Muzika Kao Duhovna Staza Patrick Bernard (Bernhardt)

MUZIKA KAO DUHOVNA STAZA
Hrist, Buda. Adonai, Alah, Krina - obredne himne, mantre i molitve za ove i sve ostale svete ljude celog sveta. Ali ta je mo i znaaj prizivanja Svetih Imena? Nauite kako da zamenite graju moderne buke jednostavnim ali potentnim drevnim praksama za povezivanje i buenje sopstvene unutranjosti. Ova knjiga predstavlja zadivljujui sluaj preobraavajue moi zvuka, ukljuujui praktine vebe za svakodnevno isceljivanje. Tu je i analiza akri kroz zvuk. "Muzika kao duhovna staza uvodi znaajni svet zvuka u ui i srca Istoka i Zapada. Vibracija ivota je zvuk i kretanje, a oni su ovde jedno. " - Don Kembel, autor Mocartovog efekta "Patrik Bernar spaja nauno istraivanje, korienje mistinog jezika, i mo sva kodnevnog zvuka i govora na ubedljiv i prosvetljujui nain. itajui ovu knjigu, niko ne moe da ne doe do novih nivoa svesnosti o stalnoj okruenosti zvukom. Prouavaocima duhovnog zvuka ova knjiga prua toliko potreban iroki pristup uvidom u zapaanja strunjaka iz mnogih oblasti. " - Tomas Eli-Farend, autor Isceljujuih mantri "Delo Patrika Bernara otkriva i objanjava nekada ezoterine dimenzije zvuka i njihov uticaj na svest. Prijemivost i praktinost knjige potiu iz autorovog obimnog i duboko linog iskustva sa preobraavajuom muzikom. On nam je pokazao jasan put od uiju do srca. " - Robert K. Sitler, doktor filozofije na Stetson Univerzitetu
Naslov originala: MUSIC AS YOGA - Patrick Bernard, 2004.
Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd Marala Birjuzova 13a tel:011/3285-949; 2631-820 web: www.esotheria.com e-mail: esother@EUnet.yu Glavni urednik: Vladimir Madi Art direktor i direktor produkcije: Bojana Gnjatovi Lektura i korektura: Sonja Cveji Kompjuterski slog: Anita Jovanovi Dizqjn korica: Ivana Flegar
PATRIK BERNAR
OTKRIJTE ISCELITELJSKU MO ZVUKA
Prevod Aleksandar usi
SADRAJ
Spisak Predgovor Izrazi zahvalnosti
ilustracija
8 10 13
Dejstvo zvunih vibracija Mo Metod pevanja i sluanja Mantra-joga i isceljujua Boja imena rei
14 56 72 102
Napomene Renik
148 254
OTKRIJTE ISCELITELJSKU MO ZVUKA
stracije
11 17 18 25 26 28 29 30 31 35 40 41 42 43 47 48 49 53 54 62 64 69 70 74 76 79 81 83 87 90
Iz rukopisa Gunjat al-Munja, 1374-1375. godina Pitagora, iz dela Historia Deorum Fatidicorum Delo gospode Li Juen eng; Gongbi stil slikanja Prizor iz prirode; 2002., Laksmi Svira na gitari; 2000., ND Koster Kim Voters iz Rase; 2001., ND Koster Svete krave; 2003., ND Koster Brama i bogovi, delo Indre arme; 2001., Mandala Publishing Dejstva prirode, iz Fladovog dela Collectio Operum Gopi svira vinu, delo B. G. arme; 1998., Mandala Publishmg Mua krava, delo B. G. arme; 1998., Mandala Publishing V. Albert Martinova slika Alberta Ajntajna; uz pristanak Arhive Kalifornijskog tehnolokog instituta; Anri David Toro, izvor nepoznat Iz Kuvanja sa Kurmom; 2000., Chakra Press Plovidba boanskog para na meseini, delo B. G. arme, 1998.,Mandala Publishing Svira na flauti, delo Andela Dinotoa Lotos; 2002., Laksmi Vjasadev, delo B. G. arme; 1998., Mandala Publishing; Narada Muni, delo Dira Lalite; 2000., Mandala Publishing Labud, delo Indre arme; 2001., Mandala Publishing Indijska deca; 2002., Laksmi Buda u meditaciji, iz dela Indre Sarme U svetu bogova i boginja; 2001., Mandala Publishing Rupa Gosvami, nepoznati umetnik Keramika figura iz kineske Tang dinastije Darvin i Platon, nepoznati umetnici Simbol Om-a sa vencem; Georg Feuerstein Sveti spisi na palminom liu, nepoznati umetnici Bakta Druva, nepoznati umetnik Sveti Jovan se penje merdevinama na nebo, nepoznati umetnik Spokojni Buda, iz dela B. G. arme Gospodar Darme; 2002., Mandala Publishing Omkara dijagram; Georg Feuerstein Om mani padme hum; Georg Feuerstein
PATRIK BERNAR
92 Iz dela Bagavad Gita: Njeno ubeenje i filozofija; 2002., Mandala Publishing; Priroda suptilnog tela nalik stablu; Georg Feuerstein 95 iva Natarad, delo Indre arme; 2001., Mandala Publishing 96 Havajski plesa; 2002., Eddy Y. 97 Egipanske plesaice, sa grobnice iz Tebe, 1950. p.n.e. 98 Svetlei kanali suptilnog tela; Georg Feuerstein 99 Iz Fladovog dela De Musica Mundana 102. Sadu u molitvi; 2002., Laksmi 103. Kaligrafski detalj iz Tad Mahala, delo Amanata Kana 108. Iz knjige Hauarda Bekmena Mantre, jantre i mitsko drago kamenje, Balaji Publishing Co. 101 Muladara akra; Georg Feuerstein 110 Svaditana akra; Georg Feuerstein 111 Manipura akra; Georg Feuerstein 112 Anahata akra; Georg Feuerstein 114 Viuda akra; Georg Feuerstein 116 Sahasrara akra; Georg Feuerstein 116 Sahasrara akra i dijagram Om-a; Georg Feuerstein 117 Isus, nepoznati umetnik 125 Sri etanja sa drugovima, nepoznati umetnik 127 Ravana otima Situ, iz B. G. armine Ramajane; 2001., Mandala Publishing 128 Sri etanja i divlje zveri pevaju, nepoznati umetnik 130 Javni kirtan Sri etanje Prabua i Nitjanande Prabua, nepoznati umetnik 134 Posveenik odaje potovanje; 2002., Laksmi 136 Baktivinode Takur, nepoznati umetnik 138 Hebrejska slova 139 Baan praen ektarom, delo B. G. arme; 2000., Mandala Publishing 142 Buda iz B. G. arminog Gospodara Darme; 2002., Mandala Publishing 144 Krinin univerzalni izgled, iz dela Indre arme U svetu bogova i boginja; 2001., Mandala Publishing 145 Cetanja plee, nepoznati umetnik 159 Zalazak sunca; 2002., Laksmi
govor
emni za podeavanje?
Kao pripadnici savremenog doba masovnih komunikacija, neprestano smo podvrgnuti zvunom zlostavljanju neskladne buke sveta.
Poto nismo u stanju da se smestimo u prirodno okruenje, mnogi od nas trpe to neumoljivo nasrtanje na ula. Bruenje i mlevenje raznih alata i orua, kretanje konica, trubljenje sirena, zvonjava mobilnih telefona i ostale moderne divote postepeno iznuruju naa tela i umove. Povrh toga, popularno shvatanje m u zike esto odbija beslovesni eho razornih mehanizama koji nas okruuju. Dok stupamo u novi vek, hrapave vibracije, distorzije i krici, vrlo esto zamenjuju muzike melodije. Osim ove barane vatre buke, ak ni izgovorena re vie nije sveta; ona se sve vie koristi za negativne ciljeve. Do koje mere sveukupno dejstvo ovih galama i saoptenja, esto proetih nihilizmom i negativnou, moe da opustoi unutranji hram naeg bia? Koliko bolesti, poremeaja, neprilagodenosti i samoubistava ti zvuci proizvode? I na savremenim kompozitorima lei odgovornost stvaranja takve vrste muzike koja moe da pomogne da se zacele rane nanete zvunim zagaenjem, koje je postalo nesrea modernih vremena. Nova muzika dela ne treba da pruaju samo jednostavnu muziku za oputanje, nego i zvuke koji dovode do preobraaja. Preobraavanje teskobe u spokojstvo, straha i strepnje u dobrotu i poverenje, neznanja u svesnost, bola u vedrinu - to treba da bude osnovna namera u pozadini ovih dela. Izvor nadahnua i izbor zvukova treba sluaoce da ispune oseanjem celovitosti. Ovo oseanje nije nametnuto spolja, ve proistie iz u n u tranjeg izvora, uvek prisutne vene energije, dostupne svima na-
10
PATRIK BERNAR
ma kad god odluimo da se okrenemo ka u n u t r a i poveemo sa njom, a muzika preobraaja moe da n a m p o m o g n e u tome. Pored toga, energije ove vrste muzike, m o g u paljive sluaoce da uvedu u natprirodnu atmosferu, koja je spokojna, srena i miropomazana melemom neuslovljene ljubavi. Ova dimenzija, iako ne moe da se opazi okom i u h o m , dostupna je p u t e m r a z matranja svetih spisa i p u t e m intuicije ili transpersonalnog ( n a d linog) iskustva. U toj oblasti sve je mogue: svakodnevni stres iezava, brige i napetosti nestaju i vi kao slualac prodirete u sferu svog s o p stvenog spokojstva i vedrine. U toj sferi, sva vaa ula obuzeta su jedinstvenim uitkom koji zapravo potie iz vas samih. Na ovoj taki, kljuevi univerzuma su u vaim su rukama. Treba samo da ostavite vrata svog srca i u m a irom otvorena za harmoniju koja e vam pruiti mogunost da p o n o v o otkrijete svoje p r i r o d no stanje, doputajui vam da se vratite o n o m e to zaista jeste.
lnosti
eleo bih, pre svega, da se zahvalim svojoj ivotnoj saputnici, Anuradi Dofine, za njenu pomo, uvek prisutnu uslunost, ljubav i portvovanost.
Takoe, eleo bih da se zahvalim i svom izdavau, Raulu Gofu, koji je bio nepopustljivo podsticajan, doslovno udahnjujui ovoj knjizi novi ivot. Zahvaljujem se i Lizi Ficpatrik na njenoj iskrenoj podrci. Takoe sam veoma zahvalan i N. D. Kosteru i Stefani Maron na izuzetnoj uredivakoj pripomoi, a isto tako i timu 'Insight Design' na njihovom kreativnom doprinosu i vetini, naroito Janu imkovjaku. Duan sam da se zahvalim i Bafi Vilijams iz BlueSky Joga Centra u Floridi, za svakodnevno korienje moje muzike za vreme njenih asova joge. Molim se za sve vebae, nastavnike joge, iscelitelje zvukom, osoblje zdravstene zatite, masere i sve sluaoce koji su mi u proteklih 15 godina slali brojna pisma sa dirljivim priama o isceljujuim efektima mojih muzikih istraivanja. Postoji jo toliko ljudi koji su zasluni za nastanak ove knjige, da ni u kom sluaju nisam u mogunosti da ih sve navedem. Na kraju, elim da se zahvalim i svome duhovnom uitelju, Svamiju B. R. ridaru, koji je omoguio i unapredio uskladivanje svega u mom ivotu.
13
ZVUNIH VIBRACIJA
PLOVIDBA NEUCRTANIM VODAMA Znanje o lekovitom svojstvu muzike see sve do drevnih vremena.
Muzika se koristila da proisti svest, sa uvianjem da bolest napada samo tamo gde uoava slabost, a da slabost najee potie od nedostatka ravnotee ili od neistoa u telu, umu ili duhu. Izreka: 'Snaga je u istoti' ostaje osnovna istina. Da bi negovali ovu osnaujuu istotu, i kompozitor i slualac moraju da razviju takvu umetnost koja je u skladu sa prirodnim zakonima i pravim ivotnim vrednostima. U odsustvu takve vetine ivljenja, ovek stvara samo zbrku, nesklad i haos. to vie nauka o zvuku bude prisutna irom zapadnog sveta, biemo sve svesniji nebrojenih uticaja koje svi aspekti naeg bia - telo, um i duh - trenutno trpe, dok se podvrgavamo, bilo dobrovoljno ili prinudno, zapanjujuoj koliini buke, zvukova, ritmova i svih moguih melodija, ije delovanje veina nas jo Naveu samo jedan primer. Radio je danas zauzeo takvo mesto u naim ivotima da je slualac izloen svakojakom muzikom materijalu, bilo gde i bilo kada. Postoji opta nesvesnost u pogledu neizbrisivih posledica zvuka na suptilne elemente svesti i memorije. Kao ni sve ostalo u vasioni, radio sam po sebi nije ni dobar ni lo. Nain na koji ga koristimo odreduje prirodu dejstava koje on ima na sve nas u celini.
uvek ne razume.
PATRIK BERNAR
Istoriar muzike Siril Skot u svojoj uvenoj knjizi Muzika: njen tajni uticaj kroz vekove, dokazuje da nae postupke u ovoj oblasti treba da odlikuje izuzetna obazrivost. U svom delu, prvi put objavljenom 1933. godine, Skot podrobno ispituje delovanja muzike na um i na svet oseanja. On nam pokazuje, na primer, do koje mere je Hendlova muzika uticala na viktorijansko doba, kako je "njegova sveana i smerna muzika budila u ljudima odreenog temperamenta primetno oseanje preterane ozbiljnosti, izraene u vidu patoloke sklonosti ka pogrebnim dekorima", i kako je "to bilo posledica pogrenog shvatanja religije i duhovnog ivota uopte." 1 On takode objanjava da je Betoven bio u isti mah i psiholog i muziar, i da njegov muziki stil ima mono oslobadajue dejstvo na podsvest onih koji sluaju njegovu
muziku.
Zvuci doista deluju kao stimulansi koji pobuuju misaoni proces i oslobadaju energije uskladitene u podsvesti. Upravo to je ono to nam prua razlog za zabrinutost u dananjem svetu, u kome postoje naroito agresivne vrste muzike. Kao to su Hendlove muzike vibracije uticale na njegovu epohu i kao to Betovenove simfonije imaju oslobadajue dejstvo na umove slualaca, iste tako i silovito ruilake vibracije izvesnih sinkopiranih ritmova izazivaju podsvesne nehotine reakcije koje vibriraju usled fenomena rezonance i prilagodene su emocijama povezanim sa nasiljem i unitavanjem. Obaveza oveanstva je da zapone ozbiljna istraivanja usredsreena na ovu temu, i da o njihovim rezultatima obavesti one n e srene rtve koje u ovoj vrsti muzike ne mogu da nau nita drugo do ono to ona nudi: frustraciju, patnju, teskobu i razaranje. Svaka muzika vibracija povezuje nas sa odgovarajuim nivoom postojanja. Ukoliko smo svesni ove injenice, u mogunosti smo da svesno biramo specifino povezivanje koje odgovara naim eljama. Ncka muzika dela su kodljiva, dok druga imaju umirujua i produhovljujua dejstva. Neki oblici muzike preterano uzbuuju i stoga iznuruju, dok drugi takode podstiu, ali bez iscrpljivanja snage. Prema tvrdnji Sirila Skota, nezasiti karakter sinkopira15
nog ritma, sraunato odbija svaku duhovnu i uzvienu sadrinu, i umesto toga dovodi do preteranog nadraivanja nervnog sistema i posledinog slabljenja sposobnosti za koncentraciju i samokontrolu. U svetlu ove informacije, treba jo jednom da ispitamo nae zakljuke o zabrinjavajue uestalim samoubistvima, depresijama i procentu maloletnih otpadnika u naoj kulturi.
DREVNI NAIN
Starim narodima je biio poznato da je muzika melem koji blai duu.
Preko sposobnosti sugestije, odredeni ritmovi i melodije pruaju protivotrov za ljudske strasti. Pitagora je smatrao moguim da ta sugestivna mo znaajno doprinese dobrom zdravlju, pod uslovom da se prikladno upotrebljava.2 On je taj proces izleenja nazvao 'proiavanje'. Bio je prvi koji je osnovao kolu za prouavanje uticaja ritma na ljudske strasti, i muziku koja proizvodi p o zitivne uticaje je nazvao 'muzika sfera'. Verovao je da su nebeska tela sutinski povezana sa zvucima koje ljudi mogu da proizvedu na ianlm instrumentima, i da znanje o toj umirujuoj muzici prua mogunost temeljnog izleenja. Pitagora je za svoje studente izumeo i primenio ono to se naziva aparat ili pomagalo, odnosno uzorke koji predstavljaju boanstveno skladne meavine izvesnih dijatonikih, hromatinih ili harmonizovanih melodija. Pomou njih je, tvrdio je, lako da se prenose ili preusmeravaju duevne strasti - tuga, ljutnja, saaljenje, udnja, oholost, lenjost i naprasitost - pod uslovom da su uobliene nedavno ili potajno. Svaku strast je ispravljao u skladu sa normama vrline, ublaavajui je podesnim melodijama, koje se mogu porediti sa blagotvornim lekovima. Svake veeri, kada su njegovi uenici odlazili na spavanje, Pitagora je izvodio posebne ode i pesme da bi ih oslobodio dnevnih poremeaja i nemira. Proiujui im intelekt od nepostojanosti telesne prirode, on im
PATRIK BERNAR
je na taj nain obezbeivao spokojno nono spavanje sa prijatnim, a ponekad i proroanskim snovima. Dok su se budili, pevao je ili svirao na svojoj liri drugaije kompozicije i prigodne modulacije da bi ih oslobodio tromosti kojom ih je ispunila no. Prema tome, prema tvrdenju Pitagore, sasvim je moguno proistiti telo i um koristei muzike energije. Verovanje u preobraavajuu mo zvukova bilo je raireno i u staroj Kini, u kojoj je muzika vetina bila deo obrazovanja plemia. U istorijskim memoarima zen-uitelja Su Ma Tsien-a, koji potiu iz prvog veka stare ere, saznajemo da izvesni tonovi doprinose blagotvornom nainu ponaanja. Tsien je pisao: "Zvuci i muzika pokreu i stimuliu arterije i vene. To proizvodi ivotvorni dah i srcu prua sklad i estitost. Ton kong utie na slezinu i podstie u oveku svetost. Ton kio deluje na jetru i donosi oveku skladnost savrene dobrote. Ton e deluje na srce i donosi oku sklad idealnih obiaja i obreda. Ton jo utie na bubrege i prua oveku sklad savrene mudrosti." 3 Na osnovu ovog rukopisa je jasno da je leenje fizikih poremeaja putem zvunih vibracija u staroj Kini bilo uobiajeno. Osim toga, Su Ma Tsien-ov rukopis pokazuje da su Kinezi verovali da svi muziki tonovi potiu iz srca. Drevni rukopis objanjava da se oseanje, nastalo iz duevnog uzbuenja, manifestuje u spoljnom svetu u obliku zvuka. Kada su zvuci lepi, oni predstavljaju ono to nazivamo muzikim notama. Stoga su (i tu ovo saopteje dobija svoje puno znaenje) tonovi tegobnog razdoblja nosioci mrnje i razdraenosti. Muziki tonovi zemlje koja propada su alosni i zabrinuti i tite njen narod. Zvuci i tonovi odraavavaju nain upravljanja u dotinom periodu. Analizirajte muziku naroda, nacije, rase, i stei ete jasnu predstavu o motivacijama, eljama i prioritetima pojedinaca. Muzika koju ljudi sluaju, govori mnogo toga o tome kakvi su. Brojni istorijski prikazi kazuju nam da su kraljevi plemenitog srca propisivali staru kinesku muziku. Te voe bile su svesne og-
romnog uticaja muzikih vibracija na ponaanje ljudi. Shvatali su da nesreen nain ivota vodi drutvo u propast. Stoga su obredna umetnost, ples, slikarstvo i ponajvie muzika bili u izvesnoj meri kontrolisani, da bi se pomou njih uspostavili umereni principi za stanovnitvo. Muzika nikada nije bila estoka, kako ne bi podsticala nasilje. Nije bila ni tuna, kako ne bi sluaoce dovodila u potiteno stanje uma. Nije se usredsreivala na oseanja besa ni straha, kako u narodu ne bi izazivala uznemirenost. oveanstvo je izloeno beskonanom broju prizora, zvukova i oseanja. Kada ljubav i mrnja nemaju vladajue norme izraavanja, onda se ispoljavaju u skladu sa podsticajima koji na njih utiu. Samilosna priroda pojedinaca biva potisnuta i njima vladaju prevashodno njihove strasti. U drevnoj Kini, muzika je objedinjavala telo, srce i um. Danas je najei sluaj - poto u upotrebi muzike vlada anarhija da muzika ne objedinjuje nego razjedinjuje. To razdvajanje fizike, emotivne i mentalne osobe jedne od druge, dovodi do ozbiljnih neuravnoteenosti, koje zatim uzrokuju teke socioloke probleme. Kompozitori su u poziciji da stvaraju muziku koja ujedinjuje oseanja i proizvodi umirujue efekte. Oni mogu da nam pomognu da ponovo otkrijemo svoj istinski duhovni identitet i da spree izumiranje boanskog principa u naim drutvima. Muzika je u stanju da pobolja srce. Ona slui pouavanju, budui da poseduje sposobnost da nas duboko pokrene, i da izazove promenu obiaja i navika. Stari kineski kraljevi su to znali, i zato su vodili brigu da muzika bude dosledna i skladna u ritmu i harmoniji. To ipak ne znai, kao to e nesumnjivo neki ishitreno prigovoriti, da je vladala mrana i stroga atmosfera. Muzika je stvarala radost. Medutim, uitak ispoljen u nedostatku harmonine umetnosti ivljenja dovodi do zbrke i nemira. ulni uitak, na primer, kada ne zna za grani-
PATRIK BERNAR
cu, kada nije pod kontrolom svesti, moe da uzrokuje elijske, pa ak i fatalne bolesti. Prema izvetajima amerikog ministarstva zdravlja i socijalne politike, na primer, povien nivo dopamina u mozgu moe da izazove elijske poremeaje i neizleivo oboljenje. Iz tog razloga je drevna Kina ustanovila propis, umetnost ivljenja, i objavila da je ispravno da zvuci pruaju zadovoljstvo, ali ne do take nemara i bezobzirnosti. Oni koji su stvarali muziku, inili su to sa namerom da ona sluaocu prui umerenu raCilj kompozitora u vezi sa psihikim formiranjem stanovnitva i ircnjem njegove svesti, uvek je bio da se suprotstave svakoj preteranosti. Delovanje koje vodi ka umerenosti, vladanju samim sobom, blagosti i proirenim vidicima, uvek je uspenije ukoliko sadrava jednostavnost i bezazlenost.
dost. i
ZVUK U VREMENU TEHNOLOGIJE Mi najvei deo vremena ne sluamo muziku, ve je samo ujemo.
Malo je ljudi sposobnih da sluaju, zato to je sluanje darivanje svoga bia drugima. No, ta se dogaa kada ujemo muziku? Ona na nas vri odreden uticaj, blagotvoran ili ne. Moe da nas osokoli ili da nas uini pospanim. ak i ukoliko se radi o pozadinskoj muzici, na koju ne obraamo naroitu panju, ona potajno deluje na na nervni sistem. Zamislite, na primer, ulazak u prodavnicu. Muzika se iri iz zvunika, ali mi je, u stvari, ne sluamo. Odlazimo pravo do onih proizvoda koji nas zanimaju, ne osvrui se na pozadinsku m u ziku. Bez obzira na to, muzika je svesna nas. Ona je zainteresovana za nas. Ona podmuklo prodire u naa tela putem koji je naunik Tomas Zeberio nazvao 'vrtlona pukotina', odnosno, p u tem elektromagnetskih centara u telu.5 Preko tih centara muzika se iri i obavlja svoj zadatak: ona slama nae odbrambene mehanizme i podstie nas da kupimo i one proizvode koji nam zapra-
vo nisu potrebni. Naa razboritost je poremeena i uskoro punimo svoje torbe raznoraznim nepotrebnim stvarima. Takva je uloga muzike kao marketinkog sredstva. U knjizi o muzikoj terapiji, Prirunik za muzikoterapiju, psihologa pedijatra Rolanda Benenzona, nalazi se i izvetaj o iskustvu italijanskog fiziologa Patrije, koji je obavio vrlo znaajne eksperimente koji su utvrdili dejstvo odredenih zyunih kombinacija na dotok krvi u mozak.6 Izmedu ostalih muzikih formi, on je koristio i vojne mareve poput 'Marseljeze' i bio je u prilici da konstatuje da se dotok krvi u mozak pojaava kada osoba slua vojniku vrstu muzike. Bilo da se koristi za marketing ili u vojne svrhe, neosporno je da muzika utie na na elijski sistem kao celinu. Kao to je Ralf Tegtmejer napomenuo u svom Vodiu u novu muziku za unutranje putovanje: "Mi obino ne pokuavamo da zasnujemo potpuno svestan odnos prema muzici. Ona je za nas izvor oslobaanja, esto jedinog oslobadanja koje nam je poznato, i iz tog razloga je precenjujemo. A kada dospemo do te take, vie nismo u stanju da posumnjamo u nju i da se delotvorno zatitimo od 7 naopakog uticaja koji ona moe da vri." U svojoj informativnoj knjizi, Vae telo ne lae, Dr Don Dajmond objavljuje plodove svog istraivanja - otkria koja potvrduju rezultate mnogih drugih istraivanja - usredsredenog na posledice muzike na biljke i na ljudsko telo. On je doao na ideju da izmeri miinu reakciju pacijenata dok sluaju razliite vrste muzike. Evo ta je izmedu ostalog saoptio o svojim eksperimentima: Posle rada sa stotinama ispitanika, ustanovio sam da sluanje rok muzike esto dovodi do mlitavljenja svih miia u telu. Uobiajen pritisak koji je potreban da se kontrolie snaan rameni mii (trouglasti mii koji se koristi za podizanje ruke) kod odraslog mukarca iznosi otprilike 18 do 20 kilograma. Kada svira rok muzika, potrebno je samo 5 do 7 kilograma pritiska. Svaki od veih miia u telu p o vezan je sa nekim organom. To znai da velika koliina p o pularne muzike kojoj smo svakodnevno izloeni utie i na
PATRIK BERNAR
sve telesne organe. Ukoliko tome pridodamo i mnoge sate sviranja radija svuda oko nas, moemo da ustanovimo koliko je to grdan problem. Neprirodni ritam rok muzike (trotaktni ritam - da-da-Da) i njen visok nivo uma prouzrokuju u nama slabost i mlitavost. tetna muzika smanjuje fiziku energiju, bez obzira na to koliko glasno se slua.8 Druga klinika ispitivanja pokazala su da je pri trotaktnom ritmu itavo telo dovedeno u jedan oblik stanja pripravnosti. Ovo stanje podstie hiperaktivnost, nemir, razdraljivost, neprekidnu uskomeanost i smanjenje perioda panje. Donoenje odluka postaje oteano i u oveka se uvlai oseanje da se stvari ne odvijaju onako kako bi trebalo. Potom sledi gubitak energije bez oiglednog uzroka. U knjizi Lekovite energije muzike, autor Hal A. Lingerman pie: "Destruktivna muzika oteuje ne samo vae fiziko telo, nego i vaa oseanja i mentalne procese. Takvi zvuci vre uticaj na itavu vau auru, inei da se oseate psihiki rascepkani, nepotpuni, uplaeni, ratoborni, usamljeni, napeti i besciljni. Takvi stresni, runi zvuci e uz to rasturiti vae planove i zamagliti i ponititi vae ciljeve. Najtraginije je to to e vas neskladna muzika otuditi od vaeg unutarnjeg centra rukovoenja, raskidajui va samosvesni savez sa Tvorcem, ostavljajui vas sa oseanjem naputenosti, i podvrgavajui vas dominaciji negativnih vibracija."9 Postoji i alternativni nain da izadete na kraj sa savremenim svetom, nain koji unapreduje ivot, a on se sastoji u tome da stalno budete svesni muzikih energija koje nas okruuju, prodiru u na organizam, ispoljavaju na nama svoje sugestivne moi i na taj nain nas potinjavaju svome uticaju. Ovaj proces je stanje budnosti i obazrivosti, jer u pitanju su nita manje nego ovekovo telo i srce. Re srce ovde upuuje na suptilnu sranu akru smeteno neto iza fizikog srca. Upravo u tom siunom ivom kompjuteru obraduju se emotivna i ulna dejstva muzike. esto je neophodno da se bude paljiv kako bi se ovek zatitio od, ili pak, da bi iskoristio blagotvorne efekte, muzikih energija i mnogih vrsta zvukova koji ispunjavaju nae trenutno ivotno okruenje.
Rolando Benenzon postavlja pitanje: "Sa udesnim razvojem zvuka u naoj dananjoj civilizaciji, kakve su promene nastale u telesnim mehanizmima koji se zasnivaju na enzimima? O tome jo nemamo jasnu predstavu, ali po svemu sudei, te promene ne obeavaju nita dobro u budunosti. 1 0 Primorani smo da posumnjamo da ogromna veina zvukova proizvedenih u naem savremenom svetu - bilo da se nazivaju muzikima ili ne - ima za posledicu zabrinjavajue funkcionalne poremeaje, kako kod odraslih, tako i kad su u pitanju deca. Ti zvuci mogu bez oklevanja da se okarakteriu kao tetni za ovekovu dobrobit i za nau daljnju evoluciju. Medutim, da li smo mi svesni dejstva zvukova na nae bie? Mi sa poverenjem, iz dana u dan, upijamo sve mogue ritmove, tonove, melodije i harmonije, koje se ponavljaju u nedogled. Koliko nas je koji shvatamo da jedna te ista muzika koja se stalno iznova slua u toku dugog vremenskog perioda proizvodi emocije koje ostavljaju snaan p e at na naoj linosti i karakteru, i na taj nain utie na tok naeg ivota? Pre nego to razmotrimo delovanje muzike na nau duu, zapitajmo se ipak u kojoj meri zvuci vre uticaj na nae fiziko telo.
KADA MUZIKA ZAGLUUJE I OGLUVLJUJE Razumljivo je da emo razmatranje fizikih dejstava zvuka zapoeti od uha.
Uho se sastoji od tri dela. Spoljnje uho (una koljka i sluni kanal) sakuplja zvuke iz okoline, koji se zatim pojaavaju u srednjem uhu pomou bubne opne (membrane) i tri koice koje su medusobno sastavljene. Potom vibracije stiu do unutranjeg uha, tzv. pua, koji kroz sluni nerv alje obavetenje u mozak. Oteenje jednog od delova ovog izvanrednog akustikog uredaja, ima za posledicu pogoranje sluha. Trajni oseaj gluvoe i zvidanja u uima koje ovek osea dok naputa glasan muziki koncert ili noni klub, predstavljaju znake elijskih poremeaja slunog sistema.
PATRIK BERNAR
Ukoliko elimo da opazimo suptilne energije noene zvukom, reima i muzikom u nekom duem vremenskom periodu, moramo uvek da zatitimo svoje ui kako bismo prodrli u oblast dubokog, sadrajnog sluanja. Da bismo se zatitili od prejakog svetla, koristimo sunane naoare. Naalost, ne postoji nita to bi zatitilo ui. Na nama je da razvijemo dovoljnu svesnost kako bismo izbegli tetnu buku. esta izloenost nivoima buke iznad 90 decibela (dB) izaziva nepovratna elijska oteenja koja, na anatomskom nivou, dovode do mikro-krvarenja u puu, a na simptomskom nivou do potpunog gubitka sluha. Decibel je nauna jedinica za merenje zvuka: deci, za deseti deo, i bel, po Aleksanderu Grejemu Belu, izumitelju telefona. Za zvuk koji je deset puta glasniji od drugog zvuka, kae se da je za 10 dB jai, i za svako desetostruko poveanje snage zvuni nivo raste za 10 dB. Tako, zvuk koji je hiljadu puta jai od drugog, jai je za 30 dB; ukoliko je jai sto hiljada puta, znai da je jai za 50 dB. Naunik Klod Ilu ovako opisuje dejstvo visokih nivoa decibela na ui: Od 120 dB navie (uobiajen rok koncert) zvuni uticaj ima isti efekat kao naglo sagorevanje uz pritisak. Nije retkost da se bubna opna pocepa kao opna bubnja u koji je udarano suvie estoko. Odmah zatim sledi potpuna gluvoa, praena neobinim akustikim fenomenima poput neprekidnog zvidanja i zvonjave u uima koji nedeljama traju pre no to se smanje i potom nestanu, katkada samo delimino. Unutarnje uvo krije 28 000 vlakana - i nijedno vie od toga. Te veoma prefinjene elije su minijaturni, krajnje sloeni kompjuteri. Svaki od njih ima svoju specifinu funkciju u odabiru informacija, anaizi zvukova, rastavljanju frekvencija pre njihovog slanja kroz sluni nerv, izuzetno pouzdan elektro-akustiki program, koji mozak lako deifruje... to je zvuk silovitiji i otriji, to je verovatnije da e otetiti vlakna koja, naalost, nemaju sposobnost da se obnavljaju. Razumljivo, to je manje funkcionalnih vlakana, uvo je manje efikasno."
23
Moramo brino da zatitimo sluni nerv ukoliko elimo da posedujemo koncentraciju, ravnoteu, budnost i panju. Povrh t o ga, oteenja unutranjeg uha trajna su i nepopravljiva. Krv vie ne tee u one delove pua koji su zahvaeni nekrozom; to je elijska smrt. Sluna pomagala namenjena su samo za srednje uho (da bi se ublaile posledice oteenja na bubnoj opni i/ili koicama u srednjem uhu), a usled toga to pojaavaju zvuke, ona dodatno poveavaju nivo oteenja. Vano je da budemo unapred upozoreni. Kada buka postane preglasna, smesta treba da preduzmemo neto kako bismo zatitili svoje osetljive ui. Uvo je organ za ravnoteu. Iznad 90 decibela, moe da dode do vrtoglavice i problema sa pamenjem, a ponekad i do depresije. Buka moe da se definie kao zvuk koji je glasan, neprijatan i nepoeljan. U SAD, federalni propisi slue ograniavanju nivoa buke na radnom mestu i zatiti zaposlenih od nie produktivnosti i ozleda. Za neke osobe, pak, stvaranje buke predstavlja znak moi. Iz tog razloga je buka postala nesrea dvadesetog veka. Prema nekim procenama, za industrijalizovanu zemlju sa priblino 50 miliona stanovnika, godinji izdaci za zdravstvenu zatitu koji mogu direktno da se pripiu posledicama buke, dostiu pet milijardi dolara - isto koliko se izdvaja i za borbu protiv tetnih p o Stvarne cifre su verovatno jo vee, poto mnogi bolesni ljudi ne mogu tano da utvrde uzrok svojih oboljenja. Pored toga, mnogi lekari jo nisu potpuno svesni fizikih i psiholokih povreda izazvanih prodornim zvucima preterano osetljivih alarma protiv krae, gromoglasnih motocikala opremljenih nedozvoljenim priguivaima, napadnog tandrkanja pneumatskih builica, zavijanja policijskib kola, vatrogasnih i ambulantnih sirena, i stvarno n e podnoljivih nivoa preglasne muzike. Povrh svega toga, sada imamo i sveprisutne zvuke preobilja razliitih mobilnih telefona sa kojima moramo da se nosimo. Neposredno ili posredno, buka pospeuje nastupanje i napredovanje mentalnih bolesti. Potresajui itav na organizam, dok ga ne dovede do stanja neuravnoteenosti, buka potajno napada 24
sledica puake zavisnosti.
PATRIK BERNAR
na nervni sistem, izazivajui zamor, vrtoglavicu, ireve, kardiovaskularne probleme, nezdrave modele ponaanja, hormonske poremeaje i depresiju, ukoliko ne dovede i do stvarnog i potpunog ludila. Znaajan deo od 45 miliona Amerikanaca koji redovno pate od glavoboja, istie da je buka jedan od inilaca koji im nanose bol. Prema Amerikim medicinskim novinama, oko 10 miliona dolara svakodnevno se gubi used opadanja produktivnosti na radnom mesru.12 Dalje, prema Nacionalnom institutu za zdravstvenu zatitu eke, upotreba sedativa i prepisanih uspavljujuih sredstava znatno je vea u bunim podrujima.13 Ne postoji fizioloka tolerancija na buku; drugim reima, ivo bie trpi njene posledice, a da nikada ne postane naviknuto na njih. S obzirom na upozorenja koja ove statistike objavljuju, s pravom moemo da se zapitamo nije li jedna od najemitovanijih vrsta muzike u industrijalizovanim zemljama ujedno i najvei uzronik elijskih poremeaja. Nove boesti, esto pripisane 'civiizaciji', izazvane su u veini sluajeva zagaenjem. Uz hemijsko i psiholoko zagaenje, sada imamo i zvuno zagaenje. Ukoliko bismo poneli merni uredaj na rok koncert ili rejv, na kojima se ozvuenje pojaava do njegovih krajnjih granica, ureaj bi bez sumnje zabeleio maksimalne nivoe od 120 do 140 decibela! To je iznad praga bola i lako moe da dovede do oteenja. I drugi oblici sluanja muzike mogu da budu problematini.
25
MUZIKA KAO DUHOYNASTAZA
Ljudi esto koriste slualice za sluanje vrlo glasne muzike u duim vremenskim periodima. Prema istraivanju sprovedenom 1996. godine, na koje se poziva Kanadsko udruenje patologa specijalista za govor i jezik i audiologa, to takode izaziva oteenja. Kada su subjekti tako potpuno uronjeni u zvuk, zapaeni su smanjenje opreznosti, gubljenje ravnotee i munina. 14 Osim toga, izgleda da dolazi i do opadanja sposobnosti za opaanje fizikih parametara, na primer, ispravno procenjene udaljenosti ili dubine. Eni Mo, predava na odseku za psihologiju na Univerzitetu u Parizu, objavila je 1985. godine opsean naunoistraivaki rad na temu gubitka sluha. Ispitivanja koja je obavila u SAD ukazuje da privremeno opadanje sposobnosti sluha koje se deava nakon to je osoba izloena drastinoj buci, obino ne treba da prelazi 10 decibela U periodu od dva minuta nakon izlaganja; u suprotnom, usledie trajna gluvoa, tim pre ukoliko se ta trauma uzastopno ponavlja. Pa ipak, merenja koja je doktorka Mo obavila pre i posle sluanja rok koncerata - ili snimljene muzike pokazuju smanjenje sposobnosti sluha koje dostie nivo od 30 decibela medu linejderima u dobi od 16 do 18 godina.15 U studiji o agresiji buke i muzici koja ogluvljuje, istraiva Riard Kanavo primetio je da sluh muziara moe da bude dobar pokazatelj posledica visokih nivoa buke. On saoptava: "Kod 43 rok profesionalca ispitana od strane naunika, ustanovljen je p r o sean gubitak sluha od 20 dB posle est godina aktivnosti."16 ak i klasini muziari moraju da budu na oprezu. Specijalisti koji su ispitali 110 muziara iz Svajcarskog orkestra, izjavljuju da je gotovo polovina njih pokazala pogoranje sluha i da 30% pati od zvonjenja u uima, pa ak i od vrtoglavice.17 Milioni tinejdera pate od pogoranja sluha izazvanog izlaganjem preterano bunoj muzici. To je Riarda Kanavoa navelo da napomene: "Kakva je to ironija! U vreme kada je muzika na vrhuncu svoje moi, kada je sveprisutna i univerzalna, svedoci smo
26
PATRIK BERNAR
pojavljivanja generacije nagluve dece."18 Dr Ilu objanjava da su nivo jaine i duina perioda sluanja tesno povezani sa degenerativnim procesima. Ve su i zvune vibracije vrlo kratkog trajanja, ukoliko su izuzetno snane, dovoljne da izazovu akustiku povredu. Suprotno tome, dugotrajna buka moe da prouzrokuje trajna oteenja ak i ukoliko je relativno male snage. Vano je da se napomene da pojaala koja se danas koriste esto proizvode nivoe buke znatno iznad 120 decibela, naroito u sluaju basovskih tonova. Uzevi u obzir injenicu da koncerti ponekad traju puna dva sata, nije teko razumeti zbog ega toliki broj ljudi danas, pati, od znaajnih slunih smetnji. Problem je utoliko sloeniji, to ostajemo neobaveteni o svojoj sve veoj gluvoi. Slobodno moemo da tvrdimo da stanovnici velikih modernih gradova pate od oteenja sluha i raznih neuravnoteenosti koje ono izaziva na elijskom nivou. Propisani lekovi ne predstavljaju reenje za savladavanje teskobe i stresa savremenog ivota. Pre e biti da reenje valja potraiti u tiini, etnjama u prirodi sa pevanjem ptica i uborenjem potoka. Medicina treba da se prikloni i muzici koja ima sposobnost da opusti (to je dokazano u ozbiljnim istraivanjima), nadahnutim meditativnim melodijama i svim zvunim vibracijama koje su u stanju da uklone nevolje povezane sa izlaganjem buci. Kako bi bila u stanju da primete pevanje atoma ili suptilne elektromagnetske energije ivotnog spektra, ljudska bia dananjice moraju da prestanu da stvaraju nepotrebnu buku. Bez te svesne odluke ljudi e ostati gluvi za vibracije vlastitih vanvremenskih dua. Kao to Mari-Luiz Oer pie u poglavlju naslovIjenom 'Psihofiziologija i psihofonija' u svojoj knjizi Zvuni ovek: Svako ko je video malog belog mia koji izloen makar i na samo nekoliko sekundi veoma bunoj sireni, pati od audiogenih epileptinih napada, smrtonosnih u sluaju osetljivih bia, shvatie da je buka neto vie od neugodnog utiska na koji se postepeno naviknemo, vie od uzronika profesionalne gluvoe, i da je ona, zapravo, glavni inilac koji se nalazi iza nervne neuravnoteenosti savremenog
sveta, Grevito dejstvo praeno je sveoptim uznemirenjem unutranjih organa i neurotinim oboljenjima. Psihofiziolog ovu pojavu tumai kao lokalizovanje dejstva buke u objedinjujuim i reguliuim centrima modanog stabla, centrima mudrosti tela (ukljuujui i zdravlje duha), koji, usled toga, postaju centri telesne mahnitosti.19 Bez obzira na rasprostranjenu praksu prepisivanja lekova za suprotstavljanje ludilu dananjeg sveta, moda e u bliskoj budunosti novi lekari pokazati vie zainteresovanosti za dobrobit svojih pacijenata, nego za razvoj farmaceutske industrije. Muzika due, za razliku od lekova, nije u suprotnosti sa Hipokritovom zakletvom.
KRAVE KOJE VOLE MOCARTA

