Urednik Miroslav Nikanovi

Lidija Radulovi
\

Recenzenti

dr Senka Kova dr Bojan iki

OKULTIZAM OVDE I SADA

Magija, religija i pomodni kultovi u Beogradu

Ureivaki odbor Prof. dr Mirjana Proi-Dvorni (Northwood University Midlend, SAD), prof. dr Ivan Kovaevi (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), prof. dr Duan Drljaa, Beograd, prof. dr Mladen ukalo (Filozofski fakultet Univerziteta u Banja Luci, RS, BiH), docent dr Bojan iki (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), dr Petko Hristov (Etnografski institut s Muzej, BAN, Sofija, Bugarska), dr Mladena Preli (Etnografski institut SANU, Beograd) tampanje publikacije finansirano je iz sredstava Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije

Beograd 2007

Predgovor

Ova knjiga nastala je na osnovu preraene i dopunjene magistarske teze pod nazivom Revitalizacija okultizma u Beogradu, odbranjene na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zahvaljujem se komisiji, profesoru dr Branku upurdiji i docentu dr Milici Zivanovi na korisnim sugestijama, a posebnu zahvalnost dugujem mom mentoru profesoru dr Duanu Bandiu. Konstruktivni razgovori, usmerenja, kritike primedbe i sugestije samo su onaj glavni, ali ne i najvaniji deo mentorskog rada koji mi je profesor Bandi pruio u toku istraivanja i pisanja. Daleko vanija, za mene, bila je podrka, strpljenje i razumevanje koje je pokazao za sve moje profesionalne i privatne probleme koji su pratili istraivanje. Dopunskim istraivanjima, sreivanju, preradi i doradi rukopisa vratila sam se, izmeu ostalog, kako bih i na ovaj nain, ostavila trag dunog potovanja i zahvalnosti prema profesoru Bandiu, sada kada vie nije meu nama. U ovom periodu rada na knjizi imala sam podrku naunoistraivakog projekta Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije koji finansira Ministarstvo za nauku i ivotnu sredinu Republike Srbije. Ova knjiga je, pak, nastala zahvaljujui sufinansiranju programa izdavanja monografskih

dela Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine. Uredniku Etnoloke biblioteke Srpskog genealokog centra, Miroslavu Nikanoviu zahvaljujem se na volebnom reavanju problema i razumevanju. Mojim ispitanicima elim da zahvalim na strpljenju i vremenu koje su mi poklonili kako bih dola do neophodnog materijala. Svim mojim koleginicama, prijateljicama i prijateljima koji su mi pomogli da izgradim "mreu" ispitanika i ispitam potreban uzorak, zahvaljujem to su ponekad morali da obave i ulogu anketara, a panje vredan je i svaki njihov savet i komentar koji su mi uputili. Duboko sam zahvalna mojoj snaji, Vojislavi iri, koja mi je u pravom trenutku pruila konkretnu pomo i tehniku podrku. Onu vrstu pomoi, koja mi je bila esto i najpotrebnija, pruile su mi moja majka i svekrva zbog ega im dugujem neizmernu zahvalnost. Na kraju, ali i najvanija, bila je podrka, razumevanje, odricanje i strpljenje mog supruga, Aleksandra, i mojih sinova, Nikole i Luke.

Uvod1

To su naizgled zle sile, ali ti u stvari govore kako da ostvari svoju Linu Legendu. One tipripremaju duh i volju, jer na ovoj planeti postoji jedna velika istina: bez obzira ko si i ta radi, kada stvarno neto eli- to znai da je taelja nastala u Dui Vaseljene. To je tvoja misija na zemlji.

P. Koeljo, Alhemiar

1. Empirijsko istraivanje
1.1. O motivima: Naslov knjige, Okultizam ovde i sada, nije izabran samo kao efektan u nameri da privue itaoca, ve ima svoje opravdanje, s jedne strane, u tome to upuuje na kategoriki imperativ novih oblika postmoderne religioznosti i duhovnosti - postii trenutno zadovoljenje ovde i sada2, s druge strane, upuuje i na vremensku i prostornu odrednicu istraivanja okultizma, u Beogradu devedesetih godina, sa presekom u godi1

Ova knjiga je rezultat rada na naunoistraivakom projektu

Kultumi identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije

br. 147035 koji finansira Ministarstvo za nauku i ivotnu sredinu Republike Srbije. 2 Ameriki duhovni uitelj Ram Das zagovarao je ideju "biti ovde i sada" koja je opteprihvaena u kolama za duhovni razvoj. Enciklopedija novih religija, nove religije, sekte i alternativni duhovni pokreti, ur. Christopher Partridge, Zagreb: Naklada Ljevak, 2005, 311.

nama na poetku novog milenijuma. Naslov je, na izvestan nain, svojevrstan oma delu poznatog istoriara religije Miri Elijadeu, Okultizam magija i pomodne kulture\ koje me je zapravo i zainteresovalo za ovaj kulturni fenomen. U konvencionalnom govoru se pod okultizmom podrazumeva niz veoma razliitih tajanstvenih pojava koje se ne mogu objasniti nama poznatim prirodnim zakonima. Tako se pod okultnim fenomenima podrazumevaju: telepatija, vidovitost, astrologija, hiromatnija, tarot (i mnogi drugi naini proricanja budunosti), alhemija, spiritizam, Kabala, magija, amanizam, joga, sistemi spiritualnog razvoja, neopaganizam, isceliteljska praksa i drugo. Okultizam, posmatran u irem kontekstu, iako marginalizovan od strane drutva, predstavlja znaajan fenomen kulture. Svedoci smo da je okultizam izaao iz kruga pojedinanog interesovanja i postao masovna pojava. Do revitalizacije okultizma na Zapadu dolazi sredinom ezdesetih godina 20. veka4, naroito u toku sedamdesetih da bi svoj vrhunac dostigao danas kada deset miliona Amerikanaca u toku svog ivota, bar jednom uestvuje u mistinim ceremonijama, arobnjatvu, crnoj magiji.5 Oformljen je "Aquarian University" u Merilendu koji je nudio kompletan program ezoterikih studija od alhemije do zen-budizma.6 Sedamdesetih godina, u Parizu, radio je "Spiritistiki savez Francuske" i "Dom spiritista" a registrovano je i 3700 ordinacija vi3

1981. 4 Ibid, 74.

5

Elijade M., Okultizam, magija i pomodne kulture, Zagreb: GZH,

Novo delo, 1988, 30. Podsetiu da su okultne teme veoma eksploatisane u raznim umetnikim anrovima, poev od mjuzikla "Kosa" i uvene pesme "Doba Akvarijusa", preko filma "Rozmarina beba" do novijih kao to je npr. "avolov advokat". 6 Tiryakian E. A., Toward the Sociology of Esoteric Culture, American Journal ofSociology, vol. 78, n. 3, november 1972, 491.

Pamof J., Luciferov presto, ogledi o magiji i okultizmu,

Beograd:

dovnjaka. Veliku popularnost ima astrologija, pa ak i Ministarstvo unutranjih poslova ima svog astrologa.7 Istraivanje okultizma u Beogradu zapoela sam krajem 1993. godine, u vremq kada su vidovnjaci imali medijsku popularnost ravnu modernim olimpijcima, estradnim zvezdama, a promocije kola za duhovni samorazvoj bile poseenije od mnogih kulturnih manifestacija. Kontakt programi na televiziji i radiju, specijalizovani asopisi kao to su "Tree oko", "Tajne", "Zona sumraka", "Horoskop", "esto ulo", "Veiti fenomeni", Dosije X" promovisali su razliite oblike okultizma i njihove protagoniste. Trite je bilo preplavljeno okultnom literaturom razliitog profila, izmeu ostalog i onom koja upuuje "Kako se razvija vidovitost", "Kako se ita aura", "Praktini okultizam u svakodnevnom ivotu". To su istovremeno godine ratova i krize koje su, kako istorija pokazuje, uvek plodno tle za revitalizaciju i bujanje ne samo okultizma ve i razliitih religijskih oblika. Istovremeno, oficijelna religija i crkva nude spas u povratku "izvornoj" religiji i pravoslavlju dok, na drugoj strani, veliki broj, naroito mladih ljudi, odgovore trai u alternativnim oblicima religijskog ivota. Srbija u tome nimalo nije specifina. Slina situacija je u gotovo svim drutvima u tranziciji koja su zahvaena modernizacijskim procesima. Hiperprodukcija vidovnjaka, magiara, modernih vraara, spiritualnih uitelja, iscelitelja, astrologa, numerologa i drugih su obeleje zemalja u kojima je donedavno vladao oficijelni dravni ateizam. U tom smislu, bivi Sovjetski Savez je paradigmatian primer a poznato je da su njihovi "magovi" poev od Dune Davitavili8, preko umaka, do Lava Germana isplativo trite nali upravo u Beogradu, moda voeni poslovicom "niko nije prorok u svom selu".
7

Moren E., ovek i smrt, Beograd, 1967, 192.

Intervju s Jevgenijom Davitavili Dunom objavljen je u listu

Tajne br. 9, godina II, 1988, 82.

Uopteno, pomenute fenomene moemo tretirati kao nove oblike religioznosti i duhovnosti, na izvestan nain, kao sastavni deo alternativnih religijskih pokreta i kultova. Meutim, njihova religijska pozadina je esto u toj meri prikrivena da se obino govori o kvazireligijskim fenomenima. Velik broj naunika drutvenih nauka i humanistikih disciplina pokuavao je da, i pored teorijske anomije koja vlada kada je u pitanju istraivanje religije, osmisli jednu novu teoriju koja bi obuhvatila kompleksnost savremenih tendencija. Budui da se zalaem za pluralnost teorija i pristupa, jer smatram da kompleksni fenomeni ne mogu da se objasne velikom teorijom koja bi bila sveobuhvatna, u prvom poglavlju ukazujem na neke od teorijskih pristupa. Neminovno je osvrnuti se i na niz problema do kojih su doveli novi religijski pokreti i kultovi, uopte duhovnost novog doba koja vie ne moe da se vezuje iskljuivo za instituciju crkve jer ona vie ne figurira kao jedini nosilac javne etike, niti se religioznost moe izjednaavati s crkvenou. Dakle, kako na neka pitanja odgovaraju teorije sekularizacije, teorije revitalizacije i povratka svetog, teorije racionalnog izbora i komercijalizacije religijskog trita? Miljenja su podeljena a tumaenja razliita to stvara veliku konfuziju u razumevanju uzroka i posledica ovako arolike slike savremene religijske scene. Konfuziji posebno doprinosi pojaana antikultna kampanja nekih organizacija pa i same pravoslavne crkve, voena netaktiki i pogreno, a priori proglaavajui sve alternativne oblike religioznosti za destruktivne i satanistike sekte, iako, na osnovu mnogo razloga veina i ne moe da se svrsta u ovu kategoriju. Okultni fenomeni se osuuju od strane zvanine religije moda i zbog toga to preuzimaju uloge koje zvaninoj religiji tradicionalno pripadaju. Stav Srpske pravoslavne crkve je da se radi o "demonskoj demagogiji" i "sinhronizovanoj akciji potiskivanja pravoslavlja i hrianstva uopte".9 Na
9

drugoj strani, institucije sistema zakonski dozvoljavaju njihov rad (na primer, vidovnjaka pod okriljem agencija za astrologiju, duhovnih kola kao udruenja graana), uz povremene osude preko medija, koristei razliite, izjave psihologa, sociologa i teologa. Miljenja o ulozi i znaaju ovih pokreta u modernom drutvu su podeljena i esto oprena pa se tako ili negira njihov znaaj i mogunost uticaja na drutvo, ili se pak istiu destruktivne i po psiholoku stabilnost pojedinca opasne i manipulatorske ideje koje samim tim deluju destruktivno i na celu zajednicu i drutveni ivot. Paralelno s osnivanjem velikog broja "sekti" i kultova, najee pod pokroviteljstvom oficijelne crkve, osnivaju se i antikultne organizacije10 koje se bave "deprogramiranjem" bivih lanova sekti, "edukovanjem" mladih i sistematskom "borbom" protiv kultova i sekti. Dakle, ovaj fenomen prate veoma kontradiktorni stavovi i delovanja, esto agresivnija od delovanja samih "destruktivnih sekti", stvarajui u javnosti konfuziju, uznemirenost ili paniku.' 1 Na drugoj strani nedostaju objektivna istraivanja koja bi ustanovila poev od toga koje "sekte i kultovi", odnosno, alternativni pokreti zaista postoje kod nas, preko broja lanova (njihov broj se obino precenjuje), do to objekU Beogradu je osnovana Jugoslovenska antikultna organizacija na elu s psihijatrom "pravoslavne orijentacije" Vukadinom Cvetanoviem. Pravoslavna misionarska kola pri hramu sv. Aleksandra Nevskog pokrenula je asopis Beogradski dijalog (od novembra 1997) koji se bavi "totalitarnim i destruktivnim verskim sektama, guru-pokretima, psiho-organizacijama i komercijalnim kultovima". 11 Videti: Barker A., "Odlike novih religioznih pokreta"; Jang D. L., i Grifit E. I. "Kultovi i vrbovanje lanstva"; Stojkovi B.,"igosanje verskih sekti, moralna panika i mediji", u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. orevi, Ni: JUNIR, 1998, 68-74;79-88;l 12-121; urevi-Stojkovi B., Lovci na due: verske sekte i pokreti, Beograd: izdanje autora, 1997.
10

TVRevija, br. 13, april 1995.

tivnije procene o njihovom delovanju i moguim uticajima na drutvo. Svakako nedostaju istraivanja koja bi trebalo da se pozabave nainima na koje "vernici" shvataju i tumae sopstvena verovanja, iskustva i ponaanja. Fenomenima okultizma ne moemo pristupiti "za" i "protiv", ve, neutralno i objektivno, u nameri da ispitamo razliite aspekte u socijalnom i kulturnom kontekstu. Naime, smatram da se trenutnim tretmanom u naunim krugovima, drutvenim institucijama i javnosti moe samo doprineti njegovom veem zatvaranju u tajne krugove posveenih ali ne i potpunom iezavanju. 1.2. O etnografskoj evidenciji i grai: U takvoj klimi nimalo nije lako empirijski istraivati ovaj fenomen. Pre svega, bilo je znatno oteano uspostaviti kontakt i zadobiti poverenje ispitanika da pristanu na intervju, a posebno posmatrati njihove aktivnosti. Na drugoj strani, istraivanje je bilo oteano i specifinostima samog predmeta istraivanja. Religijski oblici ivota su u toj meri raznoliki da se moe govoriti o velikoj konfuziji u koju zapadaju i sami ispitanici. U potrazi za novom duhovnou ona postaje relativizovana i rasplinuta. Na ponudi je veliki "supermarket" u kojem svako bira ono to mu odgovara i pravi najrazliitije kombinacije, poev od kombinovanja tradicionalne religije s elementima drugih religija koje su percipirane na subjektivan nain u potrazi za svetim, usvajanja nekih terapeutskih tehnika psihoterapije, okultnih magijskih tehnika, do razliitih elemenata New Age koji nudi novu paradigmu duhovnosti, pre svega, kult zdravlja koji karakterie potraga za terapijama koje su efikasne i veoma brzo daju rezultate. U potrazi za sreom, zdravljem i boljim ivotom, nuno se pojavljuju i oni koji do zadovoljenja ovih potreba mogu da dovedu bilo u ulozi uitelja ili vidovnjaka, iscelitelja, ekstrasensa. Razvila se veoma bogata terminologija kojoj su kumovali sami praktiari okultnog, prosto se utrkujui za originalnijim samozvanjem: ekstrasens, bioenergopsihoterapeut, beli mag,

magiar, duhovni uitelj, kosmoloki terapeut, majstor (neke spiritualne tehnike), psihotroniar, energoterapeut, regresoterapeut itd. Da li je opravdano strpati u isti ko, na jednoj strani, vidovitu Zorku ili Kleopatru12, na drugoj, najpoznatije uitelje za duhovni samorazvoj, kao to je ivorad Mihajlovi Slavinski? To su "egzemplarni" primeri dve nove paradigme, dve religijske tradicije koje zapravo i nisu nove ali se javljaju u novom kontekstu, s novim akterima i publikom. Jedno je sinkretizam tradicionalnog vraanja, proricanja i narodnog pravoslavlja a drugo alternativne religijske tradicije koje postoje na Zapadu jo od XVI veka kao okultne i ezoterine eklektiki kombinovane s psiholokim tehnikama i elementima istonjakih religija. U oba sluaja se, meutim, radi o religijskim iskustvima koje je veoma teko operacionalizovati standardnim istraivakim metodama. U istraivanju sam koristila anketu kako bih obuhvatila to vei broj ispitanika, ali ne u ciljii neke kvantifikacije i relevantnih statistikih podataka, ve kao rekognoscirajui instrument kojim bih skenirala popularnost alternativnih religijskih kultova u praksi. Anketa je, takoe, omoguila diskreciju onima koji su smatrali da to nije u skladu s modernim pogledom na svet ili konformistikim pripadanjem pravoslavlju. Dubinskim intervjuom, posmatranjem s uestvovanjem, neformalnim razgovorima ispitivala sam dva uzorka, s jedne strane, one koji navodno poseduju okultno znanje i vetine a to su vidovnjaci, duhovni uitelji i terapeuti, a s druge strane, ljude koji koriste njihove usluge (klijenti i uenici) ili imaju lino iskustvo prakse vezane za okultne fenomene. Budui da su okultni fenomeni
12 Kleopatra je, inae, najkontroverznija linost na vidovnjakoj sceni. U tampanim medijima se njeno ime esto navodi kao "Kleo Patra", pretpostavljam zbog aluzija vezanih za promenu pola. Meutim, kako je u razgovoru koji sam vodila s njom, sama naglasila da je ona Kleopatra, u knjizi koristim ovaj oblik.

obavijeni velom tajanstvenosti bilo je potrebno primeniti i neke specifinije metode. Najbolje rezultate u prikupljanu materijala dobila sam kombinovanjem posmatranja s uestvovanjem pri emu okruenje ne bi bilo upoznato s mojim motivima. Tako sam izigravala zabrinutog klijenta koji je, iako zaokupljen svojim problemima ipak zapoinjao razgovor kako bi skratio sate ekanja ispred "kabineta" vidovnjaka ili i sama postajala klijent. Direktno posmatranje rada vidovnjaka s klijentom mi nije dozvolio niko, esto uz obrazloenje da je to nedopustivo zbog samih klijenata. Osim iskustva linog uestvovanja u vidovnjakim "seansama" okuala sam se i u nekim spiritualnim tehnikama. Iskreno, nisam uspela da doivim specifina stanja svesti u koje je pokuao da me uvede Zivorad Mihajlovi Slavinski jer je navodno potrebno da, pre svega, verujete u uspenost tehnike. Moji pokuaji su ostali bezuspeni i prekinuti od strane uitelja pod izgovorom da isuvie racionalizujem i da je potrebno da oistim svoju svest od svih "predrasuda". Empirijski materijal je prikupljen u periodu od kraja 1993. do 1997. godine s pauzom u toku 1995-1996. Istraivanjem je obuhvaen uzorak od trideset vidovnjaka, od koji je petnaest ispitano voenjem dubinskog intervjua a tri voenjem slobodnog razgovora. Obavetenja o njima dopunila sam praenjem dnevne i periodine tampe; televizijskih i radio emisija kao i razgovorima s klijentima. Obavetenja o ostalih 12 vidovnjaka prikupila sam samo na osnovu tampe, televizijskih i radio emisija kao i informacijama koje sam dobila od njihovih klijenata. Naime, oni su ili odbili intervjue, kao npr. vidovita Desa, Mila, vlasnik agencije Zoran Ramovi13 ili su na razne naine odlagali susret, tako da nikad nije ni dolo do njegove realizacije. Pored vidovnjaka istraivanjem je obuhvaeno i 70 klijenata. Ispitala
13 S izgovorom da u njegovoj agenciji ve istrauju ljudi s Filozofskog fakulteta, to je naravno bila netana informacija.

sam i 15 spiritualnih uitelja kola za duhovni razvoj, kombinovanjem voenog intervjua na osnovu upitnika, dubinskog intervjua i slobodnim razgovorom. Na isti nain ispitano je 15 uenika dok je 50 ispitanika (tu ulaze i oni koji samostalno rade na svom duhovnom razvoju, znai nisu nikada bili uenici neke kole) ispitano pomou pisanog upitnika. Istraivaki postupak podrazumevao je korienje razliitih izvora: dnevne i periodine tampe, specijalizovanih asopisa, televizijskih i radio emisija, okultne literature, naune literature. Istraivanjem su obuhvaeni asopisi: Teozofija (1927) br. 1, 4, 6, (1929) br. 3. 4, (1932) b. b (1937) 1-6, "Upoznaj sebe" (1933) 1-12, "ivot" (1936), "Novo sunce" (1905) br. 25, svi brojevi asopisa "Tajne" za 1990/91, '94, '95, '96 godinu, svi brojevi asopisa "Tree oko" za 1990/96/97/98. godinu i neki brojevi asopisa kao to su: "Horoskop", "Zona sumraka", "esto ulo", "Veiti fenomeni", "Vidovnjaci" i drugi. Prilikom analize specijalizovanih asopisa, televizijskih i radio emisija, okultne literature, imala sam u vidu da oni, istovremeno, odraavaju interesovanja i potrebe savremenog oveka ali i utiu na njihovo intenzivnije formiranje jer su u medijskoj promociji esto tretirani kao i svaka druga roba. Podaci dobijeni analizom asopisa i televizijskih emisija esto su mi koristili kao dopuna i provera podataka dobijenih pomou intervjua i upitnika. Na primer, Kleopatra je u intervjuu voenom januara 1995. godine izjavila da samo otkriva crnu magiju ali ne radi i na njenom uklanjanju, dok je u svojim emisijama na televiziji "Pink" reklamirala hamajlije protiv crne magije, a zatim, zavrila i na optuenikoj klupi pod optubom da je od khjenata uzela velike sume novca za "skidanje" crne magije. Bilo je i suprotnih primera: Predrag Niki, energoterapeut, autor knjige "Tajne samousavravanja", vodio je tzv. "Akademiju samousavravanja" koja svoje polaznike, pomou sedam tehnika, dovodi do "povezanosti sa sutinom u sebi to otvara vrata imaginacije, intu-

icije, vidovitosti, telepatije, dakle, otkrivanju razliitih dimenzija postojanja"14. Predrag Niki je, meutim, u razgovoru sa mnom, nekoliko godina posle prekida rada Akademije, gotovo sve podatke ovog tipa uporno negirao, navodei da se radi o pogrenoj interpretaciji novinara. Sve to ukazuje da je istraivanje bilo oteano, da su informacije kritiki prihvatane i proveravane putem razhitih izvora i na vie naina. U ovu knjigu je ukljuen i krai istorijski pregled okultizma kao i pregled okultizma u naoj zemlji od poetka XX veka do 1941. godine. Izvori za prouavanje okultizma u ovom periodu su oskudni ali dovoljni da se izvedu izvesni zakljuci koji bi ukazali da se danas ne radi o potpuno novim fenomenima kod nas ve, o njihovoj revitalizaciji. Analizirala sam pomenute asopise koji su izlazili u naoj zemlji od poetka XX veka kao i dnevni list "Vreme". Koristila sam i radove naih autora koji su se bavili ovom problematikom u predratnom periodu a koje bih ocenila kao popularnu literaturu. 1.3. O terminologiji i definisanju pojmova: Novi religijski pokreti i kultovi se obino smatraju modernom pojavom, ali su zapravo, iako se znatno razlikuju, nastavak okultnog misticizma krajem XIX i poetkom XX veka i istonjakih ideja koje su revitalizovane u ezdesetim i sedamdesetim godinama XX veka.15 U nauci ne postoji saglasnost u vezi s upotrebom jednog termina kojim bi se ovaj fenomen oznaio. Autori govore o para-religiji, implicitnoj, surogat, kvazi-religiji, nevidljivoj religiji, alternativnoj spiritualnosti, sektama, kultovima, graninim religijama, alterna14 15

tivnim religijama.16 Svaki od navedenih termina optereen je teorijskom ili negativnom konotacijom, dok termin alternativna vera smatram najmanje problematinim iz vie razloga. Pod pojmom alternativna vera podrazumevam religijske i nereligijske koncepte koji se u odreenom trenutku pojavljuju kao alternative zvaninoj religiji ili "velikim religijama". Alternativan koristim u smislu izbora izmeu dve mogunosti, dakle, na jednoj strani - oficijelne religije, a na drugoj - alternativnih vera koje nemaju religijski karakter ili alternativnih vera - religija. Upotreba ovog termina opravdana je u smislu u kojem se u logici koriste alternativni sudovi; oni se jedni drugim mogu zameniti a da se ne izmeni smisao. Ako je pak smisao u posebnom obliku duhovnosti, osmiljavanju stvarnosti nevano je da li se to ostvaruje putem oficijelne ili alternativne religije ili vere. Termin alternativna vera je pogodan jer ukljuuje i individualne neinstitucionalne oblike verovanja i prakse koji se pre mogu definisati kao duhovnost ili netradicionalne religije kao to je pokret za ostvarivanje ljudskog potencijala ili ateizam. Duhovnost je veoma popularan termin ali se koristi u razliitim znaenjima i obino se u konvencionalnom govoru upotrebljava kao sinonim za religioznost. Meutim, kada je re o alternativnim duhovnim pokretima oni se ne vezuju iskljuivo za jednu religijsku tradiciju, ve, eklektiki kombinuju i interImplicit religion (Bailey E., Implicit Religion in Contemporary Society, Kampen: Kok Pharos, 1997); surogate religion (Robertson R., The Sociological Interpretation of Religion, Oxford: Blackwell, 1970); quasi religion, parareligion (Greil A. L., Explorations along the Sacred Frontier: Notes on Para-religions, Quasi-religions and other Boundary Phenomena, In Bromley D. G. & Hadden J. K. (eds. ) Religion and the Social Order, Vol. 3, Part A. Greenwich, CT: JAI Press, 1993. 153172); invisible religion (Lucmann T., Invisible Religion, New York: Macmillan, 1967). Navedeno prema: Hamilton M., Eating Ethically: 'Spiritual' and 'Quasi-religion' Aspects of Vegetarianism, Joumal of Contemporarj Religion, Vol. 15, No. 1. 2000, 65-66.
16

Tajne br. 6, Beograd, 1994,49. Melton J. G., How new is new?: The flowering of the "new" religi-

ous consciousness since 1965, u: The Future ofthe New Religious Move-

ments, (eds.) D. G. Bromley, P. Hammond, Macon, GA: Mercer University Press, 1987,47-48. Navedeno prema Hamilton n. d., 417.

pretiraju elemente razliitih religija pri emu se nijedna ne postavlja na pijedestal vrhovnog autoriteta, ve je "autoritet" okrenutost ka sebi i sebstvu.17 Alternativne religije, pokreti i kultovi oslanjaju se velikim delom na preradu elemenata okultnih tradicija, misticizma, istonjakih religija, paganskih kultova, narodnih religija, psihoterapija to se esto podvodi pod paradigmu Novog doba (New Age). Trite Novog doba karakterie slobodna razmena ve pomenutih verovanja i praksi, ali i sinkretizam koji obuhvata nauna znanja i hrianska verovanja interpretirana u zavisnosti od kulturnog konteksta u kojem pojedinac ivi. Postulati ideologije Novog doba se tako mogu nai kod onih ljudi koji se izjanjavaju kao pravoslavni hriani ali i kod onih koji tvrde da su ateisti i agnostici.18 Novo doba je kulturni fenomen, odnosno supkulturna pojava koja zagovara novi pogled na svet, novog preobraenog oveka u novom dobu Vodolije. Ideologija Novog doba prisutna je i u alternativnim oblicima religijskog ivota u Srbiji devedesetih godina XX veka, pre svega u spiritualnim sistemima ali i kod veine vidovnjaka, ekstrasensa esto i u vulgarizovanoj varijanti. Dakle, revitalizacija okultizma kroz alternativne kultove je uticaj pomodne kulture koja nam stie sa Zapada a koju usvajamo kao i sve druge instant produkte. Trebalo bi pojasniti upotrebu pojma okultizam nakon to je ve bilo rei o pojmu alternativni religijski kultovi. Termin okultizam (lat. occultus) doslovno znai tajni, sakriven, izvan kruga uobiajenih znanja. Postoje veoma razliita miljenja o tome ta ovaj pojam obuhvata, kao i u emu se sastoji njegova tajanstvenost, sakrivenost. Kao to je ve pomenuto, pod ovim pojEnciklopedija novih religija: nove religije, sekte i alternativni duhovni pokreti, (uvod) uredio Christopher Partridge, n. d., 17. 18 orevi J., Zapadna tradicija nastavlja traganja, pogovor u: Lakroa M., NewAge: ideologija novog doba, Beograd: Clio, 2001, 95.
17

mom se obino podrazumevaju "tajne nauke", fenomeni kao to su: alhemija, magija, amanizam, spiritizam, tarot, Kabala, gnosticizam, zen-budizam, spiritualni sistemi, tajna drutva, misticizam, vidovnjatvo, hiromantija, astrologija (i drugi naini proricanja budunosti),vraanje, vetice i drugo. Postavlja se pitanje da li o savremenom okultizmu moemo govoriti u skladu s etimologijom kada su informacije o njemu dostupne javno, ne samo kroz bogatu izdavaku delatnost i u naoj zemlji ve i putem medija, interneta. Jo su prva velika okultna drutva Teozofsko - madam Blavacke (1875), kasnije i Antopozofsko - tajnera, bila javna i veoma popularna. Meutim, svako okultistiko znanje ima svoj egzoterini i ezoterini vid, prvi je dostupan javnosti dok drugi ostaje tajna za neupuene. Tajna se ne moe preneti, to je kako tvrde sami okultisti, intimno unutranje iskustvo koje moe biti jedino doivljeno, jezik je siromaan da ga na pravi nain obuhvati i opie. Dok je tajnost srednjovekovnog okultizma poticala od samih okultista i bila u funkciji njihove zatite, za savremeni okultizam karakteristino je jo i to da tajnost namee odreeni drutveni tretman. Naime, okultizam je tajanstven i zato to je veina nezainteresovana za njega i u skladu sa svojim pozitivistikim opredeljenjem ga smatra praznoverjem, dodeljujui mu marginalnu ulogu u kulturnom ivotu. Iako je okultizam sastavni deo mnogih religija, poznato je da su kroz istoriju neke zvanine religije progonile sve to bi im iole liilo na konkurentska verovanja i praksu.19 Na drugoj strani, suprotstavljanje nauke i okultizma je obostrano. Okultizam se prema zvaninoj nauci postavio kao "tajna nauka". "Civilizacija nee biti u stanju da dalje uznapreduje sve dok okultno ne bude prihvaeno kao neto samo po sebi razumljivo - poput atomske energije", kae Kolin Vilson, neU tom smislu, istonjake religije su mnogo tolerantnije, naroito zen-budizam.
19

sumnjivo pobornik okultizma. Budui da su mnogi okultni fenomeni jo uvek nerazjanjeni i tajni, u bukvalnom smislu rei, ak i za savremena nauna dostignua, smatram da je upotreba ovog termina opravdana.20 Definisati jedan pojam kao to je okultizam, pod kojim se podrazumeva niz razliitih fenomena, pojava, uenja, sistema, ozbiljan je zadatak s obzirom da se esto nakon kritikog preispitivanja pokae da je definicija uoptena, apstraktna, pretenciozna ili pak protivrena svemu to se u konvencionalnom govoru pod ovim pojmom podrazumeva. U Leksikonu stranih rei i izraza M. Vujaklije, okultizam je "tajna nauka, nauka o okultnom (tj. mranom, skrivenom, natulnom) o 'mnogim stvarima izmeu neba i zemlje, o kojima naa kolska mudrost ne moe ni da sanja', kako tvrde okultisti sa Hamletom; uenje o nekim pojavama koje se, kako kau, ne mogu objasniti obinim putem, tj. na osnovu poznatih prirodnih zakona. Ovde razlikuju: fizike (parafizike) i psihike (parapsihike) pojave. U one prve ubrajaju: kucanja, pojave svetlosti, kretanja i Iebdenja bez dodira (telekineza i levitacija), pojave telesnih likova koji se mogu ak i fotografisati (materijalizacija)-, u ove druge: telepatiju i vidovitost". 1 Ovako shvaen okultizam iskljuuje veoma razvijene okultne sisteme, magiju, alhemiju, jogu, spiritualne sisteme i drugo i okultizam svodi iskijuivo na parapsiholoke fenomene. Takoe Renik srpskohrvatskog knjizevnog jezika okultizam tretira kao praznoverje koje se zasniva na "verovanju u natprirodne tajanstvene sile u prirodi i oveku (tj. spiritizam, hiromantija, astrologija, teozofija)".22 Smatram da se negativna konotacija koja okultizam tretira kao pra20
21

znoverje ne moe prihvatiti. Upotreba rei sujeverje, praznoveije u duhu prosvetiteljstva neprimerena je savremenom antropolokom shvatanju pojma verovanja (religije). Neki autori, pobornici okultizma, govore o okultizmu23 ibegavajui da ga eksplicitno i defmiu, ili ga definiu na taj nain to fenomenima koji spadaju u okultizam pripisuju realno postojanje. Petar Andervud smatra da se pod ovim terminom obino prikriva, misticizam, teozofija, spritizam, meutim, radi se vie o specifinom studiranju teorija i vebi koje vode do postignua viih nivoa mozga i duha. Praktina upotreba ovih ideja ponekad stvara veoma znaajne objektivne fenomene.24 Najee se i ne moe govoriti o naunoj definiciji ve o deskriptivnim definicijama koje imaju promotivni karakter. Takve su definicije P. Petrovia, M. Marjanovia, C. Zorina, A. Bazale, autora koji su meu prvima kod nas, dvadesetih godina XX veka, pisali o okultizmu. Radi se naime, o svemu onome to je tajanstveno, sakriveno i "nadosjetilno" u oveku i oko njega, kako kae M. Marjanovi.25 Zorin okultizam tretira kao psihike pojave s posebnom energijom koja izlazi iz ivanog sistema oveka26, dok Bazala27 smatra da je to nauka o tajnim silama, o izvoru gde se one stiu, o znanju koje se po njima dobija i o vetini koja se po njima vri. Za Petrovia28 okultizam je skup dogmi i doktrina koje doprinose da ovek upozna sebe, razvije posebne duhovne sposobnosti i moi koje zatim rezultiraju praktinim uspehom u svakodnevnom ivotu.
23
24

Npr. Kolin Vilson, ibid.

Underwood P., Dictionary of the occult supernatural, Fontana,

Vilson K Okultizam, Beograd: Ateneum, 1997, 26.

Leksikon stranih rei i izraza, Vujaklija M., Prosveta: Beograd, Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika, knj. IV, Novi Sad:

Coolins, London, 1978, s. v. occultism. 25 Maijanovi M., Okultizam i esoterija, (prema predavanjima u Zagrebu 1921).
26 27 28

1972, s. v. okultizam.
22

Zorin C., Problem psihikih pojava, Zagreb 1939, 31. Bazala A., Tajanstvene pojave (okultizam), Zagreb 1924, 4. Petrovi P., Okultistika enciklopedija (sve tajne nauke), Beo-

Matica srpska, 1971, s. v. okultizam.

grad, s. a. 9.

U traganju za adekvatnim odreenjem pojma, uzimajui u obzir i okultno obojena shvatanja okultista o tome ta pod ovim pojmom podrazumevaju, gotovo da nema sveobuhvatne definicije ovog fenomena. Elijade preuzima neodgovarajuu definiciju Edvarda Tiijakiana. Pod okultnim "podrazumevam namerne delatnosti, umijea ili postupke koji se: a) bave sakrivenim ili tajnim snagama u prirodi ili kosmosu to se ne mogu mjeriti ili utvrditi instrumentima savremene znanosti i b) koje imaju za eljene ili namjeravane posledice, empirijske rezultate, kao to su saznavanje empirijskog tijeka dogaaja ili njegovo mijenjanje... Nadalje, ukoliko okultno djelovanje ne izvodi bilo tko, nego netko ko je stekao odreeno znanje ili umijee potrebno za obrede te ako ga prenosi na druge (ali nije i javno dostupno) organizovano, vjeto i metodom obreda, moemo govoriti o tim djelatnostima kao okultnom znanju ili umijeu".29 Prvi deo definicije ne izdvaja okultizam kao neto specifino u odnosu na magiju (iako je magija njegov sastavni deo), dok se u drugom delu naglaava organizovano prenoenje "tajnog znanja" putem inicijacije, to jeste bitna odlika okultizma ali ne i specifinost u odnosu na druge. Naime u gotovo svim plemenskim inicijacijama se prenosi "tajno znanje" ali ono moe biti vezano za mitologiju. Budui da okultizam posmatram kao alternativni oblik religijskog ivota, neophodno je vratiti se na poetak jer je potrebno definisati pojam "religije" i odrediti okvire istraivanja. Smatram to danas daleko teim poslom budui da su oblici u kojima se pojavljuje raznovrsni i da je, dakle, veoma teko povui jasnu granicu izmeu religije i nereligije. Meutim, ova pitanja mogu biti predmet posebne rasprave. Jedan verski sistem smatram religijskim ako, posluiu se definicijom ure unjia, sadri
29

verovanja, stavove i ponaanje u odnosu na apsolutnu i mistinu mo koja se u vremenu otkriva u raznovrsnim oblicima.30 Pojam apsolutne i mistine moi, kao analitika kategorija, omoguava nam da ukljuimo najrazliitije oblike verskog ispoljavanja ukljuujui i svetovne oblike, magiju, uopte alternativne oblike koji dakle, postoje paralelno s konvencionalnim predstavama o bogu, natprirodnim ili onostranim. Obino se u definisanju religije kao specifina razlika u odnosu na iri pojam, kulture, izdvajaju odreene komponente, pa je tako religija "organizovani skup verovanja, oseanja, simbola, kultnih radnji i moralnih propisa vezanih za ideju ili zamisao o "onostranom biu".31 Okultizam ima gotovo sve elemente u veem ili manjem obimu, na primer, komponenta organizacije nije uvek prisutna iako se esto moe govoriti da je u svom razvoju okultizam teio i tei organizovanju. Da li se tu radi o kultovima (kultovi nesvesnog, kako ih naziva Z. M. Slavinski)32, sektama (kako ih tretira Pravoslavna crkva33) ili ak crkvama, kako sebe esto nazivaju (na primer, Bela Gnostika crkva34 ili Sajentoloka crkva)? Tretirati neke duhovne kole kao sekte opravdano je ako se prihvati da je sekta grupa sledbenika nekog posebnog verskog miljenja ili pravca (od lat. sequi - slediti, ii za nekim /neemu/). Tretirati spiritualne sisteme unji ., Religija I, Pojam, struktura, funkcije, Beograd: igoja tampa, 1998, 56. U tekstu je data ua definicija.
31

30

je, Beograd: BIGZ, 1988,17.

32

Pavievi V., Sociologija religije, sa elementima fdozofije religi-

Elijade M., Okultizam, magija i pomodne kuiture, GZH, Zagreb

1981, str. 66, preuzeta definicija iz Edvard Tiryakian, Prema sociologiji ezoterike kulture, Ameriki asopis za sociologiju 78 (de. 1972)

Beograd, 1976, 7. 33 asopis Beogradski dijalog, br. 1, 2, Beograd 1997/98. 34 Postojala je kod nas osamdesetih ali je prestala s radom poetkom devedesetih, kako kae "patrijarh" te crkve, . M. Slavinski. Meutim u asopisu "Beogradski dijalog", navodi se da jo uvek postoji, to potkrepljuju adresom sajta na Internetu. lbid., 34.

Slavinski M. ., Psihonauti unutranjih svetova, izdanje autora,

kao sekte (lat. seco, secare - sei, odsei; odvajanje, cepanje) koje su se odvojile i otcepile, kako se obino sree u teolokim tumaenjima, je netano. Nisu se mogle otcepiti od Pravoslavne crkve kad nikad nisu ni bile njen sastavni deo. Ovo doktrinarno tumaenje se moe odnositi samo na hrianske verske grupe iz doba Reformacije ali ne i na nove religijske pokrete i kultove. Ako se u ovom sluaju misli na "odvajanje" preuzimanje vernika, mogu izneti samo jedno zapaanje. Naime, veliki broj ispitanika koji se bavi spiritualnim razvojem izjanjava se kao pravoslavan, ak su neki izjavili da su poeli da odlaze i u crkvu, to ranije nisu inili. Pod pojmom okultizam podrazumevau skup fenomena koji se zasnivaju na uslovno reeno religijskom shvatanju sveta, koje implicira postojanje dve realnosti: profane i sakralne, ovostrane i onostrane. Poznato je kakve terminoloke nedoumice izaziva upotreba pojma "sveto". Uoena je sutinska razlika izmeu svetog i profanog na osnovu njihove moi i vrednosti. Za ovaj rad relevantno je da sveto predstavlja samo jedan od "znamenja" nesvesnih sadraja koji podrazumevaju jednu "Viu realnost". Ako pojedinac nastoji da uspostavi komunikaciju i "spozna" ove nesvesne sadraje u tom smislu moemo govoriti i o jednom vidu religijskog iskustva. Suprotstavljenost svetog i profanog analogna je suprotstavljenosti nesvesnog i svesnog, to su dva odvojena sveta, dve realnosti. U tom smislu, dajem i operacionalnu defmiciju okultizma: okultne fenomene karakterie nastojanje pojedinca ili grupe ljudi da preu granice ovostrane realnosti i dopru do sfera koje su im u uobiajenim okolnostima nedostupne. To postiu aktiviranjem naroitih latentnih sposobnosti ili moi, koristei odreene tehnike a na razliite naine, dva su osnovna: a) korienjem usluga osoba za koje se veruje da su te granice ve prele, b) razvijanjem sopstvenih spiritualnih sposobnosti.

Tako prvom nainu odgovara: astrologija, hiromantija, tarot, vidovitost, kristalomantija (i drugi naini proricanja), spiritizam, magija a drugom, alhemija, Kabala, joga, zen-budizam, sufizam, sistemi spiritualnog razvoja i drugo. Moe se uoiti da prvi nain preferira okultnu praksu dok je za drugi karakteristino da pored prakse imaju veoma razvijena uenja. U ovoj knjizi se bavim vidovnjatvom i sistemima spiritualnog razvoja, prvi fenomen se moe smatrati okultnom praksom, dok drugi ima razvijen i svoj teorijski deo. On podrazumeva da se do vidovitosti moe doi razvijanjem latentnih sposobnosti putem odreenih tehnika i celokupnog rada na sebi, zato su mnogi okultisti skloni da negiraju vidovitost "profesionalnih vidovnjaka" smatrajui ih arlatanima. "Okultisti" su vidovnjaci, spiritualni uenici i uitelji dok bi klijenti vidovnjaka bili samo korisnici okultnih usluga. U ovom istraivanju pokazalo se korisnim razlikovati klasinu vidovitost i spiritualnu vidovitost. Klasina se odnosi na vidovnjaku praksu u Beogradu dok se spiritualna vidovitost odnosi na spiritualne sisteme u kojima vidovitost nije cilj ve pratea pojava sveopteg duhovnog razvoja individue. U skladu s gore pomenutom operacionalnom defmicijom okultizma, pod vidovitou podrazumevam navodnu latentnu sposobnost vanulnog "gledanja" koja ukida prostorno vremenska ogranienja i omoguava komunikaciju s onostranim. Vidovite osobe kroz vidovnjaku praksu omoguavaju da i klijent, preko posrednika, spozna ono to je u uobiajenim okolnostima nedostupno. Ovim terminom obuhvatila sam, izmeu ostalog da ne bih nepotrebno nabrajala, sve one: proroke, ekstrasense, iscelitelje, bioenergetiare, bioenergopsihoterapeute, bele magove, udotvorce, duhovne iscelitelje, amane, hiromante, numerologe, astrologe, duhovne lekare i druge koji u svojoj okultistikoj praksi koriste vidovitost. Pod sistemima spiritualnog razvoja podrazumevam one sisteme u kojima pojedinci nastoje da posebnim tehnikama i vebama razviju latentne sposobnosti koje

e ih dovesti do dublje spoznaje, poniranja u sutinu bia i duhovnu evoluciju ili samoisceljenje a sve to u cilju boljeg snalaenja i ovladavanja svakodnevnim ivotom. Dakle, vidovnjatvo i spiritualne sisteme posmatram kao socio-kulturne fenomene koji imaju religijske karakteristike te se, stoga, mogu smatrati i alternativnim religijama i kultovima.

2. O teorijskom okviru i pristupima

Veliki broj naunika, razliitog profila, pokuao je da objasni popularnost novih religijskih pokreta i kultova, ali ni jedna teorija ne prua sveobuhvatan odgovor niti doprinosi razumevanju veine problema. Pre svega, mnotvo je pokreta, grupa i kultova koji nisu empirijski proueni a veina teorija se bazira na istraivanjima malog broja ili ak samo jednog primera, pri emu se i ne koriste rezultati postojeih istraivanja. Problemi su znatno kompleksnije prirode, proishode iz razliitih definicija religije kao i iz teorijskih pristupa prouavanju religije. U zavisnosti od toga postavlja se pitanje: da li moemo govoriti o New Age pokretima, ili o duhovnim pokretima koji su usredsredeni na samousavravanje pojedinca, kao religijskim pokretima. Ukoliko se sloimo da jesu, u kojoj meri zahtevaju novu teorijsku konceptualizaciju religije, ako su se sve dosadanje pokazale na odreene naine nedovoljnim ili ak netanim. Teorijska anomija, kada je re o istraivanjima religije, u odnosu na druge segmente kulture, mogla bi da se prevazie posmatranjem malih verskih zajednica i novih oblika religioznosti kao malih laboratorija. Jedna od teorija koja pokuava da objasni njihovu popularnost, ba u odreenomperiodu, je teorija koja se poziva na krizu moderaog doba. Procesi industrijalizacije, urbanizacije, poljulja-

nih temeljnih vrednosti drutva, slabljenje uticaja porodice, zajednitva, nestabilna politika situacija, egzistencijalna ugroenost samo su neki od pokazatelja krize modernog i postmodernog drutva koja doprinosi da se ljudi opredeljuju za kultove za koje veraju da mogu da im prue sigurnost i ree njihove probleme. U ovoj knjizi koriene su razliite teorijske perspektive iz kojih su posredno tumaeni fenomeni, vidovnjatvo kao magijski kult i fenomen duhovnih kola kao spiritualni kult. Primarno se oslanjam na neke od neofunkcionalistikih postavki koje u religiji vide dratveni i kulturni podsistem, koji i u savremenom drutvu praa smislene odgovore na subjektivna pitanja o svetu i ivotu. Ova funkcija religije aktuelizira se posebno u uslovima poveane nesigurnosti i dratvenih kriza. U tom smislu, Jingerova definicija religije istie sistem verovanja i prakse koje ljudi koriste u suoavanju sa sutinskim ivotnim problemima.35 Medutim, ovako iroko shvatanje religije ne samo da pod pojam religije svrstava i sve ideoloke i verske prakse, ve ne uzima u obzir kulturne i socijalne konstrukcije onoga to se u konkretnom dratvu i kulturi smatra sutinskim problemima.36 Religija utie na socijalne konstrukcije stvarnosti i legitimie simboliki univerzum.37 Savremeni oblici religijskog ivota su toliko promenljivi i razliiti jer nam moderno dratvo praa mogunost da biramo razliite mehanizme za prevazilaenje bioloke datosti. U tako bogatoj ponudi znanja, iskustava, doivljaja biramo

Yinger M., Religion, Society and the Individual, New York: Macmillan, 1957,9; YingerM.,TheScientificStudyof religion, London: Routledge. 7.
3

35

ograd: Clio, 2003,41.

37

Hamilton M., Sociologija religije: teorijski i uporedni pristup, Be-

Berger P. L., i Luckmann T., Socijalna konstrukcija zbilje, Za-

greb: Naprijed, 1992.

obino ono to ima najblagotvorniji uticaj na na privatni ivot. Lukman u teoriji nevidljive religije izdvaja nekoliko vanih pitanja koja upravo odraavaju preovlaujue vrednosti modernog drutva: samoostvarenje, samoiskazivanje, pokretljivost, seksualnost i porodica.38 To su upravo vrednosti koje Iee u osnovi i spiritualnih i magijskih kultova u Beogradu kojima ljudi pribegavaju kako bi dali drugaiji smisao stvarnosti, ma koliko nama upravo njihovo "utoite" u kultovima izgledalo besmisleno, lakoverao i iracionalno. Pojedinac bira obrazac koji ne mora biti racionalan, dobija odgovore na pitanja koji ne moraju biti tani, ali na taj nain konstruie stvarnost koja e uvesti red u haos, zadovoljiti odreene potrebe i elje. Vera ljudi na primer, u sposobnost vidovnjaka, u mogunosti koje prua spiritualni razvoj, u astralna putovanja, dejstvo bele i crne magije ne moe se ocenjivati kao istinita ili neistinita (u spoznajnom smislu), ako se oni koji veruju oseaju sigurnije, ispunjenije, ako smatraju da su postigli duevni mir, to je dovoljan dokaz da je ostvarena emocionalna funkcija i da je besmisleno uveravati ih racionalnim putem da se radi o iluziji. Pri utvrivanju formalnih karakteristika lokalnih verzija okultizma u Beogradu, polazna teza bila je da se jedan skup ideja, verovanja i prakse moe javiti u religijskom obliku, iako, naizgled, po svom sadraju ne mora imati religijske karakteristike. Religijski oblici ivota postaju stvar privatnog izbora, a u tom smislu se i raa nevidljiva religija koja izlazi na trite na kojem vlada koncept pluralizma. Iako je Burdije umanjivao dimenziju transcendentnog i svetog, te koristei ekonomski model proirio materijalistiku kritiku na oblast religije, kako bi razotkrio specifine interese religijskih funkcionera, svetenika, proroka i arobnjaka, upravo bi i ovaj aspekt tebalo uzeti u obzir
38

kada je re o alternativnim religijskim kultovima u Beogradu.39 Istoriari religije, poput Elijadea, svakako bi ovakav pokuaj ocenili kao ekonomski redukcionizam, jer, posmatraju religiju kao sui generis fenomen nesvodiv na ekonomsku dimenziju. Danas, meutim, neke od novijih teorija upravo akcentuju komercijalizaciju religije kao bitan faktor u savremenom razumevanju religijskih procesa.40 Komercijalizacija se posebno vezuje za religijske pokrete Novog doba koji nastoje da postignu to veu privlanost na tritu nudei simbiotiku vezu s globalnim potroakim mentalitetom. Kao vrhunski oblik mistifikacije, religija transformie ovozemaljske politike i ekonomske interese u, navodno, ne-ovozemaljske ideale. Putem religijskih formi i simbola arbitrirane socijalne relacije transformisane su u natprirodne relacije. Politiko ureenje i ekonomski sistem, na taj nain, kroz boansku potvrdu religije izgledaju naturalizovano.41 Proizvodnja religijske ideologije koristi princip "ideologijske alhemije" po kojem je preobraavanje socijalnih odnosa u natprirodne, upisano u prirodu stvari.42 Religijsko polje je takmiarsko i profitabibio trite u kojem se ljudi bore za ostvarenje materijalnih i simbolikih resursa vezanih za "sveti kapital". Osnovni religijski funkcioneri, svetenici i proroci, bore se kako bi svoje potroae laike snabdeli religijskim dobrima i uslugama (milost, oprost, spasenje). Smatram da kategoriju proroka, koju
39 Bourdieu P., In Other Words: Essays Toward a Reflexive Sociology. Matthew Adamson (trans.) Stanford: Stanford University Press. Navedeno prema: Hugh B. U., Sacred Capital: Pierre Bourdieu and the

ninklijke Brill NV, Leiden, 2003,355. 40 York M., New Age Commodification and Appropriation of Spiritualitv, Journal of Contemporary Religion, Vol. 16, No. 3,2001, 370.
4 42

Study of Religion, Method and Theory in the Study ofReligion

15, Ko-

ni fakultet, 1999, 33-34.

Zrinak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Prav-

Ibid. 362. Bourdieu P., The genesis and structure of the religious field,

Comparative Social Research 13, 1991, 5.

koristi Burdije, moemo shvatiti neto ire, odnosno, tu bi spadali svi alternativni religijski funkcioneri, u odnosu na funkcionere oficijelne religije, koji se ponaaju kao "nezavisni preduzetnici", nudei alternativne oblike spasenja ili nove, poboljane spiritualne proizvode devalvirajui, na taj nain, one koje promovie tradicionalna crkva.43 U tom smislu, alternativne religijsko-magijske funkcionere u savremenoj kulturi kao to su: vraare, vidovnjaci, proroci, ekstrasensi, psihoenergoterapeuti, ukratko, sve oni koji ne spadaju u funkcionere zvanine religije (svetenike, monahe, teologe), kao i same svetenike, odnosno, popove, posmatram kao one koji su na istom zadatku, manipulisanja svetim resursima u funkciji ostvarivanja politikih i socijalnih interesa. Sirenju teorijske i metodoloke perspektive u istraivanju religije doprinela su upravo pitanja postavljana u vezi s alternativnim religijskim pokretima, spiritualnim kultovima, ritualnim leenjem - kultom uma i tela, politikom upotrebom religije koje su postavili tvorci i zagovornici teorije racionalnog izbora Stark, Bejnbrid i Janakon. Oni batine rezultate mnogih prethodnih teorija koje su dalje razvijali i primenili na veliki broj konkretnih oblika religije. Posebno je primenjiva na tumaenje nastanka i razvoja sekti i kultova. Samo odreenje religije koje daju ovi istraivai veoma odgovara tumaenju novih religijskih pokreta jer se poziva na pokuaj da se zadovolje elje, odnosno, da se doe do adekvatne nagrade koja se ne moe dobiti svetovnim sredstvima. Koristei pojmove objanjenje i kompenzatori, po njihovom shvatanju, religija prua posebnu vrstu objanjenja koja se odnose na natprirodno. Poto nema stvarne nagrade religija nudi objanjenje koje se poziva na natprirodne sile, a oekivane i eljene nagrade smeta u daleku budunost ili neki drugi neproverljiv kontekst. Religija nudi opte kompenzatore dok magija sadri specifine koji se
43

ne zasnivaju na konceptu natprirodnog.44 Ona se bavi ostvarivanjem konkretnih ciljeva te je podlona empirijskoj proveri, meutim, u "magijske" tvrdnje se veruje bez obzira na to da li postoje empirijski dokazi za njihovu istinitost. One mogu da se pokau i neuverljivim ako se na odgovarajui nain provere. Magijski kultovi tako obezbeuju kompenzatore za niz konkretnih elja.45 Istraivai esto nove, alternativne oblike religijskog ivota smatraju religijama ili kvazi-religijama budunosti, meutim, ima i onih koj i osporavaj u nj iho v religij ski karakter tvrdei da se ti pokreti samo koriste "jezikom religije" a predstavljaju terapije ili tehnike 46 Budui da se u okviru spiritualnih sistema istie duhovni razvoj koji je po pravilu u vezi s verom u apsolutnu ili mistinu mo, ma kako se ona raznovrsno i razliito shvatala, smatram da moemo govoriti o konceptima karakteristinim za alternativne religije i kultove. Mistiki elementi, kao glavna odlika kultova, u kojima se potenciraverovanjeuduhovnojedinstvo svih stvari, duhovnu evoluciju, medijumska ili ekstatika iskustva i polimorfizam, jesu karakteristika po kojoj se i "spiritualni sistemi" razlikuju od sekti47 i
44

Stark R., Reconceptualizing religion, magic, and science, Review of

Religious Research, 2001. vol. 43:2. 110-113; Hamilton M op. cit. 352-

370.

Bourdieu P op. cit., 22-24.

45 Objanjavaju nastanak kultova kroz tri procesa: psihopatoloki, preduzetniki i model razvoja potkultura. Videti vie o tome: Hamilton M op. cit 407. Hamilton M op. cit. 425. Nadrugoj strani, obinoseputemmedija oglaavaju antikultne organizacije koje upozoravaju da se iza tehnika i terapijakrijudestruktivnesatanistikesekte. Takvii slini stavovi samo zamagljuju pravu sliku i oteavaju istraivanje ovih grupa koje se, usled ovakve klime, zatvaraju i odbijaju mogunost komunikacije s istraivaima. 47 Sekta - samo u smislu grupe sledbenika nekog verskog uenja koja se odvojila od crkve i koju je crkva odbacila ili osudila. Kultovi, za razliku od sekti, ne predstavljaju izme utemeljenih verskih organizacija u jednom drutvu.

oficijelne religije. Za odreivanje kulta neki autori koriste i kriterijume kao to su: individualnost, slaba organizovanost, devijantnost verovanja i veroispovedne prakse, prolaznost, poreklo van okvira zvaninih religija.48 kole za duhovni samorazvoj ili spritualni sistemi mogu se smatrati kultovima jer su obino uvezeni, dakle, predstavljaju novinu u odnosu na vere u naem drutvu ili su pak nastali "inovacijama" osnivaa ili "uvoznika" kulta. Karakterie ih labava organizacija i lanstvo koje esto veoma lako prelazi iz jednog kultnog pokreta u drugi. Kultni pokreti kod nas imaju svoje pristalice i pripadnike. Pristalice se okupljaju oko osnivaa kulta i obino su to u poetku prijatelji, roaci koji postaju pripadnici kulta, a zatim, taj krug se iri popularizacijom u tampi, na radiju i televiziji, internetu ili organizovanjem predavanja i "kola". Razlika izmeu pristalica i pripadnika kulta je znaajna jer se kao relevantna grupa za istraivanje najee uzimaju samo pripadnici. Mnogo vei broj je onih koje sam oznaila kao pristalice, koji obino poseuju predavanja, itaju odreenu literaturu i postaju "uenici" u kolama za duhovni razvoj ali ne pristupaju kultnom pokretu kao lanovi, ve nastavljaju samostalno da rade na svom "duhovnom razvoju". Stark i Bejnbrind razlikuju tri nivoa organizacije kulta: najslabije organizovana vrsta kulta ili publika, neto organizovaniji tip su nazvali klijentelom i trei tip je kultni pokret koji podrazumeva i najvii stepen organizacije u odnosu na prethodna dva. Kultna publika najee poseuje predavanja ili konzumira kultne doktrine posredstvom popularne literature, asopisa, novina, radija i televizije. Kultna klijentela koristi usluge koje prua lider kulta ali vie u formi odnosa terapeut i pacijent. Kultni pokret je jedini verski u pravom smislu rei jer nudi opte kompenzatore i odgovore na pitanja o smislu ivota, dok kultovi publike i klijentele nude samo specifine kompenzatore koji mogu biti na nivou zabave u sluaju publike
48

ili neto vrednije kompenzatore u sluaju klijentele 49 Razlika koju Stark i Bejnbrid prave izmeu kulta klijentele i kultnog pokreta je zasnovana na pruenim kompenzatorima i oslanja se na razliku izmeu magije i religije. Tvrdei da je klijenteli ponuen magijski sistem a da su kultni pokreti religijski, ovi autori se dre dirkemovske ideje da nema religije bez religijske organizacije. Na taj nain zanemaruju individualnu religioznost onih koji ne pripadaju ni jednom organizovanom tipu religije. U takvoj tipologiji je zanemarena grupa onih koji nakon faze u kojoj su tretirani kao publika i klijentela ne postaju pripadnici kultnog pokreta, iako i dalje samostalno nastavljaju da itaju odreenu literaturu, upranjavaju metode, na primer, transcendentalne meditacije i izgrauju jedan mistiki pogled na svet.50 U tom smislu, moemo govoriti i o individualnoj religioznosti onih koji prevazilaze konceptualne granice razliitih religijskih (i magijskih) tradicija, i bez stega i ogranienja kombinuju razliite ideje i prakse, to nudi oseanje postojanja hnog sistema verovanja.51 Kao to sam ve naglasila osnovna karakteristika novih alternativnih vera je holistiki pristup i eklektinost. Spiritualni kultovi u Beogradu takoe nastoje da objedine elemente okultnih sistema Zapada ili Istoka, neke elemente razliitih najee istonjakih religijskih uenja, znanja iz zvaninih naunih disciplina, kao i onih alternativnih. Na taj nain se stvara, ili bolje rei osniva kulta stvara, sistem koji velikim delom predstavlja kompilaciju obogaenu njegovim Stark R., Bejnbrid V. S., O crkvama, sektama i kultovima: uvodni pojmovi za jednu teoriju verskih pokreta, u: Proroci, "nove istine", sekte i kultovi (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), priredio D. B. orevi, Ni: JUNIR, 1998, 53. 50 Ibid., 112-121. 51 Videti: Bloh istie individualizam u altemativnoj i kontrakulturnoj spiritualnoj mrei (New Age, Neo-paganizam). Bloch J. P., Individualism and community in altemative spiritual magic, Journal for the
Scientific Study ofReligion, jun 1998, Vol. 37, Issue 2,286-303.
49

Ibid., 437.

"novim uvidima", kako bi bio prilagoen savremenom oveku i "oien" od elemenata koji bi predstavljali balast, kao to su rituali, potpuno posveivanje spiritualnom ivotu u manastiru, dugotrajno meditiranje koje zahteva posebne uslove. Za razliku od sekti, kultova i pokreta koje odbacuju svoje okruenje, spiritualni kultovi nude pre svega duhovni razvoj i otkrivanje i razvijanje sakrivenih potencijala koji bi bili u slubi line afirmacije i vee prilagoenosti ivotu u savremenom drutvu. Otuda je i razumljivo da je ponuda na "spiritualnom tritu" mnogo vea i raznovrsnija od same potranje i da lideri ovih kultova produkuju nove tehnike preko noi kako bi bili konkurentni na komercijalizovanom verskom tritu. Dakle, koristim termin spiritualni sistem ili duhovne kole, pre svega kao tehniki termin koji je korien od strane samih poklonika i pripadnika. Usvojila sam ovaj termin ne samo u nedostatku adekvatnijeg termina ve i iz razloga to on odraava i nastojanje samih pripadnika novih religijskih pokreta da "spiritualno" suprotstave "religijskom" u konvencionalnom smislu rei. Meutim, istraivanje je pokazalo da moemo govoriti o kultovima i kada je re o spiritualnim sistemima ali i vidovnjacima gde su najprisutniji magijski kultovi. Za razliku od Starka i Bejnbrida koji smatraju da magijski kultovi nude posebne kompenzatore koji nisu natprirodne vrste, to smatram uticajem onih teoretiara religije koji suprotstavljaju religiju magiji i obratno52, miljenja sam da i magijski kultovi poivaju na obeanju nagrada koje se povezuju s nekim izvorom apsolutne ili mistike moi, nedefinisanim silama van prirode koje mogu biti u oveku ili van njega. U tom smislu, vidovnjaku praksu kao oblik neokultizma u domaoj varijanti moemo tretirati i kao religijsko-magijski kult. To su upravo koncepti na kojima poivaju verovanja u vidovnja52 Stark R., Bejnbrid s. v., O crkvama, sektama i kultovima.... op. cit., 52.

tvo, ili bolje reeno, primarni koncepti koje je pokazalo istraivanje. Religija i magija su sutinski povezane i u praksi ih je teko razgraniiti. Savremeno vidovnjatvo koncipirano je kao mo koja se stie pod kompeticijom Boga, sveca ili neke nedefinisane vie sile na koje se vidovnjaci neprestano pozivaju u proricanju budunosti. Magijska komponenta dolazi do izraaja kada navodno otkriju uticaj crne magije i pristupe ritualima bele magije kako bi je otklonili. Magijski kultovi nude specifine kompenzatore, na primer, leenje neke bolesti lekovima zvanine medicine je nagrada, meutim, kao to pokazuju istraivanja kada zakae zvanina medicina pojedini ljudi pribegavaju alternativnoj medicini koristei "arobne napitke", nose amajlije i talismane ili otklanjaju crnu magiju za koju veruju da je uzrok bolesti. Dakle, pribegavaju specifinim kompenzatorima, odnosno, obeana im je nagrada koja ne podlee verifikaciji. Kompenzatori se zasnivaju na veri i nadi a ne na znanju. Deava se da se obeana nagrada dobije tj. nada ispuni ime se uvrsti vera u mo magijskog kulta ali u protivnom ne podlee verifikaciji jer uvek moe da se pravda jaom magijom ili grekom u magijskom ritualu. Religijsko-magijski kultovi koje nude vidovnjaci u Beogradu su kultovi tipa klijentele, jer odnos izmeu vidovnjaka ekstrasensa, energoterapeuta i drugih vie ima odlike odnosa izmeu terapeuta i pacijenta ili savetodavca i klijenta.53 Vidovnjaci nude opte kompenzatore proricanjem (sree, uspeha, reenja problema) i na taj nain obeanu nagradu smetaju u budunost. Verovanja u budune dogaaje su konceptualno sinkretistika budui da ukljuuju razliite koncepte, od fatalistikog odnosa prema sudbini do sudbine koju odreuje Bog, s varijacijama moguih uticaja i izbora sudbinskog puta. Meutim, vidovnjaci su profiteri u datom trenutku, profitiraju na "vienjima" sadanjosti jer prethodno navedeni koncept budunosti koji nudi kompenzatore zasnovane na religiji biva dove53

Ibid.

den u pitanje konceptima crne magije koja utie monije i od samog Boga, budui da moe da menja sudbinu koju je predodredio Bog. Ovaj odnos je, pre svega, hipotetiki jer u praksi nije jasno izraen niti koncipiran. Ma koliko klijenti bili zainteresovani za budunost ili pitanja o smislu ivota, sadanjost je ono to veina njih eli da promeni, a upravo na tome profitiraju i magijski i spiritualni kultovi. Veoma vano pitanje koje neke teorije uzimaju u razmatranje je pitanje konverzije, preobraenja u nove religijske kultove i pokrete. Jedna od teorija je takozvana sekularizacijska teorija koja je doivela veliku kritiku budui da je u suprotnosti s empirijskim injenicama. Naime, ova teorija zagovara ideju o sve manjem uticaju religije na svakodnevni ivot savremenog oveka koji se u donoenju odluka ne rukovodi vie religijskim pogledom na svet. Religija, u tom smislu, moe da oivljava povremeno ali privremeno, ne moe da ugrozi racionalistiki pogled na svet te gubi drutvena znaenja koja je nekada imala. Do konverzije, po miljenju teoretiara sekularizacije dolazi pod uticajem nekih spoljanjih faktora kao to su veze konvertita s lanovima verskih organizacija ije uticaje prima pasivno, usvajajui verovanja koja zatim vode do korenite promene i u ponaanju konvertita.54 Teoriju sekularizacije zamenile su teorije koje veu panju poklanjaju samom iskustvu preobraenika, odnosno, njegovom aktivnom uestvovanju u procesu preobraenja. Uglavnom se istrauju radikalni primeri preobraenja jer svako lanstvo u religijskim pokretima i kultovima ne znai automatski i preobraenje. lanovi mogu u izvesnom stepenu da prihvataju ili izraavaju saglasnost s verovanjima ali ne moraju da se potpuno preobrate. Ovo je veoma est sluaj i u naoj
54

sredini, jer, mali broj onih koji se zainteresuju, prisustvuju sastancima na kojima se promovie neki religijski kult, prou i kroz proces preobraenja. Mali broj njih ostane due vreme pripadnik kulta, obino ga veina naputa za nekoliko meseci do godinu dana. Preobraenje je radikalna promena pogleda na svet koja podrazumeva da novi lan potpuno internalizuje vrednosti i verovanja a do tog nivoa dospe zaista mali broj vernika. Meutim, idealtipski model nam govori o tome da lanovi svesno trae ili tragaju za smislom ivota i za novim nainima ivljenja. Dakle, potencijalno preobraenje je podstaknuto aktivnom potragom za novim znaenjima, novim vrednostima i pogledom na svet a ne nekim trenutnim dogaajem izvan kontrole vernika.55 Veliki broj radova na temu preobraenja moe se objasniti i posebnim interesovanjem za pitanja koja su pokrenuta unutar problema konverzije a to su pitanje ispiranja mozga u novim, alternativnim pokretima i kultovima kao i ezoterini sadraji koji privlae posebno mlade ljude.56 Teza o ispiranju mozga u sektama i kultovima je moda i najprisutniji javni diskurs u mnogim zemljama podsticana od strane medija i antikultnih pokreta koji obino nastaju u situacijama poveanog interesovanja za alternativne religije i kultove. U tom smislu, ak i samo uvidom u medijske kampanje moemo govoriti o identinoj situaciji u Srbiji. Ova teza je meutim kritikovana od strane istraivaa koji nisu nali empirijske dokaze koji govore u prilog tezi o ispiranju mozga.57 Optube za manipulaciju su, meutim, oekivani od-

55 Straus R., Religious Conversion as a Personal and Collective Accomplishment, Sociological Analysis 40, 2,1979, 158-165. Snow D. A., Machalek R., The Sociology of Conversion, Annual

Review ofSociology 10, 1984, 67-190.

Richardson J. T., Studies of Conversion: Secularization or Re-

57

Barker E., Religious movements: cult and anti-cult since Jone-

enchantment, u: P. E. Hammond (ed. ) The Sacred in a Secular Age,

Berkeley: University of California Press., 1985, 105.

stown, Annual Review ofSociology 12. 1986, 329-346. Barker A., Novi religijski pokreti: praktian uvod Ni: Zograf, 2004, 34-38.

govor kada se normalni pojedinci prikljue religijskoj grupi koju ostali pripadnici drutva smatraju udnom i nastranom. Prie o kontroli uma imaju za cilj da se pokreti diskvalifikuju i potencijalni lanovi zastrae kao i da se opravdaju metode i potezi koje preduzimaju lanovi porodice i antikultne organizacije koje se bave deprogamiranjem bivih lanova.58 Istraivanja Elen Barker su pokazala, u nekim sluajevima, jaanje oseaja solidarnosti u religijskoj grupi i vru povezanost izmeu lanova. Ona smatra da je teza o ispiranju mozga neprihvatljiva jer bi u protivnom trebalo da postoji mnogo vea stopa preobraenja meu onima koji su pristupali pokretima. Meutim, ak devet od deset osoba koje su prisustvovale dvodnevnoj radionici sekte nije ostalo u njenom lanstvu. Broj onih koji neki pokret naputaju je u nekom periodu vei od broja onih koji mu pristupaju i obratno. Da su tehnike ispiranja mozga tako efikasne broj konvertita morao bi da bude znatno vei. Barker ukazuje na zloupotrebu ideolokog modela ispiranja mozga koja oslobaa konvertite odgovornosti.59 Socioloka i antropoloka istraivanja s rezervom govore o ispiranju mozga i daleko znaajnijom smatraju teoriju drutvenih mrea po kojoj ljudi imaju potrebu za stvaranjem dubokih i iskrenih prijateljskih veza.60 Krug prijatelja i rodbine je i najee mesto misonarske aktivnosti, a obasipanje Richardson J. T., Kilboume B. K., Classical and contemporary applications of brainwashingmodels: acomparison and critique', u: The Brainwashing-Deprogramming Controversy: Sociological, Psychological, Historical and Legal Perspectives, D. G. Bromley i J. T. Richardson (eds. ), NewYork:EdwinMellen, 1983. Navedenoprema: HamiltonM.,n. d. 426. 59 Barker E., With enemies like that: some functions of deprogramming as an aid to sectarian membership', u Thc Brainwashing. . . . n. d. Navedeno prema: Hamilton M., n. d., 427. 60 Videti: Stark R Bainbridge W. S., The Future ofReligion. Secularization. Revival and Cult Formation, Los Angeles: University of California Press.
58

novih lanova panjom, brigom, predusretljivou ali i konkretnom materijalnom pomoi moe biti privlano naroito za one koji ive u oseanju uskraenosti za ove vrednosti. Upravo ovakva, sistematska istraivanja teorijski zasnovana nedostaju i u sluaju alternativnih oblika ivota u Srbiji, na osnovu kojih bi se utvrdili razliiti motivi i znaenja koja pridaju ljudi koji pristupaju kultovima i pokretima.

