Saburo Sakai-Samuraj (Japanski Pilot-As Na Ratistu Pacifika)

Saburo Sakai
SAMURAJ
Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________
SADRAJ
1. Potomak slavnih Samuraja ........................................................ 4 2. U ratnoj mornarici...................................................................... 8 3. Prvi let....................................................................................... 11 4. Mornariki pilot II klase............................................................ 16 5. Napad kineskih bombardera ..................................................... 22 6. Fudiko Niori ............................................................................ 28 7. Perl Harbor................................................................................. 36 8. Protiv "letee tvrave"............................................................... 42 9. Amajlija...................................................................................... 45 10. U najveem vazdunom okraju ............................................. 50 11. Pod erupcijom vulkana............................................................. 58 12. Aerodrom u Leju..................................................................... 65 13. Roendan cara Hirohite........................................................... 73 14. Predstraa u dungli............................................................... 82 15. Bombardovanje Tokija........................................................... 89 16. Danse macabre........................................................................ 94 17. Osinje gnezdo.......................................................................... 98 18. Trideset i sedma pobeda......................................................... 101 19. Midvej .................................................................................... 104 20. Port Moresbi............................................................................ 110 21. Gorak ukus pobede.................................................................. 122 22. Gvadalkanal............................................................................ 127 23. Operacija oka.......................................................................... 148 24. Roditeljski dom....................................................................... 161 25. Smrt admirala Jamamote........................................................ 167 26. Ivo Dima............................................................................... 172 27. Let bez povratka..................................................................... 189 28. rtve....................................................................................... 208 29. Hacujo..................................................................................... 212 30. Kamikaze................................................................................ 219 31. Jedini preiveo....................................................................... 227 32. Hiroima................................................................................. 231 33. Dodatak................................................................................... 239
Predgovor
Knjiga SAMURAJ biveg vazduhoplovnog asa japanske Carske mornarice u drugom svetskom ratu pojavljuje se sada na srpskohrvatskom jeziku, poto je doivela vie izdanja u zemljama protiv ijih se pilota Saburo Sakai ogoreno borio, a objavljena je i u slovenakom prevodu. Time se jugoslavenskim itaocima prua prilika da se, pored inae oskudnih prevoda japanskih dela, pogotovo iz vazduhoplovne publicistike, upoznaju sa krutom disciplinom u japanskoj vojsci, tokovima rata, naravima i obiajima ove daleke zemlje u kojoj su kamikaze oajnici ratne katastrofe i militaristikog bezumlja - veliani do lane slave bogova. Kada se paljivo proitaju Sakaijevi redovi, nailazi se i na njegov kritiki stav prema dogaajima koji su se odvijali vratolomno - od uspeha vojnikog Japana do Hiroime i kapitulacije. Takav se utisak neminovno namee s obzirom da je Sakai, kao hronolog, jednostavno izvodio zakljuke, svestan katastrofe koja se pribliavala. On iznosi injenice koje ukazuju na realnost: dok je Tokio, a i ostalo stanovnitvo ostrvskog Japana bilo uljukivano treteom svirkom mareva, prekidanom informacijama o pobedama Carske vojske i mornarice, piloti i ostali uesnici borbe bili su svesni neminovnog poraza. Sakai, koji je doao u Tokio i na ulicama video ruevine, a ljude odevene u prnje, konstatuje: "Zvunici na ulicama su i dalje parali ui trubei vojne mareve i slavei izmiljene pobede... Od svega toga spopala me je muka. Nikada nisam ni sanjao da u morati da budem svedok tako oiglednog i podlog obmanjivanja svojih sugraana". Sakai je bio protiv samoubilakih napada koje su izveli piloti kamikaze 25. oktobra 1945. godine severoistono od Suluana na Filipinskim ostrvima. Tu svoju logiku beskorisnog rtvovanja potvruje kritikujui i sva ostala sredstva za isforsirano podizanje morala. Takve 'pozorine predstave' za Sakaija predstavljale su duhovni poraz japanskih oficira koji su nastojali da svoje vojnike, a i sebe, impresioniraju arom i surovou minulih vremena. "Hoe li to da zaustavi svetlea zrna iz helketovih mitraljeza"? pita se Sakai. "Kao pilot lovac cenio sam vie nego ita mudrost verovanja u sopstvenu snagu i vetinu da izbegnem smrt, koja nikada nije bila dalje od delia sekunde iza mene". Saburo raskida lance tradicije i lane discipline: sa leta bez povratka, kada je cela jedinica bila odreena da se baci na neprijateljeva brodovlje jer je bio besmislen svaki let u starom tipu aviona protiv superiornijih amerikih vazduhoplovnih snaga on se ipak vraa sa dvojicom mladih i neiskusnih pilota. SAMURAJ je knjiga koja nas hronoloki upoznaje sa poetkom, tokom i krajem rata na Dalekom istoku. U centru panje su autorovi opisi vazdunih bojeva
i nastojanje da se znanja steena tokom obuke te kolovanja upotpunjuju svakodnevnim iskustvima u letovima. U knjizi su, na romantian nain, prikazana i tri enska lika: majke, koja trezveno razmilja o ishodu rata; Fuike Niori, keri tokijskog univerzitetskog profesora iju branu ponudu odbija na gotovo besmislen nain; i Hacuje, budue ene, koja nalazi snage da svira Mocartove sonate dok okolo padaju bombe iz amerikih bombardera. P. Peji
l. Potomak slavnih samuraja

Na Kjuuu, najjunijem od japanskih glavnih ostrva, nalazi se mestace Saga, na pola puta izmeu dva vea mesta, za koje su Amerikanci saznali tek u novije vreme. U pristanitu Sasebo bila je usidrena veina brodova Sjedinjenih Amerikih Drava koji su sudelovali u korejskom ratu, a sa betonskih pista aerodroma Aije poletali su ameriki lovci i bombarderi, i na spornom poluostrvu s one strane Cuimskog tesnaca napadali Kineze i Severnokorejce. Mesto Saga je ve nekoliko puta bilo poprite vojnih akcija u Cuimskom tesnacu. I preci moje porodice bili su ratnici u japanskoj armiji, koja je 1592. godine iz Sage krenula na Koreju. Neprijatan zaplet poslednjeg korejskog rata bio je ponavljanje prolosti. Taj davni korejsko-japanski sukob doao je na mrtvu taku godine 1597, kada je kineska dinastija Ming vojnom silom stupila na stranu stanovnika severnog dela Koreje. Moja porodica je vojnikog porekla. Moji preci su dugi niz godina verno sluili feudalnom gospodaru u Sagi sve do onih dana devetnaestog veka kada je on po vladinoj naredbi koja je zahtevala spajanje oblasti, morao da svoje imanje prepusti carskoj upravi. U feudalno doba, kada je japansko stanovnitvo bilo podeljeno na etiri kaste, moja porodica je uivala sve posebne povlastice najvie i vladajue kaste, poznate po imenu samuraji-vojnici. Samuraji su, van zemaljskih briga svakodnevnog ivota, iveli gordo i nisu morali da se bave linim problemima, kao to je, npr., zarada. Ceo svoj vek posveivali su pokrajinskim vlastima i stalnom vebanju za sluaj kada su morali da pokau svoju ratniku sposobnost. Za sve ivotne potrebe samuraja bio je zaduen njihov gospodar, bez obzira na seljake bune ili neke druge spoljanje uticaje. Ukidanjem kastinskog sistema, u devetnaestom veku, ponosnom samurajskom rodu zadan je unitavajui udarac. Jednim potezom uskratili su im sva nekadanja posebna prava i prinudili ih da postanu trgovci, ili seljaci, i da se prilagode nainu ivota za koji nisu ni najmanje bili sposobni. Zato je moralo da se oekuje da e veina samuraja da osiromai, ivotari, slui i dirini od jutra do mraka na malom imanju. Zaista je tako i bilo. Ni moj deda nije bio u boljem poloaju nego njegovi drugovi. Na kraju je dobio malo imanje i grevito se dao na posao, da bi obezbedio najnunije za ivot. Od tih dana do danas je moja porodica bila meu najsiromanijima u selu. Na tom imanju sam se rodio 26. augusta 1916. godine, kao trei od etiri sina, pored jo tri kerke.
Ironija sudbine je htela da moj ivot krene gotovo istim putem kao i moga dede. Kada se augusta 1945. Japan predao Saveznicima, bio sam prvi preiveli as svoje domovine sa priznate esdeset i etiri pobede u vazdunim borbama. Na zavretku rata otpustili su me iz bive carske mornarice i zabranili mi da stupim u bilo kakvu dravnu slubu. Bio sam bez prebijene pare i zanimanja kome bih se posvetio, kako bih se prilagodio svetu koji se svugde oko mene ruio. Kao i moj deda, izdravao sam se najmukotrpnije fizikim radom i tek posle nekoliko godina teke borbe za ivot utedeo sam toliko da sam otvorio malu tampariju, koja mi je postala izvor prihoda. Obrada zemlje na imanju od jednog jutra, blizu mesta Saga, pala je u potpunosti na lea moje majke, koja je morala da se brine za svoje sedmero dece. Da bude gore, majka je uz ovo neprestano rintanje ostala udovica kada mi je bilo jedanaest godina. Seam je se iz tog vremena kao ene koja neprestano i neumorno radi, drei moju mlau sestru vezanu na leima, i itave sate se saginje nad njivom dirinei u najteim uslovima. Ne seam se, meutim, da sam ikad uo pritube iz njenih usta. Bila je jedna od najhrabrijih ena koje sam ikad upoznao, prava samurajka, ponosna i nepopustljiva, ali meka srca ako joj se za to pruila prilika. Ponekad sam se vraao iz kole plaui, jer su me stariji i vei aci tukli. Nije pokazivala nikakva razumevanja za moje suze, mrtila se i grdila me: "Stidi se" bila je njena omiljena primedba, "ne zaboravi da si sin samuraja i da ti suze ne prilie." U seoskoj osnovnoj koli sam naporno uio i svih est godina bio prvi u razredu. Iskrsle su, meutim, sasvim nepremostive prepreke mom daljem kolovanju. Osnovne kole su bile dravne i zato je kolovanje bilo besplatno, ali za veinu srednjih kola se plaalo. To je za porodicu Sakai, koja je jedva privreivala za hranu i odeu, bilo neto potpuno nedostino. Nismo uopte raunali na dareljivost moga strica u Tokiju, koji se neoekivano ponudio da plaa sve trokove mog daljeg kolovanja. Bio je dobar slubenik u ministarstvu saobraaja i predloio nam da me usvoji i da se stara o mom celokupnom kolovanju. Sa zahvalnou smo prihvatili tu srenu okolnost. Feudalni stale iz Sage bio je gospodar jedne od privredno najsiromanijih samostalnih dravica. Njena samurajska kasta vekovima je ivela vie nego skromno i bila je poznata po svojoj spartanskoj disciplini. Bili smo jedina dravica u zemlji koja je verski pripadala zakoniku buida Hagakure i potovala njegovo osnovno pravilo: "Samuraj mora da ivi tako da je uvek spreman da umre". Za vreme rata Hagakura je postao obavezno tivo u svim kolama u domovini, ali ja sam ga se jo od malih nogu pridravao. To mi je pomoglo u daljem kolovanju i jo kasnije u ratnim godinama.
U Tokiju me je sve zbunjivalo. Nikad ranije nisam video vee mesto od Sage sa njegovih 5000 stanovnika. Zatalasana vreva japanske prestonice bila je za mene neto neverovatno, a tako i veiti nemir, buka, velike zgrade i sav tempo tog grada, koji je jedan od najveih na svetu. Shvatio sam, meutim, da je Tokio 1929. godine bio poprite ogorenog nadmetanja u svim delatnostima. Nisu se samo mladi kolovani ljudi naporno borili za slubu, ve su i deca morala da se nadmeu svim silama za srazmerno mali broj klupa u izabranim kolama. Do tada sam mislio da je ivot seljaka teak. Smatrao sam, takoe, da sam kao najbolji uenik nae kole tokom svih est godina neto posebno. Dotad nisam nikad naiao na ake koji su, doslovce, uili dan i no i koristili svaki slobodni trenutak da prevaziu svoje drugove! Odabrane tokijske srednje kole, kao prva i etvrta, birale su svoje nove ake izmeu najboljih uenika osnovnih kola. Pored toga su na svakih trideset i pet prijavljenih primali samo jednoga. Potpuno je jasno da za upis u te uvene kole nije bilo ni najmanje nade za seoskog deaka, kakav sam bio ja, sav zbunjen tom tuom i uznemirujuom sredinom. Zato sam bio van sebe kada su me primili za uenika kole Aojama Gakuin, koju su nekoliko godina ranije osnovali ameriki misionari. Iako se po ugledu nije mogla meriti sa poznatijim istovetnim ustanovama, ipak nije bila bez ikakvog ugleda. Moj novi porodini ivot nije mogao biti prijatniji. Stric je bio preterano ozbiljan i ubeen da je za decu najbolje ako ih to manje vidi i uje. Sasvim drugaije je bilo sa mojom strinom i njenom decom, sinom i kerkom, koji nisu mogli biti bolji, prijatniji i prisniji. U toj prijatnoj sredini sam, gorei sav od elje i oduevljenja, poao u srednju kolu potpuno reen da sigurno zauzmem prijatno mesto "najboljeg u razredu". Ti snovi su se rasplinuli za manje od deset dana. Moje nadanje da u opet biti ispred svih uenika snano se poljuljalo. Ne samo mojim uiteljima, ve i meni samom postalo je sasvim jasno da u uenju ima dosta drugih deaka boljih od mene koji, meutim, u osnovnim kolama nikad nisu bili prvi u razredu. To sam teko prihvatio. Znali su mnogo rei, koje su meni bile sasvim nepoznate. I pored napornog uenja nou, nije mi uspevalo da shvatam tako brzo, kao neki drugi. Jula je bio kraj prvog polugodita. Moje svedoanstvo, koje me je uvrstilo meu prosene u razredu, razoaralo je strica, a mene je sasvim obeshrabrilo. Znao sam, da je stric preuzeo na sebe sve moje trokove, jer mu se inilo, da sam dete koje obeava i da u biti "najbolji u razredu". Nije uopte krio svoje razoaranje zbog mog neuspeha. Zato sam letnji raspust proveo kod kue i bacio se na uenje. Dok su moji drugovi otili na odmor, ja sam sve letnje mesece proveo uei vrsto reen da popravim svoj neuspeh u koli. Meutim, ve poetak kolske godine u septembru pokazao je da su moji napori bili uzaludni; nije bilo nikakvog poboljanja.
6
Taj ponovni neuspeh da izborim prvo mesto, doveo me do potpunog oaja. Nisam bio prosean samo u uenju, ve su me nadmaili i u sportu. Bilo je van svake sumnje da ima mnogo deaka u naoj koli koji su spretniji i sposobniji od mene. Zbog toga je dolo do neoprostivog poputanja. Umesto da se i dalje uporno takmiim sa drugovima, koji su nesumnjivo dokazali da su bolji, izabrao sam prijatelje meu onima koji su bili proseni. Ubrzo sam izborio prvenstvo meu tim prosenima, a zatim sam se upustio u sukobe sa najviim meu starijim acima. Gotovo da nije proao dan, a da nisam izazvao nekog starijeg na tuu i dobro ga istukao. Bezmalo svako vee vraao sam se u striev dom pun modrica i trudio se da ne saznaju za te moje pustolovine. Prvi udarac doao je na kraju moje prve godine u metodistikoj koli. Tada je razredni stareina jednim pisamcem upoznao mog strica sa injenicom da su me okarakterisali kao "kolski problem". Koliko god je bilo mogue opravdavao sam se zbog tue, ali, istovremeno, nisam napravio ni najmanji pokuaj da prestanem sa tim jedinim moguim nainom da samom sebi dokaem da sam "bolji" od starijih aka. Pisma razrednog postala su sve uestalija i, na kraju, on je zahtevao da stric doe u kolu kako bi usmeno, detaljnije, saznao koliko se nedolino ponaam. Drugu kolsku godinu sam zavrio gotovo na kraju spiska. To je za moga strica bilo isuvie. U poslednje vreme bivao je sve osorniji u svojim pridikama i sada se konano odluio: ne vidi vie nikakve svrhe da i dalje ostanem u Tokiju. "Saburo", bile su njegove poslednje rei, "umorio sam se od te stalne grdnje i sada mi je dosta. Moda sam i sam kriv to nisam bolje pazio na tebe. Bilo kako bilo, ali ini mi se da sam dete ponosne porodice Sakai naveo na prestupnitvo. Mora da se vrati u Sagu. Bez sumnje", ogoreno je nastavio, "tokijski ivot te je pokvario." Nisam mogao da izustim ni re u svoju odbranu, jer je sve to je rekao bilo do tanina istina. Bio sam kriv, znao sam to, ali i pored toga priznanja, povratak u Sagu - oh, kakve sramote - nije bio nimalo laki. Odluio sam da svoje nevolje nikome ne poverim, posebno ne strievoj kerki Hacujo koja mi je postala tako draga. Izgovorio sam se da idem na Kjuu da posetim svoje. Kada je te veeri voz krenuo sa tokijske glavne stanice na put dug 1300 kilometra do Sage, nisam mogao da zaustavim suze u oima. Osramotio sam svoju porodicu i plaio sam se da se vratim meu svoje.
2. U ratnoj mornarici
Vratio sam se kui na sramotu porodice i jo vie celog mesta. Da bude gore, na moju porodicu su se tada svalile sve mogue nedae i iveli smo u krajnoj nematini. Majka i moj najstariji brat su od zore do mraka dirinili na njivama naeg bednog imanja. Ona i moje tri sestre bile su odevene u rite, kuica u kojoj sam odrastao bila je strano zaputena. Svako u mestu me je pri odlasku za Tokio bodrio s najboljim eljama i inilo im se da je moj uspeh i njihov. Sada me niko nije otvoreno grdio niti je rekao bilo ta zajedljivo na moj raun, iako sam ih osramotio. Moglo im se videti na oima da su se stideli. Radije su se sklanjali, da me ne dovedu u nezgodnu situaciju. Zbog ponaanja metana nisam se usuivao da idem po naselju i nisam mogao da podnosim njihove prekore. Tako se u meni javila elja da pobegnem iz tog mesta sramote. Tada sam se setio velikog plakata, koji sam video na eleznikoj stanici u Sagi, kojim su pozivali mlade da se dobrovoljno jave u ratnu mornaricu. Vojska mi je izgledala jedini izlaz iz mog neprijatnog poloaja. Majka, koja mi je poslednje dve godine nedostajala, bila je alosna to ve odlazim, iako nije mogla da mi ponudi drugo reenje. Trideset i prvog maja 1933. godine sam kao esnaestogodinji mornariki regrut stupio u vojnu bazu Sasebo, nekih osamdeset kilometara daleko od mog doma. Tamo je poelo novo razdoblje ivota, uasno stroge discipline i grubosti, koja je premaivala ak i moje najmranije snove. Tada sam shvatio koliko mi pomae teki zakonik Hagakure po kome su me vaspitali. Zapadnjacima bi bilo veoma teko, a moda i nemogue, da shvate sve grubosti discipline koje smo morali da podnesemo u naoj ratnoj mornarici. Mornariki kaplar ni za trenutak nije razmiljao da li da premlati regruta za koga je mislio da zasluuje kaznu. Kad god sam prekrio disciplinu, ili kod uenja napravio greku, kaplar me je doslovno izvukao iz barake. "Stani uza zid! Sagni se regrutu Sakai!", urlao je, "ovo ti ne inim zato to te mrzim, nego zato to si mi drag i to elim da od tebe stvorim dobrog mornara i desetara. Sagni se!" Posle tih rei je zavitlao batinom i svom snagom poeo da udara po mojoj uzdignutoj zadnjici. Bol je bio uasan, a jaina udaraca nije slabila. Nije bilo drugoga izbora sem stisnuti zube i oajniki se truditi da ne jaue na sav glas. Izbrojao sam ak etrdeset unitavajuih udaraca po svom zadnjem delu. esto sam se od bolova skoro onesvestio. Meutim, padanje u nesvest nije bilo reenje. Kaplar bi mirno izlio na moje isprueno telo vedro hladne vode i zaurlao da se
postavim u prethodni poloaj, pa bi nastavio svoje isterivanje discipline, dok mu se, na veliko zadovoljstvo, ne bi uinilo da je izbio sve greke iz moje glave. Da bi se pri isterivanju prevelikog broja grehova nekog paenika, obezbedilo i uee ostalih regruta baze, kod svakog kanjavanja je svih pedeset pitomaca nae jedinice isturilo svoje zadnjice i svaki je dobio po jedan snani udarac. Posle takvog vaspitavanja nije se moglo leati na leima u postelji. Uprkos svemu tome, nisu nam dozvolili nijedan jedini uzdah u toj naoj bedi. Ako je samo i jedan regrut zastenjao od bola ili straha od te "oinske discipline", sve su regrute, do poslednjeg, utirajui isterali ili izvukli iz baraka i do iznemoglosti pretukli. Jasno je da takvo vaspitanje nije moglo da stvori ljubav i naklonost prema naim podoficirima, koji su bili potpuni tirani u isterivanju svoje pravde. Veina ih je imala trideset godina i oigledno su bili osueni da svoju slubu proive kao podoficiri. Glavna opsesija im je bila zastraivanje novih regruta - u ovom sluaju nas. Te tipove smo smatrali sadistikim grubijanima najgore vrste. Za est meseci neshvatljivo strogog kolovanja stvorili su od nas ivotinje u ljudskom obliku. Nikada se nismo usudili da raspravljamo o naredbama, da sumnjamo u autoritet i nikada da uinimo neto drugo sem da izvrimo sve naredbe svojih pretpostavljenih. Postali smo ve automati koji su se plaili da misle. To celokupno kolovanje regruta stapalo se u neku maglu stege, uenja, vebanja, stranih zamaha batinama, bolnih stranjica, ranjave i pomodrele koe i trzanja od bolova pri sedenju. Kada sam zavrio regrutsku obuku vie nisam bio ambiciozan i zanesen deak, koji je pre nekoliko godina naputao svoje rodno mesto, da bi savladao tokijski kolski sistem. Moj neuspeh u koli, sramota koju sam naneo porodici i regrutska disciplina, sve se to udruilo da me ponizi. Shvatio sam kako je besmisleno raspravljati s onima koji nareuju. Sva moja sebinost je nestala. Meutim, nikada jo, dok sam bio regrut a ni kasnije ni za trenutak nije oslabilo duboko ukorenjeno neprijateljstvo prema surovim podoficirima. Kada smo zavrili obuku na kopnu, kao mornarikog razvodnika su me poslali na bojni brod Kiriima. ivot na moru je bio novi udarac za mene. Mislio sam da e surovo vaspitanje zavrenih pitomaca posle poetne regrutske obuke prestati. Ali nije bilo tako. Ako se neto izmenilo, bilo je na gore. Ve tada sam uporne gajio elju da se probijem, da napredujem i da se uzdignem iznad poniavajueg poloaja mornarikog razvodnika. Dnevno sam imao sat slobodnog vremena, pa sam u tim trenucima milosti uio iz kolskih knjiga. Postavio sam sebi cilj da me prime u mornariku specijalizovanu kolu. Na taj nain bih mogao da steknem posebno znanje iz tehnike, koje mi je bilo neophodno za svako dalje napredovanje.
Godine 1935. sam uspeno poloio ispite na konkursu za mornariku topniku kolu, est meseci kasnije su me unapredili u in desetara i ponovo me poslali na more - sada na bojni brod Harunu - gde sam sluio kao tobdija u jednoj od topovskih kula sa topovima od 16 palaca. ivot se poboljao, i posle nekoliko meseci provedenih na palubi Harune, postao sam podoficir.
10
3. Prvi let
Japanske carske oruane snage imale su dva roda: kopnenu armiju i mornaricu. Svaki od njih je imao svoje vazduhoplovstvo. Pre drugog svetskog rata i u toku rata nije se nikad ni pomiljalo da se osnuje samostalno vazduhoplovstvo. Mornariku peadiju, koju, npr., imaju i Sjedinjene Amerike Drave kao zaseban rod vojske, nismo nikad imali. Odabrani delovi kopnene armije i mornarice bili su izvebani za amfibijski nain ratovanja, i ove jedinice su izvravale zadatke koje je u drugih armija obavljala mornarika peadija. Sredinom tridesetih godina su se svi mornariki piloti ikolovali u mornarikoj vazduhoplovnoj koli u Cuijuri osamdeset kilometara zapadno od Tokija. kolu su istovremeno pohaale tri klase pitomaca; potporunici koji su zavrili mornariku akademiju u Eta Dimi u zapadnom Japanu; podoficiri koji su ve bili u slubi i mladii koji su bili spremni da ponu svoju slubu u mornarici, kao uenici pilota. Kada se Japan upustio u rat sa Sjedinjenim Dravama, mornarica je svoje kole za obuku pilota proirila u oajnikom pokuaju da bi gotovo kao na tekuoj traci stvarala pilote. Godine 1937. koncepcija masovnog kolovanja bila je jo potpuno nepoznata. Obuka pilota bila je do kraja usavrena i zato su se samo najbolji izabrani kandidati od celokupnog ljudstva mogli da nadaju da e ih uzeti u iri izbor. U Cuijuri je primljen samo mali broj prijavljenih. Godine 1937, kada sam ja podneo molbu za prijem, izabrali su jedva sedamdeset mladia od preko 1500 prijavljenih kandidata. Zato nije mogue opisati pobedniko slavlje koje me je obuzelo kada sam svoje ime otkrio u spisku sedamdesetorice podoficira primljenih na kolovanje. Po prijemu u Cuijuru oseao sam bolesno zadovoljstvo da sam time sprao sramotu neuspeha u tokijskoj gimnaziji. Tako u svojoj porodici i selu vratiti ast i opravdati nadanje koje su polagali u mene. Moete da zamislite sa kakvim prijatnim oseanjem sam se vratio u striev dom u Tokiju na svoje prvo odsustvo. Nisam vie bio beznadan i nepopravljiv mladi koji se ne usuuje da se suoi sa svojim kolskim i porodinim problemima. Bio sam mladi od dvadesetak godina koga je opravdano obuzimao ponos, bez ijedne trunke na besprekornoj novoj uniformi mornarikog pilota ukraenoj sa sedam Meteih dugmeta i eljnog toliko eljnog da presrean primi estitanje strieve porodice. Susret sa roakom Hacujo me je iznenadio. Uenica, devojica, nekuda je nestala i umesto nje ispred mene je stajala privlana srednjokolka od petnaest godina. U njenom pozdravu je bilo neega vie od rodbinske srdanosti. Sa stricem koji je ve od ranije pokazao veliko interesovanje za moj napredak, sam nadugako i nairoko priao. Veoma sam mu bio zahvalan, kada sam primetio da se zajedno
11
sa mnom raduje kraju moga mornarikog pripravnitva, samostalnom probijanju kroz kole i napredovanju u mornarikoj hijerarhiji. Opet je bio ponosan na mene. To mi je bilo posebno vano posle onog nekadanjeg velikog razoarenja. Foseta njegovom domu, susret sa njegovom porodicom, a posebno sa Hacujo, bili su za mene jedan od najsrenijih dogaaja poslednjih godina. Posle veere smo celo vee prosedeli u dnevnoj sobi, dok mi je Hacujo, na duga nagovaranja cele porodice, odsvirala na klaviru nekoliko kompozicija. Hacujo uopte nije bila neki virtuoz na klaviru. Poela je da ui svirati pre svega tri godine. Ali ja nisam bio neki muziki kritiar, pa mi se njeno sviranje inilo divnim. Neni Mocartovi motivi, prva poseta tom mom drugom domu posle dugih meseci, Hacujina prisutnost, sve je to bilo beskrajno prijatno. Tu sam prvi put posle mnogo dana osetio lepotu, bliskost i udobnost, umesto surovosti mornarikog kolovanja. Oseao sam se predivno. Ali poseta je bila kratka i morao sam ubrzo da se vratim u kolu. Pilotska kola u Cuijuri nalazila se izmeu velikog jezera i aerodroma sa dve piste duge 3000 i 2000 metara. Stotine aviona moglo se smestiti pod krovove velikih hangara a aerodrom je neprestano vrio od ivosti. Oigledno me je kod svakog novog kolskog programa ekalo novo iznenaenje. im sam stigao u novu kolu, ustanovio sam da je celo moje preanje iskustvo sa mornarikom disciplinom sasvim beznaajno. Iznenaen, ustanovio sam da su disciplinske mere u mornarikoj bazi Sasebi bile prijatan doivljaj u poreenju s ovim to me je ekalo u Cuijuri. ak i mornarika artiljerijska kola bila je u poreenju sa pilotskom pravi deji vrti. "Pilot lovca mora da bude uvek agresivan i nepopustljiv." Tim reima nas je pozdravio nastavnik fizikog vaspitanja na poetku kolskog asa u rvanju. "Ovde u Cuijuri razviemo u vas ove osobine, ili nikada neete da postanete mornariki piloti." Nije gubio ni asa i odmah nam je pokazao kako e da nam usadi to veu agresivnost! Nastavnik je na slepo izabrao dva pitomca iz nae grupe i naredio im da se uhvate u kotac. Pobednik tog dvoboja smeo je da napusti strunjau. Njegov protivnik, koji je izgubio tu vanu borbu, nije bio tako srean. Ostao je na strunjai da bi se ogledao sa sledeim uenikom. Dok god je gubio, morao je da ostane na strunjai, posle svake izgubljene borbe bio je umorniji, primao je sve tee udarce i esto bivao i ozleen. Ako nije bilo drugaije, morao je da se rve sa svakim od ezdeset i devet pitomaca u svom razredu. Kada bi i posle ezdeset i devetog dvoboja jo uvek bio pri sebi, tako da se drao na nogama, proglasili su ga sposobnim, ali samo do sledeeg dana. Narednog dana je morao ponovo da se ogleda sa prvim protivnikom iz prethodnog i da nastavi tako dugo dok ne bi nekoga pobedio, a ako mu i to ne uspe morao je iz kole.
12
Poto su svi pitomci bili vrsto reeni da ih ne oteraju sa letake obuke, ti dvoboji su se pretvarali u surove tue. Uenike su povremeno mlatili do besvesti. Meutim, to ih nije oslobaalo daljih borbi, koje su bile sutina naeg vebanja. Osvestili su ih vedrom vode i ponovo vratili na strunjau. Posle mesec dana osnovnih vebi na zemlji otpoeli smo nae prve asove letenja. Leteli smo uvek pre podne, a u uionicama i na drugim kursevima bili smo popodne. Posle veere imali smo dva asa za uenje osnovnih predmeta, a zatim smo gasili svetlo. Meseci su polako prolazili i na broj se neprestano smanjivao. Zahtevali su od nas da budemo iz svih predmeta izvebani do krajnosti, i zato su pitomca mogli da izbace, ako je i za dlaku prekrio neko pravilo. S obzirom da su mornarike pilote smatrali elitom cele mornarice, i uopte svih oruanih snaga, za prestupnike nije bilo mesta. Kada se pribliio kraj nae desetomesene obuke, iz kole je bilo izbaeno etrdeset pet od sedamdeset uenika, koliko ih je bilo na poetku. Nastavnici nisu koristili sistem divljakog kanjavanja, pod kojim sam iveo na dotadanjem kolovanju, ali smo se njihovih prava da iz bilo kog razloga mogu da iz kole izbace svakog pitomca bojali daleko vie nego najgoreg premlaivanja. To dosledno ienje naih redova su nam poslednji put temeljito urezali u glavi uvee uoi promocije, kada su iskljuili jednog od preostalih uenika. Vojnika patrola ga je zatekla kada je u mestu uao u jedan, za nas zabranjeni bar gde je nameravao da proslavi svoju promociju. Prerano je hteo da se proveseli. Kada se vratio u kasarnu naredili su mu da se javi upravi kole. Da bi se opravdao, pitomac je kleknuo pred svoje oficire, ali mu sve to nije pomoglo. kolska uprava je utvrdila da je uinio dva nedopustiva prekraja. Za prvi je znao svaki pilot: vojni pilot ne sme nikada, i ni pod kakvim uslovima, da pije alkohol uvee, pre letenja. A sledeeg dana, na sveanosti prilikom promocije, trebalo je da u grupi preleti aerodrom. Drugi od tih grehova nije vaio samo za pilote, ali su ga se podjednako strogo pridravali. Nijedan pripadnik mornarice nije nikad smeo da svoju slubu ukalja time to bi uao u bilo koji lokal proglaen kao "zabranjeni". Nastava fizikog vaspitanja u Cuijuri spadala je meu najstroije u Japanu. Jedna od najnezgodnijih prepreka bio je visoki gvozdeni stub za penjanje. Na vrhu toga stuba morali smo da se okaimo o jednu ruku. Pitomac koji nije mogao deset minuta da dri svoju teinu dobio je jak ut u stranjicu i morao je hitro da se uspue natrag uz stub. Na kraju teaja pitomci, kojima je uspelo da ostanu u koli mogli su da vise okaeni od petnaest do dvadeset minuta.
13
Svaki pripadnik Carske mornarice morao je da zna da pliva. Meu nama je bilo dosta pitomaca koji su doli iz planinskih oblasti i nisu nikada ni probali da plivaju. Uenje je bilo jako jednostavno. Pitomce su vezivali oko pojasa konopcem i gurnuli ih u okean gde su zaplivali pa potonuli. I dan danas, kada mi je trideset i devet godina i u telu nosim jo pare rapnela, preplivam pedeset metara za trideset i etiri sekunde. U pilotskoj koli bilo je sasvim obino da se ta razdaljina prepliva za manje od trideset sekundi. Svaki pitomac morao je da bude sposoban da roni svih pedeset metara i da ostane ispod povrine vode najmanje devedeset sekundi. Prosean mukarac teko moe da zaustavi disanje etrdeset ili pedeset sekundi, ali je sve to bilo premalo za japanskog pilota. Moj lini rekord bio je dva minuta i trideset sekundi pod vodom. Morali smo da izvedemo preko sto skokova u vodu da bi na taj nain poboljali oseanje ravnotee to nam je bilo od pomoi kasnije kada smo sa naim lovakim avionima izvodili svakakve akrobacije. Postojao je i poseban razlog zbog kojeg su obraali naroitu panju skokovima u vodu. Kada se instruktorima uinilo da smo se dovoljno izvebali na dasci za skokove, naredili su nam da skaemo sa visokog stuba na tvrdo tlo. U padu smo morali da napravimo dupli ili trodupli salto i da se doekamo na noge. Naravno, deavale su se greke sa alosnim posledicama. Parterna gimnastika predstavljala je vaan deo naeg telesnog vaspitanja. Ispunjavali smo svaki zahtev nastavnika ili je pitomac morao da napusti kolu. Hodanje na rukama je bilo beznaajan poetak. Morali smo da odravamo ravnoteu stojei na glavi, i to prvo pet minuta, posle deset i na kraju je bilo dosta pitomaca koji su dubili na glavi petnaest ili ak vie minuta. Mogao sam da odravam ravnoteu stojei na glavi dvadeset minuta. Ali za to vreme su mi pitomci pripaljivali cigarete i stavljali ih u usta. Naravno, takve cirkuske vetine nisu bili jedini fiziki zehtevi naeg vebanja. Omoguili su nam da razvijemo neverovatan oseaj za ravnoteu i koordinaciju miia, osobine koje su nam u narednim godinama dosta esto spaavale ivot. Svaki pitomac u Cuijuri bio je obdaren izvanrednim vidom, to je bio jedan od uslova jo prilikom prijema. Svaki slobodni trenutak koristili smo da poboljamo svoj vid kako bismo i krajikom oka to bolje videli i mogli da prepoznamo udaljene predmete letiminim pogledom. Ukratko, uvebavali smo tehniku koja bi nam dala prednost u odnosu na neprijateljske pilote. Jedna od naih omiljenih vetina bila je da smo pri dnevnom svetlu pokuavali, i stvarno uspevali, da otkrijemo sjajnije zvezde. Prosean ovek to ne moe ako nema nadprosene oi. Nai instruktori su nas neprestano muili
14
injenicom da lovaki avion udaljen nekoliko kilometara nije nimalo lake otkriti nego zvezde na dnevnom nebu. Pilot koji prvi otkrije neprijatelja i prikrade mu se, moe da izbori sebi neprocenjivu prednost. Postupno, i sa sve vie vebe dali smo se u lov na zvezde. Zatim smo napravili jo korak dalje. Kada smo primetili poneku zvezdu i utvrdili njen poloaj okrenuli smo oi za devedeset stepeni i brzo vratili pogled, da bismo se uverili da emo je ponovo ugledati. Na takvim sitnicama se kale pravi piloti lovci. ini mi se da je sasvim nemogue ubediti u vanost te neobine sposobnosti oveka koji ne razume, ili ne poznaje i najmanje detalje bitne za odluku o ivotu i smrti u deliirna sekunde vazdunog dvoboja. Znam, da me u svih dve stotine vazdunih borbi sa neprijateljskim avionima, osim u dva kraa navrata, protivniki lovci nisu nikada iznenadili i nisu mi oborili nijednog pratioca. U svim slobodnim trenucima, tokom kolovanja u Cuijuri, traili smo nain kojim bismo skraivali vreme reakcije i usavrili nae pokrete. Omiljena vetina bila je hvatanje muva u letu. Verovatno smo izgledali smeni kada smo mlatarali rukama po vazduhu, ali je posle nekoliko meseci svaka muva, koja nam je preletela ispred lica gotovo sigurno zavravala u naim rukama. Sposobnost da se ovlada iznenadnim i tanim pokretima potrebna je zbog uskih kabina naih lovakih aviona. Ta izotrenost refleksa nam je ponekad priskoila u pomo na sasvim neoekivani nain. Nas etvorica smo jurili autom brzinom od sto etrdeset kilometara na as po uskoj cesti, kada je voza iznenada izgubio kontrolu nad vozilom i izleteo van ruba druma. Sva etvorica smo kao jedan otvorili vrata i doslovno izleteli iz automobila. Bilo je nekoliko udaraca i modrica, ali niko od nas nije pretrpeo ozbiljnije povrede, iako je vozilo bilo potpuno uniteno.
15
4. Mornariki pilot II klase

Dvadeset i pet uenika 38. klase podoficira, meu kojima sam bio i ja, zavrilo je kolovanje krajem 1937. godine. Proglasili su me najboljim pitomcem te godine, i kao nagradu mi uruili srebrni sat, dar naeg cara. Naa grupa od dvadeset i pet mladia bila je tuan ostatak od sedamdeset pitomaca, koje su nekada paljivo izabrali od hiljadu pet stotina prijavljenih kandidata. Iza nas je bilo osnovno i puno puta omrznuto kolovanje. Morali smo, meutim, pre nego to nas poalju u borbe u Kinu, da izdrimo dopunski sta u jedinicama. I pored odline i teke obuke, neprijateljski piloti su kasnije ubili veinu drugova iz moje grupe, jo pre nego sto je nesrenicima uspelo da postignu svoju prvu pobedu. ak sam ja, koji sam bio obdaren izvanrednim sposobnostima, mogao ve u svom prvom vazdunom dvoboju da postanem rtva, da je protivnik bio malo agresivniji u naem sukobu. Nema sumnje, da sam se u svom prvom vazdunom okraju vrlo nespretno muvao po nebu i da su mi pomo drugova i neiskustvo neprijateljskog pilota spasli ivot. Za mene je vazduni dvoboj uvek bio teak i zamoran zadatak, koji je izazvao gotovo nepodnoljivu napregnutost. Tada, kada su iza mene ve bili prvi dvoboji, i kada sam imao na savesti vie neprijateljskih aviona, redovno sam se vraao iz estokih vazdunih sukoba sav iscrpljen. Uvek je nostojala mogunost da uinim neku naizgled sasvim beznaajnu greku, koja bi svakako znaila smrt u plamenu, u svim vazdunim akrobacijama, strmim zaokretima, zaokretima sa minimalnom brzinom, kovitima, poluvaljcima, valjcima, sporim valjcima, petljama, imelmanima, okuavanju, vertikalnom penjanju i padanju kao list u svim tim i jo mnogim drugim akrobacijama mogla bi najbeznaajnija greka da me uniti. Na kraju rata bio sam jedini preiveli od tih dvadeset i pet mladia moje klase. Dug i teak rat u vazduhu, koji nam je u poetku toliko obeavao, izrodio se u stranu moru kada smo se, na kraju, beznadeno borili protiv sve vee poplave neprijatelja koju nije bilo mogue zaustaviti. Tridesetih godina je japanska mornarica svake godine ikolovala priblino sto pilota. Strogo reetanje i izbacivanje, umanjilo je nekoliko hiljada sasvim sposobnih pitomaca na smeno mali broj od sto, ili manje, zavrenih pilota. Da je mornarica imala malo vie para za svoje programe obuke i da je popustila u svom nesnosnom reimu izbora novih uenika za pilote, verujem da bi Japan u drugom svetskom ratu imao vie ratnih uspeha. Nema sumnje, kraj bi bio isti. Meutim, strahoviti porazi, koje su poslednje dve godine rata pretrpele nae vazduhoplovne jedinice, ne bi bili tako bolni. Jo kada je rat na Pacifiku poeo, i kada su gubici kolovanih pilota otkrili uznemirujuu potrebu za sve veim prilivom novih, mornarica je popustila u svom besmislenom reimu obuke. Tada je, meutim, ve
16
bilo prekasno. Spremnost pilota koje smo obuili u toku rata bila je najblae reeno problematina. Ubeen sam, da bi svih etrdeset i pet pitomaca iskljuenih iz moje klase za vreme kolovanja u Cuijuri, bili mnogo bolji nego mladii koji su obuku zavrili tokom rata. Posle zavrnog ispita rasporedili su nas u razne letake jedinice da bismo u njima stekli praksu. Mene su poslali u pomorske baze Oita i Omura, na severu ostrva Kjuu. U obema smo vebali letenje sa kopnenih aerodroma i nosaa aviona. Kada sam prvi put video kolika je uvebanost pilota sa nosaa aviona, bio sam snano potresen. Njihove akrobacije su me iznenadile, jer su ih izvodili neverovatnom spretnou. Uprkos svom dugom kolovanju, tada sam prvi put posumnjao u svoje sposobnosti. Hou li uspeti da postanem takav majstor u vazduhu kao oni? Posebne tekoe mi je priinjavalo sletanje na nosa aviona. Mesec dana napornog vebanja prilaenja i dodirivanja, prilaenja i dodirivanja ponovo i ponovo konano je otklonilo moje sumnje. Neobino je da posle tog kolovanja vie nikad nisam poleteo ili sleteo na nosa. Sve letove za vreme rata izvrio sam sa kopnenih aerodroma. Posle tri meseca vebanja na aerodromima i nosaima aviona dobio sam naredbu kojom su me premestili u vazduhoplovnu bazu Kaohsjung na, u to vreme, japanskom ostrvu Formozi. Tempo mornarikog ivota se tih dana ubrzao. Rat u Kini se irio na sve vea podruja i iznenada se javila hitna potreba za sve veim brojem pilota lovaca, ak i takvih poetnika kao to sam ja. Sa Formoze su me prekomandovali u Kjukijang u jugozapadnoj Kini i tamo sam maja 1938. godine doiveo svoju prvu borbu za koju ne bih mogao da kaem da je bila srean poetak. Komandantu puka u Kjukijangu nije se inilo da vredi slati novajlije u svakodnevne vazdune okraje, jer je bio ubeen da bi svojim neiskustvom skrenuli na sebe panju pilota veterana koji su leteli na kineskoj strani. Zato me je prilino dugo slao na letove nisko iznad bojita, da pomaemo operacije kopnene vojske. Ti letovi bili su sve drugo nego opasni: japanska armija je na zemlji skrila sav otpor neprijatelja, a u vazduhu iznad bojita bilo je slabog otpora. Prolazile su nedelje i ja sam besneo, jer su me i dalje slali na te letove podrke. Goreo sam od elje, vrealo mi je ponos, da sam mornariki pilot druge klase i odluio sam da u se najveom hrabrou ustremiti na neprijateljske avione. Dvadeset i prvog maja bio sam lud od oduevljenja kada sam svoje ime otkrio meu petnaest pilota koje su izabrali da sledeeg dana polete u uobiajenu patrolu na Hankov. Ime Hankov davalo je nade za okraj, jer je tamo bio glavni kineski nacionalistiki aerodrom. Godine 1938. nismo raspolagali lovcem Zero (Micubii Zero 52) koji sam kasnije u borbama tako dobro upoznao. Leteli smo na lovcima micubii tip 96,
17
koga su Saveznici kasnije nazvali klod (Claude). Bili su spori i nisu imali naroito veliki dolet. Stajni trap bio je neuvlaei, a kabina je bila bez krova nad glavom. Naih petnaest lovaca je dvadeset i drugog rano poletelo iz Kjukijanga i u penjanju se razvrstalo u pet odeljaka u obliku klina. Vidljivost je bila vanredna. Devedeset minuta leta od nae baze do Hankova bilo je slino kolskom krstarenju. Nijedan neprijateljski lovac nije se digao u vazduh da napadne nau formaciju i nijedan protivavionski top nije pokuao da nas uznemiri. Izgledalo je potpuno neverovatno da ispod nas besni rat. Sa visine od tri hiljade metara smo aerodrom u Hankovu videli neobino jasno. Sveza zelena trava se presijavala na jutarnjem suncu i zato nam se glavni neprijateljski aerodrom uinio slinijim velikom, paljivo negovanom igralitu za golf. Lovcima, meutim, nisu potrebni takvi sportski objekti i te tri take koje sam video da se brzo kreu i diu ka naim avionima bili su neprijateljski lovci. Zatim su se iznenada nali na naoj visini, sada veliki, crni i moni. Bez upozorenja bar se mom iznenaenom mozgu tako uinilo jedan od neprijateljskih lovaca se izdvojio iz svoje grupe i zapanjujtiom brzinom ustremio na mog lovca. Za tren su se rasplinuti svi paljivi i razraeni planovi o tome ta u raditi u svom prvom sukobu. Oseao sam kako moji prenapeti miii nervozno pulsiraju i mada je neprijatno da se danas toga priseam, istina je da sam se tada tresao od uzbuenja i iznenaenja, to je taj pilot izabrao ba mene za svoj cilj. Vie puta sam razmiljao o tome da sam se u tim kritinim trenucima ponaao nerazumno i italac e se sa tim mojim zakljukom sigurno sloiti. Morao bi da uzme u obzir, da su nae modane reakcije na tri hiljade metara posle leta od devedeset minuta na toj visini, sigurno manje pouzdane nego na zemlji. Vazduh je redak i zbog toga u mozak dospeva manje kiseonika. Buka motora u otvorenoj kabini i pitanje hladne vazdune struje koja brie pored vetrobrana, zagluuju. Nema ni govora, da se moe odahnuti za komandama; vrteo sam glavom da bi osmotrio u svim smerovima, kako me ne bi uhvatili nepripravljenog, pomerao sam komandnu palicu, pritiskivao pedale, ruicu gasa i buljio u instrumente i dugmad. Jednostavno reeno, bio sam potpuno zbunjen. Zatim su mi u pomo priskoile navike stvorene za vreme kolovanja. Posebno jedan savet za poetnike u dvobojima potisnuo je sve druge: "uvek se dri repa vodeeg lovca u svom klinu"! U zbrci pokreta ruku prilegao sam trake svoje kiseonike maske (kiseonik smo imali za dva sata leta, pa smo morali da ga uvamo za borbu i let iznad tri hiljade metara) i dao gas do kraja. Motor je odgovorio snanim bmjanjem i patuljasti lovac je prosto poskoio napred. Svuda oko mene dopunski rezervoari za gorivo mahnito su se tumbali po vazduhu, jer su ve svi ostali japanski piloti povukli ruice pored sedita. Sasvim sam zaboravio da odbacim rezervoar sa opasnim eksplozivnim gorivom, koji je bio okaen ispod
18
trupa aviona i sada sam drhtavom rukom povukao ruicu. Moj rezervoar je poslednji odleteo u dubinu. Tada sam ve bio van sebe. Sve sam inio polovino i zaboravio sam na sva osnovna pravila vazdunog boja. Nije mi polo za rukom da vidim bilo ta se deavalo sa strane i pozadi. Nisam mogao vie da primetim nijedan neprijateljski avion, i nisam imao pojma da li pucaju na mene ili ne. Sve to sam video je bio rep moga voe. U oaju sam srljao za njegovim lovcem i svako ko nas je posmatrao morao je da pomisli da smo vezani jedan za drugog. Kada sam naposletku zauzeo pravilan poloaj pratioca, pozadi i malo ustranu od vodeeg lovca, toliko sam se pribrao da vie nisam nezgrapno hvatao po kabini. Duboko sam udahnuo i pogledao ulevo. U pravi as. Dva bletea neprijateljska lovca ustremila su se na moj avion. Bili su sovjetski I-16 sa uvlaeim stajnim trapom. Imali su snaniji motor od naeg lovca micubiija 96, a uz to su I-16 bili bri i pokretljiviji. Opet sam zatajio. I, pri tom saznanju, iste sekunde, obuzela me nova elja za ivotom. Ruke su bile nepokretne. Nisam znao ta da uinim u sledeem trenutku. Umesto da skrenem u stranu, ili poletim navie, mirno sam nastavio napred. Po svim pravilima vazdune borbe morao sam da oekujem u takvom trenutku svoj kraj. Zatim su oba lovca neoekivano, u trenutku kada je trebalo da me uhvate u svoje niane, zaokrenula iznad mene i nestala! Do kraja ivota neu moi da shvatim da mi se tako udno nasmeila srea. Odgovor je, meutim bio veoma prost. Poto je voa eskadrile ve raunao s tim da u se u svom prvom okraju muvati po vazduhu to se i dogodilo poverio je jednom iskusnom pilotu da me titi s lea. Taj lovac je sada napravio otar zaokret i pojurio za neprijateljskim avionima, koji su zbog toga prekinuli svoj napad. Ja jo uvek nisam smislio nita pametno. Naravno, izvukao sam se iz smrtonosne zamke i leteo sam kao lep, mlako da nisam ni primetio, da sam se zbog iznenadne promene poloaja naao sa svojim lovcem dobrih etiri stotine metara iza jednog aviona u bekstvu. Sedeo sam u seditu i pokuavao da mislim ta bi moglo da se uini. Konano sam se trgao iz otupelosti i dao u poteru za njim. Uhvatio sam neprijateljskog lovca u nian i pritisnuo okida mitraljeza. Nita se nije desilo. Nervozno sam pritiskivao prekida i preklinjao to su mi se mitraljezi zaglavili, da bi se zatim na veliko razoaranje setio da nisam repetirao mitraljeze, to je neophodno pri susretu sa neprijateljskim avionima. Podoficir koji me je pratio u. svom avionu s leve strane oajavao je kada je video kako sam se ueprtljao u seditu, pa je jurnuo napred, otvorivi vatru na
19
neprijatelja. Njegov rafal nije zakaio I-16 koji je neprestano skretao nadesno, kao namerno u mom pravcu i naao se oko dvesto metara ispred mojih mitraljeza. Tog puta sam bio spreman i pravilno sam otvorio paljbu iz mitraljeza. Meci su promaili. Propustio sam jo jednu zlatnu priliku. Tada sam se zakleo, da u oboriti tog pilota, pa makar morao i svojim avionom da udarim u njega. Pod punim gasom smanjivao sam rastojanje izmeu lovaca, iako je neprijateljski pilot zaokretao, penjao se, sputao i izvodio brze manevre kojima je uspeno izbegavao metke koje sam sipao na njega. Njegovi otri zaokreti kojima je nameravao da mi zae za rep pokazivali su da je neobino nespretan, a njegovi svetlei meci su se beskorisno rasipali po nebu. Zaista, neprijatelj ni za trenutak nije imao priliku da me uhvati, a ja to tada jo nisam shvatio, ali su to videli piloti drugih micubiija, koji su kruili visoko iznad poprita naeg dvoboja i budno pazili da se u sluaju potrebe obrue na neprijateljskog lovca, ako bi me ovaj doveo u suvie opasan poloaj. Neprijatelj je naravno sve to znao pa je svu svoju panju usmerio samo na to kako da umakne, a ne da me obori. To ga je stajalo glave. Tek to sam izaao iz polupetIje, I-16 se naao jedva sto pedeset metara ispred mene i ve sam izreetao zrnima njegov motor. Sledeeg trenutka je iz nosa aviona prokuljao crni uljasti dim, i avion se strmoglavio ka zemlji. Tek kada se neprijateljski lovac daleko dole pretvorio u gomilu ruevine i nad njim se digla plamena lopta, video sam da sam potroio gotovo svu municiju, iako su nas neprestano upozoravali da to nikad ne smemo da dozvolimo. Svaki pilot je morao da se trudi da do kraja sauva neto municije za povratak u bazu, za sluaj da ga na putu napadnu neprijateljske lovake patrole. Uurbano sam se okretao i traio druge micubiije, pa mi je srce prosto zamrlo kada sam video da sam potpuno sam u vazduhu. Izgubio sam svoju grupu. Moja pobeda je bila ista poruga, jer su mi je kao na srebrnom posluavniku servirali moji saborci, ti isti koje sam izgubio dok sam progonio neprijateljskog lovca. Ponienje koje sam osetio zbog svojih zaista preglupih postupaka tako me je pritiskivalo da sam bio na granici suza. Zaista su navrle kada sam kod ponovnog pogleda uvis ugledao etrnaest micubiija koji su u pravilnom rasporedu polako kruili, strpljivo ekali da se snaem i da im se pridruim. ini mi se da sam najmanje pet minuta jecao od stida. Kada smo se vratili u Kjukijang, izvukao sam se potpuno iscrpljen iz sedita. Voa grupe se sav pomahnitao stutio ka mom avionu lica zajapurenog od besa. "Sakai! Sve si..." siktao je. "Prokleta ludo Sakai! Pravo je udo da si jo iv! Jo nikad nisam video takvo nespretno i bezglavo letenje, jo nikada u ivotu. Ti..." Vie nije izustio ni rei. Sav oajan i kajui se buljio sam u zemlju, i nisam se uopte pretvarao. Nadao sam se i silno eleo da mu ne popuste nervi, pa da me u besu ne utne ili udari. Bio je suvie izbezumljen, a da bi bio sposoban za fiziko
20
obraunavanje. Zatim je kapetan napravio najgori mogui gest. Okrenuo je lea i otiao.
21
5. Napad kineskih bombardera

Sve do dananjeg dana nije nam bilo mogue da utvrdimo narodnost neprijateljskih pilota, koji su pilotirali kineskim lovakim avionima sovjetske proizvodnje. Opravdano smo mogli da verujemo da su sovjetski dobrovoljci dopremali sovjetske avione preko granice ali nikada nam nije uspelo da iz olupine neprijateljskih aviona izvuemo telo nekog ruskog pilota. Naa mornarica je bila vrsto uverena da "stranaka legija" pilota snabdeva kinesko vazduhoplovstvo. Ti ljudi, pripadnici najrazliitijih naroda pilotirali su mnogim razliitim tipovima lovaca, tako da u borbama nismo susretali samo ruske, ve amerike, britanske, nemake i druge lovce. Povremeno su, naravno, Kinezi leteli sami u tim avionima. Pouzdan dokaz da je u nekom amerikom avionu leteo ameriki pilot dobili smo tek kada je jedan avion udario u zemlju kraj angaja. Nae jedinice su se odmah probile do ostataka i vratile se sa pilotovim telom; izdali su ga njegovi dokumenti po kojima je utvreno da je Amerikanac. Moja pobeda nad neprijateljskim lovcem je ubrzo izbrisala malodunost koju je izazvalo moje zbunjeno ponaanje u prvoj vazdunoj borbi. Dan posle tog leta sam bez oklevanja naslikao plavu zvezdicu na trupu mog lovca micubiija prvu od ukupno est. Japanski piloti, a posebno podoficiri kao ja, nisu leteli u svaku svoju akciju istim avionom. Poto nije bilo dovoljno aviona na raspolaganje, na naredbu za poletanje uskakali smo u onaj aparat koji je bio slobodan. Ta praksa je neiskusnim pilotima esto pomagala. Neprijateljski pilot koji bi ugledao desetak, ili jo vie zvezdica na trupu radije je izbegavao borbu s tim avionom koji je za komandama trebalo da ima dvostrukog ili trostrukog asa (naziv asa je jo u prvom svetskom ratu dobio pilot-lovac koji je oborio najmanje pet aviona). Tako je bar mislio! Sukob sa Kinom je bio udan rat. Meu naim vojnicima nikad se nije mogao da uje razgovor "o ratu", ve se prialo o tzv. kinesko-japanskom incidentu. to je pre bilo mogue, sastavili smo marionetsku vladu pod Vang-CingVejom, uglednim Kinezom koji se otvoreno suprotstavljao Kuomintangu nacionalistikoj stranci pod vodstvom generalisimusa ang-Kaj-eka. U tom sukobu nas je najvie iznenadilo to se vodila gotovo nemilosrdna unutranja borba izmeu ang-Kajekovih snaga i kineskih komunista. Nasuprot japanskih kopnenih i vazdunih snaga u Kini stajale su velike armije sa milion boraca, koje su brojno daleko prevazilazile nae snage. Meutim, ta brojna nadmonost je retko kada pomagala Kinezima, jer su im jedinice bile slabo izvebane i naoruane. Ponovo i ponovo su neprijateljske snage nasrtale na
22
nae veoma dobro naoruane jedinice, koje su ih neprekidno odbijale i nanosile im porazne gubitke. Ni poplava saveznike materijalne vojne pomoi Kini, koja je stizala preko Burme, Mongolije i Sikijanga, nije mogla da ugrozi nau premo u kvalitetu. To snabdevanje je, ipak, pomoglo ang-Kaj-eku, jer mu je omoguilo da organizovano pone da uzmie ka ungkingu, ali mu nije toliko koristilo da bi mogao da pree u neku pomena vrednu ofanzivu protiv naih jedinica. Sve do kapitulacije Japana pred Saveznicima, u augustu 1945. godine, bio je taj sukob u Kini sasvim neravnopravan rat. To naravno ne znai da je Japan bilo gde pobeivao ili pokuao da pokori dinovsko kinesko stanovnitvo i zauzme ogromnu kinesku teritoriju. Te dve stvari su bile sasvim nemogue. Umesto toga nae jedinice su zaposele kljuna mesta u stratekim podrujima, presekle neprijateljske saobraajnice i poele pljakom i porezima da iscrpljuju milione kineskih seljaka, koji su se nali na teritoriji okupiranoj od japanskih eta. Van ovih vanih mesta, opasanih zidovima, Japance bi ekala strana smrt, ako nisu nastupali u velikim naoruanim grupama. ang-Kaj-ekovi i komunistiki kineski gerilci dok su saraivali vrebali su u zasedama i pokuavali surovim napadima da uine sve kako bi unitili nae ete koje im padnu u ruke. Naim oficirima je bilo sasvim jasno da su ti kineski inovnici u okupiranim mestima i pored ulagivanja i privredne saradnje bili u stalnoj vezi s pripadnicima gerilskih jedinica koje su gospodarile prostranom dravom i planinama. esto se dogaalo da su takve kontakte odravali ak i sa otvorenim pristankom japanskih zapovednika, koji su na taj nain sebi hteli da olakaju probleme pri okupaciji neprijateljskih mesta. Zaista je taj rat bio veoma neobian. esto sam leteo kao u podrci kopnenim jedinicama i bio veoma iznenaen onim to sam video ispod sebe. Gledao sam kineske seljake koji su rintali na svojim imanjima i nisu poklanjali nikakvu panju estokim borbama na no, ili mahnitoj paljbi izmeu kineskih i japanskih jedinica, jedva nekoliko kilometara udaljenih. Vie puta sam leteo nisko iznad ulica, mesta ograenih zidom, sasvim opkoljenih, koje je naa artiljerija besno gaala. U njima je bio otvoren niz radnji, koje su poslovale kao da se nita ne deava, dok je krv kineske posade, koja ih je branila, doslovno bojila ulice. Za japanske vazduhoplovne jedinice sluba u Kini nije bila nimalo teka ili neprijatna. Taj vazduni rat se odvijao potpuno u nau korist. esnaest meseci po mom dolasku u Kjukijang, nae kopnene snage prodrle su duboko u neprijateljsku teritoriju i zauzele dobro opremljene aerodromske objekte kod Hankova. Cela jedinica se tada tamo preselila.
23
U meuvremenu su japanski oficiri javili o detaljima moje prve pobede nad neprijateljskim lovcem. Majka mi je poslala pismo i ponos koji je izbijao iz njenih rei bio je za mene pravi melem. Gotovo podjednako vano bilo je za mene pismo koje mi je napisala Hacujo Hirokava, moja roaka, koja je sada napunila esnaest godina. Pisala je: "Nedavno je moj otac postao upravnik pote u Tokuimi na ikoku. Sada idem u viu devojaku kolu u Tokuimi i moe da zamisli kako je tu sve drugaije nego u Tokiju. Tvoje pismo me je oduevilo. Sve moje kolske drugarice su bile jako vesele. Svaki dan paljivo itamo novine, da ne bi previdele novost o tvojim vazdunim pobedama nad Kinom. Pored toga, Saburo, elela bih da te upoznam sa svojom najboljom prijateljicom tu u Tokoimi, sa Mikiko Niori. Mikiko je najlepa devojka u naem razredu i najpametnija. Otac joj je profesor na fakultetu u Kobeu. Od svih prijateljica kojima sam pokazala tvoje pismo ona je bila najzainteresovanija i lepo me je zamolila da ti je predstavim." U pismu je bila priloena zajednika slika Hacuje i Mikiko i jo pismo devojke koju nikada nisam sreo. Bila je gotovo savreno lepa, kao to je tvrdila Hacujo, i sa najveim interesovanjem sam proitao njen divan opis domaeg mesta i njene porodice. Pisma mojih najbliih predstavljala su izvanredan podstrek mome moralu i doslovce, sa pesmom sam se prihvatio posla. Tog dana se izvanredno dobro seam bio je 3. oktobar 1939. godine. Upravo sam proitao potu i poeo da punim mitraljeze na svom lovcu. Na aerodromu je sve mirovalo. Tiinu su iznenada poremetili uzbueni uzvici sa kontrolnog tornja. Ve sledeeg trenutka se svuda oko nas, bez ikakvog novog upozorenja, prolamalo od zaglunih tresaka. Zemlja je podrhtavala, ljuljala se a udarni talasi su odjekivali u naim iznenaenim uima, tako da su nam pucale bubne opne. Neko je suvie kasno zaurlao: "Vazduni napad!" i tek zatim su sirene poele da zavijaju svoju beskorisnu zakasnelu melodiju. Nije bilo vremena da se pokua pobei u zaklon. Zagluna buka bombi koje su eksplodirale pretvorila se u neprekidnu grmljavinu, dim se digao iznad aerodroma i ulo se prodorno fijukanje delia bombi, koji su ibali po vazduhu. Veina ostalih pilota pojurila je sa mnom od radionice ka sklonitu. Beao sam sasvim pognut da bih se zatitio od elinih paria koji su fijukali i bacio se glavom napred izmeu dva velika rezervoara za vodu. Bio je poslednji trenutak. Oblinje sklonite mitraljeza i municije je u grmeem talasu vatre i dima odletelo u vazduh. Zatim je niz bombi zasuo aerodrom odzvanjajui u naim uima i podiui velike oblake dima i komade kra. Da sam se samo sekundu kasnije bacio na zemlju, bilo bi prekasno. Najblii niz eksplozija bombi iznenada se utiao, pa sam tada podigao glavu da vidim ta se
24
dogaa. Neprekidna jeka rasprskavajuih bombi po celom aerodromu nadjaala je krike bola i jaukanje. Svuda oko mene su leali ljudi teko ranjeni. Poeo sam da puzim ka najbliem pilotu koji je jaukao od bola. Kao da me neko noem ubo u bedro i zadnjicu! Ispruio sam ruku i napipao krv koja rni je curila kroz pantalone. Bol je bio nesnosan, ali rane na sreu nisu bile duboke. Tada sam izgubio glavu. Odjednom sam se naao na nogama i sumanuto potrao, ali ovog puta nazad ka pisti, sve vreme bacajui poglede u nebo. Iznad sebe sam primetio dvanaest aviona, koji su u pravilnom rasporedu kruili u irokim krugovima na prilinoj visini, inilo mi se itavih 6000 metara. Bili su to sovjetski dvomotorci SB kineskog ratnog vazduhoplovstva. Nije bilo mogue negirati neverovatnu efikasnost njihovog iznenadnog napada. Uhvatili su nas sasvim nespremne. Niko od nas nije ni slutio opasnost sve do trenutka kada su bombe bile isputene iz aviona i poele da zavijajui padaju u dubinu. To to sam ugledao na aerodromu bio je pravi pravcati ok. Veina od naih dvesto mornarikih i armijskih bombardera i lovaca rasporeenih krilo uz krilo po aerodromu gorelo je. Ogromni plamenovi su se dizali iz rezervoara za gorivo isputajui u vazduh talasajue oblake crnog dima. Iz aviona koje plamen jo nije zahvatio gorivo je oticalo iz zjapeih rupa koje su rapneli izbuili u njihovim trupovima. Benzin koji je curio odravao je plamen koji se selio od aviona do aviona i tako su se bombarderi i lovci u dugim redovima rascvetavali u zaslepljujuem sjaju. Bombarderi su se rasprskavali kao petarde, a lovci su sagorevali kao kutije ibica. Kao lud sam trao oko zapaljenih aviona i oajniki traio da naem samo jednog neoteenog lovca. Kao udom je nekoliko micubiija 96 u odvojenoj grupi izbeglo lomau. Uvukao sam se u sedite jednog od njih, startovao motor i ne ekajui da se zagreje jurnuo niz pistu. Dok je moj bri lovac stalno smanjivao rastojanje od neprijateljskih aviona, bombarderi su se polako peli na veu visinu. Ruicu gasa sam gurnuo sasvim do protivpparnog zida i uveravao svog micubiija da od sebe da sve to moe. Dvadeset minuta posle poletanja bio sam gotovo kraj neprijateljskih aviona. Prilazio sam im odozdo, da bih mogao da otvorim vatru u nezatiene trbuhe bombardera. Malo mi je bilo stalo do toga to sam oigledno jedini lovac u vazduhu. Vrlo dobro sam znao, da slabo naoruani micubii ne moe da predstavlja nikakvu ozbiljnu opasnost za dvanaest bombardera. Ispod mene je bilo mesto Iang na rei Jangce, koje je jo uvek bilo u rukama kineskih eta koje su se odupirale. Kada bih u sluaju obaranja uspeo da se izvuem iz olupine, to bi znailo sigurnu i stranu smrt u rukama angovih ljudi. Nisam, meutim, smeo da odugovlaim sa napadom. Tako su me vaspitali u staloj samurajskoj tradiciji i zato mi je jedina misao bila kako u neprijatelju naneti to vie tete. Pribliio sam se zadnjem
25
bombarderu iz njegove formacije pozadi i odozdo, ali me je pri tome neprijatelj primetio, o emu je svedoio mitraljez u repu, koji je bleskao. Neprijateljskom strelcu nije polo za rukom da pogodi mog micubiija pa sam se primakao bombarderu koliko je moglo blie usmerivi vatru na njegov levi motor. Kada sam ga prestigao popevi se iznad njega, primetio sam kako dim izbija iz pogoenog motora. Bombarder je napustio grupu i poeo da gubi visinu, a ja sam poao u ponirui zaokret, da dovrim osakaeni avion. Meutim, nisam iskoristio svoju prednost. Gurnuo sam palicu napred u nameri da se u blagom obruavanju ustremim na plen i tada sam shvatio da je Iang udaljen najmanje 240 kilometara od Hankova. Svako dalje gonjenje protivnika znailo bi da e mi nestati goriva za povratak kui, pa bih morao da sletim na neprijateljsku teritoriju. Prilina je razlika izmeu svesnog truda u borbi sa nadmonim neprijateljem i besciljnog gubitka aviona i ivota. Nastaviti napad znailo bi isto samoubistvo, pa nije bilo nikakve potrebe da produim u tom smeru. Okrenuo sam se kui. Naravno, ne znam da li je posadi bombardera polo za rukom da se vrati na svoj aerodrom, ili je u najgorem sluaju avion udario u zemlju negde blizu svojih. Kada sam se vratio u Hankov, tamo je vladala neopisiva pometnja. Tuce neprijateljskih aviona je napravilo uasnu tetu. Gotovo svi nai avioni bili su uniteni ili teko oteeni. Komandant aerodroma je izgubio levu ruku, a veina njegovih saradnika, pilota i mehaniara je poginula ili je bila teko ranjena. Na svoje rane sam sasvim zaboravio. U meteu potere i borbenoj groznici bol se za neko vreme potpuno izgubio. Sada, poto sam se udaljio koji korak od aviona, onesvestio sam se jo na samoj pisti. Rane su polako zarastale. Nedelju dana kasnije, dok sam jo uvek bio u bolnici, dobio sam pismo od Hacuje sa posebnom veu koja za mene nije bila nita manje potresna nego napad na aerodrom. "Veoma, veoma mi je teko to moram da napiem ovo pismo," javljala je Hacujo, "koje e za tebe biti tako bolno. Moja najdraa prijateljica Mikiko je 3. oktobra poginula u saobraajnoj nesrei. Smetena sam, jer ne znam ta o tome da ti kaem. Zbunjena sam i teko mi je. Zato, ah zato je morala tako divna devojka kao Mikiko sa svojih esnaest godina da umre i to potpuno neduna! Jo mrzim i sebe to ba ja moram da javim tu vest, tebi, koji si, kao svi nai piloti, stalno u borbi. Zar nema druge osobe koja bi mogla to da ti saopti..." U Hacujinom pismu bila je jo i poruka koju je napisala Mikikina majka: "Nesrena Mikiko je sa Hacujo-san i sa naom porodicom svakog dana razgovarala o vama i tako eljno oekivala va odgovor na pismo koje vam je poslala Hacujo-san. Meutim, vae divno pismo stiglo je ba na dan kada smo
26
pokopali Mikiko. Kako bih bila srena ja, njena majka, da je Mikiko mogla da ga proita pre svoje smrti! Bila je divna ki, dobra, bistra i tako aneoska! Danima sam plakala. Verujem da ete biti zadovoljni kada saznate da smo vae pismo stavili u njen koveg i da ju je otpratilo u nebo. Molimo vas, primite najdublju zahvalnost moga mua i mene za to vae pismo. Sada ponizno molimo, da vas Mikikina dua u nebu titi od neprijateljskih zrna." Misli su mi sasvim otupele. Bio sam sasvim pometen i bez snage. Jo nekoliko asova posle toga sam nepomino leao u postelji i gledao u tavanicu, a zatim sam Mikikinoj majci napisao dugo pismo, da bih joj izrazio svoje sauee. Uz pismo sam simbolino priloio neto novca za njenu porodicu, da bi njenom grobu darovali u moje ime neku sitnicu, kao to je to nalagao drevni obiaj. Vie dana sam oseao stranu nostalgiju za domom, eznuo da ponovo vidim svoju porodicu, majku, brau i sestre. Nisam morao dugo da ekam da bih opet video svoj Japan. Dva dana posle toga dobio sam naredbu za prekomandu kojom su me slali u puk u Omuri, vazdunoj bazi koja je bila najblia mom rodnom mestu. Moj odlazak nije bio ba veseo. Kapetan kontraobavetajne slube me je ledenog lica upozorio: "Zbog dravne bezbednosti nee nikome u Japanu ni zucnuti o katastrofi. Jesi li razumeo?" "Da, gospodine. Zbog dravne bezbednosti neu nikome u Japanu ni zucnuti o katastrofi," ponovio sam kao odjek. Zatim sam pozdravio i otiao na pistu, gde sam se ukrcao u transportni avion koji e da me odvede u domovinu.
27
6. Fudiko Niori
U bazu Omura vratio sam se sumornog raspoloenja. Porazni napad na na aerodrom, gubitak velikog broja dobrih drugova, Mikikina smrt, moje rane, sve to zajedno doprinelo je optoj utuenosti. I pored toga to je vazduhoplovna baza bila veoma blizu moje kue, nisam smeo da poseujem svoje dok mi rane sasvim ne zarastu. Sa nevericom sam ekao taj prvi susret sa komandantom baze u Omuri. Kada su me prethodne godine poslali ovamo otvoreno je pokazao svoj prezir i neprijateljstvo prema novajlijama i to mi se bolno useklo u pamenje. Na moje najvee iznenaenje komandant mi se blagonaklono nasmeio kada sam se posle pozdrava ukipio pred njegovim stolom. Nekoliko trenutaka me je posmatrao, zagledao moju uniformu, lice i oi, koje su gledale pravo ispred sebe. Zatim mi se naklonio. Nisam, naime, znao da je pre mene u Japan stigla vest o mome drskom napadu na dvanaest protivnikih bombardera uprskos negativnom ishodu celog okraja. Sada vie nisam bio potcenjivanja vredan poetnik, koga bi u Omuri muili. Zapovednik mi je rekao da u smeti dobro da se odmorim i da mi za poetak nee dati nikakvu posebnu dunost. Takav tok dogaaja bio je iznenaujui, jer podoficirima nisu nikad ukazivali takvu milost. U menzi sam shvatio da su moji letovi u Kini, moja vazduna pobeda i, kao poslastica, jo napad na bombardere stvorili od mene pravog heroja za pilote uenike u bazi. Bio je udan i neobian oseaj kada su se svi ti mladii gurali oko mene, eljni da uju neto o borbama na azijskom kontinentu. Nedelju dana sam se odmarao, koliko mi je dua elela i posmatrao pitomce pri kolskim letovima. Zatim sam dobio pismo koje mi je poslala devojka ije sam ime prvi put uo. Fuiko Niori. Pisala mi je: "Mikikina sam sestra, pa bih rado iskoristila priliku da Vam se od sveg srca zahvalim za Vae pismo majci i za sve tople rei i panju prema mojoj mlaoj sestri. Vae pismo mojoj porodici je bilo kao sunev zrak u asu kada smo svi bili oajni zbog Mikikine smrti. Nije me stid da priznam da smo svi plakali, jer smo izgubili Mikiko kada je bila najsrenija. Moram da vam priznam da sam do trenutka kada je stiglo vae pismo ivela u ubeenju da svi piloti lovci ive samo za borbu i da im nedostaje topline i oseanja. Vae pismo je, naravno, to moje miljenje izmenilo. Ako mi dozvolite, iskreno bih elela da postanem vaa prijateljica, a posebno u znak seanja na moju sestru. Beskrajno bih se radovala ako biste mi odgovorili na moje pismo." U kovertu je bila i Fuikina slika. Ako nita drugo, ali ta osamnaestogodinja devojka bila je lepa od svoje sestre. Odmah sam joj odgovorio poverivi joj da sam u Kini bio lake ranjen i da sam ponovo u Japanu
28
radi potpunog ozdravljenja. Pisao sam joj da u prema lekarskim obeanjima moi ubrzo da letim i da u, kada budem zdrav, nai priliku da je lino upoznam. Njeno drugo pismo je ve posle nekoliko dana bilo u mojim rukama. Fuiko mi je nadugako pisala, kako ivi i ta se svakog dana dogaa u njihovom mestu Tokuimi na ostrvu ikoku. Poto sledeeg meseca u vazduhoplovnoj bazi Omuri nisam imao pravog posla, posvetio sam prilino vremena pisanju pisama Fuiki, a sva njena sam vie puta itao. Njena pisma bila su izuzetno lepo napisana, pa sam vie puta posumnjao da joj moda nacrte za njena pisma daje majka, to je bio prilino rasprostranjen obiaj. Novembra 1939. sam posle godinu dana dobio prvo odsustvo preko noi, da bih mogao da posetim majku i druge roake. Moje rane su ve potpuno bile zarasle i jedva sam ekao da otputujem kui. Vozom je to bilo svega sat vonje. Znao sam da e kod kue etva ve biti pokupljena. Pirinana polja i njive bie gole, jer se pribliavala zima, mada to za mene uopte nije bilo vano. Posle crvenkaste kineske zemlje, rodna gruda mi se uinila gotovo kao bata. I dok se voz primicao mestacu zagledao sam se u prelepe planine Kjuua, koje su se vrtoglavo dizale u nebo pokrivene bujnim zelenilom gustih uma i u potoke koji su se presijavali na kasnom popodnevnom suncu. Dok sam koraao po putu ka staroj kuici, nisam mogao da verujem svojim oima. Velika masa se gurala u dvoritu i kriom pogledala na cestu i na mene. Zatim je cela gomila krenula prema meni i poela da klie u znak pozdrava. Iznenaen sam primetio da moju majku prate sam predsednik optine i omiljeni uitelj. Nisu samo ta dva ugledna gospodina dola da mi lino poele dobrodolicu, ve su se gotovo svi mesni inovnici sakupili oko mene i stiskali mi ruke u znak toplog pozdrava. Tada je mesni uitelj gromkim glasom rekao: "Dobrodoao u svoj dom Saburo, junae naeg skromnog mesta!" Zaista sam pocrveneo. Nikada nisam ni sanjao da tako neto moe da se dogodi! Mucao sam i pokuavao da objasnim mesnom uitelju da sam sve pre nego heroj i da sam samo mornariki podoficir koji je oborio tek jedan neprijateljski avion. "uti, uti!", prekinuo me je, "dosta je tvojih prigovora. Sasvim je lepo to si skroman, meutim, znamo da si u mornarikoj koli izborio carev srebrni sat i da su te proglasili za najperspektivnijeg letaa celog naeg naroda!" Nisam vie izustio ni rei. U seanju su mi iskrsli dogaaji od pre est godina kada sam se vukao po toj cesti, kada sam bio sramota svoje porodice, celog mesta i kada su mi moji prijatelji iz detinjstva okretali lea zbog sramote koju sam im naneo. Da su ti ljudi znali kako sam se bezglavo muvao u seditu za vreme te prve vazdune borbe, ili da su videli kako je moj kapetan bio bez rei od besa zbog moje gluposti. A sada sve ovo... ovde! Bilo je neopisivo i potpuno me obuzelo.
29
Zatim je na dvoritu poela prava gozba. Bilo je na gomile hrane i mnogo boca sakea, pirinanog vina. Bio sam jo zbunjen i iznenaen zbog tog neoekivanog doeka dok me majka nije povukla u stranu i doapnula: "Svi su bili tako dobri prema nama i svu tu hranu doneli sa sobom u ast tvog dolaska kui. Zato ne mrti elo i ne gledaj tako mrko. Oni zasluuju zahvalnost i zato se ljubazno ponaaj." Svi prisutni su na svoje ui hteli da uju sve ta se dogaalo u Kini i stalno su mi upadali u rei sa eljom da im ve jednom ispriam sve pojedinosti o svojoj borbi sa kineskim lovcem i o tome kako sam napao celu formaciju bombardera. Bilo je sasvim neobino sluati te stare ljude, najuglednije u naem mestu, koji su pokazivali toliko divljenja za sve to sam uinio u borbi. Najdivnije su mi se meutim, uinile majine oi, koja se gotovo topila od ponosa zbog svog sina. I ostali lanovi nae porodice, tri brata i sestre obukli su svoje najbolje odee i svi su sreni i nasmejani sedeli posmatrajui ono to se dogaalo to vee. Ostalo mi je malo vremena za razgovor sa majkom jer se slavlje oteglo do kasno u no. Kada su se nai gosti konano oprostili saznao sam da je naa porodica isto tako siromana kao to je bila u vreme mog polaska u mornaricu. Majka je smirivala moju zebnju i ubeivala me da joj je u poslu pomagalo celo selo i da su susedi bili tako ljubazni da se to uopte ne da opisati. Za vreme dok sam bio u Kini slao sam vei deo plate svojima, jer tamo nisam imao ta da ponem s novcem. Nisam uopte pio, a sa devojkama se nisam zabavljao. Obe stvari su za lovake pilote smatrali velikim grehom, a ja nisam hteo da se izlaem kritikovanju. "Saburo", nastavila je majka "toliko smo ti zahvalni za sve to si stalno slao kui i to si nam davao gotovo celu svoju platu. Sada bih elela da prestane. Dao si suvie svog novca koji e ti itekako biti potreban. Sada je vreme da pone da misli na sebe i da tedi jer e se jednog dana oeniti." Odluno sam se usprotivio. Ve mi je uspelo da utedim skromnu svoticu, mada enidbu jo nisam imao u planu bar za nekoliko godina. Iznenada sam se setio Fuike kojoj sam svakog dana pisao. Palo mi je na pamet da joj drutveni poloaj njene porodice nikada ne bi dozvolio ni da se usudi da i progovori sa mnom da sam ostao u svom rodnom mestu, a da nisam stupio u mornaricu i postao pilot. Kada sam se vratio u Omuru, kadrovik me stavio na spisak letakog osoblja. Poeo sam dugi niz preciznih vebi u vazduhu da bih stekao mirnu ruku, tako potrebnu za komandama lovakog aviona. Sredinom januara 1940. video sam svoje ime napisano na oglasnoj tabli u naredbi koja me obavetavala da sam sa vie drugih pilota izabran za paradni let iznad velikog industrijskog mesta Osake u ast 1.1. februara, dana osnivanja nae drave.
30
Odmah sam Fuiki poslao pismo obavestivi je o naem letu. U svom odgovoru me je pitala gde emo odsesti u Osaki, jer, "bi vas moji roditelji i ja eleli toga dana da poselimo u Osaki." Porodina poseta! Kakva ast! Jer to je za njih znailo celodnevno putovanje iz Tokuime kroz Otoko more do Osake. Sveani let je protekao bez tekoa. Japan je izgledao divno iz visine sa svojim istim i urednim pirinanim poljima i njivama, sa negovanim batama i parkovima. Video sam ake u dvoritima koji su se sakupljali u grupe i odozgo smo razabrali da su klicali "Banzai" dok smo im leteli nad glavama. Kasno popodne smo se posle obavljenog leta preselili u sobe nekog hotela u Osaki. Samo to sam se obrijao i presvukao novu uniformu, kada je sa recepcije dotrao jedan od naih podoficira i izmotavajui se uzviknuo: "Pilot Sakai! Pomeri se! Tvoja zarunica te eka dole na recepciji!" Svi su se nasrnejali i zadirkivali me kada sam, sav pocrveneo, pourio dole. Fuiko Niori me zapanjila. Noga mi je zastala na stepenitu, zagledao sam se u nju i zadrao dah. Odevena u prelep kimono, sa svojim roditeljima me je ekala u holu. Kao da mi se jezik zavezao, utei sam gledao u nju i nisam mogao da odvojim oi od devojke. Neto sam promucao i poklonio se. Te veeri me je porodica Niori kao svog gosta pozvala na veeru u jedan od najuglednijih restorana u Osaki. Jo nikada nisam prestupio prag tako divnog lokala. Fuikini roditelji su bili neverovatno paljivi prema meni i trudili su se svim silama da se to bolje oseam. Ne bih se mogao pohvaliti oseanjem preteranog samopouzdanja, jer je bilo sasvim jasno, njima, Fudiko i meni da su me ocenjivali i preispitivali kao mogueg prosca za njihovu kerku. Moju nelagodnu situaciju je potkrepljivalo saznanje da je porodica Niori meu najuglednijim u Japanu, da potie iz jednog od najslavnijih rodova samuraja u dravi i da je Fuikin otac, kao visokokolski profesor, uivao izvanrednu reputaciju. U toku veere sam odbio oljicu sakea koju mi je gospodin Niori lino nasuo. Nasmejao se i nagovarao me dok mu nisam objasnio da ne pijem zato to sam pilot lovac. Moj odgovor se oigledno svideo celoj porodici. Vee je, na alost, tako brzo prolo i rastanak pred hotelom e biti za dugo vremena poslednji. Zavrilo se tako da su me, mada to nije reeno naglas, smatrali za Fuikinog prosca. U Omuri sam se opet predao vebanju od jutra do mraka. Jo uvek sam bio u Omuri i preklinjao sudbinu koja me je zadravala dugo vremena na kolskom aerodromu. Hrabrila su me Fuikina pisma koja su neprekidno stizala. S te strane sam bio pun lepih nada i najlepih snova. Uprkos svemu, postajao sam sve maloduniji. Dobijao sam pisma od svojih nekadanjih prijatelja pilota koji su jo uvek leteli u Kini. Zanosnim reima su mi opisivali svoje vazdune pobede koje su se poveale iz nedelje u nedelju. Sada su
31
oni gotovo svi bili asovi kojih su se neprijatelji bojali, jer su ostvarili potpunu premo u vazduhu iznad Kine. Najzad je stigla dobra vest. Bila je to naredba kojom su me prekomandovali u vazduhoplovnu bazu Kaohsjung na Formozi. Proteklo je tano godinu dana od kako sam se vratio iz Kine i sav sam goreo od nestrpljenja da se opet vratim u rat. Aerodrom u Kaohsjungu je postao glavna japanska vazduhoplovna baza van matine zemlje i to to su me tamo premestili znailo je da e me ubrzo poslati u nove borbe. Jo pre nego to sam otiao na Formozu kupio sam neto to sam ve godinama eleo fotoaparat lajku sa soivom 2.0 koji je tada vaio za najbolji na svetu. Kupiti kameru verovatno za veinu ljudi, bar mi se tako inilo, ne bi moralo da bude neki poseban doivljaj. Za mene je to tada predstavljalo ak neto vie o tromesene plate i progutalo mi je gotovo celu uteevinu. Kupio sam je sa sasvim posebnom namerom. Nai lovci tada jo nisu imali automatske kamere koje bi poele da snimaju im se pritisne okida mitraljeza ili topova, a koje su za amerike pilote bile neto uobiajeno. Lajka je bila kao stvorena za vazdune snimke iz moje kabine. U Kaohsjungu me je ekalo veliko iznenaenje. Na aerodromu sam ugledao nepoznate avione koji su se od naih micubiija 96 razlikovali kao dan od noi. Bili su to novi lovci koji su se kasnije u svetu proslavili pod imenom zero. Blistajui i krajnje moderan zero mi je zapalio matu vie nego ijedna stvar do tada na svetu. ak i na zemlji je otkrivao svoje savrene i iste linije, najfinije koje sam do tada video na nekom avionu. Sada smo imali na raspolaganju zatvorenu kabinu, snaan motor i stajni trap koji se za vreme leta uvlaio u krilo. Umesto sa dva laka mitraljeza starog micubiija, zeroi su bili naoruani sa dva teka mitraljeza i jo sa dva dvadesetmilimetarska topa. Zero je imao gotovo dvostruku brzinu micubiija 96 i bio je prava pesma za letenje. Avion je bio najosetljiviji i najpitomiji od svih koje sam do tada osetio pod rukama, a reagovao je na najmanji pritisak prstiju na komandnu palicu. Kako smo nestrpljivo ekali da bismo na tim izvanrednim novim lovcima sreli neprijateljske avione. Novog lovca smo poslali na probu pri okupaciji francuske Indokine gde smo davali podrku iz vazduha kopnenim jedinicama koje su osvajale kljune poloaje u toj zemlji. To je znailo let bez sletanja od Kaohsjunga do 1300 kilometara udaljenog ostrva Hajnan. Ta razdaljina je za lovake avione bila neto sasvim neverovatno, tim pre to se veim delom letelo iznad mora. Proteklo je sasvim glatko pravo udo za nas koji smo do tada bili naviknuti na avione micubii 96 kratkog doleta. Za vreme patroliranja nad naim okupacionim snagama koje su prodirale u Indokinu, nismo naili ni na kakav otpor. Ako zanemarimo neke sukobe manjeg obima sa protivnikim francuskim jedinicama, nae armije su napredovale sasvim
32
mirno i neometano. Okupacija je, naravno, protekla sasvim "prijateljski" po sporazumu sa lokalnim francuskim vlastima, koje zbog toga nisu htele da zapoinju rat. Tako su se borbena ispitivanja zeroa oduila sve dok nas maja 1941. godine nisu vratili u lovaki puk u Hankovu. Na kineskom bojitu smo saznali da je neprijateljske pilote sasvim napustila borbenost. Vie nisu bili agresivni i nepromiljeni kao ona tri lovca koja su se prilikom mog prvog sukoba ustremila na petnaest micubiija. Neprijateljski piloti su nam se sada, u gotovo svakoj prilici, sklanjali s puta, a uputali su se u borbu samo kada su imali sunce u lea, da bi se mogli pribliiti i iznenaditi nas. Njihova plaljivost nas je primoravala da zalazimo sve dublje i dublje nad njihovu teritoriju ukoliko smo eleli da zapodenemo borbu. Jedanaestog avgusta 1941. godine uestvovao sam u takvom zadatku pri kojem se izriito zahtevalo da se neprijatelj izazove na borbu. Morali smo da preletimo 1300 kilometara izmeu Ianga i engtuja. Tu pokrajinu sam ve dobro poznavao. Nad Iangom, koji je tada bio jo u neprijateljskim rukama, bio sam se sukobio sa dvanaest protivnikih bombardera. U naem izazivakom letu pratili smo sedam dvomotornih bombardera micubiija tip l, koji su u drugom svetskom ratu bili bolje poznati po saveznikom nadimku beti (Betty). Bombarderi su iz Hankova poleteli odmah posle ponoi, a mi smo im se pridruili nad Iangom. No je bila tamna kao u rogu, i na jedini orijentir na tlu bila je beliasta dolina reke Jangce koja je vijugala po tamnoj zemlji. Doleteli smo nad aerodrom u Venkjangu pred svitanje i do izlaska sunca smo polako kruili nad njim. Konano se nebo razdanilo. Nijedan neprijateljski lovac se nije pojavio. Videli smo vou nae eskadrile koji je iz preturanja, obruio svoj zero. To je bio dogovoreni znak za napad iz briueg leta. Jedan za drugim smo se vertikalno spustili ka aerodromu, gde sam primetio protivnike lovce, koji su preko aerodroma rulali ka pisti. Njihovi mehaniari su bezglavo trali ka rovovima na ivici aerodroma. Iznad same zemlje izravnao sam svoj avion i naao se tano iznad nekog lovca I-16 koji je jurio po pisti. Bio je siguran cilj i ve posle kratkog rafala iz mojih topova lovac se raspao u plamenu. Proiao sam iznad aerodroma i u strmoj spirali zaokrenuo desno, popevi se taman toliko da sam mogao jo jednom da napadnem. Svetlei meci i eksplozija protivavionske odbrane pojavljivali su se levo i desno pored mene, ali nas neprijateljski strelci zbog neverovatne brzine zeroa nisu zakaili. Drugi zeroi su se takoe obruili i u niskom letu proiali iznad piste. Veina protivnikih lovaca je gorela ili se razbila o zemlju. Jo jedanput sam se izvukao iz pikiranja i uhvatio u nian jo jednog neprijatelja. Kratak topovski rafal i avion se rascvetao u moru plamena.
33
Nije ostalo nita to je bilo vredno napasti. Na napad je potpuno oistio aerodrom od neprijateljskih aviona i vie nije bilo nijednog lovca koji je mogao da poleti. Veina ih je bila u plamenu ili razbijena. Kada smo se opet popeli na visinu od dve hiljade metara, primetili smo da gore hangari i druge zgrade koje su pogodile bombe naih bombardera. Mogli smo rei da je posao temeljno obavljen. Bili smo razoarani to nije bilo nikakvog otpora u vazduhu pa smo jo i dalje kruili iznad aerodroma ekajui da stubovi dima od nekuda privuku neprijateljske avione. Tri zeroa su iznenada napustila formaciju i obruila se ka zemlji. Tada sam duboko ispod sebe primetio areno obojen dvokrilac, koji je leteo iznad same zemlje, tako da je gotovo morao da preskae ograde. Za tren su tri lovca dostigla neprijateljski avion i zasuli ga kiom metaka i topovskih granata, ali bez uspeha, jer je strani pilot spretno izmicao desno i levo, okreui se svojim sporim avionom na najbolje mogue naine, da bi umakao zrnima i granatama. Sva tri naa lovca su se tada vinula uvis ostavivi neprijatelja nedirnutog. Sada sam ja bio na redu, brzo sam uhvatio dvokrilca u nian i pritisnuo okida. Nestao je mahnito zaokrenuvi ulevo, tako otro da ni zero nije mogao da ga prati. Jo jedan zero se pridruio igri, pa smo se tada sva petorica bezuspeno vitlali po vazduhu, da bi neprijatelja koji je beao uhvatili u nian. Taj pilot je bio pravi majstor. Dvokrilac se pojavljivao i nestajao kao duh, izvodio valjke, spirale i zaokrete u nizu naizgled gotovo nemoguih manevara. Bili smo potpuno nesposobni da ga uhvatimo u snop vatre. Tada smo se iznenada nali pred vrhom niskog brda zapadno od engtuja. Dvokrilac i njegov pilot nisu imali nikakvog drugog izlaza sem penjanja sporim valjkom preko brda. To je bila greka, jedina presudna greka koju ne srne sebi do dopusti nijedan pilot. Njegov trbuh je za trenutak blesnuo u mom nianu i ve su topovske granate rasparale trup ispod njegovog sedita. Dvokrilac je pao u pljotimian kovit i tada ga je jo jedan zero zasuo nepotrebnim granatama dok je pilot za komandama neprijateljskog aviona ve bio mrtav. Udario je u brdo i razbio se. To je bila moja druga pobeda, a prva na zerou. Takav je bio na poslednji napad na kineskom ratitu. Ubrzo zatim su nas preselili u Juneng, mestace mnogo blie utoj reci. Vie sedmica smo patrolirali u vazduhu, mada nismo sreli nijedan jedini neprijateljski avion. Poetkom septembra su se svi mornariki piloti vratili u Hankov gde smo se iznenaeni nali pred viceadmiralom Eikiijem Katagirijem, komandantom mornarike avijacije u Kini. Admiral nam je rekao da e nas poslati natrag na Formozu gde e nam "poveriti izvanredno vaan zadatak". Admiral nije hteo da
34
kae nita detaljnije, mada nam je bilo svima jasno da svakog trenutka moe da zapone rat sa velikim zapadnim silama. Septembra smo opet bili na ostrvu. Sto i pedeset lovakih pilota i jednak broj posada naih bombardera se iz vazduhoplovne baze Kaohsjung preselilo na Tajnan, gde smo se uklopili u novu tajnansku vazdunu flotu. Uskoro e ceo Pacifik da bude u plamenu.
35
7. Perl Harbor
Drugog decembra 1941. je viceadmiral Fuizo Cukahara, komandant 11. vazdune flote, uputio prve izviake avione nad Filipinska ostrva. To se ponovilo 4. i 5. decembra i avioni su sa visine od est hiljada metara snimili aerodrome Klark i Iba, kao i druge krupne objekte blizu Manile. Snimci aerodroma Klark su nam sasvim jasno otkrili trideset i dva bombardera B-17, tri aviona srednje veliine i sedamdeset i jedan mali avion. Mornarica je cenila da na Luzonu ima oko tri stotine borbenih aviona svih tipova, ali smo kasnije utvrdili, da je taj broj preteran i da se na Filipinima nalazi upola manje aviona. Nai izviaki avioni nisu bili usamljeni u svom poslu. Iznad Formoze smo nekoliko puta primetili amerike PBY kataline (Catalina). Ti dvomotorni letei amci su doletali po oblanim danima i kruei sporo na visini manjoj od petsto metara, snimali mirno nae zemaljske objekte i avione. Ovi ameriki piloti su nas iznenaivali. U svojim glomaznim i sporim avionima trebalo je da budu lak plen, nikad meutim, nismo uspeli da presretnemo nijednog. im je odjeknuo znak za uzbunu, desetine naih pilota vinuli su se u vazduh, ali su kataline uvek uspevale da uu u debeli sloj oblaka i umaknu netaknute. Snimci, koje su napravili sa tako male visine verovatno su Amerikancima otkrili sve to su eleli da znaju o naim vazduhoplovnim jedinicama. Kada smo stigli na Tajnan, kao deo nove armije, poelo je za nas novo i neprekidno razdoblje vebi. Celokupno osoblje je bilo vezano za svoje aerodrome. Od jutra do kasno u no, svih sedam dana sedmice, i po svim vremenskim uslovima, morali smo da letimo da bismo izuili do najsitnijih detalja praenje, grupno letenje u velikim formacijama, briue letove i sline vetine. Na prvobitni plan napada na Filipine predvideo je upotrebu tri mala nosaa aviona, koji bi doveli zeroe to blie neprijateljskim ostrvima. Bili su to Rjuo (Ryujo) od 11.700 tona, Zuiho, pregraeni matini brod za podmornice od 13.950 tona i Taiho, preraeni trgovaki brod od 20.000 tona. Teoretski je trebalo da se na ova tri nosaa smesti devedeset lovaca. Njihov stvarni kapacitet bio je, meutim, oko 50 aviona, a taj je broj bio upola manji po vetrovitim danima. Cukahara je na kraju zakljuio da su tri nosaa gotovo sasvim neupotrebljiva za njegov plan. Ako bi zeroi mogli da lete direktno od Formoze do Filipina i da se vrate, tada ne bi morali da upotrebe nosae. Admiralovi pomonici su, meutim, sumnjali da bi se sa jednomotornim lovcima moglo da leti tako daleko i jo izvri zadatak. Aerodrom Klark bio je udaljen 720 kilometara od nae baze, a aerodrom Nikols, drugi najvei objekt blizu Manile, nalazio se na rastojanju od itavih 800 kilometara od Tajnana. To je
36
znailo da bismo morali, uzimajui u obzir mirno vreme i gorivo za borbu i rezervu, da preletimo bez sputanja od 1600 do 1900 kilometara! Do tada nijedan lovac nije mogao da preleti takvu udaljenost i da izvri zadatak. Zato je u vazduhoplovnom tabu dolo do unih diskusija, da li je zero uopte sposoban za takvu avanturu ili nije. Postojao je samo jedan nain da se utvrdi istina. Zbog toga smo leteli doslovno dan i no, da bismo poveali dolet aviona. to se tie doleta, zero je bio projektovan da ostaje u vazduhu najvie est do sedam asova. Mi smo ovu brojku poveali na 10 do 12 asova i postigli to bezbroj puta u grupnim letovima. Ja sam postavio i rekord najnie potronje goriva, manje od sedamdeset i sedam litara na as. Nai piloti su u proseku sveli potronju od uobiajenih 157 litara na 82 litra na as. Zero je nosio priblino 820 litara goriva. Radi tednje goriva krstarili smo brzinom od svega 215 kilometara na as na visini od 3600 metara. U normalnim uslovima leta pod punim gasom zero je postizao brzinu od 510 kilometara na as, a sa forsaom je mogao krae vreme da leti brzinom od 555 kilometara na as. Na naim daljinskim letovima smanjivali smo broj obrtaja motora na 1700 do 1850 u minutu, a ruicu smee postavljali u poloaj najsiromanije. Tako smo leteli sa najmanjom doputenom snagom i brzinom, pa smo bili na rubu opasnosti, jer kada bi i za trenutak dolo do daljeg gubitka snage, brzina bi pala ispod najmanje doputene i avion bi pao u kovit. Ovaj novi nain krstarenja znatno je poveao dolet zeroa i komandir eskadrile je tu neoekivanu novost javio admiralu Cukahari, koji je tada tri mala nosaa aviona izbrisao iz svog plana. Dva su se vratila u Japan, a trei je otplovio da potpomogne nau operaciju kod Palaua. Kao posledica svega toga je 11. vazduna flota ostala bez brodova. Naravno, bili smo znatieljni na kakav emo otpor naii kod Amerikanaca. Malo smo znali o tipovima aviona i o sposobnosti amerikih pilota, a jedino smo pretpostavljali da e biti bolji od onih s kojima smo se borili u Kini. Niko od nas nije razmiljao, da li je pametno zapoinjati rat. Na kraju krajeva, bili smo podoficiri koji su s velikom mukom nauili da treba ispuniti svaku naredbu. Zbog toga, kad su nam rekli da letimo i da se borimo, uradili smo to bez pogovora. Osmog decembra 1941. u dva ujutru doao je deurni u nau baraku i probudio moju grupu pilota. Zapoinjao je dan X. Tako su oznaili prvi dan rata. Piloti su mirno navukli svoje letake kombinezone i u grupicama krenuli napolje. No je bila jasna i bez meseca, sa zvezdama koje su treperile, rasute po beskraju horizonta. Svugde je vladala mrtva tiina, koju je remetilo jedino kripanje peska pod naim izmama i prigueni glasovi pilota, koji su urili prema pisti. Kapetan Masahisa Saito, na komandant, saoptio nam je da emo poleteti tano u etiri i svakoj eskadrili je objasnio njen zadatak u toku napada na amerike aerodrome na
37
Filipinima. Posle toga nam je preostalo samo da ekamo. Posilni su nam doneli doruak na pistu, gde smo sedeli pored naih aviona. Priblino oko tri asa izjutra, iznad aerodroma poela se stvarati izmaglica, retka pojava u tim polutropskim krajevima. Oko etiri se pretvorila u maglu, gustu kao orba, smanjivi vidljivost na samo pet metara. Zvunik komandnog tornja je zatretao: "Poletanje se odlae na neodreeno". Naa nervoza je rasla kako je mrak bledeo. Neprestano smo gledali u asovnike i proklinjali maglu. Tako su prola tri asa a magla se jo nije razila. Naprotiv, zgusnula se jo vie. Iznenada je zagrmelo iz zvunika: "Panja! Sluajte vano obavetenje!" Piloti su u potpunoj tiini napregnuto sluali. "Jutros u est asova je specijalnim japanskim pomorskim snagama uspelo da iznenade Amerikance na Havajskim ostrvima unitavajuim napadom." Iz mraka se razleglo gromoglasno urlanje. Piloti su igrali od oduevljenja i udarali drugove po leima, mada ti krici nisu bili jedino izraz likovanja. Mnogi letai su davali oduka nagomilanom besu zbog toga to su bili prikovani za zemlju, dok su drugi avioni satirali neprijatelja. Ovaj napad prouzrokovao je neto sa ime smo sada morali da raunamo. Amerikanci su bili upozoreni da poinje rat i inilo nam se sasvim izvesnim da e nas potpuno spremni doekati na Filipinima. Kako se pribliavalo jutro, tako je napetost rasla. Magla je poremetila nae planove, i jo gore, omoguie Amerikancima da poalju svoje bombardere sa Luzona i ulove nae avione na zemlji u trenutku kada se magla bude digla. Strelci su zauzimali svoje poloaje u protivavionskoj odbrani. Mitraljesci su ugurali pune arere u svoje mitraljeze i svi na aerodromu su napregnuvi ui ekali da uju brojanje neprijateljskih bombardera. Zaudo, do napada nikad nije dolo! Magla je poela da se die oko devet ujutro i tada nas je udno oekivani glas obavestio da emo poleteti za jedan as. Svi piloti lovci i posade bombardera uli su u svoje avione ne ekajui dalje nareenje. Tano u deset poela su da svetlucaju signalna svetla kroz zadnje pramenove magle. Bombarderi su jedan za drugim jurnuli niz dugu pistu. Jedan, dva, tri i est bombardera je bilo u vazduhu, penjui se ravnomerno. Sedmi avion se zaletao niz pistu kad mu se posle, priblino, 350 metara preenog put iznenada uvukao desni toak. Uz strahovit kretav urlik avion se na zemlji okrenuo na trbuhu i plamen mu je obavio ceo trup. U zaslepljujuem sjaju plamena videli smo posadu koja se izvukla iz olupine i poskakala na zemlju, pa izbezumljeno pobegla od aviona. Sledeeg trenutka eksplodirale su bombe i strahovit udar je po tresao ceo aerodrom. Niko od posade nije preivco eksploziju.
38
Posle nekoliko sekundi osoblje za opravku nalo se na pisti i ljudi su poeli ubrzano da sklanjaju iskrivljene komade metala. Desetine ljudi utrkivale su se sa vremenom, zatrpavajui krater koji se puio. Za krae od petnaest minuta dat je signal da se sledei bombarder pripremi za poletanje. U 10.45 svi avioni bili su u vazduhu, pedeset i tri bombardera i etrdeset i pet zeroa. Lovci su se razdelili u dve grupe: jedna je ostala kao pratnja bombarderima, a druga je odletela napred da bi presrela neprijateljske lovce, koji e nas u to smo bili sigurni zbog zakasnelog napada saekati u velikom broju. Leteo sam u prvom talasu i naa formacija se popela na visinu od 5700 metara. Ubrzo posle preletanja najjunijeg rta Formoze primetio sam grupu od devet bombardera koji su leteli pravo ka Formozi. Bio sam ubeen da su to neprijateljski avioni koji su poli da napadnu na aerodrom. Svoj devetorici pilota nae eskadrile naredili su da moraju napasti svaki neprijateljski avion koji budu sreli na putu za Luzon, dok e ostali nastaviti let i izvriti planirani napad. Izdvojili smo se iz glavne formacije i obruili se na bombardere. Posle nekoliko sekundi naao sam se u poloaju povoljnom za otvaranje vatre i nastavio sam da prilazim vodeem avionu. Upravo sam hteo da pritisnem okida kad sam odjednom primetio da se radi o japanskim armijskim avionima! Zanjihao sam krilima, da bih upozorio ostale lovce da ne pucaju. Te budale u bombarderima! Niko iz armijske komande nae oblasti nije mislio na to da treba da uskladi svoje letenje sa mornaricom, i ti idioti su sada bili na svakodnevnoj letakoj vebi. Iznad ostrva Batan, na pola puta izmeu Formoze i Luzona, opet smo se prikljuili svojoj formaciji. Ta ostrva su okupirali nai padobranci, kratko posle naeg preletanja iznad njih. Tako smo dobili mesto za prinudno sletanje onih naih aviona koji bi na povratku sa Filipina bili prinueni da zbog nedostatka goriva slete na vodu. U stvari, nijedan na avion nije morao da prinudno sleti na vodu. Najzad su se pred nama pojavili Filipini, tamno zeleni na raskonom plavetnilu okeana. Obala je promakla ispod nas, divna i mir na, a u vazduhu nije bilo drugih aviona. Zatim smo opet bili iznad Kineskog mora. U 1.35 smo ostavili Kinesko more iza sebe i uputili se ka aerodromu Klark. Ugledali smo neverovatan prizor. Umesto da naiemo na jata amerikih lovaca koji se obruavaju na nas, ugledali smo dole oko ezdeset neprijateljskih bombardera i lovaca uredno parkiranih du piste. Tamo su uali kao plovke na bari. Amerikanci ak nisu ni pokuali da ratrkaju svoje avione po aerodromu i tako poveaju njihovu bezbednost na zemlji. Uopte nismo mogli da shvatimo ponaanje neprijatelja. Perl Harbor je bio napadnut pre vie od pet asova. Morali su ve da prime vest o tome i mogli su da oekuju slian napad na te kljune aerodrome.
39
Nikako nismo mogli da verujemo da Amerikanci nemaju lovaca u vazduhu koji bi nas saekali. Konano sam posle nekoliko minuta kruenja iznad aerodroma otkrio pet amerikih lovaca na visini od 4500 metara, tj. Oko dve hiljade metara nie od nas. Odmah smo odbacili dopunske rezervoare za gorivo ispod trupa i svi piloti su napunili cevi svojih mitraljeza i topova. Meutim, neprijateljski avioni nisu hteli da napadnu prvi i nastavili su da lete na istoj visini. Sve je to bilo smeno: ameriki lovci su kruili na visini od 4500 metara, a mi iznad njih. Nareenja su nas spreavala da napadnemo sve dok glavne bombarderske snage ne stignu na poprite. U 1.45 se dvadeset i sedam bombardera u pratnji zeroa pribliilo od severa i uputilo pravo ka aerodromu da ga bombarduju. Napad je bio savren. Dugi nizovi bombi ispadali su iz spremita i udarali u ciljeve, koje su nianije prethodno u miru i do detalja prouili. Tanost pogaanja bila je rieverovatna. Bilo je to najpreciznije bombardovanje naih aviona kojem sam ikada za vreme rata bio svedok. Izgledalo je da su eksplozije odjednom ceo aerodrom digle u vazduh. Delovi aviona, hangara i drugih zemaljskih postrojenja ludo su leteli na sve strane. Buknuli su veliki poari a dim je pokuljao u nebo. Kada su bombarderi izvrili svoj zadatak napravili su krug i uputili se natrag u bazu. Pratili smo ih jo oko deset minuta i posle toga vratili nad aerodrom Klark. Amerika baza je bila sva u ruevinama, plamenu i dimu. Kruei smo se spustili na visinu od 4000 metara. Poto jo uvek nije bilo nikakvog neprijateljskog otpora dobili smo naredbu za mitraljiranje. Zajedno sa dva pratioca, koji su za mene bili vezani nevidljivim nitima gurnuo sam palicu napred i skoro vertikalno poao ka zemlji. Za cilj sam izabrao dva neoteena bombardera B-17 na pisti u koje su sva tri naa aviona sasula kiu zrna. Proiali smo nisko iznad zemlje i strmo se nazad popeli u nebo. Tada nas je napalo pet lovaca. Bili su P-40, prvi ameriki avioni koje sam ikada sreo. Naglo sam gurnuo palicu i pedalu i poao u otru levu spiralu, zatim sam povukao palicu na sebe i naglo preao u penjanje. Taj manevar mi je omoguio da izbegnem neprijateljski napad i svih pet P-40 je naglo okrenulo i razdvojilo se. etiri aviona su se u luku popeli nad stubove gustog dima, koji se dizao sa aerodroma i iezli. Prvi avion je u spirali otiao ulevo i pogreio. Da je ostao u grupi pobegao bi mi u zastor crnog dima. Odmah sam jurnuo na njega i pribliio mu se odozdo. Amerikanac je napravio poluvaljak i preao u strmo polupreturanje. Kada je bio dvesto metara udaljen trbuh mu se naao u mom nianu. Dodao sam gas i smanjio rastojanje na pedeset metara, a za to vreme je P-40 beznadeno pokuavao da umakne. Bio je gotov. Kratki rafali iz mojih mitraljeza i topova pogaali su kabinu
40
i odvojili joj krov. Lovac se zaneo, kao da se sapleo o neto u vazduhu, okrenuo se i strmoglavio ka zemlji. Bila je to moja trea rtva i prvi ameriki avion koji smo oborili iznad Filipina. Posle toga nisam video nijednog neprijateljskog lovca, ali su drugi piloti sa svojim zeroima ulovili celu grupu aviona u vazduhu. Uvee, u Tajnanu, izjavili smo u naim izvetajima da je u vazduhu oboreno devet aviona, a etiri verovatno, dok je trideset i pet uniteno na zemlji. Protivavionski mitraljezi na aerodromu Klark oborili su jedan zero, a jo etiri su se sruila na povratku u bazu. U borbi sa neprijateljem u vazduhu nismo izgubili nijedan avion.
41
8. Protiv letee tvrdjave"