U naunim krugovima postoji pravilo da se podaci prikupljaju na bazi eksperimenata sa biljkama pre no to im se podvrgnu i ivotinje.
Kada su posledice po faunu, floru i ivotinje dokazane, tek tada se vre eksperimenti na ljudima. Hajde da ispitamo tu nauniku estitost, imajui na umu sledea otkria, kako ih je opisao Rolando Benenzon: Farmer iz Ilinoja posejao je u dve staklene bate potpuno identinu vrstu semenja, u uslovima iste naubrenosti, vlanosti i temperature. U jednom stakleniku postavio je zvunik koji je danonono emitovao muziku. Posle izvesnog vremena, primetio je da je u stakleniku u kome je svirala mu zika, usev kukuruza bre iznikao, zrna su bila tea, a zemlja plodnija; biljke koje su bile najblie zvuniku bile su unitene usled dejstva zvunih vibracija. Ovaj eksperiment pokazao se toliko uspenim da se u Kanadi muzika sada koristi u vie poljoprivrednih pogona. Primeeno je i to da zvune vibracije unitavaju mikroorganizme (parazite) koji su tetni za kukuruzne useve. U veterinarskoj medicini esto se uz smeh izjavljivalo da krave vole Mocarta ali da, s druge strane, Vagner ili dez smanjuju njihovu proizvodnju mleka. U amerikim istraivakim centrima, meutim, ova stvar se sasvim ozbiljno ispituje. Statistike u Ilinoju pokazuju da proizvodnja mleka krava koje se dre u stajama blizu aerodroma sa kojih uzleu i na koje sleu mlaznjaci, 20 pada na nulu usled okolnog nivoa buke. Ukoliko akustinu viljuku koja vibrira tano 440 puta u sekundu potopite u au vode, budite sigurni da ete se okvasiti,
29
poto e akustina viljuka u kontaktu sa vodom proizvesti slapove vodene praine. U laboratorijama je akustina viljuka odavno zamenjena elektronskim generatorima zvuka, koji su p o stali psihofiziki instrumenti. Ukoliko vibracije proste akustine viljuke mogu da proizvedu slapove vodene praine, kakvu li tek mo poseduju vibracije koje potiu od simfonijskog orkestra, ili snimanja rok muzike? Nesumnjivo, svi muziki izvori proizvode merljivu energiju koja deluje na nas. Muzika utie na biljke, ivotinje i ljude. Ona ih na ovaj ili onaj nain 'programira'. Korienje melodinih ili ritminih zvunih vibracija je prastara praksa, i odvajkada se znalo da one odravaju ili menjaju nivo svesti, i da su, stoga, u stanju da ponovo uspostave ravnoteu u telu kao i u umu. Vie ne moemo da zanemarujemo mona delovanja svih vrsta zvukova na ivot u celini. Svidalo se to nama ili ne, ta vibrirajua sila nas proima. Ona se utiskuje u na organizam, smeta se u svaku nau eliju i iri svoju destruktivnu ili kreativnu mo, tetan ili koristan uticaj. Neke vrste muzike imaju mo da nas uine agresivnijim, dok druge mogu da probude nae plemenitije osobine. Isto kao to elektricitet moe da proizvede i hladnou i toplotu, tako i muzika moe da bude pokretaka snaga za mir ili za rat. Energija muzike je sama po sebi neutralna; mi smo odgovorni za njene konane posledice. Moramo da preuzmemo odgovornost za svoje sopstvene elje; moramo da osvestimo ta je to to zaista elimo. Ukoliko je nasilje ono to elimo, onda slobodno moemo da sluamo muziku koja zvui agresivno. Ali, ukoliko elimo mir, onda treba da se okruimo nenom i spokojnom m u zikom. Izbor je na nama: da nasremo na svoje telo, um i duh ugnjetavajuim, goropadnim vibracijama, ili da ih negujemo i hranimo harmoninim talasima i uzvienim frekvencijama. Helena Kaja, na kraju svoje izrazito novatorske knjige Iz zvuka izvire 21 svetlost, izjavljuje: "to je muzika nenija, vie ljubavi prenosi."
PATRIK BERNAR
Biti nean nikako ne ometa bivanje snanim. Istinska snaga nije prolazno stanje uzbudenja koje troi nae rezerve. Naprotiv, ona je blaga i neodoljiva energija, blistava i mona. Na ovom nivou, nita nije dobro i nita nije loe. Na svakome od nas je da sagleda ta je to to eli da postigne sluanjem odreene muzike energije, i da razvije osetljivost, potrebnu da bi osetio njeno delovanje na svoje telo i um. Sve to treba da uinimo jeste da sluamo sa panjom, da odbijemo da se slepo potinimo dejstvu vibracija, i da ispitamo svo31
je reakcije, dok do nas dopiru nevidljivi muziki talasi. Da li smo nervozni? Da li smo pribrani? elimo li da ostanemo u stanju nervne napetosti? Posle ovakve analize, odluka je neodlona. Ukoliko zakljuimo da odreena vrsta muzikog talasa tetno deluje na nas, izazivajui nervnu malaksalost, agresiju ili manjak koncentracije, nita nas ne spreava da priguimo, ili obustavimo njihov uzronik kad god je to mogue. Nita nas ne spreava da iskljuimo radio ili televizor, ili da promenimo stanicu, odnosno, kanal. Nita nas ne spreava da napustimo mesto na kome se p u ta muzika koju smatramo neprilinom. To je pitanje slobodne volje.
MUZIKA UTIE NA NAA OSEANJA

Dozef Stjusi, profesor muzike na Teksakom univerzitetu u San Antoniju, poruuje nam da budemo na o p rezu:
"Svaka muzika, ma kakva da je, utie na nae raspoloenje, naa oseanja, nae osobine, i na ponaanje koje iz njih proistie." 22 Pesma nad pesmama, taj deo Biblije koji predstavlja jednu od najlepih ljubavnih pesama koje su ikada napisane, kazuje nam povest o ljubavi jedne Sulamianke prema mladom pastiru. Kralj Solomon, koji je uzaludno pokazivao svu svoju mudrost i lepotu u nastojanju da osvoji srce te mlade ene, ugrozio je njihov brak. elei da ostane odana svome pastiru, Sulamianka moli svoje drugarice da je ne dovode u iskuenje da oseti privlanost prema kralju koji hoe da joj osvoji srce. Uvidevi da izvesne rei imaju mo da preinae njene elje i da bi se ponaanje koje bi proizalo iz sluanja tih rei, neminovno sukobilo sa njenim odanim oseanjima, ona odbija da ih slua. ta da radimo sa ovakvim stavom i dragocenom poukom koju on sadri u svetlosti pesama koje nam danonono pune ui? O ma kojem muzikom anru da se radi, mnoge 'komercijalne'
32
PATRIK BERNAR
pesme imaju uspeha kod iroke slualake publike koja je neupuena u dugotrajne posledice muzike na njene sluaoce. Te se pesme emituju mnogo puta na dan, i na taj nain stvaraju utisak za utiskom u umu sluaoca. Takvo zvuno bombardovanje utie na funkcionisanje mozga, a njegove reakcije su u direktnoj vezi sa emotivnom namerom koju su tekstopisci, kompozitori i izvodai, svesno, ili nesvesno odabrali da ugrade u svoje delo. Ne treba ishitreno da zakljuujemo da su sve popularne p e sme kodljive. Ne moe da se porekne da umetnici ponekad stvaraju dela koja nas duhovno nadahnjuju i ritmove koji uzdiu i podstiu telesne energije. Ukupno dejstvo tih inspirisanih melodija je stoga blagotvorno. Pesme koje sadre autentina oseanja, i ne svode se samo na mehaniko ponavljanje sa nekoliko nakalemljenih akorda, doprinose obnavljanju mira i sklada u dui. Bez obzira na to, postoji opravdan razlog za brigu, ako razmotrimo gnevnu prirodu rei izvesnih 'hitova'. Ti stihovi, bilo da su zaista otpevani ili samo izviknuti, svejedno su otvoreni u svojim namerama. Oni ne nagovetavaju, nego bez odlaganja predlau svojim poslunim sluaocima buno negodovanje teskobe i paenike krike. Kakvo pustoenje ti zvuci izazivaju u umu! Na svu sreu, ljudska bia uvek imaju pravo da se poprave, da se preusmere prema uticajima povezanim sa boanskom namerom i smislom, ili barem prema nevinim silama prirode. Iako dejstvo teoretski moe da se poniti, privremena teta je naneta. I, premda i ono to je po svoj prilici tetno, moe u svoje vreme da postane korisno u evolutivnom smislu - jer svaka potekoa moe da se doivi i kao sredstvo za napredovanje - ostaje injenica da socioloke reakcije izazvane tetnim uticajima izrazito naginju prema nasilju, prostakom sladostrau i depresivnom nihilizmu. Kada muzika tema i stihovi bude radost, nadu, zdravo samopouzdanje i ljubav bez iekivanja, tada nema kontraindikacija, poto se na um vri povoljno dejstvo od koga imaju koristi i jedinka i drutvo. Brojni nauni radovi napisani su na temu psihoakustike (psiholokih dejstava zvuka) i oni mogu da poslue kao izvor obavetenja za prouavanje ove oblasti. Naalost, mnoga od tih de33
la napisana su isuvie strunim jezikom. Pa ipak, nije neophodno da ovek bude ekspert za taj predmet da bi osetio razliita delovanja zvunih vibracija na telo i um. Dovoljno je da zatvorimo oi, da pustimo da odredena muzika energija obuzme n a a bia i da dozvolimo da nas njeno dejstvo preplavi. ak i ukoliko su nam nepoznate tajne teorija terapijske muzike, neurologije ili muzike semantike, na unutranji glas (neki ljudi ga nazivaju i zdravim razumom), odgovorie na muziku sa jednom od tri osnovne reakcije, zavisno od tri vrste oseanja koja moemo da doivimo. Obavetenje o te tri grupe oseanja moe da se nade u sanskritskom tekstu Bagavad Gita.23 To vanvremensko delo jasno p o kazuje kako su ljudi uslovljeni izvesnim silama, ii modalitetima (gunama) koji su svojstveni fizikoj ravni postojanja. Te sile potpadaju pod tri glavne kategorije: sila neznanja (tama), sila strasti (rada) i sila vrline (satva). Prema Giti, celokupna materijalna priroda sastoji se od te tri energije.24 Kada ljudska bia imaju posla sa fizikom prirodom, ona su sistematski uslovljena njome. Na taj nain, kombinacija ova tri modaliteta vri uticaj na svakog ko doe u ovaj svet. Ponekad e ga meavina strasti i neznanja naterati da reaguje na odreden nain. Ponekad e ga, pak, vrlina i strast navesti da reaguje drugaije. Sve materijalne stvari, ukljuujui kulturu i umetnost, regulisane su tim energijama, pa ni muzika nije izuzeta od toga. Kompozicija je uvek proeta trima modalitetima prirode i, shodno tome, ona deluje na sluaoca posredstvom odgovarajue energije koja se ve nalazi u njemu. To je poznato kao fenomen rezonance ili satreperavanja. Energije prisutne u muzikim vibracijama, moguno je raspoznati i razlikovati. Hteli mi to ili ne, bili mi toga svesni ili ne, te energije neprekidno utiu na nae modele p o naanja, nae sklonosti, stavove, osobine i, najzad, na nae sudbine. Oseaji koje doivljavamo, dok smo pod utiskom odredene muzike energije su mnogobrojni, ali ipak, mogu da se razvrstaju u tri osnovne skupine koje odgovaraju trima gunama:
34
Takva muzika ini da se oseamo lenjo, neosetljivo, ravnoduno i tupavo. Oseamo se iscrpljeno i potpuno bez energije. Postajemo tromi, pasivni i obamrli. Tonemo u nekakvu omamljenost, nemaran stav i u depresiju. Nedostaje nam volja da bilo ta preduzmemo; nedostaje nam entuzijazam. Oseamo se pesimistino i negativno, nita za nas nema nikakvu vanost. Oseamo da gajimo iluzije. Sve je mrano i mutno. Ovakve muzike energije podstiu u nama neznanje ili inerciju.
1. Muzike energije neznanja
Ova vrsta muzike budi u nama ed za bezgraninim goruim eljama. Oseamo da nam u srcu bujaju znaci snane privrenosti i vezanosti, sebinih ambicija i neobuzdanih udnji. To ini da se oseamo pohlepnima. Ove muzike energije podstiu u nama oseanja povezana sa ispoljavanjem strasti. Ova vrsta muzike nas smiruje, oputa, ali nas ne ini dremljivim i tromim. Istovremeno nas i umiruje i stimulie. Pospeuje nae samopouzdanje i pomae nam da se koncentriemo. Uzdie nae misli prema lepoti, dobroti, istini i iskrenosti. Uzdie nas ka viim realnostima, ka ljubavi, ka Bogu. Prosvetljuje nas i prua nam oseanje sree. Oseamo kako u nas, kroz sve telesne ulaze prodire bujica proiujue svetlosti. Ove muzike energije ispunjavaju nas vrlinom. Ponekad preovladuje modalitet strasti i uklanja vrlinu i njeno dejstvo. U drugim sluajevima, vrlina nadvladava strast. A ponekad, pak, guna neznanja odnosi p o bedu nad vrlinom i strau. Na taj nain, te tri energije se stalno medusobno nadmeu. Vedski spisi pokazuju kako su ta tri
2. Muzike energije strasti
3. Muzike energije vrline
modaliteta materijalne prirode ukljuena u sve aktivnosti u svetu. Umai inima tri gune, isto je to i osloboditi se od ogranienja nametnutih materijalnom atmosferom. Otuda se utelovljene individue, koje su u stanju da prevazidu ove sile, oslobaaju od lanca smrti i ponovnog raanja i od nepopustljivih strepnji p o vezanih sa tim karmikim kruenjem, i usled toga su sposobne da u ovom ivotu uivaju u veoma istananoj srei. Osobe koje su svesne ove injenice, nastoje da sluaju muziku koja, ili neguje vrlinu, ili vodi izvan sva tri modaliteta energije, transcendirajui vrlinu, strast i neznanje. Poslednji deo te knjige razmatra prisustvo zvunih energija u vibracijama specifinih mantri i nain na koji one, kada se izgovaraju, pevaju ili sluaju, mogu da vode ka estitom umeu ivljenja koje karakterie spokojstvo, zdravlje, uravnoteenost i srea. Uz to, knjiga obuhvata i znanje o tome kako zvuci Svetih Imena sadre oblik energije (na sanskritu param akti, uzviena unutranja energija) koja je sposobna da osujeti nepoeljna dejstva tri vida materijalne prirode. Muzika sa transcendentalnom moi izdizanja iznad vrline, strasti i neznanja, moe vremenom da oslobodi sluaoce iz okova koji ih prikivaju unutar uskih granica njihovih fizikih bia. Takva muzika otkljuava vrata u nae unutranje bie i privoljava nas da se zaputimo ka neizmernoj irini ivota due.
SLUH I ISHRANA
S obzirom na sposobnost muzike da nam pomogne da postignemo stanje ravnotee u svojim ivotima i da povoljno utiemo na telo, um i duh, vano je da uinimo to je u naoj moi da zatitimo i dodatno p o boljamo svoj sluh.
Znaajnu pripomo u preinaci ili poboljanju sluha predstavlja menjanje naih prehrambenih navika.
36
PATRIK HKKNAK
Evelin i Miio Kui, autori knjige Makrobiotika trudnoa i nega novorodeneta, navode u svojim prikazima da, kada su ui novorodeneta male, zailjene na vrhu i smetene visoko na glavi, to predstavlja pokazatelj majinog preteranog konzumiranja ivotinjskih namirnica za vreme trudnoe. 25 Kada je nedovoljno razvijena, una koljka - vidljivi deo uha - nije u stanju da se usredsredi i da na odgovarajui nain odredi odakle zvuk prodire u sluni otvor, znatno umanjujui jainu talasa na izuzetno zalegnutoj membrani bubne opne. Vanost razvitka spoljnog uha moe se u prirodi uoiti na primeru male pustinjske lisice, feneka, koja nou skita Saharom. Njene velike zailjene ui hvataju i najslabije zvuke koje u mraku proizvodi njen plen. S jedne strane vidimo (na primeru feneka) da razvijenost spoljnog uha predstavlja znaajan inilac za kvalitet sluha, a sa druge strane (na osnovu istraivanja Kuijevih) da je podesna ili n e podesna razvijenost uha odreena pre roenja, i to prehrambenim navikama majke. Da bi se podrao razvoj optimalnog sluha, Kuijevi savetuju trudnicama da se uzdre, barem za vreme trajanja trudnoe, od jedenja ivotinjskih namirnica (mesa, ribe i jaja), sa izuzetkom mlenih proizvoda. Oni takoe tvrde da je bojazan od manjka proteina usled liavanja mesa, neosnovan i da, ukoliko ljudi ele da raspolau i dobrim sluhom i dobrim fizikim i psihikim zdravljem dokle god su ivi, onda im se svesrdno preporuuje da napuste jedenje ivotinjskog mesa. U svojim istraivanjima povezanosti raka i ishrane, antal Drole i Ane-Mari Sikot podseaju nas da je dvadeseti vek doneo radikalne prehrambene promene itavoj populaciji u industrijalizovanim zemljama. Preterano unoenje masnoa, posebno onih ivotinjskog porekla, nesumnjivo je najopasnija meu tim promenama. U 'Prehrambenim navikama koje ubijaju', tekstu objavljenom u asopisu Vodi u oblasti resursa, Drole i Sikot saoptavaju: "Medunarodna prouavanja dokazala su da su meso i ivotinjska mast hrana koja ima najvie izgleda da stvori povoljne okolnosti za rak."26 Dakle, ini se da zaista postoji veza izmedu raka, muzike, dobrog sluha i naih prehrambenih navika! Muzika moe da utie, da umiri pa ak i izlei u nekim slua-
jevima. Medutim, ona ostaje nemona i nedelotvorna ukoliko mi kao sluaoci ne uzmemo sudbinu u vlastite ruke. Ukoliko nastavimo da neobuzdano i bez reda krkamo, ne potujui zakone prirode, samo emo delimino zapaati prefinjene energije ritma i harmonije koje mogu da nas izlee. Kako da raspolaemo dobrim sluhom (da ne govorimo o sposobnosti zapaanja zvukova na veliku daljinu ili zapaanja vrlo suptilnih zvukova), kada je oteeno funkcionisanje debelog creva i jetra i elije tela nisu u stanju da odre potrebni nivo detoksifikacije kako bi celo telo dobro funkcionisalo? Jo 1893. godine, nemaki lekar Luj Kune, u svojoj knjizi Nova nauka leenja, objasnio je opte temelje bolesti i loginost vegetarijanskog reima. On je zakljuio da se uzrok bolesti nalazi u preoptereenosli tela patogenim proizvodima, nastaloj usled loe probave ivolinjskih namirnica. Loa ishrana dovodi do loe probave, a loa probava ima za posledicu irenje stranih materija, fermentiranih i gasovitih, po itavom telu. Te strane materije, proizvedene najveim delom jedenjem ivotinjskog mesa, vremenom se taloe u izvesnim podrujima tela, poev od okoline organa za izluivanje. Kako vreme prolazi, a loa probava se nastavlja, zakrenost se poveava i iri na udaljenija mesta, najee u gornji deo tela, prvenstveno u vrat, glavu i, naravno, ui. Kada su ui pogodene, to znai da itavo telo pati od preoptereenosti fermentiranim supstancama. Kada te nagomilane materije prodru do uiju (koje su eustahijevim trubama povezane sa dunikom), osetljivi organ sluha je osujeen i postaje sve grublji, pojavljuju se sitna oteenja na bubnoj opni i ona vie ne moe normalno da vibrira pod dejstvom zvunih talasa. To ima za p o sledicu katar uha, upalu sluznice i preterano luenje lezda. Kao to Dr. Kune objanjava: Patogeni produkti jedenja ivotinjskog mesa taloe se naroito u sreditu uha. esto se dogadaju kritina stanja kada pritisak odozdo postane veoma jak. Stvaraju se pravi gnojni irevi u unutranjosti uha, koje stalno mora da odstranjuje gnoj i strane materije u fermentaciji, proizvodei materije koje su svima poznate. Ukoliko se to kritino sta-
PATKIK HI'KNAK
nje ne lei pravovremeno i prirodno, posledica je sve vee nagomilavanje nezdravih materija, a neretko i potpuno propadanje slunog organa, ije stanje se pogorava pri pokuajima da se na njega utie lekovima.27 Da bi se bolje razumelo ta se dogaa u uvetu kada je telo preoptereeno, neophodno je da se shvati veliki znaaj eustahijevih truba, nazvanih po italijanskom anatomu Bartolomeu Eustahiju. Te trube izjednaavaju vazduni pritisak sa obe strane bubne opne, koja je osetljiva na zvune vibracije. Taj postupak uravnoteenja je automatski i neopaeno se odvija, budui da su promene pritiska obino postupne. Nagle promene pritiska, kao prilikom sletanja aviona, ili sputanja liftom za nekoliko spratova, mogu da se osete dok ovek ne proguta pljuvaku ili ne zevne da bi otvorio eustahijeve trube, omoguujui vazdunom pritisku da dostigne odgovarajue nivoe. Eustahijeve trube nisu u stanju da izjednae pritisak kada ih ometa pretovarenost nezdravim materijama, kao to se deava pri obinoj prehladi, infekciji ili hroninoj looj probavi. Pritisak u srednjem uhu pada na nivo koji je ispod spoljnog pritiska, usled toga to okolno tkivo postepeno uvlai vazduh u srednje uho. Neujednaen pritisak na bubnu opnu priguuje sluh; stie se utisak da su zvuci filtrirani kroz vatu. Pomou vegetarijanske ishrane, mogue je da se izbegnu problemi sa sluhom izazvani loom probavom ivotinjskih namirnica i posledina preoptereenost itavog tela nezdravim materijama. Osim toga, jedenje voa, povra i integralnih itarica, uzdie telo i um i osposobljava nas za sluanje prekrasnih univerzalnih vibracija koje neprekidno dopiru do nas, ali koje ne moemo da ujemo kad su nam ui zakrene. Muziku due ne moe da uje uho preoptereeno fermentacijama nastalim usled varenja ivotinjskog mesa. Mesodersko oveanstvo postaje nemono da shvati uzvienije istine o svom pravom biu i spreava sebi pristup dejstvu udesnih boanskih vibracija. 'Gastronomska' jela, natovarena bolom, ine ljudsko bie gluvim za tanani zov muzikih energija due.
39
Pridravajui se dijetetskog reima koji je usklaen sa zakonima univerzuma i koji potuje ivot, otvaramo se za uzvienije ulne opaaje i za via iskustva. Prodiremo u beskrajni svet vrline, predanosti i moi. Oi nam vie ne vide iste boje. Ui detektuju najfinije zvuke prirode. Vetar medu oblacima, lahor koji umi u kronjama i ritam izvora postaju najdivnije od svih simfonija. Vrata kontemplacije i meditacije irom nam se otvaraju i otkrivamo zadivljujuu muziku unutranjeg bia. Bezmesna ishrana olakava otvaranje 'treeg uha', organa istananog sluha. Taj rafinirani organ vibrira znatno veom brzinom od fizikog uha i, kada je razvijen, prua pristup u univerzum dubokog, temeljitog sluanja, sluanja svoga pravog bia, pri kojem doivljavamo najizvrsniju formu muzike: muziku due. Unutranja muzika stvara izvorno oseanje potpunosti i predstavlja osnovu fizikog i duhovnog isceljenja. Sve dok ljudi budu i dalje bezduno ubijali iva stvorenja koja smatraju podreenima, nee znati ni za zdravlje ni za mir i nee biti u stanju da opaze suptilne vibracije muzike due. Francuski lekar, Pol Karton, po tom pitanju je nedvosmislen: "Sve dok ljudi kolju ivotinje, oni e se i medusobno ubijati. Ko seje klice ubistva i patnje ne moe da oekuje etvu ljubavi i radosti. Obiaji ubijanja i jedenja mesa 28 neuskladivi su sa nadom u univerzalnu sreu i pravu mudrost." Da bi ovek bio svestan nebeske muzike sfera, kako je Pitagora nazvao taj istinski lek za sve postojee nesree od kojih oveanstvo pati, svrsishodno je priwatiti izvesna pravila ishrane i odabrati namirnice koje duu ine to je mogue istijom. Vegetarijanstvo nam pomae da pristupimo proiavanju na duhovnom, animistikom i fizikom nivou - proiavanju koje su verovatno praktikovali Hermesovi uenici u drevna vremena. U izvesnim delovima sveta, preivljavanje neosporno zavisi od sposobnosti za lov; kada je to zaista neophodno, jedenje me-
PATRIK BERNAR
sa ne treba potpuno odbaciti. Meutim, u dananje vreme, ivotinje se industrijski ubijaju, u atmosferi nezamislivog uasa. Posledica toga je da su leevi naelektrisani strahom, grozotom, agresijom, gnevom i revoltom. Nai savremenici ne jedu samo meso, nego se i ne znajui hrane svim tim kodljivim oseanjima, uz sve ono to to moe da znai za zdravlje njihovog suptilnog i fizikog tela. Mnogi naunici i mislioci shvatili su preteu opasnost za evoluciju oveanstva koju predstavlja industrijsko jedenje ivotinjskog mesa. Albert Ajntajn, fiziar neuporedive genijalnosti, vatreno je zastupao vegetarijanstvo. U svojim tekstovima o linom razvoju, izjavio je: "Vegetarijanstvo, po svom isto fizikom dejstvu na ljudsku prirodu, moe da izvri veoma blagotvoran uticaj na sudbinu oveanstva." 29 Omiljeni filozof Amerike, Anri David Toro, bio je istog miljenja: "Uveren sam da sudbina ljudskog roda, u njenoj postepenoj evoluciji, predvida prestanak jedenja ivotinjskog mesa, isto onako kao to su divlji plemenski ljudi prestali da jedu jedni druge kada su stupili u vezu sa civilizovanijim biima."30 Stravian n e sklad klanica daje maha neprekidnom nizu pogrenih tonova u uzvienoj evolucionoj muzici ljudskog roda. Da privedemo kraju ovo razmatranje odnosa izmedu sluha, evolucije i ishrane, uzmimo u obzir miljenje Dr Pola Kartona, koji je iscrpno prouavao Pitagorine teorije o muzici i ivotu uopte: "Pitagorejska ishrana je moan inilac u vioj ljudskoj evoluciji zbog toga to obezbeduje najpotpunije i najskladnije ispoljavanje duhovnih, vitalnih i fizikih ivotnih snaga. Pre svega, ona proiuje um tako to ga poteduje podsticanja na brutalnost i sladostrasnost. Ona podupire intelektualni razvoj poto nesumnjivo omoguuje pravilno funkcionisanje mozga. Svako ko napusti korienje mesa, biva zadi41
vljen kada primeti koliko mu um postaje bistriji, sposobnost pronicljivosti i vidovitosti vea; a ivotni ciljevi uzvieniji. Otmenost, optimizam, staloenost i ista radost ivljenja stalno rastu. Jedinka se osea prenetom u vii svet, poto je oslobodila svoj mozak od nezdravih upliva, ojaala svoju moralnu svest, proirila vidike svojih misli, olakala razvijanje snage volje i uveala svoje duhovno bogatstvo."3 Ne samo da ono to jedemo utie na nau probavu, a time i na na sluh, nego na probavu moe da utie i ono to sluamo dok jedemo. U svojoj knjizi Doktor daje muziki recept, lekar Edvard Podolski, razmatra znaaj sluanja muzike za vreme obroka. Po njegovom miljenju, lepa muzika koja svira tokom obedovanja, od velike je pomoi u unapredivanju probavnog procesa. U svom delu, on opisuje nauno otkrie koje potvruje da glavni nerv bubne opne (srednjeg uha) zavrava u sredini jezika; on je povezan sa mozgom i istovremeno reaguje na dejstva ukusa i zvuka.32 Komentariui ovo nauno saoptenje, Hal A. Lingerman, u knjizi Lekovite energije muzike, konstatuje da vie nije mogue zanemarivanje bliske veze, koja postoji izmedu zdrave hrane i 33 prikladne muzike. Uopte nije sluajno to su u starim kulturama veti muziari bili pozivani da sviraju nene i ugodne melodije za vreme obeda i gozbi. Setimo se da se, kada nas obuzmu neugodna oseanja, pilorus, miini sklop smeten u dnu stomaka, zatvara. Sadrina iz stomaka vie ne moe da stigne do creva. Ono to sledi je oseaj nadutosti, teine do koje dolazi kada probavne kiseline prestanu da deluju. Posledice su pospanost i razdraljivost. Profesor Podolski napominje: "Muzika je najbolji lek za neugodnost za trpezarijskim stolom. Pri sluanju muzike, dolazi do izlivanja eluanih sokova. Oni deluju kao sredstvo za ispiranje. Hrana je valjano svarena i odlazi iz stomaka u dvanaestopalano 34 crevo kroz irom otvoreni pilorus."
42
PATRIK BERNAR
Za vreme obroka, muzika treba da bude jednostavna i radosna, bez izrazitih kontrasta i bez intelektualnih ili emotivnih zamrenosti. Hal Lingerman posebno preporuuje flautu i harfu kao izvore takve vrste muzike. Ja sam lino primetio da muzika za koju se kae da pripada versajskoj koli, koja obuhvata dela Lalija, Kuprena i Delalanda (Simfonije za kraljeve obroke), stvara klimu spokoja, radosti i uzvienosti, koja je potpuno prikladna da prati sveti in hranjenja. Vedski spisi objavIjuju: "Duhovno buenje poinje od jezika." Putem pretvaranja, inae banalnog ina jedenja u svesnu ponudu Boanstvu, mogu da se oplemene nii nagoni ula. Pomou vrste nae ishrane i stava sa kojim se hranimo, moemo da otvorimo ili da zatvorimo kristalna vrata muzike due.
PROIUJUA MO LJUBAVI
Kao to smo videli, estita ishrana moe da unapredi
Bagavad Gita utvruje da duhovna ishrana ima mo da proisti ulne organe, da stvori finije modane spletove i da razbistri mi-
proien sluh i sluanje.
43
sli.35 Spiritualna ishrana ne podrazumeva samo vegetarijanstvo, ve zahteva i proiujuu mo ljubavi: "Ukoliko mi je, sa ljubavlju i predanou, rtvovan list, cvet, voka ili malo vode, Ja u to prihvatiti."3 Dakle, izvorni posveeniki vid Boje sile, Krina, mistini p e snik Bagavad Gite, objavjuje da posveivanje hrane otvara vrata u unutranji zvuk. Glavni inilac, osnovni sastojak u pripremanju tako nesebinog gesta, jeste udnja za apsolutnom ljubavlju. Naravno, bezgranina energija koja proima sve stvari, nema potrebu ni za kakvom hranom! Telo je hram. Ukoliko ga potujemo, ono e vibrirati u harmoniji sa Apsolutom. Pevae u sazvuju sa lepotom Beskrajnosti.
NOVA MUZIKA ESTETIKA

