Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Predmet:

Metodologija nauno-istraivakog rada

Tema: Istorijska i statisticka metoda u istrazivanju veze tehnoloskih parkova i tehnoloskog razvoja Srbije

Predmetni nastavnik:

Student: Lakicevic M.Stojan

Prof. Dr ivoslav Adamovi Zrenjanin, 2012.

industrijsko inenjerstvo- master

PREDGOVOR ............................................................................................ .... str. 3 1. UVOD ...................................................................................................... .. str. 3 2. METODOLOKI KONCEPT ....................................................................... str. 4 2.1. Istorijska metoda ..................................................................................... str. 4 2.1.1. Prikupljanje istorijskih izvora .................................................................. str.6 2.1.2. Obrada i kritika analiza izvora ............................................................. str. 8 2.1.3. Sinteza istorijskih injenica ................................................................. str. 11 2.2. Statistika metoda ..................................................................................str. 12 3. ISTRAIVANJA ..........................................................................................
str.

13

3.1. Prikupljanje podataka ..............................................................................str. 13 4. REZULTATI ISTRAIVANJA

.......................................................................str. 15 4.1. Tabelarno i grafiko predstavljanje podataka .........................................str. 15 4.2. Statistika analiza ..................................................................................str. 19 4.3. Diskusija rezultata statistike analize, izvoenje zakljuaka i pravljenje hipoteza o zakonitostima ........................................................................str. 20 4.4. Znaaj i nedostaci statistike metode

.................................................... str. 21 5. ZAKLJUAK .............................................................................................

str.

23

5.1.

veza

istorijske

statistike

metode ........................................................ str. 23 6. BIBLIOGRAFIJA

....................................................................................... str. 24

1.Uvod U ovom radu izvrsena je analiza i veza tj povezanost naucno tehnoloskih parkova u Srbiji sa tehnoloskim razvojem,u smislu doprinosa koji tenholoski parkovi imaju. Meunarodna asocijacija tehnolokih parkova (IASP) sa seditem u Malagi (panija) definisala je: Tehnoloki park je organizacija upravljana od specijalizovanih profesionalaca ciji je osnovni cilj da poveaju blagostanje zajednice promoviui
3

kulturu inovativnosti i konkurentnosti udruenih preduzetnika i univerziteta/istraivakih institucija. U Tehnolokom parku se okupljenim firmama nudi veliki spektar usluga, koje im donose vane prednosti u odnosu na konkurenciju. iri smisao rada ovih parkova u svetu i kod nas je reindustrijalizacija, regionalni razvoj i stvaranje sinergije. Nauno-tehnoloki parkovi ( NT parkovi ) su vrsta industrijskog parka. Oni predstavljaju aglomeraciju malih i srednjih preduzea ( MSP ) u domenu visokih tehnologija, definisanih prema OECD-u kao preduzea koja u istraivanje i razvoj ulau vie od 8% svojih rashoda. Ova preduzea su povezana sa obrazovnim i istraivakim institucijama, koje obezbeuju infrastrukturu i usluge za aktivnosti, okupljenih MSP, pre svega nekretnine i poslovni prostor, olakavaju proces transfera tehnologije.

Cilj ovog rada je da iz pomoc istorijske i statisticke metode dokaze vezu izmedju naucno tehnoloskih parkova i tehnoloskog razvoja Srbije.

2.METODOLOSKI KONCEPT 2.1.Problem istrazivanja Uocavanje veze izmedju naucno tehnoloskih parkova i funkcije koji oni ostvaruju u cilju tehnoloskog napretka
4

Srbije,predstavlja istrazivacki problem koji moze biti visestruko sagledan i moze se razmotriti sa razlicitih stanovista. Predmet istazivanja je na koji nacin naucno tehnoloski parkovi funkcionisu i koji su to razvojni indikatori koji jasno definisu ulogu naucno tehnoloskih parkova u Srbiji. Cilj istrazivanja treba traziti u nastojanju da se utvrdi neophodnost izgradnje naucno tehnoloskih parkova u Srbiji,i dokazivanje da je njihova uloga u tehnoloskom razvoju Srbije kljucna. U nauno-istraivakom radu moemo primenjivati razne metode, da bi smo doli do nekih novih saznanja i zakljuaka. Za ovu problematiku koristiemo istorijsku i statistiku metodu. Hipoteza: Petpostavlja se da naucno tehnoloski parkovi uticu na tehnoloski razvoj regiona u kojima su izgradjeni.