Drugog dana rata, 9. decembra vodili smo svoju najteu borbu protiv estoke kine oluje, koja zamalo nije nanela ozbiljne gubitke naim vazduhoplovnim jedinicama. Toga dana smo rano odleteli za Luzon. Vreme je bilo tako loe da su bombarderi morali da ostanu kod kue. Oluja je besnela iznad Filipina i iznad Formoze i do kraja dana smo unitili samo nekoliko aviona na zemlji. Siloviti pljuskovi su na povratku razbili formaciju naih lovaca. Kia je bila neverovatno snana. Na lake lovce su se slivali pravi potoci kie kakve do tada nikad nisam video. Kovitlajue mase oblaka odvukle su nas sasvim nisko iznad povrine okeana. Na kraju smo se razdvojili u grupe od po tri lovca u obliku klina i svaka grupa je sama brinula o svojoj bezbednosti. Voda, koju je razbenjeni vetar pretvarao u belu prainu, je sa visine od petnaest do dvadeset metara izgledala zastraujue. Nisam imao drugog izbora nego da letim na toj maloj visini, a oba moja pratioca su morala da se grevito prilepe za rep moga aviona i da se svim silama trude da me ne izgube iz vida. Sate i sate smo se probijali ka severu, dok su igle na meraima koliine goriva padale sve nie i nie. Konano, posle na izgled beskrajnih asova, pojavio se iz oblaka juni rt Formoze. Kruili smo kroz pljusak, sve dok nismo pronali armijsku bazu blizu obale i s ostatkom goriva, jedva dovoljnim da napravimo krug, sleteli smo na blatnjavu pistu. Trinaest naih lovaca stiglo je pre mene. Kasnije, te noi, saznali smo da su tri naa lovca prinudno sletela na malo ostrvo u blizini tog aerodroma. Nismo, meutim, izgubili nijednog pilota. Te veeri smo imali prvi put pravi odmor posle tri meseca od kada smo prekomandovani na Formozu. Neugledna krma u zaseoku kod toplih izvora uinila nam se kao pravi raj. Dugo smo se kvasili u kadama i na kraju se predali dubokom snu. Treega dana rata u se dugo seati, jer sam 10. decembra oborio svoj prvi B-17 i prvu leteu tvravu koju su Amerikanci izgubili u borbi. Posle rata sam saznao da je ba tim bombarderom pilotirao kapetan Kolin Keli, ameriki vazduhoplovni heroj. Ka Luzonu smo poleteli tek u deset prepodne, jer su pre toga svi lovci morali da odlete na Tajnan da bi se tamo okupili, snabdeli municijom i dobili nova nareenja. Iz Tajnana smo odleteli u formaciji od dvadeset i sedam lovaca. Na aerodromu Klark nismo uspeli da otkrijemo nikakav cilj. Pola asa smo kruili iznad spaljene amerike baze i nismo mogli da primetimo nijedan avion ni na zemlji ni u vazduhu. Zatim se grupa okrenula ka severu da bi kod Vigana straarila iznad japanskog konvoja sa desantnim trupama.
42
Jedna laka krstarica od 400 tona tipa Nagara i est razaraa pratilo je etiri transportna broda. Ameriki izvetaj o tim pomorskim jedinicama, zasnovan na izjavama preivelih lanova posade kapetana Kelija, znatno je preuveliavao broj brodova. Prema amerikom izvetaju, nae snage su sainjavali bojni brod Haruna od 29.000 tona, est krstarica, deset razaraa i petnaest do dvadeset transportnih brodova. Kruili smo dvadeset ili moda dvadeset i pet minuta na visini od 5400 metara iznad naih transportnih brodova, kada sam odjednom primetio tri velika kruga na vodi blizu brodova. Bili smo previsoko da bismo mogli da primetimo vodene stubove od eksplozija bombi, ali su tri kruga oigledno bila njihova posledica. Sledei pogled je otkrio da nijedan od brodova nije bio pogoen, iako su Amerikanci tvrdili da je nepostojei bojni brod dobio jedan direktan pogodak a dva veoma blizu, pa su ga ostavili obavljenog dimom, dok je, kako su naveli, nafta u velikim koliinama isticala iz njega u more. Moji drugovi i ja bili smo iznenaeni injenicom da je neprijatelj napao uprkos prisustvu naih zeroa. Bombardere nismo ni videli! Posle nekoliko trenutaka osvrtanja na sve strane ugledao sam usamljeni B-17 koji je na oko 1800 metara iznad nas beao prema jugu. Upozorio sam drugove na usamljeni bombarder pa smo nastavili da tragamo za ostalima koji su sigurno uestvovali u napadu. Jo nikada nismo uli da bi bombarderi leteli bez pratnje, jo manje da bi se usamljeni bombarder pojavio u oblasti za koju se znalo da u njoj patrolira na desetine neprijateljskih lovaca. Iako nam se inilo prosto neverovatnim, taj B-17 napao je sasvim sam, i to doslovce ispred nosa svih naih aviona. Tome pilotu zaista nije nedostajalo hrabrosti. Na vodei avion nam je signalizirao da krenemo u poteru za neprijateljem, pa su se svi lovci, izuzev tri koji su ostali pozadi da zatite na konvoj, pojurili za bombarderom. B-17 je bio iznenaujue brz i tek pod punim gasom uspeli smo da mu se pribliimo na rastojanje odakle smo mogli da ga napadnemo. Priblino osamdeset kilometara severno od aerodroma Klark rasporedili smo se za napad. Iznenada su se pojavila tri zeroa, kao da su iznikla ni iz ega, i presekla put leteoj tvravi. Oigledno su bili iz kaohsjunkoga puka, koji je tog dana pre nas mitraljirao aerodrom Nikols. Tada nam je neprijatelj jo uvek bio van dometa mitraljeza i topova i videli smo kako su se tri lovca iz kaohsjunkoga puka razdvojila i odozgo krenula u napad na veliki avion. Bombarder je nastavio mirno, kao da mu zeroi nisu smetali vie od komaraca. Redak vazduh na visini od 6600 metara davao mu je prednost, jer je znatno smanjio mogunosti zeroa. Tada se naih sedam lovaca pridruilo trojici iz Kaohsjunga i poeli smo da napadamo. Bombarder je nastavio bezbrino, ak i kada su svi avioni krenuli u napad. Bilo je potpuno nemogue da deset zeroa izvri koncentrisani napad na bombarder, jer smo u razreenom vazduhu mogli lako da pogreimo u pilotai i da
43
udarimo u neki od naih aviona. Zato smo se prestrojili u dugu kolonu i jedan za drugim napadali na leteu tvravu, tako da je svaki praktino sam vodio borbu sa neprijateljem. Taj nain je bio dug. Nervirao sam se jer je trebalo dugo da se eka svoj red. Kada je svih deset zeroa okonalo svoj napad, ostali smo zapanjeni. Izgledalo je da nijedno mitraljesko zrno, ili topovska granata nisu pogodili bombarder. To je bilo nae prvo iskustvo sa B-17. Neubiajene dimenzije aviona bile su razlog za pogrene procene rastojanja od cilja. Pored toga, izuzetna brzina bombardera, koju nismo znali da ocenimo, obezvredila je nae nianske ureaje. Tokom celog naeg napada stalno su pucali iz mitraljeskog gnezda tvrave. Sreom, preciznost neprijateljskih strelaca nije bila bolja od nae. Posle napada sam primetio da smo se nali iznad aerodroma Klark pa smo verovali da je pilot letee tvrave sigurno pozvao u pomo amerike lovce. Avion smo morali da unitimo to pre, da ne bismo sami bili uhvaeni u zamku. Bilo je sasvim jasno da je potpuno besmisleno da nastavimo napade na bombarder iz obruavanja od pozadi. Tada sam se odluio da ga napadnem pravo s lea. Imao sam veliku sreu u tome da prvi modeli B-17 nisu imali repni turelni mitraljez, jer inae nikako ne bih mogao da zadrim srner. Pod punim gasom sam zaao za rep bombardera i poeo da mu se pribliavam kako bih lake otvorio vatru na njega. Jo dva lovca su sledila moju nameru, pridruila mi se, pa smo krilo uz krilo jurnuli na rtvu da je unitimo. Mitraljezi tvrave su sevali, dok je pilot svojim avionom krivudao kao riba, da bi strelcima na boku dao priliku da nas uzmu na nian. I pored besomunog odbrambenog letenja, neprijateljska zrna su prolazila pored naih aviona. Prestigao sam dva pratioca i otvorio vatru. Komadi metala su poeli da se otkidaju od desnog krila aviona i zatim se pojavio tanak beli trag. Liio je na benzin koji curi, ali mogao je da bude i dim. Nastavio sam da gaam u oteeni deo krila u nadi da e moje topovske granate pogoditi rezervoar goriva, ili kiseoniki sistem. Tada je iz magliastog belog traga buknuo plamen. Mitraljezi bombardera su prekinuli paljbu; izgleda da je izbio poar u trupu. Morao sam da prekinem napad, jer mi je nestalo municije. Skrenuo sam u stranu u nameri da zerou iza mene pruim priliku za napad. Pilot se jarosno zalepio za rep bombardera zasipajui ga mecima i granatama. Meutim, ve je bio dovoljno oteen i jo pre nego to mu se drugi lovac dovoljno pribliio, B-17 je oborio nos i poletio ka zemlji. Za udo, krila su izdravala naprezanje i pilot bombardera je oigledno nameravao da prinudno .sleti na aerodrom Klark. Obruio sam se za oteenom tvravom i drei rastojanje od nekoliko stotina metara slikao sam je svojom lajkom. Uspeo sam da napravim tri ili etiri snimka. Kada je bio na oko dve hiljade metara visine iskoila su trojica s
44
padobranom. Padobrani su im se otvorili, a sledeeg trenutka B-17 je nestao u pokrivau oblaka. Kasnije smo uli vesti u kojima su Amerikanci osuivali nae pilote lovce da su gaali lanove posade, koji su se ispod padobrana sputali ka zemlji. Bila je to ista propaganda. Moj lovac je bio jedini zero u blizini bombardera, kada su ta trojica napustila svoj avion, a ja vie nisam imao nijedan jedini metak u oruju. Jedino to sam okidao bili su snimci iz lajke. Nijedan japanski pilot nije video da je B-17 zaista udario u zemlju i zato mi neko vreme tu pobedu nisu hteli da priznaju. Te veeri smo dugo vremena diskutovali u naim barakama o hrabrom pilotu toga bombardera koji je sasvim sam pokuao da bombarduje nae brodove. Do tada nismo uli da bi se usamljeni avion, koji je po svaku cenu hteo da izvri svoj zadatak, upustio u borbu sa toliko neprijateljskih aviona i pored toga to je gotovo sigurno bio osuen na propast. Netanosti u izjavama preivelih lanova posade bombardera nikako ne umanjuju njihovu hrabrost. Kada sam kasno popodne toga dana bio opet na Formozi, videli smo da su krila dva zeroa izbuena mitraljeskim mecima strelaca iz bombardera. Trinaest godina posle te borbe sreo sam u Tokiju amerikog vazduhoplovnog pukovnika Frenka Kerca pilota uvenog bombardera svuz (Swoose). Kerc mi je ispriao: "Onog dana kada je poginuo Kolin, bio sam u komandnom tornju na aerodromu Klark. Posmatrao sam kako se sputa njegov avion i vi ste dobro cenili da je nameravao da sleti. Tri padobranca su padala kroz sloj oblaka, koji je po mojoj oceni bio na visini od oko 700 metara. Posle toga se otvorilo jo pet padobrana. Sa mesta odakle sam posmatrao uinilo mi se da ih je pet. Kolin, naravno, nije uspeo da iskoi!
45
9. Amajlija
Te veeri sam dobio vie pisama od porodice i mali omot od Fuiko. Poslala mi je pamuni pojas da ga obavijem oko stomaka, a krasilo ga je hiljadu crvenih bodova starodrevni japanski talisman protiv neprijateljskih kuruma. Fuiko je pisala: "Danas su nam saoptili da je naa domovina ula u veliki rat protiv Sjedinjenih Drava i Velike Britanije. Preostaje nam samo da se molimo da izvojujemo konanu pobedu i da vas srea prati u borbi. Ja i Hacujo-san smo poslednjih dana stajale po nekoliko asova na uglu ulice i zamolile 998 ena koje su prolazile da nam svaka uije po jedan bod u taj pojas. Tako je sada u njemu hiljadu bodova, koje je izvezlo hiljadu ena. elimo da taj pojas nosi na svome telu i molimo se da te sauva od zrna neprijateljskih puaka..." U stvari, malo je japanskih letaa verovalo u takve amajlije. Znao sam, meutim, kako je teko bilo za Fudiko i moju sestriinu da duge asove stoje po zimskom mrazu na ulici. Resio sam, naravno, da ga nosim i obavio sam ga oko pasa. Fuikino pismo rne je navelo na razmiljanje. Prvi put te noi mislio sam na neprijateljske pilote koje sam oborio. Shvatio sam da su i oni ljudska bia kao i ja, a ne samo nepoznati delovi aviona. To je izazvalo neoekivano i tuno oseanje, ali je odgovor bio kao i za sve druge stvarnosti rata samo jedan ubiti ili biti ubijen. Narednih deset dana nastavili smo uobiajene letove od Formoze do Filipina, a zatim su nas prekomandovali u vazdunu bazu Dolo na ostrvu Sula, na pola puta izmeu Mindanaoa i Bornea, a gotovo 2000 kilometara daleko od naeg aerodroma u Tajnanu. Tridesetog decembra u devet prepodne poleteo sam zajedno s ostalih dvadeset i est lovaca na 2000 kilometara dug put do nove baze. Tamo su nas ve ekale nove naredbe, pa smo odleteli jo 430 kilometara na jug do Tarakana na istoimenom ostrvu ispred istone obale Bornea. Ceo taj let protekao je bez posebnih dogaaja. Nismo sreli nijedan neprijateljski avion. U januaru je neprijatelj prvi put vratio udarac naim jedinicama. Jedne noi, kasno, usamljeni B-17 iznenadio je sve nae snage na Tarakanu. Niz bombi sruilo se na barake inenjeraca, koje su bile savren cilj za nevidljivi bombarder, jer su inenjerci glupo prekrili naredbu o zamraenju. Eksplozije bombi ubile su vie od sto ljudi, jo mnoge ranile i sruile grupu zgrada. Nijedan zero nije mogao da se podigne u vazduh, jer je vazduhoplovna baza u Tarakanu bila meu najgorima na celom podruju Indonezije. ak su i danju poletanja i sletanja bila krajnje opasna zbog klizavog blata na pisti. Jo kada smo tamo doleteli, dva zeroa su preletela otri kraj piste i slupala se. Komandant baze se razbesneo i naredio mornarikom
46
pilotu prve klase Kunijoiju Tanaki i meni da nou patroliramo iznad aerodroma. Tanaka je bio bivi as iz Kine sa dvanaest pobeda i na Pacifiku je kasnije jo oborio osam neprijateljskih aviona do trenutka kada je bio teko ranjen i proglaen za nesposobnog. Nono letenje je bilo teko i opasno. U to vreme zero uopte nije bio sposoban za nona dejstva, pa ni Tanaka ni ja nismo znali ta da radimo u sluaju da neprijateljski bombarderi ponovo napadnu. Sreom po nas i bazu, nismo bili ponovo uznemiravani. Dvadeset i prvog januara je jedan na konvoj isplovio iz tarakanske luke sa zadatkom da sudeluje u operaciji iskrcavanja kod Balikpapana na donjem Borneu. Vrhovni tab je naredio naoj grupi da ga titimo iz vazduha, ali pored najbolje volje mi smo mogli da poaljemo samo nekoliko malobrojnih lovakih patrola nad lako ranjive transportne brodove. Iako se u javnosti mislilo da raspolaemo velikim brojem lovaca, u prvim mesecima 1942. godine imali smo na celom tom prostranom podruju indonezijskog i filipinskog arhipelaga manje od sedamdeset lovaca. Pored toga, veliki broj lovaca nalazio se na opravkama posle borbi ili na obaveznom remontu posle sto pedeset asova letenja, tako da smo za borbu u ma kom trenutku raspolagali sa priblino trideset aviona. Sredinom januara su poeli da pristiu bombarderi B-17 u neprijateljsku bazu Malang na Javi i da napadaju nae snage na Filipinima i po celoj ovoj oblasti. Ovi avioni pokazali su se veoma efikasni u unitavanju kopnenih snaga na ostrvima, ali ih je bilo premalo da bi ugrozili uspeno izvoenje naih operacija. U poslednjem mraku, pred zoru 24. januara, jo jednom smo se uverili u oiglednu nepodobnost zeroa za none borbe. Neka amerika grupa ratnih brodova napala je japanski konvoj kod Balikpapana i u munjevitom, dobro organizovanom napadu potopila nekoliko transportnih brodova. Mi smo biti potpuno nemoni da naima pruimo bilo kakvu pomo, a u meuvremenu su se ameriki napadai ve udaljili na otvoreno more van domaaja. ak i po danu smo nad Balikpapan mogli, obino, da poaljemo samo patrolu od tri aviona. U prolee 1942. pojavile su se na naem bojitu prve letee tvrave sa repnom turelom. Do tada smo velike avione napadali tako to smo im prilazili s lea iz obruavanja i gaali ih dugim rafalima od repa do nosa, pa zatim proiali pored njih. Ubrzo smo se uverili da na taj nain ne moemo mnogo nauditi vrsto graenom i jako oklopljenom B-17. To saznanje je, mnogo vie nego ugradnja repne turele na leteim tvravama, dovelo do brze promene nae taktike napada. Odluili smo se za eoni napad, tj. leti pravo na tvravu koja prilazi i njen prednji deo zasipa mecima i granatama. U poetku se to pokazala dosta uspeno, ali smo ubrzo odustali od takvog naina napada, jer su piloti bombardera iznenadnim odbrambenim manevrima uspevali da avion okrenu tako da je veina njegovih
47
mitraljeza dejstvovala po naim avionima. Na kraju smo se odluili za napad koji se pokazao najefikasniji. Leteli smo visoko iznad tvrave, strmo se obruili na nju i u obruavanju se obrtali oko uzdune ose trupa neprekidno pucajui iz svih oruja. Dvadesetetvrtog januara popodne Tanaka se vratio sa dva pratioca iz patrole nad Balikpapanom u Tarakan. Sva tri pilota bila su iscrpljena, mada niko od njih nije bio ranjen. Tanaka je ispriao da je tog dana sreo osam leteih tvrava koje su letele u dve tesne formacije. "To to se danas desilo tamo iznad mora je neverovatno", priao je Tanaka. "Tvrave smo lako sustigli i tada sam poeo da napadam prvi bombarder. Oba puta sam ga imao u nianu i bio sam toliko blizu da sam savreno mogao da posmatram metke koji udaraju u njega i granate, koje eksplodiraju u avionu. Ali nije hteo dole!" Priajui to, Tanaka je gotovo podivljao. "Ti prokleti bombarderi su prosto nemogui kada lete u odbrambenim formacijama." Nastavio je dalje da objanjava da je, meutim, njegov napad onemoguio da tvrave tano bombarduju, pa je mnogo bombi palo u more ne nanosei nikakvu tetu. Pogodili su samo jedan brod, veliki tanker koji je bio sav u plamenu kada se Tanaka iznad Balikpapana okrenuo i poleteo u pravcu baze. Sledeeg dana Scfm sa vodnikom prve klase Sadaom Ueharom, kao pratiocem, poleteo u patrolu iznad Balikpapana. Naa dva zeroa su bila sve to je naa baza mogla da poalje za zatitu konvoja, jer su ostali lovci bili potrebni drugde. Poto je Tanaka dan ranije sreo B-17 na visini od 6000 metara, leteli smo sporo u velikim krugovima na visini od 6600 metara. Tanaka je kruio na 5400 metara pa mu zato nije polo za rukom da napadne bombardere, pre nego to su poeli da bacaju bombe. Duboko ispod naih aviona tanker koji je bio pogoen prethodnog dana jo uvek je goreo kao buktinja. Kasno pre podne na nebu se pojavilo nekoliko taaka, koje su se pribliavale iz pravca Jave. Brzo su se primicale, rasle i na kraju se pretvorile u dve grupe od po etiri aviona. Letee tvrave u tesnim formacijama, isto onako kao to ih je Tanaka sreo. Zadnja grupa je letela neto vie od vodee i kada smo im se pribliili pourila je da se sa prvom to bre spoji u odbrambeni kvadrat. B-17 su proleteli na oko 800 metara ispod mene. Izveo sam poluvaljak i zajedno sa Ueharom, koji kao da se zalepio za kraj krila mog aviona, obruio se na neprijatelja. Jo uvek su bili van dometa mog oruja, ali sam ipak ispalio rafal, kad sam ih primetio ispred sebe. Proletevi pored njih video sam kako padaju bombe. Izravnali smo avione i preli u strmo penjanje. Video sam kako se na povrini vode ire koncentrini krugovi. Nisu pogodili.
48
Konvoj je bio netaknut. Nali smo se opet iznad B-17, koji su okretali u irokom luku od 180 stepeni vraajui se u prvobitni smer i traili smo drugi mogui talas aviona. Nebo je bilo isto. Opet sam se vratio u preanji poloaj, pribliio 800 metara iznad zadnjeg u njihovoj formaciji. Sada sam video svojim oima ono to se dan pre desilo Tanaki. Gurnuo sam naglo palicu napred i u obruavanju se okrenuo na lea. Lovac je naglo poveao brzinu. Neprestano sam gurao palicu napred, leteo vertikalno i pucao iz svih oruja. Nikakvog rezultata. inilo mi se da je nebo oko mene puno leteih tvrava, a svetlea zrna su parala vazduh kad smo proiali kroz neprijateljsku formaciju. Nepogoeni smo se provukli kroz njih, jo jednom se popeli, da bi se strmo obruili. Izabrao sam jedan bombarder, na koji sam se obruio obrui se oko uzdune ose trupa. Ovog puta je bio moj! Posmatrao sam granate, koje su se rasprskavale u vidu crvenih i crnih eksplozija, kidajui trup. Sigurno e sada da padne. Delovi metala veliki komadi, otkidali su se i odletali od B-17 u vazdunu struju. Boni i leni mitraljezi su umukli, jer su moje granate nale svoj cilj. Nita! Nigde plamena niti bilo kakvog traga dima koji bi se izvlaio iz aviona. B-17 je nastavio u grupi. Otro smo zaokrenuli, popeli se i poli u trei napad. Neprijateljska formacija je letela napred, kao da je neosvojiva, kao da se nita nije dogodilo. Trei put sam se obruio na bombarder, koji sam pre toga pogodio. Opet sam ga ulovio u svoj njegovoj veliini. Kroz nian sam video kako moje granate eksplodiraju na njemu, kidaju komade metala od krila i trupa i raznose unutranjost na delove. Za nekoliko sekundi proiao sam pored aviona i povukavi palicu popeo sam se u velikom strmom zaokretu. Avion je jo uvek bio u formaciji. Nikakvog znaka vatre ni dima. Svaki put kad smo se obruavali na B-17, njegovi strelci su nas doekivali snanom odbrambenom vatrom kojoj je oigledno smetala zbijenost formacije. Do tada nisam primetio da je zero oteen i jo dva puta sam napadao, okretao se, obruavao i izvodio valjak. Uehara me je pratio i obojica smo istovremeno otvarali vatru iz mitraljeza i topova. Svaki put smo videli kako zrna i granate pogaaju bombarder, ali oigledno bez rezultata. Kada smo upravo zavrili esti napad, osam B-17 se razdvojilo u dve grupe. etiri su krenula na desnu stranu, a druga etvorica na levu. Uehara je uzbueno pokazao na grupu koja je skrenula desno: tanak crni trag se vukao za jednim od levih motora treeg B-17. Znai, taj je dobio svoje, mada to do tog trenutka mi nismo primetili. Zaokrenuo sam u nameri da poem za etvoricom bombardera i dodavi gas do kraja poeo sam se brzo pribliavati oteenom avionu. Bio je naet i zaostajao je
49
iza ostala tri aviona svoje grupe. Kada sam mu se pribliio ugledao sam umesto repne turele zdrobljenu olupinu, a mitraljezi su utali. Pribliio sam mu se najveom brzinom na udaljenost od pedeset metara i pritisnuo na okida. Ispalio sam i poslednji metak iz mitraljeza i topova u tu olupinu. Odjednom je iz bombardera pokuljao oblak crnog dima, zatim se za trenutak postavio na nos i nestao u gustom sloju oblaka ispod nas. Po povratku u Tarakan izvestio sam svog pretpostavljenog porunika ingu o pojedinostima toga leta. Ostali piloti su se sakupili oko nas da uju detalje o obaranju tvrave. Po njihovom miljenju bilo je skoro pravo udo to sam se vratio itav, jer su mitraljezi osam tvrava istovremeno tukli po meni. Moji mehaniari su nali samo tri rupe koje su neprijateljska zrna napravila na povrini blizu kraja krila moga aviona. Nikada nisam bio praznoveran, ali se tada nisam mogao uzdrati i rukom sam pomilovao amajliju koju mi je poslala Fuiko. Vrhovna komanda mi je ovaj bombarder priznala kao verovatnu pobedu. Dva dana kasnije, jedan japanski izviaki avion javio je da je jedan B-17 prinudno sleteo na malo ostrvo izmeu Balikpapana i Surabaje.
50
10. U najveem vazdunom okraju

Nekoliko godina posle zavretka rata itao sam toliko hvaljeno istorijsko delo kontraadmirala Semjuela Eliota Morisona "Istorija pomorskih operacija SAD u drugom svctskom ratu". Morison se jo jedanput pokazao kao reit istoriar i u svom radu izneo je obiman dokumentacioni materijal. alosno je, meutim, to u tom delu opisuje izvesne delove ratne istorije bez bilo kakve realne osnove. Pri tom mislim na operacije u kojima smo osvojili tzv. Holandsku Istonu Indiju, a posebno njen najvei bastion Javu. Kod analize tih akcija admiral tvrdi da smo pobedili "pre zahvaljujui nadmonosti i obmanama, nego znanjem". Posebnu panju posvetio je porazu holandskih i saveznikih brodova februara 1942. godine. Morison nije usamljen u svojim tvrdnjama. I drugi podjednako cenjeni ameriki istoriari zaboravljaju da unesu u svoje "dokumentovane izvetaje" detalje o najveoj vazdunoj bitki koja se odigrala do tog asa na celoj oblasti Pacifika. Svakako, moje miljenje kao pilota podoficira o tom sukobu je mnogo manje cenjeno od miljenja pisca koji nastoji da obuhvati itav rat. Meutim, moje uee u delu tih februarskih operacija moe biti od koristi svima onima, koji prouavaju ratovanje na Pacifiku. Borbe za Javu su se stvarno zavrile 26. februara pobedom japanskih ratnih brodova nad saveznikim pomorskim jedinicama u tom podruju. U najvanije uzroke koji su doveli do poraza svakako spada nedostatak zatite iz vazduha koju su savezniki brodovi tako beznadeno zahtevali. Meutim, nigde nisam proitao u amerikim verzijama tog rata da su saveznike vazdune snage bile unitene u divljoj borbi koja se odigrala 19. februara iznad Surabaje, kada se ukupno sedamdeset i pet lovaca sa obe strane sukobilo u do tada najveem vazdunom okraju. Upravo ta pobeda japanskih lovaca nad saveznikim, a nikako napad naih bombardera na neprijateljske aerodrome, ostavila je saveznike brodove bez vazdune zatite i doprinela njihovom potpunom unitenju. etvrtog februara 1942, odleteo sam sa veinom ostalih pilota na aerodrom na Balikpapanu. Ve sledeeg dana smo poslali u vazduh prve patrole iznad tog podruja. Akcije su bile brze, a neprijatelj snaan i agresivan. U zvaninom japanskom izvetaju 5. februara priznata mi je pobeda u nizu vazdunih borbi. Sledee nedelje su izviaki avioni prikupili podatke da neprijatelj koncentrie snage u oblasti Surabaje i da tamo ve ima ukupno pedeset do ezdeset lovaca Kertis P-36 Mohok (Curtiss Mohawk), Kertis P-40 Tomehok (Tomahawk) i Brevster F 2A Bafalo (Brewster Buffalo), koji treba da se suprotstave naoj invaziji na Javu.
51
Japanska vrhovna komanda je tada naredila da se svi raspoloivi lovci iz kopnenih baza na bojitu sakupe u tek osvojenom Balikpapanu. Devetnaestog februara ujutro dvadeset i tri zeroa prispelih iz jedinica u Tajnanu i Kaohsjungu odleteli su ka Surabaji. Tada smo prvi put naslutili da nam predstoji snaan otpor protivnikih lovaca. Pred nama je bio sedamsto kilometara dug let do mone holandske tvrave gde su nas ekale brojno jae snage. Niko nije oekivao da e na lak nain doi do pobede, kao to je to bio sluaj na Filipinima. Preduzete su sve mogue mere predostronosti da let bude to laki. Svim pilotima su pokazana ostrva gde je moglo da se sleti blizu obale i gde su nae pomorske jedinice ekale na avione koji bi morali prinudno da slete na more. Ispred nas su ka cilju leteli meteoroloki avioni da bi nas stalno snabdevali podacima o vremenu i brzi izviaki avioni koji su pomagali u odravanju smera i obavetavali nae zeroe. Nad Surabaju smo doleteli u pola dvanaest pre podne. Bili smo na visini od 4800 metara. Nada da nas neprijatelj moda nee doekati se izjalovila. Najmanje pedeset savez nikih lovaca kruilo je na visini od 3000 metara u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Neprijateljski avioni leteli su u dugoj koloni sastavljenoj iz tri talasa u vidu klina i brojno su nas nadmaili u odnosu dva prema jedan. Kada smo primetili neprijateljske lovce, odbacili smo dopunske rezervoare za gorivo i poeli da se penjemo, da bismo u trenutku napada bili to vie. Kada su savezniki lovci primetili nau formaciju, prekinuli su da krue i u punoj brzini krenuli na nas. Bili su spremni i oigledno eljni borbe, sasvim drukije, nego ameriki lovci koje smo 8. decembra sreli iznad aerodroma Klark. Nije proao ni minut, a ve su se nae pravilne formacije pretvorile u niz divljih lovakih dvoboja. Primetio sam jednog P-36 koji se ustremio na mene, pa sam napravio brzi levi poluvaljak i ekao ta e neprijatelj preduzeti. Nastavio je glupo u istom smeru. To mi je odgovaralo, pa sam poao u otri desni zaokret, tako da je moj zero leteo na no i naao se tano iza repa zapanjenog pilota P-36. Bacio sam pogled unazad i uverio se da nikog nema iza mene, pa sam naglo poeo da smanjujem rastojanje od neprijateljskog lovca. On je skrenuo udesno, ali sam uz lako pomeranje komandi drao zeroa prosto prilepljenog za njegov rep. Sa udaljenosti od pedeset metara otvorio sam na njega vatru iz svih mitraljeza i topova. Gotovo istog trenutka odlomilo mu se desno krilo odletevi u vazdunu struju, a ubrzo zatim se otkinulo i levo. Kovitlajui se u padu P-36 se raspao na delove. Pilot nije uspeo da skoi. Poao sam u irok penjui zaokret i uputio se ka glavnini nae grupe. Najmanje est aviona padalo je u plamenu.
52
Lovci su se mahnito jurili po vazduhu i odjednom je jedan maslinastosmei P-36 jurnuo na mene. Krenuo sam u zaokret u nameri da ga preduhitrim, ali ve sledeeg trenutka jedan zero je proiao strmo navie i dugim rafalom iz topova zakaio P-36 i nestao, a protivniki avion je eksplodirao u vazduhu. S moje leve strane jedan zero je beao, a iza repa mu je bio P-40, pa sam beznadeno okrenuo u njihovom smeru u nameri da pomognem naem lovcu. Pomo mu, meutim, nije bila potrebna, jer je zero krenuo u otru petlju, iz koje je izaao tano iznad i iza P-40. Njegovi mitraljezi i topovi su zadobovali po P-40 koji se zapalio. Drugi P-40 je proiao blizu mene, vukui za sobom plameni rep, najmanje trostruko dui od trupa aviona. Jedan P-36 se nekontrolisano vitlao po vazduhu, oigledno sa mrtvim pilotom za komandama. Ispod mene je urio na nenaoruani voa puta, koga su gonila tri holandska lovca. Japanski pilot je naglo menjao smer leta izbegavajui neprijateljska svetlea zrna koja su sevala oko njega. Opet sam kasno stigao. Jedan drugi zero se obruio pod punim gasom i njegove topovske granate su raznele rezervoare za gorivo na najviem od tri holandska lovca. Kada je iziao iz obruavanja zero je usled inercije poleteo nagore i odozdo nanianio na drugi P-36. Sledeeg momenta ovaj se samo sa jednim krilom sunovratio u dubinu, dok je trei neprijateljski pilot poao u zaokret da presretne zeroa. Zakasnio je, a njegova kabina se razletela u kiu stakla. Pobedniki zero je priao uz bok moga aviona i pilot mi je mahnuo iroko nasmejavi se, da bi se odmah zatim udaljio u smeru naeg vodeeg aviona, otprativi ga iz opasne zone. Jedan P-36, koji je oigledno beao iz borbe, preleteo je iznad mene. Gurnuo sam ruicu gasa sasvim do kraja i povukao palicu na sebe, da bih izvodei petlju priao to blie Holananinu. Ulazei u petlju otvorio sam na njega vatru iz topova. Uinio sam to prerano, pa mi je pritisak u krunoj petlji poremetio nianjenje. Topovi su me izdali. P-36 je naglo izveo levi valjak i obruio se strmo ka zemlji. Okrenuo sam avion unutar njegove krune putanje i preao u strmo obruavanje u trenutku kada je kertis na manje od pedeset metara proiao pored mene. Palcem sam dodirnuo dugme i granate su eksplodirale po njegovom trupu. Gusti dim je prokuljao pozadi. Ispalio sam jo dva rafala i popeo se opet na visinu, dok je more plamena obavilo holandski lovac. Zero sa dve plave trake preko trupa preleteo je na dvesto metara ispred moga aviona. Bez ikakvog prethodnog znaka lovac se tada raspao i pretvorio u bletavu plamenu kuglu. U njemu je poginuo Masao Asai, na komandir eskadrile. Do dananjeg dana ne znam ta je izazvalo eksploziju.
53
Kada sam ponovo bio na visini od 3500 metara, primetio sam oko dvanaest zeroa koji su kruili u pravilnom rasporedu. Nekoliko retkih preostalih holandskih lovaca nestajalo je u daljini u vidu crnih taaka. Borba je trajala est minuta. Bilo je udno to holandske protivavionske baterije nisu gaale nae avione kad su njihovi lovci nestali s neba, a mi kruili iznad grada ekajui da nam se pridrui jo neki zero, koji je moda zakasnio zbog potere za holandskim lovcima. Dok su drugi lovci kruili, preleteo sam nisko iznad moreuza koji razdvaja Surabaju od ostrva Madure i na ostrvu sam primetio dobro zakamufliranu pistu. Polako sam se spustio i na mojoj mapi oznaio poloaj tog aerodroma, koji se nalazio blizu Dombanga na zapadnom rtu Madure. O tom aerodromu nismo jo imali nikakvih podataka, pa e me naa obavetajna sluba pohvaliti za tu vest. Poao sam u penjanje, da bi se ponovo pridruio naim lovcima, kada je ispod mene, a nisko iznad grada proleteo usamljeni P-36. Bio je suvie dobar cilj, da bih ga ispustio. Neprijateljski pilot je bezbrino leteo punom brzinom i nije ni slutio, da mu se pribliavam. Preterana elja liila me je brze pobede. Iako je bio predaleko da ga uspeno gaam, pritisnuo sam okida. Rafal iz topova je bio dovoljna opomena Holananinu, koji se naglo obruio i pobegao to je bre mogao. Proklinjui svoju glupost gurnuo sam ruicu gasa do kraja i palicu napred, da bih sledio P-36. Meutim, ve sam neprijatelju poklonio neprocenjivu prednost. Performanse amerikog P-36 bile su znatno slabije od letnih karakteristika naeg lovca. Zero je bio bri, pokretljiviji, imao jae naoruanje kao i veu brzinu obrtanja oko uzdune ose trupa i brzinu penjanja. Zero, meutim, nije bio projektovan za velike brzine u obruavanju i moj prevremeni rafal omoguio je da P-36 povea rastojanje izmeu naih aviona na dvesto metara. Blie mu nisam mogao prii. Moda bi neprijateljskom pilotu i uspeo pokuaj bekstva da je ranije poao u obruavanje. Sada ga je zemlja, koja mu se brzo primicala, primoravala da pone izvlaenje i da pree u horizontalan let. Tu u moi da iskoristim prednost koju mi prua vea horizontalna brzina mog zeroa. Holananin je bukvalno preskakao prepreke i besomuno skretao. Kod svakog njegovog zaokreta sekao sam mu put smanjujui rastojanje izmeu naih aviona. Sputao se sve nie, beznadeno pokuavajui da umakne i gotovo je dodirivao vrhove drvea i krovove kua. Verovatno se nadao da e me zavaravati sve dok me nedostatak goriva ne natera da odustanem. Skoro je uspeo u tome. U poslednjem pokuaju da poveam brzinu preopteretio sam motor ba u trenutku kada se baza Malang pojavila na vidiku. Kada sam bio pedeset metara iznad njega nanianio sam u kabinu P-36 i pritisnuo dugme. Topovi su bili prazni, ali su dva
54
niza mitraljeskih zrna presekli pilota. Lovac se sruio u pirinano polje prevrnuvi se na lea. Poslednji sam se pridruio ostalim lovcima. Kruili su na visini od 4000 metara i bili trideset i est kilometara severno od Madure. U ovoj borbi smo izgubili porunika Asaja i jo dva pilota. Kada smo ponovo bili u Balikpapanu, piloti su izjavili da su sigurno oborili, ili gotovo sigurno poslali na zemlju ukupno etrdeset neprijateljskih lovaca. Uvek sam smatrao da treba da odbijem dvadeset do trideset procenata od prijavljenih pobeda, posebno ako se radi o veoj grupi pilota koja je vodila tako estoku bitku kakva je bila ona iznad Surabaje. U optem meteu pojedinanih lovaki dvoboja, dva ili tri pilota gaaju isti avion, i svaki e tvrditi da ga je on oborio. Ovog puta je, meutim, izgledalo da nije bilo puno preterivanja u broju pobeda, jer od tog dana praktino nismo nailazili ni na kakav otpor holandskih lovaca. To nije bio kraj nae sree. Obavetajni oficiri su poslali grupu bombardera da napadnu skriveni aerodrom kod Dombanga i prilikom tog neoekivanog bombardovanja unitena je na zemlji veina preostalih neprijateljskih aviona, P-40 bafala i britanskih harikena (Hurricane). Sledeeg dana smo se vratili na Javu da napadnemo svakog neprijateljskog lovca koga bismo sreli u vazduhu, i da iz briueg leta mitraljiramo sve ciljeve koje primetimo na zemlji. Neprijateljska protivavionska artiljerija, koja je dan ranije utala, sada je tukla po nama svom snagom, pa smo izgubili tri od osamnaest zeroa. Svake noi smo sluali saveznike vesti u kojima su tvrdili da je oboreno pet ili est zeroa u borbama sa neprijateljem tokom tog dana. Znali smo sigurno da smo mi jedina jedinica u toj oblasti koja raspolae lovcima zero i da smo tako velike gubitke pretrpeli samo 19. i 20. februara, kada je izgubljeno est aviona i pilota. Dvadeset i petog je osamnaest zeroa odletelo iz Balikpapana sa zadatkom da zbrie vazduhoplovnu bazu u Malangu u kojoj je, prema podacima obavetajne slube, neprijatelj skrivao i opravljao nekoliko saveznikih bombardera namenjenih poslednjoj odbrani tih ostrva. Na putu za Malang susreli smo holandski hidroavion. Izdvojio sam se iz formacije samo toliko vremena koliko mi je bilo potrebno da ga poaljem u okean. Ako su Holanani imali jo nekog lovca u Malangu, onda su sasvim sigurno izbegavali borbu. Prvo smo est minuta kruili iznad aerodroma, a zatim nas je voa poveo nisko iznad aerodroma da mitraljiramo tri B-17 na zemlji. Protivavionska paljba je bila estoka, ali su sva tri bombardera eksplodirala i zapalila se. Holandski protivavionci su izreetali nekoliko naih lovaca, ali nisu uspeli da obore nijednog. Moja sledea rtva zvanino trinaesta, pala je poslednjih dana februara. Leteo sam u formaciji od dvanaest lovaca koji su pratili dvanaest bombardera micubii tip l, koje su Amerikanci zvali "beti". Ti bombarderi iz Makasara poli su
55
da napadnu saveznike snage koje su se evakuisale iz Tilatapa. Neprijateljski brodovi napustili su luku pre naeg dolaska, a nai lovci su polako kruili, dok su bombarderi bacali svoj tovar na luka postrojenja. Napad je za nas bio beznaajan i poto smo ispratili bombardere do Tavanskog mora, okrenuli smo ka Malangu, jer smo se nadali da emo naii na neprijateljske avione. Tog dana smo imali sreu. etiri lovca nekog tipa koji do tada jo nikada nismo sreli, kruila su po nebu u blizini ogromnog kumuloninbusa, koji se kao ogroman stub dizao do visine od 7500 metara. Kada smo im se pribliili, utvrdili smo da se radi o holandskim lovcima bafalima. Nikad neu moi da shvatim koliko su ti holandski piloti bili neoprezni. Pre nego to su primetili da smo u njihovoj blizini nali smo ini se za petama i ve je jedan zero dugim rafalom oborio prvog bafala. Pojurio sam za drugim lovcem, koji je poao u jako otar zaokret i oigledno je eleo da se bori! Unutar zaokreta lako sam mu presekao put i u vertikalnom nagibu izaao iz zaokreta na 200 metara iza neprijateljskog aviona. Nisam imao obiaj da gaam dok sam jo u zaokretu, ali ovog puta sam nestrpljivo pritisnuo dugme. Nekoliko zrna je pogodilo motor bafala i dim je izbio iz aviona. Izgleda da je i pilot bio pogoen, jer je bafalo napravio niz sporih valjaka i ieznuo u oblacima. inilo mi se sasvim nemogue da oteeni lovac preivi snana termika strujanja u oblaku, ali kako stvarno nisam video avion kako udara u zemlju, priznata mi je jedna verovatna pobeda. Sledeih nekoliko meseci selili smo se od jedne baze do druge. Vratili smo se na Filipine odakle smo leteli kao vazduna podrka naim kopnenim jedinicama koje su slamale odbranu Koredidora sve dok ova nije popustila. Posle toga su nas prebacili na ostrvo Bali u Indoneziji, da bismo se tamo pripremili za sledeu veliku ofanzivu na jugu. Nikad nisam mogao da shvatim ameriko tumaenje vazdunih borbi koje su se vodile tih dana. Posebno me je iznenadila izjava nekog potpukovnika Deka Dejla koji je tvrdio da je njegova eskadrila lovaca P-40 oborila sedamdeset i jednog japanskog lovca i pri tom izgubila samo devet svojih aviona sa pilotima tokom etrdeset i petodnevnih borbi za Javu. Taj broj je bio neverovatan, jer za celo to vreme nismo izgubili vie od deset zeroa. Prema Dejlovom tvrenju, ameriki piloti su kod svakog sukoba sa zeroima koristili manevar polupetlje, pri emu su se sputali za 1800 do 2400 metara i zatim ponovo peli na prvobitnu visinu i poziciju. Tvrdio je da je na taj nain u nas stvarao utisak kao da raspolae sa etrdeset i osam lovaca, umesto esnaest. U svim mojim borbama s amerikim lovcima P-40 nikad nisam video manevar koji opisuje potpukovnik Dejl. Moja grupa se u sukobima sa lovcima P-40, oigledno inferiornijim od zeroa, proslavila ubedljivim pobedama u nau korist. Isto tako zbunjuje druga Dejlova tvrdnja da su "jedne noi sluali radio Tokio koji je javljao:
56
"Stotine lovaca P-40 napadalo je pojavivi se iznebuha. Bili su to neki novi kertisi naoruani sa est topova". Kacutaro Kamija, koji je tada bio spiker emisije na engleskom jeziku na kratkim talasima radio Tokija priao mi je da nikada nije bila objavljena vest koju navodi ameriki potpukovnik. Za takve informacije nije bilo ni osnove ni potrebe. Kamija je dodao da tada nisu objavljivali nikakve druge vesti izuzev onih o naim pobedama. Izvetaj potpukovnika Dejla o vazdunim pobedama bio je podjednako neistinit kao i vest o potapanju Harune od bombi kapetana Kelija.
57
11. Pod erupcijom vulkana

Poetkom marta 1942. se svih 150 pilota tajnanskog lovakog vinga, rasporeenih po prostranoj oblasti Filipina i Indonezije, ponovo sakupilo na indonezijskom ostrvu Baliju. Postalo je neophodno da se Indonezija potpuno okupira. Celokupnu okupacionu snagu ostrva predstavljala je samo jedna eta japanskih armijskih trupa. Okupacija nije bila najbolji izraz, jer su nae snage ubrzo postigle da se stanovnici Balija ne odnose neprijateljski prema njima. Bali je liio na pravi raj na zemlji. Vreme je bilo savreno, a lokalni pejzai najlepi i najslikovitiji koje sam ikada igde video na Pacifiku. Bujna vegetacija rasla je oko naeg aerodroma, a mi smo uivali u toplim izvorima koji su izbijali iz stena. Poto smo izvesno vreme bili prizemljeni, bar za kratko smo se predali linom uivanju. Jedno posle podne, dok smo lenarili u naem "klubu" iznenadio nas je zvuk tekog bombardera, koji se pribliavao aerodromu. Jedan pilot je skoio do prozora i naglo povukao glavu, pa razgoraivi oi viknuo: "Hej! B-17! Slee!" Svi smo jurnuli do prozora gde smo se gurali da bolje vidimo. Deavala se neverovatna stvar. Ogromna letea tvrava, sa isputenim tokovima i zakrilcima, pribliavala se iz prilaznog kruga sa oduzetim gasom aerodromu. Protrljao sam oi; to nije mogue. Odakle se tu naao taj avion? Ipak, bio je tu... Lagano je poskoio, kada su tokovi dodirnuli tlo. Do uiju mi je doprla kripa konica. Tog trenutka smo svi uzbueni izleteli kroz vrata, jer smo se nadali da emo lako i do detalja prouiti odbrambeno oruje tog monog amerikog bombardera. Ta tvrava, koja je upravo sletela mora da je bio avion koji su nai zarobili! Tada nas je naglo zaustavilo tektanje mitraljeza. Neko je povukao obara. Oigledno nae armijske trupe. B-17 nije bio zarobljen. Njegov pilot je grekom sleteo na na aerodrom, a neki brzopleti vojnik je otvorio vatru na njega pre nego to se avion zaustavio. Mitraljez nije ispalio ni desetak metaka, kada se preko aerodroma razlegla zagluna buka, sva etiri motora kojima je dat pun gas. B-17 je pojurio niz pistu diui prainu iza sebe, da bi ga pilot s mukom opet digao u vazduh. Kratko posle toga je odleteo. Ostali smo bez rei. Imati nedirnut B-17 u akama i zatim tu neprocenjivu priliku izgubiti u nepovrat zbog gluposti toga mitraljesca, koji je olako povukao obara. ela naa grupa otrala je do armijskog grudobrana od vrea napunjenih peskom. Neki piloti su se s mukom uzdravali. Jedan podoficir je sasvim izgubio
58
kontrolu nad sobom. "Koji je to prokleti idiot, kukin sin, pucao iz mitraljeza?" Zaurlao je. Javio se neki zbunjeni narednik. "Zato?" upitao je. "Bio je to neprijateljski avion. Dobili smo naredbu da pucamo na svaki neprijateljski avion, a ne da mu prireujemo dobrodolicu!" Morali smo obuzdavati pilota pozelenelog od besa da ne pokua da ubije narednika. Porunik armijske jedinice uo je viku i dotrao je. Kada smo mu objasnili ceo sluaj, duboko se poklonio i procedio iz sebe: "Ne znam kako da se opravdam za glupost svojih vojnika." Sledeih nekoliko dana smo proklinjali armiju i oplakivali gubitak neprijateljskog bombardera. Naravno, danas mi taj sluaj izgleda smean, ali tada, 1942, kada su nam letee tvrave bile najtei protivnik meu saveznikim avionima, bilo je drukije. Poto je prola itava sedmica, zategnutost izmeu mornarikih pilota i armijskog garnizona jo se poveala. Tih dana nismo leteli, pa smo bili loe volje. Ta neprijatna situacija je jedne noi dovela do eksplozije, kada sam leei na postelji zaboravio na zamraenje i upalio cigaretu. Odmah se spolja javio glas: "Prekini s puenjem ti unutra, kopile jedno! Zar ak ni propise ne zna?" Pilot Honda, podoficir treeg ranga, koji je spavao u susednoj postelji skoio je na noge i izleteo kroz vrata. Za tren je zgrabio vojnika za guu i poeo glasno da ga psuje. Honda je bio moj pratilac u vazduhu i mislio je da uvek mora brzo da reaguje, ako mi neko nanese i najmanju uvredu. Izjurio sam za njim, ali je bilo kasno. Honda je potpuno izgubio kontrolu nad sobom i pre nego to sam stigao do njega ulo se kako pesnice tuku po mesu i zatim tup udarac, kada je onesveen vojnik pao na zemlju. Honda je poludeo od besa. Otrao je od barake na travu, pa je poeo da se dere koliko ga grlo nosi: "Pojavite se vi armijska kopilad! Ovde vas eka Honda iz mornarice! Izaite i borite se idioti!" Dva vojnika su izletela iz barake i bacila se na Hondu. Video sam kako je zareao, okrenuo se na peti i veselim pokliem jurnuo na protivnike. Dolo je do kratkog guanja, uli su se zvui brzih udaraca i ubrzo je Honda ustao na noge, pa se pobedonosno raskoraio iznad dva opruena tela. "Honda! Prestani!" viknuo sam, ali bez ikakvog efekta. Jo nekoliko vojnika istralo je napolje, a Honda im se sa radou suprotstavio. Armijski porunik je, meutim, bio za petama svojih ljudi, pa ih je oterao u njihovu baraku. Nije nam nita rekao, ali smo uli kako psuje svoje vojnike. "Vi, idioti i svinje, tu ste da se borite sa neprijateljima!" psovao je. "Niste ovde da se bijete sa svojim zemljacima. Ako ba morate da se prepirete, onda naite takvog koga moete da istuete. Lako se moe videti da su ovi piloti sve sami samuraji i da nita ne znaju bolje od borbe."
59
Sledeeg jutra porunik je uao u na klub i mi smo ve sakupljali hrabrost da bismo primili zasluene grdnje zbog naeg ponaanja. Umesto toga nasmejao se i rekao: "Gospodo, veseli me to vam mogu saoptiti radosnu vest da je jedna naa jedinica u Bandungu na Javi zarobila bombarder B-17, koji je potpuno neoteen i u "letnom stanju". Razlegli su se krici oduevljenja. Letea tvrava s kojom emo moi da letimo! Porunik je rairio ruke da nas utia. "Na alost, iz Tokija su naredili da zarobljeni bombarder odmah treba uputiti u Japan. Vest o tome sam primio kada je bombarder, jutros, ve odleteo za Japan." Razoarani glasovi i psovke sledili su njegove poslednje rei. "Meutim", brzo je nastavio porunik, "uveravam vas da emo preduzeti sve mere kako bismo vani pribavili to vie podataka o zarobljenom avionu." Pozdravio je i brzo napustio nau sobu. Uopte nismo verovali da emo ikada dobiti i najkrae obavetenje o zarobljenom B-17. Saradnja izmeu armije i mornarice tekla je, otprilike, tako da leva ruka nijednog trenutka ne zna ta radi desna. Prola je jo jedna sedmica a da smo jo uvek bili prikovani za zemlju. ak je i mirna atmosfera Balija poela da nam ide na nerve. Moda bi pod drugim okolnostima uivali u naem neradu, ali ne i sada, kada smo bili svesni da se nalazimo tu da bismo se borili. Svih tih dugih godina nisam radio nita drugo izuzev to sam uio kako treba da se borim i zato smo ja i drugi jedino eleli da se to pre vinemo u vazduh. Jednog jutra, ubrzo zatim, uleteo je neki od pilota bez daha u nau baraku s iznenaujuom veu. Smena! Ve se aputalo o tome i izgledalo je da e neke od nas vratiti u Japan. Svi smo poeli da sabiramo vreme koje smo proveli van domovine. Verovao sam da u ja prvi pre svih ostalih, biti na spisku za povratak kui. Otiao sam iz Japana na putu za Kinu jo maja 1938. godine i ako oduzmem onu godinu oporavka posle ranjavanja, bio sam daleko od domovine trideset i pet meseci. Kada sam doao do saznanja da u opet moda videti porodicu, osetio sam strahovitu nostalgiju za kuom. Celo popodne sam proveo u itanju Fuikinih i majinih pisama. Pisale su mi nadugako i iroko kako su velianstveno proslavile u domovini pad Singapura tokom februara i kako su slavili sve ostale nae pobede. Ceo Japan bio je u zanosu zbog pobeda naih snaga, posebno u vazduhu. eznuo sam da ponovo vidim Fuiko, najlepu devojku koju sam ikada upoznao. Samo jednom mi se pruila prilika da je gledam u oi i ve sama pomisao da e najverovatnije ili veoma verovatno postati moja nevesta, toliko me obuzela, da sam se gotovo izgubio od sree. Za razliku od veine ranijih govorkanja, vest o povratku u Japan se obistinila. Dvanaestog marta stigao je iz Japana porunik Tadai Nakaima i
60
obavestio eskadrilu da e on zameniti porunika Eia ingu koji je do tada bio komandir eskadrile. "Odlueno je da se porunik ingo vrati u Japan", dodao je. "Sada u proitati imena onih pilota koji su odreeni da se vrate u Japan." Nikakav um nije remetio Nakaimin glas, kada je poeo da ita dugi spisak imena pilota. Prvo ime na listi nije bilo moje, iako sam se tome potajno nadao. Nije bilo ni drugo, ni tree. Sluao sam sa nevericom dok je komandir itao listu sa preko sedamdeset imena meu kojima nije bilo moga. Bio sam iznenaen i uvreen. Nikako nisam mogao da shvatim zato su me izostavili iz spiska pilota koji se vraaju u Japan. Bio sam van domovine due nego iko drugi. Kasnije sam stao pred novog komandira i upitao: "Gospodine, vidim da mog imena nema meu pilotima koji idu kui. Da li biste bili ljubazni da mi kaete koji je razlog? Ne verujem da ja ..." Komandir Nakaima prekinuo me je pokretom ruke i nasmeivi se rekao: "Ne Sakai, ti nee ii kui s ostalim ljudima. Potreban si mi Sakai, i pratie me. Prelazimo u novu vazduhoplovnu bazu, koja e biti najisturenija prema neprijatelju. Odlazimo u Rabaul na Nju Britenu. Po mom miljenju, ti si najbolji pilot u ovoj eskadrili i letee kao moj pratilac. Ti drugi ljudi neka idu kui i tamo brane domovinu." Eto, to je bio razlog. Razgovor je bio zavren. Po pravilima koja su vaila u naoj mornarici nisam se usudio da komandira ita vie pitam. Vratio sam se u baraku potiten i razoaran u ceo svet, izgubivi nadu da u ikada vie videti Fuiko i svoju porodicu. Tek posle mnogo meseci sam video da mi je naklonost komandira Nakaime da postanem jedan od njegovih pilota spasla, u stvari ivot. Svi ti piloti koji su se vratili kui, bili su kasnije prebaeni na taktike brodove koji su krenuli da osvoje Midvej, ali ih je 5. juna neprijatelj strahovito potukao, pa su gotovo svi koji su napustili Bali, poginuli. Sledeih nekoliko sedmica bile su meu najgorima u mom ivotu. Nikada se nije odjednom sruilo na mene toliko bolesti, nikad nikam bio utueniji ni maloduniji. Nae sledee odredite Rabaul bilo je oko 4000 kilometara udaljeno od Balija u pravcu istoka, predaleko da bismo tamo mogli da preletimo sa zeroima. Umesto da nau grupu pilota prebace transportnim avionom, ili leteim amcem, ili ak brzim ratnim brodom, bili smo zaprepaeni kada su nas nagurali kao stoku u mali, stari, rasklimatani teretni brod. Vie od osamdesetoro nas sabili su u tu smrdljivu lau koja je polako gmizala po vodi, brzinom od dvanaest vorova. Kao zatitu su nam dali samo jedan mali brod lovca na podmornice. Nikada se nisam oseao tako izloen i preputen na milost i nemilost neprijatelju kao na toj stranoj lai. Nismo mogli da razumemo kako dejstvuje mozak nae visoke komande. Samo jedan torpedo iz podmornice koja vreba u
61
zasedi, ili bomba od 250 kilograma iz nekog bombardera, i na nemoni brod bi se razleteo u hiljadu komada. Bilo je potpuno nerazumljivo, ali istinito, da nai komandanti rizikuju u jednom takvom ploveem udovitu da izgube polovinu od svih pilota lovaca na tom bojitu, i to onih sa najveim iskustvom. Nezadovoljan i nesrean, konano sam se prepustio malodunosti i ozbiljno se razboleo. Bio sam prikovan za postelju u potpalublju broda i tu sam proveo vei deo dvonedeljnog putovanja od Balija do Rabaula. Brod je neprekidno kripao i jeao dok se ljuljao plovei svojom krivudavom putanjom. Svaki put kada je naiao na brazdu, koju je ostavljao za sobom pratei lovac na podmornice, na brod se naginjao na bok zaljuljavi se kao pijan. U utrobi broda bilo je kao u muilitu. Vruina je bila gotovo nepodnoljiva. Nijednog suvog dana nije bilo u toku cele dve nedelje putovanja. Znoj je lio iz naih tela u vlanom i sparnom potpalublju. Miris boje je guio, svi piloti u mom odeljku teko su se razboleli. Kada smo proli pored ostrva Timor, koji su ve okupirale nae trupe, pratei brod okrenuo nam je lea i brzo se izgubio u daljini. Tada sam ve bio ozbiljno bolestan. Povremeno mi se inilo da umirem i verujem da bih pozdravio smrt, jer bi me resila sveg tog muenja. Ali i u najgoroj nesrei moe biti sree, a od najteih iskuenja moe biti koristi. Tokom najveeg dela tog putovanja, pored mene je bio mladi porunik kojega su tu skoro naimenovali da vodi moju eskadrilu. Porunik unii Sasai bio je jedan od onih koji su na mene ostavili najjai utisak. Kao diplomiranog oficira japanske pomorske akademije nije trebalo mnogo da ga pogaa kakve nedae mue nekog podoficira. Kastinski sistem mornarice bio je toliko krut, da zaista ne bi trebalo, niti bi se od njega oekivalo, da ue u te smrdljive prostorije, ak i da smo umirali. Sasai je, meutim, bio drukiji. Nije se osvrtao na nepisani zakon da oficiri ne mogu imati prijatelje meu podoficirima. Dok sam u delirijumu jeao i plakao, guei se u zadahu znoja i telesnog smrada, Sasai je sedeo pored moje postelje i brino me negovao koliko god je mogao. Povremeno sam otvarao oi i gledao u njegove jasne i saoseajne oi. Njegovo prijateljstvo i nega pomogli su mi da izdrim najtei deo puta. Brod je konano uplovio u rabaulsku luku, glavnu na Nju Britenu. Sa uzdahom olakanja oteturao sam iz potpalublja na kej. Nisam mogao da verujem svojim oima. Ako je Bali bio raj, onda je Rabaul bio izvuen iz samog dna pakla. Pred nama je bila uska i pranjava pista, koja je trebalo da slui naoj jedinici. To je bio najgori aerodrom koji sam ikada igde video. Neposredno iza tog bednog aerodroma dizao se dvesto metara visoki straan vulkan. Svakih nekoliko minuta se zemlja pod naim nogama zatresla, a vulkan potmulo zastenjao i zatim izbacio
62
neto kamenja i gust, zaguljiv dim. Iza vulkana su se protezale bezbojne planine, potpuno gole, bez trave i drvea. im smo se iskrcali sa broda, odvezli su nas pilote na aerodrom. Pranjav put po kojem smo se vozili, bio je pokriven deset centimetara debelim slojem plavca i oporog vulkanskog pepela.. Aerodrom je bio zaputen i krajnje odbojan. Pri svakom naem koraku uzvitlali su se iza nas praina i pepeo. Gunanje i oajanje obuzeli su pilote kada su meu poredanim avionima ugledali nekoliko davno zastarelih lovaca tipa klod sa neuvlaeim stajnim trapom i otvorenom kabinom. Ponovo mi je pozlilo i onesvestio sam se. Sve to bilo je previe za mene. Porunik Sasai me brzo prebacio do upola dovrene bolnice na brdu pored piste. Sledeeg jutra, rano, shvatio sam da Rabaul ni izdaleka nije mesto progonstva, kako sam u prvi mah mislio. Umesto da bude po strani ratnih zbivanja, Rabaul se ubrzo naao u samom njihovom sreditu. Znak za vazdunu uzbunu trgnuo me iz tekog sna. Kroz prozor sam ugledao dvanaest dvomotornih bombardera maroder kako u niskom letu briu iznad luke i znalaki seju bombe u Komaki Maru, brod koji nas je dovezao ovamo sa Balija. Njegova posada, koja je istovarila teret, razbeala se po keju i poela da skae u vodu kada su bombarderi B-26 napali brod. Za nekoliko trenutaka je brod obavijen plamenom poeo da tone. Bombarderi, koji su nosili australijske oznake, zatim su poeli da tuku po pisti i avionima koji su tamo bili parkirani. Tri dana za redom su se maroderi vraali da napadnu aerodrom i sve to se na njemu nalazilo. Kruili su polako na maloj visini, a njihovi strelci uivali su u pravom praznikom gaanju. Na zemlji se niko nije smeo ni da pomeri, da ne bi privukao na sebe vatru iz velikog broja tekih mitraljeza. Ti napadi bili su za mene najbolji lek. Ako nita drugo, Rabaul je obeavao akciju koja e me pokrenuti iz obamrlosti u koju sam zapao pre mnogo sedmica, od kada smo bili prizemljeni. Zamolio sam lekara da me odmah otpusti iz bolnice. Silno sam udeo da ponovo uhvatim komande zeroa. Lekar se nasmejao. "Jo nekoliko dana e tu ostati, Sakai. Nikakve koristi ne bi bilo, da te sada pustim. Za tebe jo nemamo ni lovca da bi leteo. Kada budu stigli nai novi avioni, pustiu te." etiri dana kasnije napustio sam bolnicu dobro oporavljen. Sa devetnaest drugih pilota lovaca uao sam u etvoromotorni letei amac, koji je tog jutra sleteo u luku. Uskoro emo opet poleteti, jer je ovaj letei amac doleteo od pregraenog nosaa aviona Kasuga, koji je dovezao dvadeset novih lovaca zeroa za nau eskadrilu.
63
Poto je neprijatelj stalno izviao i bombardovao, Kasuga se nije usudio da uplovi u rabaulsku luku, nego je usidren ekao ispred ostrva Buke, tristo kilometara daleko, gde nas je hidroavion prebacio. Dva asa kasnije bili smo ponovo u Rabaulu, nasmejani kao aci, pored naih dvadeset novih lovaca napunjenih municijom i spremnih za borbu. Tog istog dana, neprijateljski izviaki avion otkrio je nae lovce na zemlji, umakavi pre nego to smo uspeli da poletimo. Rabaul je postao miran, izuzimajui vulkanske erupcije koje su nastavile nesmanjenim tempom. Sledeih nekoliko sedmica u Rabaul su neprekidno pristizali novi lovci i bombarderi. Brzo smo prikupljali nove snage za predstojeu ofanzivu, koja je bila usmerena protiv Australije i Port Moresbija na Novoj Gvineji. Upoznali su nas sa japanskim planovima koji su predviali potpunu okupaciju Nove Gvineje. Nas tridesetoricu iz tajnanskog puka prebacili su poetkom aprila u novu vazduhoplovnu bazu kod mesta Lej, na istonoj obali Gvineje. Kapetan Masahisa Saito poveo je nau grupu u novo mesto boravka. Tada su poele najee vazduhoplovne borbe celog rata na Pacifiku. Bili smo tristo kilometara udaljeni od saveznikog bastiona Port Moresbija i na posao u novoj bazi sastojao se u gotovo svakodnevnom praenju naih bombardera, koji su doletali iz Rabaula da bi tukli neprijateljske objekte u kljunom podruju Port Moresbija. Rat vie nije bio samo jednostavan. Koliko god smo mi tukli Moresbi, toliko su i savezniki bombarderi i lovci napadali Lej. Iznenadila nas je hrabrost i borbenost saveznikih pilota. Svaki put kad su napadali Lej presretali smo ih i otetili ili oborila po nekoliko njihovih aviona. Nai napadi na Moresbi su jo vie uveali saveznike gubitke. Potrebno je posebno istai odlunost saveznikih pilota da sa nama zametnu borbu, jer su nezavisno od toga na ijoj strani je bila brojna premo, njihovi lovci odvano kretali u napad. Pri tome moram naroito da naglasim da su njihovi lovci po svojim borbenim osobinama oigledno zaostajali za naim zeroima. Pored toga su gotovo svi nai piloti bili iskusni veterani i, ako se tome dodaju izvanredne osobine zeroa, prednost je bila izrazito na naoj strani. Ljudi sa kojima smo se tada borili bili su meu najhrabrijima koje sam ikada sreo, nita manje od naih pilota, koji su tri godine kasnije dobrovoljno odlazili na zadatke bez ikakve nade za povratak.
64
12. Aerodrom u Leju

Osmog aprila sam sa osam ostalih pilota odleteo iz Rabaula u nau novu bazu kod Lej a. Dok smo kruili iznad aerodroma glasno sam mrmljao. Gde su hangari, radionice, kontrolni toranj? Gde je sve ostalo, osim pranjave male piste? Imao sam oseaj kao da sleem na palubu nosaa aviona. Sa tri strane piste vrtoglavo su se uzdizale stenovite planine Papuanskog poluostrva, a na etvrtoj, odakle smo prilazili aerodromu, bio je okean. Ostalih dvadeset i jedan pilot, koji su stigli ve nekoliko dana ranije, ekali su nas na kraju piste gde smo dorulali posie sletanja. Honda i Jonekava, moji pratioci sa bojita iznad Jave, prvi su mi poeleli dobrodolicu. "Dobrodoao kui, Sakai!" viknuo je Honda nasmejavi se. "Najlepe mesto na svetu te pozdravlja!" Zagledao sam se u Hondu. Oigledno se po svom starom obiaju opet alio, mada sam video veoma malo razloga za humor u toj tunoj i blatnoj rupi. Pista je bila najvie devetsto metara dugaka i protezala se pod skoro pravim uglom od samog podnoja planinske kose sve do mora. Na obali je bio mali hangar za avione, sav izreetan rapnelima i mecima. Tri oteena australijska transportna aviona u isprepletenoj gomili leala su na zemlji, a svuda okolo bila je razbacana unitena oprema. Hangar i sve to je bilo u njemu bombardovali su i mitraljirali nai avioni prethodnog meseca prilikom iskrcavanja naih jedinica u blizini aerodroma. Aerodrom Lej su Australijanci raistili da bi pomou aviona mogli da snabdevaju rudnik zlata Kokoda i da bi iz njega transportovali zlatnu rudu. Rudnik je bio skriven daleko u divnim Oven Stenli planinama. Kopnom je pristup vozila do rudnika bio gotovo nemogu zbog guste vlane dungle i vrtoglavih planinskih litica. Moglo je da se ide samo peice. Pristanite je bilo podjednako zaputeno kao aerodrom. Samo jedan trgovaki brod od 500 tona, takoe australijski, leao je u pristaninom blatu. Njegova krma i jedan jarbol trcali su iz vode u blizini primitivnog mola. To je bio jedini brod nadaleko odavde. Bio sam ubeen da je Lej najgori aerodrom koji sam ikada video, ukljuujui Rabaul i ak isturene aerodrome u Kini. Meutim sve to nije moglo da ugui Hondino raspoloenje. "Veruj mi Saburo," tvrdio je, "doao si u najbolje lovite na svetu. Neka te ovo polje i dungla ne uznemiravaju. Jo nikada nismo imali bolju priliku da torbu napunimo lovinom nego ovde". Jo uvek se iroko cerio. Honda je mislio sasvim ozbiljno. Bilo mu je drago to se tu nalazi. Poeo je da nam objanjava kako je ovaj usamljeni aerodrom, pre mog dolaska, tri dana uzastopno bio izloen snanim napadima. Petog aprila etiri zeroa iz Leja pratili su sedam bombardera koji su
65
napali Port Moresbi. Oborili su dva neprijateljska lovca, uz gubitak jednog naeg. Sledeeg dana je poleteo isti broj aviona i ponovo su se piloti lovci vratili oduevljeni kui, tvrdei da su oborili pet neprijateljskih aviona. Sedmog aprila su dva zeroa presrela tri neprijateljska bombardera iznad Salamue i u borbi koja se razvila oborili su dva i verovatno jo jednog. Neprijateljski mitraljesci su "skinuli" jednog zeroa. Za Hondu su borbe bile najvanija stvar u ivotu. Bio je potpuno ravnoduan prema toj smrdljivoj rupi iz koje smo poletali. Za njega je to sada bilo nevano. Toga popodneva smo se sakupili u tabu da bismo dobili potrebna uputstva. Naziv tab sam upotrebio sasvim proizvoljno. Ta re je u naem sluaju zvuala smeno. To mesto nije zasluilo da se nazove ni koliba, jer nije bilo ni zidova! Umesto zidova, zavesa i vrata visile su pletene asure sa rasklimatanih greda. "Soba" je bila jedva toliko prostrana, da je u nju moglo da stane svih trideset letaa, sabijenih jedan do drugoga. U sredini je bio veliki, grubo istesan sto od drveta iz okoline. Nekoliko svea i jedna petrolejka sluile su za osvetijavanje. Elektrinu struju za telefon dobijali smo iz akumulatora. Poto nam je kapetan Saito dao o svemu uputstva, otili smo u nau baraku. Tada sam pred tabnim poloajem video sav vozni park namenjen naoj vazduhoplovnoj jedinici u Leju. Sastojao se od prastare zarale rasklimatane fordove limuzine, jednog propalog kamiona i jedne cisterne za gorivo. Ta vozila su opsluivala celu bazu. Hangara nije bilo. Nismo imali ak ni kontrolni toranj. Meutim moje oigledno razoarenje u aerodrom Lej ni najmanje nije uticalo na Hondino i Jonekavino raspoloenje. Honda je zgrabio moju torbu od grubog platna i veselo pevajui krenuo ka barakama, a Jonekava mi je usput pokazivao ureaje u bazi. Dve stotine mornara zaposelo je protivavionske poloaje oko piste. Oni su bili celokupna borbena posada aerodroma. Tih dvesto ljudi, sto mehaniara i trideset pilota predstavljali su sveukupne japanske snage u Leju. Za sve vreme japanske okupacije, sve dok Saveznici nisu osvojili Lej, 1943. godine, nije se pokuavalo da se poboljaju ureaji na aeromu ni da se dovedu bilo kakva pojaanja. Dvadeset podoficira i tri mobilisana letaa iveli su sabijeni u jednoj kolibi. Ta, takozvana, zgrada merila je u osnovi est puta deset metara. Na sredini se nalazio velik sto koji smo naizmenino koristili za jelo, pisanje i itanje. S obe strane sobe bili su tesno poredani kreveti. Nekoliko svea nam je sluilo kao jedino osvetljenje. Baraka je bila tipina tropska koliba, sa podom pola metra uzdignutim iznad vlanog tla. Klimave stepenice ispod proelja sluile su za pristup u nau "kuu". Iza barake bio je velik rezervoar za vodu. Ljudi su odsekli dno sa nekog praznog bureta za gorivo i pretvorili ga u provizornu kadu za kupanje. Bilo je nepisano
66
pravilo da se ljudi svake druge veeri kupaju. Od jo nekoliko praznih buradi za gorivo napravljene su razne posude za kuhinju i umivanje. O kuhinji se brinuo poseban deurni. Zbog obimnog zadatka, jer je trebalo pripremiti ezdeset i devet obroka dnevno, bio je zaposlen ceo dan. Uprkos ogorenim borbama u toku poslednjih sedmica, ljudi su ulagali posebne napore da svaki dan operu svoje rublje u kantama. Mogli smo da ivimo i u ovako kunoj rupi, ali niko nije eleo da mu se telo usmrdi. Ljudi su kraj niza buradi iskopali plitak rov, koji je sluio kao sklonite od vazdunih napada. Kada su se iznenada pojavljivali neprijateljski bombarderi, koji su obino leteli nisko iznad drvea, da bi nas iznenadili, ti rovovi su se za tren oka ispunili ljudima, koji su izleteli iz baraka, kada ili nunika. Bili smo smeteni na oko pet stotina metara istono od piste, pa smo hodom ili trei dolazili do naih aviona. Motorizovani transport, koji je bio prava rasko, dobijali smo samo u sluaju telefonske naredbe za trenutno poletanje. Tada bi se ford dahui dokotrljao da nas odveze. Pet stotina metara severoistono od piste nalazila se oficirska baraka. Bila je ista kao naa. Njena jedina prednost bila je u tome to je tamo ivelo samo deset oficira, to znai da su imali istu udobnost za upola manji broj ljudi. Komandant baze, njegov zamenik i pomonik su se zbili u malu kolibu, koja se naslanjala na oficirsku baraku. Na svakodnevni ivot za vreme etiri meseca po dolasku odvijao se po gotovo nepromenjenom rasporedu. U pola tri ujutro budili su mehaniare, da bi do jutra pripremili nae lovce. Sat kasnije je deurni budio sve pilote. Dorukovali smo u baraci ili, povremeno, pred tabom. Obroci su bili jednolini i neukusni. Doruak se sastojao od pirina, sojine supe sa suvim soivom i kiselih krastavaca. Ceo prvi mesec pirina je bio pomean sa neukusnim jemom, kako bi zalihe to due trajale. Posle etiri sedmice naeg stalnog zanovetanja, prestali su sa jemom. I kada je u Leju jelo bilo najbolje, bilo je to jo daleko od dobrog. Posle doruka, est pilota je odlazilo da eka pored svojih lovaca, koji su bili zagrejani i spremni za poletanje. Ovi avioni su bili odreeni da polete u sluaju kada je bilo potrebno da presretnu neprijatelja. Stajali su na kraju piste tako da su uzleteli odmah na znak uzbune. Sa aerodroma Lej nikada nismo leteli u izvianje i radar nam je bio sasvim nepoznat. Ovih est pilota je, meutim, moglo da poleti za nekoliko sekundi. Ostali piloti, koji nisu bili deurni, ekali su u blizini taba na naredbu. Poto nismo priali o drugom osini o taktici vazdune borbe, predali smo se ahu i igri dame, da nam proe vreme.
67
U osam ujutro, formacija zeroa se digla u vazduh i pola u patroliranje. Kada su lovci leteli sami, ili su najkraim putem do neprijateljskog podruja, iznad Moresbi Elija. Kada smo dobili zadatak da pratimo bombardere, leteli smo iznad obale Papue u pravcu jugoistoka i pridruili smo se bombarderima iznad Bune, koja je bila uobiajeno mesto susreta. Najee smo se oko podne vraali u bazu na ruak. Bio je to slab razlog za povratak kui. Ruak je bio uvek isti, kao uostalom i veera. Za ruak smo dobijali olju pirina, koji se puio, i ribu ili meso iz konzerve. Oficiri su dobijali neto bolje. Njihovi obroci su bili istovetni, ali je pet posilnih, koji su ih sluili, ulagalo posebne napore da hranu za oficire prikau kao "razliito jelo". Izmeu tri uobiajena obroka svi piloti su dobijali voni sok i razliite vrste slatkia, da bi tako nadoknadili nedostatak vitamina i kalorija kod redovnih obroka. Svako popodne, oko pet, svi piloti su se skupljali na dnevne telesne vebe, a prema propisanom sportskom programu sainjenom da nam jaa miie i podstie reflekse. Posle grupnih vebi su se svi, osim lanova deurne estorke, vraali u svoje barake na veeru i kupanje, posle ega smo dva, ili tri asa provodili u itanju ili pisanju pisama kui. Oko osam, ili najkasnije devet, svi smo bili u krevetu. Sva naa razonoda bila je ista improvizacija. Piloti bi esto uzimali svoje gitare, ukulele, harmonike i usne harmonike, pa se sakupljali da sviraju nae narodne pesme. Dok smo u Rabaulu unajmili velik broj domorodaca da rade kao sluge, dotle u Leju japanske trupe nisu imale metane koji bi za njih radili neke poslove. Najblie selo bilo je udaljeno tri kilometra i ni lepim, ni prinudnim, nije bilo mogue privoleti seljake da se izlau gotovo svakodnevnim napadima. Bili su zaplaeni grmljavinom aviona, tektanjem mitraljeza i zagluujuim eksplozijama bombi. Eto takav je bio Lej. Hrana je bila bedna, a dnevni raspored strog i jednolian. Kantine, kao i neke druge mogunosti za razonodu nije bilo. A ene? U Leju je svako pri pomenu te rei upitao: "ta je to?" I pored svega toga, moral nam je bio na visini. Istina je da nam je nedostajalo svakodnevne udobnosti, da ne kaem i svakodnevnih potreba, ali se zbog toga malo ko alio. Znali smo da nismo bili tu da zadovoljavamo svoje line prohteve, ve da se borimo. eleli smo da se borimo, jer zato postoje piloti u svetu nego da se bore sa neprijateljskim avionima? Na Baliju smo imali raj na zemlji, i ljudi su se neprestano svaali i alili. Tamo smo bili prizemljeni i kao da su odsekli krila naoj grupi, a to je za nas bila najtea mogua kazna. Moram da naglasim, da se vazduhoplovni garnizon u Leju razlikovao od svih drugih u ostalim bazama. Svakog od nas su posebno izabrali iz celokupnih naih vazduhoplovnih snaga. U Leju su nai oficiri sakupili
68
ljude ija je jedina elja bila da pritisnu obarae mitraljeza i topova u zerou koji se "prilepio" za rep neprijateljskog lovca. Jedanaestog aprila sam ponovo okusio vazdunu borbu. Srea mi je darovala dobar povratak, jer sam tog dana postigao svoju prvu "dvostruku" pobedu. Uzbudila me ve sama pomisao da se posle gotovo dva meseca prinudne neaktivnosti opet vraam u borbu. Dan ranije, desetog aprila, nisam bio planiran za letenje i morao sam da ostanem na zemlji, dok su drugi piloti doiveli pravi praznik. est naih lovaca, koji su pratili sedam bombardera nad Port Moresbi, oborili su dva neprijateljska bombardera koje su uhvatili kada su hteli da pobegnu sa napadnutog neprijateljskog aerodroma. Tom prilikom su verovatno oborili i trei bombarder. Istoga dana, kasnije, tri deurna zeroa morala su odmah u vazduh da bi blagovremeno presreli nekoliko neprijateljskih bombardera iz Salamue. Uspeli su da obore jedan bombarder, a drugi da otete. Na let jedanaestog bio je pre ponovno upoznavanje s avionom, nego bilo ta drugo. S osmoricom tek prispelih u Lej, poleteli smo i rasporedili se u tri grupe u obliku klina, pa odleteli ka Moresbiju. U toku leta du obale postepeno smo se peli da bismo dobili visinu. Vreme je bilo savreno, a bela peana obala liila je na masu u prah samlevenih ogoljenih kostiju, rasutih po ivici ostrva. Zatim su se pred nama uzdigle u nebo Oven Stenli planine koje su dopirale do 4500 metara iznad mora. I pored velike visine, na njihovim vrhovima nije bilo snega, a njihovi obronci liili su na ogromne zidove zastraujue dungle. Na 5000 metara visine preleteli smo planinski greben. Sasvim neoekivano smo se nali u novom svetu u neprijateljskom. Na beskrajnoj tamnoplavoj povrini Koralnog mora nisam mogao da primetim nijedan brod. Voda je liila ria neobinu ljubiastu mermernu plou koja se prostirala u nedogled. Planine ispred nas sputale su se ka junoj obali mnogo blae, nego to su padale s one strane iza nas, nasuprot naem aerodromu. Sve ostalo bilo je jednako. etrdeset i pet minuta posle poletanja pod mojim krilom se nala baza Moresbi. Na zemlji sam lako raspoznavao velik broj aviona razliitih tipova. Mnoge od njih su u velikoj urbi gurali sa lako uoljivih mesta u sklonita u dungli, gde ih je od pogleda iz vazduha skrivalo gusto zelenilo koje je okruivalo neprijateljski aerodrom. Protivavionski topovi su utali, jer smo verovatno bili van njihovog dometa. Sve je ukazivalo da postoje odlini uslovi za napad iz briueg leta, jer smo lako mogli da gaamo avione na zemlji pre nego to bi uspeli da ih odguraju do zaklona gde su bili sigurni od naih zrna. Imali smo, meutim nedvosmislenu naredbu za "let upoznavanja" samo za borbu, a ne mitraljiranje. Preletali smo Moresbi i iznad Koralnog mora se okrenuli. Za nekoliko minuta bili smo u suprotnom smeru, koji nas je ponovo doveo iznad neprijateljske
69
baze. Zaprepastila nas je injenica da neprijateljski protivavionci i piloti oigledno ignoriu nae prisustvo i ne pruaju nikakav otpor. Ovaj put smo iznad aerodroma preleteli sa suncem tano u lea i, poto smo neko vreme polako kruili po nebu, konano smo ugledali neprijateljske avione: etiri P-39, prve erakobre (Airacobra) koje sam ikada video. Neprijateljski avioni su leteli gotovo pravo na nas i bili su udaljeni oko 5 km s nae leve strane. Tada je bilo sasvim nemogue rei jesu li nas primetili ili nisu. Odbacio sam dopunski rezervoar za gorivo i poveao snagu motora, a oba moja pratioca su me sledila. Priao sam uz bok naeg vodeeg lovca i signalima preneo kapetanu Sasaiju ta sam otkrio, zamolivi ga da nas titi od napada. Rukom mi je mahnuo napred. "Krei napred. titiemo vas." Sve etiri erakobre i dalje su uporno nastavile u istom smeru. Imali smo sree. Poto je zaslepljue sunce bilo pravo ispred njih, ameriki piloti nisu mogli da primete nae lovce koji su im se pribliavali. P-39 su leteli u dva para; prvi je bio oko tristo metara ispred drugog. Hondu sam poslao iza i iznad sebe, a manje iskusnom Jonekavi sam rukom dao znak da nastavi neposredno iza mojeg lovca. Sada smo bili samo petsto metara udaljeni od neprijateljskih lovaca i naglo smo zaokrenuli ulevo. Za nekoliko sekundi biemo spremni za napad. Ostanu li samo jo zaslepljeni suncem, pruie nam se prilika da ih pogodimo pre nego to primete da smo u vazduhu. Ve sam se pripremio da krenem u preturanje pre polaska u napad, ali sam istog trenutka izmenio plan. Ako avion izvuem iz obruavanja izgubiu prednost da mi sunce bude iza lea. Umesto toga, gurnuo sam palicu napred i naglo se obruio praen Hondom i Jonekavom, koji kao da su se zalepili za mene. Spustili smo se pod njih i poeli se penjati u brzom, otrom zaokretu, odravajui savren raspored. Poslednja dva neprijateljska lovca bila su sada iznad i ispred mene, nesvesni da im se pribliavam. Jo uvek su bili zaslepljeni, pa mi je zato uspelo da brzo smanjim rastojanje. Jo uvek sam ekao da budem dovoljno blizu da ne promaim cilj. Dva P-39 su se gotovo dodirivala krajevima krila i sa rastojanja od pedeset metara video sam ih potpuno jasno u svom nianu. Sada! Pritisnuo sam dugme topova i sledeeg sekunda je prva erakobra bila gotova. Granate su pogodile tano u sredinu njegovog trupa, od koga su se otkidali komadi metala i odletali. Oblak dima i plamena izbio je iz aviona. Kliznuo sam u stranu i topove usmerio u drugi P-39. Opet su granate pogaale tano u cilj i eksplodirale u unutranjosti lovca, raznosei ga na komade. Obe erakobre sunovratile su se u dubinu.
70
Izvukao sam zero iz bonog klizanja i preveo ga u otar zaokret usmeren tako da me dovede neposredno iza prva dva neprijateljska lovca. Ali borba je ve bila pri kraju! Oba P-39 su ve ludo kovitlajui padala ka zemlji i za sobom vukla sjajan plamen i gust dim. Bili su isto tako brzo oboreni kao i ona dva koje sam ja iznenadio. Prepozno sam zeroa koji je izlazio iz obruavanja. Za njegovim komandama je bio Hirojoi Miiava, novajlija meu nama. Drugim zeroom, koji je postigao pobedu, samo jednim ispaljenim rafalom, pilotirao je Toio Ota koji se sada otro izvukao iz pikiranja ispod nas da bi se pridruio mojoj grupi. Zvui potpuno neverovatno da se borba zavrila za manje od pet sekundi i da su etiri neprijateljska lovca udarila u zemlju. Pri tome je posebno znaajno da su dve pobede postigli dvadeset trogodinji Niizava i dvadesetogodinji Ota. Ovde treba objasniti jo neke injenice. Kao to sam ve rekao, svi piloti u Leju su birani doslovce, svaki posebno, a osnovno merilo za njihov izbor bile su pilotske sposobnosti. Oba pomenuta mlada pilota isticala su se ak i u tom odabranom drutvu. Meu nama se nalazio velik broj veterana iz bezbroj borbi, pa su novajlije u takvoj sredini izuzetno brzo uili. Niizava i Ota su se ve ranije pokazali da vanredno vladaju svojim avionima. Kasnije su postali zajedno sa mnom vodei asovi lovake grupe u Leju. esto smo leteli zajedno i postali smo poznati kod drugih pilota kao "trio istaa." Za Niizavu i Otu mogu slobodno rei da su bili roeni piloti. Oni nisu leteli na svojim avionima ve su postali deo zeroa, stopili se sa njim, uli mu u duu i pretvorili se u automat koji je funkcionisao kao maina koja sama misli. Spadali su u najvee japanske pilote. Obojica su se sasvim predala svojim ulogama pilota lovca. Sve ostalo je bilo podreeno toj borbenoj ulozi. Zahvaljujui svojoj vetini bili su izuzetno opasni protivnici. ak i protiv lovakih aviona sa boljim karakteristikama, kao oni koje emo kasnije u toku rata susretati, pokazali su se sposobnim da sami uu u borbu sa nekoliko aviona i jo da iz te borbe izau kao pobednici. Hirojoi Niizava je postao najvei japanski vazduni as. To se zaista nije moglo primetiti, jer im bi ovek pogledao Niizavu saalio bi se na njega. Davao je utisak oveka koji mora u bolniki krevet. Za Japanca je bio visok i vitak. Imao je gotovo metar i sedamdeset, bio je mrav. Teio je samo ezdeset i pet kilograma, pa su mu se rebra ocrtavala kroz kou. Niizava je skoro stalno patio od malarije i tropskih konih bolesti i bio veoma bled. I pored toga to su ga njegovi piloti oboavali, Niizava je retko s kime stupao u blie prijateljstvo. Zatvarao se u sebe, okruujui se odbojnom uzdranosti u koju je bilo nemogue prodreti. esto bi provodio ceo dan ne izustivi ni rei pa nije ni odgovarao na pitanja najbliih prijatelja, ljudi sa kojima
71
je leteo i borio se. Navikli smo se na njegovo povlaenje u samou, na njegovo odbijanje prijateljstva i njegovo utanje. Postao je zamiljen i osobenjak, ali u stvarnosti je bio ovek koga su svi oboavali. Kada bi postojao takav izraz moglo bi se rei da je Niizava bio "pilot do sri". iveo je i disao samo za letenje, a leteo je zbog dva razloga: zbog radosti koja se oseti kada se ovlada tim udnovatim svetom u vazduhu i zbog borbe. im bi taj udni i hladnokrvni ovek rairio krila dolazilo je do neverovatne promene u njemu. Njegova uzdranost, njegov mir i njegovo odbijanje prijateljstva nestajali su podjednako brzo, kao to u svitanju dan zameni no. Za sve sa kojima je leteo postao je pravi "avo". U vazduhu je bio potpuno nedokuiv, genije, pesnik, koji je kako se inilo primoravao svog lovca da posluno odgovara na svaki njegov blagi dodir komandne palice. Nikada nisam video da je neko izvodio avionom ono ta je Niizava radio svojim zeroom. Njegove akrobacije su sve bez razlike zaustavljale dah, bile savrene, potpuno nepredvidive, neverovatne, tako da bi posmatrau prosto srce prestajalo da kuca. On je bio ptica, a leteo je tako, da ga ni ona ne bi mogla da oponaa. ak mu je i vid bio izuzetan. Tamo gde smo mi videli samo nebo, Niizava je sa gotovo natprirodnim vidom primeivao takice koje su predstavljale za nas jo uvek nevidljive neprijateljske avione. Nikada u svojoj sjajnoj ratnikoj karijeri na nebu, tog oveka nije iznenadio neprijatelj. Potpuno mu je odgovarao nadimak avo. Samo on je bio avo plavetnila i oblaka, ovek toliko obdaren da je u svih nas, pa ak i u mene, izazivao zavist zbog svoje genijalnosti u vazduhu. Toio Ota je bio prava suprotnost prvom. Sjajan mladi Ota, bio je drag i prijateljski raspoloen, uvek spreman da se ukljui u svaku alu i veselje nae grupe, ovek koji je smehom propraao svaku dosetku i odmah bio spreman da stane na stranu druga, pilota, kome je potrebna pomo bilo u vazduhu ili na zemlji. Bio je vii i tei od mene i, kao i Niizava, po dolasku u Lej bio jo neiskusan. Zbog njegove ljubaznosti i izrazite razlike u poreenju sa Niizavom, brzo smo primetili njegov talenat za pilotau, pa je zato Ota uvek leteo kao pratilac komandira eskadrile. Za Otu bi se teko moglo rei da je bio tip heroja. Prebrzo je bio spreman da se nasmeje i veoma brzo da se sprijatelji. Oreol ratnog heroja ne moe se tako lako spojiti sa tako mladim, nasmejanim ovekom koji bi, u to sam sasvim siguran, mnogo pre odgovarao ambijentu nonog bara, nego toj prokletoj usamljenosti aerodroma u Leju. Meutim, ta njegova intimnost sa prijateljima nikako nije umanjivala velik ugled koji je uivao zbog vetine u vazduhu. ak i samoivi ljudi, kao to je bio Honda, cenili su ga, ali su se Honda i Jonekava plaili i izbegavali "avola"
72
13. Rodjendan cara Hirohite

