izvan obrua. U umi, koja se nalazila prema Jagnj.edovcu, na skrovitom mestu ostavili su sve materijale. Ali trebalo je hitno doneti odluku: ta e biti dalje sa materijalom i mainama, ta savetovati da uini porodica Rauel kako ne bi pala u ruke naoruanog neprijatelja. Zvonko Lonar, kao sekretar partijske elije, savetovao je Rauelu da sa ne vraa u selo. Zbog aktivnosti koja je nekima bila poznata mogu ga uhapsiti i moe stradati od neprijatelja. Ali i pored Zvonkovog nastojanja da se porodica Rauel ne vrati u selo, oni su ipak poh. Iz prikrajka su eleli da pogledaju ta je sa njihovom kuom. Oko sela kre837

tale su se .neprijateljske patrole koje su uhvatile elu porodicu, Eauela su ubili, a enu i kerku su prebili i oterali u zatvor. Zvonko Lonar je ostao u umi s Mirom. Odabrali su najvanije materijale i spakovali u vree onoliko koliko su najvie mogli da ponesu. Zvonko je razmiljao kuda sa tehnikom. Nije znao koliko e iroka biti neprijateljska akcija ienja. Hoe li se ona zavriti samo na Gornjim Sredicama, ih e se proiriti na druga sela i na koja. Odluio je da privremeno smesti tehniku kod svog kuma Franje Puhaa u selu Donja Velika. Kum je jo pre rata jedanput dao vreu kukuruza za Crvenu pomo. Nije na, rekao je Zvonko Miri, alii e valjda pristati ovo da primi. Krenuli su umom prema iselu i, zaklanjajui se iza ivica, sa polja uli su u dvorite Puhaeve kue. Domaina su odmah ugledali kako iz tale preko dvorita ide prema kui. Kada je opazio Zvonka i Miru stao je nasred dvorita. Cutke ih je gledao. Zvonko mu je priao, briui znoj s lica. ' Kume, ove materijale bi trebalo da ostavim kod tebe. U Sredicama je premetaina. Morao sam ovo izvui. I, ne ekajui odgovor, on je pograbio svoju vreu i pre-, neo je u tagalj. Zatim se vratio uzeo drugu koju je Mira nosila i takoe odneo u tagalj. Onda je uhvatio kuma za ruku i zajedno s njim uao u kuu. Mira ih je pratila. Kume, ja u ovde .da ostavim ove materijale i moju puku. Pri tom je puku stavio za vrata, naslonivi je na zid. Mala e ostati ovde, a ja idean da donesem jo preostale materijale. Puha nije ni rei izustio, ni pri Zvonkovom' dolasku, a ni posle. utao je. Zvonko nije znao da je njegov kum bio zakleti neprijatelj organizovani ustaa. Kada je Zvonko otiao, on je pregledao puku i video da je; puna. Ne razgovarajui nita sa Mirom, neto je razmiljao. Mira je otila u tagalj da jo jednom pogleda kako je smeten materijal koji su doneli. U taglju se zadrala due. Bilo joj je neprijatno da bude u kui sa ovekom koga ne poznaje i koji nije sa njom ni jednu re progovorio. Zena domaina celo vreme nije iz sobe izala. Mira je nije ni videla. Oslukivala je hoe li se skoro Zvonko vratiti. Kada je ugledala Zvonka koji je nosio dve -vree kako ide prema taglju, stenjiui ;pod treretom, radosno je istrala pred njega da mu pomogne. Zvonko je bio umoran i zajedno s Mirom poao u kuu da se malo odmori. Kada je otvorio vrata njegov kum, koji je pratio kroz prozor njihov dolazak u kuu, drao je'Zvonkovu puku u ruci i onog momenta kada je Zvonko prekoraio prag,
838

'opalio je. Zvonko je smrtno pogoen, pao preko praga; Mira je poela da bei prema polju, odakle su doli. Plucao je za njom i pogodio je kroz grudi. Mira je pala ranjena. Ustaki gad dohvatio je zajedno sa enom -ranjenu Miru, odneli su je u kola, zapregh konje i poh u grad, u neprijateljsko uporite, gde su Miru predah ustakim vlastima. Puha je zatim pozvao ustae da dou u selo da im pokae mrtvog Zvonka i materijal koji je on doneo. . Puha je jo jedno vreme ostao sa svojom porodicom u selu Donja Velika, ali zbog aktivnosti partizana u toni kraju nije imao mira. Imao je razloga da se boji. Napustio je kuu i preselio se u neprijateljsko uporite. Znao je da nee proi nekanjeno. Partizanski odred presvukao je svoja dva lana u civilna odela, naoruao ih kratkim orujem i poslao u uporite da ga uhvate i dovedu. U seljakim odelima i jednim kolima, za vreme sajma, doli su u uporite. Uhvatili su ga u jednoj maloj kafani i poveli u mrak. Prvo su ga vezali, a zatim strpali u kola, pokrili ga slamom, i doveli do partizanskog odreda. Tamo mu je sudio vojni sud, sud Prvog bjelovarskog partizanskog odreda. Mira je leena u zatvoru Okrunog suda u Bjelovaru.' Nakon prvog oporavljanja poela je istraga. Mira se drala dobro, nije priznavala nita i ponosno je govorila o partizanima i bobri. protiv- okupatora. Nije odala nijedno ime ljudi koji su saraivali sa partizanima, nikog nije teretila i otkrivala pred neprijateljem. U Bjelovaru se spremao preki vojni sud. Oko polovine decembra 1941. dolo je speci jalno vee Pokretnog prekog suda iz Zagreba da otpone suenje grupi uhvaenih uesnika u akciji kod Novigrada. Mira je bila osuena na smrt streljanjem. Tako je bilo osueno i jo 94 lana Partije i drugih rodoljuba. Na sudu Mira je ponosno odgovarala, kratko i svakom reju je veliala narodnooslobodilaku borbu. Sudije su je zbog toga opominjale i upozoravale da e joj takvo dranje jo vie oteati situaciju. Rae traite milost. Vi ste jo mladi, ne treba da umrete ree joj jedan lan vea. Posle osude jedan od sudija, zadivljen njenim dranjem, rekao joj je: Vi ste mladi, jo ste ete, imate puno uslova da dobijete pomilovanje. Napiite poglavniku molbu za pomilovanje. Da imam stotinu ivota i da me sto . puta osudite na smrt, ne bih od krvnika hrvatskog naroda, a ni od vas njihovih slugu traila pomilovanje. Streljajte me! Mene nee biti, ali e
839

moju .drugovi nastaviti borbu. Na ovoj zgradi, u kojoj ste vi, krvnici, izrekli ove presude, viorie se crvena zastava, zastava slobode, zastava Partije. J Sudija je slegao ramenima, ostali su je gledali zaueno, iznenaeni odgovorom jedne tako mlade devojke. Streljanje je vreno grupama na platou Vojinovi, u Bjelovaru, 19. i 20. decembra iste godine. Od zatvora do Voji.novia odvozili su grupe od 10 do 15 ljudi u 'zatvorenom automobilu. Graani Bjelovara poznavali su maricu po zvuku sirene, po boji i obliku kola. Svaki se sa strahom ogledao kad je ona prolazila gradom. Uvek su iz tih kola dopirali jauci. Ovaj put su graani Bjelovara sluali kako iz marice namrtvo prebijeni, izmlueni revolucionari, pevaju Internaeionalu. Kola su odlazila, ali zvui Internacionale dugo su ostali u uima i seanju graana Bjelovara.
Grga JANKEZ

OKUPATOR NIJE USPEO DA ZAVADI M A K E D O N C E I IP T A RE

JAlpisM dogaaji 1941. godine ostali su u ivom seanju stanovnicima Debr. Tada su jedinice bive jugoslovenske vojske, gonei napadaa italijansku vojsku prodrle na teritoriju Albanije. Tih dana kroz grad su prole stotine zarobljenih itali janskih. vojnika pognlutih glava, da bi samo nekoliko dana kasnije, paradirah ulicama grada kao pobednici, zahvaljujui prodoru jedne male nemake motorizovane jedinice. Odmah posle okupacije Debra, Italijani su poeh da organizuju i jaaju svoju vlast. Formirali su prefekturu i optinsku upravu, koje su bile potinjene takozvanom komitetu za osloboene krajeve sa seditem u Prizrenu. Uporedo sa ovim, oni su nastojali da se predstave kao oslobodioci, prijatelji i jedini zatitnici albanskog naroda, kao jedina sila koja se bori za stvaranje velike Albanije, Takva italijanska propaganda, kao i injenica da su Siptari za vreme bive Jugoslavije bili nacionalno ugnjeteni, doveli su do toga da je prvih dana okupacije deo iptarskog stanovnitva smatrao Italijane oslobodiocima. Juna 1941. godine u Debar je doao Mino Minoski, zidarski radnik. On se povezao sa Petkom Sekulovskim, obuarskim radnikom iz Debra. Obojica su bili stari komunisti i znanci. Uprkos tome to nisu bili povezani sa partijskim rukovodstvom Makedonije, oni su u grau poeli da okupljaju simpatizere Partije. Ubrzo su od njih stvorili prvu grupu aktivista. Kasnije su formirah takve grupe i u selima Rajice, Banite i Selce. Te grupe su poele da se Suprotstavljaju italijanskoj propagandi. U Debar su tada poeli da se vraaju i oni koji Su za vreme bive Jugoslavije iveli u Albaniji. Oni su od aprila 1939. godine, kada je Albanija izgubila nezavisnost, imali mogunosti da dobro upoznaju namere Italijana i kod .njih nije 841

'bilo iluzija u oslobodilakoj ulozi italijanskih okupatora. Meu povratnicima je bilo i lanova komunistikih grupa koje su :u ono vreme postojale u Albaniji. Ti ljudi su u mnogome zasluni za formiranje prve grupe aktivista od iiptarskih omladinaca .1941. godine. Blagodarei delatnosti komunista Makedonaca, kao i na- prednih iptara iz grada i onih koji su dolazili iz Albanije i radili na razobliavanju italijanskih okupatora, splasnulo je oduevljenje iptarskog ivlja kojim je doekao oslobodilaku ulogu italijanskog okupatora. Italijani su u to vreme pokuah da formiraju sekcije faistike partije, faistike omladine i da regrutuju to vei broj iptara u redove faistike mihcije. "Meutim, komunisti i njihovi simpatizeri su razvili veliku aktivnost i okupator nije mogao da ostvari svoje namere. Na prste su se mogli nabrojati oni koji su se upisali iu redove faistiko partije i faistike omladine. To su bili uglavnom ljudi koji su to uinili da bi sauvah svoja mesta kao slubenici. U redove faistike mihcije, pak, upisalo se samo nekoliko avanturista. Zbog slabog odziva iptarskog i pasivnog odnosa makedonskog ivlja okupator je odluio da zavadi Makedonce i iptare i poseje razdor, netrpeljivost i nacionalnu mrnju. U tome poslu on se oslanjao" na nekoliko .graanskih politiara bive Jugoslavije koji su mu se stavili na raspolaganje. I dok je okupator preko jednih eleo da se predstavi kao oslobodilac iptarskog ivlja njihov prijatelj i zatitnik, preko drugih je Makedonce eleo da prikae Bugarima. U toj politici nije ostalo samo na reima. Itahjani su pokuah da zavade Makedonce i iptare isticanjem zastava. iptare su posticali da istaknu. albanske, a Makedonce bugarske zastave. Jednog dana oko toga se izrodila i svaa. Jedan Makedonac je, po nagovoru Italijana, skinuo albansku zastavu sa kafaaie Dvadeseti vek i izgazio je, To je trebalo da_poslui kao povod za razraunavanje izmeu Makedonaca i iptara. Meutim, zahvaljujui uticaju komunista takve provokacije nisu dale oekivane rezultate. Komunisti su objanjavah stanovnitvu da je okupator namerno organizirao ispad sa zastavom, da bi izazvao bratoubilaku borbu izmeu iptara i Makedonaca. Nema za to da se svaamo oko tue zastave. Ta zastava nije albanska, ve faistika govorili su iptarskom ivlju iptarski 'aktivisti. Mi nismo Bugari i zato ne treba da istiemo bugarsku zastavu govorili su Makedonci, komunisti. I umesto da poslui za podgrejavanje nacionalne mrnje i netrpeljivosti, ta provokacija italij anskog okupatora je postigla suprotan efekat, doprinla je jaanju bratstva i jedinstva meu stanovnicima obeju nacionalnosti.
842

U to vreme Mino Minoski je po direktivi Kuzmana Josilovskog formirao Partijsko poverenitvo od nekoliko lanova. Ono je u jesen 1941. godine razvilo veliku aktivnost. Komunisti su savetovali da se skuplja i uva oruje, da se sabotiraju pripreme za sprovoenje desetka u naturi i si. Poverenitvo 3 e organiziralo nekoliko baza za skrivanje oruja jednu u Debra i po jednu u selima Rajica, Banite i Selci. U isto vreme irila se i mrea onih koji su materijalno pomagali narodno- . oslobodilaku borbu. No i okupator nije sedeo skrtenih ruku. Suoen sa izmenjenim stavom stanovnitva prema njemu, on je poeo da preduzima otre mere protiv naroda u ciljiu pritiska da se pronae i sakupi skriveno oruje. U tu svrhu je doveo u Debar zloglasnog Semai Zimurija, koji se sluio terorom i javnim batinjanjem. Taj zloinac je primenjivao fizika nasilja nad makedonskim ivljem po selima, dok u gradu, kao i iptarskim selima u blizini grada, to nije smeo da uini pa je pribegao ubeivanju. Meutim, ubrzo se uverio da na taj nain nee postii nikakav uspeh. Zato je pokuao da iskoristi versku zaostalost. Traio je od svakoga da se zakune a nema oruja. Komunisti su objanjavah seljacima da mogu slobodno da se zakunu da nemaju oruja, i da se time nee ogreiti 0 svoje versko ubeenje, ako pri davanju zakletve ne nose sa sobom oruje. Mnogi su ih posluala i sauvah oruje. Neki su pak predavali staro, polomljeno ili potpuno neupotrebljivo -oruje. Komunisti su inili velike napore na uvrivanju i proirivanju partijske organizacije. Poele su i pripreme za formiranje Mesnog komiteta KPJ, koji je formiran neto kasnije (aprila 1942. godine). Partijska organizacija je u to vreme pomagala organizovanje narodnooslobodilakog pokreta, i partijskih organizacija na teritoriji Albanije.
Ljutfi RUSI