Moe da se kae da kompozitor kree na putovanje neucrtanim vodama dok iekuje nadahnue. Ono to on prima, moe da uzvisi i nadahne, isto kao to moe da ima i sasvim suprotno dejstvo. Njegova odgovornost je ogrom17 na, premda je on esto nesvestan toga. - Iz knjige Cirila Skota: Muzika: Njeno tajanstveno dejstvo kroz epohe
Bilo da se radi o duhovnim tragaocima, specijalistima, muziarima, ljubiteljima muzike ili naprosto sluaocima, stiglo se do zakljuka da je neophodno uspostavljanje nove muzike estetike. Psihoakustika, koju su praktikovale mnoge stare civilizacije, po-
Mnogi ljudi, bilo da ih na to navodi prouavanje, najnovija dostignua strunjaka za muziku terapiju, ili intuicija, oseaju neodlonu potrebu za novim usmerenjem muzikog stvaralatva.
44
PATRIK BERNAR
novo dolazi u prednji plan i trai svoju primenu u savremenim svetu. U toku je velik broj istraivanja koja ciljaju na bolje razumevanje ovekovog reagovanja na fenomen zvuka. I doista je vreme za takvu delatnost. U svetu u kome je sveprisutno zvuno zagaenje uzrok neuravnoteenosti i bolesti, namee se imperativ da sam zvuk bude korien kao uravnoteujui i obnavljajui element. Prema tome, dananji muziari i kompozitori, imaju odgovornost koja prevazilazi iskljuivo sviranje ili pisanje muzike. Na njima je obaveza da budu svesni toga kako njihovo stvaralatvo utie na pojedince, na one koji su izloeni njegovim p o sledicama, i da li su one korisne ili tetne. Muziari i kompozitori su odgovorni za svoju muziku, kao to su batovani odgovorni za voe koje raste na drveu o kome vode brigu. Ukoliko je to voe otrovno, ta e batovan da uradi? Ukoliko drvo ne moe da se spase, razborit batovan e ga oboriti, kako bi spreio da se bolest proiri na ostala stabla. Uzviena mudrost vasione na isti nain funkcionie i u p o gledu drutava i imperija. Kada njihovi plodovi vie nisu zdravi, oni bivaju uklonjeni. A ta je uopte umetnost - a naroito muzika - ako ne najoigledniji plod ljudske civilizacije, plod koji najbolje odraava elje, sklonosti i stvarno stanje svake civilizacije? Ukoliko se sloimo da je cilj postojanja uzdizanje jedinke pomou nauke, filozofije i umetnosti, onda je neosporno da oveanstvo mora da se osposobi da izabere muziku formu koja podupire duhovni ivot i sveobuhvatno ponovno usaglaavanje. Izvrsna muzika je uvek jednostavna. Ako je isuvie sloena, ne uspeva da nas pokrene. Sve to se u tom sluaju dogada je neka vrsta sterinog intelektualnog uzbuenja u kome srce ne uzima uea. U Pozivu na muziku, Rolan de Kande je o ovoj temi rekao sledee: "Velika muzika modernog doba je znatno sloenija za izvoenje od muzike prethodnih epoha. Proseni amaterski pijanista nije u stanju da odsvira nita to su komponovali Bule ili Stokhauzen, pa ak ni dela Senberga ili Veberna. Deo dananje muzike je ak do te mere nezgodan za izvodenje, da zahteva specijalizovane izvodae. Nije na meni da tvrdim da li je
45
to dobro ili ne. To je naprosto vrlo neobina injenica. Dananja muzika, sa svim svojim tekoama, ne moe da se nada da e i sutra biti klasina."38 Da bi iskusili preobraavajua dejstva muzikih energija, treba da teimo ka skladnom umeu ivljenja i takvoj vrsti muzike koja ne iziskuje intelektualnu analizu, nego neposredno dotie najdublja skrovita srca - muzike koja se otvoreno obraa dui. Veoma je vano da postanemo svesni u kojoj meri ritualna, duhovna, meditativna ili pobona muzika moe da nas isceljuje i prui delotvorno reenje za razorna i neuravnoteena dejstva kojima je ljudska civilizacija podvrgnuta. Osim toga, moramo da p o kuamo da pojmimo koliko ona moe da nam pomogne da p o novo otkrijemo glas srca, vodei nas ka viim sferama ivota, onim iz kojih vodimo poreklo, nezavisno od nae rase ili religijskih uverenja. Tada se pokazuje njena prava uloga i dolazimo do otkria muzike due. Ona nam pribavlja spone koje jedno ljudsko bie povezuju sa drugim, tako to ih snabdeva sredstvima za otkrivanje njihovog izvornog duhovnog identiteta. Najzad, ona prua i sredstva za uspostavljanje odnosa izmedu u n u tranjeg bia i savrene celine koja je Boanstvo, jer muzika d u e je njegov sastavni deo i ima udela u njegovim sutinskim svojstvima. Bilo kako bilo, nije lako biti selektivan u pogledu onoga to danas sluamo. Muzika je sveprisutna: na ulicama, u prodavnicama, u bankama, u javnom prevozu, u kancelariji, u kui, svugde. Moemo da kaemo da i protiv svoje volje, imamo udela u optem odsustvu obuzdavanja zvuka. Iako je muzika jedan od najmonijih sprovodnika drutvene promene, njome se koristi bilo ko, bilo gde, na najnemarniji mogui nain. Kao to je ranije izloeno, snaga decibea je divljaki putena na nas. Neki lekari su zazvonili na uzbunu i, na svu sreu, moemo da se osvedoimo u prothmapad na buku: sve vie ljubitelja m u zike se okree prema akustinijoj, prijatnijoj, eterinijoj muzici muzici koja godi naoj dui. Iscelitelj i duhovni voda, Mihael Ajvanov, izjavljuje:
46
PATRIK BERNAR
"Uobiajena muzika budi Ijudske strasti. Tako, im ona pone da svira, oseamo kao da smo gurnuti u idiotizme, postajemo pomalo nastrani. Neki mladi ljudi su mi to priznali. Kada uju takvu muziku, spremni su da se upuste u bilo kakvu pustolovinu. Ta ih muzika uzbuuje; ona ih tera u potpuno ludilo. Kada emo se okrenuti ka muzici koja pribavlja sponu sa duhovnim svetom, muzici koja umiruje, odobrovoljava i nadahnjuje?"39 Muzika koja umiruje, odobrovoljava i nadahnjuje moe da utei svet. Nikakve rei ne mogu da se porede sa tom muzikom. Nae religijske tradicije nalau nam da budemo istinol)ubivi, da budemo srdani i da sa drugima postupamo onako kako bismo eleli da oni postupaju sa nama. Ali, te rei ne moraju da prodru u dubinu srca. One esto ostaju na povrini i ideje koje one zastupaju n i su integrisane u nae ivote. S druge strane, muzika koja umiruje i odobrovoljava, ostavlja peat na misaonom procesu, i taj se p e at zatim prenosi i na srce. Poinjemo da udimo za ostvarenjem u sebi i oko sebe, za odrazom zdravlja, lepote, spokoja, dobrote i istote koje smo osetili. Donosimo odluku- da ivimo ono to je dosada ostajalo samo na povrini naeg bia. Instrumentalna muzika, kao meditativna melodija, predstavlja vibraciju koja ima ogromnu prednost, utoliko to je neizraziva razumljivim reima, koje esto izazivaju pobude nespojive sa naom istinskom prirodom. U stanju mentalnog spokojstva, duh protivljenja ne dobija priliku da se iskae. Na taj nain, sluanje zvukova koji sadre nagovetaje fizikih ili moralnih kvaliteta, moe da podri sticanje samih tih kvaliteta.
47
ANTIDOT DECIBELA: PESMA PRIRODE Osim u lekovitoj muzici, antidot protiv apokaliptike buke u naem okruenju, moe se nai i u prirodi.
Pesma prirode je najlaki put do zamiljenog vrta harmonije. Kada postanemo osetljiviji za prirodnu lepotu koja nas okruuje, oseamo se bliima boanskoj inteligenciji koja vlada prirodnim silama. Posledica toga je uskladivanje svih elija tela. To stanje stvara neuporedivi oseaj koji je sposoban da izlei sve tete koje nam buka nanosi. Vodopad moe da stvara vie buke od maine za vadenje nafte; ali dok ova zamara, Zvuk vodopada umiruje. Huanje okeanskih talasa nije nita manje zagluno od 90 ili 100 decibela saobraajnog pica, pa ipak oputa. Isti nivoi dedbela pronadeni su i drugde. Podjednako glasno putena, hevi-metal rok pesma ini se mnogo eom od Mocartovog koncerta, iako oboje proizvode i emituju istu koliinu decibela.
IVOT JE SLUANJE Iste kompozicije, ili harmonijski i ritmiki aranmani istog karaktera, uvek proizvode iste emocije i oseanja.
U tome senalazi najvea pretnja i najpovoljnija prilika. Izvesna oseanja bude se pomou muzike, i to iskustvo moe da bude doivljeno jo mnogo puta. Te emocije stvaraju navike, a navike formiraju linost. Nai karakteri odreduju nau sudbinu. Osnovna priroda muzike koju sluamo redovno ostavlja svoj otisak na naim obiajima, postupcima i modelima ponaanja. Muzika podraava ivot, a ivot podraava muziku. Zbog toga je ta-
PATRIK BERNAR
ko znaajno da budemo svesni zvuka kojem se izlaemo. U stvari, ja ina zvuka uvek treba da bude prilagodena. Kontrolisanje zvuka kojem smo izloeni treba isto tako da se proiri i na bebe u materici. Tu potrebu potkrepljuju i drevni spisi i savremena istraivanja. U autentinom komentaru na uvenu Vedanta Sutru, naslovljenom Srimad Bagavatam (ili Bagavat Purana), koji je napisao Vjasadev pre nekih 5000 godina, nalazi se nekoliko opisa koji objanjavaju kako je zametak u stanju da uje spoljanje zvuke. Vjasadev, sakuplja Veda, uputio je svog rodenog sina, Sukadeva Gosvamija, u znanje o bakti jogi, dok se ovaj jo nalazio u majinoj utrobi. Prema Brama-vaivarta Purani, Sukadev Gosvami bio je oslobodena dua liena zemaljskih briga jo pre roenja. Njegov otac, Vjasadev, naslutivi da njegov sin nee ostati sa njim posle roenja, postarao se da dete, premda jo uvek u majinoj utrobi, uje poruku koju treba da prenese i da bude upueno u principe unutranjeg ivota. U Bagavatamu, opsenoj istorijskoj freski, pria o Praladi takode pokazuje do koje mere je zametak u stanju da uje rei izgovorene u prisustvu svoje trudne majke. Hiranjakaipu, ovek demonske naravi, bio je Praladin otac. Dok je njegova majka boravila u manastiru mudraca-muziara Narade Munija, ovaj je iscrpno govorio o p o bonoj filozofiji. Prema knjizi, Pralada ne samo to je uo tumaenja velikog muziara, nego ih je i shvatio. Nekoliko godina kasnije, bio je u stanju da svojim kolskim drugovima ponovi saoptenje koje je uo pre roenja, to je njegovog oca silno razljutilo. Ova dva izvora koja datiraju nekoliko hiljada godina unazad, navode na zaklju49
ak da je oveanstvo oduvek bilo svesno dejstva pesme i rei na ivo bie, posebno na zametak. Valja napomenuti da su sanskritski stihovi poetski tekstovi izvanredne lepote, sa do tanina razradenim ritmovima i metrikom. Oni se najveim delom jo uvek pevaju. Kada smo u prilici da itamo ili ujemo te stihove, m o emo da razaberemo poneto od vibracija radosti i spokojstva koje su ta deca mogla da osete jo i pre naputanja materice. Naunim krugovima je sve jasnije da zvuni talasi utiu na zametak. Istraivai su bili zapanjeni kada su otkrili u kojoj meri spoljna galama dopire do nerodenog deteta. Intrauterni mikrofoni razgovetno primaju kompletan raspon zvukova. Pored toga, skoranje istraivanje objavljeno u Psiholokoj znanosti donosi p o datak da zametak ui da prepozna majin glas dok se nalazi u materici, i zato je, kada se rodi, u stanju da ga razlikuje od drugih glasova.40 Medu ostalim prouavanjima, Konrad Lorenc ustanovio je da iva bia neto pre rodenja uju i tumae zvukove. Njegova iskustva sa pticama navela su ga da se redovno glasno obraa pajim jajima. Kada su se izlegli, paii bi mu prilazili kad god je govorio, kao da ga ve dobro poznaju. Drugi naunici koji su se bavili piliima, pa ak i ljudskim fetusima, koji su se navikavali na glas svoga oca za vreme trudnoe, potvrdili su rezultate ovog specifinog eksperimenta. Pokojni Alfred Tomatis, specijalista za uho, grlo i nos pri Parikoj medicinskoj koli, zakljuio je nakon 25 godina prouavanja da sluh prethodi svim oblicima elijskog organizovanja, kao da celokupan proces stvaranja zavisi od njega. Ova zamisao - revolucionarna u oima savremene nauke - samo potvrduje ono to su vedski tekstovi obelodanili pre vie hiljada godina. Tomatis je pokazao kako brzo zametak razvija uho i sluh. Zbog ega? Jednostavno zato to ivot jeste sluanje. Tomatisa su njegova otkria podstakla da konstruie 'elektronsko uho', koje je koristio za leenje duevno poremeene dece. Ta naprava pomae da se deca vetaki vrate u umirujui ambijent materice, filtrirajui glas svoje majke i inei da on zvui onako kako je zvuao fetusu dok se nalazio u materici.
PATRIK BERNAK
Naunik, sa dokazom u rukama, stie pomalo kasno. Dok se ne dode do laboratorijskih rezultata, ivotvorni proces je ve uveliko u toku. Majke su odvajkada znale da zametak poseduje sposobnost opaanja. Kao to je profesor Tomatis napomenuo: "Ono to je bilo koja majka u stanju da nas naui - da se njeno dete pokree u utrobi kada uje muziku, zvuk ili glas - u nekim naunim krugovima biva doivljeno kao pravo otkrovenje."41 Bez obzira na to, Tomatisovo istraivanje pokazalo je do koje mere je in sluanja ontogenetski ukorenjen u najdubljoj sri svakog ljudskog bia. Majka i 'otac treba da budu potpuno svesni ove injenice, ukoliko ele da pomognu svom detetu da razvije u sebi elju da slua, da ivi, da bude slobodno i da voli. Jer, sluanje je, valja se prisetiti, prvenstveno otvaranje ovekovog srca ili, po reima Tomatisa, "stupanje u prisnu vezu sa drugim biem, vezu punu razumevanja i ljubavi."42 Prema tome, sluanje je samo po sebi oblik komunikacije u najirem i najuzvienijem smislu rei. Kada govore svom jo neroenom detetu, majka i otac treba da se obraaju venom biu koje dolazi sa nekog drugog sveta: biu koje ivi hiljadu ivota, koje ima hiljadu lica i hiljadu roditelja. Sa tim biem oni treba da opte. Tada e pronai rei d o voljne snage, pesme ljubavi, kreativne i pouzdane rei koje e podstai besmrtnu duu - koja je nala utoite u majinoj utrobi i koju roditelji ve nazivaju svojim detetom - da zatreperi i zavibrira. Upuena i posveena majka, u stanju je da iznutra uje slavopoje koje pevaju atomi bitisanja i da na njih odgovori neujnom pesmom ljubavi. Bie koje ona nosi u sebi je ritam, a ona je vreme. U tom razotkrivenom obliku, ivot joj se objavljuje putem sluha; ono to ona opaa, ne moe da se odbaci kao uzajamno dejstvo hemijskih supstanci. Ono to ona primeuje je 'izvesno neto' to ne moe da bude uniteno, to proima itavo njeno telo, to je neizmerno, to ne zna ni za ivot, ni za smrt i to nikada nee prestati da postoji. Neroeno, besmrtno, praiskonsko i veno, to 'izvesno neto' nema poetak i nee imati kraj. Ovaj fenomen, nazoan u vidu fetusa, usredsreen je na lju-
MUZIKA KAO DUHOYNA STAZA
bav svoje majke. To je ono 'izvesno neto' koje Biblija velia i koje se obraa Stvoritelju ovim reima: "Tvoje oi videle su moju grau jo dok je bila nedovrena; i u tvojoj su knjizi bili zapisani svi delovi mog tela, koji su neprekidno bili uobliavani, dok jo nije bilo nijednog od njih."43 Od nas se trai da sklonimo u stranu svoja pogrena shvatanja o ivotu u materici i da prihvatimo injenicu da zametak ne samo da uje, nego i slua. On slua, intuitivno doznaje i shvata. Trebae jo dosta vremena dok ova istina, koju su dokazale i vedska i moderna nauka, ne bude opteprihvaena. Ipak, nastupanje ovog novog perioda svesnosti, nosi sa sobom trenutno i intimno razumevanje o tome ta treba da se slua. Taj pojaani oseaj svesnosti, promenie prihvaeno stanovite. Sa razvojem ove svesnosti, mi grlimo sam ivot; shvatamo da je u svaki zvuk koji do nas dopire, utisnuta poruka Apsoluta. Da bi se duboko slualo, nije neophodno spoljanje uho. Tu zapravo srce opaa nevidljivi svet, i dolazi do dijaloga due sa duom. Ta uzviena komunikacija je obelodanjena u sufijskoj tradiciji Uitelja Kuarija. U svom kratkom traktatu o sani, odnosno ezoterinom sluhu, on pie: "Duhovni sluh je razumevanje skrivenih stvari putem sluanja srdaca, putem primeivanja realiteta koji su predmet naeg traganja i koji sadre znake boanskog koje je prisutno u svim stvorenjima."
NOVA DECA
U komuniciranju sa zametkom, i zapravo u svakoj komunikaciji, moramo da imamo u vidu. da su rei iz svakodnevnog jezika za duu potpuno liene znaenja, budui da ona primeuje sve ono to prevazilazi rei.
Ono to dua osea je hotimino proizvedena energija, nena toplina izraena pomou prijatnog, blagog glasa, punog ljubavi i saoseanja. Poput labuda iz grke mitologije koji poseduje sposobnost da izdvoji vodu iz mleka, ivo bie crpi ljubav iz zvuka. Iza zametka i iza ljudskog razgovora, nalazi se velianstveno sredite koje transcendira svaku nauku; ono je u stanju da uje m u ziku naih dua, uprkos neprestanom meteu naih svetovnih misli i rei. Sluanje je postojalo pre iega drugog, tvrdio je Tomatis, dodajui: "Ljudska vitalnost zasnovana je iskljuivo na funkciji sluanja."44 Sada se cilj ovog razmatranja, koje se bavi sluhom, sastoji od povinovanja ivotu - onakvom kakav se genetiki ispoljava. Znanje o tome kako da ispunjavamo norme ivota daje nam nadu da emo se jednoga dana osloboditi zakona koje je postavio ljudski rod: nestalnih zakona koji nas slepo vode od loeg ka gorem, u pravcu rizine, opasne i neizvesne budunosti, sve dok ostaju odvojeni od univerzalnih zakona. Sluanje ivota osposobie nas da shvatimo univerzalne principe: saoseanje, istotu, istinoljubivost i trezvenost. Ono e nas voditi ka dobu vladanja znanjem. Ovladavanje vetinom dubokog sluanja, bie najvee postignue ljudske evolucije. Ono e pruiti istinsko bogatstvo koje ljudskim biima daruje stanje boanske slobode, samostalnosti i potpune zadovoljenosti. Novi roditelji, svesni izvanrednog znaaja buke, zvuka, pesme i rei za
razvoj njihovog deteta za vreme trudnoe, donee na svet novo pokolenje, mnogo naprednije od pokolenja koja su stvorila mune industrijske i tehnoloke svetove. Odgajana uz pomo nenih i divnih zvunih vibracija od samog zaea, ta nova deca, najavie novo doba na Zemlji.
U P O E T K U BEE RE... In principium erat verbum: Ova reenica nalazi se u. prvom redu prvog odeljka Jevanelja po Svetom Jovanu.
Razni tumai pruili su brojna objanjenja, no ova izreka je uglavnom bila prevoena kao: "U poetku bee Re." Izvesni tumai i prevodioci, medutim, smatraju da bi verbum moglo da znai 'zvuk ili pesma'. Zato bi moglo da se kae da je zvuk, p e smu, rei i govor, proizvela ista energija. Ukoliko je u poetku bila re, ili zvuk, i ukoliko je zvuk bio Boanski Prauzrok - kao to jevandelje tvrdi - onda energija, koja je u njemu prisutna, mora da bude svemona, budui da je to iskonska stvaralaka energija. U tom smislu, biblijske svete knjige ponavljaju vedske svete knjige, jer u ovim potonjima stoji: "U poetku bee Braman (ne-lini aspekt Apsoluta) sa kojim bee re, te je re isto to i Braman." Premda su religije esto podeljene usled triavih terminolokih nesuglasica, ove dve tvrdnje odraavaju znaajno podudaranje hinduizma i hrianstva. Re, prvobitni kosmiki zvuk, m o e da se nae svugde, od Jevreja do Tibetanaca, od islama do budizma. Bog-zvuk je sveprisutan u istoriji oveanstva i uvek je tesno povezan sa sutinom svesti. Pronaden je i u Kabali i u svim velikim kulturama. Om, aum, amn, ameen, omon, omen, jahuvah: spisak imena za Boga-zvuka je beskrajan. On je Logos, uvena izgubljena re iz ezoterinih tradicija. Krina u Mahabharati kae: "Ja sam zvuk etera." Sveti Jovan, u prvom poglavlju Knjige kralja Jakova, izlae: "U poetku bee Re, i Re bee sa Bogom,
56
PATRIK BERNAR
i Re bee Bog. Isto bee u poetku i sa Bogom. Sve stvari behu od Njega stvorene, i bez Njega nije nastalo nita to je nastalo. U Njega bee ivot, i ivot bee svetlost ljudima. I svetlost sijae u tami, i tama je ne obuhvatae." Prema izvornom armenskom tekstu, 'u poetku' podrazumeva veno stanje koje prethodi celoj tvorevini. 'Re' potie od latinskog verbum, koje pak potie od grkog logos, to e rei 're'. Logos je u grkoj filozofiji obino upotrebljavan da oznai Boansku Inteligenciju, odnosno, organizatora sveta. Prema Emilu Ostiju, uvenom lingvistikom strunjaku, kada kae verbum, Sveti Jovan misli na 'sutinsku i veitu re'.45 Viktor Igo, jedan od tvoraca francuske knjievnosti, izjavio je: "A re je, to moramo da uoimo, ivi entitet." Re je iva. Ona je dar viih sila. Kada kaemo 'ja jesam', mi prizivamo boansku silu, i svojstva potvrivanja koja slede ovaj izraz, postepeno tee da se ispolje u nama. Sasvim je jasno da se bundeva ne pretvara preko noi u koiju, ali tvrdnja ipak pokree proces pomou koga se re uobliava u materiji. Posle nekoliko ponavljanja reenice: "Ja sam dobrog zdravlja", verovatno ete stei utisak da ste zaista dobrog zdravlja, i moi da ga osetite u celom telu. Uradite taj eksperiment lino! Taj oseaj ili uvstvo, pokrenue pojavu zdravlja. Zapanjujue je primetiti i uvideti da je ovaj postupak delotvoran bilo da je tvrenje izneto u svesnom stanju ili ne. Neophodno je da shvatimo da, po pravilu, koristimo ogromnu mo rei na potpuno nesvestan i negativan nain, to predstavlja jednu od tragedija ljudskog roda. Stvoritelj je ljudima dao neogranienu mo, mo govorne rei. Iako je ta mo sama po sebi neutralna, njeno korienje moe da dovede do oprenih posledica. Re moe da bude izvor nae sree ili nae nesree. Ako u toku jedne sedmice ponavljamo tvrdnju: "Ja sam teko bolestan" - naroito pred odlazak na spavanje - velika je verovatnoa da e nam telo oslabiti i da e se razviti ozbiljna bolest. Ukoliko smo bolesni, a svakodnevno p o navljamo "Ja sam potpuno zdrav", oporaviemo se ukoliko m o emo da zamislimo savreno stanje zdravlja u sebi.
NEVIDLJIVI MOSTOVI HARMONINOG SAZVUJA

Dugo vremena smo mi ljudi verovali da je volja naa glavna sposobnost.
Putem svog istraivanja i vie hiljada iscelenja, Emil Kue, koji je revolucionisao psiholoki automatizam i bacio snano svetlo na dalekosenu oblast autosugestije, dokazao je da glavna ljudska sposobnost nije volja, nego imaginacija, zamiljanje.46 Imaginacija neposredno utie na jedinku. Ova sposobnost je nezavisna od volje i snanija od nje. 'Zamislite' da ste oputeni i vai miii e se smesta olabaviti, a nervna napetost e se smanjiti. Upotrebite, paksvoju volju da budete oputeni i postaete jo mnogo napetiji, Re bez odlaganja utie na imaginaciju. Kada Ijudska bia postanu svesna moi unutar sebe, ona ponovo ovladavaju svojim ivotima i postaju dostojna svog boanskog porekla. Ta mo moe se nazvati autosugestija, sugestija, ili mo podsvesti, izmedu ostalog. Od male je vanosti kako je nazivamo. Kao posednici l<- ij le, mi imamo pravo i obavezu da je razvijamo i upotrebljavamo u blagotvornom smislu. Sve ovo moe da se objasni na veoma jednostavan nain, po zajmljujui podatke iz oblasti mikrotalasne fizike. Prema Hermesu Lou, nita nije nepokretno; sve vibrira, sve je vibracija. Na primer, ukoliko predmet A vibrira na frekvenciji od 4000 titraja u sekundu, a predmet B vibrira na frekvenciji od 10 000 titraja u sekundu, tada predmeti A i B ne vibriraju usklaeno. Oni nisu harmonini; nisu podeeni na istu frekvenciju. Da ih se uskladi, to e rei, da ih se dovede u medusobnu saglasnost, neophodno je da ih se navede da vibriraju istom brzinom. Slino tome, dve osobe koje nemaju sline elje, ili koje nisu stigle do slinih intelektualnih ili intuitivnih zakljuaka, nee vibrirati na istoj frekvenciji i stoga e jedna drugoj biti antipatine. Kada ljudska bia misle, ili koriste svoju mo zamiljanja i tvrdenja, ona poinju da vibriraju na frekvenciji koja je istovetna
58
PATRIK BERNAR
sa frekvencijom koju zamiljaju, odnosno vizualizuju. To je fenomen vibratorne reaktivnosti (osetljivosti, tj. uzvraanja). Ono to je zaista neverovatno, jeste saznanje da imenovanjem objekta putem izgovorene rei, postajemo savreno podeeni na frekvenciju tog objekta i bukvalno stupamo u kontakt sa njim. Svi znamo da je medijum zvuka talasav. Jednostavnim inom imenovanja objekta i razmiljanjem i koncentrisanjem na njega, zamiljajui sve njegove detalje, oblik, boju, svojstva i obeleja koja su su za njega specifina, mozak alje impuls u pravcu objekta. Zvuna vibracija koja ga oznaava, predstavlja njegovu 'kopiju'. Prema tome, rei i nazivi su 'podupirai' ili 'svedoci' izmeu kreativne imaginacije i samog objekta. Na primer, kada imaginacija - uz posredovanje mozga kao mentalnog kompjutera - tei da se podesi prema skladnoj frekvenciji, re postaje vibracioni prenosnik izmedu mozga i stanja savrene harmonije. Drugim reima, taj zvuk postaje veza izmeu arhetipa (prauzora) i ljudskog bia. On ini moguim direktan kontakt sa bezgraninim energijama kosmike harmonije, koje su oduvek postojale u nama i koje nam doputaju da osetimo njihove vibracije. Na taj nain, frekvencija rei - broj zvunih VIBRACIJA OD kojih je sastavljena - gradi most, vrlo realan iako nevidljiv, izmeu nas i bilo kog veeg toka kosmike energije. Na tom nivou, nije nuno da se rasuuje da bi se razumelo, ve da se pokuava kako bi se osetilo i uvidelo. an-ak Ruso, jedan od najistaknutijih filozofa prosvetiteljstva, posedovao je d u boko razumevanje te presudne injenice kada je napisao: "Kada ovek pone da rasuuje, on prestaje da osea." Talasi univerzalne harmonije mogu da se preuzmu, ukoliko se ovom traganju pristupi sa temeljnom panjom. Ti talasi tada prodiru u finu molekuarnu strukturu ivog bia i potpuno ga preustrojavaju. Zvuk izgovorene rei povezuje re sa prauzorom na koji se ona poziva. Re nije nita drugo do ime kojim se oznaava objekt, oblik energije, prirodna sila ili osoba. Mone arhetipske vibracije uvek su dostupne u kosmosu, i dovoljno je da se uskladimo sa njihovim dotinim tokovima da bi iz njih izvukli korist. To udruivanje ostvaruje se pomou izgovorene rei i ima-
ginacije. Prema tome, izvorne frekvencije zdravlja, lepote, snage, znanja, plodnosti i tako dalje, postoje u univerzumu i stalno su dostupne onima koji ele da se okoriste njihovim vibracijama. Ali, isto su tako dostupne i vibracije besa, straha, teskobe, bede i p o hlepe. Izgovorena re je dvosekli ma. Na ljudskim biima je da razviju odredeno zapaanje i otroumnost kako bi doli u priliku da odaberu, sa punim znanjem o injenicama, posebnu energiju koju hoe da iskoriste. Stara izreka: "Sedam puta obuzdaj jezik, pre nego to progovori", dobro doarava istinu o snazi rei. Dragoccne vibracije i mone energije nalaze se u izgovorenoj rei. Onc su zadivljujue kada se osete i puste u akciju. Kada smo svesni moi svojih rei, postajemo kapetan lae tela-duha u kojoj dua putuje. Uzviena odgovornost za nau vlastitu svest, predstavlja dokaz ovekove egzistencijalne samostalnosti i ne doputa nikakvc tvrdnje da je spoljanji 'gospodar' odgovoran, kao to se esto ini u zapadnjakim religijskim sistemima, a ponekad ak i u onima sa Istoka usled potpune neupuenosti u kosmike zakone. Dua je jedini uzronik svega to joj se dogaa. Na koji nain? Posredstvom jednostavnog i strahovitog sredstva koje je re. Kao to jedna stara izreka kae: "Ukoliko ovek viljukom sebi kopa grob, on isto tako jezikom kuje svoju sudbinu." Biblija nam kae da je itekako vano ta nam izlazi iz usta. Svaka re, svaki izraz koji izgovorimo, dodatno odreuje okolnosti koje e se iskristalisati u naim ivotima. Ono to je tragino, a u isti mah i prilino udesno, jeste bezuslovni karakter tog procesa. On se odvija im se rei izgovore - nesvesno, ili mehaniki, ili ak u ali. Poput kompjutera, podsvest belei podatke bez i najmanjeg oseaja za humor. Ista vrsta energetskog spajanja (fuzije) dogada se i sa pozitivnim i sa negativnim tvrdnjama. Naalost, rezultat je esto mnogo oigledniji u sluaju negativnih tvrdnji, poto je re tada gotovo po pravilu izgovorena rasejano, nesvesno, mehaniki i bez i najmanjeg napora. Pod takvim uslovima, mnogo lake dolazi do energetske fuzije.
PATRIK BERNAR
Tvrdnja sadri u sebi snagu elja, obeanja i odluka. Ne p o stoji sluaj. Kada ustvrdimo: "Ja sam zaista srean", sve se odvija na suptinom nivou stvari, kao da smo sklopili sporazum sa samom sreom. Karl Oto Smit, veliki majstor dinamike psihologije, nepobitno je dokazao tu istinu i pouavao je ljude da se p o slue njome kako bi pomogli svim aspektima ivota. Po njemu, usled sposobnosti ljudskih bia da odlue ta e postati, ona to i postaju. Na taj nain, ljudi su neosporni gospodari i prvobitni uzronici okolnosti i dogaaja koji odreduju celokupan tok njihovog ivota. Njihovi su ivoti u njihovim vlastitim rukama. Iz tog razloga se na sanskritu ljudsko bie naziva prabu, ili gospodar. Po reima Dr Smita: Kada kaete: 'ja sam', vae se misli pretvaraju u ui, jer svako 'ja sam' predstavlja poziv na postignue, na ispunjenje. Svaka. misao povezana sa 'ja sam' ispoljava sve jau tenju da se ispuni i pokree snage napretka ili nematine, propasti ili sree. Stoga, da bi se jedino ono to je dobro ispoljavao u vaem ivotu, vodite rauna da sve reenice koje poinju sa 'ja sam' budu usmerene ka. pozitivnim ciljevima. "Ja sam bolestan, ja sam nesrean, ja sam umoran, ja sam kinjen od sudbine, ja sam ubog, ja sam paenik, ja sam slab, ja sam u nevolji"; sve su to jasne naredbe date silama ivota da stvore odgovarajue okolnosti ili da ih jo jae razviju. Ukoliko, naprotiv, svesno kaete: "Ja sam slobodan, ja sam snaan, ja sam zadovoljan, ja sam uvek na vrhu, ja sam miljenik sudbine, ja obilujem uspesima, ja sam jedno sa silama dobra, Ja sam svestan Boga, ja sam saveznik sudbine, ja sam bogat", onda e se te tvrdnje sve vie obistinjavati. 'Ja sam' znai: ja sam duh roen iz Bojeg duha; ja sam univerzalno dete i ispunjenost je moje priroeno pravo. 'Ja sam' - to je ime boanskog u vama. Svaki put kada ga svesno izrazite, govorite kao to Bog govori, rekavi 'neka bude' za sve to ustvrdite.47
PESMA-AROLIJA NAEG SVAKODNEVNOG GOVORA Pokuavanje da se rei sloen problem bez kontemplacije je beznadean napor.
Oni, pak, koji ponu od duhovne osnove, stii e do sigurnog i potpunog uspeha. Nema sumnje da vrsta planiranja koju smo naviknuti da svakodnevno obavljamo moe da obezbedi trenutne koristi, i ti prividni dobici esto se ine neosporni. Prema zakonima ivota, meutim, sve to se stekne iz sveta materije je privremeno, i stoga, u krajnjoj liniji, nezadovoljavajue. Jedini trajan uspeh proizilazi iz unutranje aktivnosti - iz carstva duha. U nama se nalazi koren svih zvunih slika projektovanih na ogromnom ekranu naeg vlastitog postojanja. Miroljubive due ne trae konfliktne situacije. Sklad koji irimo oko sebe kada su nae due u miru, predstavlja najdelotvorniji vid zatite od sudaranja sa oseanjima koja su protivna harmoniji. Jednom kada Zemlja bude nastanjena takvim duama, sukobi interesa i silne medunacionalne razmirice e potpuno nestati sa lica nae planete, poto vie nee biti pothranjivane kakofonijom, neslaganjem i neskladom miljenja. Nacije se vie nee svadati, poto e vibrirati u sazvuju sa zajednikim tonom: sklonou prema istinskoj srei. Ta uzviena sklonost, izvorna muzika due, bie odlika dotine epohe. Sklonost prema beskorisnom i sujetnom rtvovanju koja je obeleia prethodnu epohu - rtvovanju ovekove duhovnosti u zamenu za industrijalizaciju - ve je oslabila. Moda je to rtvovanje i bilo neophodno za izgradnju temelja novog doba, ali vie nam nije od koristi. Danas je postalo presudno i neodlono da shvatimo da se to doba, iekivano hiljadama godina, nee ispoljiti bez uvebavanja vlada-
PATRIK BERNAR
nja mislima. Misli su donekle odrazi podsvesti; jedini nain da programiramo podsvest, jeste da se bude 'svestan svesnog', da se odreene ispravne misli svesno uvedu i uskladite u elektromagnetska polja (ili mnemonike engrame, tj. pretpostavljivo kodiranje u nervnom tkivu koje predstavlja fiziku osnovu za postojanost pamenja) podsvesti. Da bismo to postigli, imamo na raspolaganju dragoceno, izvanredno sredstvo, pravi dar s neba: arobnu pesmu naeg svakodnevnog govora. Svi koji izvode velike stvari, svi koji postiu stvarni uspeh, stavljaju svoje mentalne i verbalne aktivnosti u slubu svojih ideala. Kako se to radi? Zapisivanjem u mentalni proces odredene misli koja je precizna, ispravna, istrajna, podrana i neprekidno hranjena dinamikom ivotvornom silom p o tvrdnih i samopouzdanih rei. To se podudara sa joga tehnikama usmerenim na ovladavanje umom i mislima, u kojima je od presudne vanosti ponavljanje odredenih nizova zvukova, povezanih sa kontrolom disanja. Delotvornost ovih drevnih metoda je potpuno dokazana. Nai svakodnevni razgovori su u izvesnom smislu jedan oblik pojanja; te izgovorene rei, posebno tvrdnje, utiu na svest. Ova zatim utie na podsvest koja, preko programiranih refleksa, proizvodi misao. A misao je nita manje nego tvorac sudbine. Da parafraziramo Svetog ermena, mi putamo da ono to mislimo i oseamo dobije fiziki oblik. Dospevamo tamo gde nas nae misli i rei vode, i takorei postajemo svoja fiksirana misao. Na jednom kraju se nalazi re stvorena milju i sadrana u njoj; na drugom kraju je sudbina. U tom smisu, moemo da razumemo kako to re predstavlja boansku silu bez premca, a ljudsko bie, njen batinik, potencijalnog boga. To nije isto to i rei da je ovek Bog, kao to je obiaj u popularnim ezoterinim krugovima. Preuzimajui na sebe rizik da izazovem nezadovoljstvo, tvrdim da univerzalna dua i izdvojena pojedinana dua nikada ne gube svoju duhovnu i apsolutnu individualnost. Najstarija knjiga na svetu, Brama Samhita, za koju se smatra da ju je sastavio sam Brama, ima mnogo toga da kae na ovu temu, prvenstveno to da je mogue prodreti u monu ne-linu svetlost Bramana i sjedini63
ti se sa njom, ali to prividno ponitenje, pokazuje se kao jo jedna iluzija. Prema ovim spisima, autentino osloboenje lei u ljubavnom odnosu koji se razvija izmedu due individualnog bia (ive) i boanske linosti, one koja se naziva hiljadama razliitih imena i oboava u hiljadama razliitih oblija. Bez obzira na to, ona je jedna te ista; ona koja nas oduvek eka. itav niz neogranienih odnosa (rasa) moe da nastane iz te ljubavne i mistine razmene. Uitelji univerzalne pobonosti, ustanovili su pet velikih porodica rasa (neutralnu, punu potovanja, prijateljsku, roditeljsku i branu). Ne mogu da razradim ovu temu, a da ne iskoraim van granica ove knjige. itaoci koji ele vie o tome da naue treba da se obrate knjigama koje se bave temom boanske ljubavi, naroito duhovnom klasiku nepoznatog autora, Podraavanje Isusa Hrista, i knjizi Rupe Gosvamija Nektar pobonosti. Ukoliko su iva bia Bog, samo to su to 'zaboravila', kao to to neki vole da tvrde, na kog se to Boga onda pozivamo i obraamo mu se? Kako moe Bog, koji je po definiciji sveznajui, bilo ta da zaboravi? Sam zdrav razum nas navodi da odbacimo ovu nedoslednost. iva bia nisu Bog. Pa ipak, naa sutina je boanska i uestvuje u Apsolutu: mi posedujemo njegova svojstva, osobine i moi, ali u izuzetno maloj meri. Koja je, u ljudskim razmerama, ipak izvanredna, ako zamislimo neograniene moi Apsoluta. Sutinska priroda ljudi je boanska. U svojim duama i na svojim usnama, mi drimo zvune kljueve nae vlastite sudbine i sudbine sveta. Pomou naih tvrdnji, mi imamo mo da stvorimo univerzum kakav elimo. ta bi to velikodunije i izdanije moglo da nam dode od 'Nebeskog Oca'?
64
SLUANJE UZVIENIJE SVESTI: MANTRA ESTETIKA