Saveznici su svoju tvravu Port Moresbi neprekidno napajali nepresunom rekom ljudi i materijala, pa je zato naa vrhovna komanda zahtevala od nas sve brojnije i sve snanije napade na rastui broj aerodroma, zemaljskih objekata i lukih postrojenja. Sedamnaestog aprila leteo sam na svoj prvi zadatak praenja u neprijateljsku oblast. Bombardere je pratilo trinaest lovaca zero, umesto uobiajenih est ili sedam. Izvetaji naih izviaa su ukazivali da je dolo do porasta neprijateljskih lovakih snaga, pa smo zato oekivali snaniji otpor nego ranije. Brinuo sam za svoje pilote. Narednik Joio Mijazaki bio je kost i koa posle jakog proliva, i inilo mi se da jo nije spreman za borbu. I pored mog protivljenja Mijazaki je odbio da ostane na zemlji. Bio sam zabrinut da zbog svog grozniavog stanja nee moi da se pridrava propisanog rasporeda, to je bilo neophodno kod praenja, ali je moja bojazan nestala kad smo se primakli Moresbiju. Mijazaki je savreno odravao kurs zajedno s ostalih est lovaca moje grupe, koji su leteli kao gornja zatita bombardera i sa ostalih sedam lovaca. Bombarderi, koji su leteli na visini od 4800 metara, su zajedno sa mojom grupom na 450 metara iznad njih proli iznad grebena Oven Stenli planina. Moresbi nam se pojavio pred oima. Sedam zeroa koji su leteli blie bombarderima odjednom su napustili svoj odbrambeni raspored i u otrom penjuem zaokretu su svi zajedno okrenuli nazad u prvobitni smer, iz koga smo doleteli. Blagovremeno su primetili P-40 koji su se sa visine ustremili na bombardere, pa se klin zeroa koji su se peli, zario u njihove redove presekavi im put do naih tekokategornika. Sedam lovaca se vratilo u svoj prvobitni poloaj. Zastraujui plameni cvetovi i oblaci dima pojavili su se ispod bombardera. Protiavionska je podbacila za oko petsto metara. Eksplozije su ipak bile oigledan znak opasnosti. Odmah smo razdvojili nau formaciju i mahnito se okrenuli da bismo umakli. Bio je poslednji trenutak, jer je drugi plotun protivavionske uz grmljavinu eksplodirao iznad nas, ali nedovoljno blizu da bi otetio nae avione. U trenutku kada smo se sakupljali nazad u formaciju, bombarderi i njihova lovaka pratnja su pod punim gasom grabili u visinu. Znali smo da e trea salva protivavionske pogoditi usred bombardera, ako zadre prvobitni kurs. Tako je i bilo. Tano tamo gde je po neprijateljskoj logici trebalo da budu bombarderi, rasprsle su se uz snane prodorne zvuke protiavionske granate, koje su se pojavljivale iznebuha. Iz nepoznatog razloga Amerikanci nisu promenili visinu na
73
upaljaima svojih granata. Upravljali su se po emi koju smo do detalja mogli da predvidimo. Njihova visinska formula za podeavanje upaljaa granata bila je tako precizna i ustaljena, da nije bila potrebna gotovo nikakva vetina da bi se beanjem na veu visinu izbegla neprijateljska protivavionska artiljerija. Bombarderi su preleteli Moresbi i krenuli u irok spori zaokret, da bi ponovo uli u pravac iz koga e bombardovati cilj sa suncem iza pilota i niandija. Samo to su se bombarderi uputili ka cilju, a est lovaca se sa velike visine ustremilo na nas. Navukao sam palicu na sebe toliko da se zero gotovo postavio na rep. Drugih pet lovaca bilo je kao prilepljeno uz mene kada smo krenuli u eoni napad na neprijateljske avione. Nismo imali prilike za otvaranje vatre jer su neprijateljski lovci skrenuli u stranu i razdvojili se pikirajui ka zemlji. Mijazaki i njegova dva pratioca su oigledno pomahnitala i strmoglavili su se nanie nestavi ispod bombardera. Nisam imao vremena da brinem o Mijazakiju. Neprijateljski protivavionci su oigledno pokuavali da pronau tanu visinu i granate su se ponovo uz grmljavinu rasprskavale na 450 metara ispod bombardera. Sada nee smeti da izmiu granatama. Bili su ve u pravcu za bombardovanje i piloti su morali da ostanu sa svojim avionima u neizmenjenom rasporedu. Gurnuo sam nonu komandu i skrenuo sa pravca iz koga sam oekivao protiavionsku paljbu. Bombarderi su odjednom nestali i potpuno se sakrili iza zavese rasprskavajuih granata, koje su irile gust dim. Za trenutak je izgledalo da su granate pogodile tano u cilj, a onda se, kao nekim udom, svih sedam bombardera u tesnoj grupaciji pojavilo iz dima koji je kuljao. Trbusi su im bili otvoreni, a iz njih su ispadale crne bombe i tumbale se po vazduhu. Posmatrao sam kako su im se putanje krivile, brzina rasla, da bi nestale izbacujui stubove dima, a pri udaru svake bombe talas eksplozije je bio praen bleskom svetlosti. Ispranjenih spremita, bombarderi su usred neprekidnih eksplozija protivavionske artiljerije poveali brzinu i otro krenuli ulevo. Mijazaki je leteo na 450 metara ispod bombardera. Bio je u krajnje nepovoljnom poloaju. Poto nisam imao radio (bili su skinuti da bi se zbog smanjenja teine poveao dolet) nisam ga mogao pozvati da se vrati na svoje mesto u mome odeljenju, a mi nismo smeli da se spustimo do njega, jer bismo tako ostavili bombardere nezatiene. Preleteli smo Moresbi i protivavionske eksplozije ostale su za nama. Uzdahnuo sam sa olakanjem. Prerano! Gotovo kilometar i po iznad nas jedan usamljeni P-40 se neverovatnom brzinom obruavao na nas. Tako naglo je padao s neba, da nisam mogao ni da se pomerim. Za sekundu se naao iznad nas i odmah zatim taj usamljeni avion je kao munja uleteo meu bombardere. Posmatrao sam neprijateljskog lovca, koji je bio na 600 metara ispred mene. Sudarie se sa njima!
74
Kako je neprijateljski avion uspeo da proleti kroz procep od nekoliko metara izmeu treeg i etvrtog bombardera levog odeljenja nikada mi nee biti jasno. Izgledalo je nemogue, ali se stvarno desilo. P-40 se pucajui iz svih mitraljeza probio kroz formaciju bombardera i sasuo reku olova u Mijazakijev avion. Zero je trenutno planuo. P-40 je nestao strahovitom brzinom ispod nas. Mijazakijev avion je zanosei se, polako padao vukui plamen. Uz zaslepljujui blesak eksplozija je raznela zero u najsitnije komade. Nismo uspeli da vidimo ni deli metala u padu. Sve se desilo za tri, ili etiri sekunde. Nastavili smo u smeru kui. Iznad Bune su se nai lovci odvojili od bombardera, jer su obavili ulogu pratioca i okrenuli ka Leju. Mijazakijev gubitak je bio bolna lekcija za sve nas. Potpuno sam ubeen da su nai piloti u prvim danima rata po linoj sposobnosti bili superiorniji od pilota koji su leteli u holandskim, amerikim i australijskim lovcima. Obuka kroz koju smo prolazili u predratnom Japanu je bila daleko temeljnija nego u bilo koje druge nacije. Letenje je za nas znailo sve i nismo tedeli truda da nauimo sve oblike borbe u vazduhu. Pored toga leteli smo lovce koji su u veini karakteristika prevazilazili neprijateljske avione. U vazdunim borbama za vreme drugog svetskog rata individualne letake sposobnosti nisu bile dovoljne da se preivi. Svakako, bilo je mnogo sluajeva kada su se avioni borili u pojedinanim dvobojima, pa je odluivala vetina pilota. To, meutim, nije bilo opte pravilo, pre izuzetak. Najvee neuspehe u vazdunim borbama pretrpeli smo usled nedostatka timskog rada, vetine koju su, na nau nesreu, Amerikanci tako sistematski razvijali, kako je rat odmicao. Gubitak Mijazakija i jo trojice naih pilota poetkom aprila mogu da pripiem samo nesposobnosti naih pilota da dejstvuju kao dobro uigran tim. Pri susretu sa neprijateljskim lovcima nai piloti su se najee razilazili na sve strane i stupali u pojedinane mahnite dvoboje, jo u veoj meri nego u prvom svetskom ratu. Za japanske pilote u kasnim tridesetim godinama najcenjenija odlika lovakog aviona bila je njegova sposobnost da neprijateljski avion moe da uhvati u to otrijem zaokretu. Okretljivost je stavljena ispred svih drugih odlika. To je davalo dobre rezultate u odreenim uslovima i za neko odreeno vreme. Sva prednost u metodu usamljenih dvoboja nestala je onog trenutka kada neprijatelj nije hteo da prihvati na nain borbe, ili kada je uporno ostajao pri svom unapred pripremljenom planu onemoguivi potpuno efikasnost napada po metodu usamljenog vuka. Dva dana posle Mijazakijeve smrti, sedam bombardera B-26 napalo je Lej. Sreom, bili smo blagovremeno upozoreni, pa smo imali devet lovaca u vazduhu da bi presreli avione koji su dolazili grmei na visini od samo 450 metara. Ceo as smo vodili ogorenu bitku sa maroderima i na kraju je samo jedan bombarder
75
oboren, a drugi je oteen pobegao. To je bila najneuspenija vazduna borba koju sam ikada video. Devet zeroa je napadalo bez ikakvog plana. Umesto da svi zajedno napadnu na jedan ili dva aviona i pri tome upotrebe sve svoje oruje da raznesu B-26 na komade, nai piloti su se u preteranom zanosu razleteli po celom nebu. Nekoliko puta su morali naglo da skreu sa pravca napada, da bi izbegli direktne meusobne sudare, ili da bi izbegli vatru svog druga. Bilo je neverovatno da nijedan od naih aviona nije naleteo na drugi, ili bio oboren od svojih. Kada smo se vratili u Lej bio sam gotovo lud od besa. Iskoio sam iz kabine svog zeroa i protrao pored svojih mehaniara viui ostalim pilotima da stanu i da me sluaju. Oko petnaest minuta sam ih grdio zbog njihove gluposti i nesposobnosti, ukazujui svakom na njegove greke, i na kraju naglasio neprijatnu injenicu da ih je jedino udo vratilo ive natrag u Lej. Od te noi smo svako vee diskutovali kako emo poboljati grupno dejstvo. Ovi su se asovi nastavljali bez prekida tokom cele prve sedmice za vreme udnog, neoekivanog zatija u vazdunom ratu. Dvadeset i treeg aprila smo Niizava, Ota i ja odleteli u izvianje do Kairukua, nove neprijateljske baze severno od Moresbija, i tom prilikom unitili i zapalili nekoliko neprijateljskih aviona sa nosaa koji su se zatekli na pisti. Zadatak nam je bio samo da izviamo, ali iskuenje je bilo veliko, naroito posle naeg bednog uinka u vazduhu. Rezultat naeg izvetaja bila je naredba da sledeeg dana izvrimo napad sa petnaest aviona iz briueg leta. Obruili smo se na est bombardera B-26, petnaest P-40 i jedan P-39, koji su oigledno bili spremni za evakuaciju sa aerodroma. Unitili smo dva bombardera, est P-40 i verovatno onu erakobru. Posle jednostrane borbe produili smo ka Moresbiju, gde smo mitraljirali i zapalili jedan ukotvljen hidroavion PBY. Verovatno je bilo krivo moje navijanje za timski rad, posebno kada sam leteo sa ostalim lovcima kao pas uvar, to sam taj dan zavrio bez vazdune pobede. Ni Niizava nije uspeo na njegovo veliko nezadovoljstvo. Sledeeg dana smo se vratili nad Moresbi. I pored tekih gubitaka koje je neprijatelj prethodnog dana pretrpeo u jednostranoj borbi, sada nam je pruio ilav otpor. Sedam P-40 je izazvalo naih petnaest lovaca. Posle divljeg metea, est neprijateljskih lovaca palo je u plamenu na zemlju. Mi nismo imali gubitaka, i kada se nebo raistilo, mitraljirali smo iz briueg leta Moresbi i Kairuku zapalivi pet B-26 i dva P-40. Oigledno su naa nastojanja da dejstvujemo grupno bila uspena. Meutim, Niizava i ja nismo od toga imali koristi. Posle dve uzastopne borbe u kojima su drugi piloti postigli brojne pobede, mi smo se vratili bez ijedne. Do kasno u no smo raspravljali i pokuavali jedan drugom da razjasnimo ta se sve deavalo u vazduhu, da bismo otkrili u emu greimo. Sve je izgledalo
76
pravilno, ali je bila nepobitna injenica da nismo uspeli da poaljemo metke tamo kuda treba. Dvadeset i estog se odigrala sledea vazduna bitka. Opet sam se vratio bez pobede. Ponovo ni Niizava nije uspeo da postigne nijednu pobedu, iako su oborena tri od est P-40. Niizava je bio zbunjen. Zaboravio je svoj pokaziva rastojanja i besno se zalepio za jedan P-40, iji je pilot sumanuto pokuavao da se oslobodi zeroa koji mu je bio za repom. Niizava je jurio po celom nebu za P-40, zasipajui ga mitraljeskim zrnima i granatama. Ali rtva mu je i pored svega umakla. Dvadesetog aprila je bio roendan cara Hirohite i na komandant je u ast toga dogaaja planirao skromnu sveanost. Svi mornari koji su imali bilo kakvo kuvarsko iskustvo prikljuili su se osoblju u kuhinji da bi pripremili to bolji doruak iz ogranienih sredstava kojima smo raspolagali. Saveznici nisu poslednjih dana ni pokuavali da napadnu Lej. To zatije u borbi i oseanje sree u toj izuzetnoj prilici uinili su nas potpuno neopreznim. Neprijatelj se tome i nadao. Upravo smo dovravali doruak u sedam, kada su osmatrai viknuli: "Neprijateljski avioni!" Odmah je neskladan zvuk trube zaparao jutarnju tiinu. U znak uzbune poeli su udarati po kofama, buradima, upljim balvanima i slinom. Dva roga su zatrubila i upotpunila tu galamu. Na pistu smo dotrali prekasno. Bombe su ve padale i inile svoje. Pogledali smo gore i ugledali nae stare prijatelje letee tvrave. Tri su kruile na oko 6000 metara visine. Bacile su svega nekoliko bombi, i ako se uzme u obzir velika visina sa koje su pale, pogodile su savreno tano, najpreciznije to sam ikada video. Pet zeroa se pretvorilo u plamtee olupine. Druga etiri su bila ozbiljno oteena, izreetana krhotinama od bombi. Od est zeroa koji svi bili deurni, samo dva su mogla da polete. Ota i jedan drugi pilot stigli su prvi do aviona. Za sekund su startovali motore i jurnuli niz pistu. Kada smo mi ostali stigli do naih aviona bilo je prekasno za poletanje. Tri B-17 i dva zeroa izgubili su se iz vida, a B-17 su zbog svoje velike brzine bili predaleko, da bismo mogli da ih stignemo. Vreme je sporo proticalo i proklinjali smo bombardere plaei se za Otu. as kasnije pojavio se usamljeni zero i poao na sletanje. Bio je to Endo. "Napali smo ih u penjanju", objasnio je, "i gaali smo B-17 doklegod smo mogli. Ota je otetio jedan od bombardera i jo uvek ga je gaao, kada je meni nestalo municije. Zbog toga sam se vratio". Protekao je jo ceo as. Ota se nije vraao. Poeli smo da se brinemo hoe li se vratiti iv i zdrav. Ota, koji je bio prijatelj sa svima nama i sjajan pilot, oigledno je sam napao dva teko naoruana B-17. Endo je poeo da besni i mrzovoljno mrmlja to je napustio Otu kada mu je nestalo municije. Prolo je jo petnaest minuta. Tada je kapetan Saito iznenada promolio glavu iz oficirske sobe i veselo nam doviknuo: "Hej, iv je i zdrav! Ota je upravo pozvao
77
iz Salamue. Jednu tvravu je sigurno oborio. Sleteo je da uzme gorivo i uskoro e biti kod kue." Sav posao, meutim, jo nije bio obavljen. est letaa, ukljuujui Niizavu i mene, odabrano je da neprijatelju "vrate" estitke za carev roendan. Oseali bismo se mnogo bolje da je bilo estnaest zeroa, ali naih est aviona bili su jedini sposobni za borbu. Neprijatelj je sigurno oekivao odgovor za svoj napad na Lej. Da bismo izbegli vihor neprijateljske protiavionske vatre koja nas je ekala, mi smo se, im smo na visini od 4800 metara preleteli planinski greben, odmah obruili, umesto da nastavimo na velikoj visini ka Moresbiju kako je bilo uobiajeno. Leteli smo po otrom trouglu dospevi u gornje teme iznad vrha planine, a zatim se strmo obruili ka neprijateljskoj bazi. Potpuno nam je uspelo! Sasvim smo poremetili neprijateljski plan, jer niko nije oekivao da emo napasti na sasvim nov nain. Stigli smo tano iznad aerodroma u briuem letu. Desetine mehaniara gurali su se oko bombardera i lovaca koje su oigledno pripremali za poletanje. To je znailo da su im rezervoari bili puni goriva, a trbusi natovareni bombama, kao narueno za iznenadni napad iz briueg leta. Bili su poredani kao glineni golubovi kada smo pistu zasuli zrnima i granatama. Bili smo tako nisko da sam na zemlji video ljude koji su zaprepaeno buljili u nas, ne verujui svojim sopstvenim oima. est zeroa se pojavilo sasvim iznenada. Prvi nalet bio je sjajan. Nijedno oruje nije pucalo na nas. Iznad kraja piste, gde su iznenaene protivavionske baterije jo uvek utale, poli smo u borbeni zaokret i odmah se ponovo obruili u drugi napad. Pogled unazad je bio velianstven. Tri lovca i jedan bombarder su besomuno goreli. Ovog puta smo tukli po dugom redu aviona, poredanih u dugu pravilnu kolonu. Nismo oekivali takvu vrstu saradnje. Ponovo smo otvorili vatru po neprijateljskim avionima prilazei u dugom borbenom naletu. Sada smo pogodili etiri bombardera i lovca, od kojih se nijedan nije zapalio. Za vreme ovog drugog napada ljudi su beali bezglavo na sve strane, a nekoliko desetina ih je ostalo na zemlji, izreetano naim mecima. Tri puta smo napadali i zatim se najveom brzinom udaljili. Kada smo ve bili van njihovog dometa zauli su se prvi hici protivavionske. Zareao sam; samo vi troite municiju! Sledeeg jutra, oko pola est, neprijatelj nam je uzvratio posetu sa tri marodera koji su doleteli velikom brzinom, nisko, ni dvesto metara visine. Zemlja je podrhtavala i talasala se od bombi, koje su B-26 bacili usred piste. Kada se dim raziao ugledali smo naih pet deurnih lovaca koji su se peli pod punim gasom. Tek to su se odvojili od zemlje, a neprijateljski uljezi su se ve okrenuli i vraali se grmei nad aerodromom, pre nego to su im se nai lovci pribliili. Ve sledeeg trenutka nestali su u jutarnjoj tami. Dobro su obavili svoj posao. Jedan
78
zero je estoko goreo, a drugi se pretvorio u gomilu metala. Druga etiri lovca i bombarder bili su gadno izreetani mecima i delovima bombe. Narednih nekoliko dana rat se naglo rasplamsao. Saveznici su nam se revanirali za nae poslednje mitraljiranje aerodroma, savreno izvedenim napadom dvanaest P-39 na na aerodrom. Tada su teko otetili devet bombardera i tri lovca. Uhvatili smo erakobre prilikom njihovog bekstva i oborili dve bez gubitaka. Meutim, opet ni Niizava, niti ja nismo uspeli da oborimo avion. Dan posle napada P-39, Niizava i ja oslobodili smo se te zle sree. Nas devetorica, eljnih borbe, poleteli smo sledeeg dana za Moresbi. Imali smo sreu. Devet neprijateljskih lovaca P-39 i P-40, isto tako ornih za borbu, ekalo nas je iznad aerodroma. im su nas ugledali prekinuli su kruenje i ustremili se pravo na nae avione. Izabrao sam prvoga izmeu neprijateljskih lovaca. Bio je P-40, koji je zaokrenuo odozdo, u nadi da e me gaati u trbuh. Presekao sam njegov krug i otvorio vatru na njega. Neprijateljski pilot je odmah zaokrenuo ulevo, ali prekasno. Jo jedan rafal i iz lovca ispred mene izbio je plamen. Imao je, meutim, pratioca, pa sam naglo izaao iz zaokreta, upravo kada se jedan P-39 obruio na mene. Nisam morao da urim. Izveo sam polupetlju i neprijateljski pilot je pravo uleteo u klopku. Sledeeg trenutka, kada je pokuao da izvede petlju i pobegne njegov trbuh naao se ispred mojih mitraljeza. Oekivao sam taj momenat i pritisnuo sam okida. Granate su pogodile neprijateljskog lovca u trenutku penjanja i avion se raspao u vazduhu. Video sam da ima pratioca, pa sam jo za vreme gaanja snano povukao palicu na sebe, gurnuvi pedalu do kraja, i na taj nain uveo zero u najotriji mogui zaokret. Uspelo mi je. Tano sam se naao u poloaju iz koga sam ispalio kratak rafal. Preneraeni pilot je pokuao da umakne prelaskom u obruavanje ali je zakasnio. Izaao sam iz zaokreta tano na vreme da na njega ispalim drugi rafal. Neprijateljski lovac je uleteo pravo u snop zrna, zaneo se i sunovratio ka zemlji. Vrisnuo sam od radosti! Bio je kraj mog uroka. Tri lovca za manje od petnaest sekundi! Moja prva trojka! Bio je kraj borbe i jedini sam ja postigao pobedu. est neprijateljskih lovaca je pod punim gasom bealo nanie. Leteli su prevelikom brzinom da bi ih nai lovci mogli da uhvate, mada su Niizava i ostalih sedam zeroa to pokuali. Bilo je to potpuno nemogue. Ameriki P-39 i P-40 su uvek mogli da nam umaknu u obruavanju. Kada smo opet bili na aerodromu u Leju, moji mehaniari su uzbueni dotrali do mene. Bili su zadivljeni kada su videli da sam u borbi tog dana ispalio svega 610 metaka, proseno po 200 zrna na svakog neprijateljskog lovca. Niizava se izvukao iz svog aviona, lica mranog od srbe i razoarenja.
79
Sledeeg dana, drugog maja, ponovo smo odleteli na Moresbi sa osam zeroa. Saekalo nas je trinaest neprijateljskih lovaca, koji su kruili na visini od pet i po kilometara. Niizava ih je prvi primetio i odmah krenuo u borbu. Pratili smo ga, dok nas je u irokom zaokretu sleva i od pozadi poveo na neprijateljsku formaciju. ta li se dogaalo s tim pilotima? Jesu li ikada pogledali oko sebe? Tih trinaest aviona smo napali pre nego to su ikada saznali da smo u vazduhu. Pre nego to su uspeli da umaknu, ili da se brane, ve je nekoliko neprijateljskih aviona padalo u plamenu. Tog dana smo oborili ukupno osam P-39 i P-40, od kojih sam ja skinuo dva. Kada se Niizavin zero zaustavio, iskoio je iz kabine. Bili smo preneraeni jer je obino silazio mirno. Tada se, meutim, protegnuo u oduevljenju, podigavi obe ruke iznad glave, i podvrisnuo: "Ijuuu!" Zablenuli smo se u njega zaprepaeni. To je bilo potpuno suprotno njegovom karakteru. Zatim se Niizava nacerio i otiao. Njegov nasmejani mehaniar nam je rekao ta je uzrok tome. Stao je pored lovca i podigao tri prsta. Niizava je opet bio u formi. Sedmog maja sam posle nekoliko dana odmora u Rabaulu poleteo u akciju koju sam nazvao "borba snova". etiri zeroa bila su odreena u izvianje iznad Moresbija, a kada je svaki pilot video s kim e leteti uskliknuo je od veselja. Bila je to etvorka vodeih asova naeg puka. Ja sam imao dvadeset i dve pobede, Niizava trinaest, Ota jedanaest i Takacuka, kao poslednji, devet. Naa etiri najvea asa! Kakav dan za borbu sa neprijateljem! Znali smo da moemo u bilo kakvoj tekoj situaciji raunati jedan na drugog. Sigurno da nijedan neprijateljski pilot nee ni slutiti da ulee u najopasnije osinje gnezdo! Nadao sam se da emo naii na pravi otpor. Tako je i bilo. Kruili smo iznad Moresbija kada je Niizava zanjihao krilima skreui nam panju na deset lovaca, koji su se iz smera mora u dugoj koloni sputali na nas. Bili su oko esto metara vie od nas. Niizava i Ota su svoje avione rasporedili u smaknut red, a Takacuka i ja, smo zauzeli pozicije neposredno iza njih i malo nie. etiri P-40 izdvojila su se iz formacije i obruila na nas. Sva etiri zeroa podigla su noseve i jurnula gotovo vertikalno navie, umesto da skrenu u stranu i raziu se, kao to je neprijatelj oekivao. Prvi P-40 je poao u divlji luping pokuavajui da izbegne zamku koju je sam sebi postavio. Njegov trbuh je za trenutak blesnuo ispred mene i tada sam mu uputio kratak rafal. Granate su ga zakaile i krilo mu se otkinulo. Izveo sam imelman i izaao iz penjanja, a u meuvremenu sam primetio, da je svaki zero uhvatio svog P-40. Iz svih je buknuo plamen. Preostalih est lovaca ve nam je bilo nad glavom. Razili smo se ulevo i udesno, popeli izvodei otre petlje i zajedno jurnuli napred u luku. Uspelo nam je! Sva etvorica smo se postavili tako, da je svaki bio iza svog lovca. Jo tri P-40 su
80
se raspala i izgorela, a jedan je umakao. Tri preostala neprijateljska lovca su oborila noseve i pobegla, svako na svoju stranu. Osmog i devetog maja oborio sam jo dva neprijateljska lovca P-39 i P-40. Oba u borbi iznad Moresbija. Desetog sam oborio P-39 sa do tada najmanjom koliinom municije. Ispalio sam svega etiri topovske granate. To je bilo najbolje gaanje koje sam ikada postigao i najmanji broj zrna koja su mi ikad bila potrebna da unitim neprijateljski avion. Leteo sam iznad Koralnog mora praen od Jonakave i Honde. Posle priblino petnaest minuta patroliranja primetili smo usamljenu erakobru koja je polako krstarila na oko hiljadu metara ispod nas. Njen pilot je oigledno zaboravio na sve. Drao je kurs, dok smo mu se mi primicali odozgo i s lea. Sakrio sam se ispod trbuha njegovog aviona penjui se tako da me pilot uopte nije mogao da vidi, niti da preduzme bilo kakvu brzu akciju koja bi mu omoguila da na nebu primeti neprijateljske avione. Honda i Jonekava su leteli na oko 200 metara ispod mene titei me. Neverovatno ali istinito. P-39 mi je dozvolio da mu se sasvim pribliim. Nije ni sanjao da mu se primiem. Smanjivao sam rastojanje sve dok nisam bio manje od dvadeset metara ispod neprijateljskog lovca. Jo uvek nije imao pojma da sam tu! Prilika je bila suvie povoljna da je ne bih iskoristio. Napravio sam nekoliko snimaka svojom lajkom. Brzinomer mi je pokazivao priblino 240 kilometara na as i nju sam zapamtio kao putnu brzinu P-39. Ovo udno letenje mog zeroa i P-39 u grupi nastavljalo se. Honda i Jonekava su mi se primakli, da bi osujetili erakobru da i pokua da se obrui, ako bi me ipak primetila. Jo sam se malo popeo i pomerio neto udesno i jedva ispod neprijateljskog aviona. Sasvim jasno sam video pilota i jo uvek nisam mogao da shvatim njegovu glupost da ne pogleda oko sebe u nebo. Bio je krupan ovek sa belom kapom na glavi. Posmatrao sam ga nekoliko sekundi i zatim se opet spustio ispod njegovog aviona. Pre okidanja sam paljivo nanianio i zatim ovla pritisnuo okida topova. Zagrmelo je i, kao to sam kasnije utvrdio, iz svakog topa su bile ispaljene samo dve granate. Video sam dve kratke eksplozije na donjoj povrini desnog krila P-39 i dve druge, tano usred trupa. P-39 se prepolovio! Oba dela trupa su padala tumbajui se i zatim se raspala na male delove. Pilot nije iskoio.
81
14. Predstraa u dungli

Posle nekoliko nedelja boravka u Leju poeo sam da shvatam kakvu dragocenost predstavlja san. ivot na aerodromu bio je najskromniji to se moe zamisliti. Danju smo ili leteli na lovake zadatke, ili kao deurni ekali na uzbunu. Nou smo jedino eleli da spavamo. Neprijatelj je, meutim, imao sasvim druge ideje o tom i njegovi bombarderi su se gotovo neprekidno pojavljivali iz tame i izruivali tovare bombi na aerodrom reetajui rafalima svetleih metaka sve na zemlji, dok su tutnjali nisko iznad naih glava. Mogli smo da se odreknemo hrane koju smo najvie eleli, da ivimo u kolibama i da poleemo sa najgoreg aerodroma, ali nismo mogli da budemo bez sna. Ba zato su se Amerikanci i Australijanci trudili svim silama da nas nou dre budnim. To je postalo tako nesnosno, da smo esto nou naputali svoje barake i odlazili na pistu pa zaspali u jamama, koje su neprijateljske bombe napravile te iste veeri. Prema teoriji koju je podsticala naa nesavladiva elja za snom, bilo je malo verovatno da e neprijateljska bomba pogoditi ba tamo gde je kratko vreme pre toga ve jedna pala. Ne elim da raspravljam o zakonu verovatnoe, ali znam da je est pilota poginulo u toku neprijateljskih nonih napada za vreme moga boravka u Leju. Neprestani napadi, gotovo svakodnevno letenje, a najvie primitivni uslovi ivota, poveali su napetost naih nerava, tako da je dolazilo do eksplozije pri najmanjem povodu. Nai oficiri su morali da pribegnu najotrijim kaznama da bi spreili sukobe izmeu pilota. I to je bilo najkarakteristinije obeleje naeg boravka na toj mrtvoj strai u dungli. Komandant nae baze, pukovnik Masahisa Saito bio je oficir iz roda samuraja, koji je oko sebe stvarao atmosferu uzdranosti i dostojanstva, to je bilo u otroj suprotnosti sa svim onim izraenim potovanjem koje su zahtevali kastinski vaspitani armijski oficiri iz okoline generala Hidekija Toa u Tokiju. Staloen, ali autoritativan, Saito je uivao vernost i potovanje svojih ljudi. Uvek je pazio da poslednji ue u sklonite kada su neprijateljski bombarderi napadali Lej. I pored sporosti nekih od nas, nikad se nije desilo da pukovnik Saito ne saeka, ponekad s nestrpljenjem jer su bombe ve eksplodirale, da se i poslednji pilot ne skloni u rov. Pukovnik bi polako iao od svoje barake ili taba ka zaklonu, bacajui poglede u nebo i osmatrajui aerodrom da vidi da li su svi piloti u zaklonu. Tek tada je sam ulazio u sklonite. Samo po sebi se razume da je tim svojim postupkom ostavljao izvanredan utisak na svoje potinjene. To je jedna od onih neobjanjivih stvari, ali hrabri oficir je preiveo rat ne zadobivi nijednu ranu.
82
Iz mojih ratnikih dana u najnezaboravnijoj uspomeni ostao mi je, meutim, porunik inii Sasai, moj neposredni pretpostavljeni, koji je predvodio verovatno najjau japansku eskadrilu. Pod Sasaijem su bila etiri vodea japanska asa: Niizava, Ota, Takacuka i ja. Ne preterujem ako kaem da bi svako ko je leteo sa Sasaijem bez oklevanja dao ivot za mladog porunika. Ve sam opisao kako mi je nesebino pomagao da izdrim to teko putovanje od Balija do Rabaula. Vie puta sam zbog toga ve pomiljao da sam skrenuo s uma, jer je to bilo sasvim van naih obiaja, da ne kaem sasvim nemogue, da se komandir eskadrile spusti na nivo posilnog i neguje bolesnog oveka na postelji. A ba je to Sasai uinio. Sasai je imao dvadeset i sedam godina, bio neoenjen, a u svojoj baraci je obesio sliku Joicune, legendarnog japanskog ratnog heroja. Sasai se nije obazirao na propise mornarikog kastinskog sistema i nije svojoj uniformi posveivao vie panje nego neki pilot. Sve to moe da izgleda kao sitnica, koja nije vredna ni pomena, ali po japanskom oficirskom zakoniku to je bila ogromna stvar. Posle dolaska u Lej bio sam zapanjen kakvim se dubokim interesovanjem Sasai brinuo za sve to je bilo bitno za dobro raspoloenje i zdravlje njegovih pilota. Kada je nekog od nas pogodila malarija, ili neka tropska bolest, kao na primer avolje gljivice od kojih je trulo meso otpadalo sa ivog tela, Sasai se prvi naao pred bolesnikom, negovao ga, teio ga, i avolski terao bolniare da nesreniku prue to bolju i stalnu negu. U nameri da pomogne svojim ljudima sam se izlagao bez dvoumljenja nekim najgorim bolestima koje mue ljudski rod. Zbog svega toga smo ga gotovo oboavali. Ti ljudi koji nisu oklevali da ubiju, i koji su bez razmiljanja jurili u boj, plakali su bez stida kada su ga gledali kako pomae drugima i bili mu neizmerno odani. Jedne noi posmatrali smo u udu kada je Sasai uao u bolniku sobu i priao pilotu kojega je pogodila bolest gljivica kidajui mu meso. Niko nije znao da li je bolest, moda, zarazna. Znali smo jedino da je strana. Opet je Sasai bio taj, koji je negovao nesrenika. Sasai je bio taj koji se odrekao dragocenog sna. Sasai je bio taj koji ga je teio. I sve to inio je uprkos verovatno najkruem hijerarhijskom vojnom sistemu u svetu, po kojem bi i najmanji pokuaj potinjenog da se suprotstavi propisanom redu, znaio za vieg po inu nedisciplinu koja se strogo kanjavala surovim batinama, ili ak smru. Ovde na aerodromu Lej, koji se mogao smatrati predstraom u dungli, dosledno smo se pridravali toga hijerarhijskog sistema. Nije se moglo ni pomisliti da iko pokua da ne potuje oficire, makar i u naj neznatni joj meri. Sasai je mogao da ima mnogo razloga da se vrsto pridrava te hijerarhije, samo da je to eleo, jer je zavrio akademiju Eta Dima koja je mogla da se uporedi s amerikim Anapolisom. Naravno, nije mi poznato, ali moda su mu drugi oficiri to zamerali, istina je, meutim, da se Sasai esto odricao vee
83
udobnosti oficirske barake gde je bilo manje tesno nego u nas i provodio vei deo svog vremena sa nama. Preuzeo je sve mere predostronosti da budemo to boljeg zdravlja. Jedan od takvih zdravstvenih zahteva u Leju bio je da svakog drugog dana kao odbranu protiv malarije uzimamo tablete kinina. Zbog gorkog ukusa piloti su ih izbegavali. Sasai je pri tome sa svojim ljudima postupao gotovo kao sa decom, posebno kada je ustanovio da su izbegavali da uzimaju tablete kinina. Uzeo je nekoliko tih gorkih tableta u usta i savakao ih oblizujui se. Prosean pilot ne bi mogao da se pretvara kod takve demonstracije i sigurno bi ispljunuo tu gadost napolje, ali ne i Sasai. Nije bilo oveka meu nama koji bi se posle takve predstave naeg komandanta drznuo da se poali na gorak ukus kinina! Kada sam se naao nasamo sa Sasaijem priznao sam mu da nikako ne mogu da shvatim kako moe da jede kinin na tako neuobiajen nain. "Ne smatraj me za hipokritu," polako mi je objasnio Sasai. "Priznajem ti da ga mrzim podjednako kao i svi drugi. Ali moram svoje ljude da zatitim od malarije. U stvari, inim za njih isto to je radila za mene moja majka kada sam kao dete bio bolestan." U toku naih dugih razgovora, Sasai mi je priao o svom detinjstvu, o godinama kada je zbog bolesti bio prikovan za postelju. Ispriao mi je, malo snebivajui se, kako je plakao kada je uzimao lek, i kako se njegova majka pretvarala da uiva u lekovima koje je trebalo da uzima njen deak da bi preiveo. Zahvaljujui godinama majine nege, Sasaijevo se zdravlje postepeno poboljavalo. inio je stalne napore da ojaa svoje oslabljeno telo, a esto je trpeo velike bolove kada je pokuavao da stekne snagu. Na visokoj koli je izgubio boleiv izgled, a u pilotskoj koli Sasai je izrastao u vodeeg studenta i atletu. Kako su prolazili meseci ivota na aerodromu u Leju, tako su vazdune borbe postajale sve ogorenije, a nae snabdevanje sve slabije. I pored izvanrednih uspeha zeroa i naeg puka u borbama, uvideli smo da saveznika ne moemo da oteramo s neba. Pojavljivali su se u vazduhu u sve veem i veem broju. Kako ih je karakterisala uporna borbenost, predstavljali su zaista sve veu snagu, ije smo udarce i te kako oseali. Njihovi bombarderi i lovci su danonono leteli iznad ostrva i mora potapajui nae brodove za snabdevanjc. Amerike podmornice su isto tako ubirale straan danak. Posledica toga bila je da je naa mornarica morala da danju skriva svoje brodove, ako je to iole bilo mogue, a da nou alje toliko potrebno snabdevanje. Takav transport nije, meutim bio dovoljan, pa je opreme koju je doturala mornarica bilo sve manje. U oajanju je nareeno podmornicama da nam dopremaju potrebna sredstva. U najboljem sluaju, to je bio samo kompromis sa najnunijim. Na kraju se snabdevanje svelo na ono najneophodnije za dalje voenje borbe. Kao posledica
84
smo sveli na goli minimum i ono malo luksuza. Ljudi su udeli za pivom i cigaretama, koje smo dobijali samo kao najveu nagradu kada su nai piloti postizali velike pobede bez gubitaka. Veina pilota nije uopte pila. Za cigarete smo se, meutim, dovijali kako god smo umeli da bismo udovoljili potrebama velikog broja ljudi koji su bili strasni puai. Ljude je ozlojedilo to pilotima nisu davali cigarete osim u sluaju kada smo neprijatelju nanosili velike poraze u vazduhu. U skladu sa kastinskim propisima, ovo ogranienje nije vailo za oficire. Oni su svaki dan, iako nisu leteli, dobijali svoje sledovanje cigareta. Grdili smo oficire iz administracije, ljude koji nikada nisu leteli, a koji su slobodno puili, dok smo mi ratni piloti zbog podoficirskog statusa bili toga lieni. Pukovnik Saito je uobiajeno vrio kontrolu pilotskih baraka svake dve sedmice. Kod tih pregleda uvek je sluajno "zaboravljao" svoje cigarete na stolu, ili na nekoj postelji. Niizava bi sa zahvalnou ispraznio oko pola pakla komandantovih cigareta, razdelivi ih drugim pilotima. Na alost, Saito nije dolazio esto. Konano sarn izgubio strpljenje i odluio se na beznadean korak. Poslao sam svoje ljude u domorodako naselje sa naredbom da nam kupe domae cigarete. Bilo nam je strogo zabranjeno da puimo lokalni duvan, jer smo se bojali da u njemu moe biti neke droge. Sa paketom cigareta koje su smrdele kao avo poao sam s ostalim pilotima u najskriveniji kut aerodroma. Gledali su me zaueno, oklevajui da ne izazovu gnev pretpostavljenih zbog krenja izriite naredbe. "Svu odgovornost za ove cigarete preuzimam na sebe i zato uzmite i puite ih!" rekao sam okupljenima. Svako je bez rei uzeo cigaretu iz moje ruke, dok sam proao izmeu njih. Zadimili smo. Znao sam da e doi neko od oficira, kada primeti grupu okupljenu na jednom mestu. Ve posle petnaest minuta porunik Sasai dotrao je do nas s izrazom uenja na licu. Samo jedan pogled na cigarete bio mu je dovoljan. "ta radite? Jeste li ba svi poludeli?" viknuo je, "Bacite to ubre!" Veina je od stida pocrvenela nenaviknuta na takav neuobiajen Sasaijev ton i bacila svoje cigarete na zemlju. Niizava i ja smo odbili da to uinimo i nastavili smo da puimo. Sasai je razrogaio oi poto smo odbili da izvrimo nareenje. "ta je to sa vama dvojicom?", upitao je "Zar ne znate da je zabranjeno da to puite?" Upitao je ba ono to sam eleo da pita. Duboko sam udahnuo i ispriao Sasaiju sve to sam mislio o sistemu koji pilotima borcima zabranjuje puenje, a dozvoljava oficirima koji se nikada dobrovoljno nisu izloili neprijateljskim mecima. Priajui jo malo, rekao sam Sasaiju da je svaka kazna koju e mi izrei
85
vredna puenja. Niizava je stajao pored mene miran kao obino, isputajui oblake dima. Sasai je od besa grizao usne, a lice mu se smrailo. Svaki drugi oficir ne bi ni trenutka oklevao da me udari to jae moe. Okrenuo sam Sasaiju lea, osetivi se krivim to tako sramno postupam sa jednim toliko dobrim oficirom. Meutim, nastavio sam da puim. Drugi piloti su u udu buljili u mene i Niizavu, jer nikada pre nisu videli, niti uli, da je neko tako drsko prkosio nekom oficiru. Posle toga je Sasai iznenada otiao. Nekoliko minuta kasnije smo primetili jedinu limuzinu u bazi, kako juri k nama vrtoglavom brzinom diui oblak praine. Vozilo se uz kripu konica zaustavilo tano ispred nas. Sasai je besno irom otvorio vrata i izvukao dve nabijene platnene torbe. Otvarao je vree ne progovorivi ni rei. Bile su nabijene paklicama cigareta. "Uzmite ovo i podelite," rekao je "I ne pitajte odakle je". Kada se automobil ve udaljio, promolio je glavu kroz prozor uzviknuvi, "i bacite te proklete cigarete!" Sasaiju smo dali nadimak "letei tigar". To ime nema nikakve veze sa grupom amerikih dobrovoljaca "leteih tigrova" u Kini. Porunik Sasai je uvek nosio kai sa srebrnom kopom na kojoj je bila urezana slika tigra u skoku. Sasaijev otac, penzionisani mornariki kapetan, je jo pre rata napravio tri takve kope, od kojih je jednu poklonio svom sinu jedincu Sasaiju, a ostale dve muevima svojih dveju kerki, mornarikim kapetanima. Po japanskoj legendi, tigar prevaljuje po tragu svoga plena hiljadu milja i uvek se vraa iz svoje pustolovine. To je bilo znaenje gravure na Sasaijevoj kopi. Sasai je bio talentovan pilot, ali je u toku aprila i poetkom maja postigao samo nekoliko vazdunih pobeda. Taj neuspeh je bio oigledno posledica njegovog borbenog neiskustva, Takacuka i ja odluili smo da izvuemo Sasaija iz njegove uaurenosti i pretvorimo u pravog vazdunog asa. Posebno smo se trudili da porunika nauimo svim detaljima vazdune borbe. Mnogo asova smo proveli u naoj baraci objanjavajui mu kako da izbegava greke u vazduhu i naine da postigne pobedu. Sasai je imao posebnih tekoa kod podeavanja ureaja za odreivanje rastojanja u toku borbe, pa smo mu se uvek nanova suprotstavljali u izmiljenim vazdunim dvobojima, da bismo mu pomogli da savlada taj nedostatak. Dvadesetog maja pruila nam se prilika da proverimo rezultate naeg poduavanja. Sasai je na savren nain dokazao da na trud nije bio uzaludan. Postigao je samostalno tri pobede u obruavanju, od kojeg je zastajao dah, i brzom penjanju, a sve to za manje od dvadeset sekundi. Leteli smo blizu Moresbija na naoj redovnoj jutarnjoj patroli sastavljenoj od petnaest zeroa rasporeenih u pet grupa u vidu klina. Iznenada sam primetio tri
86
erakobre, oko kilometar i po udesno, 450 metara ispod nas. Letele su u neuobiajenoj formaciji. Tri neprijateljska lovca su bila rasporeena u koloni na meusobnom rastojanju od oko 200 metara. Pribliio sam se Sasaijevom avionu i upozorio ga na neprijateljske lovce. Poto ih je primetio, mahnuo sam mu rukom, dajui mu znak da krene u napad. Odmahnuo mi je nasmejavi se. Pratili smo ga dok je otro zaokrenuo udesno i obruio se. U savrenom borbenom naletu pogodio je prvu erakobru. Neprijatelja, koji nita nije slutio, napao je odozgo i s lea. Naglo je okrenuo udesno i u prilaenju otvorio vatru iz topova. Gaao je nepogreivo. Erakobra je buknula i raspala se u vazduhu. Sasai je tada izaao iz obruavanja i preveo avion natrag u vertikalno penjanje, pa se na priblino petsto metara iznad prevalio ulevo krenuvi na drugog neprijateljskog lovca. Izgledalo je neverovatno, ali je pilot P39 ostao u prvobitnom kursu. Iz nadmonog poloaja Sasai se opet obruio i okrenuo desno, da bi avion doveo u poloaj pogodan za otvaranje vatre. Ve sledeeg trenutka gaao je u P39 od repa do nosa. Neprijateljski lovac je naglo skrenuo i pao u kovit nestajui ka zemlji. Pilot nije iskoio, jer su ga verovatno ubile topovske granate. Sasai je nastavio svoju igru na isti nain. Opet se vertikalno popeo i gore se prevalio da po trei put napadne. Treeg pilota nije, meutim, tako lako ulovio. Ovog trenutka kada je Sasai poeo da zaokree udesno, nos P39 se naglo podigao, jer je pilot krenuo u petlju. Ali, ve je bilo kasno. Avion je upravo poeo da sledi namere pilota, kada mu je Sasai sasuo bujicu topovskih granata u trup i levo krilo. Za ameriki avion to je bilo previe, jer je ve tog trenutka trpeo naprezanja zbog izvoenja petlje. Levo krilo mu se otkinulo i istog trenutka je avion poao u pljotimini kovit zarobivi pilota. Bio sam iznenaen. Niizava mi se iroko cerio iz svoje kabine, kada smo se ponovo nali u grupi. Sasai je postao as postigavi tri savrene uzastopne pobede. Sasaijevo kolovanje tog dana nije bilo zavreno. Oekivalo ga je jo neto tee i munije. Na povratku za Lej, Sasaijeva trojka se izdvojila, otiavi oko tri kilometra ispred glavne formacije. Toliko me radovalo to je Sasai postao vazduni as, da sam zaboravio da obratim panju na suvie razdvojen klin njegove grupe, a to je greka koja je zamalo imala porazne posledice. Preleteli smo Oven Stenli planine i Sasaijevi lovci su bili ve daleko ispred nas, kad se usamljena erakobra obruila kao munja iz visokog sloja oblaka na zeroe koji nita nisu slutili. Jo nikada nisam toliko alio nedostatak radija kao tog trenutka. Nije postojao nain da upozorim Sasaija, ak ni maksimalnom brzinom od gotovo 540 kilometara na as ne bih mogao da na vreme dostignem P39 i da ga onemoguim. Na Sasaijevu sreu, pilot nije napao odozgo. Umesto toga izabrao je "podmorniki" prilaz, obruavajui se iza tri lovca, pa je naglo poao navie, da odozdo gaa u trbuhe.
87
Bio sam udaljen oko osamsto metara, kada je P39 mahnito proleteo nagore u nameri da odozdo gaa Sasaija. U oajanju sam grevito pritisnuo obara topova u nadi, da e pucnjava upozoriti Sasaija, ili moda uplaiti neprijateljskog pilota, pa e da prekine napad. P39 nije ni trepnuo, ali je Sasai uo moje topove. Odmah je sa pratiocima, koji su bili kao prilepljeni za njegov avion, odjednom poao u petlju u nameri da se dokopa spasonosne visine. To je za neprijateljskog pilota oigledno bilo suvie. Sa tri zeroa ispred i jo jednim koji se primicao s lea zakljuio je da postoji mogunost da bude ulovljen u zamku. P39 je iz penjanja preao u petlju, da bi se obruio poto je zavri. Meutim, prednost je bila sada na mojoj strani. Poao sam nanie u obruavajuem zaokretu s namerom da uhvatim erakobru u trenutku kada bude izala iz petlje i obruila se ka zemlji. Pilot me je, meutim, primetio, pa je naglo skrenuo ulevo i preao u obruavanje. Tada su mu se na putu ispreile visoke planine. U trenutku kada je poeo da uzmie mom avionu, bio je prinuen da izvlai avion i pree u penjanje. Pilot je bio odlian. Brisao je iznad same planinske kose pravei otre zaokrete i naginjui se, pri emu je jedva izbegavao grebene i strmine, dok sam mu ja stalno bio za repom. Pri svakom zaokretu sekao sam iznutra njegovu putanju, skraujui rastojanje izmeu naih aviona. Svaki put kada je video priliku da umakne levo ili desno, naao bi se pred novim zeroom mojim pratiocima. Dobri pratioci! Pritisli smo erakobru. Morala je da se bori. I prihvatila je borbu. Nekoliko puta mi je vratolomno zaokreui da bi izbegla planinu, prilazila i otvarala vatru. Svaki put kada je to inila, ja sam jo otrije zaokretao, ili se jo strmije penjao, smanjujui rastojanje za otvaranje vatre. Uhvatio sam ga kad je bio udaljen sto pedeset metara, a kratki rafal sam ispalio kada sam bio svega pedeset metara dalje. Iz P39 izbio je crni dim i avion je tresnuo u dunglu. Sasai je na aerodromu Lej postien priao mojem avionu. Moji mehaniari su razrogaili oi od uenja, kada su videli rupe koje su neprijateljski meci napravili na krilu mog aviona. Tada je Sasai priao meni i, zamuckujui, zahvalio se. Pogledao je na izbuenu metalnu povrinu ne prozborivi vie ni rei.
88
15. Bombardovanje Tokija

U vremenu od prvog do dvanaestog maja na puk u Leju nije nijednom pretrpeo gubitke u sukobu sa neprijateljem. Obilato smo iskoristili prednost koju nam je stvarala nebudnost neprijateljskih pilota u vazduhu, to je uz odlinu taktiku naih formacija omoguilo da postignemo impozantan broj pobeda, dok je neprijatelj ostao praznih ruku. Oteenja koja je moj lovac pretrpeo trinaestog maja primorala su me da ostanem na zemlji dva dana. Tako mi se konano pruila prilika da se doepam pote od celog meseca, koja je stigla ba tog jutra podmornicom. Majka mi je pisala da se sada moja braa bore za domovinu. Jedan se kao dobrovoljac prijavio u kolu za mornarike pilote, ali nije uspeo da zadovolji njene stroge uslove prijema, pa je zato prebaen u pomorsku bazu u Sasebu. Moj drugi brat je pozvan u kopnenu vojsku i ve je bio na putu za Kinu. On se nikada nije vratio kui, jer su ga kasnije prebacili u Burmu gde je poginuo u borbi. Najtee mi je padalo ekanje na Fuikina pisma. Pisala mi je nadugako i iroko o velikim promenama koje su se deavale kod kue i iznenadila me veu da je postala radnica u strievoj fabrici, koja se preorijentisala na proizvodnju municije. "Sada niko ne sme da ostane po strani" rekao je predsednik vlade. Domovini je potrebno, objasnio je, da i kerke koje bi moda pokuale da ostanu kod kue ili izbegnu vojne potrebe, budu upuene u fabrike municije gde je nedostajalo radne snage. I tako me je stric, koji je hteo da me zadri u blizini porodice, nagovorio pred svedocima da radim u njegovoj fabrici." Bilo mi je potpuno neshvatljivo da Fuiko, kerka tako ugledne porodice, mora da radi u fabrici municije! I veoma mi je teko bilo da zamislim siromano majino imanje bez vrednih ruku moja dva brata. Mati je ponovo morala da dirini da bi preivela, jer bilo joj je teko ak i tada kada smo svi bili kod kue i pomagali. Moja sestriina Hacujo mi je javila jo neverovatnije novosti. Pisala mi je da su joj oca premestili iz ikoka natrag u Tokio. Ve nekoliko dana posle povratka u rodno mesto, Hacujo je bila svedok prvog amerikog napada na Tokio. Osamnaestog aprila Tokio su bombardovali dvomotorni bombarderi B25. "Vidim da ste angaovani u neprestanim borbama", pisala mi je, "a vai uspesi nad neprijateljem na bojitima su za nas, kod kue, veliko zadovoljenje, mada je bombardovanje Tokija i nekih drugih gradova iz osnova izmenilo stav naeg stanovnitva prema ratu. Sada su stvari dobile sasvim drugi tok. Bombe su poele da padaju i na nae domove. Odjednom nam se uinilo da vie ne postoji naroito vidljiva razlika izmeu vaeg i domaeg ratita. Ja jedino znam da u ja, a
89
tako misle i sve devojke moga soja, jo predanije da radim, da bih dala svoj doprinos domovini pomaui tako .tebi i drugim pilotima koji ratujete tako daleko od rodnog Japana." Hacujo je jo uvek ila u kolu, mada je svako popodne sve do veera zajedno sa drugim uenicama provodila u fabrikama u kojima su ivene vojne uniforme. Ta iznenadna promena stanja kod nae kue sasvim me je zbunila. Moja braa u uniformi, Fuiko za mainom u vojnoj fabrici, a Hacujo u nekoj drugoj .... sve je to tako udno. Hacujo mi je podrobno opisivala bombardovanje Tokija iako je bilo prvi put da su bombardovali nau uu domovinu. Jasno, da je vest o tom stigla u Lej ve mnogo ranije, u stvari jo istog dana kada su bombe pale. Vlada je slubeno negirala da smo pretrpeli neke vee gubitke, to je izgledalo sasvim razumljivo, jer je broj bombardera bio mali. Ipak je napad uznemirio sve pilote na naem aerodromu. Saznanje da je neprijatelj tako snaan, da moe da napada i nau uu domovinu, mada se oigledno radilo o osvetnikom napadu bombama, bez ikakvog stratekog znaaja, izazvalo je ozbiljnu zabrinutost da e u budunosti slediti jo tei napadi. Jo uvek sam itao svoju potu, kada mi je priao podoficir Vataru Handa i zamolio me da mu za izviaki let iznad Moresbija ustupim svog stalnog pratioca Hondu. Honda je bio novajlija u Leju i doekan je rairenih ruku. Iako jo nije ratovao na Pacifiku bio je jedan od najpoznatijih japanskih asova na kineskom bojitu postigavi petnaest vazdunih pobeda. Od povratka sa azijskog kontinenta bio je izvesno vreme instruktor letenja u Cujuri. Nisam video nikakav problem da pustim Hondu da leti sa njim, jer e u svakom sluaju pratiti jednog od naih najboljih pilota. Honda je, meutim, imao drukije miljenje o tome. "Iskusni as ili ne", gunao je kad sam mu naredio da ide, "najradije ne bih iao Saburo", promrmljao je. "Samo sa tobom letim i za sada ne elim nikakve promene". "Ma, zavei ti budalo", dreknuo sam. "Handa je bolji pilot od mene i mnogo due leti.....idi i taka!" U podne je Handa sa drugih pet zeroa poleteo u izvianje iznad Moresbija. Hondino odbijanje da poe u tu akciju me uznemirilo. Sa zebnjom sam oekivao njegov povratak. Dva asa posle poletanja, iznad aerodroma se pojavilo pet zeroa koji su poeli da sleu. Na elu je bio avion podoficira Hande, a iza njega jo etiri aviona. Hondinog lovca nije bilo. Van sebe otrao sam do piste i popeo se na krilo Handinog aviona jo pre no to se sasvim zaustavio. "Gde je Honda?" viknuo sam "Gde je? ta mu se desilo?" Handa je gledao s izrazom tuge na licu. "Gde je?" jo jednom sam viknuo. "ta mu se desilo?" Handa se izvukao iz kabine. Kada je stao na zemlju uhvatio me za obe ruke, duboko se poklonio s mukom izustivi nekoliko rei.
90
Glas mu se prekidao. "ao.....ao mi je, Saburo," mucao je, "ao mi je! Honda, Honda je mrtav. Bila je moja greka." Bio sam oamuen. Nisam mogao da verujem. Samo ne Honda! Bio je najbolji pratilac sa kojim sam ikada leteo. Handa je okrenuo lice od mene gledajui u zemlju i zatim se tekim koracima uputio ka tabu. Pratio sam ga nesposoban da progovorim ijednu re, dok je on nastavio da pria kao da razgovara sam sa sobom. "Bili smo iznad Moresbija", jedva je iscedio iz sebe. "Poeli smo da kruimo na visini od 2000 metara iznad mesta. Nebo je izgledalo isto, nigde nijednog neprijateljskog aviona. Onda sam poeo da traim avione po aerodromu. Bila je to moja greka; sve moja greka," mrmljao je. "Nisam ni primetio te lovce. Bili su P39. Ne znam koliko ih je bilo. Tako brzo su se sjurili na nas, da ih nismo ni primetili. ak nismo ni znali da su ve izmeu nas, sve dok se nije ula pucnjava. Napravio sam valjak, a Endo, moj drugi pratilac, uradio je isto. Kada sam se za trenutak okrenuo primetio sam Hondin avion, poslednji u mojoj trojci, i video kako ga ve prodire plamen. Uleteo je u unakrsnu vatru tih P39." Zaustavio sam se i blenuo u njega. Handa je otiao. Izgleda da se nikada nije povratio zbog oseanja krivice to je izgubio mog pratioca. Iako je bio as u Kini, Handa je oigledno izgubio sigurnost u letenju. Nikada pre nije se susretao s amerikim lovcima, koji su u obruavanju znatno bri od naih. Teko je sa sigurnou rei ta se stvarno dogodilo, ali je Handa preuzeo svu odgovornost za smrt mog pratioca na sebe. Bio je tuan i bled sve vreme koje je posle toga proveo u Leju. Na kraju je oboleo od tuberkuloze, pa su morali da ga poalju kui. Mnogo godina kasnije primio sam pismo od njegove ene. Pisala mi je: "Moj suprug je jue umro posle duge bolesti. Piem ovo pismo, da bih ispunila njegovu poslednju elju, i da vam se izvinim u njegovo ime. Nikad se nije povratio zbog gubitka vaeg pilota u Leju. Poslednje rei koje je izgovorio pred smrt bile su: "Celog ivota sam se hrabro borio, ali ne mogu sebi da oprostim to sam dozvolio da se desi ono u Leju, kada sam izgubio Sakaijevog oveka." Kada je poginuo, Hondi je bilo samo dvadeset godina. Bio je odluan u svim akcijama, kako na zemlji, tako i u vazduhu. Uvek je bio spreman za borbu i jedan od najomiljenijih ljudi u Sasaijevoj eskadrili. Ponosio sam se njim, a leteo je vrhunski. Bio sam uveren da je bio na putu da postane as. Ostatak tog dana lutao sam po bazi sav izgubljen. Nisam obraao panju na ostale ljude iz eskadrile koji su se zakleli da e osvetiti prvog pilota koji je oboren posle 17. aprila. Za mene je najvei uspeh u svim vazdunim borbama bio to nikada nisam izgubio nijednog od svojih pratilaca. A sada sam Hondu poslao protiv njegove volje da leti sa
91
drugim ovekom i zato je poginuo. Nisam mogao da se oslobodim misli da je moj drugi pratilac Jonekava mogao isto tako da bude rtva. Mnogo meseci me je Jonekava bez greke pratio i titio svojim lovcem u vazduhu. To je izvravao tako predano, da je jo uvek bio bez pobede. Honda je bio mnogo ratoborniji i oborio je nekoliko neprijateljskih aviona. Tada sam se odluio: Jonekava mora da uhvati svoju rtvu. Sledeeg dana, 14. maja, dobio sam kaplara Hatorija kao zamenu za Hondu. Pre nego to smo u grupi od sedam zeroa poleteli na Moresbi, rekao sam Jonekavi da pree na moju poziciju ako naiemo na neprijateljske lovce a ja u da ga titim. Jonekavino lice sa zaarilo od uzbuenja, ak i da sam znao ta e da se dogodi toga dana, bolji trenutak nisam mogao da izaberem. Savezniki piloti su oigledno posvetili veliku panju nenadmanoj pokretljivosti koju su svakodnevno demonstrirali nai lovci zero. Tog dana su prvi put pokuali da nam se suprotstave potpuno novom taktikom. Primetili smo neprijateljske avione iznad Moresbija, ali za razliku od ranijih susreta, sada nisu leteli u jedinstvenoj velikoj, gustoj formaciji. Umesto toga, neprijateljski avioni su se rasporedili u parove i trojke, tako da ih je bilo svugde po nebu kada smo im se prbliili. Njihovo ponaanje nas je sasvim zbunilo, im bi okrenuli ulevo doekali bi nas odozgo i zdesna, i tako dalje. Ako su hteli da nas zbune, uspeli su. Preostao nam je samo jedan nain da im se suprotstavimo, i to njihovom taktikom. Primakao sam se uz bok Sasaijevog aviona i mahanjem ruke pokazao da u napasti najblii par neprijateljskih lovaca. Klimnuo mi je i kada sam se ve udaljio video sam da daje znak drugoj etvorki zcroa da se rasporede u dva para. Razdvojili smo se u tri posebne grupe i okrenuli prema neprijatelju. Zajedno sa pratiocem ustremio sam se na dva P39 koje sam izabrao i ispalio rafal sa sto metara rastojanja. Prva erakobra je izbegla moj rafal, preavi u luako obruavanje. Nije mi pruila mogunost da je ponovo gaam. Drugi avion se ve naginjao u nameri da pree u strmo obruavanje kada sam jo bre skrenuo ulevo i zaao mu za rep. Za trenutak sam primetio zaprepaeno lice pilota, kada je primetio da mu prilazim. P39 se okrenuo na lea i nastavio da se obre ulevo, pokuavajui da pree u obruavanje. Bila je to odlina prilika za Jonekavu koji mi je bio za leima. Mahnuo sam mu rukom i skrenuo udesno, otvarajui put mojem pratiocu do P39. Jonekava se mahnito stutio za erakobrom, a ja sam mu bio neposredno iza repa, titei ga sa udaljenosti od oko dvesta metara. P39 se naglo okrenuo oko uzdune ose ulevo, da bi izbegao Jonekavina zrna, a Jonekava je saekao da se posle neprijateljevog manevra smanji rastojanje, pa mu se pribliio na oko pedeset metara.
92
Sledeih nekoliko minuta su se oba lovca vrtela kao divlje make izvodei valjke, obruavajui i penjui se u spiralama, a za to vreme su stalno gubili visinu. U toj jurnjavi Jonekava je zagrieno neprestano bio iza repa neprijatelja i doslovce mu se sklanjao s puta, kad god bi se P-39 naao iza njegovog zeroa. Neprijateljski pilot je napravio prvu presudnu greku kada je svoju erakobru izvadio iz prvog obruavanja. Tada je jo uvek imao sve anse da umakne Jonekavi, ali sada, kada mu je Jonekava bio tako blizu, novo obruavanje pretvorilo bi ga u lak plen za zeroa. Sa visine od gotovo 4000 metara spustila su se u meuvremenu dva aviona, koje sam izbliza pratio, na svega oko hiljadu metara. Neprijateljski pilot je oigledno znao ta radi. Nemoan da se oslobodi zeroa iza sebe, pokuavao je da nas dovede iznad baze Moresbi, a na domet neprijateljskih mitraljeza. To nije bila borba gde je sva prednost na naoj strani, jer je pilot P39 izvanredno manevrisao avionom, koji je bio daleko slabiji od naih zeroa. Erakobra i zero liili su na dva dervia koji se okreu. Ispaljivali su kratke rafale, jedan na drugog, pri emu nijedan pilot nije postizao odluujui pogodak. Uskoro je postalo jasno da Jonekava polako postaje gospodar situacije. Posle svakog zaokreta on je za sekund-dva due ostajao za repom P39, neprekidno poveavajui prednost. Dva aviona su preletela iznad Moresbija i nastavila sa borbom nad gustom dunglom. Tada mi je priao Hatori pa smo se sa svojim lovcima popeli nazad na visinu gde smo polako kruili iznad dva aviona, koja su se borila. Sada su leteli iznad kronji drvea gde je Jonekava mogao da iskoristi sve prednosti zeroa. Erakobra vie nije imala slobodnog prostora za manevrisanje i mogla je jedino da leti horizontalno. Kada bi izala iz nekog zaokreta, Jonekava je za tren oka bio iza nje. Ovog puta tanost nije dolazila u pitanje. P39 je pao u dunglu i nestao. Jonekava je prvi put okusio slavu pobede.
93
16. Danse macabre

Petnaestog maja je lilo kao da se sprema opti potop, i to je bio dan odmora za pilote. Meutim, trajao je kratko, jer je pre svitanja esnaestog maja nekoliko B25 napalo aerodrom, letei na visini kronji drvea, buei rupe po pisti i mitraljirajui radionice. Drugog dana uzastopno ostali smo na zemlji i iskoristili vreme da zatrpamo rupe od bombi i popravimo pistu. Sedeli smo po barakama, a nekoliko pilota se predalo toliko potrebnom snu, dok su ostali vodili diskusiju o rastuem intenzitetu neprijateljskih napada. Jedan pilot bombardera pridruio se naoj grupi (sletao je na aerodrom Lej da bi uzeo gorivo i ostao je na zemlji posle napada) i s interesovanjem je sluao nae opise napada na neprijateljske bombardere. Potom je sa enjom gledao na nae lovce parkirane pored piste. "Znate", rekao je iznenada, "jo odavno imam najveu elju da letim u lovcu, a ne u tim teretnjacima u kojima se muvam okolo. udno je", razglabao je on dalje, "da prilikom svojih napada doivljavamo sve vee gubitke. Veina ljudi predosea da se vie nikada nee vratiti kui. Ja to isto oseam." "Pa ipak", pogledao nas je, "ne bih zbog toga alio samo kada bih mogao da uinim svega jo jednu stvar." ekali smo da nastavi. "elja mi je da napravim petlju tim teretnjakom, u kome letim", dodao je iscerivi se. "Moete li da zamislite da to udo napravi petlju?" Zatim se javio jedan od pilota zeroa. "Da sam u tvojoj koi ne bih to ni pokuao," rekao je mirno. "Ne moe itav izai iz petlje, ak ni kada bi uao u nju." "Mislim da bi moglo," odgovorio je. Posle toga smo ga posmatrali kako ide preko aerodroma i penje se u kabinu jednog lovca, gde je sedeo prouavajui komande. Tada nismo mogli da znamo da emo svi da se seamo tog pilota sve do kraja ivota. Dan je polako odmicao i navee smo Niizava, Ota i ja otili u sobu sa radiom, da ujemo muziku koju je u to vreme svakodnevno emitovala neka australijska radio stanica. Niizava je odjednom progovorio. "Ta muzika, sluajte! Nije li to Sen Sansov Danse macabre?" Klimnuli smo potvrdno. Niizava je bio uzbuen. "Neto mi je palo na pamet. Znate li ta nas eka sutra? Mislim na mitraljiranje Moresbija. Kako bi bilo da mi na svoju ruku izvedemo malu mrtvaku igru?"
94
"O emu, doavola, pria?" obrecnuo se Ota. "Kada te ujem ini mi se da nisi pri zdravoj pameti." "Ne, mislim sasvim ozbiljno," branio se Niizava. "Kada se svi zajedno budemo okrenuli da poemo kui vratiemo se nazad nad Moresbi, samo nas trojica i izveemo nad aerodromom nekoliko petlji, onako za zabavu. Oni dole e se izbezumiti od straha!" "To bi stvarno moglo da bude zabavno," dosta oprezno je odgovorio Ota, "ali ta e na to rei komandant? Nikako ne verujem da e nam on to dopustiti." "Kako da ne?" brzo je dodao Niizava, "Ko kae da on mora da to zna?" i nasmejao se iroko. Krenuli smo u svoju baraku i tamo se apuui dogovorili o naem sutranjem planu. Nismo se plaili da se pojavimo iznad Moresbija sa samo tri lovca, jer smo nas trojica oborili ukupno ezdeset i pet neprijateljskih aviona. Mojih je bilo dvadeset i sedam, Niizavinih dvadeset, a Otinih osamnaest. Sledeeg dana smo napali na Moresbi svim raspoloivim lovakim snagama od osamnaest zeroa, predvoenih majorom Tadai Nakadjimom. Niizava i ja smo na tom letu bili njegovi pratioci. Mitraljiranje je bilo pun neuspeh. U vazduhu je bilo sasvim drugaije. Tri neprijateljske formacije su pole na nas iznad aerodroma. Ustremili smo se na prvu grupu i izveli eoni napad, U zamrenom vazdunom boju est P39, od toga dva moja, palo je u plamenu. Nekoliko zeroa je napustilo borbu i polo da mitraljira aerodrom, to se porazno zavrilo po njih. Dva lovca su bila teko oteena i na povratku su udarila u Oven Stenli planine. Posle borbe smo se prikupili. Odmah poto smo se nali u formaciji, dao sam znak komandantu Nakadjimi da u se spustiti za nekim neprijateljskim avionom. Mahanjem ruke mi je potvrdio da je saglasan, pa sam krenuo nanie u dugom obruavajuem zaokretu. Za nekoliko minuta opet sam se naao iznad Moresbija i poeo da kruim iznad aerodroma na visini od 3600 metara. Protivavionska je utala, a neprijateljskih lovaca nigde nije bilo. Zatim su se na mojoj visini nala dva zeroa, pa smo obrazovali grupu. Niizava i Ota su mi se smeili, a ja sam ih rukom pozdravio. Skupili smo se u zbijenu trojku, tako da je rastojanje izmeu krajeva krila naih aviona iznosilo samo nekoliko desetina centimetara. Pomerio sam krov kabine unazad, opisao prstom krug iznad glave i zatim podigao tri prsta. Oba pratioca su mahnula rukom u znak da su me shvatila i da se slau. Zajedno emo izvesti tri petlje. Jo jedan pogled unaokolo, da moda negde nema neprijateljskih lovaca, pa sam oborio nos aviona da dobijem brzinu, a Niizava i Ota su me pratili na bliskom
95
rastojanju. Povukao sam palicu na sebe i zero je savreno reagovao prelazei u penjui luk, pa se okrenuo na lea. Ostala dva lovca su bila neposredno iza mene. Jo dva puta smo se peli i okretali ka zemlji, obruavali se i opet ulazili u petlju. Nijedan jedini mitraljez se nije oglasio sa zemlje, a nebo je bilo bez neprijateljskih lovaca. Kada sam zavrio treu petlju, Niizava se primakao mom avionu i blaeno smejui se dao znak da eli da sve to ponovi. Pogledao sam ulevo i tamo video Otu, koji se smejao i klimao glavom da je saglasan. Nisam mogao da odolim iskuenju. Obruili smo se do oko 1800 metara iznad neprijateljskog aerodroma i ponovili tri petlje, obrui se u savrenoj formaciji. Jo uvek niko nije pucao na nas! Kada bi to uradili nad naim aerodromom, kakvo uzbuenje bi to izazvalo! Mislio sam na sve te na zemlji, koji su tnas tog trenutka posmatrali i glasno se smejao. Vratili smo se u Lej dvadesetak minuta posle sletanja ostalih lovaca. Nikome nismo ispriali ta smo radili. im smo se sva trojica nali nasamo, prasnuli smo u glasan smeh i hteli da nadviemo jedan drugoga. Ota je urlao od veselja, a ak nas je i uzdrani Niizava udarao po leima u oduevljenju. Naa tajna nije dugo ostala samo naa. Iste veeri, neto posle devet, doao je kurir u nau baraku i saoptio nam, da porunik Sasai odmah eli da nas vidi. Pogledali smo se veoma zabrinuti. Za ono to smo uradili mogli su ozbiljno da nas kazne. im smo uli u Sasaijevu kancelariju, porunik je skoio na noge i poeo da vie na nas. "Prokleti kopilani! Pogledajte ovamo!" urlao je. "Pogledajte ovo!" Sav crven od besa je uspevao da se savlada dok nam je ispred nosa mahao pismom na engleskom. "Znate li od koga sam ga dobio?" besneo je. Ne? E, pa rei u vam, budale. Pre nekoliko minuta bacio ga je jedan neprijateljski avion na na aerodrom. U pismu je pisalo: "Komandantu aerodroma Lej. Bili smo veoma impresionirani onom trojicom pilota, koji su nas danas posetili i mnogo su nam se dopale petlje koje su izveli iznad naeg aerodroma. Bila je to prava predstava. inilo bi nam ast, da ti isti piloti ponovo dou i da svaki od njih ima zeleni al oko vrata. alimo, to im nismo posvetili veu panju prilikom njihove poslednje posete, meutim, sledei put emo uiniti sve da ih to srdanije doekamo." S najveom mukom smo se uzdravali od smeha. Pismo je potpisala grupa pilota iz Moresbija. Porunik Sasai nas je drao u nepokretnom stavu, pridikujui nam zbog idiotskog ponaanja. Najstroe nam je zabranio da ikada vie pokuamo slinu egzibiciju iznad neprijateljskog aerodroma. Uprkos svim grdnjama bila je to dobra ala i uivali smo u svakom minutu naeg Danse macabrea iznad Moresbija. Niko od nas te noi nije mogao ni naslutiti da emo ve sledeeg dana prisustvovati pravoj mrtvakoj igri, bez ikakve namere za isticanjem.
96
Sedam zeroa naeg puka pratilo je osam bombardera u napad na Moresbi. Samo to smo stigli iznad baze, a ve se najmanje osamnaest lovaca ustremilo na nas sa svih strana. To je bila do tada prva borba u kojoj smo bili prinueni da se branimo. Tako su nas pritisli, da smo uz najvee napore suzbijali napade neprijateljskih aviona na naih osam bombardera. Iako mi je polo za rukom da odvojim nekoliko lovaca od bombardera, nisam uspeo da oborim nijednog. Tri neprijateljska lovca su pala kao plen drugih naih pilota. Za to vreme su bombarderi izbacili svoje bombe, nijedan mnogo tano, a zatim su u prilinom neredu okrenuli natrag ka bazi. Tada smo primetili jednog P-39 koji se obruavao strahovitom brzinom na grupu bombardera i ve je bilo prekasno da ga spreimo u napadu. Trenutak ranije nebo je bilo isto, a sada je erakobra sipala granate u poslednji bombarder u formaciji. Zatim je napravio valjak i iezao obruavajui van naeg domaaja. Bombarder je vukao plameni trag. Kada sam mu se pribliio uinio mi se poznat. Bio je to micubii koji je sleteo na aerodrom u Lej. Pilot je bio onaj s kojim smo priali u baraci. Kada se bombarder postavio na nos i naglo ispao iz formacije plamen se silovito razbuktao. Brzo je gubio visinu i izgleda da je bio na granici gde e pilot da izgubi kontrolu nad njim. Kada se naao na oko 1800 metara jo je samo bilo pitanje trenutka kada e se sunovratiti, a plamen je ve prodirao krila i trup. Iznenada, poto je avion ve sav bletao u plamenu podigao mu se nos i bombarder je poeo da se penje. Gledao sam u njega kao zaaran kada je njegov pilot oigledno poeo da izvodi petlju, manevar potpuno nemogu za beti. Onaj isti pilot koji nam je priao da eli da napravi petlju sa bombarderom, spreio je da njegov bombarder sasvim izgubi brzinu i sunovrati se ka zemlji, terajui ga navie. Avion je poao nagore, izgubio brzinu, prosto se okaio na nos kada je stigao na pola petlje, a zatim eksplodirao, pretvorivi se u plamenu loptu, koja ga je potpuno sakrila od naih oiju. Plamtea gomila je padala ka zemlji. Trenutak pre nego to je tresnuo o zemlju, vazduhom se razlegla jo jedna strana eksplozija, koja je raznela rezervoare goriva i ceo avion.
97
17. Osinje gnezdo

Tri meseca maj, juni, jul su gotovo bez prestanka besnele vazdune bitke. Tek posle rata uspeo sam da saznam da je na puk u Leju bio najuspeniji od svih japanskih lovakih jedinica u borbama sa neprijateljem i da nijednom drugom puku nije uspelo da tako redovno i stalno reda pobede. Lej je za protivnike lovake pilote bio pravo osinje gnezdo. I pored toga to je Rabaul bio naa najvea pomorska i bombarderska baza, ni on nije u tako velikom procentu imao udela u unitavanju neprijateljskih aviona kao mi u ta etiri meseca, od polovine aprila do sredine avgusta. U rukama smo imali gotovo najbolji lovaki avion na celom pacifikom bojitu. Nai piloti su bili oigledno bolji od protivnikih, jer su mnogi od nas stekli dragoceno iskustvo u borbama u Kini i tokom strogog i tekog kolovanja u predratnom Japanu. Zato nije nimalo udno to je neprijatelj trpeo tako ozbiljne gubitke u avionima koji su se u vazduhu sukobljavali sa zeroima iz baze Lej. Nama se i pored toga inilo da posade koje su letele u B-25 mielima i B-26 maroderima zasluuju najvie priznanje zbog svoje hrabrosti. Ti dvomotorni bombarderi, koji ni priblino nisu raspolagali naoruanjem i oklopom kakve su imale otporne letee tvrave, ipak su se uvek nanovo pojavljivali nad aerodromom Lej i drugim ciljevima, i to bez lovake pratnje, koju je naa vrhovna komanda smatrala neophodnom za opstanak bombardera. Dolazili su nisko, uvek nie od 450 metara iznad zemlje, povremeno tako nisko da su kresali gornje grane kronji drvea, to smo nekoliko puta videli svojim oima. Spojili su hrabrost sa pilotskim znanjem, a njihova nesrea je bila u tome to im se avion nije mogao meriti po letnim karakteristikama sa naim zeroom. Zbog toga im se nekoliko puta desilo da su pretrpeli najtee gubitke od naih lovaca kada su beali od naih aerodroma. Ni to ih nije zaustavilo. Nastavili su da dolaze neprestano i da tuku po nama sa svim to su imali. Danju i nou njihove bombe su treskale po aerodromu Lej, a strelci su mitraljirali sve to bi se pomeralo. Moral im je bio na visini uprkos stranim gubicima koje smo im nanosili krajem prolea i u leto 1942. godine. Dvadeset i treeg maja sedam zeroa je uhvatilo pet B-25 iznad Leja i jednog oborilo u more, pedeset kilometara juno od Salamue. Sledeeg dana se est bombardera vratilo nad Lej. Na njihovu nesreu, nai osmatrai su ih otkrili dok su jo bili daleko ispred nae baze, pa ih je saekalo jedanaest lovaca i ustremilo se na bespomone bombardere, oborivi pet u plamenu i teko otetivi estog. Uestvovao sam u obe te akcije protiv bombardera i Carski glavni tab mi je priznao tri bombardera, koje sam oborio u dvodnevnim borbama.
98
Krajem maja, estina napada se poveala. Prvi put su dvadeset i petog maja etiri B-17 napala u pratnji od dvadeset lovaca. Iznad vrtoglavih vrhova Oven Stenli planina odjekivalo je kao u paklu kada se esnaest zeroa sruilo na njih. Oboreno je pet neprijateljskih lovaca, ali tvrave su umakle. Tri dana kasnije, pet B-26 bez pratnje ponovo je napalo Lej. Uknjiio sam jo jednu pobedu. Devetog juna sam poslao jo dva B-26 na dno mora. inilo nam se da se dani stapaju jedan u drugi. ivot se pretvorio u beskrajno ponavljanje lovakih napada, praenje naih bombardera na Moresbi i tranja do naih lovaca na zemlji, da bismo pre poleteli u nebo i presreli neprijatelja koji je nailazio. Izgledalo je, da Saveznici raspolau nepresunim izvorima snabdevanja avionima. Nije prola nijedna nedelja, a da neprijatelj ne pretrpi gubitke, a opet su njegovi avioni uporno dolazili po dva, po tri, a ponekad i po desetak. Kako su godine prolazile, izbledeli su mnogi detalji tih borbi i pored toga to sam religioznom tanou vodio dnevnik. Meutim, neke epizode su mi ostale u ivom seanju. Nezaboravan je, na primer, pokolj do kojeg je dolo 24. maja, kada je na znak uzbune o pribliavanju aviona nastala prava pometnja na naem aerodromu. est deurnih aviona poletelo je u trenutku kada smo mi ostali u ludoj vonji na kamionu koji je poskakivao, a sluio je za prevoz od barake do aerodroma, stigli do piste, grevito se drei ograde vozila. Samo to smo se nali u vazduhu, a ve su nizovi bombi buili pistu, tano iza mog aviona. Svih jedanaest zeroa je bilo dovoljno visoko u vazduhu, kada je est B-25 zavrilo da napada i okrenulo se da pobegne ka Moresbiju. Niizava i Ota su prvi stigli do bombardera i svaki od njih je uhvatio po jednog, izreetavi miele topovskim rafalima. Posle nekoliko sekundi oba B-25 je obavio plamen. Sruili su se u neposrednoj blizini aerodroma. Mi ostali smo se dali u poteru za preostalim bombarderima koji su, zahvaljujui umenom odbrambenom letenju izbegli sve nae rafale, doepavi se otvorenog mora. Svih jedanaest lovaca stutilo se za njima. Napali smo ih ispred Salamue. Ponovo se pokazalo da nai piloti nedovoljno vladaju vetinom grupnog letenja. Svaki od naih je mislio da je ova borba njegova lina, pa je juriao na bombardere ne obazirui se na svoje drugove. Zeroi su morali da zaokreu otro, da bi izbegli sudare sa drugim lovcima i mnogi su piloti bili prinueni da se bezglavo obru da ne bi uleteli u snop zrna nekog zeroa koji je na slepo gaao u bombardere. Kada su se B-25 probili do mora, spustili su se gotovo do njegove povrine i leteli su zamalo dodirujui talase na visini od svega deset metara od vode. Taktika im je bila pravilna. Sada nismo mogli da se prestrmo obruavamo na njih i niti smo
99
mogli da im priemo odozdo. Jedan zero obruio se na vodei bombarder i kako je loe ocenio rastojanje, zario se u okean u punoj brzini. Uspelo mi je da rafalom zakaim poslednji bombarder kada sam se naao iza njegovog repa. B-25 nije ni za dlaku promenio smer i zato mi nije bilo teko da vatru usmerim na njegov trup. Posle nekoliko trenutaka vazduh se ispunio vatrom i dimom. Bombarder se zaneo ulevo, udario u okean i eksplodirao. Iznad samih talasa bombarderi B-25 su bili gotovo podjednako brzi kao zeroi, pa smo ih teko pratili i dolazili u poziciju iz koje smo otvarali vatru. Tri neprijateljska aviona jo uvek su bila u vazduhu kada je naih est deurnih lovaca moralo da se vrati u bazu jer su istroili municiju. Porunik Sasai je upisao" etvrtog, a mi smo nastavili da napadamo preostala dva aviona. Petoga sam ulovio kada mu je strelac oigledno ostao bez municije, pa se B-25 dao u bezumno bekstvo odvojivi se od jedinog pratioca. Miel je primio u svoj rezervoar za gorivo u trupu oko 1000 mojih zrna i plamen je buknuo iz desnog krila. Naglo se nagnuo i zakaio vodu, pa eksplodirao. Bio je to uspean napad. Pet od ukupno est aviona je bilo konano uniteno. Nekoliko dana kasnije upoznao sam jo jednu nepoznatu mranu stranu vazdune borbe, neto to je posle svih naih dotadanjih okraja ostavljalo naroito muan utisak. Iznad Leja uhvatio sam usamljeni B-26 i gonio ga iznad mora, pogaajui mu trup i desno krilo. Maroder se zapalio iznad vode, ali pre nego to je udario u nju, iskoila su etiri lana posade. Svi su lepo pristali na more i ve sledeeg trenutka naduvao se mali sjajni splav za spaavanje. Dok sam kruio iznad splava video sam ljude kako se grevito dre za njegove ivice. Poto su bili samo tri kilometra od baze u Leju, bilo je pitanje trenutka kada e stii na amac da ih zarobi. Odjednom je jedan od njih digao ruke iznad glave i nestao pod vodom. Ostali su poeli da udaraju besomuno po vodi, pokuavajui da se popnu na splav. Morski psi! Oigledno ih je bilo celo jato, trideset ili etrdeset. Njihova trouglasta peraja sekla su vodu cik-cak, svugde oko splava. Tada je nestao i drugi ovek. Kruio sam nie i nie i gotovo povratio kada sam ugledao odsjaj belih zuba, koji su se sklopili oko ruke treeg oveka. Jo jedini preiveli, krupan, gologlav mukarac jednom rukom se drao za splav, a drugom je mahnito mahao noem, zatim je i on potonuo. Kada su se nai mornari sa torpednim amcem vratili u Lej ispriali su da su nali splav prazan i poprskan krvlju. Nigde nije mogao da se nae ni komadi tih nesrenih ljudi na vodi.
100
18. Trideset i sedma pobeda