OSLOBOENJE

AVNIKA

C etrdesetak kilometara sjeverno od Nikia, na automobilskom putu NikiPljevlja, na sastavcima triju planinskih rjeica i u podnoju planinskih masiva Krnova, Vojnika, Sinjnjevine i Durmitora, nalazi se varoica avnik. Sa malim kamenim kuicama, pripijenim uz obale rjeice i vrlo bogatom klimom, pritijenjen rjenim kanjonima i uokviren brdima i planinama, i dotada bez uoljivije brige ljudskih ruku, podsjea vie na neki stari primorski gradi. S proljea, kada zaubore njegove rjeice i potoci, kada olista 'drvee i ozelene livade i panjaci, kada se ponu mijeati pjesme ptica i obanica, kad sve to die -izlazi iz svojih zimskih skrovita, avnik i njegova okolina pruaju sliku sve volianstvenosti i drai prirode. Divno je tada u njemu. Divno je u njemu i ljeti. Divne su mu i jeseni. Sve do poetka zimskih mjeseci, sve do pada prvog snijega. A onda? Kad poinje zima, kad prvi snjeni pokriva, zatvarajui automobilski saobraaj opominje da Krnovo .i Durmitor najavljuju svoju prirodnu nadmonost... Onda, od novembra do marta, kad s vremena na vrijeme snjeni vlihori s okolnih planina zabruje svojim potmulim zvucima, praeni stravinim zapomaganjima izgladnjelih vukova i ukrste svoje neumoljive surovosti, kad se zemlja svee s nebesima, onda kao da tamo prestaje svaki drugi ivot. Onda, kad uslijed eih padavina i povremenih snjenih oluja, snjeni pokriva postaje sve deblji i deblji, da bi na pojedinim_ planinskim prevojima porastao i po nekohko metara visine, Savnik odsjeen od ostalog svijeta i priviknut surovostima zime ; strpljivo eka njen kraj. Tako je to stalno. Tako je to svake godine. Tako je bilo i 1941. I, ba blagodarei tome i snjenim nanosima na Krnovu, Itahjani su kao okupatori doli u avnik tek u maju. Snjeni nanosi omeli su ih i tada da u avnik uu pompeznije, pobjedonosni je i oholije,
844

kako su to praktikovali pri ulazu u druge krajeve nae zemlje. Prinueni su bili da u avnik, od pravca Nikia, uu neto tie, pjeke ili na mazgama, u koloni po jedan. Vie kao karavan zamornih kiridija nego kao odred vojske pobjednika. Moda im je bilo krivo to dolaze sa zakanjenjem, bez motorizacije i bez mogunosti da prue bolju sliku snage i moi svoje imperije. Moda im je bilo krivo to je ba njima zapao avnik, a moda... moda su predosjeali ta im se sve moe desiti u ve "ozelenjelim, wletnim kanjonima avnikih rjeica. A mi! Mi smo oekivali njihov dolazak kao neto normalno, kao neto to mora doi. Jer, sva naa zemlja, svi njeni krajevi, ve su se nalazili pod vlau okupatora. I naravno, ni srez avniki nije mogao ostati poteen. U bivoj Jugoslaviji, do njene kapitulacije, u Savniku je pored kole, pote i optine i nekoliko trgovakih radnji i kafana, postojao i izvjestan broj sreskih ustanova. Kapitulacijom Jugoslavije nestalo je i njih. A ono malo slubenika, to je godinama tavorilo, pijuckalo i spletkarilo, odmah je napustilo svoje kancelarije da se vie nikad ne povrati u n j i h . . . Ostala je samo nekolicina zadrtijih andarma, negdje prikrivenih, kako bi saekala dolazak Italijana i stavila im se na raspolaganje. Zakljuane su i pota i kola, zakljuane ustanove, zatvorene trgovake radnje. Nema pisama i novina. Nema telefonskih razgovora. Nikakvog saobraaja, nikakve vlasti. Svako je svoj gospodar. Prie o peinskom novcu i aparatima pomou kojih Italijani po Nikiu pronalaze zlato, o ulasku Turske u rat i slino, brzo se ire. Pojam o Turskoj pod utiskom je njene nekadanje moi. Raspad stare drave, raspad je i cjelokupnog njenog aparata, pa i svih njenih graanskih partija. Nigdje ni jednog graanskog politiara. Kao da su. svjesni svoje krivice! Nikcu, starom rahkalu, to pod lipom svakodnevno ami i pogledom ironino snima prolaznike, ve poodavno niko se i ne javlja. epuri se samo Tomo Krikapa, beogradski advokat, pristalica Sekule rljevia. Izbio je odnekud. Ozarenog hca, pokuava da organizuje vlast i objasni oslobodilaku misiju Italijana. Dan-dva boravka u avniku bih su mu dugi. Kriom je pobjegao. Narod, ostavljen sam sebi, upire pogled samo u ljude, u omladince, koje je jo od ranije znao kao komuniste. A brojno mala partijska organizacija ondanje avnike optine, od svega sedam lanova, uliva mu povjerenje u bolje dane i bolju budunost. U takvoj situaciji Italijani dolaze u avnik. Njihov dolazak je oivio i ubrzao rad mae partijske jedinice. S mladalakim zanosom i neogranienom vjerom u sreniju budunost, sprovodei direktive Partije, danonono smo obilazili sela i zaseoke, pripremajui se za ustanak. Nakon kratkog vremena
845

nije bilo sela u kome nijesmo imali organizovan gerilski odred... A pored tih odreda, u pojedinim selima smo organizovali i m j e sne seoske odbore, tako da smo u svim selima bih stvarni i jedini gospodari. Dani pod okupacijom su dugi, dui nego obino. No, ti dani juna i jula 1941, dani rada i krstarenja od sela do sela, dani dogovora za ustanak, ipak su prolazili brzo. Duga je bila samo neizvjesnost u pogledu stava Sovjetskog Saveza. Svojim napadom na SSSR Hitler nam je to skratio. Dan naeg ustanka bio je blizu. Sada su nam dani postali dui, jetr smo nestrpljivo ekali direktivu za napad na avnik. Vijesti o strijeljanju komunista u Zagrebu i Beogradu, O' hapenjima u Nikiu i drugim eradovima Crne Gore, o obrazovanju vlade Drljevia na Cetinju, izazivaju i bol i e za osvetom. Nou se u pravcu .Nikia uje potmula detonacija topovskih granata. Prie o borbama i osloboenju pojedinih mjesta u Crnoj Gori dopiru svakodnevno. A za izvrenje plana nae partijske jdinice za napad na avnik eka se samo direktiva. Dolazi r a l i na. nas. Napad na avnik treba izvesti li), jula, izjutra u etiri sata. U napadu e uestvovati samo pripadnici gerilskih odreda. Iskradajui se nou od svojih porodica i susjeda, pripadnici odreda su 19. jula izjutra na polaznim poloajima kod avnika oekivah ugovoreni znak za napad, ali su ubrzo obavijeteni da od napada treba odustati. To je bila nova direktiva. Disciplinovano i u redu, ali pognutih glava, kao okrivljenici, u kasne jutarnje sate vraali smo se kuama, ali javno prviput s pukama, uz iskrene proteste ostalih seljaka zato i nj ili nijesmo zvali. Napad na avnik vie nije mogao biti tajna ni za koga. pa ni za Italijane. Sreom, sjutraan je dola nova direktiva da moemo napadati kad smatramo da je najpogodnije. Mijenjajui raniji plan samo u tome da pored pripadnika gerilskih odreda u napadu mogu uestvovati i svi ostali seljaci, rijeeno je da napad pone 22. jula u etiri sata -izjutra. Dotad mirni, na svoje svakidanje brige naviknuti seljaci, nekadanji ratnici i oni jo neregrutovani, naputaju svoje radove, ostavljaju kose i vile i, s pukom u ruci, stavljaju nam se na' raspolaganje. Ve 20. i 21. jula, od sela do sela, krstares pukama grupe seljaka, bilo kao kuriri ili kao patrole, bilo i samoinicijativno, tek da vide da h i u drugim selima ide sve kako treba. Svi pitaju, svi predlau, samo da bi ispalo to bolje. To vie nije dogovor nas komunista. To je dogovor sela, dogovor naroda^ Ti dani se pamte. A Itahjani? Ve nekohko dana niko ni iz avnika ni u avnik. Mora da znajiu ili makar predosjeaju ta im se sve sprema. Dani su im izbrojani..
846

Nou izmeu 21. i 22. jula, sa odreenih zbornih mjesta,, iz svih sela Drobnjaka i Uskoka, krau kolone naoruanih seljaka, staraca i Omladinaca u pravcu avnika. Na elu kolona, vodnici gerilskih odreda, lanovi Partije i kandidati. Brinu p o slednju brigu da bi sve ispalo po planu. U etiri sata izjutra,. 22. jula, sve kolone su bile na unaprijed odreenim poloajima. U rasvit zore, 22. jula, naoruani dobrovoljci stajali su'na: okolnim brdima i prilazima avnika, ekajui znak za napad. avnik je bio njihov. Svakodnevno su dolazili u njega. Mnogi su od njih tu ili u kolu. Tu su ban Noko i vojvoda Lazar postrojavali njihove stare. Da. Tu su ih pozivali i u naelstvo sreza. I u andarmerijsku stanicu. Tu su hapsili i sasluavali one koji ih danas predvode. Tu su ih zakidah trgovci i potkradali mlinari. Tu su ih ismejavali i prezrivo posmatrah... Treba ga spaliti. Ne, ne. Ne treba! On je ipak njihov. On e bitinjihov. aka mrskih Italijana dola ie da gospodari i njima i Savnikom. Svega ih je osamdeset. to e oni tu! U avniku kao da jo sve spava. Nigdie nikoga. Samo poneki Italijan proe od jedne kue do druge. Sigurno su u pripravnosti... Pucnji sa Turije zaparae vazduh. To je ugovoreni znakza napad. Naruie divniu jutarnju tiinu, jedan za rugm. Peti pucanj izgubi se u rafahma i talijanskog pukomitraljeza. Zaista izgleda da nijesu spavali. uju se pucnji sa sviju strana.. Borba otnoe. Italijani imaju i mitraljeze. Bacaju i bombe. Valjda od straha. Pucnji i povici sa sviju strana, odzvanjajui kanjonima i liticama Turije, Graca. Koia i Treskovlja, n a j a v ljivali su nau spremnost da je dolo vrijeme obrauna. Borba postaie sve jaa. Sve je ivlje i veselije. Iza Ko'ca izbija sunce. Kao da je ljepe i 'stije nego ikad ranije. Niegovi okrepljujui jutarnji zraci, poslije neprospavane noi, dobro nam dolaze. Nalet ustanika biva sve bri i ei. Nastaje takmienje koji e'odred, koje selo, koji pojedinac prije ui u avnik. Zajedno s Duanima, Dubrovanima i Komaranima Mili anovi i eovi Poanji i Karadii sputaju se od Turije nizPetnjiki lug. Milievi i Lazarevi Jaukovii ve su na Goiinom brdu. Od previ kih uma naoadajU Velimirovi i Vukotini Godijeljani sa Previan'ma i Milovanovim Grabovanima. Bijeljani Tome Rajkovia i Milisava epanovia od pravca Koia s u stiu na Beriinoj luci sa Graanima, Mokranjima i Jovanovim iiima i zajedniki nastupaju u pravcu zgrade biveanarmeriiske stanice. S njima ie i stari Marko Joanovi. Osamdesetogod'njak! Od pravca Dobrih Sela sjedinjeni nastupaju Maovi Uskoci sa Matijevim Dobroseljanima i Jagoevim Srdanoviima u pravcu zgrade silosa.. Zabarikadirani u nekoliko tvrdih kamenih zgrada, netedjei municiju, Italijani se bore ria ivot i .smrt. Kao da je=903

avnik zaista njihov. S njima je nekoliko naih andarma i finansa. Takav njihov otpor nijesmo oekivah.,No, niko i n o pomilja na prekid vatre. Borba ulazi u fazu kada je niko vie. do konanog zavretka, ne moe zaustaviti. Nai hrabro napadaju. Ve su u avniku. Zgrada bive stanice je u naim rukama. U dvoritu kue Vasa Crnogorca, na kunom pragu, lei mrtav komandir Dukog gerilskog odreda, kandidat Partije Vojo Malovi. Jedan od naih najboljih omladinaca. Neto dalje od njega, borac Risto Tomi. Prve rtve u borbi za slobodu u sreziu avnikom. Borci sviju odreda ve se susreu u avniku. Ima mrtvih i Itahjana. Borba i dalje traje. Posljednje bombe, posljednji pucnji i povici. Itahjanima gine komandant. Ne pucaju vie. Poinju da se predaju. Borba je zavrena. Imaju osam mrtvih i petnaest ranjenih. Mi dvojicu mrtvih i etvoricu ranjenih. Predaju nam dva mitraljeza, nekoliko pukomitraljeza, stotinak puaka, oko petsto bombi, dvadeset pitolja, municiju, ostalu vojnu opremu i veu koliiruu hrane. Jadni su. Sedam je sati. avnik je osloboen. Bio je prvi put zaista na. Kraj stare osnovne kole, u kojoj je nekada uitelj pop Luka Burovi vrio naroiti metod testiranja svojih aka, orilo se crnogorsko kolo oruanih ustanika, uz povike Partiji i slobodi. Divno je bilo gledati zagrljene stare ratnike i mlae ustanike. Da li je ikada ovdje bilo tako veselo? Sunce je ve visoko odskoilo. Kolo je postajalo sve vee. lanovi Partije poli su na sastanak radi organizovanja prve narodne vlasti i daljih zadataka koji su ih oekivah . . .
Vojin JAUKOVr

ZBJEG HERCEGOVAKOG SELA POPLAT

3 eoske mahale Poplata odvajkada je ivot upuivao na vre veze sa gradskom arijom u Steu. Duh varoice, onaj kojim odie sredina sitnih trgovaca i zanatlija odraavao se vidno na nain miljenja i ivot seljaka. Stanovnici Poplata su poprimili neka obiljeja bliske arije.i nali se negdje na sredini izmeu graana i seljaka. Poplaani su obino bili raspoloeni za rjeite diskusije sa iznenaujuim poznavanjem pitanja i dogaaja iz raznih oblasti i geografskih irina. Oda vali su obavijetene seljake, koji mudro rasuuju i sude, karakteristine po tome to svoja krajnja miljenja, daju nekako dvosmisleno i u poslovinom obliku. U svom selu razvili su kulturno-zabavni ivot preko dobro snabdjevene seoske itaonice, diletantske pozorine grupe, muzike sekcij e, a isto tako i sportskom aktivnou omladine. U selu je bila skoro iskorijenjena nepismenost, znatan broj omladine pohaao je srednje kole, dok se jedan dio otiskivao i na fakultete. Poplaani su ivj eh u veini dosta siromano. Zaostala seljaka gazdinstva veoma su malo prinosila pod udarcima sue, neroice i eksploatatorskog sistema. Prihodi su jedva doticah za dugove, porez, kamatu i za najskromnije nabavke industrijske robe. Poplaani su zbog toga, kao i dnugi seljaci, u predratno vrijeme grcah u dugovima i oskudici pa je odranje golog ivota ukuana bio i njihov osnov ivota. Samo veoma mali broj, za tamonje prilike, imunijih/seljaka isticao se tenjom da vrhuni u selu i da iskoriava seosku sirotinju. Prema tim, mahom rodbinski povezanim seoskim gazdicama drugi seljaci su ispoljavali neskrivenu mrnju i zbog toga, to su se seoski vrhovi uvijek dodvorivah organima vlasti i urovali sa predstavnicima raznih pohtikih stranaka. U selu je bilo oko stotinu srpskih porodica, pored desetak hrvatskih i muslimanskih domainstava. Nacionalna i vjerska.
55 U s t a n a k 1941.

