Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Medjunarodni Platni Promet

Medjunarodni Platni Promet

Ratings: (0)|Views: 154|Likes:
Published by Miroslav

More info:

Published by: Miroslav on Nov 14, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2012

pdf

text

original

 
II KOLOKVIJUMMEĐUNARODNI PLATNI PROMET (MPP)- MPP
podrzumeva sve oblici plaćanja van teritorija jedne države, gde su neposredni učesnici uplaćanjima banke.
- Predmet MPP
su transferi fin. sredstava iz jedne zemlje u drugu po raznim osnovama, npr.
plaćanje za izvršeni uvoz,
naplata za izvršeni izvoz,
doznake stranih lica zaposlenih u nekoj zemlji,
transferi na osnovu kreditnih aranžmana,
pokloni,
pomoć,
finansijski transferi po nerobnim osnovamaTransakcije se uglavnom obavljaju na bezgotovinski način a manji deo u efektivnom novcu, zato što subezgotovinska plaćanja brža, efikasnija, sigurnija zahvaljujući korišćenju SWIFT sistemaIzvršenje MPP se odvija u posebnim sistemskim i organizacionim uslovima, koje je potpomognuto odstrane instrumenata plaćanja i obezbeđenja plaćanja. Značajnu ulogu ima Međunarodna trgovinskakomora sa sedištem u Parizu.-
Aktivnosti Međunarodne trgovinske komore:
uspostavljanje boljih ekonomskih veza između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju
rešavanje problema koji se javljaju u svetskoj trgovini
usklađivanje propisa da bi se efikasnije poslovalo
donose se jedinstvene uzanse koje su međunarodno prihvaćene- Implikacije MPP na nacionalnu privredu sa aspekta kvaliteta obavljanja međunarodnih plaćanjadomaćih rezidenata kako fizičkih, tako i pravnih:
na makroekonomskom nivou
dinamika uključivanja jedne nacionalne privrede u tokovemeđunarodnih plaćanja, zavisi od nivoa razvijenosti te privrede. Razvijenija privreda većamogućnost za uključivanje u tokove MPP i obrnuto. MPP je verna slika ekonomskih odnosa domaćeprivrede sa inostranstvom.
na mikroekonomskom nivou
• tj. nivou privrednih subjekata koji se bave tom vrstom posla –kvalitet i pouzadnost tih poslova direktno zavisi od njih samih i od uspešnosti subjekataposredstvom kojih se vrše ti poslovi, a to su ovlašćene banke.-
Pojam spoljne trgovine u širem smislu reči
– redovna razmena dobara i usluga s inostranstvom uobliku trajne i profesionalne delatnosti. To je deo prometa u kome se razmena obavlja na taj način štopredmet kupoprodaje, prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca – izvoz, ili ulazi nateritoriju zemlje kupca – uvoz.-
Posebni instrumenti plaćanja koji služe što efikasnijem i što sigurnijem izvršenju ugovornihobaveza plaćanja su
:
1.
međunarodni dokumentarni akreditiv
2.
međunarodni dokumentarni inkaso
3.
bankarska doznaka
4.
međunarodno kreditno pismo
5.
kreditne karte
6.
menica
7.
čekPrilikom izbora određenog instrumenta plaćanja značajan uticaj vrši
faktor rizika
zbog udaljenostistranaka i nemogućnosti realne procene kreditne sposobnosti poslovnog partnera. Postoje i dodatnifaktori: različitost pravnih sistema, divergirajući trgovački običaji, unapred nesagledive državne mere inestabilnost valuta.
U MPP su do danas ucinjeni veliki napori u cilju poboljsanja
organizacije poslovanja banaka
kadrovske strukture
informacionog sistema
tehnoloskih komponenti
uvodjenje elektronskog novca
1
 
2. MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV- Dokumentarni akreditiv
– nastao je iz prakse međunarodne trgovine kao instrument robnog iplatnog prometa. Ovim instrumentom obavlja se 80% međunarodne trgovine.
- Dokumentarni akreditiv se teorijski i praktično može posmatrati u širem i u užem smislu.
u širem smislu
- je ugovor, sporazum ili utemeljenje na osnovu kog banka koja otvara akreditivpo nalogu komitenta – nalogodavca, preuzima obavezu da će izvršiti plaćanje korisniku akreditivaili da će ovlastiti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje pismenog dokumenta.
u užem smislu
- to je samo pravni odnos koji se uspostavlja između akreditiva banke i korisnikaakreditiva.-
Dokumentarni akreditiv ima dvojaku ulogu
-
prvo
- ulogu sredstava plaćanja
drugo
- ulogu instrumenata obezbeđanja potraživanja prema stranom partneru, gde štiti interese inalogodavca i korisnika akreditiva.
2.2
 
Subjekti odnosa kod akreditiva
– najmanje 3 lica, ali se po pravilu pojavljuje i neka druga bankakoja ima različitu ulogu.
1.
nalogodavac
2.
akreditivna banka
3.
korisnik akreditiva-Četiri najčešće vrste ostalih banaka:
4.
avizirajuća banka
5.
potvrđujuća banka
6.
isplatna banka
7.
negocirajuća banka
Nalogodavac
– lice koje daje banci nalog za otvaranje akred. - kupac robe ili korisnikusluga.
Akreditivna banka
– banka kojoj je upućen nalog za otvaranje međunarodnog dok.akreditiva. Ona otvara akreditiv u svoje ime, za račun komitenta, a u korist korisnika akreditiva.Ona nastupa u svojstvu komisionara.
Korisnik akreditiva
– lice u čiju korist se otvara akreditiv. Prodavac robe ili izvršilacusluga.
Avizirajuća banka
– ima f-ju da obavesti korisnika akreditiva o otvaranju akreditiva unjegovu korist, i o uslovima, ali nema nikakvu obavezu prema korisniku akreditiva.
Potvrđujuća banka
avizirajuća banka koja prihvata obavezu da korisniku akreditivaomogući konzumiranje akreditivnog iznosa.
Isplatna banka
– ovlašćena od akreditivne banke da isplati akreditivni iznos.
Negocirajuća banka
– ovlašćena od akreditivne banke da otkupi akreditivne menice.Ovlašćenje može biti
opšte
– bilo koja banka može da bude negocirajuća i
 posebno
– samo jednabanka ovlašćena za negociranje.
2.3
 
Pravni odnosi koji se zasnivaju prilikom otvaranja međunarodnog dok. akreditiva su:
 
1.
odnos između nalogodavca i akreditivne banke
2.
odnos između nalogodavca i korisnika akreditiva
3.
odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva
4.
odnos korespodentne banke i korisnika akreditiva.-
Odnos nalogodavca i akreditivne banke
zasniva se ugovorom o otvaranju akreditiva.Nalogodavac izdaje nalog banci za otvaranje akr. a ona ga prihvata ćutanjem. Ako se banka neslaže sa primljenim nalogom, dužna je da se ogradi od njega i da o tome obavesti nalogodavca.
Obaveza nalogodavca
: da plati banci proviziju za izvršene usluge i preuzeti rizik.
Obavezaakreditivne banke
: da korisniku akr. isplati novčani iznos na koji glasi akr. Nalog sadrži: naziv iadresu korisnika akr.; vrstu akreditiva; akreditivni iznos i valuta koja treba da bude isplaćena;vrstu, količinu i kvalitet robe; podatke o transportu robe; modalitete isporuke; podatke odokumentima; važenje akreditiva...
2
 