Narodi koji e uspeno ostvariti uzvienu harmoniju epohe sree, bie oni koji e svirati muziku svoje due na harfi koju predstavlja njihov jezik.
Svest o govornoj rei - pesmi sudbine - sainjava sledei korak u evoluciji oveanstva. Svesna potvrdna re je visokonaponski regenerator i uspostavlja ponovne uskladenosti materijalnog i suptilnog tela - neiscrpni izvor snage za fiziku i psihiku prirodu. Ona sainjava temelj opteg zdravlja. Stimulie probavnu vatru i pravilno funkcionisanje svih organa. Kratka reenica "Ja sam potpuno zdrav", ponovljena u vedrini jutra i u spokojstvu veeri, sa znanjem da su novi ljudski zakoni ve na svom putu ka nama, moe da obezbedi vie dobrobiti od bilo kakvog hemijskog proizvoda. Dovoljno je da pokuate da biste se uverili! U bliskoj budunosti, kada se bude vie znalo o isceliteljskoj moi zvuka, nee biti iznenadujue da se u dnu recepta proita sledea napomena: Lek treba uzimati uz psiho-akustiku vibraciju - "Oseam se potpuno zdrav, moje zdravlje je izvrsno" - koja se ponavlja deset puta na dan, ujutro, u podne i uvee. Krajem devetnaestog veka, Emil Kue je leio, pomagao i isceljivao na hiljade pacijenata koji su od strane tadanje medicine bili smatrani neizleivima. Njegov se tretman sastojao iz ponavljanja jednostavne reenice: "Svakoga dana, u svakom pogledu, sve se bolje oseam." Kue je uvideo tesnu povezanost koja postoji izmedu vibracionih energija rei i psiholoke aktivnosti. Iz njegove perspektive, sugestija deluje tek nakon to se pretvori u autosugestiju i na taj nain postane usvojena. ta je, dakle, to to treba da usvojimo? Re 'sugerisati' (preporuiti, uticati) potie od latinskog sugerere, to doslovno znai 'nositi ispod'. Radi se upravo o toj jo uvek misterioznoj sili, skrivenoj u zvuku koji se nalazi u potvrdnoj izgovorenoj rei, koja
65
je neophodna da bi se neto usvojilo (re 'usvojiti' potie od latinskog aceptare, to znai 'prihvatiti'). Ono to je usvojeno (prihvaeno), postaje dostupno. Od ove take nadalje, autosugestija moe delotvorno da se koristi za postizanje terapeutskih ciljeva. Poput elektriciteta, zvuk je neutralna energija; on moe da bude blagotvoran ili zloudan. Sve zavisi od toga kako se koristi. Uopte uzevi, mi smo majstori u primeni tetne autosugestije, mada nikada nismo uzimali asove iz te oblasti. Zbog ega je negativna sugestija tako uspena? Zahvaljujui tome to se oslanja na ponavljanje, mi je praktikujemo nesvesno i bez napora. Neki ljudi mehaniki izjavljuju: "Znam da nikada neu uspeti", ili: "Znam da je (ova ili ona) nesrea, (ova ili ona) prepreka nepremostiva, neizbena." Oni izriu ove tvrdnje bez ikakvog naroitog napora, to znai da te rei, i mo koju sadre, sa lakoom prodiru u podsvest, koja ih prihvata. A poto ova regulie funkcionisanje naeg fizikog, psihikog i moralnog bia, to ima za posledicu da se sve dogaa u skladu sa naredbom koju je primila. Uporno, dosledno, ali ne i kruto, ponavljanje zvune vibracije sadrane u pozitivnom zvuku-rei, moe da preinai negativno programiranu podsvest i da podstakne njen kreativni mehanizam da deluje ne samo u pozitivnom smislu, nego i prema viim stanjima svesti. Narednih godina, ova ideja nalazie se u zaecima nove nauke koja e objediniti snage zvuka (muzike, govora, zvukova ispod praga svesti) i mo autosugestije s jedne strane, i proiujue dejstvo nadahnutog meditativnog pevanja s druge. Ta nova nauka mogla bi da se zove 'mantraestetika' (od sanskritskog manatatra, ili oslobadajue orue, i od grkog aisthesie, ili oseanje). Taj sistem znanja, imae za cilj da ovekovu podsvest uini osetljivom za zvune vibracije u izgovorenim reima koje oslobadaju um. Ve postoji bugarski metod ubrzanog treninga poznatog kao sugestologija, koji koristi muziku i ritmino disanje za aktiviranje desne hemisfere mozga. Medutim, autosugestivne metodologije se najveim delom koriste za postizanje ciljeva povezanih sa telom i svesnim umom. Mantraestetika bie usmerena na izmenu svesti i budenje due.
66
PATRIK BKKNAK
Da bi se shvatili domet i delotvornost takvog pristupa, nuno je da se objasne razliite uloge koje igraju svesno, podsveno i nesvesno, ili suprasvesno. Re 'nesvesno' se uglavnom kolisti da oznai sve ono to je izvan svesnog, ili 'suprasvesno'. Svesni um se stalno trudi da logiki analizira stvari. Naalost, to svojstvo esto dovodi do toga da on blokira intuitivnu informaciju koja stie iz najdubljeg dela naeg bia. Ta duboka intuilivna zapaanja potiu iz suprasvesnog i prenose se putem podsvesnog. Ne smemo da dozvolimo da nas zaplae te bune intelektualne rei, koje autori naunih radova isuvie rado koriste. Ti koncepti su, u stvari, vrlo prosti. Da bi razumeo tesnu vezu izmedu ova tri elementa, ovek samo treba da zamisli da je podsvesno p o tar iji je posao da prenosi pisma (poruke) od glavne pote (suprasvesnog) do kunog sandueta (svesnog). Podsvesno, kao. posrednik, gradi most izmedu suprasvesnog i svesnog. Ono je intuitivna polu-svesnost. Uz pomo podesnog korienja zvukova, praksa mantraestetike izaziva takvo stanje oputenosti da podsvesno nema drugog izbora, do da pusti suprasvesno da preko njega prenese informaciju. Na taj nain, ta 'otkria' cure u svesno. U samoj stvari, u izvesnim stanjima relaksacije ili meditacije, nii ego je pasivizovan i neotporan. To se dogaa kada se otvore vrata unutranjeg suprasvesnog. Svi zvuni opaaji, rei, imena, tvrdnje, napomene i tako dalje, skupljaju se u suprasvesnom. Ti podaci su prikupljeni i kodirani bez ikakve nae stvarne svesti. Mnogostruki zvuci, razgovori i delovi muzike uskladiteni su u suprasvesnom, koje moe da se uporedi sa magnetskom trakom na kojoj je, izmedu ostalog, zapisano sve to uvo opazi u ovom ivotu pored onog dela koji je prethodno opazilo. U izvesnom smislu, suprasvesno je skuplja slika, zvukova, oseanja i seanja koja su u direktnoj vezi sa nainom na koji sebi doputamo da opaamo bitisanje. Onog trenutka kada se ivotna sila jedinke odvoji od hemijskih elemenata od kojih se sastoji njeno telesno oblije (prelazak koji se pogreno naziva 'smrt'), ta zaliha misli, elja i suprasvesnih memorija, odreduje uslove u 67
kojima e se dua ponovo uteloviti. Prema tome, pred-embrionalni ivot (ili predanji ivot) je naprosto priprema za sadanji ivot, a sadanji ivot je radionica u kojoj se proizvode sklonosti za ukupan budui ivot. Posmatrana iz ovog ugla, mantraestetika potencijalno moe da ima nezamislive posledice po ljudsku evoluciju, pruajui oveanstvu uvid u suprasvesne memorije prenoene iz ivota u ivot. Da bi mogla da doivi pesmu suprasvesnog, bitno je da osoba ude u stanje povoljno za slobodan protok energija izmedu suprasvesnog i svesnog. Uloga subliminalne i oputajue muzike i, iznad svega, sluanja nadahnutih meditativnih pesama, tada moe da se ispostavi kao dragocena pomo. Zapravo, osnovna vrednost tih pesama lei upravo u razvaljivanju brana podignutih izmedu 'pote' (suprasvesnog), 'potara' (podsvesnog) i 'kunog potanskog sandueta' (svesnog). Jednom kada su te prepreke odstranjene, energijama preostaje samo da tee da krue, da slobodno teku, uspostavljajui irom tela ravnoleu, kakva nikada ranije nije bila ostvarena. Iz te savrene ravnotee, raaju se novi oseaji i oseanja, kao to je nesavladiva radost, spokoj usred nevolje, potpuno samopouzdanje i poviena percepcija univerzalne inteligencije. Pomou metoda mantraestetike, ljudsko bie postaje osetljiv organ. Ono to obino jedino uvo moe da primeti, tada se iri kroz itavu osobu i sasvim prirodno postaje kretanje, ivost. Doivljeno iskustvo postaje ples, pesma, smeh, suze radosnice i, u svoje vreme, potpuni prodor u carstvo ekstaze, ushienosti. To ekstatino stanje izazvano je sveu o nepromenljivosti due i o besmrtnom ljubavnom odnosu koji tu duu sjedinjuje sa iskonskom sutinom.
DRUKIJA EVOLUCIJA
Zvuk rei, izgovorena re, za svest predstavlja simbol. ta je taj simbol?
68
PATRIK BERNAR
On je ideja izraena odreenim zvukom. Naziv predmeta sadri u sebi sve simbolike elemente koji sainjavaju osnovu po stojanja predmeta koji taj naziv oznaava. Iz tog razloga su mudraci svih epoha i tradicija doli do istog zakljuka: svet je muzika; univerzum i celokupna kreacija su zvuna vibracija. Kada sve elije u kosmosu uskladeno zavibriraju, liene egoistinih ili anarhinih elja i usredsreene iskljuivo na volju svoga tvorca, u svim ravnima postojanja zaue se izvanredna kosmika simfonija i sva iva bia e ponovo otkriti veni ritam ljubavi, boanstvenu melodiju muzike due. To je svrha evolucije. Dua ovaplouje realnost manifestacije koja se pojavljuje pred oima fizikog tela u ovom ili onom obliku. Dua je ideja koja se nalazi u formi simbola. Ona je sr, sadrina, a prolazni izgledi, koje preuzima na osnovu karaktera svojih elja, predstavljaju samo razliita senenja te sri. Melodija nikada ne dolazi posle harmonije, ve pre nje. Na isti nain, ni sadrina se ne pojavljuje nakon oblika, nego pre njega. Budui da sve u ovoj tvorevini tei da sledi ovaj obrazac, ispoljavanje ideje ima tendenciju da automatski sledi svoj simboliki izraaj u zvunoj formuli. Iz tog razloga se stanje mira javlja oko rei 'mir', stanje zdravlja kristalie se oko rei 'zdravlje', a klima nasilja osea se tamo gde se uestalo izgovaraju rei koje simboliu nasilje. Uspeh dolazi posle rei 'uspeh', a bogatstvo se pojavljuje tamo gde se esto ponavlja tvrdnja: 'Ja sam bogat', itd. U ezoterinoj tradiciji, boanstvo se objavljuje i pokazuje u odreenom obliku prizvano muzikim energijama sadranim u mnogostrukim imenima. Hiljadu razliitih imena na kraju e rezultirati u hiljadu razliitih vizija, bilo da su one utelovljene ili ne. Bez obzira na to, sva ispoljenja su ispoljenja iste sadrine. Ukoliko uzmemo u obzir fizioloka dejstva sadrana u odailjanju odredenog sloga, uvidamo da, p o sredstvom govora, posredstvom otpevanog iska69
za, nadzor nad reima i odgovornost za njih, preuzimaju oni koji ih izgovaraju. Mi ih drimo u vlasti i stupamo u vibracioni savez sa njima, fiziki i psihiki. Kao to je ideja zatvorena u zvunom simbolu rei, tako je i dua zatoena u telu. Izgovorena re je ideja u nastajanju, sklona da se ispolji u odredenoj formi, odnosno, da bude materijalno formulisana. To je ono to se obino zove evolucja, koja je uglavnom propraena nastranim pojmom da je evolucija rezultat genetskog mutiranja. Nita ne moe biti udaljenije od stvarnosti! Evolucija postoji, ali ona nije bioloka. Majmun ne postaje ovek zbog genetske mutacije. Pre e biti da ivotna sila koja nadahnjuje i pokree telo majmuna, moe da se utelovi u ljudskom obliku. Uenja koja bi mogla da nam pomognu da to swatimo izostavljena su iz Biblije. Katolika crkva ih je zabranila i preutala. Godine 553., na drugom Saboru u Konstantinopolju, udnja za vlau nagnala je vizantijskog cara Justinijana da zabrani sva uenja o reinkamaciji iz hrianskih svetih knjiga. Bez obzira na to, veina zapadnjaka jo uvek prihvata tu ideju, ili odbacuie Bibliju ni ne pokuavi da je shvati. Nije telo to koje evoluira, ve dua koja ga nastanjuje, putem svog seljenja iz jednog tela u drugo. Muziar moe da poeli da zasvira na boljem instrumentu. Ali, ne menja instrument muziare, nego je muziar taj koji menja instrumente. Zasnivajui svoju teoriju evolucije vrsta na pretpostavci da se prirodno genetsko menjanje odvija iz generacije u generaciju, Darvin je - a, idui njegovim stopama, i industrijska civilizacija u celini - odbacio arhetip (prauzrok) ili specifinu sutinu koju je Platon nazvao eidos. Taj eidos je otkriven u zvuku rei koji simboliki neto predstavlja. Eidos je to to evoluira pomou formi koje uzima na sebe, formi koje materijalna priroda pristaje da mu ustupi. Evolucija se zaista dogaa, ali ne onako kako je to Darvin zamiljao. Paradoksalno, Darvinova hipoteza utvruje plan u prirodi, ali se ne pita ko je planer, to je apsurdno. im ovek uoi postojanje odredenog plana, on mo-
PATRIK BERNAR
ra da prizna i tvorca, arhitektu ili projektanta. A ukoliko tvrdimo da uzviena harmonija prirode naprosto mehaniki funkcionie, zar ne moramo da priznamo i neophodnost postojanja inteligentne mehanike energije koju je stvorio mehaniar koji ju je pustio u pogon? Vizionari tu praiskonsku energiju zovu Uzvieni Duh, Bog, dua univerzuma. Ueni intelektualci to zovu Velika Objedinjena Teorija. S one strane ta dva vienja, postoji jedna jedina stvarnost. Uzvieno i proieno oveanstvo eka u tiini venosti. U pozadini velianstvene simfonije prirode stoji inteligencija boanskog kompozitora. uti i izvoditi muziku due znai slediti smernice tog tvorca za usavravanje. To uputstvo je dato upravo kroz kreativnu re, re koja je bila u poetku i od koje je sve bilo stvoreno. ovekove izgovorene rei imaju mo da simbolizuju evolucionu ideju boanstva. Ovde se glagol 'simbolizovati' koristi u njegovom klasinom smislu - 'slagati se sa'. Ta saglasnost osposobie nas da ponovo otkrijemo lekovita svojstva govora. Razliiti fiziki aspekti ivog bia nisu ni rezultat sluaja, ni plod pretpostavljenog genetskog mutiranja. Oni predstavljaju precizan odgovor materijalne prirode na elje ljudskih bia. Svojom sopstvenom slobodnom voljom, dua bira da slua odredenu vrsfu muzike i da izgovara odreene rei. Time ona odluuje o okolnostima i dogaajima u svojoj evoluciji. Stalno se okruujui uzvienim zvunim vibracijama, ona stvara telo od svetlosti koje e naseliti u svom narednom ivotu. Svesno se zadubljujui u atmosferu nabijenu frekvencijama na kojima slua i opeva neiscrpna imena koja se odnose na Apsolut, dua ponovo pronalazi seanja na svoju osnovu i otkriva u sebi (a ne u politici, ni u birokratskim aparatima bilo koje spoljne religije) snagu da se kree kroz vie stupnjeve svog kosmikog ispunjenja.
71
EVANJA I SLUANJA
NAJUZVIENIJE PREDOSEANJE Mantre mogu da se shvate kao sredstva za oslobaanje uma.
To nisu 'magijske formule' ija je funkcija da prevaziu kosmike zakone, ili da hipnotiu onog ko ih pevucka ili recituje. Svrha mantri je da probude ivotne sile koje postoje u ovekovoj dui i oduvek su postojale. Sanskritska re 'mantra' znai 'mentalno osloboenje'. Taj zvuk, ili kombinacija zvukova, oslobaa um od njegove svetovne uslovljenosti i ogranienja. Lama Anagarika Govinda definie mantre kao "arhetipske zvuke i verbalne simbole, ije se poreklo nalazi u samoj strukturi nae svesti. Prema tome, one nisu proizvoljne umotvorine proistekle iz line inicijative; one su rodene iz kolektivnog i sveopteg ljudskog iskustva, i prilagoavane jedino usled kulturnih i religijskih tradicija." (48) Mantra je, dakle, simbol. Prema Karlu Jungu, to je ideja koja se podudara sa najuzvienijim predoseanjima svesnog bia. Ta uzviena slutnja je svesnost o naoj boanskoj prirodi. Ta svesnost je potpuna kada ukljuuje svest o Apsolutu u nama i njegovoj ujedinjujuoj povezanosti sa nama. To zajednitvo ispunjeno p o bonou i ljubavlju, predstavlja sutinu apsolutne sree. Krajnji cilj primene mantri je upravo to da se povrati ta izgubljena boanska veza. Mantre su pronadene u svim kulturama, tradicijama i religij-
72
PATRIK BERNAR
skim sistemima. One nisu iskljuiva odlika istonog sveta. Izvesne litanije iz izvornog hrianstva, takode su mantre. Muslimani, budisti i zoroastrijanci isto tako imaju svoje osobene mantre. U zapadnom drutvu, koje je prevashodno obrazovano prema judeo-hrianskoj tradiciji, mnogi ljudi oseaju se bolje usklaeni sa hrianskim 'mantrikim' metodima, koji su blisko povezani sa njihovom kulturom. To je sasvim u redu, poto je od velike vanosti da se oseamo ugodno i spokojno sa mantrama koje koristimo. Sama mantra nije od velikog znaaja ukoliko postignemo ushienje duhovnog roenja, mistinu ekstazu koju e zvuna vibracija sigurno potaknuti da izbije iz dubina svakog ozbiljnog praktiara. Postoji, naravno, na hiljade mantri sa razliitim namenama i delovanjima da se dopre do tog konanog cilja. Te mantre mogu da poslue za postizanje svih moguih ciljeva koji su vie ili manje povezani sa materijalnom energijom. Izvorni cilj upotrebe mantri, ipak, jeste to da se ovek dovede u vezu sa Boanskim. Proces koji vodi ka svesnosti o toj povezanosti nije uzlazni, n e go silazni. Drugim reima, te stvari ne nastaju iz razmiljanja u kome svest pokuava da dopre do duhovnog nivoa pomou intelektualnog napora. Naprotiv, ta svesnost je stanje milosti koje potie iz dubina srca. To stanje je ponueno, bez skrivenih motiva, pomou posredovanja uitelja-vodia. Mantrika tradicija je usmena. Sakti, energija, prelazi sa usta u uvo, sa uitelja na uenika. Dobijanje mantre od autentinog ivog uitelja je samo po sebi inicijacija (posveivanje, upuivanje). To inicijalno iskustvo je neophodno za svakoga ko eli da sledi stazu mantre, i predstavlja poetak njenog praktikovanja (sadane). Simboliki zvuk mantre gradi most izmedu povrinske svesti i bazinog ega koji je lociran u nematerijalnoj ravni. U toj ravni, strukture jezika koje su nam poznate, iezavaju da bi ustupile mesto istim emocijama i oseanjima koja ne mogu da se izraze govornim pojmovima. Iz tog razloga, veina mantrikih formula objedinjuje prvobitne zvuke bez ikakvog preciznog znaenja, i koji ne izraavaju nikakav pojam ili ideju. U pitanju su bazini 73
zvuci ili semeni slogovi (bida). Ti bazini zvuci podstiu buenje viih emocija vrenjem neposrednog uticaja na svest, pomou vibracija ije rezonance prethode svakom ljudskom jeziku. U tibetanskom misticizmu, na primer, pronalazimo zvuk hum, koji predstavlja pojedinanost i prouzrokuje silaenje iz stanja sveoptosti (univerzalnosti) u dubine ljudske due. U se izgovara kao u engleskom jeziku: Crta iznad u produava zvuk; taka iznad m upuuje na mantriko svojstvo tog zvunog semena i kae se da vraa zvuk u unutranjost. Dakle, spoljna vibracija koju ujemo, preneta je u neujnu, ali stvarnu, unutranju frekvenciju. Suvino je da se o tome razmilja ili da se pokuava da se o tome rasuuje. Slino tome, kada nas muzika ili pesma pokrenu, mi ne moemo zaista da objasnimo zbog ega se to dogaa. Jednostavno oseamo neto veoma mono kako se kree i iri u nama. Nedvosmisleno oseamo da ta energija pomera planine nae ravnodunosti i neosetljivosti. Potpuno ista stvar se deava sa semenim zvukom (bidom) mantre. Unutranja frekvencija glasovne skupine slova, neujna za fiziko uvo, sadri svemonu energiju poznatu kao abda. Bez sposobnosti opaanja i oseanja abde, ili mistinog zvuka priloenog u mantri, koji posveenik tei da otkrije, mo mantre ne moe u potpunosti da se iskae. Zvuk om je najuzvienija, savrena bida. Dok je hum silazak Boga u duu, om je otvaranje due prema Bogu poto je istovetan sa usponom individualnosti prema univerzalnosti, prema beskrajnom. Srimad Bagavatam o tome kae: "Sveti slog om, obdaren nesluenim moima, rascvetava se unutar iste due poput lotosa. On predstavlja Vrhovnu Duu i Vrhovno Bie. Sve vedske rezonan49 ce proistiu iz zvuka om, koji je zaet u dui." Bezbrojne stranice su napisane o znaenju, sastavu i svrsi zvuka om; korisno je proitati ih, uporediti i apsorbovati. Ali, jo je izvanrednije neposredno doiveti mo om-a. Smestite se u udoban poloaj i pomou dubokog disanja opu74
PATRIK BERNAR
stite telo. Kada se umirite, izgovarajte svetu mantru bez nastojanja da je razumete; samo pokuajte, sa istim srcem, da osetite njene jedinstvene frekvencije. Vremenom e se sva metafizika tumaenja povui u pozadinu, poto ete se sve vie bliiti n e sluenom carstvu mistinog iskustva. To je zvuk treperav od radosti i bremenit ljubavlju. Srce se iri od toplote zraenja. Um, koji se jo pre nekoliko minuta muno vrteo u svim pravcima, sada je usmeren u jednom pravcu, usredsreen na taku koja se nalazi u sredini srca. Telo i duh su spontano okupani u bezmernom oseanju zahvalnosti. Ukoliko nastavimo da ponavljamo mantru, uviamo njenu mo i zapanjujuu ogromnost transcendentalnih sfera. Jednom probuena, jedinka izlazi iz svoje stare ljuture i vibrira usklaena sa tihim spokojem koji joj omoguuje da uje uzvieni glas vlastite due. Kada konano kucne taj as, otkrivamo da se nae ishodite nalazi u Apsolutu. Opominjemo se da je fiziki ivot samo pozorina predstava. Od tada pa nadalje, niega se vie ne bojimo.
DUBOKO SLUANJE OBJAVLJENE REI

I dok ponavljanje odreenog zvunog sklopa moe da prui sreu, blagostanje, zdravlje i sve mogue stvari, kao to je napomenuto, krajnji cilj korienja mantre, jeste da nam pomogne da ponovo otkrijemo svoj duhovni identitet.
Pomou te svesnosti, moemo ponovo da uspostavimo jedinstveni, neuporedivi odnos koji nas sjedinjuje sa ivim svetlom Boga. To ponovno otkrie ivota due razvija se putem sluanja. Oni koji se sa usredsreenim sluhom posvete mantrikim zvunim vibracijama, brzo oslobaaju svoje srce od svih neistoa. Vanost sluanja mnogo puta je naglaavana u otkroviteljskim svetim spisima. U Garuda Purani, uvenom vedskom tekstu, ubedljivo se podrava praksa sluanja: "Postojanje uslovljeno materijalnim sve75
tom, moe da se uporedi sa stanjem oveka koji lei onesveten, kao rtva zmijskog ujeda. Vibracije mantre u stanju su da dokraje oba ta oblika nesvesnosti." Zaista, postoje odredene mantre sposobne da vrate ivot n e kome ko izgleda ve mrtav od zmijskog ujeda i nekome ko, u r o njen u duboku nesvesnost, boravi u jednoj vrsti komatoznog stanja. Postoje posebne mantre sposobne da ponite delovanje otrova. U komatoznom stanju, kao i u stanju dubokog spavanja, uvo je jedini ulni organ koji je i dalje aktivan; osoba koja izgleda kao da je mrtva, jo uvek moe da uje zvuk koji e joj spasiti ivot. U drugoj vrsti kome, neupuenost u postojanje due zagnjurila je oveanstvo u duboko spavanje ravnodunosti i neosetljivosti, p o sledicu grubog materijalizma. U komi iluzije, razmena ljubavi izmedu due individualnog bia i dragog Apsoluta zamenjena je alosnim oseanjem bezlinosti. U tom stanju, nihilizam i egzistencijalizam spreavaju sputanje uzvienih energija svetlosti i mira koje su uvek spremne da preplave svet. To je razlog zbog koga mudraci doivljavaju kao prelazno podruje potopljeno u najdublju tamu neznanja, zavisti i mrnje. Usled zablude ogranienog egoizma, ljudi deluju kao da su mrtvi, koliko god se uzaludno osvrtali u svim pravcima u potrazi za sreom koja nastavlja da im izmie. Taj nedostatak sree moe da se izlei dubokim sluanjem svega to se odnosi na apsolutnu istinu. Prema Srimad Bagavatamu (2.1.5), to je ono to se preporuuje u Vedanta Sutri: "Onaj ko hoe da bude osloboen svake patnje, treba da slua ono to se odnosi na Boga, treba da Ga slavi i velia i da ima na umu njegov lini aspekt, Njega, Savrenu, Najviu Duu, gospodara i izbavitelja iz svake patnje." Time se pali vatra unutranjeg ivota, i iva bia, koja su bila uronjena u stanje nesvesnosti usled nemira i strepnji svoje ograniene egzistencije, izlaze iz svog hroninog mrtvila i umalosti i bude se u svetu svoje sopstvene boanstvenosti. 76
PATRIK BERNAR
Autor vedskih svetih spisa, Vjasadev, objanjava izuzetan znaaj sluanja obelodanjenih svetih tekstova, time to su oni bili darovani ljudima putem rei nebrojenih uitelja istine: "Od sutinskog je znaaja da se izuzetno paljivo sluaju pevanja i kazivanja aarji (nosilaca duhovne loze), koja teku kao reke nektara sa njihovih lica koja su nalik mesecu." Dua koja svesrdno slua te produhovljene zvuke, nesumnjivo e doiveti sebe kao osloboenu od gladi, edi, straha i tuge i od svake zablude povezane sa ogranienom materijalistikom sveu. Upravo usled te svesti o bedi i nematini, kao suprotne snanoj svesti o svemonom obilju i ispunjenosti, nastaje veina bolesti - bolesti koje prvo nagrizaju duh, a potom i telo.
SLOBODA OD STRAHA
Strah i teskoba, bilo da su osnovani ili neosnovani, jako su raireni i neobuzdani u ljudskim umovima i srcima.
Zahvaljujui njima, gaje se sve vrste negativnih misli. To su haotini inioci koji se nalaze u osnovi psihikih poremeaja od kojih pati ljudski rod. Mnoge bolesti kojima se lekari bave, potiu u isti mah i iz tela i iz uma, to e rei da su psihosomatske prirode. Kada oni koji se bave klasinom medicinom budu napredovali dalje od eksperimentisanja na ivotinjama i fizio-hemijskih zakona, otkrie vetinu autosugestije. Svesno ili nesvesno sluanje materijalno zagaenih zvukova koji ispunjavaju moderni svet, stvara optu autosugestiju opasnosti, naputenosti, bede i nasilja. Poto smo pod takvim uticajem, mi smo nesvesno hipnotisani strahom, i ivot postaje skueno trajanje i oskudan prostor, sveden na najmanju meru usled egzistencijalne teskobe utemeljene na potpunom nedostatku intuitivnog znanja. Sve dok je taj intuitivni tok naruen patolokom strepnjom, ljudi se meusobno bore za svoju egzistenciju, verujui
77
da su okolnosti i dogaaji koji se odvijaju na ekranu njihovih ivota, plod puke sluajnosti! Ljudska rasa zaustavlja svoju evoluciju time to ostaje povrna i plaljiva i pored toga to je svaka jedinka batinik neogranienog bogatstva i natprirodnih moi. Sreom, velik broj lekara poinje da izlazi iz orsokaka u koji su ih gurnule skolastike doktrine. Povodom toga, pokojni Norman Kazns, autor Anatomije bolesti i nekadanji profesor na medicinskom fakulteta Univerziteta u Los Andelesu, izjavio je: "Kada bih mogao neto da p r u im ljudima, izabrao bih to da ih oslobodim od njihovih strahova... Jer, strah izaziva bolest." Strah dovodi do elijskih poremeaja, a sluanje neprijatnih i iznurujuih zvukova proizvodi autosugestiju straha. Shodno tome, nije nikakvo iznenadenje to duboko sluanje duhovnih rezonanci oslobaa suptilne energije due i postepeno unitava sve ono to baca senku na sutinu ljudskog bia. Ti mantriki zvuni talasi su mono oruje u ionako impresivnom arsenalu nove vibracione medicine koji je, valja napomenuti, u stvari, staro koliko i ajurvedska medicina - negde izmedu tri i pet hiljada godina. Dr. Riard Gerber, autor Vibracione medicine, omoguuje nam da zavirimo u viedimenzionalno ljudsko bie sa neogranienim isceliteljskim potencijalom, koji ak i klasina nauka poinje da priznaje: Skloni smo da smatramo da ljudsko telo napajaju elektrofizioloke sile (nervi, itd.), medutim, taj sistem je pod kontrolom jedne od nadmonijih energija koja regulie elijske i biohemijske procese. A taj sistem suptilne energije je po svojoj frekvenciji mnogo blii sili ivota. Neki vidovi vibracione medicine, dovedeni su do nivoa koje nazivamo uzvienim duhovnim realitetima i koji nisu iroko prihvaeni od strane klasine nauke. Neke frakcije u okviru klasine nauke veruju u to, ali naune ustanove i dalje odbijaju te stvari, smatrajui ih nastranima... Medicina kao celina, menja se zato to postoje potpuno osposobljeni lekari koji su sve zainteresovaniji za dopunske pristupe i koji
78
PATRIK BERNAR
ukazuju poverenje ovim prouavanjima. Ti pristupi nemaju nameru da zamene sadanju naunu teoriju, nego da je proire."50 Bilo da se radi o kristalima, zvunim vibracijama, akupunkturi, astralnom telu, cvetnim mirisima ili ak hirurgiji, moramo poeti da uviamo da su svi ti pristupi komplementarni, nadopunjavajui; oni nisu suprotstavljeni jedni drugima. Leenje se svodi na oslobaanje tela i uma od negativnih energija koje ih oslabljuju. Energija mantri, govornih formula ija vibraciona dejstva vre dubok uticaj na naa tri osnovna tela (fiziko, mentalno i duhovno), mogu uspeno da se koriste u vibracionoj medicini i da nas uine imunim na brige i strepnje koje su u osnovi veine elijskih neuravnoteenosti. Kao to Gerber izjavljuje: "Leenje se sastoji u ponovnom uspostavljanju sveobuhvatne kreativne aktivnosti: aktivnosti tela i due, jedinke i planete." 51 Sluanje i pevanje duhovnih zvunih vibracija dok se hoda po uiteljevim stopama, sainjava stazu savrenstva i slobode od sumnje i straha za svakoga. Ta staza ne predlae se samo studentima koji ele da unaprede svoje idejno prouavanje, nego takoe i onima koji su ve ostvarii uspeh u svojim naporima, bez obzira da li su zainteresovani samo za plodove svojih dela (karma jogiji), ili su ne-lini filozofi (nani jogiji), ili su zaljubljeni u Apsolut (bakti jogiji). Za metod sluanja i pevanja nisu bitni starost, rasa, pol, ni drutveni poloaj. On je spontan, ugodan i bez ikakvih strogih pravila u pogledu mesta i vremena. Zadovoljstvo pevanja i sluanja zvuka mantri postepeno se budi u nama. Ovaj metod nije rezervisan za one koji ele da uspeju u iskustvima samospoznaje; podjednako je preporuljiv za svakoga ko se ose79
a prikovanim za materijalni ivot. Svi uitelji Veda slau se da je to siguran put do duhovnog blagostanja.
MISTERIJA IVOG PONAVLJANJA

Pojedinci koji nisu uspeli da pravilno asimiluju snagu osloboenu fenomenom ponavljanja, ponekad kritikuju upotrebu mantri.
Treba uoiti da je ta kritika zasnovana na nedovoljnom znanju o nauci mantre i na nedovrenom eksperimentisanju sa aktivnim muzikim ponavljanjem. Muzikolog Dord Balan o tome kae: Poruka zvuka je zagonetka za na um. Razumljivo je da e onaj ko osea da ta zagonetka krije klju za duhovno osloboenje nastojati da je rei. Jedini nain da se u tome uspe jeste da se melodija ponavlja, sve dok se ne ostvari simbioza. To je ivo ponavljanje koje u sebi nema nita mehaniko. Uspeh se postie iskljuivo tako to se muzici dozvoljava da odjekuje u ovekovom biu to je svesnije m o gue. to je vie melodija postala unutranja, to e rei p e vana, ne toliko usnama, koliko unutranjim glasom, to vie e prodreti u nae dubine i uiniti da one zrae i blistaju. Kada se primenjuje marljivo, polako ali sigurno, to ponavljanjc e doneti reenje zagonetke, reenje potpuno drugaije vrste od reenja do koga se stie razmiljanjem i bie doivljeno kao znaajno poveanje nae psihike snage. To duboko unutarnje dejstvo nije nita drugo do muziki izraz onih zakona koji se nalaze u osnovi svake prave meditacije, odnosno suoenje sa zagonetkom, koje se u zen tradiciji zove 'koan', i 'varenje' meditativnog obrasca, a poznatije je po sanskritskoj rei mantram, ije dejstvo na duu moc od oveka da naini novog Edipa, pobednika nad unutranjom Sfingom, postavljaem razdiruih zagonetki.52
80
PATRIK BERNAR
Prema tome, ponavljanje odreene zvune formule nije smetnja, naprotiv, ono je od dragocene pomoi, naravno, pod uslovom da se ona ne ponavlja mehaniki ili automatski. Od presudnog znaaja je da srce bude p o tpuno na raspolaganju i aktivno ukljueno u ponavljanje pesme. Ukoliko su angaovana samo usta, a um pri tom luta, srce e ostati prazno i osoba n e e u sebi pronai ni snagu ni elju da iskusi mantru. To iskuavanje, tj. doivljavanje - koje nema apsolutno nita zajedniko sa uicima ula ili tela, poto je daleko nadmonije po snazi i kvalitetu - predstavlja direktnu posledicu svesnog ponavljanja. Pojedinac koji se iskreno zaputi kraljevskim putem ponavljanja mantri, moe da oekuje da e pre ili kasnije doiveti radost koja nadmauje i transcendira sve druge radosti. itav ivot osobe moe usled toga da se preobrazi. To iskustvo ne pripada iskljuivo sanskritskoj kulturi. U Filokaliji ruske pravoslavne tradicije, koju je davnanji hrianski svetenik Nikodim opisao kao zatitnika razuma i nepogreivog vodia u kontemplaciji, moe da se nade nekoliko aluzija na ovo neizrecivo uzvieno zadovoljstvo koje nastaje u m o litvi iz srca. U njoj Isak od Ninive, izvanredni monah iz devetog veka, pie o mistinom uitku koji potie od ponavljanja njegove sopstvene mantre-molitve 'Gospode Isuse Hriste, smiluj mi se, Sine Boji': Onaj ko ostvari neprekidnu molitvu, stie sve vrline i istovremeno nalazi duhovni dom. Bilo da spava ili je budan, njegovu duu nikada ne naputa molitva. Dok jede, pije, lei, radi, spava, miris molitve spontano se iri iz njegove due. Radost molitve ne treba brkati sa vizijom molitve; vizija je snanija od mirisa. Ponekad se deava da je po81
navljanje rei veoma tiho i blago na usnama i da se ista re beskrajno ponavlja ne izazivajui oseanje zadovoljstva koje je potrebno, da bi se prelo na sledeu re. Ponekad, medutim, ponavljanje svetih rei dovodi do stepena kontemplacije i molitva zamire na usnama. Ko iskusi takvu kontemplaciju ulazi u carstvo ekstaze. To je ono to nazivamo vizijom u molitvi; to nije prizor ili oblik izmijen u mati, kao to tvrde neiskusne lude.53 To stanje ekstaze, to uzvieno zadovoljstvo, predstavlja sazreli plod muzike due. Kada se lekovita dejstva zvuka udrue sa delovanjem rei, svedoci smo izbijanja natprirodnog oseanja. To oseanje, koje nadmauje puku sentimentalnost, duhovne je prirode i moe da prosvetli itavo bie, poto omoguuje spajanje sa izvorom svake svetlosti. U tom trenutku, osobita dua u je stanju da zapazi nezamislivu muziku zaboravljenih svetova, podsetivi se nepatvorenog ljubavnog odnosa koji je ujedinjuje sa velianstvenom nebesnom rodbinom. Tako ujedinjena, ona ponovo stie svoje beskrajne moi i peva u sazvuju sa celom tvorevinom. To je ono to je podstaklo oca Mersena da u svojoj Univerzalnoj harmoniji, objavljenoj 1636. godine, napie: "Duh poinje da uiva u muzici blaenih kada uje blagoglasje koje ga navodi da se seti svoga porekla i blaenstva kojme se nada i koje iekuje."
ZVUK PROIMA SVEPRISUTNI ETER