IZ ISTORIJE OKULTIZMA

1. Kratak pregled istorijskog razvoja

1.1. Okultizam u svetu: Prvi tragovi okultizma, kako smatraju neki autori, seu u praistoriju i vode do crtea u paleolitu koji predstavlja oveka s maskom. Na osnovu oskudnog arheolokog materijala Lisner je zakljuio da se radi o amanu koji vri magijski obred. Tako su analogijom sa primitivnim plemenima i rezultatima do kojih su doli antropolozi, isuvie smelo izvrene rekonstrukcije verovanja paleolitskog oveka. amanizam bi po njihovom miljenju bio najstariji oblik okultizma1 a ako bi istraiva bio dovoljno matovit mogao bi svoje ideje razvijati dalje i tako rekonstruisati celokupnu okultnu praksu paleolitskog oveka. Smatram da je Leroa-Guran u pravu kada se distancira od takvih zakljuaka (koji u crteu paleolitskog oveka sa maskom vide drevnog amana).2 Arheoloki materijali sami po sebi nisu dokaz pa se ine analogije s etnografskim materijalom. Sve analogije s etnografskim materijalom primitivnih plemena nisu nemogue, ali su prosto nedokazive arheolokim nalazima kojima se raspolae. U tom smislu, bilo bi smelo zakljuiti da prve zaetke okultizma nalazimo kod paleolitskih lovaca. Ovo miljenje zastupa i M. Elijade, Okultizam, op. cit., 76. Leroa-Guran A., Religije prethistorije, XX vek, Beograd, 1991. 192-194.
2 1

Najstarija predanja o okultnim moima potiu iz Egipta, Persije, Vavilona, meu njima je svakako najpoznatije ono o lidijskom kralju Krezu (VI vek p. n. e.). Kako nam saoptava Herodot, Krez je u nameri da preispita sposobnosti grkih proroita poslao izaslanike da odreenog dana pitaju ta on radi. Pitija, proroica iz Apolonovog hrama u Delfima jedina je uspela da "vidi" neobinu aktivnost kralja: u bronzanom loncu kuvao je meso kornjae i jagnjeta. Osvajanja Aleksandra Makedonskog omoguila su da se okultna znanja magije i astrologije iz Egipta, Sirije, Mesopotamije i Persije prenesu na plodno tlo Zapada. Indikativno je to su Grci i Rimljani, iako i sami skloni magiji, jo tada videli u njoj neto negativno i pre svega tuinsko.3 U poslednjim vekovima p. n. e. nezadovoljni grkim racionalizmom ljudi starog Rima okretali su se predskazivanju, duhovnom isceljenju, astrologiji, a kako Kevendi konstatuje,4 slino savremenom Zapadu i razvijanju sopstvenih sposobnosti pomou razmiljanja, transa i izmenjenih stanja svesti. Najpoznatiji Grk koji se bavio okultnim je Pitagora, pored ve opte poznate injenice da se bavio matematikom, bio je i religiozni mistik. Osnovao je tajno drutvo u kojem su se lanovi bavili kritikim preispitivanjem "samih sebe".5 Na putovanjima u Egipat, Mesopotamiju i Indiju proveo je tridesetak godina, bio veliki iscelitelj, proricao budunost, verovao u reinkarnaciju. Postoje brojna predanja o Pitagorinoj okultnoj moi, poev od onih da je ukrotio divljeg medveda, siao u donji svet kroz jednu peinu na Kritu, a po izlasku znao ta se sve dogodilo u meuvremenu6, do njegove izvanredne sposobnosti bilokacije tj. da u isto vreme bude na dva mesta.
3 4

Grki i latinski izrazi mageia i magia znae - tudinski. Kevendi R Istorija magije, Beograd: Zenit, 1979, 29. 5 Ibid., 34. 6 Vilson K op. cit 283.

Apolonije iz Tijane (prvi vek n. e.) bio je pitagorejski mudrac i "arobnjak"o kojem je Filostrat, jedan vek kasnije, napisao biografiju, s toga je razumljivo kao i u sluaju Pitagore, da ne moemo govoriti o pouzdanim informacijama ve o jednoj kombinaciji realnih dogaaja i mitskih pria. Apoloniju su se pripisivale izuzetne medijumske moi, sposobnost bilokacije, vidovitost, optuivan je da je mnogo uda izveo koristei crnu magiju a pitagorejska filozofija mu je omoguila da "spozna samog sebe".7 Da li bi to moglo znaiti da mu je upravo ovaj uvid omoguio i sve natprirodne sposobnosti? Malo je podataka da bi se to moglo zakljuiti, medutim, znaajno je da se "spoznaja samog sebe" navodi kao mogunost jo u Filostratovoj biografiji Apolonija. Religije misterija, najpoznatije eleuzinske misterije (do kraja IV veka n. e.), orfiki pokret, gnostike sekte, omoguavale su posveenicima religijski ideal, poistoveivanja s boanstvom, mogunost da i sam ovek postane boanstvo. Gnosticizam, verski pokret koji se javio poetkom nae ere, kao osnovni cilj isticao je direktno postizanje znanja putem kontemplativnih vizija. To je znanje steeno kroz lini mistini doivljaj a ne intelektom, tj. direktno iskustvo istine zasnovano na linom iskustvu. U savremnom oivljavanju okultizma tj. konkretno spiritualnih sistema uoljive su ove gnostike koncepcije s poetka nae ere, npr. ideja da posveenome gnozu otkriva njegov lini aneo uvar, koji predstavlja ono boansko u oveku. Razni naini proricanja su kod Grka i Rimljana bili sastavni deo narodne religije, tako je u Platonovo vreme veliki broj medija predviao budue dogaaje to nije odgovaralo hrianstvu koje je bilo u napredovanju. Na drugoj strani veliki uspeh "hriana" koji su posedovali natprirodnu mo isceljenja i egzorcizma, privlaio je veliki broj ljudi. Hristu su pripisivane udotvorne moi
7 8

Kevendi R., op. cit 36. Ibid., 39.

vraanja mrtvih u ivot, isceljenja, sposobnost da volebno stvori velike koliine hrane i pia, da istera davola i demone, da hoda po vodi, kontrolie astmosferske pojave, prorie budunost, njegovo udesno vaskrsenje, sve je ukazivalo na to da se radi ili o boanstvu ili o arobnjaku. I za rano hrianstvo, kao i za gnostike, karakteristino je ekstatiko i vizionarsko iskustvo. Natprirodne sposobnosti kao to su govor nepoznatim jezicima, izuzetne psihike sposobnosti, padanje u trans, proricanje, isceljivanje rezultat su silaska Svetog duha na prvobitne hriane koji su na taj nain poprimali boanske karakteristike. Vremenom kako se hrianstvo razvijalo u dravnu religiju razvijao se i negativan stav prema ovim pojavama. Hrianskoj crkvi nisu odgovarali vernici koji na osnovu mistinog iskustva tvrde da je Bog u njima, nisu joj odgovarale ni natprirodne magijske sposobnosti pa su svaki oblik magije osuivali kao delo avola ili demona. Kontradiktorno je to su sveci esto preuzimali uloge velikih magova, meutim, to nisu tretirali kao magiju ve kao delo Gospodnje. U narodnom shvatanju i svetenicima je pripisivana sposobnost proricanja. Tako im je 506. god. na koncilu u Arlu zabranjeno da koriste Bibliju za proricanje budunosti i da se bave astrologijom i izradom amajlija. Zanimljivo je da iz tog perioda datira i do danas zadrano verovanje i u naem narodu da je znak nesree sresti svetenika. Stari zavet je osuivao ljude koji su se "amaterski " bavili magijom, to je bila povlastica samo velikih proroka, kakav je Mojsije, svetenika ili "profesionalnih" proroka kroz ija udotvorna dela sam Bog manifestuje svoje velike moi. Kabala (starohebrejski - predanje) je termin kojim se oznaava srednjovekovni jevrejski misticizam. Ona predstavlja kompilaciju jevrejstva, gnosticizma, pitagorejske i neoplatonistike filozofije. ldeju da spoznaja Bojeg carstva predstavlja najvii oblik religijskog iskustva, kao i magijsku praksu preuzela je iz jevrejstva, ideju o emanaciji, oveku kao mikrokosmosu iz navedenih filozofskih sistema. Kao veoma razraen okultni sistem

Kabala ima svoju teorijsko-filozofsku i praktinu stranu kojom tei da odgovori na iskonska pitanja oveka Ko sam ja? ta je vasiona? Kako je Bog stvorio svet? Kako se ostvaruje njihov meusobni odnos koji vodi do spoznaje boanske prirode oveka? Pretpostavlja se da je pre pojave prvog spisa Sefir Jetsira Knjiga Postanja (Sepher Yetzirah) u II veku n. e.,9 prenoena usmenim putem, o emu nam govori i sama re Kabala-predanje. Druga knjiga Zohar - Knjiga Sjaja (Divota - kako je neki prevode), nastala je u paniji u XIII veku, zapisao je kabalista Mojsije de Leon10. Kabala pretpostavlja jedinstvo makrokosmosa i mikrokosmosa, svaki ovek je univerzum u malom, "mali svet". On u sebi sadri sve ono to postoji u "velikom svetu", celoj vasioni. U osnovi Kabale je ideja o etiri sveta, etiri nivoa boanske egzistencije, etiri elementa to je izraeno kroz formulu tetragramatona JHVH, doslovno znai etvorostruko ime, sastoji se iz Jod, He, Vau, He, to se ita kao Jehova, Jahve. Boanska energija se ispoljava u etiri vida kako u vasioni tako i u samom oveku, to su etiri vrste elemenata kao simboli preobraavanja boanskih sila iz jednog oblika u drugi: vatra, voda, vazduh i zemlja.11 Tako se formula Tetragramatona odnosi i na makrokosmos i na mikrokosmos. Jod, elemenat vatra predstavljaju trenutak nastanka univerzuma, Jod je aktivan, pokreta, otac, vatra je simbol snage energije, kretanja, toplote, svetlosti. Na mikrokosmikom planu ona je mentalni nivo oveka, oliava psihike osobine kao to su volja, akcija, intuicija. He. elemenat voda, predstavlja drugi vid ispoljavanja energije,

R. Kevendi datira ovaj spis od II-VI v. n. e., op. cit., 93. Vilson K, Okultizam, T.I., op.cit., 293. 11 Ove elemente ne smemo shvatiti u znaenju koje im inae pridajemo, voda nije hemijsko jedinjenje ve apstraktni pojam koji svuda postoji, na drugoj strani kad se kae element ne misli se na hemiju, ve je to skup pojmova.
10

He je pasivan i negativan princip, voda simboliki predstavlja, enski princip, plodnost. U psiholokom smislu ona predstavlja ovekove emocije, a oznaava i astralni nivo oveka. Trei vid ispoljavanja energije je Vau, element vazduh. On predstavlja spoj prethodnih vidova, ali ne mehaniki, ve spoj koji dobija novi kvalitet jer prevazilazi po svojim karakteristikama prethodna dva. Vau je neutralan a u simbolikom smislu vazduh je duh, pokretljivost. U psiholokom smislu on predstavlja intelekt i um, i oznaava spiritualni nivo oveka. He, elemenat zemlja, oliava spoj sva tri navedena vida ispoljavanja boanske energije. U psiholokom smislu on predstavlja ula i fiziki nivo oveka. Svaki od ova etiri sveta u formuli Tertragramatona poseduje specifine zakone, opti za sve je da se boanski uticaj odvija od viig ka niem nivou. Duhovni svet znai vlada materijalnim svetom. Na primeru mikrokosmosa ili oveka njegov spiritualni deo vlada fizikim, s obzirom da ovek poseduje osobine ova etiri sveta u malom, on moe njima (svetovima) da ovlada ako upozna okultne tehnike. Drvo ivota je dijagram ili mapa univerzuma. simbolino to je desetostruko ispoljavanje boga, ono predstavlja jedinstvo makrokosmosa i mikrokosmosa, vasione i oveka. Sve to se dogaa gore, u vasioni dogaa se i dole u oveku. Drvo ivota se sastoji iz deset sefirota, na vrhu je Keter (kruna), emanacija Vrhovne boanske sutine, neeg neispoljenog, nezamislivog. Sve sefire se razvijaju jedna iz druge, tako se iz ove na vrhu razvijaju ostalih devet, znai ona sadri i sve njihove potencije i tako redom. Od nje direktno nastajuBinahiHokmah. Hokmahjedesno i onjeboanski otac, oznaava muki princip, muku mudrost, levo je Binah, enski princip, razumevanje. Radi se o mukom i enskom arhetipu univerzuma. Ova vrhovna trijada, boanska trijada Keter, Hokmah i Binah12
12 Vrhovno trojstvo. Jedinstvo u trojstvu iznad bezdana, gde su suprotnosti prevaziene. Najopasniji deo duhovnog puta predstavlja ovaj

predstavljanajuzvienije ispoljavanje Boga i ne moe biti spoznata uobiajenom sveu. Hesed (milost) nastaje iz Binaha usled sjedinjenja mukog i enskog principa, on je ljubav i milosre. Geburan (strogost), nalazi se na levoj strani, nastaje iz Heseda a njegova uloga je da disciplinom kontrolie energije Heseda (to je zapravo ovekov super-ego ili nad-ja). Tifaret (lepota) na srednjem stubu ini s prethodna dva etiku trijadu. On predstavlja sina odnosno Vau Tetragramatona, i ovekovo Ja (ego). Necah (pobeda) energija koja izvire iz Tifareta i kree ka desnom delu drveta, i sve nie gde e biti ograniena i vezana. Predstavlja ljudske instinkte i oseanja. Hod (sjaj) simbolie ovekove intelektualne moi, um, Jesod (temelj) sjedinjava muki i enski princip na treem nivou, simboliki to je spoj intelekta i oseanja, to su ula i instinkti. Necah, Hod i Jesod ine poslednju trijadu koja oznaava ovekovo nie ja, njegovu personalnost. Malkot (kraljevstvo) predstavlja materijalni svet. Penjanje uz drvo ivota simboliki predstavlja prelazak iz jedne ontoloke ravni na drugu, uzdizanje u duhovnom razvoju, postizanje okultnog, ezoterinog znanja i gnoze. Zapadni okultizam koristi Drvo ivota kao model univerzuma i oveka, kao pokazatelj spiritualne evolucije, i na osnovu njega je formirana inicijacijska hijerarhija u mnogim okultnim organizacijama. Alhemija je nastala negde oko 200 godine p. n. e. u Egiptu a "konstituisana" oko 300 godine n. e., takoe u Egiptu. Na osnovu spisa Zoasima postojala je analogija izmeu pravljenja zlata i duhovnog razvoja. Nakon helenistikog Egipta alhemija se razvijala kod Arapa i u srednjovekovnoj Evropi (grko-egipatska i renesansna alhemija) povezana s gnozom i hermetikom, tj. s okultnom tradicijom13 a poznata je u taoizmu i tantrizmu. Alheprelazak bezdana. U magijskom smislu prelazak bezdana znai da se transcendira svet subjekta i objekta, prevaziu protivurenosti svetovne svesti. Na ovom konceptu se zasnivaju i neki spiritualni sistemi. 13 Elijade M., op. cit., 76.

mija zapravo predstavlja sinkretizam religije, magije, metalurgije, filozofije, astrologije. Pod alhemijom se u konvencionalnom govoru najee podrazumeva pokuaj transformacije neplemenitih metala u zlato i neopravdano se zanemaruje ona simbolika strana alhemije koja predstavlja duhovni preobraaj a koja je za razvoj okultizma najbitnija jer su mnoge alhemijske ideje kroz istoriju inile sastavni deo vie spiritualnih sistema. Re je o promeni stanja unutar same individue. Na drugoj strani cilj alhemije bio je pronalaenje univerzalnog leka protiv svih bolesti, to bi rezultiralo dostizanjem ideala besmrtnosti. Alhemijski duhovni preobraaj poinje zagrevanjem crne mase (ona simbolino predstavlja neorganski svet, kod Junga je to kolektivno nesvesno), koja se rastvara i stvara organsku materiju. Daljim zagrevanjem nastaje razum (prosean ovek), ovaj deo posla je prirodan proces, posle njega nastupa alhemiar koji nadoknauje ono to priroda nije uspela da dovede do savrenstva ili ideala, a to je ista svest. Stanje u kojem se postie misteriozna sjedinjenost, spajanje individualnog i boanskog. Od XII veka revitalizuje se interesovanje za astrologiju, postala je sastavni deo ivota mnogih, pa su tako i sami kraljevi, plemii, pa i vlasti konsultovale astrologe ne samo u vezi privatnog ivota ve i dravnikih poslova. Postojale su i katedre za prouavanje astrologije na italijanskim i panskim univerzitetima.14 Zvanina crkva zauzela je veoma neodreen stav prema astrologiji, nije joj odgovarala mogunost da planete odreuju sudbinu a ne Bog, na drugoj strani ak su i neke pape konsultovale astrologe. Vremenom se taj stav iskristalisao, astrologija je povezana s magijom, zakljuila je crkva, pa su astrolozi zavravali na lomai kao i vetice. Tako je eko d'Askoli, drao katedru za astrologiju na Univerzitetu u Bolonji i 1327. god. bio spaljen na lomai.15
14 15

Srednji vek je karakteristian po velikom proganjanju vetica koje su bile simbol bavljenja crnom magijom. Posebnu popularnost, kako istie Elijade, doivela je Margaret Marej s knjigom "Kult vetice u Zapadnoj Evropi", (1921). Iako, njena pretpostavka da su preici pagansksg kulta plodnosti okarakterisani kao magija, nije nova, ona se vremenom pokazala kao prihvatljiva. Elijade navodi primer rumunske narodne religije u kojoj paganski elementi ukazuju na postojanje kulta plodnosti, to je zapravo vid bele magije koji se sree i u zapadnoj srednjovekovnoj magiji. U periodu renesanse dolazi do ponovne revitalizacije okultizma, naime ideje neoplatonizma, hermetizma, Kabale vraaju oveka u centar zbivanja. Paracelzus je isticao veliku mudrost oveka koji je "ono to zamilja da jeste: tako, prema principu podraajne magije, nain za pribliavanje Bogu je taj da ovek o sebi misli kao o boanskom biu".16 Veliki broj dela koja su se pojavila u toku XV, XVI veka predstavljala su magijske prirunike, neto nalik dananjoj poplavi prirunika koji upuuju u magijsku praksu. Pomenuu samo delo Hajnriha Kornelijusa Agripe, "Okultna filozofija" (1533. god.) u kojem detaljno obrauje razne oblike magije i proricanja, astrologiju, demonologiju, doivljaj astralnog putovanja koji je bio poznat jevrejskim kabalistima i srednjovekovnim hrianskim misticima. Za vreme u kojem je iveo Agripa, svakako je veoma napredno njegovo uoavanje psiholokog dejstva magije. Strasne emocije utiu ne samo na arobnjaka ve i na ljude u okruenju i magija esto postie efekat ako se u nju veruje. Jedna od najpoznatijih linosti tog vremena je svakako Miel de Notrdam, Nostradamus (1503-1566), lekar i astrolog, najpoznatiji vidovnjak svih vremena. Objavljivao je svoja proroanstva a posthumna zbirka se pojavila 1568. godine. Doive16

Kevendi R., op. cit., 104. Ibid., 106.

Ibid., 129.

la je veliku popularnost koja je trajala vekovima, razne interpretacije i tumaenja17 ak i pojavu mnogobrojnih falsifikata. Okultizam zamire u XVII veku, alhemija je dostigla vrhunac svog razvoja i ve tada pokazuje prve znake stagnacije i opadanja. Poinje doba velikih naunih otkria u narednom veku, i kao po nekom nepisanom pravilu interesovanje za magiju i okultizam, uopte za iracionalno, povlai se i ustupa mesto racionalnom. Kad se govori o okultizmu neophodno je pomenuti i neke oblike organizovanja tajnih drutava koja su negovala i prenosila okultnu tradiciju. Rozenkrojcersko bratstvo i pitanje njegovog stvarnog postojanja u XIV ili XV veku je veoma diskutabilno i teko odvojivo od legendi i mitova. Istorijski dokazi postoje za prva takva drutva tek u XVII veku. U Nemakoj je ustanovljen Red Zlatnog Ruinog Krsta 1750. god. Interesovanja za okultno u to vreme uglavnom su bila individualna i ne tako znaajna, krajem XVIII i u XIX veku okultizam se revitalizuje kroz mnogobrojne magijske grupe i okultne organizacije od kojih je najznaajnija Zlatna zora. Osnovanaje 1888. god. (mada se pominje i 1887) u Londonu, njeni osnivai su bili istovremeno i rozenkrojceri i masoni, pomenuu samo Semjuel Lidel Mek Gregor Metersa dok su lanovi bili ugledni knjievnici npr. Vilijem Batler Jejts, politiari, kulturna elita uopte. Gotovo za sve okultne sisteme karakteristino je da svoj sistem izgrauju na osnovu preispitivanja postavki tradicionalnog okultizma. Metersu je uspelo da na taj nain izgradi jedan celovit i jasno konstituisan sistem koji sintetie kabalu, alhemiju, proricanje, astrologiju, tarot, vizionarska iskustva i ritualnu magiju (naroito magiju Elifasa Levija) u jedan nov kvalitet. Zadrau se na strukturi ove okultne organizacije jer mnogi savremeni okultni sistemi primenjuju upravo ovaj model. Pomenula sam ve da
17 Nostradamus je svoja proroanstva zapisivao u simbolikim stihovima, tako da su postojala razna tumaenja istih stihova.

je Drvo ivota posluilo kao model spiritualne evolucije, postojala su tri Reda. Prvi Red je imao pet stepena, prvi je stepen Iskuenika (ne vezuje se za Sefirote na Drvetu ivota), koji do tada nije nita znao o postojanju viih nivoa egzistencije, uvoenje u prvi stepen je zapravo njegova inicijacija, dobija magijsko ime, koje mora biti za njega karakteristino, i simboliki oznaava njegov put kojim e ii u svom duhovnom preobraaju. Na tom putu prva stepenica bila bi savlaivanje teorijskog dela i psihomagijskih tehnika. Ostala etiri stepena, odgovaraju niim Sefirotima na drvetu ivota i vezana su za etiri kabalistika elementa. Drugi Red je bio potpuno odvojen od Prvog tako da lanovi Prvog reda nisu znali za njegovo postojanje. Nakon to proe stepene Prvog reda mora da saeka devet meseci da bi postao Adept. Za to vreme radio je na svom usavravanju kroz naporne meditacije, vizuelizacije, izgraivanje samospoznaje. Uvoen je u Red kroz veoma komplikovan ritual koji kao i u drugim vrstama inicijacije predstavlja simbohno umiranje i ponovno raanje. Preispitivanje njegovog nesvesnog dela trebalo je da dovede do velikih promena i na svesnom nivou, to znai u svakodnevnom ivotu, a to je cilj i mnogih spiritualnih sistema kojima e se ova knjiga baviti. Druga polovina XIX veka obeleena je prevagom materijalizma i pozitivizma, razvojem nauke koja je i ljudsku duu smatrala proizvodom materije. Spiritizam se javlja u Americi 1848. god. postaje veoma popularan i prerasta u pokret. Sve je poelo u kui porodice Foks. Maloletne erke ule su tajanstveno kucanje i uspostavile komunikaciju s duhom koji je tu iveo. Spiritizam je inae bio sastavni deo mnogih narodnih verovanja,18 meutim, spiritizam koji su inicirale devojice Foks kao medijumi, Mnogi su pokuali da uspostave komunikaciju s duhovima prizivanjem pomou ae koju duh pokree u krug ispisujui rei od poredjanih slova. Spiritizam se odrao i danas delimino modifikovan, na primer, verovanje da u nekim naputenim kuama obitavaju duhovi itd.
18

upravo je pruio ono to je i bilo potrebno materijalistikom poimanju sveta tog vremena, a to je "realna" potvrda: kucanje, pomeranje predmeta, ostavljanje poruka na razne naine. Manija prizivanja duhova proirila se Amerikom i Evropom. Tako je spiritizam trebao da potvrdi postojanje zagrobnog ivota i besmrtnost due a zapravo je potvrdio postojanje ovekove iskonske elje da prevlada najizvesniju injenicu-smrt. Teozofsko drutvo nastalo je 17. novembra 1875. god. u Americi na inicijativu Helene Petrovne Blavatske, kontroverzne i nesumnjivo harizmatske hnosti. Posle etrdesete godine ivota stekla je slavu velikog medijuma koji komunicira sa kosmikim inteligencijama i poseduje izuzetne parapsiholoke sposobnosti koje uspeno kontrolie. U to vreme spiritizam je doiveo vrhunac svoje popularnosti a ubrzo posle toga i tendenciju ka opadanju interesovanja ljudi u Americi. Bilo je pravo vreme a i plodno tlo za formiranje novog okultnog pokreta. Budizam koji su propagirali Blavatska i Olkot, postao je novo "otkrivena" religija za Amerikance. Teozofski sistem predstavlja spoj evropskog srednjovekovnog okultizma i misticizma, idovske kabalistike, istonjakog misticizma, tibetanske "tajne doktrine" i spiritizma,19 pokuaj da se Istok i Zapad priblie i razumeju. Teozofsko drutvo postavilo je tri glavna cilja: 1) stvaranje jezgra univerzalnog bratstva ljudi bez obzira na veru, pol i rasu; 2) prouavanje komparativne religije i filozofije; 3) istraivanje i prouavanje neobjanjenih zakona prirode i latentnih moi u oveku.20 Preispitivanje i bratimljenje svih religija, s ciljem da se formira jedna univerzalna religija na osnovu principa dotadanjih velikih religija, zahtevalo je nov nain rada, tako je Teozofsko drutvo prvi okultni pokret koji istupa javno, propagira svoje uenje
19 20

kako bi stekao to vie pristalica. Centar koji je 1882. god. premeten u Indiju (Ajdar, Madras), posedovao je zgradu s velikom bibliotekom i dvoranu koja je simboliki prikazivala bratstvo hinduizma, budizma, mazdaizma i hrianstva. Pretendujui da postane univerzalna religija, teozofsko uenje je isticalo ovekovu boansku prirodu koja mu omoguava neposredan odnos s Bogom tj. mogunost spoznaje. Pretpostavljam da su teozofi bili upoznati s delom Maksa Milera "Esej o komparativnoj mitologiji" (1856), koje predstavlja prvo znaajnije delo iz oblasti komparativne religije, da im je ono dalo ideju za postavljanje drugog cilja Teozofskog drutva. Prouavanje komparativne religije je bilo u funkciji stvaranja univerzalne religije. Obnavljanje rituala misterija velikih religija podrazumevalo je slobodu misli i verovanja u svim dogmatskim pitanjima, jedno irenje svesti i duhovno sazrevanje. Moe se rei da je Blavatska svojim prvim velikim delom "Razotkrivena Izida" (Izida bez velova, kako je neki prevode), postavila temelj za ostvarenje drugog cilja, prouavanje komparativne religije. Naime, u ovom delu opirno pie o dogmatizmu religija koje imaju jedno jedinstveno jezgro. "Sveta teozofska knjiga", kako je obino nazivaju, predstavlja zapravo ve pomenutu sintezu, pomalo udnu i originalnu, Kabale, budizma, taoizma, pitagorejskog uenja, Agripine i Paracelzusove filozofije.21 Najzanimljiviji deo ove dvotomne knjige je svakako uenje o rasama. Pomenuu samo da je re o sedam rasa, a za nas je najbitnija peta rasa tj. mi. Prema okultisti Luisu Spensu kreemo se u pravcu unitenja.22 Vilson K, op. cit., 43. Znai eka nas ista sudbina kao i etvrtu rasu koja je naseljavala Atlantidu, hipotetini kontinent izmeu Evrope i Amerike. Atlantiani su bili daleko ispred nas u poznavanju elektriciteta, magnetizma i parapsiholokih fenomena a ipak ih je unitila crna magija.
22 21

br. 1.

Vilson K op. cit., 43. Marjanovi M., op. cit., 47; asopis Teozofija. Zagreb, god. I, 1927.

estu rasu, tzv. korensku inie preiveli pripadnici nae rase, znai odabrani, dok e pripadnici sedme rase iveti na Merkuru jer e na zemlji biti uniten svaki oblik ivota. Kroz celu knjigu provejava glavna ideja da ovek moe pomou duha i intelekta, tako da ovlada telom da mu ni mogunost prelaska u boansko bie ne bude strana. Inae, Blavatska je svoje veliko delo pisala bukvalno u jednom dahu a kao objanjenje svom prijatelju 01kotu navela da: "ita akaa hroniku".23 Radi se znai o tome da je Blavatska posluila kao medij za prenos poruka od neke kosmike inteligencije. Trei cilj Teozofskog drutva je, kao to sam rekla, istraivanje latentnih moi u oveku i prirodi. Verovalo se dakle da Blavatska poseduje neke natprirodne sposobnosti, pre svega: vidovitost (tako je i "itala akaa hroniku"), sposobnost bilokacije, materijalizacije, jo kao dete pokazivala je medijumske sposobnosti, komunicirala s anelom uvarem i drugo. "Tajna doktrina", drugo veliko delo H. P. Blavatske, iznosi sutinske ideje Teozofskog drutva koje se odnose na spiritualnu evoluciju sveta i oveka. Pojednostaviu uenje teozofa o evoluciji ljudskog roda, koja je zabeleena u svakom oveku, jer e o tome biti vie rei u toku samog rada u vie navrata. Naime, ideja o reinkarnaciji, analogno materijalnom svetu u kojem se svaki organizam ponovo razvija iz semena, povezana je s idejom o duhovnoj evoluciji, koja ide od prapoetaka do dananjeg oveka, kroz hiljade i hiljade inkarnacija. Spiritualni deo oveka "pamti" sva iskustva steena u inkarnacijama. Duhovnim razvojem, naizgled obian ovek, sposoban je da u jednom trenutku svog samorazvoja sagleda prolost i "vidi" svoje prole ivote. To
23 Akaa je kosmiki etar, a u hronici se nalazi sva prolost, sadanjost i budunost ljudskog roda. Veruje se da je vidovitost pojedinih ljudi omoguena "itanjem akae".

je povlastica malog broja ljudi, ali latentna u svakom od nas i kako kau okultisti budunost Ijudskog roda ide tim putem, a u tome svakako ima udela teozofski pokret. Oni, dodue retki ljudi, koji su doli do tog stepena razvoja, prekidaju lanac inkarnacija, postaju slobodni duhovi ija je svest u viim sferama. To su "Adepti" ili "Mahatme"(u okultizmu se nazivaju i uiteljima) 24 , od kojih neki ostaju u kontaktu sa ljudima da bi im pomogli u duhovnom razvoju. Blavatska je tako bila uenik, putem kojeg je Mahatma Kut Humi, himalajski uitelj, slao spiritualne poruke oveanstvu.25 Na osnovu teozofskog uenja, majstor je ljudsko bie koje je dostiglo savrenstvo u intelektualnom, moralnom i duhovnom razvoju. Poseduje sva znanja i doiveo je sva iskustva, time poinje njegova nadljudska "egzistencija", ako odlui da se vrati na zemlju u ljudskom obliku, on gospodari poznatim i nepoznatim silama u prirodi i poseduje sposobnosti koje se ne mogu objasniti s nae take gledita. Njegova misija na zemlji sastoji se u pronalaenju uenika koji ele da se duhovno razviju a njihovo prisustvo je naroito potrebno u kriznim i prelaznim periodima za oveanstvo. Ideje teozofskog uenja e kasnije doiveti brojne interpretacije i razrade u delima zapadnih okultista. Rudolf tajner (1861-1925), roen u Kraljevici u Hrvatskoj, inae lan teozofskog drutva, nakon smrti madam Blavatske, usled velikih neslaganja s novim vostvom (Ani Besant) osniva Antropozofsko drutvo (1913). Re antropozofija doslovno zna24

Inae spiritualne uitelje pominje jo Elifas Levi, kao i srednjovekovni rozenkrojceri, tako da to i nisu nove ideje. 25 Te poruke su stizale putem pisama na voleban nain. Za njih se vezuje velika afera koju je iniciralo Drutvo za psihika istraivanja, otkrivi da se radi o prevari Blavatske. Meutim, to nije ni malo uticalo na njenu sve veu popularnost. Pisma se danas uvaju u vie tomova u Britanskom muzeju u Londonu.

i, oveanska mudrost, a glavni zadatak drutva bilo je prouavanje spiritualne prirode oveka i kosmosa s pretenzijama jedne naune discipline. Rudolf tajner je imao veoma irok krug interesovanja: filozofija, medicina, pedagogija, arhitektura, sociologija, bio je dobar poznavalac knjievnosti naroito Geteovog opusa. Napisao je oko pedesetak knjiga i odrao brojna predavanja. Za sve to vreme bavljenja okultizmom bio je dobar teoretiar ali i praktiar, neumorno je primenjivao veoma naporne vebe koncentracije i meditacije koje su ga dovodile do vidovitih uvida. "Tajna nauka u osnovama", nastala je, kao i u sluaju Blavatske, na osnovu vidovitog "itanja akaa hronike". Spiritualne vizije viih svetova rezultirale su knjigom, "Kako se stiu saznanja viih svetova". Njegova metodologija okultnog treninga upravo podrazumeva rad na razvijanju spiritualne percepcije koja se postie posebnim vebama iji je cilj razvijanje psihikih centara, (to su zapravo akre, preuzeto iz joge) kojima ovek komunicira s viim duhovnim svetovima i biima, stiui na taj nain objektivna znanja. Radi se zapravo o okultnom sistemu koji je insistirao na spiritualnom buenju koje dovodi do pozitivnih efekata u svakodnevnom ivotu, svestranost tajnera je dobar primer kako se to sprovodi u praksi. Ovaj momenat istiem upravo zbog toga to e to biti i cilj mnogih spiritualnih sistema koje nalazim u Beogradu, danas. Istorija okultizma je bogata linostima kao to su bili Blavatska i tajner, s obzirom da zadatak ove knjige nije razvoj okultizma, dalje u pomenuti samo najznaajnije linosti ili one koji su stekli svojim delom sledbenike u naoj sredini i danas. Ideju o nastupanju Novog doba zaetu jo kod teozofa, detaljno je razradio Alister Krouli (1875-1947) proglasivi sebe prorokom Novog eona. Ova ideja vremenom se razvijala u okultnim sistemima Zapada tako da je i danas veoma aktuelna a pominjem je jer su gotovo svi ispitanici koji rade na duhovnom samorazvoju verovali da uskoro nastupa doba Vodolije. O tome e kasnije biti

vie rei, vratila bih se sada razradi ove ideje od strane Kroulija. Alister Krouli26 je bio najkontroverzniji magiar ili ak po miljenju nekih i crnomagiar XX veka. Primetila sam da je odlika mnogih okultista bila svestranost interesovanja i talenata, tako je Krouli istovremeno bio: pesnik, prozni pisac, slikar, ahista, planinar, okultista, "najporoniji ovek na svetu" 27 Ne bih ulazila u detalje iz njegove bogate i zanimljive biografije, zadrau se na trenutku povratka s Dalekog istoka gde je upoznao jogu, tantru, budizam i istonjaku magiju. Nalazio se u Kairu kada je od kosmike inteligencije zvane Aivas odabran da prenese poruku oveanstvu, to neodoljivo podsea na objavu boga Mojsiju i Muhamedu. Tri noi zaredom, u aprilu 1904. godine, u stanju transa zapisivao je reenice koje mu je diktirao Aivas, tako je nastala pesma u prozi "Knjiga zakona" (Liber al).28 Krouli je tvrdio da je to boja objava novog zakona za oveanstvo koje e ui u Novi eon, a on je proglaen njegovim prorokom. Knjiga je bila veoma konfuzna i velikim delom nejasna i samom Krouliju, narednih godina esto se vraao na njeno tumaenje. Magijska formula Zakon Teleme29: "Radi ta ti je volja i to neka bude sav zakon", odnosi se na preobraaj oveka koji e nastupiti kada otkrije svoju pravu volju i ponaa se u skladu s njom, znai kada se vrati samom sebi. U pozadini ove reenice interpretirana je poznata ideja da je Bog u samom oveku. Drugi deo formule glasi "Ljubav je Zakon, Ljubav pod kontrolom volje", tako da nije udno to su

26 Crowley A Astrologija, Beograd: Esotheria, 1990. Knjiga Tota. kratak esej o egipatskom tarotu, (Majstor Terion A. Crowly), Esotheria, Beograd, 1996. 27 Ovu laskavu "titulu" dobio je u tampi 1920. god. Kevendi R

216.

Crowley A Knjiga zakona, Beograd: Esotheria, 1990. Re telema (starogrki) sredstvo koje daje magijsku mo, Krouli je upotrebljava u smislu volje (kosmike volje).
29

28

njegove ideje prihvatili pripadnici hipi pokreta u Americi, "deca cvea" iji je moto bio "Peace & Love". Zagovornici ideje o nastupajuoj eri Vodolije, Akvarijanskoj eri, Novom dobu, smatraju da e doi do potpunog preobraaja ljudske svesti, mira, ljubavi, blagostanja, samospoznaja e postati normalno postignue svakog oveka, takoe i vidovitost, telepatija, intuicija i drugo. Veliko neslaganje postoji oko izraunavanja kada e ta era zaista i nastupiti. U opticaju su: da je ve nastupila 60-ih godina XX veka, i da e, s obzirom da se ne radi o naglom prelasku, poslednji ostaci uticaja ere Ribe nestati oko 2001-2010. Alister KroulitvrdiojedaNovodobapoinje 1904. god. (njegovim okultnim iskustvom sa kosmikom inteligencijom Aivas); Blavatska uzima 1911. po Krinamurtijevim zapisima; K. G. Jungnajavioje dolazak Nove ere za 1997; Nostradamus 1999-2000. god. itd. Kontradiktorno je to neki proroci kao, na primer, Nostradamus koji govori o sudnjem danu, istovremeno nagovetavaju i veliku katastrofu. Tako meu zagovornicima dve okultne struje, prva najavljuje kolektivni renovatio na svim poljima dok druga, s Rene Gionom na elu, pesimistiki najavljuje katastrofalni kraj posle kojeg e nastupiti obnova.30 Poznato je da ovek u svom strukturiranju vremena, prelaznim periodima pripisuje posebna krizna svojstva, tako su kod veine proroka sudbonosni dogaaji smeteni obino na prelazu vekova, milenijuma. Hrianski proroci najavljivali su drugi dolazak Hrista jo za vreme prvih hriana, odloen je zatim za kraj prvog milenijuma a kad se ni tada nije materijalizovao, prorekli su za kraj naeg milenijuma. Ostaje nam da se nadamo da e i Apokalipsa biti odloena za kraj sledeeg milenijuma. 1.2. Domai okultizam: Malo je izvora na osnovu kojih bismo rekonstruisali okultna verovanja i praksu u naem narodu. U etnografskim monografijama se uglavnom konstatuje da u na30

rodu postoje vidoviti ljudi koji prorokuju. Zatim se to ilustruje nekim zanimljivim sluajem iz prakse dok, meutim, nedostaje kako je narod to prihvatao i kako se odraavalo na njegov svakodnevni ivot. U naem narodu se verovalo i veruje da postoje ljudi koji svojom vidovitou mogu prei prostorno vremenske granice. Vidovitost se pripisivala posebnim kategorijama ljudi kao to su: zduhai, rusalje u severoistonoj Srbiji. Nesvakidanje roenje deteta u kouljici, znak je da e u mladosti postati zduha. Pored poznatih aktivnosti, zduhai su nastupali u narodu i kao narodni iscelitelji i "Proricatelji". Najpoznatiji vidovnjak i zduha je Mato Gluac (1781-1877), iz Korita kod Gacka. Rusalje su padanjem u ekstazu dobijale natprirodnu mo i sposobnost da komuniciraju s duama umrlih predaka, svecima i Bogom. Ovakva iskustva omoguavala su padalicama s duim staom da se bave vraanjem i proricanjem. Suboti navodi primer Dokije iz sela Voluje koja se od ranog detinjstva "zanosila" a kasnije kao vraara na svim veim praznicima u stanju transa proricala budunost.31 Inae, same rusalje, kako kae Kazimirovi, smatraju da im je taj dar od Boga dat ili neke vie sile.32 Vidovitost se pripisuje i nekim biima kao to su vile, vilenjaci. U naem narodu su zabeleena i brojna svedoanstva o vidovitosti kod obinih ljudi. Radi se zapravo o nekim prekognitivnim snovima u kojima i sam sanja ima oseaj da "vidi" zatim o predoseanju i iznenadnim slikama koje se pojave kao najava nekog budueg dogaaja. U etnografskoj grai zabeleeni su opisi vidovitosti ljudi koje je narod zvao: prozorljivci, tajnovici, proricatelji. NajpoznatiSuboti V., Tri predavanja, Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka u Beogradu, Beograd, 1905, 80.
32

31

Kazimirovi R., Tajanstvene pojave u ruiem narodu, Kremansko

Elijade M., op. cit., 92.

proroanstvo, Beograd, 1940,118-119.

ji su Milo (1809-1854) i Mitar (1829-1899) Tarabi iz Kremne. Njihova proroanstva su bila izuzetno precizna to se opisa i sleda samih dogaaja tie ali im je nedostajala vremenska dimenzija. Ve poetkom XX veka strani asopisi nemaki, grki, francuski, ruski, pisali su o njihovim proroanstvima. Kazimirovi tvrdi da su postojali zapisi izvesnih ljudi o ovim proroanstvima ali da su izgubljeni jer se vlast negativno odnosila prema "prozorljivcima". Sam Kazimirovi je o njima zapisivao 1915. god. u razgovoru s protom Zarijem,33 kumom Tarabia, kojem su oni jedino i poveravali svoja proroanstva. O Milou Tarabiu pie i M. Milievi, veoma kratko, ak i grei navodei, da se radi o Lazaru Tarabiu,34 koji je proricao i o politikim dogaajima, to je stiglo do dravnika u Beogradu. Milo Tarabi je bio vidovitiji od sinovca Mitra koji je uglavnom dopunjavao Miloeva proroanstva, tako to mu se ovaj javljao nakon smrti. Inae, Milo je bio nepismen, malo je govorio, bolovao je od epilepsije35 i bio pravi osobenjak. Okruenje ga je, to zbog prorokovanja, to zbog osobenog ponaanja (malo je kontaktirao sa ljudima, vreme je uglavnom provodio uvajui stoku u planini), smatralo ludim. Malo je podataka na osnovu kojih bismo zakljuili kako se odvijala njihova aktivnost ali iz Kazimirovievih zapisa zakljuila sam da se oni nisu bavili proricanjem sudbine ve kako je i sam Mitar Tarabi rekao: "Ja, kume, nijesam gatar. Samo znam da priam, to mi je kazato!"36 Zabe33 Kazimirovi je nekoliko strana posvetio opisu prote Zarije, uporeujui ga sa sv. Savom, verovatno da bi itaoce ubedio da se radi o veoma potovanoj i omiljenoj linosti kojoj se moe verovati, s obzirom da su Tarabii svoja najznaajnija proroanstva jedino njemu poveravali.
34

leena proroanstva uglavnom su sudbonosni politiki dogaaji ali ima i primera u kojima su saoptavali pojedincima ono to su videli, (uglavnom roacima). Meutim, i tu se radi samo o odreenim podacima, jer i sam prota Zarija kae da nisu znali da odgovore o sudbini nekih drugih stvari za koje je pitao. Tarabii su prosto imali neki neobjanjivi nagon da saopte "sve to im je kazato", ne preutkujui ak ni veoma neprijatne dogaaje. Tako je Mitar na dan roenja protinog sina Koste svoje "estitanje" poeo reima "Kume, ovo dijete to ti se danas nalo, nee te nadiveti....". Milo je s velikom preciznou predvideo sledee politike dogaaje: smenu Aleksandra Karaorevia i ponovni dolazak Miloa Obrenovia, iako se u narodu prialo da je Milo umro u Rumuniji; tako je prorekao smrt Mihajla Obrenovia, kralja Aleksandra i kraljice Drage37, Prvi i Drugi svetski rat i drugo. Saoptio je majci i sestri da e on umreti u 45 godini ivota i da e se zatim javljati jednom lanu porodice. Bio je to Mitar Tarabi, kako svedoi prota Zarija, on je nou razgovarao sa Miloem. Kremansko proroanstvo poslednjih godina izazvalo je veliko interesovanje, doivelo ak i veoma sadrajno razliita izdanja i postalo predmet manipulacije i izvor profita. Narodno predanje prenosi da su i neki znameniti Ijudi bili vidoviti kao na primer: despot Stefan Lazarevi, Petar II Petrovi Njego, sv. Petar I Mitropolit crnogorski. Najvei hercegovaki vidovnjak je Mato Gluac (17741870), verovalo se da je zduha. Lutao je od mesta do mesta nosei svoj udotvorni tap u koji bi se zagledao kad je hteo da prorie. Poznat po ostvarenim proroanstvima uivao je veliki ugled, tako da mu je i Njego dozvolio da gata, vraa i prorie. Za vreme vlade knjaza Danila doiveo je ak i batinjanje zbog svoje proroke delatnosti, meutim, nakon to je ubedio u svoju vidovitost i samog

(prvobitno objavljena kao prva knjiga SEZb, SKA, 1894). 35 1 savremeni vidovnjaci tvrde da su preiveli kliniku smrt ili neku teku bolest u detinjstvu. 36 Kazimirovi R., op. cit., 504.

Milievi M. ., ivot Srba seljaka, Beograd: Prosveta, 1984. 80

37

Proroanstvo je stiglo i do nje nekoliko dana pre ubistva.

knjaza ovaj mu "odredi godinju platu od deset talira i dozvoli da "faleta" i radi ta hoe". Milan . Milievi i Kazimirovi pominju medu velikim prorocima i starca Stanj ekia (1604) koji je iveo preko sto godina, osoben bio po tome to je uvek nosio praznu torbu i tap. Predanje kae da je prorokovao na osnovu neke knjige, iako nepismen, dugo je gledao u knjigu i plakao ako je proroanstvo bilo negativno. Starac Stanj je prorekao ishode ratova s Turcima a zanimljiva su njegovaproroanstvada e "izai uto seme koje e zemlju nahraniti", (kukuruz tada jo nije stigao u nae krajeve),"izii e dimopije u narodu, i Ijudi e gutati dim od trave kao to gutaju vodu, vino i rakiju", "doi e vreme da se Srbi neprieuju" i drugo. Poznati proroci XIX veka su Mileta Zivadinovi, ia Prokopije, Dimitrije Jovanovi-Lular, Jovan Domanovi i drugi. Kazimirovi konstatuje da u njegovo vreme ima malo vidovitih ljudi koji idu po saborima i vaarima i proriu, esto gonjeni od policijskih organa. Smatra da je "materijalistiko doba ubilo veru u Boga pa prema tome, i veru u mogunost razvijanja pojave vidovitih ljudi".39 U Beogradu je bio poznat Sinia Hadi-Toni, potanski slubenik i veliki bogomoljac koji je svoju vidovitost smatrao bojim darom. Milorad P. ivkovi, takoe beogradski vidovnjak (iveo i u Niu), specifian je po sposobnosti da pronikne u misao drugog oveka. Na osnovu veoma nejasnih kazivanja Kazimirovia o njemu, pretpostavljam da se bavio duhovnim samorazvojem jer je "naao sebe u samome sebi i poznao sebe".40 Prilino obrazovan za to vreme, pisao je pesme, itao Dostojevskog, verovao u mo sugestije i telepatije. Proricanjem sudbine u naem narodu bavile su se profesionalne gatare i vraare koristei pri tom ve poznate tehnike: pasulj, Kazimirovi R op. cit 474. Kazimirovi R op. cit 527. 40 Ibid., 532.
39 38

karte, talog kafe, ugljevlje i drugo. Osim poznavanja tehnike koju su uile, gatare i vraare su imale prirodni dar za ovaj posao koji se sastojao u veoma vetom, pronicljivom posmatranju klijenta, njegovih pokreta, rei, ponaanja uopte. Kazimirovi tvrdi da su samo uvene vraare imale i dar vidovitosti ali da je to bilo retko.41 Takvi su bili: Marko Gatar iz Glasinca koji je unapred znao razlog dolaska ali i sumu novca u depu klijenta; zatim, Suljo Aganovi, musliman iz Foe, Janko Faletar koji je svojom vidovitou razreio jedno ubistvo. Iako su vraare radile tajno u narodu bi se to brzo proulo ilustrovano upeatljivim opisom nekog zanimljivog sluaja iz prakse. Tako je Ilinka (1860-1868) Vlahinja u selu Sipu kod Kladova, inae slepa, imala klijente iz Srbije, Ugarske, Rumunije, Turske. Po reima M. . Milievia moemo zakljuiti da je i u to vreme ovaj posao bio veoma unosan. "Takvim svojim radom Ilinka je bila stekla lepu kuu, nosila je na vratu nisku dukata i odevala se svilenim haljinama".42 Spiritizam je naroito bio popularan u krugovima intelektualaca krajem XIX i u prvim decenijama XX veka. Branislav Petronijevi je 1918. god. objavio knjigu "Spiritizam", izlazilo je i nekoliko asopisa posveenih ovom fenomenu. To su: "Novo sunce", mesenik za znanstvena prouavanja spiritualnih psihikih fenomena (1905-1913); "ivot", asopis za nauno i popularno objavljivanje o metapsihologiji i eksperimentalnom spiritualizmu (1934-^1936); "Dva sveta", asopis za prouavanje spiritistikih pojava, (1903). Mada su i drugi asopisi objavljivali tekstove o spiritizmu, pomenuti asopisi uglavnom su posveeni teorijskim pitanjima spiritizma i brojnim svedoenjima, koja su uostalom, kad je re o drugim okultnim fenomenima, glavni argument za njihovu verodostojnost. Pobornici spiritizma su uglavnom intelektualci koji itaju i prevode stranu okultnu literaturu a zatim
41 42

Ibid 259. Milievi M. op. cit 81.

tekstove objavljuju u ve pomenutim asopisima. Spiritizam smatraju naukom koja nastoji da eksperimentalnim putem transcendira stvarnost i dokae "injenice" o postojanju besmrtne due. Spiritisti veruju u postojanje astralnog tela koje se u somnabulnom stanju eksteriorizuje i nalazi izvan tela. Kako zapravo izgleda eksperiment kojim je Gustav Gaj ispitivao ovaj fenomen? Telo je za vreme astralnog putovanja ostajalo nepomino i pored veoma neprijatnih uboda iglom, dok je ubod na mesto na kojem se navodno nalazi dua, izazivao bolne uzvike. Astralno telo se, dakle, po njihovom verovanju nalazi u fizikom telu. Za fiziko telo vezane su fizioloke funkcije a za astralno duhovni misaoni ivot i emocije. Veoma senzibilne osobe mogu ga ak i videti, u obliku svetiee magle koja obavija telo a koja je razliitih boja u zavisnosti od psihikog stanja osobe. Ovde se oigledno misli na auru, iako se taj termin ne upotrebljava.43 U svakodnevnom govoru astralno telo se naziva duom a ona je besmrtna. Nakon smrti zbog nedostatka materijalne komponente, unitenja fizikog tela, i ovo astralno telo postaje nevidljivo. Fenomen spiritizma i mogunost da se duhovi ak i fotografiu, objanjavaju pozajmljivanjem materije od medijuma u stanju transa, koja doprinosi da telo postane potpuno ili delimino vidljivo. Eksperimentom su navodno utvrdili da se telesna temperatura medijuma tada smanjuje. Gotovo svaki lanak posveen spiritizmu obiluje svedoenjima ljudi koji su imali spiritistika iskustva. Napomenula sam da je spiritizam bio prihvaen u intelektualnim krugovima, znai u gradskoj sredini. Meutim, kao vid spiritizma moemo tretirati i sposobnost nekih vidovnj aka i vraara po selima, da komuniciraju s duhovima pokojnika. Tako je, na primer, Mitar Tarabi razgovarao sa stricem Miloem, i na osnovu tih razgovora opisivao kako je bio obuen, a i njegova ena je svedoila Stankovi P., Boanstvena medicina, Beograd, 1990, 93 (prvo izdanje tampano 1941. godine, objavljeno 1945. godine).
43

da je videla priliku sa kojom je njen mu razgovarao. Znai, nije svaka komunikacija s duhovima pokojnika spiritizam, potrebna je neka materijalna potvrda da je kontakt ostvaren, to moe osim pojavljivanja lika pokojnika biti i glas, kucanje, pomeranje ili ostavljanje nekih predmeta, kao potvrda da je duh "zakoraio" u ovaj svet. Interesantna je "prepiska" putem medija izmeu dr Branislava Krstia i dr Stanislava upia u listu "Vreme" u toku aprila i maja 1929. god. Na osnovu nje zakljuila sam da je postojala izvesna netrpeljivost podeljenih intelektualnih krugova u Beogradu. Na jednoj strani bili su pobornici spiritizma, na drugoj pripadnici teozofskog i antropozofskog drutva i ljudi koji se bave individualnim duhovnim razvojem, a na treoj oni intelektualci koji su se vrsto drali svog materijalistikog i pozitivistikog stanovita. Tako je pomenuti dr Krsti, napisao lanak u listu "Vreme", protiv spiritizma, tvrdei da su mediji koji "te aveti proizvode" varalice. Veoma nespretno, moda kao rezultat neupuenosti, naveo je izvesnoj* Rudija najdera kao medija i varalicu. Usledio je odgovor dr upia koji se dugo bavio prouavanjem antropozofske literature Rudolfa tajnera.44 Naime, i sami antropozofi su na neki nain protiv spiritizma, oni smatraju da "aveti" postoje ali da nas ne mogu dovesti ni do kakvih vrednijih znanja o nevidljivom svetu. Na drugoj strani materijalistika predubeenja su najvea konica da se do poimanja tog sveta doe. Kao izraz interesovanja za spiritualni razvoj45 tridesetih godina XX veka u naoj zemlji je i osnivanje Teozofskog drutva 17. januara 1924. god. sa seditem u Zagrebu (28 lanova). Nakon tri godine drutvo je imalo svoje ogranke u 23 mesta u zemlji a
44

U Engleskoj se za spiritizam upotrebljava i izraz spiritualizam, to ne treba meati sa spiritualnim razvojem pod kojim se podrazumeva duhovni razvoj.

45

Vreme, 12. maj 1929, 4.

1929. god. proirili su svoje delovanje na 43 mesta. Stereotip o "slovenskoj dui" koja je, izmeu ostalih kvaliteta koje poseduje, "predestinirana po svojoj prirodi mistinom nagnuu" , oblikovao se meu pobornicima okultizma kod nas. Tako su Sloveni predstavljeni kao prirodni spoj izmeu Istoka i Zapada. U Beogradu se teozofski krug zvao "Istok" a predsednik je bio dr Vojislav Kujundi.47 Rad drutva se sastojao u organizovanju predavanja, odravanju skuptina i uestvovanju na inostranim seminarima. Predavanje Ane Kamenskaje, osnivaice ruskog teozofskog drutva i predsednice svih ruskih teozofskih loa van Rusije, organizovano je 1929. god. nakon povratka s teozofskog kongresa u Budimpeti. Ona je odrala predavanje pod nazivom: "Slovenstvo i problem mira, Nova era i ideal teozofije" 48 Jugoslovensko teozofsko drutvo izdavalo je asopis "Teozofija" (1927-1937), koji je velikim delom objavljivao tekstove stranih autora s ciljem da prenese teorijsko uenje ovog pokreta. Konkretnijih podataka o radu drutva i individualnom radu njenih lanova nema. U asopisu je objavljen lanak "Upute mladim studentima okultizma" 9, meutim, nema konkretnih opisa kako je to i u kojoj meri sprovoeno u praksi. Cilj spiritualnog rada je razvijanje latentnih sposobnosti, proirivanjem svesti dovoenjem sebe u sklad s pulsiranjem svemira. To je proces oslobaanja samog sebe od prepreka koje nas odvajaju od kosmikog ivota i doprinose da ivot tee mimo nas umesto kroz nas, kae se u ovim uputstvima. Sticati spiritualno znanje i spiritualno napredovati podrazumeva da se ono preda drugima odnosno da se radi na omasovljenju pokreta. Tako je putem asopisa upuen poziv "... da se svima objavi vest, da svako onaj koji trai i strada moe 46 47 48 49

ako samo hoe - nai utehu... da svaki, koji trai istinu, moe da ju nae, i da se svakom koji ezne za plemenitim i nesebinim radom, ostvari iroko polje neogranienih mogunosti".50 Antropozofsko drutvo imalo je sledbenike do II svetskog rata u Beogradu i Zagrebu. Njihova delatnost sastojala se u popularisanju antropozofije i objavljivanju dela Rudolfa tajnera. Kao i u teozofskom drutvu, lanovi antropozofskog drutva u Beogradu bili su uglavnom intelektualci: dr Stanislav upi i njegova supruga Klara, dr M. Radoji, dr Kosta Todorovi, Vitomir Kari. Postoje indicije da je i Vladimir Nazor bio lan ah nisu proverene, najverovatnije da je bio samo pristalica i izuavao dela tajnera. Drutvo je izdavalo asopis "Upoznaj sebe", dralo predavanja i euritmiku kolu. Imali su veoma negativan stav prema proricanju sudbine, pa tako upi u jednom lanku povodom knjige G. Smiljania, "Kako se prorie budunost", kae da je savetovao autoru da to ne objavljuje. Poto je ipak objavio, smatra neumesnim poglavlje o duhovnoj nauci, verovatno mislei na istu R. tajnera. Smatraju da ovek moe usavravanjem svojeg miljenja, oseanja i volje tako da izgradi sopstvene unutranje snage, da razvije ula i na taj nain sam sazna razne tajne i neto o svojoj sudbini. Na koricama asopisa nalazi se neto to bi mogao biti moto ovog drutva: "asopis Upoznaj sebe, polazi od istine, da nema pravog saznanja o biu sveta, ni pravog stvaralakog rada u ivotu, ako ovek ne poznaje dublje samog sebe. Ne radi se dakle o povrnom ili jednostranom "poznavanju sebe", ve o aktivnom i svestranom razvoju oveje svesti, koja prodire postepeno u sve dublje, pre toga nepoznate oblasti ovejeg bia. Na tom putu ovek upoznaje u sebi duh a preko duha u sebi, otkriva duh u svemu to postoji, u temeljima cele vasione. Religija dobiva izraz slobodne i ive veze duha u oveku sa duhom u svemiru".51
50 51

Teozofija, god. I, Zagreb, 1927, br. 1. Teozofija, god. II Zagreb, 1929. br. 3-4. Vreme, 15. maj 1929, 3. Teozofija, god. II, Zagreb, 1929, Br. 5-6.

Teozofija, Zagreb, 1927, br. 1,15. Upoznaj sebe, III godite, Beograd, 1933, br. 11.

Pretpostavljam da ni u ovom periodu "okultne nauke" nisu bile masovno prihvaene, ve poznate samo uem krugu intelektualaca, koji je svakako bio malobrojan u odnosu na intelektualce koji su zagovarali materijalistiki pogled na svet.

RELIGIJSKO-MAGIJSKI KULT VIDOVNJATVA

Hou da saznam svoju budunost jer sam ovek - rekao je kamilar Proroku. a Ijudi ive shodno svojoj budunosti. . . ivim od toga to Ijudima proriem budunost. Upuen sam u tajnu tapia i znam kako se koriste da bi se dospelo do onog prostora u kome je sve napisano. . . Kada Ijudi dou do mene ja im ne itam budunost, ja nasluujem budunost. Jer budunost pripada Bogu i samo On ju je u izuzetnim okolnostima otkrio. A kako uspevam da pogodim budunost? Po znakovima sadanjosti. Tajna je u sadanjosti, bie bolje i ono to e ti se kasnije dogoditi.

P. Koeljo, "Alhemiar"

1. Vidovnjatvo u Beogradu: od vraare do ekstrasensa

Veoma retke sposobnosti pojedinih ljudi, kao to su vidovitost, telepatija i prekognicija, predmet su parapsiholokih istraivanja. Zajedniki naziv ovih fenomena, ekstra senzorna percepcija (E. S. P. Extra sensory perception), ukazuje da se radi o jednoj vanrednoj percepciji koja ne zavisi od naih pet ula. Zvanina nauka jo uvek ne raspolae dovoljnim znanjem na osnovu kojeg bi objasnila ove veoma retke fenomene. Na drugoj strani sama parapsihologija veoma sporo napreduje i nije uspela da konstituie jednu optu teoriju parapsiholokih fenome-

na koja bi mogla da korespondira sa optom naunom slikom sveta. U svetu postoje instituti za parapsihologiju oko kojih se pletu razne mistine prie o vladama najrazvijenijih zemalja koje finansiraju rad instituta radi razvijanja tajnog oruja. Iako su parapsiholoka istraivanja veoma strukturirana i s razvijenom specifinom metodologijom koja ima naune pretenzije, sama priroda fenomena oteava postizanje znaajnijih rezultata. Naime, parapsiholoki fenomeni su veoma retki a eksperimentalne situacije esto ne dovode do rezultata poto ekstrasens nije u stanju da kontrolie svoje vanredne sposobnosti i izazove ih kada je to potrebno.1 Ovakvi zakljuci parapsiholokih istraivanja ukazuju na razlike izmeu okultizma i parapsihologije. Okultizam u svojoj teoriji zastupa ideju da su vanredne sposobnosti uroene svakom oveku, a da su tokom evolucije nestale. Vidovite osobe za koje se smatra da su nasledile ovaj "Boji dar", predstavljaju potvrdu ove teze. Na drugoj strani poto svi posedujemo isti potencijal, duhovnim razvojem bi se ove latentne sposobnosti revitalizovale u svakom oveku. I ne samo to, psihiki trening omoguio bi da se uspostavi kontrola nad "X-moima", kako ih je nazvao Kolin Vilson.2 Uspostavljanjem kontrole otvara se mogunost za njihovo praktino korienje to je ideal svakog savremenog okultnog sistema. Dovoljne su samo dve injenice na osnovu kojih se moe zakljuiti da je vidovnjatvo u Beogradu okultni a ne parapsiholoki fenomen. Prvo, "poplava" vidovnjaka, protivrei zakljuku parapsihologije da se radi o vrlo retkim sposobnostima, drugo svakodnevni tempo rada vidovnjaka s klijentima nije u skladu sa naveRizly M., Parapsihologija, Zagreb: Prosvjeta, 1981,16. Kolin Vilsonovaj termin uvodi kako bi oznaio psihike mogunosti oveka za koje veruje da predstavljaju sledei stupanj ljudske evolucije. Videti: Vilson K, Okultizam I i II, Beograd: Ateneum, (Biblioteka Janus: okultno, magijsko i mitsko u prolosti i danas), 1997.
2 1

denim zakljucima parapsihologije da ispitanici esto nisu u mogunosti da namerno izazovu svoje "vienje". Mogunost kontrolisanja, u ovom sluaju vidovnjake moi i njena praktina primena u ostvarivanju konkretnih ciljeva ukazuju da ih moemo tretirati kao okultne moi, odnosno, da ga moemo posmatrati kao drutveni i kulturni fenomen. Okultizam objanjava vidovnjatvo kao svojevrstan vid komunikacije u kojem je vidovnjak samo prijemnik informacija iz sfere koja se razliito poima kao Bog, Kosmika inteligencija, Via svest, a koju moemo uslovno nazvati sfera onostranog. Hrianstvo odbacuje svaku mogunost vidovitosti van boijeg uticaja, ali takoe odbacuje svaku okultnu praksu. Sveto pismo najavljuje lane proroke, udotvorce i mesije upravo u vreme pre drugog dolaska Isusa Hrista.3 Biblijski proroci, za razliku od lanih, ne koriste pomona sredstva ve govore u ime Boga i veliaju Isusa Hrista. Savremeni oblici vidovnjake prakse u Beogradu se jednim delom oslanjaju na tradicionalno vraarstvo ali u velikoj meri poprimaju nove, specifine karakteristike fenomena urbane kulture. U skladu s operacionalnom defmicijom okultizma koju sam dala u uvodu, pod vidovitou podrazumevam navodnu latentnu sposobnost vanulnog "gledanja" koja ukida prostorno vremenska ogranienja i omoguava komunikaciju s onostranim. Vidovite osobe kroz vidovnjaku praksu omoguavaju da i klijent, preko posrednika spozna ono to je u uobiajenim okolnostima nedostupno. Vidovite osobe poseduju navodnu sposobnost prekognicije ili vanulnog gledanja u budunost, sposobnost retrokognicije ili vanulnog gledanja u prolost, kao i mogunost nadnormalnog opaanja prostorno udaljenih misli, predmeta i dogaaja, to se jo naziva i telepatija, telestezija i teleskopija. Istraivanju vidovitosti pristupila sam ne postavljajui pitanje njene dokazivosti ili nedokazivosti. Da li je jedna osoba koja radi
3

Marko 13 : 22.

kao vidovnjak zaista i vidovita nije relevantno za moje istraivanje. Poznat je metodoloki ateizam u prouavanju religije, primenjiv u ovom sluaju, vidovite osobe tretiram kao da su vidovite, utoliko to postoje ljudi koji u to veruju i shodno tome se ponaaju. Taan broj osoba koje se bave ovim poslom4, teko je utvrditi iz vie razloga: prvo, veliki broj radi ilegalno, nije registrovan, ne reklamira se i dostupan je samo putem preporuke, drugo, teko je utvrditi i broj registrovanih vidovnjakajer Statistiki zavod ne raspolae tim podatkom. Oni se registruju u optinama a njihov tretman je kao i tretman svakog drugog privatnog preduzea, tako je ak i pomou kompjutera nemogue utvrditi njihov broj u svakoj optini. 1.1. "Lina karta" vidovnjaka: Do neophodnih podataka koji bi inili "linu kartu" trebalo je doi na osnovu razliitih izvora jer sami vidovnjaci veoma vode rauna o tome kako e se predstaviti. Na primer, neke ene su odbile da kau godinu roenja, druge obrazovanje, prezime, mukarci obino zanimanje kojim su se bavili pre nego to su poeli vidovnjaku praksu. Gotovo svi su se izjasnili kao pravoslavni i religiozni, s tim to su dve vidovite enske osobe svoju veru definisale kao veru u "neto kosmiko". Na osnovu tako nepotpune i neproverene "line karte" vidovnjaka pouzdano sam mogla zakljuiti: da je veina enskog pola, starosti od 30 do 55 godina, srednjeg ili nieg obrazovanja, pravoslavne veroispovesti. to se tie zanimanja kojim su se ranije bavili est odgovor je bio: uobiajena, obina, neto u administraciji, sve i svata, ili pak neki zanat (dve frizerke). Vojvoanska proroica Vesna bavila se, kako kae, modernim plesom i manekenstvom5 dok u tampi uglavnom pie da je bila trbuna Prilog br. 4. "I sami vidite da mi je fiziki izgled kontradiktoran od zanimanja" kae Vesna.
5 4

plesaica u nonim klubovima. Za vidovitu Branku jedan od mojih ispitanika tvrdi da je radila godinama u KIuzu a zatim, nakon to je ostala bez posla, prodavala vercovanu garderobu na tezgama u Bulevaru Revolucije. Kieopatra je na moje pitanje vezano za stepen obrazovanja rekla da je kliniki psiholog a u emisiji Exstravertno6 i u tampi7 tvrdila da je magistar psihologije. Magistrirala je u Zagrebu sa temom "Nimfomanija, bolest XXI veka". Naravno ovakve podatke je teko proveriti. Bilo je i nekoliko vidovnjaka koji su izjavili da imaju vie ili visoko obrazovanje. To su uglavnom osobe koje navodno poseduju bioenergiju a vidovitost je pratea pojava8. MirjanaDamjanovije radila, na primer, kao ekonomista u jednoj banci i sama napustila posao, neki od vidovnjaka su bez stalnog zaposlenja, pojedini su kao tehnoloki viak na Birou rada a pojedini su iskreno priznali da im vidovnjaka praksa prua ekonomsku sigurnost kakvu nije mogao da im prui ni jedan posao do tada. Za sve je karakteristino da su se pre profesionalnog bavljenja vidovnjatvom bavile kao hobijem. Kae se "Niko nije prorok u svom selu". Nekoliko naih vidovnjaka, kao npr. Rua, Venesa, Zagorka Jovanovi-Maca9 rade u inostranstvu, na drugoj strani vidovita Bugarka Lila, mama Keti (Bugarska), Lav German (Rusija), Bulgakov povremeno ili stalno rade u Beogradu. Nakon 2000. godine i inicijative za donoenje Zakona kojim bi se zabranila vidovnjaka praksa veina je, i pre donoenja Zakona naputala Beograd i svoju praksu nastavljala u Republici Srpskoj. Kao vidovitu osobu koja se razlikuje od ostalih vidovnjaka a me-

6 Televizija Novi Sad, snimak emisije nalazi se u mojoj video dokumentaciji.

7

, 8. maj 1995, godina VI br. 237. 8 Bioenergetiari su, na primer, Darko Jovanovi, Duan Moraa, Milena Gligorin, Mirjana Damjanovi i drugi. 9 Venesa radi u Parizu a Zagorka Jo vanovi u Diseldorfu kao vraara.