849

podvojenost.su tinjale, iako su odnosi formalno tekli bez otrih manifestacija netrpeljivosti. Tako je, u najoptijim okvirima, izgledalo selo Poplat koje je, uzgred reeno, u okolini uivalo ugled naprednog. Burni dogaaji, rat i okupacija, zatei e ga ovakvog i ono e potpuno izmijeniti dotadanje ivotne brige. Zapravo, seljaci e tada doi u najvee ivotne opasnosti i stupiti u borbu za pravo na opstanak. Tek u toj borbi dio njih, poslije svih grozota okupacije i ustakog terora, uvjerio se u ispravnost ranijeg ukazivanja komunista. To to e oni ipak, u krajnjem ishodu neravne borbe, sebi .osigurati opstanak i izbjei totalno istrebljenio, prije svega je zasluga napredne omladine, ijom borbom je rukovodila seoska ehja KPJ.
FORMIRANJE ELIJE KPJ

Izvanredno teak ivotni poloaj bio je kod mnogih Poplaana izvor nezadovoljstva i odlunosti za naprednu politiku akciju. Samo manji dio mjetana se aktivnije ukljuio u razne graanske partije kao to su bile JRZ, JNS, Zemljoradnika ili demokratska stranka koje su propagirajui svoj program nastupale pekulantski i ovinistiki. Zbog toga najvei dio seljaka iz Poplata nije prihvatio to i takvo stranako politikanstvo. Nije bilo potrebno boraviti dugo u Poplatu pa da se osjeti napredno politiko strujanje. ule su se tenje za socijalnim i pravednijim poretkom. Osjealo se da u selu djeluju komunisti i ljudi koji su na neki nain upoznali revolucionarnu borbu radnika i seljaka. Simpatije za politiku i borbu KPJ neskriveno su se iznosile. Snanija politika akcija naprednih seljaka ve je nekako 1937. godine sve vie uzimala maha. Ve tada mladi student prava Marko Mihi1, protjeran od policije sa fakulteta u Beogradu kao komunista, radio je sa najveim arom meu stanovnitvom svoga kraja. Portvovan i ideoloki oformljen politiki radnik Marko ubrzo postie vehke uspjehe na okupljanju naprednih ljudi ne samo u Poplatu ve i u gradu i irom stolakog sreza. U Poplatu se ta napredna aktivnost intenzivno odvijala kroz razne oblike. II okviru Seljakog kola ona je posebno bila uspjena. Seljaci, a u prvom redu seoska omladina, sve vie su se ukljuivah u kulturno-zabavni rad ove l e g a l n e organizacije. Posveena je naroita panja seoskoj itaonici, naime da se njen knjini fond to vie obogati djelima naprednih pisaca, kao Gorkog, Cankara, Ostrovskog i drugih, a da itao1 Zvjerski ubijen sa svoja dva: brata od ustaa u Stooui polovinom juna 1941. godine. . -

850

ittica ka takva bude centar oko koga-e se omladina okupljati. Diletantska dramska grupa takoe je esto nastupala. Davala je predstave u svom selu, u Stocu i okolnim selima. Tako je dolo do saradnje sa naprednom, omladinom grada pa su ee organizovani i zajedniki nastupi gradske i seoske omladine. Sluga Jernej i njegovo pravo, Voda sa planine i drugi radovi, skeevi i recitacije naprednih pisaca ispunjavali su programe tih nastupanja. Popiatska omladina u to vrijeme posjeduje i dobro uvjebani orkestar, poznat i u drugim selima. Sportska aktivnost takoe je sluila kao polje rada napredne "omladine. I rezultati takve, po obliku privlane i idejno napredne aktivnosti meu seljacima nijesu izostali. Na dan 15. XII 1939. godine u selu Por latu, formirana je elija KPJ. Prvi lanovi bili s Mirko Mihi2, koji je izabran za sekretara ehje, Vlado Rui i Spasoje Mitrinovi. Formiranju elije prisustvovao je i njen organizator Marko Mihi sa jo jednim drugom. Oko partijske ehje okupilo se na desetine mladih i starijih seljaka, raspoloenih da se odluno bore za njene ciljeve. Meutim uslijed strogog kriterijuma oko priiema u KPJ ostao je veliki broj onih koji su po svojim politikim shvatanjima i aktivnosti trebalo da budu primljeni. Svojim radom su komunisti i napredni mjetani ubrzo osigurali politiki uticaj u Poplatu. Neki dogaaji iz toga vremena mogu snano posluiti kao pouzdan dokaz za to. U periodu predizborne kampanje nijedan predstavnik graanskih stranaka nije uspio da u selu odri politiki zbor. Napredni seljaci pod vodstvom komunista su sve ovakve zborove razbili a agitatori su morali da pobjegnu. Za vrijeme parlamentarnih izbora 1938. godine, KPJ je podravala udruenu opoziciju. : Oko 80% seljaka iz Poplata glasalo je za listu opozicije. Takav razvoj pohtikih prilika u selu nije ostao nezapaen i bez reagovanja vlasti i predstavnika graanskih partija. Pohtika vlast u srezu odmah je preko andarmerije otpoela da kontrolie politiki ivot u Poplatu, proganjajui sve one koji nisu bili posluni reimu. U to vrijeme, vlasti su u selo dovele uitelja Vukasovia i popa Cvitanovia kao "nosioce politike borbe protiv naprednog pokreta. Prvi je bio okorjeli etnik, kakav e kasnije i zavriti, a drugi je nastupao kao ovijani Ijotievac. Pop i uitelj sa dijelom sebi privrenih seoskih domaina, organizovali su spreg i front protiv naprednog pokreta. Sukob je bio otar i bez kompromisa. Najprije se seooska reakcija, potpomognuta vlau, okomila na komuniste nastojei da' im onemogui svaki nastup na javnim priredbama. esto su iskonstruisane pritube kako bi vlasti mogle interV 907 2
Poginuo kod Nevesinja kao borac NOV krajem juna 1943. godine.

venisat. protiv najnaprednijih ljudi u selu. To je otealo rad naprednog pokreta, ali se niim nije moglo sprijeiti njegovo dalje jaanje pa su sukobi poprimali sve otrije forme. Kad je andarmerijska straa pokuala da sprijei nastup napredne omladine u seoskoj sali 21. XI 1940. godine, komunisti Marko Mihi i Vlade Rui sa nekolicinom aktivista stupaju u fiziku borbu i potiskuju andarme iz sela, a u zauzetoj sah odrana je vrlo uspjela priredba za seosku omladinu. Uspjeh borbe komunista u Poplatu naroito se vidi po rezultatima optinskih izbora 1939. godine. Na izborima za vijenike optine Burmazi komunisti su uspjeh da postave svoje kandidate, istiui ih na takozvanu nepartijsku listu. Kandidati Partije dobili su vei broj glasova te je ona preko tako izabranih vijenika uticala na rad optinskog odbora. U punom jeku rada, kad su komunisti Poplata uspjeli da povedu i ujedine veinu seljaka, doao je aprilski rat a sa njim i posve novi uslovi rada seoske elije.
ZLOINI USTAA

Tek mobilisani seljaci ubrzo su se vraali kuama bjeei od zarobljavanja, razoaram svim onim to su u vojsci vidjeli, a prije svega puni straha za svoju sutranjicu. Seoska ehja koja je po okupaciji ostala bez veze sa svojim rukovodstvom, u centar svoje politike aktivnosti postavila je organizovanje odbrane sela od ustakih i okupatorskih progona svih vrsta. Prve ustae pojavile su se sa pristizanjem iltalijanskih jedinica u Stolac. U stolakom srezu ustaku vlast poinje da organizuje grupa do tada poznatih faista i okorjelih ovinista sa Franjom Smoleom na elu, koji s javlja kao ustaki povjerenik. Kako je u stolakom srezu Maekova HSS do tada sluila kao ustaka busija i poto je odmah itavo svoje lanstvo privela ustaama, ove su se brzo ojaale i povezale. im su sc: ojaale, ustae, ve u junu 1941. godine, poinju masovne pokolje stanovnitva. Srbima i komunistima su nagovjestile potpuno Mrebljenje stavljajui ih van zakona. Meu prvim rtvama bio je, sredinom juna, i komunista Marko Mihi. Tih dana pristizale su sa svih strana vijesti o zvjerskim pokoljima koje ine ustae. Ustae su kupile graane i seljake, vezivale ih i odvodile na gubilite. Bacale su i djecu i starce u krake bezdani, esto i neusmrene. Mukarce Srbe graane Stoca pobili su do posljednjeg u prvim naletima. Sa koljakim kolonama dovedenim i iz drugih krajeva, upadali su u sela redom, hvatali ljude i odvodili ih na gubilita. Od oko 2 850 rtava fa852

istikog terora u toku narodnooslobodilakog rata u stolakom srezu, daleko najvei dio otpada na ustake pokolje u. ljeto 1941. godine. Na ustake pokolje srpski narod istone Hercegovine odmah je odgovorio oruanim otporom. Ve 3. juna. Nevesinjci napadaju i vode borbu sa ustaama kod s. Drenja. Jo vie postiu Gaani tri dana kasnije. Polovinom juna i poetkom jula na prostoru Nevesinja, Dabarskog polja, pl. Hrguda, kao i u trebinjskom kraju, borbe prerastaju u velike sukobe najvee estine sa hiljadama uesnika. Porazi i rtve, naroito na Trusini 3. jula, razjarili su ustae, da su one u svojim pohodima na istrebljenje srpskog ivlja bile sve bezonije. Za selo Poplat, za koje se znalo da u njemu postoje i djeluju komunisti, ustake voe iz Stoca pripremale su potpuno unitenje. Ah one su se i pribojavale otpora te su nastojale da lukavstvom to onemogue. Tako je koncem jula u selo stigla ustaka komisija radi popisa stanovnitva koje, toboe sljedeeg dana treba da se transportuje kamionima do apljine a zatim u Srbiju. Putnici za' Srbiju mogu ponijeti najvrednije stvari, desetak kilograma teine po osobi, rekao je ustaa na kraju, ciniki se predstavljajui kao dobrotvor.
U ZBJEGU

Sve postupke ustaa i okupatorskih vlasti na Poplatu lanovi KPJ budno su pratili. Stvoreno je, kao prva mjera, seosko- rukovodstvo. Ono se formiralo oko lanova KPJ privlaenjem jo desetak naprednih ljudi 3 . Rukovodstvo je preuzelo upravljanje selom i preduzelo itav niz mjera bebjednosti. Tako je zabranjen i odlazak seljaka u-Stolac da tamo ne bi bili uhvaeni; organizovane su strae za danononu slubu, sakupljano je oruje i pristupilo se stvaranju vojne organizacije. U svakom zaseoku izabran je i vojni predstavnik koji je bio obavezan da sprovodi sve mjere vojne prirode. Najvei uspjeh seoskog rukovodstva bio je u tome to je organizovalo najuspeniju slubu obavjetavanja o namjerama i postupcima ustaa u Stocu: Koristei potene ljude iz redova Hrvata i muslimana4, kao i politike veze sa naprednim pokretom u Stocu, osigurano je blagovremeno otkrivanje namjera ustakog centra. tP istom cilju blagovremeno su ispitane mogunosti smje3 U tom radu naroito su se isticali: Sava Mihi, Jovo Bodiroga, Milan Bejat, Savo Rupar i Ruii Lazo, Danilo, 'Milio i Gojko. 1 U prvom redu se odnosi n,a Jozu Radia, Jozu Popca, Meu Zekia, Muju Tucakovia i Ahmeta Karaicu. ':

853

staja Poplaana u zbjeg na prostoru pl. Sitnice gdje su se jo. ranije organizovala za odbranu brojna i meusobno povezana sela. Prema obavjetenjima, dobijenim sa raznih strana, jo koncem juna ustae su odluile da se 3. avgusta konano obraunaju sa Poplatom i njegovim stanovnicima. Predvidjele su i uee brojnijih ustakih snaga iz drugih krajeva. Namjeravale su da vojskom okrue selo i da lanom parolom o preseljenju u Srbiju slome otpor seljaka, a zatim da ih pohvataju, ddvezu do sela Bivolja Brda i sve do jednog pobiju i bace u jamu. Za ubice sve je to bilo vrlo prosto. Ali, na drugoj strani, iu selu je kovan u isto vrijeme drugi; plan. Oko podne 2. avgusta rukovodstvo sela je poslije dvoasovnog vijeanja jednoglasno odluilo da se u cilju spreavanja pokolja nou 2/3. avgusta itavo stanovnitvo izvue u zbijeg na prostor sela: Radimja, Dola i Vranjska. Odlueno je takoe da se do zbjega ide preko Ravnica i sela Uboska, dalje od puteva, kako bi se izbjegle mogune ustake zasjede. Za to je bilo potrebno savladati oko 15 km bespua i najljueg kra, obraslog dbunjem. Bile su predviene i naoruane prethodnice za ienje eventualnih ustakih straa i zasjeda kod ceste na Ravnicama ih kod sela Orlja i Zabra. Naime, od ranije se znalo da su ustae okruile Poplat sa svih strana lancem straa s namjerom da sprijee izvlaenje Poplaana u zbjeg. Po donijetoj odluci svi uesnici su sa sastanka pohitali u svoje mahale da bi sa prvim mrakom i u najveoj tajnosti sve stanovnitvo prikupili na odreeno zborite u gornjem dijelu sela, kod mjesta Baniina Jama. U selu je tada moglo biti oko 500 stanovnika, a od oruja se raspolagalo samo sa 2 vojnike puke, neto dvocijevki, pitolja i runih bombi. Neki seljaci su dah estok otpor odluci za odlazak u zbjeg. Komunisti su imah dosta tekoe da o potrebi odlaska ubijede ove ljude koji su za posjed bih tako vrsto vezani ak i onda kad im prijeti smrtna opasnost. Na kraju su u tome uspjeli samo nekoliko porodica je zakasnilo i tako ostalo u selu. Poto je stanovnitvo prikupljeno na odreeno zborno mfjesto, formirane su dvije grupe koje su krenule bliskim i naporednim pravcima. Na elu. i zaelju su ih i odabrani borci, spremni da stupe u borbu i tite izvlaenje. Ljudi pretovareni djecom i starim roditeljima bauljah su kroz mrak i ljuti kamenjar. Posrtah su i padah,,da bi se opet dizah i po stoti put nastavili kretanje. Mala djeca su. plakala a njihov pla se razlijegao i onda kad bi roditelji pokuah da ih uutkaju zapuivanjem usta, ah se ipak ilo dalje. Kod. sela Zabra neto prije svitanja kolone je otkrila ustaka zasjeda, koja je odmah pripucala. Odgovoreno im je
854

vatrom. Ta pucnjava je jo vie prestraila i onako zaplaene ljude. Nekoliko staraca, zahvaenih panikom, izgubilo e i zalutalo pa su ih ustae sljedeeg dana pohvatale, odvele u Stolac i pogubile. Istu sudbinu doiveh su i neki u selu zaostali itelji sa malom djecom. U samu zoru Poplaani su stigli u selo Ubosko, gdje je bio zbjeg, ime je bila postignuta puna bezbjednost naroda. Nastupio je dvomjeseni ivot u zbjegu, veoma teak ali bezbjedniji. Stanovnitvo i tamonja vojna organizacija svesrdno su prihvatili izbjeglice i omoguili im da se smjeste po kuama na irem prostonu,pl. Sitnice. Tamo gdje su stigli Poplaani su se ukljuili u ete za odbranu zbjega, ete narodne vojske kako su se tada zvale ije borbe su kasnije prerasle" u opti narodni ustanak pod jedinstvenim rukovodstvom Partije. Dogaaji su kasnije potvrdili da su seljaci sela Poplat ostali vjerni Komunistikoj partiji.
Danilo KOMNENOVIC

PSUNJSKA

PARTIZANSKA

GRUPA

C lan, Kotarskog komiteta KPH Pakrac Bonifaeije Pre, 1 strojovoa umske eljeznice iz Pakraca, rekao mi je 20. oktobra 1941. da u naredni etvrtak odem u Pakrac i da u 13.00 asova budem <u Cicvarinoj birtiji, da stanem kod anka i da neto pijem. Tano u 13 asova doi e jedan visok, jak, crnomanjast ovjek u kinom mantilu, pa ako bude padala kia rei e: Ah, to je runo vrijeme a ja treba da mu odgovorim: Bie bolje. Ako bude lijepo vrijeme, on e rei: Ah, to je vani ugodno! a ja da mu odgovorim: Bie jo ugodnije. Tako je i bilo. U naredni etvrtak otiao sam u Pakrac: bio sam nekih deset minuta ranije u Cicvarinoj birtiji. Stao sam kod anka i poruio pie. Tano u 13 asova uao je oekivani drug. Izmijenjali smo ugovorene .rijei, na to mi on ree: Da malo proetamo? Moemo rekoh i im smo izali van, uputismo se upravcu bive pote. Ti si Sever? Jesam. Jel'ti rekao Pre da doe tu? Jeste. Jedna grupa naih drugova treba da se prebaci k tebi. Ima li ih gdje smistiti?
1 Bonifaeije Pre Garavi od 1934. godine je bio sekretar elije pilane u Pakracu. Za lana Kotarskog komiteta KPH Pakrac izabran 22. juna 1941. ' Aktivno radio na organizaciji ustanka. Poginuo 27. marta 1942. kao polltdelegat Psunjskog odreda u borbi na Psunju.