2.2 Istorijska metoda

Danas postoji preko 900 razliitih modela biznis i tehnolokih parkova u Evropskoj Uniji, a u zemljama u tranziciji oko 250. Prvi poslovni inkubatori u zemjama u tranziciji otvoreni su 1990. u Poljskoj i ekoj. Najei tipovi inkubatora osnovani u ovim zemljama su klasini poslovni inkubatori, naunotehnoloki parkovi u kojima se, pored konsultanskih usluga, organizuje razvoj novih proizvoda i novih tehnologija, formiranje i inkubacija novih malih i srednjih preduzea. Do 2002. u Poljskoj formirano 60 inkubatora,Madjarskoj 35 (prvi osnovan 1991.), ekoj 20, Slovakoj, Hrvatskoj i Sloveniji po 11, Bugarskoj i Makedoniji po 8. Do 2003. u Rusiji je formirano 65 inkubatora. Nauno tehnoloki parkovi se smatraju posebno privlanim u zemljama u tranziciji, poto pomau pri smanjivanju barijera za poslovanje, udruivanjem know-how i smanjivanjem fiksnih trokova. Projekti NTP a u zemljama u tranziciji, suoavaju se sa daleko ozbiljnijim problemima od onih pred kojima su se nali slini projekti u razvijenim industrijskim zemljama sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Primetan je nedostatak iskustva i strunog znanja neophodnog za uspostavljanje i upravljanje NT parkovima. Osim toga, kanali komunikacije su fragmentisani, a vei deo tehnike pomoi koji se nudi lokalnim preduzetnicima usmeren je na konkretne i pojedinane projekte. U zemljama u tranziciji proces restrukturiranja i reorganizacije javnih preduzea usmeren je na efikasnije i efektivnije poslovanje preduzea, i preusmeravanje vikova zaposlenih radnika iz javnog u privatni sektor. U procesu restrukturiranja javlja se viak poslovnog prostora,opreme i kvalifikovane radne snage koji pruaju osnov za osnivanje i rad NTP-a na osnovu preduzetnikih ideja otputenih radika. NT parkovi tako postaju efikasno sredstvo za reavanje problema vikova zaposlenih i osnovni vid

suzbijanja nezaposlenosti i poveanja zaposlenosti u zemljama u tranziciji, i u Republici Srbiji. Istorijske nauke se uglavnom slue podacima koji su nastali nezavisno od kasnijeg istorijskog istaivanja.2 Saznanje o prolosti pojavljuje se u nauci u tri oblika:

kao rezultat napora da se utvrdi injenino stanje o stvarnom toku nekih istorijskih zbivanja,kako se neto stvarno desilo kao odreivanje odnosa izmeu svesti o istorijskoj situaciji koja se razvila u odreenoj oblasti kulturnog stvaralatva (umetnosti, religiji, filozofiji, nauci) i stvarnog istorijskog stanja. Ovo ima veoma veliki znaaj za nauno prouavanje prolosti jer osim saznanja o prirodnim uslovima u kojima su se odigrali neki dogaaji i materijalne kulture,ostala saznanja o prolosti su mogua samo posredstvom svesti koja je o njoj postojala dok je to bila iva drutvena stvarnost nauku ne ineteresuje prolost kao neto prolo i mrtvo, nego kao aktivni sadraj kasnijih istorijskih stanja istoriar postavlja pitanja prolosti da bi dobio odgovor za sadanjost. Samo tako ima smisla govoriti o ivoj prolosti nauke... (unji, 2002)
3

Istorijska metoda ima za cilj da izvri podelu po sadrini, problematici, vremensku ili teritorijalnu podelu.