Re je dar od Onog zahvaljujui kojme svi ive, onog sat (apsolutnog postojanja) iji smo mi beskrajno siuni ivi delovi.
To boansko poreklo, taj neuporedivi dar, predstavlja ishodite svakog ljudskog dela. Dajte nekom biu ili nekoj stvari ime i to bie e postojati, ta stvar e se ispoljiti na suptilnim ravnima etera. Zvuk se ne prostire na nivou vazduha, nego etera. Iz tog raz-
82
PATRIK BERNAR
loga zvuk, re, ime roeno u matinom svetu, proima sve stvari, poto je eter sveprisutni suptilni element na fizikoj ravni Usled toga, kao to je ranije navedeno, ukoliko istrajno imenujemo objekat, odredeni kvalitet ili bie, ovi e se ispoljiti u materiji. Taj kreativni proces je, zapravo, pitanje stalnosti, kontinuiteta. U budistikoj Vadrajana doktrini, bia mantra 'ah' - koja odgovara slovu A, prvom u naem alfabetu - predstavlja misteriju govorne rei (vak). Ta tajna nadmauje tajnu obine rei. To je ujni simbol pomou koga se ljudi izraavaju i koji sadri mo da prenese, odnosno sprovede delo istine. To je stvaralaki zvuk, inicijativni jezik koji iznova pali iskru izvorne duhovne svetlosti u dnu srca zraeeg bia, srenog i sutinski besmrtnog entiteta. Slovo A, izraz misterije, sadri tajnu kreativne zvune energije prizora, snova, vizija, misli u stvari, svega to je povezano sa umetnou, kulturom i naukom. Ta misterija rei je vie nego boanstvena; ona je sama univerzalna inteligencija. Vedske svete knjige podupiru ovu tvrdnju. U desetom poglavlju Bagavad Gite Krina kae Arduni: "Od svih slova, ja sam A." Akara, prvo slovo sanskritskog alfabeta, ozakonjuje nastajanje celokupne vedske literature. Nijedna re ne moe da se izgovori bez njega. Slovo A predstavlja ishodite svakog zvuka. A zvuk, ili re, je Bog Lino. Kao to Krina kae u sedmom poglavju istog teksta: "Ja sam beskrajnost koja sve odrava. Ja sam zvuk u eteru."54 Posredstvom tih nebrojenih zvunih energija, moguno je da se oseti boansko prisustvo i da se na taj nain osvesti njegov n e lini aspekt. Impersonalista (zagovornik ne-line sutine) zadovoljie se time da nazre Apsolut u zvuku noenom eterom kroz itavu vasionu. Personalista e, s druge strane, veliati Apsolut zbog toga to je odobrio ljudima da izraze svoja oseanja, emocije, misli, radosti i tuge putem izvanrednog sredstva govorne rei, muzike i pesme. To je prepoznavanje Apsoluta u svim vidovima: nelinom, linom i lokalizovanom. Kao to Krina objavljuje u Giti:
83
"Ja sam sveti slog om u svim Vedama." Om, koji se naziva i omkara i pranava, ta duhovna zvuna vibracija kojom zapoinje veina vedskih inkantacija (maginih govornih ili pevanih formula), potie od vrhovnog bia. Impersonalisti su skloniji da uju vibraciju zvuka omkara, poto smatraju da Apsolut nije boanska osoba, nego boanska svetlost i mir. U samoj stvari, personalizam i impersonalizam nisu u suprotnosti. Ta dva izraza istine savreno se nadopunjuju. Za one kojima je poznat causa causarum (uzrok svih uzroka) i sve to jeste, to je bilo i to e biti, sve stvari istovremeno sadre u sebi i lino i ne-lino. To je dodatno opirno izloeno u etanjinoj uzvienoj doktrini koja glasi: aintja bedabeda tatva, odnosno istovremenost jednote i mnogostrukosti.
A.U.M.: KLJU PREOBRAAJA

Nain na koji zvuk moe da nam prui priliku da dod'emo u vezu sa transcendentalnim injeracama, jasno je utvrdio Svami Baktivedanta u svom komentaru Vedanta Sutre.
U tom impresivnom delu ezoterine i pobone literature navodi se ovo tumaenje: abvasen manasa sudam trivrd-bramakaram param mano jaed ita-svaso brama-biam avismaran Poto sedne na povueno i isto mesto, tragalac treba da vrati svoje misli natrag na tri savrena slova (A.U.M.) i da, pomou prilagodenog disanja, ovlada svojim mentalnim 55 procesima kako ne bi zaboravio taj duhovni klju.
PATRIK BERNAR
Om, pranava, omkara, sveti slog sastavljen od tri apsolutna, savrena slova - A.U.M. - predstavlja klju, klicu najunutranjije samospoznaje. Njegovo mentalno kazivanje uz istovremeno regulisanje disanja - duhovna tehnika koju su ustanovili i primenjivali veliki jogiji i pomou koje se postie izuzetno dubok unos kiseonika - omoguava da se ovlada mentalnim procesima koji su uslovljeni osobenostima materije. Svami A. C. Baktivedanta objanjava da je na taj nain potpuno moguno da se ovek izlei od tetnih mentalnih navika. Izvesne kole meditacije pouavaju da je nuno da se um 'ubije'. To je ozbiljna zabluda. U stvari, bez obzira na metod kojim se to ini, nema nita tetnije od nastojanja da se suzbiju mentalna aktivnost i elja. I pored toga, to uopte nije retka praksa u ravo voenim joga centrima (aramima). Veoma je znaajno da se shvati da nije mogue obustaviti mentalnu aktivnost i elju. Ono to je mogue, meutim, jeste da se elja kultivie tako da deluje u svetlosti cilja krajnje evolucije. Uzaludno je truditi se da se um 'ubije'. Umesto toga, valja preobraziti samu prirodu objekta miljenja. Baktivedanta Svami istie: "Budui da mentalna aktivnost predstavlja stoer, osovinu koja upravlja aktivnim organima, ukoliko preobrazimo prirodu mentalnih funkcija - miljenje, oseanje i htenje - i aktivnost ula, bie promenjena u skladu sa tim. Duhovni zvuk je jedini sposoban da izvri eljeni mentalni i ulni preobraaj, a omkara (A.U.M.) formira prvu klicu, klju za sve duhovne zvune vibracije. Mo duhovnog zvuka je takva da ak 56 moe da izlei one koji pate od mentalne neuravnoteenosti." Rei mistinog pesnika Krinadasa Kavirada u Sri etanja aritamriti jasno govore o sadraju te neuporedive vibracije: prandva'se mahavakva / vedera nidana ivara / svarupa pranava sarva va-dama. Ova strofa, koja se nalazi u sedmom poglavlju Adi-lile, kazuje: "Vedska zvuna vibracija om (omkara), najznaajnija re u celokupnoj vedskoj literaturi, predstavlja osnovu svih vibracija. Zbog toga treba da bude prihvaena kao zvuno predstavljanje Boje uzviene linosti i shvaena kao upravlja svih kosmikih ispoljenja." Uz to, ni sam Krina se ne ustruava da u
Giti objavi: om itv ekaksaram brama vjaharam mam anusmaran jah prajati tjaan deham sa jati paramain gatim Ova strofa navodi da je om neposredno prikazivanje Boga.57 Ukoliko u trenutku fizike smrti moemo naprosto da upamtimo tu mantru bez premca, tada naputamo telo sa milju o boanskom prisustvu i usled toga smo smesta preneti u duhovne ravni. Pravi prouavalac koji uvidi da je omkara zvuno predstavljanje Boanskog, spoznae da je mo oma, pevanog u svetlu te svesnosti, u svakom pogledu istovetna sa moi Svetih Imena (Buda, Jahve, Jehova, Alah, Krina, Hristos, Adonis...). U svom ogledu Bagavat-sandarba, poboni filozof Diva Gosvami, potvruje da se om smatra zvunom vibracijom boanskog imena. Jedino ta vibracija moe da izbavi duu iz kandi iluzije (maje). Vrsni komentator Sridara Svami opisuje omkaru kao zaetak osloboenja iz fizikih svetova. Veliki reformator etanja, poznat kao avatar boanske ljubavi, u svojim uenjima bezuslovno tvrdi da omkara sadri sve moi Apsoluta i da se ni po emu ne razlikuje od Boga. Pojanje te rei isto je to i neposredan susret sa osobnou stvaralakih sila svemira u njenom zvunom obliku. Mandukja Upaniada izlae da je sve ono to je mogue opaziti na duhovnim ravnima samo proirenje apsolutne moi oma. Pored toga, Gosvamiji, direktni sledbenici etanje, pruaju p o drobno tumaenje oma analizirajui ga s obzirom na odnose njegovih alfabetskih sastojaka: akarenoja te krinah sarva-lokaika-najakah ukarenoejate rada i nakaro iva-vaakah
86
PATRIK BERNAR
Omkara je kombinacija slova A, U i M. Slovo A odnosi se na prijatelja svih ivih bia i vladara svih materijalnih i duhovnih planeta. Prema nauci o mantrama, ono je statini talas. Slovo U oznaava snagu boanske radosne volje (Srimati Radarani), ili talas rezonance (zvunosti, sazvuja). Slovo M oznaava iva bia. Ono je zaljuljani talas, periferna i neznatna energija. Impersonalistiki filozofi (majavadiji) smatraju pojedine vedske mantre za mahamantre, mone i uzviene mantre. Prema Bagavad Giti, veina tih mantri su zapravo samo pomone. Omkara, meutim, moe da se smatra za mahavakju ili mahamantru koja se ne razlikuje od Boga. Takvo saznanje ne moe da se d o kae u laboratorijskim okolnostima i ostvarljivo je iskljuivo samim pojanjem svetog imena boanskog prisustva, omkare. Ovu kombinaciju zvunih vibracija (A.U.M.) nije pronaao ni izmislio ovek. Taj transcendentalni zvuk stvarno poseduje duhovnu neogranienu i bezuslovnu mo. Pevanjem i sluanjem njegovih osobitih pulsacija, uvidamo da je ta mo boanska i objedinjujua energija u svim njenim vidovima. Omkara je istovetan onome to mi doivljavamo kao Boga. To prisustvo ne moe se videti ni uti nesavrenim ulima. Zbog toga je duhovno napredovanje ogranienog bia povezano sa proiavanjem ula. Osposobljavanje zasnovano na tehnici ovladavanja disanjem kombinovanoj sa neujnim, unutranjim ponavljanjem omkare, sutinsko je za svakoga ko eli da doivi da mu se duhovne spoznaje pojave u umu, u kome se sastaju sve ulne aktivnosti. Ponavljanje i sluanje omkare su prvi koraci ka duhovnom prosvetljenju. Uopte uzevi, svi mi trpimo tetu od manjkavog opaanja univerzuma. Nismo u stanju da predoimo forme ili uzviena i lina imena Apsoluta poto nam materija oslabljuje ula. Sve dok bude tako, nee nam biti mogue da usmerimo misli neposredno na lini aspekt istine, tj. stvarnosti. Povinovanjem ne-linoj disciplini koja se sastoji od sluanja i ponavljanja omkare, um
87
se vremenom oslobaa svih unapred stvorenih pojmova koji ga vuku nadole i ovek stie sposobnost da posmatra line osobine svemone i sve-milostive prikrivene nazonosti. Duhovni zvuk postepeno uspeva da pomeri um dalje od ulnih aktivnosti. Ta zvuna vibracija potpomae mo inteligencije, koja zahvaljujui tome postaje sposobna da obuzda ula. Otuda um sve vie gubi naviku da bude obuzet potpuno materijalnom delatnou. Pa ipak, on ne tone ni u jalovu obamrlost, poto u svoje vreme uspeva da prigrli misiju ljubavi posveenu Boanstvu, i da se potpuno uvrsti u besprekornom stanju svesti.
MISTERIJE HARMONINIH FREKVENCIJA Iako mnogi skeptici smatraju da zvuni talas deluje na psiho-fiziolokom nivou, to svakako nije sluaj sa svim njegovim derivativima.
Istraiva Alen Voko ustanovio je da to su melodijski i ritmiki elementi odreeniji u harmoninoj sjedinjenosti, to e preciznije biti fizioloke reakcije koje oni izazivaju i moemo biti sigurniji u njihovo ispoljavanje u telu i umu sluaoca. Ipak, treba napomenuti da iste muzike energije proizvode razliite fizioloke reakcije u ljudima, zavisno od emotivnog stanja jedinke. Kakav se mehanizam nalazi u poreklu tih reakcija u telu i umu? Istraiva La Monte Jang izneo je pretpostavku, koja je jednako zanimljiva i iz perspektive muzike uopte i kad se radi o zvunim vibracijama sadranim u inkantacijama starih tradicija. Njegova hipoteza prua racionalno tumaenje tajanstvenog dejstva pevanih mantri ili molitvi upotrebljavanih kroz sve epohe, u svim delovima sveta, u narodima svesnim snage zvuka. Po reima Janga: "Kada je specifian niz harmonino povezanih frekvencija kontinuiran, on na konkretniji nain proizvodi ili podstie psiholoko stanje koje slualac osea, zahvaljujui injenici da e takav niz frekvencija kontinuirano aktivirati odredenu grupu slu-
PATRIK IIKKNAK
nih nerava koji e zatim izvriti istu operaciju prenoenja od periodinog obrasca impulsa do niza taaka unapred odredenih njihovim parnjacima u modanoj kori."58 Ovo shvatanje navodi na misao o uvenim hinduistikim ragama, za iju se preciznu skalu kae da uvek izaziva iste efekte. Edit Lekurs, koja je ispitivala hipotezu La Monte Janga u toku svog produbljenog istraivanja mogunosti i razvitka muzikoterapije, veruje da to shvatanje moe da se primeni i na ostalu muziku koja se esto smatra 'primitivnom', u kojoj lekovito delovanje dolazi do svoje preciznosti i promiljenosti u upotrebi zvukova, u onoj meri u kojoj su ti zvuci primereno dugotrajni i u kojoj proimaju jedinku, kao to je to sluaj sa, na primer, tibetanskim pojanjem.
OM MANI PADME HUM: LEKOVITO SAOSEANJE Optepriwaeno je da mantra om mani padme hum, pored ostalih svojih uinaka, izaziva i saoseanje.
Iako u mantrikim formulama postoji mera viedimenzionalnosti, ini se da iz sluanja ili pevanja ove kombinacije semenih slogova i rei-simbola, ponajvie nastaju energije saoseanja. Ova mantra esto je bila prevodena kao: 'O, ti, dragulju u lotosu', ali po mom miljenju, mantre ne treba da budu prilagoavane dananjem jeziku putem filozofskih tumaenja. One su ono to jesu, i energija koju proizvode, treba da se oseti pre svega fiziki, psihiki ili duhovno, a ne da se umovanjem intelektualno ralanjuje. Da razjasnimo ovu pojedinost, osmotrimo bumbara. Prema matematikoj teoriji, bumbar ne bi trebalo da bude u stanju da leti, poto mu je telo nesrazmerno veliko u odnosu na raspon krila. Pa ipak, bumbar izvrdava matematici i slobodno leti. On se oslanja na svoj instinkt, a ne na razum.
89
Mantre podseaju na bumbara: one nisu logine. One odlau u stranu intelekt i deluju jednostavno osobaajui energije koje se podudaraju sa rezonancama koje prenose. Otuda, ukoliko elimo da razumemo zvune formule, nemamo u tu svrhu drugih fizikih sredstava, izuzev okvirnog iskustva i iskustva sloene povezanosti tajanstvenih sila sadranih u reima-simbolima. Energija mantri naprosto ne moe da bude shvatljiva ni na koji drugi nain. Umesto da se pitamo kako je matematiki moguno da se leti, zar ne bi bilo daleko bolje da sebi utedimo dragoceno vreme i otvorimo vrata svojih umova i poletimo na krilima zvuka, pokrenuti reaktorima mantrike svetlosti ka nevidljivim dimenzijama postojanja? Kad smo ve kod toga, verovatno je da e u svetlosti podataka koje je prikupio La Monte Jang, u bliskoj budunosti biti preduzeto neko laboratorijsko ispitivanje i da e istraivai ustanoviti da odreena mantra zaista moe da izazove posebno psiholoko stanje, i to upravo putem stimulacije odredenih grupa slunih neurona, kao to je Jang izloio. Tada emo bolje razumeti kako odredeni zvuk moe da dovede do odreenog psiholokog ili fizikog stanja. No, mi i bez naunih potvrda znamo da mantra om mani padme hum pobuuje saoseanje, koje je automatski praeno optim dobrim oseanjem koje odlikuju oputeno telo i spokojan um. U svojoj knjizi Mantre ili mo svetih rei, Don Blofeld pie: Neupueni re Mani esto koriste kao aroliju koja odbija od njih sve vrste malera... Nedavno mi je profesor arls Luk (na kineskom, Lu Kuan-Ju), znaajan istraiva i pisac i autoiitet za kineski budizam, pisao da bi mi obratio panju na lekovita svojstva mantre u sluajevima psihikih bolesti kao to su halucinacije i drugi slini poremeaji. Pacijent mora svakodnevno da upotrebljava mantru. Ja sam lino bio izleen za jedno vee od bolesti koju sam navu90
PATRJK ISKKNAK
kao na jednom od svojih putovanja u planine seveme Kine. Poto sam pao sa mazge usled iznenadne nesvestice, ljudi iz obinjeg svratita prili su mi u pomo. Zapao sam u duboko komatozno stanje. Kada mi se povratila svest, jedan mongolski lama stajao je u dnu mog kreveta i tihim dubokim glasom recitovao om mani padme hum. Rezultat je bio udesan! Muka i malaksalost su nestali, i sledeeg jutra sam bio jednako bistar i ivahan kao to sam to bio na samom poetku svog putovanja. Naravno, u takvim prilikama je lako prigovoriti da je blagotvorno dejstvo mantre potpuno psiholokog karaktera, i ja to neu da sporim; no, stvari ipak nisu tako jednostavne kao to mogu da izgledaju... Mantra - psihiki povezana sa istovetnirn elementom u psihi onih zbog kojih se upotrebljava - izvlai og~ romnu snagu iz moi koju su tokom vekova akumulirali posveeni krugovi ljudi koji su ukljuivali nebrojene praktiare.59
PROCES PROIENJA
Sluba ljubavi prineta Boanskom ispoljava se u sluanju, pevanju i pamenju onoga to je u vezi sa njim u bilo kom od njegovih mnogostrukih predstavljanja.
Ona se uspostavlja u savrenoj ushienosti, ili samadiju, koja predstavlja najvii stepen ranije izloenog metoda. ak i u meditativnom stanju u kome je mentalna aktivnost privremeno ukroena, um se sea radnji iz prolosti, koje izviru iz podsvesnog i time ometaju duu koja eli da se posveti d u hovnom saznanju. To objanjava veliki znaaj direktnog metoda sluanja i pevanja mantri Svetih Imena. U brojnim prilikama, vedski tekstovi utvruju preimustvo tog metoda. Oni ga nazivaju joginam, najsigurniji put do duhov-
91
nog osloboenja. ak i osobama koje se nalaze u mentalnoj p o metnji, zajemen je uspeh ukoliko pou tim putem pod upravom kompetentnog uitelja (gurua). Tada nas ne-lina duhovna zvuna vibracija (omkara), sutina svih mantri, vodi ka obalama d u hovnih imena. Ponavljanje ovih mantri, naroito om-a, poseduje mo da oisti um. Taj proces proiavanja uklanja svu karmiku prainu i prljavtinu nakupljenu od pradavnih vremena. Posledice izgovaranja i pevanja mantri mogu direktno da se primete, bez ikakvih posrednika. Svako ko peva ili slua bilo koje od tih brojnih rei moi, makar i samo nakratko svakog dana, biva pre ili kasnije proien od materijalne zagaenosti i osea transcendentalno zadovoljstvo i radost. Nema monijeg leka od Svetih Imena. Aktivno dejstvo njihovih zvunih sekvenci, koje moe da se odailje i da zrai posredsrvom ljudskog jezika, predstavlja savreno orue za buenje due.
MUZIKA: FIZIKA DUE

U svojoj revolucionarnoj knjizi Kvantno leenje: istraivanje granica medicine uma-tela
(ovo delo preporuujem svima zainteresovanim da naue vie o lekovitoj moi svetog zvuka), dr Dipak opra pie: "Sitnije subatomske estice izgledale bi kao talasi forme, vibracije zvane 'superstrune', ili supra-osetljive ice, budui da reaguju na potpuno isti na92
PATRIK BERNAR
in kao strune violine..."60 Te 'superstrune' proteu se svuda u Univerzumu i broj im je beskonaan. One su u osnovi cele tvorevine. Budui da je ta subatomska mrea smetena izvan ograniene stvarnosti nae tri dimenzije, nijedan dananji laboratorijski instrument, bez obzira na njegovu mo, ne moe da je uoi. Ova sasvim nova teorija fizike izvanredno je bliska vedskom t u maenju po kome je svako kosmiko preoblikovanje podrano kreativnom moi, ba kao to su perle ogrlice nanizane na konac ili icu. Prema tome, nita nije pasivno ni izolovano. Sve uzajamno vibrira. Svaki organ je podran odreenom 'superstrunom', koja mora da bude potpuno podeena da bi organ svirao u potrebnom kljuu. Usled toga, vie ne moemo da shvatamo telo kao masu tromog mesa. Ajurvedsko vienje pokazuje nam da je ono mrea sutri, odnosno, provodnih ica. Telo je zvuna kutija. Najbolji nain da se utie na pojavu vibracione frekvencije, jeste da se emituje istovetna vibraciona frekvencija, dakle primenom dobro poznatog fenomena rezonance. Time moe da se objasni, na primer, uspeh koji je postigao dr Desikaar, upravnik instituta u Madrasu, u Indiji, na kome se poduavaju ajurvedska medicina, joga i pevanje. Nacionalno ministrastvo zdravlja indijske vlade priznalo je da ovaj institut slui optem dobru. Sesil Bode i Riard Belfer briljantno opisuju korienje pevanja na tom institutu u lanku pod naslovom 'Lekovita muzika'. lanak citira rei dr Desikaara: "Nai preci razvrstali su slova alfabeta u razliite kategorije. Izvesni zvuci, na primer HA sa huktavo izgovorenim H, imaju podsticajno dejstvo. Drugi, kao MA, meko otpevani u niskom tonaliteru, imaju umirujue dejstvo."61 Bode i Belfer izvetavaju da je to znanje podstaklo nastavnike na institutu da kod trudnica koriste pevanje kao pripremu za poroaj, kod astmatiara da im se pomogne da izdiu, kod ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska da im se pomogne da se opuste, a kod osoba koje pate od bolova u leima, da isprave i svoje disanje i poloaj tela. U tom lanku autori, osim toga, navode da je il Purse, terapeut i uitelj izgovaranja, u toku svog rada sa nemakim kom93
pozitorom i teoretiarem Karlhajnc tokhauzenom i tibetanskim budistikim uiteljima, otkrila da: Jako mnogo naih savremenika nezadovoljno je svojim ivotom i oseaju da bi mogao da se razvije i pokae jedan drukiji deo njihovog bia. U tom sluaju leenje - za pacijente - ne mora obavezno da znai otvoreno delovanje na simptom. Ja smatram da je bolest izraz dublje ukorenjene neravnotee koja mora da se ispravi. Za svakog od nas, svaki trenutak moe da prui izgovor za kajanje zbog prolosti ili za strah od budunosti. Zbog tog nespokojstva, stvari sve manje lie na ono to elimo. U zavisnosti od naih slabih taaka, ta neuravnoteenost e se ispoljili u vidu prehlade, bolova u leima, ili raka.62 Ta neuravnoteenost je i niz pogrenih tonova, kakofonija, p r vo mentalna, a zatim i elijska. Zato smirivanje mentalne uzrujanosti na nas deluje blagotvorno. U tu svrhu su mantrike energije zaista probitane, moda ak i nezamenljive. To je razlog zbog koga tibetanski uitelj moe da preporui meditativne vebe koje e dovesti do toga da u mislima vidimo slovo ili niz slova, mantru, i da je zatim izgovaramo ili pevamo. Usled pojanja ili sluanja mantre, doivljavamo vibraciono dejstvo koje stiava mentalnu aktivnost, koja je esto neodoljiva i nekontrolisana, kako bi mantra mogla neposredno da utie na odreene delove tela. Kao to je dr Riard Gerber vrlo tano izjavio: "Mi ve koristimo vibracionu medicinu, a da toga nismo ni svesni: svi ovi oblici leenja zasnovani su na energiji. Medicinsko osoblje nije svesno injenice da ve priziva energiju za vreme leenja. Ultrazvuk se ve koristi da razbije kamenje u bubregu: to je zvuna energija, vibraciona medicina."63 Zvuk je, kao i elektricitet i svetlost, utvreni vid elektromagnetske energije. Ukoliko se koristi u usklaenosti sa suptilnom energijom svesti (akriviranom pomou uspene mentalne vizuelizacije udruene sa snagom kreativnog tvrenja), ova forma energije u izvesnom smislu postaje svemogua, poto se prenosi do najdubljih 94
PATKIK KHKNAK
treptaja organizma putem vektora 'superstruna'. Zvuk je hirurgov novi skalpel, ali skalpel koji ne nanosi nikakav bol, niti povlai za sobom rizike uobiajenih anestetika. Povrh toga, ugodnije je potiniti se ('podrediti se') muzikim energijama, nego prepustiti svo~ je telo, esto sa slepom verom, u ruke onih koji jo uvek uvebavaju medicinu sa tekom artiljerijom savremene hirurgije. Dakle, vibraciona energija delimino moe da objasni rezultate dobijene korienjem isceliteljske moi muzike i mantri. Budui da je to subatomsko kretanje zvuka povratno ili retroaktivno, mrea superstruna predstavlja objanjenje zbog ega Bagavad Gita odreuje izvorni princip kao 'zvuk koji putuje eterom'. To je sveprisutnost koja sve podupire. Na tom nivou, ne postoje religijski koncepti (u katolikom ili hinduistikom smislu te rei); ono to postoji je intuitivna pronicljivost, znanje, primena onog to je bilo 'vieno' od strane dugovene tradicije, a takode i u naunom eksperimentisanju (kvantna fizika, mikrotalasna fizika, vibraciona medicina, i tako dalje). Fiziar Fritjof Kapra umesno je uporedio tu fiziku sveprisutnost vibrantnih subatmoskih estica sa plesom boga ive. Te estice razjanjavaju nam kako je primitivni, ili prvobitni ovek, dok je podraavao prirodne zvuke iz svog okruenja, doao u posed ivotnih sila od kojih ti zvuci potiu. Nauka jo nije 'otkrila' tajanstveno dejstvo retroaktivnih talasa. Prema tome, prvobitni ovek nije bio ba tako nisko na lestvici evolucije kao to smo to bili navodeni da verujemo. Samosvesna elektromagnetska zvuna energija sainjava osnovu ritualnih pesama i plesova amana ili arobnjaka iz mnogih kultura. Ista ta energija koristila se za vreme bramanskih obreda vedske kulture, kao i u egipanskim inicijacijama tokom kojih su se pevali i sluali moni zvuci i mantrike vokalne strukture. U dananje vreme, akceleratori estica doveli su do pronalaska superosetljive mree, ili strujanja. Doli smo do boljeg razumevanja o tome kako mantre mogu da izazovu vibratorne efekte koji imaju dalekose95
an uticaj na atomskom i subatomskom nivou fizikog, psihikog i duhovnog. Egipani su muziku zvali 'fizika due'. Daleko od toga da im dr opra, za koga je DNK vesnik kvantnog sveta, protivrei. Zahvaljujui toj beskrajnoj mrei superstruna, mitoloki Orfej je vratio u ivot Euridiku, posredstvom skladnog zvuka svoje harfe i plemenite snage svog glasa. Dr Frenk Alper, osniva Metafizikog drutva Arizone iz Finiksa, dri uestala predavanja iz metafizike. Njegovo delo rasvetljava terapeutsko korienje zvukova, boja i kristala (vibracione medicine) u starim tradicijama. Ti zvuni rituali ili mantre, predstavljaju sredstvo pomou koga se odreena vibraciona sila prenosi na organ, mii, kimeni prljen, misao, preko suptilnog vektora subatomskih estica. Pruajui celom telu (fizikom, emotivnom, eterinom) savreno skladnu vibraciju, kao to je praiskonski zvuk om, na primer, mogue je fino podeavanje muzikog instrumenta koga predstavlja na organizam kao celina. U knjizi Iz zvuka izvire svetlost, Helen Kaja pie: "Tehnike sluanja unutranje rezonance i prestrojavanja ostaju, pre svega, nain da se spree ozbiljni poremeaji u organizmu. U idealnom sluaju, svakoga dana bismo obavljali pregled sitnih nereda i po64 metnji koji, poput uljeza, remete na mir i ravnoteu." To je upravo ono to ini osoba koja slua mantriko meditativno pevanje, bilo da to radi svesno ili ne. Da li ono potie iz Egipta, Indije, Amerike, Afrike, ili sa neke druge planete, uopte nije presudno. Svakoga dana u svom domu, ili na sistematskoj osnovi na skupovima i seminarima, moemo ponovo da dovedemo u sklad svoje umove i tela pomou zvuka. To treba shvatiti kao preventivnu i terapijsku delatnost. Ta sveobuhvatna harmonizacija utie na srani ritam, krvotok, disanje i probavu, a takoe neposredno deluje i na lezde - te udesne organe tela koji imaju vanu ulogu u naoj psihikoj i duhovnoj ravnotei. Pre neto vie od sto godina, niko nije znao za postojanje lezda sa unutranjim luenjem. Pa ipak, mudraci iz vedske civiliza-
PATRIK BERNAR
cije su bili itekako svesni njihovog postojanja pre nekih 5000 godina. Svaka lezda, prema tvrenju vedskih tekstova, ima talasnu frekvenciju koja se podudara sa frekvencijom bida mantre, odnosno semenog (inicijalnog) zvuka, iliti bazinog zvuka. Svaka lezda odgovara odreenom stanju svesti, koje je smeteno u 'centru' ili akri. Sledee poglavlje predlae prakse pomou kojih se centri svesti (akre) ponovno podeavaju na pravilnu frekvenciju. Nije n u no da se intelektualno shvati delovanje te vrste vebi, koje sprovode u delo principe vibratorne medicine. Egipani su iste te prakse usvojili u svom manastiru-klinici, zvanom Hram lepote.
Bili mi u stanju da logiki ispitamo tanu prirodu vatre ili ne, ona nastavlja da gori i pali. Na isti nain i zvuk ispoljava svoje dejstvo. Stanje ispunjenja i zdravlja do kojeg on dovodi ako se metodino primenjuje, izdrava proveru bilo kog temeljitog naunog ispitivanja iz prostog i oitog razloga to zaista ima dejstvo. Brojke koje prikazuju zvuni metod, poznat kao psihofonija (metod koji je patentirala Parika akademija nauka), objavljene u knjizi Mari-Luiz Oerove Zvuni ovek, pokazuju upadljivu slinost izmedu taaka u telu koje vibriraju u skladu sa odreenim 97
tonovima i taaka korienih u akupunkturi. Kad su je pitali kako su povezani psihofonijsko (psihoakustiko) zvuno ispitivanje i akupunktura, Oerova je odgovorila: "Kinezi su emu akupunkturnih taaka nazvali 'Usmeravajuom Laom koja je pod zapovednitvom psiholokih i fizikih ivotnih sila'. Rezonantne zone povezane su sa mestima pristanka ('mesto, odnosno taka pristanka je taka skladnog spajanja'). Akupunkturisti su aktiviranjem tih taaka svojim iglama otkrili i koristili te skladne povezanosti tokom mnogih vekova."65 U vebama u narednom p o glavlju, akre su podstaknute na vibriranje pomou nenih zvunih talasa, umesto metalnim iglama. Za instrumentaliste, a i da bi se do kraja pojasnila eksperimentalna upotreba muzikih tonova povezanih sa mantrama, poeljno je da se uvai pitagorejska lestvica (A3 = 432 frekvencije). Godine 1953., na meunarodnoj konferenciji odranoj u Londonu, proizvoljno je odlueno da slubena vrednost A treba da se podigne, i postavi na 440 Hz. ta je podstaklo odluku da se podigne subena frekvencija A, koja je u to vreme ionako bila pre98
PATRIK BERNAR
visoka (na 435 Hz)? To verovatno niko ne zna. Kakvo udnovato rasuivanje je dovelo do ove promene u tradicionalnoj muzikoj harmoniji, koja je bila zasnovana na besprekorno tanom posmatranju ritmova prirode? Egipatska lira i keltska harfa podeene su na A koja sadri 432 frekvencije (to, naravno, odgovara pitagorejskoj lestvici). Znanje se izgubilo i mora ponovo da se pronae. Prvobitno, mnogo pre Pitagorinog doba, lestvica se izraunavala u odnosu na poloaj sedam planeta u sunevom sistemu. Celokupna muzika sfera zasnovana je na tom pravilu. Svi boanski i neprikosnoveni brojevi posvetnih tradicija na Zemji, zasnovani su na toj realnosti, koja vibrira u ritmu planeta. Od 1953., ovek vie nije 'natimovan' prema zakonima Univerzuma. Opasna greka ugrozila je ravnoteu makrokozma i mikrokozma. Od 1953., sve muzike frekvencije koje se emituju dvadeset i etiri sata dnevno irom sveta su 'ratimovane', odnosno, neuskladene sa kosmikim talasnim ritmovima. Zato i ne moe da nas iznenadi injenica to izgleda kao da Zemlja presuuje i da je nastupanje ere svesnosti usporeno. Jedna od najznaajnijih obaveza novih kompozitora tog n o vog doba jeste da ponovo podese svoje instrumente na univerzalnu frekvenciju. Oito je da su svi kosmiki ritmovi i brojevi blisko povezani jedni sa drugima. Zbir brojki u svakom od njih je uvek devet (3 x 3) ili deljiv sa devet: 54 (poovina od vedskih i tibetanskih 108); 72 (pitagorejski sveti broj); 234 (simetrini aksijani, tj. osovinski broj od 432); 432 (sveti broj Druida ii 'A keltskog pesnika i pevaa); 504 (sveti broj june Azije, 432 + 72); i 666 (sveti broj Knjige otkrovenja). Telesne frekvencije vibriraju u harmoniji sa kosmikim frekvencijama. Fiziko teo vibrira sa i zbog galaktikog tela. Srce lupa brzinom od 72 otkucaja u minutu. Suncu su p o trebne 72 godine (7 + 2 = 9) da prede jedan stepen u zodijaku.
99
Talasna frekvencija meseca je 216 (72 x 3). Sve je povezano, uvek. Moemo li osnovano da smatramo, ili da se nadamo, da bi energika muzika vibracija, koja je ravo zglaena mogla da ima, na duge staze, usklaujue i blagotvorno dejstvo? Muzika koja zakone ivota ne smatra svetima, ne moe da bude jednako delotvorna kao skladni zvuni talas veran plesu vasione.
-JOGA I ISCELJUJUA ENA
KONTEMPLATIVNI ZVUK
Kao to je navedeno u prethodnom poglavlju, upotreba mantre, odnosno kontemplativnog zvuka, pronaena je u svim kulturama i religijskim sistemima i nije iskljuivo odlika istonjakih tradicija.
Napredne due koje su sledile stazu autentinog hrianstva, bez obzira na naziv sekte, dospele su do naiviih vrhunaca istote i n e razorive unutarnje radosti uz pomo znamenite 'molitve srca' ili nekih drugih delotvornih govornih formula. Prema obelodanjenim rukopisirna iz te iste tradicije, sveci su nalazili put do spasenja preko kontemplativnog zvuka. Pric ruskog hodoasnika (nepoznatog autora), citiraju u vezi sa ovom temom tekst Pjera Damaskina, koji predstavlja deo uvene Filokalije: "Korisno je nauiti se prizivanju Imena Gospodnjeg, korisnije od uvebavanja disanja, i to u svako doba, na svakom mestu, u svim prilikama. Znalac kae: 'Moli se ne102
PATRIK BERNAR
prekidno.' On pouava da je neophodno u svako doba, na svakom mestu i u svim dogaajima i poslovima imati na umu Unutranjeg Boga. Ako neto stvori, treba da misli na stvoritelja svih postojeih stvari. Ako ugleda svetlost, misli na Onog koji ti ju je dao. Ako ukazuje potovanje nebu, zemlji moru i svemu to oni sadre, oboavaj i veliaj Onoga ko ih je stvorio. Ako se pokrije odeom, misli na Onog koji ti ju je dao i zahvali Snabdevau tvoga ivota. Ukratko, neka svi pokreti budu razlog da slavi Tvorca; na taj nain e se neprekidno moliti i dua e ti uvek biti zadovoljna."66 Taj postupak je zaista jednostavan i pristupaan zato to svi posedujemo oveno oseanje. Misao izraena u Bagavad Giti je u potpunoj saglasnosti sa onom iz Filokalije: jat karosi jad asnasi jad uhosi dadasi jat jat tapasjasi kaunteja tat kurusva mad arpanam ta god da radi, jede, rtvuje i daje, kakvu god pokoru da vri, neka to bude ponuda Meni.67 I sufijska tradicija se takode slae da kontemplacija o boanskom principu putem sluanja mistinih zvukova, ima izuzetan znaaj. Prema Suri 17.44 iz Kurana, svako stvorenje se nalazi u trajnom stanju molitve. Komentator Puravadi kae da se ovaj slavopoj sastoji od blagozvuja koje je Apsolut smestio u svako bie. U delu pod naslovom Muzika i ekstaza, koje istrauje iroku oblast mistine i ekstatine muzike u muslimanskom svetu, ekspert Zan Djuring objanjava da, prema predanju: "Nemu pesmu svih stvore103
nja mogu da zapaze mudraci prosveenog srca, kao i harmoniju sfera. Abdulkarim ili spominje stepen prosvetljenosti na kome se boansko obelodanjuje posredstvom svojstava bia kao sluaoca. Nekima se Bog objavljuje usled kvaliteta sluanja."68 Sufi primenjuje dirkr, tehniku verbalnog pamenja, i jednu vrstu ponavljajue litanije koja je u stanju da prui dauk, ili zalogaj, dokaz, neposredno iskustvo. Taj dokaz, to oseanje, to ogromno zadovoljstvo je odgovor Apsoluta, mistini uitak podaren kao odgovor na kontemplativni zvuk. Za upuenike u mistini zvuk, ekstatino oseanje koje ih obuzima za vreme muzikog sluanja (ili same), potie od blistavih vizija koje se pojavljuju i iezavaju. Mada te vizije predstavljaju kratkotrajna intuitivna stanja, one su i pored toga nezaboravne. Kada ti velianstveni bljeskovi munja zaparaju nebo njihove svesti, upuenici su potreseni takvom sreom da su za njih izbrisane sve brige povezane sa telom. Oni znaju da nikada nee zaboraviti te poverljive trenutke u kojima im je razotkriven identitet njihovog unutranjeg bia. Savesno se pridravajui uputstava svog vodia, oni uvlae svoju misao u unutranje ezoterino bajanje. Mo molitvene pesme je tolika da napreac otkriva rasko, univerzalno znanje koje je bio pokopano u pevaevim krajnjim dubinama. Putem neprestane molitve Apsoutu, i praktiar i slualac doivljavaju tajanstvena i istanana stanja koja potiu iz nevidljivog sveta. Ta stanja im ne dolaze spolja, poto je carstvo svetlosti u itavoj njihovoj nutrini. Sveta pesma, ujna jedino za osloboeni i uzvieni sluh, ne donosi srcu nita to ono ve nije imalo; ona najedanput iznosi na povrinu ono to je ve itavu venost u njemu bilo prisutno.
ABDA, SVESNA ENERGIJA SVETLOSTI