Dvadesetog maja vodili smo najveu vazdunu bitku u naoj dotadanjoj istoriji. Komandant Nakadjima vodio je petnaest zeroa nad neprijateljsko podruje, letei na visini od 9000 metara. Izgubili smo as i dvadeset minuta na putu od Leja do Moresbija, dok smo se popeli na tu visinu. Zavaravali smo se mislei da emo tu visinu moi da iskoristimo da iznenadimo neprijatelja, pa smo bili jo vie zaueni kada smo ugledali ispred nas na istoj visini neprijateljsku formaciju, udaljenu nekoliko kilometara. Sumnjao sam da je zero na toj visini sposoban za akrobacije. Moj lini rekord visine iznosio je 11.400 metara, pri emu sam imao kiseoniku masku i kombinezon sa elektrinim grejanjem. Na toj visini avion je krajnje tromo odgovarao na komande pilota i vie ni metar nije mogao da se popne. Zbog toga mi se inilo ludo boriti se na 9000 metara visine. Neprijateljskih lovaca je bilo deset oigledno neki novi model P-39. Vodio sam napad i posle nekoliko trenutaka sam sa jednim zapodenuo borbu. Drugih etrnaest zeroa krenulo je u eoni napad na ostale neprijateljske avione. Komande su u razreenom vazduhu bile veoma lene. Kada je jedan avion poeo da mi se pribliava, pokuao sam da svoj zero dovedem u poloaj pogodan za otvaranje vatre. Obojica smo se kretali kao na usporenom filmu. Polako sam mu se primicao u tesnim spiralama i poeo da izravnavam da bih inu uputio kratak rafal. Naglo sam povukao palicu prenaglo! Kao da me neto udarilo u grudi, i kiseonika maska mi je kliznula na bradu. Poto sam se plaio da ispustim komande, jer bih tako mogao da padnem u kovit, bespomono sam se batrgao po kabini, a zatim me je obavila tama. Onesvestio sam se. Ako se ovek potpuno usredsredi na jedan cilj, ne moe ga ak ni gubitak kiseonika potpuno spreiti da ne sprovede ono to je naumio. Oseao sam ak i onda, kada sam gotovo izgubio svest da su moje ruke kao zamrzle na komandama, zadravajui avion u ponirajuoj spirali. Tako se moralo desiti, jer kad mi se glava razbistrila i vid povratio bio sam na 6000 metara i avion je jo uvek bio pod mojom kontrolom. Odmah sam izaao iz zaokreta, jer je bilo verovatno da me je erakobra pratila u sputanju i pripremala se da okona sa mnom. Meutim i sama se nala u tekoj situaciji! Verovatno je i neprijateljski pilot uao u preotar zaokret za tu visinu, pa pao u kovit, ili je moda kao i ja izgubio kiseonik. Bilo kako, tek i on se naao na 6000 metara i lagano ponirao u spiralama. Gurnuo sam ruicu gasa napred i krenuo ka njemu, ba kada se i on povratio iz obamrlosti. Sledeeg trenutka njegovo se krilo naglo podiglo, a P-39 je jurnuo meni u susret, bljujui vatru na mene iz svih oruja. Zero je, meutim opet bio u svom elementu. Izaao
101
sam iz zaokreta, ispred i zdesna od erakobre. Kratak rafal iz mojih topova i avion se raspao na dva dela. Samo je jo jedan pilot toga dana postigao pobedu. Ota je uspeo da obori drugi P-39. Narednog dana sam oborio svog prvog neprijateljskog lovca, a da nisam ispalio nijedno zrno u borbi koja se vodila pod potpuno suprotnim uslovima od onih na velikoj visini. Tada, 26. maja, borili smo se vodei mahnite dvoboje briui iznad kronji drvea. U grupi je bilo esnaest zeroa kada smo sreli neuobiajenu neprijateljsku formaciju, etiri B-17 letela su u koloni, a oko dvadeset lovaca, u grupama od po dva ili tri, kruili su oko tvrava. Bili smo ispod neprijateljskih aviona i uspelo nam je da ih iznenadimo vertikalnim napadom navie. Zapalio sam jedan P-39, a zatim se nebo uskomealo od vitlajuih lovaca, koji su kidisali jedan na drugog u pojedinanim dvobojima. Veina neprijateljskih lovaca obruila se ka zemlji i udaljila od naih aviona. Nekolicina ih je, mculim, bila prinuena da se zbog visokih planinskih vrhova ponovo popne na visinu i da se opet okrene u odbrambenim manevrima, ba onako kao to smo i oekivali. Nisko iznad dungle uao sam u rep jednog P-39. Pilot je bio neustraiv. Izgledalo je kao da ee vrhove kronji drvea i stene koje su trcale, dok je zaokretao i obruavao, okretao i peo se celo vreme sa mnom za svojim repom. Svaki put kad se peo, zaokretao ili pravio valjak, smanjivao sam razdaljinu izmeu naih lovaca. Ispalio sam kratki rafal koji je erakobra izbegla naglim obrtanjem ulevo. Sledeeg trenutka, pilot je ponovo preao u obruavanje, pravo u vijugavu guduru stenjenu izmeu vrtoglavih litica. Jo pre nego to sam dobro razaznao to se dogaa, naao sam se u opasnom planinskom prolazu letei za repom P-39. Nisam imao vremena da se usredsredim na gaanje i jedino sam mogao da iz neposredne blizine pratim neprijateljskog lovca koji je skretao i naginjao se u zastraujuem begu izmeu stena. Potpuno sam zaboravio na ono to mi je bio glavni cilj. Kupao sam se u sopstvenom znoju. inilo mi se da motor grmi sve jae i jae u mojim uima, a kameni vrhovi stene itali su opasno blizu mog zeroa, dok sam jurio brzinom od nekoliko stotina kilometara na as. Zatim je planina uhvatila neprijateljski avion. P-39 je izaao iz otrog zaokreta i bez prethodnog znaka naao se pred orijakom viseom stenom, koja nam je zatvorila put. Pilot je istog trenutka povukao erakobru navie i okrenuo krila na no, da bi izbegao stenu. To nije bilo dovoljno. Krilo je zakailo stenu, lovac se naglo obrnuo j eksplodirao uz strahovit tutanj, koji se razlegao u kanjonu. Kao kroz maglu video sam delove i delie koji su leteli ka meni. Istovremeno, im sam primetio stenu, poslednjom snagom povukao sam palicu na sebe. Zero je kao munja poleteo u petlju i u tom delu sekunde, koja je izgledala kao venost, inilo mi se da u naleteti na stenu, jednako kao erakobra. Zero je,
102
meutim, savreno reagovao. Izbegao je stenu, kako se inilo, za svega nekoliko centimetara. Bilo mi je potrebno nekoliko minuta dok sam se smirio i obrisao znoj koji mi se slivao niz lice. Smanjio sam gas i poeo polako da penjem pokuavajui da se sredim i smanjim napetost. To je bila moja trideset i sedma pobeda. Iako, u stvari, i nisam ja unitio taj avion, bio je to ipak jedan od najubitanijih vazdunih dvoboja koje sam ikada vodio! Kasnije, tog dana, saznao sam da su Niizava i Ota preivljavali gotovo iste trenutke kada su jurili dva P-39 niz planinske litice, skreui u skoro nemoguim zaokretima, sve dok lovci ispred njih nisu udarili u stenje i razleteli se. Te veeri se naa baraka tresla od pobednikog slavlja zbog dogaaja koji su se odigravali toga dana.
103
19. Midvej
Poslednje sedmice maja, lovaki puk u Leju izvrio je najvei mogui broj borbenih letova u podruju oko Moresbija i u toku trodnevnih ogorenih borbi postigao vanredne uspehe u okrajima sa saveznikim avionima. Po svemu tome nam se inilo da je Moresbi zreo za konani udarac. Prvog juna odletelo je iz Rabaula osamnaest bombardera u pratnji tamonjih jedanaest lovaca i jo trinaest iz Leja, sa zadatkom da svi zajedno pokuaju da zadaju poslednji udarac neprijateljkoj tvravi od ivotne vanosti. Prema svim dotadanjim vazdunim borbama izgledalo je nemogue da nam savezniki lovci prue bilo kakav ozbiljniji otpor, ali smo se u takvim svojim ocenama prevarili. Dvadeset lovaca se ustremilo na veliku japansku formaciju i jo jednom je dolo do dvoboja izmeu lovaca. Sedam neprijateljskih aviona palo je u plamenu, a jedan od mojih metaka. Svoj zadatak su, meutim, ispunili jer su razdvojili nae bombardere, onemoguili im tano bombardovanje. Na povratku za Lej, jedan od naih bombardera izdvojio se iz formacije i poeo smueno da vrluda po nebu. Sa pet drugih lovaca sam se izdvojio da ga titim. Bombarder je bio prava letea olupina. Rupa od mitraljeskih zrna i otvora od topovskih granata bilo je posvuda po krilu i trupu, pa je avion najvie liio na reeto. Priao sam blizu njegovog nosa i pogledao u kabinu. Sa te daljine mogao sam da vidim krv na instrument tabli i seditu. Bilo je pravo udo da je avion jo uopte leteo. Pilot i kopilot leali su u lokvama krvi na podu. Mehaniar-leta se borio sa njemu nepoznatim komandama. Ostalu etvoricu lanova posade nisam video. Dve turele su bile smrskane, a ljudi u njima sigurno mrtvi ili ranjeni, ini se da jedino mehaniar-leta nije bio ranjen i svim silama se borio da avion odri u vazduhu. To mu je na neki nain uspevalo, ali se pri tome avion zanosio i naginjao kao pijan celim putem do Leja. Taj ovek napravio je neverovatan podvig. Oigledno je leteo po seanju, onako kao to je ranije posmatrao svoje pilote u vazduhu. To je veoma teko, da ne kaem nemogue, za veinu ljudi bez bilo kakve pilotske obuke, a sa teko oteenim bombarderom stvarno nemogue. Sad, kada je stigao iznad Leja, mehaniar-leta bio je potpuno izgubljen. Nije znao ta da radi. Polazilo mu je za rukom da bombarder odrava u vazduhu, ali sletanje sa dugim prilaenjem i brzinom koja se smanjivala, bilo je potpuno druga stvar. Oteen avion je polako kruio iznad aerodroma opisujui krug za krugom dok je mehaniar-leta prouavao uzanu pistu ispred sebe. Nije bilo naina da se pomogne nesrenom oveku u kabini. Pribliili smo mu se, pokuavajui da ga vodimo do zemlje, ali kad god je odvojio oi od komandi, avion se opasno zaneo.
104
Kako je sniavao postepeno je gubio brzinu. Nije imalo nikakvog smisla da jo ostaje u vazduhu jer e mu, gotovo sigurno, ubrzo da nestane goriva. Bombarder je napravio zaokret iznad vode, opasno kliznuo u stranu kod naginjanja i poeo da se pribliava pisti. Zaustavio sam dah. To mu nee uspeti. Zbog suvie male brzine avion se snano tresao i postepno poeo da prelazi u prevuen let. Svakog trenutka je trebalo da udari u zemlju. Tada se desilo udo. Pilot je ustao zanosei se. Lice mu je bilo potpuno bledo i obliveno krvlju. Svom teinom se naslonio mehaniaru-letau na rame. U tim poslednjim trenucima sletanja gurnuo je palicu napred i opet dobio potrebnu brzinu. Sa uvuenim tokovima i zakrilcima, ranjeni bombarder je nastavio da planira i na kraju dodirnuo pistu. Oblak praine se podigao u vazduh, dok je avion pomamno drljao po pisti. Za tren oka je pretvorio u ruevine dva lovca, zatim se nagnuo na bok, zaustavio i prelomio na pola. Neposredno posle toga smo sleteli i dorulali do olupine, koja se nekim udom nije zapalila. Pilot koji je s ogromnim naporom ustao pre samo jednog minuta, bio je ponovo u nesvesti. Kopilot je bio mrtav. Mehaniarleta, koji je olupinu doveo do kue, bio je teko ranjen u noge pa su morali da ga izvuku iz aviona. Oba niandije bila su teko ranjena. Jednom od njih je slomljena kost virila kroz poderanu kou na ruci, a obojica su bila potpuno oblivena krvlju. Dva strelca su bila u polusvesti, krvarila su i bila ozbiljno ranjena, ali su jo uvek grevito stezali ruke svojih mitraljeza. Prvi put smo tako neposredno videli straan rezultat dejstva lovakog oruja. Smrt u vazduhu nije nam nikada bila naroito blizu. ak i ti ljudi koji su umirali u zapaljenim avionima bili su nam nekako tui i daleki. ovek se ili vraa u bazu, ili ne. Meutim, sada smo prvi put videli kako to stvarno izgleda. Lovaki napadi su nastavljeni, i u sledea dva dana oborili smo jo tri lovca. Ali niko na aerodromu Lej nije slutio da su nae neprestane pobede potpuno izbledele posle tekog poraza koji su glavne japanske snage pretrpele 5. juna kod Midveja. Za bitku smo saznali kada je Tokio javio o velianstvenoj pobedi japanskih snaga. Carski glavni tab je izvetavao da su nai gubici bili sasvim neznatni. Prvi put smo, meutim, posumnjali u tanost vesti. Do zakljuka smo doli sasvim jednostavno. Znali smo da je Midvej bio cilj naeg napada i da je trebalo da ga osvojimo. Ako su nai brodovi uzmakli, a ostrvo nije zauzeto, moralo je da se dogodi neto neoekivano. Dugo vremena nismo znali da smo tada izgubili etiri od naih najjaih nosaa aviona zajedno sa 280 aviona i veinom pilota, kao i nekoliko hiljada lanova te grupe ratnih brodova. Od 5. do 15. juna na bojitu oko Nove Gvineje vladalo je neuobiajeno zatije, koje je 9. juna pomutio jedan napad na Lej. Tada sam svom ukupnom zbiru
105
dodao jo dva bombardera B-26. esnaestog se rat u vazduhu ponovo razbesneo udvojenom estinom. Bio je praznik za nae lovce kada je dvadeset i jedan zero ulovio tri neprijateljske formacije koje su oigledno dremale. Napali smo prvu formaciju od dvanaest lovaca u koju smo se obruili u grupi, razbivi njene redove. Ja sam oborio jedan avion, a i drugih pet pilota po jednog. Preostalih est neprijateljskih lovaca pobeglo je obruavajui ka zemlji. Popeli smo se ponovo na visinu i sa suncem u lea obruili se na drugu grupu od dvanaest aviona. Opet smo napali neoekivano i kada smo upali meu njih, oborili smo tri aviona. U tom napadu sam postigao svoju drugu pobedu tog dana. Trei neprijateljski talas aviona nam se pribliavao jo dok smo se iz drugog obruavajueg napada peli opet na bezbednu visinu. Na nas su nailazile oko dve desetine lovaca pa smo se podelili u dve grupe. Jedanaest zeroa se obruilo da presretne formaciju koja se jo pela, a drugi su se susreli sa grupom koja je letela na naoj visini. Ve u sledeem trenutku su se sve grupe razile i stvorio se opti mete, gde je svaki radio to je nalazio da je pametno, a sve se zajedno deavalo iznad baze u Moresbiju. Neprijateljski avioni su bili novi modeli P-39, bri i pokretljiviji od starih. Napao sam jednog lovca koji me iznenadio, jer je svaki put izmicao kada sam otvarao vatru na njega. Jurili smo se po nebu ka dva psa koji se igraju, pri emu je erakobra izvodila itavu reviju akrobacija, otre zaokrete, petlje, imelmane, obruavanje, valjke, spirale i druge figure. Pilot je bio izvanredan i sa boljim avionom mogao je da izae kao pobednik. Nastavio sam da skraujem rastojanje izvodei brze valjke ulevo, da bi mu na kraju sasuo dva kratka topovska rafala, posle ega se lovac zapalio. To je bila moja trea pobeda tog dana. etvrta koja je usledila gotovo neposredno posle prethodne, bila je smeno jednostavna. Jedan P-39 izleteo je pred mene zanimajui se jedino za rep zeroa koji je izbezumljeno beao navie, dok ga je Amerikanac zasipao rafalima. Ta erakobra je uletela pravo u moju vatru, primivi dvesto metaka u nos. Neprijateljski lovac je napravio valjak, pokuavajui da umakne. Poto vie nisam imao topovskih granata otvorio sam vatru iz mitraljeza sasuvi mu sledei rafal u trbuh. Jo uvek nije hteo da padne. Kada je trei rafal pogodio u kabinu aviona, koji se jo uvek obrtao, bio mu je kraj. Staklo se razletelo i video sam kako je pilot klonuo napred. P-39 je pao u kovit, sunovrativi se dole velikom brzinom, pa je eksplodirao u dungli. etiri neprijateljska lovca u jednom danu. To je bio do tada moj rekord. I lep doprinos najteem porazu koji je puk iz Leja naneo neprijatelju u toku jednog dana. Nai piloti su proslavljali ukupno dvanaest sigurno oborenih neprijateljskih lovaca u vazduhu. Kada smo se vraali na na aerodrom, Jonekava je neprestano izlazio iz nae formacije, izvodio valjke, peo se, obruavao i padao kao list. Ludovao je po celom
106
nebu i pravio krugove oko mog lovca. Zato to ini shvatio sam tek kad je priao uz bok moga aviona i sa najirim osmehom pokazao dva prsta. Jonekava vie nije bio utokljunac, jer je imao tri oborena aviona. Ustreptao od uzbuenja, leteo je na leima i pritome mahao rukama, koliko god mu je to dozvoljavala uska kabina. Zatim je leteo tano iznad mene, pa opet ispod mene i opisivao oko mog aviona razvueni valjak. Liio je hvalisavom deaku. Na kraju se pribliio mom krilu, drei palicu meu kolenima. Jo uvek smejui se mahnuo je prema meni kutijom za hranu i poeo da jede. Njegovo oduevljenje je bilo zarazno. Odmahnuo sam mu sa etiri prsta i otvorio bocu sode. Tada je i on izvadio svoju iz kutije sa hranom pa smo jedan drugome nazdravljali. Ovom pobedonosnom danu jo nije bio kraj. Samo to su nae avione napunili gorivom i zamenili im redenike s municijom stiglo je obavetenje od osmatraa. Deset B-26 je bilo na putu ka naoj bazi. Nisu mogli da izaberu gori trenutak, jer je devetnaest lovaca bilo u vazduhu, pre nego to su maroderi doleteli nad Lej. I pored svega, nismo uspeli da oborimo nijednog, ali smo otetili veinu aviona, prinudivi ih da bombe bace daleko od ciljeva. Dok smo ih gonili, na njihovom bekstvu od Leja napalo nas je iznad rta Vard Hant pet P-39 koji su oigledno doleteli na poziv bombardera za pomo. Jedna erakobra je pala u plamenu. Te veeri ceo Lej je ludovao opijen pobedom. Piloti su dobili vanredno sledovanje, a mehaniari su se okupili oko nas da bi uivali u slavi. Gotovo jo lepa vest bila je da emo dobiti pet dana odsustva i otii u Rabaul. Oduevljeni krici pilota odjekivali su u okolnoj dungli. Meni je vest o petodnevnom odsustvu donela posebno olakanje. Nisam bio samo umoran od bezmalo svakodnevnih borbi, nego je i mojim mehaniarima bilo potrebno nekoliko dana da naporno rade na mom lovcu. Pozvali su me i pokazali mi rupe od metaka u krilima i trupu, pa me je neto steglo u stomaku kada sam ugledao niz rupa koji se protezao sve do same kabine. Promaili su me za nekih petnaest centimetara. Godine 1942. nijedan od naih lovaca nije imao zatitnu oklopnu plou iza pilota, a pored toga zero nije posedovao ni samozaptivajue rezervoare, kakvi su bili ugraeni u sve amerike avione. Neprijateljski piloti su zato brzo otkrili da kratak rafal njihovih mitraljeza od pola ina u rezervoare goriva prouzrokuje poar i snanu eksploziju naeg lovca. Uprkos tome, niko od naih pilota u tim danima nije leteo sa padobranom. Na zapadu su to tumaili pogreno i navodili kao dokaz da nai rukovodioci ne mare za nae ivote, da su japanski piloti potroni materijal i da se smatraju ahovskim figurama a ne ljudskim biima. To je bilo daleko od istine. Svaki leta imao je svoj padobran. Odluku da letimo bez njih donosili smo mi sami, a ne neko od pretpostavljenih.
107
Stvarno su nas terali da ih nosimo, mada nisu i nareivali. Na nekim aerodromima komandanti su nastojali da se padobrani nose, pa ovi letai nisu imali drugog izbora nego da stave kabaste vree sa padobranom na sedita. Meutim, gotovo nikada nisu vezivali kaieve, a koristili su padobrane samo kao jastuke na seditu. Ti padobrani su nam bili od male koristi i samo su nam smetali pri pomeranju u kabini za vreme borbe. Bilo je teko brzo pomicati ruke ili noge, kada je ovek vezan kaievima padobrana. Postojao je jo jedan podjednako znaajan razlog zato padobrane nismo nosili u borbu. Veina borbi se vodila iznad neprijateljskih aerodroma. Niko nije ni pomiljao da iskae iznad protivnike teritorije, jer bi takav potez znaio da se svesno odlazi u zarobljenitvo, a nigde u japanskom vojnom zakoniku niti u tradicionalnom Buidu (samurajskom zakonu) nije se mogla nai poniavajua re "ratni zarobljenik". Ratni zarobljenici uopte nisu postojali. ovek koji se ne bi vratio sa leta smatran je mrtvim. Nijedan pilot lovac koji je bio imalo hrabar, nije mogao da dozvoli da bude zarobljen. To se nije moglo zamisliti. No i pored svega toga, bilo je stvarno neprijatno da se otkrije red rupa koje su meci izbuili samo nekoliko centimetara iza sedita. Ve uvee su mi priznali moje etiri pobede u borbama tog dana. To nije bio jedinstven podvig u celoj ratnoj mornarici, i znao sam da su neki drugi mornariki piloti postigli ili premaili taj broj pobeda u jednom danu. Sa ove etiri se broj mojih pobeda popeo na etrdeset i tri. Niizava koji je postao najvei japanski as, sa konano neto vie od sto pobeda, postavio je svoj rekord sedmog augusta iznad Gvadalkanala, kada je "skinuo" est amerikih lovaca. Godinu dana kasnije mornariki pilot Kendji Okabe u nizu borbi iznad Rabaula, oborio je u jednom danu sedam F4F vajldketa, TBF evendera i SBD dontlisa. Okabe je tog dana tri puta sletao da uzme gorivo i municiju pa se ponovo dizao u vazduh i postigao uspeh koji niko drugi nije dostigao u mornarikoj avijaciji. Gotovo svaki pilot koji je napravio takav podvig u toku jednog dana ubrzo je posle toga poginuo u borbi. Dva izuzetka smo ja i Niizava, mada i "avo" nije doekao zavretak rata. Ironija sudbine je htela da Niizava pogine oktobra 1944. godine iznad Cebua kod Filipina, a da nije bio u mogunosti da ispali nijedan jedini metak u odbranu svog ivota. Nekoliko lovaca helket uhvatilo ga je nenaoruanog u usamljenom transportnom avionu DC-3 i oborilo ga u plamenu, izazvavi tako neslavnu smrt najveeg japanskog asa. Iste veeri sam dobio naredbu da se javim komandantu baze, to se retko dogaalo. U baraci pukovnika Saita video sam da je pozvao porunika Sasaija i da je prisutan pomonik komandanta Nakadjima. Oba zapovednika bili su zlovoljni. Pukovnik Saito je progovorio: "Pitao sam se da li je pametno da vam saoptim ovu novost i odluio sam da to uinim na izriiti savet svog zamenika
108
Nakadjime. Za mene je to veoma neprijatna dunost. Poetkom meseca sam predloio glavnom tabu u Tokiju da odlikuje porunika Sasaija za izvanredno uspeno voenje njegove eskadrile u borbama koje su se odigrale poslednjih meseci, Isto tako sam zamolio da bude pohvaljen podoficir Sakai za njegove neverovatne uspehe u borbama u kojima je, kao to nam je poznato, postao vodei as cele Carske mornarice. Mom predlogu, meutim, nisu udovoljili. U Tokiju oigledno nisu bili dovoljno odluni da odstupe od ustaljenih pravila. Jo nikad u naoj itavoj istoriji nije bilo ivih heroja," naglasio je Saito. "Bez sumnje, Tokio nije voljan da u ovom trenutku prekine tradiciju. Odbili su", dodao je sa aljenjem, "da vam daju neko odlikovanje ili da vam. priiju in. Nisam mogao da se odluim da vam izloim ove detalje, jer bi vas to moglo navesti na pogrenu pomisao da kritikujem postupke nae vrhovne komande. Za mene je meutim, podjednako vano da znate da sam kao va neposredno pretpostavljeni sasvim ubeen u vau odanost i nesebino zalaganje." Zatim je govorio komandir Nakadjima. "Mornarica je odavno poznata po tradiciji, bila pravilna ili ne, da odlikovanja i posebna napredovanja daje samo posmrtno. Ta tradicija vam je u tom trenutku slaba uteha. Oseam da treba da znate da je pukovnik Saito traio za porunika Sasaija in kapetana, a za Sakaija potporuniki in." Sasai je u govoru odgovorio: "Ne mogu a da vam ne iskaem svoju zahvalnost za vae priznanje i nastojanja da se zauzmete za mene. Moram da dodam da ni Sakai ni ja nismo nezadovoljni odlukom Tokija. Ne vidim nikakav razlog da postoji neka loa namera. Moje je miljenje, a siguran sam da govorim i za Sakaija, da nai uspesi j vazdune pobede nisu samo nai. Bez zatite naih pratilaca i bez zalaganja naih mehaniara ne bismo mogli nita da uinimo. Veseli me da naa jedinica tako dobro sarauje i ne smatra da je potrebno lino priznanje kao nagrada, ali sam jako poaen to ste se na takav nain zauzeli za nas." Sasai je rekao sve ono to sam i ja mislio da kaem, pa sam klimnuo u znak saglasnosti. Sa praksom nae mornarice, da nije htela da prizna nikakav lini uspeh, sretali smo se neprestano do kraja rata. Samo jednom je napravljen izuzetak od tog pravila, a to se desilo marta 1945. godine, kada je admiral Soemu Tojoda, komandant udruene flote, pohvalio podoficira Soiija Sugitu i mene, tada ve oficira (potporunika) za izvanredan broj pobeda u vazdunim borbama. Tada pohvala nije imala znaaja. Veliki piloti nae mornarice Niizava, Ota, Sasai i drugi bili su ve mrtvi.
109
20. Port Moresbi U toku juna smo na nebu nailazili da stalno rastui broj lovaca i bombardera. Bili smo obaveteni da neprijatelj na veliko jaa svoje snage u naem regionu i da emo od sada biti izloeni snanijim lovakim napadima. Svima nam je bilo jasno da e nam trebati svaki zero koji budemo dobili. Neprijatelj je oko Port Moresbija iskrio vie novih aerodroma u dungli. Napadi naih bombardera su takoe, postali brojniji i ei, a neprijateljski lovci saekivali su svaki napad veom upornou i estinom. Sedamnaestog juna dvanaest zeroa pratilo je osamnaest bombardera nad Port Moresbi, odvojivi sedam neprijateljskih lovaca presretaa od bombardera koji su bombardovali luku zonu i potopili teretni brod od 3000 tona ukotvljen u pristanitu. Tih sedam amerikih lovaca je posle uznemiravalo nau formaciju od trideset aviona itavim putem od Port Moresbija do rta Vard Hand, ali nisu imali nikakvog uspeha. Sledeeg dana devet bombardera i isti broj lovaca napali su Kido u zalivu Resker, novu neprijateljsku bazu, severno od Port Moresbija, koju su brzo snabdeli lovcima. Deset neprijateljskih lovaca se zaletelo u osamnaest japanskih aviona, ne nanevi nam opet nikakvu tetu uz gubitak svoja dva. Dvadeset i etvrtog juna vratio sam se u Lej s odsustva u Rabaulu i ve sledeeg dana sam poleteo u grupi od dvadeset i jednog lovca na Moresbi. Sve se odigralo brzo i uspelo mi je da odvojim jednog od jedanaest neprijateljskih lovaca, koji su nas tog dana presreli. Sledeeg dana su iz Rabaula opet poslali na Moresbi devetnaest bombardera sa pratnjom od jedanaest lovaca. Presrelo ih je dvanaest neprijateljskih lovaca i pri tome su zeroi oborili tri. To je bio poslednji napad u junu. Sledeeg dana celu oblast Nove Gvineje zahvatio je takav pljusak, da je izgledalo da je doao pravi potop. Kia je ibala podjednako po naim i po neprijateljskim aerodromima. Nai uspesi u aprilu, maju i junu delimino su postignuti zahvaljujui i izuzetno lepom vremenu po kome smo leteli. Oblaci su se skupljali gotovo svako popodne oko tri, ili etiri asa, u veme kada smo mi ve bili na zemlji. Snani pljuskovi lili su ce!o vee i nastavili bez prekida u toku noi. Bili su pre blagoslov nego nesrea, jer su onemoguavali redovne neprijateljske none napade, pa smo gotovo cele noi mogli da spavamo. Juli je doneo naglu promenu vremena. Veernji pljuskovi vie nisu omoguavali miran san i noi su bile vedre, posute zvezdama. Bombarderi su opet dolazili. Bezmalo svake noi tama je podrhtavala od njihove grmljavine i s neba su neprekidno pljutale bombe. Mieli i moroderi, brisali su iznad aerodroma bombardujui i mitraljirajui do mile volje. Bili smo nemoni pred tim napadima.
110
ak i da je pista bila dovoljno iroka za nono poletanje i sletanje, bilo je veliko pitanje da li bi zeroi naneli ikakvu tetu napadaima. Tako smo ostajali na zemlji i skrivali se u zaklonima, proklinjui Amerikance. Najvie su trpeli mehaniari. Nije im se ak prualo ni zadovoljstvo da idu na ratne zadatke i gledaju neprijateljske avione kako padaju u plamenu. Umesto toga, posao im se sastojao u gotovo dvadesetoasovnom nastojanju da nae malobrojne lovce odravaju u letnom stanju. Sada im je bio uskraen i taj, tako ogranien san, jer su noni napadi rasli ubrzanim tempom. Posebno snaan napad nas je pogodio rano ujutro 2. jula. Zavijanje sirena koje su najavljivale napad digao nas je iz sna pred samo svitanje. Brzo smo navukli svoje letake kombinezone i pojurili ka aerodromu. Samo to smo stigli do piste, a kroz mrak se prolomila grmljavina motora, koju je sledio tresak prvih bombi. Svaki pilot je izbezumljeno potrao do najblieg sklonita. Nismo imali vremena da stignemo do iskopanih rovova. Poskakali smo u najblie rupe od bombi. Na zvezdanom nebu smo ubrzo ugledali bombardere. Bili su mieli i maroderi koji su leteli na visini manjoj od dvesto metara, a plaviasti plamenovi iz njihovih izduvnih cevi su jezivo svetlucali na nonom nebu. Nama svakako nisu izgledali nimalo lepi, dok smo ih sa zebnjom gledali iz naih rupa. Kada su izbacili sve svoje bombe, bombarderi su se ponovo vratili na visini drvea i preleteli iznad piste, zasuli olovom svaku zgradu koju su mogli da primete. Ponovo smo poskakali u jame i preplaeno se pripili uz tlo. Neprijateljska zrna su kao tua padala po aerodromu. Imali smo sreu da nijedan pilot nije bio pogoen. Zatim su avioni odleteli i ustremili se na drugi kraj aerodroma. Ispuzao sam iz jame i potrao ka tabnoj baraci. Znao sam da imam samo krto odmerne sekunde da bih pretrao preko aerodroma. Sada su svi nai avioni bili prikovani za zemlju i bilo je pitanje sekundi kada e da naie novi neprijateljski talas. Otvoreni krateri bombi nisu bili mesto gde bi se provodilo vreme dok traje mitraljiranje. tabna baraka bila je jo nedirnuta. Ali sada su se bombarderi okrenuli i izreetali mitraljeskom paljbom komandni toranj i baraku. Mornari u rovovima oko taba sasuli su u nebo kiu zrna iz mitraljeza, ali nisu uspeli da postignu nita osim da troe municiju. Nisu imali pojma kako se gaaju avioni, pa su svetlei meci arali kroz tamu iza pomahnitalih bombardera. Njihovo neprecizno gaanje me je zbunilo. Zaboravio sam na sklonite i potrao sam ka mitraljeskim gnezdima. Oterao sam nekog oveka od njegovog mitraljeza, viknuvi mu da u ja da ga uzmem u ruke. Ovaj je grevito drao svoje oruje i nije hteo da napusti mesto, viui da ne srne da se skloni. Nisam gubio vreme ni trenutka na prepiranje, ve sam ga gurnuo sa sedita. Stao je na noge i mrmljao psovke, ali mu je neki drugi
111
pilot, koji je naiao iza mene, prepreio put i zgrabio redenike sa mecima. Tada je mornar pobegao. Tog trenutka se iznad aerodroma pojavio drugi talas od est bombardera B26. Pritisnuo sam okida i pogledom pratio svetlea zrna, koja su parala nebo. Jedan maroder je preleteo gotovo tano iznad moje glave, pa sam ispalio rafal svetleih zrna u njegov trup od nosa do repa. Bombarder se nije ni potresao i obruavajui ustremio se na moje mitraljesko gnezdo, pri emu je strelac u njegovom nosu odgovorio na moju vatru. To je bilo moje prvo iskustvo na zemlji sa avionom koji leti pravo ka meni, pa me obuzeo strah od metaka koji su zujali u mom pravcu. Privid da bombe ispadaju iz aviona i eksplodiraju na mitraljeskom gnezdu bio je zaprepaujui i zastraujui. Strah je potisnuo sve drugo pa sam napustio mitraljez pobegavi koliko su me noge nosile u zaklon sa vreama peska koji se nalazio pozadi mene. Put do zaklona nisam ni sav pretrao ve sam na kraju uinio pravi skok. Nekoliko sekundi sam tamo sedeo oseajui se kao idiot i nerazumna kukavica. B-26 mi je protutnjao iznad glave ne bombardujui. Prokleo sam svoje uzdrhtalo telo i vratio se mitraljezu koji sam bio napustio. Polako sam prestao da se tresem i ponovo mi se vratila prisebnost. Dok sam uao tamo iza mitraljeza, zakleo sam se da sledei put neu da pobegnem kao zec. Bombarderi su nam opet bili nad glavama i zvuk njihovih motora, koji su grmeli na visini od svega pedeset metara, pretvorio se u zagluni kreendo, koji mi je kidao bubne opne. Liili su na velike crne senke koje su izranjale iz mraka i bljuvale oganj iz svojih turela, a treptei plaviasti plamen iz njihovih izduvnih cevi probijao je tamu. Kada je poslednji bombarder uleteo u snop mojih zrna ulovio sam ga rafalom i vrsto drei mitraljez pratio sam ga po smeru. Pojavio se tanki plamen dima, ali je bombarder nastavio ne skrenuvi i zatim se izgubio u daljini ostavi i dalje u formaciji. Kada se zavrio napad neprijateljskih aviona, koji su itav as nekanjeno bombardovali i mitraljirali Lej, poelo je da svie. Nismo oborili nijedan neprijateljski avion, mada je hiljade zrna ispaljeno iz protivavionskih oruja. Piloti su zbog napada bili toliko demoralisani, da niko nije ni posle eksplozije poslednje bombe izaao iz zaklona ni pojurio ka lovcima da bi krenuo u poteru, kako smo to ranije uvek inili. Veina objekata na aerodromu je gorela. Duboki krateri od bombi pretvorili su pistu u ruevinu koja je onemoguavala bilo kakvo uzletanje, ak i da smo hteli. Izgledalo je sasvim neverovatno, ali dvadeset lovaca razmetenih s obe strane piste, ostali su eli, poneki tu i tamo izbueni mecima ili krhotinama bombi. Sakupili smo se u tabu radi daljih naredbi. Piloti su bili van sebe i besni zbog udarca koji smo pretrpeli. Posebno jedan leta meu nama, podoficir Micuo Suicu, koji je tek nedavno doao u Lej, gotovo se guio od besa. Zakleo se da e kod sledeeg napada unititi jedan bombarder, pa makar
112
morao i da se zaleti u njega. Malo ko je, meutim, obraao panju njegovim reima. Pre nego to su se neprijateljski avioni izgubili u daljini, ve se na aerodromu nalo oko dvesto ljudi, koji su kolicima i lopatama u najveoj urbi zatrpavali mnotvo kratera, sklanjali kamenje i komade metala sa piste. Iznenada je iz tabne barake dotralo nekoliko kurira histerino viui: "Dolazi jo jedan napad! Vie od sto neprijateljskih aviona pribliava se aerodromu!" Sto aviona! To je bila neverovatna brojka. Nikada nismo uli o napadu takvih razmera. Nastala je pometnja meu tabnim oficirima i zatim su poeli da izdaju naredbe da svi avioni moraju odmah da polete u vazduh. Jurnuli smo ka naim lovcima i im su se motori zagrejali otaksirali smo na pistu, koju su u meuvremenu na brzinu dovoljno popravili, da smo opet mogli bezbedno da poleemo, Zeroi su se na poetku piste postavili u poloaj za poletanje i tada su iz tabne barake istrali oficiri mahnito maui. Dok su trali ka pisti neto su vikali. Ukrtali su ruke iznad glave, to je bio dogovoreni znak da se zaustave motori. Kada su stigli do naih lovaca ispriali su nam ta se dogodilo. "Uzbuna je prekinuta. Nai osmatrai su se prevarili." Jedan se oficir ak i nasmejao. "Pokazalo se da je stotina aviona, u stvari, jato ptica selica!" Svi smo prsnuli u smeh. Ceo ovaj dogaaj je izgledao krajnje smean posle napregnutosti pod kojom smo iveli. Za doruak smo posedali oko tabne barake, da bismo bili spremni da poletimo u sluaju novog napada. Tog dana je neprijatelj bio veoma aktivan. Jo uvek smo dorukovali kada su dojurili kuriri sa novou da su iz Salamue javili da est B-17 leti na nau bazu. Niko nije hteo da izgubi ni trenutka. Na pribor za jelo leteo je na sve strane dok smo trali ka lovcima. Salamua je od nas bila udaljena samo pet minuta leta i trebalo je da se bombarderi svakog trenutka pojave iznad nas. Nisam uspeo ni da se odlepim od zemlje, dok su ostali lovci ve jurili niz pistu, proklinjao sam motor koji nije hteo da proradi. Pokuavao sam ponovo i ponovo besomuno pritiskujui prekida starta. Motor je bio mrtav. Dok sam neraspoloen izlazio iz lovca, svi ostali avioni bili su ve u vazduhu. Otrao sam preko piste do zaklona. Komandir Nakadjima mi je doviknuo da pourim, izbezumljeno maui rukama. Neprestano je pokazivao na nebo. Bio sam na oko dvadeset metara od zaklona, kada je zavijanje bombe kao no zaparalo vazduh. Nekolicina poslednjih metara do sklonita preleteo sam kroz vazduh i tresnuo na lea ljudi, koji su se ve gurali u rovove. Iste sekunde mi se uinilo kao da se ceo svet razleteo. Razlegao se zagluujui tresak, a zemlja se pomamno zaljuljala podamnom. Osetio sam da mi neto teko sa svih strana pritiska telo, ogroman pritisak i potpuna tama. Nita nisam video ni uo. Bio sam kao odseen od celog sveta. Pokuao sam da pomerim ruke i noge, ali bez uspeha. Bio sam vrsto prikljeten.
113
Da li su protekle sekunde ili minuti nisam u stanju da kaem, dok nisam uo glas koji je dozivao iz daljine. Bio je to komandir Nakadjima. "Sakai, Sakai! Gde si?" Posle toga opet tiina... "Gdje je? Da li je uspeo, doavola, traite ga!" Pokuao sam da mu odgovorim. Uinilo mi se da sam viknuo, ali za udo nisam mogao da ujem svoj glas. Moja usta, moje usne nisu se ak ni pomicale. Neto teko mi je pritiskivalo bradu. Ponovo je do mene dopro Nakadjimin glas, jedva ujan, iz daleka... "Mora da je zatrpan. Ponite da ga traite. Ne gubite ni sekunde! Kopajte!" iv zakopan? Naravno! Bio sam ispod stena i peska. Polako sam otvorio oi. Tama. Tada me obuzeo strah. Osetio sam da se guim, da e me pesak uguiti. Pokuao sam da se iskrenem, ali se nisam mogao pomeriti ni centimetar. Strah e me uguiti. Opet je iz daljine dopro Nakadjimin glas, sada malo jai. "Kopajte svaim to vam doe do ruke. Hajde, kopajte motkama. Koristite ruke i nokte, ako nemate nita drugo! Pourite!" Zatim se zaulo udaranje lopata, koje kopaju po pesku. ekao sam uzdravajui se od pomeranja. Zatim su se probili. Neija ruka mi je oistila ruke dodirujui kou i skinula pesak sa usta i nosa. Odjednom je blesnulo sunevo svetio, kada su moji spasioci stigli do mene i izvukli me. Nisam bio jedini koji je bio iv zatrpan. itava desetina ljudi bila je zatrpana u rovu koji je zasula eksplozija bombe u neposrednoj blizini. Meutim, niko nije bio ranjen! Od glave do pete smo bili pokriveni peskom i blatom, koji su na nau sreu ublaili udarac kada se rov zaruio. tabna baraka je bila pretvorena u ruevine, a krater koji je zjapio svedoio je koliko smo sree imali to pogodak nije bio direktan. Veina aviona, koji su se jo uvek nalazili na pisti bila je smrskana na parad, a rezervoari goriva nekolicine aparata su goreli. Otprilike as kasnije, lovci koji su poleteli za neprijateljem vratili su se u bazu. Ljudi su bili smrknuti. est leteih tvrava je oigledno bez muke odbilo njihove napade. Bila su nam potrebna dva dana da popravima aerodrom posle napada izvrenog 2. jula. etvrtog smo opet bili spremni da uzvratimo napad na Moresbi. Po amerikom kalendaru jo uvek je bio 3. juli i oseali smo da moemo njihovoj proslavi Dana nezavisnosti dodati malo vatrometa. Dvadeset i jedan Jovac zero krenuo je na Moresbi gde ih je doekao odbor za dobrodolicu od dvadeset neprijateljskih lovaca. Napali smo, dok su se neprijateljski avioni jo obruavali na nas. Nai piloti su na svoj raun upisali devet oborenih lovaca i jo tri verovatno. Vraali smo se i jo uvek bili mnogo kilometara udaljeni od Leja, kada smo primetili izmaglicu crnog dima koju je nosio vetar. Pribliavajui se ka bazi postalo nam je jasno da dim dolazi direktno od zapaljenih objekata na naem
114
aerodromu. itave ognjene zavese su se dizale u nebo, a iz njih su kuljali oblaci dima, irei se iznad dungle i obale. Bilo je sasvim jasno ta se deavalo. U naem odsustvu, neprijateljski bombarderi pogodili su skladita goriva. Jo uvek smo bili u fazi prilaza, kada je sedam marodera nailo grmei nisko nad dunglom. Nismo uspeli da primetimo bombardere sve dok nisu stigli iznad piste i poeli da seju svoje prve bombe, koje su pri udaru visoko u vazduh podizale gejzire plamena i blata. Ve kada smo se mi dali u poteru za napadaima, diglo se sa aerodroma u vazduh nekoliko lovaca, tako da je vie od dvadeset i est zeroa besno jurilo za sedam B-26 koji su beali. Nekoliko trenutaka na nebu je vladao pravi haos, jer je svako pokuavao da se izmakne na bezbednu udaljenost od drugih aviona koji su kretali u poteru. Sudare smo izbegavali za svega nekoliko metara. Jedan lovac koji je poleteo sa aerodroma iz Leja izdvojio se iz formacije. Taj zero je prestigao bombardere i okrenuo se pravei zaokret od 180 stepeni i velikom brzinom ustremio se na vodei bombarder. Ono to je u prvi mah izgledalo da e biti neustraivi eoni napad, odjednom se pretvorilo u straan trenutak pokolja. Japanski pilot nije otvorio vatru iz oruja. Oigledno je poao da udari u bombarder. U magnovenju, pribliavajui se brzinom sustizanja od gotovo hiljadu kilometara na as, zero je za dlaku promaio desnu elisu marodera, kliznuo pored njegovog trupa i krilom kao noem odsekao bombarderov vertikalni rep. Zero je nastavio pravo, na izgled neoteen. Zatim je poeo da pravi niz sporih valjaka, postepeno gubei visinu. U punoj brzini je udario u more. Nekoliko sekundi posle, B-26 bez vertikalnog repa poeo je nekontrolisano da skree sa pravca, da se okree oko ose trupa, pa se zatim naglo okrenuo na lea i uz silovitu eksploziju udario u vodu. Posle manje od pet minuta jo jedan B-26 uleteo je u talase, poto mu je najmanje est lovaca sasulo pravu kiu metaka i granata u trup i krila. Pet preostalih bombardera je umaklo. Kada sam se vratio u Lej, saznao sam da je pilot koji je svesno udario u maroder bio onaj koji se 2. jula posle neprijateljskog napada zakleo da e unititi jedan bombarder rtvujui i sebe. Suicu je dobro ispunio svoju pretnju. estog smo ponovo napali Moresbi. Petnaest lovaca je pratilo dvadeset i jedan bombarder i nai piloti su tvrdili da su unitili tri neprijateljska lovca. Od sedmog do desetog jula bio je red na neprijatelja. Tri uzastopne noi skrivali smo se kao pacovi u naim sklonitima. Lej je postao prava mora od eksplodirajuih bombi, svetleih zrna koja su reetala aerodrom od jednog do drugog kraja, plamenih vodoskoka, dima zapaljenih aviona, sruenih zgrada i stotine kratera. Bez sumnje, neprijatelj je eleo da razori sve objekte u Leju i pretvori ga u ruevine koje su se dimile. Uprkos svim njegovim nastojanjima,
115
nikada nije uspeo da postigne svoj glavni cilj. Uvek smo imali na raspolaganju lovce za letenje. Jedanaestoga smo krenuli u najjae mogue bombardovanje Moresbija. Dvanaest lovaca je pratilo dvadeset i jedan bombarder iz Rabaula. Bili smo na putu ka neprijateljskoj bazi kada je porunik Sasai primetio est B-17 koji su leteli da napadnu na aerodrom. Izdvojio se iz formacije i poveo pet lovaca. Sasai je veoma loe procenio situaciju. Dao je znak Niizavi, Oti i meni da mu se pridruimo, pa smo nas estorica poeli da napadamo bombardere u beskonanom nizu borbenih naleta. Ali letee tvrave su dokazale da su tako otporne kao to im je i ime govorilo. Otetili smo tri aviona, ali nijedan nismo oborili. Njihovi strelci su se oigledno popravili. Jedan na lovac pao je u plamenu, a jo dva, od kojih je jedan bio moj, bili su izbueni mecima. Praeni od svega est zeroa, nai bombarderi koji su napali Moresbi, bili su razbijeni od neprijateljskih lovaca, pa su se njihove bombe rasejale po velikom prostoru, nanevi malo tete neprijateljskim objektima. Sasai je otro ukoren to je ostavio bombardere sa tako slabom pratnjom. Nije pokuao da pravda svoj postupak, i nemo je sasluao ukor. Bez sumnje, prekrio je osnovno pravilo koje je vailo za pratee lovce: bombardere nikada ne treba ostavljati nezatiene. Nai piloti bili su, meutim, na njegovoj strani. B-17 su nam bili trn u oku. Njihova sposobnost da tako uspeno odbijaju nae napade zbunjivala nas je i razbesnela. Kada se 21. jula jedna japanska kopnena divizija iskrcala u Buni, priblino 180 kilometara od Leja, lovake operacije su ule u novu etapu. Nae trupe su u fantastinom maru prodirale kroz divlju dunglu i poele da se pribliavaju Port Moresbiju. Po karti je izgledalo veoma lako izvriti nameravanu akciju. inilo se da je Buna udaljena od Moresbija za domet baenog kamena preko rta Papuanskog poluostrva. Meutim, mape tih ostrva pokrivenih dunglom su neto sasvim drugo od stranih uslova koji vladaju tamo u gustom tropskom rastinju. Japanska komanda uinila je stranu i fatalnu greku kada je poslala nae trupe na Moresbi. Jo pre kraja bitke, Japan je pretrpeo jedan od svojih najtraginijih i najsramnijih poraza. Oven Stenli planine su gotovo podjednako visoke kao zastraujui Alpi. Kada bi dunglu na tim planinskim strminama opisali kao divlji gusti, to bi znailo da preterano ublaavamo pravo stanje. Raznolikost biljnog sveta je tamo prosto neverovatna. Situacija bi bila podnoljiva, da pod nogama nije bilo movara, ivog peska, blata, trulei, rastinja koje je palo na zemlju, kao no otrih stena, vrtoglavih padina, svih vrsta lijana i puzavica, insekata, nesnosne vruine i bolesti koje su na nevidljive naine delovale na ljude. Prelaenje preko alpskih lednika je zaista prost zadatak u poreenju sa surovom i iscrpljujuom borbom pri probijanju kroz dunglu Oven Stenli planina.
116
Kada su se trupe razile po movarnoj dungli, bilo ih je gotovo nemogue snabdevati. Povreenima i ranjenima su se rane gnojile na nepodnoljivoj vruini i vlazi. Voda se cedila iz svake pore ljudskog tela. Oprema je trunula, odea se raspadala u dronjke, noge su se pretvorile u krvavo meso iseeno stenama, i kao ilet otrom travom i liem. Nekoliko meseci su nae trupe vodile upornu borbu sa najgorim neprijateljem koga su ikada srele, neprijateljem koji nikada nije ispalio nijedan metak, koji nije postavljao mine, nije gaao iz mitraljeza, ali koji je odjednom znao da proguta stotine ljudi i nikada vie nije oslobaao svoje zarobljenike. Uz natoveanske napore je nekim delovima jedinica uspelo da se priblie na nekoliko kilometara od svog cilj tvrave Moresbi. No i te uspene ete doivele su poraavajue neuspehe. Ni to jo nije bilo sve. Pre nego to se operacija zavrila, ili tanije, pre nego to se jednostavno raspala, svi su pomrli, veina od iscrpljenosti, duboko u dungli iz koje nisu mogli da izau. Napad kopnom bio je rezultat krajnjeg oaja. Naa vrhovna komanda je, prvo, planirala masovnu amfibijsku operaciju na Moresbi, ali je tu nameru 7. i 8. maja osujetila bitka u Koralnom moru, u kojoj su se dva japanska nosaa aviona sukobila sa dva neprijateljska. Bila je to prva pomorska bitka u kojoj nijedan brod nije ispalio ni metka na protivnika. Obe strane su koristile svoje avione za neprekidne napade bombama. Bitka je zavrila naom pobedom, ali je neprijatelj postigao svoj glavni cilj: moralo se odustati od amfibijskog napada. Sad, kad su se nae trupe iskrcale u Buni, vrhovni tab u Rabaulu naredio je da neprekidno napadamo Moresbi i da obezbedimo stalnu vazdunu zatitu stvorenog mostobrana. Iskrcavanje u Buni bilo je deo jedne vee operacije, koja je jo pre samog poetka bila osuena na neuspeh. Nije samo dungla bila straan protivnik, ve su nai ljudi trpeli jer nai zapovednici nisu posvetili dovoljno panje snabdevanju. Ti propusti, kombinovani sa nekim odlinim neprijateljskim potezima, ve su na samom poetku osudili operaciju na propast. Istovremeno s iskrcavanjem u Buni, jedna grupa komandosa se iskrcala na krajnjem istonom rtu Nove Gvineje. Ti ljudi su radili danju i nou i raskrili novi aerodrom u dungli kraj Rabija, koji je bio predvien da omogui snabdevanje ljudstva koje se na kopnu probijalo od mostobrana u Buni kroz Novu Gvineju. Bilo je udno da neprijatelj ne bombarduje graevinske radove kod Rabija, zadovoljavajui se samo snimanjem objekata iz svojih izviakih aviona. Meutim, im su nai ljudi zavrili teak posao i aerodrom kod Rabija bio spreman za korienje, neprijateljske jedinice su iznenada napale nae vojnike, koji su bili potpuno iznenaeni, i unitile japanski garnizon. Bio je to sjajan udarac. Mi smo izgradili aerodrom, a Amerikanci i Australijanci su ga upotrebili za svoje avione.
117
Nisu se zadovoljili samo tim novim aerodromom. Bilo nam je svima potpuno jasno da Saveznici jaaju svoje snage u vazduhu, da bi spreili nau aktivnost u Leju i Rabaulu. Njihovi ininjerci su u dungli krili nove piste zapanjujuom brzinom. Srednji bombarderi i lovci su se selili na nove aerodrome jo u toku njihove izgradnje. Napadi na Lej postajali su sve ei, i po broju aviona i po koliini izbaenih bombi. Prola je malo koja no, a da se nisu pojavljivali njihovi mieli i maroderi, koji su nekanjeno bombardovali i mitraljirali kako ih je bila volja. Danju smo se dovijali na sve mogue naine da est ili najvie devet zeroa, od ukupno dvadeset do trideset raspoloivih, osposobimo da stalno budu u vazduhu iznad Bune. Morali smo neprestano da deuramo zbog oekivanog napada na aerodrom. Vazduna zatita iznad Bune bila je daleko od neophodne, ali su lovci uspeli da spree svaki vei napad neprijatelja na mostobran. Buna je bila veliko razoarenje jo na mojoj prvoj patroli iznad mostobrana. Pre toga sam iz vazduha video mnoge operacije iskrcavanja, ali nikada nisam bio svedok tako nespretnog pokuaja da se snabdeva cela peadijska divizija. Obala je vrvela od vojnika koji su na rukama nosili sanduke u dunglu. Samo dva mala transportna broda sa jednim malim lovcem podmornica, kao pratnjom, stajala su pored obale, dok su iz njih iskrcavali nove zalihe. Vazduna zatita tog mostobrana pokazala se mnogo teom nego to smo oekivali. Debela zavesa oblaka nije vie znaila odmor kao ranije. Dvadeset i drugog jula u grupi od est zeroa leteli smo u irokim krugovima po nebu, koje je izgledalo prazno. Debeo sloj oblaka je visio 2000 metara iznad zemlje. Odjednom, bez ikakvog predznaka, niz snanih eksplozija uzdrmalo je obalni pojas i u nebo su se digli stubovi dima i plamena. Nekoliko sekundi kasnije iz ivotno vanih skladita, koja su bila nekoliko stotina metara udaljena od obale, prokuljao je gust, mastan dim. Osim naih, nisu se videli drugi avioni. Ili je neprijatelj bacio bombe izvanrednom tanou kroz sloj oblaka to je izgledalo sasvim neverovatno, ali se moda jedan iil vie aviona prikralo kroz oblake, bacilo bombe i zatim se opet sakrilo u sivoj masi oblaka, a da ih mi nismo primetili. Pokazalo se da je ova druga pretpostavka tana, jer sam nekoliko minuta kasnije primetio malu mrlju, kako se udaljava daleko prema jugoistoku ka rubu sloja oblaka. Okrenuli smo se u njenom pravcu i poli u poteru za avionom koji je beao. Kada smo mu se dovoljno pribliili, prepoznali smo svog starog znanca dvomotorni lokid hadson. Primetio nas je kad smo bili oko kilometar i po udaljeni. Bombarder je preao u obruavanje i beao du obale da stigne do Rabija. Imao je veliku brzinu, gotovo kao u naih lovaca. Odbacio sam dopunske rezervoare za gorivo, i dao pun gas poveavi snagu motora do vrednosti koju nisam smeo da prekoraim.
118
Sa daljine od esto metara, pozadi, sleva ispalio sam rafal iz svih oruja na neprijateljski avion, nadajui se da e hadson da pokua da umakne i tako izgubi vreme, to bi mi omoguilo da smanjim rastojanje. Ono, ta je neposredno sledilo bilo je iznenaujue. Samo to sam otvorio vatru na njega, a hadson je poao u desni penjui zaokret, okrenuo se oko ose trupa i grmei poao punom brzinom nazad i pravo na mene. Bio sam toliko preneraen, da sam nekoliko trenutaka nepomino sedeo u kabini. Sledee sekunde su svi hadsonovi prednji mitraljezi sasuli kiu zrna na mene. Nai zeroi su se mahnito rasprili obrui se i obruavajui se na sve strane. Neto slino se nikada ranije nije desilo! Za trenutak sam pogledao porunika Sasaija. Usta su mu ostala otvorena u uenju zbog drskosti neprijateljskog pilota. Zero kojim je pilotirao Niizava, a ovaj se nije dao zbuniti, izdvojio se iz cele te guve i zaao iza bombardera sipajui vatru iz svog oruja. Ponovo smo bili zaprepaeni. Hadson je napravio brzi valjak, najbri koji sam video kod dvomotornog aviona. Niizavini mitraljezi i topovi gaali su u prazno. Ostali piloti, ukljuujui i mene, ustremili smo svoje zeroe na hadsona. Niko od nas nije uspeo da postigne ijedan pogodak. Bombarder se obrtao i jurio goredole, izvodei vratolomne akrobacije, dok je leni strelac neprestano pucao na nae avione. Piloti naih zeroa su naprosto poludeli od besa. Naa formacija se raspala. Svako je pucao na hadsona iz svega to mu je bilo na raspolaganju. Ja sam ga napadao najmanje etiri puta i morao sam da se sklonim zbog besomunih napada drugih pilota, koji su gaali ne gledajui gde su im drugovi. Gotovo deset minuta smo jurili hadsona, sipajui metke i granate na neverovatni avion. Konano je jedan dug rafal pogodio zadnju turelu. Video sam kako je strelac rairio ruke i sruio se. Sada vie nije bilo opasnih zrna iz turele, pa sam se pribliio na dvadeset metara i pritisnuo okida, nianei u desno krilo. Posle nekoliko sekundi se pojavio plamen na desnom i proirio na levo krilo. Pilot je ostao u svom avionu. Bili smo prenisko, da bi mogao da iskoi padobranom. Hadson je naglo poeo da gubi brzinu, ponirui ka dungli. Drvee je odseklo dva plamtea krila, a trup koji je takoe vukao za sobom veliki plameni rep, uleteo je u gusto rastinje kao ogroman trag usijanog elika. Odjeknula je strana eksplozija, a dim je prokuljao navie. Taj dan je bio pun iznenaenja. Kad smo se vraali prema Buni, da bismo tamo opet patrolirali iznad mostobrana, pet erakobra pokualo je da nas iznenadi. Neprijatelj je leteo u dugoj koloni, nisko iznad vode, pa je zatim krenuo u penjanje u nameri da nas iznenadi. Prvi sam primetio neprijateljsku grupu. Poao sam u strmi zaokret i obruio se na erakobre ustremivi se pravo na vodei avion. Svih pet erakobri se brzo razilo na sve strane, okrenulo i pobeglo iz sve snage. Kada su videli da su izgubile prednost koju bi im pruilo iznenaenje, i da iza mene leti jo
119
pet zeroa, vie im nije bilo do borbe u kojoj bismo mi imali jo i preimustvo u visini. Zbog brzine dobijene u obruavanju ubrzo sam se naao usred neprijateljske grupe. Dva lovca su mahnito poletela navie i nestala u oblacima. Trei se izgubio u kii, a jo jedan je iezao nekuda u visinu. Na dohvatu mi je ostala jedna erakobra, pa sam maksimalnom brzinom jurnuo za tim lovcem. Beao je ka oblacima, ali mu je moj rafal ispred nosa presekao put, pa je promenio nameru. P39 je tada naglo skrenuo ulevo i obruio se ka moru, pri emu sam ga pratio na rastojanju od nekih dvesto metara. Bio je to novi model erakobre, koja je na nivou mora postizala istu brzinu kao moj zero. Pilot je, meutim, napravio presudnu greku jer je poao u pogrenom smeru. Umesto da leti u pravcu Moresbija, uputio se sasvim suprotno. Imao sam jo uvek dovoljno goriva i bio sam zadovoljan to stalno odravam rastojanje izmeu naih aviona, pa, ako zatreba, sve do Rabaula. Posle nekoliko minuta ameriki pilot se pribrao i shvatio greku. Nije imao drugog izbora, osim da promeni svoj smer, pa je nagnuo avion poavi u otri levi zaokret. To se desilo i mnogo puta ranije. Presekao sam mu putanju unutar zaokreta, pribliavajui mu se polako odozdo i sleva. Kratak rafal ga je naterao da naglo zaokrene, kako bi izbegao moja zrna. Grevito sam se drao njegovog repa, dok se zanjihao i uputio ka obali. Za nekoliko dragocenih sekundi neprijateljski lovac mi je utekao van dometa, izvodei neke lude akrobacije, a ve je grabio ka svojoj bazi. Rastojanje izmeu nas je sada bilo oko sto metara. ak i da sam snagu motora poveao preko dozvoljene granice, ne bih uspeo da smanjim rastojanje. Bio sam ve reen da okrenem kui, jer sam znao da e mi biti sasvim nemogue da priem na rastojanje potrebno za otvaranje vatre, ako pilot produi u tom kursu. Neprijatelj se, meutim, odluio na drugo. Umesto da ostane iznad mora, okrenuo je pravo ka Oven Stenli planinama, pa je bio prjnuen da pree u penjanje. Nije bilo P-39 koji bi se peo bre od zeroa. Polako, ali stalno, smanjivao sam rastojanje. Nisam jo otvorio vatru, ekajui da bih mu uputio rafal sa to manje daljine. Poto mi je posle borbe sa hadsonom ostalo veoma malo municije, mogao sam da ispalim na njega jedan, ili dva kratka rafala. Pedeset metara. Zatim se rastojanje smanjilo na etrdeset, pa trideset metara. Uhvatio sam okida paljivo nianei. Nisam stigao da ispalim nijedan metak, kada je pilot neoekivano iskoio iz lovca. Erakobra je bila manje od etrdeset i pet metara iznad zemlje, kada je Amerikanac iznenada ispao napolje, to je znailo sigurnu smrt. Nije mi bio poznat nijedan sluaj, da je pilot preiveo skok iz aviona sa visine manje od sto metara. Zaudo, padobran se trenutno otvorio, samo deli sekunde pre nego to je pilot dodirnuo zemlju. Prizemljio se na malu istinu, dok se lovac razbio nekoliko metara ispred njega. Jo uvek nisam mogao da verujem da je neprijateljski pilot
120
preiveo to neverovatno prizemljenje. Strmo sam zaokruio i preleteo unazad preko istine. Video se samo padobran. Pilot je preiveo i bio dovoljno sposoban da pobegne s mesta. Bila je to moja druga pobeda bez ispaljenog metka, sa kojom se moj broj ukupnih pobeda popeo na etrdeset i devet aviona. Sledeih nekoliko sedmica proveli smo u neprestanom pruanju zatite iznad obalskog pojasa u Buni, ali druga polovina jula donela je novu i udnu etapu rata za nas. Vie nismo leteli bez padobrana. Naredbu smo dobili sa vieg mesta i pukovnik Saito je zahtevao od svakog pilota ponaosob da nosi podobran sa sobom u borbu. Oseali smo se udno kada smo sedeli na padobranu vezani kaievima oko tela. Do tada jo nikada nisam leteo sa padobranom. Gotovo podjednako uznemirujue za nas su bile dalje naredbe koje su navodile na skrivene i zloslutne zakljuke. Pukovnik Saito je naredio da nijedan lovac ne srne vie da preleti Oven Stenli planine, ma kakva situacija bila. Samo jo jednom, 26. jula, video sam Port Moresbi. Nad Bunom smo presreli pet marodera, i za vreme borbe, dok su bombarderi beali kui, oborio sam dva B-26, a drugi su potvrdili moju pobedu. Sa Sasaijem i Endom za sobom gordo sam preostale bombardere, preletevi planine protivno naredbi. Pogodio sam jedan bombarder, ali nisam uspeo da vidim da li je pao, pa su mi priznali samo verovatnu pobedu. Tada sam poslednji put leteo iznad te neprijateljske baze. Na poloaj se brzo menjao. Krajem prve sedmice avgusta poeli smo da se borimo pod uslovima koji su nam do tada bili nepoznati. Amerikanci su izvrili snanu invaziju na ostrvo Gvadalkanal.
121
21. Gorak ukus pobede