856

 Imam, neka dou odgovorili. Upitah ga kada e oni doi. Moda ve sutra navee. Za dva-tri dana sigurno. Dogovor je bio gotov. Rastali smo se. Bio je to Bogdan Crnobrnja Tolja, tada sekretar KK KPH Pakrac. Tih dana se nisam udaljavao iz svog sela, Velikog Budia. ekao sam. No, prolo je ugovoreno vrijeme. Po podne -27. oktobra doao je k meni Marko Kljaki, lan KP iz sela Brezina, pripadnik partizanske grupe u Psunju. Dobro sam ga i prije poznavao, pa provjeravanje nije dolazilo u obzir. On se mene manje sjeao, a doao je prema informacijama koje je dobio od Mane Trbojevia i Duana Marijana. 1 ljudi u mom selu su znatieljni kad kod susjeda doe nepoznat ovjek dolaze da ga vide, da pitaju tko je i odakle je. Posebno u toj godini, godini straha i zebnje od ustakih pretnji, ljudi su od svakog nepoznatog ovjeka oekivali da uju neto novo, neto to bi im donijelo malo nade i sigurnosti. Tako je tada doao i moj susjed Dmitar. Za Marka sam rekao da je radnik iz. Koturikog Potoka, gdje se sve do priprema za ustanak sjekla uma. Mignuo sam Marku da sa Dmitrom ne zadire u razgovor o naoj stvari. Dok je moja mati spremala jelo, apnuo sam eni da osmatra selo i pazi, jer su ustae i andarmi skoro svaki dan upadah u selo. Kad je Marko poeo jesti, Dmitar se digao i otiao. Kod nas je obiaj da se ponudi jelom i komija, ali to nismo uinili i vjerujem da se Dmitar naao malo i uvrijeen. Zato je i otiao, a mi smo to i htjeli. Kada smo ostali sami poveli smo razgovor o stanju i naoruanju ustaa i pandura u Buju, o mogunosti smjetaja partizanske grupe na sektoru sela Budia i o spajanju Psunjske i Papuke partizanske grupe. Poslije razgovora Marko mi je rekao da e Psunjska grupa za dva-tri dana doi u Budie. Opet sam ekao, ah poslije tri dana doao je sam Balja, 2 rekao mi je da je s grupom bio u Psunju i da su promijenili plan. Sada on ide u Papuk radi povezivanja grupa, a da ja za prekosutra uvee sazvem sastanak najaktivnijih predstavnika i lanova NO odbora iz okolnih sela. Tako je i bilo. Milan Prodanovi Graho3 i ja sazvali smo sastanak predsjednika i nekih lanova NO odbora za sela Veliki Budii, Koturi i Zabrdski Popovci, a iz Buja je bio p o z v a n opinski
2 Blagoj e Gerdijan Balja do okupacije radio kao metalski radnik u Beogradu i Kraljevu, kada je upuen u zapadnu Slavoniju da radi na organizovanju NOP. Sada penzioner u Pakracu.-. 3 Sada penzionerku Zemunu.

857

pandur Ivan Draksler, 4 koji je s nama blisko suraivao. Iz.Koturia su sastanku prisustvovali Joca i Duan Kneevi,5 iz Popovaca, Maksim6 i Hajko 7 Bojani, iz. Velikog Budia, Milan Prodanovi Graho, Stevan 8 i Simo.a Sastanak je odran 2. ili 3. novembra uvee izmeu 8 i 9 asova u tali Grahe. Iz Papuka se vratio i Balja, koji je rukovodio'sastankom. Ljudi koji su stizali na sastanak iznenadili su se kada su vidjeli opinskog pandura. On se u prvim danima NDH loe ponio, neke ljude je i tukao, ali je uvidio, a i bio je upozoren da to nije dobro, te se brzo povukao i poeo s nama saraivati. Dao nam je sve potrebne podatke o stanju ljudstva i o naoruanju posade u Buju. Sjeam se i danas da me je Bajko Bojani apui upitao: to je ovaj tu? kriom pokazujui prstom na pandura i govorei da e nas izdati, da nam je cijela stvar propala. Rekao sam mu, takoe apatom, da bude bez brige, da je pandur na ovjek. Na sastanku je bilo rijei o pripremama za likvidaciju ustake opine u Buju, a u sluaju da neprijatelj poslije akcije poduzme represalije, ljudima je savjetovano da se povuku u umu. Osim toga, utvrdili smo da na naem sektoru imamo kod pojedinih ljudi 8 puaka, par pitolja i nekoliko stotina metaka. To se oruje nalazilo kod pojedinaca koji su bili voljni da odmah idu u partizane, ili da daju oruje. Nedugo iza toga poruio mi je Marko Prokopi, lugar iz sela Saija, da su andarmi u Kamenskoj saznali da sakupljam neko oruje, hranu i odjeu, da spremamo ustanak i da se uvam, jer e me hapsiti. uvao sam se i do tada, ah od tada jo vie. Nekako u to vrijeme su poele da dejstvuju seoske strae u svim selima ispod Ravne gore i Psunja. Poslije sastanka Balja i ja smo poli u sela oko Kamenske, gdje je Dako Pau trebalo da organizuje sastanak u umi izmeu sela Amatovca i Bogdaia. No, kako su toga dana tamo krstarile andarmerijske patrole, sastanak nije uspio Balja je otiao na Papuk, a ja sam se vratio natrag u Budie. Uvee '9. novembra Balja se vratio sa Papuka sa Perom Stojanoviem10, koji je imao pukomitraljez, i Duanom akardiem iz
Bavar, pomagao kao simpatizer NOP do 1944. godine. Sada u Hrvatskom Ljeskovcu. ? Zemljoradnici, iz Koturia; nosioci Spomenice 1941. 6 Zemljoradnik, ivi u Popovcima, nosilac Spomenice 1941. 7 Zemljoradnik, sada ivi u Buju. 8 :: Sada ivi u Brekinskoj, opina Poljana, zemljoradnik. 9 : Poginuo juna 1943. u "borbi za osloboenje Siraa. 10 Poginuo 1943.
4

858

Papuke partizanske grupe, koje je vodio u Psunjsku partizansku grupu. Poto smo se Graho i ja kompromitovali, a andarmi su nas poeh goniti, prikljuili smo se grupi i otili u partizane u Psunj. Jedan dio Psunjske partizanske grupe na elu sa Duanom Marijanom uom11 i popom Jovanom Zecom Jolom12 nalazio se tada u selu Jakovcima. Kad smo doli u grupiu bilo nas je ukupno 22 borca. Zuco se odmah interesirao za stanje u Buju. Izvjestio sam ga o tome, poslije ega je slijedio dogovor za napad na opinu. U selu smo ostali do sutra uvee, 10. novembra. Nalazili smo se u taglju Laa Slavujevia.13 Toga dana, oko podne, prola je andarmerijska patrola kroz Jakovce. Gledah smo ih kroz rupe brvnatog taglja. Svi smo bili nestrpljivi. Neki borci su htjeli da pucaju i potuku andarme, ah komandir Ziuco nije dao, jer bi time propao plan za napad na opinu. Uvee, oko deset sati, krenuli smo na Buje. Kad smo doli do mjesta bilo je skoro jedanaest sati. Mislili smo da sve spava, ali se u birtiji ustakog tabornika Krizmania nalazila grupica ljudi, meu kojima i opinski pisar Acan Nikola zabavljali su se piem i kartama. Prvo smo presjekli telefonske ice, a potom se raspodelili po grupama. Graho i ja odreeni smo pod prozore blagajnikovog i biljenikovog stana da nam ne bi pobjegli. Laco je postavljen na strau od zaseoka tekovia; jedna grupa na elu sa Zucom, Jolom i Baljom operirala je u opini, gdje je razoruala pandure, popalila opinsku arhivu, a dio je bacila u bunar; grupa je dobila zadatak da uhvati ustakog tabornika Krizmania. Pero mitraljezac je sa jo jednim borcem i s mitraljezom postavljen na raskrsnicu pred opinsku zgradu. Kada su borci upali u birtiju, kartai su njihov poziv za predaju shvatih kao alu, a Krizmani se u meuvremenu uspio da sakrije. Kartai su istjerani napolje, a opinski pisar se uputio prema mitraljescu koji ga je ustavljao. Pisar je i to shvatio kao alu i rekao: to se ali? Pero je pustio rafal i pisaru prebio noge, ha to je ovaj poeo da jaue. Stari Jakob Draksler kada je uo rafal skoio je iz kue
11 Do okupacije 1941. sudija Kotarskog suda u Pakracu, lan MK Pakrac. Radio u ilegalnosti na organizovanju ustanika do formiranja Psunjskog PO 30. septembra 1941. kada- je izabran za komandira odreda, a decembra 1941. postaje komandir Psunjske ete. Poginuo 27. marta 1942. na Begovai Psunj. ' . _ . 13 Porijeklom iz Crne Gore: Do okupacije bio je svjetenik u selu Donjim Grahovljanima kod Pakraca. Od 1937. bio simpatizer radnikog pokreta i KP. Radio u ilegalnosti na organizovanju ustanka do formiranja Psunjskog PO, kada je izabran za . zamjenika komandira odreda. Poginuo 23. decembra 1941. u borbi s ustaama kod Buja. . 1 3 Boo Slavujev Lacp iz sela Jakovca, gdje i danas ivi kao lugar.

859

i potrao prema opini. Naletio je na Laa koji ga je zaustavio i naredio da. legne. Stari se nalazio pred kanalom s vodom i kada je pala komanda lezi!, zaronio je i tako leao do svretka akcije. U opini su unitena: dokumenta, a u blagajni je naeno i zaplijenjeno 264 000 kuna, zatim jedna puka, jednu pisaa maina i vee koliine kancelarijskog materijala i pribora. Akcija je zavrena, ali ne s potpunim uspjehom, jer je glavni zadatak bio da se zarobi tabornik, koji se sakrio. Po zavrenoj akciji uputili smo se na Psunj, u na logor nedaleko od Duge poljane. Usput smo prilikom jednog veeg odmora odrali sastanak lanova KP, na kome smo pretresli dobre i loe strane akcije u Buju. Na tom sastanku primljen je za lana pop Jole, na predlog komandira Zuce. Kada smo doli u. logor Stari14 i Makso iskritikovali su nas zbog toga- to nam je pobjegao Krizmani.
BORBA NA DUGOJ POLJANI 15. NOVEMBRA 1941.

Nakon ove akcije grupa je preuzela ienje Psunja od ustakih pijuna. U noi, 13. novembra uhapsili smo lugare, oca i sina, koji nisu uvali umu od umokradica, ve su postali pijuni i aktivni ustaki agenti, prokazujui nae ljude, partizanske simpatizere, koji su bili hapeni i strijeljani. Poslije tih akcija neprijatelj se dao u potjeru za nama. Na logor se nalazio na Psunju, u blizini Duge poljane. tab grupe je bio 14. novembra obavjeten da e nas neprijatelj sutra napasti, a to smo svakog dana i oekivah. Leme Kozak bio je u stalnom kontaktu s naim tabom i partizanskom vezom u Pakracu. Taj . dio Psunj a bio mu je dobro poznat, pa mu je tab povjerio i odreivanje pravaca patrolama, vezu s gradom i vezu sa selima radi organizacije nae obavjetajne slube, kao i radi prehrane. Koliko se sjeam, sve je to dobro funkcioniralo. Pripremajui se za neprijateljski napad partijska organizacija je po podne 14. novembra odrala sastanak. Sjeam se da je Duan Marijan Zuco sazvao sastanak lanova KP nae grupe i njime rukovodio, pa po tome zakljuujem da je bio i sekretar nae organizacije. Imali smo jednu zemunicu, a jedna ili dvije bile su u gradnji. Zemunice, smo gradili svi zajedno. Toga dana diskutovali smo s Jovanom Kosanoviem, Duanom Cakardiem
14 Mirko Kljaji Stari do okupacije je ivio -u Novoj Gradiki, . pravnik, lan OK KPH. Radio na organizovanju ustanka do formiranja. Psunjskog PO, kada je izabran za politkomesara odreda. Poginuo" p o etkom aprila 1942. u borbi s ustaama na GradiniPsunj. Proglaen za narodnog heroja.

-m

i Perom Stojanoviem, pripadnicima Papuke partizanske grupe, koji su sada bili u naoj grupi. Kosanovi se sada nije slagao da naom borbom rukovode komunisti. im je doao u logor u polemici s naim rukovodiocima izrazio je sumnju ti uspjeh borbe zbog naina na koji je organizuju komunisti, jer da ne vjeruje Hrvatima, i shno. Partijski sastanak je odran desetak metara podalje od zemunica, oko kojih, su se u vatre nalazili ostali borci, nepartiji. Kada je neki od tih boraca upitao: to oni tamo rade?, a drugi odgovorio: Partijci imaju sastanak, Kosanovi nas je mrko pogledao. Na sastanku je odlueno da se sutra izae na poloaj, postavi zasjeda i doeka neprijatelj, a potom da se uputimo u pravcu Papuka. Bilo je rijei i da treba budno paziti na Jovu Kosanovia. Sutradan ujutro, 15. novembra oko osam sati, vei dio nae grupe" izaao je na poloaj kod Duge poljane. Neki drugovi Pepe, Stari i jo neki, ostali su u bazi, pripravni da n a m u svakom asu priteknu u pomo, a i da os ; guraju nae zalee. Za rukovodioce zasjede bili su odreeni Mane Trbojevi Makso i Ciro Dropuli Joa, panski borac. Ispred poloaja zasjede prostirala se povea livada, okruena umom to je Duga poljana; s druge strane poljane, sa zapada, otkud neprijatelj treba da doe, podizalo se brdo obraslo mladom visokom umom, u kojoj nema zaklona ni od oka, ni od zrna. Na poloaj obrastao je mladim gustim iprajem izraslim na tlu skoro posjeene ume, to nam je bilo odlian zaklon od neprijateljskog oka. ilavi panj evi i trupci koji se nisu mogli iskoristiti dobro su nam posluili kao zaklon od neprijateljskog zrna. Poloaj je u svemu bio osiguran. Patrolu- smo isturili naprijed, na pravac odakle sm oekivah neprijatelja. Snijeg je dosezao do blizu koljena, a poeo je kopniti. Makso i Joa obilaze borce i ispravljaju izvjesne slabosti na poloaju. Odredili su me za pomonika mitraljesca Jovu Kosanoviu, da mu punim arere, to sam dobro znao. Imao sam puku, ali ona nije imala zadnjeg niana. Bila je oteena u kratkom sukobu sa okupatorom aprilskih dana, a zatim baena u iblje, odakle su je partizani izvukli. Kad je naa patrola prela livadu i zala u visoku mladu umti uspinjui se na brdo, u isto vrijeme se i neprijateljska kolona uspinjala na isto brdo s druge, zapadne strane i skoro da se tu, na koti 710 susretnu. Opazivi neprijatelja, patrola je potrala natrag, preima naem poloaju. Neprijatelj je ve naiao na njen svjei trag. Gledamo neprijatelja, gledamo nau patrolu na koju je otvorena vatra, ali ne moe ravno k nama, jer bi je neprijatelj na brisanom prostoru, potukao. Svi smo nestrpljivi. Da otvaramo vatru, rano je neprijatelj je da861