-
Odnos nalogodavca i korisnika akreditiva
međ. dok. akr. se otvara u cilju izvršenjaodređenih obaveza iz izvršnog ugovora. Te obaveze su recipročne, s tim što je u ovom odnosu samakreditiv samo sredstvo za ispunjenje novčane obligacije dužnika iz osnovnog ugovora. Ovde jekupac dužan da isplati cenu za isporučenu robu nezavisno od toga kakvi su modaliteti isplate usamom ugovoru, ali korisnik akr. ne može da natera dužnika da u njegovu korist otvori dok. akr. jer to često ne zavisi od njega, već od banke da li će postupiti po nalogu ili ne.-
Odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva
– ovo je najznačajniji odnos jer ovde dolazi dopunog izražaja pravna povezanost akreditivne obaveze i akreditivnih dokumenata. Obavezaakreditivne banke ili neke druge od nje ovlašćene banke mora da bude usmerena premadokumentima navedenim u akreditivu. Izvršenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijomakreditivnih dokumenata. Akreditivna obaveza je samostalna prema obavezi dužnika iz osnovnogugovora i uslovna. Banka se obavezala da honoriše određena dokumenta, pa ako ona nisuprezentirana ili odstupaju od onoga što je predviđeno u akreditivu, banka nije dužna da ihhonoriše. Ovaj odnos je jedinstveni pravni posao. Jednostranom izjavom volje, akr. bankapreuzima obavezu da će isplatiti novčani iznos na koji akreditiv glasi pod uslovima koji su navedeniu akreditivu. Tako se zasniva neposredan odnos, i nezavisan od odnosa banke prema nalogodavcu.Korisnik akreditiva može da zahteva od banke i naplatu prinudnim putem i tada nije u obavezi dase za isplatu prethodno obrati nalogodavcu. Ovde je obaveza banke prema korisniku akr.samostalna, neposredna i solidarna.-
Odnos korespodentne banke i korisnika akreditiva
– ovde postoje različite situacije. Akred.banka stupa u odnos sa nekom drugom bankom u zemlji korisnika akreditiva, i ovlasti je da izvršinotifikaciju akreditivnog pisma korisniku. Korespodentna banka može da potvrdi ili ne potvrdiakreditivno pismo. Ako potvrdi, ulazi u akreditivni posao kao solidarni dužnik u odnosu na korisnikaakr. Korisnik akreditiva za isplatu akreditiva može da se obrati bilo akreditivnoj bilo konfirmirajućojbanci. Avizirajuća banka je samo prenosilac obaveštenja o otvaranju akreditiva.
2.4 Vrste međunarodnog akreditiva:1
. nostro i loro akreditivi
2
. opozivi i neopozivi
3
. potvrđeni i nepotvrđeni
4
. prenosivi i neprenosivi
5
. akreditivni domicilirani u zemlji i inostranstvu
6
. rotativni (revolving) akreditiv
7
. akceptni
8
. akreditivi sa odgođenim plaćanjem
9
. stand-by akreditiv
Nostro i loro
odlazeći ili nostro
- otvaraju se od strane našeg uvoznika u korist stranog izvoznika
odlazeći ili loro
- otvara strani kupac u korist domaćeg izvoznika.
Opozivi i neopozivi
opozivi 
- akred. banka može u svakom momentu da izmeni ili poništi opozivi akreditiv bez prethodnogobaveštavanja korisnika. On se ne može potvrđivati.
neopozivi 
- to je čvrsta i neopoziva obaveza banke prema korisniku akr. Akred. banka garantujekorisniku akr. da će iznos biti isplaćen nakon ispunjenja uslova. Obaveza akr. banke prema korisnikuakr. je samostalna i ne može da se menja niti opozove bez pristanka svih zainteresovanih strana. Ovajakr. mora da bude označen kao takav.
Potvrđeni i nepotvrđeni
 potvrđeni 
- avizirajuća banka potvrđuje neopozivi dokumentarni akr. koji je otvorila akred. banka. Odtrenutka potvrđivanja akr. ona preuzima obavezu prema korisniku akr. pod uslovom da on ispunjavauslove navedene u akreditivu. Ona i akredi. banka solidarno su odgovorne za isplatu akreditivnogiznosa.
nepotvrđeni 
- ovde je obaveza korespodnetne banke samo da obavesti korisnika da je akr. otvoren.
Prenosivi i neprenosivi
 prenosiv 
- korisnik akr. ima pravo da banci izda uputstvo da akr. u celini ili delimično prenese nadrugog korisnika. Prenos mora da bude određen od strane akred. banke.
neprenosiv 
- je ako nije naznačeno da je prenosiv.
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->