Porunik Djodji Jamaita se 29. jula vratio iz patrole iznad Bune u Lej sa novou koja je naelektrisala celu bazu. Njegovi lovci su bili napadnuti prvi puta od amerikih mornarikih aviona. Raportirao je komandantu Nakadjimi i pukovniku Saitu da su njegovi zeroi sreli kombinovane amerike snage sastavljene od SBD dontlisa jurinika i F4F vildketa lovaca, koje su, po Jamaitinoj oceni, u oblast Bune doveli vodii P-39, pristigli iz Rabija. Tako su se prvi put na naem bojitu pojavili mornariki ratni avioni Sjedinjenih Amerikih Drava. Vest da je jedan ameriki nosa aviona uplovio u vode Nove Gvineje predskazivala je nesreu i nai tapski oficiri bili su potpuno van sebe. Ako su Amerikanci imali na raspolaganju toliko nosaa aviona, da mogu da ih koriste u operacijama protiv naih snaga u Leju, Buni i Rabaulu, tada je, izgleda, bilo neto od istine u njihovom tvrenju, da su odneli pobedu kod Midveja i u odlunom negiranju da su pretrpeli vee gubitke u borbi nosaa aviona u Koralnom moru. Kada bi bila istina ono to je tvrdio Tokio, da je naa flota unitila neprijateljske nosae u Koralnom moru i kod Midveja, kako je posle toga bilo mogue da se neprijateljski nosai aviona pojave u naoj blizini? Neto nije bilo u redu, i prvi put smo poeli da sumnjamo u istinitost neprestano ponavljanih tvrdnji iz Tokija o naim pobedama. Oigledno je veina pilota lovaca u Leju primila tu novost na sasvim drugi nain. Do kasno u no smo postavljali pitanja Jamaitinim pilotima. Interesovalo nas je koliko je bilo amerikih mornarikih aviona? Da li su vildketi bolji od P-39 i P-40? Koliko su vesti ameriki mornariki piloti? Njihovi odgovori su bili ohrabrujui, jer su iz Jamaitine eskadrile tvrdili su da su sigurno oborili tri jurinika, pet lovaca i jedan P-39, bez gubitka ijednog zeroa. Posle toga je sve to je moglo da se desi kod Midveja, u Koralnom moru, ili negde drugde, postalo potpuno nevano. Sva etiri meseca mislili smo samo na jedno: obarati i obarati neprijateljske lovce s neba. Zato je pojava amerikih mornarikih lovaca znaila za nas da emo imati mnogo vie prilika da postiemo vei broj pobeda. U naredna tri dana, meutim, ameriki avioni se nisu pojavljivali iznad Bune. Tridesetog je devet B-17 uspeno napalo zonu mostobrana, a devet naih lovaca je uspelo da obori samo jedan bombarder iz neprijateljske formacije. Pobedu su priznali meni. etvrtu tvravu sam uhvatio iznad Rta Nelsona tako to sam svu vatru iz oruja usmerio u nos aviona. Oigledno su pilot i kopilot poginuli, jer se avion strmoglavio u more van kontrole.
122
To je bila jedna od mojih najteih borbi i vratio sam se u Lej sa nekoliko centimetara odrane koe na desnoj ruci, koju je ogulio neprijateljski mitraljeski metak. Izmakao sam smrti za dlaku, a moji mehaniari su morali da rade celu no, da bi zakrpali desetine rupa na krilima. Drugog avgusta smo svi zajedno zaboravili na amerike mornarike avione. Pred kraj tog dana pruila nam se izuzetna prilika, koja se nikada ne zaboravlja. San japanskih pilota je postao stvarnost. Kruili smo iznad Bune na 3500 metara i iznenada, ispred oblaka, primetili smo pet takica na nekoliko kilpmetara od mostobrana. Bile su na naoj visini i uinilo mi se da su letee tvrave. Leteo sam pored Sasaijevog aviona i rukom pokazao na dolazee avione. Klimnuo mi je potvrdno, pa smo obojica pokazali drugim pilotima grupu B-17. Ostali smo u prvobitnom rasporedu, polako kruei, sve dok nismo mogli jasno da raspoznamo etiri motora na svakom bombarderu. Sasai nam je dao znak da ga pratimo. Podigao je desnu ruku i zanjihao krilima, to je znailo da svoj klin razbijemo i da se prestrojimo u kolonu za eoni napad. Nai dopunski rezervoari za gorivo su tumbajui se poleteli kroz vazduh. Sada nam se pruila prilika da u praksi potvrdimo teoriju koju smo nou razraivali u naim barakama. Za nekoliko trenutaka emo znati jesu li letee tvrave ranjive na eone napade ili nisu. Prilika je bila da bolja biti ne moe. Devet zeroa protiv pet velikih B-17, a meu tih devet zeroa bili su vodei asovi Japana. Sasai je vodio napad. Ota je bio 500 metara iza njega, a sledio ga je Endo. Ja sam se rasporedio na etvrtu poziciju, takoe na 500 metara odstojanja, a moji pratioci Jonekava i Hatori bili su peti i esti u koloni. Niizava je bio sedmi, za njim Takacuka i poslednji narednik Joio Suejoi. Devet zeroa se tako rasteglo u etiri kilometara dugu kolonu u kojoj su bili najbolji piloti kojima je Japan raspolagao. Tvrave su suzile svoj raspored, im smo poeli da im se pribliavamo. Sasaijev lovac se podvukao pod vodei bombarder, zatim preao u strmo penjanje i polako obruavajui se nianio na donji deo nosa aviona. Sledeih sekundi je proleteo pored i navie, poto je zavrio borbeni nalet. Dim se vukao iz svih pet bombardera, ali je poticao od njihovih mitraljeza kalibra pola palca. Neprijateljska formacija je nastavila svojim putem. Sada je Ota bio na redu i ponovio je na istovetan nain Sasaijev manevar. Posmatrao sam blesak njegovih svetleih zrna, dok su udarala u vodei bombarder, a zatim se podiglo krilo njegovog lovca koji se udaljio u strmom zaokretu. Sledeeg trenutka silovita eksplozija sakrila je sve avione od mog pogleda. Na nebu se pojavio blesak izvanrednog sjaja, praen ogromnim oblakom dima. Iako sam bio na rastojanju od osamsto metara, eksplozija je potresla mog lovca. Prve letee tvrave vie nije bilo na nebu. Nestala je razneta na komadie, kada je od pogodaka Otinih granata eksplodirao ceo tovar njegovih bombi. Bila je to
123
najvelianstvenija vazduna pobeda koju sam ikada video i glasno sam se radovao, kada je Otin zero kao raketa proleteo kroz dim. Sada je Endo bio na redu. Obruio se i zatim strmo popeo. Zero se polako obrtao dok je prilazio bombarderu, pucajui iz mitraljeza i iz topova. Njegova svetlea zrna prolazila su pored neprijateljskog aviona i zero se ve popeo, a u meuvremenu je upao u unakrsnu vatru bombardera. Sada sam ja bio na redu. Lagano sam navukao palicu i ve je trea tvrava poela da raste u mom nianu. Prilazila mi je blie i blie, pa sam na kraju pritisnuo okida. Nita se nije dogodilo. Uinilo mi se kao da bombarder prekriva celo nebo ispred mene i tada sam otkrio ta nije u redu. Glupo! Zaboravio sam da ukljuim osigura okidaa paljbe. Greka koju ne bi napravio ni najmlai poetnik. Bila je to gotovo moja propast. Zato sam naglo zaokrenuo da bih izbegao B-17 za jedva dvadeset metara. Njegovi strelci su me uhvatili u unakrsnu vatru. Zero se zaneo kada su zrna tukla po njegovom trupu. Osetio sam udare kada su meci parali metal. Prosto sam pomahnitao i peo sam lovca trbuhom navie, pa gurajui palicu mahnito ulevo, izveo valjak. Probio sam se, ali ne bez oteenja. Bio sam besan zbog svoje gluposti, ali je bilo prekasno. Propustio sam savrenu priliku za otvaranje vatre. Spustio sam se ispod neprijateljske formacije, dao gas do preoptereenja, da bih otiao ispred bombardera i preao u drugi napad. Niizava se ve peo prema jednom B-17. Prilazio je divno, njegov lovac je postepeno prilazio po lunoj putanji, okreui se neprestano, dok se rastojanje do neprijateljskog aviona smanjivalo. Njegov napad je bio savren, i kada je otvorio vatru na B-17, kia granata se sruila u krilne rezervoare goriva bombardera. Iznenada je izbio plamen iz krila i brzo se proirio, a za svega nekoliko sekundi tvrava se pretvorila u ogroman vatromet. Vazduna struja je odnosila bletei plamen sa krila i trupa. Avion se snano zaneo i oborio nos, zatim je ieznuo. Druga strana eksplozija je bacila i prevrnula Niizavin lovac na lea kao igraku, a snano potresla moj zero. Drugi bombarderi su se zaneli od talasa eksplozije u trenutku kada su ih drugi zeroi napali. Sasai je ponovo bio na redu, i zasuo je trei bombarder topovskim granatama od nosa do repa. Poeo je da puca sa daljine od svega sto pedeset metara i njegove granate su se, uz pogodak, pomerale prema kraju trupa. Komadi metala su se otkidali od trupa i odletali u vazdunu struju. Bombarder je divlje skrenuo ulevo, bez sumnje vie se nije moglo upravljati njime. Video sam plamen koji se irio unutar trupa, liui kabinu i drugu turelu. Zatim je B-17 pao u dug klizui zaokret, obrtao se i zanosio, to je karakteristino kada je pilot mrtav. Plamen je postao jai, i po trei put u dva minuta jo jedna zagluujua eksplozija oznaila je kraj treeg B-17. Jedva sam oima verovao. To su bili avioni koji su dovodili do besa nae pilote gde god bi se pojavili. A sada, po redu, jedan, dva, tri! Tri zaslepljujue
124
eksplozije i isto toliko leteih tvrava padalo je s neba u komadiima svojih ugljenisanih olupina. Dve preostale tvrave su se razdvojile kada sam poao u svoj drugi napad, pa sam u nianu video prazno nebo. Jurnuo sam nagore i preao u visoku petlju i izaavi iz nje video da tvrave bee u suprotnim smerovima. Jedna je letela ka brdima, a druga ka otvorenom moru. Poao sam za avionom koji je leteo ka moru. B-17 se naginjao i okretao svaki put kada sam hteo da poaljem dug rafal u njegovu kabinu ili rezervoare goriva. Iz nekog nepoznatog razloga bombarder nije hteo da izbaci svoj smrtonosni tovar i leteo je sporije zbog teine bombi. Obruio sam se da bih poveao brzinu i izvukao se ispod bombardera pribliavajui se levom krilu. B-17 je rastao u mome nianu. Otvorio sam vatru posmatrajui kako granate eksplodiraju po krilu i sve blie trupu i otkidaju metalnu oplatu, dok se snop zrna primicao spremitu bombi. Sledeeg trenutka svet je prosto nestao. Blesak jarke i zaslepljujue svetlosti ispunio je nebo i zaslepio me. Kao da je ogromna aka zagrlila zero i divlje ga zatresla u prostoru. U uima mi je odzvanjalo i osetio sam krv koja mi je kapala iz nosa. I etvrta tvrava je okonala. Svaka od njih je bila unitena sopstvenim bombama. Sada je preostala samo jo jedna. Bombarder je beao ka planinama, a osam aviona stutilo se za njim, kao lovaki psi za divljim veprom. S mukom su drali korak sa B-17, jer je oigledno izbacio svoje bombe i olakan poveao brzinu. Kurs kojim je beao poslednji B-17 tano je sekao smer leta mog aviona, pa mi se pruila prilika da ga ulovim pre nego to stigne iznad kopna. Samo to sam zaokrenuo i dao gas do kraja, primetio sam tri erakobre koje su s istoka i iznad samih talasa jurile pravo na nas, oigledno odgovorivi na poziv za pomo tvrava. Brzo su se pribliavale grupi od osam zeroa koji nisu znali da im se primiu. Bila je to jedinstvena stiuacija. Tri P-39 poele su da se penju na osam zeroa koji nisu nita slutili, a ja sam u dugom zaokretu neprimeen dolazio s lea neprijateljskim avionima. Prvog P-39 sam pogodio iz strmog obruavanja u trenutku kada se naao u poloaju da gaa poslednjeg zeroa. Neprijateljski pilot nikada nije saznao ta se desilo. Meci topovske granate udarale su u trup njegovog aviona blizu korena krila, pri emu se avion raspao, a jedno krilo je ludo odletelo kroz vazduh. Paljba mog oruja upozorila je druge zeroe, i odjednom su dva lovca napravila otar zaokret poavi na druga dva P-39. Za nekoliko sekundi se sve svrilo. Prepoznao sam avione dva naa nedostina asa, Niizave i Ote. Svaki od njih ispalio je dug rafal i erakobre su pale u plamenu. Tri neprijateljska pilota su napala trostruko vei broz zeroa, ali na alost vetina im nije bila na nivou hrabrosti.
125
Posao u vazduhu, meutim, jo uvek nije bio zavren. Ostala je jo usamljena tvrava koja se okrenula od kopna i opet se uputila ka moru. Brzina joj je bila vidno smanjena i s oteenim motorima bilo je pitanje trenutka, kada emo da zavrimo i s njome. Tek to sam izaao iz dugog penjanja, posle izvlaenja iz obruavanja pri napadu na erakobre, a B-17 se naao ispred mene. Dogodilo se to tako iznenada, da nisam imo vremena da paljivo nanianim pre nego to sam ispalio dug rafal. Granate su otile u prazno, pa sam se okrenuo da ponovo poem u novi napad. Oteena tvrava bila je jo sposobna za borbu. Popeo sam se pored bombardera posmatrajui svetlee metke koji su itali iza mene, kad se moj zero odjednom snano zatresao. Zvui, kao da neko ekiem udara po metalu, su me uznemirili i neto me snano streslo u kabini. Desna ruka mi se oduzela. Zero je smeno poskoio, okrenuvi trbuh nagore i zatim van kontrole poao nanie. U strahu sam pogledao instrumente, ali je motor i dalje ravnomerno grmeo. Nigde nije bilo traga plamenu ili dimu, pa sam odahnuo sa olakanjem, jer sam ve bio spreman na skok, ako je potreban. Zapaljeni zero nije mogao dugo da ostane itav. Bio sam moda manje od tristo metara iznad vode, kada sam se s lovcem izvukao iz pikiranja. Avion je morao biti teko pogoen, ali njegovi vitalni delovi nisu bili oteeni. Kada sam ponovo leteo horizontalno, pogledao sam svoju desnu ruku. Komadi metala virio je iz moje rukavice, tamo gde poinje dlan. Srea je oigledno danas bila na mojoj strani. Otri komad metala se otkinuo od mog lovca, kada ga je zrno pogodilo, ali nije imao dovoljo snage da izazove vee ozlede. Tvrava je stalno gubila visinu, vukui dugi rep belog dima. Zeroi su kao i ranije napadali u dugoj koloni, pri emu je svaki ispaljivao dug rafal, dok se pilot obruavao na oteeni bombarder. Tada se jedan lovac izdvojio iz formacije, koja je muila B-17. Uao je u irok spori zaokret i poeo postepeno da se sputa ka obali. Tanak, beli trag vukao se za njim. Izgledalo je da lovac nije ozbiljno oteen; krila su mu bila u horizontalnom poloaju. Meutim, stalno je gubio visinu i brzinu. Okrenuo sam se i opet pogledao na bombarder koji je sada oigledno van kontrole padao ka moru. Kada sam se ponovo okrenuo ka usamljenom zerou, nisam ga vie video. Po dolasku u Lej, gde smo mehaniarima ispriali da smo unitili pet leteih tvrava, pozdravile su nas urnebesne ovacije. Mehaniari su "skakali i vriskali od oduevljenja poto su uli detalje. Pet tvrava i tri erakobre sjajan dan. Niizava je sleteo sedmi. Iskoio je iz kabine na zemlju i nije obraao panju na pobedonosne poklike svojih mehaniara. Upitao je: "Gde je Suejoi?" Tiina je zavladala u gomili. "Gde je moj pratilac?" Dalje je pitao Niizava. Tada je Takacuka izaao iz svog lovca i poao bez rei ka Niizavi.
126
"Zar iz Salamue nisu javili preko radija?" viknuo je Niizava. "ta je to s vama? Zar jo nema nikakvih vesti?" Tada je Niizava pobesneo. Nije bilo nikakve novosti iz Salamue i niko nije video Suejoinog lovca posle onog trenutka kada je poeo da ponire ka obali. "Napunite gorivom i municijom moj avion!" naredio je Niizava. Pokuali smo da ga odvratimo od namere da krene u beznadenu potragu, ali Niizavu nije bilo mogue odgovoriti. Dva asa kasnije vratio se u Lej, a na licu mu se odraavala bezgranina tuga. Sejoija, jednog od najomiljenijih mladih pilota u Leju nikada vie nismo nali. Naa velika pobeda toga dana dobila je gorak ukus.
127
22. Gvadalkanal
Treeg avgusta je u Rabaul pozvana veina zeroa koji su nekada bili upueni u Lej. Veselili smo se tom premetaju, jer nam je obeavao odmor od svakodnevnih patrola iznad Bune i spas od nonih bombardovanja. U Leju smo ostavili sve nae line stvari vrsto uvereni da emo se uskoro vratiti. Bili smo u zabludi. Prva etiri dana u Rabaulu leteli smo u izvianje i lovake napade na Rabi, koji je neprijatelj naglo pretvarao u najvee lovako uporite, tako da se moglo uporediti sa Moresbijem. Poto su nam osmog avgusta u tabu naredili da patroliramo uputili smo se preko aerodroma ka naim lovcima. Veina od osamnaestorice pilota ve je bila u kabinama, kada su dotrali kuriri javljajui da je let otkazan. Morali smo odmah da se jo jednom javimo u tab. U baraci je vladala opta guva. Posilni i kuriri su dolazili i odlazili, a oficiri koje smo susretali bili su zabrinuti. Komandant Nakadjima, koji je trebalo da vodi dananji let izaao je iz admiralove sobe oigledno ljut i glasno objavio: "Dananji let su otkazali. Idemo negde drugde." Pogledao je po sobi. "Gde je, doavola, taj posilni? Ti," pokazao je prstom na zbunjenog kurira, "bre mi donesi kartu!" Rairio je kartu po velikom stolu i poeo kompasom da trasira kurseve. Nije obraao panju ni na jednog pilota, dok je paljivo gledao u kartu. Upitao sam porunika Sasaija da li zna ta se desilo. Sasai je pitao Nakadjimu, dobio kratko objanjenje i uleteo u admiralovu sobu, ne rekavi nita nijednom od nas. Nekoliko minuta kasnije vratio se i dao znak pilotima da se okupe oko njega. Njegove rei su delovale kao bomba. "Jutros u 5.20 su se mone neprijateljske snage poele iskrcavati u Lungi na junom delu ostrva Gvadalkanal. Nai prvi izvetaji govore da Amerikanci iskrcavaju na ostrvo ogromnu masu ljudi i opreme. Istovremeno su napali kod Tulagija na Ostrvu Floridi. Unitili su nam celokupnu flotilu amfibija. im komandant izrauna nae nove putanje, odmah emo da poletimo ka Gvadalkanalu i tamo na obalama napadnemo neprijateljske snage." Posilni su svakom pilotu dali karte tih ostrva. Poeli smo da prouavamo karte i traimo to nepoznato ostrvo koje je iznenada postalo tako znaajno. Ljudi su mrmljali izmeu sebe. "Gde li je to prokleto ostrvo?" viknuo je jedan razdraen pilot. "Ko je od vas ikada uo za takvo ludo mesto?" Merili smo razdaljinu od Rabaula do Gvadalkanala. uli su se tihi zviduci iznenaenja. Devetsto kilometara! Morat emo da preletimo toliko rastojanje do neprijateljskog mostobrana, da bismo se tamo sukobili sa njegovim lovcima i zatim se vratili u Rabaul. Bila je to neverovatna razdaljina. Znailo je da e let biti dug hiljadu osamsto kilometara, a
128
da ne govorimo o borbi i vetru koji e lako da nam proguta ogromne koliine goriva. To saznanje je bilo tako gorko da smo iskljuili bilo kakvu povoljnu kombinaciju. ekali smo u tiini da komandant digne glavu i izda nam nova nareenja. Dok smo ekali, u admiralovu kancelariju su ulazili jedan za drugim kuriri sa najnovijim vestima sa bojita. uli smo nekog kurira kako prenosi Nakadjimi da je izgubljena svaka veza sa Tulagijem i da je tamonji garnizon izginuo do poslednjeg oveka. uvi tu vest, Sasai je probledeo. Nekoliko puta sam morao da ga pitam da li se neto loe desilo. Buljei pravo pred sebe, na kraju je tiho odgovorio: "Moj zet je bio u Tulagiju". U njegovim reima nije bilo prizvuka sumnje da ta vest moda nije istinita. O muu svoje sestre govorio je u prolom vremenu. Ako je neprijatelj osvojio Tulagi, tada njegov zet, porunik Joio Taira, komandant grupe amfibija vie nije meu ivima. Sigurno bi se borio do poslednjeg daha. (Kasnije je potvreno da je poginuo). Nakadjima je konano izloio dnevni zadatak. "Leteete u najdalju lovaku operaciju u istoriji", upozorio nas je. "Danas ne radite nita to nije nuno. Strogo se pridravajte naredbi i pre svega, ne letite lakomisleno i ne troite nepotrebno gorivo. Svaki pilot kome bi na povratku iz Gvadalkanala nestalo goriva neka pokua da prinudno sleti na ostrvo Buku. Nae trupe tamo ve su dobile uputstva da paze pribliava li se neki na avion. Dakle, leteti do Gvadalkanala i vratiti se do Buke, znai da ete morati da prevalite priblino isto rastojanje kao kada smo nekad ranije leteli sa Tajnana do aerodroma Klark na Filipinima i nazad do Tajnana. Siguran sam, da je tu razdaljinu mogue preleteti bez tekoa. Vratiti se u Rabaul je sasvim neto drugo. Po proraunima to je izvodljivo, ali se mogu pojaviti tekoe. Zato vas ponovo upozoravam: ne troite gorivo uzalud!" (Posle rata mi je komandant Nakadjima u Tokiju priao da je tada admiral od njega zahtevao da 7. avgusta poalje na Gvadalkanal sve zeroe koji su mogli da lete. Nakadjima se tome protivio i admiralu je umesto toga predlagao da povede dvanaest najboljih pilota iz svog puka, jer je oekivao da e u akciji koja je zahtevala da se preleti tako veliko rastojanje izgubiti najmanje polovinu svojih ljudi. Tada se izmeu njih dvojice razvila una prepirka. Okonala se kompromisom da se poalje osamnaest lovaca, pretpostavljajui da e zalutali, koji uspeju da slete na ostrvo Buku, kasnije biti pokupljeni). im su dobili zadatke, piloti su se razdvojili u trojke. Mojim pratiocima Jonekavi i Hatoriju sam rekao: "Danas ete se prvi put sresti sa amerikim mornarikim pilotima. Oni e imati veliku prednost jer mi emo morati da
129
preletimo tako veliko rastojanje da bismo se sukobili sa njima. Zahtevam od vas da obratite najveu panju na svaki potez koji budete uinili u vazduhu. Posebno pazite da se ne odvojite od mene. Budite to blie mom avionu, ne obazirite se na to to bi moglo da se dogodi, ili to e da se zbiva oko nas. Jo jedanput zapamtite ne odvajajte se od mene." Otrali smo do naih aviona i ekali da pista bude slobodna. Pred nama je bilo dvadeset i sedam bombardera beti koji su grmeli niz pistu. Zatim je komandant Nakadjima iz svoje kabine mahnuo rukom. Oko pola devet su svi lovci bili u vazduhu. Mehaniari i piloti koji tog dana nisu leteli, poredali su se u dugim redovima s obe strane piste, mahali nam kapama i pozdravljali nas elei nam srean put. Vreme je bilo savreno, posebno za Rabaul. ak je vulkan bio miran. Njegove erupcije su prestale u junu i samo se tanki stub dima povijao u pravcu zapada. U vazduhu smo se razvrstali iza bombardera kao zatita. Bio sam iznenaen kada sam primetio da beti nose bombe umesto torpeda, koja su bila efikasnija kod napada na brodove. Bombe su me uznemirile, jer sam znao kako je teko gaati pokretne ciljeve na moru sa velike visine. ak su i tvrave B-17, inae mnogo hvaljene za svoju preciznost, bacile veinu svojih bombi u prazno prilikom napada na nae brodove ispred Bune. Polako smo dobili visinu i zatim, na oko etiri hiljade metara, odleteli ka istoku u pravcu ostrva Buke. Kada smo bili sto kilometara juno od Rabaula, ugledao sam usred vodenog prostranstva izuzetno lepo ostrvo. Taj atol jarko zelene boje i oblika potkovice bio je u karti upisan pod imenom Grin Ajlend. Tada nisam ni sanjao da e taj za oi tako privlaan atol biti kasnije klju koji e mi pomoi da spasem ivot. Iznad Buke, naa formacija se okrenula i nastavila let du zapadne obale Bugenvila u pravcu juga. Sunce je grejalo kroz providni krov kabine. Oedneo sam zbog vruine i poto smo jo bili daleko od neprijateljskog podruja, izvadio sam bocu soda vode iz kutije za hranu. Ne razmiljajui, otvorio sam bocu. Zaboravio sam na visinu. U trenutku, kada sam malo izvukao ep, soda je zbog razreenog vazduha iknula kao gejzir kroz procep. Za par sekundi lepljiva soda pokrila je sve ispred mene. Na sreu, jaka promaja u kabini osuila ju je gotovo trenutno. Meutim, eer iz sode koji se nataloio na staklima mojih pilotskih naoara, potpuno mi je zaklonio vid. Iznerviran sopstvenom glupou protrljao sam naoare. Nejasno sam video kroz njih. Sledeih etrdeset minuta sam se muio da oistim ne samo naoare, ve staklo vetrobrana i instrumente. Jo nikada se nisam oseao tako glupo. Dok sam sve benji strugao po staklu, moj lovac je tumarao po formaciji.
130
Kad sam opet jasno video u svim pravcima, bili smo ve iznad Velja Lavelja, na priblino pola puta od Rabaula do Gvadalkanala. Iznad Nju Dordije popeli smo se na veu visinu i Rasel preletili na est hiljada metara. Na osamdeset kilometara ispred nas na moru se nejasno pojavio Gvadalkanal. Ve sa te udaljenosti sam na plavom nebu video ute odbleske eksplozije iznad ostrva oko koga se vodila bitka. Oigledno je ve bila u toku borba izmeu neprijateljskih lovaca i zeroa iz drugih baza. Pogledao sam dole na severnu obalu Gvadalkanala. U kanalu izmeu Gvadalkanala i Ostrva Floride video sam stotine belih brazda, tragova neprijateljskih brodova, koji su sekli povrinu mora. Kuda god sam pogledao, svuda su bili brodovi. Jo nikada nisam video na okupu toliko ratnih i transportnih brodova. Tada sam prvi put prisustvovao amerikoj operaciji iskrcavanja. Izgledala je prosto neverovatno. Video sam najmanje sedamdeset brodova koji su prilazili obalama, a desetak razaraa seklo je bele brazde oko njih. Jo je bilo drugih brodova na horizontu, predaleko da bih mogao da odredim kakvih i koliko. U meuvremenu su bombarderi polako uli u pravac za napad. Pravo ispred njih na etiri hiljade metara visine plovili su mali oblaci. Desno i iznad nas zaslepljujui je bletalo sunce i zaklanjalo sve od pogleda. Oseao sam se neprijatno, jer ne bismo mogli da primetimo nijednog lovca koji bi doao iz tog smera. Moj strah se ubrzo potvrdio. Bez ikakvog prethodnog znaka, iz tog sjaja prosto je izniklo est lovaca. Bacivi brz pogled otkrio sam da su glomazniji od drugih amerikih aviona sa kojima smo se do sada borili. Bili su obojeni maslinasto zeleno i samo donje povrine su bile bele. Bili su vildketi, prvi gramen lovci koje sam sreo. Vildketi nisu marili za zeroe, ve su kidisali odozgo na bombardere. Nai lovci su jurnuli za njima i mnogi izmeu nas poeli su da pucaju jo dok su bili van domaaja samo da bi odvrtali panju neprijateljskih lovaca od naih bombardera. Vildketi su se zarili u jato bombardera, svi se istovremeno okrenuli oko uzdune ose trupa i nestali okomito u dubinu. Bombarderi su bacili svoje bombe na veliki konvoj koji je plovio ba ispred ostrva Savo. Pogledom sam pratio bombe koje su po dugoj lunoj putanji padale dole. Zatim su nestale a iz povrine mora su odjednom iknuli gejziri vode, ali neprijateljski brodovi su netaknuti nastavili da plove dalje. Oigledno je bio sasvim besmislen pokuaj da se pogode ti brodovi sa visine od est kilometara. Nikako nisam mogao da shvatim propust zato nisu upotrebljena torpeda, koja su se ranije pokazala veoma efikasnima. Ovako je cela naa akcija propala za nekoliko sekundi zbog veoma netanog bombardovanja. (Sledeeg dana su bombarderi ponovo napali torpedima sa male visine. Ali tada je ve bilo kasno. Neprijateljski lovci su se u rojevima sa svih strana ustremili
131
na bombardere i mnogi nai avioni su se u plamenu sruili u more pre nego to su stigli do ciljeva). Bombarderska formacija je okrenula ulevo i poela da ubrzava krenuvi nazad za Rabaul. Pratili smo ih do Rasela, odakle neprijateljske lovake patrole vie nisu mogle da naude, i zatim se vratili ka Gvadalkanalu. Oko pola dva stigli smo iznad Lunga i svih osamnaest zeroa je bilo rasporeeno za borbu. Opet su iz zaslepljujueg sunca izleteli vildketi i ustremili se na nas. Jedini sam od pilota blagovremeno primetio napadae i odmah preao u strmo penjanje praen od ostalih. Vildketi su se ponovo razdvojili i obruili u raznim pravcima. Ta njihova taktika uzmicanja bila je zamrena, jer tu niko nije nita dobio niti gubio. Prividno, danas Amerikanci nisu bili voljni da prihvate bilo kakvu borbu. Okrenuo sam se da vidim da li su moji pratioci na svojim niestima. Izgubili su se! Situacija se nije razvijala onako kao to je u prvi mah izgledala; moda e neprijatelj ipak prihvatiti borbu. Dugo sam gledao na sve strane za Jonekavom i Hatorijem, ali ih nisam video. Sasaijev avion oznaen sa dve plave crte na trupu ponovo se prikljuio naoj formaciji i iza njega se rasporedilo jo nekoliko naih lovaca. Mojih pratilaca jo nije bilo. Konano sam ih primetio na gotovo petsto metara nie. Zinuo sam od zaprepaenja. Jedan usamljeni vildket gonio je tri zeroa pucajui kratkim rafalima na izbezumljene japanske pilote. Sva etiri aviona su bila zaokupljena besomunim lovom i letela su u otrim levim spiralama. Po svim pravilima zeroi su morali lako da izau na kraj sa usamljenim vildketom, ali svaki put kada je neki zero ulovio Amerikanca, neprijateljski avion je sumanuto zaokrenuo i sam zaao u rep zeroa koji ga je progonio. Nikada ranije nisam video takvu borbu. Zanjihao sam krilima da bih upozorio Sasaija i preao u obruavanje. Vildket se grevito drao repa jednog zeroa, a njegova svetlea zrna su se zarivala u krila i rep naeg lovca. U oajanju sam ispalio rafal. Gramen je odmah naglo skrenuo udesno, preao u otar zaokret i poeo da se penje ka mom avionu. Jo nikada do tada nisam video da jedan neprijateljski avion tako brzo i savreno izvodi akrobacije. Svake sekunde njegovi mitraljezi su se sve vie primicali trbuhu mog aviona. Izveo sam poluvaljak u nameri da ga se otresem. Nije se dao zbuniti. Koristio je upravo moju omiljenu taktiku, napad odozdo. Naglo sam oduzeo gas, tako da je zero poeo da se trese zbog gubitka brzine. Upalilo je. Neprijateljski pilot je izgubio ritam i pokuao je da se izvue otrim zaokretom. Tada sam dodao gas i napravio levi valjak. Triput sam izvodio valjak, otiao u kovit i u levoj strmoj poniruoj spirali izaao iz njega. Vildket me je pratio iz akrobacije u akrobaciju. Leva krila naih aviona bila su uperena vertikalno ka moru, a desna ka nebu. Nijedan od nas nije mogao da postigne potrebnu prednost. Produili smo da letimo u spiralama i svake sekunde su nas strahovita optereenja pritiskivala za
132
sedita. Srce mi je divlje lupalo, a oseao sam kao da mi glava tei itavu tonu. inilo mi se kao da mi se siva koprena navlai na oi. Stisnuo sam zube; ako protivnik moe da trpi ta muenja, mogu i ja. Onaj ko prvi popusti i skrene u stranu, da bi ublaio optereenje, izgubie borbu. U petoj spirali vildket se lako zaneo. Moj je, pomislio sam u tom trenutku. Meutim, gramen je oborio nos, dobio brzinu i opet bio pod punom kontrolom pilota. Oigledno je za komandama tog aviona bio izvanredan leta. Ve sledeeg trenutka je pogreio. Umesto da ue u estu spiralu, dodao je gas motoru, promenio pravac i poao u petlju. Bio je to odluujui deli sekunde. Jurnuo sam pravo za njim, presekao mu put sa unutranje strane vertikalne krune putanje i naao mu se iza repa. Bio je moj. Nastavio je da izvodi petlje nastojei da krugovi budu to ui. Svaki put kada je pravio petlju sekao sam mu put sa unutranje strane njegovog kruga i smanjivao rastojanje izmeu naa dva aviona. U takvim akrobacijama zero je mogao da nadmai svakog drugog lovca u svetu. Kad sam bio samo pedeset metara udaljen od njega, vildket je iznenada prekinuo petlju i zbunio me prelazei u horinzontalan let. Na tako malom rastojanju gotovo mi nisu ni trebali topovi. Sasuo sam rafal od dvesta zrna u gramenovu kabinu i posmatrao kako meci cepaju tanku metalnu oplatu i drobe staklo. Prosto nisam mogao da verujem onome to sam video. Vildket je nastavio da leti kao da se nita nije desilo. Kada bi zero dobio toliko pogodaka u svoju vitalnu kabinu ve bi se odavno pretvorio u plamenu kuglu. Ovo nisam mogao da razumem. Dodao sam gas i pribliio se amerikom avionu u trenutku kada je poeo da gubi brzinu. Ve sledeeg trenutka sam bio deset metara ispred njega i na sve naine pokuavao da smanjim brzinu. Uvukao sam glavu meu ramena i oekivao da me iskasape njegovi mitraljezi. Pomislio sam, da sam uhvaen u zamku. Meci nisu doleteli. Vildketovi mitraljezi su utali. Situacija je bila prosto neverovatna. Uspeo sam da smanjim brzinu toliko da su sada nai avioni leteli krilo uz krilo. Otvorio sam okance na krovu kabine i pogledao napolje. Vildketov krov kabine bio je ve pomaknut nazad i sada sam sasvim jasno video pilota. Bio je krupan ovek okrugla lica. imao je laku uniformu kaki boje. Izgledao je srednjih godina, ne tako mlad kao to sam pretpostavljao. Nekoliko sekundi smo leteli u tom udnom paru i nai pogledi su se susreli na tom kratkom rastojanju izmeu naa dva aviona. Vildket je liio na klanicu. Rupe od mojih metaka su od trupa i krila napravile pravo reeto. Oplata krmila pravca je odletela, a metalna rebra su trcala kao kosti skeleta. Tada sam shvatio zato avion leti horizontalno i pilot ne otvara vatru. Krv mu je
133
obojila desno rame i video sam tamnu mrlju koja se pomera po njegovim grudima. Bilo je neshvatljivo da se avion jo odrava u vazduhu. Tako ne moe da ubije oveka. Ne, kada je ovako bespomoan, ranjen u avionu koji je olupina. Podigao sam levu ruku i zapretio mu stisnutom pesnicom. Vikao sam na njega, mada uzaludno, traei da se bori, a ne da sedi kao glineni golub. Amerikanac je bio oigledno iznenaen. Podigao je desnu ruku i sa mukom mahnuo. Nikad se do tada nisam oseao tako udno. U vazdunim borbama sam ve ubio mnogo Amrikanaca, ali sada prvi put bio u situaciji da se suoim sa protivnikom koji je brzo gubio snagu zbog rana koje sam mu zadao. Kunem se da nisam znao da li da okonam sa njim ili ne. Sigurno su sva ta razmiljanja bila besmislena. Ranjen ili ne bio mi je neprijatelj koji je jo pre nekoliko minuta zamalo ubio tri moja oveka. Svakako, nisam imao nikakvog razloga da ponovo pucam u pilota. Hteo sam avion, a ne oveka. Smanjio sam brzinu i opet mu se naao iza repa. Tada je Amerikanac oigledno sakupio poslednje delie snage i vildket je naglo poao u petlju. To sam ekao. Nos aviona se poeo dizati. Nanianio sam paljivo u motor i ovla pritisnuo dugme topova. Prava erupcija plamena i dima izbila je iz njegovog motora. Vildket se okrenuo na lea i pilot je iskoio. Njegov padobran se duboko ispod mene, gotovo tano iznad obale Gvadalkanala naglo otvorio. Pilot nije dohvatio spone padobrana nego je kao dak visio ispod kupole. Poslednji put sam ga video kada ga je vazduna struja nosila ka obali. Ostala tri zeroa su se naglo rasporedila pored mojih krila. Jonekava mi se iroko nasmehnuo kada se naao pored mog boka. Poeli smo da se penjemo pa smo uzeli kurs natrag ka ostrvu u iiameri da pronaemo druge neprijateljske avione. Protivavionske granate su poele da se rasprskavaju oko nas. Neprijateljska vatra je bila netana, ali nas je uznemirila injenica da je teka protivavionska artiljerija ve bila na obali samo nekoliko asova posle prvog iskrcavanja. Znao sam da je naim snagama trebalo najmanje tri dana od prvog iskrcavanja da rasporede protivavionsko oruje. Brzina kojom su Amerikanci iskrcali na obale svoju opremu bila je zapanjujua. Dugo posle zavretka borbi koje su se odigrale tog dana komandant Nakadjima mi je ispriao ta se deavalo sa ostalih etrnaest zeroa. Neprijateljski mornariki lovci su imali iznad Gvadalkanala stalnu premo. Neprestano su se u grupama od est do dvanaest aviona obruavali, uvek iz pravca sunca i izazivali mete meu zeroima. Nikad do tada nije Nakadjima sa svojim ljudima naiao na tako odluan otpor ili se sreo sa neprijateljem koji nije hteo da uzmakne. Ponovo i ponovo su vildketi obruavajui se uletali u jato zeroa.
134
Vildketi su otvarali vatru na njih, svaki put kada su obruavali, okretali se i nestajali u dubini, ne doputajui zeroima da iskoriste prednost koju im je pruala njihova nenadmana pokretljivost. Ta taktika je bila mudra, ali je vetina gaanja amerikih pilota bila veoma slaba. Samo jedan zero je postao rtva tih napada. Bio je to Niizavin dan slave. Pre nego to mu je nestalo municije, ovaj nedostini majstor oborio je est lovaca tipa gramen, izvodei neverovatne akrobacije kojima je zasenio sve svoje drugove. Nakadjima se tada prvi put susreo sa neim to je kasnije kod neprijatelja postalo poznato pod imenom taktike vazdunih parova. Dva vildketa su napala komandantov avion. Nije mu bilo teko da ue u rep jednog od neprijateljskih lovaca, ali nikada nije imao prilike da otvori vatru, jer ga je prethodno gramenov par ve napao s boka. Nakadjima je po povratku u Rabaul bio besan. Bio je prinuen da se obrui i pobegne na bezbedno rastojanje. Niizava i ja smo bili jedini piloti u celoj naoj grupi koji su u borbama tog dana uspeli da obore neprijateljske avione. U meuvremenu sam se popeo na dve hiljade metara u pratnji moja tri lovca. Leteli smo kroz krpe oblaka, ali nam nije uspelo da otkrijemo nijedan neprijateljski avion. Tada, tek to smo izali iz jednog oblaka, prvi put za toliko godina letenja, jedan neprijateljski avion ulovio me je nepripremljenog. Osetio sam teak udarac, zvidanje metaka i u staklu krova kabine s leve strane moga sedita pojavila se rupa veliine pet centimetara na svega nekoliko desetaka milimetara od mog lica. Jo uvek nisam video neki neprijateljski avion u vazduhu. Moda su me pogodili sa zemlje? Tada sam krajem oka za moment ugledao neprijateljski bombarder da bombarder, a ne lovca koji me je uhvatio na spavanju. Dontlis je pod vertikalnim nagibom beao u zaklon oblaka. Smelost neprijateljskog pilota je bila neverovatna. Sa svojim sporim, slabo naoruanim jurinim bombarderom odluno je napao na etiri zeroa. Za trenutak sam mu uao u rep. Dontlis je poskoio nekoliko puta i iznenada se obruio u oblak. Nisam hteo tako lako da ga ispustim i pojurio sam pravo za njim. Dok smo nekoliko sekundi leteli kroz talasastu masu video sam samo belinu. Zatim smo se opet nali na istom. Brzo sam mu se primakao i ispalio rafal. Strelac u zadnjem seditu je rairio ruke i klonuo preko mitraljeza. Tada sam polako povukao komandnu palicu i zrna su protepovala po trupu sve do motora. SBD se nekoliko puta okrenuo oko uzdune ose trupa ulevo i pao u nekontrolisano obruavanje. Jonekava je video da je pilot iskoio iz aviona. To je bila moja ezdeseta pobeda u vazduhu. Popeli smo se nazad na visinu od etiri hiljade metara i tamo bezuspeno traili ostatak nae grupe. Par minuta kasnije, na nekoliko kilometara ispred nas i iznad obale Gvadalkanala, ugledao sam formaciju aviona. Upozorio sam nae ostale lovce i dodao gas. Ubrzo sam izbrojao osam aviona koji su leteli u dve
135
grupe. Neprijatelj. Nai avioni se nisu nikada razvrstavali u takve formacije, Bio sam dosta ispred ostalih naih lovaca i stalno sam se pribliavao neprijateljskoj grupi. Napau grupu zdesna, a druge u prepustiti trima zeroima. Neprijateljski avioni su stesnili svoju formaciju. Jo bolje! Gotovo je sigurno da su to vildketi, a ovo zbijanje formacije je moralo znaiti da me jo nisu primetili. Ako budu ostali u takvom rasporedu moi u lako da ih napadnem, a da me ne primete, tako to u da im priem odozdo i s lea. Jo samo nekoliko sekundi... Ve u prvom napadu moi u da oborim oba aviona. Pribliio sam im se na najmanju moguu razdaljinu. Rastojanje u nianu se smanjivalo na dvesto metara, pa 100 70 60 ... Uleteo sam u zamku! Neprijateljski avioni nisu bili lovci, ve bombarderi, novi tip torpedonosca evender, koji do tada jo nisam video. Od pozadi su izgledali isto kao i vildketi, ali sada iz blizine sam video da su dosta vei i da imaju gornju turelu sa jednim mitraljezom i donju sa drugim mitraljezom od pola palca. Vie mi nije bilo udno zato su stesnili formaciju! Oigledno su me ekali i sada je u mene bilo upereno osam mitraljeza s leve i isto toliko s desne strane. Motor mi je radio pod najveim moguim gasom pa je bilo nemogue da avionu dovoljno brzo smanjim brzinu. Nije postojala ni mogunost da odustanem. Kada bih poao u zaokret ili petlju trbuh moga zeroa postao bi siguran cilj neprijateljskim strelcima. Nije bilo nikakve anse da izbegnem njihovu vatru. Preostalo mi je samo jedno leteti pravo napred i otvoriti vatru na njih iz svih oruja. Pritisnuo sam dugme za otvaranje paljbe. Gotovo istog trenutka su svi mitraljezi iz formacije evender stupili u dejstvo. tektanje mitraljeza i grmljavina mojih topova nadjaali su svaki drugi zvuk. Neprijateljski avioni su bili samo dvadeset metara ispred mene, kada je suknuo plamen iz dva bombardera. To je bilo poslednje to sam video. Strahovita eksplozija je smodila moje telo. Osetio sam kao da su mi se noevi divlje arili u ui; svet se rasprsnuo u plamtee crvenilo, a zatim sam oslepeo. (Tri pilota koji su me pratili, kasnije su raportirali naem komandantu da su oba evendera pala zajedno s mojim avionom. Jo su dodali da su neprijateljski avioni u padu za sobom vukli plamen i dim, pa su mi kasnije priznati kao ezdeset i prva i ezdeset i druga vazduna pobeda. Meutim, zvanini ameriki izvetaji o toj borbi nisu pominjali gubitak bilo kog aviona tipa gramen TNF evender, koji su poleteli sa tri nosaa aviona jugozapadno od Gvadalkanala. Moda su ta dva aviona uspela da se vrate na svoje nosae. Dok je moj avion strmoglavo padao, a ja bio onesveen u kabini, tri zeroa su me pratila. Napustili su me kada je moj lovac nestao u niskoj izmaglici.)
136
Mora da je prolo nekoliko sekundi dok sam se ponovo osvestio. Povratila me snana hladna vazduna struja, koja je ulazila kroz razbijeni vetrobran. Ali jo uvek nisam mogao da kontroliem svoja ula. Sve mi je izgledalo zamagljeno, neprestano sam se ponovo gubio u talasima tame. Zapljuskivali su me svaki put kad bih pokuao da se ispravim u seditu. Glava mi je bila zabaena sasvim nazad i poivala je na naslonu. Ulagao sam napore da vidim, ali mi se sva unutranjost kabine ljuljala i igrala pred oima. inilo mi se da je kabina otvorena, a u stvari je staklo krova bilo razbijeno i vetar koji je duvao unutra povratio me u stanje polusvesti. Udarao mi je u lice; naoari su mi bile razbijene. Nisam oseao nita osim blaenstva i prijatne opijenosti. Spavalo mi se. Pokuavao sam da shvatim da su me pogodili, da umirem, ali nisam oseao nikakav strah. Ako je umiranje tako izgledalo, bez bola, tada nemam ega da se bojim. Bio sam u svetu snova. Obamrlost je obuhvatila moj mozak. Privienja su promicala pored mene. Neverovatno jasno sam video majino lice. Vikala mi je: "Sramota! Sramota! Probudi se Saburo, probudi se! Ponaa se kao slabi. Ti nisi kukavica! Pa probudi se!" Postepeno sam postao svestan onog to se deava. Zero je kao kamen padao ka zemlji. Prisilio sam se da otvorim oi, ali sarn naokolo video bletavo plamtee crvenilo. Pomislio sam da avion gori. Meutim, nisam mogao da osetim dim. Jo uvek sam bio kao pijan. mirnuo sam nekoliko puta. ta nije bilo u redu? Zato je sve tako crveno! Na slepo sam pipao rukom okolo. Komandna palica. Uhvatio sam je. Jo nisam mogao da vidim. Povukao sam palicu na sebe. Polako. Avion je poeo da se vadi iz nekontrolisanog pada. Osetio sam kako me snaan pritisak potiskuje ka seditu, poto je zero poeo da izlazi iz obruavanja i prelazi u neto, to je otprilike liilo na horizontalan let. Udari vetra su tada oslabili. Nije vie tako jako duvao u moje lice. Tada me uhvatila bezumna panika. Moda sam oslepeo! Nema nikakvog izgleda da se vratim u Rabaul. Reagovao sam nagonski. Pokuavao sam levom rukom da dohvatim ruicu gasa ispred sebe, kako bih poveao snagu motora. Muio sam se, ali se ruka nije pomerala. Nita! U oajanju sam pokuao da stegnem prste. Nita nisam oseao. Samo obamrlost. Tada sam pomerio noge ka pedalama komandi pravca. Pomerila se samo desna noga i zero se zaneo kada se pedala pomaknula napred. Moja leva noga je bila mrtva. Stisnuo sam zube i napregnuo se. Nije bilo nikakve reakcije i nita nisam oseao. Oigledno mi je cela leva strana bila oduzeta. Nekoliko minuta sam se trudio da pomerim levu ruku, ili nogu. Bilo je sasvim nemogue. Jo uvek nisam oseao nikakav bol. To nisam mogao da razumem.Bio sam pogoen. Teko. Meutim,
137
nita nisam oseao. Toliko bi me obradovao oseaj bola u levoj ruci ili nozi, ma ta, to bi mi pokazalo da su mi udovi jo zdravi. Obrazi su mi bili vlani. Plakao sam i suze su tekle niz lice. To je pomoglo, i te kako mi je pomoglo! Oduzetost je poela da poputa. Suze su sprale neto krvi s oiju. Jo uvek nisam nita uo. Ali opet sam video! Samo malo, ali crvenilo je poelo da bledi. Sunevi zraci, koji su prodirali u kabinu pomogli su mi da vidim obrise metalnih delova. Nian ispred mene je bio mutna mrlja. Stanje mi se poboljalo i ubrzo sam raspoznavao krugove instrumenata ispred sebe. Jo uvek su bili nejasni iako sam ih video. Podeoke nisam mogao da oitavam. Okrenuo sam glavu i pogledao iz kabine. Velike tamne senke su promicale pored krila velikom brzinom. Mora da su to bili neprijateljski brodovi. To je znailo da sam svega oko sto metara iznad vode. Zatim su do mene doprli zvuci. Prvo sam uo brujanje svog motora, a zatim odsene praskove. Sa brodova su pucali na mene! Zero se zatresao od eksplozija protivavionskih granata. udno da nita nisam preduzeo. Sedeo sam u kabini i ak nisam pokuao da izbegnem vatru protivavionske artiljerije. Zvuci eksplozija su se polako izgubili iza mene. Vie nisam video crne senke na vodi. Bio sam van njihovog domaaja. Prolo je nekoliko minuta. Jo uvek nisam nita inio osim to sam nepomino sedeo u kabini i sa najveim naporima pokuavao da mislim. Misli su navirale isprekidano. Opet sam hteo da spavam. U toj obamrlosti sam shvatio da nikada neu moi da preletim ceo put do Rabaula. Nisam ak ni znao kuda letim. Neu moi da stignem ni do Buke koja je nekih petsto kilometara udaljena. Tada me je nekoliko minuta pritiskivala misao da se u punoj brzini strmoglavim u more, i to sam smatrao kao jedini izlaz u mojoj nemoi. Sada sam bio potpuno blokiran. Svim silama sam se trudio da ostanem budan. Proklinjao sam sam sebe: tako se ne srne umreti! Ako ve moram da nestanem, onda treba da umrem kao ovek, razmiljao sam. Zar sam, moda, neki neiskusan poetnik koji ne zna kako treba da se bori? Misli su dolazile i odlazile, ali sam znao da dokle god budem mogao da upravljam avionom, dokle god budem mogao da letim, uiniu sve to je u mojoj moi da sa sobom u smrt povuem bar jednog, ako ne i vie neprijatelja. Smeno je uti, ali sam konano shvatio da bih obmanuo nekog neprijateljskog pilota kada bih se tako ravnoduno strmoglavio u more, prihvativi ono to mi je izgledalo neizbeno. Znao sam ta vazdune pobede znae jednom pilotu lovcu. Ako tako ve mora da bude, zato tada ne u borbi. Koja korist od toga to u sam i bez svedoka nestati u moru uz tihi pljusak praen eksplozijom, koju niko ne bi uo?
138
Sada nisam vie mogao razumno da rasuujem. Gde su ti lovci? Proklinjao sam i vikao neka se ve jednom pojave ti vildketi. "Doite!" vritao sam. "Tu sam! Doite i borite se sa mnom!" Mora da sam nekoliko minuta kao manijak besneo po kabini. Polako sam se opet pribrao i malo pomalo poeo da shvatam besmislenost svojih postupaka. Poeo sam da cenim neverovatnu sreu koja me je tako dugo odrala u ivotu. Ve sam ranije mnogo puta preivljavao krize, ali nijedna nije bila tako ozbiljna kao ova. Meci su pogaali samo nekoliko centimetara od moje glave i vie puta su mi okrznuli ruku i odrali kou, ali tee ozlede mi nisu naneli. ta se sada deava sa mnom? Sada mi se prua ansa da preivim! Zato da je ne iskoristim? Odjednom se u meni javila elja da ivim. Hteo sam da stignem do Rabaula. Zakljuio sam da prvo moram da ispitam svoju ranu. Jo uvek nisam znao gde sam pogoen i kako ozbiljno. Poelo je da mi se vraa pouzdanje i najzad sam mislio i reagovao trezveno. Jo uvek nisam mogao da pomeram levu ruku. Desnu ruku sam isturio napolje u vazdunu struju, koja mi je odnela rukavicu. Zatim sam ruku oprezno podigao do glave u strahu ta u da otkrijem. Moji prsti, koji su dodirivali pilotsku kapu oseali su neto klizavo i lepljivo. Znao sam da je to krv. Zatim su u pilotskoj kapi napipali posekotinu na temenu. Rez je bio dubok i ispunjen krvlju. Gurnuo sam prste unutra i ovla opipavao. Kako je dubok? Tada su se prsti zaustavili na neem tvrdom. Bilo me je strah da priznam istinu. Moji prsti su uli suvie duboko i proli kroz kapu. To "tvrdo" je jedino mogla da bude moja lobanja otvorena metkom. Moda i naprsla. Ve od same pomisli pripala mi je muka. Moda su meci doprli do mozga ali nisu uli duboko. Setio sam se neega to sam nekada ranije itao o ranama u borbi. Mozak ne osea bol. Moda su meci uzrok oduzetosti moje leve strane tela? Takve misli su polako navirale. Kako moe napola slep i oduzet da sedi u kabini oteenog aviona, gura prste u ranu na glavi i pri svemu tome realno rasuuje o onome to se dogodilo? Imao sam predstavu ta se desilo, oseao krv i ranu u glavi, ali sigurno nisam bio stvarno svestan ta to zaista znai. Znao sam, i to je bilo sve. Preao sam prstima preko lica. Bilo je naduveno i oteeno. Na koi sam napipao brazgotine. Mora da su poticale od metalnih krhotina. Nisam bio siguran. Svuda je bilo krvi i zatim sam napipao nekoliko krpica odrane koe. Zero je grabio napred, a motor je ravnomerno brujao. Glava je poela da mi se bistri. Sve vie sam reagovao razumno. Mirisao sam po kabini. Nisam osetio miris benzina, to je znailo da ni motor, ni rezervoari goriva nisu bili pogoeni. To saznanje je bilo najradosnije otkrie od zavretka borbe. Sa neoteenim rezervoarima i ispravnim motorom lovac moe lako da preleti jo mnogo kilometara. Poto mi se svest potpuno povratila, uinilo mi se da se vetar pojaao. Duvao mi je u glavu. S pritvorenim oima buljio sam napred. Vetrobranskog stakla
139
nije bilo ispred. Tada nije udo to sam tako jako oseao vetar; duvao je u kabinu brzinom od gotovo tri stotine kilometara na as. Oseao sam da mi se krv na licu sui. Teme je, meutim, jo bilo vlano, a vetar je udarao u duboku brazgotinu na lobanji, koja je, izgleda, jo uvek krvarila. Shvatio sam da u morati neim da zaepim rupu, jer e mi se, inae, ubrzo opet zamraiti pred oima zbog gubitka krvi. Tada sam osetio iznenadan bol. Moje desno oko! Kako se bol pojaavao, poelo je da kljuca. Napipao sam ga prstima i naglo ih sklonio. Bol je postao nepodnoljiv. Opet sam rukom pokrio desno oko. Video sam isto kao i ranije. To je oko bilo slepo! Svaki japanski pilot lovac je nosio u depu svog letakog kombinezona etiri pareta trouglastog zavoja. Izvukao sam jedan zavoj i pokuao da ga ovlaim pljuvakom vaui njegov kraj. U ustima nije bilo ni kapi pljuvake! Bio sam strahovito edan. Usta su mi bila suva kao pamuk. Nastavio sam da ga grizem i vaem i zavoj je polako postao vlaan. Nagnuo sam se napred koliko je bilo mogue, da se zaklonim od vetra pa sam vlanim zavojem obrisao levo oko. Uspelo je! Vid se polako razbistrio i kroz minut sam ve jasno razabirao krajeve krila. Uzdahnuo sam od olakanja. To je trajalo samo nekoliko sekundi. im sam se ispravio u glavi sam osetio ubistven bol i posle njega sledei. Bolovi su dolazili i odlazili u talasima. Nekoliko trenutaka nisam nita oseao, a zatim je sledio udar, kao da me je neko tupim krajem ekia tresnuo po lobanji. Ni trenutak vie nisam oklevao da stavim zavoj na ranu na glavi, ali tim sam pomerio ruku vetar ga je istrgnuo i izbacio kroz razbijeno staklo na kabini. Opet me je obuzela malodunost. Kako u da privrstim zavoj oko glave? Moram da zaustavim krvarenje! Leva ruka je bila neupotrebljiva i za omotavanje zavoja mogu da koristim samo desnu ruku. Meutim, desnica mi je bila potrebna da drim komandnu palicu i pomeram ruicu gasa. Vetar koji je fijukao kroz kabinu jo vie mi je oteavao poloaj. Izvukao sam sledei zavoj. im sam ga stavio u krilo vetar ga je odneo. Trei i etvrti su odleteli na isti nain. ta da radim? Bio sam gotovo van sebe od besa. Bol u glavi se pojaao i sada je preao u jako kljucanje, a svaki sledei talas bolova bio je gori od prethodnog. Oko vrata sam jo uvek imao svileni al. Odvezao sam vor i podmetnuo kraj ala pod desno bedro tako da ga je teina mog tela pritiskivala i spreavala da ga vetar odnese. Zatim sam izvukao depni no, stisnuo ga zubima i izvukao seivo. al je mahnito leprao na vetru. Zgrabio sam tada njegov drugi kraj zubima i noem koji sam prebacio u desnu ruku, odsekao pare. Vetar ga je odmah odneo. Otsekao sam novo pare i
140
opet ga je vetar koji je fijukao odneo iz kabine. Vie nisam znao ta da radim. Ponovo sam pao u oajanje. Izbezumljen, traio sam reenje. Ostalo mi je samo jo jedno pare ala. Naravno! Kako da se nisam toga ranije setio. Sagnuo sam se napred, da se sklonim od vetra i poeo da guram al pod rub kape i na ranu. Meutim, morao sam da se ispravim da bih nastavio. Poto sam due vremena bio sagnut bol je postao nesnosan. Naposletku mi je uspelo da komandnu palicu uhvatim pod skvreno koleno i da je tu vrsto stisnutu zadrim u miru, a time i avion u horizontalnom letu. Posle toga sam se opet sagnuo napred i ruicu gasa gurnuo po voici do kraja hoda i tu je ostavio. Kad sam nogom povukao palicu, zero je preao u ravnomerno penjanje. Nisam mario to moj avion leti tako udno i jedino mi je bilo vano da sa njim mogu da upravljam. Kad sam se popeo na visinu od etiri stotine i pedeset metara, oduzeo sam gas i preao u horizontalni let. Zatim sam ispod sebe izvukao jastue da bih sedeo to nie i zaklonio se od vetra. Nogu sam vrsto stegnuo oko komandne palice, u nameri da avion to pravilnije leti, pa sam se svukao sa sedita i kleknuo, a ramenom pritisnuo jastue, tako da me je titilo od vetra. Polako sam gurao pare ala pod kapu, prislanjajui ga uz ranu. Nemam pojma koliko je dugo sve to trajalo, ali mi se inilo da je prola itava venost. Sve vreme nisam mogao da gledam iz kabine, i zero je najednom divlje poskoio i prevalio se na krilo jer smo uleteli u snano uspono strujanje. Ako sada izgubim kontrolu nad avionom, biu izgubljen. Nisam mogao da dosegnem pedalu iz mog udnog poloaja u kojem sam se nalazio. Konano sam uspeo. Komad ala je bio ispod kape i vrsto je prianjao uz ranu. Uspuzao sam se nazad na sedite i ispravio avion. Glava me je odjednom manje bolela. Krvarenje se zaustavilo. Oseaj olakanja posle tolikih napora da uguram komad ala, bio je jai od svih oseanja do tada. Ubrzo me spopala neodoljiva elja za spavanjem. Oajniki sam se borio protiv nje, ali nisam uspeo da je se otresem. Vie puta sam tonuo u san, a brada mi je poivala na grudima. Tresao sam glavom u nadi da e me bol rasaniti. Meutim, svakih trideset, etrdeset sekundi ramena su mi se trzala jer sam se u snu opustio i zategao sigurnosne kaieve. Nekoliko puta sam se naglo budio i video da moj zero leti u izvrnutom poloaju. Tako mi se jedanput desilo da letim na leima, a bio sam toliko ophrven snom da nisam bio u stanju da pomerim komande. Posle nekoliko sekundi motor je poeo uznemiravajue da prekida. To je bilo dovoljno da se probudim, pomerim komande i ispravim avion.
141
Omamljenost. Tresi glavom! Sporije i sporije. Divan, topao, prijatan zagrljaj sna. Sve je tako tiho. Probudi se! Probudi se! Sam sebi sam vikao. Probudi se! Doao sam k sebi kada je zero naglo kliznuo udesno i naao se u vertikalnom nagibu. Moram da ostanem budan! Kako? Kako da savladam neobuzdanu potrebu za snom, kako da se suprotstavim tom udnom mirnom dremeu u kome sam na sve zaboravio? Oseao sam se tako lepo, toplo, tako ugodno. Moj lovac se odjednom zaneo. Opet je bio na leima! Ostani budan! Viknuo sam sebi. Pobesneo sam zbog svoje nemoi da se oduprem snu. Odvojio sam ruku od palice i udario se po licu svom snagom. Jedanput, dvaput, triput u nadi da e me bol vratiti potpunoj svesti. Tako nisam mogao da nastavim u nedogled. Ubrzo sam u ustima osetio slan ukus. Krv mi je tekla iz usnica i kapala po bradi. Lice mi se jo vie nadulo i jako oticalo. Oseao sam kao da mi se ogromna gumena lopta naduvava u ustima. Nije bilo drugog reenja; morao sam da se borim sam sa sobom da bih ostao budan. Moda bi mi hrana pomogla da savladam pospanost. Uzeo sam kutiju sa hranom i progutao nekoliko zalogaja ribljeg hlepia. Meutim, nisam bio nita manje pospan. Pojeo sam ih jo nekoliko, polako vaui pre nego to sam ih progutao. Odjednom mi je strano pozlilo. Avion je ludo posrtao, dok se moja ruka zajedno sa celim telom tresla od greva pri povraanju. Sve je izalo iz mene i uprljao sam noge i instrument tablu. Bio sam na granici ludila zbog strahovitog bola u glavi. ak me i ova iznenadna nova agonija nije mogla da odvrati od sna. Opet i opet sam pesnicom udarao po licu, sve dok vie nisam nita oseao. Tada sam se u oajanju pesnicom tresnuo po temenu, ali ni to nije pomoglo. Hteo sam da spavam. Da zaspim, da zaboravim na sve i da se iz toga sna vie nikada ne probudim. Divan topli san. Zero je vijugao i ljuljao se. Bilo je sasvim svejedno ta sam preduzimao, ali krila nisu nikako htela da ostanu u horizontalnom poloaju. inilo mi se da komandnu palicu stalno drim u pravilnom poloaju i nijednom nisam primetio kada mi se ruka pomerila levo ili desno, a tada je avion ulazio u nekontrolisani zaokret. Bio sam spreman da dignem ruke od svega! Znao sam da tako ne mogu da nastavim. Ali sam se zakleo da neu zavriti kao kukavica, sunovrativi se avionom u okean i posle trenutnog bola nestati zauvek. Ako ve moram da ieznem, umreu kao samuraj. Moram da povuem sa sobom u smrt jo i nekoliko protivnika. Brod. Hteo sam neprijateljski brod. Iz te krajnje obamrlosti otiao sam u drugu krajnost i okrenuo sam zero natrag u pravcu Gvadalkanala. Posle nekoliko minuta glava mi se razbistrila. Pospanost je iezla. Nisam oseao onaj strahoviti
142
bol. To nisam mogao da objasnim. Zato bih se sada strmoglavio u smrt, kada mogu da doletim do Buke, ili ak do Rabaula? Ponovo sam okrenuo lovca ka severu. Posle nekoliko minuta opet me obuzela elja za snom. Bio sam "grogi". inilo mi se da se sve okree oko mene. ta da radim, zato letim ka severu? Neprijateljski brod! Setio sam se: moram da pronaem neprijateljski brod i udarim u njega. Sunovratiu se u njega u punoj brzini. Svet je izgledao nejasan. Sve se gubilo u izmaglici. Mora da sam se pet puta okretao nazad ka Gvadalkanalu i isto toliko puta uzimao pravac ka Rabaulu. Poeo sam da viem na sebe ponovo i ponovo. Odluio sam da ostanem budan. Jaukao sam i vritao. Ostani budan! elja za snom je postepeno slabila. Leteo sam nazad ka Rabaulu. Meutim, let u pravcu severa jo nije bio garancija, da u ikada stii do matine baze. Nisam imao nikakvu predstavu o svojoj poziciji. Jedino sam znao da, otprilike, letim u pravcu Rabaula. Morao sam da budem ve dosta daleko na sever od Gvadalkanala, ali nisam tano znao koliko. Pogled mi je lutao po moru, ali nije mogao da otkrije nijedno ostrvo iz niza koji se protezao do Rabaula. Poto je samo moja desna noga pritiskivala pedalu, verovatno je avion zbog toga skrenuo ka istonom delu Solomonskih ostrva. Izvukao sam kartu ispod sedita. Bila je umrljana krvlju, pa sam morao nekoliko minuta da pljujem po njoj i trljam je o pilotski kombinezon, da bih je oistio od krvi. Ali mi to u tom trenutku nije nita pomoglo. Pokuao sam da se orijentiem po poloaju Sunca na nebu. Prolo je pola asa i jo se nikakvo ostrvo nije pojavilo. ta je bilo pogreno? Gde sam? Nebo je bilo potpuno isto, a okean se prostirao u beskraj. Tada me neto podiglo iz sedita. Mora da sam upao u nispono strujanje. Sve je bilo tako udno. Avion je opet bio na leima i to nisam primetio sve dok nisam osetio da mi telo visi na sigurnosnim kaievima. Polako sam vratio avion u normalan poloaj. Tada je neto blesnulo ispod krila. ta to moe da bude? Pogledao sam dole. Neto nejasno, tamno i to se neposredno ispod lovca protezalo u nedogled. Voda! Bio sam gotovo u vodi! Lud od straha sagnuo sam se napred i gurnuo ruicu gasa, a odmah zatim dohvatio komandnu palicu i povukao je na sebe. Zero je naglo preao u penjanje do petsto metara. Na toj visini sam oduzeo gas i preao u let sa minimalnom brzinom pri kojoj je potronja goriva najmanja. Ostrvo! Pravo ispred mene ostrvo! Pojavilo se na horizontu i trcalo iz vode. Od olakanja sam poeo glasno da se smejem. Sada e sve da bude u redu. Sada u lako da odredim svoj poloaj i uverim se da letim ka Rabaulu. Lagano sam mu se pribliavao i nestrpljivo ekao ta e da mi izbliza otkrije oblik njegove obale.
143
Ostrvo se nije pojavilo. Gde li je nestalo? Jesu li to halucinacije? ta se deava sa mnom? Ostrvo je promaklo s moje desne strane. Bio je to samo jedan niski oblak. Ponovo sam pokuao da po kompasu odredim svoj poloaj. Jo uvek sam video nejasno. Pljunuo sam u dlan i protrljao levo oko. I dalje nisam mogao da oitavam podeoke. Nagnuo sam se napred to sam vie mogao, tako da mi je nos gotovo dodirivao staklo instrumenta. Konano sam video. Ono to sam oitao sa instrumenta zaustavilo mi je dah. Leteo sam u kursu od 330 stepeni! Tada nije udno to za gotovo dva asa nisam primetio nijedno ostrvo. Zero se udaljavao od njih i leteo pravo ka sreditu Pacifika. Ponovo sam izvukao kartu i ocenio da se nalazim priblino sto kilometara severoistono od Solomonskih osrtva. To je bila samo pretpostavka, ali drugaije nisam mogao sebi da pomognem. Napravio sam zaokret od devedeset stepeni ulevo i poleteo u pravcu Nju Ajerlenda bar sam se tako nadao. To je grupa ostrva koja se nalaze severoistono od Nju Britena i Rabaula. Opet su poeli da me zapljuskuju talasi sna. Vie nisam brojao koliko se puta avion naginjao na krilo i koliko sam puta u panici vraao zero iz lenog leta. vrljao sam po nebu saginjui se esto, da bih proveravao pokazivanje kompasa, posle ega sam pomerao palicu u smeru za koji sam se nadao da vodi u pravcu Nju Ajerlenda. Bolovi u glavi su se pojaali i pomogli mi da ostanem budan. Tada me jedan ok, potpuno neoekivan, sasvim osvestio. Bez ikakvog prethodnog znaka motor je najednom prestao da radi. uo se udan piskav zvuk i ubrzo posle toga samo zavijanje vetra, koji je duvao u kabinu. Nagonski sam gurnuo komandnu palicu napred, da bih poveao brzinu. Na taj nain spreiu da doe do propadanja aviona usled gubitka brzine, a elisa e nastaviti da se obre. Sve to sam uradio tako spretno i brzo, da sam bio sasvim iznenaen kada sam o tome kasnije razmiljao. Mozak se sam od sebe savreno prilagoava takvim nenormalnim situacijama. Ne razmiljajui, znao sam da se glavni rezervoar goriva ispraznio. Ostao mi je samo jo jedan rezervoar sa gorivom, ali i malo vremena da pumpu prikljuim na njega. Morao sam brzo i sigurno da okrenem slavinu za napajanje goriva. U normalnoj situaciji to je bila prosta stvar i slavinu bih okrenuo levom rukom. Meutim, sada je ona bila nepokretna. Sve sam morao da uradim desnom rukom. Posegnuo sam desnom rukom preko tela ka slavini, ali bila je predaleko. Naprezao sam se svim silama. Jo uvek moja ruka nije mogla da dosegne do druge strane kabine, tamo gde je bila slavina. Zero je polako ponirao ka okeanu bez treenja. Tada sam ruku svom snagom gurnuo napred i prikljuio rezervoar u trupu. Gorivo nije htelo da potee u motor.
144
Automatska pumpa, koja je potiskivala gorivo kroz cevi za napajanje suvie dugo je crpla vazduh, pa su se cevi potpuno ispraznile. Tada sam dohvatio ruicu pomone pumpe i poeo mahnito da pumpam. Preostalo je jo veoma malo vremena. Pumpa je odjednom povukla. Motor je uz zadovoljno brujanje proradio, a zero jurnuo napred. Nisam hteo da izgubim ni trenutak i odmah sam se popeo na visinu od petsto metara. Sada su mi svi dugi meseci vebanja u letenju iznad okeana dobro doli. Nekada sam postavio rekord u itavoj mornarici, kada mi je uspelo da letim sa najmanjom moguom potronjom goriva. Kada bih sada nastavio da letim sa najmanjom potronjom goriva koja se moe izvui od motora moda bih ostao u vazduhu jedan as i 45 minuta. Podesio sam korak elise, koji odgovara takvom reimu rada motora i smanjio gas, tako da je broj obrtaja bio 1700 u minutu. Sastav smee vazduha i goriva podesio sam na najsiromaniju pri kojoj je motor jo uvek radio normalno. Zero je polako leteo napred. Za manje od dva asa moram da stignem do nekog ostrva, koje su okupirali Japanci. Ako mi to ne uspe, preostaje mi manje od dva asa ivota. Protekao je jo jedan as. Moje oi nisu nita primeivale na beskrajnom okeanu i plavom nebu. Zatim sam iznenada neto primetio na vodi. Atol! Ovog puta nije bila varka, ni oblak ispred mene. To je stvarno bilo ostrvo. Kod sam mu se pribliio oblik mu je postao jasan. Grin Ajlend, koralni greben oblika potkovice, onaj isti koji sam primetio na putu za Gvadalkanal. Proverio sam poloaj na karti. U meni se javila nada... Bio sam jo samo sto kilometara daleko od Rabaula. Sto kilometara. U normalnoj situaciji bio bi to kratak skok. Meutim, sada je sve to bilo daleko od normalnog. Moj poloaj nije mogao biti gori. Imao sam goriva jo za priblino etrdeset minuta leta. Zero je bio teko oteen, i dodatni otpori zbog razbijenog vetrobrana i izreetane metalne oplate ozbiljno su uticali na brzinu aviona. Bio sam teko ranjen i jo uvek napola oduzet. Na desno oko sam potpuno oslepeo, a ni levo nije bilo najbolje. Bio sam iscrpljen i naprezao sam se svim silama da avion odrim donekle u stabilnom poloaju. Jo jedno ostrvo pravo ispred mene. Ovog puta to nije bio oblak koji bi se nejasno ocrtavao na horizontu. Raspoznao sam planine. Bilo je to ostrvo Nju Ajerlend. Nije bilo sumnje. Znao sam da mogu da stignem do Rabaula ako mi poe za rukom da preletim vrhove koji su dosezali do visine od sedamsto metara. Uinilo mi se da ba sada na kraju nailazim na bezbroj prepreka koje ele da mi pregrade put do matine baze. Gusti oblaci su se nagomilali oko vrhova, i snana oluja se sruila na planine i ostrva. Izgledalo je sasvim nemogue proi kroz njih. Kako u preleteti ovako fiziki i mentalno iscrpljen, napola slep, u teko
145
oteenom lovcu, kroz nevreme koje bi bilo opasno ak i pod normalnim okolnostima? Drugog izlaza nije bilo nego da zaobiem. Bila je to teka odluka, jer se igla pokazivaa koliine goriva sputala sve nie i nie. Preostalo mi je samo nekoliko minuta leta. Ugrizao sam se za usne i okrenuo ka jugu. Avion je polako leteo iznad Dzord Cenela koji je razdvajao Rabaul od Nju Ajerlenda. Dve penuave brazde su se pojavile ispod krila. Ubrzo sam primetio dva ratna broda, po izgledu dve teke krstarice, koje su punom parom plovile ka jugu. Kretali su se brzinom od preko trideset vorova u pravcu Gvadalkanala. Pri pojavi ratnih brodova gotovo sam zaplakao od sree. Pomislio sam da mogu prinudno da sletim na vodu u njihovoj blizini i tada bi jedna krstarica mogla da se okrene i doe da me izvue. Nada je poela brzo da me naputa. Rabaul mi se priinio jo milion kilometara daleko. Napravio sam krug iznad dva ratna broda reen da sletim na vodu. Nisam mogao da se odluim to da uradim. Dve krstarice su htele u bitku kod Gvadalkanala. Ako se zaustave da me izvuku iz vode, to je uopte bilo pod znakom pitanja, njihovi topovi e kasno stupiti u dejstvo tamo gde su bili neophodni. Ne, nema ni govora o prinudnom sletanju na vodu. (Nekoliko sedmica kasnije saznao sam da su te dve krstarice bile Aoba i Kingasa, svaka po devet hiljada tona nosivosti. Tada su plovile punom parom ka Gvadalkanalu, brzinom veom od trideset i tri vora. Sa sedam drugih ratnih brodova napale su savezniki konvoj kod Lunga i potopile etiri neprijateljske krstarice, a otetile jednu krstaricu i dva razaraa.) Okrenuo sam ponovo ka Rabaulu. Prema pokazivanju meraa koliine goriva, mogao sam jo da letim najvie dvadeset minuta. Ako mi ne poe za rukom da doem do Rabaula, moda u uspeti prinudno da sletim na obalu. Zatim se u daljini pojavio na horizontu poznati vulkan. Uspeo sam! Rabaul je bio na vidiku! Preostajalo mi je jo sletanje. inilo mi se da e to biti potpuno nemogue, jer mi je leva strana bila sasvim oduzeta. Kruio sam iznad aerodroma neodluan ta da radim. Nisam znao da su me moji smatrali mrtvim i da su se svi drugi avioni, osim jednog koji je oboren iznad Gvadalkanala vratili jo pre gotovo dva asa. Porunik Sasai mi je kasnije priao da nije mogao da veruje svojim oima kada je kroz durbin ugledao moj zero. Viknuo je moje ime i tada su piloti jurnuli sa svih strana aerodroma. Nisam mogao da ih vidim iz vazduha, jer mi je levo oko bilo ozleeno. Jedino to sam tada primeivao bila je uska pista. Odluio sam se da se spustim na vodu, neposredno ispred obale. Zero je polako ponirao. Dvesto pedeset metara dvesto-sto-trideset, i na kraju sam bio samo nekih petnaest metara iznad vode. Opet sam promenio nameru.
146
Zamiljao sam kako avion udara u morsku povrinu, a moja glava u instrument tablu i to mi je bilo dovoljno. Shvatio sam, da ne bih mogao da ostanem iv posle udarca u vodu. Opet sam avion preveo u penjanje i zaokrenuo u pravcu piste. Uinilo mi se da u uspeti ako budem dovoljno sabran. Igla meraa goriva stigla je na nulti podeok. Postavio sam korak elise na najveu vrednost, dodao sam gas i popeo se ponovo na visinu od etiri stotine pedeset metara. Sad ili nikad. im sam gurnuo palicu napred zero je propao. Ispustio sam tokove, a zatim zakrilca. Brzina aviona je naglo opala. Posmatrao sam duge redove lovaca parkiranih sa obe strane piste kako mi se naglo pribliavaju. Nikako ne smem da se zaletim u te avione! Popravi smer! Otiao sam previe ulevo pa sam opet gurnuo palicu da bih napravio jo jedan krug. Posle etiri kruga iznad aerodroma ponovo sam se spustio da bih sleteo. U zavrnoj fazi sletanja podigao sam desnu nogu i vrhom izme iskljuio paljenje. Znao sam da bi zero u sluaju da doe do loma pri sletanju eksplodirao, ak i kada bi kap goriva bila u rezervoaru. Kokosove palme na rubu aerodroma pojavile su se ispred mene. Sada sam bio iznad piste. Osetio sam jak udarac, kad je zero dodirnuo pistu. Navukao sam palicu sasvim na sebe i drao je svom snagom uz sedite da avion ne bi poskakivao. Zero je rulao i rulao i na kraju se zaustavio u blizini tabne barake. Pokuao sam da se nasmejem i tada me prekrio talas tame. inilo mi se da padam, da se prevrem u vazduhu i tonem sve dublje i dublje u jamu bez dna. Imao sam utisak da se sve strahovito brzo oko mene okree. Iz daljine su dopirali glasovi. Vikali su: "Sakai! Sakai!" U sebi sam proklinjao. Zato ne ute? Hou da spavam. Zatim se tama podigla, otvorio sam oi i svuda okolo video poznata lica. Sanjam li, ili sam stvarno opet u Rabaulu? Nisam znao. Sve je bilo tako nestvarno. Bio sam siguran da je to sve san. To ne moe da bude istina. Sve je poelo da se gubi u talasima tame i licima koja su vikala. Pokuao sam da ustanem, epao sam rub kabine i uspravio se na noge. Stvarno je bio Rabaul. To nije bio san! Zatim sam se sruio bez trunke snage u sebi. Snane ruke su me pograbile i izvukle iz aviona. Prepustio sam im se. Posle toga vie nisam mario ni za ta.
147
23. Operacija oka

Kada sam se opet osvestio, gledao sam u nebo. Neto me je muvalo i treslo. Okrenuo sam glavu i prepoznao Sasaija i Nakadjimu. Oba su se oficira popela na krilo mog zeroa i iz kabine me na rukama spustila na zemlju. Niizavin glas se izdvajao iz Zagora gomile koja se skupila okolo. "Brzo! Pozovite auto!" viknuo je. Razbesneo se na posilnog. "Bre! u salu za operaciju. Otri da telefonira glavnom hirurgu! Pouri, ti prokleti trapavi skote!". Ali ja jo ne smem u bolnicu. Jo ne. Prethodno moram sve da prenesem pukovniku Saitu. Uvek smo najpre raportirali u tabu. Briga da moram odmah da podnesem dnevni raport motala mi se jo po mozgu. Podigao sam desnicu i pokuavao da se istrgnem Sasaiju i Nakadjimi, koji su me poloili na tlo. "Moram da raportiram", guio sam se. "Pustite me da odem u tab." "Doavola i sa tvojim raportom!", obrecnuo se Nakadjima na mene. "To e malo da saeka. Sada emo, prvo, da te otpremimo u bolnicu". Bio sam uporan i jaukao da prvo moram da podnesem izvetaj. Tada se Niizavaprogurao napred i uhvatio me ispod pazuha. Ota me je uhvatio s leve strane i oba pilota su me odnela u tapsku baraku. Niizava je neprestano mrmljao. "Ti, aknuti smetenjae. Uopte ne zna kakav je. Lud je, i to je sve!" Jedva se seam da sam stao ili pokuao da stanem pred pukovnikom Saitom, koji je sa nevericom gledao u mene. ini mi se da sam poeo da mu priam i da je sve poelo opet da tamni oko mene. Sasvim neoekivano sam poeleo da spavam. To je ono. ta uopte radim ovde? I opet je bila samo tama. Niizava i Ota su me odneli do automobila (to su mi kasnije ispriali), koji je ekao pred tabom. Niizava je oterao vozaa sa sedita i sam seo za volan. Vozio je brzo, mada je izbegavao sve rupe, da ne bi suvie treslo i odvezao me do bolnice. Sasai i Ota su ostali na zadnjem seditu pored mene da bi me pridravali. Glavni hirurg me je ve ekao u operacionoj sali. Isekao je sa mene iscepanu uniformu i odmah se latio mojih rana. Iako sam spavao, povremeno sam oseao peckaj ue bolove, dok je doktor eprkao po mojoj glavi. Izvukao je dva nazubljena dela metala od pola cola i kasnije mi ih pokazao. Oseao sam kako je seivo noa strugalo po mojoj lobanji. Probudio sam se kada je hirurg ve gotovo zavrio. Zagledao sam se u njega i tada se on nagnuo nad mene. Moje oi tada sam se setio svojih oiju. Odjednom me je obuzela panika. "Moje oi!" zavrio sam. "Doktore ta e biti sa mojim oima?" "Teko si ranjen", odgovorio mi je. Ne mogu vie nita da uinim
148
za tebe od onoga ta sam upravo uradio". Paljivo se zagledao u moje lice. "Treba da te poaljemo u Japan gde e doi u ruke pravom specijalisti za oi". Obuzeo me straan oaj. Plaio sam se za desno oko, jer je desna strana bila u mraku. Pomisao da u moda oslepeti zgrozila me. Tada u biti nesposoban za pilota lovca. Znam da treba jo da letim, da moram jo da letim na lovcu! etiri dana u bolnikoj postelji prolazila su nesnosno polako. Zavoji su pokrivali moje telo. Lekar je odstranio etiri metalna komadia koji su se bili zarili u meso i jo sve eline krhotine iz mog lica. etvrtog dana sam u levoj ruci i nozi osetio sasvim slabe trzaje. Miii su se jedva pokretali, meutim neto se pomeralo! Suprotno tome, rana na glavi se zagnojila i desno oko mi je jo uvek bilo slepo. Za to vreme su se lovaki letovi i bombarderski napadi nad Gvadalkanalom nastavljali bez prekida. Svakog dana sam sluao grmljavinu aviona koji su se zaletali po pisti i poletali u pravcu udaljenog bojita. Rabaul je takoe imao svoje svakidanje posetioce, visoko letee tvrave, koje su napadale oba aerodroma. Svaki put kada su se pribliavali neprijateljski bombarderi, odnosili su me zajedno s ostalim bolesnicima u sklonite. Nakadjima i Sasai su me obilazili svako vee. Predlagali su mi da bi bilo najbolje da me poalju u Japan. Ubeivali su me da e povrede na mom oku bre zaceliti zahvaljujui umerenom podneblju domaih ostrva i nezi naih najboljih specijalista za oi. Ja sam se "meutim, protivio odlasku kui. Bio sam nerazuman i nervozan. Tvrdio sam da mogu jednako dobro da me izlee tu u Rabaulu, i da nema razloga da za nekoliko sedmica ponovo ne poletim. Da sam samo znao! Teko je opisati sva moja oseanja, moj otpor da napustim tu paklenu jamu, to je Rabaul u stvari bio. Danas sam svestan da sam tada bio ve na rubu histerije zbog ubistvenog straha da se moj ivotni put pilota pribliava kraju. Bilo je jo i pitanje ponosa. Bio sam svestan da ast zahteva da istrajem u Rabaulu dok mogu. Ako ne budem mogao da letim, mogao bih da pomaem pilotima novajlijama. Mogao bih da ih upozoravam na greke koje bi mogle da znae njihovu smrt. Svi razlozi su se tada slili u jedno: moj povratak u Japan znaio bi istovremeno konanu osudu onog strunjaka, koga sam se bojao i zato sam uzmicao pred onim to e najverovatnije rei. Sasai i Nakadjima su tada prestali da me dalje ubeuju. Stvar je okonana ujutro 11. avgusta, kada je pukovnik Saito, komandant aerodroma Lej doao u obilazak. Bio je krajnje ljubazan, ali neumoljiv. "Znam ta se kuva u tebi, Sakai" rekao mi je. "Razmotrio sam sve mogunosti koje bi mogle da se uzmu u obzir. Nareujem da mora da ode u Japan i da se javi u mornariku bolnicu u Jokosuki. Ujutro e odleteti transportnim avionom. Na hirurg mi je rekao da je za
149
tebe jedina nada kod lekara u Jokosuki". Zatim mi se nasmeio. "Sada e tvoj odlazak kui biti za nas isto toliko znaajan kao i za tebe, Sakai. Svi emo znati da e imati najbolju lekarsku negu u Japanu". Ustao je. Posmatrao me jo nekoliko trenutaka, zatim se sagnuo i stavio mi ruku na rame. "Za sve nas si obavio velianstven posao, Saburo", rekao je gotovo neno. "Svako ko je ikada leteo sa tobom ponosan je to te poznaje i to je zajedno sa tobom ratovao. Kada ti rane zacele, vrati se meu nas"! Zatim je otiao. Uvee je doao da me obie Sasai. Bio je oigledno umoran od leta tog dana nad Gvadalkanalom. Ispriao sam mu o naredbi da me sledeeg dana alju kui. Dok si trepnuo u sobi su se skupili svi moji stari prijatelji da mi prirede skromnu oprotajnu sveanost. Niko nije pevao ili glasno govorio i nije se mogla uti nijedna ala. Mirno smo razgovarali, uglavnom o Japanu. Amerikanci su, meutim, sasvim drugaije mislili o naem skupu. Jedva je proteklo nekoliko mirnih asova, a ve je dolo do lude trke ka sklonitu. Ostali piloti su me odneli iz bolnice. Od stida i besa krgutao sam zubima. Oseao sam se tako nemonim! Oko mene su bili isti oni ljudi koje sam navikao da vodim u borbe, a sada su me oni prenosili kao napola slepo, osakaeno dete! Najpre bih urlao, besneo i strgao zavoje sa tela. No, preostalo mi je jedino to sam mogao: da leim i vrsto zatvorim oi. Sledeeg jutra, rano, polako sam odopao do keja. Tamo me je ekao amac da me odveze do hidroaviona usidrenog u pristanitu. Sasai me je pratio, a drugi piloti su ili za nama. Sasai mi je dugo stezao ruke. "Nedostajae mi, Saburo, mnogo vie nego to e ikada da pomisli". Suze su mi tekle niz lice, nisam mogao da ih zaustavim. Gutao sam pljuvaku i bez rei sam se uhvatio za njegove ruke. Sasai je na kraju odvojio ruke, skinuo pojas i pruio mi ga. Gledao sam uvenog utisnutog riueg tigra. "Saburo, taj opasa mi je dao otac. Jednog meni i po jednog mojim zetovima. Jedan od nas je upravo umro. Malo verujem u arobnu mo srebrnog tigra, mada bi me mnogo radovalo da ti umesto mene nosi taj pojas. Nadam se da e ti pomoi da se vrati meu nas." Opirao sam se, ali nita nije pomoglo. Sasai nije hteo ni da uje. Opasa i kopu mi je ugurao u dep, a zatim je opet uhvatio moje ruke. "Jo emo se videti, Saburo. Nikada ne kai zbogom! Ponovo emo se sresti i nadam se uskoro". Pomogao mi je da uem u amac. Odmah je zaplovio ka avionu koji je ekao. Niizava, Ota, Jonekava, Hatori, Nakadjima i svi moji prijatelji su mi mahali sa keja. Dovikivali su mi da se to pre vratim da opet zajedno letimo. Za nekoliko trenutaka su mi se zamaglili. Levim okom sam video jedva nekoliko metara daleko. Uspravio sam se u amcu koliko se moglo s podignutom desnicom, dok su se moji prijatelji pretvorili u maglovite i nepoznate obrise. Tada
150
sam zaplakao kao dete. U hidroavionu je bilo malo putnika. Pored mene se nalazio jo kurir da brine o meni tokom putovanja i nekoliko ratnih dopisnika. Usput smo sleteli na ostrva... Truk... i Saipan, da bismo se tamo snabdeli gorivom. Proteklo je toliko vremena od kada sam poslednji put hodao po svojoj zemlji. Nisam ni sanjao kako se ivi kod kue u Japanu, bio sam sasvim nespreman na udarac koji sam doiveo u Jokohami. U pristanite Jokohame sleteli smo u rano subotnje vee. Nije imalo nikakvog smisla da se jo te veeri javim u bolnicu i zato sam otiao do grada da uzmem taksi, koji e da me odveze do strieve kue u zapadnom delu Tokija. Oh, ti ljudi! Nisu ni sanjali kakav je u stvarnosti taj na rat! Potpuno zanemeo sam gledao u uskomeanu masu, bletee reklame i odsjaje. Nisam mogao da verujem glasovima koji su dopirali do mojih uiju, hiljade glasova, koji su izraavali radost i bezbrinost. Zar nisu znali ta se stvarno deava tamo daleko na jugozapadnom Pacifiku? Pri svakoj vesti koja je glasno odjekivala iz zvunika na ulicama, radio je neprestano grmeo "Mar ratnih brodova" i do detalja govorio o velikim pobedama koje smo izvojevali protiv Amerikanaca u bitkama kod Solomonskih ostrva. Nisam uo nita drugo osim beskrajnih spiskova unitenih amerikih brodova i o stotinama amerikih aviona koje smo oborili. Masa ljudi u lakoj i ivopisnoj letnjoj odei zaustavljala se ispred radnji i na uglovima ulica gde je tretao radio. Svaki put kada je spiker objavio neku novu pobedu na neprijateljem, po ulicama su se razlegali krici i uzvici oduevljenja. Narod je bio opijen lanim pobedama. Pri svemu bilo je teko verovati da se vodi unitavajui rat. U prodavnicama sam otkrio da su ograniili prodaju neke luksuzne robe, ali svega onog najpotrebnijeg za svakodnevni ivot bilo je u izobilju. Hteo sam to pre da izaem iz mesta. Sve ono to se dogaalo u Leju i Rabaulu uinilo mi se nestvarnim!. Zar je mogue da istovremeno postoje dva sasvim razliita sveta? Krv i umiranje udaljeno jedva nekoliko sati leta avionom odavde, a tu, kod kue, pobedniko klicanje u ast nepostojeih pobeda? Mahnuo sam taksisti i rekao mu strievu adresu. Vozili smo se kroz Jokosuku i stigli u Tokio. Nekoliko minuta kasnije ve je jedan policajac zaustavio auto i kroz prozor se zagledao u mene. Moja uniforma je jo bila umrljana krvlju, a ja sam sav bio u zavojima. "ta vam se desilo?" hteo je da zna. "Upravo sam se vratio sa bojita u Japanu"; jetko sam mu odgovorio. "Zar tako?" uzviknuo je. "Dakle, ranili su vas na bojitu! Gde! Priajte mi, i kako?" "Pilot sam", procedio sam. "Kod Gvadalkanala. Ranili su me u vazdunoj borbi".
151
"Gvadalkanal!" Oi mladog policajca su zasjale. "Upravo danas smo sluali pregrt novosti o tome. Izgleda da smo jue izvojevali velianstvenu pobedu nad Amerikancima. Radio je javio da je naa mornarica potopila pet krstarica, deset transportnih brodova i deset razaraa. Mora da je bilo velianstveno sve to posmatrati!" To mi je bilo isuvie. "ao mi je narednice" zareao sam na njega, "ali ve kasnim!" Taksisti sam doviknuo: "Idemo. Odmah"! Prolo je mnogo godina od kada sam prvi put kroio u striev dom. Kua je ostala ista kakva je bila nekada, bila je to veza s onim vremenom koje mi se sada inilo da je udaljeno ve milion godina. Nekoliko minuta sam ostao na trotoaru i upijao tu poznatu okolinu, odsjaje i glasove. Obuzelo me neobino oseanje mira. Nestale su sve moje sumnje. Zatim sam otvorio vrata, isto onako kao to sam to inio u detinjstvu, i sa potpuno istim reima koje sam uvek uzvikivao pri ulasku u kuu, javio sam se. "Stigao sam! Kod kue sam". Iznenaen glas "Ko je?", odgovorio mi je iz kuhinje. Nasmeio sam se; bila je to moja strina. "Ja sam!" odgovorio sam joj. Zatim je za trenutak zautala. "Ja sam! Saburo!" veselo sam povikao. Tada je po kui odjeknuo uzbuen striev glas "ta?" Zatim su svi potrali u trem. Gotovo ceo minut gledali su u mene. Stric, strina, moja sestra i brat od strica Hacujo i Miio nisu izustili ni rei, ve su stajali irom otvorenih usta od iznenaenja. Strpljivo sam ekao da me se nagledaju, dok su njihove oi poele da klize po mojoj okrvavljenoj uniformi i zavojima. Glas mog strica liio je gotovo na apat. "Zar si zaista to ti Saburo?" Jedva sam uo njegove rei. "Naravno, to je Saburo. Da moda ne gledam duha?". Ukoeno je gledao u mene, kao u strahu da u da ieznem pred njim. "Ne, nije duh" odgovorio sam mu. "To sam ja. Opet sam kod kue". To mi se uinilo kao povratak u ivot. Borbe, umiranje, rane, pritiskanje okidaa, mahniti valjci u begu pred lovcima koji su me jurili, skrivanje u blato zaklona pred bombardovanjem. Sve se izgubilo, sve je postalo tako nestvarno, daleko, svet senki koga nikada nije bilo, mada mi je pritiskivao ramena, kao duh koji se sada pojavio pred oima mog strica. Zar da ponovo ivim u takvom domu! Da razgovaram sa stricom i strinom da opet gledam Hacujo i Miija, da se ponovo odmaram. I svestan sam da nou nee da padaju bombe, da nee biti leteih tvrava, koje krue na 6000 metara iznad mene, ni miela, ni marodera, koji se na nas zavijajui obruavaju, ni zagluujuih eksplozija, ni rapnela koji lijuu, ili ibajuih svetleih zrna, koja se zarivaju u nae barake toliko vremena za odmor u ovo vee koje se polako gasi.
152
Povremeno sam jo mahao glavom zbog te neoekivane sree. O toliko stvari smo imali da priamo! Prole su gotovo tri godine od kada sam proveo vee u krugu svojih. Hacujo nije vie bila gimnazijalka kako mi je ostala u seanju. Gledao sam u nju i pokuavao da se pomirim s tim da je ta divna mlada dama stvarno ona ista moja roaka iz prolosti. ak je i Miio, koji je bio jo deak kada sam odlazio, sada postao atletski razvijen mladi. Sve sam vie gledao u Hacujo i hteo iz pogleda da otkrijem ta se sve deavalo tih godina koje su prebrzo prole bar mi se sada tako inilo, kada sam u seanju pokuao da ih jo jednom proivim. Prenoio sam u strievoj kui. Bila je to posle mnogo godina prva no da sam dugo i vrsto spavao. Nisu mi smetale ni rane koje mi poslednje sedmice nisu dale da spavam. Sledeeg jutra sam vozom otputovao u Jokosuku. Svakodnevni ivot metana me je po danu gotovo jo vie iznenadio nego prethodne veeri. Putnici, posebno ene i deca, gledali su me popreko. Trzali su se zbog moga izgleda i gledali na drugu stranu. Njihovo smiljeno nastojanje da ne gledaju moje krvave zavoje nerviralo me je i razbesnelo me. Vie nisam bio vodei as u Leju i Rabaulu, ovek koga je pukovnik Saito molio da se vrati meu njih, pilot koji je plakao pri oprotaju sa svojim drugovima letaima. Bio sam krvav, uprljan i, priznajem, neprijatnog izgleda za svoje sunarodnike. Bio sam razoaran. im sam se javio u bolnicu u Jokosuki, posilni me je odveo u ordinaciju glavnog hirurga. Bio sam malo zbunjen, jer je bila nedelja. Glavni hirurg bi toga dana bio na poslu samo u najneophodnijim sluajevima. Iznenadilo me da me je lino doekao. Nasmejao se to sam iznenaen. "Naredio sam da me obaveste im se pojavite" objasnio mi je. "Doao sam pravo iz svog stana. Pukovnik Saito iz vaeg puka u Leju poslao mi je posebno pismo i zamolio me da za vas uinim sve to je mogue". Zatim me je nekoliko trenutaka paljivo posmatrao. "Pukovnik Saito se naroito potrudio da opie sve to ste uinili na Pacifiku. Dao mi je do znanja da ste vodei as meu svim naim pilotima". Klimnuo sam. "No, ako je tako, tada potpuno razumem brigu vaeg pukovnika. Doite", i uzeo me pod ruku, "odmah emo da ponemo". Ve za nekoliko trenutaka bio sam u operacionoj sali. Hirurg je sa moje rane na glavi skinuo sve zagnojeno meso. Radio je brzo i sigurno i uopte se nije ostvrtao na to to sam hvatao dah, dok je no sekao i strugao po lobanji. Kada je oistio i zaio ranu sa etrnaest novih avova, sam me je odveo na ono odelenje. "Pozvali smo najboljeg oveka u celom Japanu da vas prihvati", objasnio mi je usput. "Doktora Sakana su mobilisali iz njegove civilne bolnice u mornaricu i sada je kapetan. U celoj naoj dravi nema boljeg onog hirurga. Kada smo primili
153
poruku od pukovnika Saita, obavestili smo doktora Sakana da bude spreman kada se vi pojavite". Tako, znai, nastupio je presudan moment. Ubrzo u znati ta e odluiti da sa mnom urade, hou li jo ikada moi da vidim i da letim. Pokuao sam da razmiljam o svemu drugom osim o svojim oima; na njih nisam hteo da mislim. Bilo bi to potpuno besmisleno. Doktor me je pregledao. Posle nekoliko minuta je ustao. Jako ozbiljnog lica polako je progovorio. "Ni minut ne srne da se gubi. Moram da vas operiem odmah. Paljivo me sasluajte. Va vid zavisi od toga ta emo uraditi u toku sledeeg asa". Zatim je napravio dugu pauzu. "Sakai, neu moi da upotrebim nikakvo uspavljujue sredstvo. Ako elite da vidite, ako elite da vam spasem bar jedno oko, morate biti spremni na svaki bol i to pri punoj svesti." Bio sam kao oamuen. Nemo sam klimnuo glavom u strahu da me glas ne izda. Poloili su me na visoku postelju. Zatim me je vie bolniara vezalo kaievima i konopcima. Ruke i noge nisam mogao da pomerim ni za centimetar. irokom trakom sam bio vezan preko ela, da bi mi drala glavu u miru, a za svaki sluaj je jedna bolniarka jo rukama obuhvatila moje sleponice. Doktor mi je naredio da usmerim oi pravo u bleteu sijalicu koja je visila sa tavanice. "Gledajte u nju, Sakai" upozorio me. "Samo u nju gledajte i ni za trenutak ne odvajajte oi od tog svetla. Ne smete da mirkate, niti da pomerate oi. Paljivo me sluajte. Moete oslepiti za ceo ivot, ako ne budete inili ono to sam vam naredio!" Bilo je uasno. Ne mogu u stvari, da opiem te najstranije bolove koje sam pretrpeo u ivotu. Uvek sam smatrao da sam ovek koji moe da podnese svaki bol. Zakonik buido me je uio strpljenju i ustrajnosti u najteim situacijama. Ali avaj! Morao sam da buljim u svetlo. Da gledam u njega toliko dugo dok nisam video jo samo usijanu icu koja je ceo moj svet. Zatim mi se pred oima pojavila hirurgova ruka, nejasna i kao nestvarna, a u ruci je bilo otro gvoe, koje se sve vie pribliavalo. Zavritao sam. Vie puta sam vritao kao luak u grozniavoj agoniji. Oseao sam da vie neu moi da izdrim ni trenutka. Iznenada nisam imao druge misli, osim da bol mora da prestane. Moja elja da opet poletim, pa ak i elja da opet vidim, nisu vie uopte bile vane. Jednom sam ak zavritao i na Sakana. "Prestanite! Prestanite s tim. Iskopajte mi radije oko, uinite neto, samo da ve bude kraj!". Pokuao sam da se izmaknem tom nou, pokuao sam da se izvuem ispod kaieva. No bili su tesno vezani. Kad god sam zavritao, doktor je svaki put dreknuo "Umukni! Mora to da podnese! Inae e biti slep. Prestani da se dere!" Muenje je trajalo vie od trideset minuta. Meni se uinilo dugo milion godina i izgledalo mi je da mu uopte nikada nee biti kraja. Kada se zavrilo, bio
154
sam tako uniten da nisam mogao ni prst da pomaknem. Leao sam nemono na postelji hvatajui vazduh. Za to vreme se glavni hirurg nagnuo nad mene i pokuao, da me tei. Grudi su mi gorele. Jecao sam. Mesec dana sam bio vezan za bolniku postelju. Davio sam se u sopstvenoj nesrei. ivot mi vie nita nije znaio. Danima i noima sam jo sanjao o onom dugom letu ka Rabaulu, o bezbrojnim situacijama, kada sam mogao da gurnem palicu unapred i potonem u okean. Bio bi to samo kratak bol. Dr Sakano me je esto obilazio i pregledao mi oi. "Uinio sam sve to je bilo u mojoj moi" rekao mi je, mada se vae desno oko nee nikada popraviti. Nee sasvim popraviti. Njime ete uoavati predmete koji su dvadeset centimetara, ili moda pola metra udaljeni, to je sve. Vae levo oko bie potpuno u redu." Njegove rei su za mene znaile stranu, smrtnu presudu pri ivom telu. Pilot lovac, a sa jednim okom. Gorko sam se nasmejao i doktor me je ostavio samoga. Moja rana na glavi je brzo zarastala i doktor mi je ve dozvolio da etam oko bolnice. Svake sedmice sam pisao molbu da me otpuste i poalju natrag u Rabaul. Svake sedmice su odbijali moju molbu. Na kraju je hirurg lino odbio moju poslednju molbu. Bio je oigledno ljut. "Sada u ti rei, Sakai", uvreeno je rekao, "da e proi jo dosta meseci pre nego to bude smeo da pomisli na to da se vrati u Rabaul. Moja naredba je konana. Svih est meseci mora da ostane u bolnici, pre no to moemo da te poaljemo opet na dunost nezavisno od toga da li kui, ili na Pacifik." Oseao sam se kao begunac, kao dezerter sa bojita. Razmiljao sam o svim pilotima, o Niizavi i Oti i Sasaiju, koji svakog dana lete u svojim zeroima i ure u borbe. ak sam se plaio da i preko radija ujem vesti sa bojita. Suvie su me podseale na Rabaul. Jednog dana sam dobio posetu. Bolniarka je ula u sobu. "Dole vas ekaju posetioci", rekla mi je. "Da li biste eleli da vam ih dovedem u sobu?" Nisam sanjao ko bi mogao da bude. Bio je etvrtak. Roaka Hacujo mi je bila u poseti krajem sedmice, kada nije radila u fabrici municije, i tada rni je donela rue u sobu. Majci sam pisao da nikako ne polazi na dugo putovanje iz Kjuua, jer e me za nekoliko sedmica prebaciti u bolnicu u Sasebu. Od Fukuoke na severu Kjuua, kuda se majka preselila keri i zetu, bilo je vie od 1100 kilometara vozom do Jokosuke. Te mogue posetioce dakle nisam oekivao. Dve osobe su ule u sobu. Naprezao sam oi da ih prepoznam. Moje bolje oko je jo uvek bilo toliko slabo, da sam jedva na dva metra daljine raspoznavao lica. "Fuiko-san!" naposletku sam izustio njeno ime. Fuiko, jo lepa nego to sam je znao, stajala je sa svojim ocem profesorom Niorijem u vratima. Nisam ih video ve vie od osamnaest meseci, kada smo se jednom sreli u Osaki.
155
Naklonili su mi se i ja sam im otpozdravio. Posle toga kako sam uzviknuo njeno ime, jo uvek nisam izustio nijedne rei. Bolniarka im je ponudila stolice i ostavila nas same. Prvi je progovorio njen otac. "Hacujo-san nam je pisala da ste u ovoj bolnici. Kako smo se zabrinuli za vas, Saburo-san. Kakva srea i olakanje to vas vidimo ovako ilog. Brinuli smo za vae zdravlje. Divno je da izgledate bolje nego to smo mislili." Poeo sam da odgovaram mucajui; zaista ve nekoliko meseci nisam napisao Fuiko nijedno pismo. Moja opravdanja su bila malo verovatna i neubedljiva, a Fuiko mi je za vreme dok sam bio u Leju vie puta pisala i poslala najrazliitije darove. No, njen otac je prekinuo moje mucajue opravdanje. "To sada nije vano" rekao je. "Mi, meutim, znamo za sve izvanredne podvige koje ste postigli na bojitu i tako se ponosimo vama! Radije nam priajte kako su vam sada rane? Hoete li se uskoro toliko oporaviti da vas otpuste?" "Ranjen sam na etiri mesta" odgovorio sam. "Lekari su obavili uspean posao. Ali", nastavio sam ogoreno i pokazao na svoje desno oko, "ovo nije u redu. lep sam na to oko. Lekari tvrde da e tako ostati do kraja mog ivota". Moj odgovor je potresao Fuiko. Prinela je ruku ustima, a na te moje rei oi su joj se iroko otvorile. "Istina, sve je prava istina" potvrdio sam. "Na alost, samo je jedno mogue. Osakaen sam. Gubitak tog oka znai za mene kraj karijere pilota lovca." Profesor Niori mi je tada upao u re. "Meutim... zar e vas zbog toga otpustiti iz mornarice? "Ne. Ne. Mislim da me nee otpustiti", odgovorio sam. Iz mene je izbijala ironija. "Tu u domovini, gospodine, to neete moi da shvatite jer je veliina nae borbe za vas zaista nepojmljiva. Ne mislim da e me otpustiti. Mornarica e me jo iskoristiti, na primer, kao nastavnika mladih pilota ili e mi poveriti neki zapovedniki poloaj na kopnu. Nastala je muna tiina. I u toj kratkoj pauzi sam se setio, da je to dvoje ljudi proputovale vie od osam stotina kilometara od svog doma u Tokuimi, samo da bi me posetili i pokuali da me razvesele. Ponaao sam se nemogue i zato sam im se iskreno zahvalio za njihovu brigu i neverovatnu naklonost. Fuiko je odmahivala glavom. Oigledno ju je uznemiravala zvaninost koja je izbijala iz mog glasa. Pokuao sam da govorim, ali nisam izustio ni rei. Naposletku se naglo okrenula ka starijem mukarcu pored sebe i uzviknula: "Oe!" oi su joj bile irom otvorene i preklinjale su. Profesor Niori je ozbiljno klimnuo i zakaljucao. "Kad oekujete da e vas postaviti na novi poloaj?" upitao je.
156
Gledao me je pravo u oi. "Mislio sam da bi trebalo da ponemo da se pripremamo za svadbu... ako je naravno kod vas sve u redu, Saburo-san!" "K - kako?" zapitao sam zagrcnuvi se. Prosto nisam mogao da verujem njihovim reima. Pripreme za venanje! Zavrtelo mi se u glavi. "Molim, molim, gospodine?" bubnuo sam. "Oprostite mi Saburo-san" odgovorio je. "Znam, da je nezgodno tako direktno prei na stvar. Pokuau na drugi nain." I stari profesor je ustao sa stolice i odseno progovorio. "Saburo-san, hoete li da uzmete moju kerku Fuiko za svoju mladu? Veoma smo se trudil da bismo je odnegovali kao vaspitanu devojku i uinili je da bude izuzetna u svim svakodnevnim i ostalim brojnim podrujima. Biu presrean ako prihvatite moju ponudu i ako budem mogao da postanem va tast." Nisam mogao nita drugo sem da blenem. Njegove rei su bile kao zvuk nebeskih zvona. Fuiko me je gledala irom otvorenih oiju pocrvenevi. Zatim je sagla glavu i zagledala se u svoje krilo. Odvojio sam svoj pogled od nje, i zagledao se u zid. Kakva gorka ironija; koliko sam dana u oajanju gledao u taj isti zid. Naposletku mi se povratio glas. Ali govorio sam teko. Guio sam se od svojih rei i morao sam da ih s mukom izvlaim iz sebe. Mrzeo sam samog sebe zbog onoga to sam sada govorio. Ali povratka nije bilo. "Profesore Niori... gospodine, veliku ste mi ast uinili svojim reima. Za mene su prava srea. Meutim", ... re mi je zamrla i sa najveim naprezanjem sam zadravao suze "... ne mogu, ne mogu da prihvatim vau ponudu". Tako. Dogodilo se. Progovorio sam. "ta?" U njegovom glasu se moglo osetiti da mi ne veruje. "Zar zar ste ve vereni sa nekom drugom?" "Ne! Stvarno ne! Nisam ni pomislio na tako neto, ... molim vas! Moram da odbijem iz sasvim drugog razloga. Profesore Niori, ne mogu da kaem da! Nemogue je! Nisam dostojan Fuiko-san! Pogledajte moje oi!" povikao sam. "Napola sam slep!". Olakanje se razlilo po njegovom licu. "Hajdete, hajdete! Saburo-san, bez potrebe se potcenjujute. Ne osuujte sami sebe zbog toga to ste bili ranjeni! Vae ruke su asne i nisu vam nanele nikavu sramotu! Zar niste svesni svog poloaja? Ceo Japan vas slavi i peva vam slavopojke. Zar ne vidite da ste kao prvi as nae domovine, pravi narodni heroj?" "Profesore Niori, ne razumete me! Govorim vam samo istinu, gospodine, istinu koju sami ne moete da uoite" ostao sam pri svome. "U mojim reima nema nikakvog snebivanja. Biti heroj je jako prolazna stvar. To je samo izuzetnost jednog trenutka. I ja vie nisam heroj. Pilot sam koji vie ne moe da leti! Pilot
157
sam koji je napola slep! Jesam li jo uopte dobar za bilo kakvu upotrebu! Heroj? Zar ne znate da naa domovina ne priznaje pojedinane heroje?" Nekoliko trenutaka sam utao. "Saburo-san moda se nisam pravilno izrazio", na kraju je nastavio. "Morate da me razumete. Ta stvar je takva da se o njoj ne moe brzo da odlui. ena i ja smo vas ve prilikom naeg prvog susreta izabrali za zeta. Vaa oseanja potpuno razumem, mada bih vam pre svega neto preporuio. Moja ena i ja, i naravno Fuiko, verujemo da ste jedini ovek koji bi mogao da je usrei. Nadamo se i tvrdimo da bi naa kerka i vas usreila". inilo mi se da mi srce puca. Zar taj ugledni i divni ovek zaista ne razume o emu govorim? "Kako moete da ocenite oveka samo na osnovu jednog susreta?", uzviknuo sam. "Kako moete da doete do takve odluke posle ovako kratkog poznanstva? Ceo ivot vae Fuiko-san, svu njenu sreu, sve to ste vezali za utisak steen tokom nekoliko asova prilikom naeg susreta. Nikako ne mogu da razumem va postupak, iako moram da priznam, da mi do sada nije ukazao niko takvu ast, kao vi, veeras, vaom ponudom". U oajanju sam razirio ruke. "Sigurno da ima jo mnogo mladih ljudi za Fuiko-san koji bi joj mnogo bolje odgovarali od mene! Ima ih na hiljade sa svim prednostima koje prua potpuna kolska sprema i sa budunou koja vie obeava. ta bih ja mogao da pruim vaoj kerci, profesore Niori? ta mogu da joj dam? Jo jednom vas molim pogledajte me jo u drugom svetlu. Pogledajte me! Kakva mi budunost predstoji takvom kakav sam sada?" Sada je Fuiko prekinula svoje utanje. Podigla je glavu i zagledala se u mene. Hteo sam da pobegnem iz sobe. "Kako se vara Saburo-san", rekla je sasvim mirno. "Oh, kako se jako vara! Die suvie veliku buku zbog svog oka. Bio napola slep ili ne, meni je to sasvim svejedno. Venaemo se zato da bismo bili jedno. Isto te eka u ivotu kao i sve ostale mukarce. Ako zatreba Saburo-san, ako bude zatrebalo, mogla bih da ti pomognem. Ne mislim, valjda, da se udam za tebe samo zbog tvojih oiju!" "Vara se Fuiko-san" odgovorio sam joj. "Znam da si hrabra i da je sve to si rekla o sebi istina. Meutim, sada iz tebe govore samo oseanja. Ne moe ceo svoj ivot da gradi na prolaznim oseanjima". "Ne, ne, ne" uporno je ponavljala i odmahivala glavom. "Kako moe da me potcenjuje? Kako moe da govori o prolaznim oseanjima? Zar ne moe da razume da sam nekoliko meseci ivela samo za ovo vee? Dobro znam ta govorim!" Nije bilo nikavog smisla da se razgovor tako nastavi. Plaio sam se svakog trenutka da ne klonem. "Profesore Niori i Fuiko-san" zato sam progovorio krajnjom odlunou koju sam mogao da ispoljim svojim glasom, "nisam pokuao da vas potcenim. O tom pitanju nemogue je pogaati se. Ponavljam vam gospodine, da mi niko do sada nije iskazao toliku ast, kao vi noas. Ne mogu,
158
meutim, da prihvatim vae divne ponude. Neu da dozvolim da moja oseanja nadvladaju moj razum i postupke. Uvek sam bio ponosan ovek. Ne mogu da se oenim Fuiko-san. Ne mogu da prihvatim ast, da se oenim devojkom koju ne zasluujem. To je razlog zbog koga moram da vam kaem ne. Ne mogu da se venam." Nisam vie hteo da sluam ta je profesor govorio. Ubeivao me, a ja sam stalno ponavljao jedno te isto. Uskoro, Fuiko sve to nije mogla da podnese; bacila se ocu u naruje i glasno je zaplakala. Najradije bih se ubio zbog onoga to sam uinio, zbog alosti koju sam im naneo. Znao sam, meutim, da sam u pravu i da je to to inim dobro za nju. Brak sa njom bi me, moda, za neko vreme usreio, ali bi posle nekoliko godina Fuiko-san morala da trpi. Otprilike, posle jednog asa otili su iz moje sobe. Ni sam ne znam koliko sam vremena gledao za njima kroz otvorena vrata. Zatim sam se okrenuo i seo na postelju, bio sam potpuno iscrpljen i nisam mogao sam sebi da pomognem. To je bio tada moj najgori as u ivotu. Ali ta sam smeo drugo da uradim? Hiljadu puta sam sebi postavio to isto pitanje. I hiljadu puta sam doao do istog odgovora. Iz toga nije bilo nikakvg drugog izlaza, mada mi to saznanje nije pomoglo. Odbacio sam najlepu stvar koju su mi ponudili u ivotu. Dva dana kasnije, Hacujo je dola u svoju uobiajenu posetu krajem svake nedelje. Nije me pozdravila svojim venim osmehom i nije se ni potrudila da sakrije svoje razoaranje. "Kako si mogao to da uini, Saburo?" upitala me je im se zaustavila kraj moje postelje. "Kako si mogao tako da uvredi Fuiko?". Hacujo mi je priala da je Fuiko neuteno plakala, kada ju je po povratku iz bolnice u Tokio Hacujo posetila. Profesor Niori je molio mog strica i Hacujo, da uine sve ta je u njihovoj moi da bi me nagovorili. Hacujo me je ohrabrujue pogledala. "Pretpostavljaju, Saburo, da moda tako postupa jer su te svojim reima oneraspoloili. Otac i ja tako dobro poznajemo njihovu porodicu. To su divni ljudi. Zato si to uinio?", zaplakala je. "Hacujo, molim te, bar ti pokuaj da me razume" zamolio sam je. "Kao dete si vie godina proivela sa mnom i trebalo bi da me poznaje bolje od sviju. Iako me je jo kako bolelo zbog svega to sam im rekao, ne kajem se za svoju odluku. Zaista mi veruj, da sam tako odluio zbog toga to Fuiko elim dobro, radi njene line sree." Prekinula me je. "Priali su nam da si odbio zato jer si ranjen." "Morala bi to da razume pre no to mi to kae. U tome je samo deli svega. Fuiko sam beskrajno voleo jo od trenutka kada sam je prvi put sreo. I dan danas moja oseanja prema njoj nisu se umanjila i moja ljubav je ista, kao i pre. Za vreme svih dugih meseci u Leju i Rabaulu Fuiko je za mene bila jedina ena. Zar ne moe to da razume? Odbio sam je zato jer je volim!" "Saburo to nema ni glave ni repa."
159
"Onda me sasluaj. Za sve vreme dok sam bio preko mora, svih tih zamarajuih meseci na Pacifiku nisam u mislima ni za trenutak zaboravio Fuiko. eleo sam da se ponosi sa mnom i potrudio sam se da tako bude. Moda nije sasvim u redu da s tobom o tom razgovaram, Hacujo, ali u uprkos tome da budem iskren. Rabaul je bio naa glavna vojna baza, gde je uvek ivelo najmanje deset hiljada Japanaca. Pored toga smo tamo esto irnali i po celu diviziju peadije, ta misli to rade mukarci kada su daleko od kue, daleko od svojih ena? U Rabaulu smo imali javne kue, isto tako kao da smo ovde u Jokosuki! Kada smo ili u Rabaul na odmor, bilo je mnogo pilota koji celo to vreme nisu naputali javne kue. Ne ba svi, ali veina. Ja to nikada nisam uinio. Ponos mi to nije dozvoljavao. eleo sam da ostanem telesno neukaljan za Fuiko, za dan kada u moi da je zaprosim, da mi postane ena. Pre nego to mi se desila nesrea mogao sam da doem pred nju kao Sakai, veliki as, neustraivi leta, ovek koji je dostojan njene ruke. Ali sada? Ne", viknuo sam Hacuji. "Neu da me saaljevaju! Zar misli da bih podneo da me Fuiko saaljeva? Nikada! Da li me razume?" Hacujo je vrsto stisnula moju ruku i klimnula glavom, "Znam, znam", proaputala je. Pogledala mi je u oi. "Mnogo te bolje poznajem nego to misli. Znam koliko mnogo eli da leti. No, ipak mi je teko zbog Fuiko, tu ne mogu sebi da pomognem". "Tako e biti srenija. Bie..."Hacujo me je prekinula, obavila mi je ruke oko vrata i privukla me k sebi. "Jadni Saburo! Nadaj se... mora da veruje. Opet e da leti. Znam da hoe!"
160
24. Roditeljski dom

U oktobru su me preselili u mornariku bolnicu u Sasebu. Promenu sredine sam oduevljeno pozdravio. Biu blie svom domu i moi u opet da se viam sa svojima. Bio je kraj arkog leta i putovanje vozom bilo je veoma prijatno. iroko sam otvorio prozore i prepustio se sunevim zracima i blagom jesenjem vetru. Japan je uvek olujan, pa je ova pokrajina koja je promicala pored voza pri jesenjim bojama na planinama i breuljcima pruala sliku neobine, udesne zemlje iz bajke. Drvee i grmlje su kao tamnocrveni dezen krasili ravnicu s obe strane pruge. Pojavljivali su se u svim nijansama utog, crvenog, zelenog i smeeg, i meusobno su se slivali u neverovatnu meavinu boja. Tri asa po odlasku iz Jokosuke, pred oima mi je iskrsla Fudjijama. Nikad mi nee dosaditi da gledam tu najlepu od svih planina. Njen elegantni obris se blago krivio ka vrhu, koji jo nije zabeleo sneg i napola skriven u uskovitlanim maglama bletao je na suncu. Fuio-san me podseao na Fuiko, kojoj su dali ime po toj planini i koja je sada bila isto tako nepristupana. itava pokrajina bila je mirna. Tu se nije ratovalo, tu meu stotinama seoskih poseda i pirinanih polja, koja su se protezala lepa, ista i napredna, s obe strane pruge. Gde je tu rat? Video sam ono ta sam dosad uvek gledao, ali mi se sve to sada inilo lepim nego nekad, kada sam posmatrao dejim oima. Moja budunost nije bila tako lepa. Sada sam uporeivao mir i dostojanstvo tog predela sa vulkanskom bedom Rabaula, sa peanim erodromom koji smo iskrili u dungli kraj mestaca Lej. Nita udno ako je pri tom poreenju moja domovina odisala blagou i mirom! Razmiljao sam, meutim, kako niko od tih ljudi, dece, seljaka, mladih i starih, najstarijih u selu, potara i policajaca i trgovaca, niko od njih nije preleteo na visini od est hiljada metara iznad Gvadalkanala i pogledao dole na prostrani okean koji je vrio od neubiajene i grozniave ivosti nizova i nizova amerikih ratnih i transportnih brodova. A koliko ih je bilo iza horizonta koje uopte nisam video? Zbog svega toga mi je predstajala drugaija budunost. Nai piloti u Leju bili su neto sasvim izuzetno, a to sam otkrio jo u Rabaulu. Drugi pukovi nikako nisu mogli da se hvale tako nepobitnim brojem pobeda. Posebno to nisu mogli armijski piloti koji su, na alost, bili poteeni svih tih krajnosti u obuci kojima smo mi bili podvrgnuti u mornarici, pa su zato njihovi avioni padali tako lako u neprijateljske klopke i zasede. Ni ja vie nisam bio nepobediv. Vaga je pretezala na neprijateljsku stranu i mogao sam da kaem da me je gotovo udo dovelo ovamo na ovaj voz, koji se ljuljao na inama prema Sasebu. Dobije sasvim drugaije poglede na rat kada ti
161
lekari skinu trulo meso sa lobanje, kada ti izeprkaju gvozdene parie iz tela i tee te sumnjivom presudom na smrt jo za ivota; "Nije ba loe, Sakai, bie lep samo na jedno oko." Samo napola lep! Majka je htela da me pozdravi, pa me ekala na stanici Fukuoka. Svega za trenutak smo se zaustavili i niko od putnika nije smeo da izae iz voza. Zato sam se sagnuo kroz prozor i, koliko se moglo, rukama mahnito mahao da bih privukao njenu panju. Radost na njenom licu kada me je primetila bio je najlepi doivljaj koji sam imao poslednjih dugih meseci. Ostarela je oh jo kako je ostarela! sada kada su je svi sinovi napustili i otili u svet. Zvao sam je iz svog grla. "Sve je u redu!" vikao sam. "Sa mnom je u redu majko! Ne brini za mene! Sada je sve u najlepem redu!" I voz se opet kretao. Stajala je na peronu i oiju punih suza dugo mi je mahala zastavicom sa izlazeim suncem, a kada je voz poao, vikala je: Banzai! Banzai!". Lekari u Sasebu su mi propisali jo mesec dana leanja u bolnici. Vie nisam pokuavao da se sa njima prepirem i da ih ubeujem da me vrate u Rabaul. Osetio sam se tako prazan: bilo mi je sasvim svejedno ta e da mi narede. Mesec je polako prolazio, mada mi je prvu sedmicu ulepala majina poseta. Bila je jo uvek vanredna ena! Bila je ubeena da su mi najvie na svetu nedostajali njeni specijaliteti, koje sam u detinjstvu toliko cenio, i zato mi je skuvala ruak i donela ga sa sobom. Plaio sam se trenutka kada u morati da kaem istinu da sam izgubio vid na desnom oku. Na moje najvee iznenaenje, ta vest je uopte nije uznemirila. "Zbog toga nisi nimalo manje mukarac, sine moj", rekla mi je sasvim mirno. Time je za nju sluaj bio zavren. Ponudila mi je da dolazi u posetu krajem svake sedmice. Bilo bi zaista divno kada bih mogao tako esto da je viam, ali sam je uprkos tome molio da uopte ne dolazi. Bila je stara i ne bi mogla da podnese sve neprijatnosti napornog putovanja vozom. Putovanje eleznicom je postajalo sve tee. Poto je vojni transport zauzimao sve vie prostora, udobnost civila su sveli na najmanju meru, pa je ak najbolje putovanje jo uvek bilo krajnje neprijatno. U novembru se dogodilo neto to bi mi u normalnim uslovima znailo jedan od najvanijih ivotnih trenutaka. Sada mi je znailo tako malo. U bolnicu je stigla naredba kojom sam unapreen u in zastavnika. Tako se zavrio dugi put navie od mornarikog regruta, put koji su pratile samo disciplina i neprestane kazne. Korak po korak sam se probijao kroz sve stepene najniih inova i sada sam na kraju bio nagraen. Bila je to stvarno sasvim prazna pobeda, iako je priinjavala zadovoljstvo. Moj novi poloaj je znaio da mogu da se do kraja izleirn kod kue. eljno sam prihvatio hirurgovu ponudu i odmah otputovao u predgrae Fukuoke, gde sam se smestio kod svojih.
162
Sledei mesec bio je neto neobino. Prvi put za deset godina proiveo sam punih trideset dana s majkom i uivao u njenoj srei. Sve je bilo tako tiho i mirno. Majka me je gotovo svakog dana pitala: "Kada misli, Saburo, da e biti kraj rata?" Znao sam da brine za moja dva brata koji su bili na bojitu. Svaki put kada me je upitala, da joj kaem istinu, nisam znao odgovor. Zatim se osvrnula unaokolo da vidi da li je neko slua. "Saburo, rei mi", zamolila je gotovo apatom, "da li stvarno pobeujemo? Da li je istina sve to nam priaju?" I opet nisam mogao da joj odgovorim. Ponavljao sam joj da moramo da pobedimo. Bila je srena. To se nije dalo sakriti. Znao sam, meutim, da eli da moje bolniko odsustvo, kad bi to moglo da bude, traje beskonano. Nekoliko sedmica posle mog preseleiija u novi sestrin dom dobio sam posetu iz Tokia. Jomiuri imbun, jedan od najveih japanskih listova, poslao je k meni svog dopisnika. Rekao mi je da ga je njegova redakcija iz Tokija poslala sa eljom da dobije eksluzivni intervju sa najveim japanskim vazduhoplovnim asom. (Nagaao sam koliko su u meuvremenu aviona oborili Niizava i Ota i bio sam gotovo ubeen da su ve premaili broj mojih vazdunih pobeda. Laskalo mi je da itava zemlja eli da ita ta ja mislim i priam o ovom ratu). Pitao sam se da li uopte smem da razgovaram s tim ovekom. Disciplinske mere bi u sluaju da govorim na svoju, ruku bile brze i stroge. Zato sam pozvao oficira za informisanje javnosti u Sasebu i rekao mu ta mi predlau. Ovaj je vrdao i samo ponavljao da o tome nema nikakvih posebnih propisa. "Nemam nikakvog ovlaenja da vam zabranim razgovor sa reporterom" zakljuio je svoje izlaganje. "Na neto bih vas i pored svega upozorio: va razgovor neu uopte da sluani i zato ete za sve ta budete kazali sami da odgovarate. Zapamtite, propisi niti odobravaju, niti se protive da oficir daje bilo kakve izjave. Budite zato oprezni!" To je bio gotovo negativan odgovor. Vratio sam se u svoju sobu i rekao reporteru da moji pretpostavljeni nisu saglasni da dam intervju za koji me je zamolio. No, nije se dao tako lako odbiti. "Ne bih vas zamarao", molio je, "meutim morao sam da proputujern hiljadu sto kilometara iz Tokija dovde, samo da bih razgovarao s vama. Dozvolite mi samo da vam postavim nekoliko pitanja. Molim vas! Bie dovoljno samo pet minuta." Bio sam naivan. Morao sam da znam kako se slue takvim reima. Njegova sposobnost izmicanja i izvrdavanja u razgovoru bila je naprosto paklena. Od njegovih pet minuta postala su tri dana. Svakog jutra bi se iz hotela dovezao k meni kui zapisivao bezbroj rei. Jo nikada nisam naiao na tako vetog oveka. Naveo me da mu ispriam sve do poslednje pojedinosti. Njegova su pitanja paljivo zaobilazila rat, dok nisam uoio da je razgovor o mojim doivljajima, u stvari, pria o ratu.
163
Nije dugo potrajalo, a ve je zakljuio da u meni nema nikakvog optimizma, da sada nai mornariki piloti iz Rabaula i pored svojih bezbrojnih uspeha biju neravnopravnu borbu iznad Gvadalkanala da im pri tome lovci i bombarderi armijske avijacije ne pruaju nikakvu pomo. "Potrebno nam je vie lovaca i vie iskusnih pilota" izjavio sam u nastupu jarosti. Svaki zero bi morali da posle sto pedeset asova leta povuku iz borbe i podvrgnu generalnoj opravci. To nije ni u kakvoj vezi s oteenjima zadobijenim u borbi. ak i ako avion posle toliko asova leta nije ispalio nijedan metak i nije dobio nijedan pogodak, taj pregled je neophodno potreban. To, meutim, vie ne moemo. ini nam se da je zero u sjajnom stanju i kada je malo izreetan mecima i kad je potpuno opravljen tek posle dvesto asova u vazduhu. Pokuajte da zamislite ta znai pilotu da leti u borbu u avionu koji moda nee moi da reaguje na svako pomeranje komande i ruice gasa? Samo nai najbolji letai mogu sebi da dozvole da krenu takvim avionom u borbu, i da se vrate ivi. Ako se novi piloti, koje kao pojaanje aljemo preko mora, ne budu obuili isto kao i piloti sa kojima sam iao u borbe, mogu samo bogovi da im pomognu. Ameriki mornariki piloti, koje smo sretali iznad Gvadalkanala, najbolji su na koje sam do tada naiao u borbama i njihova taktika je bila izvanredna. Sigurno e se kod njih pojaviti jo bolji avioni u borbama". Reporter je bio vie nego zadovoljan. Svoje oduevljenje nije ni krio, kada mi se na rastanku beskrajno zahvaljivao. Meni je ubrzo sinulo, da sam uinio veliku greku ve samim tim to sam sa njim razgovarao. Sedmicu kasnije vratio sam se u bolnicu u Sasebu i napisao molbu za konani lekarski pregled koji bi me ponovo osposobio za vojnu slubu. Saglasili su se! Ponovo su me uputili u bolniku postelju i naredili mi da jo nekoliko dana ostanem kod njih, a za to vreme e da obave sve potrebne preglede. Ve sledeeg jutra rano, pozvali su me u personalno odeljenje taba u Sasebu. Prevrilo je meru. Pukovnik za personalna pitanja bio je sav crven od besa. "Zastavnice Sakai" vikao je, "vi ste obian idiot! Upravo su mi iz Vrhovnog taba ratne mornarice u Tokiju poslali telegram u kome mi javljaju da su u celosti zabranili va intervju koji ste dah onom reporteru Jomiuri imbuna. Zar vam se pomutio um da priate takve stvari?" "Sad me, Sakai, paljivo sluajte. Tokio me je strogo ukorio zbog pomanjkanja budnosti nad ljudima koji potpadaju pod moju komandu. Zbog takvih gluposti ne mislim da stavim svoj poloaj na kocku! Nareujem vam da u budue ne smete, da pisnete ni rei o svojim ratnim iskustvima, dok vam to prethodno ne odobri oficir za informisanje javnosti. Razumete li? Ako jo jednom ponovite te svoje besmislice, posledice e biti preki sud, ali ne samo za vas, ve i za mene! Nikada, zapamtite, nikada me niko nee tako daleko odvesti!"
164
Zapamtio sam do kraja. Zavezali su mi usta, mada sam morao da razumem poloaj svojih stareina. U sutini, bilo je sve sasvim prosto. Sakai, zapui usta! Vratio sam se u bolnicu, a zatim razmiljao o lekciji koju sam upravo dobio. Neko me je pozvao po imenu. Posilni je kroz vrata stao mirno i pozdravio me. "ta eli" viknuo sam na njega. "Imate posetu, gospodine. Visoki mornariki pilot vas eka u sobi za posete. Ako sam dobro razumeo zove se Niizava". "ta?" viknuo sam. "Niizava! zar je to uopte mogue?" Zaboravio sam na sve to se upravo dogodilo i kao lud sam izjurio iz svoje sobe, pri emu sam gotovo sruio iznenaenog posilnog. Otvorio sam vrata sobe za posete i oima traio. Visok, vitak mukarac s cigaretom u ustima polako je hodao po sobi. Zaista je bio on! Ni za dlaku se nije promenio. Pogledao me, i iroko se nasmejavi uzviknuo: "Sakai"! Ja sam vrisnuo: "Niizava!". Ve sledeeg trenutka smo se tapali po leima, neopisivo sreni. Odmaknuo sam se za duinu ruke i posmatrao ga. "Da te se nagledam!" viknuo sam. "Nijedne rane?" znatieljno sam ga upitao. "Nijedne Saburo" dobio sam tako eljeni odgovor. "Iz Rabaula sam otiao u novembru. Ni ogrebotine nema na meni. Izgleda da me metak nee." Bio sam presrean. "Ha. Izabrali smo ti pravo ime", rekao sam mu. "Zaista si pravi avo, prijatelju moj, kada ti je uspelo da bez ogrebotine preivi Lej i jo Rabaul. Niizava, pravo je udo to se opet vidimo". Zurio je u mene, a lice ga je izdavalo da je potpuno zbunjen. Oaj mu se video u oima. "Zar ti nisu nita priali. .. ?" "Ali o emu govori?" Nehajno je odmahnuo rukom. "ta se deava s tobom Niizava? Zar ih nisu s tobom poslali u domovinu?" Okrenuo se u stranu, leima prema meni i glas mu se guio. "Saburo, svi su..." Zatim se rukom prihvatio za elo. Naglo se okrenuo ka meni. "Mrtvi su". To nisam mogao da verujem! To je sasvim nemogue! "ta kae?" viknuo sam na njega. "Svi su mrtvi. Ti i ja, Saburo, samo ti i ja... nas dvojica, smo ostali ivi". Kolena su mi drhtala. Naslonio sam se na sto i u svesti pokuao da shvatim tragediju. Niizava je tada poeo da pria. "Sasai je bio prvi. Leteli smo u napad na Gvadalkanal. Bio je dvadeset i esti avgust. Tada je bilo sasvim drugaije nego to moda zamilja, Saburo. Uopte ne znam koliko se vildketa pojavilo, mada mi se inilo da u beskrajnoj koloni dolaze direktno iz pravca Sunca. Nije postojala
165
nikakva mogunost da im se suprotstavimo. Naa formacija se raspala na delove. Morali smo da se ratrkamo tako brzo, da niko od nas nije primetio kako je pao Sasaijev avion. Nadali smo se da je moda ranjen i da je odleteo kui ne ekajui nas. Kada smo se vratili u Rabaul, uzalud smo ga traili, uzalud ekali... Nije se vratio." Niizava je utueno uzdahnuo. "Zatim je bio na redu Ota. Samo sedmicu dana kasnije. Svakim novim letom ka Gvadalkanalu gubili smo sve vie i vie aviona. Nad Gvadalkanalom je neprijatelj suvereno vladao. Ota je poginuo isto kao i Sasai. Opet niko nije video kako se njegov avion strmoglavio. Prosto, nije se vratio. Zatim, moda tri ili etiri dana posle Ote, oborili su Jonekavu i Hatorija. Obojica su poginula istog dana. Sa mnom su se vratili samo pukovnik Saito, kapetan Nakadjima i jo pet pilota, koji su preiveli iz cele nekadanje grupe od osamdeset ljudi." Zanemeo sam. Niizava je zautao i ekao da ga jo neto upitam. Sve je bilo tako nestvarno, tako nemogue! Zar su svi mrtvi? Moja etiri najbolja prijatelja! I sva etvorica su se sunovratila dok sam ja nemono leao u bolnici u Jokosuki. Sada mi je sinulo zato me o tim gubicima nisu obavestili; Niizava i Nakadjima su se potrudili da istina ne stigne do mene dok se jo nije znalo kako je uspela operacija mojih oiju. Njihova lica urezala su mi se u seanje. Video sam Otu kako mi se smeje iz svoje kabine dok izvodimo petlje iznad Port Moresbija. Jonekava i Hatori su se u svim borbama grevito drali repa mog lovca, spremni svakog trenutka da mi priskoe u pomo, da bi me sauvali od smrti. I Sasai... i on. Sada su svi mrtvi. Glasno sam zaplakao, i kao da sam dete, nisam se uopte stideo. Nisam mogao da se uzdrim. Telo mi se grevito treslo. Niizava me prihvatio za ruku i molio da prestanem. "Saburo, molim te!" ubeivao me je. "Molim te prestani!" Tada sam ga pogledao. "Proklet sam ovek!" procedio je. Nisam ni video kako su Sasai i Ota otili u dubinu! Nisam ni video da smo ih izgubili. Nai najbolji prijatelji, a ja nisam ni prstom pokrenuo da im pomognem! Sigurno sam avolov ljubimac, a ne avo", besneo je, "koji juri za neprijateljskim avionima, dok prijatelji umiru oko mene!". Tada je opet seo. "Ne, ne to nije istina. Nisam mogao nita da uinim. Bilo je suvie neprijateljskih aviona, jednostavno previe..." Glas mu se utiao. Zatim smo jo dugo sedeli i nemo se gledali. ta smo i mogli jo da priamo?
166
25. Smrt admirala Jamamote