leko, a ako ekamo da nam se priblii, stradae patrola. Ipak patrola se moe zatitili pala je oekivana komanda: Pali! Zvonki glas druga Makse propratild su pucnji naih puaka i rafali mitraljeza. Borba je poela, borba s neprijateljem koji je mnogo nadmoniji i u ljudstvu i u naoruanju. Za nas je ovo prva borba ovakve vrste, u kojoj se frontalno suprotstavljamo neprijatelju. Kadrovski rok sam sluio u bivoj jugoslovenskoj vojsci, u kojoj sam nauio da rukujem i gaam iz pjeadijskog oruja, pa za mene nije bio problem da punim arere. To sam dobro znao, jer sam iz toga polagao ispite i spremao se za budueg podoficira. No, mitraljezac Jovo. Kosanovi nije bio sa mnom zadovoljan. Poeo me koriti i psovati, jer da mu dobro ne punim arer. Kako nije dobro? Nije mogue da sam to zaboravio! Poe da me pee savjest, a i sramota me. Drim arer u rukama, punim ga, okreem i pregledam sa svih strana sjeajui se nekadanje nastave o opisu istog pukomitraljeza. U sebi ipak zakljuujem da je dobro, da to znam. Pogledam ga mislei to on to hoe, kad ugledah na njegovom elu kraljevsku kokardu, pa se sjetih: sino me vidio na partijskom sastanku i zbog toga arere dobro ne piuni. Naljutih se,i rekoh: Eto, puni si sam! Uzeh svoju puku i poeh da gaam neprijatelja. Makso i Joa nas obilaze. Od borca do borca. Ohrabrujue, krepke i zvonke komande druga Makse slivale su se u zajedniku jeku s pucnjima i rafalima naeg i neprijateljskog oruja. Mitraljezac Jovo Kosanovi ispraznio je arer. Pozva me: Ajde puni! Pogledah ga i primijetih mu osmijeh na usnama. I ja se nasmjeih i uzeh da punim a r e r . . . bez pogovora . . . Uskoro u redovima neprijatelja zapazismo nered i guvu. Iako otuda dopiru komande: Naprijed! i Juri, vidimo da oni juriaju natrag: dadoe se u bijeg. Pobjeda je bila naa prva pobjeda u frontalnoj borbi.
DRUGI NAPAD NA BUCJE

; Poslije napada na andarmerijsku stanicu u Kamehskoj 27. novembra, kao i Trokutske partizanske grupe na kamenolom u Sirau iste noi, partizani Psunjske i Papuke partizanske grupe izvrili su nou 22/23. decembra drugi napad na Buje.
862

Psunjski i papuki partizani ponovo su se sastali 20. decembra u selu Kruevu. Tih dana nalazili smo se u selima oko Kamenskog, odravah mitinge i osnivah NO odbore. Tu su se nalazili po jedan vod Psnjske i Papuke partizanskeete. Rukovodioci Psunjskog voda bili su Mane Trbojevi Makso i Jovan Zec Jole, a Papukog Ivo Marinkovi 15 i Ivica Mesi. Nakon dva dana, 22. decembra bili smo obavjeteni da se u Buju ponovo formirala neprijateljska posada koja uva opinu i osigurava ustae iz panovice, Pakraca i Kamenske u vrenju terora po selima bukog kraja. Istog dana donesena je odluka da se ponovo napadne neprijateljska posada u Biuju i likvidira ustaka opina. Partizani su 23. decembra napali na Buje, oko 3 sata poslije ponoi. U borbi su andarmi i ustae bih brzo savladani. Veina ih se razbjeala, ostavljajui Oruje. Zarobljen je komandir andarmerijske stanice iz Kamenske i jedan pomoni andarm, a zaplijenjeno je 23 karabina, 8 lovakih puaka, 22 bombe i oko 500 metaka. Gotovo cijela andarmerijska posada naena je u Gornjem Buju, dok su u opini naeni oni isti panduri koji su bili i u prvoj akciji. Biljenika, blagajnika i naelnika nije bilo: iako je odbrana bila pojaana, ipak nisu smjeli da doekaju no u Buju. Ove iste noi, prije no to su partizani napali na Buje, umska eljeznica je dovezla iz Pakraca jednu veu grupu ustaa, koji su otili u selo Zabrdske Rogulje, tamo pohvatali veu grupu ljudi, i ena, satjerali ih u kolu, povezali icom i tukli. Kad su partizani nali u Buju ove vagone, Klepac18, bivi radnik iste eljeznice, sada partizan, upao je u lokomotivu, krenuo kompoziciju najveom brzinom i pustio je niz Buko brdo, te se pod selom Oegovcima stumbala i sva slomila. Akcija na Buju nije bila potpuno ni gotova Psunjski vod ostao je u Buju da isti jo skrivene neprijatelje, a vod' Ive Marinkovia krenuo j u selo Rogulje na odmor. Izgleda kao da niko nije znao koga je eljeznica dovezla iz Pakraca, jer kada je Papuki vod doao u Rogulje, iznenadila ga je vatra i napad ustaa iz kole. Tu je poginuo Ivica Mesi, politiki' delegat voda. U sukobu s nadmonijim ustaama vod se povlaio u pravcu ume Stramenice i tu se sreo sa Psunjskim vodom, koji se poslije zavretka akcije u Buju uputio preko ume u pravcu B jela jaca. Slijedio je brz i kratak dogovor: da se postavi zasjeda u umi Hrastnik (obronku Stramenice)
15 Poginuo 1944. godine kao potpukovnik, obavjetajni oficir tabaVI korpusa; proglaen za narodnog heroja. 16 Josip Prajka Klepac, lan KPJ od 1933. U NOB stupio u oktobra 1941; poginuo februara 1942. u selu Kldsi kod Pakraca-.

863

kraj ceste Pakrac Buje pod selom Oegovcima i doekaju ustae pri povratku iz Rogulja. Tako je i uraeno. Oko podne su naile ustae, gonei grupu ljudi i ena iz Rogulja povezanih icom, meu kojima su bili -i-Draga Rusmir, naa aktivna, suradnica i Boo Slavujevi, kova iz Rogulja. Otvorena je estoka paljba prvi hici partizana nanijeli su neprijatelju vee gubitke. Ostaci neprijatelja .zauzeli su nasip umske pruge zapoela je estoka borba, koja je trajala skoro do pet sati poslije podne. U juriu na neprijateljski mitraljez pao je pop Jole, ia poginuli su i nai drugovi Stevo Poljak iz sela Pitane i Mile Jaimovi iz apne. Ranjeni su Velja Batini iz Slatinskog Drenovca, Spaso ja Vrhovac i Gedo,17 oba iz Skenderovaca kraj Pakraca. Ustae su imale 43 izbaena iz stroja mrtvih i tee ranjenih. Tokom borbe stizala su im i pojaanja, ali nisu mogli pomoi. Iskoristili su prvi sumrak i kao uplaene zvijeri pobjegli u Pakrac. Zarobljeni narod je osloboen. I ova po redu druga frontalna borba zavrila se pobjedom partizana. Pred polazak partizana u napad na Buje nareeno mi je da odem u svoje selo, jer da e u Velike Budie doi jedan drug koji je upuen k meni, da ga saekam, a potom da se vratim u jedinicu. Doao sam u selo oko 11 sati u noi. ekao sam. Oslukivao sam borbu koja se ula iz Buja. Prola je no, zatim jutro i tek iza podneva doao je jedan omalen, postariji ovjek, brzo ide i brzo govori. Donio je pun ranac raznih stvari, meu kojima i irektivna pisma i proglase CK KPH, te nekoliko bombi, neto municije i eksploziva. Rekao je da to dam partizanima sa Papuka, a on mora odmah da se vrati. Napomenuo je da uvee mora da bude na odreenom mjestu. Poshje sam zakljuio da je to bio Pavle Gregori Brzi i da se vraa u selo Brusnik kod Pakraca, gdje je tih dana odran sastanak vojno-politikih rukovodilaca psunjskih partizana. Tih dana bila je otra hladnoa, ali je u noi, kada su partizani po drugi put napadali neprijatelja u Buju, ojuilo, snijeg se poeo topiti, pa su se pucnji puaka i borbene partizanske pjesme dobro uli u selima ispod Ravne Gore.
Mirko PRODANOVI SEVER

17

Gagi Stevo Gedo, poginuo 1942. u Skenerovcima kod Pakraca.

Toma

ijakovi::- STRELJANJE

(ulje)

SASTANAK

ISPOD

BOJNE

NJIVE

lanova partijske organizacije u Mojkovcu nisu ni pomiljali na odmor i san u toj noi izmeu 12. i 13. jula 1941. godine. No sveani dekor za zakazani sastanak elije partijske organizacije. Neuobiajen sastanak: umesto olovke i belenice komunisti su imali puke. Neuobiajen dnevni red: prva taka formiranje ete; druga napad na Italijane. Nije se dolazilo tiho, kriomice. Kao da svi znaju da je to za komuniste Mojkovca poslednji sastanak u ilegalstvu. I prvi u ratnim uslovima. ; Oekivao se sekretar Oblasnog komiteta. No je odmicala. Nestrpljenje je raslo. Sekretar elije Ljubomir, ve po trei put vraa se utiscima sa vehkog zbora na Rudom Polju. Proitan je Proglas Centralnog komiteta, redali su se govornici. Ustanak je najavljen. andarmerijska patrola utala je pognutih glava Plavieasti odblesci preko Munice donosih su novi vedar dan. Osvitao je 13. jul 1941. godine. Ko je tada mogao od nas i nazreti kako e se snano zasei, onim to nosi, u nae ivote, u nau budunost! . U hrastovom estaru ispod Bojne Njive puai su uivali u dimu domae krde i bjelopavhke kije. Zorom je stigao Tro, umoran od nespavanja i prepesacene noi. Stie da se naali sa Nikolom, najstarijim komunistom po godinama. Ree mu: Hoe h ona tvoja industrija brzo proraditi?, peckajui ga za neuspeli pokuaj da na seoskoj potoari napuni akumulatore. Sastanak je poeo. Sekretar izvri prozivku i dade re sekretaru Oblasnog komiteta. Tiho ali snano objanjavao je Tro politiku situaciju. Prenosio je direktivu za ustanak.
55 U s t a n a k 1941.

T rideset 1

865

Napadaemo manje posade, ruiti puteve, mostove, telefonske linije: Politiki rad u masama moramo udvostruiti. Drugovi uvajte l j u d e . . . Rasle su rei. inilo mi se da i Tro raste. Primicalo se prvo ratno krtenje. Teorija je prerastala u praksu. Sunce je ve bilo u zenitu a sastanak je jo trajao. Sreivali su se spiskovi prve Mojkovake ete. etiri voda, stotinu boraca; meu njima tridesetak lanova Partije i devetnaest kandidata i lanova SKOJ-a. Mladost Mojkovca stvarala je etu. Ona ista koja je spreila Stojadinovia da odri zbor na ovom istoriji poznatom mestu, zbog koje su andarmi sekli telefonske stubove da bi sa njih skinuli crvene zastave... Dan se bliio kraju kada su se pod Bojnom Njivom, ,u hrastovoj dolini, zagrljajima pozdravljah drugovi. Jedni su odlazili da u Rogovom kru saekaju kamione pune italijanskih soldata koji su urili da pojaaju garnizon u Mojkovcu. Drugi su pogledima traili kasarnu u koju e sutra ui bez lisica na rukama. etrnaestog navee, umesto uvodne rei sekretara odjeknuli su puani plotuni. Odluka elije sprovodi se u ivot. Napad na kasarnu je izvren. Poeo je .ustanak. . Partijska organizacija iz Mojkovca prela je na najvaniju taku dnevnog reda, na oruanu borbu. Dugo je trajala ova taka. Pune etiri godine. Njen. zavretak nisu svi doekah. Mnogi od onih to su u dve kolone poli sa sastanka u hrastovoj dolini nisu vie nikada doli tamo, da se podsete na svitanje onog nezaboravnog 13. jula 1941.

Ljubomir Bako i Radomir Rakoevi, komandanti proleterskih bataljona, otili su na Goricu, to se die iznad novog grada do obale Morae. Odmaraju se od ofanziva u Grobnici heroja. undekova kosa iznad Mojkovca i Jabuka kod Pljevalja uvaju uspomenu na poslednje asove njihovog ivota. Prolaznici zastaju pred spomen-ploama dvojice predratnih komunista iz Mojkovca. uro i Bukan, oba uMi, zagrljeni lee ispod granita, u kome je vesta ruka uklesala njihova imena," imna komesara eta Tree proleterske brigade. Bojna Njiva u svojim nedrima uva komesara e+e Mojkovakog bataljona, Milovana Rakoevia i Anta Strugara. Otela ih je u maju 1942. i skrila u iste rovove gde su njihovi, oevi 1915. branih poslednji deo slobodne Crne Gore.
866

U kanjonu Tare pored irokog puta, na proplanku nie avoljih laza, grana se bor zasaen rukom obaneta. Uspomena je to na Milosava Vidakovia, elana Sreskog komiteta KPJ, egalca tarskih stena, eljna kopnine. Kada ovim' proplankom proe devojka ih nevesta koja ga je poznavala otme joj se uzdah za Milosavom najlepim momkom koga je dolina Tare odgajila. Na Sundekovoj kosi izdie se humka obrasla bukovim mladicama. U njoj su kosti zamenika komandanta Bjelopoljskog partizanskog odreda, Rada Raovia. Tu, na domaku njegovog Mojkovca, zavrio je ivot ovaj stari i neumorni komunista. Ostao je hrastovi cestar ispod Bojne Njive. Ostao je da uva uspomene. Odavde je poao Filip Zuri, prvi presednik Narodnooslobodilakog odbora u Mojkovcu. Njegova humka je kod Prozora, tamo na onom breuljku gde je kundakom razgonio ustae. Zarija Jukovi je vodio bataljon preko Uvea. Pao je u juriu za osloboenje Srbije. I brat mu Radisav, ostao na Sutjesci. Sa komandirom ete ostali su "Vlado, Senka, Velimir... uva hrastovi estar uspomene na Veselina Jovanovia, rukovodioca SKOJ-a u bataljonu, to je iz .estog razreda gimnazije umesto voljene devojke prigrlio puku, i sa njom ostao na Zlatnom Boru. I na Zeku Bulatovia to ostade u petoj ofanzivi. Na Zagorku Bako, pomonika komesara bataljona, to sa Prenja nee da doe u svoj Mojkovac. uva uspomenu na puno onih koje je ispratio 13. jula 1941. godine, kada su poli da ostvare najvaniju taku dnevnog reda sa sastanka ehje mojkovakih komunista.
Velimir JUKOVI

55;

PORAZ ITALIJANA I SEPARATISTA NA ELEZNIKOJ STANICI STUBA 7. NOVEMBRA 1941.