Duga, br. 1616, Beograd, 1995, 78; Svet 17. februar 1995; Vreme

u prvima je stekla popularnost svakako bi trebalo izdvojiti Vavu. Naime, ona je imala specifinu medijsku vidovnjaku praksu i nikad nije radila s klijentima. Specijalizovani asopisi osim to reklamiraju i promoviu na razliite naine vidovnjake koji imaju svoje "agencije" i rade s klijentima, lansiraju i "nevidljive" vidovnjake kao to je proroica Roksanda Lukas. Naravno, radi se o pseudonimu Beograanke koja nije elela da otkrije svoj identitet, ivi obinim ivotom, zaposlena je, ima porodicu i unuie a najavila je pri tom da e redakciji otkriti svoj identitet kada ode u penziju. Ovo je posebno zanimljiv primer medijskog vidovnjatva iza kojeg ne stoji profit kao motiv, osim ako se ne radi o poveanju profita samog asopisa. Roksanda pie redakciji i prenosi vizije koje je imala u susretu sa prijateljima, roacima, komijama kao i vizije u vezi s ljudima koji su telefonirali redakciji sa eljom da kontaktiraju proroicu.10 Dakle, slike u "linim kartama" vidovnjaka su prilino arolike ali mogu se izdvojiti tradicionalne vraare, "biblijski tipovi" koji se pozivaju na "Boiji dar" u vidu vidovitosti ili bioenergije, izmiljeni, nepostojei proroci kao produkt medija, izdavaa ili samog reima Slobodana Miloevia. "Ordinacije" vidovnjaka su se mogle nai irom Beograda. U zavisnosti od popularnosti, statusa i navodne uspenosti zavisio je izbor lokacije i ambijent. Oni "uspeniji" i popularniji iznajmljivali su stanove ili hotelske sobe u centru grada, dok su manje uspeni obino ordinirali na periferiji u iznajmljenim ili svojim stanovima, lokalima razliite namene, pa ak i prostorijama mesne zajednice ili kunog saveta. Nailazila sam na veoma arolike scenske prostore od sterilnih hotelskih soba, oskudno opremljenih iznajmljenih stanova, privatnih stanova nimalo prilagoenih novoj delatnosti do "raskonih" ordinacija, pretrpanih religijskim pravoslavnim simbolima, statusnim simbolima i fotografijama vidovnjaka s poznatim linostima iz sveta estrade,
10

politike i umetnosti. Sve oko njih, pa i njihov kompletni image upuuje na nedvosmislene poruke o onima koji zarauju naplaujui velike sume novca, do onih kojima je vidovnjatvo nain da preive ili obezbede sebi posao s pristojnom zaradom. 1.2. Kako se postaje vidovnjak: Vidovnjaci najee izjavljuju da su "dar" stekli roenjem. Veina je, naime, odgovorila da se radi o uroenoj sposobnosti. Ona je ili nasledna11, esto iskazana u najranijem detinjstvu ili ranoj mladosti, ili neka predispozicija otkrivena kasnije sasvim sluajno. Luna je npr. regresoterapijom saznala da je u jednom od prolih ivota bila proroica, Lidiji je horoskop potvrdio vidovitost za koju je bilo indicija ali i otkrio posedovanje bioenergije. Veina je u detinjstvu ili bila bolesna ili doivela neku nesreu. Radi se obino o nekoj tekoj bolesti koju lekari nisu mogli da dijagnosticiraju, kao u sluaju Marine i Branke (klinika smrt u petoj godini ili u treem mesecu ivota). Branku Simi od sigurne smrti kako su lekari tvrdili spasila je baka, inae i sama vidovita, govorei da su u njenu bolest bili "umeani avoli". Sluaj Kleopatre posebno je zanimljiv, nakon pada s jednog visokog drveta u detinjstvu postala je vidovita. Naravno toga nije bila svesna sve do jednog udnog dogaaja u umi. Naime, dok se igrala s decom, u jednom trenutku ostala je potpuno sama i videla-siluetu oveka s bradom, misli da je to bio sv. Nikola.12 Saoptio joj je tom prilikom da je predodreena da pomae Ijudima tako to e videti

udo br. 24, godina II, 1. januar 1999, 6-7.

11 Kao, na primer, u sluaju Branke Simi, Irene uber koja je dar vidovitosti nasledila od svoje bake, uvene beogradske predratne proroice Ivone sa Vltave, ije je usluge navodno koristila i kraljevska porodica Karaorevi. Branka Simi izdala je autobiografiju, Zvezdano oko, Beograd, 1994, 8. 12 Citat iz emisije u kojoj iznosi ovaj doivljaj i obraa mu se sa ika Nikola.

njihovu sudbinu. lanak povodom suenja Kleopatri, meutim objavljuje njenu izjavu na sudu da je preivela kliniku smrt nakon koje je usledila amnezija.13 Brojni su primeri iskazane vidovitosti u najranijem detinjstvu koja je zbunjivala a esto i plaila okolinu.14 Vidovnjaci koji smatraju da im je vidovitost data kao neki dar, esto potenciraju da se odnose prema njemu kao to bi se, recimo, odnosili prema izuzetnom talentu za slikarstvo, muziku i drugo. Uglavnom se veruje da je vidovitost "dar od Boga" koji se ne sme odbiti, u smislu "poziva" koji esto ima mesijansku konotaciju. Pitala sam da li i "darodavac" postavlja neke posebne zahteve? Samo tri vidovnjaka mi je odgovorilo da su jedini uslovi: da nikad ne gledaju sebi i da ne naplauju usluge. Zanimljivo je da ovi vidovnjaci nisu imali prijavljenu agenciju, znai, radili su ilegalno. Takoe nisu imali ni odreenu tarifu ve klijent sam odreuje koliko e novaca ostaviti, po narodnom verovanju "valja se". Kada sam pitala nae najpoznatije vidovnjake da li znaju za ovo pravilo, veina je odgovorila da je to moglo vaiti ranije ali danas su veoma skupi trokovi rada agencije i marketinga i zato naplauju odreeni iznos. Radi se oigledno o elementu preuzetom iz tradiconalnog vraarstva koji je doiveo, u veini sluajeva, potpunu modifikaciju u skladu sa trino-ekonomskim zakonima. 1.3. Tehnike: Vidovnjacima je bilo teko da mi opiu i objasne nain na koji "vide". To je izuzetan doivljaj koji se ne moe opisati i za njih je jo uvek tajna. Odgovori bi se mogli svesti na dva tipa: 1) oni koji tvrde da vide u slikama, "kao kad ubaci kasetu u video, gleda i prepriava film". Vidovnjaci koji govore o vizijama daju shne opise s tim to naglaavaju da je potrebno te vizije tumaiti. 2) oni koji tvrde da se radi o informacijama koje
13 14

su njima upuene ali ne znaju njihovo poreklo. Mogunosti su razliite: iz astrala, od Boga, od neke Kosmike inteligencije. Samo uspostavljanje komunikacije je kontrolisano. Meutim, informacije stiu nekontrolisano, reprodukuju se spontano, bez razmiljanja, to je kontradiktorno sa tvrdnjom veine da vode rauna o tome ta saoptavaju klijentima. Iako neki imaju i spontane vizije i "vienja", to ne iskljuuje sposobnost da se one izazovu kad god se ukae potreba. Spontane vizije se objanjavaju kao trenuci u kojima sam "poiljalac" informacija ima potrebu da je vanredno saopti. Najei primeri su u sudbonosnim situacijama koje se tiu cele grupe, naroda ili oveanstva. Veini vidovnjaka nije potrebna ni posebna koncentracija za uspostavljanje kontakta, niti posebni uslovi u okruenju. Vidovnjaci koji rade u agenciji Ramovi, na primer, Marin Cvijovi, Violeta koriste nekoliko sekundi koncentracije za uspostavljanje kontakta. Nain na koji to radi Cvijovi, teko je opisati, ne znam ta se deava na mentalnom planu ali ono to su gledaoci mogli da primete na televiziji, moe se ukratko opisati: sklopljene ruke kao prilikom molitve samo u poloaju iznad glave i blago vibriranje tela. Jedna grupa vidovnjaka kao to su Kleopatra, Ljubia Trgovevi, Vesna, Violeta Buri i Violeta ari rade najee putem linog kontakta. Pri tom klijenti mogu dobiti i informacije o drugim osobama ako donesu fotografiju ili "beleg" osobe. Oni svoje sposobnosti javno demonstriraju na televiziji, radiju, u tampi i pritom uspostavljaju kontakt s klijentom telefonom ili koristei pisma s fotografijama. Potrebno je da na fotografiji budu jasno istaknute oi. Veina, dakle veruje u svoju sposobnost prekognicije i na daljinu. Zoran Pakaki, na primer, utvruje i skida crnu magiju telefonskim pozivom.15 Emisija "Oko ogledala"16, omoguuje i lini ali i javni kontakt s vidovnjakom.
15

Duga, br. 1616, Beograd, 1995,78. Simi B., Zvezdano oko, izdanje autora, Beograd, 1994, 8.

16

Tajne, br. 10, Beograd, 1994, 31.

Emisija je najpre prikazivana na TV Politici a zatim i na TV Pinku.

Druga grupa vidovnjaka koristi gledanje u karte, najee tarot, pasulj, talog kafe, znai klasine tehnike gatanja. Meutim, gotovo svi naglaavaju da im ova sredstva slue samo da bi se usredsredili. Ireni ubert karte slue kao putokaz, ona navodno vidi energetski fluid klijenta i svojom nadarenou taj fluid pretvara u slike i simbole. Odreenim tehnikama intuitivnog navoenja otkriva ta je "nesvesno" u oveku. "Karte su prenosioci inicijativne energije koja se nalazi u dui klijenta i u mom oku", kae Irena ubert. Neki vidovnjaci koriste i kombinaciju razliitih tehnika kao to su: numerologija (procenjivanje na osnovu datuma roenja, posebnim sistemom sabiranja brojeva), radiestezija i ve pomenute tehnike koje su koristile i tradicionalne vraare: pasulj, karte, talog kafe, konac ili beleg u ai vode i drugo. Vidovnjaci ne mogu ili ne ele da "vide", bilo je teko napraviti razliku, ljudima koji imaju negativnu energiju, ljudima koji ne veruju u fenomen vidovitosti ve dolaze iz radoznalosti da provere njihove sposobnosti. Postoje i takvi koji navodno imaju snanu energiju, "zatvoreni" tipovi ljudi kojima oni ne mogu da "gledaju". 1.4. Praksa: Primarna delatnost vidovnjaka je proricanje budunosti. Pored esto navoenog razloga postojanja problema, to je i najei razlog odlaska kod vidovnjaka koji klijenti navode. Upravo da bi saznali ta e se dogoditi ak i u veoma dalekoj budunosti ili ako je u pitanju konkretan problem, vidovnjak treba da kae kako e se on razreiti, da ponudi neko objanjenje s obzirom da klijent esto nema racionalno objanjenje za svoje nedae. U proricanju budunosti vidovnjaci su vrlo obazrivi ali i kontradiktorni, nastoje istovremeno da otvoreno sve kau klijentu, a na drugoj strani pokuavaju da preute ili bar ublae najtraginije dogaaje. Miljenja samih vidovnjaka su vrlo podeljena. Neki smatraju profesionalnom dunou da upozore klijenta na loe dogaaje u budunosti jer, iako veina veruje u nepromenjivost sudbine, neki tvrde da uvek postoji otvorena mogunost izbora,

ako klijent napravi pravi korak moe i da izbegne nepoeljne dogaaje. Samo proroanstva (mislei pri tom na proroanstva velikih proroka) ostaju nepromenjena, tvrdi Lav German.17 Drugi pak smatraju da se sudbina ni na koji nain ne moe izbei i loe stvari koje "vide" ne saoptavaju klijentu. Lidija je, na primer, prestala da se bavi proricanjem budunosti jer smatra da su osobe koje dou s namerom, da saznaju budunost, unapred predisponirane da se ponaaju u skladu sa proroanstvom. Navela je primer iz prakse oveka kojem je saoptila da e se razvesti kada nije bilo nikakvih nagovetaja o tome, doivela je ak i neprijatnu reakciju sa njegove strane, da bi posle nekoliko meseci doao da potvrdi proroanstvo. Vidovnjaci sem "gledanja" u budunost "gledaju " i u prolost i u sadanjost. Naime, kako kae Violeta, to je dobar nain da klijentu pruite sigurnost da ako mu pogodite stvari iz prolosti, naroito one neprijatae koje je pokuao da sakrije i od sebe, bie ubeen i u ono to ete mu rei o budunosti. Sem toga, na taj nain mogu da nam razjasne i nama nejasne ili nepoznate dogaaje iz prolosti i sadanjosti. Pojedinci kao, na primer, Mirjana Damjanovi, Ljubia Trgovevi, Buba i Desa veoma uspeno pronalaze nestale stvari i lica18. Zahtevi za ovakvim tipom vidovitih usluga su u toku rataih i poslerataih godina bili brojni. Ovo su veoma delikatai sluajevi u kojima je na vidovnjaku velika odgovornost kada esto mora da saopti da osoba za kojom se traga nije vie iva. Mnogobrojni su i suprotai primeri, po reima Mirjane Damjanovi i Ljubie Trgovevia, kada je njihovom vidovitou vraena srea i nada u mnoge porodice koje su verovale da nikada nee pronai svoje najblie.
17

Buba je odgovarala na pitanja italaca u asopisu Tree oko u toku 1992. godine Posebno u broju od 11. avgusta odgovara na pitanja o nestalim licima.

18

Veitifenomeni br. 2 , 1998. 48

1.5. Crna magija: Gotovo svi vidovnjaci su izjavili da uspeno otkrivaju uticaj crne magije19. Meutim, razliito je shvataju a veina je ne samo uoava ve i otklanja njeno negativno dejstvo. Neki vidovnjaci su specijalizovani za tu vrstu delatnosti kao, na primer, Ljubomir Todorovi, Lav German, koji sebe naziva belim magom, zatim Marina, Branka i drugi. Empirijski materijal koji se odnosi na crnu magiju veoma je neujednaen. Svi ispitanici, i vidovnjaci i klijenti, govore o tome ali esto veoma povrno i nepotpuno. U takvim sluajevima ispitiva je prinuen da uloi veliki napor kako bi razluio u prii informatora sluano, vieno i doivljeno. Pri tom je neprestano bila prisutna i kod vidovnjaka i kod klijenata izvesna doza mistifikacije. Prvi su, imala sam utisak, neke podatke preutali, neke interpretirali pogreno jer i sami malo znaju o tome, a neke (pod izgovorom da se radi o profesionalnoj tajni) izbegavali da ispriaju. Klijenti su pak, esto odbijali da o tome govore napominjui da su to veoma opasne stvari, dok oni koji su imali iskustva s tim, smatraju da ne treba odavati same postupke otklanjanja crne magije jer bi se moda ponitilo njihovo dejstvo. Veina vidovnjaka veruje u postojanje i dejstvo crne magije. Samo tri vidovnjaka su se izjasnila da ne veruju u njeno mogue dejstvo, da je to praznoverica "prostog naroda". Oni naime veruju u dejstvo neke nedefinisane negativne energije koja se moe sresti kod svakog oveka. Najslikovitiji primer za to je kad osetite neprijatnostuneijemprisustvua da to nema neko racionalno objanjenje. Meutim, i ovi vidovnjaci istiu da im veliki broj Ijudi dolazi s pitanjem da li su pod uticajem crne magije. Neke je teko ubediti u suprotno jer, kako obino kau, imaju sve "simptome". Naglaavam da sam do informacija o crnoj magiji dolazila putem intervjua sa vidovnjacima i klijentima, kao i putem tamPisma italaca, prilog 3. Napisi o crnoj magiji u tampi, videti priloge: 1, 2, 3.
19

pe20. Sva moja nastojanja da doem u kontakt s nekim crnomagiarem ostala su bez uspeha. Oni su jo uvek, iz razumljivih razloga, u pravom smislu rei "okultni". Vidovnjaci "vide" ne samo osobu koja je crnomagijski delovala ve i samu tehniku. Potvrda njihove, vidovitosti je, kako obino kau, kada klijentu tano opiu mesto na kojem se nalaze "nabaene ini" a oni to zaista i pronau. Moram priznati da mi je ovu priu potvrdio mali broj klijenata, dok su ostali uli sline prie (da se to dogodilo na primer prijatelju njihovih prijatelja itd). ei su bili primeri da sami klijenti pronalaze "neke udne stvari tamo gde im nije mesto", nestaju im delovi garderobe itd. Kleopatra konstatuje da je danas pomodarstvo baviti se crnom magijom i da su na 90% njenih klijenata "nabaene neke ini". Na osnovu televizijskih i radio kontakt emisija21, pisama italaca u tampi22, stie se utisak da je pitanje crne magije primarno pitanje koje esto postaje bitnije od proricanja budunosti. U toku istraivanja esto su, kao na primer, Branka Simi, sami vidovnjaci i pre nego to im postavim to pitanje poinjali priu: "Znate danas je crna magija veliki problem". Poredei s rezultatima ispitivanja klijenata dobila sam neto drugaiju sliku. Naime, veina nije sigurna da li veruje u dejstvo crne magije, veliki broj veruje dok je najmanje onih koji ne veruju (tabela br. 1). Takoe, najmanji je broj onih koji su bili pod uticajem crne magije dok je broj onih koji ne znaju (znai ostavljaju mogunost da moda jesu), kao i broj onih koji kategorino tvrde da nisu, isti (tabela br. 2).

Videti priloge 1, 2 i 3. Video dokumentacija za potrebe magistarskog rada. 22 Tajne, br. 17, god. VI, Beograd, 1995. god. od 48 pisama, 28 je dobilo odgovor Zorana Pakakog da se radi o crnomagijskom delovanju. Prilog u dokumentaciji br. 3.
21

20

Tab. 1 Da li verujete u dejstvo crne magije? Da Ne nisam siguran 30 27 5 nije se izjasnilo 8 Tab.2 Da Ii ste nekad bili pod uticajem crne magije? Da Ne Ne znam 10 20 20 nije se izjasnilo 10 Na osnovu objanjenja ispitanika uoila sam postojanje dve koncepcije, koje nisu jasno razgraniene. 1) Crna magija je praktina aktivnost nabacivanja ini na razliite naine, u nameri da se izazovu negativni efekti. 2) Crnu magiju shvataju kao negativnu energiju koja moe mentalnim putem biti usmerna ka odreenoj osobi kojoj se eli naneti zlo. Vidovnjaci obino pod crnom magijom podrazumevaju kombinaciju ova dva koncepta dok bi se odgovori klijenata mogli svesti na tipian odgovor ukratko formulisan kao veliko ljudsko zlo koje vodi do postizanja linih ciljeva. Jedan ispitanik, na primer, smatra da je crna magija "amalgam, algoritam ljudske muke i gluposti. 'Brljanje' po dragocenim izvorima individualne i grupne energije. Dobrovoljno i zlonamerno zagaivanje loim oseanjima, mislima i delima ljudskih raspoloenja, odnosa i sudbina." Repertoar crnomagijskih delovanja je veoma raznovrstan, pomenuu samo najzastupljenije postupke. To su, pre svega, razliiti sluajevi tzv. "nagazne magije" koja se sastoji u stavljanju odreenih predmeta ili materija kao to su igla, krv neke ivotinje (crni petao, pas, maka), menstruaciona krv, na mesto na koje "rtva" mora sigurno da nagazi (prag, kapija). Stavljanje ovih magijskih sredstava u jelo, pie ili na odreeno mesto s ko-

jim je "rtva" u neposrednom kontaktu. Spaljivanje kose, noktiju, delova garderobe, ostataka hrane, klasini su primeri crnomagijskog delovanja. Kao posebno efikasni koriste se predmeti koji su bili u vezi s pokojnikom. To su, pre svega, voda u kojoj je okupan umrli, prsten pokojnika, zemlja s groba, neki deo odee koji se koriste za "progledavanje" i "zatvaranje". Ovi postupci mogu biti kombinovani u jednom crnomagijskom ritualu a mogu se i samostalno izvoditi. Opisau samo najtipinije. Vidovnjacima je omiljena tema "Vudu magija" koja je kod nas zastupljena u vie oblika. To nije samo bockanje lutkica iglama i pojava zombija. Moe se manifestovati kao nagazna, takozvana mrtva voda koja priziva negativnu energiju. Kada osoba nagazi na tu vodu "energija se naljuti". Najtipiniji nain je zakopavanje predmeta u grob, pri kome se izgovaraju sledee rei: "Kao to ovaj mrtvac ne moe bez zemlje, tako taj i taj ne moe bez mene". Jedna od vrsta crne magije je zakljuavanje seksualnog partnera, kae specijalista za crnu magiju ore Kaurin.23 Kao neka vrsta vudu magije, praktikuje se slanje ive. Osoba stavi ivu ispred sebe i namenjuje je "rtvi". Ovaj ritual ima za cilj da iva doe do srca, kada po verovanju nastupa smrt. "Progledavanje" se vri tako to devojka kroz prsten koji je pripadao pokojniku ili donji ve pogleda eljenu osobu. "Zatvaranje" se najee vri pomou katanca, tako to se lik eljene osobe, pri tom to moe biti i fotografija, provue kroz otvoreni katanac a zatim zatvori odnosno zakljua, zakatani, uz izgovaranje odreenih reenica, "da bude to i to", kojima se namenjuje dejstvo crne magije. U Zemunu, po reima vidovite Lidije, radi ena koja obavlja ovaj crnomagijski ritual za potrebe klijenata. Lidija se sama uverila kada ju je ova osoba pozvala da dode i "oisti" je od negativne energije usled koje su njenoj porodici poele da se deavaju nedae. Meutim, nije elela da mi omo23

Metro, 27. decembar 1994, 9.

gui kontakt sa ovom enom. Rekla mi je da se radi o mlaoj eni, oko 35 god. koja radi na tzv. spajanju, zakljuavanju, dosta se reklamira i ima brojnu klijentelu. Primer je znaajan jer ilustruje verovanje da crna magija ima "bumerang" efekat, naime, da se na odreene naine vraa onome ko je izveo ili naruio ritual. Zatvaranje se vri i pomou dve polovine jednog predmeta. Najee su to glava i trup slepog mia, razdvojena detelina sa etiri lista, neki deo ili konac iz odee, tako to se jedan deo nad kojim je uraen ritual uije u jastuk ili postavu garderobe koja pripada "rtvi" a drugi deo uva osoba koja eli da postigne crnomagijski cilj. Stavljanjemagijskihsredstavakao to su najee menstrualna krv ili tri kapi krvi iz levog palca devojke, zatim prah spaljenih dlaka, noktiju, neista voda, u jelo ili pie. U ljubavnoj magiji cilj je da se omaija izabranik ili izabranica, dok se na iste, navedene naine moe izazvati i bolest ili neka nesrea. Spaljivanje kose, noktiju, delova odee "rtve" moe imati razliite ciljeve koji se formuliu a prilikom obavljanja rituala i namenjuju. Prskanje magijskim tenostima, najee se vri korienjem neiste vode u kojoj je okupan umrli, krv neke neiste ivotinje, tako to se poprska ili sama "rtva" kad ne vidi, ili neki deo njene odee, vrata ili ulaz u kuu. Klijenti i neki vidovnjaci koji su se specijalizovali za pronalaenje crnomagijskih predmeta najee su navodili da su to igle, konci, kosa, crno peije, zakopani na ulazu u dvorite ili ispod praga, zaiveni u garderobi, jastuku ili jednostavno ostavljeni na mestima u kui koje je teko otkriti. Veina vidovnjaka navela je da su esti sluajevi ljubavne magije koja se moe okarakterisati kao crna magija. Pri tom se koriste ve navedeni rekviziti kao to su menstrualna krv, progledavanje kroz prsten koji je pripadao pokojniku, vezivanje ili tzv. spajanje u kojem se pomou konca, katanca, ili nekog drugog predmeta koji ima svojstvo da se otvara i zatvara, crnomagijski deluje na osobu suprotnog pola sa razliitim ciljem u zavisnosti

od sluaja. Na primer, ena "vee" svog mua da ne bi mogao da ini preljubu, devojka uini da se mladi, koji naravno nije pre toga pokazivao nikakvo interesovanje za nju, zaljubi ili oeni s njom, ljubavnica istu tehniku primenjuje da bi rasturila neki brak i svog ljubavnika vezala samo za sebe itd. Veina vidovnjaka se slae da nije toliko bitno ta se radi, ve je bitna mentalna energija koja se pri tom koncentrie na ono to se eli postii. Navedeni primeri se po pravilu najee odnose na enski rod kao rezultat stereotipa da su ene "sujevernije" od mukaraca i da je magija njihova sfera. Uzimajui u obzir da vidovnjaci imaju najbolji "uvid", pokuala sam da saznam ko se najee bavi crnomagijskom praksom, a zatim koliko se potuju odreena pravila u obavljanju rituala koja su bila poznata u tradicionalnoj kulturi. Konkretno, da li se potuje odreeno vreme kada se obavljaju a to je uglavnom "gluvo doba" noi, kao i mesto na kojem se izvode. Odgovori na prvo pitanje su bili neodreeni tipa, svi, svi zli ljudi, svi ljudi na neki nain hendikepirani koji svoje ciljeve ne mogu da ostvare uobiajenim sredstvima, svi ljudi koji patoloki zavide drugima na uspehu, novcu, lepoti, dobrom ivotu. Violeta Buri je npr. konstatovala, "ima mnogo ljudi koji se time bave. U Bibliji pie prepoznaete ih po oiljku na licu", smatra da se time ne bavi radnika klasa i srednji stale, "samo ljudi koji nemaju nita ili imaju previe su spremni na sve". Ima i onih, naroito meu mladima, koji cmomagijskom delovanju pribegavaju iz radoznalosti i neznanja, smatraju vidovnjaci. Odgovor na drugo postavljeno pitanje, koji se tie vremena i mesta izvoenja rituala, uglavnom je glasio da se ne bira vreme, vano je da se ritual obavi u potpunoj tajnosti a najpogodnije vreme za to je no. to se tie mesta, takoe nema pravila koja bi se potovala, vano je da se to obavi tajno da niko ne vidi. Vidovnjaci koji pod crnom magijom podrazumevaju negativnu energiju smatraju da se mentalnim putem negativne misli ubacuju u sferu nesvesnog ili podsvesnog rtve. Cma magija se

usmerava na nae "nesvesno" bie i kao da se ubacuje neki program. Svesna intervencija, u takvim sluajevima, je oteana a esto i nemogua. Paralisani su mehanizmi racionalnog promiljanja i pojavljuju se mnogi iracionalni strahovi. Rituali sami po sebi ne mogu imati nikakvog dejstva, vana je mentalna energija koja se usmerava i pogaa svoj cilj na taj nain to oduzima energiju osobe. Postoje hipersenzibilne osobe koje su veoma podlone uticajima negativne energije. Kako smatraju neki vidovnjaci upravo je snaga koju poseduju misli i emocije ta nemerljiva energija koja ne "priznaje " prostorno-vremenske zakonitosti. Ovakvo shvatanje crne magije tipino je za one koji se bave bioenergetskim tretmanima a vidovitost im je sporedna delatnost, kao to su Mirjana Damjanovi, Duan Moraa, Lidija, Zoran Pakaki i drugi. U skladu s tim je i njihov specifian nain otklanjanja crnomagijskog dejstva. Naime, koristei svoju bioenergiju oni vre obnavljanje oteene aure i vraaju oduzetu energiju klijentu. Kao poseban vid crne magije i vidovnjaci i klijenti pominju prokletstva. Uglavnom se govori o nasleenom prokletstvu nekoliko generacija unazad. Naime, neki predak je ili uinio loe delo koje je ostalo nekanjeno pa generacije ispataju "okajavajui grehe" ili je crnom magijom izazvana nesrea koja se zatim prenosi s kolena na koleno. Ako je crna magija veoma jaka, kao to se veruje za vlaku magiju, ona zahvata i sve sledee generacije i prerasta u porodino prokletstvo. Klijent Jovica Maksimovi, svedoi nakon evidentnih pokazatelja "shvatio sam da neto nije u redu i da je to "onostrano", proitao sam u "Treem oku" lanak o Ljubomiru Todoroviu.... "24 Nikad se ne zna tano kad e prokletstvo "oiveti", veruje se samo da ako se ne uradi neto na otklanjanju zahvata i naredne generacije. Posle uspeno obavljenog tretmana klijent izjavljuje da e sponzorisati istraivanje crne magije i paranormalnih pojava, Tree oko, 4. septembar 1994, 54.
24

Prokletstvo, sem individualnog i porodinog moe biti i kolektivno, prokletstvo celokupnog naroda. Nedae koje su zadesile nau zemlju neki vidovnjaci "vide" kao prokletstvo srpskog naroda. Tako pored mita o naslednom kolektivnom grehu zbog kojeg je na ceo narod baeno prokletstvo, paralelno postoji i mit 0 predakom prokletstvu koje je rezultat crnomagijskog delovanja. Iako se verovanja u dejstvo crne magije revitalizuju, znatno je redukovana ritualna praksa uglavnom preuzeta iz nae tradicijske kulture. Meutim, nekoliko vidovnjaka smatra da su savremene tehnike "Silva metod" i "Ekskalibur" takoe neka vrsta crnomagijskih tehnika jer se putem vizuelizacije, usmeravanjem mentalne energije proizvodi eljeni efekat koji esto moe biti veoma negativan za osobu koja se vizuelizira. Kao to sami "silvanci" tvrde da tehnikom vizuelizacije mogu da dijagnosticiraju bolest 1 da je zatim lee usmeravanjem mentalne energije, tako isto mogu, smatraju neki vidovnjaci, i da izazovu bolest, ili utiu da se osoba na odreeni nain ponaa. O tome e biti vie rei u poglavlju posveenom spiritualnim sistemima. Postavlja se pitanje na koji nain savremeni ovek u urbanoj kulturi saznaje za ove crnomagijske rituale? Najei odgovor je bio putem medija, zatim od starijih ena, neki klijenti su prvi put saznali od samih vidovnjaka koji su im navodno, "videli" i opisali uticaj crne magije. Sami vidovnjaci su pak navodili primere da esto mlade devojke nakon to proitaju u tampi, iz radoznalosti isprobavaju razne metode crne magije. Vidovnjacima se obraaju za pomo navodno kad shvate da to nije igra i ele da anuliraju njeno dejstvo. Naila sam na nekoliko takvih primera pria o devojkama koje ne mogu da izdre patoloku opsednutost mladia kojeg su same "omaijale". Veruje se da osoba pod uticajem crne magije moe da se razboli. Meutim, to je bolest koju lekari ne mogu da dijagnosticira-

ju jer je objektivno klinika slika dobra. Osoba se, naprotiv, fiziki osea iscrpljeno, gubi na teini a ukoliko se crna magija ne ukloni nastupaju i veoma teka oboljenja.25 esto se bolovi ili generalna fizika slabost deavaju periodino uvek u isto vreme. To je znak da se radi o programiranoj magiji, kako kae Darko Jovanovi.26 Klijent S. D. ispriao mi je sluaj svoje roake koja je u toku trudnoe svake veeri posle 20 asova oseala uasna guenja iako su lekari tvrdili da je trudnica zdrava a trudnoa normalna. Reenje problema nastupilo je posle posete hodi koji radi u Beogradu. Naime, hoda je otkrio da je na trudnicu baena voda u kojoj je okupan pokojnik, navodno, od strane neke kominice. Vidovnjaci, iako znaju o kome se konkretno radi to ne govore ili nagoveste na osnovu nekog opisa o kojoj se osobi radi i ostave klijentu da sam zakljui. Brat i sestra iz Vrca s kojima sam razgovarala ispred "ordinacije" Branke Simi, kau da je cela njihova porodica ve godinama pod crnomagijskim delovanjem kominice. Kod Branke dolaze godinu dana. Nisu ranije verovali u vidovnjake i crnu magiju. Sestra ve sedam godina, jednom meseno, uvek pre podne osea bolove u nogama, rukama, vratu tako intenzivne da ne moe da ustane iz kreveta. Ila je na sve mogue preglede i lekari su konstatovali da nema nikakvih organskih poremeaja. Branka im je pogodila da u kui ivi njih troje, etvrti lan je umro a da lekari nisu ustanovili uzrok smrti. Inae i majka se esto osea bolesno kao da joj je oduzeta snaga. Ispitanik zakljuuje da je veoma udno i kod sestre i kod majke, da se bolest pojavi u isto vreme, da izvesno vreme traje i odjednom sama od sebe prestane. Sestra sem toga ne moe ni da se uda, izgubila je posao. Pre godinu dana Branka im je otkrila da se radi o crnoj magiji, da je sestri "uraeno" pomou kose. Sami ispitanici Da nastupaju veoma teka oboljenja tvrdi, na primer, vidovita Lila, asopis Vidovnjak, br. 2, Beograd: BISI, 1994, 20. 26 Tree oko, 19. april 1994,54.
25

tvrde da esto nalaze ispod prozora neke krpe i svee, Branka im, meutim, to nije pomenula. Dobili su hamajliju i zapis, primetili izvesno poboljanje ali se posle izvesnog vremena sve vratilo na staro. Slinim primerima obiluje praksa veine vidovnjaka. Indikativno je ako se u kontinuitetu deavaju negativne stvari na svim ivotnim poljima, ako osoba i pored uloenog napora i oiglednih sposobnosti ne uspeva da zavri poslove, stagnira ili pak nazaduje. "Ako se za roendan, slavu, svadbu neko iznenada razboli, ako ima izrazite bolove, tegobe, s velikim procentom se moe tvrditi da je re o crnoj magiji",27 kae Darko Jovanovi. Crna magija usmerena na jednu osobu odraava se na sve lanove porodice. Poinju este svae, netrpeljivost u kui, rezultat su razvodi, ubistva nesreni sluajevi, alkoholizam i drugo. "Simptomi" crne magije su neobjanjivi gubitak novca, prijatelja, "crne misli" koje prodiru iz nesvesnog u svesni deo linosti bez mogunosti da se lako odagnaju a vremenom postanu stvarnost. Klijenti koji su bili pod uticajem crne magije govore samo o posledicama. Realnog uzroka po pravilu nema, sve je poelo odjednom i nita se ne moe racionalno objasniti: "bili smo idealna porodica, imali po svemu idealan brak"; "sve nam je dobro iio poslednjih godina, sagradio sam kuu, posao je cvetao, a onda odjednom sve stalo, dete se rabolelo"; "divno smo iveli dok se nije oenio. To vie nije bio na sin. Potpuno je promenio ponaanje."; "mu me napustio iako me jo uvek voli kao i ja njega, ali kad smo zajedno svaamo se, kad smo razdvojeni eznemo jedno za drugim". 1.5.1. Otklanjanje crne magije: Brojne su reklame vidovnjaka u kojima se navodi da uspeno "skidaju" crnu magiju.28 Neki vidov27 Tree oko, 19. april 1994, 54. Slina navoenja mogu se nai na vie mesta u pomenutim asopisima. 28 Tree oko, 19. april 1994, 54. Videti priloge 1, 7.

njaci su se ue specijalizovali kao npr. ore Kaurin koji otklanja vudu magiju. Nakon to otkriju uticaj crne magije, glavni deo posla veine vidovnjaka je da otkloni njeno dejstvo. Kaem, glavni deo posla, jer obino, ve u prvom susretu, vidovnjak otkrije njeno dejstvo a zatim slede tretmani otklanjanja koji esto traju i po godinu i vie dana. Razlog koji navode vidovnjaci je verovanje, odnosno, njihova konstrukcija koncepta crne magije po kojem se crnomagijski rituali obnavljaju posle izvesnog vremena. Primer ene iz Vinjike Banje koja kod Branke Simi dolazi esto na "kontrole", a kad je obavljen razgovor s njom dola je navodno zbog obnovljenje crne magije. Opisau ovaj sluaj iz prakse jer e biti korien i u analizi. Naime, radi se o eni preko 50 godina, njen sin je "doveo u kuu" neku devojku i od tada se ponaa "nenormalno". Izbegava kontakt s roditeljima iako ive u istom stanu, a kada do njega doe uvek se zavri svaom, pretnjama, jednom ak i nasrtajem na oca. "Nije vid'o dalje od nosa, zbog nje je i na posao prestao da ide". Branka je otkrila da su devojka i njena majka "bacile" crnu magiju na njenog sina. Dobila je amajliju od Branke koju je uila u sinovljev jastuk. Ubrzo posle toga devojka ga je napustila. Meutim, posle izvesnog vremena se vratila i stanje je bilo mnogo gore. Ispitanica mi je ispriala veoma detaljno sve porodine dogaaje, izdvojila sam samo detalje najbitnije za deskripciju. Branka je inae tada otkrila da je crna magija obnovljena i da je imala jae dejstvo. Ovo je bio trei put da ispitanica dolazi zbog toga i veoma ogoreno tvrdi da e ii kod nekog "jaeg" ako sada ne uspe, jer mora da spasi sina koji propada i psihiki i fiziki. Dobar alibi za neuspeno otklanjanje cme magije je, znai, verovanje u mogunost njenog stalnog obnavljanja. Tako se neuspeh jedne uvek pravda trenutno jaim dejstvom druge.29 Pitala sam se koliko dugo moe trajati ova "borba" bele i cme magije: dok se klijent fmansijski ne iscrpi ili dok cmomagiara ne pogodi "bumerang" efekat?
29

Na koji nain vidovnjaci otklanjaju crnu magiju, konkretniji opis je izostao jer se gotovo svi odgovori mogu svesti na "profesionalna tajna". Koriste amajlije, i zapise, osveenu vodu, itanje molitvi, bioenergetske tretmane. Amajlije izrauju sami30. Svaka amajlija ima odreenu namenu i vidovnjak je prilagoava specifinosti sluaja. Amajlija ima najjae dejstvo ako se nosi do tela. Meutim, esto osoba koja je pod neposrednim uticajem crne magije, to ne zna ili ne eli da prizna, tada se amajlija uiva u jastuk ili deo garderobe. Ako osoba ima amajliju crna magija ne moe da se obnovi, smatraju neki vidovnjaci ali to praksa, kao u opisanom sluaju demantuje. Gordana tvrdi da su neki bioenergetiari pokuali da utiu na osobe koje nose njene amajlije ali bezuspeno. Zapis ima jae dejstvo od amajlije i on ne sme da se otvara jer gubi dejstvo. Mo amajlije potie i od energetskog dejstva koje vidovnjaci usmere ka njoj. Inae, obino su osveene u crkvi ili manastiru, "Sve ide preko Boga ", kako istie Branka Simi. Osveena voda koju koriste takoe je iz crkve i osoba je pije ili joj se poprska garderoba. Sam sadraj "skidanja" crne magije, kao to sam rekla, ostaje strogo uvana profesionalna tajna. Od specifinih sluajeva na koje sam naila opisau dva. Marina u skladu sa svojim shvatanjem da se radi o negativnoj energiji koju treba "oistiti" kroz ritual, dovodi osobu u stanje prethodnog oka, osoba se uplai, "to je voenje u svet mrtvih, duh se odvaja, nije ti svejedno, dovede osobu u stanje oka da se ona bori protiv te negativnosti. Tako radim sa crnom magijom, predoim im zlo, oni se bore, gledaju u to, ne mogu da veruju, vide kroz moje oi". Vojvoanska proroica Vesna razlikuje se pak od veine vidovnjaka po tome to, najpre oisti od crne magiju kuu klijenta, zatim napravi amajlije. Kako Vesna kae "to su zapisi, (egipatska slova) koji su osvetani stajanjem u crkvi ili manastiru. Onda ih odnesem u Grku, proem kroz Akropolis gde su bogo30

Prilog 1.

vi prolazili, zatim meditiram sa tim talismanima, znate kad se dua odvaja od tela, ni san ni java, zatim oitam molitve". Vidovnjaci pruaju i preventivnu zatitu od crne magije i negativne energije uopte. To se postie talismanima, amajlijama, i amuletima. Talismani se koriste u beloj magiji. To su sveti predmeti koji imaju "programiran" specijalni cilj odnosno, zadatak koji treba da ispune u odreenom roku. Amajlije su takoe sveti predmeti ali s jakom zatitnom moi samo za osobu kojoj su namenjeni, odnosno za koju su osvetani. Amuleti se pak od amajlija razlikuju po tome to nisu personalizovani tj. isti amulet ima mo da titi svakog ko ga poseduje. Vidovnjaci, odnosno u ovom sluaju bioenergetiari, ukazuju na specifinost "programa" crne magije koji je potrebno precizno otkriti da bi se pristupilo "mentalnom reprogramiranju". "Treba nepogreivo utvrditi postupak koji je uraen, odgovara Jovanovi, da bi se uradio sasvim suprotan postupak.... Na primer, ne moe se neto zapaliti ako je programirano da paljenje izaziva jae dejstvo".31 Vidovnjaci tvrde kako uspeno dijagnosticiraju bolesti, meutimmanji broj u sluaju da nisu izazvane crnom magijom radi i na isceljivanju. To su uglavnom ljudi koju poseduju bioenergiju i vre isceliteljske tretmane. Miijana Damjanovi, na primer, ima uspeno reenih 11 sluajeva steriliteta. U isceljivanju najvie koristi bioenergiju i vidovitost ali i "nastojim da sva svoja znanja primenim i iskombinujem, esto sam i neka vrsta psihologa, koristim i tradicionalna znanja".32 Bolesti koje su pak, re-

31

Miijana Damjanovi je, na primer, ispriala sluaj u kojem je sasvim spontano iskoristila znanje koje joj je prenela baka. Naime, radilo se o bebi koja nije mogla da sisa i gubila je na teini, setila se prie svoje bake da sputeno nepce izaziva takve probleme. Podigla je bebu u vis tako to je stavila palac ispod njenog nepca, svi su bili zaueni ali beba je posle toga normalno sisala.

32

Tree oko, 19. 4. 1994, 54.

zultat crne magije otklanjaju se u zavisnosti od sluaja do sluaja, na ve opisane naine. Neki vidovnjaci su na pitanje: Ko najvie dolazi na "tretmane"?; (njihova procena po polu, obrazovanju, starosti) uglavnom odgovarali: svi, bez obzira na obrazovanje i pol, Kleopatra na primer, kae: "dolaze svi, od kriminalca do intelektualca, od muziara do politiara, od kuvarice do sobarice i predsednice". Meutim, veina tvrdi, to je moje istraivanje i pokazalo, da najvie dolaze ene i to ene srednjih godina (30-55), srednjokolskog obrazovanja, veliki broj je s niim obrazovanjem, dok ima i onih s fakultetskom diplomom. Obraaju se vidovnjacima zbog teko reivih porodinih i egzistencijalnih problema. Najee su to razliiti problemi s decom, muem, meusobne nesuglasice, neplodni brakovi, zdravstveni problemi koji nisu otklonjeni u zdravstvenim ustanovama, problem pronalaenjabranog partnera, poslovni problemi, nezaposlenost (na primer, viegodinja i pored fakultetske diplome) itd. Meutim, esto i potreba za razgovorom s osobom koja moe da savlada svakodnevna ogranienja kao i jedan od naina da se smanji tenzija usled velikih ivotnih problema. Oekuju da im vidovnjak razjasni razloge koji su izazvali probleme, predloi reenja i prui nadu u bolju budunost. Istraivanje je pokazalo da se za vidovnjake usluge u velikom broju interesuju i mlade devojke, "ima lepih devojaka a neudatih", kae Branka Simi. To se naroito moe uoiti analizom pisama upuenih npr. Kleopatri u asopisu "Zona sumraka".33 Uglavnom se devojke od 16 do 25 godina interesuju da h e se njihova trenutna veza zavriti brakom, kad e se udati, koliko e dece imati, da li su pod uticajem crne magije i drugo. Kleopatrini odgovori su vrlo direktni, esto s komentarom: "taj mladi nije za tebe, on te ne zasluuje ili naprotiv, ti ne zasluuje njega, udae se....
33

Zona sumraka, br. 6, 20. maj 1997, 14; br. 20, 2 decembar 1997,4;

br. 22, 30. dec., 1997, 4; br. 29, 7. april 1998,4; br. 34, 16. jun 1998. 4.

Meu klijentima je veoma mali broj mukaraca, tako na primer, od 53 analiziranih pisama upuenih Kleopatri34 samo pet pisama su napisali mukarci. Mukarci inae najee dolaze zbog poslovnih i zdravstvenih problema, ljubavnih ili opte stagnacije na svim ivotnim poljima. Klijenti esto dolaze i zbog konkretnih problema nekog lana porodice, bez njegovog znanja, jer ta osoba obino ne veruje u vidovnjake sposobnosti. Obino dolaze ene umesto mueva, majke umesto svoje dece. Veina ispitanih klijenata se izjasnila da veruje u postojanje vidovitih osoba, samo 6 ne veruje (oni su otili iz radoznalosti ili s predubeenjem da se radi o arlatanstvu to je i potvrdio rezultat da im nisu vidovnjaci pomogli), troje se izjasnilo da nisu razmiljali o tome, dok dva ispitanika smatraju da osobe koje su oni konsultovali, a koje gledaju u talog kafe i karte, nisu vidovite ve samo znaju zanat. Veina pokazuje interesovanje za ove fenomene ali samo povremeno itaju asopise, i to najee, "Tree oko", "Tajne", "Horoskop". Povremeno gledaju emisije na televiziji u kojima vidovite osobe odgovaraju na pitanja gledalaca ali veina smatra da su to marketinki poduhvati i ak ne veruje u njihovu verodostojnost, neki ak smatraju da se radi o manipulaciji. Iako su ovakve emisije ili rubrike u tampi pretrpane pismima, od ispitanika samo etvoro je pokualo da na ovaj nain dobije odgovor od vidovnjaka. Intenzivna marketinka kampanja trebalo bi da obezbedi vei broj klijenata, meutim, veina ispitanika je odlazila kod vidovnjaka na osnovu preporuke a samo njih sedam nakon reklame u medijima. Jedan broj ispitanika karakteristian je po odlaenju kod 3-5 vidovnjaka. Uglavnom se radi o proveri i kako jodna ispitanica kae," to je zarazno, jedan ti kae neto, to ti izgleda sumnjivo i neverovatno, onda tri kod drugog, treeg, da to proveri". Veina smatra da im je vidovnjak delimino pomoguo time to im je ukazao na neke nejasne situacije, savetovao re34

enje problema, pomogao da razree dilemu ili ih je dobrim proroanstvima privremeno uteio i pruio nadu. Bilo je sluajeva da klijenti smatraju kako im je vidovnjak pruio konkretnu pomo, uglavnom u pronalaenju nestalih lica i stvari, skidanju crne magije, poslovnom savetu vezanom za odreena ulaganja u privatni biznis i drugo. Zanimljivo je da klijenti zaista cene veoma mali broj vidovnjaka. Veina smatra da su pravi vidovnjaci retki, oni se po pravilu ne reklamiraju, do njih je teko doi, ne naplauju usluge ili naplauju simbolino. esto su navodili primer Vange iz Bugarske koja je i pored velike popularnosti ivela u veoma skromnim uslovima, nasuprot Kleopatri koja javno potencira svoj imovinski status, nekoliko kua od kojih je jedna na Floridi, mercedes itd. Kleopatra je, na primer, u emisiji Extravertno izjavila "Moji honorari su bili enormno veliki do 1991,92, meseno od 60-90 hiljada maraka neto, a bruto od 200 do 250 hiljada maraka."35 Tretman je inae 1993-94. u vreme najvee ekonomske krize kotao 100 maraka, a sama kae da dnevno uradi i do 100-120 klijenata. "Moj najvei uspeh je to svaki klijent napravi reklamu meni i ta progresija je uinila svoje".36 Meutim, klijenti koji smatraju da im je odreeni vidovnjak pomogao u rezreenju nekog velikog ivotnog problema, oseaju i na razne naine iskazuju veliku zahvalnost vidovnjaku. Meusobnakomunikacijasenastavlja i u velikom broju pozitivno reenih sluajeva klijenti se po nekoliko puta obraaju istom vidovnjaku za razliite ivotne probleme. Vidovnjaci i klijenti, zadovoljni rezultatom tretmana u nekim sluajevima govorili su o uspostavljanju gotovo prijateljskog odnosa. Vidovnjaci im kumuju na venanjima (kao npr. Branka i Violeta) postaju poasni gosti na porodinim sveanostima. Naravno da takvi klijenti istiu veli35

Ibid.

36

Emisija na TV Novi Sad, Extravertno, januar, 1995. Ibid.

ku portvovanost i humanost vidovnjaka. Njima se pripisuje glavna zasluga za uspostavljanje ravnotee i sree u porodici koja se pre toga, usled velikih problema, nalazila u fazi raspada. Inae, jedan broj klijenata opisao je vidovnjake kao osobe spremne da se s razumevanjem odnose prema njihovim problemima, deluju smirujue i mogu da uliju samopouzdanje navodei mogunosti razreenja problema ili nekim proroanstvima o srenoj budunosti. Veoma mali broj ispitanika (samo 10), je negativno okarakterisao delatnost vidovnjaka. Uglavnom se radi o loem proroanstvu koje je izazvalo nespokojstvo klijenta. U tampi je, meutim, bilo napisa o zloupotrebi poverenja klijenta, prevarama i nesreama koje su proroanstva nekih vidovnjaka izazvala. U toku 1995. god. mediji, kao npr. "Duga", "Politika ekspres", "Vreme", nadugako su pisali o suenju, balkanskoj proroici, Kleopatri, optuenoj za niz prevara. Zanimljivo je da su oteeni klijenti inae po profesijama: neuropsihijatar, diplomirani inenjer u penziji i jedan pravnik. Dobrovoljno su dali velike sume novca (do 50.000 DM) da bi na kraju shvatili da su prevareni. Pravnik Blagoje Caki po preporuci urednice jednog asopisa, obratio se Kleopatri a ona navodno "videla", da je na kuu baena "mrtvaka voda".37 Crnu magiju je trebalo neutralisati prskanjemposveenom vodom koju bi dobili od hode iz Mostara i jednog hode iz Pariza. Suenje, koje detaljno prenosi asopis Vreme zapalo je u orsokak jer se moglo suditi jedino na osnovu Zakona u kojem se, naravno, ne pominje crna magija ve jedino dovoenje u zabludu i prevara. Meutim, sud je trebalo da ustanovi da li su svedoci i pre susreta s Kleopatrom verovali u cmu magiju ili ih je ona dovela u tu zabludu. Drugo izvrilac krivinog dela prevare, u ovom sluaju, morao je da zna da cma magija ne postoji, niti da se moe baciti ili skinuti, a daje oteenima tvrdio suprotno kako bi doao do njihovih novaca 8.
37

Vidovita Zorka je jedna od retkih proroica koja je optuena i kanjena kaznom zatvorom zbog prevare. Profesor Policijske akademije Ostoja Krsti, bavi se prouavanjem sujevemih predstava koje utiu na izvrenje kriminalnih radnji. Iz razgovora s njim saznala sam da je u svojoj praksi ispitanih oko 4000 ubistava, veliki broj bio je izvren iz raznih sujevemih razloga, izmeu ostalog, i kao osveta zbog navodne cme magije koju je otkrila neka vidovita osoba.39

2. Medijska promocija vidovnjaka

Mediji su odigrali ako ne presudnu ono, pak, odluujuu ulogu u pomami za okultnim sadrajima. Medijska promocija vidovnjaka u toku devedesetih godina XX veka izala je iz okvira specijalizovanih asopisa i zahvatila sve vrste medija, posebno televiziju kao najmoniji propagandni medij. Da li mediji koriste vidovnjake kako bi sami stekli popularnost i visoke zarade, jer su u pravom trenutku povukli prave poteze, ili pak, vidovnjaci koriste medije kao najpogodnije kanale za svoje promovisanje i marketinke programe kojima obezbeuju veu popularnost, vie klije39 Profesor Ostoja Krsti je o tome govorio i na tribini pod nazivom "Kriminal i sujeveije", kao i u intervjuu "Ubistvo zbog vujeg zuba", koji je objavila "Naa borba", 31. mart 1995. 8; U tampi je februara 1997. godine, bila aktuelna neobina pria o razvodima etiri sestre Jankovi. Naime, nakon razvoda sestre Dragice koja se potom udala za Kolju Maljma, Rusa, navodnog parapsihologa i crkvenjaka sve sestre su potpale pod njegov uticaj. Muevi svedoe o njihovom neobinom ponaanju i okretanju molitvama, ikonama i religijskim ritualima, uspostavljanju telepatske veze s Koljom itd. Kolja im je prorekao budunost u kojoj nema mesta za njihove muevejer su igrom sudbine sklopile pogrene brakove. Muevi sva deavanja ocenjuju kao crnu magiju i ak da je "cilj aktera - ruenje pravoslavlja i otimanje imovine", Veernje novosti, 23. 2. 1997,12

38

Duga, br. 1616,1995,78.

Vreme, 8. maj 1995. godina VI, br. 237, 50-51.

nata, a samim tim i vee zarade, pitanje je na koje bi bilo teko nai jedan, adekvatan odgovor. U zavisnosti od ugla posmatranja motivacije su veoma sline. Meutim, ono to je relevantno za jedno istraivanje ovog tipa, to je na pojavnoj ravni veoma uoljiva sveprisutnost vidovnjaka u gotovo svim tampanim i elektronskim medijima, tokom devedesetih godina, naroito na privatnim TV i radio stanicama kao i u specijalizovanim asopisima. Kao "preteu" ovakve vidovnjake prakse moemo smatrati Vavu koja je osamdesetih godina jedina gostovala u specijalnim televizijskim i radio emisijama. Jedna takva emisija ila je na radio Politici jednom nedeljno do 1995. s nazivom "Vavigrice". Sam naziv kae se Vava "igrala" ili je smatrala da se igra sa sluaocima koji su znatieljno putem telefona uspostavljali s njom kontakt koji je iao u etar. "Vavigrica" je esto poinjala kao igra "pogaanja" ta slualac trenutoo radi i kako se osea a zavravala veoma intimnim razgovorom uz korisne savete i Vavino nastojanje da prui utehu. Vava je ovakvim nainom rada, naglaavanjem da je ona obina ena koja ima "neki dar", eli da zabavi a ako moe i pomogne, stekla veliku popularnost. Za razliku od drugih vidovnjaka ona se ne poziva na Boga, to je i razumljivo, budui da je, to zbog optimistikih politikih i ekonomskih komentara u vreme kad se navlaila siva zavesa nad naom zemljom, to zbog partizanske prolosti, dobila etiketu "komunistika proroica". Sve u svemu, Vava se od ostalih vidovnjaka izdvajala po tome to nikad nije imala klijentelu kojoj naplauje usluge, ve se njen rad iskljuivo svodio na medijski. Krajem 80-ih ovaj medijski rad privremeno je zamenjen turistikim radom, naime organizovane su oping ture na kojima je Vava bila domaica. "Prva sam se pojavila u javnosti i pogreila... Novinari su stvorili kojekakve "balkanske" proroice, glasovite sastavljae horoskopa, arobnjake koji lee sve i svata. I ne samo to, neki novinari su pojedine proroke i izmislili", (kae Vava verovatno mislei na deda Miloja). "Naravno nemam nita protiv onih koji imaju neka-

kvu sposobnost koju veina ljudi nema. Sve to, meutim, mora da bude u duhu humanosti, da se koristi radi pomoi ljudima a ne da se zgru pare. Zbog svega toga ozbiljno razmiljam da se povuem, da vie javno ne nastupam, da "nestane" Vave."40 Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih slede televizijske emisije u kojima umak lei preko slike tj. fotografije i to svoje koja odjednom postaje bezmalo besplatna udotvorna "novinska" terapija objavljivanjem u TV Reviji. Milja Vujanovi je pak imala "specijalnu misiju" koja je i po vokaciji i po televizijskoj promociji u udarnom terminu drave televizije smeta u vrh najpoznatijih proroka na zadatku i dosta se razlikuje od ostalih vidovnjaka koji e uslediti nesmanjenom estinom u 1992. i 1993. godini. Popularnost Vave i Milje jenjava upravo u vreme kada su Branka Simi, Kleopatra, Zorka, Marina, i razni Ramovievi nametenici, Ljubia Trgovevi, Violeta, Nada i drugi, preuzimali medijske blagodeti. Napadna medijska kampanja ovih vidovnjaka je svakako specifinost savremenog vidovnjatva u Beogradu, intenzivirana poslednjih godina doprinela je njihovoj velikoj popularnosti. Tako je 1992. god. Radio-TV Revija dodelila na osnovu glasanja italaca "Oskar popularnosti", agenciji Ramovi koja je "trenutno najaktuelniji tim ljudi koji se bavi primenom graninih podruja nauke i natprirodne moi".41 Najpopularniji u tom "popularnom" timu bio je Ljubia Trgovevi, poznatiji po reenici "javlja mi se", predstavljen kao na najbolji parapsiholog, koji e kasnije poeti samostalnu vidovnjaku praksu. Inae agencija Ramovi predstavljala je odskonu dasku za mnoge anonimne vidovnjake poetkom devedesetih godina. Analizu medijske kampanje vidovnjaka obavila sam na osnovu obimnog materijala koji ine video snimci raznih emisija emitovanih devedesetih godina uglavnom na TV Pink i TV Politika,
40 41

Radio TVRevija, br. 1468,13. april 1995,49. Prilog u dokumentaciji 4.

izvodima iz dnevne i periodine tampe. Televizijske emisije su zapravo kontakt programi u kojima vidovnjaci demonstriraju svoje "moi" tako to "gledaju" ljudima na daljinu na osnovu pisama s fotografijom ili putem telefonskog razgovora. Ne ulazei u to koliko ovakve emisije verno odraavaju zainteresovanost ljudi za fenomen vidovitosti, pokuala sam da ukaem na poruke koje poiljaoci, vidovnjaci, na taj nain emituju. to se tie feed-back efekta, tj. reakcija primaoca poruka proizvoljno je izvoditi bilo kakve zakljuke, jer su koncepcija i sadraj ovih emisija "osmiljeni"od strane samih vidovnjaka, budui da se u veini sluajeva, radi o iznajmljenim terminima. Kao to sam ve pomenula moje istraivanje je pokazalo da klijenti povremeno gledaju emisije ovog tipa, uglavnom svesni da se radi o marketingu. Tako je samo etiri ispitanika na ovaj nain pokualo da dobije odgovore od vidovnjaka. Glavni razlog jebio mogunost besplatnog "gledanja". Malo je poznato da re propaganda izvorno ima religijsko znaenje. Naime, najpre je koriena u kontekstu Kongregacije za irenje vere (Congregatio de propagandafide) osnovane od strane crkve u vreme kontrareformacije. Daleko poznatija je uloga propagande u vreme Hitlera i Gebelsa koji su iskoristili vidovnjake u propagandi svojih ideja i ciljeva. Na kraju ovog poglavlja bie vie rei o upotrebi proroanstava u Srbiji devedesetih godina u politike svrhe, meutim, ne moe se govoriti o jednosmernoj manipulaciji alternativnim verovanjima. Interesi su svakako bili zajedniki u onoj meri u kojoj je vlast koristila vidovnjake u istoj meri su i oni koristili "slobodan" medijski prostor za samopromociju, istiui u prvi plan da su ba oni pozvani da "pomognu", tumae i predskau budue dogaaje. Medijska propaganda "magijskog miljenja" rauna na iracionalnost mase, nudi verovanja i praksu koja je osloboena dogme i tekih teolokih pitanja ali moe da izazove psiholoki ok i strah. Klasini tip propagandne reklame je oglas, kratka sadrajna informacija o pruanju odreenih usluga. "Uspeno prorie bu-

dunost, skida crnu magiju, vidovita XY, telefon..."; "Proniknite u tajnu vae sudbine, vidovita"; "Otkrivaju uzroke problema i uspeno deluju na njih...", su tipizirani primeri ovakvih reklama. Medutim, esti su i oglasi u kojima se preciznije navodi delatnost kao na primer, oglas agencije "Eureka sree", koja pod sloganom "parapsihologija u slubi zdravlja" prua usluge: "vidovitosti (reava sve ivotne probleme - da li Vam odgovara partner), Bele magije (skida crnu magiju trajno i pravi zatitu s garancijom), leenje bioenergijom (glavobolju, nesanicu, nono mokrenje kod dece, poremeaje na nervnoj bazi srca i organa za varenje, sterilitet kod ena, nervna oboljenja i drugo), radiestezije (utvrivanje tetnog zraenja u stanu i trajna neutralizacija sa garancijom). Prima samo pacijente kojima moe pomoi i sluajeve koje moe reiti. Sve ovo radi kako u linom kontaktu, tako i na daljinu, bez obzira na udaljenost, s istom garancijom. Dovoljan je kontakt telefonom, ako niste u mogunosti lino da doete. Sve besplatne informacije moete dobiti preko telefona 011/ 465-865". 42 Drugi tip reklamiranja su ekonomske reportae43 u kojima se obino nalazi: intervjui sa vidovnjakom; detaljnije se opisuje uspena delatnost vidovnjaka uz navoenje brojnih primera iz prakse; navode se svedoenja klijenata ili se biografski opisuje "ivot i delo" vidovnjaka. Cesto se na jednoj strani mogu nai svi navedeni primeri. Trei tip reklamiranja javna demonstracija vidovnjakih sposobnosti u radio i televizijskim kontakt-programima ili rubrikama u tampi u kojima vidovnjaci odgovaraju na pitanja italaca. U pomenutim tipovima medijske promocije mogu se uoiti razliiti obrasci, izdvojiu samo najprisutnije: 1) To je pre svega, javna demonstracija moi vidovnjaka. U pomenutim kontakt-programima imaju priliku da demonstriraju Tajne br. 12,1994,12, prilog u dokumentaciji br. 5. Ovakva reklamna forma se npr. moe nai u asopisu Tree oko, brojevi u toku 1994. godine.
43 42

uspenost svojih moi, i to vie na televiziji nego na radiju, jer se televiziji po pravilu vie veruje, jai je doivljaj uestvovanja i neposrednosti nego u drugim medijima. Televizija, naime, omoguava gledaocu da prati ne samo demonstraciju "gledanja" vidovnjaka ve i povratnu reakciju gledaoca (najee je to odobravanje) koji je uspostavio telefonski kontakt s vidovnjakom, Svoje "moi", na taj nain, demonstrirali su Ljubia Trgovevi, Kleopatra, Zorka, Branka Simi, vidovnjaci Agencije Ramovi i drugi. Ne ulazei u to koliko su ovakvi pozivi unapred narueni i dogovoreni, iznenauje esto preciznost vidovnjakih sposobnosti kao i smelost vidovnjaka da "presuuje" u stilu "Taj ovek nije za tebe on ima ljubavnicu...", kako je Kleopatra vie puta odgovarala svojim gledaocima. U ovakvim sluajevima koristi se propagandna "tehnika" koja ima za cilj da okira. 2) Obrazac svedoenja podrazumeva najee tri vrste svedoenja. a) Prvo je auto-svedoenje u kojem vidovnjak govori o svojoj uspenoj praksi navodei, na primer, eksplicitno broj klijenata, ili implicitno "termini su zauzeti narednih 90 dana"44, potencira svoj altruizam i osnovni cilj, da pomogne ljudima, obezbeuje besplatne tretmane "teim" sluajevima koji se jave u emisiju ili piu, esto pominje kolektivna proroanstva koja su se ostvarila. b) Drugo je svedoenje klijenta. Naime, lini primer, primer iz ivota moe imati veliki propagandni efekat. Ovo je obrazac koji se najee primenjuje jer je klijent XY imao pozitivno iskustvo u reavanju svog problema, na osnovu principa identifikacije poruka je: moete ga i vi imati, naroito ako se radi o istom problemu. Miodrag Miki esti svedoi u asopisu "Tree oko", o dogaajima nakon raskida s devojkom iz Kladova. "Nisam mogao sa njom i raskinuo sam, pria esti, tada su meutim, poele nevolje. Nou sam se guio i stalno mi se privialo da me moja biva Kleopatra npr. tvrdi u emisiji "Extravertno", januar 1995, TV Novi Sad.
44

doziva. Prosto nisam mogao da je izbacim iz glave. Gospodin Todorovi mi je sve razjasnio. Pitao me je da li se neko u njenoj porodici bavi vradbinama. Prisetio sam se da njena majka esto pria o tome. E, rekao mi je, tu smo! Objasnio mi je da sam ja popio na tone nekakvih "ljubavnih "napitaka sa ciljem da me to potpuno zaludi i da oenim devojku koja mi nije nita znaila. Sreom spasao sam se i sada se, po savetu gospodina Ljube, uvam vraara. On mi je rekao kako da to najefikasnije inim".45 c) Svedoenje nekog autoriteta, najee je to neka javna linost koja je nakon ostvarenog proroanstva postala stalni klijent i prijatelj vidovnjaka. Na primer, Eleonora Barudija (pevaica), u jednoj emisiji na TV Pinku hvali Kleopatru "svetu enu", i koristi priliku da je dotakne naglaavajui da je ljudima potrebna ovakva osoba na zemlji koja daje pozitivnu energiju i kojoj treba verovati. Ruica Soki je poverila svoju najintimniju tajnu Zoranu Ramoviu, predsedniku Udruenja ekstrasensa Jugoslavije, "iz samo jednog razloga: da joj pomogne (jer on svima pomae), da joj odstrani magije iz "due i tela" u koje Ruica veruje".46 Nakon seanse Ruica je dobila i prvu pozorinu ulogu posle viegodinjeg odsustvovanja sa pozorine scene. Inae, sami vidovnjaci se esto pozivaju na to da su njihovi klijenti poznate linosti iz estradnog sveta, politikog i kulturnog. U promotivnim tekstovima insistira se na tome da vidovnjaku treba verovati. Tako su novinski propagandni lanci praeni konstatacijama "Njoj se moe verovati" , "Tara ne vara"48, "nije'se desilo da pogrei".49 Javno insistiranje na manifestacijama vidovnjakih sposobnosti kroz udotvoma isceljenja, otkrivanje
45 46
47

Tree oko, uvajte se vraara,. 20. septembar. 1944, 37. Tajne, Tim uspenih u sazveu zvezda.
Horoskop, br. 81, god. VII, 1998, 21.

48

49

Tajne, br. 11,1994, 37.

Tree oko, 15. decembar 1922, Oglas 158/1,53.

i otklanjanje crne magije, uspena proricanja, mono su propagandno sredstvo po sistemu "Ako meni ne verujete, delima mojim verujte".50 Po svojim delima oni su predstavljani ne samo kao vidovnjaci ve i kao udotvorci. Javno insistiranje na manifestacijama vidovnjakih sposobnosti kroz udotvorna isceljenja, otkrivanje i otklanjanje crne magije, potvrda je toga. Vidovnjaci veto koriste propagandne tehnike kao to su: jasne, kratke i saete poruke - "kljune rei" - nesrea, laki ivot, otkriva tajne, ima nade, reava problem, skida crnu magiju...; esto se ponavljaju razliita svedoenja ali iste ili sline prie, teme i sudbine kojima se postie efekat identifikacije i projektovanja sopstvenih problema; potencira se poverenje, dokazivanje moi, otkrivanje istine; preuveliava se znaaj vidovnjaka, ranog otkrivanja crne magije, preventive i zatite. Primer agresivne medijske kampanje svakako je Kleopatra. U svom promovisanju koristi sve navedene tipove reklama. U stvaranju, kako i sama kae, "Jednog mita jedne, imperije Kleo Patre" velikim delom uestvovala je i tampa, kako s velikim brojem intervjua tako i sa senzacionalistikim komentarima o: njenom privatnom ivotu (promeni pola), nedefmisanom branom stanju, njenom ponaanju na suenjima51 i drugom. tampa esto potencira njena proroanstva vezana za politika i ekonomska zbivanja. Tako je 1994. godine prorekla da e Slobodan Miloevi, inae, "ivi svetac", vladati do 2000. godine, a posle njega e na vlast doi jedna ena. Slede zatim, proroanstva vezana za ratna podruja, opozicione partije, ukidanje sankcija itd.52 "Grom udari na Svetoga Savu usred zime kad mu vreme nije" jo daleke 1804. godine, kao predznak Prvog srpskog ustanka i prelomnih dogaaOvim reima obraa se Isus narodu, (Jovan, 10. 38) 51 Duga br. 1616, (str. 77-79) 1618, (str. 76-78) 1995, Vreme, 8 maj 1995, god. VI br. 237,50-51. 52 Telegraf, 28. decembar 1944, 40-41.
50

ja u zemlji. Da li se istorija i proroanstva ponavljaju i 1995. god. pitali su se svi a mediji angaovali vidovnjake da objasne poruku koju nam je uputio svetac. Izmeu ostalih Kleopatra je izjavila da zna ta e se desiti ali ne eli da kae jer je u njenoj prirodi da ljude utei. Meutim, posle ovakve izjave sledi i "uteni" komentar: "Sebi ne moemo pomoi. Pre svega, jer smo dosta greni a drugo, kod Srba je strano prokletstvo. A to je duga pria". I pored svega ipak prorie da rata u Srbiji nee biti.53 Kleopatrina medijska karijera poinje 1985. godine kada je prema pisanju tampe prorekla smrt u automobilskoj nesrei, Draganu Manceu, fudbaleru "Partizana". Krajem osamdesetih asopis "Nada" angaovao je Kleopatru da odgovara na pitanja italaca. Po svedoenju urednice Dragane Vlahovi u redakciju je svakodnevno stizalo i do 10 000 pisama.54 Agencijski rad poinje u hotelu "Ta", 1991. godine a u isto vreme na televiziji "Studio B" organizovani su i kontakt programi. asopis "Arka" je zatim proglaava za "krunisanu kraljicu proroka". Najuoijivija je njena televizijska propaganda, jer se radi o najuticajnijem i najpristupanijem mediju, naroito u vreme ekonomske krize kada se smatra gotovo "besplatnim" i postaje za mnoge jedini nain informisanja. Tokom 19951996. godine Kleopatra je svake nedelje u 12 sati na televiziji Pink imala svoju "emisiju", tipa kontakt-program koju je sama koncipirala i sadrajno osmiljavala. Naveu samo neke "impresije" takvih emisija.55 Prvi utisak je da su velikim delom emisije posveene implicitnom izgraivanju medijskog lika "krunisane balkanske proroice"56 Kleopatre. Nekoliko puta u tim emisijama pominje da je po miljenju svojih klijenata, ona "sveta" osoba. U

53 54

Video snimci Kleopatrinih emisija, video dokumentacija br. 1-3. asopis "Arka", proglasio je 1987. godine Kleopatru za prvu "krunisanu balkansku proroicu".
56

55

Telegraf 1. februar 1995, 49 Duga, br. 1618, Beograd, 77.

emisiji, "Nedelja kod Minimaksa", izjavljuje da njoj ljudi veruju: "Moji vernici kau, Kleopatra vi ste sveta osoba". esto joj se u pismima obraaju s "Vaa Visosti", "Vaa Svetosti" kao to dolikuje jednoj "krunisanoj" glavi. Gotovo sve emisije usmerene su na to da prikau Kleopatru kao dobru i humanu osobu. U nekoliko emisija vodi se cela afera, praena i lancima u tampi oko invalidskih kolica koje je obeala jednom gledaocu. Kleopatra obeava novac gledateljki koja je u tekoj materijalnoj situaciji i namerava da izvri samoubistvo. Kako sama tvrdi spreila je, inae, mnoga samoubistva. Trenutno radi na epohalnom otkriu "spreavanja ljudskih tragedija. To e biti lansirano i svako e moi sebe nai u ovoj knjizi kad zapadne u krizu". Najei problemi ovih "medijskih" klijenata su "ljubavno-seksualne prirode", kako ih obino naziva proroica ili psiholoki problemi. Ako "vidi" uticaj crne magije klijente poziva u svoju ordinaciju a ostalima preporuuje psihijatre. esta tema nekih emisija su i napadi "ute tampe" na njenu "svetost". Iz emisije u emisiju stiu pisma podrke, poruke s pejdera, telefonski razgovori u kojima "vernici" izraavaju svoju lojalnost. "Krunisana kraljica proroka" je 1994. god. organizovala VII kongres proroka. Brojni proroci za koje je, kako sama kae, uglavnom ula iz novina a veinu i ne poznaje, trudili su se da demonstriraju svoje sposobnosti. Kako to obino biva na kongresima povela se rasprava o njihovoj osnovnoj delatnosti, proricanju budunosti. Boidar Popovi smatra da se budunost moe reprogramirati. To je izazvalo unu raspravu vidovnjaka koji su tu izjavu shvatili kao negiranje njihovog znaaja. Meutim, Boidar je objasnio da je njihov znaaj upravo u tome da predvide dogaaje da bi se nepoeljni izbegli.58
57

Rezultati istraivanja pokazuju da ljudi odlaze kod vidovnjaka najee na osnovu preporuke59 a u manjem broju pod uticajem reklame. Meutim, oni ne dovode u pitanje veliki uticaj medijske kampanje. Psiholoke studije reklame pokazale su da ljudi svesno racionalizuju zato su recimo kupili ba taj proizvod. Meutim, "smatra se da su "nesvesni", nepristupani motivi ti koji zapravo utiu".60 Da bi se dolo do adekvatnih rezultata o uticaju medijske propagande vidovnjaka potrebna su psiholoka istraivanja, na primer, putem projektivnih tehnika, crtea, to nije u domenu mog istraivanja. Preporuka nekog kome verujemo moe doi kao potkrepljenje za, recimo, reklamu koju smo do tada moda i ne usredsreujui panju sluali. Mnogi podaci koje prikupljamo u svakodnevnom ivotu opaanjem, ostaju pohranjeni negde u podsvesnom ili nesvesnom nivou. Ovaj vid interpersonalne komunikacije ima najvie propagandnih efekata jer se uspostavlja neposredna veza s osobom ije se pozitivno iskustvo uzima kao garancija uspenosti. Iz navedenog se moe zakljuiti da zapravo nije re samo o reklamiranju kojem je osnovni cilj da proda robu, odnosno navede ljude da koriste njihove usluge ve, o jednoj vrsti propagande koja nastoji da ubedi i deluje na svest ljudi a zatim na verovanje i ponaanje, koristei pomenute obrasce. Formira se jedan model po kojem verovanje u vidovnjatvo i korienje njihovih usluga nije strvar praznoverice, sujeverja savremenog oveka koji mu pribegava usled neznanja, nesigurnosti ili naizgled nereivih ivotnih problema ve, navodno, rezultat manifestacije stvarne natprirodne moi "nadarenih" pojedinaca, koja je dovela do otklanjanja problema ili tano ukazala na budue dogaaje. Kleopatra esto izjavljuje da je najbolji vid reklame za nju preporuka njenih "zadovoljnih klijenata", Tajne br. 16, 1995, 53. 60 Tak M., Kako biramol Studija o ponaanju potroaa, Beograd: Nolit, 1979, 43.
59

40-41.