Iz bolnice u Sasebu otpustili su me poslednje sedmice januara 1943. godine. Tako su proli dugi meseci moga leenja. Poslali su me u moju prvobitnu jedinicu, tajnanski lovaki puk 11. vazdune flote, koji se tada nalazio kod kue u Tojohaiju, u srednjem Japanu. Dok sam se nalazio u bolnici, dogodilo se mnogo toga. Sasai, Ota i moja dva pratioca, Jonekava i Hatori, bili su mrtvi. Od mojih linih prijatelja jedini je Niizava ostao iv. U novembru sam bio unapreen u in oficira; tako je uspon od mornara redova, zavren, ali sam oseao da je to prazna pobeda. Tom puku nam se prvi put prikljuio u septembru 1941. godine u Tajnanu na Formozi. Od 150 pilota, koji su u asu velike japanske ofanzive na Pacifiku odleteli sa Tajnana, bilo je jo u ivotu manje od dvadeset. Ti veterani su obrazovali jezgro novog puka, ija se veina sastojala od novajlija, koji su na brzinu proli kroz kole u uijuri i u drugim vazduhoplovnim bazama. Komandant Tadai Nakadjima me lino pozdravio kada sam stigao u Tojohai. Ni on, ni ja nekad nismo mogli ni da zamislimo da emo se sresti tu, umesto u Rabaulu. Sreom je Nakadjima bio opet moj komandant. Nije se uputao u razglabanja jesam li jo sposoban za letenje, ve me odmah sledeeg dana poslao u vazduh. Let je bio malo neobian u leteoj tvravi! To je bila ona ista tvrava koju su zarobile armijske trupe u Bandungu na Javi u martu 1942. godine. Svi ljudi moga zvanja uli su u veliki bombarder. Odlino smo se zabavljali dok smo leteli u bombarderu koji nas je iznenadio odlinom upravljivou i, iznad svega, savrenstvom izrade i preciznou opreme. Nijedan veliki japanski avion koji sam do tada video, nije mogao ni izdaleka da se meri s njim. Sledeeg dana vratio sam se svojoj prvoj ljubavi zerou. Nikada neu moi da opiem udnovato oseanje koje me je obuzelo, kada sam se u lakom lovcu podigao u vazduh. Zero se ponaao kao u najlepem snu. Lak pokret ruke i bio je u vazduhu! Upustio sam se u sve vrste akrobacija. Postavljao sam zero na rep, obruavao, klizao u stranu. Nebo me je opet opilo. Kao oficir imao sam potpuno drukiji pogled na razna zbivanja. Vojnim obveznicima i podoficirima nisu bili dostupni poverljivi ratni izvetaji, koje je mornarica delila svom oficirskom kadru. Nekoliko dana posle mog dolaska u Tojohai, Nakadjima mi je bez rei pokazao izvetaj o naem povlaenju sa Gvadalkanala na dan 7. februara 1943. godine, tano est meseci posle amerikog iskrcavanja. Radio je izvetavao da se radi o stratekom uzmicanju i skraivanju naih odbrambenih linija, dok su tajni izvetaji otkrivali da smo pretrpeli teak poraz i strahovite gubitke.
167
Dve kompletne divizije kopnene vojske potpuno su izginule, nemilosrdno unitene u borbama sa neprijateljem. Mornarica je izgubila toliko brodova, da bi se od njih mogla da sastavi naa mirnodopska flota. U blatu Gvadalkanala bila su zarivena dva bojna broda, jedan nosa aviona, pet krstarica, dvanaest razaraa, osam podmornica, stotine i stotine lovaca i bombardera, a da ne govorimo o gubicima pilota. ta se to dogodilo sa nama? Nekada smo nadmono protutnjali Pacifikom. Neprestano i svugde smo obarali sa neba neprijateljske lovce. Ali sada su poverljivi izvetaji sa bojita govorili o novim neprijateljskim lovcima daleko nadmonijim od P-39 i P-40. Sada sam, najzad, prvi put saznao ta se stvarno dogodilo kod Midveja prolog juna. etiri nosaa aviona! Sa njima je izgubljeno blizu 300 aviona, i gotovo veina pilota! Bilo je to neverovatno. Srce mi se steglo kada sam video nove pilote tajnanskog puka. Bili su to prenapregnuti, ozbiljni mladi ljudi, bez sumnje hrabri. Ali odlunost i hrabrost nisu mogli da zamene pilotsku vetinu i tim ljudima je nedostajalo istanane samokontrole, koja e im biti potrebna u borbi s Amerikancima koji su harali Pacifikom. Hoe li te novajlije plamteih obraza moi da popune praznine koje su ostale posle takvih ljudi, kao to su bili Sasai i Ota? Kako se, zaboga, moglo da oekuje da oni to uine? Njihova obuka u Tojohaiju bila je veoma ozbiljna. Od izlaska do zalaska Sunca, nastavnici su im bili za petama. Teorijski asovi u uionicama i neprestano letenje. Morali smo da ih nauimo da odravaju mesto u grupi. Da je to to dre u ruci komandna palica, a ne drka od metle. Da ne pokuavaju da vode svoj avion, ve da postanu njegov sastavni deo. Da e tako da sauvaju gorivo. Da nikada ne pregrevaju oruje i da okidaju kratke rafale. Ponovo je oivelo iskustvo iz proteklih borbi i sada smo pokuavali da prenesemo to neprocenjivo znanje, sitne trikove i pojedinosti na te mlade ljude. Za sve to, meutim, nismo imali dovoljno vremena. Nismo mogli da otklanjamo greke pojedinaca i da im posvetimo duge asove, to je nuno ako eli da kod poetnika iskoreni sve nedostatke. Gotovo da nije proao dan, a da preko aerodroma nisu jurila vatrogasna i bolnika kola, da bi jednog ili vie pilota izvlaili iz olupina posle nespretnog poletanja ili sletanja. Nisu, meutim, svi ti piloti bili toliko loe odabrani da ne bi mogli da pilotiraju kolskim avionima i lovcima. Mnogi od njih bili su pojednako nadareni za pilotau kao to su nekada 1939. i 1940. bili kasnije najvei asovi.
168
Takvih je, meutim, bilo veoma malo, a osim toga nije postojao onaj bezbolni vremenski interval u kome su se sakupljali asovi u vazduhu, ili ma kakvo borbeno iskustvo, pre nego to su ih slali u borbu protiv Amerikanaca. Nije proao ni ceo mesec posle vesti da smo izgubili Gvadalkanal, kada smo pozvani na poseban oficirski sastanak da bismo uli vest o novoj katastrofi. Ta vest je ostala u tajnosti do kraja rata i nisu je nikada i ni u kom obliku objavili u javnosti. Iza zatvorenih vrata itao sam kako je japanski konvoj, sastavljen od preko dvadeset brodova dvanaest transportnih, osam razaraa i nekoliko malih pomonih plovnih jedinica pokuao da iskrca armijske trupe u moju bivu bazu Lej. Najmanje sto neprijateljskih lovaca i bombardera napalo je konvoj na otvorenom moru i u odlunim napadima potopilo sve transportne brodove i jo najmanje pet razaraa. Ova novost je govorila o porazu gorem od onog kod Gvadalkanala, jer je to znailo da neprijatelj sada potpuno gospodari nebom severno od Leja i da smo bili nemoni da se suprotstavimo njegovom neverovatno efikasnom napadu na nae brodove. Nekoliko dana kasnije, tajnanski vazduhoplovni puk dobio je naredbu da se bez odlaganja prebaci u Rabaul. Komandant Nakadjima me upitao da li bih moda bio spreman da ga pratim na povratku u podruje zapadnog Pacifika. Kako je uopte mogao da pomisli da elim bilo ta drugo? Nakadjima mi je priznao da je ubeen da sam i pored gubitka jednog oka bolji od njegovih novih pilota. Te iste veeri glavni tab mornarice objavio je spisak ljudi koji treba da preu u Rabaul. Meu njima je bilo i moje ime. Nismo meutim raunali sa glavnim hirurgom u Tojohaiju. Razbesneo se kada je proitao moje ime u spisku. Kao oluja je uleteo u komandantovu kancelariju i svoj bes iskalio na nesrenom zapovedniku. "Jeste li poludeli!" urlao je. "Hoete li da ubijete tog oveka? Sa vama nije neto u redu kada doputate jednookom pilotu da ide u borbu? To je za njega smrtna osuda. Sve je to potpuno besmisleno. Ne doputam da Sakai ide u Rabaul". uli smo ga kako vie, ak na drugom kraju aerodroma. Nakadjima se branio da sam ja bolji od veine novajlija i da oni, ak s oba oka umesto mog jednog, nemaju moju vetinu za komandama zeroa i jo tome moje dugogodinje iskustvo. Hirurg nije hteo da popusti ni za dlaku. Sada se Nakadjima razbesneo. Svaali su se nekoliko asova, ali na kraju je hirurg izaao kao pobednik. Ubedio je Nakadjimu da izmeni miljenje. Kada je lekar napustio komandantovu kancelariju, uleteo sam kod Nakadjime i zamolio ga da promeni miljenje.
169
Gledao je u mene kao da ne veruje, pokuao je da govori, a lice mu je postajalo sve crvenije i crvenije, dok nije dreknuo: "uti!" pa je odjurio mrmljajui da su svi letai ludi. Bio sam postavljen za instruktora letenja u vazduhoplovnoj bazi Omura u blizini Saseba. Novi puk je stigao u Rabaul 3. aprila. Nije prola ni sedmica, a u izvetajima sa bojita poeli smo da itamo da puk uveliko napada na Gvadalkanal, zaliv Milne, Port Darvin i na druge za neprijatelja ivotno vane strateke take. U etiri akcije, neprijateljski lovci i protivavionska artiljerija su oborili u vazduhu nita manje nego etrdeset lovaca puka. Udarac je sledio za udarcem. Devetnaestog aprila se meu oficirima pronela strana novost, koja je kasnije bila potvrena. Admiral Isoroku Jamamoto, cenjeni vrhovni zapovednik japanske Carske mornarice bio je ubijen. Ponovo sam nekoliko puta proitao izvetaj. Admiral Jamamoto je bio putnik u jednom od dva bombardera koje su pratili zeroi, kada ih je napalo nekoliko novih amerikih lovaca P-38. Neprijateljski lovci su se probili kroz lovaku zatitu i oborili oba bombardera s neba. Za itavo to vreme sedeo sam u Omuri obuavajui nove pilote. Teko sam mogao oima da verujem kada sam posmatrao nove uenike kako posru po pisti i neveto poskakuju u vazduhu. Mornarica je vapila za pilotima i kola se uveavala gotovo svakog meseca, dok su uslovi za prijem bili sve blai. Ljudi, koji pre rata nikada ne bi smeli ni da sanjaju da e uopte prii lovcu, sada su sa zeroima gurani u borbu. Sve je bilo hitno! Rekli su nam da ubrzamo obuku, da zaboravimo na detalje i da ih samo nauimo kako se leti i gaa. Jedan za drugim, pojedinano, u paru ili u trojkama, kolski avioni su se zarivali u zemlju i ludo prevrtali po nebu. Kroz druge i mukotrpne mesece pokuavao sam da od ljudi koje su nam poverili, tu u Omuri, stvorim pilote-lovce. Bio je to beznadean posao. Nae materijalne mogunosti bile su tako jadne, zahtevi veliki i uenika previe. Primeivao sam na sebi da se uzaludno troim. Vie nije bilo sumnje da je naa domovina u velikoj nevolji. Civilno stanovnitvo nije bilo svesno te injenice, kao ni nai uenici, ni mobilisani vojnici. Ali oficiri, koji su itali poverljive izvetaje i koji su sami bili u borbi, shvatili su ozbiljnost situacije. Veina ih je ustrajala u nepokolebljivom verovanju da e Japan ipak konano pobediti, ali slavlja povodom pobeda i veselih uzvika bilo je sve manje, mnogo manje nego ranije. Uprkos tome to sam bio daleko od bojita, ipak sam mogao da neposredno osetim rat i njegove nedae. U septembru 1943. bio sam preneraen kada sam saznao da je poginuo moj stari bliski prijatelj, jedan od najveih japanskih pilota, podoficir Kendji Okabe. Oborili su ga iznad Bugenvila. Bio je moj klasni drug u Cuijuri i mornariki as koji je postigao rekordnu pobedu oborivi sedam aviona u toku jednog dana.
170
Zar nema kraja njihovim pogibijama? Dok sam itao tu kratku vest, dolo mi je da zaplaem. Posle neverovatnog Okabinog uspeha onog dana u vazduhu iznad Rabaula, admiral Ninii Kusaka, zapovednik 11. vazdune flote, zahtevao je od vrhovnog taba mornarice u Tokiju da se tom pilotu da odlikovanje za izvanredan podvig. U vrhovima nae mornarice bilo je sve po starom. U Tokiju su odbili njegov zahtev s obrazloenjem da ne moe biti izuzetaka potpuno jednako kao to su godinu dana ranije odbili zahtev pukovnika Saita. Admiral Kusaka se, meutim, nije lako predavao. Ljut na odluku vrhovne komande, admiral je uz posebne poasti pripasao Okabi svoju sveanu sablju. Tri dana kasnije, Okaba je iv izgoreo kad se njegov zapaljeni zero strmoglavio na zemlju.
171
26. Ivo Dima

U aprilu 1944. godine, posle dugih zamornih meseci obuke pilota poetnika u Omuri, prekomandovali su me u vazduhoplovni puk u Jokosuki. Pre rata bi premetaj u Jokosuku bio vie nego poeljan, jer je taj puk bio carska gardijska jedinica, koja je titila glavni vazduni prilaz Tokiju. Sada je to bio sasvim obian puk, kao i svaki drugi. Dani kada se udelo za tom prekomandom bili su daleka prolost. Zahvaljujui poverljivim izvetajima koji su mi stajali na raspolaganju kao oficiru, imao sam mogunosti da u potpunosti pratim razvoj operacija. Ti tajni dokumenti bili su sasvim razliiti od truanja preko radija, koja su imala uspeha kod neobavetenog stanovnitva. Svuda na Pacifiku su nae snage potiskivane. Neverovatno snane amerike taktike jedinice, iji je obim prelazio svaku predstavu, praktino su do mile volje vrljale po Pacifiku. itao sam izvetaj za izvetajem, i iz njih saznao kakve su nam strane udarce i ubitanu pometnju izazivali neprijateljski brodovi koji su napadali izbliza. Neprijateljske vazdune snage su narasle do strahovite moi. Na stotine njihovih P-38 leteli su visoko izvan domaaja naih lovaca i po svojoj volji birali kada e i gde zapoeti borbu. Novi tipovi lovaca i bombardera pojavljivali su se gotovo svakodnevno i prie naih pilota o njihovim vanredno poboljanim letnim karakteristikama ulivale su malo nade u budunost. Jo uvek smo se nekako drali u Rabaulu, ali ta nekada mona tvrava vie nije ugroavala Moresbi i druga neprijateljska uporita. Rabaul je trpeo na sve mogue naine. Amerikanci su ga izabrali za poligon svojih bombarderskih posada i na njemu su isprobavali svoja nova pojaanja. Ubrzo posle prekomande u Jokosuku, zamolio sam odsustvo, i iz te mornarike baze vozom se odvezao u Tokio, koji je bio udaljen svega sat i po vonje. Strieva porodica primila me je kao roenog sina. Video sam da e mi to biti dom kadgod budem uspeo da odem iz baze, bilo na nekoliko asova ili dana. Posle veere, Hacujo je poela da me zadirkuje to jo nisam oenjen. Njeno peckanje je izgledalo i ozbiljno i neozbiljno, pa sam joj vratio istom merom: "A zato si ti jo sama, moja draga roako? ta s tobom nije u redu da jo nisi mogla da izabere nekog lepog supruga"?! Moja strina i stric su ovaj sukob, koji je pretio da se pretvori u poar, utiali primedbom, koja se odnosila na nas oboje. "Oigledno ste oboje mnogo izbirljivi!", rekao je stric. Nasmejao sam se. "Pa zaista ne vidim zato Hacujo-san jo nije izabrala mua. Samo je pogledajte. Lepa je kao najlepa filmska zvezda u naoj dravi, i recite mi koliko devojaka danas moe da se pohvali da su odline pijanistkinje",
172
nastavio sam da je zaikavam. "Ubeen sam", rekao sam im, a gledao sam Hacujo, "da biste mogli da joj izaberete odlinog supruga." Stric i strina su se na to moje zadirkivanje na sav glas smejali, a Hacujo je zautala. Oima je sevnula na mene i brzo oborila pogled, a oi su govorile da je ljuta. "ta nije u redu Hacujo-san?" Napravila se gluvom. Bio sam iznenaen, jer je zaista bila ljuta. Odmah sam skrenuo razgovor na drugu temu. "Hacujo-san, da li bi mi uinila uslugu? Lepo te molim. Sedi za klavir. Ve tako dugo me nisi udostojila svojom svirkom." Pogledala me je upitno. "Da li se jo sea? Kada sam se upisao u kolu? Neto si mi svirala. ta je to bilo..., da seam se. Mocart. Da li bi mi ga opet odsvirala?" Umesto odgovora Hacujo je otila kod klavira i sela uz njega. Ko bi mogao tada, dok su njeni prsti milovali dirke boje slonovae, da pomisli da u tom trenutku divlja rat na hiljade kilometara okeana! Ali ipak! Kada sam zatvorio oi, u mislima sam ugledao treptee plaviaste plamenove izduvnih cevi lovaca i bombardera, koji su jurili po pisti diui oblake praine i kamenja i tutnjei kreendom maksimalne snage odvajali se od tla i nestajali u noi iz koje se mnogi nee vratiti. Ja sam, meutim, sedeo u tokijskom predgrau, oputen psihiki i fiziki, punog stomaka, grejan Ijubaznou to dvoje ljudi, koji su me doekali kao svog sina. Za to vreme su drugi umirali. Zaista, tada je taj na svet bio tako udan. Svirka se utiala. Hacujo je jo nekoliko trenutaka posedela za klavirom, a zatim se okrenula i udno me pogledala. Oi su joj bile irom otvorene i upitne, kada je tiho progovorila: "Jo neto bih rado odsvirala ovog puta samo za tebe. Paljivo sluaj. Neto u ti ispriati to reima ne umem da iskaem." Izgledala je tako udno, zatim joj po licu razlilo rumenilo i naglo je oborila pogled. Jako je dobro svirala. Muzika je izvirala iz klavira i lagano se dizala i razlegala po sobi istovremeno jaajui i stiavajui se. Zaueno sam gledao tu devojku. Mislio sam da je poznajem, ali je ipak nisam sasvim poznavao. Takvu Hacujo jo nikada nisam video. ta je time htela da kae: "Neto u ti ispriati to reima ne umem da iskaem". Iznenada mi je postalo jasno da na Hacujo ne gledam kao na mladu devojku, ne kao roaku, nego kao na enu! Prvi put sam je stvarno video svu zanetu nad dirkama, s prstima koji su leteli gore - dole i tako ozbiljnog lica kao da je htela da svoju duu unese u muziku. Hacujo i ja? Ve sama pomisao je bila zapanjujua. Oigledano vie nije bila dete. Probudi se Sakai, ti glupavko!
173
Ona je ena. I sada ti pria, ba u ovom trenutku, da je zaljubljena u tebe! Sada mi je bilo jasno ta hoe da mi ispria. Pod navalom oseanja najradije bih joj odgovorio. Sada to ne ide, ubedio sam sam sebe. Ali pored toga je istina. Pazi! Stvarno je Hacujo. Ti si zaljubljen u nju, ti budalo i do sada nisi slutio ta ona osea. Iznenada sam se setio bolnice, kada me je obgrlila i pokuavala da me ubedi da u opet da letim. Dakle, zaista me voli, i to jo vie nego to sam se usudio da pomislim. Sve je bilo tako udno i tDg trenutka sam shvatio da sam zaljubljen u Hacujo. U nju. Ali ta da uradim. Sada sam isto tako trpeo, kao i onih proteklih sumornih meseci, kada je Fuko plakala, jer sam je odbio. Zar sada nemam manje opravdanih razloga? Da li bi bilo mogue, da sam onda odbio Fuiko, jer sam napola lep, a sada da ne odbijem Hacujo, kada je sve isto tako kao to je bilo tada? Kako da sada zaboravim na svoj ponos i progutam isto ubeenje. Kako da poverujem da u opet nekim udom moi dovoljno razgovetno i dobro da vidim i poletim u vazduh kao as kakav sam nekada bio? Hou li sve to moi i ponovo vratiti samopouzdanje? Ne! Nijednim znakom nisam pakazao da shvatam ta eli da mi ispria, niti da bih joj tako eljno hteo da odgovorim. Kada je Hacujo prestala da svira, sedeo sam jo toliko koliko zahteva pristojnost i zatim sam se udaljio na spavanje pod izgovorom da sam umoran. Nekoliko asova nisam uspeo da zaspim. Za vreme boravka u Jokosuki esto sam poseivao Tokio. Za osamnaest meseci moje odsutnosti, naa prestonica se znatno izmenila. Boje i veselje su se izgubili. Ljudi se vie nisu tako brzo i od srca smejali. Ulice su bile alosne i bez ivota. Graani su ili pognute glave, obuzeti svojim brigama. "Mar vojnih brodova" vie nije izazivao oduevljenje. Previe sinova, mueva i brae, strieva i sestria tih ljudi se vie nikada nee vratiti kui. Ali rat u Tokiju jo nije ostavljao pravi trag, mada veselja vie nije bilo. Radnje su se ispraznile i na snazi je bilo strogo ogranienje sledovanja. Ljudi su po vetru i mrazu stajali u dugim redovima i ekali na solju tople orbe. Domovina je jo netaknuta, ako se izuzme jedan usamljen napad 1942. godine, kada je grupa bombardera generala Dulitla drsko proiala iznad grada i preletela prema Kini. Tokio i svi drugi gradovi jo nisu imali prilike da uju grmljavinu i zvidanje delova eksplodirajuih amerikih bombi. Japan je pravi rat doiveo tek juna 1944. godine. Utisak na nae stanovnitvo bio je oigledan. Japansko stanovnitvo je 15. juna bilo okirano kada je ulo da je dvadeset bombardera, zastraujuih vazdunih dinova, prema kojima su mone letee tvrave B-17 bile krljavci, preletelo neverovatno rastojanje od Kine i napalo neki grad na severu japanskog ostrva Kjuu. Napad je naneo malo tete, a dvadeset bombardera ne bi trebalo da izazovu posebno uzbuenje meu
174
stanovnitvom. Meutim, u domovima, radnjama, fabrikama i na ulici, svugde u Japanu, ljudi su priali o tom napadu i diskutovali o injenici da nai lovci nisu uspeli da zaustave bombardere. Svi su se pitali ko e biti sledei? I kada? Koliko e bombardera da doe? Radio je javio jo neto o emu je trebalo brinuti. Amerikanci su se iskrcali na ostrvu Sajpanu. To je znailo da se rat pribliava domovini. Sajpan nije bio naroito daleko. Rasprostrte su karte i nai ljudi su gledali u te male takice, koje nisu bile tako daleko od naih obala, a zatim su gledali jedni u druge. Poeli su da se pitaju niko glasno, ve svi etpatom a ta znae one neprekidne vesti o pobedama. Kako je mogue da se neprijatelj iskrcao na Sajpanu ako smo niu potopili toliko brodova, oborili avione i desetkovali njegove kopnene jedinice. To je bilo pitanje koje su svi postavljali, ali se malo ko usuivao da progovori. Ubrzo poto smo dobili vest o napadu na Sajpan, nae snane mornarike jedinice otplovile su ka Karijanskim ostrvima, da bi se sukobile u bici koja e, kao to smo svi u Jokosuki znali, biti jedna od najodlunijih u ratu. Vie nismo osvajali tua ostrva, nego smo branili vrata svoje domovine. Sledeeg jutra puk u Jokosuki dobio je nareenje da pree na ostrvo Ivo Dimu. Naa vrhovna komanda se bojala da e Amerikanci posle zauzimanja Sajpana udariti na tu strateku taku. Kada bi imali u rukama Ivo Dimu, ceo Japan bi bio ugroen. Te velike borbe kod Marijana postale su istorijske. Sajpan je popustio pred stanovitim neprijateljskim napadom. Naa mornarica je pretrpela katastrofalan poraz, a amerike taktike snage su se razmilele svemone, nezadrive i neustraive po celom Pacifiku. injenica da se neprijatelj u leto 1944. godine nije iskrcao na Ivo Dimu iznenadila je sve nas. U to vreme ostrvo je teko moglo samo da se odbrani! Samo jedan deo snaga koje su zauzele Sajpan mogao je da napadne obale tog ostrva i da samelje vie simbolian otpor naih oslabljenih jedinica, koje su tada bile na ostrvu. Iz potpuno nepoznatih razloga ta invazija bila je odloena za mnogo meseci, pa su u meuvremenu mornarica i armija nagomilali velik broj ljudi i oruja na to strateko vano malo ostrvo. Kada je puk iz Jokosuke dobio nareenje da obezbedi vazdunu odbranu ostrva, imali smo na raspolaganju za taj zadatak svega trideset lovaca zero. To su bili oni isti zeroi na kojima sam se borio jo pre gotovo pet godina u Kini. To je bilo sve! Invazije nije bilo. Takav razvoj dogaaja tada nam se inio kao pravo udo. Komandant Nakadjima se vratio u Jokosuku. Mesec dana posle odlaska iz Tojohaija za Rabaul naredili su mu iz Tokija da se vrati u Japan na novo mesto u Jokosuku, gde je pomagao da se za rekordno vreme ikoluju novi piloti. Sada,
175
posle godinu dana boravka u domovini ponovo je otiao na put, ali u borbe koje su obeavale junatva vea nego ikada do sada. Naredili su mi da se javim u njegovu kancelariju. "Sakai, zato ne poe ovog puta sa mnom?" upitao je. "Ti zna koliko elim da opet zajedno letimo. Nije me briga ta e neki doktor da kae. Ti si bio, a i sada si odlian pilot. To si dokazao svaki put kada sam te video da leti. Ti to dokazuje uvek kada si u vazduhu." Za trenutak je umuknuo. "Budimo sasvim iskreni. Saburo. Ti zna bolje nego iko od nas kako je nesigurno znanje tih novih pilota. Ve unapred se bojim tog trenutka, kada e se suoiti sa novim amerikim avionima. Treba nam neto to e im podii moral i uliti to vie borbenosti. Eto vidi, Saburo, zato bih eleo da si sa mnom. Nuno si mi potreban. Za te mladie si gotovo kao bog. Ako bude leteo sa nama, porae im moral. Sledie te kuda god bude eleo." "I vi me jo pitate, gospodine?" prasnuo sam. "Pitate me hou li sa vama? Koliko puta sam pokuavao, koliko puta mi je odgovoreno NE! Ne moe da leti Sakai. Ti si poluslep, Sakai. Ti nisi dobar, Sakai. Naravno elim da idem! Hou da idem sa vama gospodine, elim ponovo da letim!" Vremena su se promenila. Nijedan hirurg se vie nije opirao da odem. Upornosti da jednog pilota ne puste u borbu, vie nije bilo. Nismo mogli da gubimo vreme s takvim beznaajnim stvarima. Japanska domovina bila je ugroena i zato jednooki pilot sa mojim borbenim iskustvom vie ni za koga nije mogao da bude razlog odgovornosti. Doekao sam opet svojih pet minuta. Moja zemlja me je trebala. Dobili smo nareenje da odmah odletimo za Ivo Dimu. Nismo imali ni vremena da obavestimo porodice. Nije bilo oprotaja. esnaestog juna izjutra poleteli smo iz Jokosuke i razvrstali se u dve grupe, pa uputili ka udaljenom ostrvu. Posle sto ezdeset kilometara bezglavog letenja kroz guste niske oblake i teak pljusak, bili smo prinueni da se vratimo u Jokosuku. Kini period u Japanu je poeo. Nakadjima i ja bismo se, moda, probili do Ivo Dime, i moda bi to uspelo jo nekolicini ostalih pilota. Ali veina od trideset letaa u grupi bili su neiskusni. Oluja bi ih usput odvojila od nae formacije, to bi bio njihov kraj. Ivo Dima je malo ostrvo, oko hiljadu kilometara juno od Jokosuke. Najvea irina mu iznosi oko tri kilometra. Ako se pogleda geografska karta Tihog okeana, Ivo izgleda kao poslednji u nizu kamenja za prelazak preko vode u skupini Bonin, koja se protee od Jokosuke do Guama. Karte, meutim, daju potpuno pogrenu sliku, jer u ogromnim prostranstvima Pacifika, razdaljine izmeu svakog pareta kopna dobij aju u
176
realnosti neverovatne razmere. Bez radara, ak i bez radio-veze u naim zeroima, nismo se usudili da rizikujemo veinu naih lovaca. Imali smo tragino iskustvo sa takvim poduhvatima. Poetkom 1943, nekoliko eskadrila armijskih lovaca u kojima su leteli piloti koji nisu imali nikakvog iskustva u daljinskom lelenju iznad okeana, polo je iz Japana u neku bazu na jugu. Na putu su naili na loe vremenske uslove, ali nisu hteli da se vrate. Gotovo svi avioni su nestali u beskrajnim prostranstvima Pacifika. Pokuali smo ponovo sledeeg jutra, 17. juna. Ovog puta smo preleteli manje od sto ezdeset kilometara od Jokosuke, kada nas je oluja naterala na povratak, iako je, kao nama za podsmeh, meteoroloki izvetaj govorio da je vreme iznad Ivo Dime i Marijana bilo savreno! amili smo u svojim barakama sluajui radio-izvetaje iz naih garnizona na ostrvima, koji su ceo dan govorili o nepriajteljskim vazdunim napadima. etiri puta smo poletali za Ivo i etiri puta nas je besna oluja naterala da odustanemo od leta. Kada smo, 20. juna, peti put pokuali, vremenski uslovi jo uvek nisu bili bezbedni. Nakadjima je, meutim, odluio da se probijemo. Neiskusni piloti su se prosto prilepili za krila i repove vodeih zeroa, pa smo se tako svi zajedno probijali kroz snane nalete i zaslepljujue zavese kie. Naravno, tog momenta niko od nas nije znao da je to bio dan kada su neprijateljski avioni i topovi sa brodova pomorskih taktikih snaga naneli najstraniji poraz naoj floti u bici koja je besnela kod Marijanskih ostrva. Na kraju smo proli kroz olujni front. Nekoliko minuta kasnije, posle hiljadu kilometara leta, iz vode se pred na ma uzdigla vulkanska grba ostrva Ivo. Nakadjima je poeo da se iznad brda Moto jame u centru Ivo Dime pribliava drugoj pisti u irokom zaokretu. Ranije sam mislio da je naa pranjava pista u Leju loa, ali ova je bila nemogua! Sletanje na palubu nosaa aviona koji se ljulja, naginje i skree sa pravca, bilo bi jednostavnij nego na ovo udovite ispod nas. Sa dve strane su se dizale strme, stenovite padine. ak pri najmanjoj greci pri sletanju avion bi se pretvorio u plamenu loptu. Na kraju piste je svakog nepaljivog pilota, koji blagovremeno nije poeo da koi, ekala vrtoglava litica. Nakadjima nije dozvolio svojim ljudima da slete na tu pogibeljnu pistu. elu formaciju poveo je natrag nad aerodrom na junoj padini vulkanskog ostrva. Tu nas je ekala duga i iroka pista. Jedan za drugim nai lovci su poeli da poniru. Ali ve je vie od devedeset lovaca bilo poredano du piste. Nije ostalo ni centimetra prostora za nae avione. Nakadjima je mahnuo rukom iz otvorene kabine dajui ftam svima znak da ga sledimo. Dug, vijugav drum vodio je od glavnog aerodroma prema drugom, pomonom. Razdaljina izmeu dva aerodroma bila je hiljadu i esto metara, a uz to je pomoni aerodrom leao na veoj nadmorskoj visini od glavnog, koji smo naputali. Oseao sam se smeno dok sam
177
se truckao u zerou, koji je tandrkao po drumu. Bilo je to moje prvo i poslednje iskustvo u penjanju uzbrdo u lovcu koji je rulao. I da stvar bude jo lepa, vozio sam se u koloni od trideset lovaca. Bataljon kopnene vojske posmatrao je nau smenu kolonu koja se po drumu vukla kroz oblake praine, uz buku motora. Zinuli su od iznenaenja. Mnogi od njih su u nas uperili puke, glasno se srnej ali i rugali nam se. Nama to nije bilo nimalo smeno. Vonja u zerou po strmom drumu, sa lovcem ispred i jo jednim pozadi, dok smo se svi trudili da savladamo otre krivine, bilo je u najmanju ruku podjednako teko kao leteti u grupi po gustoj magli. Sreom, na Ivo smo stigli u vreme zatija izmeu borbi. Samo dan ranije, ostrvo je podrhtavalo i ljuljalo se od eksplozija hiljada granata sa amerikih ratnih brodova, koji su plovili pored njegovih obala. Posle toga su se oigledno vratili na Sajpan i tamo nastavili da postepeno pretvaraju ostrvska utvrenja u ruevine. Tako je tri dana rat zaobiao Ivo Dimu. To nikako nije bilo mesto koje bi normalan ovek svojom voljom mogao da izabere za prebivalite. Bilo je isto toliko pusto, neprijateljsko i neudobno kao Rabaul, ako ne i vie. Bili smo preputeni sami sebi, pa smo predah izmeu borbi iskoristili i za kupanje u toplini izvorima, koji su izbijali iz stena na sve strane po ostrvu. Rat nam jo nikada do tada nije izgledao tako udan. Sada smo ve znali da je naa flota bila razbijena u bici kod Marijanskih ostrva i da su u njoj pali gotovo svi piloti sa nosaa aviona. Vie nije bilo sumnje, da e amerike invazione snage svojom strahovitom nadmonou, uz podrku vie stotina aviona i hiljada tekih brodskih topova zbrisali nae jedinice na Sajpanu do poslednjeg oveka. A mi smo se za to vreme brkali u toplim izvorima na Ivo Dimi. Nai oficiri su bili sasvim izgubljeni. Svi su vrlo dobro znali da je Sajpanu pomo nuno potrebna. Ali ta smo mogli da uinimo? Masovni napad naih lovaca imao bi samo trenutni i beznaajni efekat jer je Sajpan leao oko hiljadu kilometara juno od Ivo Dime. A opet, s druge strane, ne moemo da sedimo skrtenih ruku na naem ostrvu dok nam drugove desetkuju. Postojao je i drugi razlog koji nas je sputavao. Kada bismo ostavili Ivo Dimu nekoliko asova bez zatite nekoliko desetina lovaca koji mogu da se na svaki mig dignu u vazduh, Amerikanci bi za to vreme napali branioce naeg ostrva i iskrcali se pri slabom otporu. Posle dugog razmiljanja konano je odlueno da lovci ostanu, ali da bombarderi napadnu amerike ratne brodove koji su krstarili ispred Sajpana. Svi napadi bie izvreni nou, a nezatieni bombarderi e poletiti u grupama od osam ili devet. Dok sam posmatrao te avione kako tutnje niz pistu aerodroma na Ivo Dimi, a izduvni plaviasti plamenovi im u mraku osvetljavaju trupove i krila, setio sam se onih minulih dana u Leju. Najzad sam shvatio ta je motivisalo posade miela i
178
marodera, koji su nou i danju bez lovake pratnje tukli Lej i dokazivali svoju upornost uz nos desetina zeroa. Sada sam morao da gledam drugu stranu medalje, onu goru po nas. U ranim mesecima 1942, ameriki dvomotorni bombarderi imali su nade da e se izvui. Ali sa naim betima je bio sasvim drugi sluaj. Ako je neprijateljskom lovcu uspelo da za sekund-dva ulovi betija u nian, ili ako je protivavionska granata svojim uarenim pariima zasula trup bombardera, bilo je potpuno verovatno da e ve u sledeem trenutku, umesto naeg aviona, biti u vazduhu grmea plamena masa, koja e se na kraju raspasti u moru. asovi izmeu svakog poletanja i povratka preivelih bombardera liili su na itavu venost. Nai piloti su napadali krajnje pogibeljno i postigli su nekoliko pogodaka. Ali ta je to znailo? Liilo je na jai ujed! I svake noi su se na Ivo Dimu vraali jedan ili dva aviona sa izreetanim krilima i trupom, s krajnje iscrpljenim posadama iz ijih je upalih oiju izbijao strah, jer su gledali drugove koji su jedan za drugim ginuli u dubini, jo pre nego to su se dovoljno primakli da bi napali. aica pilota, koji su se vratili na ostrvo priali su nam o lovcima koji su im se pribliavali u tami, i nou nepogreivo otkrivali njihove avione, o svetleim mecima, koji su no pretvarali u dan, kada su svi topovi sa amerikih brodova otvorili vatru na njih. Bletee eksplozije i mrea bljujuih svetleih zrna liili su na neprobojni plameni zid koji se ispreio na njihovom putu, kada su se sputali da bombarduju. Posle nekoliko dana, bilo je teko da se na ostrvu nae jo neki dvomotorni bombarder micubii. Zatim su sa Ivo Dime poslani u napad torpedni avioni, jednomotorni dil, koji su pokuali da torpeduju brodove, letei iznad povrine vode. Proli su malo bolje od veih aviona. Dvadeset i etvrtog juna bio je kraj zatija koje je vladalo na Ivo Dimi. Oko pet asova i dvadeset minuta izjutra, uz zagluni zvuk razlegao se znak uzbune. Nai radari za daljinsko osmatranje otkrili su veliku grupu neprijateljskih aviona, na manje od sto kilometara udaljenosti, koji su se naglo pribliavali. Svi lovci na naem ostrvu vie od osamdeset zeroa protutnjali su niz dve piste i brzo se vinuli u vazduh. Preostale betije i dilove mehaniari su ugurali u zaklone. Desilo se! Dugo ekanje se isplatilo. Opet sam imao zeroa u rukama i ve za nekoliko sledeih trenutaka znau po krvavom iskustvu prave borbe da li sam pored oiju izgubio i svoju ratniku vetinu. Na etiri hiljade metara visoko u vazduhu plovio je sloj oblaka. Nai lovci su se podelili u dve drupe, etrdeset zeroa se popelo iznad oblaka, a drugih etrdeset, moja grupa, ostalo ispod. Samo to sam iz penjanja preao u horizontalan let, pod oblakom je ve neki neprijateljski lovac mahnito obrui se proao kroz oblak vukui za sobom dugi rep plamena i crnog dima. Za trenutak sam pogledao na
179
lovca i uoio da se radi o novom tipu irokih krila i tupog nosa. Bes sumnje, bio je to novi gramen, helket o kome sam ve toliko mnogo sluao. Poeo sam da pravim iroki zaokret i bacio pogled navie. Jo jedan gramen je padao iz oblaka pikirajui strmoglave i ostavljao dimni trag. Neposredno za petama ovome koji se puio, sledila je desetina helketa u obruavanju. Svih naih trideset zeroa zaokrenulo je u njihovom pravcu i poelo da penje, da bi se sa ela sukobili sa neprijateljskim avionima. Ameriki piloti nisu oklevali. Grameni su jurnuli u napad. Zatim su se avioni rasuli po celom nebu i vitlali se vodei mahnite dvoboje od povrine vode pa sve do oblaka. Formacije su se raspale i izmeale. Naglo sam izveo petlju pa valjak i iziao iza repa jed nog helketa na koji sam ispalio kratak rafal im mi je uao u nian. Neprijateljski avion se brzo obrnuo u drugu stranu i moji meci su otili u prazno. Sada sam poao u levi borbeni zaokret i stalno smanjivao rastojanje pokuavajui da postignem ist pogodak u trbuh protivnika. Gramen je hteo da izvede isti manevar, pa je tako za deli sekunde, koji sam ekao, njegov trbuh ispunio moj nian i poslao sam mu kratak rafal. Topovske granate su eksplodirale na njegovom trupu. Sledee sekunde izbio je gust oblak crnog dima iz neprijateljskog aviona koji se sunovratio u more. Kuda god sam pogledao, svugde su bili lovci, dugi tragovi dima, buktei plamenovi i avioni koji su eksplodirali. Predugo sam gledao. Bleskovi svetleih zrna su se pojavili neposredno ispred mojih krila, pa sam nagonski gurnuo palicu levo, zaokrenuo unazad, da bih neprijatelju zaao za rep i ispalio rafal. Pogreio sam. Obruio se i naao se van mog domaaja, a bio je prebrz da bih ga sledio. Prokleo sam samog sebe, jer me uhvatio nepripremljenog. Podjednako estoko kleo sam svoje slepo oko, koje mi je zatvorilo gotovo polovinu vidnog polja. Koliko sam bre mogao, odvezao sam gurtne padobrana, oslobodivi telo, tako da sam mogao da se okreem u seditu i da, na taj nain gledam u stranu. Posle toga nisam vie imao ni sekunde vremena. Najmanje pet-est gramena bilo je za mojim repom i premetali su se, da bi doli u to povoljniji poloaj za gaanje. Krila su im bletala od plamenova prvih rafala njihovih mitraljeza. Jo jedan brzi valjak ulevo. to bri! I zrna su prola pored mene. est lovaca je proialo kraj mojih krila i u strmom, penjuem zaokretu otilo udesno. Nee me ovog puta! Oh, ne! Dao sam gas do kraja, okrenuo na desno pa jurnuo za estoricom lovaca najveom brzinom koju je zero mogao da razvije. Bacio sam brz pogled unazad nije bilo nijednog lovca pozadi. Jedan od ovih bie moj. Zakleo sam se! Zero je naglo smanjivao ras to janje do najblieg aviona. Kada sam bio na pedeset metara otvorio sam vatru iz topova i posmatrao kako granate udaraju po trupu i nestaju u kabini. Ispod staklenog krova pojavili su se
180
sjajni bleskovi. Ve sledeeg trenutka helket se smeno zaneo i nagnuo na jedno krilo, dok se dimni trag pojaao svakog sekunda. Ali, ve su drugi lovci bili za mojim repom! Sasvim iznenada sam osetio da mi nije do naganjanja s njima. Obuzeo me umor i kao da sam se zavio u zaguljiv plat. Nekada, u Leju, ne bih gubio ni trenutka. Poveo bih svog zeroa u otar zaokret i kidisao na njih. Meutim sada, oseao sam da me snaga napustila. Nije mi bilo do borbe. Obruio sam se i pobegao. U takvim uslovima bi suprotstavljanje helketima znailo besmisleno samoubistvo. Napravio bih neku greku, moda bih za deli sekunde prekasno pomerio pedalu, ili palicu, i to bi bio kraj. Trebalo mi je vremena da ponovo doem do daha i da se trgnem iz iznenadne obamrlosti. Moda je to bila posledica napora da jednim okom vidim onoliko kao ranije sa dva. Ne znam ta je bilo, ali mi je bilo jasno da ne mogu da se borim. Beao sam prema severu, preoptereujui motor preko doputene granice, da bih se izvukao. Helketi su se vratili i bacili na novi, svezi plen. Tada sam video neto najstraniod svega to sam doiveo u svim svojim dotadanjim borbama. Pogledao sam udesno, nadole i zinuo. Neki helket je izvodio prave vratolomije pokuavajui da umakne zerou koji mu se grevito zakaio za rep i sa pedeset metara rastojanja slao rafale iz topova. Odmah iza tog zeroa je drugi helket gonio tog japanskog lovca. Dok sam ih posmatrao, sa visine se sruio novi zero i u strmoglavom zaokretu pojurio za poslednjim gramenom. Jedan za drugim su se jurili po dugoj blago iskrivljenoj putanji. Drugi zero, sav zanet, gonio je drugi helket i, oigledno, nije primetio treeg Amerikanca, koji se ustremio na njega. Trei zero je primetio sve to se dogaa, pa je, napravivi otar zaokret, neprimeen zaao za rep treem helketu. Sve je to bilo zapanjujue a za mene uasno: kolona smrti, koja se kao zmija uvijala po nebu, a u kojoj je svaki avion slepo progonio onaj ispred sebe pucajui iz mitraljeza i topova po cilju. Helket, zero, helket, zero, helket, zero, Mora da su bili svi tako glupi da nijedan od pilota, bilo japanski ili ameriki, nije pazio na svoju najosetljiviju taku rep. Prvi lovac u toj koloni, gramen, ispustio je dim, za sobom, divlje se zaneo i sunovratio ka moru. Gotovo u istom trenutku, zero koji ga je progonio, pretvorio se u plamenu loptu. Helket koji mu je zadao smrtni udarac, nije ostao itav ni dve sekunde posle toga. Granate drugog zeroa su mu odlomile krilo, pa je mahnito kovitlajui se, padao u dubinu. Ba kad mu se krilo odvajalo, zaslepljujui blesak svetlosti propratio je eksploziju drugog zeroa. Dok se trei helket naglo uklonio toj eksploziji, granate treeg zeroa su mu raznele kabinu u komade.
181
Pet aviona je padalo u more. Video sam svih pet gejzira koji su iknuli na povrini vode. Poslednji zero je izveo pobedniki valjak, zaokrenuo i kao jedini preiveli iz ovog sukoba nekuda odleteo. Neko vreme sam kruo severno od Ivo Dime i duboko udiui vazduh pokuavao da se opustim. Klonulost je popustila i tada sam zaokrenuo ka popritu borbe. Bitka se ve zavrila. Jo je bilo zeroa i helketa na nebu, ali su bili razdvojeni i poeli su se okupljati u svoje formacije. S desne strane i ispred sebe ugledao sam penaest zeroa koji su leteli u formaciji njiui krilima, pa sam pourio da im se pridruim. Poeo sam da im prilazim odozdo, kad... Helketi! Sada sam shvatio zato se hirurg nekada tako uporno protivio mom povratku. Sa jednim okom imao sam veoma malo nade da uspem da uoim sitne detalje koji pomau da se raspoznaju avioni na daljini. Sve dok nisam video bele zvezde na povrini plavih krila, nisam bio svestan svoje greke. Odmah sam pokuao da odagnam strah koji je poeo da me hvata. Okrenuo sam ulevo i poao u otar stromglavi zaokret da bih dobio brzinu, nadajui se da me grarneni nisu primetili. Nisam imao sree. Formacija helketa se razdvojila i svi avioni su poli u divlji lov za mnom. ta da radim? inilo mi se da mi nema spasa. Ne! Jo uvek je postojao izlaz i mala nada. Bio sam gotovo iznad Ivo Dime. Kada bi mi uspelo da odlunim manevrima zadravam neprijateljske lovce tako dugo dok im ne ponestane goriva to mi se uinilo nemoguim, mogao bih da ih prinudim da se vrate kui...! Sada sam uvideo koliko su ti lovci bili brzi. Za nekoliko sekundi su me stigli. Kako su neverovatno hitri. Beanje je bilo gotovo besmisleno... Napravio sam otar zaokret unatrag i elom se naao nasuprot njima. Moj manevar je potpuno iznenadio neprijateljske pilote, dok sam se ispod njih penjao u spirali. Sada su oni mene zbunili. Nisu se razili kao to sam oekivao. Vodei lovac je odgovorio istom spiralom do detalja ponavljajui moju akrobaciju. Ponovio sam spiralu i u njoj jo otrije zaokretao. Neprijateljski lovci nisu hteli ni za pedalj da popuste. Sve to bilo je za mene neto potpuno novo. Jedna erakobra ili P-40 bili bi izgubljeni kada bi pokuali da mi se suprotstave na taj nain. ak ni vildket ne bi mogao da se tako dugo meri u spiralama sa zeroom. Ali, ti helketi bili su najpokretljiviji neprijateljski avioni koje sam ikada sreo. Izaavi iz spirale, uleteo sam pravo u klopku. Petnaest lovaca zavrilo je spirale i rasporedilo se u dugu kolonu. Ve sledeeg trenutka sam se naao u sreditu kruga koji je obrazovalo petnaest gramena. Svugde okolo video sam iroka krila sa belim zvezdama. Ako je ikada neki pilot bio opkoljen u vazduhu, onda sam to bio ja.
182
Imao sam malo vremena da razmiljam o svojoj nesrei. etiri gramena su se izdvojila iz kruga i obruila na mene. Malo su prenaglili. Bez potekoa sam skrenuo s pravca i helketi su proleteli nekontrolisano pored mene. Meutim, ovi koje sam upravo izbegao, bili su manji deo neprijateljskih lovaca. Druga etvorka je ve izletela iz kruga i obrela se iza mog repa. Forsirao sam motor kako bih iz njega iscedio i poslednju kap snage i umakao bar toliko da, makar za trenutak, budem van dometa njihovih mitraljeza. etiri lovca koja su me gonila nisu me zabrinjavala. Opasna je bila prva etvorka. Bio sam potpuno u pravu. Oni su se u meuvremenu, posle nekontrolisanog obruavanja ponovo popeli iznad mene i preli u obruavanje napadajui me po drugi put. Desnom nogom sam gurnuo pedalu tako da je zero kliznuo ulevo, pa sam svom snagom pomerio palicu nalevo i avion je naglo poeo da se obre oko ose trupa. Svetlei tragovi su blesnuli ispod mog desnog krila, a za njima je sledio helket, koji je propao u dubinu. Iz obrtanja sam preao u otar zaokret. Drugi gramen je bio oko 700 metara iznad mene, a krila su mu ve bletala od utog plamena njegovih mitraljeza. Ono to ranije nisam primetio, sada mi je postalo jasno. Neprijateljski piloti bili su jednaki poetnici kao i moji neiskusni letai... a to moe da bude ono to e danas da mi spase ivot. Drugi lovac je nastavio da se pribliava, sipajui svuda okolo po nebu svetlee metke koji nisu mogli da dohvate moj avion. Nastavi! vikao sam. Nastavi da gaa, samo napred, potroi svu municiju. Bie jedan manje na koga moram da mislim. Ponovo sam zaokrenuo i beao, ali su mi opet helketi bili za petama. Kada su doli na oko tristo metara, krenuo sam ulevo. Grameni su ponovo proli pored mene, jo uvek pucajui u prazno. Poeo sam da gubim strpljenje. Zato da beim pred tako nespretnim pilotima? Ne razmiljajui, zaokrenuo sam i zaao mu za rep. Sa pedeset metara udaljenosti ispalio sam kratak topovski rafal. ist promaaj. Nisam izvrio popravku zbog zanoenja aviona izazvanog otrim zaokretom. Ali, odjednom vie nisam mario ta se deava sa lovcem ispred mene, jer je drugi gramen bio iza mog repa i neprestano pucao. Ponovo sam napravio levi valjak, akrobaciju koja mi je uvek uspevala. Gramen je proiao ispred mene, a za njim trei i etvrti lovac iz njegove etvorke. Sledea etiri aviona bila su gotovo neposredno iznad mene spremni da se obrue. Ponekad u takvoj situaciji mora da napadne da bi se odbranio. Popeo sam se gotovo vertikalno navie, pravo na etiri lovca. Piloti su naginjali krila, pokuavajui da me vide. Nisam imao vremena da ih razdvojim. Tri helketa su me ve napadala zdesna. Za dlaku sam izbegao njihova svetlea zrna, kada sam novim valjkom umakao ulevo.
183
Lovci su se opet rasporedili u irok krug. Svaki pokret koji bih uinio da umaknem, odmah bi mi navukao na vrat nekoliko gramena koji su iz razliitih smerova hteli da mi preseku put. Kruio sam u sredini i traio izlaz iz klopke. Oigledno nisu imali nameru da mi to dopuste. Jedan za drugim su se izdvajali iz kruga, zaokretali prema unutra i otvarali vatru im su se dovoljno pribliili. Ne seam se koliko su me puta napadali i koliko sam im puta uzmicao. Znoj mi je oblio telo i natopio" rublje. Na elu su mi se pojavile kapljice znoja i poele tei niz obraze. Opsovao sam kad mi je slana tenost kanula na oko. Nisam smeo da gubim ni trenutka da ga protrljam rukom. Sve to sam mogao da uinim bilo je da povremeno trepem i da tako pokuam da spreim da mi so onemogui vid. Umarao sam se suvie brzo. Nisam znao kako da izaem iz obrua. Ali, bilo je oigledno, da ti piloti nisu tako dobri kao njihovi avioni. Kao da je neki unutranji glas aputao. Stalno je ponavljao iste rei... Brzina, odravaj brzinu... Zaboravi na motor, neka izgori, ne smanjuj brzinu... ne prestaj da se obre oko ose trupa, nikada ne prekidaj da se obre... Ruka je poela da mi se zamara od stalnog izvoenja valjaka u levu stranu kojima sam izbegavao svetlea zrna helketa. Kada bih se samo jednom za deli sekunde kasnije okrenuo ulevo, to bi bio moj kraj. Ali koliko dugo mogu jo da dovoljno brzo izvodim leve valjke? Moram da nastavim obrtanje! Dok god gramcni budu odravali svoj obru, samo po jedan lovac moe da napadne. Ako bude napadao samo jedan, nije me brinulo da neu moi da izbegnem njegove rafale. Svetlea zrna su prolazila blizu, ali morala su tano da me pogode da bi me oborila. Bilo mi je sasvim svejedno da li meci prolaze sto metara ili sto centimetara pored mene dok god sam uspevao da ih izbegnem. Trebalo mi je vremena da umaknem lovcima koji su naputali iroki krug kojim su me opasali i jedan za drugim se ustremljivali na mene. Napravio sam valjak. Pun gas. Palicu snano ulevo. Vidi, ve dolazi drugi! Na lea. More i horizont se ludo okreu. Skreni! Nailazi novi! Ovo je bilo sasvim blizu! Svetlei meci. Svetle. Blete. Proleu. Stalno prolaze ispod krila. Palicu ulevo! Zadri brzinu! Obri se ulevo!
184
Valjak! Moja ruka. Jedva je jo oseam! Da je ma koji pilot helketa izabrao drugi nain prilaenja kod napada, ili da se malo vie usredsredio na svoj cilj, sasvim sigurno bi me oborio. Nijedanput nisu neprijateljski piloti nanianili u taku kojoj se moj avion pribliavao. Da je samo jedan od njih ispalio rafal u prazno nebo ispred mene, ili u stranu na koju sam pravio valjak, naleteo bih pravo na njegove metke. No, ima neto udno u svih letaa. Njihova psihologija je nesvakidanja, osim retkih izuzetaka, a ti postaju asovi. Devedeset i devet procenata svih pilota grevito se dri primera koje su nauili u koli. Obuavani su da se pridravaju nekog odreenog programa, i ta god se desi, ni za dlaku ne bi odstupili od nauenih pravila, ak i kada se nau u situaciji da se bore za ivot. Tako se ovo proganjanje svelo na pitanje, hoe li me pre izdati snaga u ruci, pa u pogreno izvesti valjak kojim sam se spaavao, ili e helketima nestati gorivo. ekao ih je jo let do njihovih nosaa aviona. Pogledao sam na brzinometar. Gotovo 560 kilometara na as. Najvie to je zero mogao da izvue iz sebe! Vanija mi je bila izdrljivost motora, nego ruka. Lovac je isto imao svoje granice. Plaio sam se za njegova krila. Suvie su se naprezala usled optereenja kod stalno ponavljanih valjaka i zaokreta, kojima sam izmicao neprijatelju. Postojala je mogunost da metal popusti pod neprestanim optereenjima i da se krilo otkine od zeroa, ali to je bilo van moje moi. Morao sam da nastavim da letim i da nateram avion da pravi spasonosne valjke ili u umreti. Valjak. Gurni palicu ulevo! Skreni! Nailazi novi. Doavola s krilima! Valjak! Vie nita nisam uo. Zvuk zeroovog motora, zagluna grmljavina helketa, prodorno tektanje njihovih mitraljeza od pola palca, sve se izgubilo. Levo oko me peklo. Znoj mi je curio sa ela u oko. Nisam mogao da ga obriem. Pazi! Palicu u stranu. Gurni pedalu! Vidi svetlee metke! Opet su me promaili. Igla visinometra spala je do kraja. Okean je bio neposredno ispod mog aviona. Morao sam da ispravim krila, jer u inae krajevima zakaiti talase. Gde je poeo taj prokleti lov? Na gotovo etiri hiljade metara visine. Sa vie od etiri
185
hiljade metara u skretanju i obrtanju, izbegavajui metke, sputao sam se sa goniocima sve nie i nie. Sada mi nije ostalo ni trunke visine. Meutim, ni helketi nisu mogli vie da napadaju kao pre. Vie nisu mogli da se obruavaju, jer nije bilo prostora za izvlaenje. Verovao sam da e pokuati neto novo. Tako sam. dobio nekoliko trenutaka. Palicu sam drao levom rukom, a desnu snano stresao. Zabolela me. Sve me je bolelo. Tup bol i obamrlost. Video sam ih kako ponovo izlaze iz kruga. Sada su paljivi, plae se da im odjednom neto ne pripremim. Prvi se obrtao oko ose trupa. Napada iz valjaka. Nije teko da mu umaknem. Skreni ulevo! Pogledaj okolo! Svetlei meci. Vodoskoci se diu iz morske povrine. Vodena praina. Pena. Nailazi drugi. Koliko e jo da me napadaju novom taktikom? Nisam vie brojao. Kada e da odustanu? Mora da su ve pri kraju sa gorivom! Ali vie nisam mogao tako uspeno da beim. Ruke su poele da mi trnu. Vie nisam oseao palicu. Umesto da se zero sklanja brzim i otrim valjcima, obrtao se sporo opisujui krive putanje, pri emu je svaki manevar bio razvueniji od prethodnog. Helketi su to primetili. Pootrili su napade i postali drskiji. Naleti su im bili tako uestali, da prosto nisam imao vremena da diem. Tako vie neu moi da izdrim. Moram da prekinem! Tada sam izaao iz jo jednog levog valjka i pre ulaska u sledei gurnuo sam pedalu i palicom komandovao desni zaokret. Zero je posluno reagovao, pa sam iz sve snage jurnuo da probijem krug. Izaao sam iz obrua, oborio nos aviona ka vodi i dao se u beg iz petnih ila. Helketi su se za trenutak razdvojili i zbunili. Zatim su opet bili iza mene. Polovina aviona je zatvorila put ispred mene, a druga je grabila za mnom kao olujni oblak iz koga su sevali mitraljezi. Helketi su bili suvie brzi. Za nekoliko sekundi su se nali na rastojanju dovoljnom za otvaranje vatre. Sada sam neprestano skretao udesno dodavajui gas zerou, tako da se pri svakom manevru avion snano tresao. S leve strane ikljali su u nebo vodoskoci bele pene od metaka, koji su i dalje jako blizu prolazili pored mene. Nisu hteli da odustanu. Sada su lovci koji su bili gore poli na mene. Grameni koji su bili neposredno iza mene gaali su kratkim rafalima, a oni koji su se obruavali ekali su kada u skrenuti. Jedva sam jo mogao da pomeram ruke i noge. Nije bilo izlaza. Ako budem leteo nisko, proi e minut ili dva i zatim u palicu samo jednom povui presporo. Zato da ekam da umrem beei kao kukavica?
186
Navukao sam palicu toliko da mi je ruka gotovo dodirnula stomak. Zero je poleteo u petlju i tamo, samo st metara pred menom, bio je helket iji je zgranuti pilot pokuavao da presretne moj avion. Lovci iza njega imali su dovoljno vremena da se okrenu na mene. Vie nisam vodio rauna koliko ih je. Hteo sam onog prvog. Helket je divlje zaigrao pokuavajui da mi umakne. Sada! Pritisnuo sam okida i svetlea zrna su sevnula ka njemu. Ruke su mi bile preumorne. Zero se zaneo. Nisam imao vie snage u rukama da ga umirim. Helket je strmo zaokrenuo, preao u penjanje i pobegao. Petlja je pomogla. Ostali lovci su kruili uokolo zbunjeno. Popeo sam se i opet poeo da beim. Grameni su ponovo bili tano iza mene. Budale u tim avionima pucale su sa rastojanja od 500 metara. Troite municiju, troite je! viknuo sam. Ali bili su prebrzi. Svetlea zrna su sevala pored mojih krila i ja sam se beznadeno obrtao. Iznenada se dole pojavio Ivo Dima. Zanjihao sam krilima u nadi da e nai strelci dole na aerodromu videti crvene krugove. Pogreio sam. Manevar mi je smanjio brzinu i helketi su opet bili svuda oko mene. Gde je potivavionska? ta nije u redu sa onima dole na ostrvu? Otvarajte vatru budale, pucajte! Ivo je tada buknuo. Zaslepljujui bleskovi preplavili su ostrvo. Uinilo mi se da pucaju iz svih oruja i svetlea zrna su prosto pljutala po nebu. Eksplozije su potresle zero. Pretei oblaii dima su se pojavili u vazduhu izmeu helketa. Neprijateljski avioni su strmo zaokrenuti i obruili se umakavi van domaaja protivavionske. Produio sam da beim maksimalnom brzinom. Bio sam uplaen. Nastavio sam da se osvrem unazad u strahu da se ne vrate i da svakog trenutka njihova svetlea zrna ne pogode u kabinu, otkinu delove metala i zariju se u mene. Preleteo sam Ivo pritiskujui akom ruicu gasa i naterao avion da leti jo bre. Bre, bre! Juni deo Ivo Dime pojavio se na vidiku. Primetio sam oblak. Ogromni kumulus se kretao visoko iznad vode. Nisam ni pomislio na vazdune struje. Jedina elja mi je bila da pobegnem od tih lovaca. U punoj brzini sam uleteo u uzburkanu masu. inilo mi se kao da je dinovska aka zgrabila moj zero i divlje ga bacala po vazduhu. Video sam zaslepljujui blesak munje, a zatim me obavila tama. Komande nisu reagovale. Zero je propadao i dizao se. as je bio na leima, as se svaljivao na krilo. Sad ga je neto guralo s repom navie. Zatim sam proao. Oluja u oblaku izbacila je lovca sa stranim bonim klizanjem. Bio sam na leima. Oko petsto metara iznad mora ponovo sam imao kontrolu nad avionom. Daleko u pravcu juga jedva sam uoavao petnaest helketa koji su se vraali na svoj nosa. Teko se moglo poverovati da je sve zavreno i da sam jo iv.
187
Neizmerno sam eleo da se to pre spustim. eleo sam vrstu zemlju pod nogama. Sleteo sam se na glavni aerodrom Ivo Dime. Oko pet minuta sam se odmarao u kabini iznuren, a zatim sam se tekom mukom izvukao iz mog zeroa. Svi ostali lovci su odavno sleteli. Kada sam se zaustavio, gomila pilota i mehaniara poletela je ka mom avionu viui i vritei. Nakadjima je bio meu njima. Obgrlio me je oko vrata urlajui od radosti. "Uspeo si Sakai! Uspelo ti je! Petnaest protiv jednoga... Bio si velianstven!" Ja sam se samo naslonio na svoj avion i neto mrmljao, proklinjui svoje slepo oko. Gotovo me je stajalo ivota. Jedan oficir me je tapao po leima. "Mi, dole smo gotovo poludeli", uzviknuo je. "Svi na ostrvu su vas gledali! Protivavionci nisu mogli doekati da doete iznad ostrva i da privuete te avione na njihov domet. Svi su imali prste na okidaima, ekali su i nadali se da ete u njihov smer. Kako ste uspeli?" upitao je preneraen. Jedan mehaniar je dotrao do mene i salutirao: "Gospodine! Va avion... na njemu nema... to je neverovatrio, nijedne rupe od mitraljeza nema na vaem lovcu!" Ni ja nisam mogao da verujem. Pregledao sam zero sa kraja na kraj. Mehaniar je bio u pravu. Nijedan metak nije pogo dio lovca. Kada smo kasnije bili u baraci, saznao sam da je prva grupa zeroa, koja je letela iznad oblaka vodila mnogo laku borbu od nae. Velika formacija helketa penjala se kroz sloj oblaka tano ispod njihovih aviona, tako da su oni imali visinsku prednost, pa su mogli da preu u pikiranje i iznenade Amerikance pre nego to su shvatili ta se dogaa. Podoficir Kinsuke Muto, zvezda puka iz Jokosuke, imao je svoj veliki dan. Oborio je etiri gramena. Drugi piloti su potvrdili njegove pobede. Muto je dva helketa zapalio pre nego to su uspeli da mu umaknu. Ali konaan ishod te borbe je bio porazan po nas. Blizu etrdeset gotovo polovina svih naih lovaca bilo je oboreno.
188
27.Let bez povratka