Postoje dve precizne svrhe sluanja mantre.
Sa jedne strane, ono podstie stanovitu oputenost, a moe ak i
104
PATRIK BERNAR
da izazove odstranjivanje toksinih materija, leei na taj nain i telo i um. Sa druge strane, to je nesumnjivo i njegova najvanija uloga, sluanje nas vodi ka istinskom razumevanju naeg sutinskog bia i ka svesti o atmi, dui u nama. Muzika povezana sa tim reima moi je ispoljenje abde, ili iskonskog zvuka. To je energija obdarena stvaralakim i preobraavajuim moima. Ta energija dolazi od Boga i jeste Bog. Sabda ne deluje posredovanjem vibracija fizikog zvuka. Ona je energija svesne svetlosti. Uza sve to, ne treba da pridajemo preteranu vanost nainu na koji se mantre izgovaraju. Zvuni sastojci koji sainjavaju njihovu strukturu, nisu sami po sebi presudni. To objanjava zbog ega varijacije sloga om (ung na tibetanskom, ang na kineskom i ong na japanskom; pa ak i amen iz judeohrianske tradicije) proizvode isto mantriko dejstvo! abda je unutranji zvuk, nematerijalna vibracija, obdarena sposobnou oslobaanja uspavanih sila skrivenih u nama od prapoetka vremena. Svi smo mi naslednici i vlasnici tih tajanstvenih energija. Nastalo iz univerzalne svesti, svako bie predstavlja individualni deli boanskog, 'sina Bojeg'. Bez obzira na to gde se pojedina dua nalazi u svojoj evoluciji, ona ima mo i pravo da probudi svoje psihike i duhovne sposobnosti. Zvuna vibracija koja to podstie, ne mora neizostavno da bude opaena naim ulima. Probuene zahvaljujui abdi - izvornom unutranjem zvuku nae tajanstvene energije razmrsavaju centre naih eterinih tela i razvezuju akre koje su bile uinjene beskorisnim i neaktivnim usled ivljenja u neskladu sa ritmom ivota. Na taj nain, duhovna zvuna vibracija - mantra - dovodi do toga da unutarnja abda skladno zavibrira. A abda je jedina sila koja je u stanju da izlei iluziju (maju) i da ugalj materije pretvori u dijamante duha. David Bon, Ajntajnov uenik, stigao je do slinog zakljuka. U nekima od njegovih najznaajnijih lanaka, on je opisao holografski univerzum, pozivajui na novi poredak u fizici. Po njegovom miljenju, ono to izgleda kao postojan, vrst, opipljiv, vidljiv i ujan svet, zapravo je obmana. Ukoliko je materija dinamina, prolazna, kaleidoskopska i u neprekidnom kretanju, ona ne moe da bude stvarna. 105
U stvari, prema Vedama, svet jeste stvaran, a ipak prolazan. S one strane ovog sveta prolaznosti postoji ishodini, temeljni p o redak, matrica nadmonije stvarnosti. Vedski spisi utvruju prolaznu prirodu materije, ba kao to je to i napredna fizika nedavno pokazala. Prema Bagavad Giti: "Neprestano, dan za danom, dan svie, i svaki put je bezbroj bia vraeno u ivot. Neprestano, no za noi, no pada i sa njom nastupa njihovo unitenje, na koje bia nikako ne mogu da utiu. Meutim, postoji i drugi svet, veit, izvan dva stanja materije, ispoljenog i neispoljenog. Vrhovni, savreni svet koji nikada ne propada; i kada sve u univerzumu nestaje, on ostaje netaknut." 69 Nematerijalni zvuk abde, koji oznaava apsolutnu svest, p o seduje mo da uslovljeno bie uvede u samo sredite nevidljive stvarnosti koja trajno postoji van fizikih, mentalnih i intelektualnih ulnih opaaja. Zvuk sadri klju za tajne ivota i kreacije i za odranje univerzuma. Ustanovljeno je i to da zvuna vibracija predstavlja najbolji nain da se ovek oslobodi od materijalne uslovljenosti i ropstva. U svim epohama oveanstva, filozofi su naglaavali da se ivo bie nalazi u stanju slinom spavanju. Najbolji nain da n e koga probudite je da ga zovete po imenu sve dok ne izade iz sna. U tom smislu, poreenje sa spavaem probuenim zvukom svog imena je ispravno, budui da osoba koja je omamljena i zatrovana narkotikom nepostojanosti, moe da bude probudena za venu stvarnost transcendentalnih rezonanci. Transcendentalne rezonance mogu se uti putem sluanja i pevanja svetih zapovesti (abda-brama) ili bilo kojih drugih otkroviteljskih svetih spisa, kao to je ilarn-Balam, 'Knjiga nad knjigama', duhovno blago pretkolumbovskih naroda. Te aktivnosti su u stanju da uine da unutranja abda ivih bia zavibrira i oslobodi ih blokada koje ih zatvaraju u granice fizikog sveta. Kao to Srimad Bagavatam navodi: "Apsolut obitava u srcu svakog bia u vidu nad-due; On proiuje srce koje sve jae ispoljava nepokolebljivi zahtev da razabere Njegovu poruku u gomili fizikih elja." Trancendentalni zvuk, poruka sutinskog bia sadrana u ab-
PATRIK BERNAR
da-brami, ni po emu se ne razlikuje od univerzalne istine. Prema tome, svaki put kada ovek slua ili izraava tu zvunu vibraciju, dua unutranjeg Boga ispoljava svoju linu nazonost u obliku zvuka koji sadri itav njen kapacitet. Sam taj kapacitet, ta sila, sposobna je da oslobodi unutranje bie od svih njegovih smetnji i konica. Stanje sree koje neminovno sledi, predstavlja neuporedivo iskustvo, nezaboravno i duboko posvetno. Ta oslobadajua abda-brama pronaena je u svim veikim otkrovenjima namenjenim buenju i uzdizanju ljudske due. Potpuno je nebitno da li ta blagodatna otkrovenja potiu iz zapadnih ili istonih civilizacija. Ono to je bitno je znanje koje ona donose - univerzalno, praktino i korisno znanje o potpunom, beskompromisnom isceljenju ekolokih i psiholokih rana prouzrokovanih planetarnim grekama onih koji tee materijalnom iskoriavanju po svaku cenu. Neophodno je i neodlono da jedinstveno iskustvo duhovne zvune vibracije bude doivljeno svuda u svetu; to iskustvo izaziva duboku promenu u srcima pojedinaca. Pomou tog postupka, ljudska bia postepeno razvijaju svoju potencijalnu svesnost i obnavljaju kontakt sa nad-duom u svojoj nutrini. Tada ponovo stiu svest o tome da su sutinski povezana sa svime to ih okruuje, sa okeanima, umama, planinama i ravnicama. Shvataju da je teta koja je naneta bilo kom aspektu tvorevine, zapravo teta uinjena njima samima. Od tada pa nadalje, oni prestaju da oplakuju svoju zlu kob, i umesto toga, odustaju od vlastitog unitenja.
PONOVNO USKLAIVANJE CENTARA SVESTI POMOU ZVUKA I BOJE

Uopte uzev, savremena medicina priznaje samo jedno telo, a to je fiziko.
Medutim, pre vie hiljada godina, ljudi koji su uspeli da se izdignu iznad fizikih oseaja ubrzavajui svoje molekularne vibracije, na osnovu iskustva su u o ili postojanje nematerijalnog tela daleko istananijeg od naeg vidljivog fizikog omotaa. Budui da se ne sastoji od fizikih atoma, to suptilno ili astralno telo ne moe da se opazi pomou naih pet ula. Iz tog razloga, ljudska bia koja nisu prola kroz proces proiavanja namenjen razvoju vidovitosti, sluanja na daljinu, telepatije, intuicije i psihikih moi uopte, osuena su da ostanu u ogranienom domenu svojih fizikih ula. Istinska sigurnost poiva na samo jednoj stvari: usklaenosti suptilnog tela. Samo kada telo vibrira u saglasnosti sa kosmikom ravnoteom, celokupan fiziki ivot jaa i napreduje. Izgled fizikog tela je neposredan odraz stanja suptilnog tela. Anatomija suptilnog tela bila je poznata od davnina, i vedski sveti spisi je detaljno izlau. Drevna kineska literatura takode je pruila znaajne informacije o ovoj temi. Tako znamo da je astralno telo pokriveno karakteristinim siunim takama, koje Kinezi zovu hsie, koje su istovetne sa takama koje se koriste u akupunkturi. Njihovim aktiviranjem postaje moguno da se oslobode presudni energetski tokovi povezani sa pravinim funkcionisanjem itavog naeg bia. Izvesne take su naroito vredne pomena, na primer centri energije koji se na sanskritu zovu akre. Re akra znai toak energije-svesti. Nadiji, sistem suptilnih nerava, medusobno povezuju te centre. Vidovitost pokazuje da te akre u obliku spirala, neobino podseaju na crne rupe u svemiru. akre su izuzetno moni predajnici i prijemnici. Sve emotivne funkcije jedinke su izobliene ukoliko su akre neuravnoteene ili neusklaene. Nain na koji se osea i shvata bitisanje, direktno zavisi od toga da li su akre pravilno i potpuno usklaene ili nisu. Sve mogue vrste napetosti i strahova obino blokiraju i za108
PATRIK BERNAR
epljuju te centre. To nagomilavanje negativnih oseanja spreava nas da u potpunosti raspolaemo batinom ivota, koja je, prema boanskom zakonu, neiscrpna riznica spokojstva, vedrine i izobilja na svim nivoima. Poto nita u galaksiji nije preputeno sluaju, na akre je mogue vriti neposredno dejstvo. Svaka od njih odjekuje i odaziva se na odreenoj frekvenciji i podudara se sa osobenim ravnima svesti. Kada su te take centrirane i vibriraju u skladu, doivljeno oseanje je neizrecivo. Najtanije rei za izraavanje tog oseanja obilja i potpunosti su snaga, zdravlje, znanje, lepota, srea, iva svetlost i ista ljubav. Tih centara svesti ima sedam, a njihovi dvojnici u razliitim ravnima, vidljivim i nevidljivim, neogranieni su.
1. ZEMLJANI CENTAR SVESTI (MULADARA AKRA)

Ovo je bukvalno postolje, podloga utelovljenog bia.
Smeten u perineumu (izmedu anusa i genitalija), ovaj centar predstavlja tle jedinke. On nas povezuje sa Majkom Zemljom i sa svim ivim biima koja je nastanjuju. Tu se nalaze svi nai egzistencijalni strahovi. Planeta koja vlada ovom akrom je Pluton, a kamen koji na nju povoljno utie je rubin. Korenski centar sigurno moe da se izlei od tih beskorisnih i opasnih napetosti pomou crvene boje, tona C i bia mantre Lam, putajui da mentalni procesi budu mirno usisani od strane odgovarajuih pozitivnih tvrdnji: Oseam se idealno povezan sa Zemljom i svim biima na njoj'. Volim ih i ona vole mene. Zato nemam razloga da ih se plaim, a ni ona nemaju zato mene da se plae. Sve je
109
dobro. Uz pomo mentalnog zamiljanja, putam da crvena boja, ton C i zvuna vibracija Lammmm... rastoe moje strahove. Ukoliko me neto naroito plai, doputam sebi da razmiljam o tome, da ga vizuelizujem i da priznam da me to stvarno plai. Zatim putam da crvena boja i zvuk Lam pretvore taj strah u kosmiku prainu. Napetost p o puta. Oseam se integrisanim u Zemlju i povezan sa svim biima na njoj. Nema niega u univerzumu to moe da me uplai. Oseam se potpuno zatienim i podranim. Sveprisutne sile dobra vole me i tite. Ja sam besmrtna d u a, neizmenljiva i veno srena.
2. VODENI CENTAR SVESTI ( SVADISTANA AKRA ) Ovo je udotvorno drvo, totem, i najunutranjije sedite bia, naa individualizacija, i na osnov.
To je akra seksualnosti, povezana sa elementom vode. Kreativnost, sloboda od seksualnih frustracija, krvotok i drutveni odnosi zavise od njenog pravilnog funkcionisanja. Planeta koja vlada ovom akrom je Mars, a povoljan kamen za nju je koral. Ova akra reaguje na narandastu boju, ton D i semenu vibraciju Vam. Tvrdnje koje uz nju pristaju su: Mentaino zamiljam narandastu boju i pevam mantru Vammmm... u D tonalitetu. Osearn da spajanje tih frekvencija isti i reaktivira moje reproduktivne organe. To dejstvo dovodi u savrenu ravnoteu muke i enske energije u meni. Usled toga sam u stanju da dajem i da primam; u stanju sam da stvorim sve to
110
PATRIK BERNAR
mogu da zamislim. Ukoliko znam da u meni postoji neki zaostatak, kompleks, seksualna frustracija, naroita trauma, dozvoljavam sebi da mislim o njoj, da je vizuelizujem i da priznam da ona zaista postoji, ne pokuavajui da je ignoriem ili sakrijem. Zatim putam da boja i zvuk rastvore tu napetost i dovedu do njenog potpunog iezavanja. Znam da e moji seksualni odnosi odsada biti divni i lieni straha, nasilja i egoizma. Sposoban sam da stvaram prelepe stvari. Svi moji odnosi su skladni. Sa svakim se dobro slaem. Ni na koga vie nisam kivan i niko nije kivan na mene. Vie ni prema kome ne osearn neprijateljstvo, i niko ga ne osea prema meni. Sile dobra i ljubavi me tite, svugde i uvek. Ja sam besmrtna dua, neunitiva, potpuno svesna i veno srena. Ja sam deo Boga. Ja sam boanski. Ja sam u svojoj sutini jedno sa Bogom, jer moja sutina je boanska.
3. VATRENI CENTAR SVESTI (MANIPURA AKRA) Manipura na sanskritu znai 'tvrava puna dragulja'.
Ovaj centar smeten je u blizini pupka. On je stvarno pun dragocenosti, budui da predstavlja sedite snage, energije, linih oseanja, odlunosti, slobodne volje i ambicije. Povezan je sa vatrom. To je akra solarnog pleksusa, u stomanoj duplji. Planeta koja vlada ovom akrom je Saturn, a na nju povoljno deluje poludragi kamen citrin, kao i ilibar. Ova akra regulie i obuzdava bes i moe ponovo da se aktivira i dovede u ravnoteu pomou ute boje, tona E i bia mantre Ram. Tvrdnje koje je proiuju su:
111
Sada koristim mentalno zamiljanje ute boje i semeni zvuk Rammm... pevan u E tonalitetu da bih blagotvorno uticao na svoju emotivnu svesnost. Koristim svoju unutra nju snagu da uravnoteim volju i oseanja. Rei i gestove svojih blinjih vie ne doivljavam kao line napade. Jasno mi je da na ovom svetu nema 'loih ljudi', ve samo 'stradalnika'. Pratam. Ukoliko su me u prolosti p o vredile neije rei ili postupci, odluujem da sada poslednji put osetim povreenost i priznajem da ona postoji. Zatim putam da se istopi i iezne u vasioni noena vibracijama ute boje i zvuka Ram. Malo po malo, oseam kako bol odlazi. Udiem utu boju i zadubljen sam u ponavljanje mantre Ram. Neprijatan oseaj nestaje i oseam se jaim. Ja sam gospodar svojih emocija. Ja sam gospodar svoje volje. Svestan sam svoje sopstvene snage. Ja sam besmrtna atma, neunitiva i veno srena. Moja sutina je boanska, i ja sam stoga jedno sa Bogom.
4. VAZDUNI CENTAR SVESTI (ANAHATA AKRA)

Anahata na sanskritu znai zvuk stvoren bez ikakve fizike akcije - poput muzikog instrumenta u koji nije ni duvano, ni udarano, niti je po njemu prebirano. Ovaj elektromagnetski centar povezan je sa duom. Pomou ove akre osea se ljubav. Ona predstavlja energetski centar ljubavi. Ukoliko tu ljubav usmerimo prema niim akrama, zaljubljujemo se (padamo u ljubav), no ukoliko su ti centri neuravnoteeni, ljubav postaje zaprljana samoljubljem, posesivnou i ljubomorom, onemoguujui uzdizanje due. Ukoliko, naprotiv, usmerimo ljubav prema vi-
Ovo je lotos srca.
112
PATRIK BERNAR
im akrama, radamo se (uzdiemo) u ljubavi i veliki su izgledi da to oseanje postane blagotvorno, naroito ako je lieno osude i krivice, i otvoreno za bezgranina stanja svesti. akra srca se uskladuje pomou zelene boje, tona F i semenog zvuka Jam. Poremeena, ona prouzrokuje astmu, srane tegobe, visok krvni pritisak i druge zdravstvene probleme. Kamenje kao to je ruiasti kvarc, turmalin i smaragd posebno korisni za ovu akru. Ona predstavlja vazduh i pod uticajem je planete Venere. Metal na koji je najosetljivija je bakar. Za vreme p o novnog uskladivanja ove akre, dobro je zapaliti lavandu ili jasmin, jer te biljke vibriraju u savrenoj harmoniji sa energijama koje su u njoj sadrane. Tvrdnje za centar srca su: Udiem zelenu boju i pevam zvuk Jammmm... u F tonalitetu. Oseam kako te vibracije jaaju moj imuni sistem. Sada uviam da oseam ljubav prema svim vrstama ljudi, nezavisno od njihovog poloaja, rase, imovnog stanja, karaktera ili spoljnog izgleda. Oseam iskrenu ljubav prema njima. Zahvalan sam celom oveanstvu. to vie dajem, to vie dobijam. Oseam da mi te vibracije i energije krepe celo telo i razbistruju um. Oseam kako ista i bezuslovna ljubav proima itavo moje bie. Oseam da mi se srce otvara. Sposoban sam da dajem, ali isto tako i da primam. Sada zamiljam osobu koju hou da volim bezrezervno. U tom odnosu je moja snaga i moja radost. Ja sam sabiralite i izvorite ljubavi. Iz srca mi iklja reka svetlosti i navodnjava itavu Zemlju. Moja sutina je boanska, besmrtna. Jedno sam sa Bogom i jedno sa Njegovom ljubavlju. Primam tu ljubav i spontano je prosledujem svim ivim biima.
113
5. ZVUNI CENTAR SVESTI (VIUDA AKRA)

Jedino zvuk moe da prodre i ispuni eter i iz tog razloga je viuda akra predajnik i prijemnik zvuka. Smetena je odmah iza grla i u direktnoj je vezi sa tiroidnom lezdom. Kada je prepuna negativnosti, simptomi su lako prepoznatljivi: osetljivo grlo, ukruen vrat, prehlada, problemi sa sluhom i poremeaji tiroidne lezde. Ona je pod uticajem planeta Neptun i Merkur. Njen aktivirajui kamen je tirkiz. Ovo je akra komunikacije, izraavanja, i rasuivanja. Izraava se preko glasa. Njena boja je plava, njen ton G, a bia mantra Ham. Tvrdnje koje je oslobaaju od njenih blokada su: Mentalno zamiljam onu osobu sa kojom ne uspevam u potpunosti da komuniciram (da li je u pitanju neko iz moje porodice, prijatelj ili poslovno poznanstvo, nije toliko bitno). Energetske vibracije plave boje, tona G i zvuka Hammm... sada mi pomau da izrazim ta oseam. Mogu da saoptim i najsitnije detalje svog ivota nita ne tajei. Usled toga, oseam kako je dobro moi se izraziti. Rei s lakoom teku i ne oseam napetost. Grlo mi se otvara, jezik se sam od sebe razvezuje i oseam da u od sada biti u stanju da kaem sve ono to sam oduvek eleo, a nisam znao kako. Seam se kako sam kritikovao svoje blinje. Ponovo ujem svaku re, svaku misao. Zatim oseam kako me plava energija i zvuna vibracija Ham oslobaaju svih tih osuda i rei. Prenosim svoj entuzijazam na druge i znam da me svako razume. Slobodan sam da izrazim sve to oseam, i to bez napora. Slobodan sam od suenja drugima i oni uvi-
Ovo je centar etera.
114
PATRIK BERNAR
aju moj pozitivan stav. Ja sam nesputani izraz Boga. Ja sam dua veno sobodna da saoptava i izraava sve po jedinosti svog boanskog ivota.
6. SVETLOSNI CENTAR. SVESTI (ANA AKRA) Tree oko, ili svetlosni centar svesti, smeteno je na elu.
Ana na sanskritu znai 'naredba'. Iz ovog treeg oka, potiu misaone forme u zaetku celokupnog razvoja dogaaja na ekranu ivota. Stoga su ljudska bia opremljena najizvanrednijim instrumentom u vasioni. Ona mogu da vizuelizuju ta god poele i ta mentalna slika e se ispoljiti u njihovom ivotu. Nema vienja bez svetlosti. Zahvaljujui ovom centru posedujemo boansku mo da postignemo sve to izaberemo da zamislimo, svesno ili nesvesno. Ukoliko moemo neto da zamislimo, onda to moemo i da dostignemo i steknemo. Pomou ana akre, ostvaruje se sve to poelimo za sebe ili za svoju brau i sestre. Zahvaljujui ana akri, mi predstavljamo zapovednitvo, autoritet koji izdaje naredbe ivotnim okolnostima. Reguliui ovaj centar, mi zaista postajemo gospodari. Vie nismo krotke rtve pomirene sa sudbinom kada se suoe sa ivotnim iskuenjima. Boja ove akre je indigo (tamnoplava sa crvenim ili jubiastim nijansama). Njen ton je A, a njena bia mantra je om. Ona utie na pinealnu lezdu. Njeno nepravilno funkcionisanje uzrokuje slepilo, glavobolje i none more. Na nju utie planeta Jupiter, a njen metal je srebro. Kamen povezan sa treim okom je kvarcni kristal. Tvrdnje koje deluju na ovu akru su: Sada se koncentriem na neto to zaista elim (to moe
115
MUZIKA KAO DUHOVNASTAZA
biti neto materijalno ili duhovno). Zamiljam tu stvar u indigo boji i navodim je da vibrira sa zvukom Ommmm... u A tonalitetu. Zamijam tu stvar, tu situaciju, ili tu okolnost u svakom njenom detalju. Dodirujem je pomou kreativnog zamiljanja, oseam samu njenu povrinu, udiem njen miris, razlikujem njene tane oblike uz pomo svoje izotrene vizije; ujem njene zvuke. Sada projektujem tu viziju u svet. Oseam da ta mentana slika postaje realnost u svoj svojoj raskoi i preplavljen sam radou. Znam da sve o emu mogu da sanjam i to mogu da zamislim p o staje stvarnost. Vizuelizujem ono to istinski elim da uinim od svog ivota, od svoje sudbine. Vizuelizujem svoju najdrau elju u svakom njenom detalju, u svakom mirisu, obliku, boji, zvuku, i projektujem je u svet. Ja sam tvorac svojih ivotnih okolnosti. Niko sem mene nije odgovoran za dogaaje koji obeleavaju moj ivot. Sve to naumim postaje realnost. Moja sutina je boanska, Ja sam po svojstvu jedno sa Bogom.
7. ONOSTRANI CENTAR SVESTI (SAHASRARA AKRA)

Ova akra poznata je i kao bramarandra.
Randra znai otvaranje. Ovaj prolaz omoguava nam pristup Bramanu, duhovnoj ravni. To su vrata u nebo, smetena tik iznad glave u suptilnom telu. Ona se otvaraju u carstvo izvan vremena i prostora. Boja ove akre je ljubiasta, poslednja u sunevom spektru. Ona vibrira u B tonalitetu, a njena bida mantra sastoji se od svih zvunih frekvencija povezanih sa Boanskim Imenima; ta Imena kul116
PATRIK BERNAR
miniraju u mahavakji ili mahamantri A.U.M., koja je celovito predstavljanje Boanstva i svega to jeste.
Ovaj magnetni centar povezan je sa hipofizom. Kada je zaepljen, fiziko telo i um reaguju depresijom, ludilom, dosadom, ili nesposobnou za suoavanje sa ivotom. Pod uticajem je planete Uran, njegov metal je zlato, a blagotvorni kamen dijamant ili, jo i vie, ametist (safir). Tvrdnje koje ga iznova aktiviraju su sledee: Sada vizuelizujem Boga i zamiljam ga. Ta slika nalazi se iznad moje glave, i sva je u ljubiastoj boji. Oseam kako taj boanski lik ulazi u mene i ja ga integriem. Putam da tri sveta slova A.U.M. uine da svi elementi mog bia zavibriraju. A je Otac, U je Boanska Majka, a M su sva iva stvorenja i sve to postoji. Sada vizuelizujem Boga i sve to postoji i putam da me ta vizuelizacija ponese izvan m o je sopstvene moi razumevanja. Dalje i dalje, blie i blie. Bog je sveprisutan. Putam da me boanski lik nosi gde god poeli, u spoljni svet kao i u unutranji, u oblik i u neuoblienost. Sveprisutnost postaje prisustvo. To prisu stvo je u meni. Ono je deo mene i ja sam deo njega. Ono prosvetljuje sve moje akre. Sve boje, svi zvuci postaju jedno. Oseam da mogu odistinski da se pouzdam u to prisustvo. Ono je unutar mene. Ono je stvarno. Ono je svuda u mom ivotu. Ono me voli. Znam da je ovaj ljubavni odnos neogranien, beskonaan i savren. Ja sam potpuno voljen. Ja sam besmrtna dua, veno srena. Ova praksa ponovnog usklaivanja moe svakodnevno da se obavlja. Pokuajte ujutru da se ispunite blagotvornim frekvenci117
jama, i da se uvee poveete sa kosmikim energijama kako biste povratili fiziku i suptilnu snagu. Kao ni Hermes, nek ni mi ne zaboravimo da je sve vibracija; nita nije nepomino, sve vibrira, sve je izbalansirano poravnavajuim treperenjima; svaki uzrok ima posledicu, svaka posledica ima uzrok, sve ima muki i enski princip, sve ima dva pola, sve je duh. Ljudsko telo je zvuna kutija, muziki instrument koji, poput svakog drugog instrumenta, treba da bude pravilno podeen. Takvo struno podeavanje obezbeduje da iskusimo stanje zdravlja, mira i nezaboravne radosti.
LEENJE POMOU MANTRE SUNCA

Sve mantrike sile predstavljaju apelaciju, zahtev, usrdnu molitvu, neodoljivu tenju.
Drugim reima, te zvune formule koriste se da se neto dobije ili postigne. Ponekad zvuk deluje direktno na materiju. Ponekad se, pak, mantra obraa sili boanstva koje vlada odreenim fizikim elementom. Om grami surjaj namah ili mantra sunca, na primer, peva se kada se pojavi teka bolest. Praktikuje se kada je sunce dopola podignuto. Pacijenti stoje licem prema sunevim zracima, drei u desnoj ruci bakarnu posudu napunjenu istom vodom. Zatim nude vodu suncu i pevaju mantru - om grami surjaj namah - tri puta. Preporuuje se da se mantra i nakon toga peva kad god to ovek poeli, sve dok ne bude izleen. Ovaj obred proienja navodi se u vrlo staroj knjizi na sanskritskom jeziku pod naslovom Aditja Hridaj, koju je Krina uruio Sambu, jednom od svojih sinova, koji je u to vreme patio od neizleive bolesti. Poto je neko vreme sprovodio ovu praksu, Samb je bio izleen. Rame andra otii, poznat i kao Mauna Baba, astrolog iz Vrindavana u Indiji, uputio me je u istoriju ove veoma posebne mantre. Postoje mantre primerene svim moguim potrebama. Osim onih koje donose zdravlje, ima i onih koje donose bogatstvo ili
118
PATRIK BERNAR
zatitu. Lista je beskonana i mantrikih mogunosti ima koliko i elja u ljudskom srcu. Primetiemo, meutim, da su mantre koje najvie oslobaaju, one koje su dijametralno protivne zahtevima ega. To su mantre koje ne predstavljaju zahteve nego su, prenoene sa jednog sledbenika na narednog, sastavljene od Bojih objavljenih imena, shodno mnogostrukim odlikama Apsolutnog Bi a, i pevane na potpuno spontan nain.
ISCELJUJUA BOJA IMENA

Od svih poznatih mantri, najmonije su 'mantre imena' ili Sveta Imena, zbog toga to su okruene oreolom iste svetlosti ljubavi, a dua koja ih peva, ne oekuje nita za uzvrat.
Njihovo recitovanje je proslavljajui in pobonosti. Pevanje Svetih Imena nije plod sitniave sraunatosti, niti pogaanja sa boanskim silama. Te mantre odgovaraju spontanom oseanju koje izvire iz dubina srca. Gotovo svi istaknuti mislioci iz oblasti vizuelizacije i kreativnog tvrenja, jednoduni su u uverenju da je usmena re mnogo monija kada se izgovara u stanju zahvalnosti ili izraavanja priznanja za ono to je ranije primljeno, nego kada se panja usmerava na opaenu manjkavost. eleti ili moliti za zdravlje, na primer, dokazuje podsvesti da ga telo ne poseduje i da mu stoga nedostaje. Odsustvo nikako ne moe da dovede do ispunjenja. Svaka nestaica neminovno vodi ka jo veoj nestaici. Kao to uspeh vodi ka uspehu, oseanje praznine ili manjka neega, doista prouzrokuje stanje praznine. Slino tome, vibrirajui talasi koji se ire od oseanja straha, nuno dovode do dogaaja koji su u ishoditu takvog oseanja. Plaiti se neega je najpogodniji nain da osigurate da se ono ega se uasavate zaista dogodi. Ose anje realnosti izvesnog sklopa okolnosti neizostavno rezultira tom realnou. Prema tome, pravilna pozitivna i kreativna tvrdnja ni-
119
je zahtev ni ispitivanje, nego odziv koji je istovetan sa oseanjem ispunjenosti. U upotrebi Svetih Imena vai isto pravilo. To je razlog zbog koga se pevanje Svetih Imena ne izvodi kao molitva, poto m o litva najee sadri i molbu. Suprotnom tom stavu traenja i saletanja, Sveta Imena su nesputana. Bez preklinjanja, pesma p r u a bezgraninu radost neizrecivu ljudskim jezikom. Dua koja upranjava takvo pevanje - bez obzira na konkretno ime prema kome osea privlanost, ili sistem miljenja iz koga crpi nadahnue - nita ne trai, ne preklinje, ne prosjai i ne dodijava molbama. Sa njenih usana tee pesma radosti, koja ne zapoveda i ne izdaje naredbe. Preostaje jedino elja da se boravi u ushiujuem prisustvu imena, budui da se vibriranje ive svetlosti ni po emu ne razlikuje od Boga. Usled tog nerazlikovanja, koje ih ini nerazdvojivima od Apsoluta, Sveta Imena sadre nezamislive d u hovne moi. Na fizikom nivou i u materijalnom smislu, ime je razliito od oblika. Kao to je ranije napomenuto, jezik - ija je funkcija da izraava misli i da slui kao komunikacijska spona izmedu judi - je samo simboliko predstavljanje. Glasovni i grafiki znaci predstavljaju dotinu stvar ili osobu, a da ne otelovljuju stvarnost koju tee da prizovu, oponaaju ili zastupaju. Videli smo da oni pomau u gradenju 'mostova' skladnog sazvuavanja izmedu osobe koja ih izgovara i stvari i bia koja predstavljaju. Moemo da kaemo da su oni ambasadori stvarnosti, ali oni su ipak samo njeni simboli. Re voda nije element vode; ona nas samo skladno povezuje sa vodom. Nasuprot tome, u carstvu Svetih Imena, simbol ovaplouje stvarnost, zbilju. To je razlog to je, prema vedskom miljenju, boansko ime zvuno ovaploenje boanskog principa. Sutinsko obavetenje o njegovoj neogranienoj delotvornosti moe da se nade u svim svetim knjigama kao to su Biblija, Kuran i Tora. Ipak, u vedskim svetim spisima su obavetenja o razgranatim frekvencijama Apsoluta verovatno najbrojnija i najpreciznija. Nain na koji Sveta Imena ispoljavaju neuporedivu energiju usled velianstvenog svojstva nerazlikovanja od Boga razjanjen
120
PATMK l'.I.KNAU
je u Padma Purani: "Sveta Imena donose bezgraninu radost du ama koje ih opevaju. Ona podaruju sve duhovne blagoslove, zato to su ona Bog Lino, kosmika riznica krajnjeg zadovoljstva. Ta Imena su po sebi potpuna i predstavljaju savreni oblik svakog mira i svake trancendentalne dospelosti. Ona nisu istovetna sa materijalnim zvukom ili imenom ni u kakvim okolnostima, i nisu nita manje mona od Izvorita svih kosmikih energija. N e uprljana materijalnim vibracijama, ona nikada nisu ukljuena u igre iluzije. Slobodna i apsolutna, nikada nisu uslovljena zakonima fizike prirode." Glasoviti Vainava, pesnik iz sedamnaestog veka, Narotam, napisao je: "golokera prema-dana hari-nama sankirtana."70 Priblino prevedeno, to znai: 'Transcendentalne zvune vibracije svoje jedino poreklo imaju u svetu postojanosti, u duhovnom carstvu." Dvesto godina pre toga, avatar etanja pevao je u stihovima svog Sikastakama: "O, uzviena inteligencijo, Tvoja bezbrojna imena opremljena su svakom dobrom sreom za iva bia univerzuma. Ti poseduje beskonaan broj imena, i njihovim posredstvom se iri u beskraj. Povrh toga, svako to ime je nabijeno naroitom i svemonom energijom." Dakle, razliite zvune frekvencije koje se koriste da se imenuje kosmika istina, nisu sastavljene od svakidanjih slogova ili zvukova. Ti zvuci potiu iz drugog sveta, sveta smetenog izvan materijalne atmosfere. U svakom sluaju, boanska priroda Svetog Imena, ostaje potpuna misterija za one koji mu pristupe jedino putem logikog i intelektualnog umovanja. Samo oni kojima je mogue da prevaziu sve koncepte i sva predubeenja, i koji se neposredno ukljuuju u praksu pevanja u smernom stanju uma, bez preziranja i bez ponositosti, ve sa poverenjem i ljubavlju, doznae i u potpunosti uivati u blaenstvu vrhovnog zvuka. Nevidljivi radio talasi putuju od jednog mesta do drugog i mogu se uti kada ih uhvati elektronski prijemnik. Na isti nain, i duhovni talasi mogu da se spaze i prime od strane bia opremljenog svojstvima potrebnim za njihov prijem: mirnom sveu i srcem otvorenim za istu ljubav. Pored toga, udnja za slobodom 121
i sklonost ka vrenju ogleda, bie od velike koristi osobi koja odlui da sledi ovu stazu.
U ASU NAPUTANJA TELA

Hrianska Biblija, muslimanski Kuran, jevrejska Tora, hinduistike svete Vede i sve knjige koje slue prosveenju oveanstva jednodune su u jednoj osnovnoj stvari:
boanski princip je - bez obzira na njegovo ime, aspekt ili dela koja se pripisuju Bogu - poreklo i uzrok svih bia. Prema tome, iva bia su potproizvodi svemogueg semena, bez obzira na kulturu, tradiciju, religiju ili deo sveta sa kojima se poistoveuju u ovom sadanjem ivotu. Pored toga, ti potproizvodi poseduju isti kvalitativni potencijal kao i njihov tvorac. Isus je potvrdio ovu istinu pre dve hiljade godina u Jevandelju po Mateju 5.48: "Budite savreni, kao to je va Nebeski Otac savren." Vedski spisi pouavaju da je dua pojedinanog bia na n e pojmljiv nain istovremeno i jedno sa Apsolutom i razliita od njega (aintjabedabeda tatva). Kao lan i deli ukupne i apsolutne celine, boanska duhovna iskra poseduje njena svojstva. Veitost (sat), svest (it) i blaenstvo (ananda) su, dakle, natprirodno naslee svih entiteta. Jedina razlika izmedu kosmike i individualne due je kvantitativna, premda, na nivou Apsoluta, sutina je sve. Odvajkada su ivi entiteti odluivali da iskuse ivot sa ciljem da upravljaju tvorevinom i da je nadziru kako im se svidi. Zbog toga se odevamo u fiziko telo, koje nam slui kao vozilo za n e koliko zemaljskih godina. Uskoro se to prolazno telo vraa elementima, i ivo bie ga usled toga naputa da bi prisvojilo novo telo. Oblici i svojstva tog novog vozila od mesa, odreeni su aktivnostima, eljama i seanjima sakupljenim u toku ivota due u prethodnom telu. S tim u vezi, drugo poglavlje Bagavad Gite p o novo je veoma odredeno: "U asu smrti, dua preuzima novo telo, jednako prirodno kao to je u prethodnom telu prelazila iz
122
PATRIK BERNAR
detinjstva u mladost i potom u starost. Ta promena ne uzncmirava onoga ko je svestan svoje prave prirode. Znaj da ono to proima celo telo ne moe da bude uniteno. Niko ne moe da uniti nepropadljivu, besmrtnu duu. Unitenju su podlona jedino tela koja ona pozajmljuje. Dua ne umire sa telom. Krepka i oivljavajua, ona nikada ne prestaje da postoji. U trenutku smrti, ona se odeva u novo telo, sa istom lakoom sa kojom n e ko baca iznoenu odeu da bi obukao novu, poto je staro telo postalo beskorisno."71 Kasnije u istom tekstu, nalazimo sledei bitan podatak: jam jam vapi smaram bavam tjadatja ante kalevaram tam tam evaitja kauneteja sada tad bava-bavitah Misli i seanja ljudskog bia u trenutku naputanja tela odreuju njegov budui izgled i okolnosti.72 Otuda je mogue preinaiti svoju formu i ivotne prilike u kritinom asu fizike smrti. Namee se problem umea naputanja tela, ili umiranja, u eljenom mentalnom stanju. Nae misli u asu smrti poglavito su odreene zbirom naih postupaka i misli u toku itavog naeg ivota. Ta dela i misli, pak, odreeni su pevanjem i sluanjem rei, muzike i svih zvunih talasa koji neprekidno prodiru u nau podsvest. Zvune vibracije opaene u sadanjosti odreuju nae budue stanje! Dakle, duhovno zadubljeni u unutranje prosveenje steeno pomou sluanja Svetih Imena i harmonine, nepatvorene univerzalne muzike u toku naeg ivota, biemo sposobni da dobijemo, pri naputanju naeg sadanjeg telesnog omotaa, duhovno i veno telo, svesno drugaije molekularne strukture i sreno u njoj. Sluanje duhovnih zvunih vibracija povezanih sa Svetim Imenima, predstavlja najjednostavniji nain dospevanja u uzvieniju ravan postojanja. Hipnotisana i strogo ograniena materijalnim okruenjem, iva bia su bukvalno zagnjurena u svet snova i iluzija koji nika123
da nisu plod takozvanog sluaja ili sudbine. Sasvim suprotno, ti snovi i iluzije su uglavnom njihove vlastite sklonosti, misli i m e morije. To hipnotiue stanje umiranja i ponovnog raanja (samsara) za iva bia se, s jedne strane, podudara sa zaboravljanjem prvobitnog porekla, a s druge strane sa stanjem hronine obamrlosti u koje je dua postepeno zapala dok je, od jednog do drugog roenja, gubila svest o svom uroenom spokojstvu i dostojanstvu, o venosti koja joj pripada i o svom izvanrednom boanskom poreklu. To stanje obamrlosti, uporedivo sa dubokim spavanjem, predstavlja polaznu taku tragedije materijalistikih civilizacija i carstava koja, usled potpune neupuenosti u stvarnost, svoje znanje zasnivaju na nesavrenim ulnim zapaanjima, svoju finansijsku ravnoteu na potpuno nedoslednom tumaenju bogatstva Zemlje, a svoju sreu na iscrpljujuem, neisplativom i pogibeljnom nadraenju ula. Taj nain ivota je veoma rizian. U stvari, pri zakonima koji vladaju univerzumom, ta drutva nikako ne mogu da se pozovu na olakavajue okolnosti i bie nepopravljivo zbrisana talasima vremena. Na taj nain, ateistike civilizacije, to e rei, civilizacije koje nisu usklaene sa osnovnim pulsiranjem univerzuma, redovno nestaju sa lica Zemlje, poto su toliko udaljene od autentinih ivotnih vrednosti. Pad i propast silnih materijalistikih imperija, koje naalost, obeleavaju istoriju sveta, pristaju uz duboku usnulost ograniene due koja muno i uporno ostaje pri traenju ivota na putevima koji vode jedino u smrt. elja da se postigne srea putem postupaka koji ciljaju iskljuivo na zadovoljenje mentalnih i ulnih potreba je najgora od svih zabluda due. Moramo hitno da shvatimo da svet moe da opstane samo ukoliko se ljudi probude za stvarnost due. Svako drugo shvatanje, bilo da je ekonomsko ili politiko, uvui e planetu jo dublje u otuenost, rat, divljatvo i, na kraju, u unitenje.
124
BUENJE ONOGA KO SPAVA