Najvanija je vremenska podela periodizacija4 njegov smisao. Pri tome treba potovati odreena naela:

jer

promene koje se odigravaju u toku vremena otkrivaju razvoj i

podela treba da bude zasnovana na injenicama ili shvatanjima vremena koje se prouava, a odabrane granice treba da predstavljaju neku prekretnicu u istorijskom razvoju (npr. podela istorije gradova na preindustrijsku i posleindustrijsku) svaki period treba da bude zaokruena celina koja se jasno odvaja od prethodnih i kasnijih perioda naelo po kome se vri podela mora da bude jedinstveno i dosledno primenjivano.

Istorijska metoda obuhvata sledee faze: 1. pronalaenje (prikupljanje) izvora 2. obradu i kritiku analizu izvora i 3. sintezu dobijenih rezultata odnosno istorijskih injenica 2.1.1. Prikupljanje istorijskih podataka

ta je istorijski izvor? Svaki proizvod neke prole delatnosti i svako neposredno ili posredno svedoanstvo o toj delatnosti mogu biti istorijski izvori. (Mili, 1978) Istorijske izvore najoptije moemo podeliti u etiri grupe:5
8

materijalni ostaci ljudske delatnosti (orua za rad i transportna oruje...) sredstva, objekti za stanovanje, putevi, komunalni ureaji, nametaj, odea, obua, nakit, novac, pisani izvori ugovori, naredbe, izvetaji, poreske knjige, zatim knjievnost, nauna literatura, tampa i dr. likovni izvori obuhvataju likovne proizvode bez obzira na njihovu umetniku vrednost i fotografiju zvuni izvori muzika i zvuni snimci nekog istorijskog dogaaja

Radi prikupljanja, tumaenja i sreivanja naunih izvora razvio se itav niz pomonih istorijskih nauka (arheologija, diplomatika, heraldika, epigrafija,...) Pisani izvori su od presudnog znaaja za prouavanje istorije jer se pomou njih mogu ouvati bogatija obavetenja o prolosti nago samo putem materijalnih ostataka ili usmene tradicije. Zbog toga se metodi istorijske kritike i korienja izvora odnose prvenstveno na pisane izvore. Druga veoma znaajna podela je epistemioloka podela pisanih izvora na primarne ili neposredne i sekundarne ili posredne. Primarni izvori su svedoanstva neposrednih uesnika ili oevidaca odreenih dogaaja ili iskustvenih pojava. Sekundarni izvori su oni koji nisu nastali na osnovu neposrednog opaanja ili doivljavanja njihovih autora, nego putem obavetenja koja su dobijena od drugih lica.
9

Pored prethodne dve podele, istorijski izvori se mogu klasifikovati i prema njihovoj prvobitnoj drutvenoj funkciji6 tj. zbog ega je nastao dokument koji se kasnije koristi kao izvor. Moe se rei da je ova klasifikacija znaajnija i pouzdanija od prethodne dve podele. Tako se izvori dele na sledee grupe:

izvori koji su nastali u toku drutvenog ivota,usled

donoenja nekog zakona, propisa i sl. 2.1.2. Obrada i kriticka analiza Kao to je ve reeno istorija prouava drutvo

posredno,preko istorijskih izvora. Zato je kritika analiza izvornih obavetenja naophodna i mnogo sloenija nego u istraivanju savremenih pojava.

Kritika analiza istorijskih izvora deli se na dva dela:

(a) spoljanju

kritiku, iji je cilj da utvrdi poreklo i

autentinost izvora (u kakvom je stanju tekst izvora, blii podaci o autoru, vremenu i mestu nastanka)
(b) unutranju

kritiku, koja ispituje verodostojnost i

tanost podataka koje sadri, moe li se i u kolikoj meri pokloniti poverenje izvoru.

10

Prvi korak u kritikoj analizi izvora je tumaenje njihovog stvarnog prvobitnog smisla. Usled viestrukog znaenja pojedinih izraza ili menjanja njihovog znaenja u toku vremena dolazi do razliitog tumaenja pojedinih tekstova, razliitog tumaenja opteg smisla izvora, pa i istorijskog perioda u celini. Tumaenje izvornog smisla istorijskih izvora naziva se hermeneutikom ili egzegezom. Naunik koji tumai izvore pored toga to mora da poznaje jezik odreenog vremena mora da poznaje i opte prilike,kulturu i drutvenu delatnost vremena na koje se izvor odnosi. To je naroito bitno u sluaju kada pisac ne moe ili nee da izrazi jasno svoj stav, ve se slui aluzijama koje mogu ostati potpuno nerazjanjene ako se ne poznaju dovoljno dogaaji odreenog perioda.