TV Pink, Nedelja kod Minimaksa, 26. februar 1995. 58 Metro, 27. decembar 1994, 8-9; Telegraf, 28. decembar 1994,

Poetak Novog milenijuma se bar na izvesno vreme razlikovao od perioda devedesetih godina u Srbiji. Vidovnjaci su se postepeno povlaili u ilegalu i pre donoenja Krivinog zakonika Republike Srbije61 "masovno" iseljavali u Republiku Srpsku. Meutim, poslednjih nekoliko godina neodoljivo podsea na poetak devedesetih. Samozvani astrolozi, numerolozi i tarot majstori preplavili su mnogobrojne privatne televizije, moderna tehnologija omoguila je nove oblike komunikacije putem Interneta, SMS poruka i mobilnih telefona, kao i nove oblike komercijalizacije okultizma.62 Medijski prostor vidovnjaka je suen na specijalizovane asopise koji kontinuirano izlaze od devedesetih ali su se pojavili i novi kao to su Astro, Astrotajne, Iscelitelj. Specijalizovani asopisi kao to su, na primer, Zona sumraka, udo, Tree oko u toku 2005. i 2007. godine prate trendove zdrave ishrane, zdravog naina ivota ali ukazuju i na pojavu, veoma vanu i zanimljivu, za budua istraivanja. Naime, asopis Zona sumraka daleko vei broj stranica posveuje propagandi vidovnjaka, u proseku se u svakom broju nalazi vie od 50 raznih vidovnjaka kako sam ih obuhvatila jednim imenom, meutim, terminologija je znatno bogatija u odnosu na devedesete63. Krivinim zakonom se sankcionie prevara i iznuivanje, nadrilekarstvo, meutim, prevara mora da bude prijavljena i dokazana kako bi neki vidovnjak za to i krivino odgovarao. Krivino delo vraanja ne postoji kao to i ne postoji pravni stav po kojem vraanje moe da se podvedejjod prevaru. 62 Mnogi vidovnjaci imaju svoje Intemet stranice, o njima se raspravlja na forumima a reklamiraju se i na stranicama posveenim magiji, vidovnjatvu, astrologiji i drugim "okultnim disciplinama". Videti: http://www. vidovitabranka.com/indexlJitml; http://www.vidovnjakigor.com/magia. htm: http://vidovitadamila.com: http://www.mayspace.com/kraljica kleopatra 63 Videti prilog 7. Za razliku od devedesetih godina XX veka kad je veina vidovnjaka radila u Beogradu, u novom milenijumu veina radi u unutranjosti Srbiji i Republici Srpskoj.
61

Pored onih koji ostaju verni klasinom terminu kao "vidovnjak Daliborka Borota Dada iz Inije" nita manje nisu "vidoviti" ni bionergetiari i iscelitelji, fitoterapeuti, narodni lekari, duhovni iscelitelji kao to je Hadi ef. Hasan, vidoviti aman Draginja, udotvorac Dali, isceliteljka Nizami Al-Raissi, "starinska" proroica Gordana; vidovnjakinja i isceliteljka bulhanuma Lutvija Babaji, vidovita Radica, Coja, "Prvi evropski duhovni iscelitelj dervi Enver Imamovi", ekstrasens Sonja, Desa i vidovita Kleopatra64. Ako je re o istoj proroici sudei po oglasu vie nije "krunisanabalkanskaproroica" ve "renomiranaproroicairom Zemlj ine kugle", ukoliko prva nije dobila konkurenciju. Sudei po arolikoj slici alternativni oblici verovanja i prakse ujedinili su prostorebive Jugoslavijea"mekazaproroke" se preselila iz Beograda u gradove Republike Srpske. Propagandne strategije su gotovo identine, i dalje kao glavna tema dominira crna magija: postoji spas od svake magije, uvajte se urokljivih oiju, istinite ivotne prie o crnoj magiji uz obavezna svedoenja, bulhanuma skida najtee oblike crne magije, samo su neki od naslova u protekloj godini ali i izvori za neka budua istraivanja.

3. Formalne karakteristike savremenog vidovnjatva

Vidovnjaka praksa u Srbiji nije ni u periodu posle Drugog svetskog rata prestala u potpunosti. Odravala se, naime, iako marginalizovana, vie u seoskim sredinama. Uglavnom tretirana kao sujeveije, opstajala je ilegalno kao vraarska delatnost. Revitalizacija vidovnjatva danas poprima neke nove karakteristike ali u izvesnoj meri predstavlja i kontinuitet tradicionalne vraarske delatnoZona sumraka u toku 2005. i 2007. godine "reklame" vidovnjaka se ponavljaju, na primer, od broja 200 do 225.
64

sti. Mnogi vidovnjaci koriste koncepte tradicionalne narodne religije, najee u sluajevima kada se pozivaju na sposobnosti, umea i znanja preneta putem naslea, obino po enskoj liniji. Osnovna "inovacija" je, pre svega, javnost i legalizacija rada to omoguava otvaranje agencija, marketinku kampanju i vei broj klijenata. Osim osnovnog rada s klijentima (individualna proroanstva), veliki broj njih javno, putem medija, tumai i predskazuje drutvena zbivanja (kolektivna proroanstva). To im posebno omoguava marketinka kampanja koja potencira potrebu za takvim nainom saznavanja budunosti. Primarna delatnost vidovnjaka je individualni rad s klijentima. Osnovni zadatak vidovnjaka je da prorie budunost. Meutim, kao to se moe uoiti i u deskripciji, ovaj cilj vidovnjake prakse je gotovo u senci a potencira se reenje problema. Najee se klijentu kao uzrok problema navodi crnomagijski uticaj. Vidovnjak znai akcenat stavlja na trenutno stanje pojedinca, nastoji da navodno rei problem ili bar ukae na njegovo prisustvo i razreenje u budunosti. Neki smatraju da je najvanije da klijentu naznae probleme koji ga ekaju u budunosti kako bi ovaj pokuao da ih izbegne. Radi se znai, o razliitim konceptima sudbine i razhitim interpretacijama tih koncepata. Mogu se uoiti dva modela na osnovu kojih su formirane savremene predstave o sudbini. Prvi model se moe odrediti kao tradicionalni jer predstavlja kontinuitet shvatanja sudbine koji sreemo u naoj narodnoj religiji. Radi se o"fatalistikom"65 verovanju u sudbinsku predodreenost koja je nepromenjiva. Drugi, savremeni model, nazvala sam alternativnim jer govori o eventualno potencijalnim sudbinskim scenarijima i prua pojedincu mogunost izbora. U savremenoj kulturi, dakle, ne postoji jasan i koEmpirijsko istraivanje. Trebjeaninau okolini Svetozareva pokazalo je da 60% ispitanika ima visok stepen fatalizma. Trebjeanin , Politika i dua: psihopatologija nesvakidanjeg iivota, Beograd, 1995,29.
65

herentan koncept verovanja u sudbinu66, ve razliite predstave koje bi se mogle podvesti pod navedene modele. Naravno, u praksi mogu se sresti varijacije i meusobne kombinacije ova dva modela kao i mogunost mnogobrojnih interpretacija. Vidovnjaku se pripisuju zasluge ne samo za otkrivanje ve i menjanje sudbine. Na primer, veruje se da je nasledno prokletstvo sudbinski predodreeno i prenosi se s generacije na generaciju, a kao to smo videli, vidovnjak moe da otkloni njegovo negativno dejstvo. Na osnovu deskripcije mogu se identifikovati dva osnovna tipa vidovnjaka. 1) klasian tip vidovnjaka proroka, 2) vidovnjak tipa iscelitelja. Primarna delatnost prvog tipa je daprorie budunost dok je drugi tip, pre svega, usled posedovanja bioenergije, sposoban i da isceljuje. Vidovitost je kod izvesnog broja bioenergetiara pratea pojava koju koristi u bioenergetskim tretmanima ali i u proricanju budunosti. Pojedini se deklariu kao bioenergetiari ali najee nastupaju kao vidovnjaci. Akcenat je zapravo na nainu na koji su dobili ove moi tj. sposobnosti. Time to im je "neka via sila" podarila veliku koliinu bioenergije koja u "njihovim rukama" ima lekovitu mo. Inae vidovnjaci drugog tipa sebe smatraju superiornijim u odnosu na prve i ne cene nain na koji veina njih radi ocenjujui ga kao arlatanstvo. Neki bioenergetiari navodno imaju sertifikat, o posedovanju izuzetne koliine bioenergije, izdat od strane neke zvanine institucije (na primer, Institut u Vini), to im daje za pravo da sebe smatraju monijima od vidovnjaka prvog tipa. U svojoj praksi koriste razliite tehnike. Izdvojiu dva tipa gledanja: Obino se tek naknadno neto identifikuje kao sudbinsko. Naime, obino se dogaaji koje smo eleli da promenimo a pored svih nastojanja nismo uspeli ili nemamo racionalno objanjenje za neki sled dogaaja, u kolokvijalnom govoru objanjavaju kao sudbinski predodreeni.
66

1) neposredno "gledanje" - direktnim kontaktom s klijentom (ili putem telefona) pri emu ne koriste pomona sredstva. Usmeravanjem na kontakt s odreenom osobom bilo njenim prisustvom, bilo putem fotografije ili telefona, vidovnjak prenosi vizije i informacije koje dobija; 2) posredno "gledanje" pri emu koriste odreene a) tradicionalne tehnike i pomona sredstva preuzeta iz tradicionalnog gatanja (pasulj, karte, talog kafe, konac ili beleg osobe stavljen u au vode, hiromantija); b) savremene tehnike (koriste fotografiju, radiesteziju, numerologiju). Neki seopredeljuju za jedno pomono sredstvo, dok neki koriste kombinacije tehnika u zavisnosti od sluaja. Za sve njih je karakteristino da im ta sredstva pomau da se usredsrede na vizije i informacije, znai kao neki vid koncentracije. Vidovnjak veruje u svoju mo, mada sebe smatra obinim ovekom (sem Kleopatre koja je kraljica i "sveta" osoba a ne obian smrtnik67) to veina njih esto naglaava u razgovoru. Izvor moi je boanske prirode.68 Glavni motiv vidovnjaka je da svoju mo iskoriste u praktine svrhe, pruanje pomoi ljudima. U komunikaciji s klijentom nastoji da iskoristi i neke svoje intuitivne sposobnosti kao to su psiholoka procena klijenta. Shodno tome katkad nastupa i kao psihoterapeut amater. Glavni preduslov uspenosti tretmana je da klijent veraje u vidovnjakove sposobnosti. Veina klijenata tvrdi da se vidovnjaci po fizikom izgledu ne izdvajaju od ostalih ljudi69, osim to kod nekih uoavaju specifine oi ili pogled.70
67

Na osnovu deskripcije mogu se izdvojiti dve grape klijenata. Prvoj pripadaju oni koji dolaze kod vidovnjaka usled nekog ivotnog problema, u tom smislu ih interesuju i budui dogaaji. Drugoj grapi pripadaju oni koji dolaze iz radoznalosti. Prva grapa je daleko brojnija, naroito u vreme vee ekonomske krize 1992-1994. godine. Naime, bilo je malo onih koji bi iz iste radoznalosti platili tretman koji se kretao i do 100 DM, dok je za otklanjanje crne magije kod nekih trebalo izdvojiti i do 1000 DM. Podsetiu samo da su u vreme najvee inflacije plate bile manje i od 10 DM. 3.1. Bela i crna magija: Delatnost vidovnjaka neodvojivo je povezana s predstavama o magijskom dejstvu. Verovanje u magijsko dejstvo budi neku latentnu elju za tajanstvenim sposobnostima, oivljava potrebu za udotvornim.71 U svakodnevnom govora za fascinantne, lepe stvari obino kaemo da su magine, neto ili neko nas opinjava. U zavisnosti od konteksta ovi pojmovi imaju razliito ali slino znaenje: privlanost, opijenost, zaljubljenost, uglavnom pozitivnu konotaciju. Sama re magija, na dragoj strani, izaziva esto nespokojstvo i asocira na crnu magiju. U naoj narodnoj religiji za magijsko delovanje se koristi termin vraanje. Verovalo se da vraanjem, navodno, ovek moe da utie na atmosferske pojave (da zaustavi gradonosne oblake), rai mostove, povampiri mrtvaca, usmrti oveka i drago. U narodu se koristi i termin "vraati" koji oznaava ovu delatnost vrajim (avoljim) poslom.72 Podela prema karaktera cilja koji se eli postii na belu i crnu magiju postala je opte prihvaena u konvencionalnom govora i uglavnom prihvaena u nauci. Bela se tako vezuje za sve
71 72

Izjava koju obino vie puta ponavlja u svakoj televizijskoj emisiji. 68 Napomenula sam da "boansko" vidovnjaci razliito poimaju. 69 Mada neki ispitanici naglaavaju neobian izgled Trgovevia, Kleopatrinu navodnu promenu pola, neobinu izraajnost oiju kod nekih vidovnjaka ili u dva sluaja neki fiziki nedostatak. 70 Sami vidovnjaci nastoje da naglase specifinost svog pogleda. Karakteristine su fotografije nekih vidovnjaka u asopisima.

1971,72.

Malinovski, B., Magija, nauka i religija, Prosveta. Beograd,

Srpski mitoloki renik, Beograd: Nolit 1970. s. v. vraanje.

ono to je dobro, crna za zlo. Jedna je javna, druga je tajna, "okultna". Bela se najee izvodi i za potrebe celokupne zajednice ili grupe, kao to je to sluaj i u naoj tradicionalnoj kulturi, dok se crna izvodi uglavnom za potrebe pojedinca. Razlikovanje bele i crne magije nije uvek eksplicitno izraeno. Naime, sa stanovita pojedinca koji obavlja jedan magijski ritual, ona moe biti bela, dok sa stanovita "rtve" ona je svakako crna. Naizgled, ljubavna magija trebalo bi da predstavlja oblik bele magije. Meutim, samo sa stanovita devojke i mladia (koja izvodi odreenu magijsku radnju da bi se mukarac ili devojka, koji inae ne pokazuje interes za nju, zaljubio/la) to bi bila bela magija. Veruje se da takva zaljubljenost nije obina ve dobija simptome patoloke zaljubljenosti. Mukarac u nekim sluajevima moe i da poludi. Svakako da je s njegovog stanovita ovo vid crne magije. Veoma je teko u praksi razlikovati belu i crnu magiju. Teorijski se moe odrediti razlika u odnosu na cilj koji se eli postii, generalizacijom da neka magijska radnja ima pozitivan ili negativan efekat tj. da izaziva dobro ili zlo. Ako na primer, devojka primeni neku magijsku radnju da bi ubrzala venanje s mladiem s kojim se ve dugo zabavlja, a koji okleva da joj ponudi brak, da li je to bela ili crna magija? Vidovnjaci sebe esto smatraju belim magovima, ak se neki i javno deklariu kao takvi: Lav German73, Darko Jovanovi, 4 Ljubia Todorovi.75 Lav German svoju "magijsku pripadnost" simboliki izraava noenjem iskljuivo belog odela. Sebe smatraju belim magovima jer se "bore" protiv crne magije ne samo direktnim otklanjanjem njenog negativnog dejstva ve i preventivom. Naime, ako klijent i nije pod uticajem crne magije esto procene da je njegova energija slaba i tako podlona
73 74
75

uticajima negativne energije, te mu je potrebna izvesna zatita u vidu talismana, zapisa. "Preventiva" je kod nas veoma razvijena. O tome svedoe brojne agencije koje reklamiraju svoje talismane, amajlije i razne vidove zatite.76 Bela i crna magija su meusobno suprotstavljene, pa se neuspeh jedne pravda upotrebljenim monijim sredstvom druge. Tako vidovnjak za neuspeh svog belomagijskog dejstva u otklanjanju cme magije, po pravilu opravdanje nalazi u jae obnovljenoj cmoj magiji. Neuspeh cme magije tj. efekat koji je po pravilu izvestan, pravda se grekom u maginom postupku ili upotrebljenim monijim sredstvom u suprotnom, tj. belomagijskom smeru. Veu panju posvetiu problemima iji je uzrok navodno crnomagijsko delovanje. Uoila sam dva koncepta predstava o crnoj magiji: 1. Tradicionalni koncept po kojem se pod cmom magijom podrazumevajudelatnostiunarodupoznate kao "nabacivanje ini" i uroci. 2. Savremeno shvatanje po kojem se cma magija odreuje kao dejstvo negativne energije koja se izraava na razliite naine: a) mentalnim putem negativne misli mogu da proizvedu efekte, ak i bez jasne namere, odnosno nesvesno; b) svesno usmeravanje negativnih misli na eljeni objekat; c) preuzimanje konkretnih akcija koje se podvode pod prvi model "nabacivanje ini", s tim to se ovo ponaanje "obogauje" verovanjem da je za delotvornost rituala neophodno usmeriti negativnu energiju. Prvi model je najveim delom preuzet iz tradicionalne kulture, ali znatno redukovan, dok se drugi model moe smatrati najveim delom produktom savremene kulture ali s izvesnim elementima preuzetim iz tradicionalne (2c).
76

Veitifenomeni, br. 1, april 1998,12. Na vie mesta ali pogledati, Radio TVRevija, br. 1468,13.4.1995.
Svet, 27.4.1998.

Videti prilog u dokumentaciji 1.

Prvi tradicionalni model podrazumeva postojanje "edukovanog" magijskog funkcionera koji se angauje za potrebe klijenta ali i prigodne crnomagiare koji primenjuju poznate "recepte". Drugi model implicira da se crnom magijom mogu baviti svi: jer ko je taj izuzetak bez i jedne negativne misli u svom ivotu, bila ona na svesnom ili nesvesnom nivou? Na osnovu deskripcije zakljuila sam da su predstave o crnoj magiji velikim delom kontradiktorne i da je tradicionalan crnomagijski in znatno redukovan, odnosno, sveden na tehniku radnju koju crnomagiar moe da proprati prigodnim reima jednostavno namenjujui je odreenoj osobi, s formulacijom cilja koji eli da ostvari. Radi se o improvizacijama tradicionalnog "nabacivanja ini" koje su prilagoene urbanoj kulturi. Naime, redukovanje se odnosi kako na sredstva koja se koriste, tako i na neke tradicionalne propise vezane za vreme i mesto obavljanja rituala.

4. Znaenja i funkcije savremenog vidovnjatva

Vidovnjatvo sam definisala kao latentnu sposobnost vanulnog "gledanja" koja ukida prostorno-vremenska ogranienja i omoguava komunikaciju s onostranim. Rezultat su informacije koje mogu imati odreeni efekat na ovostrani ivot a koje pojedinac i delimino, zajednica smatraju korisnim. Poi u od Liovog razlikovanja ljudskih akcija (ponaanja) na: prirodne, bioloke aktivnosti tela, tehnike radnje (dalje u upotrebljavati termin instrumentalne) i ekspresivne radnje.77 Instrumentalne radnje su one radnje koje utiu da se izmeni fiziko stanje spoljnog sveta, dakle, utiu i na promene u ivotu po77

jedinca, drutva; ekspresivne radnje su one koje o neemu i neto govore. Li je napomenuo da se ne moe povui jasna linija razdvajanja i da na primer jedna instrumentalna radnja moe imati ekspresivne implikacije. Meusobna isprepletanost instrumentalnih i ekspresivnih radnji je naa svakodnevica koju najee nesvesno proivljavamo. Ekspresivne radnje omoguavaju interpersonalnu komunikaciju. I one mogu imati svoje eksplicitno i implicitno znaenje. Vidovnjaku praksu u Beogradu tretirau kao ekspresivan in u kojem glavni akteri, vidovnjaci i klijenti stupaju u simboliku interakciju. Vidovnjatvo je fenomen koji nam simbolino "govori" najvie o pojedincu i njegovom shvatanju sveta i ivota. Korienje vidovnjakovih usluga je po pravilu individualni, intimni doivljaj. Nastojau da ustanovim koja eksplicitna i implicitna znaenja ima ovaj fenomen pre svega na nivou pojedinca - vidovnjaka i klijenta. Polazei od funkcionalne teorije pokuau da pokaem kako ovek dananjice nastoji da nesvakidanju mo vidovnjaka iskoristi za zadovoljenje svojih potreba.78 S obzirom da moj cilj nije toliko da objasnim koliko da razumem: zato urbani ovek pribegava zadovoljenju izvesnih potreba odlaskom kod vidovnjaka?; ine mi se plodotvornije ideje Malinovskog koji zagovara unutranji uvid u motive, subjektivna znaenja, ostvarene i neostvarene elje jednog subjekta. Nastojau tako da, ovaj fenomen posmatram pre svega u kontekstu individue, delimino u kontekstu grupe (u ovom sluaju porodice). Marginalizovan od strane drutva ovaj fenomen ipak ostvaruje izvesne pozitivne i negativne funkcije i na odreene drutvene segmente, kao i drutvo u celini. Delimino e biti uoene i drutvene implikacije.

78

Li E., Kultura i komunikacija, Beograd: Prosveta, 1983, 16.

Karadi, 1970.

Malinovski B., Nauna teorija kulture, Beograd: Zodijak, Vuk

Aktivnost koju individua preuzima ima odreeno znaenje za nju, znaenje kojeg je ona svesna. To su zapravo neki motivi, subjektivne namere koje pokreu na odreenu aktivnost radi ostvarivanja konkretnog cilja. Svakako da u takvoj aktivnosti subjekat moe da izazove i neke nenameravane posledice79 kojih nije svestan. Za Mertona su upravo latentne funkcije one objektivne posledice koje nisu ni nameravane ni prepoznate.80 Meutim, smatram da je osnovna odredba ove teorije primenjivija na primitivna drutva. Kada su savremena drutva u pitanju esto ne moemo sa sigurnou tvrditi da subjekat nije svestan posledica svoje akcije. Moda je on preuzeo odreenu aktivnost a da pri tom nije imao jasno pretpostavljene i nameravane posledice, ali one se vremenom mogu iskristalisati tako da ih i pojedinac, nosilac akcije, postane svestan. Tada one mogu zapravo prei iz svoje latentne funkcionalnosti u manifestnu. I sam Merton u kasnijim radovima ne iskljuuje mogunost da "latentne funkcije postanu opte priznate (pa tako nisu vie latentne)",81 ali napominje da se o ovom vanom problemu nee diskutovati u navedenoj publikaciji. Tako esto isticana integrativna funkcija sakralnih i sekularnih rituala, koja se po pravilu smatra latentnom i neprepoznatom (nesvesnom) od strane samih uesnika, ne vai uvek za savremena drutva. Naime, svi imamo veoma jak emocionalni doivljaj zajednitva prilikom ceremonija, implicitno mi smo deo grupe, zajednice i esto smo toga svesni. Znai, smatram da u sluaju latentnih funkcija ne bismo smeli biti tako iskljuivi kad ih primenjujemo na savremena drutva. Uputnije je govoriti o implicitnim funkcijama i posledicama kojih subjekat moe ali ne mora da bude svestan, to u ja dalje i initi. Posledice zatim, mogu imati
79 Merton R., O teorijskoj sociologiji, Zagreb: CDD Savez socijalistike omladine Hrvatske, 1979,115-116. 80 Ibid., 116, Merton je uoio manifestne i latentne funkcije. 81 Ibid., 137.

odreene pozitivne i negativne implikacije po druge, odnosno po drutveno i kulturno okruenje. U tom smislu, znai, mogu biti i funkcionalne ali i disfunkcionalne istovremeno u zavisnosti od ugla iz kojeg se posmatraju. Naime, one mogu biti za pojedinca funkcionalne dok za drutvo ili neki njegov segment disfunkcionalne. Tako npr. fenomen vidovnjatva ostvaruje izvesne pozitivne funkcije za vidovnjake i klijente ali za pravoslavnu crkvu moe biti disfunkcionalan jer doprinosi slabljenu autoriteta crkve i osipanju njenih vernika. Na nivou pojedinca jedna aktivnost moe biti i funkcionalna i disfunkcionalna, to u pokazati u analizi. Pretpostavljena sposobnost vidovnjaka da "vidi" izvan prostorno-vremenskih ogranienja, oduvek je tretirana kao izuzetna mo. Neophodno je, stoga, poeti od analize osnovnih predstava o ovoj moi. Na osnovu deskripcije moe se zakljuiti, iako esto nije eksplicitno izraeno, da vidovnjaci svoju mo vidovitosti shvataju kao nadarenost koja im je data. Veina smatra da je "darodavac" sam Bog ili njegov "poslanik" kao npr. u sluaju Kleopatre sv. Nikola. Vidovnjaci koji poseduju bioenergiju uglavnom svoj talenat smatraju rezultatom veze sa nekom astralnom, kosmikom inteligencijom. Ima i onih koji smatraju da je u pitanju neto neobjanjivo, neka "via sila" za koju nemaju niti adekvatan termin niti adekvatno objanjenje. Povremeno insistiranje vidodnjaka da sve ono to rade "ide preko Boga" ili "od Boga" zatim, isticanje povezanosti sa pravoslavnom crkvom kroz korienje nekih posveenih relikvija i odlaenje u crkvu, govore o odreenom nastojanju: prvo, da ukau na izvor njihove moi i komunikaciju s onostranim, da predstave sebe kao bojeg eksponenta i drugo, da prikau kako se ne radi o verovanju i ponaanju koje je u suprotnosti s pravoslavljem. ta znai za vidovnjaka posedovanje natprirodne moi i kako je on stie? Videli smo, mogunost da je iskoristi u praktine svrhe pruanja pomoi i obezbedi sebi relativno stabilnu profesiju i

dobar izvor prihoda. Mo mu je navodno data nezavisno od njegove volje, ako je nasledna - dopunjena je tajnim znanjem. Data mu je i sposobnost da kontrolie svoje moi i izaziva kad god je to potrebno. U toku istraivanja nastojala sam da utvrdim trenutak u kojem vidovnjak stie mo. Odgovori su uglavnom bili roenjem. Meutim, nema indicija koje bi navele na zakljuak, odnosno potvrdile da se to "dogaa" ba u tom trenutku. Niko od njih nije pokazao ili imao neki znak koji bi upuivao da je roena beba, budui vidovnjak.82 Pokazala sam u deskripciji da je veina preivela neku teku bolest ili kliniku smrt, kao i doivela neku teku nesreu. Takve bolesti i rezultati nesrea su enigme za oficijelnu medicinu, ne mogu da ih dijagnosticiraju, a u narodu se obino kae za nekog da je "zamro". Bolest se javlja iznenada, spontano i manifestao predstavlja zdravstvenu krizu kao i u ivotu bilo kojeg pojedinca. Ovaj "neobjanjiv" dogaaj u ivotu vidovnjaka tretirau kao oblik simbohke predstave smrti i ponovnog raanja koji je neophodan da bi se pojedinac uveo u novi status. Bolest i klinika smrt su na granici ovostranog i onostranog, potrebno je, kao vid inicijacije da vidovnjak pree granicu i okua svet iz kojeg e kasnije izvirati informacije i vizije, odnosno, njegova mo. Ne postoji, znai, drutveno organizovana inicijacija koja e uvesti posveenika u novi status i pruiti mu legitimitet za njegove do tada latentne sposobnosti. Pre bi se moglo rei da su samozvani proroci legitimitet stekli putem drugih mehanizama propagande, a jedan segment te propagande je konstrukcija urodene ili steene moi. Posmatrano u religijskom kodu koji se iskazuje u odnosu izmeu onostranog i ovostranog, izmeu svete i profane realnosti, implicitaa poruka verovanja je da njegova mo potie iz oblasti U tradicionalnoj kulturi se obino natprirodne sposobnosti iskazuju kroz neki poseban znak prlikom roenja, na primer, zduha i vetica se raaju u kouljici.
82

svetog. Svako "gledanje" vidovnjaka predstavlja prevoenje "jezika" svetog na profani "jezik". On znai svaki put prelazi granicu izmeu ove dve realnosti i uspostavlja komunikaciju s realnou u kojoj su pohranjene sve informacije vezane za ovostrani svet, u kojoj ne vae principi profanog vremena, pa se tako prolost, sadanjost i budunost odvijaju istovremeno. Navodna prirodna, profana obdarenost, kako je neki shvataju, na taj nain dobija religijsku potvrdu. Neki od njih su, zatim, eksplicitao imali razliite vizije i ukazanja kroz koja im je mo samo potvrena. Vremenom dobijena mo poinje da se ispoljava na razliite naine. Po reima vidovnjaka, sredina ih jo u toku detinjstva tretira kao udnu i neobinu decu. Smatram da se u kontekstu religijskog "jezika"83 inicijacijska bolest moe tretirati kao trenutak u kojem vidovnjak dobija mo od neke "vie sile". Prevedeno na nauni "jezik", akcenat na volji neke " Vie sile" je iracionalno opravdanje za mo koju divinator sebi pripisuje. Zatim se njegova mo na razne naine potvruje i nadograduje. Pre svega medijskom promocijom a zatim i glasinama. "Slika o arobnjaku se stvara izvan magije. Nju stvara bezbroj glasina, arobnjak jedino treba da lii na svoj portret".84 Lina svedoenja i glasine o udesnim isceljenjima, ostvarenim proroanstvima, otklonjenoj crnoj magiji, imaju najvie efekta ne samo u medijima ve i u interpersonalnoj komunikaciji manjih grupa. Veliki broj prijemnika informacije postaje dalji "relej" za emitovanje glasina. Tako se stvara jedna mitologija koja predstavlja glavni oslonac za verovanje a koja u manjoj ili veoj meri prati svakog vidovnjaka, bilo da se mit o njemu prenosi javno, putem medija ili putem preporuke. Uloga ovih mitova je da posvedoe i prue poverenje u mo i delotvornost vidovnjaka. Javno mnjenje stvara i vidovnjaka i njegov uti83

Bandi D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, (II dopunjeno

izdanje), Beograd: XX vek, 1997,13.

M

Mos M., Sociologija iantropologija 1, Beograd: Prosveta, 1982, 91.

caj.85 Udeo u izgradnji vidovnjakove moi najvie imaju klijenti a zatim, nosioci vlasti i javno mnjenje, time to omoguavaju ili ak kreiraju nesmetanu medijsku kampanju. To nam govori da su vidovnjaci svoju mo zapravo "stekli" zahvaljujui sposobnosti da ostvare komunikaciju86 u profanoj sferi a ne u sakralnoj. Tanije manipuliui svetim manipuliu potrebama klijenata. Kako smatraju teoretiari racionalnog izvora, kao to je Janakon, ljudi ele obino iste stvari: sigurnost, materijalno blagostanje, utehu, razonodu, sreu. Kako e zadovoljiti te potrebe zavisi, pre svega, od ponude. Finke i Janakon istiu da se religija ne menja u zavisnosti od promena u eljama i potrebama potroaa, ve u zavisnosti od ponude religijskih proizvoda.87 Meutim, svakako ne bi trebalo zanemariti drutvene, politike i istorijske okolnosti koje pogoduju da se u jednom trenutku plasiraju alternativna verovanja koja e se nametnuti kao kompetentna za zadovoljenje navedenih potreba. Osnovni motiv vidovnjaka je da prui pomo klijentu u reavanju problema i da mu predoi budue dogaaje, odnosno sudbinu. Vidovnjak sebi pripisuje veoma vanu ulogu divinatorahumaniste. Implicitno ova delatnost znai za njega veoma dobar izvor prihoda. Ako je verovati Kleopatrinim astronomskim ciframa divinacija je postala prava "Meka za trgovce". Moni vidovnjak implicira nemonog klijenta. Njihov meusobni odnos preutno je obojen ovim oseajem. Veina klijenata ima nelagodan oseaj i kada odlui da poseti vidovnjaka. Motiv Ibid., 101. U odeljku "medijska promocija vidovnjaka", moe se videti na koji nain oni to ostvaruju. 87 Finke R., i Iannaccone L. R., The illusion of shifting demand: supplay-side explanations for trend and change in the American religious market place, Annals of the American Association of political and Social Science 527, may 1993,27-39. Navedeno prema: Hamilton M., op. cit., 372.
86 85

klijenta, eksplicitno izraen je da sazna budue dogaaje i rei svoje probleme. Meutim, on ne zna rezultat akcije unapred. Neizvesnost vezana za sadraj proroanstva poveava oseaj nesigurnosti, napetosti koja se zadrava i u toku samog kontakta s vidovnjakom. Jedan od razloga tome je to vidovnjak vlada situacijom. Nemoni klijent, zaokupljen eljom da sazna budunost ili nekim problemom, nesiguran, uplaen oekuje pozitivno razreenje. Otuda latentni strah i od samog vidovnjaka. Upravo zbog njegove moi u koju veruje i sam klijent, on osea neprijatnost jer nikad ne moe biti siguran da li e mo biti usmerena na njegovu korist ili tetu. Istraivanje je pokazalo da veina klijenata zaboravi ono to im vidovnjak ispria. Zapamti samo veoma upeatljive momente i generalno proroanstvo da ga oekuje "dobra" budunost ili neki neprijatan dogaaj, a i tada uglavnom to ne utie bitno na njegovo ponaanje.88 To nam govori da bismo mogli da posumnjamo u njegov primaran motiv da sazna budunost. Zato bi se tako odnosio prema pruenom saznanju ako ga ne koristi u konkretnim ivotnim situacijama? Verovanje klijenta u mogunost proricanja budunosti dakle, ima neko implicitno znaenje. Ono je povezano sa predstavom o ljudskoj sudbini. Neophodno je bilo utvrditi, na osnovu istraivanja, kakva su savremena shvatanja sudbine, to je i uinjeno u deskripciji i formalnoj analizi. Najpre u se osvrnuti na tradicionalno shvatanje sudbine u naem narodu. Napomenula sam da se radi o jednom konceptu koji nije do kraja osmiljen i stoga obiluje izvesnim kontradikcijama. Verovanje u sudbinu svoj izraz nalazi u predanjima, mitovima, magijskim radnjama.89 U tradicionalnoj kulturi poznat
88 Naravno, ima izuzetaka u sluajevima kada je u pitanju elja za reenjem nekog problema ili kada je proroanstvo "loe". 89 0 tomenaviemesta. Srpskimitolokirenik, Nolit, Beograd, 1970,

s. v. sudbina, suenice, usud., Zeevi S., Mitska bia srpskih predanja,

Beograd: "Vuk Karadi", Etnografski muzej, 1981.

je fatalistiki odnos prema sudbini. Naime, veruje se da je sudbina unapred odreena i nepromenjljiva, da je u krajnjoj instanci90 propisuje sam Bog. Razumljivo je da e upravo preko njega izvesni pojedinci nastojati da tu sudbinu i saznaju. Kao to se vidi u formalnoj analizi91 postoje dva modela shvatanja sudbine. Nisam uspela da utvrdim da li postoji korelacija izmeu onih koji veruju u sudbinu po prvom modelu i onih klijenata koji svoje saznanje upravo zbog toga i ne koriste u praktine svrhe, (da izbegnu neeljene situacije). Oni znai odlaze kod vidovnjaka samo da bi saznali ta mogu da oekuju iako veruju da se to ne moe promeniti. Na drugoj strani su oni vidovnjaci i klijenti koji veruju u "alternativnu" sudbinu. Prueni su alternativni putevi sudbine, od pojedinca zavisi kojim e putem krenuti. Moemo samo da pretpostavimo da oni koji veruju u ovakav model sudbine preduzimaju odreene aktivnosti kako bi izbegli negativno proroanstvo. U istraivanju je to potvrdio mali broj primera. Nemogue je tano utvrditi koji koncept preovlauje u savremenoj kulturi. Iskazi ispitanika su esto bili kontradiktorni. Utisak je da je jo uvek prisutnije verovanje u nepromenjljivost sudbine sa tendencijom ka alternativnom modelu.
90 O tome svedoe i narodne izreke koje su jo uvek u upotrebi, "Nije komeje reeno nego od Boga sueno", "Boja volja"; "Tako jeste od Boga sueno"; "Nekom sejajapeku, anekom suzeteku", "Muka duu ne vadi, nego suen dan" ili savremenije "onaj "inenjer"gore je ve sve odredio". 91 Dva modela po kojima savremeni ovek gradi svoju predstavu o sudbini: 1) sudbina je nepromenljiva; 2) sudbina je altemativna. 1. Vidovnjaci i klijenti smatraju da ipak treba saznati sudbinu da bi ovek mogao da se psiholoki pripremi i lake podnese, (primer klijenta koji to potvruje: doiveo je saobraajnu nesreu, operaciju, razvod braka. Podneo je sve lake, kako sam kae jer se "pomirio sa sudbinom.

U konvencionalnom govoru budunost i sudbina esto se upotrebljavaju kao sinonimi. U svakodnevnom ivotu neprestano smo izloeni situacijama u kojima nam je, smatramo, pruena sloboda izbora. Biramo prostor u kojem emo iveti, obrazovanje koje emo stei, profesiju kojom emo se baviti, branog partnera i drugo. Ovaj privid slobode izbora tek u vanrednim situacijama se rui i veina je sklona da neke dogaaje ipak interpretira kao sudbinu koja ne zavisi od njihovog izbora, elja, ponaanja. ovek je sklon da tek naknadnim iznalaenjem razloga za neoekivane dogaaje, neispunjene elje, uteno sve pripisuje sudbinskom predodreenju. esto ujemo ono "pomirio se sa sudbinom". To nam govori da verovanje oveka u sudbinu ima smisla tek kada se neto vanredno doivi. Veina klijenata tvrdi da je tek nakon proivljenih situacija konstatovala da se radi o proroanstvu vidovnjaka. Mirenje sa sudbinom za pojedinca ima psiholoki efekat, omoguava mu da proivljeno lake prihvati bez preispitivanja stvarnih uzroka. Ostvarena proroanstva postaju, prema modelu verovanja u nepromenljivost sudbine, upravo potvrda one sfere realnosti koja utie na profanu a koja je neupitna. Deo "sudbine" je da traga za tom viom realnou. Zato je oveku potrebno da sazna budunost? Veina antropologa se slae da ovek neprestano tei da stvori iole organizovanu sliku sveta koja e mu posluiti u svakodnevnom ivotu. Tei da u odreenim okvirima osmisli svoje mesto u svetu, svoju egzistenciju. Kada je budunost u pitanju takve intervencije su najmanje mogue. Ona nosi neizvesnost, rada nesigurnost. Slau se gotovo svi da "sva ljudska bia imaju duboku psiholoku potrebu za oseanjem sigumosti koje potie od saznanja gde se ovek nalazi".92 Ista tvrdnja vai ne samo za prostornu, o kojoj Li u ovom sluaju govori, ve i za vremensku orijentaciju. oveku smeta neodreenost i neprestano oekivanje onog sutra.
92

Vidovnjaci, br. 2, Beograd, 1994, 21.

2. Zadatak vidovnjaka je da ukae na mogue puteve sudbine i ta oni donose. Klijent sam bira kojim e putem krenuti.

Li E., op. cit., 80.

Na nivou klijenta verovanje u mo vidovnjaka, da predvidi budunost i pomogne u reavanju problema, govori o njegovoj nemoi da za odreene ivotne situacije iznae racionalna reenja te pribegava iracionalnim. ovekovu nesigurnost i nespokojstvo ne izaziva samo nemo da "zaviri" u budunost, moje istraivanje je pokazalo da ovek tu nesigurnost i nemir sve vie osea kada je u pitanju prolost a to je jo vanije ni sadanjost nije vie u njegovim rukama. To je naroito naglaeno kod nas koji ivimo u kriznim vremenima i prostorima. Revitalizacija verovanja u vidovnjake sposobnosti i moi, naroito njihova ekspanzija karakteristina za nae vreme, upravo nam govori da je ta nesigurnost dostigla visok stepen. Rezultati istrai vanj a izneti u deskripciji pokazuju da veina klijenataodlazi kod vidovnjaka radi nekog problema. Ako ne oekuju konkretno reenje problema, kao motiv navode i saznanje kako e se problem dalje razvijati i oekivanje da e saznati nain i vreme njegovog razreenja. Na osnovu onoga to sam do sada rekla, moe se zakljuiti da je vaan, znai, sam in "gledanja" u budunost, kao takav. ovek na taj nain pridaje znaaj i osmiljava jedan segment koji ne moe spoznati na uobiajen nain.93 Nakon to ovek sazna svoju sudbinu od vidovnjaka on je potiskuje u nesvesno. U protivnom to saznanje bi bilo preveliko optereenje za funkcionisanje u profanoj realnosti u kojoj vladaju racionalni principi. Tretirala sam vidovnjake kao medijume koji omoguavaju prelaz iz jedne profane sfere u sferu svetog. Kada budunost postane sadanjost javlja se deja vu iskustvo. Time ne elim da kaem da su vidovnjaci zaista vidoviti, ve da su nekim klijentima pogodili budue dogaaje. Poznato je naime, da u gotovo svim vrstama gatanja onaj kome se gata dobija najee uoptene odgovore. Vidovnjak na taj nain sa93

mo navodi klijenta da svoj problem sagleda iz drugaijeg ugla. Od klijenta zavisi koliko je sposoban da tako uoptene iskaze primeni na svoju situaciju. Koliko su ostvarena proroanstva rezultat stvarne vidovitosti, sluajnosti94 ili neeg treeg, kao to sam napomenula u uvodu, nije predmet niti jedno od pitanja na koja pokuavam da odgovorim. Birajui iracionalan nain dolaenja do odreenih saznanja, ni vidovnjak ni klijent u velikom broju sluajeva, se ne ponaaju do kraja iracionalno, Naime, "gledanje" u budunost se pretvara u meusobni razgovor u kojem, po opisu klijenata, vidovnjak esto nastupa kao psihoterapeut-amater a klijent kao pacijent. Poznato je da psiholoko olakanje za pojedinca predstavlja mogunost da svoj problem ispria makar i licu koje zato nema profesionalnu kompetentnost. Sve je vie ljudi koji takvu osobu ne nalaze u svom okruenju. Vidovnjak za njih znai jednog "sluaoca" koji je esto sposoban i spreman za empatiju. Eksplicitna funkcija vidovnjaka je da proriu budunost i reavaju probleme klijenata. Istraivanje je pokazalo da ova druga uloga sve ee postaje primarna za klijente. Na nivou pojedinca, u ovom sluaju vidovnjaka, implicitna funkcija verovanja u mo i delatnost koju obavlja je vei drutveni ugled i status u drutvu, bolji materijalni poloaj. Ona predstavlja kanal vertikalne drutvene mobilnosti sa stanovita jedne velike grupe ljudi, samog vidovnjaka i onih koji mu veruju. Tako Kleopatra istie svoj status imanentne "kraljice proroka" koju konsultuju i
94 U tom smislu, zanimljiva je Jungova teorija "sinhroniciteta" zbog koje je naj vie kritikovan. Radi se zapravo o jednom od osnovnih pojmova koje je Jung koristio u prouavanju onostranog. Sinhronicitet, to bi znailo "znaajna sluajnost" je fenomen koji se deava kad se dva ili vie dogaaja, sami sa svojom sopstvenom uzronou, dese istoviemeno bez vidljivog razloga i stvore znaajan rezultat. Kod nas prevedeno delo i interesantna interpretacija ove Jungove teorije je: Progof A., Sinhronicitet i Ijudska sudbina, Beograd: Esotheria: Atos, 1994.

Beograd: Prosveta, 1982,210.

Redklif-Braun A. R., Struktura ifunkcija u primitivnom drutvu,

politiari. Na drugoj strani veliki je broj onih koji i javno vidovnjake ocenjuju kao prevarante i arlatane. Implicitna funkcija na nivou pojedinca-klijenta je zapravo psiholoka funkcija, zadovoljena emocionalna potreba za pruanjem samopouzdanja i sigurnosti. Proricanje esto samo opravdava naa oekivanja i prua nadu da e zaista tako i biti. Naizgled postoji velika kontradikcija izmeu nauno-tehnikih postignua oveka i ponaanja onih koji veruju u maglovita predskazanja vidovnjaka. U svetu a i kod nas postoje brojna socioloka istraivanja promena i posledica koje izaziva ovaj vrtoglavi razvoj. Savremeni ovek je prinuen da se neprekidno prilagoava promenama bombardovan velikim brojem inovacija i informacija. esto ujemo komentare "bre se ivi", "sve je bilo jednostavnije do pre desetak godina" i tome slino. Velika psiholoka i intelektualna optereenost zahteva maksimalnu psiholoku fleksibilnost. injenica je da smo neprekidno suoeni s potrebom da menjamo stereotipna ponaanja, da donosimo vane odluke. Vidovnjaci, takoe, svojim proricanjem pomau u donoenju odluka tako to odluci dodeljuju jednu nadmonu legitimnost.95 Vidovito "gledanje" takoe osmiljava iskonsku potrebu oveka da prevazie ogranienja ljudske prirode, svedena na poznatih pet ula. Pripisujui odreenim pojedincima moi koje bi eleo da sam poseduje ovek nesvesnom projekcijom uspostavlja komunikaciju putem posrednika s onostranim svetom koji smatra izvorom moi. Negde u nesvesnom pohranjena je elja da se napravi radikalan iskorak iz konvencionalnog doivljavanja sveta u jedan alternativni. Vidovnjak nije samo eksponent Boga, kako sebe prikazuje, ve i eksponent ovekove elje za posedovanjem natprirodne moi, elje za viom realnou. Naime, klijent nesvesno projektuje tj. pripisuje vidovnjaku moi koje bi eleo da sam poseduje. Posredstvom ovog fenomena se, znai, ostvaruje jedna
95

Enciklopedija iivih religija, Beograd, 1990, s. v. gatanje.

kompenzacijska funkcija, tj. zadovoljava potreba da se anulira oseaj uskraenosti koji nastaje u raskoraku izmeu elje za posedovanjem natprirodne moi i realnog iskustva. Na drugoj strani, moe se govoriti i o negativnim posledicama, odnosno, verovanje u predskazanje buduih dogaaja moe biti implicitno disfunkcionalno. Pojedinac moe podlei jakom uticaju sugestije, pa se i "mirenje sa sudbinom" ili pasivizira potrebu za preduzimanjem akcije ili okree akciju u pogrenom pravcu. Istakla sam da ovek tei da zadovolji potrebu za celovitom slikom sveta, ta celovita slika podrazumeva i oblasti koje su mu nedostupne kao to je znanje o buduim dogaajima. lznalaenje posrednika-vidovnjaka koji mu omoguava takvu spoznaju, odnosno doprinosi osmiljavanju celine postojanja, jedan je od moguih naina da ovek zadovolji primarnu potrebu, to je zapravo osnovna funkcija religije uopte. Naglaavam jo jednom, da je pogreno odbaciti verovanja vezana za vidovnjaku praksu kao arlatanstvo i praznoverje. Na taj nain ne osporavam da se u nekim sluajevima radi o arlatanstvu. Meutim, veliki broj ljudi koji i pored toga poseuje vidovnjake svakako se ne moe okarakterisati kao sujeveran, praznoveran. Umerenija konstatacija bila bi da se radi o ljudima sklonim iracionalnom. Ve sam naglasila da se iracionalnom najee pribegava u kriznim situacijama, kada se nagomilaju na izgled nereivi problemi a racionalne take oslonca izmiu pod nogama. Svaka kriza bila ona individualna ili drutvena se teko podnosi. Meusobno uslovljene esto rezultiraju sveoptom krizom koja zahvata sve segmente ivota. Svima dobro poznat sled zbivanja u naoj zemlji: teka privredna situacija, rat, meunarodne sankcije, hiperinflacija i drugo, dovele su do toga da "svakodnevica" Srbije danas vodi porazu individue kao individue. Mada ta "svakodnevica" uspostavlja, na jedan izrazito regresivan nain, nekanalisani bezobzirni individualizam kao tipian obrazac "kulture preivljavanja", kada ljudi prestaju biti obzirni ne samo prema "ostalima"

u svojoj okolini ve i prema svojim dojueranjim saradnicima, susedima, prijateljima, pa i prema svojim "roenima".96 Gotovo ni jedan pojedinac u naem drutvu nije ostao poteen, svi oseamo razliite posledice refleksije sveoptih drutvenih zbivanja. Pojedinac sve vie osea posledice svoje "(u)baenosti u svet" krize. Pokazala sam u komunikacijskoj analizi da nam ekspanzija verovanja u vidovnjatvo govori da je egzistencijalna nesigurnost dananjice toliko realna da ovek i nesvesno pribegava irealnom. Veliko interesovanje za vidovnjake i alternativne religijske oblike jednim delom je determinisano takvim stanjem u zemlji. Kaem samo jednim delom, odnosno delimino jer poznato je da vidovnjatvo kao biznis cveta i u visoko razvijenim zemljama.97 Tako bi jo jedna psiholoka funkcija na nivou pojedinca bila da u vreme sveopte krize prui nadu na taj nain to e vremenski odrediti trenutak i nain izlaska iz nje.98 Kao to sam pomenula, problem jednog lana porodice reflektuje se i na celu porodicu. Preti joj unutranji nesklad, sukobi, dezintegracija. Ona nije u stanju da samostalno iznae reenje i prevazie sukob. Vidovnjak je taj koji svojim proroanstvom ili bar prividnim reenjem problema doprinosi uspostavljanju integracije. Na nivou porodice moemo, znai, govoriti i o integrativnoj funkciji. Sveopta kriza se odraava i na institucije drutva legitimne za pruanje pomoi pojedincu, u takvoj siutaciji one naprosto ne funkcioniu. Ako i prevaziemo predrasude svojstvene naem okruenju, da odlazak kod psihijatra znai da vas sredina a priori Boli S., O "svakodnevici" razorenog drutva Srbije poetkom devedesetih - iz socioloke perspektive, Kulture u tranziciji (zbomik radova), Beograd, 1994, 144. 97 Tajne, br. 18, 1995, 63; Na Internetu mogu se nai i sajtovi vidovnjaka, medija, proroka itd. 9 Vidovnjaci, br. 2, Beograd: BISI, 1994. na vie mesta.
96

proglaava ludim, ili odlazak kod socijalnog radnika, socijalnim sluajem, ostaje utisak da dravne institucije nisu u stanju da nam prue adekvatnu pomo. Vidovnjak tako postaje na implicitnom nivou, "legitimni" funkcionalni ekvivalent 9 koji e odigrati ulogu psihijatra, psihologa, lekara, socijalnog radnika, a kao to smo videli, i kuma ako zatreba. Vidovnjatvo, u naem drutvu ostvaruje funkciju supstitucije. U tom smislu, razumljiva je tolerancija drutva, tanije, vlasti koja dozvoljava legalizovanje delatnosti i svoje angaovanje svodi na delimine osude u medijima.100 Na nivou drutva fenomen vidovnjatva se javno tretira kao disfunkcionalan od strane navedenih institucija koje su kompetentne da prue pomo, kao i Srpske pravoslavne crkve. Konkretne akcije, vie kada su u pitanju spiritualni sistemi nego vidovnjatvo, preuzima Srpska pravoslavna crkva."" Glavni argument protiv dananjih "lanih" proroka i vidovnjaka je svakako proroanstvo samog Isusa Hrista: "I tada ako vam ko ree: Evo ovdje je Hristos; ili: Evo ondje, ne verujte. Jer e se pojaviti lani Hristosi i lani proroci, i pokazae znake i udesa da bi, ako je mogue, prevarili i izabrane. Ali vi se uvajte; evo sve sam vam kazao unaprijed" (Mk 13, 21-23). Istinsko proricanje dolazi jedino od Boga. Kao to sam ve rekla, vidovnjaci to ne osporavaju, oni upravo "preko Boga" i "od Boga" i saznaju proroanstva. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve istiu da je re o "demonskoj demagogiji" i zaluivanju naroda. Crkva priznaje dejstvo zlih sila a vidovnjaci su njihovi eksponenti. Na drugoj strani ne osporavaju postojanje sila dobra koje se mogu ukazati izabra99

Mili V., Socioloki metod, Beograd: Nolit, 1978, 668. U odnosu nabroj promotivnih tekstova u medijima, kritiki su jedva primetni. Jedan od takvih "studioznih" tekstova je i "Zloupotreba lakovernosti i brige zabudunost", Radio TVRevija, br. 1468, 13.4.1995,48^19. 101 O emu e biti vie rei u narednom poglavlju. Ovde u se zadrati samo na odnosu prema vidovnjatvu.
100

nima. Meutim, takvi ljudi, koji i danas postoje su retki, ive jednim "podvinikim duhovnim ivotom" svoje vienje budunosti ne prikazuju javno, ne reklamiraju se i ne naplauju usluge.102 Poznato je da su Hrianska crkva i Laodikejski sinod (343381) proglasili svako gatanje "nezakonitim". Dihotomija dobra i zla u hrianskoj interpretaciji je zapravo suprotstavljanje Hrista Satani. Svako gatanje, pa i vidovitost koja nije od priznatih proroka, se smatra satanistikim vraanjem.103 Ovaj koncept su na sebi svojstven nain usvojili i sami vidovnjaci. Naime veina ispitanih sebe i svoju delatnost smatra belomagijskom, istie povezanost s Bogom i crkvom, dok crnomagiare tretiraju kao otpadnike, a neki ak (kao npr. Marina) govore o satanistikim sektama. Srpska pravoslavna crkva, kao to sam rekla, govori o pogubnom dejstvu vidovnjaka. Eksplicitna disfunkcija ovog fenomena sa njenog stanovita je: Velika materijalna korist "samozvanih vidovnjaka" na tetu klijenata. Implicitno ovaj fenomen je disfunkcionalan jer odvlai vernike od pravoslavne crkve. Vidovnjaci kao funkcionalni ekvivalenti pruaju prividno razreenje problema koji inae pripada domenu crkve s obzirom da su u pitanju njeni vernici. Ne bih se uputala u pitanja meusobnog odnosa i zavisnosti. Izneu ukratko neka svoja zapaanja. Gotovo svi vidovnjaci i klijenti izjasnili su se kao pravoslavni prema religijskoj pripadnosti. Vidovnjaci, kao to sam rekla, esto potenciraju svoju veru i rad "preko Boga", istiu svoje zasluge za povratak mnogih ljudi u crkve. Zapazila sam da ni kod vidovnjaka ni kod klijenata ne postoji utisak kolizije s pravoslavljem. Medijska kampanja omoguava ne samo popularnost "novokomponovanih vidovnjaka" i brojniju klijentelu, ve kroz "kolekNa osnovu izjave dr Dragana Protia, docenta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Radio TV Revija, br. 1468, 13. 4.1995, 49.
103

tivna proroanstva" ostvaruje i jednu znaajnu funkciju na drutvenom nivou. Naime, svi veliki proroci u istoriji prouli su se upravo po tome to su (pred)"videli" drutvena zbivanja. Iako je primarna delatnost vidovnjaka pruanje individualnih "gledanja", pokazala sam da vidovnjaci i javno proriu drutvene dogaaje, za nas trenutno najbitnije, politike i ekonomske104. To to im vlast i javno mnjenje omoguavaju legalizaciju delatnosti, nesmetano pojavljivanje u medijima, govori da njihov tolerantni stav (pored ne tako este javne osude), implicitno znai da ga smatraju marginalnim fenomenom koji moe biti i funkcionalan. Naime, od kolektivnih proroanstava koja se odnose na okonanje rata u Bosni, ukidanje sankcija, ekonomsku i politiku situaciju, oekuje se da prue nadu i obezbede drutveni mir. Mnogi veruju a vidovnjaku se na taj nain pripisuje znaaj. Uoila sam da eksplicitna fiinkcija, reenje problemaklijenta, postaje sveprimarnija. Vratiu se na "problematine sluajeve" da bih uoila na koji nain vidovnjak to postie, kao i implicitne funkcije. On to postie na razliite naine u zavisnosti od problema ali i od procene klijenta. esto je to samo uteno predskazanje o tome kako e se problem reiti.105 Tako prividno stvara utisak da je problem ve poeo da se razreava a klijentu samo preostaje da strpljivo doeka taj trenutak.106 Nekad su to veoma kratki saveti kako postupiti u datoj situaciji i tu se vidovnjak postavlja kao neko ko veoma uspeno zna da "odigra" ulogu "drage Savete" i psihologa amatera. On se ponaa krajnje racionalno. Kroz razgovor s
104

102

Enciklopedija iivih religija, op. cit., s. v. gatanje.

Videti prilog 6. Zorka npr. u svojim radio emisijama najpre pita sagovomika da li veruje u cmu magiju i zatim odgovara u zavisnosti od toga. 106 Tako Ljubia Trgovevi u emisiji "Oko ogledala", april 1998. godine zabrinutoj majci koja kae da ima problema sa sinovima odgovara: "Nema magije, nema prokletstava, doekaete tri unuia, od vaih sinova vas glava nee vie boleti."
105

klijentom nastoji da upozna posledice, izvede mogue zakljuke o uzroku, prui objanjenje i racionalno razreenje. Sam in "gledanja" se veoma razlikuje kad "uoi" crnomagijsko dejstvo. Videli smo da nosioci pozitivne i negativne energije mogu biti, prema shvatanju ispitanika, ne samo ljudi - njihove akcije, misli, rei, ve i predmeti, materije. I sami ispitanici istiu da nije bitno toliko ta i kako se radi ve energija koja se u to ulae. Kada se izvodi jedan crnomagijski ritual najbitnije je preneti energiju snane emocije mrnje i elje da se ostvari negativan efekat. I Malinovski u opisu standarnog ina crne magije istie emocionalni naboj kao sutinu.107 Same emocije su nosioci energije koja je dramatino iskazana kroz misli, izgovorene rei ili formule (koje nose informacionu energiju) i odreene radnje. I sami predmeti, materije, magijski rekviziti koji se koriste u magiji su, kako kae Malinovski, povezani s ciljem odgovarajue magije, pre svega s emocijama a ne s idejama.108 Predmeti i materije dobijaju odredena svojstva magijskom infekcijom (prsten koji je pripadao pokojniku, menstrualna krv109) ah pre svega, ovek odnosno, njegove emocije su te koje imaju mo. Otuda je dovoljno imati i negativne misli pa da se mentalnim putem postigne eljeni cilj. ovek, na drugoj strani, moe svojim negativnim mislima da proizvodi negativne efekte i nesvesno. Tako je prema savremenom shvatanju crne magije kod nas svaki ovek latentni crnomagiar a istovremeno i potencijalna rtva. Analogija u tradicionalnoj kulturi moe se nai u orevievom opisu zlih oiju. Naime ljudi koji imaju mo da nakode svoj im oima mogu da uriu svesno i nesvesno. Dok se svesno uricanje vezuje za zle ljude, nesvesno uricanje se shvata kao mo koju sud107

bina moe da dodeli i dobrim ljudima. orevi napominje da su u naem narodu svesna uricanja retka, veina je nenamerna i nesvesna.110 Meutim, za razliku od uronika koje on pominje, vidovnjaci tvrde da se danas uglavnom svesno deluje crnom magijom. Odnosno, najee se deluje mentalnim putem svesno ili se korienjem tradicionalnih "nabacivanja ini" usmerava negativna energija. Kao to sam pomenula, moj utisak je, s obzirom da se do pouzdanih podataka ne moe doi, da prie o crnoj magiji postaju deo urbanog folklora u istoj meri u kojoj su donedavno vie vezivane za ruralnu kulturu. Prie o crnoj magiji prerastaju u "prie za odrasle" u kojima se personifikuje zlo, analogne priama o zloj vetici koje se nameu deci. Tako su mi ispitanici, klijenti vie priali o nesvesnom i svesnom mentalnom crnomagijskom delovanju nego to su sebe smatrali "rtvama" takvog dejstva. Vidovnjaci, naprotiv, stvaraju sasvim drugu sliku, govore o pomodarstvubavljenjacrnom magijom, preko medija gotovo apeluju "uvajte se vraara"111 i crne magije, ukazuju kako da je prepoznate jer najvanije je preuzeti na vreme otklanjanje u protivnom posledice su katastrofalne. Dakle, upravo su sami vidovnjaci konstruktori i promoteri savremenog koncepta crne magije. Prie o crnomagijskom uticaju imaju tipski scenario: "rtva", nesvesno prima uticaj koji se zatim odraava na njen svesni nivo ivota. Ona moe da racionalno sagledava posledice ali ne uvia uzrok. Sve izgleda kao da se deava iznenada: bolest za koju nema dijagnostikih potvrda, nesklad u braku, porodine razmirice, finansijski gubitak. Obraa se vidovnjaku koji otkriva uzrok: crna magija. Slino lekaru, daje dijagnozu i konstatuje: javili ste se na vreme moe da se otkloni. ovek usvaja jedno verovanje kao istinito kad se uveri da ono ima blagotvorne posledice po njegov i110

Ibid., 73. Biraju se predmeti, materije za koje se veruje da nose neku negativnu energiju.
109

108

Malinovski B., Magija, nauka i religija, Beograd, 1971,73.

orevi T., Zle oi u verovanju srpskog naroda, Beograd: ProTree oko, 23. 8. 1994.

sveta, 1985, 28.

111

vot. Teko je utvrditi da li su ispitanici uopte uli za crnu magiju pre nego to su posledice postale oigledne, ima i onih koji tvrde da su za to prvi put uli od vidovnjaka, ili da su uli ali nisu verovali u njeno mogue dejstvo. Savremena saznanja o psihosomatskim bolestima na izvestan nainobjanjavajuone sluajeveukojimasu verovanja u crnu magiju prouzrokovala bolest. Antropolozi se slau da ovek ne moe umreti od vradbine ali moe umreti ako veruje u mo vradbine. Brojni primeri iz etnografije primitivnih naroda to i potvruju. Izjave mojih ispitanika ne dozvoljavaju ovakve zakljuke112, stoga u se zadrati na analizi kad individualna ili porodina drama doive razreenje u otkrivanju crnomagijskog uticaja. Eksplicitno za pojedinca ovo znai: prueno mu je objanjenje za njegove nedae, pokazan je uzrok koji se zatim otklanja jednim dugotrajnijim postupkom iji se efekti naziru na samom poetku. Vidovnjak obavlja svoj deo posla koji je tajna i za klijenta. Zatim, klijent preuzima najee amajliju koju nosi do tela, ako je u pitanju lan porodice koji ne sme da zna za tretman amajlija se uiva u jastuk ili garderobu, prska se kua posveenom vodom itd. Za klijenta preuzimanje odreene akcije znai vraanje u stanje stabilnosti, mira, ozdravljenja i preanji ivot. Zajednika akcija postaje psihosomatski delotvorna. Na implicitnom nivou crnomagijski uticaj je iracionalno opravdanje za realne ivotne nedae. Opravdanje za line nesposobnosti, neuspeh, i lini udeo u preuzimanju odreenih akcija koje su izazvale negativne posledice. Tako bi njena funkcija bila Naime, teko je utvrditi da li i koliko ispitanik veruje u mogue dejstvo cme magije. Kao to sam ve rekla, neki tvrde da su za to uli prvi put od vidovnjaka. Da li se radi o kriptomneziji ili naprosto o neiskrenosti ispitanika, teko je utvrditi. Mora se uzeti u obzir da su neki ispitanici tvrdili da ne veruju u cmu magiju, jer im nije prijatno da neko pomisli da su sujevemi, dok je u daljem razgovoru bilo indicija da zakljuim suprotno.
112

legitimacijska, da opravda oseaj uskraenosti kod pojedinca. Obino ono to se zove "nezasluenim nesreama", opravdava nesklad izmeu idealnog modela u kojem pojedinac vidi sebe, svoje mogunosti, svoju porodicu i stvarnog stanja. "Ja sam obrazovan, sposoban, oseajan, lep a nemam posao, nisam ostvario emocionalnuvezu" i slino. Uzrok sveg zla, nesree koja se sruila na pojedinca tako biva projektovan na nekog drugog i treeg. Crna magija je model kojim se obuhvata zlo uopte. Navodno saznanje o crnomagijskom uticaju moe imati pozitivan psiholoki efekat na pojedinca. Radi se zapravo o jednom oseaju rastereenosti i povraenoj sigurnosti jer klijent prihvata objanjenje, nalazi iracionalno opravdanje i biva ubeden u mo vidovnjaka da belomagijskim dejstvom vrati klijenta u prvobitno stanje a istovremeno ga i zatiti. Neki vidovnjaci garantuju trajnu zatitu.113 Meutim, mogu je i suprotan psiholoki efekat. Klijent koji saznaje da je pod uticajem navodne crne magije moe postati jo nesigurniji, jer sama mogunost da neko moe delovati na vas na taj nain i kad god to poeli, uliva strah. Kao da ste neprestano na nianu. Pomenula sam u uvodu reakcije ispitanika kada se postavi pitanje o crnoj magiji, i oni koji navodno ne veruju u njeno dejstvo, primetila sam, oseaju neprijatnost i ne ele o tome da razgovaraju. Ko je najei objekat i koji je tipian motiv crnomagijskog dejstva? "Crnomagiari" naime, nastoje da uklone osobe koje im na bilo koji nain predstavljaju prepreku u ivotu. To su, za113 Predstave o cmoj magiji su esto kontradiktome. Dihotomiju bele i cme magije vidovnjaci koriste da bi opravdali neuspeh svog belomagijskog dejstva otklanjanja cme magije. Naime, kako oni tvrde, uvek postoji mogunost da se ona obnovi ili primeni jae dejstvo odreenog cmomagijskog postupka. Na drugoj strani, postoje vidovnjaci koji to implicitno negiraju istiui trajnu zatitu sprovedenog otklanjanja. Najee su to hamajlije koje trajno tite vlasnika od svih negativnih oblika magije.

tim i svi oni koji izazivaju zavist i Ijubomoru: uspeni, lepi, bogati sreni. Naravno, oni to ne moraju i objektivno biti, ve sa stanovita onog kod kojeg izazivaju zavist jer se nalazi u podreenoj poziciji tj. on sve to nema ili ima u mnogo manjoj meri. Time sam, u ovom sluaju, odredila i subjekt crnomagijskog dejstva. Motiv je neravnopravnost statusa i implicitne drutvene moi. Potrebno je blie odrediti meusobni odnos, subjekta i objekta crne magije. Najee su u blioj meusobnoj komunikaciji: komije, roaci, kolege, ljubavni par i drugi. Budui objekat izaziva zavist, ljubomoru jer se subjekat osea inferiornim, nezadovoljnim i besnim zbog neravnopravnosti tj. uskraenosti. On ne pronalazi naine da napredovanje objekata i uspon na drutvenoj lestvici uravnotei sa svojim stagniranjem legalnim i racionalnim sredstvima, te stoga pribegava nelegalnim i iracionalnim.114 Tako bi crnomagijsko delovanje sa stanovita subjekta trebalo da ispuni implicitnu funkciju drutvenog regulatora koji uspostavlja prividnu drutvenu jednakost i ravnoteu. Nesrea koja zadesi objekat crne magije je kompenzacija za oseaj uskraenosti subjekta. Istovremeno, ona je kompenzacija za stvarnu nemo subjekta da legitimno deluje i promeni svoj status. Obavljanje crnomagijskih ini ili pak verovanje da mentalnom snagom svoje misli moe da izazove eljeni cilj, stvaraju oseaj moi.

Neki autori, (Maret i Firkant) smatraju da se ceo in obavlja u afektu. Elementarni afekt podstie oveka da uini neto to nema racionalnog opravdanja.115 Pomenula sam da je Malinovski isticao emocionalni naboj kao sutinu crnomagijskog ina. Smatram da je implicitna funkcija crne magije da subjekat kanalie svoje emocionalno-afektivno stanje. Crna magija je tako kanal za izraavanje neprijateljstava, negativnih emocija koje je prethodno usled moralnih normi pojedinac nastojao da potisne.116 Otvoreno iskazivanje neprijateljstva i nanoenje zla se ne tolerie u drutvu. Pojedinac takve sadraje, zbog njihove inkonpatibilne prirode, potiskuje i priklanja se konformistikom ponaanju. Videli smo da ispitanici veruju u mo negativne energije misli i dok se nalazi u nesvesnom. Tako pojedinac moe negativnim mislima prizvati nesreu i nenamerno. Meutim, kada se takvi sadraji osveste tj. kad preu iz nesvesnog u svesni deo, on preuzima odreenu akciju namerno prizivajui kroz magijske rei i formule ispunjenje cilja. Pojedinac je tako, naizgled, nemoan da se odupre zlu i na svesnom i na nesvesnom nivou. Zlo je ipak u njemu i raa "rtve".117 Konceptualizacija crnomagijskog dejstva na objekat od strane vidovnjaka sadri i neka pseudo nauna objanjenja. Veruje se da crna magija ostvaruje svoje ciljeve delujui na nesvesni nivo objekta. Neki vidovnjaci su u "osmiljavanju" principa crnomagijskog dejstva skloni da govore i o programiranju nesvesnog u
115

Poslednjih godina u naem drutvu uoljivo je ekstremno bogaenje pojedinaca. Oni se "preko noi" izdvajaju iz sredine kojoj su do tada pripadali i izazivaju zavist. Pejorativno ih nazivaju "novokomponovani bogatai". Njihov uspeh je nezasluen jer se obino smatra da su iskoristili nefunkcionisanje pravne drave u kojoj su "legitimni" naini za postizanje ciljeva postali, najblae reeno, razni vidovi kriminalnog ponaanja koje se i njima pripisuje. Kao objekat crnomagijskog delovanja, kako sam saznala od vidovnjaka, oni esto postaju njihovi klijenti.

114

voj, Sarajevo, 1978, 89. 116 Frojd, u okviru teorije potiskivanja, ovo naziva cenzurom - svi oni neprikladni sadraji koji su u neskladu s moralnim normama bivaju potisnuti u nesvesno. Jung preuzima ovo miljenje Frojda. Jung K. G., Dinamika nesvesnog, Novi Sad: Matica srpska, 1996, 283. 117 Spiritualni sistemi, o emu e biti rei u narednom poglavlju, kao jedan od ciljeva postavljaju upravo ovladavanje nesvesnim sadrajima svesti i pretvaranje negativne energije u pozitivnu.