Sledeeg dana, posle silovitog vazdunog boja koji je prepolovio nae redove, spopao me estok proliv, to se i moglo oekivati, jer smo za pie koristili kinicu sakupljenu u buradima, kantama i ostalim posudama. Moje psihiko stanje nije bilo nita bolje od moje smanjene telesne otpornosti. Gubitak od etrdeset pilota i aviona u samo jednoj vazdunoj borbi duboko me je potresao. Podjednako porazno bilo je gledati nae neiskusne pilote kako jedan za drugim padaju u plamenu, dok su helketi nae zastarele zeroe skidali s neba. Kako je sve to bilo slino borbama u Leju! Razlika je bila jedino u tome, to su sada zastareli avioni bili zeroi, a neiskusni piloti japanski. Rat se preokrenuo za tristo ezdeset stepeni. Proliv je iscrpeo svu moju snagu i za nedelju dana me prikovao za postelju. Moje ozdravljenje je ilo sporo. Drugog jula uvee u naoj baraci se osetilo uzbuenje. Posilni su ulazili i izlazili, trali izmeu radiostanice i taba. Izaao sam pred baraku i zaustavio nekog oveka, koji mi je rekao da su nai radio-prislukivai zapazili iznenadnu ivost na neprijateljskim radiostanicama. Mada je veina tih poruka bila kodirana, pa nismo mogli da ih deifrujemo, ipak smo zakljuili da ih alje neka neprijateljska formacija, koja ne moe da bude suvie daleko od ostrva. Sigurno se pripremao napad. To je bilo oigledno, kao i injenica da e vrlo brzo doi do njega. Svi piloti su se javili u tab da prime naredbe. Nisu mi dozvolili da letim. Komandant je smatrao da sam jo preslab i da ne bih mogao da pilotiram. Sledeeg jutra svi piloti su se pojavili u etiri asa na aerodromu. Nekoliko naih izviakih aviona odmah je poletelo da osmotre okean oko ostrva. Narednih nekoliko asova se nije nita desilo. Vratio sam se u baraku da jo malo odspavam. Oko est su trube prekinule tiinu ostrva, najavljujui da se pribliava napad. Ljudi su pojurili preko aerodroma, da bi se doepali svojih topova, a etrdeset lovaca je jurilo niz pistu, da bi to pre poletelo i popelo se kako bi presreli neprijateljske avione. Izaao sam pred baraku da bih posmatrao ta e se dogoditi. Daleko na jugu pojavilo se najmanje pedeset aviona koji su leteli pravo na nas. etrdeset zeroa, koji su kruili iznad ostrva okrenuli su se da sa ela napadnu neprijateljske lovce. Samo minut ili dva sam posmatrao estoke vazdune bojeve. Do uiju mi je dopro novi zvuk... zavijanje aviona u obruavanju! Okrenuo sam se i ugledao eskadrilu evendera koji su se u etiri odvojene grupe obruavali pravo na na aerodrom. Neprijateljski napad je bio besprekorno vremenski usklaen: naih
189
etrdeset lovaca bilo je zauzeto borbom sa helketima, tako da je ostrvo bilo otvoreno za bombarderski napad. Jo sam trao prema baraci, kada je zagluna eksplozija zatresla tle pod mojim nogamo. To mi je bilo dovoljno! Bacio sam se na zemlju, zarivi glavu u vulkanski pepeo. Pokuao sam da se ukopam u prainu, da bih se zaklonio od metalnih paria bombi, koji su ibali po vazduhu. Eksplozije nisu prestajale nekoliko minuta. Svaki put kada je bomba eksplodirala, zaljuljala se zemlja ispod mene. Praine je bilo svuda okolo. Zatim je buka prestala. Okrenuo sam se na lea. Evaderi su se udaljavali prema jugu. Ustao sam i zagledao se u stubove dima i praine koji su se dizali iznad aerodroma. Jo jedan napad! Druga eskadrila evendera prola je kroz kljuajue oblake dima i ustremila se pravo na na aerodrom. Bombarderi su oigledno ili pravo na nas. Okrenuo sam se i potrao koliko me noge nose, pa sam se bacio na zemlju pored velikog rezervoara kinice, koji se nalazio iza barake. Gotovo istovremeno sam primetio bombe koje su ispadale iz evendera. Buljio sam u njih kao opinjen... rasle su u dimenzijama i padajui kroz vazduh naglo se debljale. Progutao sam jo malo praine. Talas toplog vazduha udario je u tle i prevrnuo me. Zaglune eksplozije su mi odjeknule u uima. Otvorio sam oko i video jedino kako praina i dim kuljaju iz zemlje. Bio sam vie ugruvan i zaplaen nego povreen. Nisam zadobio nikakve rane osim modrica usled pada na zemlju. Postepeno mi je prestalo da zuji u uima. uo sam kako se baraka rui i u poslednjem trenutku sam se bacio u stranu, kada se vodeni rezervoar sa treskom sruio. Vazduna bitka iznad nas jo je trajala. Posmatrao sam avione, sluao preoptereene motore, kaljue zvuke topova zeroa i tektanje helketovih mitraljeza. ta da radim na zemlji? Doavola i sa prolivom! Potrao sam iz zaklona ka tabu. Pogled na trei talas bombardera, koji su se sa visine ustremili na aerodrom zaustavio me je na pola puta, pa sam se okrenuo i ponovo zadio u zaklon. Ovog puta su loe gaali. Bombe su padale s druge strane piste i na drugom kraju iskopale niz rupa. Sada sam uspeo da stignem do taba, rasklimatanog atora koji jo uvek bombe nisu dirnule. Rekao sam namrtenom Nakadjimi da elim da letim. "Svi ispravni avioni su u vazduhu, Sakai," odgovorio mi je oigledno nesrean. "Osim toga mislim da je doktor rekao da nisi sposoban za letenje." "Sada je sa rnnom sve u redu, gospodine," spremno sam slagao. "ini mi se da je onaj lovac tamo u redu". Pokazao sam na zeroa koji je stajao na kraju piste.
190
"Motor tog aviona nije bio ispravan kada su ga probali", odgovorio mi je komandant. "Ali, moda je sada u redu. Mehaniari su na njemu radili nekoliko asova". Pogledao me je. "Dobro, pa onda poi!" Pozdravio sam ga i istrao iz atora. "Sakai!" okrenuo sam se. Bio je Nakadjima. "uvaj se, Sakai!," doviknuo mi je. "To vie nije Lej... pazi!" Nekoliko ljudi je vuklo zero sa piste, pokuavajui da ga ugura u zaklon, pre sledeg bombardovanja. Viknuo sam im da okrenu lovca ponovo nazad. Dok sam se uvlaio u kabinu, jedan mehaniar se uspuzao na krilo. "Motor nije bio u redu, gospodine!" viknuo je kroz buku, dok sam startovao motor. "Sada moe da bude u redu!" Motor je savreno prihvatio. Nisam gubio ni trenutka oko zagrevanja, ve sam odmah poao na poletanje. Tokovi su se upravo odlepili od tla, kada sam video etvrtu eskadrilu evendera, koja se obruavala. Nisam bio u mogunosti da napadnem bombardere, jer sam tek poleteo. Oborio sam nos aviona i kliznuo iznad vode, da bih postigao brzinu, pa sam poeo da se penjem kada sam bio oko etrdeset kilometara udaljen od ostrva. Bombarderi su zavrili svoj borbeni nalet i sada je peti talas aviona tutnjao kroz dim i prainu da izrui svoj smrtonosni tovar. Nijedan lovac im se nije suprotstavio. Svi zeroi u vazduhu, osim moga, borili su se za sopstveni ivot protiv helketa. Na visini od 4000 metara vraao sam se ka Ivo Dimi poavi pravo prema mestu gde su se vodili dvoboji. Kada su evenderi izbacili svoje bombe, helketi su se odvojili od zeroa i okrenuli da prate bombardere natrag do njihovih nosaa aviona. Nije mi preostalo nita drugo nego da se sa preostalim zeroima vratim na aerodrom. Ponovo su helketi teko iskasapili nae redove. Opet je bila oborena polovina zeroa koji su poleteli da presretnu Amerikance. Dvadeset od etrdeset zeroa! U dvema borbama ameriki lovci su skinuli ezdeset od ukupno osamdeset zeroa. Bilo je to neverovatno! Podoficir Muto i zastavnik Macuo Hagire bili su jedine svetle take toga inae mranog jutra. Svaki od njih je oborio po tri helketa i jo neki piloti su tvrdili da su skinuli po jednoga. Te pobede su bile sluajne. Nai avioni nita nisu mogli da uine evenderima. Obe piste bile su u ruevinama. Izgledalo je da je sletanje nemogue, ali su svi piloti nekako uspeli da sa svojini avionima zaobiu kratere koji su zjapili na obe piste. Neprijatelj e sigurno i dalje da dolazi. Ali ta moemo protiv toga da uinimo? ak i kada bi svaki pilot u vazduhu oborio nekoliko neprijateljskih lovaca, bili bismo nemoni da spreimo bombardere da tuku nae aerodrome i
191
odbrambene objekte. Celo popodne i vee, do kasno u no, nai tabni oficiri su pokuavali da pronau izlaz iz te beznadene situacije. Te noi za neke nije bilo odmora. Mehaniari i pomono osoblje su radili do svitanja, da bi raistili piste i zasuli kratere bombi. Piloti nisu nita znali ta se deavalo na sastanku u tabu. Rano smo otili na spavanje u tih nekoliko koliba i atora, koji su jo ostali itavi oekujui drugi napad ujutro. Amerikanci nas nisu razoarali. Ponovo je svaki zero na ostrvu poleteo u vazduh. Rezultat je bio ak gori, nego to smo oekivali. Svega devet zeroa, od kojih veina oteena, vratila se na Ivo. U tri uzastopne bitke izgubili smo sedamdeset i jednog lovca od osamdeset. Ponovo nismo uinili nita da bismo zaustavili bombardere. tavie, preciznost njihovog bombardovanja se poboljala. Na Ivo Dimi je vladao neopisivi haos. Veina objekata bila je u ruevinama, aerodrom je opet bio posut jamama od bombi. Svega osam bombardera ostalo je itavih na zemlji osam torpedonosaca koje su spasila njihova sklonita. Gotovo svaki drugi bombarder, ili lovac, koji je bio na opravci, ili skriven u zaklonu, bio je uniten. Posle sletanja odvukli smo se do taba. Niko nije imao vie ni snage ni volje da pria. Utueni, maloduni, izvalili smo se na zemlju i posmatrali ljude kako bezglavo jure po pisti, pokuavajui da zatrpaju rupe i ugase plamenove koji su divlje buktali i prodirali razruene zgrade. Nekoliko minuta smo ekali da komandant Nakadjima izae iz tapskog atora i uputi se ka naoj grupi. Ustali smo da ga pozdravimo. Nakadjima je odmahnuo rukom, dajui nam znak da sednemo. Komandant je bio oigledno uzbuen i govorio je tihim kolebljivim glasom. Rekao nam je da su tapski oficiri raspravljali celu no i da se razilaze u tome kakve akcije treba ubudue da preuzmemo protiv Amerikanaca. Jedna grupa je ostajala pri tome da nemamo nikave anse da aljemo svoje lovce da presreu amerike napadae. Za nekoliko dana ostaemo bez ijednog aviona. Zato je, po njima, preostalo samo jedno reenje: da sa svim raspoloivim snagama napadnemo amerike taktike brodove koje su nai avioni otkrili na oko sedamsto kilometara zapadno od ostrva. Druga grupa bila je naelno saglasna sa tim planom napada. "Ali," protivili su se, "ta moe da postigne svega devet japanskih lovaca i osam jednomotornih bombardera protiv neprijateljskih taktikih snaga? Amerikanci mogu odjednom da poalju sa svih svojih nosaa aviona nekoliko stotina aviona!" Amerike pomorske snage bile su iste koje su 20. juna kod Marijanskih ostrva praktino zbrisala sve nae mornarike avione sa nosaa. Rasprava se zavrila tako, rekao je Nakadjima, to je komandant puka na Ivu kapetan Kanzo Miura konano prihvatio predlog da se napadne amerika taktika
192
flota. Miura je odredio da u napad krenemo 4. jula u podne, na (ameriki) Dan nezavisnosti. Nije nam bilo sueno da napad izvrimo po planu. Poto je neprijatelj oekivao da bismo mogli da iskoristimo priliku za napad na njihovu flotu na dan nacionalnog praznika, razjareni ameriki piloti su se vratili ujutro etvrtoga i pretvorili ostale ostrvske objekte u plamtee, dimee ruevine. Nismo mogli ak ni da poleemo. Pista je opet bila neupotrebljiva. Sedeli smo oko tapskog atora kao i dan ranije, dok su oficiri diskutovali meu sobom. Miura, (to smo kasnije saznali) nije hteo da odustane od svoje preanje naredbe. "Boriemo se do kraja," rekao je svom tabu. "Ako nastavimo defanzivnu borbu, na kraj je nesumnjivo blizu. ta moemo da uinimo? Da ostanemo ovde i da gledamo kako nam obaraju i poslednji avion, dok neprijateljeva flota ostaje nekanjena? Ne! Napaemo jo danas! im pista bude opravljena, zahtevam da svaki avion poleti." Nakadjima nam je ispriao sve detalje tog sastanka. "Sasvim je jasno", zakljuio je, "kuda vas aljemo, tamo iznad mora. Nema svrhe da vam neto drugo priam; odleteete u gotovo sigurnu smrt. Ali," tu je malo oklevao, "tako je ve odlueno. Morate da poete." Svakome od nas je pogledao u oi. "I neka vas srea prati." Komandant je izvukao list hartije iz depa i proitao imena pilota koji su izabrani da izvre zadatak let bez povratka kako je izgledalo. Meu pilotima nije bilo uzbuenja. Svaki ovek je ustao i pozdravio kada mu je Nakadjima proitao ime. Moje je bilo deveto po redu. Bio sam odreen da vodim drugu grupu od devet zeroa. Muto, koji je bio najbolji pilot meu nama, vodie treu grupu. Nakadjima je izabrao jednog porunika da vodi prvu grupu i celu eskadrilu. Zatim je Nakadjima priao meni. Oigledno je bio nesrean. Stavio mi je ruku na rame. "Mrzim sam sebe, to te aljem, stari moj prijatelju," mrmljao je. "Ali," pa je teko uzdahnuo, "sve govori da nam nita drugo ne preostaje. Sakai, meni... sreno!" Nisam znao ta da mu odgovorim. Pruio sam mu ruku. Rukovali smo se bez rei, a onda se Nakadjima okrenuo i otiao. Naa grupa se razila ne izgovorivi gotovo ni slova. Piloti koji su bili izabrani za taj zadatak otili su da pakuju svoje line stvari. Gledao sam u nekoliko linih predmeta koje sam doneo sa sobom na Ivo. Razmiljao sam o ljudima koji e morati da ih predaju porodicama poginulih. Kako e se moja majka drati kada joj budu predali zaveljaj i rekli kako se to dogodilo? asovi su neverovatno brzo prolazili. Kakva ironija, razmiljao sam. Pre nekoliko dana mi se inilo da svaki minut traje venost, kada mi je onih pretnaest helketa htelo da oduzme ivot.
193
Muto je priao atoru i pitao da li imam neku ideju kako da izvrimo zadatak. Posmatrao sam ga nekoliko trenutaka. "Muto, ne... nemam. Zamisli? Sada nemam nikavih dobrih ideja. Kada budemo doleteli do tih brodova ovog popodneva, neprijateljski lovci e se sa svih strana sjatiti na nas. Jedino to mogu da kaem je da smo dobili naredbu. Ii emo. I to je sve." Bilo mi je ao mladog pilota. Ja, lino nisam vie bio od neke naroite koristi svojoj domovini. Tekoe koje sam iskusio kada sam beao pred potpuno neiskusnim amerikim pilotima nedvosmisleno su mi ukazale koliko mi je jedno slepo oko smanjilo lovake sposobnosti. Muto je meutim bio neto drugo... bio je Niizava, Ota i Sasai sve ujedno. Sjajan pilot. Danas nije trebalo da bude s nama u vazduhu. rtvovati njegov ivot u tako besciljnoj misiji bila je prava ludost. Kada bi mu dali jednog od naih najnovijih lovaca, Muto bi imao velike anse da uniti desetinu, moda i dve neprijateljskih aviona. Bio je pilot koji bi Japanu jo i koliko trebao da ga brani od B-29, koji e sigurno poeti da napadaju u sve veem broju. A sada... nestae tako besmisleno. Muto se naravno nije slagao ni sa jednom od tih misli. Nasmeio se na moje primedbe. "U redu Sakai. Znam. Ako nam bogovi budu naklonjeni", slegnuo je ramenima. "Inae, neka svi umremo kao stari prijatelji." as kasnije, svi odabrani piloti postrojili su se ispred taba. Iza atora, na visokom jarbolu, po vetru je mahnito leprala bela zastava. Na beloj podlozi bile su utisnute rei, "Namu haciman daibosacu". Doslovno to je znailo: "Verujemo u milostivog boga rata." Zastava je bila kopija drevnog znamenja koje su japanski vojskovoe nosili u esnaestom veku, kada su beskrajni nizovi lokalnih graanskih ratova potresali Japan. U vreme dok smo bili u Leju nai letai nisu nikada pribegavali takvim sredstvima za podizanje morala. Za mene je takva pozorina predstava bila znak slabosti i nita drugo. Znaila je duhovni poraz naih oficira, koji su pokuali da sami sebe impresioniraju arom i surovou starih vremena, kada su ratove odluivali, u najveoj meri, lina vetina i hrabrost. Ali od tada su protekli vekovi. Nisam bio tapski oficir i jo nisam uestvovao u planiranju nijedne akcije, a nebo mi je svedok koliko sam daleko bio od stratega amatera. Ali neke stvari su bile oigledne! Nai oficiri su pribegavali neemu to bi gotovo moglo da se nazove modernom magijom. Udarali su u doboe rodoljublja, pokuavajui da ubede ne samo svoje potinjene, nego i sebe same, da moemo strahovite gubitke koje smo trpeli prevazii izlivom oseanja i kletvama, koje smo uzvikivali u brk tim "prokletim Amerikancima". Kako su ti ljudi mogli tako uporno da zatvaraju oi pred stvarnou? Oigledno je bilo potrebno da ceo svet propadne, da bi shvatili i priznali da na lovac zero, koji je nekad davno bio najbolji na svetu po brzini, penjanju,
194
pokretljivosti i vatrenoj moi, danas zaostaje za helketima i mnogim drugim lovcima koje jo nisam ni sreo. Gledao sam u zastavu. Ve dugo je tu visila, ali danas sam je prvi put stvarno primetio. Zar je trebalo da usadimo u svoje verovanje da taj simbol ima natprirodnu mo? Kako e to da nam pomogne da postignemo pobedu? Hoe li to da zaustavi svetlea zrna iz helketovih mitraljeza. Kao pilot-lovac, cenio sam vie nego ita mudrost verovanja u svoju sopstvenu snagu i vetinu da izbegnem smrt, koja kod direktnih dvoboja nije nikada bila dalje od delia sekunde iza mene. Mogao sam jedino da raunam na sebe, svoja dva pratioca i moda jo na pomo koju bi mogao da mi prui neki drugi pilot moje eskadrile. Kada bih u borbu kretao samo izvikujui parole, ne bih preiveo tako dugo. Sve se to sada iz osnova promenilo. Moja vetina da sauvam ivot u sukobima sa neprijateljem, sada vie nije dolazila u obzir. Nijedan od sedamnaest pilota, koji su stajali pred tabom kao iz kamena isklesani, nije gajio ni najmanju nadu da e ikad vie videti svoje drugove. Niti da e i sam moda da preivi. Voleo sam svoju domovinu neizmerno i nijednog trenutka neu oklevati da svoj ivot dam za njenu odbranu. Ali postojao je irok jaz izmeu borbe za odbranu rodne zemlje do poslednjeg daha i besmislenog gubljenja ivota. Za mene je stara ratnika izreka znaila neto drugo. "Namu ami dabucu!" Stara budistika pesma "Verujem u Budu". Molitvu koju su u naem narodu mrmljali samrtnici na svojoj postelji ili rei koje su znaile utehu i olakanje onima meu kojima je bio umirui. Verovao sam u Japan, ali ne u takozvanog milosrdnog boga rata. Bio sam spreman da poginem za svoju domovinu. I to zbog svog verovanja u tradiciju samuraja u kojoj sam vaspitavan celog ivota kao ovek i ratnik! Razmiljanje je ublailo moj gnev. Kada je Miura izaao iz atora da nam se obrati, ve sam bio sasvim oputen. Kapetan se popeo na platformu od praznih pivskih sanduka. Izvesno vreme je posmatrao svakog od nas, nesrean zbog ubeenja da nas vidi poslednji put. "Vratiete neprijatelju za sve", poeo je. "Od sada je kraj naim defanzivnim borbama. Vi momci ste piloti koje smo izabrali iz vazduhoplovnog puka iz Jokosuke, najslavnijeg u Japanu. Verujem da e vaa akcija danas biti dostojna imena i slavne tradicije vae jedinice." Zatim je zastao nekoliko trenutaka. "Da bismo nastavili tu tradiciju, koja je svima nama ast, morate da izvrite zadatke koje su vam postavili vai oficiri. Ne moete, ponavljam, ne moete da se nadate da ete preiveti. Vae misli treba da su usredsreene samo na re napad! Vas je svega sedamnaestorica i danas ete da napadnete taktike snage koje e braniti moda stotine amerikih lovaca.
195
Zato treba da zaboravite na pojedinane napade. Ne moete da napadate svoje ciljeve svaki za sebe. Morate da ostanete u zgusnutoj formaciji. Morate da se probijete kroz neprijateljske presretae, i..." Miura se uspravio, "morate da se obruite na neprijateljske nosae aviona zajedno! Obruavajte sa svojim torpedima, sa svojim ivotima i duama." U uima mi je bubnjalo. ta on to govori? Jesam li ga dobro uo? .. ."Uobiajen napad bie beskoristan. ak i ako uspete da se probijete kroz amerike lovce, biete oboreni na povratku ka ostrvu. Vaa smrt e biti besmislena za vau domovinu. Vai ivoti e biti uludo izgubljeni. Mi to ne moemo da dozvolimo." Njegov glas je grmeo iznad nas. "Dok ne stignete iznad svojih ciljeva moraju svi nai lovci da izbegnu svaku borbu sa neprijateljem. Piloti bombardera ne smeju da ispuste torpeda iz vazduha. Nezavisno od toga ta e se desiti, morate da ostanete u grupi. Krilo uz krilo. Nikakva prepreka ne srne da vas sprei da izvrite svoj zadatak. Morate da se obruite u grupi, da biste bili efikasni. Znam da je to to vam govorim teko uraditi. Moe da vam se uini i nemogue. Ali ja verujem da vi to moete i da ete to uraditi. Neka svaki od vas obruava pravo u neprijateljski brod i potopi ga." Jo nekoliko minuta je gledao u nas. "Dobili ste zadatak," odseno je zavrio. Zanemeo sam! Ve su nas ranije slali na zadatke u kojima su nam anse da preivimo bile veoma male. Ali su nam ipak pruili sve mogunosti da se borimo za svoje ivote! Ovo je bilo prvi put, da se japanskim pilotima nedvosmisleno nareuje da izvre samoubilaki napad. U naoj mornarici je vailo nepisano pravilo da se svaki pilot iji je avion teko oteen, a nalazi se iznad mora daleko od baze, obrui na neprijateljski ratni ili transportni brod, jer nema anse da se vrati. Nismo bili jedini piloti koji su tako inili. Isto se dogaalo sa Amerikancima, Nemcima, sa Englezima i uvek e se tako deavati dok god ljudi budu leteli i borili se. Ali nijedan japanski vazduhoplovni zapovednik nije nikada do tog dana rekao svojim ljudima: "Poite i umrite!" (uvene kamikaze, specijalne udarne odrede, organizovao je etiri meseca kasnije na Filipinima admiral Takiiro Onii. Pre nego to je poeo da alje u borbu svoje samoubilake avione, kako su ih svuda nazivali, pitao je pilote koji su bili pod njegovom komandom, i od njih dobio obeanje da e, ako bude potrebno, rtvovati svoje ivote za domovinu. Operacija kamikaze je, meutim, bila dobro razraena i planirana kampanja, za koju su, na kraju, koristili posebno projektovane avione. U poetku je meutim, bilo sasvim drugaije. Avione su jednostavno natovarili bombama i poslali ih u pratnji zeroa, iji su piloti dobili izriita uputstva da moraju da se vrate u bazu. Na taj nain, oni su sudelovali kao lovaka pratnja i kao svedoci koji su javljali o
196
uspehu napada. Na Ivo Dimi bilo je sasvim drukije. ak i zeroi, koji nisu nosili bombe, morali su da se rtvuju. Miura, koji nam je dao tu naredbu, poginuo je u akciji, dok je admiral Onii izvrio harakiri posle pada Japana.) Miurin govor je meu okupljenim pilotima izazvao ogromno uzbuenje. Ma kakva bila reakcija prisutnih na zahtev da dobrovoljno rtvuju ivote, ipak su njegove rei, njegov nain obraanja, i k tome njegov ugled odlinog letaa u dotadanjim borbama, potpalili duh veine. Vie nisu prilazili akciji sa malodunom ocenom da odlaze da se vie nikad ne bi vratili. Sada je bilo drukije. Poto su uvideli da se nee vratiti, u njih se usadila odlunost. Njihovi ivoti nee biti uludo izgubljeni. rtva te grupice bie vie nego naplaena jednim ili vie ogromnih neprijateljskih brodova, ije e unitavanje, verovatno, izazvati smrt vie hiljada Amerikanaca. Obuzeo me nemir. U mozgu sam oseao kao da me zahvata neka hladna mora. Nisam bio ni ljut ni oajan. Moda bi moglo da se kae da su se moje srce i oseanja zamrzla. Setio sam se stare izreke: "Samuraj ivi stalno spreman da umre." Samurajski zakonik, meutim, ni u kom sluaju nije traio da ovek bude spreman da ubije samog sebe. Velik ponor zjapi izmeu elje za rtvovanjem ivota i odlunosti da krene u borbu prihvatajui sve njene rizike i nevolje. U drugom sluaju, smrt je prihvatljiva i tu ne moe biti odustajanja. ivi visoko uzdignute glave i isto tako umire. Tada ne krnji ni svoju ast, ni ast domovine, i ima zadovoljstvo da si svojoj zemlji dao ono najvrednije to ima. Uopte nije bilo teko da u jeku borbe bude toliko nadahnut da izaziva najgoreg neprijatelja i da se bori, i ako treba, da napadne i kada si u manjini. Sve je to sastavni deo ivota oveka koji se posvetio zvanju ratnika. Kako, meutim, moe da se u nekoliko asova mirno i sabrano odlui da ode i umre? Pri tome ne sme da zaboravi da si jo uvek u mornarici, gde su naredbe iznad svega. Ledena tiina je doekala kraj Miurinog govora. Zatim smo ga pozdravili, on je siao sa postolja i otiao, a piloti su se razdvojili u manje grupe. Okrenuo sam se dvojici ljudi koji su bili odreeni za moje pratioce: "Jeste li potpuno razumeli naredbe?" Potvrdili su mi. "Verujem da ste spremni na ono to moramo da uinimo. Mogu da vam dam samo jedno uputstvo: ostanite uz moj avion dok ne stignemo do cilja. Nikako se ne izdvajajte iz grupe. Nezavisno od toga ta se bude deavalo, drite se mog aviona." Obojica su bili ozbiljni. Mladi starci! Svak je imao po dvadeset godina. Muto i njegova dva pratioca su nam se pridruili. Muto se smejao i alio. "Dakle, poto svi moramo da umremo za nekoliko asova, bilo bi dobro da se
197
nagledamo jedan drugoga." On je prekinuo munu napetost; nasmejali smo se i seli na zemlju. Muto je nastavio da se smeje i ali. Posle nekoliko minuta smeh je postao usiljen, a ale su ostale bez odgovora. Nekoliko pilota, koji nisu izabrani za akciju, pridruilo nam se. Doneli su nam darove, sve to su mogli da pronau meu svojim skromnim linim zalihama: neto cigareta, slatkia i boca sode. Darovi su naravno bili izraz njihovog pokuaja da nas razvesele i da nam kau da ale to smo mi, a ne oni, izabrani za ovo poslednje obruavanje. Indirektno znaenje svega toga nije nam promaklo. Zalihe su na Ivu bile gotovo sasvim izcrpljene. Bili smo sigurni da su ti retki darovi znaili da je to ono poslednje to su ostali piloti imali kod sebe... Oi su im bile irom otvorene i tune, a kazivale su vie no to bi rekle najbiranije rei. Muto se vie nije alio. Sedeo je tih i izgubljen u svojim mislima. inilo se da i sam vazduh doslovce varnii od napetosti koja je vladala meu nama. Dolo je vreme za poletanje na poslednji zadatak. Ostala tri pilota izala su iz atora pa smo svi krenuli ka lovcima. Za trenutak sam zastao kraj svog aviona i pogledao padobran. Zatim je svih devet pilota, kao jedan, bacilo svoje padobrane u vulkansku prainu na pisti. Motor nije hteo da proradi. Pomerao sam prekida za startovanje gore, dole, levo, desno. Konano je prihvatio i pri tome jako tresao. Motor nije bio u redu. Dva dana za redom ovaj avion je uestvovao u borbama i zbog nedozvoljenog optereenja, motor je gotovo sagoreo. Kada sam prebacio napajanje sa jedne diname na drugu, elisa se gotovo zaustavila umesto da doe do blagog pada broja obrtaja. Kada ne bi bile ukljuene obe diname, elisa se ne bi obrtala. Pod normalinim okolnostima nikada ne bih pokuao da poletim u avionu u takvom stanju. Ali sada? Bio sam van sebe. Pogledao sam na druge lovce. Mehaniari su radili na etiri od osam lovaca. Nisam bio jedini koji je imao problema. Ali kome je bio potreban avion u savrenom stanju? Seti se Sakai, to je let bez povratka. Treba da preleti samo 700 kilometara, a ne 1400. Nee se vraati sa tog zadatka. Stanje motora mi vie nije bilo vano. ekao sam samo toliko, da bi se motor zagrejao. Osam bombardera je jurilo niz pistu, jedan za drugim. Prvi zero se postavio u poloaj za poletanje. Sledio sam ga polako, praen svojim pratiocima. S obe strane piste stajali su nemo posmatrajui mehaniari i ostali piloti. Skinuli su kape i mahali maramicama, dok smo se tutnjei niz pistu podigli u vazduh. Grupisali smo se u klinove i poli ka udaljenoj neprijateljskoj floti. Bio sam bez emocija, hladan i beivotan. Okrenuo sam se, Ivo Dima je bio mrlja na horizontu, smanjujui se sve vie, kako smo napredovali kroz vazduh i
198
najzad se pretvorio u taku na beskrajnom okeanu. Oseao sam se tako sitnim. Jedan ovek u nitavnom lovcu i okean koji se dole prostire u nedogled. Ponovo sam se osvrnuo unazad, jedva sam mogao da raspoznam Ivo. Horizont se zamaglio i zaplivao mojim oima. Bio sam zbunjen i potiten. Lice moje majke, neno i nejasno prekrilo je ceo horizont. Privienje, ali tako stvarno! Smeila mi se. Nije znala da u uskoro morati da umrem i da sam spreman da izvrim samoubistvo. Privienje je polako bledelo i nestalo. Obuzela me strana usamljenost. Bio sam izgubljen iznad beskrajnog mora. Svugde poda mnom bila je samo voda, a iznad mene nebo. Horizont je bio zamagljen i nestvaran, nejasan zbog udaljenosti. Gledao sam u lovce i bombardere ispred mene. Bili su na elu i ispod nas. Izgledalo je kao da stoje, da vise u vazduhu, a pri tome su se lagano ljuljali, podizali i ponirali, na nevidljivim talasima vazduha. Da li je sve to stvarno. Stresao sam glavom, da bih odagnao maglu. Muzika! Sluaj! Klavir... Sonata na meseini... Hacujo je svirala za mene...Hacujo! Njeno lice se pojavilo ispred mene... opet privienje? Muzika je poela da se gubi, zatim se opet ula, sve jae i jae i naposletku je grmela u mojim uima. Nikada joj nisam rekao. "Hacujo, volim te!" vikao sam. Niko me nije sluao, niko osim mene. Mislio sam na nju... Okrenuo sam se i pogledao gde je Ivo Dima. Video sam samo beskrajni okean. Muzika se izgubila. Nebo je opet bilo jasno. Zvuk mog motora snano mi je zujao u uima. Zeroi su nastavili u savrenoj formaciji. Tano i nepokolebljivo su leteli ka krvavoj sudbini. Usamljenosti je nestalo. Suvie si oseajan Sakai, zamerao sam sam sebi. Ti si pilot. Samuraj. Gubi se u svojim oseanjima. Zadatak... uradi ono ta mora. Pokuao sam da predvidim poslednje trenutke u vazduhu i da naem najbolji nain, kako da se obruim na nosa aviona. Koja mu je najslabija taka. Obruavaj u skladite! Zajedno sva tri lovca treba da se zariju u tanki zid broda iznad vodene crte. Nadaj se da e na njegovoj palubi biti poredani avioni punih rezervoara goriva i zakaenih bombi. Obruavaj se na avione i izazovi eksploziju njihovih bombi i rezervoara goriva pa e se za deli sekunde brod od oko 30.000 tona i hiljade ljudi pretvoriti u urlajui, krvavi pakao! Ispod mene je promicao okean. Minuti su prolazili brzo, sve dok nismo ugledali daleko sdesna oblak dima, koji je vetar vitlao i lagano savijao ka povrini vode. Tamo je bila prva taka za orijentaciju. Ostrvce Pagan trcalo je ni sto metara iz mora, pusta i grozna gomila vulkanskih stena koja se puila i arila od toplote ognja, koji je buktao u njenoj utrobi. Podseao je na sliku pakla koju sam video u svojim budistikim knjigama kada sam bio dete. Prava ironija.
199
Poslednji deli kopna na koji gledam u ivotu je kipee, kljuajue, buktee i pusto ostrvce. etrdeset minuta kasnije, pred nama su se pojavili crni oblaci na horizontu. Prostirali su se do vrtoglavih visina, mnogo hiljada metara iznad mora, i ibali talase ispod sebe snanim vetrovima i pljuskovima. Pogledao sam na mapu. Neprijateljske taktike snage, koje su otkrili nai izviai trebalo je da se nalaze tu negde ispod te silovite oluje. Sad, kada smo konano bili tako blizu, nisam ni o emu drugom mislio nego o brodovima koji su dole krstarili. Sve osim njih i obruavanja bilo je izbrisano iz moje svesti. Stari nemir se opet javio u meni. Bilo je potpuno jednako kao nekad. Mislio sam samo na borbu, brodove, svoj avion, obruavanje i neprijateljske lovce koji mogu da se pojave. Bili smo u uobiajenom izviakom dosegu neprijateljskih aviona. Mogu da otkriju nau formaciju svakog trenutka. Sigurno nas je brodski radar uhvatio na svom ekranu. Osam bombardera je oborilo noseve, a nai lovci su ih izbliza pratili. Na etiri hiljade i osamsto metara uleteli smo u tanak sloj oblaka. Nekoliko sekundi smo leteli zaslepljeni belinom, zatim smo se probili i nastavili da se sputamo. Kada smo bili na visini od etiri hiljade metara, neto svetlo je blesnulo na nebu. Tamo... daleko ispred nas i hiljadu metara iznad nas. Svetli blesak se ponovio. To je mogao da bude samo odsjaj Sunca od povrine krila. Ugledao sam prvog lovca. Bio je to bez sumnje helket sa irokim trupom i krilima koji je padao niz oblake. I jo jedan. Vie njih. Koliko ih je bilo? Pazite na njih! Ispadali su iz oblaka jedan za drugim, oigledno beskonana kolona opasnih lovaca. Ispalio sam rafal iz mitraljeza, da upozorim druge pilote. Voa eskadrile i Muto su zanjihali krila, kako bi dali znak da su ih primetili. Ameriki radar je nepogreivo otkrio nau poziciju. Kolona lovaca je izala iz oblaka oko kilometar ispred nas i samo osamsto metara iznad nas. Brojao sam neprijateljske avione koji su izranjali iz paperjastih oblaka. Kod sedamnaestog sam se zbunio. Primetili su nas. Sedamnaesti lovac, poslednji koga sam izbrojao, naglo se okrenuo ulevo i obruio se. Odmah su ostali lovci preli u obruavanje. Miurine rei su mi odjekivale u uima, ".. .ne prihvatajte borbu, ostanite krilo uz krilo..." Lako je rei. Ali kako? Gledaj ove lovce koji nailaze. Helketi su bili svugde. Mnogi od njih su se izvlaili iz obruavanja, da bi nas napali odozdo, dok ih se jo vie obruavalo iz oblaka, da nas napadne odozgo. Ve je vie od dvadeset lovaca druge kolone besomuno napadalo Mutovu trojku. Jo jedna kolona u kojoj je bilo oigledno vie od trideset lovaca izlazila je iz obruavanja i brzo penjui otvarala odozdo vatru na bombardere. Zadrao sam dah kada su se lovci zaletali meu bombardere. Uz dve zaslepljujue eksplozije nestali su prvi i drugi bombarder, razneti u komade, kada
200
su njihova torpeda eksplodirala praena strahovitom grmljavinom, koja je potresla moj avion. Sada su helketi bili na dometu oruja Mutove trojke. Tri zeroa su pola navie u iznenadnu petlju, izbegavajui helkete. Nisu se branili vatrom iz svog oruja, to su mogli da uine. Pesnicom sam bespomono udarao u staklo. Muto je imao izvanrednu priliku! Mogao je da zaokrene udesno i da topovima lako skine oba lovca. Nova kolona helketa se ustremila na moju trojku. Obesio sam se na palicu, strmo se popeo i poao u otru petlju. A moja dva pratioca su me pratila kao senke. Kolona je bila predugaka. Kada smo zavrili petlje, otkrili smo da nailaze novi i novi helketi, ija su krila bletala od mitraljeza koji su pucali. Napravio sam valjak. Brzo. Jo lovaca. Jo jedna petlja. Dva puta. Obrt ulevo! Bei iz guve. Opet novi; koliko ih je? Opet navie i zaokret. ".. .izbegavajte borbu..." Vi se, moda, moete da pridravate svojih naredbi, ali ja ne mogu. Sada ne. Ne na nebu koje je puno helketa. Dok sam im izmicao, ilo je. To je sve to sam mogao. Napravio sam otar zaokret i nasrnuo na najblieg helketa. Uleteo je pravo u snop mojih granata. Lovac je divlje kliznuo u vazduhu i pao ka okeanu, vukui sve vei i vei rep od dima. Nisam imao vremena da ga pogledom pratim do kraja. Gurnuo sam pedalu i snano povukao palicu. U poslednjem trenutku. Helket je sumanuto promakao pored mojeg zeroa. I ve su ostali stizali jedan za drugim. Nisam ak imao ni vremena da odbacim dopunski rezervoar goriva ispod trbuha trupa. Tada su proleteli i poslednji iz kolone ponirui ka okeanu i zapoeli svoje dugo vaenje, da bi nas ponovo napali. Naglo sam povukao prekida za odbacivanje rezervoara i on se otkaio. Okrenuo sam se unazad. Moji pratioci su jo uvek bili sa mnom. Dobro! Pridravali su se mojih instrukcija i pazili su na moj avion, pratei me iz zaokreta u zaokret. Bio sam mokar od znoja. Pokuao sam da ga obriem sa lica. Nije bilo vremena. Svih esnaest lovaca grupe koja je napadala moje avione, izalo je iz pikiranja i u dugim penjuim zaokretima vraalo se opet na nas. Ponovo beskonana obruavanja, petlje, skretanja, obrtanja oko ose trupa. Palicu guraj napred, nazad, levo, desno. Gurni pedalu. Napravi valjak. Blete svetlei meci. Promaili su i nastavili da lete u prazno. Ameriki piloti veoma loe gaaju. Bacio sam pogled na bombardere. Tamo je bila prava klanica. Spori i tromi sa svojim torpedima, oni su se bespomono vukli kroz vazduh, nezatieni od zeroa, koji su se sami ogoreno borili sa helketima.
201
Plamena lopta se pretvorila u arku eksploziju svetlosti. Drugi torpedo je eksplodirao. Za manje od minuta palo je sedam bombardera. Od njih nije ostao nijedan trup, ili itavo krilo. Sedam bombardera je nestalo u isto toliko eksplozija. Zeroi su proli neto bolje. Video sam dva naa lovca obavijena plamenom, kako padaju mahnito se obrui i kovitlajui se po vazduhu. Piloti nisu ak ni pokuali da iskoe. Ostali su u svojim lovcima i izgoreli. Nisam video nijednog helketa u nevolji. Osim jednog lovca, kojeg sam oborio, svi ostali grameni bili su u vazduhu. Imali smo male, ili nikakve anse da izbegnemo borbu, pokuavajui da nadmaimo u pokretljivosti horde lovaca koji su, po svemu sudei, mogli da nas prate u stopu. Helketi su bili podjednako pokretljivi kao nai avioni, ali su bili bri, bolje se peli i obruavali. Jedino nas je spaslo neiskustvo njihovih pilota. Da su bili samo malo bolji, svaki zero bio bi oboren za manje od minuta. Na kraju je ispalo da je moja trojka jedina japanska grupa aviona na nebu. Helketi koji su zbrisali ostale avione sa neba, pridruili su se prvoj esnaestini, onoj koja nas je napadala. Sjajna plava krila i bele zvezde. Krila su odbleskivala od mitraljeza koji su pucali. Iznad nas, ispod nas, desno i levo. Svugde su helketi. Podsetili su me na Lej, kada smo nas dvanaest pokuali da oborimo usamljeni bombarder. U elji da ga skinemo razbili smo nau formaciju. Sada su helketi inili isto. Njihova organizacija je nestala. Skretali su mahnito, izbegavajui vatru svojih i pokuavajui da se sklone s puta kolegama ednih krvi. Primetio sam lovca koji je kidisao na nas, sipajui vatru iz mitraljeza, ali je ubrzo morao naglo da zaokrene, kada je drugi gramen s boka naleteo na nas, ne gledajui oko sebe. Njihova unost u borbi spasla nam je ivote. Leteli smo pored mone formacije helketa. Neprijateljski lovci su proveli vie vremena u izbegavanju sudara nego gaajui. Nisam, meutim, nalazio naina kako da prekinemo borbu. Bili smo vie od eststo kilometara udaljeni od Ivo Dime i jo uvek oko sto kilometara, ili priblino toliko, daleko od amerikih nosaa aviona, koje jo nismo videli, niti mogli da naemo. ak i da smo u tome uspeli, kako bismo se probili kroz vie od ezdeset helketa mnogo brih od zeroa? Sudbina nam je davala malo nade. Vrtlog borbe zanosio nas je ka kumulusu, koji je lebdeo iznad vode. Helket je proleteo blizu mene i ostavio prazan prostor u koloni aviona koji su kruili oko nas. Okrenuo sam avion na lea, gurnuo palicu napred i pod punim gasom se obruio u neprovidni oblak koji me je zaklonio. Bacio sam pogled nazad. Moja dva pratioca su jo uvek bili iza mene. Tada je za nekoliko minuta svet oko mene sasvim poludeo. Nisam video nita, ali sam oseao kako besni vetrovi unutar oblaka mahnito bacaju moj zero.
202
Izaao sam i opet imao svog lovca pod kontrolom. Okrenuo sam se i daleko iza sebe ugledao dva zeroa koji su bili u kovitlacu izbaeni iz oblaka. Za nekoliko sekundi su se izvukli iz vrtloga i poeli da se penju prema meni. Nebo je bilo bez helketa. Pobegli smo im. Kakvo ironino reenje! Umakli smo im uprkos njihovoj gotovo nepobedivoj premoi, samo da bismo izvrili samoubistvo po nareenju. Pregrupisali smo se u klin i poli opet ka jugu. Laknulo nam je to smo im pobegli, ali bliska budunost nije opravdavala nikakvo oduevljenje. Oblaci su se zbijali kako smo se pribliavali neprijateljskoj floti. Postojali su sve gui i gui, a prostor izmeu donje baze oblaka i povrine okeana smanjio se na dvesto metara. Zaslepljujui potoci kie padali su takvom snagom, da se zero s vremena na vreme opasno naginjao na krilo i tonuo pod teinom vode koja je sipala kao vodoskok. Morali smo napred. Oblaci su se sputali sve nie i nie ka okeanu. Bili smo u dugom postepenom poniranju odravajui visinu neposredno ispod olujne baze. Naposletku smo bili samo dvadesetak metara iznad okeana, koga su brazdali beli penuavi talasi. Oluja je sve vie besnela. Vetar je urlao glasnije od motora. Zero se trzao i tresao pod strahovitom snagom kie, koja je dobovala po krilima i trupu. U duim vremenskim razmacima potoci kie su me zaslepljivali pokrivajui vetrobran neprozirnom vodenom zavesom. Nismo mogli da se spustimo nie. Tada smo bili slepi. Video sam jedino zavese kie koja nas je gurala ka povrini okeana. Voda nije mogla da se razlikuje od kie. Znao sam da emo udariti u okean ako odemo jo metar nie. Oluja je neprekidno besnela. Jo uvek od kie nismo nita videli osim, na momente, povrinu okeana koju je ibalo nevreme. Prema mojoj karti, trebalo je da smo tano iza neprijateljske flote. Ni za trenutak nismo uspeli da vidimo nijednu lau od mnogobrojnih brodova. Nebo je postajalo sve tamnije. Prolo je sedam popodne. Brinuo sam. ak i da nam uspe da se probijemo kroz kiu, mrak koji se naglo sputao sakrie neprijateljske brodove. U ovo doba nije bilo Meseca ni meseine. Morao sam da donesem brzu odluku. Ako nastavimo da letimo napred, beskonano lutajui u tami, povrina okeana sakrie nam se, goriva e nestati i paemo u vodu bez ikakve nade da preivimo. Smrt bez ikakvog znaaja i svrhe... Pogledao sam za trenutak u lovce koji su bili kao zalepljeni za moj rep. ta e biti sa tom dvojicom ljudi? Pratili su me bez pogovora, spremni da prihvate sve to ja odluim. Ako se ja okrenem i punom brzinom obruim u vodu, ne bi proao ni deli sekunde a oni bi me sledili. Njihova sudbina je bila u mojim rukama i ta misao me je potpuno zaokupila. Kakva korist od toga da nestanemo? Potonuti u okeanu i pustiti da ljudi tamo na Ivo Dimi misle da smo ili stigli do neprijateljske
203
flote, ili da su nas razneli u vazduhu kada smo to pokuavali? Da li je to bio put asti? Ne? Proverio sam kompas i zaokrenuo u irokom zaokretu praen od dva zeroa na bliskom rastojanju. Toga trenutka nisam bio siguran ni u poloaj, jer smo se mahnito borili, uletali u oblake i onda slepo lutali kroz oluju. Mogao sam da budem ma gde iznad okeana... zaokret od 180 stepeni mogao je ak da me usmeri u pravcu juga, umesto ka Ivo Dimi. Ali, sam oseao da moram da zaokrenem. Moram da pokuam! Opet sam se setio stranih Miurinih rei ".. .morate da se obruite na neprijateljske nosae aviona zajedno!" Gotovo mi je dolo da okrenem natrag, da potraim brodove. Jo uvek sam oficir Carske mornarice, gde su naredbe iznad svega. Jo nikada nismo uli za oveka koji se drznuo da postavi pitanje koliko su te naredbe pametne ili moda besmislene, ak i ako se vratimo u bazu, kako u moi da pogledam u oi komandantu koji me je poslao na zadatak. Bila je to teka unutranja borba. Zbog neodlunosti i utuenosti bio sam van sebe. Danas, posle toliko godina, znam da sam reagovao na jedini razuman nain. Ali ak ni sada ne mogu reima da opiem duevnu borbu koju sam proivljavao da bih nadvladao godine slepe i surove poslunosti, ivota koji je poznavao i priznavao samo naredbe. U tim stranim trenucima u kabini, borio sam se uspeno da raskinem lance slepe discipline i tradicije. ak i da nas trojica pronaemo neprijateljske brodove, ak i da se probijemo kroz lovce, ak i da nae obruavanje izvedemo savreno, ta bismo mogli da postignemo sa naa tri laka aviona, bez bombi, samo sa mitraljeskim i topovskim mecima, koji gaaju u prazno? Ta dva mlada pilota iza mene, koja su mi predala svoje ivote, pokazala su izvanrednu vetinu dok su me uporno pratila kroz brze akrobacije, kojima smo izmicali helketima. Bez oklevanja su uleteli u srce oluje, kao da se to samo po sebi razumelo. Zasluili su bolju sudbinu nego da se survaju u more i potonu u olupinama svojih aviona. Jo e biti potrebni Japanu. Zato su imali pravo na mogunost da i dalje lete i ponovo se bore. Zbog toga sam doneo odluku. Meutim, pred nama je bio jo dug i opasan let, sa toliko prepreka da se nisam usuivao ni da pomiljam na njih. Na primer, samo orijentacija. Nai motori su bili sve pre nego u redu. Posebno avion podnarednika Haime ire bio je u veoma loem stanju. Snane vazdune struje u sreditu oluje sasvim su otrgle limenu oplatu sa kapotaa motora. Mahnuo sam mu da se postavi uz moj bok. Odmahnuo mi je rukom i pakazao da mu je motor neispravan i da moe da se zaustavi svakog trenutka. ta sam mogao da mu kaem? Odmahnuo sam dajui mu znak da ostane blizu mene. Avion podnarednika Idi iraija bio je u malo boljem stanju i postavio se sa moje druge strane, poto se Siga pomerio u novi poloaj.
204
Nekoliko minuta kasnije proverio sam na kurs pomou Sunca koje je zalazilo i bletei sijalo kroz oblake. Proli smo pljusak i svakog trenutka nailazili na sve jasnije i mirnije nebo. Minuti su prolazili sporo. Opet sam se naao u poloaju koga se boje svi letai. Bio sam iznad okeana u sve guem mraku, bez mogunosti da sa dovoljno tanosti proverim na poloaj. Goriva je bilo sve manje, a cilj zavijen u tami, da bi bio skriven od neprijateljskih bombardera. udio sam se motoru svog lovca koji je i dalje brujao zapanjujue ujednaeno. Jedna od dve diname je pregorela, pa me dalji rad motora tim vie iznenaivao. Nisam preduzeo nikakve mere predostronosti da tedim gorivo, kao pre dve godine, kada sam od Gvadalkanala teko ranjen leteo natrag u Rabaul. Nisam znao kako bi preoptereen motor mogao da se ponaa u tako ekstremnim uslovima. Ali sada sam malo mario da li e otkazati. Pokuavao sam, i to je bilo dovoljno. Ako avionu ponestane snage, biu poteen trenutka kojega sam se bojao svakog sekunda sve vie. Ako se vratim na Ivo Dimu, izgubiu ast. Toga sam bio svestan. Pomisao kako stojim pred Miurom zgrozila me. Dva asa posle okretanja ka Ivo Dimi okean se potpuno izgubio u tami. Ispod sebe nisam nita video, a gore su samo treperile zvezde na jasnom nebu. Prolo je gotovo jo jedan as. Tu smo. Odluujui trenutak. Ako sam ranije okrenuo lovca u pravilan kurs, sada bi Ivo Dima morao da se pojavi ispred mene. Ako nisam... ta drugo, neu da osetim hladnou okeana, jer e se pre toga zero ve razbiti o njegovu povrinu. Prolo je jo nekoliko minuta. Buljio sam u horizont, nadajui se da u raspoznati neto nejasno, neki crni obris koji se ocrtava kroz zvezde. Neto je bilo tamo, neto veliko crno i nepravilno, neto to se na jednoj strani strmo uzdizalo. Ivo! Stigli smo! Preveo sam avion u poniranje, a Siga i irai su me pratili. Ivo Dima je bio obavljen tamom zbog zamraenja, dok smo kruili iznad njega. Zatim su se iz mraka pojavila etiri slaba svetla. Izgledala su mi kao zaslepljujui, udnovati orijentiri. Svetiljke du piste. Naglo su zasjale da moemo da sletimo. Ljudi na aerodromu su prepoznali zvuk naih motora. Obuzelo me oseanje olakanja i iznenada je nestalo napetosti, koja je narastala u meni poslednja tri asa, dok smo leteli kui. etiri svetla su jedva oznaavala pistu. Normalno smo koristili dvadeset, ali ostala su bila unitena bombama. etiri svetla ili etrdeset, nije me bilo briga! Posle svega kroz ta smo proli, oseao sam da mogu da sletim i po mraku. Zatim sam bio na zemlji i vozio sam od piste, dok su ostala dva lovca sletela iza mene. Svetla su se ugasila.
205
Mnotvo mehaniara i pilota pojurilo je ka naim avionima. Za trenutak sam bacio pogled na njih kad su nam se pribliili. Oseao sam da teko mogu da im pogledam u oi. Skoio sam na zemlju i poao ka tabu. Niko nije pokuao da me zaustavi dok sam prolazio kroz gomilu, ne gledajui ni levo ni desno. Svako od prisutnih je razumeo ta oseam, pa su se razmakli, dok sam koraao sa dvojicom pratilaca preko aerodroma. U tami sam se sapleo na telo koje je lealo na zemlji. Naglo sam se vratio korak unazad. Bio je neko, nepomian i bez glasa. "Ko je?" viknuo sam. Nikakvog odgovora. Priao sam oveku koji je leao na zemlji. Jedva sam raspoznao pilotsku uniformu. Sagnuo sam se da vidim lice. "Muto!" Pilot je tada maloduno seo, rukama podiui glavu. "Muto, jesi li ranjen?" Nesreni ovek podigao je glavu i pogledao me. "Ne," rekao je polako, "nisam ranjen." Zatim je ustao i gledao sa uenjem u Sigu i iraija koji su stajali iza mene. "Ti... ti si doveo i svoja dva pratioca!" izustio je. Gledao je u zemlju i mrmljao "Sakai... Sakai... prijatelju moj, pljuni na mene!" Suze su mu tekle niz lice. "Morao sam da se vratim," viknuo je u bolu. "Sam!" Na zemlji pored Mutoa bili su darovi koje su mu doneli drugovi piloti kao pozdrav, kada se njegov usamljeni lovac pojavio nad okeanom i sleteo na ostrvo. Opet su to bile najskromnije stvari sve to su ljudi imali jo na svetu. Svedoili su o njihovim eljama da ohrabre utuenog pilota. Uhvatio sam ga za rame. "Znam kako se osea, Muto. Ali sada se nita ne moe uiniti. Prekasno je. Sve je svreno. To je prolost." Lagano sam ga prodrmao. "Muto" pokazao sam ka tabnom atoru. "Poimo poimo zajedno tamo." Sloio se. Nismo mogli da gledamo jedan drugoga. I tada me je neto steglo iznutra. Iznenada me je obuzeo bes zbog svega to se desilo tog stranog dana. Mislio sam na Muta, tog sjajnog letaa, koji je ve bio na as, spreman da se bori u svako doba i svugde... Posmatrao sam ga kako sada plae kao deak alostan i preplaen da se poneo kao kukavica kada su ga poslali u potpuno bezumnu misiju. Zakleo sam se da u, ne mislei na posledice, zaboraviti na opreznost, planuti na svakog pretpostavljenog i zgromiti ga ako samo bude pokuao da da oduka svom besu i udarcima napadne mladog pilota. Ne znam ta je u meni iznenada izazvalo taj nastup besa. Jednog trenutka sam strepeo od susreta sa pretpostavljenima, a sledeeg kipteo od srdbe. Miura je ravnoduno sedeo za svojim stolom. Paljivo je sluao svaku moju re dok sam priao ta se desilo, o jatima helketa, o plamteim lovcima koji nisu
206
imali nikakvog izgleda na uspeh, o bombarderima koji su eksplodirali jedan za drugim, njih sedam u jednom minutu. Miura je na kraju podigao oi i pogledao u moje. "Hvala ti, Sakai," tiho je rekao. To je bilo sve. Tada je govorio Muto. Vei deo toga to je rekao bilo je potvrda mojih rei. Ponovo je Miura izgovorio samo tri rei. "Hvala ti, Muto". Pozdravili smo i izali. Miura je sedeo, a da mu se mii na telu nije ni pomerio. Lice mu je bilo tuno, a u oima mu se videla patnja. Osetio sam duboko saaljenje prema tom oveku koji je svoje ljude poslao u napad osuen na propast jo pre nego to je zapoeo i koji je tako inio, jer je oseao da nema drugog izbora i jer je to bilo najbolje za Japan. Sada je Miura izgledao kao ovek koji ali za svojim ljudima ljudima koji se nikada nee vratiti. Siga i irai su napustili ator sa nama. Neko je potrao za nama. Bio je to komandant Nakaima. Uhvatio me za rame, a na licu mu se videlo olakanje. "Sakai!" uzviknuo je. "Oajavao sam da te vie nikada neu videti!" "Ali " pokuao sam da odgovorim. "Nema potrebe da se izvinjava," prekinuo me je pre nego to sam mogao da nastavim. "ta misli da te ne poznajem, prijatelju moj? Svaki ovek na ostrvu zna ta se danas desilo i da je jedino bilo mogue da se vratite. Ne mrti se tako! Jo uvek imamo ansu. Pruie nam se prilika da neprijatelju vratimo udarac. Zato je dobro da si se vratio meu nas, Saburo. Jako dobro." Nakadjimine rei su otopile led u mom srcu. Znai, razumeo je. Nisam bio usamljen u svojim oseanjima. Ali ni njegove rei utehe nisu mogle potpuno da odagnaju bes koji me je obuzeo. Ostali letai su potrali k nama i nudili nam cigarete, slatkie, hranu koju su jo imali. Neki od njih su otili napred do barake i na brzinu nam pripremili neto toplo za jelo. Jedan za drugim prilazili su nam piloti i svaki od njih nam je doneo neku konzervu, koju su negde isprosjaili, od drugih jedinica na ostrvu. Mi smo im se zahvaljivali i nismo ih prihvatali. Ni zalogaj ne bih mogao da stavim u usta. as kasnije je u sobu upao jedan posilni sav zadihan zbog dugog tranja od radiobarake. "Upravo je stigla poruka sa junog dela Ivo Dime", viknuo je, "jedan bombarder je tamo sleteo. Posada je iva i zdrava." Znai danas je jo neko u vazduhu preivljavao isto kao i ja! Pilot je ispustio torpedo i pobegao potpuno svestan da ni za hiljadu godina ne bi uspeo da se probije kroz plameni zid, koji su podigli helketi. Ta novost je jo vie smanjila napetost. Bilo je prijatno saznanje da Muto i ja nismo bili jedini koji su raskinuli "nesalomljive lance" tradicije i poslunosti.
207
28. rtve
Amerika taktika flota ostavila nam je malo vremena da razmiljamo o naoj zloj sudbini. Dan posle povratka sa neuspelog zadatka, neprijatelj nas je pozdravio gromovskim salvama sa esnaest ratnih brodova, koji su krstarili oko ostrva. Osam krstarica i osam razaraa izdvojilo se iz glavne flote i lagano plovilo ka ostrvu. Posle nekoliko probnih plotuna, koji su na ostrvu izazvali neopisivu pometnju, primakli su se u nau neposrednu blizinu. Dva dana smo se sakrivali kao pacovi i pokuavali da se zakopamo duboko u vulkansku prainu i pepeo Ivo Dime. Svih etrdeset i osam asova neprijateljski ratni brodovi su polako plovili gore-dole, a njihovi bokovi su bleskali zaslepljujuim sjajem, bljujui iz topovskih drela gomile usijanog elika koji je potresao ostrvo s kraja na kraj. Jo nikada se nisam oseao tako nemonim i siunim kao ta dva dana. Nita nismo mogli da uinimo. Nije postojao nain da neprijatelju uzvratimo napad. Ljudi su vritali, psovali i vikali, pretili pesnicama, zaklinjali se da e se osvetiti, a u meuvremenu su mnogi od njih padali na zemlju, a pretnje su im se guile u krvi, koja je kuljala iz rana na njihovim grlima. Sada su stvarno i svi preostali objekti na ostrvu pretvoreni u gomilu ruevina. Nije ostao nijedan. ak ni atori nisu bili poteeni. Nije vie postojala ni najbednija koliba. Sve je bilo razneto u paramparad. etiri lovca u kojima smo se vratili sa naeg poslednjeg leta su granate pretvorile u plamteu gomilu otpadaka. Nekoliko stotina vojnika i mornara je ubijeno, a jo mnogo vie ranjeno. Bili smo, doslovce, bez zaliha, a i municija je bila pri kraju. Ceo Ivo Dima leao je kao omamljen i bespomoan. U uima ljudi je prodorno pitalo od neprekidnih detonacija hiljada granata koje su fijukale iznad malog ostrva. Za odbranu tog ivotno vanog ostrva ostalo je na raspolaganju bataljon armijskih trupa. Ti ljudi su se kretali okolo kao u oku, uasnuti strahovitim bombardovanjem koje su preiveli. Mozgovi su im bili potpuno paralisani, a govorili su nepovezano. Ivo Dima je bespomono leao pred neprijateljem. Podjednako zaprepaena bila je grupica mornarikih letaa koja je preivela strahovito bombardovanje granatama. Bilo nas je jo malo na broju, ali smo bili vrsto reeni da branimo nae ostrvo od invazije za koju je svaki ovek na ostrvu verovao da e poeti za koji as, ili najvie nekoliko dana. Od pilota bez aviona obrazovali smo malu mornariku etu Ivo Dime. Naa mala patetina jedinica se zaklela da e se boriti do poslednjeg daha zajedno sa preivelim armijskim trupama. Dobili smo oruje i municiju i prihvatili injenicu da je naa stvar izgubljena.
208
Pa kako da ne posumnjamo da je kraj neizbean? Ako su Amerikanci osvojili Sajpan, to je sada bilo oigledno; ako su imali apsolutnu premo u vazduhu; ako su njihovi ratni brodovi zaikavali nau flotu i drsko krstarili goredole pored Ivo Dime; zar onda nisu bili u mogunosti da, onako uzgred, kao od ale sliste nau slabu odbranu? Radio Ivo Dime nastavio je da oajniki trai pojaanje iz Jokosuke. Molili smo ma ta to moe da leti? U Jokosuki nisu mogli nita da uine. Trideset zeroa u kojima smo mi nekad preleteli na Ivo Dimu bili su njihovi poslednji lovaki avioni. Vie ih nisu imali. Haos je vladao u vrhovnoj komandi u Tokiju. Jednog jutra, ubrzo posle one strane paljbe, probudili su nas veseli krici i podvriskivanje. Mornarica nije mogla da nam poalje nijedan avion, ali nas nije zaboravila. Nekoliko transportnih brodova pojavilo se na horizontu i pribliavalo se ka ostrvu. Otrali smo na obalu, vikali i smejali se zbog tako neoekivane sree. Ali tada, iz brodova su izbili plamenovi i gejziri vode. Pred naim oima su ih potopile amerike podmornice koje su ih saekale u zasedi i torpedovale.Ta poslednja nesrea bila je presudna. Svima nam je postalo potpuno jasno da moemo da pruimo otpor jedino na hartiji i da bi Amerikanci ve za sat ili dva posle iskrcavanja zagospodarili Ivo Dimom. Ali, ko je od nas, na toj naputenoj gomili vulkanskog pepela i kljuajuih sumpornih izvora, mogao tada da predvidi stvarni tok dogaaja? Ko bi izmeu nas mogao da se usudi da predskae da e Amerikanci ispustiti iz ruku tu neprocenjivu priliku da zauzmu ostrvo sa minimalnim gubicima? Svi smo verovali da nam preostaje jo nekoliko dana ivota. Amerikanci se, ipak, nisu iskrcali. Svaki dan, as za asom, su nai osmatrai na brdu Surabai i po celom ostrvu gledali u pravcu mora ekajui na invazione brodove. Povremeno se nekom nervoznom osmatrau uinilo da vidi neto na povrini okeana, pa je podigao uzbunu. Zvona, trube, tapovi koji lupaju po buradima, i sve ostalo to je moglo da izazove buku, poremetio je tiinu ostrva izazivajui paklenu galamu. Tada smo istrali iz naih koliba namrtenih lica i uzimali nae oruje spremni za borbu. Ali nita se nije dogodilo. Naravno, tada nismo znali da su se Amerikanci okrenuli prema Filipinima. Ivo Dimu nisu dirali za sledeih osam rneseci. Za to vreme je general-major Tadamai Kuribajai doveo sa sobom 17.500 vojnika i 5000 mornara. Ivo Dimu je pretvorio u monu tvravu, opasao ga bunkerima, prekrio monim utvrenjima i jamama i izbuio tunelima. Gurao je ljude na Ivo Dimu sve dok su mogli da staju na njega. (Mnogi japanski vojskovoe su kasnije potvrdili da bi se rat zavrio ranije, da su Amerikanci napali Ivo Dimu jula 1944. godine, umesto to su tako dugo ekali da to uine. Ti ljudi tvrde da je invazija na Filipine bila ogromna i skupa
209
operacija, na kraju uspena za Amerikance, ali strateki beznaajna akcija, koja je malo doprinela konanom porazu Japana, koji je tada ve bio na pomolu). Do dugo oekivane invazije konano je dolo 19. februara 1945. godine, i to neuvenom koncentracijom snaga. Prema podacima amerike mornarice*, u iskrcavanju je uestvovalo ukupno 495 brodova, ukljuujui sedamnaest nosaa aviona. Slubeni podaci amerike vlade navode dalje da je protiv Ivo Dime upotrebljen neverovatan broj od 1170 lovaca i bombardera. Ukupno 75.144 amerikih boraca uestvovalo je u najteoj bici celog rata kod osvajanja ostrva. Od njih su 5324 poginula i vie od 16.000 je ranjeno. Ostrvo je proglaeno osvojenim tek 16. marta kada je pao poslednji japanski branilac) . Posle nekoliko lanih uzbuna za invaziju, iznenadila nas je poruka iz Jokosuke. Tamonja komanda javljala je da svi tapski oficiri i piloti moraju da se vrate u Japan transportnim avionima koji su ve bili na putu k nama. Neoekivano odlaganje smrtne presude razveselilo je pilote. Ve smo bili spremni da umremo borei se na zemlji, a sada nam je ponovo data prilika da ivimo! Bacili smo puke i pojurili ka glavnoj pisti da se pridruimo mehaniarima i ostalom zemaljskom osoblju u zatrpavanju stotine kratera koji su bili rasuti po pisti. Do tog trenutka nismo mogli ni da sanjamo da e se desiti ak i takvo udo, pa zato posle julske katastrofe nismo ni pokuavali da opravimo aerodrom. I ja sam bio meu letaima koji su se pretvorili u radnike i grozniavom odlunou dao sam se na posao. Meutim, nisu svi bili tako veseli. Bilo je onih koji su morali da ostanu. Ta sudbina je ekala svo pomono osoblje i armijske jedinice. Nijedan od njih nije rekao ni rei protiv odluke da ostanu, ali su njihova lica jasno pokazivala zavist, a esto i ljutnju, ta se moglo i oekivati. Toga dana, kasno popodne, sleteli su prvi kurirski avioni. Bili su to zastareli bombarderi. Jedan za drugim dovukli su se nisko iznad vode, da bi izbegli neprijateljski radar sa nekog od amerikih brodova koji su mogli da se muvaju u toj oblasti. U Jokosuki nisu hteli nita da rizikuju. Bila je zaista posebna srea za nas da se izmeu sletanja i poletanja kurirskih aviona nije pojavio nijedan ameriki lovac. Stiglo je sedam dvomotornih aviona da odvezu one ljude koji su izabrani da se vrate u Japan. ak i u ovom sluaju pridravali smo se krutog vojnog, kastinskog sistema. Ni na beznadeni poloaj nije mogao da izmeni stoletnu tradiciju. Redosled ukrcavanja za evakuaciju iao je prema visini ina. Nita drugo nije se uzimalo u obzir. Moju grupu od jedanaest podoficira i mobilisanih ostavili su za kraj. Bilo je toliko mnogo oficira vieg ina pre nas, da nije ostalo mesta. Bezizraajno smo gledali poslednji avion koji se vinuo u vazduh i poleteo za Japan.
210
Sledeeg dana je sleteo samo jedan avion na ostrvo, da nas pokupi. Sa nevericom sam posmatrao leteu olupinu koja se zanosila po pisti. Avion nije bio samo zastareo, ve mu je bila krajnje potrebna velika opravka i pravo je udo da je mogao da leti. Najveom mukom je doleteo na Ivo Dimu. Sa nama jedanaestoricom u trupu, nesigurno je teturao i naglo skretao po pisti. Nije mogao da postigne brzinu potrebnu za odlepljivanje i pilot je odrulao natrag sa jednim motorom, koji je prekidao i izbacivao oblake dima. Dva asa su mehaniari u tiini radili da oprave pokvareni motor. Ta dva asa izgledala su nam kao dve sedmice. Neprestano smo gledali u nebo plaei se da helketi iznenada ne iskrsnu iz plavog svoda i saspu svetlee metku u stari istroeni avion. Samo jedan lovac je bio dovoljan da nas osudi na ostanak na ostrvu. Najzad su i mehaniari zavrili svoj posao i motor je, koliko god su to njegovi istroeni delovi doputali, prilino ravnomerno zabrujao. Kada smo ulazili u avion mehaniari su gledali tako izgubljeno i nesreno, da sam se okrenuo i doviknuo: "Vratiemo se! Uskoro, sa novini lovcima!" Mahali su nam uplaeni da za to nema vie nikakve nade. Niko od njih nije ni sanjao, da e neprijatelj gotovo osam meseci ostaviti Ivo Dimu na miru. Nismo ni deset minuta bili u vazduhu, kad je avion poeo snano da se trese. Zbog uestalih vibracija, cvokotali su nam zubi. Pogledao sam kroz prozor u desni motor koji je vibrirao i opasno se tresao na nosau. Kako da ta neverovatna gomila starog gvozda sve nas odnese gotovo hiljadu kilometara do Japana? Drugi pilot, mladi od dvadesetak godina, pojavio se meu nama probijajui se kroz kabinu. "Zastavnik Sakai? Gospodine, da li biste doli napred do nas i pomogli nam da se izvuemo?" Bio je sav bled i tresao se gotovo koliko i avion. Znao sam odgovor pre nego to je zavrio. "Vratite se", viknuo sam. "Sa takvim motorom nikada neemo stii do Japana. Moramo da se vratimo da bismo ga malo bolje opravili." Posada me odmah posluala. Po sletanju na Ivo Dimu, svi smo zajedno paljivo pregledali neispravni motor. Izgledalo je da su sveice krive. Zamenili smo ih novima i ponovo smo poleteli. Bombarder je mirno leteo u pravcu Japana. Ali naim brigama jo ni izdaleka nije bio kraj. Posle jednog i po asa nali smo se usred snane kie i oluje. Prave kine zavese snano su udarale u leteu olupinu. Avion je prokinjavao kao sito. Drugi pilot se ponovo pojavio meu nama i upitao me da li mogu da doem u pilotsku kabinu. Pilot je bio jedva neto stariji od svoga pomonika imao je najvie 22 godine. "Gospodine? Da li da pokuamo da letimo iznad ili ispod sloja oblaka?"
211
"Spustimo se ispod," naredio sam. Nevreme nije ni za trenutak prestajalo i povremeno nas je tako zalivalo, da je vidljivost bila ravna nuli. Bilo je podjednako teko kao oluja na koju sam naiao pre nekoliko dana, kada sam pokuavao da naem amerike taktike snage kod Sajpana. Bombarder je mahnito posrtao, propadao i penjao se noen ubitanim vazdunim strujama. Sputali smo se sve nie i nie, dok pilot nije brisao neposredno iznad zapenuane vode. Kapi znoja su mu curile niz lice. Poela je da ga obuzima panika. U oajanju je okrenuo svoje bledo lice k meni i tuno promrmljao: "Gospodine, gde smo sad?" To je bilo najgluplje pitanje koje sam ikada uo od nekog pilota. Nekoliko trenutaka bio sam bez rei od iznenaenja. "Skloni se sa sedita! Preuzeu komande!" viknuo sam. Ni trenutka nije oklevao i odmah se digao sa svog mesta da bi prepustio komande. Sve vreme sam leteo po instrumentima. Sledeih devedeset minuta leteli smo slepo i sa sporim avionom probijali se kroz vetar i kiu. Zatim su se pred naim oima ocrtala poznata poluostrva juno od tokijskog zaliva. Uzvici oduevljenja presrene posade i putnika potresali su bombarder. Sleteli smo u bombardersku bazu Kisarazu (s one strane zaliva, nasuprot Jokosuke). Gledao sam po prostranom aerodromu. Japan! Bio sam ponovo kod kue! Na svojoj zemlji! Toliko sam puta bio potpuno ubeen da vie nikada neu videti svoju domovinu. Kakva razlika od Ivo Dime, udaljenog svega nekoliko asova leta. Za mene i desetoro ljudi koji su doli pravo iz vulkanskog pakla s druge strane mora, ista slatka voda naeg Japana bila je najpoeljnija stvar na svetu. Voda koja nije imala grozan ukus na pesak, kao kinica na Ivo Dimi. Svi do jednog, potrali smo preko aerodroma do vodovodne cevi ispod kontrolnog tornja. Otvorili smo slavinu i pustili hladnu vodu da tee i tee. Pio sam i neizmerno uivao pri oseaju ukusa vode u ustima i grlu, dok je tekla u mene. Ali Ivo Dima je jo bio prisutan. Muto i ja smo se, ini se, istovremeno toga setili, jer odjednom vie nismo mogli da pijemo. Obojica smo pomislili na nae prijatelje koji su pre nekoliko dana umrli od rana zadobijenih od granata, koje su kao kia padale po ostrvu. Tada su ti nesrenici pljuvali iz sebe vulkansku prainu viui u agoniji: "Vode! Vode!" Vapili su za vodom koje nije bilo.
212
29. Hacujo
Mesec dana po mom povratku u Jokosuku unapreen sam u in potporunika. Posle jedanaest godina dobio sam zvanje aktivnog oficira. Za mornaricu je moj primer bio neverovatan presedan. Nekoliko ljudi koji su poginuli za vreme napada patuljastih podmornica na Perl Harbor bili su dvaput za redom unapreeni i, posle deset godina staa u mornarici, dobili su in oficira. Njihovo napredovanje je, meutim, bilo potpuno u skladu sa tradicijama, jer su unapreeni posle smrti. Ja sam bio prvi japanski vojnik koji je iv dostigao neverovatan poloaj oficira posle jedanaest godina slube. Muto i ja bili smo ponovo ukljueni u vazduni puk u Jokosuki. Odluili su da nas ne vrate na Ivo Dimu. Nedostatak aviona i pilota bio je tako akutan, da je Vrhovna komanda morala da u toku narednih meseci ostavi ostrvo bez vazdune zatite. Da su sada Filipini doli na red za invaziju, bilo je sasvim jasno. Zato je onamo poela da tee reka pilota i aviona, da bi se pojaale nae snage na tim ostrvima. Bili smo prisutni kada je komandant Nakaima premeten na novu dunost na ostrvu Cebu. Moje novo naimenovanje znailo je prijatnu promenu posle strahovitih udaraca koje su nae snage pretrpele na ostrvu Ivo Dimi. Pored zadatka da obuavam nove pilote, imao sam i dunost probnog pilota. Vrhovna komanda je naredila masovnu proizvodnju novih lovaca koji bi trebalo da zamene zeroe. ak i najtvrdoglaviji tabni oficir nije mogao da negira da je nekada svemoni zero ostao bez svoje aoke i da su ga novi neprijateljski lovci daleko premaili u vazduhu. Kod Marijana i u drugim bitkama na moru, gramen F6F helket je nesumnjivo pokazao da je nadmoniji od zeroa po gotovo svim karakteristikama koje treba da poseduje lovac. Sa junog Pacifika stizale su uznemiravajue vesti o novim modelima lokid lajtning (Lockheed Lightning) P-38, uveliko poboljan prema poetnim modelima koji su se prvi put pojavili u borbama 1942. godine. Lajtning je sa novim motorom osetno poboljao sve svoje karakteristike. Kada bi se taj veliki dvotrupi lovac upustio u dvoboj sa zeroom, nai piloti su zbog vee pokretljivosti svojih lovaca imali jo neke nade u uspeh. Meutim, velika brzina lajtninga i njegove vanredne mogunosti na velikoj visini, a posebno sposobnost da se obruava i penje bre od zeroa, predstavljali su nereiv problem za nae letae. Tako su piloti P-38 letei na velikim visinama mogli da biraju kada i gde e da vode borbu... sa katastrofalnim posledicama po nae ljude.
213
Nita manje neprijatan nije bio korser (Corsair), moni ameriki mornariki lovac, krila slinih galebovim, koji je obino poletao sa kopnenih baza. Nije bio tako pokretljiv kao helket, ali je zato bio mnogo bri od zeroa, a posebno u obruavanju. Nai armijski piloti u Burmi javljali su da sreu nekog drugog, novog neprijateljskog lovca P-51 mastanga (Mustang) koji je zeroa nadmaio neuporedivo vie nego svi ostali. Mastang je doiveo veliko borbeno krtenje kada je novembra 1943. pratio etvoromotorne bombardere liberatore (Liberator). Performanse novog amerikog lovca bile su prosto neverovatne. Armijski piloti su tada jo leteli na lovcima tipa hajabua (Havabusa) koje su sjajni ameriki lovci doslovce zbrisali. Pored toga bilo nam je svima jasno da smo potpuno nespremni da se suprotstavimo velikim "leteim tvravama", koje su prvi put napale Kjuu, poletevi sa aerodroma u Kini. Laki armijski avioni, koji su presretali tvrave, bili su potpuno nemoni protiv toga brzog, teko naoruanog i oklopljenog bombardera. Ako je B-17 bio velianstveni protivnik, B-29 bio je nesavladiv. Sada, kada su Marijanska ostrva bila u amerikim rukama i brzo pretvorena u ogromni aerodrom, ceo Japan je u strahu oekivao teke napade B-29. Odbrambeni plan koji je smislila Vrhovna komanda stigao je prekasno, a nije ni odgovarao. Veina naih lovaca bili su zeroi, dobro prilagoeni naoj ofanzivnoj taktici u poetku rata, ali sada neupotrebljivi protiv B-29. Mnogi nai piloti jo uvek su leteli na bombarderima micubii tip l, koji su Amerikanci zvali beti, a sada su bili zastareli i prespori, i uz to su imali lou osobinu da odjednom buknu i eksplodiraju, im ih zakae neprijateljska zrna. Gubitak Sajpana je podstaknuo da se prekine svako komplikovanje u naem planiranju. Vrhovna komanda je vapila za novim lovcima, koji su posebno konstruisani da prevaziu zeroove nedostatke. U septembru sam poeo probne letove na dva lovaka aviona. iden (munja), poznat kod Amerikanaca po nadimku dord, bio je projektovan kao presreta, koji je trebalo da nadmai helket. Nije imao zeroov dolet, bio je tei, ali je imao veu brzinu i etiri topa kalibra 20 mm. Pilotima je pruao bezbednost, zahvaljujui oklopu i izvanredno jakoj strukturi. Utvrdio sam da je iznenaujue pokretan s obzirom na veliku teinu. Za svoju veu pokretljivost imao je delimino da zahvali automatskom sistemu za isputanje i uvlaenje zakrilaca. Na nesreu, pilotiranje idenom bilo je komplikovano i zahtevalo je iskusnog pilota. Mnogo ljudi koji su proveli malo asova za komandama lovakih aviona, nisu doiveli da na idenu polete u borbu. Ginuli su jo dok su se upoznavali sa novim avionom. Raiden (gromovski valjak) nazvan kod Amerikanaca dek, bio je posebno projektovan za borbu protiv tekih bombardera, kao B-29. Za tu namenu imao je
214
izvanredne karakteristike i mnogi nai piloti su ga uporeivali sa uvenim nemakim lovcem foke vulfom (Focke Wulf) FW-190. etiri topa kalibra 20 mm dali su raidenu veliku vatrenu mo u borbi protiv bombardera, a njegova brzina, vea od 640 kilometara na as, bila je u to vreme neto izvanredno. Sve to u mnogome je ispravilo zeroove nedostatke. ak i sa topovima i tekom oklopnom ploom iza sedita pilota raiden je bolje peo od zeroa. Bio je neobino pogodan za napade na bombardere, ali je, kao i iden, zahtevao da pilot ima veliko iskustvo. Zbog preteranih zahteva za brzinom i naoruanjem avion je bio tromiji u akrobacijama, Uporeujui ga po tome sa zeroom izgledao je kao letei balvan. U obuci sa tim avionom trpeli smo strane gubitke. Kasnije, kada su helketi i mastangi grmeli nad Japanom, piloti naih raidena koji su im se suprotstavljali, brzo su, ali na alost prekasno, otkrili na svojoj koi njegovu nepodobnost za akrobacije. Pored toga proizvodnja tih novih lovaca bila je veoma spora. Uprkos odluci Vrhovne komande, stari zero je ostao kima nae lovake avijacije. Mesto probnog pilota prualo mi je mogunost da opet posetim svoju rodbinu. Jedne nedelje rano ujutro napustio sam Jokosuku i otputovao strievom domu, a usput jo razgledao Tokio. Od poslednje posete glavnom gradu stanje se u njemu pogoralo. Iako posle Dulitlovog napada 1942. godine nije vie bilo bombardovanja, grad mi se uinio sumoran i mrtav. Veina prodavnica bila je zatvorena, a njihovi izlozi prazni. Uzrok je bio jasan. Niega nije preostalo za prodaju, vlasnici su bili odsutni, veina na radu u fabrikama koje su proizvodile za vojsku. Retke jo otvorene radnje, jedva su liile na ivopisne i dobro snabdevene lokale koje sam od ra nije poznavao. Moglo je da se kupi samo malo stvari, a u veini sluajeva su to bile jadne zamene. Saveznika blokada je naem stanovnitvu dobro stegla kai. esto sam se vozio pored mobilisanih ekipa za ruenje, koje su raiavale nizove velikih zgrada i kuica za stanovanje. Na stotine mukaraca je ruilo i razbijalo graevine, da bi u sreditu mesta napravili iroke protivpoarne pojaseve za sluaj bombardovanja kojih se plaio ceo Japan. Ljude su na silu terali iz njihovih domova i sada su se izgnanici sakupljali na ulici u manjim grupama i tunih lica gledali kako radne jedinice rue u komade njihove kue. Do tada sam puno puta prisustvovao bombardovanju i zato mi se to ruilako delo inilo kao pokuaj vredan saaljenja, besmislen napor koji e biti slaba zatita od kie zapaljivih bombi. Tokijske drvene kue i trgovake zgrade planue kao pune kutije ibica. Veina ljudi na ulicama bila je odevena kao pajaci ili u standardna vojnocivilna odela, koja su prekrojili prema vojnikim uniformama. Nisam sreo nijednu enu koja bi nosila "sveanu nedeljnu" haljinu, slikoviti kimono iz predratnih dana.
215
Umesto toga nosile su duge crne pantalone, neugledne i nezgrapne monpe, vreastu i nelepu donju odeu, koja se nosi ispod kimona. Gotovo na svakom uglu ulice stajali su dugi redovi ena i dece i, strpljivo ekajui na ograniene obroke, polako se pomerali napred. Oigledno je nedostajala svaka vrsta hrane. Obrazi su bili upali, a lica alosna, to je bio najoigledniji dokaz da surogati koje su nametali civilnom stanovnitvu ne odgovaraju ishrani. Tokio je bio tako teko bolestan, da sam nastojao da to pre otputujem dalje. Nije se, meutim, sve potpuno promenilo. Zvunici na ulicama su i dalje parali ui trubei vojne mareve i slavei izmiljene pobede. Plakati su ruili proelja kua po celom gradu podstiui ljude da poveaju proizvodnju i da dalje podnose nestaicu dok Japan ne pobedi. Od svega toga me je uhvatila muka. Nikada nisam ni sanjao da u morati da budem svedok tako oiglednog i podlog obmanjivanja svojih sugraana. Pred vratima strieve kue saekao sam nekoliko minuta. Neko je svirao klavir... to je morala da bude Hacujo. Sluao sam i sluao tu prvu muziku posle toliko meseci. Kada sam zakucao na vrata, svirka je prestala. uo sam Hacujine korake koji su urili ka vratima. Osmeh joj je kao sunev zrak. "Saburo! Kako si divan!" uzviknula je. Nekoliko trenutaka je gledala u mene. "Svi smo se molili da se vrati, Saburo," na kraju je tiho dodala "svi smo tako veseli zbog tebe. Sad si opet tu, zdrav i oficir." Kua u kojoj sam bio domai, nije se ni u emu promenila. Oigledno je bila moj dom, za kojim sam posebno eznuo zbog Hacuje. "Divna si," rekao sam joj, "najlepe to sam video za bezbroj dugih meseci. Kai mi zato si tako odevena? Sva blista," udio sam se. Na sebi je imala kimono iji su svaki av i nabor bili u savrenom skladu sa njenim vitkim stasom. Nasmejala mi se. "Saburo, ba si blesavko! Zar ne vidi da je to sasvim izuzetna prilika? Ovu odeu sam obukla jer sam ekala na tebe, strpljivo ekala u njoj, da bih pozdravila novopeenog oficira." I opet se smejala. "Pogledaj rukave! Mora da ti se opravdam zbog tog svog kimona, moj roae." Rukavi su bili skraeni na polovinu od uobiajene duine. "Vlada je naredila da moramo da odseemo duge plesne rukave," veselo je uzviknula i rairenih ruku se zavrtela po sobi. "Zar ne zna" ozbiljno je proaputala, "da plesni rukavi nisu pogodni za sluaj opasnosti?" Sada sam se ja nasmejao. "Hacujo, gde su ostali?" upitao sam je. "Zar nema nikoga od domaih u kui?" Negirala je pokretom glave. "Sama sam da bih te pozdravila, Saburo. Otac e biti ceo dan odsutan. Dobrovoljno se javio za rad u civilnoj zatiti i sada obnavlja svoje znanje na skupu vojnih rezervista u oblinjoj gimnaziji.
216
Miio e morati da radi nou prekovremeno u svojoj fabrici." Zatim joj se lice natmurilo. "Ni mama nije tu, Saburo. Izala je da za tebe neto kupi na crnoj berzi. Toliko je mnogo elela da te doeka neim posebnim!" Zapanjio sam se. Kada bi uhvatili moju tetku imala bi ozbiljnih problema sa policijom. "Zato li to samo ini?" zavapio sam. "Zar ne zna ta bi moglo da joj se desi?" "Zna, zna, Saburo. Ali je htela na svaki nain da proslavi tvoj povratak!" Klimnuo sam glavom. "No nadajmo se da e sve da se dobro zavri. Kada sam joj telefonirao, trebalo je da joj kaem da danas nijedan vojnik koji dolazi kui u posetu ne zaboravlja da sa sobom ponese i ruak." Pokazao sam joj svoj paket sa hranom i poklone koje sam im kupio u vojnoj prodavnici u Jokosuki. Hacujo je bila sva razoarana. Nije naime, bio obiaj da se toaletni pribor donosi kui na poklon. "Hvala ti Saburo," na kraju je s mukom izustila "Vreme zaista nije normalno i meni... pa hvala." Odmah je promenila predmet razgovora. "Doi i sedi Saburo. Sada mora sve da mi ispria ta se desilo od kada sam te poslednji put videla. ta se dogodilo na Ivo Dimi? Preko radija se nita nije moglo uti, osim da je na Sajpanu divljala strahovita bitka." Poeo sam nespretno da mucam. Imali smo strogu naredbu da ne smemo nikome da priamo o tome ta se zbivalo na Ivo Dimi. Katastrofu koju su tamo doivele nae snage, ocenili su kao najveu tajnu, i niko van vojnih krugova nije smeo da zna ta se tamo stvarno dogodilo. Skrenuo sam tok razgovora i poeo oduevljeno da priam o naim novim lovakim avionima, koje sam isprobavao. "Kada bismo imali dovoljno tih novih lovaca umeli bismo da obrnemo tok dogaaja," rekao sam joj. "Neverovatno su brzi i sa etiri topa mogu da unite svaki avion koji danas leti." To, meutim, nije bilo potpuno tano i toga sam bio svestan. Ako na kolskim aerodromima budu mladi ljudi i dalje svakoga dana ginuli, imaemo na raspolaganju avolski malo tih novih aviona, da bismo s njima poleteli kada doe as odluujueg obrauna. Ve je prolo pola asa u prii o svemu i svaemu, samo ne o onome ta me je najvie zanimalo. Kriom sam bacao poglede na Hacujo, prouavao njen neni profil, zapaao kako su joj zasjale oi kada se uzbudila, nain kako je drala ruke, njeno dranje pri hodu i usta kada se nasmejala. askao sam sa Hacujom, ali sam govorio ne obraajui panju na rei. Do uiju sam bio zaljubljen u nju, eleo sam da joj kaem ono to oseam i hteo sam naglas da iskaem ono to sam skrivao u sebi. Ima vie od dva meseca kada mi se uinilo da sam jo samo nekoliko minuta daleko od venosti, u trenutku kada se Ivo Dima izgubio na horizontu i pojavilo privienje Hacuje. Tada sam se zarekao da u joj rei sve ta oseam, ako kakvim udnim sluajem ostanem iv.
217
Sada... ali sada nije ilo! Nita se nije promenilo. Jo uvek sam bio pilot, mada sam dobio oficirski in. Znao sam da u opet poleteti u borbu. Zapaljeni zeroi koje sam video kako padaju pod rafalima helketovih mitraljeza ostavili su u meni bolne uspomene. Znao sam da ima malo nade da preivim i da mogu ve kod prvog borbenog leta biti jedan od onih koji nemono padaju na zemlju i ivi gore. Tada me iznenada prekinula. "Saburo," tiho mi je rekla, "zna li da se Fuiko-san udala?" Nisam znao. "Posle toga kada je svemu bilo kraj," nastavila je, "Fuiko-san se udala za nekog pilota, za letaa kao ti," izazovno je dodala. Pokuao sam da govorim, ali mi nije dala da doem do rei. "Saburo, zato se jo nisi oenio? Sada vie nisi tako mlad, kao to dobro zna. Ima dvadeset i sedam godina. Ve si neto postigao u ivotu. Sada si oficir. Mora da nae enu." "elim da ti kaem, Hacujo, da ne poznajem nijednu devojku koju bih voleo!" tvrdio sam. "Zar nisi voleo Fuiko-san?" Nisam znao ta da joj odgovorim. Nelagodni tajac je zavladao meu nama, a Hacujo je otila na drugi kraj sobe, ukljuila radio i okrenula stanicu koja je davala poslepodnevnu simfonijsku muziku. Muzika je malo izgladila neprijatne trenutke. Vratila se i ponovo sela pored mene. "Zapravo", nasmeila se, "Saburo, moda bi mogli da ti preporue neku mlau enu koja bi vie odgovarala tvom ukusu." Hacujo me je dovela u nezgodan poloaj. Gledala me pravo u oi i nije sklanjala pogled. Zbunio sam se i poeo da govorim pomalo zamuckujui. Tada sam naglo ustao i poao do prozora, pa sam se zagledao napolje. Divnih rua vie nije bilo. Primetio sam da su ih zamenili povrem. "Sada ima mnogo ena koje su isto tako lepe kao Fuiko-san, Saburo," javila se Hacujo. Dola je za mnom i zaustavila se tano iza mene. "Hacujo" viknuo sam i okrenuo se na petama. "Ne elim vie da govorim o tome. Molim te!" Moj ispad ju je zbunio. "Ve smo toliko puta o tome razgovarali. injenice se nisu promenile. Nita se nije izmenilo. Leta sam, zar to ne razume? Svakog puta kada uzletim, poveava se mogunost da se vie ne vratim. Svakog puta! Pre ili kasnije to e i da se dogodi. Pre ili kasnije!" Bio sam zbunjen i oajan. Zato je opet poela da govori o enidbi? Mrzeo sam samog sebe zbog naina na koji sam se branio, mrzeo sam samoga sebe zbog toga to nisam rekao ono to sam stvarno oseao. "Danas nema pilota, koji ne oekuje smrt, Hacujo", pokuao sam da joj objasnim. "Nemamo vie sree. Vetina i iskustvo pri tome vie nita ne znae. Tako je..."
218
"Pria kao dete. Saburo." Oi su joj se zaarile od ljutnje. Govorila je tako tiho da sam je jedva uo. "Govori uvek jedno te isto a, u stvari, ne zna ta pria. Ne zna uopte kakvo je ensko srce." U oajanju je podigla ruke. "Govori o letenju, umiranju, Saburo. Ni o emu drugom ne pria. Ne govori o ivotu!" Odjurila je i besno zatvorila radio. Ponaala se kao da vie nisam u sobi, sela je za klavir i prsti su joj polako prelazili po dirkama. Bio sam bez rei. Nekoliko minuta sam stajao na istom mestu kao ukopan i nisam pustio ni glas. Naposletku mi se ipak povratio dar govora. "Hacujo ne znam. Moda, kada bi... Pa zar je moja krivica, zar ja mogu neto protiv toga to smo u ratu?" vikao sam. "Zato uvek tako govori?" "Dovoljno mi je da te vidim u ovoj kui," nastavio sam "eleo bih oh, sada ne znam," mucao sam. "Sve to elim sada, sve to elim je da ti dugo i sreno ivi." Udarila je rukama po dirkama i zavrtela se na stolici. Ja, meutim, ne elim dugo da ivim! ta ima od toga ako dugo ivi i i..." ruku je stavila na srce, "ako je tu prazno? Niko od nas, tu u kui ni pilot ne moe veno da ivi. Saburo, zar to ne shvata?" Njena ljutnja me je zbunila. "ena je srena", nastavila je sasvim tiho, "ako ivi pored oveka kojega voli. Makar makar samo nekoliko dana i nita vie." Uvreeno se okrenula i svoj bes iskalila na klaviru. Stajao sam kao prikovan i nije mi padalo nita na pamet ta da kaem, ili da uinim na te njene rei.
219
30. Kamikaze
Dvadeset i sedmog oktobra, deset dana poto su se amerike trupe iskrcale na obale Filipina, Carski vrhovni tab objavio je istorijsku poruku: "Jedinici ikiima specijalnog udarnog odreda kamikaze uspelo je 25. oktobra 1944. godine u 10,45 da neoekivanim napadom iznenadi neprijateljske taktike brodove koje su, pored ostalog, sainjavala i etiri nosaa aviona. Pedeset i pet kilometara severoistono od Suluana na Filipinskim ostrvima, dva posebna jurina aviona obruila su se zajedno na neprijateljski nosa aviona, prouzrokovali ogromne poare i verovatno ga potopili. Trei avion je pikirao na drugi nosa i izazvao veliki poar. etvrti avion se obruio na neku krstaricu prouzrokujui strahovitu eksploziju posle koje je brod potonuo." To je bio gromoglasan poetak kamikaza. Prvi samoubilaki let vodio je porunik Jukio Seki koji je leteo na elu pet zeroa od kojih je svaki nosio bombu od dvesto pedeset kilograma. Seki je bio pilot bombardera sa manje od tristo asova letenja, a ni ostali piloti njegove grupe nisu sakupili vie asova u vazduhu. Samo je jedan od pet aviona u smrtonosnom obruavanju promaio svoj cilj. etiri lovca zero su pratila grupu od pet aviona koji su nosili bombe. Kasnije sam saznao da je prateu grupu vodio moj prijatelj Hirojoi Niizava, koji je tada ve bio zastavnik. Niizava je spretno izbegao napade vie od dvadeset helketa i svih devet aviona je proveo kroz uragansku vatru pravo nad neprijateljsku flotu. Posle obruavanja pet kamikaze aviona, Niizava se sa etvorkom vratio u svoju bazu Mabalakat na Cebuu I javio da je zadatak izvren sa vanrednim uspehom. Svuda u mornarici piloti su priali o tom napadu bez presedana. Bio je izveden sa tako sjajnim, uspehom, sasvim suprotno naim strahovitim gubicima kod Ivo Dime. Kao pilot lovac nisam nikada bio posebni pristalica samoubilakih napada, ali sada nisam mogao da zatvorim oi pred injenicom da je amerika flota kod Filipina primila straan udarac. ak sam morao da priznam da su samoubilaki napadi jedini nain da se uzvrate udarci amerikim ratnim brodovima. Od tog dana je pojam kamikaze postao svakodnevna re u naem jeziku, re koja je dobila sasvim novo znaenje. Svaki put kada su avioni kamikaze poletali, znali smo da e ljudi u njima sigurno da poginu. Mnogi od njih ak nisu ni stigli do svojih ciljeva, jer su ih pre toga zbrisali s neba neprijateljski presretai i neverovatne zavese protivavionske vatre sa brodova. Ali, uvek je bilo onih koji su se probili i kao nebeski osvetnici padali s neba, jednom otkinutih krila, drugi put obavijenih plamenom. Gledali smo ih kako jedan za drugim, ponekad u parovima, esto puta u grupama po est, deset ili esnaest,
220
grme niz pistu poslednji put, da bi se na kraju negde daleko obruili na svoje ciljeve. Kamikaze su nam dali neverovatnu novu snagu. Njihov uinak je oigledno potvren brojem unitenih neprijateljskih ratnih i transportnih brodova, koji su doskoro pred naim avionima krstarili sasvim neometani i zatieni strahovitom vatrenom moi. Sada su, iznenada, odjekivali od grmljavine zapaljenog benzina, eksplozija bombi i vriska ljudi. Kamikaze su cepali nosae aviona od pramca do krme, potopivi vie brodova nego to smo do tada uspeli sa svim naim orujem zajedno. Raznosili su krstarice i razarae i meu njima naplaivali krvavi danak. Protivniku se inilo da nai ljudi vre samoubistva. Po njima, oni su beskorisno unitavali svoje ivote. Moda nikada Amerikanci i ljudi na Zapadu nee moi potpuno da shvate da nai ljudi nisu smatrali da svoje ivote gube uludo. Nasuprot tome, piloti kamikaze su dobrovoljno i masovno ili u akcije bez povratka. Ti ljudi su imali svoje ubeenje. Verovali su u Japan. Kako mala cena za veliku nagradu: jedan ovek za moda stotine ili hiljade drugih ivota. Naa domovina vie nije imala mogunosti da na uobiajen nain odrava svoju snagu. Nae rezerve su bile potpuno iscrpljene. Svaki od tih ljudi koji je dao svoj ivot, nije stvarno umro. Nastavio je da ivi u onima koji su ostali. Bilo ih je, meutim, malo i doli su prekasno. ak ni preneraujui danak koji su naplaivali kamikaze, nije mogao da zaustavi strahovitu snagu koju su nagomilali Amerikanci. Bili su suvie moni, suvie brojniji i suvie su daleko otili u svojem pohodu. Bilo je premnogo brodova, aviona, topova i ljudi. Moda su ti nai ljudi, koji su leteli u poslednji napad, to shvatili. Bilo je teko verovati da mnogi od tih koji su ginuli kao kamikaze, nisu bili svesni bezizlaznog poloaja Japana u ratu. Oni ni za trenutak nisu oklevali. Odleteli su u svojim avionima natovareni bombama i poginuli za svoju zemlju. Tih dana su se odigravali i drugi dogaaja, koji su bili jo presudniji za nae stanovnitvo. Iznad Tokija je prvi put, 1. novembra 1944. godine, visoko leteo jedan B-29, koji je do Japana stigao iz novih baza na Sajpanu. Trenutak kojega su se stanovnici prestonice toliko bojali pribliio se. Bilo je jasno da orijaki bombarder, koji je samo izviao, utire put drugima u bliskoj budunosti. "Supertvrava" je bezbrino kruila visoko iznad Tokija, a armijski i mornariki lovci su histerino poleteli u vazduh da presretnu uljeza. Nisu uspeli da mu se dovoljno priblie, niti da ispale na njega bar jedan rafal. Petoga i sedmoga novembra su ponovo usamljeni B-29 sa Sajpana posetili Japan. Po drugi i trei put nai lovci su se vinuli u vazduh i uzaludno pokuavali da se popnu do velike visine na kojoj su kruili B-29. Vrhovna komanda je besno praskala i proklinjala pilote zbog nesnalaljivosti i nesposobnosti u vazduhu.
221
"Samo jedan avion!" grmeli su, "samo jedan avion i mi nita ne moemo da uinimo!" Oigledno nisu znali kakve se tekoe javljaju prilikom presretanja "supertvrava" na toj visini. Pre svega, nai lovci nisu mogli tako brzo da se penju i da za nekoliko minuta od znaka uzbune dou na visinu od devet hiljada metara, pre nego to bombarderi umaknu. ak i da pilotima uspe da se popnu tako visoko, bilo je pitanje da li bi svojim avionima mogli da dostignu i obore B-29, koji je bio neverovatno brz. U decembru su doli dugo oekivani udarci. Tokio, Osaka, Nagoj a, Jokohama i drugi veliki gradovi u zemlji tresli su se pod stranim naletima tih bombardera. Posebno su se okomili na fabrike aviona, unitavajui jednu za drugom. Suvie esto je priliv novih lovaca liio na kap vode u moru. Rezervne delove za nae avione je bilo sve tee i tee nai. Istoriju stranih napada zapaljivim bombama na najvee japanske gradove su hroniari opisali do najsitnijih detalja. Ta pria je poznata irom sveta. "Letee tvrave" su doletale nou i tada je veina japanskih pilota bespomono sedela na zemlji, proklinjui pomanjkanje nonih lovaca i nedostatak obuke u nonoj borbi. Izuzev nekoliko lovakih aviona koji su delimino uznemiravali none posetioce, protivniki avioni su jedino trpeli gubitke od protivavionske vatre. Svuda smo gubili, svugde smo bili prinueni da odustanemo. Nae vazduhoplovne jedinice bile su iskidane na parie, avioni su padali masovno, a piloti nisu ginuli pojedinano, po dvojica ili trojica, ve na desetine. Sredinom januara nam je ponestalo snage da dalje branimo Filipine. Doslovce, svaki japanski avion na ostrvu bio je uniten ili su ga oborili u vazduhu ameriki lovci koji su ih napadali, ili su ga rtvovali za napade kamikaza, sa kojima se nastavljalo sve dok nam nije ponestalo aviona. Sada vie nismo bili zaokupljeni odbranom raznih ostrva, nego smo brinuli kako emo da branimo samu domovinu. Znali smo da ni B-29, koji je imao stranu sposobnost da zapali i unitava itave gradove jo nije poslednje oruje. Pojavie se jo vie aviona drugih tipova. Dvadesetog januara Carska mornarica je u Macu jami na ostrvu ikoku osnovala novi letaki puk poslednji u ratu. Kada sam se javio u novu vazduhoplovnu bazu, sreo sam tamo komandanta Nakaimu, koga su naimenovali za zamenika komandanta puka. Sa pedeset preivelih pilota lovaca prebegao je sa Filipina, da bi pomogao stvaranje nove jedinice. To nije bio obian lovaki puk; imali smo najbolje ljude u Japanu. Na komandant puka bio je pukovnik Minoru Genda, koga su smatrali jednim od najsjajnijih pomorskih stratega kojega je Japan ikada imao.
222
Nakaima je bio jedini lan jedinice koga sam lino poznavao. Kada mi se ukazala prilika, trknuo sam do njegove kancelarije, da bih ga pitao za zajednike poznanike s kojima smo ratovali u prolosti. Ba on me je zaprepastio veu da je Niizava mrtav. "Izgubili smo ga na najbedniji nain," priao je Nakaima, "dvadeset i estog oktobra, dan posle prve akcije kamikaza protiv amerikih ratnih brodova. Niizava se odmah po povratku iz pratnje prve grupe kamikaza, kada se pet aviona obruilo na ameriku flotu, dobrovoljno javio za akciju kamikaza sledeeg dana. Govorio mi je da je ubeen da e uskoro da pogine. Bilo je tako udno" razmiljao je Nakaima, "ali Niizava je istrajao da to nasluuje. Oseao je da nee da ivi due od nekoliko dana. Nisam hteo da ga pustim. Tako sjajan pilot bi za komandama svog lovca vredeo mnogo vie nego da se obrui na neki nosa aviona, kao to je molio da uini." Nakadjima mi je opisao kako su na Niizavin lovac zakaili bombu od dvesto pedeset kila, ali je u njega seo podoficir Tomisaku Kacumata. Konano je Niizava bio zadovoljan da bar njegov avion odleti na cilj na koji je sam hteo da poe. Kacumata je udario direktno u palubu jednog amerikog nosaa pred Surigaom, pri emu su eksplodirali rezervoari goriva u avionima koji su ekali na poletanje, pretvorivi nosa u pobesnelu pe. Tog istog dana Niizava je poleteo u nekom starom nenaoruanom transportnom avionu DC-3, da zajedno sa nekoliko pilota ode do aerodroma Klark, gde je trebalo da preuzmu nekoliko zeroa. Transporter je poleteo rano ujutro dvadeset i estog oktobra iz Mabalakata. O njegovom avionu se vie nikada nije ulo. "Samo jedno je moglo da se dogodi", nagaao je Nakaima, "njegov avion su sigurno uhvatili helketi koji su leteli u toj oblasti. Niizava za komandama starog, nenaoruanog transportera nije imao nikakve anse. Najverovatnije je oboren negde iznad Cebua. Jo uvek to ne mogu da verujem, Saburo, da je tako veliki pilot mogao da pogine na takav nain, bespomoan, bez mogunosti da se bori..." Nita nisam mogao da kaem. Eto, tako je i Niizava nestao. "avo", kuga za neprijateljske avione u Leju i Rabaulu, poginuo je isto kao i Sasai, Ota i svi ostali. "Ako nita drugo, tei me da se Niizava borio na Filipinima jo hrabrije nego ranije," rekao je Nakaima. "Na kraju vie nije vodio brigu o tome koliko je pobeda postigao u vazduhu!" To je sasvim liilo na Niizavu. Nakaima je bio ubeen da je "avo" oborio vie od sto neprijateljskih aviona u vazdunim borbama. Ni za Nakaimu, ni za mene, ili bilo koga drugog koji ga je poznavao i borio se sa njim, uopte nije bilo
223
sporno da je Niizava bio najvei japanski vazduni as i da inu po iskustvu i vetini nije bilo ravnog. I ba njemu se dogodilo da pogine u nenaoruanom avionu! Vest o njegovoj smrti teko me pogodila. Vratio sam se u svoju baraku i izvukao hartiju i pero. Bar to se nee dogoditi, pomislio sam, da umrem, a da pre toga ne kaem Hacujo koliko mnogo elim da joj ispriam sve ono ta je, bio sam uveren, ona takoe htela da sazna. "Opet su me primili u ratnu jedinicu", pisao sam joj. "Od sada u da se borim protiv nepoznate vojne nadmonosti, kako se to kae. Danas sam saznao da je moj prijatelj Hirijoi Niizava pao kod Filipina. Niizava je bio najbolji pilot koga je naa domovina ikada imala. Ubeen sam da njegova smrt znai da u ja, koji sam osakaen zbog gubitka oka, ubrzo poi za njim. Moda je ovo poslednje pismo koje ti piem. To nije mogue iskazati reima, Hacujo, ali vie ne mogu da ekam i pokuau da ti napiem sve ono to sam ve tako dugo eleo da ti kaem. Poslednji put kada smo razgovarali, prigovorila si mi da se ne razumem u ono ta se dogaa u enskom srcu. Pogreila si, Hacujo. Mnogo si pogreila. Sea li se jo dana koje smo kao deca zajedno proiveli? Bili su to lepi asovi, puni veselja i smeha. Ti i ja smo bili kao brat i sestra, vezani jedno za drugo i vie od toga. Ono to sam hteo uvek da ti kaem, Hacujo, je da si u mom srcu upisana kao najdrae bie na svetu. Sada znam da si stalno bila moja jedina ljubav. Moda nije u redu da ti to sada kaem, a voleo bih kad bih mogao drukije, a ne pismom. Istina je, meutim, da si neprekidno bila u mom srcu. Iako ponekad toga nisam bio svestan, poslednjih nekoliko meseci sam u to ubeen. Ve dugo sam te voleo, Hacujo, mnogo voleo. To nisam hteo da ti otkrijem ni najmanjim znakom, i veruj mi da je to bila najtea stvar u mom ivotu... Kako od tebe da sakrijem ono to zaista oseam. Volim te. Tako dugo sam odlagao da ti kaem te rei. Rat je izmeu nas postavio ogromnu prepreku. Bio sam prisiljen da krijem svoja oseanja, a da tu svoju ljubav prema tebi guim u sebi i tajim pred tobom. Na alost mi smo roaci. Moda je za nas i najbolje da ne moemo da se venamo. Sada sam ti, meutim, rekao ono to mi se uinilo neophodnim. Jo se samo za jednu stvar molim, ljubavi moja. Da dugo ivi i da uvek bude srena." Sledeeg jutra smo veoma revnosno poeli da se pripremamo za borbu. Piloti su oduevljeno klicali kada su gledali kako desetine bletavih novih lovaca sleu na aerodrom. Bili su to lovci iden, koje sam isprobao pre kratkog vremena. Ljudi su bili kao poludeli kada su se u tim lovcima prvi put vinuli u vazduh. Brzina! etiri topa! Oklopna ploa! Neverovatna brzina penjanja! Kakva brzina obruavanja! Pokretljivost!
224
Sve je bilo tu, spojeno u jednom avionu. To vie nije bio zero koji su u gotovo svim karakteristikama nadmaili helketi. Piloti su jedva ekali kada e opet da polete. Hteli su odmah da upoznaju sve odlike svog aviona i da vide ta sve moe da uradi. Moral im se popeo do nesluenog zamaha. "Dovedite nam helkete!" ratoborno su vikali. Opet su se zaeleli borbe. Vei deo letaa novog puka bili su veterani iz bezbroj bitaka. U naim redovima bili su sami slavni asovi. Naa lovaka jedinica predstavljala je najelitniju u celom Carskom mornarikom vazduhoplovstvu i zato su nas snabdeli novim avionima. Uprkos sve veoj potrebi za dobrovoljcima za jedinice kamikaza, Nakaima je odluno odbijao sve molbe onih koji su hteli da idu u njih, jer su ljudi u naem puku bili najmonije vazduno oruje kojim je Japan raspolagao. Prolo je vie od deset dana od kada sam Hacujo poslao pismo. Nisam umeo sebi da objasnim zato mi nije odgovorila. Nisam, meutim, mogao nita da uinim. Pre svega nisam smeo da dozvolim da se moja oseanja meaju sa slubom, a posebno u tim presudnim asovima. Dvanaestog dana otkako sam poslao pismo, obuavao sam nove pilote tehnici vazdunih dvoboja. Kada je bio kraj vebe, doao je posilni i rekao mi da me ekaju dva posetioca koji bi eleli da me vide. Odmah sam otiao u sobu za posete. Tamo su me ekale Hacujo i njena majka. im sam stupio u sobu, Hacujo je ustala sa stolice. "Dola sam, Saburo," tiho je rekla. "Dola sam, da postanem tvoja ena." Zastao sam kao da su me prikovali za zemlju i oduzeli mi dar govora. "Kad si ti spreman na smrt, onda sam i ja. Ako su pred nama jo dani ili sedmice, proiveemo ih zajedno. Tako bog hoe." "Hacujo!" viknuo sam. Bilo je nemogue. To nikako ne moe da bude istina! Bilo je sve prelepo da se stvarno desi. Moja strina je progovorila. "Saburo, nikakvog razloga ne vidim zato se ti i Hacujo ne biste venali. injenica da ste roaci ne sme da vam stoji na putu. Duevno i telesno ste zdravi. Moja ki eli, a ja takoe da doe do tog braka." Naravno, bio sam lud od veselja. Meutim, morali smo pre nego to bismo poeli stvarno da razgovaramo o planu venanja, da piemo mojoj majci, kako bismo je zamolili za dozvolu, jer je bila najstarija u mojoj porodici. Njeno pismo je donelo blagoslov i istovremeno neprijatnu poruku da nee moi da prisustvuje sveanosti. eleznika pruga na ostrvu Kjuuu je jo bila u ruevinama i vozovi uopte vie nisu prevozili civile. Zamolio sam strinu da se pobrine za sve potrebne pojedinosti. Jo kada sam prvi put doao u Macujamu, direktor velike vazduhoplovne fabrike ponudio mi je prostranu sobu u svojoj kui. Priao mi je da je pratio moje uspehe u vazduhu jo od onih dana kada sam oborio svoj prvi neprijateljski avion
225
nad Kinom i uveravao me da bi ga mnogo radovalo kada bih hteo da stanujem kod njegove porodice. Tada sam ponudu odbio, ne zato to ne bih hteo da prihvatim njegovo gostoprimstvo, ve iz sasvim drugih razloga. Oseao sam da ne bi bilo pravedno kada bih uivao u raskoi velikog stana, dok su ljudi sa kojima sam leteo iveli u otrcanim barakama. Sada sam, naravno, traio ivotni prostor za Hacujo i sebe. Oklevajui i zbunjeno sam upoznao majora Nakaimu sa planom venanja. Od sree iroko se nasmejao i rekao mi da se ne pomeram s mesta gde sam stajao. Podigao je slualicu telefona na stolu i odmah nazvao direktora fabrike. Rekao mu je da emo se tamo preseliti, odmah posle venanja i zatim spustio slualicu. Nakaima je ve znao za taj gostoljubivi poziv i nije hteo da uje nikakve moje izgovore. Hacujo i ja venali smo se 11. februara 1945. na praznik osnivanja naeg carstva. Sveanost je bila skromna. Prisustvovali su joj moja strina i porodica direktora fabrike. Od zamisli da joj prisustvuju i piloti naeg puka, morali smo da odustanemo u poslednji trenutak, jer su rano uvee poele da zavijaju sirene. Drugi piloti su ostali pored svojih aviona da bi u sluaju opasnosti mogli odmah da polete, a mi smo za to vreme obavili obred venanja. Nikada nisam mogao da pomislim da u kao svadbenu muziku sluati do mozga prodirue zavijanje stotine i stotine sirena, koje su najavljivale vazduni napad. Posle sveanosti, Hacujo i ja smo kroz zamraeno mesto otpeaili do intoistikog hrama. Tamo smo klekli i pomolili se za na brak. Razume se da je u takvim okolnostima medeni mesec pao u vodu. Sledee sedmice priredili smo prijem za pedeset pilota naeg puka. Na sav glas su se smejali mom venanju u pratnji "mara sirena" koje su zavijale u svadbenoj noi. Prijem je potpuno nadoknadio skromnost proslave na sam dan venanja. Veina pilota je donela sa sobom svoje instrumente, gitare i harmonike, pa su nam do kasno u no svirali vesele svadbene igre. Bio sam najsreniji ovek na svetu. Piloti su neprestano ponavljali kako je lepa moja nevesta. Bilo je to divno, divno vee. Moja strina je za sve nas imala posebno iznenaenje. Obila je celu okolinu i uspelo joj je da za tu priliku nabavi dovoljno hrane za sve nas. Pedesetorica mukaraca su se velikim apetitom bacili na te blagodeti i zabava se protegla do kasno u no. Svi su se sakupili u grupu i pevali nam pesmu za pesmom. Hacujo je za klavirom pratila i vodila hor mojih drugova, koji su se sa instrumentima okupili oko nje, obrazujui tako prijatan improvizovani orkestar. To su bili najsreniji asovi moga ivota. Bio sam pijan od sree. Sve ta se pre dogodilo, odjednom je postalo sasvim nevano; sve je to bilo beznaajni trenutak u poreenju sa divnim veseljem i raspoloenjem koji su me sada obuzimali. Nisam mogao oi da odvojim od Hacuje. Bila je ostvarenje mojih snova, princeza iz bajke, sjala je u svojoj lepoti. Bila mi je ena.
226
31. Jedini preiveo