Spoljanja kritika izvora ima zadatak da uspostavi izvor u njegovom prvobitnom obliku ili da mu se to vie priblii i da utvrdi poreklo izvora. Reavanje ovih zadataka je vrlo znaajno za otkrivanje falsifikovanih dokumenata. Falsifikati istorijskih dokumenata nastajali s ciljem da se ostvare neki savremeni interesi (religijski, politiki, trgovaki ili neki drugi). Falsifikati nisu uvek potpuno novi izmiljeni dokumenti, oni se javljaju i kao interpolacija (u originalni tekst ubacuju se novi stavovi koji u potpunosti menjaju smisao dokumenta), ili kod objavljivanja zbirki dokumenata,

11

pristrasno

skraivanje

izvornih

dokumenata.

Poseban

problem je deivrovanje pseudonima. Za odreivanje autentinosti izvora koriste se pre svega tehniki postupci: prouavanje vrste hartije, mastila, njegovog hemijskog sastava, zatim ispitivanje oblika slova i pravopisa koji se menjaju u razliitim periodima, prouavanje rukopisa i potpisa, ispitivanje peata na dokumentima. Druga grupa postupaka za utvrivanje autentinosti izvora je prouavanje ustanove sa jezika izvora, zatim semantika analiza, koji uporeivanje semantike strukture jezika nekog pisca ili semantikom strukturom dokumenta ispitujemo. Zatim ispitivanje samog sadraja dokumenta da bi se utvrdilo da li se u njemu ne pominju neki dogaaji koji su se desili posle datuma nastanka dokumenta. Datiranje dokumenta, tj. odreivanje momenta kada je on nastao ponekad je vanije od odreivanja njegovog autora. Za istoriju je bitno da pojavu to tanije postavi u njen vremenski i prostorni okvir, mada se ova tenja esto mora zadovoljiti time da se vreme nastanka dokumenta suzi na to manji interval.

Unutranja kritika izvora je zavrna faza kritike analize izvora i ima zadatak da ispita koliko je neki izvor verodostojan i koliko su tani podaci koji su sadrani u njemu.

12

U sutini se unutranja kritika svodi na ispitivanje spremnosti i sposobnosti lica koje je stvorilo izvor da kae istinu. (Mili, 1978) Ovo je najsloeniji zadatak kritike analize izvora jer usled posrednog naina istorijskog saznavanja ne postoji mogunost neposrednog suoavanja izvora sa njegovim iskustvenim sadrajem. Cilj unutranje analize izvora je otkrivanje stvarnog sadraja prolog drutvenog ivota, kao i njegovih nedrutvenih uslova. Ovaj cilj se ostvaruje kritikom analizom svesti uesnika i savremenika tih zbivanja. Unutranja kritika pretpostavlja da istoriar moe

retrospektivno vie da zna o stvarnom sadraju, uzrocima i znaaju istorijskih dogaaja od njihovih savremenika:7

istoriaru su pristupani razni izvori o istorijskim dogaanjima koje moe da uporeuje, prouava dogaaje retrospektivno, kada su se ve ispoljile njihove posledice i moe se lake zakljuivati o njihovom stvarnom znaaju sa napredovanjem naunog saznanja o oveku, dobija se adekvatnija slika o prirodi veza raznih drutvenih pojava zbog vremenske udaljenosti prouavanih dogaaja, istoriar je pod manjim istorijskih dogaaja. pritiskom drutvenih interesa koji bi uticali na iskrivljeno prikazivanje i objanjavanje