Navedeno prema S. A. Tokarjev, Rani oblici religije i njihov raz-

oveku (npr. Marin Cvijovi). Meutim, ovaj koncept craomagijskog delovanja na nesvesni nivo nije do kraja osmiljen. Neizvesno je kako se to "programiranje" obavlja. Verovanje da se crnom magijom deluje na nesvesni nivo implicitno nam govori da bi zadatak vidovnjaka bio da prodre u nesvesno kako bi izvrio "deprogramiranje". Objekat crnomagijskog delovanja, odnosno klijent, nije u stanju da svesno reaguje i racionalno sagleda situaciju. Znai on sam proizvodi posledice po ve utvrenom "programu" nesvesno. To nam govori da se veraje u veliku senzibilnost nesvesnog dela linosti nad kojim ne moe da uspostavi kontrolu. U tradicijskoj kulturi postoje analogne predstave implicitno izraene, na primer, kroz verovanje da je ovek naroito podloan negativnom dejstvu zlih sila, uroka, crne magije, dok spava, odnosno sanja. Narod je san shvatio kao trenutak "odsustva svesti". Nesvesni deo je van nae kontrole, ne znamo njegov sadraj, verovatno je zato najpogodniji da se ba tu deluje crnom magijom. Frojd san tumai kao trenutak u kojem sadraji iz nesvesnog u oveku, pretvoreni u simboline slike, prenose neku poraku onome koji sanja. Frojd tvrdi da se u nesvesno potiskuju svi oni sadraji iz svesnog ivota linosti koji su nepoeljni. Oni povremeno, kao putem snova, isplivavaju i "govore" neto o onome koji sanja. Vidovnjak bi trebalo da otkriva i prevodi nesvesne sadraje u svest klijenta. Na taj nain bi zajedno prelazili jo jednu granicu, pored prostornih i vremenskih, prelazili bi i psiho-granicu. Klijent to postie, naravno, preko posrednika, vidovnjaka. ta se zapravo nalazi u nesvesnom klijenta? Potisnuti sadraji koji ne odgovaraju svesnom delu linosti a to su: lina odgovornost, oseaj krivice, stav o realnim uzrocima problema. Crnomagijski sadraj koji "prevodi" vidovnjak samo je simbolian izraz navedenog potisnutog sadraja. Vidovnjak, slino jungovski orijentisanom psihoanalitiara, pomae klijentu da spoji svest i nesvesno i da na taj nain ostvari "transcendentnu funk-

ciju". Jung ovo naziva transcendentnom funkcijom zato to organski omoguuje prelazak iz jednog stava u dragi. "To se ne moe postii time to e se sadraji nesvesnog osuditi jednostrano i pomou svesne procene, ve naprotiv na taj nain to e se njihov smisao prepoznati kao kompenzacija jednostranosti svesti i staviti joj i to na raun".118 Verovanje da crnomagijsko dejstvo izaziva probleme, zapravo je kompenzacija za linu (ne)odgovornost u kreiranju profane stvarnosti. Verovanje u crau magiju je preuzeto iz tradicionalne kulture ali i izraz potreba savremenog oveka. Kao to sam rekla, psiholoka funkcija crne i bele magije je da otkloni emocionalnu nesigurnost i napetost pojedinca. Ritualima crne i bele magije on se oslobaa napetosti jer veraje da su pretpostavljeni efekti ostvareni. Za razliku od bele magije koja je legalna i dratvo je implicitno tolerie, crna magija se eksplicitno osuuje. Da li je delovanje crnomagiara sankcionisano? Na pravni sistem i zakon ne priznaje dejstvo crne magije, pa tako nema ni odrednice koje se eksplicitno odnose na vraanje i koje ga sankcioniu.119 Sankcije su meutim, ugraene u predstave o crnoj magiji. Naime, veraje se da ona ima "bumerang" efekat. Nisam uspela da otkrijem, ini mi se da nije ni konceptualizovan u celini, kontrolni mehanizam po kojem se ostvaraje ovaj povratni efekat. Da li to radi vidovnjak 20 ili sama negativna energija ima to
118

Suenje Kleopatri, izmeu ostalog, zapalo je u orsokak i zbog toga to je sudsko vee suoeno s nesvakidanjim procesom. Kleopatru su, naime, tuili klijenti da je za otklanjanje cme magije uzela velike sume novca. Duga, br. 1616,1618, Beograd, 1995. 120 Vidovnjaci nisu eleli da odgovore na ovo pitanje. Razumljivo jer i njihov in bi se mogao okarakterisati kao cma magija. Potvrdu sam nala jedino u opisu sluaja novinara Tome Todorovia. Naime, vidovnjak Miki iz Vranja otkrio je klijentu crnomagijsko delovanje

119

Jung K. G., Dinamika nesvesnog, op. cit., 155.

svojstvo da se vraa poiljaocu. Verovanje u "bumerang" efekat crne magije je viefunkcionalno. Prvo, sankcionie odreeno negativno ponaanje; drugo, otklanja mogunost direktnog sukoba i osvete objekata, jer slui kao kompenzacija objektu za nesreu koja ga je zadesila; tree, istovremeno moe da deluje i na potencijalnog crnomagiara upozoravajui ga na posledice takvog dejstva. Dobar pokazatelj kako jedan sistem verovanja i ponaanja samostalno regulie prividnu ravnoteu dobra i zla. Vidovnjatvo je religijska pojava koja u savremenom drutvu ne pripada nijednom religijskom sistemu. Smatram je alternativnim religijskim fenomenom zato to osmiljava ljudsku potrebu za jednom transcendentnom stvarnou ali odudara od glavnog toka religijske misli kod nas (u tom smislu se moe rei da je alternativan). Prelaenjem prostorno - vremenskih i psiho granica pojedinac zadovoljava svoje imanentne potrebe. Alternativni svet doivljava kao svet iz kojeg potiu tajne, latentne sposobnosti i moi koje koristi u praktine svrhe obezbeivanja egzistencije u realnom svetu. Vidovnjatvo ili divinacija je okultni fenomen koji ima neke karakteristike koje se mogu smatrati religijskim kao to i neke religijske organizacije imaju okultne elemente. To su sve one organizacije koje pored svojih religijskih uenja i dogmi praktikuju i neke okultne tehnike. kominice koja je njihovu kuu "zakljuala" sa pustinjskim katancem kako bi ostala pusta. Nakon to je posle tri tretmana otklonio dejstvo na kraju je izveo ritual s katancem u vodi koji je okretao noem, zakljuavao i otkljuavao nekoliko puta, uz izgovaranje nekog nerazumljivog teksta. Klijent je zatim katanac bacio u reku. Vidovnjak je prorekao ta e se sve dogoditi. Tako je i bilo na dan venanja sina, za kojeg su mislili da e ostati neenja (dejstvo c. m.), kominici koja je "nabacila ini" umire snaja a posle 40 dana se i sin obesio. Kominica je umrla posle nepunih godinu dana. Oigledan primer potpuno i doslovno ostvarenog "bumerang" efekta. Kua kominice ostala je pusta. Todorovi T Vidovnjaci, Kragujevac, 1993,49-51.

5. Politika upotreba alternativnih religijskih verovanja i prakse

Odnos izmeu drave, crkve i novih religij skih pokreta i kultova je esta tema naunih rasprava. Ovaj veoma sloeni odnos zavisi od nizapolitikih, socijalnih, ekonomskihpa i kulturnih inilaca. Iako razvijenija drutva, kao to je Amerika, imaju veoma tolerantan stav prema novim religijama, sektama i kultovima u mnogim dravama ovaj odnos je veoma zaotren. Nijednoj oficijelnoj crkvi nee odgovarati da u svom okruenju ima alternativne religije kojima mogu da se okrenu njihovi vernici. To posebno vai za hrianstvo koje u svojoj ideologiji i eshatologiji nastupa kao kosmopolitsko, vaseljensko i pravoverno na osnovu uenja po kojem jedino ono ima odgovore na ovozemaljska pitanja i patnje. Ovakvo gledite implicira da su sve druge religije, religije nevernika, jeretika i sektaa. Poznati su mnogobrojni primeri kroz istoriju da su crkve i drave ujedinjene zarad zajednikih interesa i ciljeva progonile jeretike, spaljivale vetice na lomai i vodile ratove. U Srbiji devedesetih godina XX veka, iako se za reim Slobodana Miloevia ne bi moglo rei da je posebno ili javno podravao crkvu, neki zajedniki interesi vodili su do politizacije religije. Odnos Miloevia prema pravoslavnoj crkvi ostao je nedefmisan. Kako neki analitiari smatraju nakon posete Hilandaru Miloevi se naao "izmeu dve vatre", s jedne strane, bio je pod uticajem konzervativnog "desnog" krila socijalistike partije olienog u ministru vera, Dragojloviu, "preobraeniku u pravoslavnu veru i etnonacionalistiku ideologiju", s druge strane, leviarsko krilo nacionalsocijalista na elu s njegovom suprugom Mirom Markovi.121 Ako je suditi prema nekim njenim izjavama daleko su joj bili blii alternativni kultovi nego pravoslavna crkva. Porodino interesovanje za
121 Perica V, Balkanski idoli: religija i nacionalizam u balkanskim dravama II, Beograd: Biblioteka XX vek, Knjiara Krug, 2006. 20-21.

astrologiju i njena sklonost ka verovanjima u natprirodne sile i moi izgleda da nisu u koliziji s njenim ateistikim samodeklarisanjem. Veliki broj sociolokih istraivanja statistiki svedoe o poveanju broja religioznih. Meutim, u ovim istraivanjima zanemareni su uglavnom alternativni religijski oblici, te se ne dobija prava slika nekoga ko se izjanjava kao pravoslavac, krsti se poetkom devedesetih ali pritom veruje i praktikuje neke segmente iz istonjakih religija, ita okultnu literaturu i poseuje kurseve za razne spiritualne tehnike. U mojem istraivanju bilo je vie od 50% ispitanika koji bar u nekom segmentu nalikuju ovom idealtipskom modelu.123 U tom smislu, trebalo bi dovesti u pitanje rezultate koji pokazuju veoma mali procenat alternativnih oblika religijskog ivota i pored velike medijske popularnosti, zapravo problem lei i u terminologiji jer se uglavnom ispituje pripadnost malim verskim zajednicama. Kuburi je opravdano postavila pitanje zato se pripadnici malih verskih zajednica nerado tako i izjanjavaju. U njenom istraivanju samo 0,01% se izjasnilo da pripada proorijentalnim kultovima.124 Istina, alternativni oblici religijskog ivota u Srbiji nisu imali snagu religijskog pokreta nalik
122 uki S., On, Ona i Mi: kraj srpske bajke, Samizdat Free B92, Beograd 1999, 289. Izuzetno veliki procenat krtenih u nekim pravoslavnim crkvama u Beogradu (82,8% u toku 1992. u odnosu na 1981. godinu) nije dovoljan podatak ukoliko se ne ispita motivisanost i razliita znaenja koja ljudi pridaju ovom inu. Naime, znaenja mogu biti sasvim nereligijske prirode a motivi bez sakralne konotacije. Videti: Radulovi L., Crkveni rituali ivomog ciklusa: krtenje i venanje, u: Obiaji ivot122

nog ciklusa u gradskoj sredini, posebna izdanja knj. 48, Etnografski in-

stitut SANU, Beograd 2002, 77-93. 124 Kuburi Z., Verske zajednice u Srbiji i verska distanca, u: Religija i tolerancija br. 5, Novi Sad: umal centra za empirijska istraivanja religije, 2006, 54-55.

pokretima u zemljama u kojima su nastajali. Pre bi se moglo govoriti o kultovima koji se stihijski javljaju i na isti nain nestaju ili bivaju zamenjeni drugim. Meutim, da li bi alternativni pokreti i kultovi u Srbiji devedesetih godina, na inae plodnom tlu potrebe za revitalizacijom religije, uhvatili i dublje korene da nije bilo sprege izmeu crkve i nacionalne politike u konstrukciji nacionalnih identiteta i pospeivanju antagonistikih odnosa na temelju verskih razliitosti? Ovo je, naravno, pitanje na koje teko mogu da daju odgovor socioloka i antropoloka istraivanja religije post factum, budui da je bilo malo interesovanja za istraivanja u toku devedesetih godina. Mobilizacija etikog i verskog nacionalizma u njegovoj ekstremnoj varijanti, kao i podrka konzervativnim politikama od strane crkve i drave zamagljuju sliku o revitalizaciji religije i autentinoj religioznosti. Iznenadna revitalizacija religije u modernim drutvima, kako smatra Berger, povezana je sa politikim pokretima koji religiju koriste u cilju legitimizacije politikih programa zasnovanih na nereligijskim interesima.125 U takvoj klimi, na jednoj strani, drava preutno tolerie alternativne kultove dok, na drugoj strani, crkva otvoreno i javno izraava svoju netrpeljivost kroz javno igosanje i antikultne kampanje u kojima se proglaavaju satanistikim sektama. Istovremeno, crkva vidovnjatvu, prorokovanju pridaje konotaciju "sujeverja" i "praznoverja" koje nije u skladu s modernim pogledima na svet i istinskom pravoslavnom verom. Dva fenomena koja sam istraivala imali su razliit tretman ali na kraju istu ili slinu sudbinu koju im je definisala nova vlast, novim zakonom, u novom milenijumu. Vidovnjatvo ili tanije magijski kultovi i spiritualni kultovi bujali su u Srbiji devedesetih godina ne samo iz razloga to je tradicionalna religija imala slab uticaj u drutvu i nije zadovoljavala potrebe vernika, Berger P., Securalism in retreat, National Interest, 1996-1997, 3-12. Navedeno prema: Perica V, n. d,. 203.
125

niti to je misionarska aktivnost koja je dolazila sa Zapada bila dobro organizovana i posebno uspena, ve, pre svega, zato to su imali naizgled tolerantnu dravnu vlast. Naime, u nedostatku pravnih i zakonskih regulativa i slabosti dravnih institucija rad vidovnjaka, ekstrasensa, iscelitelja, spiritualnih uitelja, energopishoterapeutabio je dozvoljen i legalan. Meutim, i pored velike popularnosti alternativni kultovi nisu izazvali korenite promene u verskom ivotu. Kako pokazuje studija Sabrine Ramet misionarenje i netradicionalni kultovi cvetali su u postkomunistikim zemljama Istone Evrope i u bivem SSSR-u, meutim, nisu mogli da ugroze konsolidaciju tradicionalnih vera koje su se pokazale kao protivnici liberalizacije i podstrekai nacionalizma.126 Prve agencije koje su se bavile proricanjem sudbine registrovane su u optinama kao i bilo koje drugo privatno preduzee. Po najuestalijim nazivima ovih agencija moe se zakljuiti da su se ne samo deklarisale kao astroloke agencije ve su i taktiki birale imena koja upuuju na astrologiju: "Zvezdano oko", "Zvezdane staze". Razlog tome je u velikoj popularnosti koju astrologija ima ali i u preovlaujuem miljenju daje ona nauka a ne "sujeverje" ili "praznoverje", konotaciju kakvu obino imaju drugi, shni oblici proricanja. Jednom reju, rad astrologa se nije dovodio u pitanje to vai i danas kada i pored zakona o zabrani mnoge televizije emituju kontakt programe s astrolozima, tarot majstorima, numerolozima. Tek nedavno je usledila "preporuka" Saveta Republike radiodifuzne agencije da se "uzdre" od emitovanja, nekategorizovanih programa kao to su programi zasnovani na proricanju sudbine, tumaenju horoskopa i slinim sadrajima. "Budui da postoje osnovne indicije da se ova vrsta programa zasniva na zloupotrebi lakovernosti gleVideti: Ramet S Nibil Obstat: Religion, Politics, and Social Change in East-Central Europe and Russia, Durham, NC: Duke Univer126

dalaca i na odreenoj vrsti finansijske zloupotrebe nastale zbog neobavetenosti gledalaca (to je regulisano lanom 68, stav 6 Zakona o radiodifuziji), Savet preporuuje emiterima da ovu vrstu programa izbace iz programske eme"127, kae se u preporuci. Naalost malo televizijskih stanica je preporuku sprovelo u delo. Sredinom devedesetih godina vidovnjacima i raznim religijskim alternativcima koji su podsticali magijske kultove obezbeen je veliki medijski prostor i propaganda. Na drugoj strani spiritualni kultovi imaju takoe slobodu rada ali ne tako veliku medijsku popularnost jer su i od strane drave, a pre svega od strane crkve, tretirani kao sekte. Zaista je simptomatina ova strategija duplog arina ali postaje jasnija kada se analiziraju neke izjave vidovnjaka date u medijima, njihove emisije, ili "kolumne" u specijalizovanim asopisima. Veina vidovnjaka otvoreno podrava reim Miloevia i svojim proroanstvima najavljuje njegovu vladavinu, po nekima, ak do 2010. godine. Na drugoj strani spiritualni kultovi su apolitini i po defmiciji okrenuti pojedincu koji je iskljuivo zainteresovan za razvoj i integritet sopstvene hnosti. Podrku reimskom prorokovanju pruale su televizije kojima su rukovodili aktivni lanovi Jula ili ak visoki funkcioneri ove partije. U tome su prednjaile TV Politika i TV Pink ali i dravna televizija koja je najpre, od januara 1993. godine angaovala Milju Vujanovi da u svojim emisijama na dravnoj televiziji (RTS), u udarnom terminu u 20h, sistematski i promiljeno brani nacionalne interese. U to vreme lansiran je i deda Miloje, s eksplicitnim aluzijama na najvee proroke tradicijske kulture brau Tarabie, kao prethodnica modernim vidovnjacima.128 Deda Miloje je jedan od prvih proroka-simpatizera Miloevia koji mu upuuje nedvo127
128

http://www. rra. org. vu/srpski/preporuka-eticki. htm

Mati P., Deda Miloje prorok iz Pomoravlja: Bie tumbanje po

sity Press, 1998, poglavlje 13. Navedeno prema: Perica V., Balkanski
idoli 2, op. cit., 206.

celom svetu, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: M&S, 1993; Mati P.,
Tajne proroka, Beograd: Dereta, 1987.

smislenu podrku u apokaliptinoj viziji Srbije ukoliko mu oduzmu vlast budui da je on jedini, kako smatra deda Miloje, koji moe da se nosi sa avolom.129 Moda je preterano rei da iza "velikih" proroka stoji lina manipulatorska politika Miloevia ali je nesumnjivo da nita nije uraeno da se sprei irenje velike "pandemije" vidovnjatva i magijskih kultova. Miloevievi najblii saradnici svedoili su da je on posebnu panju posveivao sredstvima informisanja i kontrolisao sve to se u toj sferi dogaa.' 30 Malo je verovatno da nije bio upoznat s poplavom proroka u medijima. Naprotiv, naroito je medijsko prorokovanje imalo svoju ulogu u smirivanju naroda predviajui svetlu budunost Srbije kao male vajcarske. Ako je verovati izjavama jedne proroice vlast je od vidovnjaka traila da ne govore nita runo o njoj i da ire pozitivnu energiju.131 Proroanstva s "pozitivnom energijom" zapoinju odmah nakon izbijanja sukoba u bivoj Jugoslaviji serijom utenih proroanstava kao to su predvianja vidovite Vave o ekonomskom oporavku zemlje u listu Politika,132 Kleopatra je u intervjuu za Telegraf nakon VII kongresu proroka u hotelu "Prag" u decembru 1994. izjavila da je Miloevi ivi svetac i prorekla mu vladavinu do 2000. godine133. Ovo proroanstvo se, kao to znamo, pokazalo tanim, meutim, tome dodaje Isto., 154. Jovi B., Knjiga o Miloeviu, Beograd: IKP "Nikola Pai", 2001, 15. 131 Gruji J., Milosevic wields psychic weapon, The institute for
130 132 Politika, 4. septembar 1995, 13. Vava je jedna od prvih medijskih proroica poetkom devedesetih godina s kojom sam razgovarala neposredno pre emisije emitovane u redovnom terminu na radiju Politika. Inae, Vava je "zasluna" za razvoj tzv. prorokog turizma jer su poetkom devedesetih organizovane oping ture, naroito za 8. mart, na kojima je Vava proricala sudbinu turistima. 133 Videti prilog 6. 129

War Peace Reporting, 6. jun 2000.

da e posle Miloevia moi da vlada samo ena a ona je svima ve poznata. Daleko vanija je njena izjava, da ne samo to joj veruje narod, ve i visoke dravne ustanove. "Ja sam dobila zlatnu i srebmu plaketu od grada i republike za svoju humanost".134 Pored toga, kako tvrdi proroica, mnogi politiari ne donose odluke bez konsultacija s njom. Astrolozi, vidovnjaci, astronumerolozi, proroci obino su najangaovaniji pred nastupajuu godinu kada mediji vrve od raznih proroanstava. Veina se "trudi" da umiri i utei javnost donosei esto i proroanstva koja u Miloeviu i dalje vide jedinog lidera koji moe da donese prosperitet. Tako Milena Timi Stojanovi, astrolog, u decembru 1999. godine predvia da e se odrati izbori na kojima e Miloevi jo jednom izboriti pobedu. Kako e to nezadovoljni narod u prvim trenucima izbora preokrenuti dogaaje u svoju korist, astrolog ne navodi ali tvrdi da e se odrati novi izbori na kojima e trijumfovati ponovo Miloevi, meutim, mnogo toga e preokrenuti na bolje, smirie gnev naroda i ostati na vlasti.1 5 Posebno utena su predvianja u kojima Srbi figuriraju kao narod koji poseduje izuzetnost u duhovnom smislu pa e se tako u 2000. godini duhovnost popeti na petu kosmiku ravan, a Srbi e to uraditi prvi u svetu jer je istorija pokazala da su njihove sposobnosti za to najjae.136 Verovanja u superiornost Miloevia podstiu i neki lanci u toku 2002. godine u kojima se navodi da je u toku boravka u hakom zatvoru ovladao okultnim moima. Izvor informacija su opet domai ali ovog puta i svetski astrolozi, ekstrasensi kao to je ukrajinski beli mag Oskar Potapenko. On donosi informacije iz "prve ruke" lino od svojeg prijatelja poznatog ruskog okulti134

ta nas eka, kako nam se pie, u: udo, 31. decembar 1999, br. 43 godina II. 5. 136 Predvianja Stanislave kori u: udo, 31. decembar 1999, br. 43, godinall, 6.

135

Telegraf, 28. decembar 1994, 41.

ste koji je obuavao Miloevia i izjavio da je on jedan od njegovih najtalenotovanijih uenika. Ukrajinski beli mag otkriva da smo svi mogli da se uverimo u mo koju ima nad svedocima, sudijama i televizijskim gledaocima zahvaljujui nekim telepatskim sposobnostima ali i magijskim obredima.137 Godine u kojima su deo svakodnevog ivota postali ratovi, egzistencijalna nesigurnost, izbeglitvo, bombardovanje, inflacija, nezaposlednost ili gubitak zaposlenja ostavile su ozbiljne posledice i na psihiko i fiziko zdravlje stanovnitva Srbije. Istraivanje mentalnog zdravlja koje je Dragan Popadi sa grupom saradnika obavio u Beogradu 2000. godine pokazuje da su najea oseanja strah, strepnja i razoaranost. Kod veine graana su prisutni razliiti oblici depresivnog i anksioznog stanja. Ono to meutim, iznenauje je veliki procenat verovanja u negativnu energiju znaka target (40%), prokletstvo koje e sustii zemlje NATO zbog bombardovanja Srbije (50%)138 i razne oblike "sujeverja".139 Pravi izvor ovakvih verovanja nemogue je utvrditi ali na osnovu analize tampanih medija izvesno je da su mnogima kumovali proroci i vidovnjaci.140 Psiholozi, izmeu ostalog, potrebu da se unapred sazna i umilostivi sudbina objanjavaju upravo navedenim dominantnim oseanjima nesigurnoSloba u zatvoru ovladao parapsiholokim moima, Zona sumraka, 5. mart 2002,. br. 130, 5-6. 138 Istraivanje je na primer pokazalo da meu ispitanicima sa zavrenom osnovnom kolom 60% veruje da e NATO zemlje ispatati, dok je meu visokoobrazovanim 30%. 139 Popadi D., O mentalnom zdravlju naroda, u : Republika 233, Beograd, 2000. http://www.yourope.com/zines/republika/arhiva/2000/ 233/23326.html 140 Beli mag Lav German na primer tvrdi kako se nesrea koja je snala srpski narod prenela i na zemlje koje su nam nanele zlo preko velikog broja emigranata koji su im preneli svoju negativnu energiju. Zona sumraka, 11. januar 2000, 5.
137

sti, brige, straha. Popadi smatra da autoritarna klima posebno pogoduje "sujeverju" koje se smatra jednom od devet komponenti autoritarne linosti a "proistie iz sklonosti pojedinca da odgovornost pripisuje spoljanjim silama van vlastite kontrole".1 1 Prijemivost za alternativna verovanja i praksu, jednim delom, se moe objasniti navedenim razlozima. Meutim, ovakvo stanje korieno je i za ostvarenje politikih ciljeva vladajueg reima. Spiritualni kultovi su pre svega komercijalni kultovi, po definiciji apolitini, meutim, nekoliko organizacija pod velom spiritualnosti ili duhovnosti organizuje susrete koji imaju za cilj, pre svega, odbranu od neprijatelja i preusmerenje negativnih energija koje stiu iz zapadne kulture. Jedna od tih grupa je i udruenje graana "Univerzalni duhovni preporod". U toku 1993. i 1994. godine u nekoliko navrata ova grupa je uspostavljala telepatski most s grupom u Londonu. U pozivu upuenom graanima najavljen je kratki program duhovne muzike nakon kojeg grupa ulazi u voenu meditaciju, prihvata duhovne energije i sprovodi ih, izgraenom svetlosnom mreom, u sva krizna mesta bive Jugoslavije.142 Mediji su obznanili i navodno postojanje tima srpskih vojnih eksperata u oblasti parapsihologije, koji otkriva negativnu energiju na ratnim prostorima bive SFRJ. Takozvana "grupa 69" trebalo bi da nas odbrani od negativnih energija bez oruja, tako to ih po principu ogledala vraa poiljaocu. Postupak tzv. "srpskog ogledala" zasnovan je na tajnim otkriima Nikole Tesle. Tokom viegodinjih istraivanja "otkrili" su da negativna energija ima svojstvo samounitenja. Naime, njihova "teorija" se zasniva na ideji da je osnov kosmosa energija a da rei i misli nose informacionu energiju koju ekstrasensi navodno mogu da "uhvate" i prepolarizuju. Ovoj grupi se, inae, pripisuje obaranje nekoliko aviona NATO samo s
141
142

Ibid.
Tajne, br. 9. 1994,47.

usmerenom mentalnom energijom.143 "Grupa 69", meutim, nije impresivna samo po svojim natprirodnim moima, ve i po sastavu eksperata razliite provenijencije, od intelektualaca, politiara, proroka, astrologa, do vojnih lica nekoliko specijalnosti. Medijska propaganda na razliite naine revitalizuje mitove i koristi ih za pospeivanje nacionalistikih oseanja. Proroanstva ili tanije prie koje priaju vidovnjaci, podstiu i uestvuju u konstrukciji i rekonstrukciji mitologije srpskog naroda u novim istorijskim okolnostima. U njihovim priama preovlauje diskurs o srpskom narodu kao rtvi i sudbini muenika koji je uvek rtvovan pa i sada kada velike sile crtaju novu kartu Evrope. U proroanstvima dominira diskurs o posebnosti nacije koja upravo odigrava vanu istorijsku ulogu na tako geografski i politiki vanom delu Balkana, ime se zapravo anulira inferiorni poloaj u odnosu na druge razvijenije drave Evrope. Proroanstva o "zlatnom dobu" u najveem broju sluajeva se povezuju s vladavinom Miloevia kao jedino sposobnim da nas u to doba i odvede. Proroanstva, dakle, legitimiu postojee odnose vlasti i dominacije jedne politike partije i jednog, jedino mogueg voe. Proroanstva iz forme obinih pria dobijaju na vanosti, postaju popularna i podiu se na nivo mita jer ih priaju "autoriteti" koji imaju vanredne sposobnosti vienja budunosti. Na taj nain, konstruiu nove mitove ili reinterpretiraju stare dajui im nove funkcije politikih mitova koji predstavljaju deo vane nacionalne "mitologije opstanka i identiteta". Posebno su instrumentalizovani mitovi o narodu "rtvi i velikom mueniku" kojima su kompatibilne prie vidovnjaka o narodu na koji je baeno prokletstvo. Dakle, verovanje u kolekNa vie mesta, videti na primer: Duga, br. 521, 19, 2-4. mart 1994,55-56; DosijeX br. 31, god. II, 15. oktobar 1998. Pitanje koje bismo mogli postaviti je: da li bi se dejstvo ove grupe moglo podvesti pod belu ili cmu magiju.
143

tivno prokletsvo koje se sugerie, neto to je izvan naih moi, moe da bude dobar alibi za linu odgovornost. Klasine metode propagande kroz proroanske poruke vidovnjaka trebalo je da panju javnog mnjenja odvrate od pravih krivaca za krizu devedesetih godina XX veka..

SPIRITUALNI KULTOVI
Postoje tri vrste Alhemiara - ree moj uitelj - oni koji su neodreeni zato to ne znaju o emu govore; oni koji su neodreeni zato to znaju o emu govore, ali takoe znaju da je jezik Alhemije jezik upuen srcu, a ne razumu. A trea vrsta, upitah. - To su oni koji nikada nisu uli za Alhemiju, ali koji su uspeli da samim svojim ivotom otkriju Kamen Mudrosti.

P. Koeljo, Alhemiar

1. Spiritualni kultovi u Beogradu: laboratorije sopstvenog ivota

Jedan vid revitalizovanog okultizma kod nas je veliki broj razliitih duhovnih kola, metoda za duhovni razvoj, kurseva koji razvijaju posebne sposobnosti pojaane koncentracije, pamenja, samoisceljenja kako psiholokog (odnosno duhovnog kako obino kau) tako i fiziolokog. Svima je zajednika karakteristika i osnovni cilj da tzv. "radom na sebi", (esto se govori o samousavravanju, samospoznaji, samorealizaciji), pojedinac rei svoje ivotne probleme, odnosno omogui bolje snalaenje u svakodnevnom ivotu na svim poljima. Ne moe se govoriti o okultnim organizacijama u pravom smislu rei, mada neke od njih tee ka tome, niti o alternativnim pokretima budui da nisu imali snagu religijskog pokreta. Radi se vie o organizovanoj grupi ljudi sa istim ili slinim ciljem i interesovanjima koju sam uslovno odredila kao kult.

Dakle, kultovi za spiritualni razvoj, odnosno, spiritualni kultovi obino imajusvogosnivaa, oveka koji je osmislio program i rad kole. U osnovi svake kole je odredena teorijska osnova i jedan ili vie spiritualnih sistema, odnosno metoda. Svaki sistem koristi odreene tehnike ili vebe kojima uitelj obuava svoje polaznike ili uenike. Pod kultovima spiritualnog razvoja podrazumevau one sisteme u kojima pojedinci nastoje da posebnim tehnikama i vebama razviju latentne sposobnosti koje e ih dovesti do dublje spoznaje,poniranjausutinubiaiduhovnuevoluciju ili samoisceljenje a sve to u cilju boljeg snalaenja i ovladavanja svakodnevnim ivotom. Uglavnom se veruje da su te latentne sposobnosti ab eterno u oveku i da ih je potrebno revitalizovati. To se postie odreenim tehnikama i istrajnom vebom koja dovodi do glavnog cilja, samorealizacije, sebe-realizacije, samospoznaje ili samoisceljenja (duhovnog i fizikog). Krajnji cilj samospoznaje je zapravo stanje analogno nirvani, prosvetljenju, samadi, satori koje bi trebalo da bude vrhunac u spiritualnoj evoluciji.1 Pojedinci koji osmiljavaju ove sisteme ili koriste ve postojee sisteme smatraju sebe uiteljima, predavaima ili naprosto ljudima koji poseduju izvesno znanje koje nastoje da prenesu zainteresovanima organizujui kole, kurseve, predavanja i seminare. Uglavnom su to kursevi koji podrazumevaju izvesnu obuku od nekoliko dana. Negde je to samo jedan dan (npr. aspektika, Ekskalibur 2 traju jedan dan od 10 do 17 h). Na kursu uitelj2 prui, odnosno prenese potrebno znanje za ovladavanje odreenim tehnikama. Od samih polaznika, zatim, zavisi koliko e dalje vebati i koliko e ugraivati steeno znanje u svoj sveopti duhovni razvoj. Uitelj moe da prenese i teorijski okvir, odnosno "uenje", Ovo su, kao to je poznato, glavni ciljevi odnosno stanja koja treba postii u toku ivota kako ue istonjake religije. 2 Koristiu termin uitelj da bih objedinila sve one koji sebe smatraju uiteljima, instruktorima, majstorima, predavaima, guruima.
1

meutim, to nije uslov za ovladavanje tehnikama. Na primer, neke polaznike kurseva Transcendentalne meditacije, Aspektike, Ekskalibura, uglavnom zanima ova tehnika kao sredstvo za postizanje nekih praktinih ciljeva kao to su: bolje zdravlje, koncentracija, uklanjanje fobija, postizanje samopouzdanja, efikasnije uenje, kreativnost ili kreiranje sopstvene realnosti i drugo, a ne teorijske postavke i poreklo tehnike. Iskljuivo od linog opredeljenja samog praktikanta zavisi da h e se i koliko upustiti u spiritualnu evoluciju. Samo manji broj polaznika ostane u kontaktu s uiteljem, odlazi na vie kurseve ili druge tehnike i povremeno dolazi na sastanke gde razmenjuje iskustva sa drugim polaznicima i uiteljima. Jedan broj upornih i uspenih zvanino ili nezvanino, nakon zavrenih viih kurseva i obuka stie zvanje uitelja, majstora3 ili predavaa i samostalno organizuje kole ili kurseve. Neki uitelji istiu da ima dosta "samozvanih" uitelja, tj. ljudi koji nakon obuke smatraju sebe dovoljno kompetentnim da mogu sami da prenose tehnike a da pri tom nemaju nikakvu dozvolu ili sposobnosti za to. Meutim, postoje i zvanini seminari na kojima se stie odreeno zvanje. esto su to ovlaeni uitelji iz inostranstva koji organizuju seminare u naoj zemlji i osposobljavaju uitelje za odreene sisteme. Zagrebaka kola za duhovni razvoj je tako organizovala seminar u Subotici (1990). Riz Sigel je kao ovlaeni instruktor B. Dejmisona odrao dvodnevni seminar regresoterapije. Od 60 polaznika, po reima Stanislave kori, samo troje je nastavilo da se bavi ovim poslom. 1.1. Osnovne karakteristike: Karakteristika gotovo svih spiritualnih sistema je eklektinost. Oni esto sadre i nastoje da objedine elemente nekoliko okultnih sistema, to tradicionalnih to savremenih, neke elemente religijskih uenja, znanje iz psihologi3 Upotreba imenice majstor u duhovnim kolama (master -gospodar) ima znaenje ovladati sobom ili gospodariti sopstvenim umom.

je, filozofije i drugog. Rade na teorijskom preispitivanju njihovih postavki koje kritiki prihvataju ili odbacuju. Svojim razliitim interpretacijama esto demistifikuju i prilagoavaju okultne sisteme savremenim uslovima ivota, naroito kad je u pitanju njihov praktini deo. Savremene tehnike spiritualnog razvoja su bre, efikasnije, obuka traje samo nekoliko dana, koriste znanje i rezultate moderne tehnologije.4 (npr., elektrometar). Uitelji su esto izjavljivali da se radi o novim tehnikama, novim sistemima koje su osmislili posle dugog istraivakog rada. Zapravo se radi o ve poznatim okultnim sistemima, psiholokim teorijama iz kojih su prihvatili neke elemente, na odreeni nain ih interpretirah, potom ih razradili i napravili "kreativnu" kompilaciju. Ne nameravam da detaljnije ulazim u to pitanje. Konstatovau samo da se u kolama za duhovni razvoj u Beogradu mogu prepoznati elementi Kabale, zena, sufizma, antropozofije, teozofije, uenje, A. Kroulija, elementi dijenetike i sajentologije R. Habarda, neki teorijski stavovi K. G. Junga, kao i elementi razliitih spiritualnih sistema zapadne Evrope i Amerike. Spiritualni sistemi su se razvijali poev od teozofije (boanske mudrosti), preko antropozofije (oveanska mudrost) do Alistera Kroulija, proroka Novog eona koji zagovara da "nema Boga osim oveka". Savremeni spiritualni sistemi upravo istiu "boansku prirodu" kao neodvojivu sutinu oveka. Bog je u oveku i sam ovek je bog. Tako su moji ispitanici skloni da govore o jednoj "individualnoj religiji" koja naglaava "bog je u meni, oseam ga kao neodvojivi deo svoje sutine, svog bia". Tradiconalni okultni sistemi su uglavnom bili ezoterini i dostupni odabranom krugu posveenih. Napomenula sam, da su od Teozofskog drutva okultne organizacije postale javne i dostupne veem broju ljudi. Osnivanje duhovnih kola u Beogra4 ivorad M. Slavinski kae da niko danas ne eli da provede nekoliko meseci u nekom udaljenom aramu u Indiji, Ekskalibur je kompjuter nove generacije koji bre dejstvuje.

du je legalno. Meutim, iako su poetkom 90-ih godina mnoge registrovane kao: kole5, akademije6, centri7, udruenja graana8, u toku 1997-1998 godine neke ili prestaju s radom ili prelaze u ilegalu. Razlog tome je nezvanina ali javna kampanja koju uglavnom, pored medija, vodi i JAKI.9 Naime oni govore o sektama, psiholokim grupama, psiho-organizacijama, guru-pokretima, komercijalnim kultovima s razliitom, uglavnom negativnom konotacijom proglaavajui ih destruktivnim sektama koje se bave ispiranjem mozga ili satanistikim organizacijama. U javnom diskursu ne izostaju ni procene o zaveri Novog svetskog poretka iji su produkt i alternativni rehgijski pokreti i kultovi.10 Da li iza njihovog rada stoji, po principu "teorije zavere" Novi

5 Biharska kola joge, kola istine - Stanislava kori, Dopisna kola samousavravanja - Predrag i Gordana Niki. 6 Akademija za samousavravanje - Predrag Niki. 7 Karma centar - Mia Jovanovi BER centar. 8 Udruenje graana - univerzalni duhovni preporod. 9 JAKI - Jugoslovenska antikultna institucija na elu sa psihijatrom "pravoslavne orijentacije" Vukadinom Cvetanoviem. 10 Knjige koje bi pripadale kategoriji antikultne literature objavljene su i od strane domaih autora. Slaem se s konstatacijom Dragoljuba Dordevia da bi ih trebalo uvrstiti u knjige pod etiketom "nikako proitati", bar za one koji nisu upoznati s relevantnom sociolokom, antropolokom i politikolokom literaturom. Dakle, ne samo da su jednostrano i pristrasno pristupali problemu ve su generalizovalo, proizvoljno i netano pisali o mnogim kultovima koje sam lino istraivala intervjuiui njihovc pristalice i lanove, to oni nisu imali prilike kako su mi ispitanici saini potvrdili. Knjige tog tipa su, na primer, Stojkovi urevi B., Lovci na due, Beograd: izdanje autora, 1997; Miloevi Z., Religija novog svetskog poretka, abac: Pravoslavna knjiara "Beli aneo", 1999; Do-

mi V. M. Sekte, satanizam i lani proroci, Kraljevo: EUO Eparhije i-

ke, 1994; Dimitrijevi V., Pravoslavlje i sekte knj. 4,5, Zlostavljanje

uma: nasilje nad linou i sredstva zatite, Cetinje: Svetigora, 1998.

svetski poredak koji vodi "okultni rat"11 programira ljudske due i "ispira" ve "isprane" srpske mozgove, trebalo bi da ispitaju strunjaci razliitog profila u organizovanom i dobro koncipiranom, sistematskom istraivanju.12 Mogu samo da konstatujem da je viegodinja tendencija da okultni sistemi postanu pristupani velikom broju Ijudi prerasla u tendenciju vraanja u ezoterine okvire. Znai kole za duhovni razvoj i u okviru njih, spiritualni sistemi imaju svoj teorijski okvir, uslovno reeno "uenje", svoju metodologiju, odnosno tehnike spiritualnog treninga i odreeni vid i nii stepen organizovanja, u odnosu na sekte, denominacije i crkve. Teorijsko uenje spiritualnih sistema uglavnom je sinkretistikog karaktera. Napomenula sam ve, da se radi o jednom vidu kompilacije koji je karakteristian i za starije okultne forme: meanje razliitih okultnih sistema, mitologije, religije, magije i drugog. To sve ukazuje na injenicu da je veoma teko prouavati teorijsku osnovu duhovnih kola i njihovih spiritualnih sistema, pa e u knjizi biti obraena samo delimino. Akcenat e biti na tehnikama odnosno metodologiji spiritualnog treninga. U Beogradu se mogu uoiti dva tipa spiritualnih sistema. Uslovno reeno, tipologija je izvrena u odnosu na cilj koji ele da postignu. Sistemi prvog tipa su: 1. spritualni sistemi koji tee ovladavanju okultnim moima bilo da se one koriste u pozitivne ili negativne svrhe: od fizikih i duhovnih samoisceljenja, kreiranjaivotnih situacija (kao to rade Silva metod i Ekskalibur), postizanja razliitih hnih ciljeva korienjem okultne moi do, na primer, crnomagijskih.13 Duga, br. 528,28. 5-10. 6.1994,36. 12 Napominjem da mi je ovakva atmosfera velikim delom oteala istraivanje, usporila i onemoguila kontakt sa nekim uiteljima. 13 Naravno da je teko utvrditi da li je neko imao "crnomagijski cilj". Naizgled kreiranje koje praktikanti Silva metoda sprovode za ostvarenje
11

2. spiritualni sistemi koji vode duhovnom razvoju - samospoznaji, sebe-realizaciji, prosvetljenju koje ne iskljuuje ovladavanje okultnim moima ali ih smatra nusproduktima sveopteg razvoja individue i ne koriste ih za postizanje odreenih profanih ciljeva. Ovi sistemi obeavaju potpuni preobraaj linosti i istiu "posle ovoga vie neete biti isti". ire posmatrano ova distinkcija je analogna distinkciji izmeu obine i visoke magije ili pak crne i bele magije. Visoka magija potie s Istoka. To je "pokuaj da se postigne tako savreno razumevanje samog sebe i ovladavanje sobom i svojom okolinom da se mogu prevazii sva ljudska ogranienja i postati nadovek ili boanstvo".14 Obina magija je usmerena na svetovnu dobit i postizanje ciljeva kao to su: osveta neprijatelju, uspeh u Ijubavi, poslu, novcu i drugo. Jasna linija razdvajanja svakako se ne moe povui. Naime, teko je ustanoviti da li se jedan praktikant zaista drao proklamovanog cilja, dostizanja spiritualnog razvoja, ili je neku od tehnika iskoristio u vlastite svrhe postizanja line koristi ak i na tetu drugih. Takoe nije iskljueno da ima i onih koji se ne zadovoljavaju postignuima koja im pruaju okultne moi ve vremenom poele da porade i na svojoj duhovnoj evoluciji. Okultne moi kao to su: telekineza, levitacija, vidovitost, vizije, bioenergija, spiritizam, vudu magija, fakirizam, i druge, smatraju se, sa stanovita zagovornika drugog tipa, bezvrednim za duhovni razvoj, nepoeljnim ak i tetnim. Meher Baba, na primer, smatra da ih treba koristiti bez cilja "pronalaenje branog partnera" moe se smatrati crnomagijskim ako je usmereno ka osobi koja to ne eli. Meutim, "silvanci" osporavaju tu mogunost i istiu da je to nemogue uraditi jer se kreira samo da to hude idealni partner koji bi znai to uradio dobrovoljno.
14

greb, 1923,15-16.

Kevendi R., n. d., 33; Marjanovi M Okultizam i ezoterija, Za-

sebinih pobuda, tedljivo i mudro ali je ipak najbolje kloniti se okultnih moi.15 Okultna iskustva, natulna i mistina, nisu tako retka, po kazivanju uitelja i u savremenim spiritualnim sistemima. Vanoje prepoznati ih, razlikovati prava iskustva od halucinacija i obinih matarija i ne pridavati im prevelik znaaj. Takva iskustva, smatraju neki uitelji, su prolazna i ne utiu na duhovni razvoj. Ispravnijeje tragati za trajnijim stanjem tj. iskustvom prosvetljenja, nego se zadovoljiti trenutnim efektima. Ovakva "skretanja sa staze" su veoma esta. Naime, za dostizanje samospoznaje potrebno je mnogo odricanja, upornosti i vebanja. Deava se da ljudi ne mogu da izdre taj tempo i ispune zahteve, pa se okreu paranormalnim i mistinim iskustvima. Razumljiva je prijemivost i potreba za ovakvom vrstom iskustva. Neki ih pogreno shvataju pokazateljem uspeha u duhovnom razvoju pa nastoje da ih sve ee izazivaju. Znai iskustva kao to su vizije, vidovitost, astralna putovanja, neobini snovi, prizori drugih svetova (ak i prolih kao u regresiji), mogu se pojaviti kod uenika i prvog i drugog tipa spiritualnog razvoja. Za uenike prvog tipa karakteristino je da takva iskustva smatraju najvanijim postignuem koje e imati pozitivnu praktinu primenu u svakodnevnom ivotu, po njihovim reima, iskljuivo u pozitivne svrhe. Uenici i uitelji drugog tipa takva iskustva smatraju bezvrednim. Sistemi prvog tipa uvode uenika u jedan svet iz kojeg e on direktno uestvovati u modeliranju svoje ivotne stvarnosti. To su sistemi koji pruaju individui mogunost da obavi nekoliko oblika samoisceljenja tj. da pomogne sebi u sluaju psihosomatskih bolesti, poboljanju zdravstvenog stanja, veoj sigurnosti na svim ivotnim poljima, da smanji ili ak potpuno otkloni neizvesnost
15

kada je u pitanju preduzimanje izvesnih akcija, tako to e ih okrenuti u svoju korist. Koliko je to na tetu drugih i koliko moe da se zloupotrebi? Silava metod, na primer, kako tvrde predavai, iina ugraen mehanizam tako da je nemogue nanositi zlo dok se uenik nalazi u Alfi.16 Ako uemo u Alfu i vizueliziramo da odredena osoba dobije glavobolju, dogodie se bumerang efekat ili emo izai iz Alfe17, dakle, identino verovanjima vezanim za crnu magiju. S veinom uenika uitelji ne kontaktiraju nakon zavrenog kursa, seminara. Obino kau da oni obave svoj deo posla prenesu tehniku i otkriju njene mogunosti, a od samog uenika dalje zavisi koliko e i u koje svrhe koristiti svoje latentne sposobnosti. . M. Slavinski npr. kae da neki njegovi uenici u Za^rebu rade neke stvari koje on nikad nije ni pokuavao, s nekom .enom su uspeli da Ekskaliburom spree rast sede kose, skidaju celulit, otklanjaju velike dioptrije, isceljuju i drugo. Sistemi drugog tipa nude pojedincu sveopti duhovni razvoj koji vodi do samorealizacije i prosvetljenja a podrazumeva da e tako integrisana osoba ostvariti i bolje snalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama. Izvesni sistemi se mogu odrediti kao prelazni s obzirom da imaju karakteristike i jednog i drugog tipa kao na primer, Ekskalibur. 1.2. Uitelj: Ukratko u opisati profil i razvojni spiritualni put uitelja. Osnivai duhovnih kola su pojedinci koji su se jo u mladosti zainteresovali za okultizam, alternativne psiholoke ili medicinske metode. Osim itanja literature iz ovih oblasti edukovali su se na seminarima u inostranstvu i u naoj zemlji, uglavnom u bivim republikama SFRJ, Hrvatskoj i Sloveniji, a kasnije Alfa stanje je stanje u kojem su modane frekvencije usporene kao za vreme sna (o tome neto vie kasnije). 17 Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, izdanje Silva metod, Beograd, 1994, str. 40.
16

Meher Baba, Savrenstvo svesti, (uvod i vodiza praktini misti-

cizam i metode spiritualnog razvoja), sakupio i priredio Alen Koen iz radova Meher Babe, Beograd: Esotheria, 1994, 84.

i u Beogradu. Proli su kroz nekoliko razliitih kola i spiritualnih sistema. Veina je savladala nekoliko sistema: T. M., Intenziv prosvetljenja, Regresiju, Biharsku kolu joge. Svi su dostigli odreeni nivo u individualnoj i spiritualnoj evoluciji, znai svi su proli taj put neumornog traganja i vebanja koji vodi do samoostvarenja i samospoznaje. Prepoznatljiva je analogija s psihoterapeutima. Poznato je Frojdovo i Jungovo insistiranje da svaki psihoterapeut treba da bude podvrgnut dubinskoj psihoterapiji.18 Tako je neophodno i da uitelj doivi lino iskustvo spiritualnog razvoja i u veini sluajeva prosvetljenje. (Model po kojem bi i uitelji drugog tipa spiritualnih sistema trebali da doive prosvetljenje da bi uopte mogli da vode svoje uenike putem duhovnog razvoja). Meutim, veina uitelja je vrlo obazriva kada govori o linom prosvetljenju. Mada ima i onih (naroito u sistemima prvog tipa) koji se "prosvetljuju" svakodnevno. Nakon istraivanja i praktikovanja razliitih tehnika osmislili su sistem koji smatraju svojom kreacijom a zatim u krugu svoje porodice19 i prijatelja stekli pristalice. Sebe implicitno smatraju intelektualcima i veina je fakultetski obrazovana. Uglavnom su mukarci srednje ivotne dobi. ene su zastupljene u manjem broju i uglavnom su starosti od 30 do 50 godina. Njihovo prvo spiritualno iskustvo se moe smatrati inicijacijom koja ih uvodi u odreeno pre svega promenjeno shvatanje sveta i ivota. S obzirom da je veina obrazovana i u poetku racionalistiki orijentisana njihov spiritualni put poinje preispitivanjem sebe i poznatih naunih postavki. Istiu kontradikciju izmeu materijalistikog shvatanja sveta i ivota i oseaja da postoji neto drugo, vie, sadrajnije to je, zatim, svoju potvrdu nalazilo u isLeksikon psihoanalize, arko Trebjeanin, Matica srpska, Novi Sad, 1996, s. v. samoanaliza 19 U rad nekoliko kola su ukljueni i lanovi porodice i prijatelji.
18

kustvima koja su defmitivno poljuljala uobiajeni pogled na svet. Poznata je nemogunost da se takva iskustva opiu i izraze reima. Neka bi se mogla smatrati vizijama a neka ukazanjima kao na primer, u sluaju Mie Jovanovia koji komunicira s Kosmikim razumom, Hristom. "Sve koljke imaju nameru da stvaraju biser, a neke to ine tek kad budu povreene. Bio sam neko vreme u ulozi takve koljke i imao sam njenu nameru",20 kae Mia Jovanovi. Jedanodnjegovih puteva "stvaranja bisera" zapoeo je alternativnom medicinom-bioterapijom, psihoterapijom, regresijom.... Neki su, navodno, doiveli astralnu projekciju a da nisu ni znali o emu se zapravo radi. Slian put znai, imali su i ostali uitelji, put preispitivanja "teorijskih" postavki, put praktine provere kroz lino iskustvo. U spiritualnu evoluciju "rad na sebi", uitelji se uputaju iz razliitih razloga. Uopteno bi se moglo rei da razlozi idu od opteg nezadovoljstva do primarne potrebe za sutinskim upoznavanjem sopstvenog bia. Jedan uitelj-ispitanik je to objasnio kao "glad za sobom, neka vrsta neodlonog, jakog i akutnog nezadovoljstva, kontinuirana kriza identiteta koja se namerno i svesno odrava da bi se dolo do integriteta." Otvaranjem kole za duhovni razvoj njihov put traganja se nastavlja, ne samo kroz individualni rad, ve i kroz rad, komunikaciju s uenicima. 1.3. Uenik: Uenike21, "tragaoce" u "radu na sebi", koje sam obuhvatila istraivanjem veoma je teko opisati. Prvi utisak je da su to izraziti individualci ve dovoljno sigurni u sebe da bi se upustili u "rad na sebi". Drugi utisak je da se iza toga krije, esto nesigurnost i opte nezadovoljstvo sobom i okruenjem. UglavSeme kosmikog znanja - Hristove poruke, zapisivali MilovanMia Jovanovi, Marija Rei, Beograd: Struna knjiga, 1993, str. VIII. 21 U nedostatku adekvatnijeg termina, koristiu termin "uenici" da bih obuhvatila sve one koji na bilo koji nain "rade na sebi".
20

nom su obrazovani, veina sa fakultetskim obrazovanjem, starosti od 25 do 45 godina. Razlozi zbog kojih se uputaju u spiritualni razvoj su veoma individualni. Meutim, moglo bi se rei da je kod veine u pitanju postojanje izvesnog problema, egzistencijalna nesigurnost. Ima i onih koji naizgled imaju reena sva egzistencijalna pitanja: posao, stan, porodicu a ipak oseaju hronino nezadovoljstvo sobom, ivotom i tee promeni. Osnovni motiv svih je da "upoznaju sebe", da sami sebi pomognu i razree situaciju u kojoj se nalaze. Uoila sam da su najprisutnija tri tipa uenika. Ovi tipovi se u izvesnom smislu i u izvesnom broju sluajeva mogu shvatiti i kao tri etape ili faze kroz koje moe da proe jedan uenik. 1) Uenik - laik, koji bi se mogao nazvati i "pomodni" uenik. To su svi oni oduevljeni privlanou okultizma, naroito okultnim moima, prijemivi za "egzot(er)ini" miris okultnog za koje e "ezoterini" ukus zauvek ostati tajna. Oni uglavnom nekritiki upijaju i "gutaju" svu moguu, opet nekritiki objavljenu, okultnu literaturu. Skloni su da poveruju opisima astralnih putovanja i levitacije, doivljajima drugih svetova, Kastanedi, njegovom Don Huanu i njihovim iskustvima verujui da itaju o autentinom, izvornom amanizmu Jaki-indijanaca. Za takve "tragaoce" najpristupanije "delo" zapravo je knjiica "Folirajte se okultizam".22 Radi se o priruniku namenjenom "oveku u trendu" koji tei za novim imidom. "Okultizam je kao stvoren za foliranje. Prvo, devedeset posto "strunjaka" za ovu oblast uglavnom folira ceo ivot,"23 kae Aleksander Re. Ova vrsta uenika tei za ovladavanjem okultnim moima ali se zadovoljava i privremenim, esto sluajnim, efektima koje, na primer, moe da prui neka od tehnika Silva metoda za kreira22 Aleksander Re, Folirajte se ... okultizam, Manana press, Beograd, 1997. 23 Ibid.

nje i ostvarenje ciljeva. Tehnike koje iziskuju dugotrajno i mukotrpno vebanje, a esto ni tada ne donose rezultate, smatraju nepotrebnim jer im ne pruaju "opipljive" rezultate "sada i odmah". Ovakvi uenici brzo se preobrate u zaljubljenike novog "pomodnog" hobija. Oni uporniji vremenom i izvesnim promenama u odnosu prema spiritualnim sistemima mogu da preu u drugi tip uenika. 2) Drugi tip uenika je tip duhovnog tragaoca. Obino od sluajno proitane knjige iz okultne oblasti poinje da traga za literaturom koja e pruiti odgovore na njegova pitanja. Kako mu prelazi u naviku karakteristika istinskog uenika, da postavlja pitanja i trai odgovore kree u potragu za pravim spiritualnim sistemom i pravim uiteljem. Obino nije siguran ta trai ali vodi se intuicijom i potrebom da "pronae sebe" ili traga za sistemom koji e uopteno reeno imati blagotvorne efekte na njegov celokupan ivot. Tako je veina ispitanika isprobala nekoliko sistema od Transcendentalne meditacije, preko regresije, do Intenziva prosvetljenja, Joge, Autogenih treninga i drugih.24 Iako postigne izvesne rezultate, nezadovoljstvo ostaje ili iskrsnu novi ivotni problemi imuni na ostvareno "postignue". Tada se obino, traganje za novim sistemom nastavlja ili potpuno naputa. U sluaju da pronae sebe u odreenom spiritualnom sistemu, istovremeno traga i za pravim uiteljem ili je najpre pronaao odgovarajueg uitelja koji mu je svoj sistem predstavio kao onaj koji upravo odgovara njemu. U zavisnosti od krajnjeg cilja koji je sebi postavio, od uloenog truda, upornosti i rezultata on ostaje na toj "stazi". U protivnom trai sebe u novoj ili se vraa "profanoj" stvarnosti. 3) Trei tip uenika je tip koji je pronaao sebe na pravoj "stazi" i tei ka vrhuncu duhovne evolucije. Tip "ostvarenog" uenika, odgovara opisu idealnog modela spiritualnog uenika
24 Buda je u svom traganju godinama iao od sistema do sistema i od uitelja do uitelja.

"posveenika" koji doivljava postignua opisana i karakteristina za drugi tip spiritualnih sistema. Veina uenika istie delotvornost sistema i blagotvoran upliv na njihov svakodnevni ivot. Generalno reeno oseaju veu sigurnost, smireniji su, tolerantaiji u meuljudskim odnosima, spremniji u preuzimanju konkretnih akcija i drugo. 1.4. Odnos uenik-uitelj: "Kad je uenik spreman uitelj se pojavljuje", kae prvo pravilo poznato u okultnim krugovima. Drugo pravilo kae da je mnogo vie pravih uitelja ali da su pravi uenici retki. Postoje dva tipa prenoenja znanja spiritualnim uenicima: grupni rad i individualni rad s uenicima. Sistemi koji favorizuju grupni rad istiu kao bitan inilac pozitivnu energiju koja se stvara i krui u ovakvoj grupi.25 Spiritualni sistemi se prenose putem kurseva i seminara, koji za nae ekonomske prilike nisu ba pristupani od 50 do 100 DM (valuta u vreme istraivanja) (jedan ili dva dana) po 8-10 sati. Individualni rad s uenicima je znatno skuplji od 20 do 50 DM za jedan kolski as ili za nekoliko sati 50 DM. U sistemima koji zahtevaju iskljuivo grupni rad uglavnom se ne moe govoriti o uspostavljanju spiritualne veze izmeu uenika i uitelja. Veina polaznika kursa, kao to sam ve rekla, nakon to primi i ovlada tehnikama nema vie kontakte s uiteljem. Oni predstavljaju publiku spiritualnog kulta po odreenju Starka i Bejnbrida, koji su pomenuti u prvom poglavlju. Veoma mali broj, izuzetao zainteresovanih, dolazei na konsultacije eventualno dobija mogunost da ostvari spiritualnu vezu. O nekom znaajnijem odnosu uenikuitelj znai, moemo govoriti samo kada je u pitanju individualni rad. Istinski uenici su uenici drugog i treeg tipa. Uenik prvog tipa najee smatra da je veoma IN imati svog gurua, tako da je nepotrebno govoriti o njemu u deskripciji i razmatranju od25

nosa uenik-uitelj. Uenik koji dolazi jedno vreme na individunlne tehnike moe se smatrati kultnom klijentelom. Spiritualna veza koja se uspostavlja izmeu uenika i uitelja obino poinje od uzajamnih simpatija na prvi pogled. Veina ispitanika mi je prve susrete opisivala kao veoma uzbudljive, esto sluajne, ali po pravilu uvek s ambivalentnim oseanjem. Pored pomenute uzajamne simpatije uenici su esto isticali da su se u periodu upoznavanja s uiteljem oseali veoma udno. To se odnosi na neki nedefinisani doivljaj koji verovatao potie od ambivalentnog oseanja: uitelju su se divili ali istovremeno i oseali strah. Strah od njegovih spiritualnih postignua i okultnih moi za koje se implicitao pretpostavlja da ih ima svaki pravi uitelj. Jedan ispitanik kae "doao sam kod njega iscrpljen i emotivno nesreen. Prvi utisak, pojavio se strah jer sam osetio kao da je sprenian na sve." U toku razgovora koji su vodili o zajednikim interesovanjima "sve vreme sam oseao jak energetski upliv, oseao sam jak pritisak izmeu oiju (akra). Bio sam u udnom stanju. Teko mi je da opiem. Trebalo je da proe izvesno vreme da se odluim da poem na njegove asove". Ostvarenu spiritualnu (po)vezanost uenik najee opisuje "individualni susreti su energetski burni. Moe da se ne deava ba nita. Sedimo i utimo. Uitelj je uvek tu i njegovo prisustvo stalno oseam." Namera mi je bila da prikaem odnos uenika i uitelja kakav se sree u spiritualnoj praksi kod nas. Meutim, to je teko iz vie razloga: prvo, ispitanici govore uglavnom o idealnom obrascu spiritualne veze, koliko je taj obrazac ostvaren esto ni sami nisu sigurni; drugo u odnosu na broj ljudi koji je proao kroz neki kurs neznatan procenat ostvari spiritualnu vezu s uiteljem; tree, veoma esto je smatraju intimnim doivljajem i ne ele o tome da priaju. 1.5. Rad kole: U Beogradu se mogu sresti kole u kojima preovlauje uticaj zapadnog okultizma kao i kole pod uticajem

To su naroito oni sistemi u kojima je za neke vebe potreban "drugi".

istonog okultizma. Videli smo, u istorijskom delu, da je zapadni okultizam bio dugo pod uticajem istonog, tako da o nekoj velikoj i jasnoj podeli, u teorijskom smislu, ne moemo ni govoriti. Uglavnom se smatra da je zapadni okultizam vie orijentisan magijski dok je istoni okrenut misticizmu. Duhovne kole u Beogradu se najee, kao to sam ve rekla, odlikuju sinkretizmom. Tako se, na primer, u sistemima . M. Slavinskog mogu prepoznati neki elementi dijenetike, sajentologije, uporedo s nekim elementima zen-uenja ili idejama koje potiu iz antropozofije, psihotronike i drugog. Rad sa uenicima je individualan ili rad u grupi. Neke kole kao, na primer, "Silva metod" preferiraju grupni rad dok, na primer, Slobodan Veki (tantra) uglavnom radi individualno. . M. Slavinski, pak u zavisnosti od potreba uenika i zahteva spiritualnog sistema uglavnom kombinuje individualni i grupni rad.26 Individualni rad se praktikuje kada su u pitanju neki sistemi koji pre svega imaju za cilj duhovno isceljenje, uklanjanje nekih fobija i individualnih problema. Individualni rad takoe, zahtevaju sistemi u kojima je neophodno da uitelj, u ovom sluaju neka vrsta alternativnog prihoterapeuta, usmerava i prati poniranje uenika u druga stanja svesti kao to je to sluaj u regresiji. Napominjem da to ne iskljuuje i klijente koji su zainteresovani da se upuste u spiritualni razvoj, naprotiv, ovakva duhovna isceljenja smatraju se neophodnim i prvom stepenicom u daljem "radu na sebi". Naime, polazi se od toga da kad individua upozna sebe i prepozna neke svoje strahove, nedostatke, fobije naui da ih odstrani ili prihvati kao takve, moe da krene u druge vidove rada na integraciji svoje linosti. Veina spiritualnih sistema u kojima se praktikuje individualni rad uglavnom ima za cilj duhovno isceljenje i moemo ih smatrati alternativNjegov sistem "Memento - regresivna integracija prolih ivota" se iskljuivo radi individualno.
26

nim psihoterapijama. Na drugoj strani neki sistemi zahtevaju iskljuivo grupni rad koji omoguava interpersonalnu komunikaciju, kao na primer, Intenziv Gnoze (Intenziv prosvetljenja). Nakon zavrene kole, kao to sam ve rekla, iskljuivo od uenika zavisi koliko e vebati i primenjivati tehnike u svakodnevnom ivotu, kao i da li e ih i na koji nain integrisati u svoj duhovni razvoj. Savladane tehnike, na primer, u okviru Transcendentalne meditacije (T. M.) se mogu koristiti samo za otklanjanje glavobolje, bolju koncentraciju, pritom pojedinac ne mora uopte raditi na svom spiritualnom razvoju. Neki sistemi imaju iskljuivo terapeutsko dejstvo, na primer, sistem Slavinskog za uklanjanje fobija ili regresija. Meutim, regresiji se ipak najvie podvrgavaju oni koji rade na svom duhovnom razvoju. Grupni rad prua oseaj zajednitva ljudima koji imaju slian ili isti pogled na svet. Polazna osnova je da sutinu ljudskih hia ini sposobnost i potreba za verbalnom i neverbalnom komunikacijom. Nakon zavrenog kursa veoma mali broj uenika ostaje u meusobnom kontaktu. Meutim, veina istie da "neka povezanost" ipak postoji i kada se sluajno sretnu ponaaju se kao "pravi dugogodinji prijatelji". Radi se zapravo o povezanosti koja je karakteristina za veoma jaka zajedniki doivljena iskustva kao, na primer, zajednika iskustva u toku sluenja vojnog roka. Stvoriti idealne uslove za rad jedne kole duhovnog razvoja u gradskoj sredini je veoma teko. Neki uitelji, kad god je to mogue organizuju kole u prirodi. Naime, bira se neka kua, inotel koji je izolovan u "netaknutoj prirodi". Grupa se nekoliko dana podvrgava specifinom nainu ivota. Potuju se neki "tahui" i zahtevi koje postavlja uitelj. Zabranjeno je: puenje, alkohol, upranjavanje seksa, meusobni razgovor uenika (osim za vreme vebi - ako to zahteva odreena tehnika), itanje, pisanje, sluanje muzike. Ustaje se rano ujutru ( 4-5h) veba ceo dan s pauzama za vegetarijansku ishranu i samostalne etnje u

prirodi. Sve je usmereno ka tome da se sauva pozitivna energija koju inae u svakodnevnom ivotu najvie troimo upravo na navedene aktivnosti i "poroke". Kroz spiritualni trening energija se istovremeno i osiobaa tj. izbacuje se negativna energija a prima i obnavlja pozitivna. Ovakve kole u prirodi organizovane su za Intenziv prosvetljenja, T. M., Vipasana meditaciju. Meutim, kole svoje seminare uglavnom organizuju u privatnim stanovima, a neke i u sportskim centrima. to se tie medijske zastupljenosti i promocije, ona je veoma umerena. Osim reklama i oglasa u tampi, retkih emisija na televiziji, neto vie ima tekstova u specijalizovanim asopisima, "Tajne", "Tree oka". U toku 1997-1998. godine neto vie se medijski promovie T. M. U umerenoj marketinkoj kampanji koristi se najvie mehanizam svedoenja. Uglavnom uenici svedoe o postignutim uspesima i blagodetima koje im prua korienje odreenih tehnika i duhovni razvoj. esto sami uitelji predstavljaju svoje kole ili se koristi neki autoritet, kao to je to Jara Ribnikar u promovisanju Transcendentalne meditacije. Na drugoj strani prisutna je i medijska antikampanja u kojoj se istie negativno dejstvo na uglavnom psihiku stabilnost oveka. Tako se kao odgovor mogu videti i emisije u kojima uitelj uz podrku nekog zdravstvenog autoriteta - lekara govori o prednostima i negira mogunost negativnog dejstva na psihiku stabilnost pojedinca. Najvie polaznika, uenika, ove kole stiu putem preporuke. 1.6. Inicijacija: U istraivanju spiritualnih sistema pokazalo se da je najtee doi do pravih informacija o inicijaciji, tako da su one u pravom smislu rei "okultne".27 Mogu se uoiti razliiti
27 Neke inicijacije, kako su ih opisali uenici, po formi bi se mogle odrediti kao religijske. Pretpostavljam da uitelji izbegavaju da govore o takvim inicijacijama jer bi ih po tome javnost automatski okarakteri-

koncepti inicijacije. Naime, veina ispitanika je tvrdila da nema prave inicijacije, mislei pri tom na ritual. U nekim sistemima inicijaciju treba zasluiti, odnosno samo mali broj uenika posle odreene obuke i rada na svom spiritualnom razvoju dobije mantru i spiritualno ime tj. bude iniciran. Na drugoj strani neki sistemi, bilo koje i bilo kakvo ali pre svega prvo, doivljeno spiritualno iskustvo ili uvid, smatraju inicijacijom. Sistemi, kao to su sistemi Slavinskog, trenutak kada uenik doivi iskustvo prosvetljenja smatraju inicijacijom. Okultna inicijacija, kao i druge inicijacije, predstavlja simboliko umiranje i ponovno raanje. Uenik umire u profanoj sferi da bi se rodio u sferi svetog u koju, po miljenju nekih, prelazi na vrhuncu duhovne evolucije dostizanjem prosvetljenja. Mira Elijade, takoe, prosvetljenje tretira kao inicijaciju. Smatram da moemo govoriti o okultnoj inicijaciji, uzimajui u obzir da se trenutak inicijacije razliito odreuje u pojedinim sislemima. Poev od onih u kojima prvi sastanak s uiteljem i opredeljivanje za spiritualni rad na sebi znai inicijaciju preko onih sistema u kojima se uenik smatra iniciranim kada doivi spirituaIno iskustvo i prvi pomak u samorazvoju, do onih koji prosvetljenje smatraju jedinom pravom inicijacijom. U tom smislu inicijai ija se u okultizmu shvata kao unutranji, individualni doivljaj svesti o sebi i stepenu postignua na spiritualnoj stazi koji moe dovesti do prosvetljenja (u nekim spirimalnim sistemima). Prosvetljena osoba doivljava potpuni preobraaj koji se manifestuje na svetovni ivot. "Smrt ega" znai smrt uobiajenih idealizovanih predstava o sebi i raanje spoznaje koja predstavlja odgovor na pitanje "Ko sam ja?", kako kae jedan ispitanik, "od te take nc postoji nikakva dalja evolucija, nikakva involucija, mogu slosala kao destruktivne sekte. Napomenula sam da u javnom diskursu pieovladava ovakva kvalifikacija spiritualnih kultova. 28 M. Elijade, Joga, besmrtnost i sloboda, Beograd: BIGZ, 1984,173.

bodno da kaem da su svi psiholoki procesi do tada postojali ali su se tada zaustavili. Ne u smislu konane retardacije nego kao da bilo koja vrsta dotadanjeg iskustva nije imala vie nikakvog impakta, nikakvog snanog uticaja na mene". Sve to je do sada reeno o inicijaciji odnosi se na II tip spiritualnih sistema. U pojedinim savremenim spiritualnim sistemima prvog tipa inicijacija moe predstavljati prelaz s nieg na vii kurs, seminar kao u sluaju Silva metoda. Inae okultna inicijacija u nekim starijim sistemimazapadnog okultizma, kao na primer, Zlatna zora, podrazumevala je potvrdu da je uenik savladao odreeni deo spiritualnog razvoja, tako bi prvi red - nulti stepen-neofit, znaio da je uenik savladao predviene vebe za taj stepen. 1.7. Spiritualne tehnike: Duhovne kole, kao to je reeno, u okviru svojih spiritualnih sistema, obuavaju uenike kroz seminare, kurseve, izvesnim tehnikama. To su razliite vrste psiho-fizikih aktivnosti koje imaju razliite ciljeve: razvijanjem posebnih fizikih, astralnih, duhovnih, mentalnih sposobnosti, dovode do izmenjenih stanja svesti i pojaane percepcije, postignua samorealizacije, samospoznaje ili samo (do) praktinih efekata na svakodnevni ivot. Sve tehnike uglavnom nisu izvorno okultne, naime, veina je nastala u okviru nekih religijskih sistema i alternativne psihologije (na primer, psihotronike). Broj tehnika je zaista veliki i nemogue ih je obuhvatiti u jednoj ovakvoj knjizi. Napravila sam izbor, a osnovni kriterijum je da ih koristi veina ispitanih spiritualnih sistema. Opis tehnika koji sledi je idealtipski. U praksi postoje izvesna odstupanja i razlike od uitelja do uitelja, kao i od sistema do sistema. Dalje, od praktikanta zavisi koliko e vebati, koliko i na koji nain e vebe prilagoditi svojim afinitetima i na kraju kakva e postignua ostvariti. Veina, uopteno reeno, vodi ka individualizaciji i samoostvarenju. One ue disciplini i kontroli, same po sebi nemaju efekta, ve su tu da latentne potencijale praktikanta izvuku na povrinu.