Nema nikakve sumnje da e biti zadovojna tek kada bude vraena u reku. Slino tome, oveka nita ne zadovoljava u potpunosti, izuzev duhovne zvune vibracije koja je, doista njegov veni element. Individualna dua je estica univerzalne due. Njena kosmika sluba sastoji se u tome da spontano ivi, voli i radi u skladu sa galaksijom kao celinom. Meutim, ona je onemoguena da to ini usled stanja hronine uspavanosti u koju je potonula. Zbog toga svako od nas ima zadatak da u svojoj unutranjosti razbudi i podstakne tu udesnu iskru koja je isuvie dugo neiskoriena. To je istinska svrha naih ljudskih ivota, pre no to nam snovi i iluzije nametnu dodatne neprilike. Opteprihvaena je injenica da zvuk ima sposobnost da izvue svest iz usnulosti, da je probudi. Ko nije doiveo zvonjavu budilnika? Na isti nain, i dua usnula u postelji fizikog sveta, moe da se probudi za istinski ivot pomou duhovne zvune vibracije. Ta vibracija je najprisutnija u zvuku Svetih Imena koja oznaavaju osnovni kosmiki princip. Tu je ona uronjena i pritajena; no, i pored toga moemo da je osetimo pomou prakse sluanja i pevanja tih monih imena.
ta e zadovoljiti ribu izvan vode?
125
Pre pet stotina godina, etanja je pouavao: "nam-nam akari bahu-da nida-sarva-aktis", odnosno: "Jedino zvuna vibracija Tvoga imena, Gospode, moe da obaspe duu svakom milou. Ti poseduje beskonaan broj uzvienih imena, obdarenih svim duhovnim moima. Pri njihovom pevanju ne moraju da se slede nikakva stroga pravila." Naravno, to nije nita novo. Hiljadama godina ranije, slavna Gita ukazala je na duhovni karakter pevanja i sluanja Svetih Imena: "Meu zvunim vibracijama Ja sam om, savreni slog, a medu sredstvima za duhovnu spoznaju Ja sam dapa, pevanje duhovnih imena." 73 Biblija pouava: "Ko god priziva Ime Gospodnje, bie spasen." Psalmi opisuju nain na koji se dua oslobaa materijalnih nepredvidljivosti: "Neka sinovi Ciona veliaju Jehovino ime kroz igru i pesmu." Ta boanska zvuna vibracja koja poseduje mo da probudi uspavanu duu vena je abda-brama. abda-brama je prvobitno bila sastavljena od imena, dela, svojstava i osobina najvie stvarnosti. abda je, kao to smo saznali, izvorni unutranji zvuk. Ta nematerijalna vibracija raspolae sposobnou da oslobodi uspavane snage skrivene unutar nas od poetka vremena. Svi smo mi naslednici i vlasnici tih suptilnih energija. Njihovo buenje moe da se ispolji pomou te mistine sile. Na taj nain probuene, nae suptilne energije raspliu centre naih eterinih tela i razvezuju vana elektromagnetska m e sta koja su postala beskorisna i neaktivna usled navike ivljenja u suprotnosti sa ritmom univerzuma. Duhovna zvuna vibracija dovodi do toga da itava unutranjost bia skladno zavibrira. Ta neuporediva sila je sposobna da lei bolesti svojstvene carstvu iluzije.
PESMA PROETA MIROM

Bie neophodno da ovek naui kako da koristi zvuk, ukoliko eli da na bilo koji nain uestvuje u boanskom delu. Prvo magino ispoljenje, tada e biti izgovaranje a126
PATRIK BERNAR
robnih rei. Svetenik - bilo kojeg tipa religije - bie svetenik 'preciznog govora' egipatske tradicije, ili indijski peva, ili mitoloki solarni junak, uzvieni i veti Hermes ije je pevanje privuklo ivotinje opijene radou."74 - Ana Osmont, Ritam: Tvorac sila i oblika
Jedan od najdivnijih plodova muzike due jeste iskorenjivanje teskobe i nespokojstva.
Nain izraavanja i motivacija pevaa od presudne su vanosti za postizanje delikatnog dejstva. oveje i sveopte smirenje je samo po sebi sveta pesma kada je sadrano u pevaevoj nameri. Stoga pesma moe da pusti na slobodu svu svoju snagu, ne samo doticanjem spoljnih stvari, ve takoe i unutranjih ritmova univerzuma. Na ovom nivou shvatanja, zvuk postaje vibracija, uporediva sa vrstom magnetizma koji deluje na skrivenu priro-
127
du ljudskih bia, mnogo uspenije nego na vidljive organe. U tome takoe lei i mo mantri. Inkantacijsko ponavljanje, ritmino i pevano, bremenito je namerom jedinke koja izaziva to vibriranje. U tom trenutku, ono je neodoljivo. Gandarva Veda, knjiga o n e beskom pevau, prava je studija o duhovnom pevanju i mistinoj muzici. Velik broj njenih pesama moe da uvede posveenika u izvesna stanja ekstaze. Da bismo sebi doarali njihovu mo, setimo se samo povesti o Ramajani. U njoj Ravana, demon koji je oteo Situ od Rame (ali nije uspeo da je zavede, poto je prava ljubav neprolazna i neprobojna), navlai na sebe ivin gnev svojom drskou. Jedan kratki ivin pogled bio je dovoljan da bahatog nitkova pretvori u prah. Ravana se iznenada setio 'pesme koja stiava gnev' i njenim evociranjem p o slao mir i bezrezervnu ljubav u srce razjarenog boanstva, i time izmamio njegov oprotaj. Dovoljno je da se opusti miina napetost, da se duboko die i da se, dok se zamilja mirna slika ili lik, polako ponavlja re anti (mir), kojoj prethodi i za kojom sledi slog om, da bi se zaista iskusio najizvanredniji od svih oseaja: mir. Knjiga Krinadasa Kavirada Sri etanja aritamrita kazuje povest o etanji Mahaprabuu koji je, poput Hermesa i njegove preobraujue lire, mogao da zaara divlje ivotinje samim zvukom svog glasa. Tekst saoptava da je jednog dana Mahaprabu iao kroz dunglu Kataka u Bengalu, potpuno zadubljen u pevanje mantre od 32 sloga, sastavljene od Svetih Imena Krina, Rama i Hare. Privueni zvukom njegovog glasa, mnogi tigrovi koji su u to vreme bili esta pojava u dungli, okruili su ga, ali bez
128
PATRIK UHKNAH
ikakvog znaka neprijateljstva. Kada ga je Balabadra Bataarja, Mahaprabuov pratilac, video kako stopalom dodiruje jednog od tigrova, bio je skamenjen od uasa. Medutim, jo vie ga je za prepastilo tigrovo dranje. ivotinja se podigla na zadnje ape i poela ushieno da rie. Zatim je zaigrala u ritmu mantre, opinjena Mahaprabuovim prijatnim glasom. U svim civiiizacijama i u svim inicijacijama, nailazimo na uverenje da zvuk - a naroito savreni zvuk imena koja se odnose na Boansko - predstavlja najmoniju od svih preobraava~ juih energija za koje svet zna.
129
BOG KAO ZVUK: MNOTVO IMENA ZA JEDINU SUTINU Prethodni dogaaj samo pokazuje koliko mona moe da bude 32-slona mantra (mahamantra, ili velika, uzviena mantra).
Zaista, drevne Purane kau da je ova mantra 'Bog kao zvuk', slino kao i A.U.M. vibracija. Otuda nije iznenaujue to, kada se peva sa potpuno istim srcem, ona ima mo da navede divje ivotinje da zaigraju. Ponavljanje ove mantre toliko je mono da se ak i drvee i biljke odazivaju na njega! ta tek onda da se kae o njegovom dejstvu na ljudska bia? U jednoj drugoj povesti iz tog doba, Haridasi, priznatom majstoru i uitelju pevanja Svetih Imena, postavljeno je pitanja kako drvee i biljke mogu da budu osloboeni od ropstva samsare. Haridasa je odgovorio da pevanje mahamantre naglas ne samo to je od neprocenjive pomoi duama trenutno ovaploenim u obliku biljaka, nego je korisno i za insekte i za sva iva bia. udesna mo mahamantre proistie iz njenog boanskog porekla. Kao dar od svetaca i mudraca, ova kategorija plemenitih zvunih vibracija, dosledno se pojavljivala u naem svetu tokom hiljada godina. U svom knjievnom delu Sri etanja Sikamrita, jedan od najprefinjenijih indijskih pesnika-filozofa Baktivinode Takur razgovetno objanjava zbog ega povrinske razlike izmedu svetih imena u velikim religijama zapravo nisu ni od kakvog znaaja. Prema Baktivinodeu, mada je ljudska priroda svugde ista, ljudi koji ive u razliitim zemljama i na razliitim kontinentima, dobijaju razne sporedne karakteristike. Nemogue je na ovom svetu pronai dva naroda sa istovetnim sekundarnim osobinama. Kada moemo da primetimo drugaiji karakter i izgled kod dva brata roena od iste majke, onda je krajnje prirodno da se zapazi razliitost medu ljudima roenim u razliitim delovima zemljine kugle. U razliitim zemljama, sve prirodne pojave kao to su poloaj vodenih tokova, kretanja vazdunih masa, planine, ume, kao
132
PATRIK BERNAR
i koliina raspoloive hrane i odee - sve to pokazuje primdna odstupanja. Shodno tome, prirodno je da se odreene razlike javljaju i u fizionomiji, socijalnoj strukturi stanovnitva, preduzimljivosti, muzici, religiji, stilovima oblaenja i sklonostima u ishrani. Poto svaka nacija poseduje osobit nain gledanja na ivot, na povrini izgleda kao da su ta razliita shvatanja stvarnosti suprotstavljena, ali njihova sutina je zapravo ista. Ono to se ini protivnim je samo naziv koji svaka nacija i svaki narod daju univerzalnom boanskom principu. Isto kao to se na razliitim mestima ljudi bude iz svog primitivnog stanja i postupno unapreuju kulturu, nauku, zakone i privrenost univerzalnoj sutini, tako se i njihovo oboavanje razilazi u reniku, obiajima, prinoenjima rtvi, muzici i unutranjem odnosu. Ukoliko, meutim, posmatramo sva ta oigledna neslaganja sa nepristrasne take gledita, neemo naii ni na kakvu protivrenost, ni na kakvo zlo, poto predmet oboavanja ostaje istovetan. Stoga je umesno da pevamo svoje nadahnute meditativne ili mantrike pesme, a da pri tom nikada ne ismevamo meditativne metode drugih. Zbog ega bi hrianin trebalo da ide u rat protiv muslimana? Zbog ega bi budista osuivao hinduistu? Sva ljudska bia su tragaoci u beskrajnom svemiru i oseaju istu energiju istovremeno i nepojmljivo, lino i nelino u isti mah. I zato treba da ujedine svoje napore, svoja svedoanstva i svoje traganje. U svetlu ranije navedenih injenica, sistemi koji uzdiu svest i koji se primenjuju irom sveta, pokazuju pet glavnih razlika: 1. 2. 3. 4. Razliiti duhovni uitelji Razliita emotivna stanja povezana sa meditacijom Razliiti obredi Razliiti telesni poloaji i radnje s obzirom na iu koncentracije 5. Razliite terminologije i imena kao posledica korienja razliitih jezika. U skladu sa izborom ustanovljenog voe i svetih knjiga, u 133
nekim oblastima ljudi potuju i slave mudrace vedske kulture, na drugim mestima oboavaju Muhameda i njegove proroke, a n e gde su opet privreni pobonim pojedincima koji slede Isusova uenja. Slino tome, svaki predeo pokazuje posebno uvaavanje za razliite filozofe. Svaka zajednica treba, razume se, da potuje svoje sopstvene duhovne poglavare, vodie i uitelje, ali niko ne treba da nastoji da dokae nadmo pouka svog uitelja pod izgovorom pridobijanja velikog broja sledbenika. irenje takvih suparnikih gledita je kobno! Sto se tie naina oboavanja, propisani obredi se razlikuju shodno pobonom oseanju i mentalitetu pojedinca. U izvesnim podrujima, duhovne osobe sede na mestu moi, gde primenjuju odricanje i kontrolu daha. Negde drugde se prostiru pet puta dnevno u pravcu groba njihovog uitelja da bi mu pruili svoje velianje, ne marei za situaciju u kojoj se nalaze. Na nekom treem mestu, pak, klee u crkvi ili u svojim kuama, sklopljenih ruku, i ispovedaju neunitivost due dok slave Boanstvo. Svaki tip oboavanja, razlikuje se po odei, hrani, pravilima istoe i tako dalje. Uz to, oseanja i ponaanje prema oboavanom objektu variraju od religije do religije. Neki posveenici, sa sveu proetom pobonou, ustoliuju Boji lik u svojim srcima, u svojim mislima ili na oltaru. Neki drugi naini postupanja, naklonjeniji logikom rasuivanju, potpuno odbacuju spoljno uoblienje. Stoga posveenici moraju da stvore predstavu Boga u svojim umovima i da je oboavaju. Bez obzira na sve to, treba da
134
PATRIK IU'.KNAK
shvatimo da su sva boanstva - konkretna, apstraktna, vidljiva ili nevidljiva - koja su opisana u raznim svetim knjigama, u zbilji autentina predstavljanja Apsoluta. Iznad svega, znaajno je da se uvidi da razliiti jezici dodejuju Apsolutu razna imena. I religijski sistemi imaju raziite nazive i dali su odgovarajue ime svakom objektu oboavanja. Usled pet osnovnih razlika koje smo nabrojali, velik broj svetskih religija razvijao se na vrlo razliite naine. Pa ipak, te razlike ne smeju da budu uzrok meusobnih nesuglasica, jer to vodi u propast. Ukoliko se, u asu molitve, zateknemo u svetilitu neke religijske skupine razliite od nae, treba da mislimo: 'Ovde se Apsolut oboava na drugi nain. Obraaju mu se po imenu drugaijem od onog koje je meni poznato. Nije obavezno da uestvujem u ovom obredu. Pa ipak, ovaj prizor izaziva u meni snanije raspoloenje za moju vlastitu meditaciju. Apsolutna istina je jedna. Zato pruam svoje veianje obliju koje ovde vidim i molim se Beskonanom (iz koga je ovo 'oblije' nastalo) da mi ovo posebno boanstvo pomogne da uveam svoju ljubav prema Njemu. Oni koji ne postupaju na ovaj nain, nego ispoljavaju inat, ili zlobu, ili se rugaju tuim meditativnim postupcima, zasigurno odstupaju od istinske duhovnosti, i time pokazuju svoj nedostatak sveobuhvatnog vienja. Kada takvi ljudi budu zaista unapredili svoje vibracione frekvencije na ma koji nain, ta vrsta beskorisne prepirke, vie ih nee privlaiti. ista ljubav (prema) zapravo oliava venu religiju produhovljene due (sanatan darmu) i zato, uprkos pet glavnih razika koje odlikuju religije sveta, treba sve postupke proienja i ubrzanja, iji je cilj da se stekne ljubav prema svim vidovima Boanskog (bakti) da priznamo kao podjednako ispravne. Uzaludno je svaati se oko imena, ili se uputati u triave raspre. Vrednost nekog metoda samospoznaje moe da se proceni iskjuivo na osnovu istote cilja koji taj metod tei da postigne. itajui misli Baktivinodea Takura, ovek uvia svu nitavost, krajnje neznanje i opasno licemerje koji ljude navode da ubijaju jedni druge u ime svog posebnog Boga! Shvatimo jednom za svagda da su takozvani verski ratovi zapravo, ratovi za vlast i
135
profit podstaknuti pohlepom i divljatvom aice nazadnih pojedinaca, preruenih u religijske vode. Naalost, oni jo i danas nalaze horde beskrupuloznih pristalica.
PEVANJE DUHOVNIH IMENA

Nije neophodno da se usvoji slubena religija da bi se duhovno napredovalo ili upranjavalo pevanje Svetih Imena.
Izvesni ljudi, kojima re 'otkroviteljsko' nita ne znai i za koje latinska re religare (povezati se sa Apsolutom) ostaje nejasna, ne mogu da ostvare sazvuje ni sa jednom svetom knjigom. Za mnoge, Bog je mrtav ili je puka apstrakcija, san ili utopija. Ne naiavi na aarju, ivog uitelja koji pouava primerom, i uslovljeni kao to jesu porodicom i drutvom, ti ljudi nisu uinii napor da i dalje tragaju. Jednostavno su prihvatili, bez linog ispitivanja, svetovna shvatanja ispoljena od vedne. Ne znajui zaista zato, oni su doli do zakljuka da sveprisutna natprirodna mo ne moe da postoji u svetu u kome besne rat, mranjatvo i mrnja. Tudinac koji bi sleteo usred pustinje i nigde ne bi naiao na vodu, uinio bi istu vrstu greke, zakljuujui da na Zemlji ne moe biti vode. Stradanja i nedae sveta ne podrazumevaju bezuslovno odsustvo stvoritelja. Ljudska srea i nesrea samo su pravedna plata za njihove rei, postupke, misli i muziku. U svakom sluaju, to nije stvar verovanja ili neverovanja, n e go ina, iskustva i kuanja. Imala re 'Bog' za nas smisla ili ne, nema potrebe da menjamo svoj nain videnja stvari pre poetka ove prakse. Tragalac koji jo nije iskusio otkrovenje unutarnjeg prisustva, moe bez problema da zapone rad na svom preobraaju sa jednostavnom pretpostavkom - predstavom o Bogu kao radnoj hipotezi. Nije li pretpostavka, na kraju krajeva, metod ko-
136
PATRIK BERNAR
ji se najvie koristi u istoj nauci? Kakva god da su naa ubeenja, uvek je mogue odabratl zvunu vibraciju, proizvedenu jednom od poznatih frekvencija i koristiti je na svoju korist. Ono to je vano, jeste da se peva Ime, bez obzira kojoj tradiciji ono pripada. Kao to je napomenuto. da se preduzme eksperiment sa doivljajem Imena, nije neophodno ak ni da se veruje u viu, nadmonu inteligenciju. Sedite udobno, na izdvojenom mestu, diite duboko i opustite se. Pustite da vam um luta ne hvatajui se u kotac sa njim, kao to biste pustili vodu da tee rekom, i jednostavno, prirodno, iskusite Ime. Sve to je potrebno jeste da sluate. Zvuk putuje od usana do uiju i silazi u srce. Aktivnost uma i ua tada kao da prestaje, i doivjavamo sreu koju nijedan jezik nije u stanju da opie. Oseamo spokoj i radost proetu lepotom ivota. Otkrivamo divnu melodiju iste ljubavi. Ta iskonska vibracija poseduje mo da nas izbavi iz kruga raanja i umiranja postavljajui nas na put ka domu, ka miru i svetlosti. Mada je jednostavna, ta praksa je ipak preiena i oplemenjena tokom vremena. Kao to smo videli, mantra je zvuna struktura ije rnodulacije sadre potvrenu snagu. esto uobliena od odredenog broja od ukupno pedeset znakova sanskritskog alfabeta - koji se zove Devanagari, ili jezik bogova - mantra omoguava umu da se usredsredi. Veina mantri korienih za meditaciju, odabrane su iz mnotva imena koja predstavjaju prvobitni uzrok. Ponavjanje takvih mantri zove se apa. Veoma velik broj uiteja potkrepio je vedsku nauku istiui da je apa naroito preporuljiva za nau sadanju epohu kao stvarni put do samospoznaje. Sri etanja aritamrita navodi: "U sadanjem dobu Kali, pevanje i ponavljanje Svetih Imena, apa, predstavlja pravu tehniku za postizanje prosvetljenja." I zaista, apa se naziva juga darma, odnosno, sredstvo za postizanje spasenja, darma svakog ivog bia u ovom specifinom kosmikom ciklusu, Kali Jugi. Pevanje i sluanje su laki metodi koje mogu da primenjuju osobe svih uzrasta. Ukoliko ne oseamo nikakvu naroitu privlanost za jedno Sveto Ime, ili smo naklonjeni jednom odreenom
137
Svetom Imenu, treba samo da izaberemo ono koje nam najvie odgovara. Na primer, ukoliko nas ime Rama ili Krina iz bilo kog razloga ne privlai, odluiemo se za pevanje imena Hrista, Alaha, Jehove, Jahvea, Adonisa ili Bude. Prema tome, iako pripadamo odreenoj veroispovesti, bilo da sebe smatramo hinduistom, hrianinom, budistom ili muslimanom, lako moemo da se posvetimo praksi Imena, onako kako je to opisano u duhovnoj poslanici koju smo voljni da usvojimo usled obrazovanja, kulture ili tradicije. Pa ipak, da se bude slobodan od uskih reigijskih poistoveenja, nuno je da razvije veza sa naim unutranjim vodiem, gospodarem srca. Kao to je mogue nauiti matematiku na bilo kom univerzitetu, isto tako ovek moe da razvije Ijubav prema Bogu, drei se bilo koje autentine staze. Dakle, Ime samo po sebi ne znai mnogo. Vano je da se ono peva i da se slua. Pevanje i sluanje omoguava nam da iskusimo samu sutinu Imena. Tada kuamo nektar besmrtnosti. Nijedna re nije prikladna da opie to
138
PATRIK BERNAR
nezaboravno iskustvo. ovek moe, na primer, nairoko da pie o prirodi meda, da analizira sastojke te tvari i da ukae da je med sladak, tean i ukusan. Pa ipak, nijedno objanjenje, nijedna knjiga ni predavanje ne mogu da nadomeste neposredan doivljaj meda. Morate da ga probate da biste ga znali. Na isti nain, transcendentalna priroda Imena ne moe se upoznati drugaije nego direktnim vrenjem ogleda. To nije stvar verovanja, nego injenja. Ne postoji nijedna prepreka na ovom svetu za pevanje Imena. Musliman moe da peva ime Alaha; hrianin Hristovo ime; Indus ime Rame, Krine ili Narajana; budista ime Bude. I, nije bitno da li je ovek bogat ili siromaan, obrazovan ili neuk. I, ne kota nita: pevanje Imena je besplatno. Moe da se obavlja bilo gde, u bilo kakvim okolnostima, sam ili sa drugima. Svako moe da ga peva i da iz ove univerzalne prakse izvue najveu korist. Za ovo pevanje i sluanje ne postoje stroga pravila. Pevanje Imena preporueno je u biblijskim knjigama. Psalmi nas ubeuju da ga opevamo i veliamo: "Svi narodi koje si stvorio, stae pred Tebe, Gospode, i slavie Tvoje Ime." itija iz Starog Zaveta pruaju nam dopunski uporan savet: "Zahvaljujte se Gospodu, prizivajte njegovo ime, razglasite njegova dela medu Ijudima; pevajte mu, pevajte mu psalme, priajte o svim njegovim udesnim delima; proslavite se kroz njegovo sveto ime: neka se raduje srce onih koji streme Gospodu." U Poslanici Rimljanima, Sveti Pavle dodaje: "Jer nema razlike izmedu Jevrejina i Grka, jer isti Gospod nad svima izdaan je prema svima koji ga dozivaju; jer ko god bude prizivao ime Gospoda, bie izbavljen." I Isus saoptava istu poruku u Jevanelju
139
po Jovanu 17:6, kada kae: "Objavio sam tvoje ime ljudima iz sveta koje si mi dao: bili su tvoji, i dao si im mene; i oni su odrali tvoju re." Ovako je Isus pouavao svoje sledbenike da se mole: "Oe na, koji si na nebu, neka je sveto Tvoje Ime." Slino muziarima koji svakodnevno uvebavaju lestvice, ili kompozitorima koji ele da njihova muzika dirne publiku u srce, moguno je i svakodnevno meditirati na sutinske istine univerzuma. Imamo mogunost da redovno uvebavamo nae mentalne moi prema lestvicama mira, lepote, istine i dobrote. Neka onda naa svakodnevna praksa bude aktivna meditacija. Neka nae lestvice budu sastavljene od zvukova Beskraja, u skladu sa onom tradicijom koja nas privlai. Neki mogu naroito uspeno da se usredsrede na mantru primljenu od njihovog linog vodia za vreme inicijacije; postoje brojne mone rei proistekle iz raznolikosti duhovnih tradicija. Pevanje Imena oduvek je bilo priznato kao put do autentinog i upeatljivog ostvarenja. Kada doemo u vezu sa elektricitetom, oseamo njegovu energiju, bez obzira na to kroz koju icu prolazi.
140
SVETA IMENA RAZNIH TRADICIJA

Sveta Imena u skladu sa islamom Alahu Akbar La Ilah II' Alahu Bismilah Ir-Rahman Ir-Rahim Alah, Alah esto se istie da je prorok Muhamed rekao: "as smrti n e e na prepad savladati onoga ko peva ime Gospoda." Sveta Imena u skladu sa hrianstvom Gospod Isus Hrist Isus, Isus Blaena Marija, majka Boja Sveta Imena u skladu sa h i n d u i z m o m Om Namo Bagavate Vasudevaja Sri Ram, aj Ram, aj aj Ram Hari Om Hare Krina, Hare Krina, Krina Krina, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare Budui da se hinduizam sastoji od vie izvornih duhovnih loza, miljenja se ponekad razlikuju u pogledu relativne, ili apsolutne moi mnogih mantri koje se nalaze u vedskoj literaturi. Mantre koje su ovde navedene, uzete su prvenstveno iz Vainava loze.
141
PATRIK BERNAR
Sveta Imena u skladu sa budizmom