13

Jedan od zadataka unutranje kritike je, kao to je ve reeno, da utvrdi koliko je autor izvora bio spreman i sposoban da kae istinu. Ovde treba ispitati strunost autora - izvor ima vei znaaj ako je autor strunjak nego ako se radi o laiku. Zatim kome je izvor namenjen - opet je izvor znaajniji ako je namenjen uem krugu strunih i dobro obavetenih ljudi. Mora se uzeti u obzir i iskrenost autora izvora. Da li je autor eleo da obmane nekog da bi zadovoljio neki svoj ili grupni interes, da li je bio prisiljen da netano prikazuje injenice, da li se rukovodio linim simpatijama, lina tatina autora, elja da se dopadne odreenoj publici, preterivanja (dramska, lirska, govornika iskrivljenja)... Najvaniji postupak za ispitivanje verdostojnosti i tanosti istorijskih podataka je poreenje nezavisnih izvora.8 To je jedno od osnovnih metodolokih naela unutranje kritike izvora. Kod uporeivanja nezavisnih izvora treba voditi rauna o tome da li su oni stvarno nezavisni ili samo prividno nezavisni. Istorijska kritika izvora je veoma sloen proces i neophodno je da naunik poseduje odreena tehnika znanja. esto se deava da se usled nedostatka izvora koji zadovoljavaju

14

kriterijume istorijske kritike, koriste izvori koji imaju vidljive nedostatke, to je princip korienja najboljih postojeih, a ne samo idealnih izvora. Bitno je da izvori budu savesno kritiki ocenjeni.

2.1.3. Sinteza istorijskih cinjenica Sinteza istorijskih injenica je zavrni korak istorijskog prouavanja i predstavlja najkompleksniji deo istorijske metode. Zadatak istoriara nije samo otkrivanje novih izvora, njihovo tumaenje i komentarisanje, ve on mora da bude u stanju da stvara ire naune sinteze. Izvori nam, meutim, ne daju potpuno sliku ve samo njene elemente. Ta slika se moe dopuniti tzv. konstruktivnim rezonovanjem. (irkovi) Dogaaji iz prolosti nisu izolovani, ve su uvek u vezi sa nekim drugim dogaajima i injenicama i neophodno je uoavati i koristiti tu povezanost. Pri tome je vano da imamo tano definisano ta traimo i ta hoemo da saznamo, to podrazumeva da imamo prethodno znanje o nekoj oblasti. Na osnovu toga se formuliu problemi i postavljaju pitanja izvorima.9 U ovoj fazi neophodno je imati plan istraivanja i postaviti radnu hipotezu. Ta hipoteza nije kruta, ve se u toku istraivanja sree sa novim istorijskim podacima, menja i sve

15

vie konkretizuje.Dakle, prethodno znanje, izvorni podaci i konstruktivno rezonovanje (razumevanje, povezivanje i kombinacija podataka) su uslovi za sinteza. Velike istorijske sinteze su nastale kao plod dugotrajnih istraivanja. Svaka ira istorijska sinteza nije samo zbir pojedinano uzetih na injenica, osnovu ona nastaje o misaonim njihovim dopunjavanjem pretpostavki nastajanje istorijskih

meusobnim vezama i zakonima koji su otkriveni u strukturi datog drutva. to je izvorna graa o nekom dogaaju oskudnija, potrebno je vee iskustvo i znanje o nekoj oblasti ili dogaajima i vei je udeo ovih misaonih dopuna.

2.2. Statisticka metoda Statistika metoda je kvantitativno istraivanje masovnih pojava u drutvenim i prirodnim naukama.10 Statistika, kao optenauna metoda, je relativno nova i moe se smatrati granom primenjene matematike. Iako postoje posebnonaune statistike metode statistika je ipak i opta metoda po tome to je svim specijalnim statistikama zajednika odreena opta statistika metoda i po tome to se statistika metoda primenjuje na iroku oblast prirodnih drutvenih i drugih pojava.