Najvea prepreka je na "neobuzdani" um, tako da su mnoge tehnike usmerene na svesno usmeravanje i kontolisanje mentalnog procesa. Ispitanici istiu da su poetni napori uglavnom uzaludni i na prvi pogled "igre" koje obino preduzima na um izgledaju kao da se ne mogu obuzdati. a) Koncentracija: Spiritualni sistemi koriste i razliite tehnike koncentracije. Najee su, kao i druge tehnike, prvobitno preuzete iz indijske tradicije. Ona (dharana) se postie nakon vebi disanja, koje naime, omoguavaju uspostavljanje koncentracije. I'ratjahara, sposobnost da se ula oslobode zavisnosti od spoljanjih objekata, znaajno je postignue koje prethodi koncentraciji. I'retpostavljam da je ovaj zahtev veoma teko ispuniti. Naime, znamo koliko je ovek zavisan od svojih ula. I u toku spavanja primamo ulne utiske, tako da se neke drai koje registruju naa ula, pretau u snove29. Koncentracija je usredsreenost uma na "jednu taku", odnosno neki fiziki objekat ili neku misao u cilju razumevanja. Najee se uzima vrh olovke, vrh nosa, taka korena nosa (izmeu obrva), glava iode. Razliku izmeu usredsreenosti panje, odnosno vebi za svesnu panju, koncentracije i meditacije nije lako uoiti. Njihova meusobna povezanost u praksi znai da je za meditaciju neopliodno uspostaviti koncentrisanost, da bismo mogli da postigneino koncentrisanost treba prvo vebati pratjaharu (pratyahara), odnosno zaustavljanje toka misli "uvlaenje ula". Kada dostignemo koncentrisanost i odrimo je dovoljno dugo pred samim sohom u obliku predmeta meditacije, bez prekida, dostigli smo (dhyana) jogistiku meditaciju30. U savremenim spiritualnim sislemima koje sam ispitivala, neke tehnike se kombinuju, istovre29 Obino se u narodu kae da, kada nam je u toku sna hladno sanjaino zmije.
30

M. Elijade, Joga.... op. cit., 87.

meno primenjuju ili sukcesivno smenjuju. Tako, na primer, nakon asana i vebi disanja pristupa se obino relaksaciji. Relaksacija tela se vri tako to se mentalno "komanduje" razliitim delovima tela da se opuste. Vebe relaksacije su veoma korisne u sistemima koji se zasnivaju na autosugestiji i sugestiji kao to je to sluaj s Autogenim treningom, Ekskaliburom i Silva metodom. Iako neke vebe potiu iz indijske tradicije vremenom su u savremenim spiritualnim sistemima poprimile jedan univerzalni oblik koji se ne vezuje za indijsku tradiciju niti religiju. b) Tehnike osveivanja: Tehnike osveivanja svakodnevnog ivota su posebno razvijene u savremenim spiritualnim sistemima. One se odnose, kao to i sam naziv kae na svakodnevno usmeravanje pune panje na pojedinosti i delanje. To su vebe koje ne zahtevaju posebno vreme i mesto da bi se izvodile. Naime, izvode se svakodnevno uz obavljanje "normalnih" poslova u toku dana. Tako se jedna od vebi sastoji u koncentrisanoj panji na svaki detalj u obavljanju nekog posla. Poznato je da mnoge aktivnosti u toku dana obavljamo mehaniki, tako to nam misli lutaju s teme na temu. esto se vraamo u kuu da bismo proverili da li smo iskljuili poret, zatvorili slavinu, ugasili svetlo ili zakljuali vrata. Vebe usmeravanja panje na svakodnevne aktivnosti podrazumevaju da sve radimo tako to emo misli usmeriti na postupno obavljanje radnji. Znai dok zakljuavamo vrata stana, razmiljamo i koncentriemo se na vadenje kljueva, biranje pravog kljua, stavljanje u bravu, okretanje kljua u bravi, tako to emo recimo svaku aktivnost postupno pratiti misaonim formulisanjem reenica. Slinu vebu moemo upranjavati uvee pred spavanje. Ona se sastoji u vizuelizaciji proteklog dana od trenutka odlaska na spavanje (znai postupno do buenja) ili suprotno (od buenja do trenutka odlaska na spavanje). Pri tom je najvanije da prelazimo postupno preko razliitih aktivnosti koje smo obavili

II toku dana. Vizueliziramo dogaaje nastojei da vizuelizacija luide ispunjena i detaljima kao i doivljajem. Meutim, bitno je da pri tom nastojimo da zadrimo objektivan odnos, kao da se to dogaalo nekom drugom, kako prema samim dogaajima tako i prema doivljajima koje smo imali. Zanimljivo je da neki ispitanici tvrde da putem ove vebe uspevaju da uoe i neke sadraje koje u toku samog dana nisu svesno registrovali. Duim vcbanjem se razvijaju posebne sposobnosti naknadnog uoavanja i sticanja nekih novih saznanja kojih u toku dana nismo bili svesni. Uporniji praktikanti, na primer, postiu veoma interesantne rezultate u priseanju zaboravljenih snova. Tehniku osveivanja sadraja koriste neki sistemi u praktine svrhe tj. postizanje odreenih ciljeva. Naime, ona se koristi u Ekskaliburu kada vizuelizacijom nekog neprijatnog dogaaja nastojimo cia ga diskreiramo kako ne bi ostavio posledice. c) Osveivanje i svesna panja: Ove i sline vebe kojima se osveuju odreeni segmenti ivota, omoguuju, pre svega, da pojedinac bude svestan samog sebe u svakom trenutku ivota. Radi se upravo o razvijanju sposobnosti kontrole. Duim vebanjem uenik e razviti sposobnost da kontrolie svoje emocionalne reakcije, svoj govor, bie spremniji ili odluniji u donoenju odluka. Svesnom panjom stavljamo misli pod kontrolu volje. Iskustvo nam je pokazalo da esto nismo u stanju da tok misli kontroliemo. One prelaze s teme na temu, bez ikakvog reda i smisla. Kako kae Svami Vivekananda, um se ponaa kao radoznali majmun koji skae okolo. Imamo utisak da su nam misli esto nametnute i nismo u mogunosti da ih odagnamo. Vebe svesne panje imaju upravo za cilj uspostavljanje kontrole nad misilinia. Upornim vebanjem uenik e postii da broj misli smanji i da ih kontrolie, tj. izbaci one koje ga ometaju i koje su nepoJeljne. Da bismo to postigli prvo moramo upoznati ta nam um

zapravo radi. Veba se obino sastoji u samoposmatranju sadraja koji se pojavljuju, tako to se neemo vezivati za njih, objektivno kao da se pojavljuju nekom drugom. Ako se prema njima odnosimo svesno registrujui svaku misao ponaosob, vebanjem emo uspostaviti veu sreenost misli. Upornim vebanjem dostie se trenutak u kojem uenik postaje svestan samo svoje panje. A kao vrhunac usmerene panje na svoju svest, postaje svestan sebe. Veina vebi ovog tipa potie zapravo iz Rada joge, to je joga kontemplacija i meditacija kojom se postie duhovna harmonija. Vebe samoposmatranja imaju za cilj da uenik upozna sopstveno bie i sve ono to se dogaa u njemu na mentalnom i fizikom planu. Zagovornici duhovnog razvoja tvrde da je teko razumeti okultna postignua, ona se mogu samo iskustveno pojmiti. Moram priznati da su moji pokuaji da ovladam nekom od tehnika ostali bez rezultata. Objanjeno mi je, od strane uitelja, da je osnovna prepreka moja nesposobnost da uinim prvi korak, tj. da svoj um oslobodim svih misli i prethodnog znanja. Potreba da sve to radim i doivljavam istovremeno i racionalno preispitujem bila je, po njegovom miljenju, presudna za moj neuspeh. d) Vizuelizacija: U okviru nekih prethodno opisanih tehnika pomenula sam i vebu vizuelizacije. Ona se koristi kao to sam rekla u okviru neke tehnike ali moe da se koristi i samostalno.31 Procesom kreativne vizuelizacije stvara se mentalna slika koja se zatim ispoljava u realnosti. U svakodnevnom ivotu smo iskusili trenutke kada su se nae "crne misli", slutnje i strahovi o negativnom ishodu nekog dogaaja, zaista i ostvarili. To je dokaz za mnoge zagovornike vizuelizacije da treba uspostaviti svesnu kontrolu ovakvih misli, preobraziti ih u pozitivne, uneti Tehnika vizuelizacije ima iroku primenu i u alternativnoj psihoIogiji kao i u parapsihologiji.
31

potrebnu emocionalnu energiju u stvaranje pozitivne slike i oekivati rezultate. Tehnika vizuelizacije podrazumeva stvaranje mentalnih krana u Alfa stanju, koji se projektuju izvan nas, kao da zaIvorenih oiju posmatramo ono to se dogaa na ekranu koji /atim razmetamo u prostoru. Tako neki sistemi u vebi vizueli/acije mentalne ekrane koji imaju pozitivan sadraj, smetaju na desnu stranu dok one s negativnim na levu. Slino se odnose i s vizueliziranjem prolih ili buduih dogaaja. Koristi se najee u sistemima "mentalne dinamike" kao to su Ekskalihur i Silva metod. Uenik sebe dovede u alfa stanje (to je staiijc u kojem su modane frekvencije usporene kao prilikom sna) u kojem je oputen, koncentrisan i istovremeno moe da l'.a svesno kontrolie. Najee se koristi za svesno vizueliziranje eljenih ciljeva. Uoila sam da uitelji koriste ovu tehniku i u psiho-isceliidjskim tretmanima. U tom sluaju moemo govoriti o "voenoj vizuelizaciji". Uenici koji naue ovu tehniku u "duhovnoj koli", osposobljavaju se da je samostalno praktino koriste u svakodnevnom ivotu. e) Joga vebe: Joga vebe podrazumevaju rad na celokupnom duhovnom razvoju oveka, a ne kao to se to pogreno prihvata, cgzotine gimnastike vebe i vebe disanja. Postoje razliiti celoviti joga sistemi i u okviru njih razliite |oga vebe (tehnike) koje obrauju pojedinane segmente kao, na pi iiner, asana (poloaji tela - fizike vebe), pranajama (kontrola disanja, odnosno vebe kojima se podie energetski nivo na nivo celine organa i organizma). "Klasine" joga vebe se koriste u innogim spiritualnim sistemima, gde poprimaju izvestan "populaI IUI" oblik prilagoen potrebama savremenog oveka. To su vebe koje se obino izvode jedna za drugom. DetaIjan opis asane ne moe se nai poto se on ui direktno od gu-

raa. Cilj zauzimanja odreenih jogistikih poloaja je da prui uravnoteenost i fiziki napor smanji na minimum. Praksom se postie otklanjanje oseaja zamora, nervne napetosti, fizioloki procesi se reguliu i usredsreuje panja.32 Asana poloaje je veoma teko savladati ali upornim vebanjem se eliminie telesni napor koji je u poetku velika prepreka i ostvaraje se "neutralost" ula, postignue koje dovodi do toga da svest vie ne bude optereena "prisustvom tela".33 Pranajama su vebe disanja koje se praktikuju nakon asane. Podrazumevaju specifian nain disanja. Poznato je da veina nas nepravilno die. Proces je toliko automatizovan da ne primeujemo da mnoge fizioloke promene u organizmu dolaze upravo kao posledica nepravilnog disanja. Na dragoj strani, ne moemo da kontroliemo povezanost disanja i mentalnih stanja, tako da esto diemo neravnomerno: kad smo nervozni, uzbueni to disanje je ubrzano, kad smo uplaeni, ljuti ono je neravnomerno itd. Nepravilno disanje je jedan od uzroka neusredsreene i nestabilne panje. Poznato nam je, iskustveno, da u trenucima koncentrisanosti postiemo jedno umereno i ujednaeno disanje. Idealno disanje ovek postie dok spava. Ono je mnogo usporenije i prirodnije. Pranajama vebe upravo nastoje da ostvare takvo disanje. 4 Vebanjem se ovakvo disanje automatizuje.35 Jogin zatim, usporenim i ujednaenim disanjem uspeva da svesno dopre do stanja svesti koja su svojstvena spavanju. Mira Elijade, Joga.... op. cit.,str., 70. Ibid., str. 70. 34 Inae postoj e i druge vebe disanj a sline ovoj, na primer, embrionalno disanje u taoizmu. Meutim, to se vezuje za "mistinu filozofiju" a cilj muje beskonano produenje (materijalnog) tela. Vebe disanja i poloaji tela koje praktikuju isihasti imaju za cilj da pripreme mentalnu molitvu. 35 Na poetku vebanja uenicima se obino dogodi da zaista preu u san, meutim, vremenom se postie budnost svesti u toku vebanja. Cilj je da takvo disanje postane svakodnevno.
33 32

Tradiconalna joga je ovim vebama pripisivala postizanje izmenjenih stanja svesti. Meutim, u okvira spiritualnih sitema kod nas ove vebe se koriste u sklopu dragih tehnika i ne pripisuje im se mogunost izmenjenog stanja svesti. Joga vebe disanja sc praktikuju sa razliitim ciljem. To moe biti postizanje fizikog efekta: proienje plua, odklanjanje nekih zdravstvenih tegoba vezanih, na primer, za visinu krvnog pritiska; Emocionalnog efekta: oputenost, smirenost, rastereenost, uopte psihika stabilnost; mentalnog efekta: vea koncentracija, koja vodi do meditacije i odreenog (izmenjenog) stanja svesti. Pored ovih, osnovnih, joga vebi neki joga sistemi kao npr. Hata joga 36 (ona se bavi fizikim telom, brigom o njemu i svim onim to vodi do odravanja zdravog stanja) sadre i drage vebe. Hata joga praktikuje 6 grapa vebi, neke imaju za cilj proienje organizma od otrovnih materija, tako, na primer, prva veba nazvana Neti slui za proienje nosa. Hata joga je priprema za Rada (raja) jogu (kraljevski put joge).37 f) Meditacija: Gotovo svi sistemi koriste u svom radu razliite vrste meditacije. Pod meditacijom se podrazumevaju razliite stvari i razliito se definie. Vodi poreklo od latinske rei
36 Kineski sistem T'ai chi je tehnika panje praena pokretima tela koji su slini onim u istonjakim borilakim vetinama a na izvestan nain i asanama Hata joge. 37 Poznato je da rada joga ima osam etapa: YAMA - podrazumeva usvajanje pravila ispravnog ponaanja, NIYAMA - odnosi se na usvajanje jogistikih vrlina kao to su, samodisciplina, prihvatanje sveta onakvim kakav zapravo jeste, uenje tradicionalnih tekstova itd. ASANE /.auzimanje stabilnog i mimog poloaja tela, upranjavanje hata joge. PRANAYAMA - kontrola disanja, PRATYAHARA - eliminisanje ometajuih podraaja odvajanjem od ula. DHARANA - koncentracija, DHYANA - meditacija, SAMADHI - predstavlja krajnji cilj, sjedinjavanje s kosmikom sveu, postignue stanja iste svesti (prosvetljenja).

meditatio -to znai razmiljanje, misaono posmatranje. Meutim, ne radi se o obinom, svakodnevnom razmiljanju, mada mnogi u nekim trenucima razmiljanja meditiraju a da i ne znaju da se radi o meditaciji. Naime, pod meditacijom se podrazumeva usmeravanje panje, misli na jedan simbol ili jednu temu. Sposobnost da se udubimo u jednu ideju, to moe biti samo jedna re, vizija i da ne dozvolimo mislima da lutaju tako to emo se potpuno identifikovati s pomenutim sadrajem meditacije. Veina meditativnih metoda ima religijsku pozadinu. Poznate su budistike, hinduistike, zen meditacije. Savremeni spiritualni sistemi preuzimaju izvesne elemente iz ovih religijskih tradicija. Naime, mnogi sistemi koriste mantru koja potie iz hinduizma. Iako ima tipino hindu-mantri koriste se i mantre koje nemaju religijsku konotaciju. Takoe se i neke tipino hindu-mantre koriste istrgnute iz svog religijskog konteksta. Meu savremenim spiritualnim sistemima u Beogradu sve prisutnija su dva trenda: 1) profanizacija inae religijske meditacije i 2) alternativne religijske meditacije. 1) Prvi nudi savremenom oveku mogunost da upranjavanjem tehnike postigne relaksaciju, obnovi pozitivnu ivotnu energiju, stekne unutranji mir i sigurnost, na irem planu veu sposobnost savladavanja ivotnih problema. Osim toga prua i mogunost da se zaviri u "avanturistiki duh", odnosno otkrije ono to je unutar nas, i na taj nain upoznaju latentne sposobnosti. 2) Religijske meditacije preuzete kao inspiracija za osmiljavanje jedne nove alternativne i univerzalne religije koja pretpostavlja komunikaciju s univerzumom, kosmikom inteligencijom. Alternativne religijske meditacije, kako sam ih uslovno nazvala, imaju za cilj da dubljim poniranjem u nesvesno, arhetipsko kolektivno nesvesno, omogue oslobaanje linosti, pre svega oslobaanje od ogranienja koja nose profana razmiljanja i ra-

cionalistiko poimanje sveta, da bi ovek uspostavio komunikaciju sa makrokosmosom i doveo sebe u stanje ravnotee, spoznaje nedeljivog jedinstva makrokosmosa i mikrokosmosa. Za sve vrste meditacije karakteristino je znai, da pomou odreenog sadraja naa svesna panja prodre do dubljih slojeva ncsvesne aktivnosti uma. Za savremene meditacije karakteristina |c velika sloboda meditanta u izboru sadraja. To mogu biti poev ihI razliitih mantri38 preko nekih sasvim profanih rei koje neinaju konkretno znaenje, stihova, proznih knjievnih tekstova, muzikih tema do zamiljenih prizora koje prieljkujemo u ivolu. U meditaciji se najee koriste mantre. Kada su u pitanju mantre preuzete iz religijske tradicije veruje se u njenu mo. Nainie, sama po sebi, odreena mantra postie eljene efekte. Meutim savremeni spiritualni sistemi istiu vanost izbora mantre. Na primer, Slobodan Veki39 - uitelj, nakon to upozna osobu koja *eli da "radi na sebi" odreuje koja joj mantra najvie odgovara. Pomenula sam razliite vrste meditacije. Spiritualni sistemi kod nas, najee koriste Transcendentalnu meditaciju, jogistiku i budistiku meditaciju. Jogistika meditacija (dhyana) se razlikuje od drugih meditacija po tome to omoguava da se prodre u predmet meditacije - da se on na magian nain "asimiluje".40 Itudistika meditacija poinje izborom jednog odreenog mirnog niesta i zauzimanjem neke od asana. Za meditaciju je neophodno da se odagnaju: pouda, mrnja, lenjost, oholost i kolebljivost, a razviju ljubav i saoseajnost.41 Naime, znamo koliko je ovek za38 U savremenim spiritualnim sistemima za sve rei koje se koriste u meditaciji upotrebljava se termin mantra iako nemaju religijsku konotaciju. 39 Dalje u tekstu u za neke uitelje koristiti samo inicijale jer su to sami zahtevali. 40 Elijade M Joga ... op. cit., 87. 41 Pavievi V., op. cit., 226.

visan od svojih ula. Iako su to psiholoko-moralni zahtevi, meditacija nema etiki karakter. Cilj joj je da proiri svest i pripremi je za via duhovna iskustva koja vode do nirvane. 1.8. Spiritualni kultovi 1.8.1. Joga : Neu opisivati mnogobrojne oblike koje joga ima u razliitim indijskim duhovnim strujama i pokretima. Zadrau se na "klasinoj" jogi koju je kao "filozofski sistem" izloio veliki rii Patanali u Joga-sutrama. On definie jogu kao: "ukidanje stanja svesti". Radi se zapravo, o jogi kao sistemu pomou kojeg ostvarujemo kompletnu kontrolu nad svim oblicima svesti. Idealni model je da se postigne individualna svesnost i u nesvesnom stanju, na primer, da se i u toku spavanja razvije svesnost procesa sanjanja. To bi se postiglo tako to se u toku spavanja razvije jedan deo svesti koji ostaje budan. Ovakva "svesnost" se razvija i realizuje kroz dugotrajno vebanje meditacije i razliite tehnike jaanja volje. U Beogradu se mogu sresti poklonici razliitih joga sistema, kao to su: Kundalini-joga, Karma-joga, Samadi-joga, Krija-joga. Uglavnom se upranjavaju, ve pomenute, vebe Hata-joge i Rada-joge ili se odreene vebe ugrauju i prilagoavaju individualnom "radu na sebi". Indijski joga sistemi nastoje da se prilagode i priblie savremenom oveku Zapada. Veina ima veoma dobro organizovan i razvijen rad kroz arame42 u najveim evropskim i amerikim centrima. Jedan takav aram Biharske kole joge nalazi se u Atini. Predstavnik ove kole za Evro42 Aram - "umsko boravite", to su zapravo duhovni centri, male "oaze" u kojima borave uitelji i uenici joge. Oni izvesno vreme, najee mesec dana, ive u zajednici i pored bavljenja jogom obavljaju razne delatnosti neophodne za organizovanje ivota u jednoj takvoj zajednici.

l>u je Svami ivamurti koja je poslednjih godina nekoliko puta boravilau Beogradu i Budvi. Nakonpredavanja zainteresovani su pohaali dvodnevni kurs joge. Inae postoji izvestan broj Beol'raana tzv. biharaca koji su ovu koiu pohaali u Atini i Mungeru (Indija). Nakon toga nekolicina je osnovala kole joge u Iteogradu. Biharsku kolu joge osnovao je 1965. godine Svami Satjananda Sarasvati. Pored arama ova kola ima moderan istraivaki centar u iji su rad ukljueni naunici i lekari sa zadatkom dit nauno dokau blagotvorno dejstvo joge. To je jo jedan dokaz da je savremenom, naroito zapadnom oveku potrebno da sc nauno dokau neka okultna postignua da bi mogao u njih i da poveruje. Uglavnom je prihvaeno da se joga vebama i meditacijom: normalizuje krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, |aa imunoloki sistem, razvija koncentracija i memorija, poma>.e da dublje sagledamo sebe, svoje mogunosti i steknemo sigurnost. Svami ivamurti istie nastojanje da se joga priblii potrebama savremenog oveka. Tako se u okviru arama u Atini organizuju kursevi za otklanjanje i izbegavanje stresa, kursevi /.a poslovne Ijude na kojima ue kako da razviju organizacione sposobnosti, komunikacija43 u poslovanju i koncentracija. Joga svoje korene ima u tantri, ona je zapravo samo jedna od tehnika koje pripadaju tantri, kae Svami ivamurti.44 Za zapadnog ovcka je veoma prijemiva jer ne zagovara konfrontaciju i ne obavezuje ni na kakva ogranienja. Nije obavezno postati vegelarijanac, odrei se nekih navika koje su sastavni deo linosti (na primer, puenja). Ona ne zagovara potpunu posveenost, celodnevnu predanost ili odavanje asketizmu. Nastoji da je uklopi
43 Npr. ui se tehnika tiine - ona podrazumeva obuku u kojoj ueii ik naui kako, kad i zbog ega da pusti sagovomika da govori i kako i kad da ga prekine.
44

Tajne, br. 20, 1989, 60

u svakodnevne aktivnosti jednog poslovnog, porodinog oveka. Dovoljno je dva puta dnevno, preporuuje se ujutru i uvee, praktikovati jogu da bismo kompletno fiziko i mentalno zdravlje bilo bolje, da bi proirili nae horizonte i postali tolerantniji, kao i u pozitivnom smislu preobrazili sebe. Beogradski "posveenici" u tantriki sistem uslovno reeno organizovani su u nekoliko manjih grupa koje se okupljaju uglavnom po privatnim stanovima ili na organizovanim predavanjima kao to su ona kada dolazi Svami ivamurti. Do opisa rituala i ponaanja koje bi se moglo oceniti kao ritualno u okviru spiritualnih sistema bilo je veoma teko doi jer uitelji uglavnom izbegavaju odgovore navodei da rituala nema. Od nekih uenika i sledbenika tantre dobila sam detaljnije opise njihovih sastanaka koji imaju ritualne elemente. Zapravo ovde se radi o jednom vidu druenja ljudi koji imaju slina interesovanja i koji kroz ove rituale doivljavaju razliite stvari. Naime, za jedne oni mogu znaiti duboku posveenost u tantru, za druge samo jedan vid rada na sebi koji se ne vezuje iskljuivo za ovaj sistem, za tree samo kao vid druenja i jednog osmiljenog zabavljanja koje vodi do doivljaja prijatnosti i zajednitva bez nekih religijskih, mistinih ili bilo kakvih "viih" konotacija. Okupljanja ovih manjih tantristikih grupa45 obino je u nekom od privatnih stanova njenih lanova, jednom nedeljno. Uglavnom se napravi jedna "mistina" atmosfera uz ikonografiju koja potie iz indijske tradicije: svee, miriljavi tapii, slike duhovnih uitelja. Jedan od lanova vodi pevanje mantri i kirtana tako to na poetku kae kome namenjuju mantru. Obino se mantra
45

namenjuje tj. posveuje zdravlju i dobrobiti prvo uitelja (Svami Satjanandi Sarasvatiju, Sivamurti, Nirandaru), zatim svim macima, prijateljima, svim ljudima uopte. Svaki uesnik moe zatim da javno i pojedinano nameni mantru (ili nekad ispiu na ceduljicama kome namenjuju). Jedan ispitanik je tako opisao ritual pevanja kirtana i mantri koji je bio posveen zdravlju deteta obolelog od raka. Uz ve opisan ambijent dodau da se u centru kruga koji je grupa formirala nalazila posuda s voem i slatkiima iznad koje se pevalo a koju je zatim majka odnela detetu u bolnicu. Ispitanik koji je uestvovao u ovom ritualu konstatuje da je to bio nain da se pozitivna akumulirana energija u grupi, time to su duboko oseali i eleli dobro obolelom detetu, nekako usmeri ka njemu i dovede do ozdravljenja. Inae joga je 80-ih i 90-ih godina XX veka bila najpopularniji spiritualni sistem u Beogradu. Velikoj popularnosti je svakako doprinela i dobro organizovana kampanja Biharske kole joge koja omoguava uenicima (esto i besplatno) kolovanje, uopte boravak u aramu u Atini ili Indiji. Tako je izvestan broj diplomaca u Beogradu pokrenuo samostalne kole joge. 1.8.2. Spiritualni sistemi ivorada M. Slavinskog: . M. Slavinski je svakako najpoznatiji u krugovima "spiritualaca". Slavinski je krajem 70-ih godina vodio "Udruenje psihotroniara Beograda" koje je okupljalo ljude zainteresovane za granina podruja nauke, istonjaku religiju i filozofiju i praktine sisteme spiritualnog razvoja. Od 1978. godine, nakon inicijacije iji je cilj bio da Slavinski postane prenosilac gnostikih poraka za Slovene, imenovan je za patrijarha Bele gnostike crkve46 da
46 Bela gnostika crkva je nakon fizikog unitenja njenih lanova obnovljena sredinom 70-ih godina Mihael Bertio, voa Katolike gnostike crkve je navodno ostvario komunikaciju s viim duhovnim inteligencijama, od kojih je bila glavna Ajvaz (setimo se da je od Ajvaza i

Moram napomenuti da se moj ispitanik npr. ne osea kao pripadnik jedne tantristike grupe ve jednostavno kao ovek koji pokuava da pomogne sebi i da na razne naine osmisli svoj ivot tako da je to samo jedan od mnogih naina dolaenja do sebe i nekih prijatnosti koje nose ti doivljaji.

bi posle dve godine osnovao i gnostiku zajednicu u Jugoslaviji. Bela gnostika crkva se ne zasniva na veri ve na direktnom uvidu u istinu. Njihov cilj je da ponovo poveu oveka s njegovom istinskom prirodom koja je bog ili istina. Slavinski je, kako sam kae, zajednicu, koja je u poetku imala 80 ljudi, raspustio i trenutno radi samo sa svojom porodicom i nekim ljudima iz inostranstva.47 On je prvi ovek u Beogradu koji je mnoge sisteme sam isprobao i "doneo" sa Zapada. Njegov spiritualni put je na izvestan nain prikazan kroz idealtipski model uitelja koji je ve dat u knjizi. U vreme istraivanja, devedesetih, bili su aktuelni sledei sistemi koje je on razvio: Integralni Ekskalibur, Ekskalibur 2, Kreaton: majstor igre stvaranja, Sunjata48 ili Boanska praznina, Aspektika, Memento: regresivna integracija prolih ivota, Intenziv gnoze (prosvetljenja), Leenje (uklanjanje) fobija. Ove spiritualne tehnike Slavinski je razvio do 1997. godine, meutim, Slavinski ve nekoliko godina ivi i radi u inostranstvu a na sajtu http://spiritual-technology.com/srp/index2.php moe se saznati sve o njegovim, kako ih sada naziva, spiritualnim tehnologijama. Sudei po sajtu "oblast" kojom se sada bavi spada u domen "Energetske Psihologije", tako da je njegova nova tehnika PEAT predstavljena na Konferenciji Energetske Psihologije u Torontu 2000-te godine. Putem pomenutog sajta publika iz Starkove i A. Krouli primio "Knjigu zakona"), Bertio je primio niz poruka. "Njihov sadraj su bili okultni metodi najdublje gnostike inicijacije kroz koju je Bertio trebalo da pripremi nekoliko Adepta za irenje nove gnostike svesti." Tekst skinut s Intemeta, "Beogradski dijalog", br. 2, godina II mart, 1998, 34. (Videti o spiritualnim sistemima u prilogu 5) 47 Kako je objavio asopis "Dijalog" propagandni tekst skinut s Intemeta o Beloj Gnostikoj crkvi, mogu samo da konstatujem da je izjava Slavinskog kontradiktorna. Da li gnostika crkva kod nas jo uvek postoji nisam uspela da proverim. Upueniji tvrde, kao i Slavinski da je ukinuta. 48 http://www.stella-gp.si/ekp-suniata.html

Bejnbridove tipologije kultnog organizovanja, ima prilike da ue u viriuelno predstavljen svet spiritualnih tehnologija kroz linkove posveene tehnikama, knjigama koje je napisao Slavinski; iskustva uenika sa kurseva; algolijanski renik koji su stvorili uitelj i sami uenici; posetilac moe videti raspored gostovanja Slavinskog irom Evrope49 na koje moe da se prijavi kao i link za privatne procese i treninge u Beogradu. Poslednjih godina razvio je i niz novih sistema kao to je PEAT50, izdao i nekoliko knjiga koje su prevedene na nekoliko jezika. Uopteno, sve spiritualne tehnike Slavinskog vode, kako pie na sajtu, glavnom cilju ovih tehnologija a to je "moete promeniti svoju linost, svoj ivot, i svoju sudbinu". Gnostikim intenzivom se postie direktno iskustvo istine; aspektikom se efektno transformiu emocionalna i psiholoka neeljena stanja; kreaton je pak zbir tehnika kojima se aktivira kreativni nesvesni duh, ue se formule za oslobaanje blokirane panje, kreiranje idealnih odnosa. Novi sistemi koriste kompjutersku terminologiju tako da se govori o efikasnom "procesovanju" bilo da se radi o psihoterapeutskom, spiritualnom ili psiholokom. U vreme istraivanja najpopularnija su bila dva spiritualna sistema: Intenziv prosvetljenja i Ekskalibur, koje najvei broj ispitanika smatra veoma plodotvornim. Intenziv prosvetljenja: . M. Slavinskizavriojekursintenziva koji je vodio Dek Laf u Londonu. Meutim, na ovom kursu nije doiveo prosvetljenje, zato odlazi u aram u Americi prolazi ponovo kurs i biva prosvetljen. "Znao sam da sam majstor", kaze http://spritual-technologv-association. com/events. php Slavinski . M., PEAT i neutralizacija praiskonskih polariteta teorija i praksa, Zagreb: Matrix, MGV, 2003; Peat: Primordial Energy Activation and Transcendence and the Neutralization of Polarities, /.ivorad Slavinski, Trish Noe an Judith, Danieu, http://amazon. com/Peat-Primordial-Activation-TranscendenceNctitralization/dp/097779170x
50 49

Slavinski. Sledili su desetodevni kursevi za majstore i 1980. godine poinje sa intenzivima prosvetljenja u Jugoslaviji. Obuio je veliki broj polaznika koji su postali "majstori" i nastavili da dre "prosvetljujue" kurseve irom zemlje. S obzirom da intenziv prosvetljenja nastaje kao rezultat uvida, njenog tvorca arls Bernera, o neophodnoj kombinaciji zen-budizma s tehnikama komunikacije koje je razvio Lafajet Ron Habard, potrebnojepojasniti "korene" ovetehnike. Timpre tojeovaj kontroverznisajentologznatnouticaoina samog. M. Slavinskog." L. Ron Habard je 1950. god. objavio knjigu "Dijenetika: savremena nauka o mentalnom zdravlju". Radi se o jednom vidu psihoterapeutske prakse ienja uma ("clear") od psihofizikih optereenja potisnutih traumatskih doivljaja. Kasnije je promenio naziv sistema u Sajentologija i osnovao crkvu. Prvobitno neki vid psiho-organizacije sajentologija prerasta u veliku religijsku organizaciju s ograncima irom Evrope i Amerike. Sajentologija ima veoma razradenu praksu, koja treba da razvije latentne individualne sposobnosti a akcenat je velikim delom na okultnim moima.52 U Dijenetici Habard uvodi pojmove: analitiki, reaktivni i telesni um. Analitiki um je onaj aspekt uma koji je svestan, opaa, pamti i reava probleme. On je savren kompjuter koji ima svoj "monitor". To je centar svesnosti osobe, to je nae "JA".53 Anali51 Slavinski je u razgovoru koji sam vodila s njim, isticao veliku genijalnost ali i paranoinost Habarda. "On je bio klasian medij dobijao je podatke sa viih planova svesti, to je oigledno. On je veliki kreativac. Aksiomi koje je postavio potpuno su nepoznati u psihologiji." Slavinski e mnoge postavke i tehnike sajentologije ugraivati u svoje spiritualne sisteme. 52 Sajentoloka organizacija je proglaena sektom i zabranjena u Nemakoj gde je i najaktivnija. Nedeljni telegraf, 3.12.1997. Beograd, 21. 53 L. Ron Hubbard, DIANETICS, the modern science of mental heailth, New Era, Publications International Nvvi, 1993,65.

liki um ima svoje banke podataka. Razliiti senzori primaju informacije koje zatim skladite u banke podataka54. To izuzetno liinkcionie sve do trenutka kada se pojavi bolno iskustvo. Tada sc analitiki um povlai i ono biva preputeno reaktivnoj banci podataka, reaktivnom umu. Ovako uskladiten negativan naboj koji nosi bolno iskustvo nastavlja da utie na analitiki um i na ponaanje pojedinca tokom celog ivota. Porazna odluka rezultat nekog negativnog doivljaja koji moe da preraste i u fobiju, (ne smem raditi nita shno to bi izazvalo isti dogaaj i doivljaj) prenosi se na opti stav o ivotu. Tehnika kojom se takav sadraj hrie ("returning") sastoji se u sledeem: pojedinac se pod vostvom uitelja-terapeuta vraa u trenutke tog traumatskog doivljaja, ponovo ga proivljava sve dok se taj akumulirani naboj ne izbrie, dok ne donese pozitivnu odluku, zakljuak, jedan vrst mentalni stav koji e uticati da negativni doivljaj odnosno, dok fobija nestane. Pored ove Habard koristi i niz drugih tehnika, pomenuu npr. tehniku promene identiteta. Naime, tehnika se sastoji u tome da klijent preuzima i proivljava uloge drugih osoba koje su bile prisutne u dogadaju na kojem se radi.55 Habardovu Sajentologiju opisala sam, izmeu ostalog, zato to se sistemi Slavinskog: Uklanjanje fobija, Ekskalibur, Intenziv prosvetljenja, velikim delom zasnivaju na sajentolokoj praksi na osnovu koje je opet Berner izgradio svoj sistem Direktnog iskustva istine. 6 Ibid, 67. Habardove tehnike su uticale na mnoge spiritualne sisteme i alternativne psihoterapijske metode u svetu. Nekoliko njegovih uenika sajentologa se odvojilo od njegove organizacije i osnovalo samostalne sisteme. Meutim, uticaj Habarda je bio primetan. Kod nas, sem u sistemima Slavinskog opisane tehnike moemo prepoznati i npr. u tehnici "preporaanja" koju u Beogradu vodi Marina Pjei. 56 Tvorac intenziva, arls Berner je nakon upoznavanja s jednim indijskim joginom, promenio svoje ime u Yogeshwar, stvorio nov si55 54

Vratiu se na opis Intenziva Prosvetljenja (direktno iskustvo istine) koje u Beogradu vodi Slavinski. Pomenula sam da ga je kreirao arls Berner inae sajentolog, koji je nastojao da sajentoloku metodologiju upotrebi za dublji spiritualni razvoj a ne samo za psiho-isceliteljske efekte. Slavinskijeod 1980. god. sedam godina drao kurseve Bemerovog intenziva ne dozvoljavajui da se bilo ta promeni. Meutim, "podaci su polako pristizali i vremenom sam uvideo da ovaj sistem moe da se usavri. Izmenio sam neke komande i malo po malo to je postalo neto drugo. Postao je Intenziv Gnoze". Intenziv prosvetljenja je vremenom pretrpeo izvesne izmene da bi 1997. godine Slavinski skratio kurs na jedan dan, (od 10 do 17 asova) tako da uenik moe da doivi prosvetljenje ve do popodneva. Posmatrajui grupe uenika Slavinski je uvideo to je grupa emocionalnija, otvorenija treba ii vie na emocije, "da ovek oseti objekat, ako je on, ko je on, sebe ako je drugo ljudsko bie, ko je drugo bie itd." Veoma je teko objasniti tehnike intenziva, kao i druge spiritualne tehnike, da bi se razumela treba je doiveti, kako smatra Slavinski. Intenziv prosvetljenja je spiritualni sistem koji daje direktno iskustvo istine, ostvaruje mistino transcendentno stanje u kojem se subjekat i objekat stapaju - postaju jedno. Doivljaji tipa, astralne projekcije, vizije Hrista, telepatije, vidovitosti plave svetlosti mogu biti prisutni, ljudi esto doivljavaju razliite fenomene, ali oni su sporedni, vano je direktno iskustvo istine, prosvetljenje, nestanak razlike izmeu subjekta i objekta."Ako ja pokuam da doivim drugo Ijudsko bie u jednom trenutku doivim da smo ja i drugo ljudsko bie isto, ako gledam na ivot da nema njega da smo ja i on jedno te isto, to isto moemo doiveti i ako idemo na Boga", kae Slavinski. Intenziv prosvetljenja treba stem "holistike joge" i osnovao "Dijadnu kolu prosvetljenja". Po instrukcijama ove kole kod nas radi Desimir Ivanovi iz Zajeara u okviru svoje agencije za lini razvoj i komunikaciju "Dijada".

ila izazove korenite promene u pojedincu, potpuni preobraaj linosti. On prua jedno teite u oveku da spozna odgovor na vcno pitanje "Ko sam ja?" Osnovna tehnika intenziva izgleda ovako: radi se u parovima, f.rupno. Parovi sede okrenuti jedan ka drugom i naizmenino jeilan drugom postavljaju pitanje "Reci mi ko si ti?". Uenik ponovi sebi pitanje stvarajui mentalnu sliku na kojoj "vidi" sadraje svog nesvesnog i nastoji da doivi ko je on zapravo, sada i ovde. /utim otvara oi i pria partneru otvoreno o svemu to je doiveo. Na drugoj strani, od partnera se oekuje da doivi potpunu empa11ju, da razume svog partnera ali da pri tom nita ne komentarie i ne pokazuje reakcije. Ova veba komunikacije traje 40 minuta. I'raktikuje se nakon meditacije i omoguava da uenik mnogo brf.c isprazni sadraje svoje svesti koji ga inae u svakodnevnom ivotu ometaju da direktno iskusi istinu o sebi, svom okruenju (socijalnom), uopte o ivotu i na kraju iskustvo prosvetljenja. Medutim, iskustvo prosvetljenja se ne mora doiveti na svakom inlenzivu, ni sam Slavinski ga nije odmah doiveo. "Odete na kurs od jednog dana i doivite ili ne doivite prosvetljenje, idete na dmgi." Emocionalni doivljaji koji prate ovu vebu su veoma inlcnzivni. Uenici plau, smeju se, vrite, pevaju. Sam doivljaj ispitanicima je bilo veoma teko da opiu, uglavnom opisuju oseanja i krizu kroz koju su proli da bi doli do udnog oseaja olakanja da je sve prolo i da je ono za im su tragali, svest o SEBI, /upravo oduvek bila sastavni deo njih, samo je nisu "znali". Prednosti ovog i drugih novih spiritualnih sistema su u tome to se prilagoavaju potrebama savremenog oveka, pre svega nustoje da se usaglase sa svakodnevnim "normalnim" poslovnim, porodinim, drutvenim ivotom. "U eri tehnologije i kompjutera i spiritualni sistemi se razvijaju, svakih est meseci imalc novi sistem, mnogo bri. Klasina joga je mrtva, to ne postoji vie nigde, sama stvar se ubrzala, izmenila se ljudska svest. Meditacija je drugaija, ovek vie ne meditira kao Buda o smislu

ivota uopte, nego uzima segment ivota. Zen-budizam je uveo to probojno iskustvo" kao to kae Slavinski. Njegov najnoviji sistem Sunjata ili Boanska praznina, predstavlja razraenu varijantu Intenziva prosvetljenja odnosno gnoze.57 Ekskalibur: Ekskalibur je nastao meu beogradskim gnosticima kao rezultat viegodinjeg bavljenja razliitim spiritualnim i gnostikim sistemima.58 Predstavlja originalnu sintezu nekih komponenti razliitih sistema, tehnika i nov nain primene. "Naglaavajui doslednost prethodnim metodama spiritualnog tragalatva, i istovremeno potrebu za obogaenjima ovaj sistem objedinjuje obeleja svih prethodnih: Gnostike formule za naputanje ove planete iz Hristovog doba, shvatanje sutine alhemijskog procesa, neostvarena a uvek iva oekivanja Kroulijeve magije i elegantnu brzinu i lakou kompjuterske informacije".59 Na jednom gnostikom seminaru od mesec dana 1990. godine grupa gnostika je stupila u stabilno stanje svesti (koje se u nekim okultnim kolama naziva Tajno prosvetljenje) a potom su mediji te grupe ostvarili komunikaciju s kosmikom inteligencijom. Poruka je bila da e preko "istih ekrana" ova grupa dobiti nov efikasan metod za spiritualni razvoj i za reavanje konkretnih ivotnih problema, veu kontrolu nad sopstvenim ivotom uopte.60 Eks57 Slavinski nije drao kurseve Intenziva u vreme kada sam ga intervjuisala, 1997. Medutim, danas se na njegovom sajtu nalaze i informacije vezani za Gnostiki Intenziv. 58 Pretpostavljam da je na osmiljavanje Ekskalibura kod nas uticao i ve formirani Avatar sistem, Hari Palmera (1987). On obuhvata seriju vebi koje utiu na razvoj svesti. Zasniva se na ideji da ovekova svesnost upravlja njegovom egzistencijom na taj nain to ima sposobnost da kreira i diskreira (rastvara kao u alhemijskom procesu). 59 Citat iz teksta . M. Slavinskog objavljenog u Tajne, br. 39, Beograd, 1991. 60 Ibid.

kalibur ide na to da preko subjektivnog sveta uenika, menjajui ga promeni njegove odnose s objektivnim svetom. Meutim, to isto rade i mnogi drugi sistemi i psihoterapijske metode, novina je nain primene i efikasnost. "To je kompjuter nove generacije, koji bre deluje", kae njegov glavni autor. Integralni Ekskalibur, kao to i sam naziv kae, treba da zahvati celokupno bie: telesne oseaje, oseanja, verovanja, stavove, sadanjost, prolost i budunost. Osnovna karakteristika tnu je da kao operativni sistem radi na stvaranju i rastvaranju iskustava i individualne stvarnosti. Prednost sistema je to ne postavlja posebne zahteve, ne ograniava uenika, nema zabrana niti zavisnosti od uitelja. Uenik moe brzo da ovlada tehnikama, sam postavlja ciljeve, sam stvara iskustva i utie na sled dogaaja. U sluaju da mu se neto ne dopada moe da to diskreira u svesti, a zatim, da stvori eljeni cilj u realnosti. Ekskalibur je primenjiv na sve ivotne situacije. On obeava kreiranje sopstvene realnosti i to: uklanjanje nepoeljnih psihikih stanja, telesnih stanja (gojaznost, bolovi, hronina oboljenja i drugo), nepoeljnih dogaaja i kreiranje poeljnih; zatim, skidanje nepoeljnih identiteta - osoba s kojom smo u svai odjednom nam postaje prijatelj, promena sopstvenih identiteta s kompletnim stanjem u praktinom ivotu, uklanjanje hroninih problema, doivljaj stanja praznine i drugo.61 Vebe Ekskalibura su jednostavne i dostupne svim ljudima. Nisu potrebne posebne predispozicije sem dobre volje da se veba i elje da se ovek izlei ili stekne iskustvo. Najpre idu vebe kojima se ui formula spiritualne alhemije62, formula stva61 Kako stoji u reklamnom materijalu jednog od uitelja Ekskalibura, Guni Nikole. Prilog u dokumentaciji br. 8. 62 Reklama za kurs Ekskalibura u asopisu Tajne br. 1, mart 1994. god. "Obuka i inicijacija uEkskalibur, Alhemijsko magijski sistem . M. Slavinskog, kreirajte svoju realnost i ivot u skladu sa svojim eljama".

ranja i rastvaranja. U toku kursa ona se primenjuje na razliite situacije i duevna stanja iji efekti, u nekim sluajevima, mogu odmah i da se provere. Zatim slede vebe kojima se ukidaju barijere i ogranienja kao i vebe stvaranja posebnih identiteta. "Identiteti su vrsta privremenog ja preko kojih optimo sa drugim ljudima i kosmosom. Oni sadre taku gledita, pogled na svet ali i ciljeve koje hoemo da ostvarimo, emocije, elje, vrednosti".63 Ove vebe na izvestan nain predstavljaju i faze kroz koje mora da proe uenik. Poslednja faza je zapravo inicijacija u Ekskalibur, u kojoj dolazi do sagledavanja izvorne sutine bia kao apsolutne praznine. Doivljaj praznine je jedna potpuno nova spoznaja za uenika. On je prazan i moe da kreira svoje misli, oseanja, crte linosti. Naizgled ni to nije nita novo. Mnogi sistemi postavljaju ovaj doivljaj kao krajni cilj s tim to ga razliito nazivaju. Prednost Ekskalibura je, kako kae Slavinski, u tome to on trajno reava probleme. Fobije i probleme koje ovek "gaji" godinama ovaj sistem otklanja za najvie od 30 minuta i ne samo to, kreira po elji nova pozitivna stanja. 1.8.3. Silva metod - kontrole uma64: Prvi utisak, pored onog koji se odnosi na sam metod, u istraivanju ovog sistema je potenciranje ili "kult Hose Silve" tvorca ovog sistema. Insistiranje na linom primeru kreatora metoda je najbolji propagandni potez. Kuriozitet Silva metoda je da njegov tvorac nema ni dan formalnog obrazovanja u svom ivotu. Hose Silva je roen 1914. u Laredu (Teksas, SAD).65 Pria o njegovom ivotnom
63

Silva metod je pun naziv ovog sistema, to napominjem da ne bi dolo do zabune oko upotrebe termina sistem i metod. 65 Dr Robert B. Stoun, Hose Silva, biografija (ovek koji je otkrio tajne ljudskog uma), Silva metod, Beograd 1995.

64

Tajne br. 39, Beograd, 1991.

putu, meu poklonicima Silve prerasta u mitski ameriki san o vi-likom bogatstvu koje se stie na temelju jednog jedinog dolara. Usled teke materijalne situacije mali Hose Silva sa est godina poinje da radi kao ista cipela i prodavac novina koji zai auje jedan dolar dnevno. Nakon dopisnog kursa za popravljan je radio prijemnika, zainteresovao se za psihologiju, samostalno prouavao dela Frojda, Junga i Adlera i proirivao svoje znanje iz elektronike. Eksperimentisao je s hipnozom i to na svojoj dcci i doao do zanimljivih rezultata. Naime, obuio je decu da svesno funkcioniu na Alfa i Teta nivou. Najvie uspeha posti)',la je njegova erka. Ona je naime, u jednom takvom eksperimentu poela da primenjuje ESP66, konkretno telepatiju. Tako je Silva od potpunog analfabete postao uspean biznismen, pronalaza i strunjak u oblasti elektronike. Nakon to je postavio ovaj metod finansirao je veliki projekat u okviru kojeg je interdisciplinarna ekipa ispitivala metod i dalje radila u formulisanju kole. Silva metod kao i veina spiritualnih sistema, predstavlja kompilaciju metode kontrole uma, metode autosugestije Emila Kuea, Transcendentalne meditacije, samoisceljenja Marfija Gardnera. To je univerzalan sistem, namenjen svim ljudima bez obzira na obrazovanje, pol, religijsku ili nacionalnu pripadnost, to izmedu ostalog vai i za sve spiritualne sisteme. Potrebna je samo vera, upornost, marljivost u vebanju i kako obeavaju predavai, rezultati nee izostati. Silva metod se zasniva na nekoliko razliitih vebi kojima uenici ovladaju na kursu Silve. Nakon uvodnog predavanja prelazi se na prvu vebu, (koja je na izvestan nain i osnov za sve ostale) jednu vrstu meditacije koja dovodi do izmenjenog stanja svesti. Za razliku od pasivne meditacije, kojom treba na poetku ovladati, aktivna ili dinamika meditacija omoguava da uenik
66

Ekstra senzorna percepcija.

samostalno reava probleme, to je osnovni cilj ovog metoda. Meditiranje se sastoji u tzv. penjanju na alfa nivo. Alfa stanje mozga se najednostavnije opisuje kao stanje neposredno pred spavanje tj. utonue u san, ili neposredno pre buenja.67 Mozak dece, smatraju oni, neprestano funkcionie u alfa stanju, zato su deca sposobnija za uenje. Jedna od blagodeti alfe i za odrasle je upravo mogunost breg i efikasnijeg uenja. H. Silva je preuzeo iz Transcendentalne meditacije "teorijski okvir" vezan za alfa nivo uma. Meutim, za razliku od T. M. gde je postizanje ovog nivoa samo sebi svrha i omoguava izuzetnu smirenost, jaa imunoloki sistem, regulie krvni pritisak, anulira stres itd. Silva obeava da se uvebavanjem (svesne) kontrole uma na Alfa nivou mogu iskoristiti latentne sposobnosti, "funkcionisaete jasnovido68 kad god to poelite, stupajui u dodir sa Viom inteligencijom".69 Latentne sposobnosti podrazumevaju razvijanje posebnih ula ili moi koje su nekad bile poznate samo posveenima. Programiranje funkcionisanja na Alfa nivou se obavi na seminaru. Polaznik ili uenik naui da kasnije mentalno funkcionie na Alfi i otvorenih oiju kad god se za to ukae potreba. Nakon perioda vebanja stie sposobnost da npr. tehnikom tri prsta odmah pree u alfa stanje. Meditacija je prvi korak u kontroli uma. Tehnika meditacije (dostizanje meditativnog nivoa uma) u okviru Silva metoda izgleda ovako: Zauzeti odgovarajui poloaj (stvar izbora, vano da je udoban i oputajui). Zatvoriti oi i usmeriti pogled
67 Nauno su ustanovljene promene u aktivnosti mozga koje se mogu registrovati elektroencefalografom. Na primer, mozak vibrira, kad smo budni i u svakodnevnoj aktivnosti oko 20 puta u sekundi (frekvencij a od 20 herca), kad smo oputeni i pospani vibracije su od 7 do 14 ciklusa u sekundi (alfa stanje). Teta i delta nivo dostiemo u trenucima dubokog sna. 68 Jasnovidost definiu kao sposobnost da se u subjektivnoj dimenziji otkrije i ispravi neki problem.
69

pod uglom od 20 stepeni navie.70 Zatim polako, odbrojavati od 100 unazad prema 1, koncentrisano. Metod za izlazak iz nivoa je mentalna formulacija: "Dok odbrojavam od 1 do 5 polako u izlaziti, biu potpuno budan i oseau se bolje nego ranije...." Dok borave na meditativnom nivou uenici u poetku vebaju vizuelizaciju. Ona je osnov Kontrole uma, osnov za mnoge tehnike koje e uenik kasnije koristiti. Potrebno je najpre "konstruisati" (zamisliti) mentalni ekran kao veliko bioskopsko platno locirano ispred uenika...71 Na mentalnom ekranu e se pojavljivati sve ono to uenik vizuelizira, tj. stvara mentalnu sliku "ve vienog" ili u imaginaciji stvara sliku eljenog. Potrebno je samo da imaginacija bude podstaknuta verovanjem, eljom i oekivanjem i da se ciljevi tako vizueliziraju kao da ih praktikant trenutno doivljava. tj. proivljava, uje osea, dodiruje. Moe se uoiti slinost s nastojanjem da se kreiranjem i diskreiranjem u Ekskalibur tehnici utie na stvarnost. "Silvanci" veruju daje mogue reprogramirati neeljene navike jer su u Alfi dostupni podsvesni programi ponaanja, koji se ovommetodommogu izbrisati i preobraziti u pozitivne programe. Neu ulaziti u opise detalja raznih silva tehnika jer ovo nije prirunik za Silva metod, stoga u ukratko opisati tehnike koje su moji ispitanici najee koristili. Inae Silva metod sadri 14 mentalnih tehnika: tehnika kontrole snova, kontrole buenja, kontrole budnosti, kontrole glavobolje, snova, tehnika mentalnog ekrana, memorijskih kuka, tehnika tri prsta, ogledalo uma, levitacija ruke, tehnika anestezije rukavice, tehnika ae vode, kontrole navika, tehnika laboratorije. Tehnika tri prsta, kao to sam ve rekla, programira uenika da brzo ue u Alfa nivo kad god je to potrebno, samo spajanjem
70 "Iz nedovoljno poznatih razloga i sama ova pozicija oiju e podstai mozak da stvori Alfu", ibid., 32. 71 Mentalni ekran se locira otprilike dvadeset stepeni iznad horizontalne ravni vida.

Beograd, 1994, str. 21.

Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, Silva metod,

tri prsta. Verovatno se bazira na nekoj vrsti uslovnog refleksa. Koristi se u razliite svrhe najee: za brzo uenje i postizanje bolje koncentracije kao i priseanje informacija. Ispitanici je koriste i u svim situacijama koje su napete, izazivaju strah, nelagodnost, odnosno u svim situacijama u kojima je potrebno da kontroliu svoje emocije. Tehnika kontrole snova, omoguava praktikantu da naui da pamti svoje snove, analizira ih i koristi u reavanju problema. Dok je uenik na meditativnom nivoujire odlaska na spavanje, ponavlja mentalnu formulaciju tipa: "Zelim da zapamtim jedan san. Zapamtiu ga". San je potrebno zapisati ili u toku noi, (ako se probudi) ili ujutru nakon buenja. Vebanjem posle izvesnog vremena ova tehnika omoguava i reenje problema u toku sna. Potrebno je da praktikant na meditativnom nivou, pre spavanja, razmotri problem i mentalnom formulacijom ga programira: "Zelim da imam san koji e sadrati informaciju kako da reim problem koji imam na umu. Sanjau takav san zapamtiti i razumeti".72 Ujutru ispita san i potrai njegovo znaenje, "Ako se valjano samoprogramirate da razumete vae snove, naslutiete njihovo znaenje. Slutnja je obino nain na koji naa bezglasna podsvest komunicira sa nama." Tehnika ogledalo uma, se najee koristi za reavanje problema i postizanje ciljeva onda kada je poznata trenutna situacija i cilj koji ele da postignu. Moe da se koristi za sve vrste problema i ciljeve bili oni emotivne, poslovne, ekonomske prirode. Mentalno se stvori ogledalo koje ima razliite okvire: plavi okvir koji oznaava neeljenu situaciju ili neki problem, beli okvir kojim se oznaava eljeno reenje ili cilj (s tim to se zamilja kao ve ostvaren). Najpre se posmatra problem u plavom okviru ogle-

dala, zatim se izbrie slika problema, pomeri okvir ulevo73, zameni okvir belim okvirom i posmatra reenje ili ostvaren cilj. Tehniku ae vode, koriste obino u sluajevima kada ne znaju reenje problema, kada su u dilemi kako da ree problem ili nemaju jasno definisan cilj (znai kada je uenik u dilemi, kada treba da neku situaciju bolje razume ili pak npr. pronae izgubljen predmet). Potrebno je popiti pola ae vode pre spavanja, zatvoriti oi i mentalno formulisati: "Ovo je sve to treba da uradim da bih reio problem koji imam na umu". Odgovor moe stii ili putem sna ili nakon to ujutru popije ostatak vode uenik treba da obrati panju odgovor je uvek tu. On moe biti simbolino izraen u npr. nakoj pesmi koju uje ujutru, neki komentar u autobusu itd. Robert Stoun pomalo volebnu mogunost, za nae pojmove, objanjava "Zato to ste vi sedamdeset do osamdeset procenata voda i zato to je ona programirana da pomogne ljudskoj inteligenciji".74 Vii seminari Silva metoda namenjeni diplomcima pruaju jo "volebnija" postignua. Radi se o DP, promenjen termin za ono to se obino u parapsihologiji naziva ESP (extra senzorna percepcija). U kontroli uma se zapravo radi o projektovanju svesnosti tamo gde je eljena informacija, DP (delotvorna ulna projekcija - Effective Sensory Projection). Naime, desna hemisfera ljudskog mozga, koja se inae veoma malo koristi odgovorna je za kreativnost, intuiciju. Silva metod treba da naui polaznike da sinhrono koriste obe sfere mozga a posebno da ovu, desnu hemisferu maksimalno iskoriste i postanu jasnovidi tj. intuitivni. Na taj nain, vebanjem, polaznici se osposobljavaju da detektuju, tj. dijagnosticiraju bolesti i ljudima koje nikada nisu videli a koji su pri
73 Hose Silva je zakljuio na osnovu istraivanja da na dubljim nivoima svesti protok vremena se osea kao kretanje s leve na desnu stranu. liudunost, tako opaamo sa leve strane a prolost s desne strane. 74 Robert B. Stoun, op. cit., 237.

72

Beograd, 1994, 60.

Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, Silva metod,

tom veoma udaljeni. Meutim, ispitanici su uglavnom iskazivali izvesnurezervisanostpremaovom metodu, tj. ne koriste ga ba esto u svakodnevnom ivotu. Silva metod ispitanici najee koriste u svakodnevnim, obinim situacijama: tehnikom tri prsta "prizovu" autobus GSB da to pre doe, otklanjaju glavobolju uopte svoje zdravstvene probleme, bolje se koncentriu, bre i uspenije ue (postoje posebne obuke za uenje stranih jezika), zatim za reenje svakodnevnih ivotnih problema, poslovnih (na primer, za pronalaenje posla), emotivnih (programiranje za brak), i drugo. Dragan Vujovi, direktor Silva metoda za Jugoslaviju, osnovao je 1990. godine ogranak u Beogradu. Seminari se odravaju, pored Beograda u jo nekoliko gradova: Subotici, Niu, Novom Sadu. Silva metod, kod nas potpuno je identian seminarima koj i se odravaju u jo 107 gradova irom sveta. Svaki diplomac moe da obnovi svoje znanje na seminarima u bilo kojem gradu, besplatno. Za razliku od veine spiritualnih sistema u Beogradu koji su nastali kao rezultat rada naih uitelja, Silva je na neki nain "dogmatska" onako kako ju je postavio njen tvorac bez izmena odrava se svuda u svetu. U tom smislu, predavai (uitelji) Silve su osobe koje moraju da zadovolje poznavanje ne toliko teorijske strane sistema, ve pre svega prakse. Predava znai mora da praktino koristi tehniku u svakodnevnom ivotu veoma esto. Osim toga mora da poloi psihotest i ima fakultetsko obrazovanje (kod nas su to uglavnom lekari, psihijatri). Predavai se obino regrutuju iz redova najzainteresovanijih polaznika. "Silva metod" organizuje razliite seminare, semosnovnog tu su i seminari za: odnose meu ljudima, za menadere, sportiste, uenje stranih jezika i drugo. Veliki broj polaznika koji je zavrio ove seminare je veoma razliite starosne strukture, dolaze uglavnom ene, razliitog obrazovanja, meutim, preovlauju oni sa srednjim i visokim obrazovanjem. Silva metod je zapravo jedan od mnogobrojnih metoda koji stiu iz Amerike na Zapad a obeavaju praktikantu kontrolu nad sopstvenim ivotom. Oni predstavljaju jednu od varijanti popu-

larnih sistema "Samopomoi" i autogenog treninga po sistemu kako da budite sebi psihoterapeut, lekar, da budete uspeni, sigurni, da kreirate svoj ivot. 75 . 1.8.4. Regresija u prole ivote: nije u pravom smislu rei spiritualni sistem. Ona se pre moe tretirati kao jedna od tehnika u okviru sistema ili kao kvazi terapijska metoda. Deja vu iskustva koja smo gotovo svi bar jednom imali u ivotu vezana za mesta na kojima nikada nismo bili, dogaaje, ljude, tumae se upravo kao iskustva koja nosimo iz prolih ivota. Regresija u prole ivote temelji se na istonjakom verovanju u reinkarnaciju i karmiku predodreenost. Vei broj ispitanika se izjasnilo da vie veruje u reinkarnaciju nego u hrianski koncept "ivota na onom svetu". Jedan broj ispitanika je proao kroz regresoterapiju smatarajui da je to neophodno u istinskom "radu na sebi", da bi se ovek "oistio" od problema koje nosi iz prolih ivota ili da bi ih spoznao. Vena pitanja: Ko sam ja?; Odakle dolazim?; Zato sam ovde? postavlja svaki istinski duhovni tragaoc, a kako sami kau, jedan od moguih odgovora nalazi se upravo u regresiji. Postoji nekoliko metoda regresije: hipnotika regresija, voena meditacija, tehnika "hodanje po putu", Kristos tehnika, nehipnotika regresija, memento-regresivna integracija prolih ivota. Metod memento osmislio je . Slavinski. On istie njegovu egzaktnost i preciznost. Naime, terapeut koristi elektronske aparate kojima usmerava klijenta od jednog dogaaja do drugog, tragajui za dogaajima ili "odlukama" iz prolih ivota koji se
75

Zapadno trite a poslednjih godina i nae preplavljeno je knjiga-

ma "kako": L. Hej, Kako isceliti duh i telo; E. Kue, Kako gospodariti

sabom; B. de Anelis, Kako voleti neprestano; Grinburg & Dekobs,

Kako upropastiti sopstveni ivot-, Dr. D. Chopra, Savreno zdravlje', L. Hej, Volite sebe, iscelite svoj ivot itd.

najvie reflektuju na sadanji ivot klijenta. Memento dalje prua mogunost da se te negativne "odlike" prolih ivota zamene novim i pozitivnim. Kod nas se najee primenjuje nehipnotika regresija koja stie iz Amerike oko 1990. god. Inae, ova metoda je nastala u periodu 1920-1930. god. kada je i priznata kao zvanina psihoterapeutska tehnika. Tvorac Brajan Deminson nehipnotiku regresiju u prole ivote razvija na osnovu hipnotike regresije koju je, kao neuropsihijatar, primenjivao na svojim pacijentima. Nakon seminara 1990. god. S. T. 7 6 i S. kori poinju sa regresoterapijama u Beogradu. Uslov da klijent proe kroz ovu terapiju je da veruje u besmrtnost i da osea istinsku potrebu za saznanjima iz prolih ivota a ne, na primer, samo radoznalost. Ispitanici se podvrgavaju regresiji najee usled nekog problema i to pre svega, da bi stekli uvid u izvor problema koji je obino u nekom od prolih ivota a ako je mogue i da bi pronali put ka eventualnom reenju. Terapeut mora i sam da proe kroz niz regresija pre nego to se upusti u profesionalni rad. S. T se ne sea svih prolih ivota koje je "videla" u regresiji. Smatra nebitnim ta ili ko smo bili u prolom ivotu, vano je da u tom trenutku pomognu da shvatimo dogaaje u svom sadanjem ivotu. "U meuvremenu sam nauila da gledam na svoje prole ivote kao na niz identiteta, to su neki odreeni delovi oveka. Bitno je zato ti je potrebno to iskustvo, zato si kreirao takav identitet. Upravo vezivanje tvog identiteta sa tobom je ono najbitnije". Regresijom se klijent uvede tano u onaj preanji ivot u kojem je nastao problem koji ga zatim prati kroz sve ivote. Najee se klijenti spontano vrate u trenutak roenja ili smrti. Prvi traumatski dogaaj u ivotu je roenje. Klijenti ga obino Za neke uitelje bie navoeni samo inicijali jer su oni na tome insistirali.
76

opisuju kao okantan doivljaj, veoma bolan i hladan, oseaj odbaenosti. U trenutku roenja se, kako obino tumae zagovornici regresije, formira (ugrauje) prvi podsvesni sadraj u sadanjem ivotu. Opisani doivljaj veine klijenata, regresija objanjava kao najbitniji za funkcionisanje u toku ivota. Na primer, svaki put kada doivimo slina oseanja, oseamo bol u stomaku, a to se povezuje sa bolom koji imamo nakon roenja kad organi za varenje poinju svoju funkciju. Stanislava kori nastoji da klijente obavezno "provede" kroz trenutak i doivljaj smrti - naputanja tela jer smatra da je oslobaanje straha od smrti uslov za oslobaanje od mnogih drugih strahova koji prate oveka tokom ivota. Spiritualni sistem koji razvija S. T. mogao bi se nazvati i regresijom u sadanji ivot. U kreiranju ovog sistema iskoristila je neka znanja i iskustva iz nehipnotike regresije, neka znanja iz tehnike meditacije, metode preporaanja, neke ideje od dijenetiara i sajentologa. Nastoji da formira jedan celovit metod u kojem postoji komunikacija s dogaajem. Osnovni cilj je "biti u kontaktu sa sobom" ostvariti integraciju, oseati se dobro "sa sobom, u svom telu, ivotu". Osnovna tehnika je da osoba u udobnom poloaju, drei zatvorene oi, jednostavno posmatra ta se dogaa u njenom telu. ta se dogaa s emocijama, s mislima koje su fizike reakcije tela. Veina spiritualnih metoda zanemaruje telo a favorizuje duh dok S. T. smatra to pogrenim jer telo je tu, ono je nae realno ispoljavanje i treba ostvariti komunikaciju s njim. S. kori pored regresije vodi i "kolu istine". Radi se zapravo o jednoj psihoterapiji, koja je kako kae osniva kole, neograniena klasinom formom i prilagoena uslovima i potrebama vremena. Osmiljena kao kola razumevanja, podrazumeva pre svega razumevanje nas samih, nae materijalne i emotivne strukture. S. kori nastoji da s uenicima ostvari jedan drugaiji pristup oveku, njegovim potrebama, ciljevima. "Prilazimo sa sasvim drugog aspekta nama kao biima, imamo druge

kriterijume ta je nama potrebno za na razvoj, ta je prirodno stanje i prirodno pravo svakog oveka. Pogreno se misli da je normalno i oveno biti nekad depresivan, patiti, biti bolestan. To nikako ne moe biti prirodno. Moja kola upravo radi na tom kompletnom preobraaju. Kroz vebe i praktian rad uimo kako da uzimamo emotivnu hranu tako da se najvie baziramo na svesnom udisanju i izdisanju kojim pomeramo svoj vibratorni nivo, dovodimo sebe u jedno kvalitetnije vibratorno stanje. Ako pravilno diemo, znai pravilno uzimamo utiske, znai nema runih utisaka, nema runih rei, misli depresije, tuge, agresije." U okviru kursa uenici prou i kroz grupnu regresoterapiju kao potvrdu venog postojanja. Primenjuju se i ve poznate tehnike meditacije, joge, ide se na otvaranje svesne svesti koja je u poetku mala ali vremenom se pretvara u kvalitetniju svest koja postaje aktivna i u svakodnevnom ivotu. Grupa uenika se spontano formira, uglavnom putem preporuke. Svako radi konkretno na svom problemu, svi priaju otvoreno o sebi pred svima, stvaraju se prijateljstva. Kod uenika se razvijaju i neke latentne sposobnosti intuicija, vidovitost, otvaraju se neki do tada skriveni talenti. Neki uenici su poeli da slikaju, sviraju, promenili su zanimanje iako nisu imali prethodno formalno obrazovanje. 1.8.5. Spiritualni sistem Milovana Mie Jovanovia: Na vizit karti ovog spiritualnog uitelja pie da je iscelitelj, bioenergoterapeut, radiestezista, psihoterapeut, kosmoloki terapeut, uitelj duhovnog razvoja, ovek koji uspostavlja vezu s duhovnim vodiem. U vreme kada je obavljeno istraivanje M. Jovanovi je svoju svestranost koncentrisao najvie na duhovni razvoj uenika u koli koju je nazvao "Karma centar". Neu se baviti detaljnim opisom ove kole zato to je to uraeno u optem delu o spiritualnim sistemima, izneu samo specifinost ovog sistema. Akcenat obuke uenika je na uspostavljanju veze s du-

hovnim vodiem. On moe da se "javi" kroz slike, glas, mentalni apat. Radi se zapravo o kontaktu sa svojim viim JA koje se razliito naziva: aneo uvar, vodi, kosmiki razum, kolektivno nesvesno. Vie JA ili kolektivno nesvesno se nalazi u nesvesnom oveka i to (poto se nesvesno sastoji iz nadsvesti i podsvesti) u nadsvesnoj zoni. Svaki uenik moe da nakon obuke uspostavi ovu vezu a potrebno je da to eli, veruje i voli. Nastojanja ove kole se temelje na verovanju u svemo oveka i neo)',raniene mogunosti njegove spoznaje". Ovladavanje tehnikama ima za cilj da nesvesne sadraje u kojima su koncentrisune ove moi osvesti i prevede na svesni nivo oveka. Uenici su razliitog obrazovanja "od nepismenih i polupisinenih do akademika i profesora univerziteta. Neki su ak tvrdili da oni to ne mogu, pa su ipak uspeli da uju glas svog "Anela fuvara". Pod vostvom tog svog nesvesnog JA, neki od njih piu ncki, slikaju.... Ulaze u neke druge realnosti", kae Jovanovi.77 1.8.6. Sistemi Slobodana Vekia: Spiritualni sistem Vekia |(i kako sam kae alternativni nain ivljenja koji je adekvatan m sve slojeve bia. To je spoj samorealizacije uz razvitak svih psiholokih potencijala. Nekoliko godina, do 1996. radio je u l'.rupi koja bi se uslovno mogla okarakterisati kao tantriki orijcntisana. "Ja nisam religiozan, niti joga ima veze sa religijom. Tnntra je amoralna. Ona je kod nas pogreno shvaena, obavijena slojem mistifikacije da je u jednom trenutku proglaena kao individualna religija koja spaja boga i genitalije",78 kola je do iiula imala 12 predavaa, meu njima je bilo psihologa i sociologa. Na grupnim sastancima su razgovarali o veoma razliitim
77

Tajne, br. 10, 1994, 13.