\J oi 7. novembra 1941. godine partizani koanske i trebjeke optine izvrili su jednu do tada najkrupniju diverzantsku akciju ha komunikaciji Stuba - Kuside lanjske'strane. Na toj relaciji temeljito smo poruili elezniku prugu i drum, posekli gotovo sve telefonske stubove, iskidali telefonske linije i unitili telefonske ureaje na stanicama Kuside i Stuba. Posle toga na okolnim brdima smo zapalili partizanske vatre, a du pruge i u eleznikim stanicama Stuba i Kuside ispisali parole, pa se onda povukli u svoja sela. Ova je akcija kod Italijana u Nikiu izazvala pravi bes tim vie to smo mi esto ruili ovu, za okupatora izvanredno vanu komunikaciju, tako da je ona vie bila u naim nego u njegovim rukama. Zbog toga su Italijani reagovali sve otrijim i raznovrsnijim merama, kao to su stalno kontrolisanje ove saobraajnice, nuenje oruja seljacima nae optine da uvaju prgu od partizana, pretnja eleznikom osoblju i hapenje istog sa ove relacije, itd. I ovaj put Italijani su otro reagovali. Ve sutradan su ' uputili na lice mesta oko 60 dobro naoruanih Italijana u ijem sastavu je bila i jedna grupa od 12 nikikih separatista tzv. krilaa sa Tomom Poekom na elu. Neprijatelj je doao iz dva pravca: krilai kroz Rianske rupe, a Italijani vozom do poruene pruge. Tu su se sastali i zajedniki izvrili uviaj na pruzi. Mi smo oekivali reagovanje okupatora na ovu nau akciju, pa smo motrili na svako njegovo kretanje i bili pripravni za dejstvo, mada nam je donekle oteavalo situaciju to to zbog gerilskog naina ratovanja nismo bih grupisani na jednom mestu. No, i pored toga, ipak je sve funkcionisalo po vojniki. im se neprijatelj pojavio na naem terenu, bio je primeen, pa je tab Koanskog partizanskog bataljona odmah doneo odluku da
868

TT

se partizani skupe i organizuje napad na ovu okupatorsku vojsku. Odluili smo da neprijatelja napadnemo na licu mesta, ako bude vrio represalije, a u protivnom, da ga pri njegovom povratku saekamo negde u zasedi i unitimo. Poto nisu inili nikakav teror, sem to su usput Uhvatili dvojicu pripadnika NOP-a, a koje smo jo istog dana oslobodili, to smo im postavili zasedu u eleznikom useku Prijevor, jedan kilometar severoistono od eleznike stanice Stuba. Kako je trebalo brzo raditi da neprijatelj ne bi pobegao, to je. tab u ovu akciju najpre pozvao i u zasedu postavio samo gerilce iz najbliih zaseoka oko stanice Stuba. Nas je tada bilo svega 17, a kad je borba otpoela, ovamo su stigliai u borbi uestvovah i gerilci iz udaljenijih sela nae optine koje zbog kratkoe vremena nismo mogh odmah obavestiti, odnosno pozvati u ovu akciju. Zaseda je bila postavljena prikriveno samo s jedne strane useka, dok je druga strana bila odreena za bacanje bombi na voz im ovaj bude uao u zasedu. Usek na izlazu prema nama bio je prezidan stenama da bi voz bio zaustavljen, a u blizini ove prezide bili smo postavili jedan pukomitralj ez koji je imao zadatak da rafalom tue lokomotivu im se voz bude pojavio na toj prepreci. Osim toga, prema stanici Stuba bili smo postavili nekoliko najboljih strelaca da tuku neprijateljske vojnike i voz ukoliko budu pokuah da se vrate nazad. Odlueno je da se odmah posle bacanja bombi, na neprijatelja otvori vatra a onda izvri juri. Sa velikim nestrpljenjem smo ekali da neprijatelj upadne u nau zasedu smatrajui, s obzirom na konfiguraciju zemljita i na prikriveni dolazak na ovo mesto, da neemo biti otkriveni. Meutim, dogodilo se sasvim suprotno od nae pretpostavke i plana. Italijani su ipak doznali o naoj zasedi pa su pred eleznikom stanicom Stuba zaustavili voz, iskrcali se i razvili u strelee prema nama nastojei da nas zaobiu i napadniu s lea. II takvoj situaciji mi smo napustili zasedu, zauzeli novi dominirajui poloaj, razvili se u strelee i otvorili vatru ,na njih, ali i oni na nas. Bili smo blizu jedni drugima, na svega nekoliko stotina metara. Posle otvaranja vatre izvrili smo juri i odmah ubili Toma Poeka koji je pretei partizanima, iao daleko ispred neprijateljskog stroja. To je pokolebalo Italijane, . a naroito krilae, pa su poeh beati u pravcu eleznike stanice Stuba. Mi smo ih gonili i za as saterah u samu -stanicu gde su se zabarikadirali. Samo nekoliko njih bealo je u pravcu Krupca, ali su ih partizani stigh i pobili ili ive pohvatali. Od njih smo oduzeh oruje i vei broj bombi koje su nam naroito dobro dole za napad na stanicu.
V

869

tf'- 'Nprijatelj se iz stanice oajniki branio. Obasipao nas j''estokom vatrom i bombama. Mi smo sve vie stezali obru oko stanice, a kroz prozore smo ubacivali bombe i tukli puanom vatrom. Tukli smo takoe i po vozu koji je stajao pred stanicom, jer se iu njega bio sklonio izvestan broj Italijana. Tako se razvija estoka i duga borba, jer je neprijatelj davao jak otpor sve dok mu nismo naneli ozbiljne gubitke u ljudstvu, i na juri oteli dva pukomitraljeza kojima se branio sa vrata stanine zgrade. Onda je otpor neprijatelja poeo slabiti, ali mu je tada u pomo stiglo 7 tenkova iz Nikia, koji su svojom intervencijom spreili na dalji napad i tako spasli jedan manji broj. Italijana i krilaa od sigurnog unitenja. Tenkovi su ma nas sipali estoku vatriu kako u toku podilaenja,1 tako i na samoj stanici, sve dok nisu pokupili mrtve i ranjene, a onda su se pod zatitom vatre i mraka povukli za Niki. Posle toga mi smo uli u stanicu gde se ubrzo iskupilo dosta stanovnitva iz naih sela meu kojima, najvie omladine. Tu smo sredili podatke o rezultatu ove akcije i ustanovili da je u ovoj borbi bilo oko 40 mrtvih i ranjenih Italijana sa jednim oficirom i 6 ubijenih krilaa, dok smo mi imali samo dva ranjena druga. Neprijatelj je imao i materijalnih gubitaka. Zaplenih smo mu dva pukomitraljeza, neto puaka, revolvera, bombi i municije ime smo prilino upotpunili naoruanje naih boraca. Pored toga voz se prevrnuo na putu za Niki, jer je mainovoa psle bekstva ispred stanice Stuba naleteo na onu nau prezidu u Prijevonu pa su usled toga vagoni iskliznuli iz ina te se cela kompozicija prevrnula. ; To je bio bilans ove akcije, gledano vojniki. Meutim, ona je imala i svoju politiku stranu koja se ispoljila u tornei to su u ovoj borbi uestvovah i mnogi seljaci aktivisti, a naroito omladina, iz nae optine, tako da je ova akcija na kraju poprimila karakter jedinstvene borbe partizana i naroda ovog kraja protiv i okupatora i njegovih slugu. Istina, u toku ove akcije, kao i kasnije bilo je i takvih pojedinaca koji su se drali po strani ili su protestvovali to izazivamo okupatora, a drugi opet to izvodimo akcije usred sela jer e sela zbog toga biti bombardovana i paljena, a narod hapen, interniran itd. Ah uprkos tome, ova akcija je bila pozdravljena od veine stanovnika ovog kraja, jer su se nae mase jo jednom osvedoile da, je oruana borba sa okupatorom i njegovim pomagaima jedini put kojim treba ii. To je dolo do izraaja i u ilaim narednim akcijama i borbama sa okupatorom jer ih je stanovnitvo naeg kraja takoe masovno podralo kako sla' njem svojih sinova u partizanske redove, tako i na drugi nain.
870

Jedna od takvih borbi bila je i borba sa Italij anima i separatistima u selu Ribnjaku sutradan posle borbe na Stubi kada je neprijatelj pokuao da izvri odmazdu zbog svog poraza na Stubi. Toga dana Itahjani i separatisti su upali sa tenkovima u selo Ribnjak i pohvatah tamonje seljake koje su zatekli kod svojih kua. U tom momentu Koanski partizanski vod nalazio se nedaleko od sela Ribnjaka, pa je na vest o situaciji u Ribnjaku ubrzo stigao tamo i na neprijatelja otvorio vatru, a zatim preao u napad. I Itahjani su na nas takoe otvorili estoku, vatru naroito iz tenkova, ali su posle kraeg vremena pod novim pritiskom poeh odstupati u pravcu Nikia. Peadija je sa naperenim pukama gonila pohvatane seljake, dok su tenkovi titili odstupnicu. Mi smo ih gonili i drali pod stalnom vatrom, u emu su nam naroito dobro posluili oni pukomitraljezi koje smo prethodnog dana zaplenili na Stubi. Kad se neprijatelj primicao reci Zeti svojoj obrambenoj zoni, mi smo mu sa jednom grupom gerilaca presekli odstupnicu, a ostali gerilci su ga napadah s lea tako da se naao izmeu dve vatre. Zbog toga je kod njega nastala pometnja i panika, to su pohvatani seljaci iskoristili, istrgli se iz neprijateljskih ruku i doli u nae redove, a Itahjani su pobegh u Niki. Tako je neprijatelj i u ovoj akciji doiveo neuspeh. Samo je u Koanima zapalio dve kue, dok u Miloanima, gde se bio probio sa dva tenka, nije mogao izvriti nikakve represalije jer je i ovo selo efikasno branjeno od tamonjih partizana. U ovoj' borbi neprijatelj je imao nekoliko mrtvih i ranjenih od kojih je jednog ostavio te je umro u Ribnjaku, dok na naoj strani nije bilo gubitaka. _ I ova naa akcija je masovno pozdravljena, a posebno zbog osloboenja ovih seljaka od gotovo sigurne smrti kao i zbog odbrane sela od paljenja. Kao posledica toga ve sutradan su iz' ovih sla u partizane doh novi borci, a najvie omladinci, dok je u selima orgahizovana seoska straa koja je stalno motrila na neprijatelja i o svakom njegovom kretanju obavetavala tab Koanskog partizanskog bataljona. Posle ove borbe izvrili smo, jo iste veeri, i akciju paljenja arhive optine koanske, tako da okupator vie nije imao nikakve evidencije, o graanima ove optine koju bi mogao koristiti za svoje potrebe, niti je pak pokuao da u ovoj optini uspostavi svoju vlast sve do naeg odlaska za Bosnu jula 1942. godine. Videvi da ima posla sa ozbiljnim neprijateljem, okupator je nekohko dana iza ovoga izvrio napad na koansku i trebjeku optinu i to sa jaim tenkovskim i peadijskim snagama. Mi smo, poueni iskustvom iz prethodnih akcija, a ima871

jui obavetenje da se Italijani ozbiljno pripremaju za odmazdu i represalije, ppseli poloaje prema Nikiu i to na pravcima triju mostova na reci Zeti Vukovog, eleznikog i mosta na Duklu. S obzirom na ozbiljnost situacije pred kojom smo se nalazili, tab nikikog partizanskog odreda poslao nam je pojaanje od jednog voda partizana iz upe nikike i Ozrinia pod komandom Milisava Raievia i Obrada Bojovia. Za pet do est dana, koliko smo drali pomenute poloaje, neprijatelj nas nije napadao, a onda je jaim tenkovskim i peadijskim snagama napao nae poloaje samo prema Duklu. Posle krae borbe sa naim snagama na tom sektoru, neprijatelju. je uspelo da se probije preko mosta i sa jednom kolonom uputi auto-putom prema Gornjem Polju, a sa drugom ispod sela Zavrha prema Miloanima. U takvoj situaciji, tab koanskih partizana sa drugovima iz upe i Ozrinia odmah, je doneo odluku da svoje snage prebacimo na poloaje iznad sela Zavrha i Miloana. Dok smo mi zaposeh ove poloaje, neprijatelj se ve bio probio sa tri tenka do ispod sela Miloana i poeo mitraljirati selo, a onda i nae poloaje, a sa vojskom je bio zaposeo Karlovu glavicu, sem izvesnog broja vojnika koji su stalno pratili tenkove. Sa poloaja iznad sela, mi smo neprijatelja tukli puanom i pukomitralj eskom vatrom, a on nas minobacakom i vatrom iz tenkovskih orua. Posle vieasovne borbe, neprijatelj je bio prisiljen da napusti ovaj teren i odstupi drumom u pravcu Gornjeg Polja neuspevi da izvri nikakve represalije, sem to je zapalio tri seoske kue. Italijani ovog dana nisu ostvarili svoj cilj ni u selima Gornjeg Polja, izuzev to su opljakah i zapalili nekoliko kua i ubih dva seljaka, iako su tamo bili koncentrisali jake snage. Druge represalije nisu mogli izvriti, jer su i tamo bih doekani vatrom i napadniuti od partizanskih snaga trebjeke optine, tako da su pred mrak bili primorani da napuste i ovaj teren i pobegnu u Niki. Tako su se svi ovi okupatorski pokuaji odmazde i represalija nad naim selima bezuspeno zavrili samo blagoarei odlunoj borbi naih gerilaca i masovnoj podrci ove borbe od strane stanovnitva ovih naih sela. Akcija na Stubi je bila prva naa velika oruana borba sa neprijateljem u koanskoj optini, a istovremeno i jedna od najznaajnijih akcija na teritoriji nikikog sreza posle 13-julskog ustanka. Ona je to bila ne samo po svojim neposrednim rezultatima nego i po svom moralno-politikom d e j stvu. Zbog toga i zbog injenice da je akcija na Stubi usledila 872

u uslovima ponovnog rasplamsavanja ustanka u naim krajevima, ona je mobilizatorski delovala ne samo u optini koanskoj, nego i u itavom nikikom srezu. Poseban znaaj ove akcije za optinu koansku bio je u tome, to su se kroz nju nai borci jo jednom osvedoili u svoju snagu i vrstu povezanost sa narodom kao i u tome, to je narod sopstvenim oima video domae izdajnike kako se rame uz rame sa Italij anima bore protiv partizana i NOP-a, pa ak i prednjae, tako da se njihovo izdajstvo niim nije moglo prikriti pred narodom. A iri znaaj ove akcije bio je u tome to smo likvidacijom separatista oko Tome Poeka takorei u korenu uguili jedan teroristiko-pijunski centar u Nikiu na koji se okupator itekako oslanjao u svim svojim poduhvatima protiv NOB u ovom srezu.
Nikola PEROVI

PRVE PARTIZANSKE BOLNICE U BOSANSKOJ KRAJINI

L.J vadeset sedmog jula 1941. godine gerilci Drvara i okoline oslobodili su Drvar. Toga dana osloboeno je jo nekoliko mjesta u Bosanskoj krajini Grahovo, Otrelj, Srnetica i dr., i poneko mjesto Like krajine Lapac, na primjer. Nastala je potreba da se prihvataju i lijee partizanski ranjenici i bolesnici. Sjutraan poshje osloboenja Drvara, pozvan sam u tab Drvarsko-grahovskog gerilskog odreda. Tamo su mi data uputstva za formiranje partizanske bolnice u Drvaru i imenovan sam za njenog prvog upravnika. Ova prva partizanska bolnica u Drvaru bila je smjetena u zgradi bolnice biveg okrunog ureda drvnog preduzea ipad, a prihvatala je i lijeila ranjenike i bolesnike gotovo iz svih partizanskih odreda Bosanske krajine, poev od Livna, preko Bihaa, Bosanske Krupe, Bos. Novog, Prijedora do Sanskog Mosta. Bolnica je bila dosta mala i mogla je primiti najvie 100 ranjenika i bolesnika. Za vrijeme njenog dvomjesenog postojanja u osloboenom Drvaru kroz nju je prolo i lijeilo se preko 200 ranjenih i bolesnih partizana. Prestala je da radi kao partizanska bolnica 26. septembra 1941. godine, kada su Itahjani, ponovo okupirali Drvar. U bolnici je, osim mene, rdilo jo nekohko ljekara: hirurg dr Ermens, dr Graanin, dr Leonid- Dlusk, doktorka Irma Spicer, supruga poznatog knjievnika Ervina ihka, i dr Vinko Lipkovi, koji je do tada radio kao Ijekar Okrunog ureda u Srnetici i Otrelju. Talco je bolnica bila sposobna da ranjenim i bolesnim partizanskim borcima prui kvalifikovanu medicinsku pomo, pa mje ni udo to su u nju stizali najtei ranjenici i oni koje mje bilo moguno lijeiti u drugim manjim bolnicama. U njoj je radio i izvjestan broj bolniara i bolniarki. Ljekarski pomonik uro Baji je kasnije, 1942. godine, poginuo prilikom osloboenja Bihaa; Boja Tima, babica, docnije je otila negdje u Liku, gdje je nastavila da radi na organizovanju saniteta jedinica narodnooslobodilake vojske tog kraja.
874