16

Statistikom metodom se izuavaju pojave iji je stepen uniformnosti izrazito nizak, a individualnost izraena. Ove pojave ispoljavaju sledee bitne osobine:

raznovrsnost kvalitativno kvantitativne odreenosti kompleksnost odreenosti svaka pojava se odlikuje s vie meusobno proetih osobina mnotvenost broj pojava svake vrste je velik promenljivost pojave se neprekidno menjaju u svojim osobinama

Statistika metoda se sastoji iz sledeih faza (Croxton i Conwed, prema B.eiu):

prikupljanje predstavljanje analiziranje i interpretiranje numerikih data

Postoje i drugaije podele statistike metode, ali je redosled faza uglavnom isti: prikupljanje podataka, formiranje serija podataka, raunanje srednjih vrednosti, zatim utvrivanje mera disperzije i mera korelacije i na kraju izvoenje optih zakljuaka i hipoteza o zakonitostima masovnih pojava. ( Foli, 2007) 3.Istrazivanja

17

3.1. Prikupljanje podataka Skup pojava odreene vrste na koji se primenjuje statistika metoda zove se statistika masa. Cilj statistike metode je da se, kvantitativnim istraivanjem, otkriju odreene kvalitativne i kvantitativne odredbe nekih pojava, naroito rasprostranjenost neke osobine ili neke vrste pojava u celoj masi, kao i menjanje, kretanje i tendencije daljeg kretanja i razvitka pojava koje imaju odreene osobine. Prilikom sakupljanja podaci se klasifikuju u etiri osnovne vrste: kvalitativni npr. kvalitet ivota u gradovima iskazan preko zaposlenosti, stanovanja, zdravstva. kvantitativni odnose se na kvantitativne odredbe predmeta (klasifikacija gradova prema veliini ili broju stanovnika)

hronoloki tiu se vremenskih odredaba stanja pojava koje se ispituju i ine tzv. vremenske serije podataka potronja vode, energije, goriva u toku nekog vremenskog perioda

geografski podaci raspored odreene osobine po oblastima (raspored gustine naseljenosti oblasti, dravi) u nekoj

Ako je statistika masa velika ili ak i beskonana mora se pristupiti metodi deliminog ili anketnog posmatranja
18

sluajno uzetih primeraka pojave koji se ispituje, tzv. uzorku. Uzorci su iz statistike mase odabrane jedinice, odn. pojedinani statistiki predmeti. Na uzorcima se prikupljaju podaci, a saznanja se prenose na celu masu. Rezultat prikupljanja i klasifikacije statistikih podataka su serije statistikih podataka i one mogu biti:

statike serije koje ne sadre vremensku odredbu, ve predstavljaju podatke o distribuciji odreene pojave u celokupnoj masi objekata koji se istrauju, i dinamike serije koje sadre vremensku odredbu, odnose se na stanje jedne pojave u raznim momentima njenog razvoja

4.Rezultati istrazivanja 4.1 Tabelarno i graficko predtavljanje rezultata

istrazivanja Prikupljeni podaci se predstavljaju tabelarno ili grafiki u obliku serija ili funkcija. Prednost ovakvog naina predstavljanja podataka je u ureenosti i preglednosti. Tabele mogu biti: radne ija je uloga radna i pomona; analitike koje predstavljaju odreeni stepen analize

19

odnosno osnove za zakljuivanje (Tabela 2) i ilustrativne koje ilustruju pisani iskaz ili imaju svojstva argumenta. Najei histogrami oblici grafikog prikazivanja krugova stubaca su: grafikoni 2), 1),

pravougaonih

slika,

grafikoni -dijagrami

(grafikon (grafikon

frekvencija

poligoni frekvencija i Gausova kriva (normalna kriva). Grafiko prikazivanje podataka je bolji nain prikazivanja jer se dobija bolja preglednost nego kod tabelarnog prikazivanja (npr. odnos rasta ruralnog i urbanog stanovnitva mnogo je lake sagledati ako se prikae pomou dijagrama, nego tabelarno, brojevima). Grafikon 1 Biznis inkubatori u svetu