U martu 1945, prvi i jedini put u svojoj istoriji, japanska mornarica je odstupila od svog pravila "nema izuzetaka" i izdala saoptenje sa posebnom pohvalom dvojici mornarikih pilota. Samo je krajnje kritina situacija na bojitu mogla da utie da se na Carski tab odlui na tako neto. Pohvala koja je data podoficiru prve klase Soiiju Sugiti i meni, obojici iz puka u Macujami, trebalo je da podigne moral onim pilotima u kojih je jenjavao. Dvadeset etvorogodinji Sugita je bio sjajan leta. Vei deo njegovih borbi odigrao se iznad ostrva Truk i Filipina. U toku ovih borbi oborio je oko sto dvadeset neprijateljskih aviona i posle toga se 20. januara vratio u Japan. Ta cifra je oigledno znatno prevazilazila stvarni broj njegovih pobeda, kojih je, verujem, bilo osamdeset. Sugita mi je sam priznao da su mnoge njegove pobede bile pod znakom pitanja i nisu bile potvrene, jer su okolnosti u toku borbe bile takve da je proveravanje bilo nemogue. Veina njegovih dvoboja odvijala se u asovima kada je morao da se brani od velikog broja neprijateljskih lovaca, pa zato nije imao vremena da prati svoje rtve do kraja, kako bi video da li je avion stvarno udario o zemlju, izgoreo u vazduhu, raspao se, ili ga je pilot napustio iskaui padobranom. injenica da nai avioni nisu imali kamere bila je neprijatna okolnost za oveka koji nije raspolagao nikakvim stvarnim dokazima da je cilj uniten. Kada neki narod pobeuje u ratu, onda nastoji da pribavi sve ta je potrebno za dvostruke dokaze o svakoj vazdunoj pobedi, kao to smo to i mi inili u doba lakih pobeda u podruju Moresbija. Kada se, meutim, na poloaj na bojitu pogorao, i kada smo bili prinueni na niz odbrambenih bitaka sa nadmonim neprijateljem, verodostojnost izvetaja o pobedama je nesumnjivo dolazila u pitanje. No, i pored toga, niko ne bi mogao da ospori Sugiti vanredne sposobnosti u vazduhu. Kada sam ga prvi put posmatrao u borbi, bio sam tako impresioniran, da sam poeo da ga uporeujem sa samim Niizavom. Sugita je pokazao svoju izvanrednu vetinu u vazduhu na spektakularan nain, kada je puk iz Macujame, 19. marta, presreo neprijateljske lovce sa nosaa aviona za vreme njihovog snanog napada na veliku mornariku bazu Kure. Jo pre toga, Japan je ve nekoliko puta bio izloen napadima aviona sa nosaa koji praktino nisu nailazili na otpor. Pomenutog dana bilo je drukije, mada ameriki piloti to nisu oekivali. Radio-prislukivai u Macujami sluali su razgovore izmeu protivnikih pilota koji su se pojavili sa juga. inilo se kao da su hiljade kilometara udaljeni od mesta borbe, koja im je predstojala u narednim minutima, jer su otvoreno razgovarali o svom borbenom rasporedu i visinama sa kojih e napasti.
227
Svi lovci koje smo imali u Macujami etrdeset aviona poleteli su odjednom. ideni, kojima je trebalo da predstoji vatreno krtenje u naem puku, krstarili su u velikom krugu na visini neto iznad one na kojoj je letela neprijateljska formacija. ezdeset pilota, meu kojima i ja, morali su da ostanu na zemlji zbog nedostatka borbeno sposobnih aviona. Imao sam izvanredan pogled sa komandnog tornja. Dvogledom sam posmatrao avione u vazduhu. Boj je zapoeo onog trenutka kada su se helketi primakli na domet naih lovaca. Dve grupe idena su se obruile iz svoje zasede koja je bila priblino petsto metara iznad gramena. Sugita je padao kao kamen. Izvlaei se iz obruavanja okrenuo se u pravcu helketa i ispalio prvi rafal. etiri topa su potvrdila svoju efikasnost na dramatian nain. Plamen je buknuo iz motora neprijateljskog lovca, koji je van kontrole padao ka zemlji. Sugita se odvojio od svoje rtve i poao na drugi helket, sipajui mu topovske granate u trup i kabinu. Gramen je smeno klizio u stranu i survao se u okean. Tada se trei protivniki lovac ustremio na idena. Sugita mu nije pruio ansu za otvaranje vatre. Njegov lovac je strmo poleteo navie, okrenuo se oko kraja levog krila i poao u divan ponirui zaokret. Helket se u vazduhu raspao na delie. Sugita se posle te pobede uputio ka popritu glavne borbe. Bila je to sjajna bitka! Svi ljudi na zemlji su glasnim klicanjem i vriskom ispraali helkete koji su jedan za drugim padali s neba. Tog puta bilo je sasvim drukije no inae... sada su helketi morali da se bore za svoju kou! Oigledno je pojava idena, koji su bili znatno bri od helketa, imali veu brzinu penjanja i vatrenu mo, a kojima su pilotirali neki od najboljih pilota Japana, potpuno iznenadila amerike letae. as kasnije, Sugita se pobedonosno vratio na aerodrom pevajui hvalospeve novom lovcu. Izjavio je da je oborio sigurno etiri lovca to su potvrdili drugi piloti kao i tri verovatno. Sugita prosto nije mogao da prestane da pria o idenu, a samo nedostatak municije spreio ga je da obori jo vie neprijateljskih aviona. Puk iz Macujame je tog dana zapalio iskru nade za Japan. Nigde drugde iznad Japana nai piloti nisu mogli da prijave pobede. Zaista su helketi svugde drugde harali meu naim lovcima, pa je naa pobeda bila jedina pri kojoj su Amerikanci tih dana pretrpeli gubitke. Kasnije nam je dola u ruke kopija nekog amerikog izvetaja o toj borbi u kojoj se pominje veliko iznenaenje koje su izazvale izvanredne karakteristike novog lovca. Ameriki piloti su bili zbunjeni odlikama ovog aviona, koji je bez posebnog napora uspeo da odoli strahovitom uinku tekih helketovih mitraljeza. Mesec dana kasnije, na puk je zadesila nesrea. Najvei ivi pilot Japana Soii Sugita poginuo je. Puk iz Macujame je bio prebaziran u Kanoju na jugu ostrva Kjuu, da bi tamo vodio borbu s amerikim avionima koji su pruali podrku invaziji na Okinavu. Sedamnaestog aprila, bez ikakvog prethodnog znaka,
228
ogromne formacije neprijateljskih lovaca ustremile su se na na aerodrom. Primetili smo ih jo dok su se sa visine od 3500 metara grmei obruavali. Zaskoili su nas potpuno nepripremljene. Bilo je oigledno da su neprijateljski korseri i helketi doleteli sa nosaa aviona, koji su se nalazila u vodama oko Okinave. Poto u Kanoji nismo imali radar, znak za uzbunu dat je tek kad su se neprijateljski lovci ve obruavali. Na aerodromu iznad taba puka zaleprala je na vetru signalna zastava koja je znaila "poletanje u borbu". Nekoliko pilota je potralo ka svojim avionima, ali nam je pukovnik Genda doviknuo da se sklonimo sa aerodroma u zaklon. Oigledno, bilo je kasno da se poleti. Sugita, Sodi, Macumara i jo jedan pilot vie nisu uli njegovu naredbu. Sva trojica su primetila neprijateljeve lovce pre nego to je dat znak za uzbunu i pojurili su ka svojim avionima. U trenutku kada su prvi korseri i helketi brisali iznad zemlje, Sugita i njegov pratilac, koji je bio neposredno iza njega, vozili su ka poetku piste. Dva neprijateljska lovca su otpozadi i zdesna napala na njih. Sugitin pratilac je bio prvi na redu. Tokovi idena su se jedva odlepili od zemlje, kada je korser sasuo u njega dug rafal. iden se od udara metaka est mitraljeza ludo zaneo u vazduhu, svalio na bok i uz strahovitu eksploziju udario u zemlju. Nekoliko trenutaka kasnije napao je drugi lovac. Svetlei meci su iali kroz vazduh. Uasnut sam gledao dok su meci dizali prainu po pisti, da bi se na kraju zarili u Sugitinog lovca, koji je rulao. Sugita nije mogao ni da pokua da umakne, jer je avion jo bio na zemlji. Dok bi trepnuo, svetlei meci su pogodili idenove rezervoare goriva i avion se pretvorio u grmeu plamenu loptu. U kabini nije bilo nikakvog znaka ivota. Nisam mogao da verujem svojim oima: Sugita je poginuo pred mojim oima. Zapaljeni Sugitin avion spasao je Macumari ivot. Gusti oblaci dima koji su izbijali iz plamteeg aviona obavili su Macumarin avion sakrivi ga od neprijateljskih lovaca. (Danas je Sodi Macumara pilot na mlaznom lovcu F-86 u novom japanskom ratnom vazduhoplovstvu. Rat je zavrio sa est pobeda nad korserima i helketima koje je postigao u zavrnim borbama rata). To su bili strani dani. Veliki asovi Japana, iji su broj do tada ve smanjili ameriki mitraljezi, ginuli su jedan za drugim. Dva meseca posle Sugitine pogibije pao je i Kisuke Muto, s kojim sam se zajedno borio nad Ivo Dimom. Muto je do kraja postigao trideset i pet pobeda u vazduhu. Njegove vanredne pilotske sposobnosti i neustraivost dokazale su akcije u kojima je unitio etiri B-29 i koje su mu zvanino priznate kao pobede. Muto je izuzetno sjajno leteo u prolee 1945. godine, kada se nalazio na aerodromu u Jokosuki. Dvadeset i estog februara je imao izvanredan dan u
229
vazduhu, kada je svojim zastarelim zeroom napao dvanaest korsera, koji su mitraljirali Tokio. Muto je poleteo iz lovake baze u Acugiju i bez oklevanja se zaleteo u neprijateljsku formaciju. Zbunjeni piloti su se razdvojili pred iznenadnim napadom usamljenog zeroa i dva korsera su udarila u zemlju obavljena plamenom, pre nego to su ameriki piloti uspeli da krenu na Mutov avion. U mahnitom i neverovatnom gonjenju koje se proteglo od Acugija do Jokosuke, Muto je zavaravao neprijateljske pilote sjajnim akrobacijama. I pored upornih nastojanja, korseri nisu uspeli da zadre Muta dovoljno dugo na nianu da bi ga oborili. U neprekidnim napadima, pri emu se povremeno inilo da e njegov lovac koji je izvodio lude akrobacije naleteti na protivnika, Muto je drao korsere u ahu i istovremeno uspeo da obori jo dva. Kada mu je konano nestalo municije obruio se i umakao iz borbe. etiri meseca posle toga bio je mrtav. U junu su ga poslali na Okinavu, gde se jo uvek letelo na starom zerou. Poslednji put su ga videli kada je napadao bombarder liberator blizu Jaku ime. Po prianju nekih naih pilota koji su uestvovali u toj borbi, Muto je iz neposredne blizine napadao etvoromotorni bombarder. Nije, meutim, primetio mastang koji se ogromnom brzinom ustremio na njega i dugim rafalom odsekao krilo njegovog zeroa. Jo se nismo povratili od udarca zbog Mutine pogibije, kada je smrt jo jednog naeg velikog asa zaprepastila sve pilote. Porunik Naoi Kano iz kanojskog puka pao je u svom lovcu koga je od nosa do repa obavio plamen, blizu Jaku ime. Kano je bio uven po svom neverovatnom uspehu protiv B17, jer je meu svoje pedeset i dve pobede imao nita manje nego dvanaest oborenih tvrava. On je bio prvi pilot koji je usavrio eoni napad iz obruavanja na letee tvrave, onaj isti nain borbenog napada koji su kasnije piloti Luftvafe u Nemakoj primenili kao najuspeniji vid borbe sa B-17. Tako smo sada spisku Sasaija, Ote, Niizave i drugih, morali da dodamo jo i druge slavne pilote Kana, Muta i Sugitu. I sada sam ja, kome u Macujami vie nisu dozvoljavali da leti u borbe, bio jedini preiveli as na elu svih naih pilota. Moje zahteve, da mi dozvole da letim na borbene zadatke sa idenom, pukovnik Genda je stalno odbijao. Na kraju me je zajedno sa Hacujo poslao natrag u Jokosuku. U aprilu, posle dugih moljakanja da mi dozvole da letim, opet sam se vratio u svoju nekadanju bazu.
230
32. Hiroima
Na povratak u Jokosuku bio je iscrpljujue i besano etrdeset osmoasovno putovanje vozom. Zaustavljali smo se, moda, dvadesetak puta na otvorenoj pruzi ispred raznih gradova koji su u meuvremenu trpeli strahovita razaranja amerikih lovaca i bombardera, a Hacujo je bila oigledno zabrinuta zbog usporenog kretanja voza. Nije se, meutim, alila, ve se veselo smeila, kada god sam je brino pogledao i apatom me uveravala da je sve u redu. Bili smo uasnuti prizorima ruevina i ogolelih razvalina koje su promicale ispred naih oiju, dok smo se vozili kroz razna mesta na svom putu. Oko svake eleznike stanice prostirale su se opustoene zone, sve pocrnele, spaljene od zapaljivih bombi koje su posejali bombarderi B-29. Svako od tih mesta bila je pustinja pepela. Vetar je podizao fini gare i prainu, ispunjavajui vazduh zaguljivom materijom. Svaki put kada smo napustili neko mesto odahnuli smo sa olakanjem, ali smo ve u sledeem videli gotovo iste uasne prizore. Nau domovinu su pretvarali u ruevine i kao pilotu bilo mi je jasno da moemo malo da uinimo da bismo spreili to strano i sve vee unitavanje. Na nae iznenaenje, veliko luko mesto Jokosuka bilo je netaknuto. udno da su ga Amerikanci potedeli, kada su B-29 ve pre toga spalili i sravnili sa zemljom vie od 140 provincijskih mesta, od kojih mnoga manjeg stratekog znaaja od ove pomorske tvrave. Moda je injenica da u Jokosuki nije bio ukotvljen nijedan vojni brod ili nosa aviona doprinela da ostane nedirnuta od neprijateljskih bombi. Video sam jedino nekoliko malih motornih amaca, koji su brazdali velikim pristanitem, vrtoglavo manevriui, dok su vebali za posebne zadatke. Posade su se pripremale za odluni dan, kada e biti izvrena invazija na nae tle. To su bili dvojnici aviona kamikaze. Svaki takav brzi amac je bio do vrha natovaren snanim eksplozivom i bilo je predvieno da se njihove posade sa amcem ustreme na neprijateljske transportne brodove i unite ih zajedno sa sobom. Ponovo smo bili na putu da platimo visoku cenu. Meutim, koliko Amerikanaca je moglo da se ubije na transportnim ili ratnim brodovima po cenu ivota dvojice, ili trojice Japanaca, koji e se svojim amcem zariti u bok neprijateljske lae? Mornarica nam je obezbedila trosobni rekvirirani stan blizu aerodroma Opame u severnom delu Jokosuke. Na ivot bio je sve drugo no prijatan, a Hacujo se svim silama trudila da od minimalne koliine racionirane hrane spremi neto priblino slino obroku. Velika skladita u Jokosuki bila su doslovce prazna, jer je vojska iz njih pokupila sve zalihe. Obroci koje su davali oficirima i redovima vie se nisu
231
razlikovali; bili su podjednako siromani i neukusni. iveli smo na krajnjoj ivici opstanka. Sve vojnike trgovine i magacine, koje je drava rekvirirala, ve odavno su zakovali daskama, jer nije bilo robe. Veinu radnji u centru grada su ve pre mnogo meseci zatvorili. Iako je Jokosuka bila poteena bombardovanja koje je unitilo druge gradove, ipak je to bio sumoran i gotovo mrtav grad. Malobrojni stanovnici koji su tumarali ulicama bili su gladni i siromani. B-29 su i dalje dolazili u sve veem broju, bacajui sve vie i vie bombi. Za napadima, za koje smo mislili da su bili poslednje unitavanje, sledili su posle manje od dvadeset i etiri asa jo strasniji, koje je bolje ne opisivati. Doslovce milioni zapaljivih bombi pljustali su s neba, prouzrokujui poare koje do tada svet jo nije video. Ceo Japan je bio preneraen napadom na Tokio, koji je izvren nou, 10. marta. Vie od pedeset kvadratnih kilometara glavnog grada lealo je opustoeno sledeeg jutra posle napada. Stravina, ogoljena pustinja. Neki izvetaji su govorili da je te noi, osvetljene poarom, izgubilo ivote 130.000 ljudi. U poetku napada, armijsko vazduhoplovstvo je bilo zadueno da presree velike bombardere. Ni za trenutak im nije uspelo da budu na visini tog zadatka. Posle niza skupih i bezuspenih pokuaja da zaustave najezdu "supertvrava", armija je poela da lie svoje rane i odustala je od svih pokuaja presretanja. Nebo su prepustili avionima B-29 i svi armijski avioni su povueni iz borbe. Mehaniari su tada navalili na lovce i bombardere da bi ih osposobili na najbolji mogui nain za dan obrauna, dan kada e se Amerikanci iskrcati. Tako je sva odgovornost za odbranu ue domovine potpuno pala na lea mornarice. Svakog dana su se nai lovci dizali u nebo da bi tukli "supertvrave" i uvek smo postizali iznenaujue slabe rezultate. Nai ljudi su davali sve od sebe, ali to nije bilo dovoljno za "supertvrave". Iz Acugija, blizu Jokosuke, su poletali lovci raiden da im preseku put i pri tome je svakodnevno dolazilo do ogorenih borbi. Tada su, za nekoliko asova, nai lovci razbili mit o nepobedivosti "supertvrava", jer su kao munja brzi raideni sa etiri topa oborili u vazduhu nekoliko B-29 i probudili nam nade. Neprijatelj je odgovorio rojevima mastanga koji su kao pratnja dolazili nad Japan za vreme dnevnih napada. Brzi neprijateljski lovci su surovo zagospodarili naim avionima i poeli da ih masakriraju. Dok je raiden bio sjajan protiv B-29, ispao je bespomoan pred brzim i pokretljivijim mastangom. Gotovo svakog dana su nai novi lovci u plamenu padali s neba, otkinutih krila i sa mrtvim pilotima. U toj stranoj klanici ipak se pojavio jedan neverovatan pilot, ovek vanrednih letakih sposobnosti. Porunik Tejmei Akamacu razlikovao se od drugih pilota kao dan od noi. Bio je to, koliko znam, jedini mornariki pilot koji se uspeno suprotstavljao svakom propisu zapisanom u naim knjigama. Bio je
232
tipian hvalisavi heroj iz romana, snano graen, buan i uvek srean. Akamacu je stupio u mornaricu deset godina pre mene, ali mu nije uspelo da napreduje tako brzo kao sve njegove kolege. Ve nekoliko puta do tada oduzimali su mu in i pri tome zapretili da e ga sramno oterati iz mornarice. Bio je nepopravljiv, ali genije u vazduhu, pa mornarica nije htela da izgubi oveka koji je bio tako izvanredan pilot. Akamacu je okirao pretpostavljene oficire svojim ponaanjem. Umesto da prisustvuje pripremama pre leta i eka na poletnoj crti kao svi ostali, on je u nekoj javnoj kui organizovao svoj sistem obavetavanja! esto je u bazu dojurio starim kolima, vozei kao demon jednom rukom, dok je pio iz boce koju je drao u drugoj. Dok su sirene zavijale na uzbunu, on je iz automobila uskoio u svoj avion, koji su mehaniari ve prethodno zagrejali. Kretao je onog trenutka kada se krov kabine nad njim zatvorio. Bio je isto tako neobuzdan u vazduhu kao i na zemlji, a bio je jedini pilot koji se ikada uspeno nosio sa mastangima i helketima u dvobojima iz kojih je izlazio kao pobednik. Akamacu je sa svojim raidenom oborio negde oko deset tih odlinih amerikih aviona, nainivi podvig za koji su ostali piloti smatrali da je nemogu. Imao je sreu, da su mu osam pobeda potvrdili i ostali piloti. Do dananjeg dana niko ne zna koliko je neprijateljskih aviona Akamacu oborio u borbama. Neprekidno se borio vie od est godina, a zube je poeo da otri u Kini, gde je oborio nekoliko neprijateljskih aviona. Posle toga je nastavio da ratuje po gotovo celoj oblasti Pacifika, vraajui se esto iz borbe sa avionom izreetanim kao sito, pri emu se smejao i vikao. Ni sam Akamacu nije znao ukupan broj svojih pobeda. Kada je bio pijan, udarao je pesnicom u sto i vikao da je oborio najmanje 350 saveznikih aviona. Trezan se nikada nije hvalio. Drugi piloti koji su se borili zajedno sa njim, a uspeli su da preive rat, su broj njegovih pobeda u vazduhu sveli na oko pedeset. esto sam bio prisutan kada je Akamacu sletao u Opamu, jer mu nije uspelo da doleti do Acugija, zbog nestanka goriva u divljim vazdunim sukobima. Za svakog od nas na aerodromu bilo je ohrabrujue kada smo ga videli kako iskae iz svog lovca i tura nos u svaku rupu od metka, neprestano se smejui. Dovikivao mi je i dizao ruku sa nekoliko ispruenih prstiju, pokazujui koliko je aviona oborio tog dana. Vie no jednom se desilo da je Akamacu poleteo u grupi od pet do deset aviona i da se jedini preiveli iz grupe vraao iz borbe. Mastanzi su bili njegov najomiljeniji plen, mada je prema tim amerikim avionima gajio veliko potovanje. Psovao je oficire koji su slali mlade i zelene pilote sa raidenima u vazduh, jer su jedva mogli da pilotiraju tim avionom, a jo manje su umeli da se njime bore. (Akamacu je preiveo rat. Danas je vlasnik malog restorana u Koiju, svom rodnom kraju na ostrvu ikoku.) Vazduhoplovna baza Opama je prvenstveno bila probni aerodrom, gde su piloti ispitivali nove lovce u vazduhu.
233
Ve dugo mi nisu dali mogunost da se borim, jer je moj komandant baze smatrao da e moje veliko iskustvo imati neprocenjivu vrednost za ispitivanje novih aviona. Bilo mi je, meutim, jasno da je pitanje vremena kada u ponovo poi u borbu. Ko god moe da leti u svakom avionu koji moe da se odri u vazduhu, bie baen u borbu protiv invazione flote. U junu su mi naredili da se javim u Nagoju gde je trebalo da isprobam novog lovca repu (Reppu). O tom novom avionu se govorkalo da je najbolji koji je ikada leteo. Zato sam bio nestrpljiv da to pre uzmem u ruke taj aparat i da vidim da li su te prie istinite. Takav lovac bi bio pravi blagoslov za nas. Sve te prie su bile istinite. Repu je bio senzacionalan lovac, najbri u kome sam ikada leteo. Zastajao mi je dah od njegove brzine, a peo je neverovatno. Sa snanim motorom, etvorokrakom elisom i novim visinskim kompresorom, repu je prestizao u vazduhu sve japanske i amerike avione. Mogao je u penjanju da krui oko helketa, ili mastanga, a inenjeri su mi rekli, da e moi da se bori na 12.000 metara visine. Na nau nesreu, Micubiijeve fabrike, odreene da proizvode repu, bile su pretvorene u ruevine pre nego to je proizvodnja mogla da pone. Izraeno je svega sedam aviona. Jedan preiveli model dospeo je u ruke neprijatelju i ameriki piloti su bili zbunjeni njegovim fantastinim karakteristikama. Pre nego to sam otputovao u Nagoju morao sam da obeam Hacuji da u joj tamo nabaviti mali bode. Mesto je bilo uveno po svojim izvanrednim maevima i noevima, a moja ena je htela po svaku cenu da ima bode od tih mesnih kovaa. Kada sam se vratio, Hacujo je bez rei gledala bletav elik i ovla je dotakla seivo. "Saburo, nije dovoljno otar" pogledala me je. "Budi tako dobar, pa ujutro daj da u Opami naotre seivo, da bude kao brija." Njeno ozbiljno lice me uznemirilo. "ta ti je palo na pamet da trai taj bode?" upitao sam je. Tada je uzela moje ruke u svoje i zagledala mi se pravo u oi. "Saburo, ti si mi vie od ivota", tiho je rekla. "Ti si mi sve na svetu. Ako te ubiju, preostaje mi samo jedno." Nita drugo nije rekla, a ja vie nisam hteo da se vraam na to. Sledeeg dana sam dao da se nabrusi seivo, tako da je postalo otro kao brija. Hacujo ga je uvee probala i kao od ale, presekla mek papir. "Sada je dobro", napomenula je, pa bode zatakla za pojas kimona. O tome vie nismo razgovarali. Posle naeg odlaska iz Macujame, Hacujo vie nije sedala za klavir. Znao sam, meutim, da bi to rado uinila i opet zasvirala. Muzika joj je priinjavala radost i dugi, teki dani lake bi joj prolazili kada bi nekoliko asova presedela za klavirom. Pored svega toga odluno je odbila moju ponudu da pozajmimo klavir koji je beskorisno samovao u oficirskoj kantini. Smatrala je da nema nikakvog
234
prava da uiva u muzici tih dana, kada se svi ostali s mukom bore za opstanak. Razumeo sam je pa je vie nisam nagovarao. Ceo Japan je pao u oaj, koji je ak prevazilazio tekoe i grozote bombardovanja. Ljudi su bili razdvojeni, nai gradovi su leali u razvalinama i plamenu, kao da je po njima gazilo dinovsko stopalo. Gotovo nije bilo oveka koji nije bio ubeen da je kraj blizu, i da e se borbe ubrzo preseliti na nae tle. Niko nije verovao da emo se predati. Boriemo se do poslednjeg oveka. estoga augusta, pilote u Opami zaprepastila je vest o nepoznatoj, strahovitoj eksploziji iznad Hiroime, koja se posle pokazala istinitom. Bila je to atomska bomba. Saznanje da samo jedan avion moe da izazove takva strana razaranja bilo je poraavajue i suvie strano da bi ga ovek odjednom potpuno shvatio. Zatim je dola kao udarac maljem sovjetska invazija u Manduriji, koja je gotovo neposredno sledila za atomskom bombom. To je bilo lake shvatljivo, ali po svojim posledicama nita manje porazno. Eksplodirala je druga atomska bomba nad Nagasakijem. Mozak mi je bio kao paralisan zbog tih neverovatnih amerikih unitavanja. Sve to prevazilazilo je granice moguega. To nije moglo da bude istina, ali je ipak bila. Trinaestog avgusta u tri posle podne pozvali su sve oficire iz vazduhoplovne baze u Opami na tajni sastanak u komandantovu kancelariju. Na zapovednik je bio bled i oigledno potresen. Jedva je mogao da se dri na nogama i morao je da se oslanja o sto. Govorio je slabim i kolebljivim glasom. "Ovo to u vani rei je izvanredno vano", poeo je, "pa zato sve morate da smatrate najveom tajnom. Oslanjam se na vau oficirsku zakletvu Carskoj mornarici da ete tu vest zadrati samo za sebe." "Japan", ovde mu je glas zamro, "je odluio da prihvati neprijateljske uslove. Moraeino da se drimo Potsdamske deklaracije." Buljio je u nas iroko otvorenih oiju. "Naredba o predaji bie saoptena svakog trenutka. Zahtevam da svi oficiri sarauju sa mnom do kraja. Red mora da se odri u ovoj bazi. Moda e da se nau usijane glave koje nee hteti da prihvate odluku o kapitulaciji. Ne moemo da dopustimo da nai ljudi prekre bilo koji uslov prihvaen od nae zemlje. Zapamtite i nikada ne zaborative da carske naredbe stoje ispred svih ostalih." Bomba je mogla da eksplodira meu nama i niko se ne bi pomerio. Bili smo kao prikovani za zemlju i nismo mogli da verujemo. Znali smo da je kraj blizu, ali to sada nismo oekivali. Ljudi su, kao omamljeni polako izali iz sobe. Veina ih je tupo gledala pred sebe, ili u pod. Neki oficiri su plakali, a drugi psovali.
235
Nisam mogao ni da mislim, ni da govorim. Koraao sam kao kroz maglu preko polja, ne gledajui ni na koju stranu. Iz nekog razloga hteo sam da budem pored svog aviona, i sav satrven naslonio sam se na svoj stari zero. Moj bliski prijatelj, zastavnik iro Kavai, ini je priao. Nekoliko minuta smo nemo stajali jedan pored drugog ne izustivi ni rei. Svemu je bio kraj. Izgubili smo rat. Japan e sada da se preda. "Sakai!" Pogledao sam ga. "Saburo, sada... sada je svemu kraj", govorio mi je Kavai. "Jo malo vremena nam je preostalo. Poletimo jo jednom zajedno na poslednji let." Nogom je udarao o zemlju. "Ne moemo samo tako sve da napustimo", pobunio se. "Moramo jo jednom da osetimo borbu." Klimnuo sam. Bio je u pravu. Naredili smo mehaniarima da odguraju naa dva zeroa na poetak piste i da ih pripreme za let. Znali smo da e supertvrave" noas opet da bombarduju. Vremenska prognoza bila je povoljna i u takvim noima bilo je nad naim glavama toliko bombardera, da se B-29 mogao da presretne gde god se elelo. Ve prilino dugo su se nad Opamom, pojavljivale "supertvrave" a da im se niko nije suprotstavljao, a na aerodrom su uzimali kao orijentir. Lovce nee oekivati. Kavai i ja smo svoj plan zadrali samo za sebe, pa nismo nita rekli ni drugim pilotima. Poto smo pregledali nae lovce odetali smo do komandnog tornja i seli da ekamo. Nekoliko asova je prolo, a da nismo ni rei progovorili. Bili smo potpuno zadubljeni u svoje misli, seali smo se vremena sve od Kine do danas. Prolo je popodne, a mi smo i dalje sedeli gotovo izgubljeni u mraku. Neto pre ponoi radio na tornju je zakrkljao: "Panja! Panja! formacija B-29 sada se pribliava rejonu JokosukaTokio." Skoili smo na noge i potrali preko aerodroma k naim avionima. Baza je bila u mraku, nigde ni traga svetla. Zvezde su davale dovoljno svetlosti da smo mogli da naemo svoje avione. Kada smo stigli da zeroa, otkrili smo da nismo jedini piloti koji su se odluili da pou u poslednju akciju. Na rubu piste bilo je postavljeno ukupno osam lovaca, snabdevenih gorivom i municijom. Brinulo me da jednim okom neu moi dobro da gledam po mraku u vazduhu, pa sam zamolio Kavaija, da me vodi kod poletanja. Poleteli smo odjednom bez ikakvog daljeg razgovora. Svakog trenutka komandant je mogao da sazna za na plan i da naredi da se avioni zaustave na zemlji. im smo se nali u vazduhu priao sam veoma blizu Kavaijevom lovcu, zauzevi poziciju pored krila njegovog aviona. Iza nas u vazduhu bilo je jo osam drugih lovaca rasporeenih u
236
dve grupe. Ravnomerno smo peli i zatim poeli da kruimo na visini od tri hiljade metara iznad tokijskog zaliva. Kavaijev lovac se iznenada nagnuo i okrenuo ka istoku. Leteo sam iza njega, a dve grupe blizu iza nas. Nekoliko trenutaka nisam uspeo da vidim nijedan avion. Tada su Kavaijevi topovi poeli da pucaju i primetio sam veliki bombarder koji je leteo u pravcu severa. Video sam ga jasno u svom nianu. Postavio sam se neposredno uz Kavaijev avion i otvorio vatru. Sada smo imali svaki po etiri topa, a svi su nam bili potrebni protiv tog monog aviona. Nikada nisam video neto tako ogromno. Kada sam zaokrenuo posle borbenog naleta da ponovo poem u napad video sam kako ostalih osam lovaca napada "tvravu". Liili su na muice koje zuje oko ogromnog bika. Kako smo uopte smeli da se nadamo da emo oboriti tako dinovski avion? Ponovo sam bio na redu i u strmom penjanju sam poslao rafal u trbuh B-29. Protivnik se branio uraganskom vatrom. Svetlei meci su itali kroz vazduh iz svih turela na B-29 i osetio sam kako se zero nekoliko puta zatresao, kada su neprijateljski strelci pogodili cilj. Nismo marili za neprijateljske mitraljeze i nastavljali smo napadom. "Supertvrava" se okrenula i pola ka jugu. Verovatno smo otetili veliki avion i sada je beao kui. Prilepio sam se za Kavaija i dao gas motoru preko granice. Ostalih osam lovaca se izgubilo daleko iza nas i postavljalo se pitanje da li moemo da pratimo bombarder. "Supertvrava" je bila vanredno brza, sigurno bra od starog zeroa, na kakvima smo leteli jo u Leju. Kavai nije, meutim, imao nameru da izgubi veliki avion u mraku. Iznutra je presekao irok zaokret B-29 i poveo me u napad iz obruavanja. Sada smo gaali bez ispravljanja, i obojica smo stalno pritiskali obarae. Primetili smo kako svetlei meci i granate kidaju staklo na nosu bombardera. Imamo ga! Dinova brzina se naglo smanjila i pilot je preveo avion u dugo poniranje ka moru. Napravili smo otar zaokret i dalje kratkim rafalima proganjali rtvu i sejali topovske granate po oteenom avionu. Veliki bombarder je naglo gubio visinu. Nisu se videli ni vatra ni dim. Nisam primeivao vidnija oteenja ali je avion nastavio stalno da silazi ka okeanu. Produili smo da letimo za avionom koji je beao. Iz tame su se iznenada pojavili obrisi ostrva O ima. Bili smo osamdeset kilometara juno od Jokosuke. Izvukli smo se iz pikiranja i popeli do priblino 500 metara. Vulkan na ostrvu je dosezao do 300 metara iznad mora, pa u tami nismo smeli da rizikujemo sudar sa njim. Sada sam jo nejasno video "supertvravu" koja se sputala. Zatim je u obruu bele pene uz silovit pljusak pristala na more nekoliko kilometara severno od obale O ime. Za manje od minuta "tvrava" je nestala pod vodom.
237
Kada smo se vratili na aerodrom saznali smo da su te noi najmanje tri grada razorena. Poari su jo divlje besneli i nisu mogli da ih savladaju, jer ih je raspirivao vetar. Rat e da se zavri za manje od dvanaest asova. Komandant je oigledno bio ljut, ali nas je potedeo svog gneva. "ini mi se da ne mogu da se ljutim na vas", rekao je, "ali vie ne moe da se ponovi ono ta se noas desilo. Od ovog trenutka pa nadalje avioni ostaju na zemlji. Poverio mi je da je u Acugiju dolo do velikih nemira i da je na tome aerodromu gotovo izbila pobuna. Tamo je bila baza lovaca raiden, gde su se nalazili Akamacu i drugi piloti koji nisu mogli da prihvate ideju o predaji i hteli su da se vinu s avionima u vazduh. Izgubili su glave, oficire nisu hteli da sluaju. Zaklinjali su se da e odbiti da prihvate predaju i da e se boriti do poslednjeg daha. Na aerodrom su morali da poalju peadijske ete i tek nekoliko dana posle kapitulacije zaveden je ponovo neki red. Unitenje tog neprijateljskog bombardera ostalo je tajna mnogo godina, a izvetaj sa naeg leta te noi nije dat. Naravno, nijedan pilot nije prijavio da je unitio taj B-29. Ja, sada, prvi put otkrivam tu borbu. Toga trenutka nismo mislili ni na ta drugo nego da e se neprijatelj doepati nae zemlje, domova i ljudi. Zbog toga, tada nismo oseali nikakvu radost to smo oborili veliki bombarder. Ostatak noi do svitanja nemirno sam prespavao na stolu u menzi. U naoj bazi je vladao pakleni urnebes. Mnogi piloti su bili mrtvi pijani, vikali su i mahnito psovali. Drugi su bili oamueni, kao da su u oku, kada je osvanuo istorijski 15. avgust 1945. Rat je bio zavren. Dogodilo se. U svim kancelarijama vii oficiri su spaljivali dokumente i arhive. Za to vreme ljudi su etali okolo potpuno odsutno, ili sedeli po barakama na podu. Tano u podne smo uli kako je car proitao naredbu o predaji naih oruanih snaga, gde god se zatekle u tom trenutku. Dve hiljade ljudi stajalo je nepomino na aerodromu i paljivo slualo. Veina nas nikada ranije nije ula carev glas. Mnogi su plakali bez ustezanja. Iznenada sam se setio da od sino nisam iao kui! Macujo! ta li misli? Ako sluajno preko radija slua cara, moda e da pomisli da sam ve mrtav. Vie nisam sluao, ve sam izleteo iz sobe. Nigde nije bilo nikakvog automobila. Zgrabio sam bicikl i kao u groznici odjurio u pravcu nae kuice. Sa bicikla sam skoio pre nego to se zaustavio. Naglo sam otvorio vrata i viknuo. Hacujo je izletela iz sobe i stegla me u zagrljaj. Nekoliko minuta smo bili vrsto pripijeni jedno uz drugo, ne izustivi ni rei.
238
Konano je podigla glavu. "Je li, je li sve u redu s tobom, Saburo?" apnula je. Potvrdio sam joj. "Dragi moj, ko bi znao..." jecala je. "Kada smo saznali da je svemu kraj, plakala sam kao dete. Je li zaista svemu kraj? Bombama... bombama, kraj svemu tome?" U znak potvrde sam joj lagano klimnuo. "Nita me vie ne brine, Saburo, zaista nita vie! Iako si ti u svim borbama pobeivao, dragi, ipak smo izgubili." Kada je pogledala u mene, oi su joj se zaarile. "I ti nee vie nikada ii u rat!" proaputala je. "Sada je svemu kraj. Nikada, nikada vie!" Tada se naglo odmakla od mene i iz pojasa izvukla bode. "Nikada vie mi nee trebati!", viknula je i tresnula sjajnim seivom o zemlju. No je zatandrkao po sobi i zaustavio se u uglu.
239
Dodatak JAPANSKO MORNARIKO VAZDUHOPLOVSTVO

Japansko Carstvo nije imalo samostalnu avijaciju, ve su njegove vazduhoplovne snage bile podeljene izmeu armije i mornarice. Po kvalitetu i obimu, mornariko vazduhoplovstvo je bilo na prvom mestu. To nije vailo samo za avione, ve i za pilote. Saburo Sakai u svojoj knjizi gotovo i ne pominje armijsko vazduhoplovstvo, a kada to ini, ocena nije naroito laskava. Rivalstvo koje uvek postoji izmeu svih mornarikih i armijskih vazduhoplovstava u svetu, bilo je veoma izraeno i u Japanaca. Za razliku od Amerikanaca ili Britanaca, Japanci su ulagali mnogo vie napora u razvoj mornarikog vazduhoplovstva, dok je kod njihovih protivnika, sasvim suprotno, teite bilo na armijskoj avijaciji, odnosno na samostalnom vazduhoplovstvu. U trenutku izbijanja rata na Tihom akeanu, japansko armijsko vazduhoplovstvo raspolagalo je, priblino, sa 1500 aviona, a mornariko sa gotovo 3000. Zanimljivo je da nije bilo nijednog tipa vojnog aviona koji bi istovremeno upotrebljavali u mornarici i armiji. Razlike u zahtevima bile su prevelike, i zbog toga su jedni i drugi tvrdoglavo ostali sa svojim tipovima, ak i kada im je nedostajalo aviona, a industrija je mogla da isporui tipove drugog roda vojske, koji su esto bili bolji od matinog. Primer za to je lovac zero. Kada ga je mornarica ve bila isprobala u Kini, armija se jo uvek bavila prototipom lovca hajabusa, koji je po mnogo emu bio slabiji od zeroa. Vrhovni komandant mornarikog vazduhoplovstva bio je naelnik glavnog taba mornarice i istovremeno lan Carske vrhovne komande. Neposredna komanda mornarikog vazduhoplovstva bio je Glavni tab mornarikog vazduhoplovstva. Starao se o svemu to je bilo u vezi sa mornarikim vazduhoplovstvom: o porudbini novih aviona, njihovom snabdevanju, opremanju motorima i opremom, kao i kolovanju posada. Taktika komanda bila je podeljena na flotu, vazdunu tlotu i vazdunu flotu obalskih podruja. U flotu su spadali nosai aviona sa svim avionima na njima, a ti avioni bili su razvrstani u vazdune divizije (obino su po dva nosaa aviona imali jednu vazduhoplovnu diviziju). U toku rata, divizije su se podelile u mornarike vazdune grupe, sa oko 150 aviona, i objedinjavale avione sa nosaa aviona i hidroavione na katapultima bojnih brodova i krstarica.
240
Vazdune flote su, gotovo redovno, bile velike kopnene jedinice bez nosaa aviona koje su se, kao i divizije nosaa aviona, delile u mornarike vazduhoplovne grupe. Te grupe, koje autor obino pominje kao pukove, bile su dosta esto vezane za naroito velike aerodrome i po njima su dobijale ime (na primer, jokosuka grupa). Broj aviona u tim grupama i vazdunim flotama varirao je od sluaja do sluaja. Tako je III vazduna flota raspolagala sa 35 hidroaviona, a XI je u to vreme imala 597 aviona najrazliiti]ih tipova. Pomanjkanje aviona je u japanskom mornarikom i armijskom vazduhoplovstvu bilo skoro hronina bolest. Tome industrija nikada nije mogla da parira, iako je za vreme rata proizvela oko 70.000, od ega oko 30.000 lovaca, meu kojima vie od treine zeroa.
241
MICUBII A6 M ZERO Kada bi ma kog japanskog ili amerikog pilota koji se za vreme drugog svetskog rata borio na pacifikom bojitu upitali koji mu je japanski avion najvie ostao u dobroj, ili looj uspomeni, bez sumnje i razmiljanja bi odgovorio: "Zero!" Zero znai nula, ali i pored toga to se na japanskom to kae "rei", ak su i Japanci u svakodnevnoj upotrebi esto koristili ime "zero sen", umesto "rei sentoki" ili "reisen", to znai lovac zero. Izraz "nula" za avion koji je bio tako uven, nije ba posebno pogoen, a potie od gotovo neshvatljivog sistema oznaavanja japanskih aviona, koji su obino imali po tri ili etiri zvanina imena. Jedan od tih naziva avion je dobijao po poslednjoj cifri godine uvoenja aviona u naoruanje oruanih snaga. Lovac tipa O oznaavao je lovca koga je mornarica dobila 1940. godine, odnosno godine 2600. po japanskom kalendaru.
Radi ilustracije evo nekoliko imena pod kojima se ovaj avion pojavljivao u japanskim izvorima: zero, reisen, rei sentoki, A6M. Tome jo treba dodati i nazive iz amerikih izvora koje su Saveznici koristili na Tihom okeanu: zeke, hamp i hap. Prava zbrka imena za tako poznati avion. Mnogi ameriki piloti i vojnici jo danas su ubeeni da je zero bio uspena kopija jednog rekorderskog amerikog aviona, kojim je milijarder Hjuz 1935. godine postavio svetski rekord brzine za kopnene avione. Drugi Amerikanci su tvrdili, i jo uvek to ine, da je zero uspeni plagijat neuspelog lovca vot (Vought) V 143, ili valti vengarda (Vultee Vanguarda), nortropa (Northropa) F T-l, ili engleskog glostera F. 5z34. Priali su, i jo priaju, da je zero bio napravljen od ne mnogo kvalitetne plastike, koja se raspadala u
242
vazduhu, i da je daleko zaostajao za amerikom tehnikom tog doba. Koliko je zero bio kopija pomenutih lovaca ili nije, teko je rei, ali svakako u ovom omalovaavanju ima zajedljivosti i propagande, to je sasvim razumljivo kada se redi o protivnikim stranama. No i pored svih primedbi i sumnji, moe se tvrditi da je zero tipino japanski avion, kao to je mesermit 109 bio izrazito nemaki, spitfajer engleski, jak sovjetski i mustang ameriki. U zerou se ogleda japanska filozofija lovakog aviona i sposobnost njegovog konstruktora Dira Horikoija. On se 1937. godine odazvao zahtevu mornarikog vazduhoplovstva koje je elelo da za svoje pilote dobije moderniji avion nego to su to tada bili avioni nad morima celog sveta. Zahtevi su bili tako otri, da je fabrika Nakaima odustala od posla, ali ga je prihvatila firma Micubii, koja je imala Horikoija, spremnog da ide do kraja. Tako je nastao neverovatan kompromis lovac zero, koji je, s jedne strane, dostigao vrhunac tadanjih mogunosti lovca, a s druge strane, predstavljao najniu krajnost u otpornosti i bezbednosti pilota. Da li je konstruktor smeo to da dozvoli? Sakai na jednom mestu u knjizi tvrdi, da se japanski piloti nisu nikada mirili sa mogunou poraza u vazduhu, pa zbog toga nisu oseali nikakvu posebnu potrebu za padobranom. Zato je Horikoi smeo da projektuje lovca koji je bio tako neverovatan kompromis i iz kojeg je iscedio skoro poslednju kap otpornosti materijala, to se kasnije osvetilo. Svaka izmena koju su vojnici hteli da iznude od zeroa, kako bi parirali poboljanju naoruanja kod protivnika, bila je povezana sa gotovo neizvedivim tehnolokim tekoama. Povrh svega, zero je imao preslab motor i nedovoljno naoruanje u zavrnoj fazi rata. Nije raspolagao ni oklopnom ploom, koja bi titila pilota, a rezervoari za gorivo nisu bili samozaptivajui. Sve to muilo je pilote zeroa poslednjih godina rata, mada su se kao dobri vojnici borili do kraja. Prvi zero izraen je sredinom marta 1939. godine. Kako fabrika u Nagoji nije imala svoj aerodrom, dragoceni avion su do aerodroma Kagamigahara, udaljen 40 kilometara, odvezli drumom i to volovskom zapregom. Prvog aprila zero je bio spreman za prvi let. Kako se novim avionom moralo rukovati to paljivije, probni pilot Kacuzo ima je, posle 500 metara leta, na visini od 10 metara, ponovo sleteo. Horikoi mu je presrean stisnuo ruku. Sledeeg dana je zero brzo napredovao, a letovi su bili sve dalji i bri. Prvom se ubrzo pridruio i drugi prototip. Meutim, nije sve ilo glatko. Na prvom avionu su se pojavile razliite vibracije, koje su mogle da budu otklonjene, a drugi avion se za vreme probnog leta, dosledno, raspao u vazduhu. Uzroke nisu nikada do kraja utvrdili, jer je pritisak japanske ratne mornarice da to pre dobija nove avione bio toliki da je odmah poela serijska proizvodnja zeroa. I jedan od serijskih modela se takoe
243
raspao u vazduhu, to je potvrdilo sumnju da su zeroova krila preslaba, da se previe savijaju kod obruavanja i da mu se, zbog toga, mogu da otkinu krilca. Horikoiju nisu dali dovoljno vremena da te nedostatke temeljito otkloni. Japan se, naime, ve borio u Kini i spremao se za veliki rat sa Zapadom, pa je u takvoj urbi smrt dva probna pilota bila nevana. Greku su otkrili tako to su na delu krila uvrstili ploastu kou i izmenili uravnoteenje krilaca. No, i pored toga, kasnije se jo dogaalo da se zero raspadne u vazduhu pri relativno opasnim pogocima koje, meutim, borbeni avioni moraju da podnesu bez teih posledica. Negde pri kraju razvoja, Horikoi je izdano ojaao zeroova krila pa je ovaj lovac smeo, bez ikakve opasnosti u obruavanju, da dostigne brzinu ak od 740 kilometara na as. To je, meutim, bilo tek kada su na japanskom nebu gospodarili ve helketi. Uprkos tajnosti koja je tih godina obavijala zero, ak i pred japanskom javnosti, Vrhovni tab mornarice je uinio neto sasvim neshvatljivo. Ne ekajui da pone serijska proizvodnja, poslali su na kinesko bojite sve prve serijske avione koje su u fabrici jo hteli da isprobaju, kao i ceo niz prototipova, koji su se od prva dva razlikovali po snanijem motoru sakae 12. On je razvijao 940 konjskih snaga za razliku od zuiseja 13, koji je imao 780 konjskih snaga, zbog ega prva dva zeroa nisu mogla da postignu brzinu od 500 kilometara na as, kako je mornarica zahtevala za novog lovca. Tako skrpljene prve eskadrile zeroa poslali su u Kinu. Njihov uinak na kineskom bojitu bio je slian onome kada se tuka pusti meu arane. Novi avioni su Japancima vratili samopouzdanje koje su im, pre toga, bili dosta poljuljali novi strani avioni na kineskoj strani. Zero je bio toliko bolji da je, praktino, sve borbe na kineskom nebu odluivao u svoju korist. Od 19. avgusta 1940. godine, kada su zeroi prvi put leteli iznad kineskog bojita, napadi japanskih bombardera na duboku pozadinu opet su postali svakidanjica, jer za zeroa nije bio nikakav problem da leti 800 kilometara daleko i da se vrati na svoj aerodrom. Do kraja godine, zeroi su u Kini oborili 99 neprijateljskih aviona, a iz svojih redova izgubili samo dva. Japanska samouverenost ila je tako daleko da se pretvorila u ludost. Poto kineski avioni nisu hteli da polete u odbranu aerodroma engtu, etiri zeroa pod zapovednitvom podoficira Higaijame sletela su na njega i piloti su iskoili iz svojih lovaca pa pokuali da pogode neke kineske avione, to im je, tavie, i uspelo. Da je tada u obostranoj paljbi bio ranjen samo jedan japanski pilot, Kinezi i strani saveznici bi se dokopali neoteenog zeroa, koji je tada jo bio potpuna tajna. Japanska javnost je saznala za svoje avione posle napada na Perl Harbor. Ameriki zapovednik kineskog vazduhoplovstva enolt je tada poeo da upozorava Vaington da Japanci imaju novi efikasni avion. Amerikanci su, meutim, bili uspavani starom injenicom da Japanci znaju jedino da kopiraju i da
244
nisu u stanju da proizvedu u svojim fabrikama avione koji bi bili bolji od amerikih. Poetak rata na Tihom okeanu je zbog toga sasvim iznenadio ameriko vazduhoplovstvo, iako je enolt jo nekoliko meseci ranije, na osnovu iskustva kineskih pilota, priblino tano ocenio dobre i loe strane zeroa, i o tome iscrpno obavestio SAD, gde su, meutim, njegove izvetaje strpali u fijoke. Sa pokretnih traka fabrika Micubii i Nakaima poeli su 1940. godine da izlaze serijski zeroi. Na dan napada na Perl Harbor bilo ih je po aerodromima i na nosaima aviona 328 spremnih za borbu, a prvi avioni koji su odleteli ka Perl Harboru bili su zeroi sa nosaa aviona Akagi. Gotovo bi moglo da se kae da je zero bio ono oruje zbog kojeg se poetak rata na Tihom okeanu odvijao tako katastrofalno po Saveznike. Slino kao u Kini, zero je u rukama izvanredno obuenih japanskih pilota a o tome kako su ih kolovali Sakai detaljno pria u svojoj knjizi bio je gotovo nepobediv. U emu je bila njegova taktika prednost? Ve u poetku su navedeni kompromisi koje je Horikoi traio od lovca koga je stvarao. Bio je izvanredno lak i aerodinamiki projektovan, tako da u vazduhu bude to pokretljiviji, upravo suprotno amerikim avionima od kojih se, pre svega, trailo da budu to bri i vri. Tada u svetu nije postojao lovac koji je mogao da izvodi otrije zaokrete i ue petlje od zeroa. Za ono vreme, bio je snano naoruan; imao je dva topa od 20 mm i dva mitraljeza, to je bilo dovoljno da bez oklevanja skine s neba svaki savezniki lovaki avion, ili dvomotorni bombarder, izuzev ilavih leteih tvrava koje je samo velika koliina olova i elika mogla da poalje u dubinu. Ameriki i ostali savezniki piloti se nisu snalazili kada su se susretali sa pokretljivim zeroima. Po staroj koli, koje su se tada uporno pridravali na Zapadu, pokuavali su da zeroa uvuku u uobiajene lovake dvoboje sa zaokretima, petljama i valjcima, upravo onim manevrima u kojima ih je zero oigledno nadmaivao. Da su pokuali da svojim lovcima P-39, P-40 i vildketima napadaju iz strmog poniranja, a da bee obruavajui se, Sakai i drugi japanski asovi ne bi sakupili toliko pobeda, kao to im je uspelo u prvim mesecima rata na Pacifiku. Savezniki piloti postali su svesni svoje nemoi i shvatili su da je pred njima izvanredan avion, koji je jedini krivac za sve njihove neuspehe. Znali su da bi im dosta pomoglo kada bi se dokopali jednog upotrebljivog primerka zeroa, mada su tu i tamo nailazili na razbijene ostatke koji, na njihovu alost, nisu nita kazivali. Jo juna 1942. godine je na ostrvo Akutan, u grupi Aleutskih ostrva, prinudno sleteo jedan zero, iji je pilot tom prilikom poginuo. Posle nekoliko nedelja, taj lako oteen avion otkrila je amerika patrola. Prebacili su ga u Kaliforniju i tamo opravili, pa su ameriki piloti mogli da ga ispitaju u vazduhu. To je bio kraj zeroove premoi, jer su ve prvi letovi, pored vanredne pokretljivosti u vazduhu, otkrili i sve njegove slabe take, posebno osetljivost u obruavanju. Delimino
245
zbog toga, a jo vie zbog angaovanja vazduhoplovne industrije SAD da proizvede sasvim nove lovce, dogaaji su se okrenuli protiv zeroa. Od tada je zero, projektovan za napade i veliku pobedonosnu japansku ofanzivu, bio prinuen da se brani. Ve 1943. godine zero je bio zastareo avion i Japanci su se grevito trudili da ga zamene modernijim i boljim. Helket, koji su amerike fabrike poele da proizvode u velikim serijama, bio je kao stvoren za borbu sa zeroom. Zato su Japanci svim silama traili odgovor na taj ameriki izazov. Uspelo im je da proizvedu nekoliko veoma dobrih lovaca, ali su svi bili nedovoljno proueni da bi na tekuim trakama zamenili zeroe. Gubici u vazduhu su, takoe, bili preveliki da bi smeli da prekidaju ve uhodanu proizvodnju zastarelog zeroa. Svaki takav pokuaj bi, bez sumnje, prekinuo priticanje aviona na bojite, jer fabrika ne moe da se preko noi preorijentie na proizvodnju novog tipa aviona. Tako je zero do kraja rata ostao tovarna mazga japanskih pilota lovaca. Horikoi je stalno pokuavao da ga prilagodi novim zahtevima rata, i na kraju je sa tekue trake izaao osmi osnovni model koji se, meutim, nije mnogo razlikovao od onog iz 1940. godine. Taj poslednji model, koji je nosio oznaku A6 M8, je prvi put poleteo 1945. godine. Mornarica je odmah poruila 6300 komada. Bila je to sasvim naivna elja, jer je tada u Japanu vladao ve haos, i do kraja rata nije izraen nijedan jedini lovac tog modela. Ukupno je u fabrikama Micubii i Nakaima izraeno 10.449 zeroa i jo 327 sa plovcima, a 515 sa dva sedita, koji su se spolja razlikovali od osnovnog lovca po duoj kabini. Sakai je veinu svojih pobeda postigao na zerou osnovnog modela A6M2, koji je ukratko izgledao ovako: Zero je bio lovac dosta velikog razmaha krila za avione sa poetka rata 12 metara. Duina trupa je bila 9,06 m, a visina 3,05 m. Ceo je bio metalne konstrukcije sa tankom aluminijumskom oplatom. Imao je zvezdasti motor NK1C sakae 12 sa etrnaest cilindara, koji je pokretao trokraku elisu. U trupu ispred pilotskog sedita imao je dva mitraljeza kalibra 7,7 mm, a u krilima dva topa od 20 mm. Teina praznog aviona je bila 1680 kg, a maksimalna teina na poletanju 2410 kg. Sa dopunskim rezervoarom za gorivo ispod trupa teio je 2800 kg. Zero nije bio naroito brz; dostizao je 532 km na as. Sa putnom brzinom od 215 km na as, leteo je gotovo 1900 km daleko. Sa dopunskim rezervoarom dolet mu se poveao na vie od 3000 km, to je za lovce tokom rata bilo neto izvanredno, a omoguavalo mu je da se sasvim neoekivano pojavljuje tako daleko od svojih baza, gde ga Amerikanci nisu oekivali. Na visinu od 6000 m peo se za 7 minuta i 27 sekundi. Imao je plafon leta od 10.000 m, a na tim visinama morao je da se bori poslednjih meseci rata, kada su supertvrave B-29 bombarovale Japan.
246
Ako je eleo da ih presretne, morao je da se popne do krajnjih granica svoje mogunosti i da se zatim obrui na veliki etvoromotorac. Dosta japanskih pilota lovaca koji su uvideli da im oruje vie ne koristi, zaletali su se zeroima u neprijatelje. No, istorija zeroa se okonala jo traginije. Kada su se u Vrhovnom tabu mornarice odluili za operaciju kamikaze, ponovo je zero bio taj koji je u veini sluajeva obavio taj strani zadatak unitenja. O njega su okaili bombu od 250 kg i poslali ga na neprijateljske brodove. Zbog bombe je inae pokretljivi zero postao beskrajno spor i trom. Retko kada mu je uspevalo da se tako natovaren probije kroz formacije amerikih lovaca koji su kidisali sa visine. Ako je koji uspeo nailazio je na oganj protivavionske artiljerije, za koju je bio prespor i nemoan. esto je samo jedan pogodak pretvarao zeroa u ognjenu loptu, a jo ee pilot-samoubica nije uspeo da avionom udari o brod, ve se zario u talase. Tako je zero doiveo sudbinu veine japanskih aviona i na kraju su ga masovno slali u napade bez povratka. Bio je to neslavan kraj aviona koji je gotovo tri godine vladao najveim okeanom sveta! Bio je stvoren da napada i unitava, ali je pravedno doivio istu sudbinu kao i oni koji su ga stvorili; bio je sam uniten.
247
MICUBII A5M Prvi lovac u kome je Saburo Sakai poleteo u borbu bio je proizvod iste fabrike kao i slavni zero, a bio je njegov neposredni prethodnik. U doba aviona A5 M, poznatog kao micubiijev lovac tip 96, dok su ga Saveznici zvali klod (Claude), lovci u velikoj veini sluajeva nisu imali uvlaei stajni trap i zatvorenu kabinu. Bili su naoruani sa dva mitraljeza i u tom pogledu malo su napredovali od vremena prvog svetskog rata. Pilot je esto poloaj aviona oseao po pritisku na sedite, jer jo nisu imali odgovarajue instrumente, a za praenje brzine lepo je sluio vetar, koji se vrtloio oko ivica vetrobranskog stakla zavijajui toliko da je esto nadjaavao brujanje zvezdastog motora, koji je na prototipu tog aviona razvijao 550 konjskih snaga.
Tip 96 leteo je u ulozi lovca od 1936. do 1942. godine, mada te poslednje godine jo samo kao rezerva, jer ga je do tada zero ve gotovo sasvim istisnuo iz mornarikih jedinica. Kasnije su ga koristili za obuku pilota lovaca u letakim kolama i na kraju za napade kamikaza. Konstruktor tog lovca bio je iro Horikoi. Ukupno su ih proizveli neto vie od hiljadu. Japanski piloti su ga voleli najvie zbog vrstoe u poreenju sa do tada platnom presvuenim avionima. Sve novinske agencije su tih godina objavile sliku jednog lovca tog tipa, koji je sletao na domai aerodrom, iako mu je nedostajala treina krila, koju je odlomio neki kineski lovac, kada se namerno zaleteo u avion podoficira Kaimure. Do tada su se svi avioni s takvim oteenjem obavezno sunovratili. Nije udo to su se. japanski mornariki piloti lovci tako brzo zagrejali za te avione. Metal je bio veliki
248
napredak u poreenju sa dotadanjim krhkim lovcima, koji su imali krila presvuena platnom, ili drvenom oplatom. Najbrojniji model A5M4 tip 96 imao je motor koji je razvijao 785 konjskih snaga i sa njim je avion postizao brzinu od 433 kilometra na as, a na visinu od 3000 metara peo se za 3 minuta i 35 sekundi. Tip 96 je imao plafon leta neto manji od deset hiljada metara koji je bio, ako pomislimo na otvorenu kabinu, preveliko iskuenje za pilote. Bio je naoruan sa dva mitraljeza kalibra 7,7 mm. Razmah krila je iznosio 11 metara, a duina 7,56 metara. Maksimalna teina poletanja 1671 kilogram.
249
MICUBII J2 M RAIDEN Dvadesetog marta 1942. godine na aerodromu Kasumigaura Micubiijev probni pilot Kacuzo ima poleteo je u najnovijem lovcu J2M raiden (strela), koji je kao i zero bio delo konstruktora Dira Horikoija. Malo je teko da se shvati da jo isti konstruktor projektovao dva po koncepciji tako razliita lovca. Sve najvrednije karakteristike zeroa pokretljivost i neverovatan dolet raiden uopte nije imao, ali je zato bio veoma brz, kako u horizontalnom letu tako i u penjanju. Bio je to avion sasvim suprotan tenjama japanskih pilota. Oni su itav niz godina od svoje vrhovne komande zahtevali prvenstveno pokretljivije avione, dok su svuda drugde po svetu u godinama pred drugi svetsksi rat isticali potrebu za brzinom. Rat je doveo do neophodnih kompromisa i japanski piloti su brzo shvatili da za borbu sa tekim etvoromotorcima pokretljivost nije posebno vana.
Horikoi je sasvim udovoljio njihovim eljama, mada u svojoj knjizi o zerou pie da su mu oigledno bolje leali laki lovci.Raidena su, i pored problema koji su pratili letove prototipova, brzo prilagodili masovnoj proizvodnji i do kraja rata su izradili 476 komada u est varijanti. Piloti su se alili da neodgovarajua zastakljenost kabine onemoguava dobar pregled koji je bitan u vazdunim borbama. Nikakva poboljanja nisu otklonila te neprijatnosti, pa su mornariki piloti zbog toga davali prednost sidenu i repuu, koji su se kao i raiden borili sa proizvodnim tekoama. Pri kraju rata, Japanci nisu imali na raspolaganju nijedan od tih novih tipova mornarikih lovaca u dovoljnom broju. Raiden je u najbroj varijanti postigao najveu brzinu od 614 kilometara na as, a na visinu od 6000 metara peo za 6 minuta i 20 sekundi, to mu je omoguavalo da napada
250
supertvrave B-29, za koje je velika veina japanskih lovaca bila spora. Veina modela bila je naoruana sa etiri topa od 20 mm u krilima, ali su ponegde u aerodromskim radionicama ugraivali u trup, iza pilotskog sedita, jo dva takva topa, koji su gaali koso nagore i napred, slino kao kod nemakih nonih lovaca.
251
KAVANII NIK IDEN Lovac, koga su ameriki piloti poznavali pod imenom dord (George) je neobian po nainu kako je nastao. Razvijen je, naime, iz hidroaviona iste fabrike, jer je takve hidroavionelovce Vrhovni tab mornarice traio zbog perspektive da e morati u velikom sukobu, koji su planirali na Pacifiku, esto puta da dejstvuju sa ostrva, gde nee biti mogunosti da se izgrade aerodromi.
Kako bi mogli da koriste more za poletanje i sletanje, morali su da raspolau sa neuobiajenim lovcima sa fiksnim plovcima, koji su znatno smanjivali brzinu i pokretljivost aviona. Ba od takvog hidrolovca fabrike Kavanii inenjeri su projektovali kopnenog lovca iden (ljubiasta munja), koji je toliko obeavao da su 1943. godine poeli da ga izrauju u serijama. Zbog problematinog motora i slabosti stajnog trapa, iden je bio pravi, "bi boji" za pilote, mada se u borbama pokazao izvanredan i po amerikim tvrdnjama bio je jedan od najboljih japanskih aviona. Zbog tekoa koje su sa njim imali japanski piloti, kod Kavaniija doli su do zakljuka da ga potpuno modifikuju i uproste. Tako je od srednjokrilca postao niskokrilac iden kai koji je imao "svega" 43.000 sastavnih delova, dok ih je iden imao 66.000. Tako uproen avion ispitivao je Saburo Sakai, a na njemu je pilot Kinsuke Muto postigao uspehe opisane u knjizi. U tom avionu su na uspean nain bile objedinjene dobre osobine zeroa i brzina raidena. Do kraja rata Japanci su izradili ukupno 1435 aviona tipova iden i iden kai, to nije bilo dovoljno da ih se ozbiljnije oseti u borbama.
252
iden kai je imao zvezdasti motor, koji je razvijao gotovo 2000 konjskih snaga i postizao maksimalnu brzinu od 595 kilometara na as. Kako je teio vie od etiri tone peo se neto sporije od raidena i do visine od 6000 metara trebalo mu je 7 minuta i 22 sekunde. Mada su ocene posle rata esto pristrasne, oigledno je, meutim, da je za borbu lovca protiv lovca bio u Japanaca najuspeniji lovac iden kai, ako se uzmu u obzir avioni koje su izraivali u veem broju.
253
MICUBII A7 M REPPU Jo 1940. godine su u Vrhovnoj komandi Carske mornarice uvideli da treba da misle na avion koji e u drugoj polovini etrdesetih godina da zameni zeroa. Rat je ubrzao te planove, iako su fabrike bile suvie zauzete serijskom proizvodnjom postojeih aviona, pa su teko mogle da misle mnogo unapred. Jo 1940. godine poeo je Horikoi da se bavi kod Micubiija detaljnim nacrtima aviona repu (Reppu orkan), kome je u projektu namenio jai motor nego to je ratna mornarica bila spremna da mu prui. Prvi letovi prototipa, maja 1944. godine, bili su zbog toga razoarenje, pa je posle drugog prototipa, koji nije bio nita bolji, mornarica resila da prekine razvoj sledeih. Na uporno traenje Horikoija najzad su dozvolili da se ugradi jai motor i ve oktobra je poleteo novi prototip, koji je ispunio sve ono to se zahtevalo od novog lovca. Odmah su poele pripreme za serijsku proizvodnju, ali su decembra 1944. godine fabrike u Nagoj i pretrpele veliku tetu od snanog zemljotresa, a ubrzo zatim su se supertvrave B-29 okomile na fabriku koja je proizvodila motore za lovce repu, to je znailo kraj repua. Izradili su samo devet prototipova i prvi serijski avion, pa zbog toga nije postojala mogunost da se repu ispita u borbi.
Repu, koga su Saveznici nazvali sem (Sam) trebalo je da bude najbolji japanski lovac, ali ne i na svetu kao to Sakai tvrdi. Oigledno su ga nacionalni zanos i nepoznavanje karakteristika najboljih saveznikih lovaca naveli da u knjizi tvrdi kako je repu najbolji lovac koji je ikada poleteo.
254
Repu je zaista bio izvanredan avion, ali sigurno inferiorniji od poslednjih najuspelijih modela engleskog spitfajera, sovjetskih lavokina i jaka i amerikih tanderbolta i mustanga. Repu je za lovca bio veoma velik avion, jer je imao razmah krila od 14 metara, a duinu 11 metara. Postigao je najveu brzinu od 627 kilometara na as, a na 6000 metara visine peo za 6 minuta i 7 sekundi. Bio je naoruan sa etiri topa od 20 mm u krilima, ili sa dva topa i dva teka mitraljeza od 13,2 mm.
255
MICUBII TIP l Ovi avioni su uestvovali u kljunim zbivanjima rata na Dalekom istoku. Desetog decembra 1941. godine je ispred malajske obale pored 60 tada ve zastarelih aviona micubii 96, britanske bojne brodove Princ od Velsa i Ripals napalo i dvadeset est najmodernijih bombardera micubii tip 1. Pre toga, u leto iste godine, nove bombardere su isprobali u Kini. Kina je za Japance bila poligon za isprobavanje novog oruja, kao to je predratna panija bila u Evropi. Te mone bombarderske formacije tri elitna puka potopile su oba britanska broda, jedini stvaran otpor japanskom napredovanju u tom delu sveta. eril je u svojim memoarima naveo da nije doiveo gori ok. Malaja sa Singapurom, cela Indonezija i Filipini su posle toga za tri meseca pali u ruke Japanaca. Osamnaestog aprila 1943. godine su ameriki lovci velikog doleta, P-38 lajtning, iznad ostrva Bugenvila oborili dva bombardera micubii tip 1. Meu ostacima jednog od njih poginuo je veliki japanski admiral Jamamoto, kreator svih munjevitih japanskih pobeda na Tihom okeanu.
Devetnaestog augusta 1945. godine, dva aviona istog tipa obojena belo, sa zelenim krstovima na trupu, repu i krilima dogovoreni znak za Saveznike prevezli su japansku vojnu delegaciju koja je trebalo konano da prizna da nije samo kapitulirao japanski car, ve da su na to spremne celokupne japanske oruane snage. Delegaciju je vodio vii oficir Torairo Kavabe, a pratili su je ameriki avioni. Kada su oba micubiija sletela na ostrvce Ije ima, ispred obale Okinave,
256
taj tip aviona je izvrio svoj poslednji zadatak, bolji od onih kada su se sa teretom eksploziva i umiruim pilotima razbijali u moru izmeu amerikih brodova. Iako su Micubiijevom bombarderu tip l, koji su Japanci zvali G4M, a Saveznici zvali beti (Betty), dali nadimak "letea ibica", bio je to dobar avion, pa nije udo to je bio najbrojniji bombarder na japanskoj strani. Izradili su ih ukupno 2446. Prvi avion tog tipa bio je sagraen septembra 1939. godine i nastao je na zahtev mornarice da u Kini ima bombardere koji e moi sami da se brane, to nije bio sluaj sa bombarderima tip 96 (taj tip s istim brojem kao lovac 96 bio je sasvim drugi avion). Da bi tome zadovoljili, morali su da budu bri i bolje naoruani. No fabrika Micubii imala je dovoljno konstruktorskih kapaciteta, pa su mogli istovremeno sa lovcem zero da realizuju i dvomotorni bombarder, koji je u tom trenutku bio meu najmodernijima na svetu, ali opet na raun bezbednosti kod sletanja. Rezervoari za gorivo bili su neverovatno osetljivi na poar, i zbog toga se kasnije rodio nadimak "letea ibica". Pored toga iza pilotskog sedita nije bilo oklopne ploe, najuobiajenije zatite protiv lovaca koji bombarder najradije napadaju s lea. Kasnije se pokazalo da mu ni brzina ni naoruanje ne zadovoljavaju zahtevima i ovi bombarderi trupa u obliku cigare su posebno iznad Nove Gvineje pretrpeli izuzetne gubitke. To je, naravno, zahtevalo znaajne izmene na avionima poslednjih godina rata. Koristili su ga u naj razliiti je svrhe, kao bombarder velikog doleta, torpedonosac, kao transporter za padobrance, kao trenani avion za pilote velikih aviona i ak kao pratei lovac koji je mono naoruan leteo sa bombarderima istog tipa pa ga nije bilo moguno razlikovati od njih, predstavljajui tako opasnost za neprijateljske lovce. Dobar broj ovih aviona su preradili da bi mogli ispod trupa da nose jednosedu krilatu raketnu bombu jokosuka oka. Bombarder bi je otpustio oko trideset kilometara od cilja, pilot bombe je tada aktivirao raketne motore bombe i zajedno sa njom se ustremio na brod, koji je izabrao za cilj. Dvadesetprvog marta su u prvoj takvoj akciji Amerikanci oborili oko esnaest betija, jo pre nego to su one mogle da odlete na cilj. Sledei osnovni podaci se odnose na uobiajeni model bombardera G4M2, koji su koristili za napade sa aerodroma na ostrvu Timoru protiv ciljeva na australijskom kontinentu. Srazmerno velik dvomotorac, sa motorima od 1800 konjskih snaga, imao je razmah krila od 25 metara i duinu 20 metara. Maksimalna teina poletanja bila je dvadeset i po tona. Imao je maksimalnu brzinu od 437 kilometara na as i plafon leta neto manji od 9000 metara. Obino je nosio jedan torpedo od 800 kilograma ili do 1000 kilograma bombi. Maksimalni dolet mu je bio est hiljada kilometara. Bio je naoruan razliitim brojem mitraljeza, kalibra 7,7 mm i topovima od 20 mm, koji su bili rasporeeni u nosu, leima, bokovima i
257
repu, ali ga nikakvo oruje nije titilo odozdo i zato je uobiajena taktika amerikih lovaca bila da letee ibice napadaju odozdo, u nezatien trbuh. NAKAIMA Kl 43 HAJABUSA Za tog lovca moglo bi da se kae da je bio armijski parnjak mornarikog zeroa. Mada moderniji, nije bio tako uspean kao zero, ali posedovao je gotovo iste odlike. Spolja mu je bio toliko slian, da su ga savezniki piloti pogreno dugo smatrali za zeroa i tek kasnije mu dali naziv oskar (Oscar). Imao je iste nedostatke kao zero i pred kraj rata su pokuali da ga poboljaju ugradnjom snanijeg motora, a) i ni tako nije mogao da postigne veu brzinu od 515 kilometara na as. Vei deo svoje karijere, hajabusa (soko) je bio slabo naoruan sa dva mitraljeza kalibra 12,7 mm. Izradili su ih neto manje od 6000.
DOUGLAS DC-3 Ne radi se, zapravo, o japanskom avionu, mada je injenica da su Japanci, jo pred rat, otkupili licencu ovog uspenog, moe se rei prvog modernog putnikog aviona. Amerikanci su licencu prodali i verovatno pri tome nisu razmiljali da e taj avion igrati u japanskim oruanim snagama ulogu osnovnog transportnog aviona.
258
SAVEZNIKI AVIONI CURTISS P-36 HAWK Taj lovac sa zvezdastim motorom, koji su Amerikanci pre nego to su sami uli u rat prodavali po celom svetu, bio je ve na poetku rata davno zastareo. Sakai se susretao s tim avionom prvo iznad Jave u vazdunim borbama, za koje tvrdi da su bile odluujue za uspeh japanske ofanzive u toj oblasti. Na Javi su u tim lovcima prvenstveno leteli holandski piloti. Avioni P-36 houk (jastreb) su, ipak, imali dobru osobinu, bili su izuzetno vrste konstrukcije, pa su zato mnogi od njih, koje su japanski piloti proglasili za oborene, ipak stigli do svojih aerodroma.
Ovaj lovac je imao maksimalnu brzinu od 520 kilometara na as, a bio je naoruan sa tri mitraljeza od 7,7 mm i jednim od 12,7 mm.
259
CURTISS P-40 WARHAWK Taj lovac, poznat po imenu vorhouk, nasledio je avion P-36, kome su ugradili pogodniji aerodinamiki linijski motor. No i pored toga, bio je oigledno nemoan pred osetno boljim zeroom, kojega je P-40, isto kao P-36, nadmaivao samo u brzini obruavanja. Amerikanci su se ve 1941. godine uverili da avioni P36 i P-40 nisu pogodni za uspeno voenje rata u vazduhu mada je proces serijske proizvodnje kertisa ve bio u toku i nisu smeli da ga zaustave, poto bi tada mogli da ostanu bez lovca, jer tada serije kasnije slavnih P-47 i P-51 jo nisu bile krenule. Tako je P-40, iako drugorazredni avion, ostao na tekuoj traci i na bojitu do poslednje godine rata, kao nuno zlo za pilote: Zbog toga su i izradili vie od 14.000 tih drugorazrednih lovaca i velikoduno ih delili ostalim saveznicima. Ovaj avion se u toku serijske proizvodnje znatno popravio u poreenju sa poetnim, koje je do leta 1942. godine jo susretao Saburo Sakai, ali nikada nije odigrao posebnu ulogu u vazduhu. Na kraju su ga jo koristili kao lovca-bombardera.
Na Novoj Gvineji su 1942. godine najvie upotrebljavali model P-40E, koji je postigao najveu brzinu od 580 kilometara na as, ali se peo jako sporo, na 1000 metara za l minut i 20 sekundi. Bio je naoruan sa est mitraljeza kalibra 12,7 mm.
260
BELL P-39 AIRACOBRA Sakai tom amerikom avionu ne pripisuje nikakve posebne kvalitete. Ameriki piloti su ga kudili, a Englezi uopte nisu hteli da ga upotrebe na bojitu. Erakobra je, meutim, bio avion koji su sovjetski piloti najvie voleli od svih ostalih saveznikih aviona. Oni su ga koristili veoma uspeno na skoro celom zapadnom frontu, a sovjetski vazduni as Aleksandar Pokrikin je sa kob ruskom kako su ga zvali ruski piloti postigao vei deo od svojih 59 vazdunih pobeda. To je primer kako mogu da budu razliite ocene i reakcije pilota na isti avion. Za tako razliite ocene nije kriv samo avion, ve i sam nain korienja. Amerikanci su erakobru bili zamislili kao visionskog lovca presretaa, pa je trebalo da bude to bri u horizontalnom letu i penjanju. Sovjeti su, meutim, erakobru kao i veinu aviona na zapadnom frontu, iskljuivo koristili za nebo iznad fronta gde se vazdune borbe nikada nisu vodile na velikim visinama, a u tim "nizinama" brzine nisu tako znaajne. U tome je i bila prava odlika kob ruske, a ne ono za to su je Amerikanci bili predvideli. Pored toga, Sovjeti su sa nje skinuli veliki deo radio opreme i oklopa, pa je avion bio laki, bri i pokretljiviji. Erakobra je na poetku svoje karijere bila revolucionaran avion.
Aerodinamiki je bio izvanredno oblikovan, motor je bio u trupu iza pilota, praktino u teitu aviona, omoguivi ugradnju nosnog toka, a to je obeavalo izvanrednu pokretljivost. Imao je visinski turbokompresor, koji je omoguavao motoru da razvije punu snagu na velikoj visini, a z.a 1939. godinu bio je izuzetno mono naoruanje. Takav je bio prototip koji je poleteo aprila te godine. Posle toga, svako je postavljao neki svoj zahtev i industrija je odustala od
261
turbokompresora, koji je imao deje bolesti (kao veina turbokompresora tog vremena). Tako je brzoj erakobri oduzeta potrebna snaga pa je postala sasvim prosean lovac, koga su proizvodili serijski samo zato to nije bilo boljeg. Ukupno su ih izradili 9558 i od toga su 4924 poslali u Sovjetski Savez. Model D (erakobru su izraivali u brojnim varijantama) koji se, uglavnom, pojavljivao iznad Nove Gvineje gde je s njima imao posla Saburo Sakai, imao je sledee karakteristike: najvea brzina je bila 578 kilometara na as, na visinu od 1000 metara peo se za l minut i 16 sekundi (zero, koji je bio sporiji u horizontalnom letu, peo se za 47 sekundi), bio je naoruan: jednim topom od 37 mm, dva mitraljeza Kalibra 12,7 mm i etiri mitraljeza od 7,7 mm.
262
NORTH AMERICAN P-51 MUSTANG "Mastang", (Mustang) koji je vei deo svoje slave stekao na nebu iznad Treeg Rajha, bio je lovac koga su Amerikanci projektovali na uporne molbe Engleza, koji su u prolee 1940. godine ve imali za sobom prva iskustva u modernom ratovanju u vazduhu, ali nisu imali dovoljno aviona da bi se nosili sa Luftvafe. Kako Amerikanci u to vreme nisu mogli da im prodaju nijedan avion pogodan za borbu protiv Nemaca, kod fabrike Nort Emeriken, koja se tada jo razvijala, naruili su novi tip aviona. Trebalo je da bude bolji od svih dotadanjih amerikih lovaca, a zbog ozbiljnosti situacije na frontu trebalo ga je izraditi za svega 120 dana. Kod Nort Emerikena su posle 117 dana od potpisivanja ugovora izgurali iz proizvodne hale za prototipove novi avion, koji je tada jo nosio oznaku NA-73X, a tek kasnije su ga nazvali mastang. Uprkos neverovatno kratkom vremenu, mastang je bio neto sasvim novo. Njegovo krilo imalo je laminarni aerodinamiki profil, stvarajui tako znatno manje otpora kod normalnih napadnih uglova od krila sa dotadanjim aeroprofilima. To je znailo da avion treba da ima mnogo veu brzinu, to je mastang u svojim kasnijim modelima i pokazao, jer je leteo bre od 700 kilometara na as. Varijanta jednog modela spremna za borbe tokom 1945. godine postigla je ak 785 kilometara na as!
Tako je mastang, ako ne najbolji, bio sigurno najbri klipni lovac sveta izraen serijski. Druga dobra osobina bila mu je da je u sebi nosio ogromnu koliinu goriva, koja mu je omoguavala da leti tako daleko, da je to bilo na granici izdrljivosti pilota. Sa putnom brzinom od 400 kilometara na as imao je dolet od 3920 kilometara i mogao je da ostane u vazduhu gotovo deset asova!
263
Takav jednosedi lovac, naoruan sa etiri ili est mitraljeza kalibra 12,7 mm, bio je avion koji je doslovce gospodario nebom, ali je na bojite stigao kasno itavu godinu dana posle Sakaijevih slavnih dana nad Novom Gvinejom. Kuriozitet je da su se Amerikanci odluili za mastanga tek poto su Englezi preuzeli prvu seriju, a i tada su ga prihvatili s nevericom. Kasnije su sledili Engleze, koji su nezadovoljni performansama prvog motora amerikog elajsona (Allison) zamenili ovaj motor svojim rols-rojsem i tako dobili zaista sjajan avion. Moe se rei da su Amerikanci, i pored dinovske vazduhoplovne industrije, u poetku rata bili dosta inferiorniji od Britanaca, Nemaca ili Japanaca. Broj od 14819 izraenih mastanga govori o uspenosti tog lovca. Amerikanci tvrde da su njihovi mastanzi samo na evropskom frontu unitili vie od 9000 nemakih aviona uz gubitke od 2520 svojih! Mastang je nastavio da leti i posle rata, a uestvovao je i u korejskom ratu. U jedan kasniji posleratni model ugradili su i turboelisni mlazni motor. Mastang je jedini od slavnih lovaca drugog svetskog rata, koji se i danas jo nalazi u sastavu vazdunih snaga nekih zemalja.
264
LOCKHEED P-38 LIGHTNING U prevodu bi se zvao munja, ali je u nas bio daleko vie poznat pod imenom "dvotrupac", a u Nemaca kao "avo sa dvozubirn repom". Bio je zaista malo neobinog oblika, sa pilotom u gondoli, koja se nalazila izmeu dva trupa sa motorima i vertikalnim repovima. Dvomotorni jednosedi lovci se inae u poslednjem ratu nisu naroito proslavili, i lajtning je astan izuzetak. Izradili su ih gotovo 10.000. Zbog veliine i teine, nije bio najpogodniji za borbe sa manjim, i okretnijim nemakim i japanskim lovcima, ali je zablistao kao pratei lovac koji je, dok jo nije bilo na raspolaganju dovoljno mastanga, nudio pilotima saveznikih bombardera najnuniju zatitu. Zbog visinskih turbokompresora, koji su motorima omoguavali da na visini postiu najveu snagu, bio je na velikim visinama bri od veine japanskih i nemakih lovaca, pa je u tim uslovima diktirao pravila borbe.
Zbog velikog akcionog radijusa bio je veoma uspean u borbama iznad vodenih prostranstava, izmeu pacifikih ostrva. Tamo se i najvie proslavio, pogotovo kada su lajtninzi sa ostrva Gvadalkanala odleteli daleko nad ostrvo Bugenvil i oborili admirala Jamamotu. Interesantno je da je i pored pomenute veliine i teine, lajtning bio avion s kojim su svoje pobede postigla dva najvea amerika lovaka asa, major Riard Bong (etrdeset oborenih japanskih aviona) i major Tomi Mekgair (tridesetdevet oborenih japanskih aviona). Isto kao Sakai, oni su veinu svojih pobeda postigli iznad Nove Gvineje. Iako lajtning nije bio najbri lovac na svetu, prvi i jedini je uz tanderbolta postigao kod posleratnih ispitivanja u strmom obruavanju brzinu blizu
265
brzini zvuka. Najbri model lajtninga P-38 J postigao je najveu brzinu od 676 kilometara na as, a peo se na visinu od 6000 metara za 7 minuta. Najvei dolet mu je bio 3636 kilometara (sa dopunskim rezervoarima), a plafon leta 13.200 metara. U naoruanju je imao jedan top od 20 mm i etiri mitraljeza od 12,7 mm, plus bombe ili rakete.
266
GRUMMAN F4F WILDCAT Lovci vildket (divlja maka), iji je trup liio na pivsko bure, nisu bili naroito elegantni za oko, ali su bili najbolji lovci koje je amerika mornarica imala za borbu sa Japancima prvih dana, pa ak i prve dve godine rata na Tihom okeanu. Sakai se s njima prvi put sreo iznad Gvadalkanala i odmah je pravilno uoio da su u njima znatno bolji piloti, nego oni to ih je sretao iznad Nove Gvineje. Izvebanost amerikih mornarikih pilota lovaca je, u stvari, donekle nadoknaivala tehniku premo koju su tada jo uvek imali japanski lovci zero.
Amerikanci su lovce F4F uspeno i u velikom broju koristili na svojim manjim nosaima aviona sve do poslednjih dana rata. Imali su nekoliko dobrih osobina: bili su pokretljivi, mada ne koliko zeroi, a podnosili su i tea oteenja od pogodaka odlika kojom nisu mogli da se pohvale japanski lovci. To je pilotima vildketa davalo odreenu bezbednost i pouzdanost u borbi, pa su zato i bili agresivniji od pilota u drugim amerikim lovcima u poetku sukoba na Pacifiku. Vildketi su postizali najveu brzinu od 534 kilometara na as. Bili su naoruani sa etiri teka mitraljeza. Ukupno ih je izraeno gotovo 8000.
267
GRUMMAN F6F HELLCAT Gramenova fabrika je svoje lovce nazvala po makama. Ako je ve opisani vildket bio dobar avion, helket (paklena maka) je bio jo bolji, to se moe i da nasluti po imenu. Odmah posle napada na Perl Harbor, Gramenovi inenjeri, koji su se ve tada bavili projektovanjem vildketovog naslednika, poeli su da se interesuju za iskustva i elje mornarikih pilota, meu kojima su tih dana harali zeroi. Dobili su dovoljno saveta, pa su potpuno izmenili avion koji su ve imali skiciran pred sobom i poeli su, tako rei, od poetka. Iako su se oslonili na tehnoloka iskustva sa vildketom, ipak je helket bio jo samo spolja slian svom prethodniku. To je bio neposredan, i zaista uspean odgovor amerike industrije na kvalitete zeroa. Posle uspelih letova prototipova, poela je masovna proizvodnja helketa, a u borbe je uao prvi put krajem avgusta 1943. godine. Od tada pa do kraja rata gospodario je na nebu Pacifika i istakao se prvenstveno kao avion sa nosaa aviona. Izradili su ih 12.272 i sa njima unitili vie od 11.000 japanskih aviona. Tada je mogue razumeti zato Sakai sa toliko potovanja pie o tom novom lovcu, koji je potpuno razbio mit stvoren oko zeroa.
Helket je imao snaan motor od 2000 konjskih snaga, mono naoruanje od 6 mitraljeza, i zbog krila, koja su bila vea nego na bilo kom drugom amerikom lovcu u toku rala, izvanrednu brzinu penjanja. Postigao je najveu brzinu od 620 kilometara na as, a leteo je do 2500 kilometara daleko. Pri kraju rata koristili su ga kao nonog lovca i na krilo mu okaili veliki radarski ureaj.
268
Isticao se takoe sve vie kao lovac-bombarder sa dve bombe od 450 kilograma, ili sa raketama. VOUGHT F4U CORSAIR Taj ameriki lovac koji se u vazduhu lako mogao da uoi po neobinim krilima (imao je takozvano negativno galebovo krilo) je uz helketa sigurno najuspeniji ameriki mornariki lovac drugog svetskog rata. Bio je prvi ameriki lovac koji je preao tada maginu brzinu od "400 milja" (priblino 643 kilometara) na as. Na bojitu se u poetku nije naroito pokazao, jer su se ameriki piloti teko privikavali na njega. Snani motor prat vitni (Pratt and Whitney), koji je razvijao 2250 konjskih snaga, troio je mnogo goriva, pogotovo kada je njime upravljao manje iskusni pilot.
Zbog toga su jedinicama naoruanim tim avionima poslali u pomo slavnog Carlsa Lindberga, prvog oveka koji je avionom preleteo od Njujorka do Pariza, pa je pilote nauio kako se kod korsera (Corsair) moe da tedi gorivo i preleti ak 2500 kilometara. Zatim su korseri (gusar) poeli da se pojavljuju na bojitu u sve veem broju. Korser je postigao najveu brzinu od 685 kilometara na as, a bio je naoruan sa est mitraljeza od 12,7 mm. Pred kraj rata, sa jo jaim motorom, brzina mu se poveala na 716 kilometara na as. Korsere su proizvodili i posle rata, a ukupno ih je izraeno vie od 12.000 komada.
269
DOUGLAS SBD DAUNTLESS Ime tog amerikog aviona, koji se prvenstveno proslavio kao jurinik u velikoj bici za Midvej, znai "neustraivi". To ime bi pre zasluili piloti koji su se sa dontlisom uputali u borbe, jer su avioni tog tipa ve pre poetka borbe na Tihom okeanu bili praktino zastareli. Opte pomanjkanje novih borbeno spremnih aviona prisililo je Amerikance da nastave proizvodnju dontlisa do sredine 1944. godine. Za to vreme proizvedeno je gotovo 6000 tih aviona. Dontlis je izraivan u nizu modela, koje su koristili bilo za bombardovanje, bilo za izvianje, a krajem rata su ga opremili za borbu protiv podmornica.
Uprkos zastarelosti, velikom broju akcija i tekim gubicima koje su ti avioni pretrpeli na mnogim podrujima Tihog okeana, vojne statistike su otkrile neverovatnu injenicu da je dontlis bio avion sa amerikih nosaa aviona koji je pretrpeo relativno najmanje gubitke (u procentima upotrebljenih aviona). To je mogao da zahvali izvanredno vrstoj konstrukciji. Dontlis je bio neto bri od 400 kilometara na as i naoruan sa dva teka i dva laka mitraljeza, a nosio je do 450 kilograma bombi. Pored pilota imao je jo jednog lana posade, koji je istovremeno bio osmatra i strelac.
270
GRUMMAN TBF AVENGER Evender je avion koji je Sakaiju sigurno ostao u najgoroj uspomeni, jer su avioni tog tipa krivi za njegovo teko ranjavanje u borbama iznad Gvadalkanala. Moe se rei, da je evender bio najbolji ameriki torpedni avion, i za vreme rata ih je izraeno gotovo deset hiljada.
Taj trosed je nastao 1941. godine na osnovu iskustva iz rata u Evropi, a naroito u Sredozemlju. Kao i ostalim gramenovim avionima, tako i evenderu nedostaje skladnost oblika, mada je bio izvanredno podoban za serijsku proizvodnju i za to jednostavnije odravanje na palubi nosaa aviona. Glavno ofanzivno oruje mu je bio torpedo od 870 kilograma, ali je umesto njega nosio i bombe, ili rakete. Osim za napada na brodove koristili su ga kao jurinika za napade na japanska ostrvska utvrenja na podruju Pacifika. Postigao je najveu brzinu od 435 kilometara i bez dopunskih rezervoara imao je dolet od 1600 kilometara. Bio je naoruan sa 5 mitraljeza.
271
NORTH AMERICAN B-25 MITCHELL Gotovo deset hiljada srednjih bombardera tog tipa govori o uspenosti tog aviona, koji je uao u istoriju drugog svetskog rata kao prvi avion koji je bombardovao Tokio. I pored toga to nikad nije bilo predvieno da polee sa nosaa aviona, esnaest aviona tog tipa pod zapovednitvom tadanjeg potpukovnika Dalitla poletelo je sa nosaa aviona Hornet i napalo ciljeve u Japanu. Svrha napada je bila da podigne moral amerike javnosti, koji je u prvoj godini rata bio neverovatno opao zbog japanskih uspeha.
Dvomotorni B-25 nastupili su na gotovo svim bojitima sveta i bili su poznati po svestranoj upotrebi. Izraivali su ih u brojnim varijantama; poslednje su bile prvenstveno namenjene za napade na brodove i bile su naoruane topom kalibra 7,5 cm, najteim topom koji je u toku drugog svetskog rata bio ugraen na neki avion. Miel je postigao najveu brzinu od 440 kilometara na as, a bio je mono naoruan jer je imao trinaest tekih mitraljeza i nosio je do 1800 kilograma bombi.
272
MARTIN B-26 MARAUDER Pilotski crni humor je tom dvomotornom bombarderu dao nadimak "letei mrtvaki koveg", "letea prostitutka", "proizvoa udovica". Ti nadimci i injenica da ih je u toku rata proizvedeno upola manje nego miela, mogli bi da navedu na pomisao da su maroderi (razbojnici) bili neuspeli avioni, ali nije tako. Za pomenute nadimke kriva je urba kojom su marodere poslali na tekuu traku. Maroder je, naime, bio avion koji su naruili u velikim serijama jo dok su u konstrukcionim biroima crtali planove za prototip. Takva praksa uopte nije dobra, pa ni u tom sluaju nije bila. Svaku izrnenu koja se za vreme ispitivanja pokae nunom je jako teko preneti na pokretnu traku.
Poto je vojno vazduhoplovstvo trailo da maroder nosi vie bombi i da bude naoruan sa vie mitraljeza nego to je bila prvobitna namera, prvi maroderi su zbog poveane teine, a time i optereenja krila bili suvie brzi i opasni kod sletanja, to je u poetku izazvalo udese i rtve meu pilotima, pa je to i bio razlog za nastanak njegovih nadimaka. Fabrika je postepeno ispravljala nedostatke na tom veoma lepom dvomotorcu i potpuno ih otklonila kada je razmah krila povean za 180 cm. Te i sline potekoe su oigledno mnogo koile proizvodnju, a posledica je bila da marodera nije bilo na raspolaganju onoliko koliko drugih srednjih bombardera. udno je saznanje da su "letei mrtvaki kovezi" pretrpeli manje gubitaka nego ma koji drugi ameriki avion, iako i tu vai ona narodna da se lo glas tee gubi, nego to se stie. Taj bombarder sa sedmolanom posadom bio je prava minijaturna letea tvrava, naoruana sa trinaest tekih mitraljeza i najveom brzinom od 455 kilometara na as.
273
BOEING B-17 Taj avion odigrao je bitnu ulogu u vazduhoplovnoj strategiji tridesetih godina, jer je bio prva uspena "letea tvrava" pojam za velike etveromotorne avione koji su mogli da nose veliku koliinu bombi na veliku udaljenost i da lete tako visoko i sa toliko naoruanja da su, do izvesne mere mogli sami da se brane od neprijateljskih lovaca.
Kasnije su, meutim, zbivanja u vazduhu, od kojih neka opisuje Sakai, demantovala tu reklamu za "letee tvrave", pa im je i pored moi bila neophodna lovaka zatita. Bombarder B-17 je zadrao taj zvuni naziv, jer je stvarno bio jako vrst avion, emu duguju ivot mnogi njegovi nekadanji piloti. U SAD su izgradili 12.700 aviona tog tipa i vei deo su upotrebili za bombardovanje Nemake, ali su brojni B-17 nastupili i na pacifikom ratitu. Zbog premalog doleta, nikada nisu mogli da ih koriste za bombardovanje japanskih ostrva. Najbrojniji model B-17 leteo je najveom brzinom od 480 kilometra na as, plafon leta mu je bio 10.000 metara, a dolet 3000 kilometara. Razmah krila je iznosio 31 metar, a duina 22,5 metara. Maksimalna teina poletanja bila je 25 tona. Bio je naoruan sa trinaest tekih mitraljeza, a na manje rastojanje mogao je da ponese 8 tona bombi.
274
BOEING B-29 SUPERFORTRESS Razvoj drugog svetskog rata je ve prvih meseci ubedio amerike vazduhoplovce da je tadanji B-17 moda pogodan za evropsko bojite, ali potpuno neadekvatan za ofanzivu protiv Japana u sluaju da doe do napada u oblasti Tihog okeana. Tako su 1940. godine nastali planovi za novi znatno vei i moderniji avion nego to je bio B-17. Prototip novog etveromotorca B-29 bio je zavren u leto 1942. godine i tehnoloki je bio tako sloen avion da mu se tokom celog rata izvanredno razvijena amerika industrija teko prilagodila.
Nastanak i razvoj prvih serija novih bombardera pratio je niz tekoa koje u potpunosti nisu bile otklonjene sve do 1944. godine, kada su prve "supertvrave" B-29 odletele u borbu. Dinovske bombardere Amerikanci su prvo koristili za dnevne napade na Japan, a u prolee 1945. godine su poeli da ih alju u none napade na japanska mesta, jer su utvrdili da su krhko graeni gradovi najvie ranjivi na zapaljive bombe, koje su B-29 u gotovo neogranienim koliinama nosili u sebi. Sve do kraja rata Japanci nisu imali nijedno zaista efikasno oruje za borbu protiv velikih bombardera, od kojih su Amerikanci do kraja rata sagradili vie od 3600. Boing B-29 je bio veliki avion sa razmahom krila od 42 metra, i etiri motora od po 2200 konjskih snaga, s najveom brzinom od 575 kilometra na as. Imao je 1014 lanova posade. Bio je naoruan sa dvanaest tekih mitraljeza i jednim topom od 20 mm. Nosio je obino 5,5 tona bombi. Leteo je do 5200 kilometara daleko, a plafon leta mu je bio deset kilometara. Zanimljivo je da ga Komanda USAF (Ameriko ratno vazduhoplovstvo) nije htela da upotrebi iznad Nemake, jer su eleli da sav posao obave "letee tvrave" B-17 i liberatori.
275
Interesantna je i pria kako Amerikanci, uprkos Staljinovom zahtevu, nisu hteli da prodaju B-29 Sovjetskom Savezu. Kada su u drugoj polovini 1944. godine tri aviona tog tipa posle bombardovanja Japana, potraila utoite na nekom aerodromu istonog dela SSSR-a, Sovjeti nisu hteli ni da uju da vrate avione, pa su internirali njihove posade. Poznati sovjetski konstruktor Tupoljev je tada dobio zadatak da u najkraem roku projektuje isti takav avion i da ga prilagodi sovjetskoj vazduhoplovnoj industriji. Zadatak je izvrio za neobino kratko vreme i od tada se sovjetski B-29, pod oznakom Tu-4, pojavio u naoruanju sovjetskog stratekog vazduhoplovstva, i ostao u njemu sve do poznih pedesetih godina. LOCKHEED HUDSON Taj avion, koji su Saveznici srazmerno malo koristili, je neposredna modifikacija predratnog putnikog aviona lokid 14 (Lockheed 14), preduzeta u vreme kada je za Engleze bio znaajan svaki avion koji je bio sposoban da nosi bombe i u koji je moglo da se ugrade mitraljezi.
Hadson (Hudson) je imao dobru osobinu veliki dolet od 4500 kilometara, ali je bio spor i uprkos dva motora nosio je samo 600 kilograma bombi. Englezi su zato brzo shvatili da je najpogodniji za borbu protiv brodova i podmornica, pa se na tom podruju najvie i istakao.
276
BREWSTER F2A BUFFALO Slino erakobri, i ovaj tip aviona su razliita ratna vazduhoplovstva razliito ocenjivala. Zapadni saveznici su ovog amerikog lovca zdepastog trupa, smatrali potpuno neadekvatnim, pa je njegova proizvodnja prestala jo pre poetka rata na Tihom okeanu. Ukupno ih je izgraeno svega 507.
CONSOLIDATED B-24 LIBERATOR etvoromotorni bombarder kategorije "leteih tvrava" liberator je najbrojniji etvoromotorac svih vremena. Izraeno ih je vie od 18.000. Mada je bio moderniji od klasine "letee tvrave" B-17, nikada nije doiveo njenu slavu, jer je bio ranjiviji u vazduhu. Imao je mnogo vei dolet nego B-17, pa je zato stekao ugled prvenstveno na prostranstvima pacifikog ratita, jer je dolet bio bitan za bombardere i lovce protivnikih strana. CONSOLIDATED PBY CATALINA Taj dvomotorni letei amac bio je idealan avion za patroliranje iznad mora i okeana, jer je imao dolet od 5000 kilometara i pri najekonominijoj brzini ostajao je u vazduhu po 26 sati. Izradili su ih vie od 4000, od ega najvei broj u verziji amfibije, koja je u sluaju potrebe mogla da polee i slee na kopno. Avioni katalina su praktino sve vreme rata bdeli nad okeanom i veoma mnogo pomogli
277
Saveznicima da snabdevanje estoko ugroeno nemakom podmornikom ofanzivom ipak odre pod svojom kontrolom. Po licenci su ga izraivali i u Sovjetskom Savezu. Jo danas ga koriste u nekim zemljama za transport do teko dostupnih oblasti sa velikim vodenim povrinama. TUPOLJEV SB-2 Ovaj sovjetski laki bombarder, koji je svojom pojavom u paniji iznenadio zapadni svet, demantujui sve one koji nisu hteli da veruju u kvalitet sovjetske vazduhoplovne industrije, bio je meu avionima koje je Sovjetski Savez (zajedno sa pilotima) poslao u Kinu, da bi pomagali u borbi protiv japanske invazije. Mada je SB-2, u svojim kasnijim verzijama, za vreme drugog svetskog rata bio ve gotovo zastareo, uspeno je nastupio u prvim borbama na zapadnom frontu. Ukupno su ih izradili 6666, a obim proizvodnje, kada je bila na vrhuncu, bila je po trinaest dnevno! U paniji je bio poznat po ruskom nadimku "kaua", ali je tamo stekao i nadimak "sofija". Neprijatelji dugo nisu znali njegovo pravo poreklo, pa su ga nazvali "martinov bombarder", jer je spolja malo podseao na ameriki bombarder fabrike Martin. POLIKARPOV I-16 Avion, koji je Sakai opisao kao rtvu u svojoj prvoj vazdunoj pobedi, bio je lovac I-16 sovjetske proizvodnje.U to vreme, a i kasnije, avion je bio poznat po nadimku "rata" (pacov), koji su mu u paniji dali faistiki piloti, dok su mu ruski piloti neno tepali "jastrebok" (jastrepi) ili "iak" (magarence). I-16 je bio delo uvenog ruskog konstruktora Polikarpova i prvi lovaki avion na kojem je primenjena formula, kasnije uobiajena za moderne lovce: niskokrilac sa uvlaeim stajnim trapom. Pri napadu Nemaca na Sovjetski Savez, I-16 je bio ve veoma zastareo avion, iako je bio jedini lovac koga su Rusi tada stvarno imali u velikom broju. Izraivali su ga jo na poetku rata, a proizvedeno ih je vie od 7000. FOCKE-WULF FW-190 Sakai ga pominje uzgred, iako treba da se zna da je to bio gotovo najbolji nemaki klipni lovac drugog svetskog rata izraen u seriji, a sluio je kao uzor za mnoge japanske avione koji su stvoreni poto su Japanci ispitali kupljeni primerak tog slavnog nemakog lovca. Za japansku industriju se ni u kom sluaju ne bi mogle da prihvate veoma uoptene tvrdnje "strunjaka" da je bila jedino sposobna
278
da kopira tue avione i da je Japancima manjkalo lino stvaralatvo. Istina je da su se Japanci kasno potpuno osamostalili u izgradnji aviona, pa su zato u godinama posle prvog svetskog rata esto kupovali licence za naroito uspene avione u zemljama koje su prednjaile u tehnikim dostignuima. Meu najboljima izabrati najbolje, je zlatno pravilo uspene vazduhoplovne industrije, a umeti udruiti pojedine elemente u uspenu celinu, zahteva ve visoko stvaralatvo. Biblioteka Ratno nebo, I kolo Saburo Sakai SAMURAJ Urednici Suzana uri (opti redaktor), Sneana Pejakovi Jelka Veninik-Eror Prevod Milutin Aleksi Struna redakcija i struno miljenje mr Predrag Peji, potpuk. avijacije Tehnika redakcija Savka Stojanovi Zatitni omot Gradimir Avramov Izdava OOUR Izdavaki zavod Jugoslavija, IRO Presveta, Beograd Za izdavaa Zika Bogdanovi, direktor tampa Novi dani, Beograd, 1979. Prava za Jugoslaviju Mladinska knjiga, Ljubljana Prvo izdanje. Tira 5000 primeraka Naslov originala SAMURAI by Saburo Sakai with Martin Caidin and Fred Saito 1957 Martin Caidin
279

Saburo Sakai-Samuraj (Japanski Pilot-As Na Ratistu Pacifika)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Saburo Sakai-Samuraj (Japanski Pilot-As Na Ratistu Pacifika)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Saburo Sakai

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

l. Potomak slavnih samuraja

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

4. Mornariki pilot II klase

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

5. Napad kineskih bombardera

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

8. Protiv letee tvrdjave"

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

10. U najveem vazdunom okraju

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________

Saburo Sakai & Samuraj _____________________________________________________________________________________________