Om Mani Padme Hum Namu Amida Budsu Kvanzeon Bosatsu Zendo, uveni budistiki spis koji je u 18. veku napisao Hakuin, pouava: Jednostavno ponav!jaj ime Amida celim svojim srcem, kada lei i kada sedi, kada hoda i kada stoji, nikada ne prekidaj da upotrebljava Ime, ni za jedan trenutak. To je delatnost koja neminovno obezbeuje spasenje, poto je u saglasnosti sa Budinom istinskom eljom. Najmoniji lek je izgovaranje imena Amide (Bude), i to izgovaranje sadri est slogova NA MU A MI DA BU. Ovo stalno ponavljanje oliava savrenu koncentraciju na ime Bude. Njegova primena nije uslovljena nikakvim znanjem. Sve to je potrebno jeste da izgovaramo rei i da ih sluamo. U zvuku ovih est slogova, nalazi se taka osovine izvorne moi. Sva imena koja su istovetna sa sveobuhvatnom potrebom, obdarena su istim svetim svojstvom, poto sva ukazuju na istu savrenu linost ili energiju. Ta Sveta Imena poseduju ceokupnu mo vrhovnog bia. Stoga nita ne moe da se usprotivi injenici da svako od nas, u kom god delu sveta da ivi, valja spontano da opeva i velia Boanstvo posredstvom karakteristinog imena koje slui da ga oznai u datom podruju. Ta imena, izvorite svake dobre sree, nisu namenjena ispunjavanju svetovnih elja, ve treba da se pevaju iz stvarne, sutinske potrebe. Da bi bila zaista delotvorna, vano je da se izgovaraju ili pevaju sa nesebinim ciljem, uma i srca okrenutih prema najviem idealu ljubavi. udnja za tom apsolutnom ljubavlju, podstaknuta pevanjem Svetih Imena, predstavlja jedno od
143
najenerginijih sredstava prilagodavanja nae vlastite vibracione brzine onoj iz viih ravni, nedostupnih samim fizikim ulima i sposobnostima umovanja. Ali, to mistino pevanje svako moe slobodno da upranjava. Ba kao to istinska ljubav ne zna za granice, tako ne postoje apsolutno nikakva ogranienja ni za posvetno oseanje kod p e vanja Svetih Imena. Ma gde da se zateknemo u ivotu, svako od nas moe u tom pevanju da nae najveu sreu i najveu korist.
144
ENE
U navedenim delima u napomenama, za Bagavad Gitu se koristi skraenica Bg. (1) Cyril Scott, Music: Its Secret Influence Through the Ages (La musique, son influence secrete a travers les ages) (Paris: Edition de la Baconniere, 1984). (2) Videti Music of the Spheres Website, koji se nalazi na http://peyote.com/jonstef/spheres.htm (3) Dane Rudhyar, The Magic of Tone and the Art of Music (La magie du ton et l'art de la musique) (Paris: Arista, 1985). (4) Substance Abuse in Brief, Center for Substance Abuse Treatment, SAMHSA, U. S. Department of Health and Human Services, July 1999 (5) J. Thomas Zeberio, Sounds and Human Energy (Les sons et l'energie humaine) (Paris: Courrier du livre, 1979). (6) Rolando Benenzon, Manual of Musicotherapy (Manuel de musicotherapie) (Toulouse, France: Edition de Privat, 1981). (7) Ralph Tegtmeier, Guide to New Musics for the Inner Journey (Guide des musiques nouvelles pour le voyage interieur) (Paris: Le Souffle d'Or, 1988). (8) Dr. John Diamond, Your Body Doesn't Lie (New York, NY: Warner Books, 1980). (9) Hal A. Lingerman, The Healing Energies of Music (Wheaton,
148
PATRIK m.KNAK
IL: Theosophical Publishing House/Quest Books, 1983). (10) Rolando Benenzon, Manual of Musicotherapy (Manuel de musicotherapie) (Toulouse, France: Edition de Privat, 1981). (11) Nepoznat izvor (12) Videti "Headaches: A spectrum of pain presents a dilemma for doctors" by Kathleen Phalen objavljeno na www.amaassn.org/amednews/2001/10/15hlsal015.htm (13) Iz "Health Consequences and Harmful Effects of Noise", objavljeno na www.szu.cz/shzp/rep01/szu_02an/ka02_06.htm (14) Prema istraivanju obavljenom u Kalifornijskom Institutu. Videti www.caslpa.ca/PDF/fact%20sheets/noise%20induced%20hearing%201oss.pdf (15) Annie Moch, Los efectos nocivos del ruido. Nueva Paideia, 1985. (16) Richard Cannavo and Fred Hidalgo, u lanku u Paroles et musiques 15 (februar 1989). (17) Isto. (18) Isto. (19) Marie-Louise Aucher, Sonorous Man (L'homme sonore) (Paris: Epi, 1983). (20) Rolando Benenzon, Manual of Musicotherapy (Manuel de musicotherapie) (Toulouse, France: Edition de Privat, 1981). (21) Helene Caya, From Sound Springs Light (Du son jaillit la lumiere) (Montreal: Denis J. Paradis Publishers, 1987). (22) Joe Stuessy, Rock and Roll: As History and Stylistic Development, (Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, Inc. 1990). 149
(23) Bg. 3.27 (24) Bg. 14.5 (25) Aveline and Michio Kushi, Macrobiotic Pregnancy and Care of the New-born (Grossesse macrobiotique et soins au nouveau-ne) (Paris: Guy Tredaniel, 1986). (26) Chantal Doret and Anne-Marie Sicotte, "Nutrition that Kills" (Lalimentation qui tue) Resource Guide 4:6 (July-August 1989). (27) Louis Kuhne, The New Science of Healing (La nouvelle science de guerir) (Paris: Cevic, 1978). (28) Dr. Paul Carton, The Laws of Healthy Life (Les lois de la vie saine) (Copyright by Paul Carton, 1922). (29) Joan Gilbert pribavio je ovaj citat za Jon Wynne-Tyson-ovu knjigu The Extended Circle, objavljenu 1985. Citat je izvuen iz dopisa koji je Ajntajn napisao za publikaciju Vegetarian Watch-Tower, December 27, 1930. (30) Henry David Thoreau, Walden, Beacon Press edition, 1997. (31) Isto. (32) Edward Podolsky, The Doctor Prescribes Music (New York, NY: Frederick A. Stockes, 1939). (33) Hal A. Lingerman, The Healing Energies of Music (Wheaton, IL: Theosophical Publishing House/Quest Books, 1983). (34) Edward Podolsky, The Doctor Prescribes Music (New York, NY: Frederick A. Stockes, 1939). (35) Bg. 3.43
150
PATRIK BERNAR
(36) Bg. 9.26 (37) Cyril Scott, Music: Its Secret Influence Through the Agcs (1 ,.i musique, son influence secrete a travers les ages) (Parsi Edition de la Baconniere, 1984). (38) Roland de Cande, Invitation to Music (L'invitation a la musique) (Paris: Edition du Seuil, 1980). (39) Mikhael Aivanhov, Artistic Creation and Spiritual Creation (Creation artistique et creation spirituelle) (Les Monts-deCorsier, Switzerland: Prosveta Publishing, 1985). (40) Sid Kirchheimer, "Mom's Voice Is Distinguished in Womb", WebMD Medical News, http://my.webmd.com/content/Article/64/72506.htm (41) Alfred Tomatis, The Uterine Night (La nuit uterine) (Paris: Edition Stock, 1980). (42) Isto. (43) Videti Psalm 139 iz Knjige o Jakovu. (44) Alfred Tomatis, The Uterine Night (La nuit uterine) (Paris: Edition Stock, 1980). (45) Emile Osty, Bible de Jerusaem, traduction d'Emile Osty, ed. Seuil, Paris, 1973, www.omarlecheri.net/ency/daniel.htm (46) Emile Coue, Complete Works (Oeuvres competes) (Paris: Edition Astra, 1956). (47) Karl Otto Schmidt, Chance Does Not Exist (Le hasard n'existe pas) ) (Paris: Edition Astra, 1956). (48) Lama Anagarika Govinda, Creative Meditation and Multidi mensional Consciousness (Meditation creatrice et conscien-ce mutidimentionnelle) (Paris: Albin Michel, 1979).
151
(49) Swami Bhaktivedanta, Srimad-Bhagavatam. CA: Bhaktivedanta Book Trust, 1991).
(Los Angeles,
(50) Navedeno u lanku Michel Saint-Germain-a, Resource Guide 5:2 (November-December 1989). (51) Isto. (52) George Balan, In dialog cu Emil Cioran (Romania: Cartea Romaaneascaea, 1996). (53) Isaac de Ninive, Little Philocaly of the Prayer of the Heart (Petite Philocalie de la priere du coeur) (Paris: Edition du SeuiL 1979). (54) Bg. 7.8 (55) Swami Bhaktivedanta, Vedanta Sutra, strofa 1, poglavlje 17. (56) Swami Bhaktivedanta, Bhagavad Gita (Paris: Bhaktivedanta Publishers, 1977). (57) Bg. 8.13 (58) La Monte Young, Selected Writings. The Chant of Pram Nath: The Sound is God (Le Chant de Pram Nath: le son est Dieu) (Paris: Esselier, 1971). (59) John Blofeld, Mantras or the Power of sacred Words (Les mantras ou la puissance des mots sacres) (Paris: Dervy-Livres, 1985). (60) Deepak Chopra, Quantum Healing: Exploring the Frontiers of Mind-Body Medicine (New York, NY: Bantam, 1989). (61) Cecile Beaudet and Richard Belfer, "Healing Music" (La musique qui soigne), L'Impatient 139 (June 1989).
152
PATRIK UKKNAK
(62) Isto. (63) Navedeno u lanku Michel Saint-Germain-a, Resourcc Cu ide 5:2 (November-December 1989). (64) Helene Caya, From Sound Springs Light (Du son jaillil l.i lumiere) (Montreal: Denis J. Paradis Publishers, 1987). (65) Marie-Louise Aucher, Sonorous Man (L'homme sonore) (Paris: Epi, 1983). (66) Isaac de Ninive, Little Philocaly of the Prayer of the Heart (Petite Philocalie de la priere du coeur) (Paris: Edition du Seuil, 1979). (67) Bg. 9.27 (68) Jean During, Music and Ecstasy (Musique et extase) (Paris: Albin MicheL 1988). (69) Bg. 8.20 (70) "Ista-deve Vijnapati" iz Songs of the Vaisnava Acaryas, BBT 1974. (71) Bg. 2.13.22 (72) Bg. 8.6 (73) Bg. 7.8 (74) Anne Osmont, u Rhythm: Crealor of Forces and Forms (Le rythme: createur de forces et de formes) (Paris: des Champs-Elysees, 1942).
153
IK
AARJA: Duhovni uitelj, esto nosilac duhovne loze, koji pouava preko linog primera. ARAM: Prebivalite ili dom posveen istraivanju, uenju i praksi duhovnog ivota. ATMA: Jastvo, Sopstvo; u razliitim prilikama se odisosl i na telo ili ula, ali pre svega, oznaava duu. BAGAVAD GITA: Najpoznatija hinduistika knpga mudrosti; deo Mahabharate. BAAN: Pobone pesme, esto pevane u grupama posveenika, upuene boanstvu; moe takode da se odnosi i na stanje utvrdene meditacije. BAKTI: Ljubav prema Bogu; predanost Apsolutu. BAKTI JOGA: Sistem pomou koga se neguje poipumo predana Boja sluba. BIA: Semeni slog ili osnovna mantra. BRAMA: Bog-stvoritelj iz hinduistikog trojstva bogcrea.
BRAMAN: Sveproimajue ispoljenje sutinske prirode Boga. BRAMA-SAMHITA: Drevni tekst u kome Brama pisuje stanje, svojstva i domen Apsolutne Istine, nakon to mu se dbfavilo vrhovno bie.
154
PATRIK BERNAR
BUDI: Vii, intuitivni um; inteligencija, svesnost i mudrost. AKRA: toak, ili disk. U kundalini jogi, centar svesti, ili vrtlona energija (vrtloni kolut). ETANJA: Rada-Krina avatar iz 15. veka koji je zapoeo preporod bakti joge u Bengalu uvodenjem kongregacionog pevanja Svetih Imena. DEVA: Obino se odnosi na jedno od brojnih boanstava hinduistikog panteona. DEVANAGARI: Alfabet koji potie od braminskog spisa isprva izumljenog za pisanje sanskrita. APA: Tiho ili neujno ponavIjanje Svetih Imena koje se obino obavlja uz malu, tj. brojanicu. IVA: Dua individualnog bia ili najmanji, nedeljivi ivi entitet. IVA GOSVAMI: Jedan od est slavnih svetaca Yrindayana, indijskog sela u kome je Krina izvodio svoje igre i zabave pre pet hiljada godina. GUNA: Trovrsni uticaj materijalne prirode: satva, radas i tamas. GURU: Duhovni uitelj. HARIDAS TAKUR: Sledbenik etanje Mahaprabua koji je dobio titulu namaarje, uitelja izgovaranja i pevanja Svetih Imena. JUGA: Kosmika epoha, ili kosmiko doba. Postroje etiri doba: satja, treta, dvapara i kali. Maha-juga sastoji se od hiljadu ciklusa ova etiri perioda, koja zajedno traju 4 320 000 godina, a to je duina jednog Braminog dana. 155
KALI-JUGA: Sadanja epoha licemerja obeleena postepenim gaenjem duhovnih principa usled zainteresovanosti za materijalnu udobnost. Traje 432 000 godina i predstavlja poslednju epohu u ponavljajuem ciklusu od etiri epohe. KIRTAN: Kongregaciono pevanje u slavu Boga.
KRINA: "Onaj koji sva bia privlai k sebi." Izvorno ime vrhovne linosti Boga. MAHAMANTRA: Trideset-dvoslona mantra koju je etanja Mahaprabu preporuivao za oslobadanje iz doba Kali. Ova mantra ne samo to sadri mo da oslobodi ograniena bia od njihovih materijalistikih sklonosti, ve u njima budi i boansku ljubav i ushienje unutranjeg ivota. MAJA: Ono to ne postoji; prividna sila. MANAS: Nii um, koji funkcionie u korist ula. MANTRA: Sveta zvuna vibracija koja osposobljava um za koncentraciju i prevazilaenje njegovog uobiajenog stanja. NARADA MUNI: Sin Brame; veliki mudrac koji je svuda putovao objavljujui Boju slavu i velelepnost uz pesmu i svirku. OMKARA: Ili om: duhovna zvuna vibracija koja oliava Apsolut. PARAMATMA: Nad-dua, odnosno vrhovna dua, koja boravi u srcima svih bia. PARAMPARA: Duhovna loza ili neprekidni niz gurua. PARAPRAKRTI: Prakrti: priroda (doslovno, ono to je upravljano).
156
PATRIK BERNAR
PREMA: ista, nepatvorena ljubav prema Bogu. PURAMA: Zbirka osamnaest sanskritskih tekstova u kojima se razmatra stvaranje sveta. RAGA: U slikarstvu, rage prikazuju uzbudljiv trenutak izazvan ili spoljnim iniocima (jutro, vee, no, kia, nepogode, vetar, itd.), ili unutranjim oseanjima (tuga, ljubav, enja, itd.). Ti inioci ili oseanja se udruuju sa bojama i linijama da podstaknu buenje izvesnog broja emocija u posmatrau. U muzici, to je kombinacija tonaliteta i ritmova koja mora da probudi razliite utiske i oseanja u sluaocu. RAMA: Neiscrpni izvor blagostanja i blaenstva. Takoe oznaava avatara Ramaandru. RASA: Sveta estetska ushienost u kojoj se individualna dua sjedinjuje sa Bogom u transcendentalnoj vezi. RAVANA: Demon koji je oteo Situ, suprugu Gospoda Rame, u Ramajani. SADANA: Duhovna disciplina. SANATAN DARMA: Prirodna i vena delatnost due, a to je stvaranje spone sa istinom. SRUTI: Vedski otkroviteljski tekstovi koji obuhvataju etiri Vede, Bramane i Upaniade. SUKADEV GOSVAMI: Prvi besednik Srimad Bagavatam-a. VEDA: Sastoji se od Rig-Vede, Jadur-Vede, Sama-Vede i AtarvaVede, to sve zajedno ini hinduistiki kanon.
157
MUZIKA KAO JOGA OTKRIJTE ISCELITELJSKU MO ZVUKA
Muzika kao joga uvodi znaajni svet zvuka u ui i srca Istoka i Zapada. Vibracija ivota je zvuk i kretanje, a oni su ovde jedno. Don Kembel, autor Mocartovog efekta
Patrik Bernar spaja nauno istraivanje, korienje mistinog jezika, i mo svakodnevnog zvuka i govora na ubedljiv i prosvetljujui nain. itajui ovu knjigu, niko ne moe da ne doe do n o vih nivoa svesnosti o stalnoj okruenosti zvukom. Prouavaocima duhovnog zvuka, ova knjiga prua toliko potreban iroki pristup uvidom u zapaanja strunjaka iz mnogih oblasti. Tomas Eli-Farend, autor Isceljujuih mantri
Delo Patrika Bernara otkriva i objanjava nekada ezoterine dimenzije zvuka i njihov uticaj na svest. Prijemivost i praktinost knjige potiu iz autorovog obimnog i duboko linog iskustva sa preobraavajuom muzikom. On nam je pokazao jasan put od uiju do srca.
158
Svami ivananda: IVOTI SVETACA ivananda opisuje ivote velikih duhovnih figura Istoka i Zapada, meu kojima su i saveni uitelji i avatari: Zaratustra, Buda, Isus, Franja Asiki, ankara, Tagora, Gandi, Anandamaji, Aurobindo, Guru Nanak, Mahavira, MiraBai, Nimkaroli, Ramakrina, Ramana Mahari, Ramanuda, Vivekananda, Jogananda... Dve stvari zavreuju posebnu napomenu. Prvo, knjiga je oslobodena svih vrsta predrasuda. Time ona uspeva da sa izvanrednim uspehom izvue ono najbolje iz svakog sveca kojeg se dotakne. Drugo, budui da ovi saeti prikazi dolaze iz pera duhovne linosti, oni sve ivote prikazuju iz osobene duhovne perspektive, to teko da bi pri pisanju istih tih biografija polo za rakom laiku. Ko je svetac? Onaj ko ivi u Bogu ili Veitom, ko je lien egoizma, dopadanja i netrpeljivosti, sebinosti, tatine, posesivnosti, poude, gramzivosti i srdbe, ko je obdaren jednakim vienjem sviju, uravnoteenim umom, milosrem, tolerantnou, pravinou i kosmikom ljubavlju, i ko ima boansko znanje - taj je svetac. (ivananda). Obim: 290 str. Svami ivananda: KARME I BOLESTI; POBEDA NAD BESOM; POBEDA NAD STRAHOM; FILOZOFIJA SNOVA etiri knjige u jednoj! Jedan od najveih indijskih mudraca 20. veka nam pomae da shvatimo uzrono-posledinu vezu izmedu naih postupaka i raznih vrsta oboljenja koja iz njih proistiu: Sve bolesti od kojih od roenja patimo su proizvodi postupaka koje smo uinili u prelhodnim vremenima... Loa dela ne prolaze bez gorkih posledica po poinioca. Ovde su navedeni neki od brojnih alosnih ivotnih uslova u kojima ovek mora da ivi usled svojih nepaljivih grenih dela. Strah je veliki neprijatelj oveka. On je protivnik njegovog napretka. On remeti njegov mir i sklad. Sisa i crpi njegovu vitalnost i energiju. Psiholozi su mijenja da ne moe biti apsolutne neustraivosti i da se jedino moe uloiti odluan napor da se savlada strah. To je netano. Psiholozi nemaju transcendentalno iskustvo. Savren mudrac koji ima znanje o Bramanu je apsolutno neustraiv. Ova knjiga baca mnogo svetla na uzroke i karakteristike straha. Ona predlae delotvorne lekove za istrebljenje straha i razvijanje hrabrosti i moralne vrstine. Uzrok greha ili pogrenog postupanja u ovom sveu je elja. Bes je samo oblik elje. Bes je zapravo sama elja. Jer, kada elja nije zadovoljena, ovek postaje ljut na one koji stoje kao prepreka na putu ispunjenja. Sri Svami ivanandadi Maharad nam prua dragoceno uputstvo za metode voenja rata protiv ovog kobnog neprijatelja oveka.
Duboka mudrost dolazi kroz razmiljanje o snovima. Niko nije zaista sebe upoznao ako nije izuavao svoje snove. Izuavanje snova pokazuje kako je tajanstvena naa dua. Svaka predstava u snu ima znaenje. San je poput pisma napisanog na nepoznatom jeziku. Snovi imaju svrhu ili razveseljavanja ili rastuivanja i zastraivanja sanjaa, da bi mu time bilo uzvraeno za njegova dobra i loa dela. Njegova adrita (sila prolih karmi) na ovaj nain obezbeuje delotvoran uzrok snova. Sve dok sanja sanja, objekti sna su stvarni. Kada se probudi, sanjani svet postaje iluzoran. Kada ovek dostigne prosvetljenje ili znanje o Bramanu, ovaj svet jave postaje nestvaran kao i svet sna. Obim: 300 str. GURU I UENIK - zbornik tekstova Prvi put na naem jeziku imamo knjigu u kojoj se svestrano razmatra ova intrigantna i na Zapadu esto vrlo pogreno shvaena tema. Osvedoeni istonjaki znalci Duha gotovo bez izuzetka tvrde da je Guru neophodan ili, u najmanju ruku, izvanredno koristan posrednik u stremljenju ka najviim dometima duhovnosti. Ova knjiga nastoji da osvetli sve aspekte jedinstvenog odnosa Gurua i uenika, onako kako nam ih izlau neki od najistaknutijih Gurua i poznavalaca tog odnosa u XX veku. Da li je Guru apsolutno neophodan? Ko je Sadguru? Koliko on moe pomoi svom ueniku? Koje su dunosti uenika? Kakvo je znaenje inicijacije? Nedostatak jasnih i izriitih odgovora na ova i srodna pitanja esto ometa duhovni razvoj ozbiljnih aspiranata. Da zapalite sveu, treba vam gorua svea. Isto tako, samo prosveena dua moe prosvetiti drugu duu. (Sri Svami Sivananda) Obim: 350 str. Rabindranat Tagora: SADANA - OSTVARENJE IVOTA; SAKUPLJANJE PLODOVA; ODLUTALE PTICE Ovo izdanje nam, prvi put na naem jeziku, na jednom mestu nudi tri istovremeno nastala dela indijskog nobelovca i jednog od najveih pesnika svih vremena. Sadana je knjiga eseja o sutinskim pitanjima ovekovog postojanja, Sakupljanje plodova klasina zbirka pesama, a Odlutale ptice niz kratkih i istananih poetsko-misaonih zapisa. Tematika tekstova objavljenih u knjizi Sadana nije filozofski izlagana, niti joj se pristupilo sa naunog stanovita. Zapadni itaoci imaju priliku da dodu u dodir sa drevnim duhom Indije onakvim kakav je obelodanjen u njenim svetim spisima i ispoljen u ivotu dananjice. ovekov cilj nije bio da stekne nego da se ostvari i spozna, da uvea svoju svest rastui sa svojim okruenjem i urastajui u njega. On je oseao da je istina sveobuhvatna, da ne postoji apsolutna izdvojenost u postojanju i da jedini put dostizanja istine vodi kroz prodiranje naeg bia u sve objekte. Ostvariti ovaj velianstveni sklad izmedu ovekovog duha i duha sveta bilo je stremljenje umskih itelja - mudraca stare Indije. Obim: 250 str., format: B6.
Cogjam Trungpa: AMBALA - SVETI PUT RATNIKA U drevnim vremenima ratnik je trebalo da ovlada izazovima ivota, na bojitu i izvan njega. Tako je razvijao oseaj slobode i snage - ne kroz nasilje i agresiju nego putem blagosti, neustraivosti i samospoznajom. Japanski samuraji, tibetanski kraljevi, srednjovekovni vitezovi i indijski plemenski ratnici primeri su te univerzalne tradicije. ta je potrebno da bi savremeni ovek postao ratnik? Autor objanjava: uskladiti um i telo, prevladati navike u ponaanju, nauiti da se opustite u svakodnevnoj disciplini uma i tela, biti otvoren i neustraiv i otkrivati svetost u svakodnevnom ivotu. ogjam Trungpa je tibetanski duhovni uitelj, uitelj meditacije i umetnik, kao i osniva Instituta Naropau SAD. Autor je nekoliko knjiga o budizmu i meditaciji. Obim: 200 str.,format: B6. enevjev Luis Paulson: KUNDALINI I AKRE - Prirunik za prosvetljenje u ovom ivotu Celoviti teorijski i praktini prirunik za buenje Kundalini, zmijske snage u oveku. Iz sadraja: Vrste nevoljnog buenja, Simptomi iproces buenja, Veba ivljenja ili umiranja, Seks i Kundalini, udan grad, ivot u svetu tokom ienja, Disanje, Mentalna kontrola, Meditacija, Oieni ekran, Sobodni oblik plesa.... Obim: 250 str. Hari Johari: NUMEROLOGIJA - sa tantrom, ayurvedom i astrologijom (Objanjenje ljudskog ponaanja) Koristei jednostavne proraune, autor objanjava kako moete odrediti svoj duhovni broj (koji predstavlja vau osobu), sudbinski broj (vaa karma i kakav utisak ostavljate) i broj imena (znaajan za va drutveni i poslovni ivot). Pokazuje kako brojevi otkrivaju podatke o vaoj linosti, temperamentu, talentima, inteligenciji, seksualnosti, duhovnosti, finansijama i zdravlju. Svakom broju je posveeno posebno poglavlje u kojem se objanjavaju njegove osobine, veza sa odredenom planetom, boanstvom i mantrom. U knjizi ete pronai podatke o bojama i kristalima koji vam odgovaraju i meditacije koje se preporuuju za zdravlje i uspeh. Obim: 190 str.
Gadadara Das: VASTU - PRETEA FENG UIJA Energizujte svoj dom i kancelariju rajskim uticajima prirode ta je VASTU? Ako bilo gde na svetu posetite drevne gradevine, osetiete posebnu energiju i harmoniju. Uite u hramove Istoka, osetiete izuzetne energije koje ne postoje unutar zidova savremenlh graevina na Zapadu. Tajna je u tome to su veliki majstori znali kako da podignu graevine koje su u harmoniji sa univerzalnim zakonima prirode. Iste ove zakone uvaavali su arhitektonski stilovi kineskog Feng ulja, evropska geomantija i narodi Maja. Medutim, indijski Vastu spisi, stari najmanje 5000 godina, govore o najranijim arhitektonskim disciplinama univerzalnih zakona Prirode. Nauka o vastuu predstavlja umetnost ureivanja vaeg doma ili kabineta u skladu sa povoljnim uticajima prirode, ali i blokiranja njenih negativnih uticaja. Vastu je sistem od 12 prirodnih zakona koji odreuju kvalitet ivotnog prostora. ine ga tri nivoa (svaki sadri etiri prirodna zakona): 1. fiziki energetski nivo; .' karmiki nivo informacije; 3. matematiki nivo geometrije. Obim: 150 str. Gadadara Das: VASATI - Moderan oblik Vastua Do kvalitetnog stanovanja i ivljenja u 108 koraka Vasati je celoviti arhitektonskikonceptkojijerazvijenzapotrebe Zapada, a temelji se na vastuu, staroindijskoj nauci gradnje. Vasati je stari sanskritski izraz koji oznaava kuu, od kojega se takode izvodi i re vastu. Odnosi se na moderan oblik stare indijske umetnosti gradenja kua, u svojoj varijanti prilagodenoj evropskom kontinentu. Vasati poiva na venim prirodnim zakonima prema kojima se u Indiji ve hiijadama godina grade kue, hramovi, pa i itavi gradovi. Mudraci drevne Indije su verovali da oblikovanje stambenog prostora bitno utie na oveka i njegovu sudbinu. Iskustvo mnogih generacija vedskih arhitekata i graditelja potvrdilo je taj stav i potkrepilo ga dodatnim saznanjima. Tradicija vastua u Indiji se odrala do dananjeg dana i nudi trenutno najvre utemeljenu nauku o arhitekturi povezanoj s ovekom. Obim: 190 str. Gadadara Das: VEDSKA ASTROLOGIJA u sedam dana U Indiji se nauka astrologije naziva Doti, to znai svetlost. Astrologija je svetlost uz pomo koje i osobe koje po prirodi nisu vidovite mogu da bace po neki pogled u budunost. Drevne principe vedske astrologije su prihvatili i zapisali vidovnjaci koji su spoznali iluziju vremena, a budunost itali kao knjigu. Mudrost koju ovek stie studirajui vedsku astrologiju mu pomae da shvati kako je sve to mu se deava u ovom ivotu sam prouzrokovao. Ovo mu prua priliku za samospoznaju i promenu transformaciju sopstvene svesnosti.
Pred vama je prvi kurs na naem jeziku uz pomo koga moete da nauite vedsku astrologiju za samo sedam dana - da prepoznajete i primenjujete mo povoljnih trenutaka za materijalni i duhovni razvoj. Kroz svojstva znakova, kua i planeta, aspekte, tranzite, dobiete mo sistemske analize horoskopa. Autor vas praktino vodi kroz vie takvih analiza kao primera. Obim: 300 str. Majkl Barnet: DIJAMANTNA JOGA - prirunik (Jednostavnim pokretima do ushienja, mira i transformacije) Prirunik koji vas kroz seriju pokreta i vebi, detaljno predstavljenih fotografijama, vodi ka korenitoj transformaciji svesnosti i energije. Ovu jogu svako moe raditi sam, u svom domu, bez uitelja, bez podrke ili poduavanja, bez vostva. Obim: 200 str., format: 16 x 16 cm. Lu Kvan Ju: TAOISTIKA JOGA - Alhemija i besmrtnost Knjiga je prevod sa kineskog Tajne oplemenjivanja sutinske prirode i venog ivota taoistikog majstora ao Pi Cena iz XIX veka, sa uvodom i komentarima autora, i predstavlja osnovu svih savremenih taoistikih uenja oplemenjivanja i transformisanja vitalne energije (i) i borilakih vetina, kao to su Mantak Ci, Stiven Cang i drugi. Iz sadraja: Uvrenje duha u njegovom izvornom udubljenju, Mikrokosmiki kazan i pe, Cienje osam psihikih kanala, Prikupljanje mikrokosmike spoljanje alhemijske sile, Brza i spora vatra, Zadravanje u sreditu radi ostvarivanja jedinstva neba i zemlje, Poniranje duha u duplju donjeg tan tiena, Besmrtno disanje ili samookreui toak zakona, Pripremanje eliksira besmrtnosti... Obim: 200 str. Id riz ah: MUDRACI ISTOKA Prava koja drugi imaju u odnosu na tebe - zapamti ih. Prava koja ti ima u odnosu na druge - zaboravi ih. Ako biste tradicionalnog istonjakog mudraca zapitali za njegov "sistem ", pogledao bi vas kao to bi to uinio i savremeni lekar kada bi ga pitali za 'lek za sve bolesti'. Moda bi vas naveo da se obratite prodavcu nadrilekova na vaaritu. Svakako bi utvrdio da ste primitivac koji tek treba da naui prvu lekciju o znanju.... Pred vama je zbirka kratkih anegdota o ivotima mudrih, njihovom srcu i plamu kojim su palili due svih oko sebe. ah je najpoznatiji je po svojim delima koja se bave sufijskom milju i njenim uticajem kako na Istok tako i na Zapad. Obim: 200 str.
Ferid el-din Atar: SUFI SVECI I MISTIC I Epizode iz Tadhkirat al-Auliya ("Uspomena na svece") Farid el-Din Atar (iveo krajem 12. i poetkom 13. veka) je jedan od najveih sufi Savrenih uitelja (Sadguru), i cenjen je kao jedan od najveih persijskih pesnika. uveno mu je delo Zbor ptica u kome je pesniki opisao putovanje due kroz sedam nivoa do Boga. Ovde je opisao najpoznatije sufi mistike kroz kratke prie iz njihovog duhovnog ivota. Kazivanja svetaca upravljaju Ijude da se odreknu sveta, da meditiraju na budui ivot, da vole Boga, i da se pripremaju za svoje poslednje putovanje. Moglo bi se rei da u celoj Tvorevini ne postoji bolja knjiga od ove,... Svako ko je pravilno proita primetie koliko je ara i ljubavi moralo biti u duama tih ijudi da bi iznedrili takva dela i rei kakve su uinili i rekli. (Farid el-Din Atar). Obim: 200 str. Dagat Brajt: SUFI UDOTVORCI Istina udnovatija od bajke! Intimni kratki pogledi na ivote 200 sufijskih svetaca i mudraca iz Indije, i precizna skica njihovih umova, metoda i uda. Posveeno MRTVIMA KOJI JO IVE, I IVIMA KOJI SU JO MRTVI. Oni prvi nikada ne mogu umreti! Ovi drugi mogu oiveti itajui ovu knjigu! Obim: 150str.,format: B6. Roi Filip Kaplo: ZEN - stapanje Istoka i Zapada Novo izdanje najznaajnije knjige nedavno preminulog savremenog prosvetljenog zen-majstora, Zapadnjaka koji se ostvario na istonoj stazi zena. Za razliku od veine drugih, potpuno praktina knjiga o zenu, po mnogima enciklopedija zena-jednom reju, najvanija knjiga o zenu na naem jeziku. Obim: 300 str. Dr Don Mamford: EKSTAZA KROZ TANTRU Kreativni spoj transformiue mudrosti Tantre i zapadne seksualne magije, ovaj prirunik iz pera strunjaka, pisan je sa ciljem da utie na proirenje svesti i spiritualnu iluminaciju itaoca. Opremljen je sa desetinama crtea i mnotvom kolor fotografija tantrikih poza. Pred vama je poziv na sveopte slavljenje radosti i ekstaze ivota, poziv na put do prosvetljenja kroz uivanje i duhovni preobraaj ula, koji danas privlai mnotvo Zapadnjaka iscrpljenih potiskivanjem ulnosti u zapadnoj duhovnoj tradiciji. To je staza ka totalnom Oslobodenju ljudskog bia, takoe i prevazilaenju ula putem probijanja svih ulnih barijera... Spiritualno ime autora je Svami Anandakapila i uenik je Svami Satjanande (Biharska kola joge). Obim: 200 str.
Gadadara Das: Va kosmiki uvar Prirunik namenjen astrolozima, ali i svima koji pomou boja, dragog kamenja, mantri i jantri ele da pomognu drugima I sebi. Svaki ovek u trenutku rodenja dobija svog linog astralnog uvara koji e itavog ivota biti njegov pratilac. Njegov suptilni tit e mu pomagati na putu duliovnog preobraaja. Ponovo je otkriveno staro vedsko uenje koje se temelji na uticaju pianeta, kua i astrolokog podznaka, te opisuje naine suoavanja s karmikim izazovima koji su odredeni trenutkom rodenja. Modasmorodeni upovoljnom trenutku, pasmodobili jakog zatitaika, ali je i mogue da na lini uvar i nije toliko jak. U svakom sluaju potrebne su nam metode koje nam mogu pomoi da se odbranimo od nesrea i . opasnosti kojepretetelu i dui. Odgovarajua"udotvornasredstva",kojatite od negativnih uticaja, jesu sile kristala, boja, kavaa (brojanih jantri), mantri, jantri, kao i delovanje za dobrobit drugih. Ta sredstvase biraju prema linom uvaru i koriste u skladu sa tradicionalnim pravilima. Pomou te metode mogu se transformisati negativni uticaji karmike slike, kako bi se vodio Sto uspeniji i sreniji ivot. Svako ko zna vreme svog rodenja moe prema tabelama u knjizi odrediti svog zatitnika. Obim: 200 str., meke korice. IVOT I UENJA MAJSTORA DALEKOG ISTOKA Nadahnuto putovanje kroz duhovnost, vizije, moi i pre svega mudrost indijskih uitelja, koji su autoru pomogli da spozna sutinsku vezu Hristovog gnostikognasleda i jedinstva sri njegovog uenja sa spoznajama mistika azijskih predela. Jo jedna knjiga srca koja brie granice izmedu tradicija Istoka i Zapada, pokazujui da vena mudrost dolazi iz istog boanskog izvora, prelivajui se na sve strane sveta podjednako. Obim: 160 str., meke korice. Mantak i & D. A. Arava: MULTIORGAZMIKI MUKARAC (Kako bilo koji mukarac moe da iskusi viestruke orgazme i dramatino pobolja svoje seksualne odnose) Prva u seriji novih prirunika uvenog uitelja taoistikog preobraaja seksualne energije, koji je pomogao mnogim zapadnim uenicima da oplemene svoju seksualnost do vrhunaca kosmikog doivljaja. Nauite da odvojite orgazam i ejakulaciju! Uivajte u poveanoj vitalnosti i dugovenosti! Desetine jednostavnih vebi e vam pomoi da ispunite svoje snove i enske fantazije. Mnotvo crtea. Obim: 200 str., meke korice.
Mantak i & Manevan ia: MULTIORGAZMIKI PAR (Kako parovi mogu da dramatino poveaju svoje UlVBnJl intimnost i zdravlje) Druga u seriji prirunika u kojoj e parovi otkriti jednostavne korak-po-korak tehnike za postizanje najintenzivnijih viestrukih orgazama celog tela za koje nisu bili svesni da su mogui, zatim za korienje seksualnosti za isceljenje, kao i produbljivanje ljubavi duhovnog odnosa. Parovi e biti nadahnuti da vode ljubav celu no - i da produuju to iskustvo do kraja ivota. Obim: 200 str., meke korice.
Miio Kui: REI-DO-KI - lsceljivanje energijama Najbolja knjiga o reikiju na naem jeziku, u kojoj se detaljno opisuje primena boanskih energija za isceljivanje ljudi i ostalih bia. Bogato ilustrovana fotografijama i dijagramima, kojima se na jednostavan nain prenosi sutina prakse reikija. Obim: 200 str., format 16x16 cm, meke korice. Miio Kui: DO-IN - vebe za telesni i duhovni razvoj Nastao u drevnoj tradiciji Dalekog istoka, kao deo puta Tao Shin Sena - puta razbijanja konceptuainih okova telesnih bolesti, mentalnih zakoenja i drutvenog haosa, Do-In vam moe pomoi u oslobadanju duha i "pronalaenju emotivnog sopstva", kroz dostizanje jedinstva i ravnotee unutarnjeg sopstva i spoljnog sveta. Popularan na zapadu, Do-Tn je iznedrio univerzalno primenjivane metode kao to su iacu, akupunktura, joga i razliite meditacije. Detaljne fotografije vebi i autorovi originalni crtei. Obim: 200 str.,format 16 x 16 cm, meke korice.
Miio Kui: KI DEVET ZVEZDA - vodi kroz orijentalnu astrologiju Sistem astrolokogtumaenjanakome setemelji JiDing, acteki kalendar i osta!e drevne kosmologije, deli tipove karaktera prema devet zvezdanih uticaja. U knjizi moete otkriti kom tipu pripadate, s kojim tipom se slaete, kakav je va idealni partner, koje zanimanje vam najvie odgovara, kada i kuda putovati i mnotvo vrednih informacija o zdravlju, porodinim odnosima, materijalnom uspehu i duhovnoj sudbini. Obim: 150 str., meke korice.
NARUITE BESPLATAN KATALOG NA TELEFONE 011/3285-949 i 011/2631-820 ili na adresu: ESOTHERIA Marala Birjuzova 13a,
Da Liu: TAI I UAN I JI DING - Koreografija tela i uma Autor bestselera Tai i uan i meditacija razotkriva da su principi Tai ijatemeljno ukorenjeni u Ji Dingu i taoizmu. SvakipokretTai i uana (ilustrovano fotografijama) je povezan sa odredenim heksagramom Ji Dinga, koji u kombinaciji preobraavaju taoistiku filozofiju u praktinu stazu samospoznaje. Vebajui Tai i uan prilagodavamo sebe venim tokovima promena zemlje i neba - popustljivosti i wstia&yina iyanga. Kroz usavravanje ovih pokreta spoznajemo da zdravo telo prirodno pristie iz disciplinovanog i prosvetljenog duha. Obim: 100 str., format 14 xl4 cm, meke korice. Da Liu: TAI I UAN I MEDITACIJA Verovatno najbolji teorijski i praktian prirunik kineske mudrosti ouvanja zdravlja i transformacije svesti kroz pokret - Tai i uan. Autor praktikuje i poduava Tai i vie od 50 godina i prenosi nam svoje ogromno iskustvo. Knjiga sadri desetine dijagrama i crtea. Obim: 150 str., meke korice. R. Sajmon - FENG UI KORAK PO KORAK (Uredivanje vaeg doma za zdravlje i sreu) Praktian prirunik za usmeravanje kosmike energije (i) u cilju uredenja ivotnog i radnog prostora - spoljanjeg okruenja prostora u kojem boravite, kao i unutranjeg uredenja stana, kue, radnog prostora. Primenjujui ovu metodu moete da nauite kako da ostvarite pozitivne promene i napredak u okviru svoje karijere, kako da postignete veci ugled, zaradite vie novca, kako dau svojoj porodici i medu saradnicima obezbedite sklad, harmonine odnose i zdravlje. Obim: 250 str., meke korice. Derek VoIters - FENG UI - Savreno uredenje za vau sreu i napredak Autor jasno predstavlja drevnu kinesku metodu koja vas upuuje u tajne kako da ostvarite blagostanje u svom domu i porodici uredivanjem prostora u kome ivite. Namnogo slika i crtea, ema i grafikona, prikazuje se kako da izgradite eksterijer i enterijer svoje kue, stana, radnog mesta i svih prostora u kome vam je vano da postignete prosperitet, dobro raspoloenje, zdravlje i blagostanje. Obim: 200str.,format 17x21 cm, meke korice. Peter Kelder - FONTANA MLADOSTI - tibetanske vebe za podm!adivanje Dugo uvane tajne tibetanskih lama o podmladivanju praktikovanjem posebnih telesno-energetskih vebi. U knjizi su objanjene petjednostavnih tehnikakojima se vrlo brzo postiu zapanjujui rezultati u pogledu zdravlja i mladalakog izgleda. Obim: 100 str., Bformat, meke korice.
Ramana Mahari: SVESNA BESMRTNOST Knjiga razgovora sa Ramana Mahariijem u kojoj veliki indijski uitelj objanjava sve aspekte spiritualnog ivota, stupnjeve i prepreke na stazi Maha Yoge-Di rektne Staze. Iz sadraja: Znaenje religije, misticizma i filozofije, lluzija iskustva sveta, Potreba za ultramisticizmom itd. Obim: 200str., meke koricc. Artur Ozborn: RAMANA MAHARI I PUT SAMOSPOZNAJE Ozborn je najpoznatiji biograf indijskog Mudraca, ovek koji je prvi Zapadu preneo spiritualno uenje Ramane Maharija. Ozborn je iveo pored njega 30 godina, a ovo delo predstavlja verovatno najbolju knjigu i o ivotu i o uenju Ramane Maharija. Obim: 200 str., meke korice. VIZIJE Rl RAMAKRINE lzvod iz\Jevanelja velikog indijskog Savrenog Uitelja Ramakrine, koji opisuje njegove vizije boanstava, ekstatine uzlete u vie svetove, fenomene i uda po kojima je postao uveni ekstatini svetac prolovekovne Indije. Obim: 150 str., meke korice. ri Ramakrina: PRIE I PARABOLE Zbirka kratkih parabola kojima je veliki indijski Uitelj, poput koana, vajao i preobraavao svest uenika i sledbenika. Osobenost Ramakrine je bila daje zatransformaciju svesti i spiritualnu poduku davao puno primera iz ivota, pristupanih svim slojevima ljudi. Obim: 250 str., meke korice. Ekanath & Tej Baba: NEZABORAVNI SAI BABA IZ IRDIJA Knjiga o kod nas malo poznatom, ali u Indiji uvenom vodeem savrenom uitelju, poglavaru unutranje spiritualne hijerarhije svoga doba (napustio fiziko telo 1918). Delo detaljno predstavlja ivot i rad jednog Sadgurua, njegova uda, moi i spiritualno vodstvo uenika. Obim: 150 str., meke korice. Bau Kaluri: SAVRENI UITELJI Knjiga o ivotima i delima petoro savrenih uitelja, koji dok su inkarnirani u telima na Zemlji upravljaju celokupnom spiritualnom hijerarhijom univerzuma. Poetkom ovog veka oni koji su spustili iz boanskih visina svest Avatara Meher Babe: Hazrat Babadan, Imperator; Narajan Maharad, Gospodar Srca; Tadudin Baba, Kruna Proroka; Upasni Maharad, Kralj Jogija i najvei od svih, Sai Baba iz irdija, Alahov Fakir. Obim: 150 str., meke korice.
ZABLUDA PROSVETLJENJA - neracionalne ideje Ju Dija Prva knjiga najkontroverznije figure dananje spiritualne scene i Istoka i Zapada, zvanog "prorok antimudrosti", oveka koji predstavlja najveu opasnost za sve "spiritualne tragaoce". Ju Di objanjava da je ono to mnogi gurui u zabludi zovu "prosvetljenje" zapravo isti bioloki fenomen. Jedino onda kada smo potpuno slobodni od razliitih uslovljenosti nae telo sa sopstvenom "izuzetnom inteligencijom" moe da se oslobodi ljudsko bie i uini da ono bude u prirodnom stanju. Obim: 150 str., meke korice. UM JE MIT Uznemirujui razgovori sa ovekom zvanim Ju Di Druga knjiga oveka koga su nazvali i "razulareni iva", unititelj svetova i svih spiritualnih iluzija. Ako volite pobunu, bure radikalizma, totalno razbijanje iluzija, voleete i ovu kritiku naih ivota i stavova. Ju Di razbija svaku sigurnost, kri sva pravila i nemilosrdno razotkriva nae unutranje slabosti koje rabe trgovci u "svetom biznisu". Obim: 150 str., meke korice. Tej Baba: VATRENA STAZA - RITUAL HODANJA PO VATRI Knjiga o ritualu koji potie iz drevnih amanskih vremena, obred proienja celokupnog tela i svih nivoa svesti, koji je upravo autor (Duan Doblanovi Jimmy) pre sedam godina doneo i u nau zemlju i postao njegov najpoznatiji majstor. Jo jedna Staza za neustraive i knjiga koja vas odvodi na nju. Obim: 120str., meke korice. Don Sendifer: FENG UI ASTROLOGIJA - Prirunik za orijentalnu astrologiju Ki devet zvezda. Zasniva se na filozofiji Ji inga i sastavni je deo tradicionalne kole feng uija. Autorpitkim i razumljivim stilom objanjava osnovna naela ovog pristupa i ukazuje kako se moemo sluiti astrologijom devet zvezda da bismo dobili bolji uvid u sopstvene potencijale, unapredili odnose sa prijateljima, porodicom i partnerom, odabrali posao koji nam najvie odgovara, razvili intuiciju i otkrili koje su to godine i meseci u njima najpovoljniji za uvoenje promena u sopstveni ivot. Obim: 235str., meke korice.
Muzika kao duhovna staza : otkrijte isceliteljsku mo zvuka / Patrik Bernar; prevod Aleksandar Dusi. -1. izd. Beograd : Eshoteria, 2007 (Mladenovac: Grafika komerc). 159 str.: ilustr.; 21 cm. - (Latice hiljadu lotosa : edicija spiritualnosti Istoka) Prevod dela: Music as Yoga / Patrick Bernard. Tira 1.000. Renik: str. 154-155. Napomene i bibliografske reference: str. 148-153. ISBN 978-86-73348-300-9

Muzika Kao Duhovna Staza Patrick Bernard (Bernhardt)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Muzika Kao Duhovna Staza Patrick Bernard (Bernhardt)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MUZIKA KAO DUHOVNA STAZA

Naslov originala: MUSIC AS YOGA - Patrick Bernard, 2004.

OTKRIJTE ISCELITELJSKU MO ZVUKA

Prevod Aleksandar usi

Spisak Predgovor Izrazi zahvalnosti

OTKRIJTE ISCELITELJSKU MO ZVUKA