Partizanska bolnica u'Drvaru doprinijela je i omoguila formiranje drugih, manjih partizanskih bolnica i ambulanti. Ona je pomagala i snabdijevala sanitet mnogih partizanskih jedinica, naroito u Bosanskoj krajini. Nekako u isto vrijeme kad je formirana bolnica u Drvaru, formirana je i mala partizanska bolnica u Grahovu, koja je, takoe, pripadala Drvarskom odredu. Ta bolnica je bila smjetena u zgradi bive kupreke bolnice, a mogla je primiti 6070 ranjenika i bolesnika. Njen rad je prestao sredinom septembra 1941. godine, kada su Italijani zauzeli Grahovo. ' Kroz tu bolnicu prolo je oko stotinak ranjenika, i to lakih, dok su svi tei ranjenici upuivani u drvarsku bohmu. Prvi upravnik kupreke bolnice bio je neki dr Ivanov, koji se, inae, vrlo mnogo bavio pelarstvom, pa su se u .radionici te bolnice vie izraivale konice za pele nego druge potrebne stvari za bolnicu. Stoga je, po nalogu taba odreda, za novog upravnika te bolnice postavljen dr Vinko Lipkovi. On je izgarao na poslu oko ranjenih i bolesnih partizanskih boraca. Kada su Italijani zauzeli Grahovo, dr Lipkovi je uspio da im umakne i otiao je u Knin, a zatim u Split odakle je otiao u udbinsku Liku, gdje je nastavio da radi u sanitetu naih jedinica. Umro je 1944. godine od pjegavog tifusa. Poetkom avgusta 1941. godine formirana je mala bolnica u selu Prekaji (upravnik je bio bolniar Ilija Kukri), kraj Drvara. Ona je bila smjetena u seoskim kuama, a mogla je da primi petnaestak ranjenika i bolesnika. I ta bolnica, kao i ostale manje, slala je svoje tee ranjenike u drvarsku bolnicu. Kroz nju je prolo pedesetak ranjenih i bolesnih partizana. Kad su Italijani uspjeli da ponovo zauzmu Drvar, formirana je, od ljudstva i sredstava drvarske partizanske bolnice, omanja partizanska bolnica u selu Boboljuci kraj Drvara, koja je bila smjetena u nekoliko seoskih kua. Ova bolnica je postojala sve do poetka oktobra 1941. godine, kada je prebaena u Podgrme. Upravnik je bio bolniar Duro Baji. Ona se u mjesecu oktobru smjestila u selo Lukii (Majki-Japra, Podgrme) u dvije seoske kue i radila je do januara 1942. godine, kada je prebaena u umu iznad Majki-Japre, ispod Suvopoljskog brda. Kapacitet bolnice bio je vrlo mali: dvadesetak postelja. Poetkom decembra izvrena je akcija na Budimli-Japru (Podgrme). U toj akciji uestvovale su snage Prvog krajikog odreda. Sanitetsku slubu su bih organizovali bolniari uro Baji i Rade Cvjetnianin. Tom prilikom bilo je i nekoliko ranjenika, koji su evakuisani i prebaeni u bolnicu koja se nalazila iznad Majki-Japre.
875

Poetkom decembra 1941. godine izvrena je i akcija na selo PodgradC (Kozara), u kojoj je uestvovao Kozaraki odred. U toj akciji, koja je bila dobro pripremljena, uestvovalo je i nekoliko bolniara pod rukovodstvom medicinara Morica Levija. Sredinom decembra 1941. godine, nekoliko kilometara istono od Dobrljina, formirana je u selu Stringova partizanska bolnica i smjetena u zgradi mjesne kole. Ona je pripadala 1. bataljonu Kozarakog odreda. U njoj su se lijeili partizanski ranjenici i bolesnici toga odreda, a mogla je da primi oko 50 ranjenika i bolesnika.* Negdje u to vrijeme izvrena je i akcija na neprijateljsko uporite Mrakovicu. U toj akciji uestvovale su snage Kozarakog odreda. Iako je ta akcija bila vrlo krupna i znaajna, u njoj je, zbog nedostatka sanitetskog kadra uestvovalo svega nekoliko etnih, bolniara koji su, takoe, bih pod rukovodstvom medicinara Morica Levija. U toku akcije ranjeno je nekohko drugova i evakuisani su u bolnicu. Krajem decembra 1941. godine formirana je mala bolnica u selu Vukovac, na Kozari. Ta bolnica je bila smjetena u jednoj seoskoj kui, mogla je primiti samo 10 ranjenika. Radila je do maja 1942. godine, kada je prela u sastav jedne druge bolnice, koja je bila osnovana u Kozarcu (Alagia pilana). Kroz bolnicu u selu Vukovac prolo je za to vrijeme oko tridesetak ranjenika, a njom su rukovodile bolniarke Jovanka Radi i Jelena Vinoki. U janjskom kraju oktobra 1941. godine, po uputstvima dr Vase Butozana, komesara odreda, i Sime Solaje, komandanta odreda, formirana je mala partizanska bolnica na PljevsMm Podovima koja je mogla prihvatiti najvie 2530 ranjenika i bolesnika. Ona je bila smjetena u dvije zgrade. U njoj je neko vrijeme radio i dr Franc Klajnhapel koji je poetkom 1942. godine stigao iz Banje Luke. U toj bolnici su radili bolniarke Nada Maar i Mara Milanovi i medicinski tehniar Karlo Matkovi iz Banje Luke. Bolnica' je prestala da radi aprila 1942. godine. Iako male, sa ogranienim kadrovima i oskudnim materijalnim mogunostima, te partizanske bolnice, kao i tnupni partizanski sanitet, obavili su ogroman pionirski rad ha poetku ustanka u Bosanskoj krajini.
Dr Moni LEVI * Ova je bolnica radila sve do poetka juna 1942. godine, kada je, uslijed zajpoete neprijateljske ofanzive na Kozaru, prebaena na kosu Vitlovska i ula u sastav Centralne kozar,ake bolnice. Upravnik te bolnice bio je medicinar Morie Levi koji je ujedno bio i referent saniteta Prvog kozarakog baitaljona, a umro je od pjegavog tifusa 1943. godine u selu Tuk Bobija (Podgrme).

PRILOG

DOKUMENTARNE FOTOGRAFIJE IZ 1941. GODINE

U Beogradu 27. marta

Antifaistike

demonstracije

Prijedoru
(Narodni

27.

marta
u Banjoj Luci)

muzej

Demonstracije u Bitolju 27. marta protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu

(Muzej narodne revolucije u

Skoplju)

Demonstracije u Strumici prilikom ulaska grad bugarskih okupacionih trupa

(Muzej narodne revolucije u

u
Skoplju)

Grupa Srba u crkvi u Dubici 1941. godine gde su ih ustae zatvorile pre nego to e ih pobiti
(Muzej revolucije naroda Hrvatske u Zagrebu)

Nemci

nasilno

iseljavaju

Slovence

iz

Trbovlja
revolucije u Ljubljani)

(Muzej

Nasilno

iseljavanje

slovenakih

porodica

(Muze)

iz

revolucije

Gorenjske

Ljubljani)

Prvo javno veanje koje su izvrili Nemci u Beogradu IMI. godine

(Vojni muzej JNA u

Beogradu)

Odvoenje

talaca iz

apca

na
(Vojni

streljanje
muzej JNA u Beogradu)

Streljanje talaca

iz apca
(Vojni muzej JNA u Beogradu)

Streljanje

17

zarobljenih partizana

(Vojni

Smederevskoj
muzej

JNA

Palanci
u

Beogradu)

upriji

streljani

partizani

Pomoravskog
(Vojni

muzej

partizanskog
JNA

odreda

Beogradu)

Zloini

okupatora

Vojvodini
(Vojni muzej JNA u Beogradu)

Zloini

okupatora

Panevu
(Vojni muzej JNA u Beogradu)

Zloini okupatora nad Srbima u Novom Sadu

(Vojni muzej

JNA

u Beogradu)

Streljanje

rodoljuba

Sinju
revolucije naroda. Hrvatske u Zagrebu)

(Muzej

Italijani

streljaju prvoborce Luku Perovia, Luku Jovanovia Jovanovia u Cetinju avgusta 1941. godine
, (Vojni muzej JNA u

i Boza
Beogradu)

Beranski rodoljubi koje su streljali Italijani na Jasikovcu

(Muzej mroanoosiotroiXiXaiiw

17. jula
borbe

1941.
cetinju)

Zloini Nemaca u Lekeniku kraj Siska

(Muzej revolucije naroda Hrvatske u Zagrebu)

Borci

Kranjskog

partizanskog bataljona poginuli 5. avgusta u borbi protiv Nemaca pod Storiem

(Muzej revolucije u Ljubljani)

Cankarev bataljon je 12. decembra 1941. u Rovtama u Gorenjskoj unitio nemaku policijsku patrolu jaine 46 ljudi
(Muzej rcvoluctje u Ljubljani)

Nemci

odvode

dvojicu

zarobljenih partizana na streljanje Petrovca krajem 1941. godine

(Narodni muzej

kod Bosanskog
u Banjoj Luci)

Prepad ozrenskih partizana na voz kod Maglaja na pruzi Sarajevo Bosanski Brod
(Muzej revolucije naroda Hrvatske u Zagrebu)

Diverzija likih partizana na pruzi Graac Knin 28. jula u Pribudiu

(Muzej revolucije 57 naroda Ustanak Hrvatske 1941. u Zagrebu)

Liko Lece Jamice, diverzija likih partizana na pruzi Ogulin Knin 21. novembra
(Muzej revolucije naroda Hrvatske u Zagrebu)

Jesenika eta unitila je nou 4/5. avgusta 1941. dalekovod u blizini Dubrave kod Bleda
(Muzej revolucije u Ljubljani)

Nemaka policija razgleda u Praprotnom u Selskoj dolini most koji je spalio Cankarev bataljon 14. novembra 1941.
(Muzej revolucije u Ljubljani)

Fabrika celuloze i Pilana u Drvaru zapaljene od strane partizana Bosanske krajine 25. septembra 1941. prilikom naputanja grada ispred Italijana
(Muzej narodne revolucije u Sarajevu)

Diverzantska

akcija partizana

na pruzi Donji Vakuf Jajce

(Narodni muzej u Banjoj Luci)

Mot na Tari poruen 1941. godine

(Vojni muzej JNA u Beogradu)

Jedan od partizanskih odreda Srema u Frukoj gori

(Muzej narodne revolucije u Beogradu)

Narod Srema rui elezniku prugu

(Vojni muzej JNA u Beogradu)

Diverzantska akcija u Skoplju unitena lokomotiva

(Muzej narodne revolucije u

Skoplju

Grupa komunista koja je pobegla iz zatvora u Sremskoj Mitrovici (Vojni, muze) JNA v, Beogradu)

Grupa mavanskih partizana u Bogatiu (u drugom redu odozdo Jordan Orce Nikolov)
(Muzej narodne revolucije u Beogradu)

Politiki

komesar

aanskog partizanskog odreda govori u osloboenom aku

, (Muzej narodne

Ratko
.revolucije

Mitrovi
u Beogradu)

Grupa tamnavskih partizana u jesen

. (Muzej

1941.

godine
revolucije u Beogradu)

narodne

Duan

Jerkovi,

komandant Uilcog partizanskog odreda, Ulazi u osloboeno Uzice (Muzej narodna revolucije u Beogradu)

Sprovodenje- zarobljenih

Nemaca

Uice
revolucije u Beogradu)

.(Muzej

narodne

r-

Nemci koje su zarobili partizani pri oslobaanju Uica

(Muzej narodne revolucije u Beogradu)

Prua partizanska eta u Novoj

(Muzej narodne

Varoi,
revolucije u Beogradu)

Ulazak

partizana

osloboeni

(Vojni

aak
muzej

JNA

Beogradu)

OD REDAKCIJE Mnogi dogaaji iz narodnooslobodilake borbe, naroito oni koji su se odigrali tokom 1941. godine, nisu mogli biti zadokumentovani zbog izuzetno tekih uslova u kojima su se odvijali. Posle rata je dosta uinjeno da se prikupe seanja preivelih uesnika, njihovi ratni zapisi, ratni dnevnici, ratne fotografije i slian dokumentarni materijal. Dobar deo tih izvora o prvoj godini rata i revolucije objavljen je u posebnim delima, asopisima, revijama i dnevnim listovima, a izvestan deo se nalazi u arhivama raznih institucija. Meutim, jo se mnogo takvih, svedoanstava nalazi kod uesnika dogaaja. To su. oito pokazali zbornici SUT JEKA i HERCEGOVINA U NOB koje je objavio Vojnoizdavaki zavod JNA Vojno delo, zatim zbornik PRVA PROLETERSKA koji je pripremljen za _tampu i neki ratni dnevnici koji su ve vublikovani ili e biti uskoro tampani. Stoga je Inicijativni odbor pokrenuo pripremanje edicije USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941, u kojoj e biti objavljeni napisi o pripremama i razvoju ustanka u svim krajevima Jugoslavije, sa posebnim naglaskom na njegovoj oruanoj strani, na radu Partije i na irenju i uvrivanju bratstva i jedinstva naih naroda koje se tako snano manifestoiialo u procesu borbe. Dosad su prikupljeni napisi od preko 600 autora 1 uesnika u dogaajima. Centralne i republike institucije koje obrauju istoriju narodnooslobodilake borbe znatno su doprinele da se ovi radovi prikupe i ocene. Od primljenih napisa moe se pripremiti oko est knjiga, formata i obima ove prve knjige. Ali zbog nejednakog odziva uesnika na saradnju, u tim radovima nisu zahvaeni mnogi znaajni dogaaji koji su se odigrali u pojedinim ustanikim rejonima. Stoga e se Redakcija i ' dalje povezivati sa uesnicima dogaaja u cilju 1 saradnje. U prvu knjigu su naizmenino redani napisi iz svih republika, redom kojim su se dogaaji, odvijali. Ovaj princip bie primenjen i na kompoziciju ostalih knjiga ove edicije. To e

omoguiti itaocu da upozna razvoj ustanka u svim, krajevima nae zemlje, kao i one specifinosti koje su uticale na njegovu irinu i intenzitet, i rukovodile Partiju da ga pokrene i razvija tamo i tada gde su i kada su uslovi borbe to nalagali. Autentina svedoanstva o dogaajima, objavljena u prvoj, kao i ona koja e biti tampana u narednim knjigama, predstavljaju bogatu i znaajnu grau koja e istoriarima olakati povezivanje i kritikije prouavanje sauvanih ratnih dokumenata. Poto su bitne injenice proveravane, bilo preko drugih uesnika koji su radove ocenjivali, bilo uporeivanjem sa sauvanim ratnim dokumentima, ova edicija ini znaajan i svojevrstan prilog istoriografiji o prvoj godini rata i revolucije, a prua i bogat tematski materijal za umetnika stvaranja. Dogaaji su, kao to donekle pokazuje i ova prva knjiga, prezentirani itaocu u vidu jednostavne dokumentarne prie, dokumentarne reportae, hronike ili odlomka iz ratnog dnevnika, odnosno iz ratnih beleaka; zatim u vidu naunog rada, zasnovanog na sauvanim dokumentima, objavljenim radovima, proverenim seanjima, sa opservacijama, tumaenjima i ocenama autora-uesnika, to je doprinelo da i ovakav rad dobije izvorni karakter. Ovakav, neposredan oblik izlaganja omoguava i najirem krugu italaca, posebno naoj omladini, da sagleda i oseti sve napore i rtve koje su uinjene u prvoj godini rata i revolucije za slobodu naroda Jugoslavije.