20

Grafikon 2 Biznis inkubator koncept

21

4.2. Statisticka analiza Statistiki podaci koji su sreeni u statike ili dinamike serije analiziraju se da bi se otkrili struktura, meusobni uticaji inilaca struktura i dinamike odigravanja istraivanih pojava. U nauci se praktikuju tri osnovne vrste analiza: statika dinamika korelaciona (statika i dinamika) Predmet frekvencija, statike tj. analize je otkrivanje distribucije pojava otkrivanje rasporeda uestalosti

odreenih osobina, bez vremenske odredbe, u masi pojava koja se ispituje. Statiko prouavanje omoguilo je korienje teorije verovatnoe i metode uzoraka u statistici. Predmet dinamike analize su statistike vremenske serije, a svrha je izraunavanje vremenskih varijacija odreene osobine ili vrste pojava. Osnovne vremenske varijacije su: sekularne tendencije razvitka pojava, tzv. trend i periodine oscilacije. Razvojne tendencije odreenih grupa pojava se istrauju i odreuju odgovarajuim matematikim funkcijama u kojima je vreme nezavisno promenljiva (x), a veliina promene pojave zavisno promenljiva (y). Korelaciona statistika metoda ispituje meusobne zavisnosti u razvitku dve ili vie grupa pojava i kao

22

najsloenija ona predstavlja sintezu statike i dinamike analize (veza izmeu porasta broja stanovnika u gradovima odn. gustine naseljenosti i zagaenosti u gradovima) U statistikoj analizi se koriste dve vrste statistikih brojeva: (a) (b) statistike srednje vrednosti brojevi disperzije ili devijacije

Odreivanje statistike srednje vrednosti ima za cilj da se dobije broj koji u nekoj grupi veliina pedstavlja centralnu tendenciju, vrednost oko koje se okupljaju razni sluajevi. Slue za pregledno prikazivanje neke grupe, kao osnov za uporeivanje raznih grupa i za opisivanje cele grupe na osnovu uzoraka uzetih iz nje. U statistike srednje vrednosti spadaju:

aritmetika sredina dobija se sabiranjem vrednosti i deljenjem zbira brojem lanova. ponderisana aritmetika sredina prosek distribucije frekvencije atributa u celoj seriji, koristi se da bi se dobila vea tanost. modus sluaj koji se u nekoj grupi najee javlja i smatra se tipinim predstavnikom grupe medijana srednji lan u nizu sluajeva koji su svrstani po veliini, lan podeen tako da se ispod medijane nalazi toliko sluajeva koliko ih ima i iznad nje

Grupe se osim po centralnim tendencijama razlikuju i po opsegu disperzije (rasturenosti) njihovih lanova. Opseg
23

disperzije je numerika razlika izmeu najmanjeg i najveeg sluaja u grupi, varijaciona irina grupe i takav prikaz je malo pouzdan. Metode kojima se odreenije prikazuju promenljivost unutar opsega su:

prosena odstupanja uestalosti

devijacija od

ili

srednje

odstupanje deli se

zbir

srednje

vrednosti

brojem

standardna devijacija odstupanja se kvadriraju i podele brojem uestalosti, a zatim se izraunava kvadratni koren kvartilna devijacija Pored srednjih vrednosti i mera disperzije u statistici se

koriste i mere korelacije. Ako neka pojava ne sledi nuno za nekom drugom pojavom, ali moe da sledi sa manjom ili veom verovatnoom, tj. ako prisustvo jedne pojave utie na verovatnou nastupanja neke druge pojave onda meu njima postoji specifina statistika zavisnost. Ako te pojave imaju kvantitatine osobine radi se o korelativnoj zavisnosti ili korelaciji. Korelacija moe biti pozitivna i negativna. 4.3. Diskusija rezultata istraivanja statistike

analize, izvoenje zakljuaka i pravljenje hipoteza o zakonitostima Osnovni zadatak optenaune statistike metode je izvoenje direktnih i indirektnih generalizacija. Neposredna generalizacija se ostvaruje kada se vrednost jednog uzorka