S. Vekije posle jednog napisau asopisu "Duga" imao problema '' duljim radom jer je u javnosti bilo raznih pria o njegovom "tantrizmu". I)uga br. 1606, januar 1995,40.

pitanjima, vebali tehnike, drali seanse kirtane79 i drugo. Do razlaza i prelaska na samostalni rad dolo je oko 1996. godine. Razlozi su vieslojni ali glavni razlog je neslaganje oko promotivnog ispoljavanja u javnosti. S. Veki nikad nije eleo da kola izae u javnost i da se omasovi.80 Ve nekoliko godina radi potpuno samostalno iskljuivo individualno sa uenicima. Rad, asove i tehnike prilagoava od individue do individue. Na asovima sa uenikom nastoji da artikulie najbri put kojim e uenik doi do sebe, pri tom je i to veoma individualno, ne postoji jendoobrazni model za sve koji se pokazao opravdanim, da bi mogao da ga primenjuje na sve uenike.81 Veina ljudi nije sposobna za duhovni rad na sebi, oni ne mogu da se promene i takve S. Veki naziva "Dr" (doivotni rob). O tome svedoi i podatak da nedeljno upozna osam novih uenika a godinje u proseku inicira samo pet. Inae inicijacija se sastoji u davanju spiritualnog imena i mantre. U poetku je to bila ritualizovana inicijacija. Uenici su uglavnom intelektualci, muziari, slikari, vajari, fotografi. U poetku rada njegovu grupu je inilo 69 ena i 5 mukaraca, trenutno radi s 35 mukaraca i 25 ena. Razlozi zbog kojih se uenici uputaju u spiritualni "rad na sebi" su veoma razliiti, individualni. Bilo je primera da su ljudi prili duhovnosti iz najprozainijih razloga, kao to su bolovi u kimi, bubrezima. Veliki je broj onih koji imaju neke ivotne probleme kao i onih koji dou samo iz radoznalosti. "Ja sam nauio da otkrijem njihove motive, onda mogu da u nekom drugom vidu pomognem, da ga ta nova dimenzija razvoja ispuni viGmpno pevanje mantri i kirtana - tekstova pesama na sanskritu. Njegov prijatelj je npr. osnovao drutvo za svetost ivljenja ali on nikada nije postao njegov lan jer je protiv bilo kakvog sledbenitva. 81 S. Veki ne smatra sebe ni uiteljem ali sloili smo se da ga u nedostatku adekvatnijeg termina odredim kao takvog.
80 79

e nego to je on traio i oekivao," kae uitelj S. Veki. Nain svog rada je osmislio nakon dugogodinjeg prouavanja zapadnog, a zatim, iskljuivo istonog okultizma. Izbacio je sve ritualizovane aspekte, one koji nude iskljuivo efekte, kao i ostale elemente koji ne mogu da se prilagode naim uslovima ivota. Uenik ne mora da potpuno promeni svoj ustaljeni nain ivota, treba da promeni sebe, u okvirima u kojima je i do tada iveo. To znai ne mora da, na primer, postane vegetarijanac, ostavi puenje ili meditira u tano odreeno vreme. Svoj spiritualni odnos s uenicima S. Veki procenjuje kao spiritualno prijateljstvo. Ljudi dolaze godinama, nema autoriteta, nema sledbenitva ni hijerarhije. Ravnopravnost se ogleda i u ravnopravnom dijalogu koji uitelj esto vodi sa svojim uenicima. Bitna odlika dobrog uenika je da postavlja pitanja. Kao rezultat zanimljivih razgovora s uenicima nastala je knjiga "ivot je sada, razgovori sa Sahom".82 Uenici uspevaju da razviju i latentne sposobnosti ali nakon inicijacije od njih se oekuje odgovornost. Onog trenutka kad uenik proba da iskoristi okultne sposobnosti koje je stekao preko uitelja, on ima prava da mu ih oduzme. Moja znatielja oko detaljnijeg opisa samih sposobnosti, naroito moi uitelja da ih oduzme ostala je nezadovoljena, samo na odgovoru "Ne mogu da ti to kaem i objasnim. Re je o dobrom tajmingu izmeu energetskog dejstva i vremena kad se radi i psiholokog stanja oveka. Zato sam, izmeu ostalog i proglaen za crnomagiara".83 Privatno izdanje, Beograd, 1996. S. Veki sve informacije o sebi u tampi ocenjuje kao potpuno netane. Ne bih se uputala u pitanja da li se radi o tantristikoj sekti i koji su motivi ovog uitelja jer to nije relevantno za moju knjigu. Negativna ocena rada kola za duhovni razvoj koja se moe sresti u medijima gotovo uvek se zasniva na svedoenju "rtve". Tako je i u ovom sluaju jedini argument svedoenje devojke koja je bila njegov uenik. Duga, br. 1606,7-20. januar 1995, Beograd, 40.
83 82

1.8.7. Tarot Maja Mandi (diplomirani psiholog) je jedan od poznatijih uitelja u krugovima koji se interesuju i bave okultizmom u Beogradu. Vodi seminare iz nekoliko oblasti spiritualnog razvoja, to su pre svega: Tarot kursevi (poetni, vii permanentni) zatim, kurseve regresije i astralne projekcije, rad sa snovima84, redove ljubavi. 85 Radi i kao supervizor za individualni rad s tarotom. Put njenog duhovnog samorazvoja ne odudara od idealtipskog opisa uitelja koji sam ve dala. Interesovanje u mladosti za sve okultno i mistino zadovoljavala je itanjem literature: knjige Slavinskog, Kastanede. Kao i svi budui spiritualni uitelji i veina uenika Maja Mandi se uputa u traganje preko astrologije, parapsihologije, magije, analize snova, astralne projekcije, joge, zena, bogate okultne literature iz ovih oblasti, uglavnom primenjujui proitano na sebi. U svojoj knjizi "Kljuevi Arkana", upravo govori o svojim prvim koracima u okultizmu, strastima, euforinom oduevljenju, prvim uspesima i jo veim razoarenjima nakon neuspeha. "Shvatila sam gde sam greila i kako sam postala hodajui zbornik konfuznih i povrnih delova raznih okultnih sistema, od kojih ni jednim ne vladam, a ni jedan ne poznajem dovoljno dobro". Pouena loim iskustvom savetuje "Odaberite jedan sistem i drite se samo njega kao "pijan plota", sve dok ne budete sigurni da ste potpuno usvojili teorijske postavke i poOva tehnika koristi rezultate getalt-terapije, jungovske analitike psihologije i nekih novih pravaca. Cilj je da se snovi iskoriste kao izvor samoposmatranja vostva i linog preobraavanja. 85 Polazna teza je da mo ljubavi, kreativnost, ivotna energija, treba da teku od predaka. Ovaj univerzalni tok je prekinut usled bolesti, nesrea, porodinih tajni. U reklami za ovu isceliteljsku tehniku (kataIog "Esotheria" za leto 1998) navodi se njen cilj: da pomogne poveanju ljudskih sposobnosti u otklanjanju barijera koje stvaraju problemi u linosti, porodici i duhovnom razvoju.
84

stigli napredne praktine rezultate".86 Od sluajno proitane knjige Petra Vasiljevia, Tahutijeve tajne, inae knjige o Kroulijevom Tarotu, poinje traganje u ovoj oblasti. Maja Mandi je jedan od retkih okultnih tragalaca koji je uspeo da ne samo ovlada Kroulijevom knjigom Tota, prirunikom za teorijsko upoznavanje sa TOT, tarot pilom ve i svojom okultnom imaginacijom i kreativnom sintezom Kabale postane jedan od retkih pravih uitelja ovog zaokruenog sistema za duhovni samorazvoj. Razvila je nekoliko tehnika samostalno kao to su "Strela", "Hram", kreirala je i ritual ceremonijalne magije "Sedam zvezda". Tarot je inae, naziv za evropski pil karata, izuzetne simbolike, kako smatra K. G. Jung, predstavlja arhetipske simbole preobraaja.87 Poreklo Tarota nije poznato 88 , prvi pilovi potiu iz XIV veka. Cigani su ga od XV veka koristili u proricanju sudbine tako da i danas, nedovoljno upueni, vezuju tarot iskljuivo za vraanje i proricanje. Oduevljenje Tarotom karakteristino je za hermetiare XIX veka koji su tarot karte koristili i kao predmet meditacije. Za tarot je kao i za mnoge okultne sisteme, karakteristian sinkretizam. Naime, polazei od Kabale tarot kompilira ideje i teorijske postavke gnosticizma, staroegipatsku mudrost, hermetiku, alhemiju i drugo. pil Tarot karata se sastoji od 78 karata i to Velike arkane ine 22 karte a male arkane 56 karata, razvrstane u etiri boje.89 Postoje veoma razliiti pilovi tarot karata. Razumljivo je da se
86

Tarot, Esotheria, Beograd, 1994, 18. 87 Neki psiholozi smatraju da su slike Tarota zapravo odraz arhetipskog kolektivno nesvesnog. 88 Poreklo Tarota vezuje se za: drevni Egipat, E. Levi smatra da je hebrejskog porekla, neki ga vezuju za paganske tradicije, zatim, da je nastao u Italiji u XV veku itd. 89 Od malih arkana verovatno potie i pil savremenih karata za igru.

Maja Mandi, Kljuevi Arkana, praktini prirunik za Kroulijev

tokom istorije tarot menjao ne samo u svom dizajnu ve i u simbolikim tumaenjima. Okultni pilovi nastaju u okviru hermetizma u doba renesanse. Vae za najlepe dizajnirane i jedine pruaju komentare i uputstvo za upotrebu. Brojna tumaenja tarot karata, naroito okultista, se veoma razlikuju, tako da jednu te istu kartu, na primer, Mesec tumae: oznaava pad duha u svet matrije (kako tumai Papus), karta oseaja i intuicije (B. Batler) ali i nau sklonost da se predajemo iluzijama, snovima i predrasudama. Sunce je simbol radosti buenja due (Papus), svesti (A. E. Vajt), simbol uspeha, moe da znai i prosvetljenje-neposrednu spoznaju istine. Pomenula sam da se tarot koristi i kao predmet meditacije odnosno kao sistem za duhovni samorazvoj, meutim, najiru primenu i danas ima u proricanju sudbine. 0 Neke metode Maja Mandi opisuje u svojoj knjizi a koriste se na primer: za dobijanje odgovora na konkretna pitanja (otvaranje "tri karte"), odnosno saveti za reenje odreenog problema (otvaranje "15 karata" ili otvaranje "reenje problema"), odreene karte simboliki govore o naim emocijama, druge o materijalnoj strani - posao, novac, o naim impulsivnim reakcijama, otvaranje srodne due pokazuje kakav je odnos s osobom suprotnog pola; otvaranje "naredni ivotni cikius" ima za cilj da otkrije budue dogaaje. Svaka od Velikih arkana u toku praktine obuke povezana je s nekim praktinim tehnikama i s pomenutim otvaranjem. Praktikuju se i rituali kao veoma mona tehnika koja omoguava razvijanje i kanalisanje kreativne energije i imaginacije u grupi. Kao to sam napomenula Maja Mandi je sama osmislila i kreirala neke rituale. "Ritual obuhvata rei, magijske formule, igru, simbolike pokrete i radnje. Uenik na ovaj nain stupa u kontakt sa odabranim energijama i simbo90

lima. Stoga ritual nije samo drama, ve utie na veoma dublje nesvesne slojeve linosti".91 Pomenute Arkane u Tarotu simboliki predstavljaju arhetipove, znai pretpostavljeno iskustvo celog ljudskog roda koje se nalazi sakriveno u nesvesnom, zato se koriste za buenje duhovnih uvida kao jedna od tehnika u spiritualnom razvoju individue. Prolaz kroz odreene arkane takoe predstavlja mogunost da se proirivanjem svesti, uz oslobaanje energije razliitih arhetipova, uenik oslobodi nesvesnih iracionalnih sila i lanih iluzija o sebi. To je jedan od puteva, ve pomenutog procesa individuacije koji vodi do samospoznaje (dostizanja Jastva). Pomenuu jo nekoliko kola i sistema u Beogradu ali se neu detaljnije baviti njihovim radom. Namera mi je, naime, samo da ukaem na njihovo postojanje. SAI Centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanje je kao ciljeve postavio: uspostavljanje duhovnog jedinstva svih jugoslovenskih naroda i naroda sveta, pribliavanje duhovne nauke oveku, izgradnja drutvenih odnosa na principima mira, ljubavi, potovanja itd.92 Udruenje graana za univerzalni duhovni preporod je zapravo ogranak Nacionalne federacije duhovnih iscelitelja (NFSH) s kojom su uspostavljali "duhovni most" u oktobru 1994. Pod nazivom "Duhovno ujedinjenje nacije za mir i samo mir u Jugoslaviji", sa ciljem da zajednikom pozitivnom energijom utiu na rat u bivoj Jugoslaviji. Praktino su sprovodili voenu meditaciju/ molitvu, navodno prihvatali duhovne energije i sprovodili ih u sva krizna mesta bive Jugoslavije izgraenom svetlosnom mreom, kako stoji u programu ove "manifestacije".93 Maja Mandi, op. cit. 237. B. urevi Stojkovi, Lovci na due, izdanje autora, Beograd, 1997. 100. 93 Tajne, br. 9,1994, Beograd, 47.
92 91

Neki poznavaoci ga ne prepomuju jer veruju da je veoma moan pa moe i uticati na sudbinu, naroito se ne preporuuje gledanje drugome.

U Beogradu je registrovano i "Udruenje za prouavanje i primenu puta potpune duhovne samorealizacije sistemom "praksa istrajne molitve", zatim "Akademija za duhovni samorazvoj" ili samousavravanje, (aktivno je radila od 1991-1995). Iako sam obavila intervju s Predragom Nikiem - energoterapeutom, inae osnivaem ove Akademije, s obzirom da je "njegova pria" bila potpuno kontradiktorna informacijama koje sam prikupila o radu ove kole u raznim asopisima, neu se detaljnije uputati u rad "Akademije". Na osnovu informacija koje sam dobila od P. Nikia, napomenuu samo da rad ove kole podsea na rad "Instituta za harmonini razvoj oveka", Georgija Ivanovia Gurijeva.94 Naime, u okviru Akademije organizovana su predavanja iz razliitih oblasti: kultura govora, joga vebe, predavanja o venim pitanjima Ijubavi i istine, meusobnih odnosa ljudi i drugog.

2. Etnografija neuobiajenog
Popularna okultna i parapsiholoka literatura obiluje svedoenjima o paranormalnim iskustvima. Zanimljiva za itanje ona "hrani" one koji su prijemivi za udno, magino ili koji intuitivno oseaju postojanje druge realnosti iako se iskustveno nikada nisu uverili u to. Meutim, nisu se uverili ni u suprotno. Parapsihologija nije uspela da pokae i dokae postojanje ovih fenomena osim da ukae na njihov statistiki znaaj. Neki autori, kao npr. biolog Lajl Votson zagovaraju paraantropologiju. ta bi paraantropologija trebalo da prui osim da prikupi, opie, katalogizuje i klasifikuje neobine dogaaje u razliitim kulturama, to bi se moglo podvesti pod etnografiju neuobiajeU Beogradu postoji izvestan broj sledbenika ili "simpatizera" uenja Gurijeva.
94

nog, autor nije nagovestio. Da li je antropolog Karlos Kastaneda zapravo savremeni paraantropolog? Da li bi nedoumice oko autentinosti njegovih dela time bile razreene? Suoiti se s ljudima koji su imali ovakva iskustva veoma je neobino i otvara niz pitanja: Kako se odnositi prema iskustvima astralnih putovanja, pisanja po diktatu kosmike inteligencije, doivljajima drugih svetova, materijalizaciji, doivljajima prosvetljenja?; Da li ipak postoji neki neotkriveni nain da se nauno potvrde svedoenja koja su toliko shna kako u razliitim vremenima tako i na razliitim prostorima?; ta je to to ih toliko odrava da i danas postaju aktuelni u naoj sredini? Da li su svedoenja ljudi koji su imali ovakva iskustva jedina i doslovna potvrda da ovek poseduje neku latentnu elju da prekorai granice uobiajenog poimanja vremena i prostora ili su u pitanju latentne sposobnosti koje zaista "spavaju" u nama a nauka nije jo uvek iznala naine da ih potvrdi ili defmitivno opovrgne? Kako ostati u okvirima jednog oekivanog naunog, antropolokog konteksta, i ne zakoraiti u onaj primamljivi paraantropoloki? Iskazi ispitanika su najvea vrednost za jednog antropologa. Polazei od ovog stava nastojala sam da ovakvim iskazima pristupim s razumevanjem i poverenjem ali i s potrebnom dozom kritinosti i analitinosti prema znaenjima koja sami ispitanici pridaju tim iskustvima, kao i prema drutvenim i kulturnim konstrukcijama. Neki ispitanici su ova neuobiajena iskustva imali pre nego to su poeli da se interesuju za okultno i mistino.95 Naime, ta iskustva su bila inicijalna kapisla za otiskivanje u nepoznato i okultno. Potreba da objasne doivljaje, pre svega sebi, navela ih je da dalje tragaju i rade na svom duhovnom razvoju. Konkretno Dva ispitanika s iskustvom astralne projekcije, pre toga nikada nisu uli za taj pojam dok je jedan izjavio da js uo za astralnu projekciju ali da je za njega to bio "mutan pojam kao vanmaterina trudnoa".
95

radilo se o iskustvima astralne projekcije, vizijama, telepatiji, vidovitosti. Mada bi bilo veoma zanimljivo opisati svaki pojedinani sluaj, iz razumljivih razloga, zadrau se samo na opisu zajednikih karakteristika (uz opis najinteresantnijeg sluaja) vie iskustava astralne projekcije, prijema poruka i prosvetljenju. Doivljaj astralne projekcije: Doivljaj astralne projekcije nije izazvan nekim posebnim okolnostima, prethodila mu je obino neka dua zaokupljenost mislima, u jednom sluaju desio se u toku seksualnog odnosa. Svi se slau da ga je teko opisati. Naime, u jednom trenutku osoba konstatuje oseaj kao da lebdi a zatim ugleda svoje telo u situaciji u kojoj se nalazilo na poetku doivljaja. Osea zbunjenost i strah i kako doivljaji putovanja poinju da se niu to se pretvara u jedan veoma lep i izuzetan oseaj. Nakon povratka u fiziko telo svestan da se dogodilo neto neobino pokuava da nae objanjenje. Opisi samih putovanja su potpuno razliiti i individualni, od putovanja kroz vreme i prostor sve do trenutka stvaranja planete i prvih tragova ivota, do nekih nepoznatih dogaaja za koje ispitanici kau da su se zaista i dogodili kasnije. U jednom sluaju ispitanik je u toku doivljaja imao pored sebe "svedoka" koji je opisao ta se za to vreme dogaalo s njim tj. njegovim telom. Naime, "rekla mi je da sam se ja u jednom trenutku ohladio i priao jedno deset minuta jezikom koji ona ne razume a i ja ga u normalnom stanju nisam znao".96 Iskustva astralne projekcije, "poznavaoci" paranormalnih fenomena i okultisti objanjavaju posebnom emom strukture univerzuma pa samim tim i ovekove strukture. Postoje planovi eg96 Radi se o sluaju, kako bi parapsiholozi rekli, ksenoglosije tj. sposobnosti da osoba nesvesno koristi jezik koji ne zna u uobiajenim okolnostima. Jedan od mnogobrojnih primera opisan je u, Lajl Votson, Iza su-

/.istencije, odnosno planovi svesti, tj. nivoi na kojima svest lunkcionie. To su: materijalni (fiziki-ftziko telo), astralni (ustralno telo), mentalni (dua), spiritualni (duhovno telo). Astralni plan je iznad fizikog i tu "vlada" ista energija. Pripadaju mu emocije, imaginacija, psihike slike. Sve to se dogaa nu viim planovima prethodno se uoblii na astralnom s kojeg prelazi na materijalni, ftziki plan tj. ostvaruje se. Na temelju ove ideje "logiki" su zasnovani magijski rituali i spiritualne tehnike. Naime, one se sastoje u ulivanju odreene koliine psihike energije u astralne forme koje se zatim ostvaruju na fizikom planu. Na taj nain se objanjavaju svi navedeni fenomeni. Na primer, vidovitost se zasniva na prodoru u astralni plan s kojeg se dobijaju sve informacije nedostupne naim ulima. Astralno telo se proima sa fizikim telom, ono je samo od mnogo suptilnije materije i u normalnom, budnom stanju ono se ne moe videti. Do prirodnog razdvajanja dolazi u periodu sna kada astralno telo lebdi neto malo iznad fizikog.97 Do razdvajanja moe doi i u sluajevima bolesti, alkoholisanog stanja ili pod uticajem nekih droga.98 Okultni sistemi nastoje da razliilim tehnikama izazovu i kontroliu ovo vantelesno iskustvo. Ispitanici tvrde da su radom na svom spiritualnom razvoju to uspeli da postignu. Sada ga smatraju jednim "normalnim" iskustvom koje su "spoznali" i kojem ne treba pripisivati prevelik znaaj na putu duhovnog razvoja.
97 Doivljaj astralnog tela, putovanja moda govori o elji za ivotom na "onom svetu." 98 Prim. Dr Tihomir Jovanovi, nekoliko godina direktor urgentne psihijatrije "F"odeljenja u bolnici "Laza Lazarevi", ispitivao je sluajeve paranormalnih iskustava. "Moj stil rada je da ih sve paljivo sasluam, a onda na osnovu pojedinih parametara zakljuim da li govore istinu ili ne, da li je ono o emu priaju realnost ili mata ili plod bolesnog uma". Pored pacijenata s paranoidnim psihozama ova iskustva su imali i potpuno normalni ljudi. Tajne, br. 10, Beograd, 1994,47.

perprirode, novi naunipogled na natprirodno, Beograd, 1996, 195.

Prijem poruka iz viih dimenzija: Mia Jovanovi je, zajedno s koleginicom Marijom Rei, kao rezultat komunikacije s Kosmikim razumom, Hristom, (za)pisao i izdao etiri knjige." U knjizi Seme kosmikog znanja navodi da je primio Hristove poruke, "Dana 22. 02. 1992. god. oko 22 sata i 50 minuta, telepatski sam primio sledee sadraje "Ja sam Isus Hrist, sin boji, elim da prenesem oveanstvu neke poruke od opteg znaaja". Telepatski prijem poruka, prijem poruke sluanjem glasa, putem vizije, automatsko pisanje (boanska objava)100 poznati su naini za uspostavljanje komunikacije s viim biima (jednom nefizikom realnou koja se razliito naziva ali uvek odnosi na jedno te isto): Bogom, Apsolutom, Kosmikim razumom ili inteligencijom, Prvobitnom prazninom, kako u religiji tako i u okultizmu. Naime, Mojsije i Muhamed su primili boansku objavu, pomenula sam da je Alister Krouli (1904) po diktatu kosmike inteligencije Aivaz (Aiwass) napisao "Knjigu zakona", Majkl Bertio (Gnostika crkva) od iste kosmike inteligencije primio je okultni tekst "Knjigu Neona". Na slian ili isti nain (za)pisan je veliki broj knjiga u Americi, pomenuu: kliniki psiholog Helena ekmen "Kurs uda" u tri toma - izdiktirao glas koji je tvrdio da je Isus Hrist; Dejn Robert, 20 knjiga po nalogu bestelesne inteligencije Set.101 Osim bogate izdavake delatnosti komunikacija sa viim inteligencijama ili kako se popularno naziva eneliranje102 u Americi prerasta u pravi medijski

doivljaj pred mnogobrojnim auditorijumom.103 U bivoj Jugoslaviji 1980. godine majstor Leo (pseudonim) iz Banja Luke nakon intenzivne meditacije na stihove "Knjige zakona" uspostavio je medijumski kontakt s Ajvazom i primio okultni tekst H-l. 104 Psihologija ovaj fenomen objanjava kao jedan od naina da se nesvesno oslobodi nagomilanih sadraja i psihike energije vezane za odreenu temu ili problem. Moderna YU verzija enelera je, ve pomenuti, Milovan Mia Jovanovi. Kao to sam ve rekla, (za)pisao je nekoliko knjiga telepatski ili sluanjem glasa "u kontaktu sa Kosmikim razumom, Svetlou ... sa Hristom".105 Autor napominje da iako zapisi lie na mnoga religiozna uenja treba ih shvatiti kao podsticaj za duhovni razvoj i samospoznaju. O kakvim porukama se zapravo radi? Prva poruka upuena je svim Srbima: "Dragi moji, u vama klija seme naroda koji moe biti izabran. Bojom voljom i ljubavlju, ta vam je uloga planom odavno poverena. U cilju ostvarenja ove uloge morate imati ispravan odnos prema tvorcu i njegovim zakonima. Treba da popravite svoje meusobne odnose, da se vie volite i pomaete jedni drugima".106 Ovu Hristovu poruku zapisiva u predgovoru tumai da nismo izabrani zato to smo vie voljeni od drugih, ve zato to Bojom voljom i planom imamo odgovorne i vane zadatke koje moramo da izvrimo na prelasku u Novo doba.107

99

Jovanovi i M. Reji, Struna knjiga, Beograd, 1993. 100 esto je to kombinacija navedenih naina. 101 Tajne, br. 32,1990, 18-19. 102 eneliranje (channeler - eneler) je primanje spiritualnih poruka, obino, mada ne mora biti u izmenjenom stanju svesti. Razlika izmeu medijuma i enelera je esto nejasna. Medijum bi trebalo da bude posrednik izmeu ljudi i duhova, dok eneler ostvaruje vezu i prima

Seme Kosmikog znanja. I i II - Hristove poruke, zapisivali M.

preko kanala i to s viim spiritualnim biima. Bitno je da su informacije koje on prenosi od opteg znaaja za oveanstvo. Dek Parsel npr. nastupa uivo pred mnogobrojnim gledaocima i stupajui u trans iz njega progovara Lazaris. 104 Salihovi E., Staza gnostike svetlosti, Beograd: Esotheria, 1994,40. Seme Kosmikog znanja, Hristove poruke, knj. 1, zapisivali Milovan Mia Jovanovi, Marija Rei, Beograd: Struna knjiga, 1993. XVII. 106 Ibid 5. 107 lbid., 18 , "O knjizi".

Pomenuu ukratko tematski okvir poruka koje nam upuuje Hrist kroz komunikaciju s M. Jovanoviem: zato i kada su stvorena nefizika tela, o ishrani, kako komuniciramo, prie o savesti, kosmiki zakoni, o modelu zla, grehu i odgovornosti, o leenju, ivot i smrt, moj ivot i zadaci, na zemlji, o magiji, stimulativna sredstva za duhovni razvoj i drugo. Primetiu da se radi uglavnom o iskonskim pitanjima, s tim to su interpretirana u savremenijoj pristupanijoj formi. Nakon to je uo glas "duhovnog vostva" i pesme "odozgo", "Ljubav Kosmosa", drugi vaan dogaaj u njegovom ivotu odigrao se jedne noi kada je na slici Deve Marije video likove svetaca i Hrista. Vizije su predskazale, izmeu ostalog, i brojne dogaaje koji su usledili u naoj zemlji.108 Prosvetljenje: Pojam, iskustvo, prosvetljenja109 kojem tee i neki savremeni spiritualni kultovi oduvek je bilo teko opisati i definisati. Poznato je da Buda nirvanu odreuje kao "izbavljenje", krajnji cilj i oslobaanje od patnje. Prevazii nivo uobiajenog iskustva, prevazii svetovni ivot ogranien iluzijom (maya) i dostii par excellence apsolut, nivo neuslovljenosti, blaenstva, slobode. Dostii nirvanu moe znaiti umiranje za profani ivot i raanje u jednom drugom svetu koji je teko defmisati. Pitanje prosvetljenja za neke ispitanike se pokazalo kao najtee, ne u smislu da nisu znali emu tee, ve da je to bilo teko formulisati i izrei. Jedan uitelj spiritualnog sistema (istonjake tradicije) kod nas S. Veki definie prosvetljenje kao "iskustvo nedostatka iskustvenika". Pored svih ograda o neiskazivosti iskustva prosvetljenja, ukratko u opisati doivljaj ovog ispitanika kao najsadrajniji i najzanimljiviji od svih koje sam prilikom ispi108

tivanja dobila. "etiri meseca sam radio Sadanu. To je spiritualna disciplina koja se svakodnevno sprovodi, povezana po slojevima na koju oblast deluje. Tako neke tehnike deluju na telo, ula, energetski kvantum, zatim tehnike koje otvaraju nesvesno. Tehnike koje su vrlo rizine stoga to stvarnost koju tada percipira nije stvarnost na koju si navikao. Efekti su bili: prestao sam da jedem, spavam, svakog dana sam se pitao da li je sve to stvarnost, i to sve na osnovu svakodnevnih situacija koje su apsolutno iracionalne. To je trajalo 71 dan, zavrio sam sa 48 kg. Na primer, kad bih sedeo pored nekog u autobusu dolazilo je do provale oseanja oveka pored mene. Gavrani, veverice su mi prilazili. Vidovitost. Najtee je opisati iskustvo: da vidi sve u vidu taaka kao poentilisti.110 Posle etiri meseca jednog jutra desilo mi se neto to podsea na opis prosvetljenja." Moje pitanje je bilo kako to da nije siguran da se radilo o prosvetljenju? "Zato to mi nije bitno. Nakon iskustva probuenja skroz si dezorijentisan kao da ti je psiholoki koren isupan iz sredine. Ja znam ko je probuen. Ono to sam tad pokuavao, ja sam imao 4 puta to iskustvo, iskustvo nedostatka iskustvenika, to je prosvetljenje, tako sam ga deftnisao. Oseao sam se kao satelit, ni tamo ni ovamo trebalo mi je neko uzemljenje. To je bila psihika samoa, sve tehnike sam odbacio." Kako ispitanik kae, teko je opisati sam trenutak, sve je individualni doivljaj. Vivekananda je doiveo prosvetljenje tri dana pre smrti, znai sve je napisao neprobuen. Kao to ni ovaj ispitanik nije siguran da se radilo o prosvetljenju, to se moe rei i za veinu uenika orijentisanih ka istonjakoj tradiciji. Naime, neki smatraju da su odreena iskustva imala elemente kojima se obino opisuje prosvetljenje ali Poentilizam - pravac u novijem slikarstvu koji tei da ouva prvobitnu jasnou i istotu boja, i zbog togane stavlja na platno meane, nego iste boje u odvojenim takama ili crticama, tako da se, gledane sa izvesnog odstojanja u mrenjai oka same meaju u tonove koji se ele stvoriti.
110

109 Sama re asocira na postojanje mraka koji treba osvetliti, ime bi se omoguilo i njegovo bolje "sagledavanje".

Tajne br. 10, 1994, 12.

da je preterano nazvati ih pravim prosvetljenjem. U traganju za idealnim opisom prosvetljenja, preostaje mi da iz "sluanog" zakljuim da je: iskustvo prosvetljenja ono koje se deava bez ikakvih posrednika. U uobiajenim svakodnevnim doivljajima mi koristimo pre svega svojaula, zatim i drugeposrednike, emocije, misli, svetlost, materije, energije i drugo. U prosvetljenju nema tih posrednika sve se deava direktno, onaj ko spoznaje i ono to se spoznaje postaju jedno (subjekat i objekat postaju - JEDNO). Na drugoj strani . M. Slavinski govori o prosvetljenju kao doivljaju ka kojem treba teiti, a koji nije teko dostii (za samo nekoliko sati), naravno u sluaju njegovih sistema spiritualnog razvoja. U shvatanju prosvetljenja Slavinskog moe se uoiti uticaj zena. Naime, jedan pravac zena zagovara "naglo prosvetljenje".111 Interpretacija Slavinskog ugraena u njegov sistem Intenziv prosvetljenja, o kojem je bilo rei, a koji nudi prosvetljenje ve posle nekoliko sati prakse na Intenzivu. To je potpuni preobraaj linosti. To je direktno, kako kae Slavinski, iskustvo istine, transcendentno stanje u kojem nestaju razlike izmeu subjekta i objekta.

prepoznatljivi u novim religijskim pokretima i kultovima? Da li moemo da prihvatimo objanjenje da je vea oficijelna religioznost ena u odnosu na "muku pastvu" kompenzacija za prikraenostipotinjenost 112 , a paradoksalno, istovremeno to moe biti i razlog za beg u alternativna verovanja? Odnosno, da su koreni vee religioznosti u razliitim socijalnim ulogama mukaraca i ena. I13 Malojeonih istraivanja, kao to je istraivanje de Vausa i Mekalistera u Australiji, koja empirijski proveravaju "socioloku univerzaliju" o mestu ene u drutvenoj strukturi kao glavnom izvoru njene vee religioznosti.114 U drutvenim naukama preovlauju tri objanjenja: prvo se oslanja na psiholoke teorije koje tvrde da se ene okreu religiji kako bi se oslobodile oseaja krivice koji je kod njih izraeniji nego kod mukaraca115, kao i da je kod njih vea identifikacija s likom oca.116 Drugo tuma112

kulteta za sociologijo, politine vede in novinarstvo, Ljubljana 1990,82. 113 Warburg M., P. Luchau, P. B. Andersen, "Gender, Profession, Col. 14, No. 2,1999,277. 114 De Vaus D., McAllister I., Gender Differences in Religion: A Test
and Non-Conformal Religiosity", Journal of Contemporary Religion,

Jorgan M., Drubena konstrukcija hierarhije med spoloma, Fa-

3. Etnografija roda u spiritualnim kultovima

Istraivanje spiritualnih kultova, devedesetih godina, pokazalo je veu prisutnost ena u veini spiritualnih grupa. Na izvestan nain predstavlja potvrdu teze o veoj religioznosti ena koja je dokazana u mnogim sociolokim i antropolokim istraivanjima. Zato ene prednjae po brojnosti kada je u pitanju pripadnost oficijelnoj religiji ali i kada je u pitanju alternativna vera? U emu je njihova privlanost, i koji su to "enski" elementi Isticanje da se radi o "naglom" prosvetljenju" je suvino jer svako prosvetljenje je naglo.
111

of the Structural Location Theory, American Sociological Review, Vol. 52,

No. 4, Aug., 1987, 472-481. Videti: Francis L Religiosity and femininity: do women really hold a more positive attitude toward Christianity?, son E. H. Jr Beneath the Status Characteristic: Gender Variations in Religiousness, Journalfor the Scientific Study ofReligion 7,1991, 67-86.
115

Joumalfor the Scientific Study ofReligion, 37, 1998. 462-470; Thomp-

Gray J. A Sex Differences in Emotional Behaviour in Mammals including Man Endocrine Basis, Acta Psychologica 35, 1971, 2948; Suziedelis A. and R. H. Potvin, Sex Differences in Factors Affecting Religiousness Among Catholic Adolescents, Journalfor the Scientific Study ofReligion 20, 1981: 38-51.

Argyle, Michael and B. Beit-Hallahmi, The Social Psychology of Religon, London: Routledge and Kegan Paul, 1975, 77. Navedeno prema: David de Vaus, Ian McAllister, op. cit 472.

116

enje se oslanja na teoriju koja istie da se ene socijalizuju za mirno reenje konflikta, potinjenost, nenost i gajenje i da na taj nain stvaraju predispozicije ka verskim vrednostima117 Tree tumaenje istie vanost strukturalne lokacije u drutvu oslanjajui se na tri bazine teze: da reproduktivna uloga ene uzrokuje veu posveenost religiji, stavovi i odnos koji ene imaju prema radu i njegovoj povezanosti s porodinim vrednostima i kao veoma vano, nii nivo uea enske radne snage. Istraivai, de Vaus i Mekalister, doli su do zakljuka da reproduktivna funkcija ena i odgajanje dece ne utie bitno na stepen religioznosti, ve se kao znaajniji kauzalni faktor pojavljuju razliite faze ivotnog ciklusa. Kako Ijudi prolaze kroz razliite faze tako se smanjuju rodne razlike u pogledu religijskih orijentacija. Najznaajniji faktor u strukturalnoj lokaciji je angaovanost ena kao radne snage o emu su dobili veoma zanimljive podatke. Naime, ene koje su zaposlene puno radno vreme su manje religiozne od domaica, one istovremeno manje poseuju crkvu od zaposlenih mukaraca; nezaposlene ene su religioznije i od nezaposlenih mukaraca i od zaposlenih ena, dok su nezaposleni mukarci najmanje religiozni od svih. Naalost, autori ne objanjavaju ovu "anomaliju" osim to uvode mogunost da su nezaposlene ene konvencionalnije u prihvatanju tipinog ponaanja propisanog za njihov rod nego to su to nezaposleni mukarci. Na pitanje zato zaposlenost ena utie na religijsku orijentaciju, autori nude dva spekulativna odgovora: prvi, angaovanje na poslu obezbeduje zamenu za sociopsiholoke koristi koje pojedinac nalazi u religiji, istovremeno, obezbeuje i odreene vrednosti, drutvene odnose i identitete. Naime, drutvo koje visoko vrednuje ljude u skladu s tim da li su zaposleni, za117

poslenost moe biti vaan izvor identiteta, dok je religija manje /naajna i relevantna. Drugi, potinjene grupe identifikuju se esto s dominantnom grupom i prihvataju njihove vrednosti, budui da uee ena u radnoj snazi ne znai i njihovu jednakost, mogue je da e zaposlene ene modifikovati svoje ponaanje i uskladiti ga sa standardima koje propisuju nerelegiozni mukarci koji ine znaajnu veinu. U ovo istraivanje, kao to to obino biva, nisu bile ukljuene ene pripadnice razliitih alternativnih religijskih pokreta, inae mali je broj istraivanja koja se bave problemom uloge rocla u ovim pokretima i kultovima. Jedan od pokuaja da objasni njihova privlanost uinila je Suzan Palmer a rezultate iznela u mdu ensko "preobraenje" u novim religijskim pokretima: seksualni eksperimenti i enski obredi prelaza.Ui Palmer istie da novi religijski pokreti i kultovi nude, pre svega, raznovrsnost rodnih uloga, fleksibilnost i posveenost eksperimentima u relil'.ijskim iskustvima, ukljuujui i eksperimente u seksualnim ulogama i iskustvima. Istovremeno predstavljaju i ideoloki odgovor, kako smatraju neke autorke, na nesigurnost i konfuziju todnih identiteta u sekularnom drutvu.119 Za razliku od Aidale koja istie univerzalni patrijarhalni karakter ivota u komunamii, gde se ak promovie tradicionalna nejednakost, Palmer, na osnovu svojih rezultata, negira takve tvrdnje, naglaavajui da NII razlike izmeu pokreta i kultova esto veoma velike ili dijaim-lralno suprotne. Na primer, Realijski pokret podstie homo'.cksualna i biseksualna ponaanja, Radne i Brahmakumari vo(1c su preteno ene a u literaturi nekih novih religijskih pokreta '' 8 Palmer S., Womens 'Cocoon Work' in New Religious movements: Ncxual experimentation and feminine rites of passage, u: Journalfor the
Srientific Study ofReligion, dec. 1993, Vol. 32, Issue 4.
119 Ibid., 343-353; Aidala A., Social change, gender roles, and new m ligious movements, u: Socioiogical Analysis 46,1985, 287-314.

Ibid., D'Andrade R. G., Sex Differences and Ciltural Instituti-

ons, in The Development of Sex Differences, (ed.) E. E. Maccoby. Lon-

don: Tavistock, 1967,173-203.

istie se da su mukarci zlo u drutvu dok se ena velia kao spasilac. Svakako, naglaava ona, da ima i onih pokreta s izraenijim ili, ak, prenaglaenim patrijarhalnim nazorima nego to je to u klasinim religijama, ali bilo da je uloga ene "osnaena" ili podreena, te pokrete karakteriu jasno konceptualizovane rodne uloge.120 Kada je re o spiritualnim kultovima u Srbiji preterano bi bilo govoriti o preobraenju bez obzira na pol/rod, ali svakako bi trebalo objasniti veu privlanost spiritualnih kultova. Na osnovu sociolokih istraivanja, moe se zakljuiti da religijski sistemi istovremeno reflektuju i postavljaju kulturne norme i pravce organizacije drutva, pa je i poloaj ene u pravoslavnoj religiji zapravo odraz njenog drutvenog statusa. Ako prihvatimo tezu da ene ine veinu religioznih u naem drutvu ne zato to "po prirodi" poseduju religijski oseaj121 ve je to pokazatelj njihove parcijalne i na odreeni nain definisane uloge, mogli bismo dalje razviti tezu da je "preobraenje" ili prihvatanje alternativnih religijskih koncepata strategija otpora prema normama i vrednostima koje postavlja oficijelna religija. Implicitno su ukljuene i one vrednosti koje se odnose na rod, muki i enski aspekt u njihovoj relacionoj strukturi. U tom smislu, i onda kada sam u empirijskom istraivanju insistirala na enskom iskustvu neminovno sam ga posmatrala u odnosu na muko iskustvo. esto je moje insistiranje nekim ispitanicima izgledalo bespredmetno jer idealni model alternativnih kultova zagovara potpuno egalitarne odnose kada su u pitanju razlike uopte pa i polne razlike. I kada je re o samom

.piritualnom iskustvu ono je individualno ali ne i rodno konotiraIIO. Brzina napredovanja na spiritualnoj stazi i postignue ne zavisc od pripadnosti polu/rodu, osim kod pripadnika kulta Hare KriI I I I koji zagovaraju rodnu nejednakost i razliite nivoe spasenja za imikarce i ene. Ideacijski je, dakle, propagirana rodna jednakost nli je ipak vei broj uitelja i gurua mukog pola dok je istovreincno vei broj pripadnika enskog pola. U proseku od deset uiic-lja samo tri su enskog pola a u veini kultova pripadnici i pri.iiilice kulta - mukarci su neznatna manjina. Zene kao voe kulin ne prednjae ni u onim kultnim gupama (npr. tantristike grupe) koje zagovaraju "boansku" prirodu ene, naprotiv i tu su "duhovni uitelji" po pravilu mukarci.122 Ispitanice ovu injenicu lumae konceptom o razliitim ali nehijerarhizovanim energijama mukoj i enskoj - ali pod uticajem stereotipa iz zapadne kulture. "Muka" energija predstavlja akciju, vostvo i miljenje a "cnska" emocije i intuiciju. Usled toga ene imaju vee predis|K)zicije za spiritualni razvoj jer mukarce u tome spreava enerl'ija koja se bazira na miljenju, racionalistikim stereotipima o l'.ranicama saznanja i ulnog poimanja sveta. Voe mukarci su '.iiino pravilno usmerili i iskoristili ovu energiju za akciju, u smislu organizovanog vostva kulta, dok se preputaju "enskoj" nergiji kada je u pitanju njihova spiritualna evolucija. Razlozi koje ispitanici navode za prihvatanje kultnih ideja i l>raktikovanje spiritualnih tehnika uglavnom se ne bi mogli iodno/polno specifikovati. Veina razloge prozaino formulie
122 U Americi je, na primer, Institut za primenjenu metafiziku u poiVlku imao ene kao voe da bi pod uticajem taoistikog koncepta Jina i lunga uveli timski pristup - mu i ena kao podjednake polovine jedne osobe. Voe Radne pokreta u svetu su nakon osnivanja uglavnom hilc ene da bi u periodu od 1985. godine irom sveta poeli da biraju inukarce. Radne pokret (Oo Radne) kod nas je propagirao i vodio Svami Devenanda (S. Veki ispitanik, uitelj tantre).

Ibid., 343-355. U Internacionalnom drutvu Krinine svesti (kod nas Hare Krina) ene su titulom definisane kao majke iako mogu biti neudate ili bez dece; ene u Realijskom pokretu su seksualno probuene, imaju ljubavnike i odbijaju brak u korist "slobodne ljubavi", odbijaju da raaju decu u iekivanju da budu klonirane ili da ih oplode vanzemaljci.
Eb;iokhmob n Mena u cnacetbe ceema, IfeTHH>e 2001, 259.

120

kao potrebu za "radom na sebi" ili kao nain da ree neke ivotne probleme tako da njih zanima pre svega praktina strana koju neki kultovi nude kroz spiritualne tehnike. Alternativne kultove u Beogradu odlikuje fleksibilnost i razliite forme maskulinosti i femininosti. U tom smislu oni su alternativa ne samo vrednostima i normama koje propagira pravoslavna crkva, ve i konvencionalnim predstavama o mukosti i enskosti u savremenom drutvu. Naime, posmatram ih kao primer kulturnog fenomena ili dela kulture koji nudi razliite obrasce maskulinosti i femininosti pa bi bilo ak i opravdano ove termine koristiti u mnoini. Fleksibilnost se ogleda i u mogunosti da individua koja "radi na sebi" u tom procesu otkriva i razliite forme rodnih identiteta, da ih menja ili da odlike recimo maskulinosti ne budu usklaene sa stereotipima o "mukom karakteru" u naoj kulturi. To ne znai da, izmeu ostalog, elim da kaem da je u alternativnim kultovima veliki broj "samospoznatih" individua homoseksualne orijentacije, ve da je takav rodni identitet mogue "otkriti" upravo jer je u skladu s principima koje neki kultovi podravaju, nasuprot prinudnoj heteroseksualnosti koju propagira pravoslavna crkva. Dakle, veina alternativnih kultova, izmeu ostalog, nudi velike mogunosti eksperimentisanja ne samo kada su u pitanju religijska iskustva ve paralelno i seksualna, odnosno, uopte istraivanja i eksperimenti u spoznaji "mukosti" i "enskosti". U tom smislu, smatram da moemo govoriti i o tendenciji da se u alternativnim kultovima rui ova binarna opozicija kao osnovno "oruje" ideologije patrijarhata. Kultovi esto eksplicitno obeavaju radikalnu promenu identiteta koja se postie odreenim spiritualnim tehnikama kao to su Ekskalibur, Intenziv prosvetljenja. Osim toga, gotovo svi kultovi implicitno podrazumevaju preobraenje, promenu religijskog identiteta iako do nje praktino ne dolazi u sluaju veine pristalica ili pripadnika kulta. Kao to sam ve naglasila ispitanici se, veinom, izjanjavaju kao pravoslavci iako su pripadnici kulta i ne vide nikakvu koliziju u

imnc. Naprotiv, jedan ispitanik koji je sebe smatrao tantristom izliinjava se i kao pravoslavac i pri tom tvrdi da je tek tada, na nov niiin, sagledavao i razumeo pravoslavlje. I kada je re o religijkom identitetu i kadaje re o rodnom identitetu kod jednog bro|n ispitanika je primetna konfuzija identiteta i sklonost da se na iinii polju eksperimentie. Predstave o "enskom" i "mukom" u kiiliovima su na razliite naine interiorizovane. Tako se u tanlnfkim kultovima istie da je seksualna energija enskog roda a M-ksualni odnos ima znaenje religijskog obreda u kojem dolazi do oslobaanja energija (Kundalini) i dostizanja viih nivoa svesti I li iinscendentalnog blaenstva. Zena se smatra najviim otelotvoii njem boanstva i kako kae jedna ispitanica (25 godina) "doivcla sam sebe kao enu na drugaiji nain, ne stidim se vie svog lcla i ne smatram da je seks neto sramotno i nuno samo da bi l'i oduili vrstu". Odrasla je u patrijarhalnoj porodici, pored religin/.ne majke koja ju je sputavala u svemu pa i u ispoljavanju en'.i vcnosti. Druga ispitanica (51 godina), inae lan tantrike gupe ii kojoj lanovi uglavnom imaju preko etrdeset godina, navodi iln joj "prija" iskustvo koje je doivela jer sebe vidi drugim oima i kI kada "radi" u grupi, osea se mlaom i fizika privlanost koja NC gubi s godinama, postala je nebima. Naime, kako sama kae: "lcko je to objasniti, ali kao da su eni u mojim godinama uskra('ena sva prava na uivanje, provod, seks, da se posveti sebi". I Hoge koje su joj dodeljene kao eni u porodici, na poslu, uopte ii drutvu nisu promenjene ali je uspela da promeni sebe, pre sve(iii jer se ne osea vie "neupotrebljivo i istroeno" kao njene priinicljice. lanovi tantrikih grupa osim individualnih i kolektivnlh meditacija, joge, i seansi na kojima pevaju kirtane i upranjavnnje seksualnih odnosa shvataju kao deo "rada na sebi".123 ProRadne pokret (Oo Radne), koji je kod nas propagirao i vodio Slobodan Veki, izazvao je i najveu buru u javnosti zbog navodne .rksualne "zloupotrebe" enskih lanova u tantrikim ritualima o emu
121

miskuitetni odnosi se opravdavaju potrebom za jaanjem seksualnih energija kroz meusobnu ljubav, razmenu energija, pri emu se ne radi o "seksu radi seksa" ve tehnici pomou koje se regulie protok energija i postie dugovenost. Posebne tehnike podrazumevaju izmeu ostalog i da mukarac kontrolie, odnosno, sprei ejakulaciju u trenutku kada doivljava orgazam.124 Dakle, za razliku od kultova u kojima je pol irelevantan u tantrikom i taoistikom ili, bolje rei, onima koji su nastali kod nas pod uticajem ovih religijskih tradicija, prihvata se ili ak naglaava polaritet, primordijalna seksualna polarnost koja je u osnovi celokupnog makro i mikrokosmosa. Koncepti o polarnosti roda preuzeti iz istonjakih tradicija (hinduizma, taoizma, tantrizma), interiorizovani u uloge i odnose u spiritualnoj (tantrikoj) grupi uzdiu enu i "enski" princip na pijedestal boanskog, pa joj u skladu sa tim i dodeljuju status u grupi. Malo ispitanika uopte ima predstavu o tome da simbohko uzdizanje "enskog" u hinduizmu ne znai isti takav status i u svakodnevnom ivotu. Meutim, svakako da eksperimentisanje i "igranje" rodnih uloga, drugaijih od onih koje su kulturno i socijalno definisane, moe biti za neke pojedince vrlo privlano. Pol/rod individue za pripadnike i pristalice kultova moe biti: 1) irelevantan, 2) istiu se razlike125,3) ili se polne/rodne razlike dopunjuju to vodi duhovnomjedinstvu. Rodnapolarizacijaje dakle, prisutna ali se razliito interpretira. Kada je re o treem modelu ova tendencija se konceptualizuje preko predstava o odnosu su-

govori tekst objavljen u asopisu Duga: "Bog kree preicom za Srbiju", Duga br. 1606, 7-20. 01. 1995, 36-40. 124 U tantrizmu i taoizmu se smatra da gubitak semene tenosti slabi organizam. Hatajogini su tako gubitak semena spreavali strogim celibatom. 125 Kod nas se ova konstatacija odnosi na Hare Krina pokret, dok, na primer, u Americi, ovakav stav imaju i pripadnici kultova koji se baziraju na islamskoj tradiciji kao to je Ansara Alahova Zajednica.

bjekta i objekta u veini teorijskih i praktinih eksplikacija spiritualnih tehnika. Moto "subjekt i objekt su jedno" osmiljava se i primenjuje na razliitim poljima. Preko subjektivnog sveta uenika, menjajui ga, menja se i njegov odnos s objektivnim svetom i na taj nain se uspostavlja ravnotea i integrisanost. U tom smislu, integrisana hnost podrazumeva linost koja je "pomirila" suprotnost izmeu spoljanjeg i unutranjeg ivota individue. Kada je re o religijskom nivou to znai uspostavljanje takvog odnosa s nadempirijskom stvarnou - bilo da je re o bogu, kosmikoj inteligenciji, nekoj nedefinisanoj sili ili energiji, kako ispitanici obino odreuju apsolutnu mo ili natprirodno - u kojoj nema posrednika ve dolazi do mistikog doivljaja stapanja i jedinstvenosti pa tako ispitanici izjavljuju: "bog je u meni, oseam ga kao neodvojivi deo svoje sutine, svog bia". Osmiljavanje mukoenskih odnosa zasniva se na principu jednakosti i jedinstva gde se brie granica izmeu subjekta-mukarca i objekta-ene. Za veinu novih kultova karakteristino je da ne postavljaju pitanje pre svega pola, zatim, religijske pripadnosti, nacionalnosti, rase, uzrasla, klase, stepena obrazovanja. Nijedna od ovih razlika, pa ni polne razlike meu pristalicama kulta, ne uzimaju se kao organi/acioni princip religijskog ivota. Eventualno, postoje predstave o lome da su ene intuitivnije, odnosno poseduju vee predispozicije m dostizanje odreenih nivoa svesti i duhovni samorazvoj. Meu11 n, na teorij skom ni vou obino se zago vara idej a o postoj anj u mu1 kc i enske energije, polaritetu Jin i Jang, Jungovom konceptu o iinimi i animusu, i cilju da se u idealnom modelu duhovnog samorazvojadostignestepenna kojem se muki i enski aspekt unuiiu sebe prepoznaju i razvijaju, da bi se na kraju uspostavila ravnotea ovih energija. Koncept polarnosti mukog-enskog, Jinl .ing ne shvata se kao suprotstavljenost i antagonizam u kojem muko dominira nad enskim kao u konceptima zapadne kulture, ve knokomplementarnost i savrena ravnotea u kojoj se istie eseni ijulna androgenost svake individue. Preuzet iz istonjakih reli-

gija, odnosno taoizma, ovaj koncept pripadnici kultova inkorporiraju u segmente svakodnevnog ivota: ishranu, stanovanje, fizike i duhovne vebe, isceliteljske terapije, seksualne odnose. Kroz ove segmente takoe moemo pratiti i koncept odnosa duha i tela. Ukida se dualistika podela na duh i telo i ovaj odnos se osmiljava kao jedinstvo i meuzavisnost telesnog i duhovnog aspekta. U tom smislu se i eklektiki praktikuju elementi istonjakih religija i tehnika (joga, meditacija), paganistike tj. neopaganistike ideje o jedinstvu i povezanosti oveka i prirode, duhovnog i telesnog itd. Religija inae ima veoma znaajnu ulogu u oblikovanju stavova prema telu. Potraga za svetim kroz alternativne koncepte kao to je Joga omoguava da postanemo svesni svojih tela, osetimo delove tela koje nikada ranije nismo osetili i kao sve inicijacije, zapravo oponaa smrt i ponovno raanje u novom telu. Meutim, ova mistika i filozofska strana joge gotovo da je zanemarena kod pripadnika kulta. Joga inae vai za "ensku disciplinu", to reflektuje svetovne stereotipe. Smatram da se ne moe dati jednostavan i jednoznaan odgovor na pitanje: u emu je privlanost alternativnih kultova, naroito za ene. Da li u njima vide ansu za veu ravnopravnost, jer se boansko razliito poima i ukljuuje razliite vidove ispoljavanja ali uglavnom ne implicira rodnu nejednakost? Da li u tome to im spiritualni kultovi nude jednake mogunosti u pristupu svetom ili u eksperimentisanju s rodnim i seksualnim identitetima?

preko psihikog i fizikog samoisceljenja, do opte duhovne evolucije i samospoznaje. Osnovna karakteristika spiritualnih sistema je da predstavljaju kompilacije razliitih uenja Zapadnog i Istonog okultizma, kako tradicionalnih tako i savremenih, zatim neke religijske elemente, znanje iz zvaninih naunih disciplina (psihologije, filozolije, medicine, biologije) i onih alternativnih kao to su psihotronika'26, parapsihologija, alternativna medicina i druge. Prilino raznoliki, savremeni okultni sistemi generalno vode istim ili shnim ciljevima i nastoje da ostvare maksimalnu prilagoenost uslovima ivota i potrebama savremenog oveka. Tako su i sami sistemi tj. njihove tehnike i zahtevi koji se postavljaju pred uenikc prilagoeni savremenom oveku i "oieni" od elemenata koji bi predstavljali balast, kao to su, na primer, rituali127, potpuno posveivanje jednom spiritualnom ivotu u nekom manastiru, dugotrajno meditiranje koje zahteva posebne uslove. Savremeni spii itualni kultovi tee ka univerzalnosti tako to potenciraju latentne sposobnosti koje su oduvek u svakom od nas128, bez obzira na Termin - psihotronika upotrebljava se za pojave i procese miljeii| koje prati energija. Psiho (dua), tron (vlada), znai shvatanje snage dtic, kontrola nad sobom s pozicija nalaenja ispravnog mesta i pozicije II Jivotu. 127 U sluaju da se ritual ipakpreuzima iz npr. istonjake religije i tradi(i|o on je u izvesnoj meri redukovan. Zadrava religijsku ikonografiju ali ('iibi religijsku konotaciju, kao u sluaju inicijacijskog rituala u Transcenilcntalnoj meditaciji. Naime, ispitanici ovaj ritual uglavnomne doivljavaju k iio religijski ve kao nain da dobiju mantm i pristupe obuci za T. M. 128 To znai da nisu potrebne neke predispozicije, vano je biti nivoren, osloboditi se predubeenja i racionalistikih stereotipa o granlaima saznanja i ulnog poimanja sveta. Meutim, ima i onih sistema, (iii su naroito sistemi nastali pod uticajem istonjakih religija ili pod micajem Jungovih shvatanja), koji zagovaraju izabranost. Naime, put '.nmospoznaje i samoostvarenja nije svakome dat niti dostupan.
126

4. Formalne karakteristike spiritualnih sistema

Spiritualni sistemi u Beogradu su nedovoljno organizovane grupe ljudi koje nastoje da "radom na sebi" razviju, neke latentne sposobnosti, koje e im omoguiti, generalno reeno, bolje i uspenije snalaenje u svakodnevnom ivotu, poev od uspostavljanja kontrole nad svojim emotivnim, mentalnim reakcijama,

polne razlike, sistemi prilagoeni svim generacijama129, religijskim i profesionalnim opredeljenjima, svim kulturama. Kao jedan univerzalni kalup koji je toliko rastegljiv da se prilagoava i oblikuje prema pojedincu, njegovim problemima, eljama, ciljevima. U odnosu na cilj koji ele da postignu mogu se uoiti dva tipa spiritualnih sistema u Beogradu: 1) to su svi oni sistemi koji obeavaju pojedincu "samopomo" tj. sticanje ili razvijanje odreenih (skrivenih) sposobnosti na osnovu kojih e kreirati svoje ivotne situacije ili se samoisceljivati (fiziki ili duhovno); 2) sistemi koji obeavaju "samospoznaju" tj. duhovnu evoluciju koja moe dovesti do vrhunca sveopteg razvoja individue. Tipovima sistema odgovara uslovno izvedena tipologija uenika. Tako bi sistemima prvog tipa odgovarao uenik-laik ili pomodni uenik, dok bi sistemima drugog tipa odgovarao "ostvareni" uenik (trei tip uenika). Opisani uenik- "tragalac" (drugi tip uenika) mogao bi se sresti u spiritualnim sistemima prvog i drugog tipa. U sistemima prvog tipa uenik - tragaoc obino ne tei za prosvetljenjem, ve se kao njegov polazni motiv moe uoiti elja da estim preispitivanjem i odreenim tehnikama "upozna sebe" i ostvari konkretne rezultate a time i svoj ivot uini boljim i uspenijim u fizikom, emocionalnom i intelektualnom pogledu. Kao to je istraivanje pokazalo veina ispitanika se uputa u ove tokove posle 25-30 godine ivota. To bi odgovaralo Jungovom stavu o procesu individuacije vezanom za drugo veliko razdoblje u ivotu kada se pojedinac, nakon to je "iniciran u spoljanju stvarnost", okree ka "inicijaciji u unutranju stvarnost".130 Neki od spiritualnih kultova istiu i neguju elitizam i potrebu da se razlikuju od drugih to se izraava i kroz formiranje posebnog argoSilva metod i Pokret (drutvo) za transcendentalnu meditaciju organizuju i posebne seminare i kurseve za decu. 130 Jung K. G., Lavirint u oveku, priredio Vladeta Jeroti, Beograd: ARS LIBRI, 1995, 20.
129

na grupe ili ak posebnog jezika. Tako su lanovi Gnostikog Intenziva poev jo osamdesetih godina u Beogradu stvarali, sasvim spontano, poseban jezik. Lider kulta Slavinski zapoeo je praksu izmiljanja novih rei kao to je "arelena" kojoj pripisuje znaenje: ljubav i zauvek. Nije re o ljubavi zauvek ve o dubokoj veziizmeudvojeljudigdejedanvidisebeu drugome.131 Nove rei ne moraju da budu samo znak elitizma ve upuuju jasnu poruku da ne ele da komuniciraju s onima izvan grupe. Spiritualni kultovi, meutim, nisu nalik grupama koje se izoluju geografski i socijalno kao to je to sluaj s nekim pokretima i kultovima u Americi. Razlog tome, izmeu ostalog, lei u injenici da je re o komercijalnim kultovima koji nastoje da privuku veliki broj lanova. Najekstremniji u tome su Silva metod i Transcendentalna meditacija ije lanstvo uglavnom ini privremena kultna publika. T. M. ipak vie odgovara kultu klijentele, dok spiritualni sistemi Slavinskog iako su u velikoj meri takoe kult klijentele, na poetku formiranja osamdesetih godina u vreme postojanja Bele gnostike crkve imali su karakteristike kultnog pokreta. Spiritualni kultovi u Beogradu, bar u momentima najvee popularnosti, postaju privlani svojim egzotinim poreklom, drugaijom kulturom ivota, relativno mladim lanstvom i harizmatskim liderstvom.132 Privlanost spiritualnih kultova posebno za mlade ljude poiva na uverenju da pruaju slobodu, mogunost izbora i oseaj da preuzimaju kontrolu nad sopstvenim ivotom. Veina svedoi o veoma znaajnim promenama po zdravlje, emocionalnu stabilnost, religiozna iskustva, uspostavljanje drutvenih veza, oslobaanje od stega koje su postojale u prolosti kao i od nekih Videti link "algolijanski renik" na sajtu: http://spiritual-technoloav. com/srp/index2. php 132 orevi D., Tri stanovita o novim religioznim pokretima, pogovoru: Barker A., op. cit., 355.
131

vrednosti i normi koje namee drutvo. Medutim, to ne znai da su odbacili svoje okruenje, veina ispitanika je ak naglaavala veu prilagoenost sredini u kojoj su nastavili da ive, iako se deava da socijalno okruenje promeni odnos prema njima jer ne razume njihovo "preobraenje". Spiritualni kultovi se mogu smatrati religoznim jer u veoj ili manjoj meri nude religiozni i filozofski pogled na svet, veina prua mogunosti da se dostigne transcendentalno saznanje ili duhovno preobraenje. Meutim, karakteristika spiritualnih kultova je njihova veza sa psihikim ivotom pojedinaca i u tom smislu predstavljaju i psiholoke kultove. Psihiki ivot oveka je velika nepoznanica i jo neistraeno podruje i kao takav otvara mogunosti za razliite teorije i tumaenja. "Naa psiha je deo prirode i njena zagonetka je podjednako bezgranina", kae K. G. Jung.13 Okultni sistemi prihvataju podelu na razliite nivoe ili stanja svesti, podelu na sferu nesvesnog i svesnog u oveku. Nesvesno zatim obino dele na "podsvest" i "nadsvest". 134 "Podsvesni" nivo bi zapravo odgovarao individualno nesvesnom S. Frojda, a "nadsvesni" nivo bi odgovarao kolektivno nesvesnom K. G. Junga.135 U osnovi mnogih okultnih siste133 Jung K. G., ovek i njegovi simboli, Beograd: Narodna knjiga, 1996,18. 134 esto se u popularnoj okultnoj i parapsiholokoj literaturi pogreno koristiterminpodsvesno pri emu se misli na nesvesno. Frojd je upotrebu ovog termina svojevremeno kritikovao kao neadekvatnu i nejasnu, poto implicira ekvivalentnost svesnog i psihikog. Svest kako ju je definisao Frojd kao "ulni organ" za "opaanje psihikog kvaliteta" podrazumeva sve mentalne aktivnosti i doivljaje koji se mogu samoposmatrati. On govori o svesnom, predsvesnom i nesvesnom u oveku. Leksikon psihoanalize, arko Trebjeanin, Novi Sad: Matica srpska, 1996. s. v. podsvesno. 135 Jungov konstrukt nesvesnog, kao to je poznato, prihvata koncepciju psihe koju daje Frojd ali pravi i jedan korak napred, uvodei kolektivno nesvesno kao jedan dublji sloj koji je dat pre svakog linog iskustva

ma je teza da naim ivotima ne vladamo svesno ve da je nesvesno u nama naa "sudbina". Nesvesno izgleda "vodi" mnogo burniji ivot od svesnog dela. Neki pretpostavljaju da onih 90% neiskoriene modane mase itekako koristi nesvesno. Okultni sistemi preuzimaju od psihoanalitike terapije ideju da se nesvesni sadraji mogu otkriti i protumaiti, znai mogu se prevesti na "jezik" svesti. Gotovo svi sistemi "rade" na nesvesnim sadrajima, tako to njihovim osveivanjem i poniranjem u nesvesno, raznim tehnikama nastoje da kontroliu ovu veliku nepoznanicu ovekovog uma. Prevoenjem nesvesnih sadraja u svesni deo linosti i on dobija jednu drugaiju, kvalitetniju dimenziju koja zatim ostvaruje blagotvorno dejstvo na jednu celovitu, integrisanu linost i njen ivot. Ova misaona konstrukcija okultizma ide dalje nastojei da ostvari bar delimino svestan upliv u nesvesno, i ne samo to, ve da i nesvesne sadraje koriguje i kontrolie bolje rei, manipulie sadrajima nesvesnog. Poreenje koje Elijade pravi izmeu joge i psihoanalize moe se proiriti i na sve spiritualne sisteme. Naime, on smatra daje joga uoila veliku ulogu podsvesti pre psihoanalize. Dinamika nesvesnog (Elijade koristi termin - podsvesnog) je prepreka koju jogin tei da savlada. Latentne predispozicije nesvesnog nastoje da se aktuelizuju i preu u stanje svesti. Nije redak sluaj da ljudi podsvesno ulau napor joga tehnikom iz straha da latentne predispozicije nee uspeti da se realizuju u svesti jer e biti unite-

i koji zapravo sadri arhetipove (kolektivno iskustvo celog ljudskog roda od poetka postojanja utisnuto u odreene forme opaanja i razumevanja koje se nasleuju). Nesvesni sadraji se mogu podeliti u tri grupe: temporalno sublimirane, tj. hotimine koji se mogu voljno prevesti u svesni nivo i reprodukovati (pamenje), zatim nesvesni sadraji koji se ne mogu voljno reprodukovati ve povremenim spontanim prodiranjem u svest postaju upoznati (kao npr. u snovima), i trei su sadraji potpuno nedostupni svesti. Ova trea grupa je hipotetina.

ne, jo u nesvesnom.136 Ako posmatramo ire, kao to je ve reeno, gotovo svi spiritualni sistemi "rade" upravo na tome. Konstrukt nesvesnog u oveku, spiritualni sistemi znai na izvestan nain reinterpretiraju. Polazei od velike uloge koju nesvesni sadraji imaju u koordinaciji naih svesnih aktivnosti, okultni sistemi nastoje da na "izvoru" u nesvesnom, okrenu tok u korist oveka. Izvesni nesvesni sadraji se ispoljavaju spontano, putem snova. To je osnovni materijal na kojem radi psihoanaliza, dok ostali sadraji nesvesnog ostaju nedokuivi. Upravo bi zadatak jednog spiritualca bio ne samo da ih spozna ve i da ta saznanja koristi u svakodnevnom ivotu. On to postie na razliite naine ali sutina gotovo svih je da upravo sebe dovede u stanje oputenosti (slino snu), koje nesvesno inae koristi kada eli da nam neto simboliki saopti. To je izmenjeno stanje svesti, ali stanje koje e on svesno kontrolisati nauivi odreene tehnike. Svaki put kada ulazi u izmenjeno stanje svesti, znai kada upranjava odreene tehnike koje zahtevaju potpuno oputanje i smirivanje tela, praktikant na izvestan nain simboliki "umire". To je najuoljivije u joga vebama i meditaciji kada jogin svoje telo dovodi u stanje (poloaj) potpune nepokretnosti zauzimajui odreene asane, on zatim menja uobiajeni tok disanja, od ritmizacije do potpunog naputanja daha, uspostavlja kontrolu nad mislima do nepokretnosti misli. Iako joga vebe predstavljaju anticipaciju smrti, kako Elijade kae, one su neto vie od puke pogrebne simbolike.137 Znai svako stanje izmenjene svesti mogue je tretirati kao simboliko umiranje i ponovno raanje. "Smrt za profanu ljudsku egzistenciju, novo raanje za transcendentni nainpostojanja". 138

U psihoanalizi se terapeut odnosi prema sadrajima nesvesnog pacijenta neutralno, uzdravajui se od kritika i moralnih ocena. Zadatak terapeuta je da "osvesti", otkrije, savlada otpor pacijenta prema tim sadrajima kako bi pacijent uspeo da sagleda sadraj sopstvenog nesvesnog i prihvati ponueno tumaenje. Uloga uitelja u nekim spiritualnim sistemima je identina ulozi psihoterapeuta. Meutim, u veini spiritualnih sistema uitelj samo obuava uenike koji e kasnije biti sopstveni psihoterapeuti. Poznato je da su ovu metodu samoanalize, uglavnom analize snova, koristili Frojd i Jung i doli do veoma znaajnih zakljuaka. Spiritualni sistemi obeavaju mnogo vie. Naime, ako je jedan praktikant u stanju da odreenim tehnikama ovlada ne samo boljim pamenjem snova, njihovom simbolinom analizom, ve i da konstruie san, zatim ga "narui", odnosno sugerie nesvesnom, moemo govoriti o okultnoj kontroli nesvesnog. To mogu biti, na primer, snovi koji e mu pruiti odgovore na odreena pitanja kao u tehnikama: kontrola snova, tehnika ae vode Silva metoda. Kontrola snova podrazumeva svesnost onog koji sanja o tome da sanja139 i njegovu voljnu kontrolu ponaanja i dogaaja. Mehanizam prema kojem funkcionie nesvesno, naravno nije poznat. Samim tim i mogunost njegove kontrole je hipotetina ali sa stanovita okultnih sistema ona se uzima kao znaajno postignue okultizma.140 Verovanje da se "istim" mislima moe uticati na tok dogadaja ili na druge ljude, bilo pozitivno bilo negativno, relikt je "magijskog miljenja". Kako bi psihoanalitiari rekli, radi se o Zanimljivo je uporediti sa zakljukom na osnovu terenskog isiinivanja snova kod nas, da je onaj koji sanja esto svestan u toku samog sna posledica koje moe da izazove odreeno ponaanje, tj. u sam iidraj sna koji je u toku, on unosi tumaenje. Radulovi L., San i rnrt, Etnoantropoloki problemi, br. 10,1995. 18. 140 U okviru Biharske kole joge, Svami Satjananda Sarasvati je razvio metod jogistikog treninga u snu - joga nidra.
139

136
137

Elijade, Joga ..., op. cit., 62-63. Ibid.