PREGLED LIKOVNIH PRILOGA ore Andrejevi Kun: SVEDOCI UASA (ulje) Sava Nikoli: JURI (ulje) Pivo Kararmtijevi: SAN (crte) Pivo Karamatijevi: KOLONA (crte) ore Andrejevi Kun: PORED REKE (crte) Mato uranovi: OKUPACIJA (ulje) Oton Postrunik: POKOLJ U KRAGUJEVCU (sepija) Petar Lubarda: PORUENO EKANJE (ulje) France Miheli: LOGR (linorez) Drago Vidmar: PORUENI MOST (linorez) Nikolaj Pirnat: NA BUNKER (linorez) Vanja Radau: ZGARITE (akvarel) Edo Murti: DIJETE U ZBJEGU (litografija) Petar Simaga: U SVOM PORUENOM DOMU (tu) Aleksandar Priji: STRIJELJANJE NA JASIKOVCU (ulje) Branko Sotra: USTANAK 1941. fimo rez) Ismet Mujezinovi: ZVJERSTVA OKUPATORA (akvarel) Vojo Dimitrijevi: KURIR SE ODMARA (akvarel) Rizan Steti: POGORELCI IZ POSAVINE (tu) Bork Lazeski: DETALJ (freska) Dimitar Kondovski: ZBEG (lje) Tomo Sijakovi: STRELJANJE (ulje)

PREGLED DOKUMENTARNIH FOTOGRAFIJA U BEOGRADU 27. MARTA ANTIFAISTIKE DEMONSTRACIJE U PRIJEDORU 27, .MARTA DEMONSTRACIJE U BITOLJU 27. MARTA PROTIV PRISTUPANJA JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU 'DEMONSTRACIJE U STRUMICI PRILIKOM ULASKA U GRAD BUGARSKIH OKUPACIONIH TRUPA GRUPA SRBA U CRKVI U DUBICI 1941. GODINE GDE SU IH USTAE ZATVORILE PRE NEGO TO CE IH POBITI NEMCI NASILNO ISELJAVAJU SLOVENCE IZ TRBOVLJA ODVOENJE CIGANA IZ APCA NA STRELJANJE NASILNO ISELJAVANJE SLOVENAKIH PORODICA IZ GORENJSKE PRVO JAVNO VEANJE KOJE SU IZVRILI NEMCI U BEOGRADU 1941. GODINE ODVOENJE TALACA IZ APCA NA STRELJANJE STRELJANJE TALACA IZ APCA STRELJANJE 17 ZAROBLJENIH PARTIZANA U SMEDEREVSKOJ PALANCI U UPRIJI STRELJNI PARTIZANI POMORAVSKOG PARTIZANSKOG ODREDA ZLOINI OKUPATORA U' VOJVODINI . ZLOINI OKUPATORA U PANEVU ZLOINI OKUPATORA NAD SRBIMA U NOVOM SADU STRELJANJE RODOLJUBA U SINJU IT ALI JANI STRELJAJU PRVOBORCE: LUKU PEROV1A, LUKU JOVANOVIA I BOA .JOVANOVIA U CETINJU AVGUSTA 1941. GODINE BERANSKI RODOLJUBI KOJE SU STRELJALI ITALIJANI NA JASIKVCU 17. JULA 1941. ZLOINI NEMACA U LEKENIKU KRAJ SISKA BORCI KRANJSKOG PARTIZANSKOG BATALJONA POGINULI 5. AVGUSTA U BORBI PROTIV NEMACA POD STORIEM CANKAREV BATALJON JE 12. DECEMBRA 1941. U ROVTAMA U GORENJSKOJ UNITIO NEMAKU POLICIJSKU PATROLU JAINE 46 LJUDI NEMCI ODVODE DVOJICU ZAROBLJENIH PARTIZANA NA STRELJANJE KOD BOSANSKOG PETROVCA KRAJEM 1941. GODINE

PREPAD OZRENSKIH PARTIZANA NA VOZ KOD MAGLAJA NA PRUZI SARAJEVO BOSANSKI BROD DIVERZIJA LIKIH PARTIZANA NA PRUZI GRAACKNIN 28. JULA U PRIBUDIU LIKO LECE JAMICE, DIVERZIJA LIKIH PARTIZANA NA PRUZI OGULIN KNIN 21. NOVEMBRA JESENIKA ETA UNITILA JE NOU 4/5. AVGUSTA 1941. DALEKOVOD U BLIZINI DUBRAVE KOD BLEDA NEMAKA POLICIJA RAZGLEDA U PRAPROTNOM U 'SELSKOJ DOLINI MOST KOJI JE SPALIO CANKAREV BATALJON 19. NOVEMBRA 1941. FABRIKA CELULOZE I PILANA U DRVARU ZAPALJENA OD STRANE PARTIZANA BOSANSKE KRAJINE 25. SEPTEMBRA 1941. PRILIKOM NAPUTANJA GRADA ISPRED ITALIJANA DIVERZANTSKA AKCIJA PARTIZANA NA PRUZI DONJI VAKUF JAJCE MOST NA TARI PORUEN 1941. GODINE JEDAN OD PARTIZANSKIH ODREDA SREMA U FRUKOJ GORI NAROD SREMA RUI ELEZNIKU PRUGU . DIVERZANTSKA AKCIJA U SKOPLJU UNITENA LOKOMOTIVA GRUPA KOMUNISTA KOJA JE POBEGLA IZ ZATVORA U SREMSKOJ MITROVICI GRUPA MAVANSKIH PARTIZANA U BOGATIU (U DRUGOM REDU ODOZDO JORDAN ORCE NIKOLOV) POLITIKI KOMESAR AANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA RATKO MITROVI GOVORI U OSLOBOENOM AKU GRUPA TAMNAVSKIH PARTIZANA U JESEN 1941. GODINE DUAN JERKOVI, KOMANDANT UZlKOG PARTIZANSKOG ODREDA'ULAZI U OSLOBOENO UZICE SPROVOENJE ZAROBLJENIH NEMACA U UZICE NEMCI KOJE SU ZAROBILI PARTIZANI PRI OSLOBAANJU UZICA PRVA PARTIZANSKA ETA U NOVOJ VAROI ULAZAK PARTIZANA U OSLOBOENI AAK

SADRAJ

Strana

Josip Broz Tito: ETRDESET PRVA U SRCIMA I MISLIMA NAIH NARODA Spasenija Cana Babovi: IZ PRVIH DANA NARODNOOSLOBODILAKE BORBE Bozo Lazarevi: USTANAK U PIPERIMA Miha Marinko: O NEKIM OSOBENOST1MA PRVE FAZE USTANKA U SLOVENIJI T- Stipe Urjarkovi: PARTIJSKA TEHNIKA U OKUPIRANOM ZAGREBU _ _ Nisirn Albahari: SARAJEVO U PRVIM DANIMA OKUPACIJE I FORMIRANJE PRVIH PARTIZANSKIH ODREDA U NJEGOVOJ OKOLINI oko Jovani: USTANAK U JUNOJ LICI Mara Naceva: KAKO JE PARTIJSKA ORGANIZACIJA U MAKEDONIJI PRIHVATILA I SPROVODILA JULSKE ODLUKE CK KPJ Fadil Hoda: PRVE PARTIZANSKE JEDINICE NA KOSOVU I U METOHIJI Petar Mati Dule: SREM U USTANIKOJ GODINI Milovan Batanovi Batan: PODRINJSKI PARTIZANSKI ODRED Radovan Vukanovi: FRAGMENTI IZ SJEANJA NA USTANIKE DANE _ _ Vladimir Krivic: POECI I RAZVOJ USTANKA U LJUBLJANSKOM OKRUGU -Milutin Moraa: U ST ANIKI DANI U DRVARU Marko Belini: ODBORI RADNIKOG JEDINSTVA Marijan Cvetkovi: SISAKI KRAJ U USTANIKIM DANIMA Boge Kuzmanovski: BORBA ZA USVAJANJE STAVOVA CK KPJ
U SKOPSKOJ PARTIJSKOJ ORGANIZACIJI

IX i 39 63
81

88 102 127 134 149 171 213 232 249 275 279
290

Emil Kevrean: MELENCI I KUMANE U USTANKU Desimir' Jovovie ia: USTANAK U KRUEVAKOM OKRUGU Ljubo Vukovi: PRVE AKCIJE Janez Vipotnik: DOBROVOLJCI Pero Kosori: IZUStAnIKIH DANANAROMANIJI, JAHORINI I KOD KALINOVIKA ' Ruica Turkovi: NARODNA POMO

306 321
337

346

360 384

8 Strana Mirko Krelj: PR VI ODRED - ' 392 Vera Aceva: PRILEPSKA PARTIJSKA ORGANIZACIJA U PERIODU PRIPREMA I OTPOINJANJA ORUANE BORBE 406 Boko urikovi; PRIPREME I RAZVOJ USTANKA U SREZU DANILOVGRAJDSKOM 433 Tomo Brei e: POETAK I RAZVOJ USTANKA U GORENJSKOJ 460 Joco Marianovi: KAKO JE POELO NA KOZARI 477 Rade Bulat: USTANAK U KOTARU VRGINMOST 484 Milutin Koari iko: PARTIZANSKO ARITE NA KORDUNU 493 Risto Dunov: DELATNOST PARTIJSKE ORGANIZACIJE U KAVADARCIMA I OKOLNIM' SELIMA 499 Boko Krsti: JABLANICA I PUSTA REKA U USTANKU 509 Nikola ekularac: BORBE ZA OSLOBOENJE BERANA 528 Boris imek: USTANAK U TAJERSKOJ 939 Stojan Maki: PARTIZANSKE JEDINICE U PODGRMEU 568 Branko Boroievi: PRED PRVI PUCANJ 582 Mara Minaneva: VANIJE AKCIJE PARTIJSKE ORGANIZACIJE U STRUMICI 589 Janko Simeonovi: U DOLINI CRNOG TIMOKA 598 uro agorovi: OSLOBOENJE SPUA . 613 Erv:n Dougan Janez: POECI NARODNOOSLOBODILAKE BORBE U PRIMORJU _ _ 618 Veliko Kovaevi: USTANIKO PRIMORJE I GORSKI KOTAR 629 Bla Kalafati: FORMIRANJE PARTIZANSKOG LOGORA NA VIEVICI 636 Jakim Spirovski: STVARANJE I RAD PARTIJSKE ORGANIZACIJE U OHRIDU ! - _ 639 Dobrivoje Bokovi: OKO KRUPNJA I STOLICA 645 Mijuko ibali: IZ USTANIKIH DANA ABLJAKA 658 Ivan Ferle: PRVA PUKA 675. Stevo Popovi: IZ PRVIH DANA USTANKA NA MAJEVICI 677 Branko Dude: SOLINSKI PARTIZANSKI ODRED 689 Obrad Egi: S KOVEGOM ORUJA KROZ ZADAR 697 Slavka Fidanovska: IZ RADA PARTIJSKE ORGANIZACIJE U TETOVU _ _ _ 701 Vladimir Rolovi: CRMNICA U PRVIM DANIMA USTANKA 706 Milko Gori: RAD RADIO-SEKTORA 716 Jozo Bakra: USTANICI SA CINCARA 721 Mesud Hoti: OD MURTERA DO JAN JA . 733 Mariian Barii: STVARANJE l RAD PRVE PARTIJSKE ORGANIZACIJE U RIJECI I ISTRI 743 Pepi KPJ U KIEVU MESNOG Mitev Jovanovski: FORMIRANJE KOMITETA 747 Vidra Kovaevi: IZ CRNE GORE ZA PE I POVRATAK PREKO TEDIMA _ _ _ 750 Milisav Raievi: tISTANIKI DANI U OPTINI LUKOVSKOJ 754 Ivan Kreft: MART MAJ 1941. GODINE 766

Strana Rudi Kolale: PUT ST ABA ZA BOSANSKU KRAJINU IZ OSMAE ZA PODGRME ' 7 7 3 Dr Jerko Radmilovi: OTOK BRA U 1941. GODINI 777 Desanka Miljovska: RAD BITOLJSKE PARTIJSKE ORGANIZACIJE MEU ENAMA 783 Vuko Radovi: USTANIKI TOP 785 Vlado Baji: IZ USTANIKIH DANA U BOSANSKOPETROVAKOM KRAJU 788 Rade Pavlovi: NEKA SJEANJA NA PARTIZANSKI ODRED MATIJA GUBEC . 795 Lidija Jovanovi: DJECA U USTANKU ' 801 Grujo Novakovi: SJEANJA NA ROMANIJSKI PARTIZANSKI BATALJON 805 Ratko Jovii: PRVE ORUANE AKCIJE U ROGATIKOM KRAJU 811 Josip uljat: KAKO SAM POSTAO DIVERZANT 816 Milan Dimovski Koki: NAPAD NA POLICIJSKU STANICU U PRILEPU 822 Anda paijer Njara: IZ ILEGALNOG RADA U OKUPIRANOM CETINJU . 828 Mirko Peki: JEDNA AKCIJA DUBIKE ETE 832 Grga Jankez: MIRA SKOJEVKA 835 Ljuffi Rusi: OKUPATOR NIJE USPEO DA ZAVADI MAKEDONCE I IPTARE .841 Vojin Jaukovi: OSLOBOENJE SAVNIKA 844 Danilo Komnenovi: ZBJEG HERCEGOVAKOG SELA POPLAT 849 Mirko Prodanovi Sever: PSUNJSKA PARTIZANSKA GRUPA .856 Velimir Jukovi: SASTANAK ISPOD BOJNE NJIVE 865 Nikola Perovi: PORAZ ITALIJANA I SEPARATISTA NA ELEZNIKOJ STANICI STUBA 7. NOVEMBRA 1941. 868 Dr Moni Levi: PARTIZANSKE BOSANSKOJ 874 KRAJINI PRVE BOLNICE U '
PHTLOG D O K U M E N T A R N E F O T O G R A F I J E IZ OD B E D A K C I J E PREGLED LIKOVNIH PRILOGA PREGLED DOKUMENTARNIH FOTOGRAFIJA IZ 1941. GODINE 1941. GODINE
m

PlSU UESNICI

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 1941.

OMOT I KORICE Bogdan Kri *

VINJETE Pivo Karamatijevi, * Sava Nikoli

LEKTORI Stevan Koji, Stana Stani, Veljko

*

Aleksi,

Blagoje

Svorcan

TEHNIKI UREDNIK Slobodan * Miti

KOREKTORI Biljana ordevi, Vera uri, * Gordana Rosi

tampanje zavreno maja 1964. * . TIRAZ: 5.000 ' ,

Stampa Vojnotamparsko preduzee, Beograd Mije Kovaevia 5.