24

neposredno prenosi na celu masu, a posredna tj. induktivna generalizacija je kada se opti stav o masi izvodi iz vie vrednosti uzoraka. Statistika metoda je u osnovi induktivno

generalizatorska metoda jer se tom metodom na osnovu obeleja izvesnog broja lanova neke mase ili serije pojava, izvodi opti zakljuak o prosenom obeleju u celoj masi pojava. Generalizatorski su i zakljuci o daljoj tendenciji kretanja, menjanja ili razvitka ispitivane grupe ili vrste pojava. Kod statistike metode, moemo razlikovati njenu neposrednu i posrednu saznajnu ulogu. Neposrednu saznajnu ulogu statistika metoda ostvaruje kroz opisivanje pojava, njihovih odredaba, svojstava, opisivanje sukcesivnih stanja, njihovih obeleja, ime iskazuje promene, tendencije i trendove. Time stvara osnove za zakljuivanje o perspektivi i omoguava predvianje. Posredna saznajna uloga se ostvaruje preko statistike indukcije i generalizacije, a kroz: - otkrivanje optosti i pravilnosti u sastavu, ponaanju i svojstvima odreenih pojava - nauno objanjenje sloenih i promenljivih pojava u kojima

25

ne moemo da otkrijemo stabilnije zakonitosti predvianje kretanja i razvoja procesa i pojava posredstvom trenda i statistikih zakona

4.4. Znaaj i nedostaci statistike metode

Statistika metoda je jedina nauna metoda kojom se saznaje kvantitativna odreenost masovnih pojava. Ona polazi od objektivno utvrenih pojedinih injenica, izvodi zakljuke na osnovu naunih matematikih operacija usled ega su rezultati teorijski zasnovani i gnoseoloki vredniji. Najvei gnoseoloki znaaj statistike metode sastoji se u tome to se jedino pomou statistike metode mogu, na relativno egzaktan nain, saznati opta odreenost, pravilnosti i zakonitosti masovnih pojava. (ei,1980) Nedostatak statistike metode je pre svega to to ona daje obavetenja o osobinama grupe sluajeva, ali ne prua nikakvo obavetenje o bilo kom pojedinanom sluaju u grupi. Zatim kod raunanja srednjih vrednosti treba voditi rauna o tome da one ne prikazuju nepromenjene odnose u grupi, kao to i koeficijent korelacije ne daje svedoanstvo o nepromenljivoj povezanosti. Korelacije se mogu raunati samo za grupe sa odreenim brojem sluajeva i ne moe se na osnovu njih zakljuivati o veim grupama od onih koje su

26

ispitane. Prilikom uzimanja uzoraka treba voditi rauna da oni budu podesni i reprezentativni za neki skup pojava. Greke nastaju i kada se na osnovu preciznosti koju pruaju matematike metode primenjene u statistici, pretpostavlja da je time poveana i tanost injenica. Zbog svih ovih nedostataka, statistika metoda je samo zamena za uverljivije naune metode i koristi se samo onda kada je nemogua primena drugih metoda i im se otkrije zakonitost odreenih pojava (uglavnom drugim metodama), vie na tom podruju nema potrebe za statistikom metodom.

5. Zakljuak

5.1. Veza istorijske i statistike metode

U naunom radu vrlo retko se koristi samo jedna nauna metoda, ee je to kombinacija dve ili vie metoda, npr. istorijske i statistike metode. Statistika metoda koristi vremenske serije podataka,

odnosno hronoloke podatke. Radi formiranja vremenskih serija podataka neophodno je prouavanje istorijskih izvora u kojima su sadrani podaci koji nas interesuju (Tabela 2).

27

S druge strane istorija se bavi prouavanjem statistikih podataka nastalih u razliitim istorijskim periodima (npr. popisi stanovnitva) i sa stanovita istorijskog prouavanja korisna porasta vrsta broja statistikog stanovnika i zakljuivanja zagaenosti je u koeficijent gradovima). korelacije, odnosno prikaz odnosa dve promenljive (veza Meutim ne treba davati preveliki znaaj ovim statistikim odnosima jer oni ne uzimaju u obzir sluajna poklapanja kao ni mogunost da dve promenljive odreuje trea neidentifikovana promenljiva (npr. ekonomska razvijenost zemlje, energetski resursi, geografski poloaj, klima...) Statistika moe da otkrije ili pojasni pojedinana usmerenja, ali kako emo mi protumaiti to usmerenje znaaj koji mu pridajemo i uzroke koje mu pripisujemo to je stvar zrelog istorijskog suda. (To, D. i Ling, . 2008)

28