Elijade, Joga .., op. cit., 353.

138

regresiji sekundarnih procesa (miljenja, rasuivanja, odluivanja) na arhaini nivo miljenja. 141 Verovanje u mo rei i misli svojstveno je i naem narodu o emu svedoe brojni primeri u naoj narodnoj religiji (bajalice, crna i bela magija, "magino" ime itd.). Verovanje u mo misli u okultizmu meutim, ima svoju teorijsku kvazi-naunu potporu. Naime, rei i misli nemaju mo same po sebi, ve u zavisnosti od koliine pozitivne i negativne energije koja se u njih ugrauje. Na osnovu deskripcije se, dakle, moe zakljuiti da veina tehnika praktikovanih u okviru spiritualnih sistema ima magijske, mistine i psihoanalitike karakteristike. Magijske karakteristike se ogledaju u tome to se elje, ciljevi mentalno formuliu i vizueliziraju u posebnom stanju svesti nazvanom alfa stanje, koje zapravo predstavljamostizmeu svesnog i nesvesnog, Zabeleila sam ak i verovanje u "materijalizaciju" odreenih lica i objekata, ak i celog dogaaja vezanog za toliko eljene ciljeve. U nekim tehnikama uenici nastoje da sublimiranom energijom kreiraju ciljeve u nesvesnom a zatim ih ostvare. Mistine karakteristike se mogu odrediti upravo kao onaj momenat u kojem praktikant neposredno doivljava, (ako doivljava), susret i stapanje s boanskim. U tom smislu, mogue je govoriti o elementima religijskog misticizma u spiritualnim sitemimajer se ukida posrednik i "posveenik" moe sam doi do "Boga". Spiritualni sistemi kao i psihoanaliza ulaze u dubine ovekove psihe. Meutim, nude i neto vie, jedan metaforiki diskurs zaodenut kvazi-naunim okvirima, odgovor na ono to je tajanstveno u njemu samom njegovom poreklu, identitetu, sudbini uopte, njegovoj antropo-kosmikoj dimenziji. Spiritualne sisteme, odnosno, njihove tehnike i uenja, ono to okultisti zovu "podsvesnim opaanjem", mogue je posmatrati Renik psihoanalize. Trebjeanin ., op. cit., s. v. magijsko miIjenje; s. v. magija rei. Za Frojda je ovo, precenjivanje sopstvenih moi, jedan oblik intelektualnog narcizma.
141

kao neku vrstu simbohnih "opaanja" jedne posebne dimenzije stvarnosti koja se pretpostavlja a do koje se na uobiajen nain ne moe dopreti. Obino "neuhvatljiva" dimenzija ljudskog iskustva je u podjednakoj meri "u oveku" koji predstavlja mikrokosmos kao i u makrokosmosu. Nastojanjem da dopre do te metaforike sutine u sebi ovek zapravo nastoji da simboliki "opaa" makrokosmos koji je na isti nain struktuiran. Spiritualni kultovi u Beogradupredstavljajuoblikosavremenog okultizma i nain da se dokui, slino snovima i mitovima, sopstvenim moima, jednu inae neuhvatljivu i transparentnu dimenziju univerzuma.1 2 Apstraktnost okultizma za mnoge ostaje nedokuiva pa otuda i veliko nerazumevanje ne samo od strane "neupuenih", ve i onih koji sebe smatraju "posveenima" u okultno a vrsto veruju i shvataju ga samo doslovno. To potie otuda to su razliite interpretativne forme okultizma u okviru spiritualnih sistema esto rezultat teorijske razrade i osmiljavanja ali i prilagoavanja svojim potrebama i eljama grupe najzainteresovanijih spiritualaca (uitelja i uenika) - istraivanje je pokazalo da se uglavnom radi o fakultetski obrazovanim pojedincima ili veoma obrazovanim ali, bez formalnog vieg obrazovanja. Neki spiritualni sistemi, kao to se u deskripciji moglo videti, nastali su kao rezultat komunikacije uitelja sa viim nivoima kao npr. Ekskalibur, sistem Milovana Mie Jovanovia i Branka S. Markovia. "U skladu sa mojom karmom i predispozicijama do sada sam ostvario direktnu komunikaciju a preko nje stekao i specifine spoznaje u oblasti radiestezije; dobio sam neke tehnike energoterapije, tehnike uklanjanja negativnih entiteta, spoljanje i unutranje zatite, tehnike regresije, uz tehnike isceljivanja na astralnom nivou i duhovnog podizanja druge osobe," kae Branko S. Markovi.143
Ajra Progof, Jung, sinhronicitet i Ijudska sudbina, (neuzrone dimenzije Ijudskog postojanja, Beograd: Esotheria, 1994, 19.
143
142

Tajne, br. 4,1994, str. 36.

kole za duhovni razvoj u Beogradu su na najniem stepenu organizacije s malim brojem stalnih lanova mada neke od njih potiu od velikih organizacija u svetu. Duhovne kole su psiholoke grupe a spiritualne sisteme moemo tretirati kao psiholoke kultove. Slina tumaenja mogu se sresti i kod nekih naih uitelja spiritualnih sistema kao, na primer, . M. Slavinskog144 koji ih naziva "hermetiki kultovi" odnosno kultovi nesvesnog. S obzirom da se ne radi samo o linom, individualnom "otkriu" nesvesnog i pripisivanju velikog znaaja njegovom udelu u ivotu svakog pojedinca, ve upravo o nastojanju da se "otkriveno" nesvesno prevede u svesni nivo, znai, istovremeno se "otkriva" jedna kvalitetnija svest, kvalitetnije iskustvo aktuelnog psihikog ivota koje ima psiholoku funkciju, opravdano je vezivati ih za psiholoke kultove ili psiho-kultove. Deskripcija je pokazala da se radi o meditativnim neformalnim verskim grupama koje nisu vrsto organizovane i nemaju uobiajeni kruti sistem religijskih verovanja kao sekta ili crkva, pa se stoga adekvatnije mogu odrediti kao kultovi.145

5. Znaenja i funkcije spiritualnih sistema

Spiritualne sisteme je mogue posmatrati kao svojevrstan izraz komunikacije koja se ostvaruje na vie razliitih nivoa. Posmatrano u okviru okultnog "jezika" spiritualni sistemi nam govore o postojanju latentnih moi u oveku na osnovu kojih on, kao deo makrokosmosa, otkriva nepoznatu dimenziju mikrokosmosa tj. sebe samog. Otkrivi svoju unutranju strukturiranost on komunicira sa do tad nespoznatljivim sadrajima nesvesnog pri144

bliavajui se na taj nain ne samo sebi ve i kroz spoznaju sadraja kolektivno nesvesnog pribliavajui se krajnjoj stvarnosti koja se poima kao Kosmika inteligencija, Univerzalni razum, Bog. Tako spoznaje i nain na koji je strukturiran univerzum. Analogno alhemijskom procesu transformacije, preobraaja obinih metala u zlato, traganju za kamenom mudrosti i eliksirom ivota koji simbolino izraavaju elju za postizanjem besmrtnosti i spiritualni kultovi, na izvestan nain, sadre tehnike transformacije koje vode osveivanju nesvesnog u oveku.146 Materijal za obradu u ovom sluaju je duhovni nivo oveka koji se ubrzava i "kali" odreenim tehnikama da bi dostigao vrhunac duhovne evolucije147 potpuni preobraaj u boansko (sistemi drugog tipa). Tako su alhemijske premise ugraene u spiritualne sisteme, kao to je reeno drugog tipa, a najoiglednije su zapravo u nekim sistemima (odnosno njihovim tehnikama) prvog tipa kao to je Silva metod ili prelaznom sistemu kao to je Ekskalibur. Konkretno Ekskalibur preuzima alhemijsku formulu rastvaranja i stvaranja, kao formulu diskreiranja i kreiranja, svih moguih (i nemoguih) stanja. Sopstvenim radom, ali ovog puta na sebi, ovek nastoji odnosno eli da ubrza i menja ono to je priroda, da ukine vremensku dimenziju i postigne jednu atemporalnu egzistenciju. Kako kae M. Elijade alhemija je modernom oveku ostavila u naslee "svoju veru u transmutaciju Prirode i svoju tenju da zagospodari Vremenom".148 Savremeni "alhemiar" se okree upoznavanju samog sebe, otkrivanju onog to Paulo Koeljo zove "LinomLegendom", koja je u ovom sluaju vieznana. Jung je taj proces nazvao stazom indiviJung je u prouavanju alhemije naao istorijski duplikat svoje psihologije nesvesnog. 147 Ono to teozofija naziva psihikom evolucijom, Jung procesom individuacije a Joga hermetikim sistemom staza.
148

146

Beograd, 1976, 7.
45

Slavinski . M., Psihonauti unutranjih svetova, izdanje autora,

Socioloki leksikon, op. cit., s. v. kult.

Elijade M Kovai i alhemiari, Zagreb: GZH, 1982, 201.

duacije, ona podrazumeva individualni proces razvoja linosti koji vodi do samoostvarenja-dostizanja das selbst, (Jastvo, Sopstvo).1 Proces "rada na sebi" ide kroz sukobljavanje, preispitivanje sopstvenih sposobnosti, mana, nesklada izmedu usvojenih moralnih normi i svega negativnog: mrnje, zavisti, zla uopte. Ova faza procesa samorazvoja, u nekim spiritualnim kultovima, podrazumeva da uenik prihvati postojanje ovakvog dela svog bia i da ga posmatra s distance, da prevazie ovu unutranju borbu suprotnosti (kao u Jungovom procesu individuacije gde razlikuje sebe od arhetipa Senke-tamne strane linosti). U nekim sistemima se pak, direktno kao u alhemijskom procesu, rastvaraju nepoeljna stanja linosti i kreiraju eljena. Ovde se krug ponovo zatvara i dolazimo do ve pominjane ravnotee koja se uspostavlja spiritualnim razvojem, naime, do harmonije u sebi nakon to smo "uvideli", preradili sadraje nesvesnog, S obzirom da ego razvija snagu kojom ne dozvoljava da se nesvesni sadraji priblie svesti , razumljivo je to model idealne spiritualne staze zagovara "smrt ega," tj. "smrt" svih ego konstrukcija, odnosno, predstava, koje pojedinac ima o sebi. Ego je racionalan, on se rukovodi principima realnosti i nastoji da istovremeno obavi vie zadataka: da zadovolji elje i potrebe organizma, da organizuje i integrie psihike procese i tako doprinese integraciji linosti u jednu skladnu celinu. On je znai zaduen za formiranje jednog racionalistikog stava kojeg se treba osloboditi ako pojedinac eli da zapliva u okultne vode.151 Jung K. G., Lavirint u oveku, (Prilozi simbolici Jastva), op. cit., 111-129. 150 Geza Roheim, Magija i izofrenija, Zagreb: Avgust Cesarec, 1990, 419. 151 Podsetiu da i Jung govori o ljudima duhovnog i onima materijalistikog stava. Meutim, esto se iza ubeenog racionalizma (materijalizma) krije jedan religiozni temperament K. G. Jung, Lavirint u oveku, priredio Vladeta Jeroti, Beograd: ARS LIBRI, 1995, 135.
149

Okultni uvidi za mnoge nisu iste sluajnosti niti simboliki inovi komunikacije, ve trenutak u kojem postaju izuzetno osetljivi za nepoznate vibracije i komuniciraju sa Kosmikom inteligencijom. U nekim sluajevima veruje se da inteligentna vaseljena alje vibracije i bira svoje prijemnike. Tada se radi o iznenadnim, neoekivanimuvidima,152vidovitosti. Nadrugoj straniokultnimtehnikama "posveenik" nastoji da ostvari eljenu komunikaciju. Prevedeno na "jezik" religije,153 to je traganje za viim dimenzijama, za ukidanjem vremensko-prostornih granica i prelaskom u neke druge sfere, sfere "onostranog". Uputajui se u spiritualni razvoj ovek nastoji da prevazie onu "sudbinsku" ruzapetost izmeu elje za apsolutom i sopstvene ogranienosti. U psiholokom kodu, zapravo se radi samo o traganju za onim sadrajima koji su oduvek sakriveni u oveku (pretpostavka da se nalaze u arhetipovima hipotetikog, kolektivno nesvesnog). Spiritualni kultovi insistiraju na linom iskustvu i linom tlolaenju u kontakt s krajnjom stvarnou, znai bez posrednika. Stari zahtev iz hrama u Delfima "upoznaj samog sebe" izraava osnovnu tenju spiritualnih sistema. Naravno da duhovni sistemi nemaju monopol nad ovom sutinskom potrebom. U pitanju je samo drugaiji nain dolaenja do spoznaje. Naime, kao to je reeno, nema posrednika. Pojedinac je taj od kojeg zavisi da li e upomim radom na sebi uspeti da pree granice uobiajenog iskustva i zaviri u drugu stranu pojavnog. Jedan od "stubova" koji odraava razliite forme religije je eIja da se ukine najizvesniji dogaaj u ivotu - smrt. Hrianska religija ukida defmitivni kraj postojanja (smrt) i uvodi veru u proKao rezultat ovako ostvarene komunikacije pomenula sam pisanje po diktatu Kosmike inteligencije, Boga ali tu su i sve one informacije koje nam alje u presudnim momentima kako za pojedinca tako i za oveanstvo. 153 Bandi D op. cit., 7.
152

menu egzistencijalne ravni154, "ivot na onom svetu". Okultizam, naime, verovanje u mogunost stapanja s apsolutom, prelaenje prostornih i vremenskih granica nakon smrti koje obeava hrianska religija, doslovno postie za ivota. Uslov za bavljenje duhovnim razvojem je pre svega veoma jaka elja, daleko jaa volja i spremnost da se napuste sva predubeenja i (po)veruje, znai, potpuna otvorenost za nepoznato i numinozno. Opte je prihvaeno shvatanje da ivot modernog oveka u urbanoj sredini neminovno vodi do otuenosti, usamljenosti, psiholoke i socijalne nesigurnosti, hroninog nezadovoljstva, krize identiteta. Ljudi koji ne uspevaju da prevaziu ovakve uslove ivota neminovno zapadaju u psiholoke i socijalne krize. Spiritualni sistemi obeavaju univezalna reenja, nude odgovore na sva pitanja, te su veoma privlani, naroito u sredinama kao to je naa, u kojima zvanine institucije imaju veoma siromanu "ponudu". Pojedinac koji teko podnosi ne samo nedae koje ivot inae donosi, ve i nedae sveopte drutvene, ekonomske, politike krize u naoj zemlji postaje posebno prijemiv za sisteme koji e ga nauiti, na primer, tehnici nevezivanja za sadraje koji mu se nude u okruenju. Nakon svih dogaanja poslednjih godina, naroito u toku 1998. godine mnogi su bili u situaciji ne samo da se pitaju, ve i da osete da njihov ivot gubi ih je ve izgubio smisao. U poremeenom sistemu vrednosti i ivot postaje obezvreen. Spiritualni kultovi koji zadovolje potrebu za osmiljavanjem ivota ostvarili su svoju moda najznaajniju funkciju. Spiritualni sistemi su pre svega usmereni na pojedinca. "Raditi na sebi", sintagma tako esta u spiritualnim krugovima u Beogradu, govori da pojedinac sebe stavlja u prvi plan. Okree se ka unutranjosti svog bia, veruje da e razvijanjem sopstvenih latentnih sposobnosti uspeti da pomogne sebi. Nesiguran
154

pojedinac na razliite naine reava svoj psihiki problem. Jedan od naina je i "posveivanje" u neki spiritualni sistem, gde iskljuivo od njegovih sposobnosti, istrajnosti, vere i elje za postignuem zavisi da li e ostvariti ciljeve, samoisceljenje; koliko e napredovati na duhovnoj lestvici i da li e ostvariti onaj zamiljeni idealni kontakt samospoznaje i spoznaje Boga, Apsoluta, Kosmike inteligencije. Pod pretpostavkom da je ispunio postavljeni uslov sigurnost mu ulivaju i ostvareni rezultati. Kako objasniti veliki procenat delotvornosti, koji se pominje u okultnoj literaturi a ije sam potvrde nalazila u izjavama o iskustvu ispitanika u neoekivanom broju sluajeva?155 Veoma inspirativne ideje Junga o "arhetipu magijskog dejstva" navele su me na jedno mogue reenje. Naime, isticanje da samo uporni, istrajni dolaze do rezultata u svom spiritualnom razvoju i konkretnih rezultata samopomoi govori nam da je poIrebna velika motivisanost i vera u delotvornost takvih akcija. Ako uenik veruje da tehnike vode do zadovoljenja odreenih potreba i postizanja ciljeva, nada se uspehu, javljaju se obrasci verovanjakoje Jung naziva "arhetip magijskog dejstva" ili "arhetip uJung je pojam sinhroniciteta definisao u predgovoru engleskog i/danja verzije prevoda Ji inga (1950). Radi se, znai, o poklapanju deavanja dva odvojena zbivanja koja nisu meusobno uzrono pove/una. iako se deavaju istovremeno, ne deluju jedno na drugo, ipak su /naenjski povezana. Navedeno prema A. Progof, op. cit., 27. Mogua objanjenja teko bi se mogla dovesti na jedan nivo na kojem bi pretrpcla strogi sud nauke. Jung bi se verovatno okrenuo teoriji sinhroniciirlu koju je razradio u poslednjoj deceniji ivota. Naela sinhroniciteta Miiatrao je kljuem za intuitivnu mudrost ezoterikih tekstova i okulti/ma, naroito za tumaenje prirode ljudske sudbine. Pojam sinhronicilcta suprotan je naelu uzronosti. To je radna hipoteza po kojoj "poduilaranje zbivanja u prostoru i vremenu znai neto vie od puke sluajnosti, a to je osobita meuzavisnost objektivnih zbivanja izmeu sebe kao i sa subjektivnim (psihikim) stanjima jednog ili vie posmatraa".
155

njeno izdanje), Beograd: Biblioteka XX vek, 1997, 75 i dalje.

Bandi D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, (drugo dopu-

da"156 - veliko iekivanje kada ljudska bia intuitivno oseaju mo arhetipske snage da na taj anstvene naine utiu na ivot.157 Verovanje u takvu mo prosto opinjava oveka tako da on zamrzava svoju svest, to vodi dalje verovanjima velikog psihikog naboja koji su simbohki izraeni i u religijama i mitologijama mnogih naroda. injenica je da u izvesnim sluajevima spiritualni sistemi vode do ostvarenja odreenih ciljeva koje je pojedinac sebi postavio, to pospeuje verovanje u sopstvenu mo koje ga zatim vodi do uspostavljanja vee psihike sigurnosti. Sistemi ostvaruju eksplicitnu funkciju jer spiritualcu katkad pruaju mo(gu)(nost) da sam rei problem i stekne sigurnost. elja pojedinca da stvori organizovanu i celovitu sliku sveta (pre svega sebe u tom svetu) nagoni oveka da potrai neki alternativni oblik ivota koji e mu to pruiti. Eksplicitna funkcija koju proklamuju sistemi (proirenje podruja svesti, samospoznaja, samoisceljenje) moe biti pozitivna jer prua pojedincu smisao koji mu je nedostajao i mogunost da obogati svoj odnos ne samo prema sebi ve i prema svim segmentima ivota. U sluaju da pojedinac uspeno "primeni" svoje novo preobraeno stanje, svoje potencijale na svakodnevni ivot, to je videli smo i cilj savremenih spiritualnih sistema, svakako se moe govoriti o pozitivnoj funkciji. Nama mogu tehnike spiritualnih sistema izgledati nereahio. Meutim, ako se oni koji ih upranjavaju oseaju sigurnije, ispunjenije, lepe, znai da su ostvarile psiholoku funkciju. U sluaju da se zadovolji samo prividnim efektima koje pruaju neka meditativna iskustva: da se zadovolji samo rezultatima u postizanju bizarnih ciljeva158 ili u oseaju koji mu prua sama injeniArhetipovi nisu apstraktne univerzalne slike, ve manje delotvorni inioci koji dovode do procesa promene na dubljim psihikim nivoima. 157 Progof A., op. cit.,98. 158 Praktikanti Silva metoda npr. istiu da uspeno koriste tehniku tri prsta da bi stigao autobus (naroito u vreme trajka GSP-a).
156

ca da poseduje mo da diskreira i kreira realnost po svojoj volji, on svesno ili nesvesno falsifikuje stvarnost i ivi u jednoj idealizovanoj, moe se ak rei i iracionalnoj stvarnosti iz koje ne moe da prosuuje kritiki. U tom smislu, ovi sistemi su disfunkcionalni i za pojedinca i za drutvo. To se naroito odnosi na drugi tip spiritualnog uenika - laika, koji se najee povodi za efektnim rezultatima, razmee svojim moima i nastoji da u svemu bude in. Meu ispitanicima je bilo onih koji "nesebino" nude pomo kao specijalisti za razne oblasti, spremni da dijagnosticiraju zdravstveno i psihiko stanje, iscele po potrebi, "vide" budunost ili vas naue nekoj od efikasnih spiritualnih tehnika. Spiritualni kultovi ostvaruju razliite funkcije na nivou pojedinca i u zavisnosti od tipa uenika. Za spiritualnog uenika-laika (pomodni tip) eksplicitna funkcija nije doivljaj istinske samospoznaje ve da njega drugi ljudi doive kao nekog ko je ostvario samospoznaju. U tom smislu, opravdana bi bila analogija s tzv. obrednim vernicima. Njegov akcenat je na odreenom ponaanju koje je trenutno in. Moe se pretpostaviti da i uenik-laik polazi od istih potreba: za sigurnou, pripadnou, za reenjem konkretnih ivotnih problema ali kao to se povrno odnosi prema zahtevima za vebanjem i istinskim angaovanjem, tako se povrno zadovoljava samo prividnim efektima. Ovu povrnost mogue je pripisati ambivalentnom odnosu prema zahtevima i mogunostima spiritualnog razvoja. Njega privlai mogunost duhovnog preobraaja i samospoznaje, meutim, istovremeno osea kako strah od nepoznatog tako i strah od gubitka svog "ega". Privid moi za njega je dovoljan da mu obezbedi i prividni drutveni status. On moe ak biti teorijski potkovan a da je okultna iskustva doiveo samo preko identifikacije s posveenicima u okultnoj literaturi, a ne u praksi. Implicitna funkcija za uenika prvog tipa je drutveni status i identifikacija s grupom. Njemu je neophodno vezivanje za grupu, tj. neophodni su mu "drugi" koji bi potvrdili njegov status. Istovre-

meno potrebno mu je da se, usled nesposobnosti da stekne sopstveni identitet, vee za grupni identitet. Uenici "tragaoci" (II tip) i naroito "ostvareni" uenici (III tip) imaju potrebu za sopstvenom integracijom, te moemo govoriti o integrativnoj funkciji na nivou pojedinca. Kod njih najee ne postoji velika vezanost za spiritualnu grupu kao u prvom sluaju. Duhovne kole u svom promotivnom nastupu istiu univerzalnost i pristupanost sistema. Svi smo sazdani od istog "materijala" koji uz pomo duhovnog razvoja moemo da transformiemo po svojoj volji. To je i razumljivo s obzirom da duhovne kole vode pojedinci kojima je to, esto, jedini izvor prihoda. Osnovni motiv je da privuku to vei broj uenika, pored onog proklamovanog da pomognu ljudima. Meutim, u toku samog rada na duhovnom razvoju, meu najistrajnijim uenicima stvara se atmosfera odabranih jer su na duhovnoj lestvici odmakli od ljudi u svom okruenju. Na taj nain, "posveenici" u spiritualne sisteme-zadovoljavaju i potrebu za pripadnou "duhovnoj eliti". U sluajevima uenika koji ostaju na "stazi", znai, moemo govoriti i o jednoj ostvarenoj legitimacijskoj funkciji koja opravdava odreeni drutveni status i pripadnost eliti. esto pominjanu krizu identiteta mogue je posmatrati kao jedan od uzroka bega u "rad na sebi". Uopteno reeno kriza identiteta se manifestuje kao oteano snalaenje u svakodnevnom ivotu i nametanje identiteta koji bi u odgovoru na sutinsko pitanje "ta (ko) sam ja? sadrali negaciju. Takvi pojedinci obino znaju ta nisu ali ne i ko su zapravo. Potpuni preobraaj i samospoznaja koju obeavaju spiritualni sistemi je individualni doivljaj kojem tee pojedinci u elji da se izdvoje iz kolektiva, iz "sive mase" koja mu namee odreene uloge-identitete u kojima se osea kao u "tuoj koi". Postoje brojna tumaenja i definicije identiteta kao i ta se podrazumeva pod "krizom identiteta." Poznata studija Erika H. Eriksona, "Omladina, kriza identifikacija" bavi se upravo ovim

problemima. Svesno oseanje linog identiteta bazirano je na istovremenim opaanjima:l) percepcija samoistovetnosti i kontinuiteta ovekove egzistencije u vremenu i prostoru; 2) na opaanju injenice da drugi Ijudi priznaju ovu injenicu (ovekovu istovetnost i kontinuitet).159 Pojedinac koji je stekao sopstveni identitet ima doivljaj celovitosti, samosvojnosti bitnih osobina svoje linosti svojeg JA i njihovog kontinuiteta tokom vremena. Taj pojedinac je izgradio sopstveni pogled na svet i doao do odgovora na iskonska pitanja: "Ko sam ja?", "Odakle dolazim"?, "Kuda idem?" i "Kome pripadam"? On se znai, moe smatrati integrisanim. Proces traganja za identitetom je dugotrajan i praen krizama u raznim etapama razvoja. Kroz te etape pojedinac ima svesne i nesvesne doivljaje identiteta. Najsvesniji je identiteta u trenutku kada ga stie i upoznaje ili kada je na pragu krize u kojoj se javlja konfuzija identiteta.160 "Optimalni osjeaj identiteta se, s druge strane, doivljava prosto kao osjeanje psihodrutvenog blagostanja. Najoiglednije pratee okolnosti ovog osjeanja su osjeanje da ste kao kod kue u sopstvenom telu, osjeanje da "znate kuda idete", i unutarnje uvijerenje anticipiranog priznanja od strane onih do kojih vam je stalo".161 Pretpostavlja se da bi jedna osoba morala da proe pojedinane krize identiteta kao to su, na primer, kriza profesionalnog identiteta, do svoje 25-30 god. i da ostvari oekivanu reproduktivnu funkciju. Erikson govori o psiholokom moratorijumu u sluaju kad je zrela jedinka zaostala u psihosocijalnoj sposobnosti za intimnost i psihodrutvenoj spremnosti za postajanjem roditeljem. Uvodi se jedan period vremena koji ostavlja pojedincu da proe kroz ovu zakasnelu krizu. Naravno da tu postoje ne samo individualne ve i kulturne i drutvene razlike. Ovo "zakanjenje
159

160 161

Erikson K. H., Omladina, kriza, identifikacija, Titograd, 1976,42

Ibid., 139. Ibid., 139.

obavezaodraslih" zahteva odreenu selektivnu popustljivost drutva koje je razliito ne samo u razliitim drutvima, ve se moe vezati i za razliite vremenske periode u istom drutvu. Naime, kriterijum za "pogodno vreme" ili "krajnje vreme" za stupanje u brak je u naoj sredini doiveo promene pa sa stanovita opteprihvaenog miljenja danas, na primer, devojke preko 25 godina se vie ne procenjuju kao budue "baba devojke".162 Kompleksno pitanje "krize identiteta" e ovde biti delimino izloeno, u svom najoiglednijem ispoljavanju, kada je u pitanju naa sredina. Ovde se neu baviti statistikim analizama, zato to je dovoljno pomenuti opte poznate injenice da je u Beogradu veliki broj nezaposlenih upravo iz one populacije (u starosnoj dobi od 30 do 40 godina). Pomenula sam da se odatle "regrutuje" najvei broj "posveenih" u duhovni razvoj. Znai, oni koji bi po nekom idealnom modelu trebalo da budu blizu vrhunca svoje profesionalne karijere i produktivnosti. Zatim, u istoj populaciji zabrinjavajui je broj neudatih i neoenjenih, kao i onih koji nisu ostvarili emocionalnu vezu, mladih ljudi koji jo uvek ive sa svojim roditeljima. Veliki je broj i onih koji su ostvariii porodice ali nemaju reeno stambeno pitanje. Pogreno bi bilo generalizovati da se kod svih radi o krizi identiteta, meutim, ona je potencijalna. Kriza identiteta je kriza savremenog oveka. On tei da napravi radikalan iskorak ne samo u alternativni svet, kao to je pokazano, ve i u alternativni identitet. Na drugoj strani, mora se uzeti u obzir da lini razvoj nikada nije odvojen od drutvenih promena kao i od aktuelnih kriza u istorijskom razvoju. Sve to u jednoj YU-verziji dobija karakter hiperbohnosti. Pitanje koje se moe postaviti glasilo bi: Koliko je naa kriza identiteta specifina kad smo u situaciji da neprestano oseamo egzistencijalnu nesigurnost?
162 U pitanju je jedna namenska generalizacija. Naime, i ovaj kriterijum je i danas veoma razliit u naem drutvu i uslovljen je socijalnom i nacionalnom pripadnou, gradskom i seoskom sredinom itd.

Osoba koja nije integrisana, koja podlee razliitim "pospeivaima" krize identiteta u svom okruenju i u sebi, nije u stanju da izdri pritisak raznih ivotnih nedaa, osea hronino nezadovoljstvo koje se u najgorem sluaju manifestuje kao prezrenje prema samom sebi. Jedan od izlaza je potraga za alternativnim putevima163 ka identitetu, a jedan od tih puteva su zapravo spiritualni sistemi i tzv. "rad na sebi". Pojedinci koji se uputaju u spiritualnu evoluciju vremenom oseaju integrisanost koja moe biti stvarna ili prividna. U tom smislu moe se govoriti o integrativnoj funkciji spiritualnih sistema. Integrativna funkcija na nivou pojedinca se odnosi na uenike drugog i treeg tipa. Moe se pretpostaviti da je za uenike drugog tipa ona esto prividna dok bi za uenike treeg tipa trebalo da bude stvarna a integrisane linosti bi po idealnom modelu morali biti i sami uitelji. Isticanje ove pozitivne integrativne funkcije spiritualnih sistema ne iskljuuje nnogunost da u izvesnim sluajevima imaju i suprotan efekat - gubljenje identiteta i dezintegraciju pojedinca. Do ovakvog efekta obino dolazi ako su sistemi vrsto organizovani i ako iza proklamovanih ciljeva prikrivaju i neke ideoloke i ekstremne. U tom sluaju, pojedinac je podreen interesima grupe naroito voe, i usled potpune identifikacije s grupom gubi svoj identitet i preuzima tzv. grupni identitet, koji je u ovom sluaju, po miljenju mnogih negativan. Meutim, istraivanje je pokazalo da: spiritualni sistemi u Beogradu nisu koherentne grupe, veina uenika nakon zavrenog seminara ili kursa nastavlja samostalno bavljenje duhovnim razvojem tako da moemo govoriti o veoma malim grupama od 10 do 20 lanova. Da li se integrisani pojedinac odvaja od svoje zajednice? Da li vie integrisanih pojedinaca na ovaj nain moe da rezultira
163 Altemativni putevi su za mnoge i "beg" u alkoholizam, narkomaniju, kriminal, psihoze i drugo.

veom integracijom u porodici, u radnoj organizaciji, drutvu uopte? Idealni promotivni model nekih spiritualnih sistema kao, na primer, T. M. upravo zagovara tu mogunost. Tako bi vie pojedinaca koji meditiraju u jednoj sredini doveli do uspostavljanja boljih odnosa, veoj produktivnosti, uopte kruenju pozitivne energije koja ima blagotvoran upliv i na one koji ne meditiraju. Koliko su ovaj i slini modeli ostvareni u praksi, teko je utvrditi. Jedno budue istraivanje moglo bi se usmeriti ka kontinuiranom posmatranju uklapanja odreenih spiritualnih grupa i pojedinaca u njihovu socijalnu sredinu. Govorim o uklapanju jer veina tvrdi da je osetila izvesne promene i pozitivno dejstvo svojeg "rada na sebi". Njihova sredina, u sluaju da je upoznata s novim interesovanjima pojedinca odnosi se, prema njihovim reima, trojako: 1) nema stav o tome i ne menja svoj odnos prema "spiritualcima"; 2) uvia pozitivne promene i interesuje se za spiritualne sisteme; 3) osuuje ih kao ljude sklone "zaluivanju", "gubljenju vremena", "udne", pa ak i "nenormalne". Kakav je stav drutva prema spiritualnim sistemima? Opti utisak je da se radi o jednom odnosu namernog "neprimeivanja", koji podsea na odnos i stav izvesnih roditelja sina koji radi na svom spiritualnom razvoju: "Proi e ga, kao i sve ime se bavio pre toga". U tom smislu, na nivou drutva ovaj fenomen je, uslovno reeno, nefunkcionalan. Pored ve pomenute JAKl organizacije, neka sredstva javnog informisanja a naroito pojedini novinari preuzeli su ulogu "lovca na vetice", a priori procenjujui i sve duhovne kole kao destruktivne sekte.164 Napomenula sam da se radi o veoma Tretiraju ih kao "destruktivne" zbog jakog razomog delovanja na psihu ljudi, kako oni smatraju. Neki od tekstova koji se mogu sresti u naoj tampi: Turbo rajevi i nirvane, Duga, br. 1613,1995; Srbi protiv satane, Duga, br. 528, 1994; Bog kree preicom za Srbiju, "Duga", br. 1606, 1995; Feljton u dnevnom listu Glas, mart 1998. Svi uitelji duhov164

kompleksnom problemu koji zahteva organizovano sistematsko nauno istraivanje koje do sada, koliko je meni poznato, nije obavljeno.165 Pravoslavna crkva i JAKl organizacija se otvoreno "bore" protiv duhovnih kola apelujui na vlast da ih zabrani.166 Tako je s aspekta odreenih segmenata drutvenog sistema, svako ispoljavanje okultizma pa i ovo u spiritualnim sistemima, disfunkcionalno. Teza o mentalnom programiranju koje stvara veliku vezanost za ideologiju grupe postala je preovlaujua u javnom diskursu devedesetih godina. Osnovni zadatak JAKI organizacije je da obavlja neku vrstu uslovno reeno "Deprogramiranja" i vodi kampanju protiv sekti.167 Spiritualni sistemi se u izvesnim sluajevima mogu pokazati kao disfunkcionalni i za same pojedince. Idealni model za mnoge uenike je jo uvek Isusovo povlaenje ili Budin boravak pod bodhi drvetom. Povlaenje iz realnog svakodnevnog ivota praktikovano je ne samo u istonjakoj tradiciji ve i u zapadnom okultizmu: to su magijska povlaenja u kojima se nekoliko puta na dan rade magijske invokacije. Savremeni ovek se danas teko osami i u sopstvenom domu, tako da su ispitanici svesni nedostinosti ovog ideala. Iako spiritualni sistemi nastoje da duhovni razvoj usklade sa svakodnevnim ivotom, da bi osobe koje su na taj nain reile svoje probleme i dole do samospoznaje bolje "ftmkcionisale" i u socijalnoj sredini, mora se uzeti u obzir da je

nih kola s kojima sam razgovarala tvrde da ni jedan predstavnik JAKI organizacije nije doao da vidi ta oni to zapravo rade. 165 Smatram da tek na osnovu rezultata kompleksnog istraivanja zvanine institucije mogu da odrede repernu taku na kojoj, mogui, manipulativni pokuaji odreenih pojedinaca, "uitelja" i "gurua", postaju tetni i drutveno nepoeljni.
166

167

Beogradski dijalog, br. 2 , god II, 1998,47.

log, br. 2, god II mart 1998,41-43.

Srbi protiv satane, Duga, br. 528, jun 1994, 36; Beogradski dija-

to najee stvar individue i da ima suprotnih "postignua", ne uklapanja u socijalnu sredinu. Okrenutost pre svega "radu na sebi" moe da dovede do toga da se pojedinci ponaaju asocijalno kao da su izbaeni iz realnog vremenskog i prostornog koloseka, pojedinci koji stupaju u dobrovoljnu izolaciju. Ukoliko ta izolacija vodi do prekida emocionalnih veza s okolinom moe imati negativnu funkciju. Delimina izolacija iz profanog ivota prouzrokuje druge probleme u trenutku kada je osoba primorana da mu se vrati, to je est sluaj. ini mi se da je zaboravljena iskustvena injenica da se sam ivot esto pokae kao najbolji "sistem" za duhovni razvoj. Pojavljuju se novi problemi integracije tako "promenjene" osobe u svakodnevni ivot uz ponovno suoavanje sa nereenim problemima koji su najee samo prividno bili reeni otiskivanjem u duhovni razvoj. Na osnovu "svedoenja", moram priznati veoma malog broja ispitanika, moe se govoriti i o kontraproduktivnosti spiritualnih sistema u izvesnim sluajevima. Naime, nakon to odlue da napuste svoju spiritualnu stazu javljaju se suprotstavljene emocije i esto suoavanje s oseajem da su "izgubili najlepe godine ivota". O disfunkcionalnosti nekih spiritualnih sistema moemo govoriti i zbog toga to, iako teorijski tee da objedine i rade na svim aspektima fizikim, emocionalnim, duhovnim, intelektualnim, oni u praksi to ipak ne postiu. Duhovne kole i njihovi spiritualni sistemi mogu, u izvesnim sluajevima, imati i negativnu ulogu, jer vode do potpuno suprotnih efekata od proklamovanih: umesto u psihiku stabilnost u psihiku poremeenost, psihozu, asocijalno ponaanje, uopte psihiku dezintegraciju. Pitanje je, meutim, s koliko tanosti se moe tvrditi da su spiritualni kultovi uzrok. Niko ne uporeuje broj ovakvih sluajeva kod pripadnika drugih religija, pogotovo, pravoslavne religije. Veina psihologa se slae da tehnike koje se primenjuju u spiritualnim sistemima ne mogu da izazovu negativne efekte kod psihiki

zdravog pojedinca. Meutim, kako kau i sami uitelji, spiritualni sistemi su veoma privlani za psihiki nestabilne linosti, naroito za patoloke sluajeve, koji smatraju da e na taj nain doi do ozdravljenja. Pitanje je koliko su uitelji sposobni da takve prepoznaju i na vreme iskljue iz obuke? Istraivanja u drugim zemljama su pokazala da uenici spiritualnih kultova mogu da zapadnu i u stanje anksioznosti, najee ako su razapeti izmeu "starih i novih vrednosti, suprotnih tvrenja i sukobljenih lojalnosti".168 Barker upozorava na opasnosti diskursa kojim se lanstvo u novim religioznim pokretima i kultovima povezuje s naruavanjem mentalnog zdravlja. To se obino dogaa kada osobe govore o svojim religioznim iskustvima koja drugima izgledaju neverovatno. Meutim, istraivanja Medicinskog centra Univerziteta Kalifornije i istraivanja novih religioznih pokreta koje je preuzela holandska vlada pokazuju da oni nisu "stvarna pretnja javnom mentalnom zdravlju".169 Najei argument za osudu se vezuje za izmenjena stanja svesti koja mogu da dovedu do mentalnih oteenja. U tom smislu, veoma su vana istraivanja antropologa koja pokazuju da su razliite forme izmenjenih stanja svesti integrisana u verske institucije veine drutava ali da bi trebalo uzeti u obzir socijalna i kulturna tumaenja.170 Jedno je, na primer, objektivno stanje svesti kao to je trans u koje moe da zapadne pojedinac, a drugo uverenje po kojem je ono rezultat zaposednutosti zlim duhovima. Tumaenja i znaenja su socijalno i kulturno konstruisana te vode do razliitog tretmana pojedinaca koji imaju sposobnosti izazivanja izmenjenih stanja svesti.

168

Barker A Novi religiozni pokreti: praktian uvod, Ni: Zograf,

2004, 87. 169 Ibid., 84-76. 170 Videti: Bourguignon E., Cross-Cultural Perspectives on the Religious Uses of Altered States of Consciousness, Zaretsky & Leone, 1974, 230-231. Navedeno prema: Barker E op. cit., 41.

Spiritualni kultovi, dakle, obeavaju korenitu promenu linosti, ivota i reenja za ivotne nedae i probleme, meutim, oni esto vode samo do prividnog reenja problema. Problem se inae potiskuje ili se na izvestan nain negira (kao u sluaju Silva metoda i Ekskalibura koji nastoje da odreenim tehnikama diskreiraju problem), dok se suoavanje s problemom u stvari izbegava. Uenja nekih sistema (na primer, regresije) polaze od pretpostavke da je problem u oveku, da ga je on sam kreirao ili izazvao, ali ne realnim ponaanjem u realnim ivotnim situacijama, ve, na primer, ponaanjem u nekom od prethodnih ivota. Na taj nain se, zapravo, vri projekcija, u ovom sluaju u irealno vreme i irealan ivot. Psiholoka funkcija ovakvih projekcija poznata je u psihologiji i psihoanalizi, na taj nain ovek prividno razreava konflikt koji izaziva problem izbegavajui linu odgovornost a na drugoj strani, pripisujui sebi samom mo da se duhovno "samoisceli". Veina uenika naglaava da se radi o traganju za duhovnim iskustvima a ne religijskim, meutim, jedan broj je upravo pristupio nekom od spiritualnih kulto va nakon verskog doi vlj aj a, na primer, nekih "ivih" vizija. Povezanost s religijskim ciljevima esto se nalazi na nekim viim fazama traganja za spiritualnim razvojem kada pojedinac traga za znaenjima smisla ivota u svetu koji e biti mnogo bolji od postojeeg. Pol Hilas je upotrebio termin "samoreligija" za pokrete koji oliavaju vezu izmeu istraivanja bia i traganja za znaenjem.171 Istina, veina ne uoava religioznu prirodu spiritualnih kultova to se jasno potvruje u izjavama da im je prevashodni cilj da poboljaju sopstveni ivot, zdravlje, upoznaju sebe ili ostvare vei uspeh u postizanju svojih ciljeva. Heelas P., Californian Self-Religions and Socialising the Subjective, u: Barker E., Kingdoms of Heaven on Earth: New Religious Movements and Political Orders, Centre for the Study of Religion and Society, University of Kent at Canterbury, Pamphlet Library, No. 15, 1987, 69. Navedeno prema: Barker A., Novi religiozni op. cit., 48.
171

Zakljuak

Savremeni okultizam predstavlja sinkretizam tema istrgnutih iz religije, mitologije, naunih disciplina kao to su psihologija, fizika, medicina, filozofija, zatim parapsihologije, "graninih podruja nauke" inkorporiranih u jedan, uslovno reeno, okultni pogled na svet savremenog oveka koji je spreman da poveruje u sve to je tajanstveno, alternativno, novo i nedokuivo, sve ono to e mu omoguiti, makar i prividno, da prekorai granice uobiajenog iskustva i spozna nepojamno. Iako uitelji spiritualnih sistema nastoje da se oslobode etikete "okultno" ovaj termin je jo uvek najpogodniji da objedini ovo aroliko nastojanje savremenog oveka. Termin okultizam je i najadekvatniji stoga to obuhvata sinkretizam razliitih verovanja i prakse vezane za vidovitost, astrologiju, alhemiju, spiritualne sisteme, neopaganizam, amanizam, spiritizam koji su samo naizgled amili u undergroundu okultizma a sada izlaze u novom ruhu. U tom smislu, odgovarao bi i termin neokultizam ili modernije postokultizam. Edgar Moren s istom konotacijom opravdano to naziva "nova gnosa".1 Ona i sama obuhvata "enju za izgubljenom istinom, apokaliptino proroanstvo, nadanja u novi svet". Navedene sinkretistike teme, kako smatra Moren, "plivaju u moru religioznosti, tajanstva, rasplinutog misticizma, a zajednika im je crta da ne odvaja1

Moren E Duh vremena, knj. 2, Beograd: BIGZ, 1979,147.

ju subjekt od kosmosa".2 Novi oblici religijskog ivota poivaju na neokultizmu koji, na izvestan nain, predstavlja alternativnu kulturu koja se razvija i iri negde u "procepu izmeu visoke kulture i masovne kulture" zalazei na obe strane. Iako izvestan broj ispitanika nije znao ta se pod "Novim dobom"3 tano podrazumeva veina veruje u neminovnost radikalnih promena i mogunost da e se u novom milenijumu "ponovo roditi i novi ovek".4 Mit o "Novom dobu" istovremeno najavljuje dolazak mira, opteg blagostanja dok, na drugoj strani, proroci nagovetavaju smak sveta, apokaliptina vremena. Ispitanici su esto isticali da na predznake i jednog i drugog neprestano nailaze u svakodnevnim dogaanjima danas. U tom smislu, moe se govoriti i o primamljivosti okultnih fenomena kao jednom od naina da se prevazie sveopta napetost koju donosi ovaj zajedniki rite de passage. I ne samo to, okultni fenomeni, naroito spiritualni sistemi, su samo jedan od moguih odgovora na trend opte "globalizacije" i "univerzalizacije" modernog oveka. Oni sadre elemente jedne nove univerzalne religije koja, prema miljenju ispitanika, nije u koliziji s ve polbid., 146. Ovde se ne misli na religijski karakter pokreta "Novo doba" (The New Age) ve na doba Vodolije, novo doba koje je po nekim proraunima poelo 60-ih godina ili e poeti posle 2000. god. Postoji niz razliitih prorauna, videti: "Doba Vodolije", Tajne, br. 14, 1995. 4 Doba Vodolije, o emu je ve bilo rei, veruje se da donosi doba u kojem e pojave kao to su vidovitost, telepatija, neverbalna komunikacija, uopte komunikacija sa drugim svetovima biti normalna pojava dostupna svima. U prilog ovoj tezi pominju se upravo pojave o kojima se u ovoj knjizi govori, o sve eoj pojavi vidovitih ljudi, Ijudi koji su uspeli da latentne sposobnosti na razliite naine izvedu na povrinu. Kao to je reeno jo uvek se ne zna tano kada e ovo doba poeti, postoje razliite interpretacije ali uglavnom se vezuje za kraj prolog i poetak ovog milenijuma (period do 2010. godine).
3 2

stojeim, ali koja ne sadri obavezujue i striktno propisane rituale i svetkovine, niti je institucija ta koja ih okuplja i ujedinjuje ve, kao to je pomenuto, najrazliitija verovanja i diskursi. U tom smislu mnogi govore o nevidljivoj religiji ili kao Elijade o parareligiji. Smatra je posebno primamljivom zbog "unapreivanja na potovani poloaj", na taj nain to na primer, astrologija nudi povezanost s boanskim svetom i jednu od uloga u kosmikoj drami a, ujedno ne namee teke teoloke probleme.5 Vidovnjatvo u Beogradu, na izvestan nain, predstavlja kontinuitet tradicionalne vraarske prakse u Srbiji. Naravno, u skladu sa zahtevima vremena, proroci, ekstrasensi, vidovnjaci, bioenergetiari i mnogobrojni drugi, reinterpretiraju tradicionalnu praksu i verovanja, ali eklektiki kombinuju i druga znanja i umea. Spiritualni kultovi su jedan od vidova ispoljavanja savremenog okultizma koj i se ogleda u nainu da se dokui, slino snovima i mitovima, sopstvenim latentnim moima, jedna inae neuhvatljiva i transparentna dimenzija univerzuma, da spoznajom mikrokosmosa tj. sebe samog, ovek spozna makrokosmos. Najuoljivija religijska karakteristika kola za duhovni razvoj, na funkcionalnom nivou, je obuka uenika dabez posrednika, direktnim iskustvom, ukinu vremensko prostorne granice i dou u kontakt s viim duhovnim i boanskim sferama. Smatram da se oivljavanje okultnog moe posmatrati kao neosakralni pokret6 u savremenoj kulturi. Vidovnjatvo i spiritualni sistemi, odnosno, kole za duhovni razvoj dva su, naizgled, veoma razliita vida u kojima se ispoljava okultizam. Zapravo, radi se samo o razliitim nainima da se, aktiviranjem latentnih sposobnosti i moi preu granice ovostrane realnosti a zatim to iskustvo i saznanja iskoriste u svakodnevnom ivotu. Isti cilj pojedinac okrenut vidovnjatvu
5

Elijade M., Okultizam.... op. cit., 83.

Tiryakian E Toward the Sociology of Esotheric Culture, Ameri-

can Joumal of Sociology, vol. 78, n. 3. November 1972, 493.

postie preko posrednika vidovnjaka, dok u spiritualnim sistemima neposredno koristi odreene tehnike i razvija latentne sposobnosti. Uitelji sistema su samo duhovni "treneri". I klijenti vidovnjaka i uenici duhovnih kola "regrutuju" se iz iste starosne populacije, s istim ili slinim razlozima za okretanjem ka okultistikim reenjima. Uopteno reeno, uglavnom se radi o problemu koji nisu u mogunosti da razree samostalno. Naravno, ovakvom nainu razreenja problema pristupa samo ona kategorija ljudi koja je sklona da razliitim deavanjima u svom ivotu pripisuje religijska znaenja. Vidovnjastvo i spirituaini sistemi, posveeni pre svega pojedincu, predstavljaju jedan od pokuaja oveka da iznae alternativne puteve dolaenja do individualne, line sree. Bilo da nastoji da se oslobodi neizvesnosti tako to mu vidovnjak prorie sudbinu, bilo da sam koristei odreene tehnike kreira eljeno ili nastoji da doe do samospoznaje, presudna je ova psiholoka motivisanost utkana u elju da predvidi, donese adekvatne odluke, preuzme plodotvorne akcije i izbegne sluajnost. Okultizam u razliitim oblicima izraava simbohno negiranje prolosti i budunosti i istie sadanjost, trenutak u kojem bi trebalo ostvariti ljudsku sreu, iveti i disati "punim pluima", OVDE i SADA. 7 Na kraju ostaje otvoreno pitanje: kako je mogue da ono to se mnogima ini kao besmislica liena racionalnog i materijalnih dokaza poprimi takve razmere i postane deo kulture? Da li je oslabila zvanina religija, nada u nauku, strah od tehnolokog napretka? Jedno je sasvim sigurno, sredstva masovne komunikacije doprinela su da fenomen vidovnjatva postane predmet masovne potronje i iskoristila revitalizaciju "magijskog miljenja" za poveanje tiraa i popularnost. To je naroito karakteristino za zen-budizam odnosno za spiritualne sisteme koji su pod uticajem zen-budizma kao npr. sistemi . M. Slavinskog.
7

Ostaje, takoe, otvoreno i pitanje da li magijsko-religijski i spiritualni kultovi doprinose religijskom pluralizmu u Srbiji? Konstatovala sam da oni nemaju snagu na osnovu koje bi u konkurentskim odnosima s pravoslavnom religijom doveli do veih i znaajnijih promena u religijskom ivotu jer oficijelna religija ima religijski monopol. Medutim, istraivanje magijsko-religijskih i spiritualnih kultova je pokazalo da bi u savremenoj kulturi svakako trebalo razlikovati individualnu religioznost i subjektivni doivljaj religije od crkvenosti i institucionalne religije. Na drugoj strani u praksi se mogu nai primeri da one ne moraju biti u koliziji. Istraivanje je pokazalo da je religijski pluralizam, ma u kojem obliku i stepenu postojao u Srbiji, omoguio izbor izmeu razliitih alternativnih kultova a da, pri tome, jedan znaajan broj ispitanika ne naputa pravoslavlje ili bar mogunost da se konfesionalno opredeli za njega. Okultni fenomeni doivljavali su tokom svoje istorije trenutke ekspanzije, zatija i, kao u nae vreme, trenutke oivljavanja. Shodno ovekovoj prirodi da uvek tei za onim "izvan" i "posle", elji da prekorai granice uobiajenog iskustva, moe se pretpostaviti da e u manjoj ili veoj meri okultizam uvek postojati i da e se raati novi oblici religije. Vremenom su se promenile forme ispoljavanja okultizma i religije, "priroda" samih granica koje ovek treba da prevazie, kao i ciljevi kojima tei savremeni ovek. Potraga za smislom ivota u postmodernoj eri je sve vie socioloki, politiki i kulturni a ne istinski religijski fenomen. Pred naukom je da, upravo ono to joj je do skora izgledalo kao marginalno i plod sekularizacije, ili to joj sada izgleda kao revitalizacija religije (ali ne samo pravoslavlja), uini vanim predmetom istraivanja: nove oblike u tradicionalnim i novim religijama, karakteristike novih oblika religijskog ivota, rodni aspekt nove spiritualnosti i nlternativnih religija, religijsko iskustvo moderne i postmoder-

ne.8 Kako smatra Juki, "uostalom sva je religioznost postmoderne u znaku svetoga, ali jednako i njezina nekranska tradicija koja ide od egipatskog ozirizma, grkog orfizma, plotinizma, gnosticizma, hermetizma, okultizma, astrologije, alkemije i moderne magije preko teozofije, spiritizma i parapsihologije pa sve do New Agea".9

Literatura

Aidala A., Social change, gender roles, and new religious movements, u:
Sociological Analysis 46,1985.

Andrejevi S., Do nedokuivog, Beograd: Sfairos, 1997.

Bandi D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, II dopunjeno izdanje,

Beograd: Biblioteka XX vek, 1997. Bardon F., Inicijacija u hermetizam (kurs uputstava magijske teorije i prakse), Beograd: Esotheria, 1996. Barker A., Odlike novih religioznih pokreta, u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. orevi, Ni: JUNIR, 1998. Barker E., Religious movements: cult and anti-cult since Jonestown, Annual Revievv of Sociology 12. 1986. Bazala A., Tajanstvene pojave (okultizam), Zagreb, 1924.

Berger P. L., i Luckmann T., Socijalna konstrukcija zbilje, Zagreb: NaJournalforthe Scientific Study ofReligion, jun 1998, Vol. 37, Issue 2.
8

prijed, 1992. Bloch Jon P., Individualism and community in alternative spiritual magic,
Zrinak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Prav-

ni fakultet, 1999, 203. 9 Juki J., Znaenje pojma svetoga u savremenoj religiologiji, u:
Josipovi, M., Zovki, M. (prir. ) Crtajte granice ne precrtavajte Ijude,

Boli S., O "svakodnevici" razorenog drutva Srbije poetkom 90-ih iz socioloke perspektive u: Kulture u tranziciji (zbornik radova), Beograd, 1994. Bourdieu P., The genesis and structure of the religious field, Comparative Social Research 13, 1991.

Sarajevo-Bol: Vrhbosanska visoka teoloka kola, 1995, 420. Ovaj citat, iz teksta hrvatskog katolika laika i sociologa religije eljka Marduia (pseudonim Jakov Juki), navodim kao primer "irokih shvatanja" kakva se kod nas ne mogu nai u jednom teolokom asopisu.

Bulgakov S., Hrianstvo i ta jnerijanstvo, u: Vaskrsenje i reinkarnacija (problem besmrtnosti u Hrianstvu i okultizmu) Zbomik radova, Beograd: Logos, 1996.
Butler W. E., Kako se razvija vidovitost, Beograd, 1989.

Crowley A Astrologija, Beograd: Esotheria, 1990. Crowley A Knjiga zakona, Beograd: Esotheria, 1990. D'Andrade R. G., Sex Differences and Cultural Institutions, in The Development ofSexDijferences, (ed.) E. E. Maccoby. London: Tavistock, 1967. De Vaus D McAllister I Gender Differences in Religion: A Test of the
Structural Location Theory, American Sociological Review, Vol. 52,

I lubbard R Dianetics, the modern science of menthal health, New Era, Publications International NVVItd., 1993. Ilugh B. U Sacred Capital: Pierre Bourdieu and the Study of Religion,
Method and Theory in the Study of Religion 15, Koninklijke Brill

No. 4, Aug 1987.

Dirkem E Elementarni oblici religijskog ivota, Beograd: Prosveta, 1982. Dictionary ofthe occult supernatural, Underwood P. Fontana, London, 1978.

orevi J Zapadna tradicija nastavlja traganja, pogovor u: Lakroa M

NewAge: ideologija novog doba, Beograd: Clio, 2001.

NV, Leiden, 2003. Jumbor D Novi oblici (pseudo) religioznosti orijentalnog porijekla meu mladima, Pitanja br. 3/4 godina VI, 1984. Jung D. L i Grifit E. I Kultovi i vrbovanje lanstva, u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. orevi, Ni: JUNIR, 1998.
Jorgan M Drubena konstrukcija hierarhije med spoloma, Fakulteta za

ukiS.,On, OnaiMi: kraj srpskebajke,SamizdatFreeB92,Beograd 1999.

Dordevi T Zle oi u verovanju srpskog naroda, Beograd: Prosveta,

1985. urevi-Stojkovi B Lovci na due, izdanje autora, Beograd, 1997.

Elijade M Joga, besmrtnost i sloboda, Beograd: BIGZ, 1984. Elijade M Kovai i alkemiari, Zagreb: GZH, 1982. Elijade M Istorija-verovanja i religijskih ideja I, Beograd: Prosveta, 1991.

sociologijo, politine vede in novinarstvo, Ljubljana 1990. Juki J Znaenje pojma svetoga u savremenoj religiologiji, u: Josipovi,
M Zovki, M. (prir.) Crtajte granice ne precrtavajte Ijude, Saraje-

Elijade M Mefistofeles iAndrogin, aak: Gradac, 1996.

Elijade M Okultizam, magija ipomodne kulture, Zagreb: GZH, 1981.

Elijade M Traganje za "izvorima" religije, Kultura br. 65-66-67, Tematski broj "Religija, drutvo, kultura", Beograd, 1984.
Enciklopedija ivih religija, Beograd, 1990.

vo-Bol: Vrhbosanska visoka teoloka kola, 1995. Jung K. G ovek i njegovi simboli, Beograd: Narodna knjiga, 1996. Jung K. G Dinamika nesvesnog, Novi Sad: Matica srpska, 1996. Jung K. G Psihologija alhemije, Zagreb: Naprijed, 1984. Kazimirovi R, Tajanstvene pojave u naem narodu, Kremansko proroanstvo, Beograd, 1940. Kcller W Parapsiholokifenomeni, Zagreb: Prosvjeta, 1988.
Kevendi R Istorija magije, Beograd, 1979.

Enciklopedija novih religija, nove religije, sekte i alternativni duhovni pokreti, ur. Christopher Partridge, Zagreb: Naklada Ljevak, 2005. Feraroti F Religija i haos, masovno ubistvo "Hrama naroda", Kultura br. 65-67, Beograd, 1984.
Fortune D Praktini okultizam u svakodnevnom ivotu, Beograd, 1989.

Knjiga Tota, kratak esej o egipatskom Tarotu (Majstor Terion A. Krouli). Kuburi Z Verske zajednice u Srbiji i verska distanca, u: Religija i Tolerancija br. 5, Novi Sad: urnal centra za empirijska istraivanja religije, 2006.
I.eksikon stranih rei i izraza, M. Vujaklija, Beograd: Prosveta, 1972. Ijeksikon srpsko-hrvatskog knjievnog jezika, knj. IV. Matica srpska, No-

Giro P Semiologija, Beograd: Prosveta, XX vek, 1983. Grant K Magijski preporod, Beograd: Esotheria, 1997. Gray J. A Sex Differences in Emotional Behaviour in Mammals including Man Endocrine Basis, Acta Psychologica 35, 1971. Hamilton M Eating Ethically: 'Spiritual' and 'Quasi-religion' Aspects of
Vegetarianism, Journal of Contemporary Religion, Vol. 15,No. 1,2000. Hamilton M Sociologija religije: teorijski i uporedni pristup, Beograd:

vi Sad, 1971.
I -eroa-Guran A Religije pethistorije, Beograd, 1991.

Levi E Transcendentalna magija (doktrina i rituali vioske magije), Beograd: Esotheria, 1990. Li E Klod Levi-Stros, Beograd: Prosveta (XXvek), 1982. Li E Kultura i komunikacija, Beograd: Prosveta (XX vek), 1983.
Malinovski B Magija, nauka i religija, Prosveta, Beograd, 1971. Malinovski B Nauna teorija kulture, Beograd, 1970.

Clio, 2003.

Mandi M., Kljuevi Arkana, praktiniprirunikza Kroulijev Tarot, Beo-

grad: Esotheria, 1994. Marfi D., Mo podsvesti, Beograd, 1990. Maijanovi M., Okultizam i esoterija, Zagreb, 1921. Markovi N., Bioenergija mo iscelivanja, Beograd: Akvarijus, 1997. Mati P., Deda Miloje prorok iz Pomoravlja: Bie tumbanje po celom svetu, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: M&S, 1993. Mati P., Tajne proroka, Beograd: Dereta, 1987.
Meher Baba, Savrenstvo svesti (uvod i vodi za praktini misticizam i

Petrovi S Popularna psihologija, Sarajevo: Svetlost, 1992. Popadi D O mentalnom zdravlju naroda, u: Republika 233, Beograd, Progof A Sinhronicitet i Ijudska sudbina, Beograd: Esotheria, Atos, 1994. Radulovi L Crkveni rituali ivotnog ciklusa: krtenje i venanje, u: Etnografski institut SANU, Beograd 2002. Re A Folirajte se... okultizam, Beograd: Manana press, 1997.
Obiaji ivotnog ciklusa u gradskoj sredini, posebna izdanja knj. 48, 2000.

metode spiritualnog razvoja), sakupio i priredio Alen Koen iz radova Meher Babe, Beograd: Esotheria, 1994. Melton J. G., How new is new?: The flowering of the "new" religious consciousness since 1965, u: The Future of theNew Religious Movements,

Redklif-Braun R Struktura ifunkcija u primitivnom drutvu, Beograd:

(eds.) D. G. Bromley, P. Hammond, Macon, GA: Mercer University Press, 1987,47-48. Mewrton R., O teorijskoj sociologiji, CDD Savez Socijalistike omladine Hrvatske, Zagreb, 1979. Mili V Socioloki metod, Beograd: Nolit, 1979.
Milievi M. ., ivot Srba seljaka, Beograd: Prosveta, 1984. Moren E., ovek i smrt, Beograd, 1967.

Prosveta, XX vek, 1982. Regardije I Drvo ivota (studija o magiji), Beograd: Esotheria, 1997. Rhine J. B Novi svijet duha, Zagreb: Prosvjeta i Globus, 1989. Richardson J. T Studies of Conversion: Secularization or Re-enchantment, u: P. E. Hammond (ed.) The Sacred in a SecularAge, Berkeley: University of California Press., 1985. RonovV. E Proroci i udotvorci, Novi Beograd: Grafopublik, 1990. Ryzl M Parapsihologija, Zagreb: Prosvjeta, 1981. Seme kosmikog znanja I i II- Hristove poruke, zapisivali M. Jovanovi i M. Reji, Struna knjiga, Beograd, 1993. Silva H.,Mil F Silva metodkontrole uma, izdava Silva metod, Beograd, 1994. Simi B Zvezdano oko, Izdanje autora, Beograd, 1994. Slavinski . M Psihonauti unutranjih svetova, izdanje autora, Beograd, 1976. Slavujevi Z Biblijska koncepcija propagande, Povod, Beograd, 1993. Snow D. A Machalek R The Sociology of Conversion, Annual Review
ofSociology 10, 1984.

Salihovi E Staza gnostike svetlosti, Beograd: Esotheria, 1994.

Moren E Duh vremena, knj. 2, Beograd: BIGZ,1979.

Mos M Sociologija i antropologija, Beograd: Prosveta (XX vek), 1982.

Ontoloke prie sa putovanja u onostrano, zapisivai Marija Reji i Mi-

lovan Jovanovi, Beograd, 1995. Palmer S Womens 'Cocoon Work' in New Religious movements: Sexual experimentation and feminine rites of passage, u: Journal for
the Scientific Study ofReligion, dec. 1993, Vol. 32, Issue 4. Parnof J Luciferov presto, ogledi o magiji i okultizmu, Beograd: Novo

delo, 1988.
Pavievi V Sociologija religije, sa elementima filozofije religije, Beo-

grad: BIGZ, 1988. Pekard V., Industrija svesti skriveni ubeivai sedma sila, Beograd, 1967.
Perica V Balkanski idoli: religija i nacionalizam u balkanskim drava-

Srpski mitoloki renik, . Kulii, P. . Petrovi, N. Panteli, Beograd: Nolit, 1970.

Stankovi P Boanstvena medicina, Beograd, 1990.

ma II, Beograd: Biblioteka XX vek, Knjiara Krug, 2006.

Petrovi P Okultistika enciklopedija (sve tajne nauke), Beograd, s. a.

Stark R Bejnbrid V. S O crkvama, sektama i kultovima: uvodni pojmovi za jednu teoriju verskih pokreta, u: Proroci, "nove istine", sekte i kultovi (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), priredio D. B. orevi, Ni: JUNIR, 1998.

Literatura

Stark R Reconceptualizing religion, magic, and science, Review ofReligious Research, 2001.

Stojkovi B., igosanje verskih sekti, moralna panika i mediji, u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. orevi, Ni: JUNIR, 1998. Stoun R. B., Hose Silva biografija (ovek koji je otkrio tajne ljudskog uma), izdava Silva metod, Beograd, 1995. Straus R., Religious Conversion as a Personal and Collective Accomplishment, Sociological Analysis 40,2. 1979.

York M., New Age Commodification and Appropriation of Spirituality, Journal of Contemporary Religion, Vol. 16, No. 3, 2001. Zeevi S., Mitska bia srpskih predanja, Beograd, 1980. Zrinak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Pravni fakultet, 1999. ., u , 2001.

Suboti V Tri predavanja, Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka u Beogradu, Beograd, 1905. Suziedelis A. and R. H. Potvin, Sex Differences in Factors Affecting Religiousness Among Catholic Adolescents, Journal for the Scientific
Study ofReligion 20,1981.

Dnevna i periodina tampa, asopisi

kori S., arena igra senki, izdanje autora, Beograd, 1996. unji ., Religija I, Pojam, struktura, funkcije, Beograd: igoja tampa, 1998,56. Tak M., Kako biramo (studija o ponaanju potroaa), Beograd: Nolit, 1979. Thompson E. H. Jr., Beneath the Status Characteristic: Gender Variations
in Religiousness, Journalfor the Scientific Study ofReligion 7,1991.

Tiryakian E. A., Toward the Sociology og Esotheric Culture, American

Journal of Sociology, vol. 78, n. 3, November 1972.

Todorovi T., Vidovnjaci, Kragujevac, 1993.

Tokaijev S. A., Rani oblici religije i njihov razvoj, Sarajevo, 1978.

Trebjeanin ., Politika i dua, psihopatologija nesvakidanjeg ivota, Beograd, 1995. Vilson K., Okultizam, Beograd: Ateneum, 1997.
Votson L., Iza super prirode (novi nauni pogled na natprirodno), Beo-

grad, 1996. Warburg M., P. Luchau, P. B. Andersen, "Gender, Profession, and NonConformal Religiosity", Journal of Contemporary Religion, Col. 14,

"Beogradski dijalog", br. 1, 2 Beograd, 1997, 1998. "Dosije X", br. 31, god. 11,15. oktobar 1998. "Duga", br. 528 (1994), 1606 (1995. ), 1616,1618. (1995). "Metro", 27. decembar 1944. Beograd. "Nedeljni telegraf' br. 312, Beograd, 1997. "Novo sunce" (1905) br. 25, Zagreb. "Svet", 27. april 1998. Beograd. "Telegraf' 1 feb. 1995, 28. dec. 1944. Beograd. "Teozofija" (1927) br. 1,4,6, (1929) br. 3-4, (1932) b. b, (1937) 1-6, Zagreb. "Tajne" za 1990/91, '94/95, '96., Beograd. "Tree oko" za 1990/96/97/98. Beograd. "TV Revija", br. 1468. Beograd, april 1995. "Veiti fenomeni", br. 1,2., Beograd, 1998. "Vidovnjak", br. 2, BISI, Beograd, 1994. "Vreme", 12 maj 1929,15. maj 1929. "Horoskop", br. 81, god. VH, 1998., Beograd. "Upoznaj sebe" god. 111(1933) 1-12. "Zona sumraka", brojevi za 1997,1998., Beograd. "ivot" (1936).

No. 2, 1999. Yinger M., Religion, Society and the Individual, New York: Macmillan, 1957, 9; Yinger M., The Scientific Study of religion, London: Routledge.

Sadraj

PREDGOVOR UVOD 1. Empirijsko istraivanje 1. 1. O motivima 1.2.0 etnografskoj evidenciji i grai 1.3.0 terminologiji i definisanju pojmova 2.0 teorijskom okviru i pristupima I I Z I S T O R I J E OKULTIZMA 1 .Kratak pregled istorijskog razvoja 1.1 .Okultizam u svetu 1,2.Domai okultizam I I R E L I G U S K O - M A G U S K I K U L T VIDOVNJATVA l.Vidovnjatvo u Beogradu: od vraare do ekstrasensa 1.1. "Lina karta" vidovnj aka 1.2. Kako se postaje vidovnjak 1.3. Tehnike 1.4. Praksa 1.5. Crna magija 2.Medijska promocija vidovnjaka 3.Formalne karakteristike savremenog vidovnjatva 4.Znaenja i funkcije savremenog vidovnjatva 5.Politika upotreba alternativnih religijskih verovanja prakse

5 7 7 7 12 16 26 41 41 41 58 69 69 72 75 76 78 80 97 109 116 143

III SPIRITUALNIKULTOVI 1 .Spiritualni kultovi u Beogradu: laboratorije sopstvenog ivota ...., l.l.Osnovne karakteristike 1.2.Uitel j 1.3.Ueni k 1.4.0dnos uenik-uitelj 1.5.Rad kole 1.6.Inicijacija 1.7.Spiritualne tehnike 1.8.Spiritualni kultovi 1.8.1. Joga 1.8.2.Spiritualni sistemi ivorada M. Slavinskog ... 1.8.3.Silva metod - kontrole uma 1.8.4.Regresija u prole ivote 1.8.5.Spiritualni sistem Milovana Mie Jovanovia.. 1.8.6.Sistemi Slobodana Vekia 1.8.7.Tarot 2.Etnografija neuobiajenog 3.Etnografija roda u spiritualnim kultovima 4.Formalne karakteristike spiritualnih sistema 5.Znaenja i funkcije spiritualnih sistema Zakijuak Literatura Prilozi

155 155 157 163 165 168 169 172 174 184 184 187 196 203 206 207 210 214 222 232 242 259 265 273 Izdava: "Srpski genealoki centar", Radnika 50, Beograd. Za izdavaa: Filip Nikanovi. Urednik: Miroslav Nikanovi. Lektor i korektor: Slobodanka Markovi. Saradnik na bibliografiji: Biljana Vukovi-Milenkovi. Korice: Duan urica. tampa: igoja tampa, Beograd. Tira: 500 primeraka. Beograd 2007.

133.3/.4(497.)" 1994/1997" : 39 Okultizam ovde i sada : magija, religija i pomodni kultovi u Beogradu / Lidija Radulovi, - Beograd : Srpski genealoki centar : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2007 (Beograd : igoja tampa). 284 str. : ilustr.; 17 cm.- (Etnoloka biblioteka / [Srpski genealoki centar] ; knj. 29) Tira 500,- Napomene i bibliografske reference uz tekst, - Bibliografija: str. 265-270. ISBN 978-86-83679-38-6 (SGC) a) b) - - - 1994-1997 COBTSS.SR-JD 143768844