E TROKOVIMA (PLANIRANJE I KONTROLA TROKOVA) skripta KNJIGA 1 T T RROO K K OOV V I I U U P P OOS S LLOOV V N N OOM M OODDLLU U I I V V A AN N J J U U DR SLOBODAN MARKOVSKI 2 I deo

deo :: POJAM, ZNAAJ I RAZVITAK PROBLEMATIKE TROKOVATrokovi su novano izraena troenja sredstava i rada koji su sastavni delovi cene kotanja uinka.Za pojam trokova bitno je: da su oni vezani za uinke koji se sreu u svakoj vrsti preduzea, a ne samo u proizvodnim sve to predstavlja element cene kotanja, istovremeno predstavlja i troak, tako da izvan kalkulacije nematrokova.Trokovima se ne mogu smatrati izdaci i troenja sredstava sluajnog ili neredovnog rada. Kaliranje, kvar, rastur i lomiznad planiranog normalnog iznosa ne smatra se trokom, ve vanrednim rashodom. Samo unapred utvreni, planirani,ravnomerno rasporeeni na celu godinu, normalni iznos kaliranja, kvara i loma poprima karakter trokova, jer je samo tajiznos integralni deo cene kotanja uinka.U cenu kotanja odnosno iznosu ukupnih trokova objedinjeni su celokupni napori preduzea u postizanju odreenoginternog finansijskog rezultata. Objedinjujui sve trokove, cena kotanja predstavlja taku ispod koje prodajna cena nebi trebalo da se sputa, jer ispod te take nastaje faza gubitka.Trokovi su jedan od najbitnijih faktora rezultata rada preduzea. Efikasno sniavanje trokova, sigurno i neposrednopoveava dohodak, fondove preduzea i line dohotke radnika. Ostvareno sniavanje trokova u jednom perioduomoguuje njihovo dalje sniavanje u iduim periodima. S druge strane, zbog poveanja trokova dolazi do smanjenjadohotka, a vrlo esto oteava i celokupni rad preduzea.Prouavanje trokovne problematike otpoelo je verovatno s tekim uslovima privreivanja, koje su nametnule najprevelike svetske krize krajem prolog veka. Na razvitak problematike trokova, uveliko su uticali takoe i zaotravanjekonkurentske borbe, rast veliine preduzea, razvitak literature iz oblasti ekonomije preduzea itd.II deo :: VRSTE TROKOVAU literaturi se susreu brojne podele trokova u kojima su trokovi grupisani s razliitih aspekata. Razliitagrupisanja trokova motivisana su po pravilu svrhom kojoj treba da slue odreene grupacije. Postoje:1. Prirodne vrste trokova2. Ekonomski i neekonomski trokovi3. Direktni i indirektni trokovi4. Trokovi po mestima i nosiocima5. Ukalkulisani, realizovani i naplaeni trokovi6. Stvarni, planski i standardni trokovi7. Apsorbovani, preapsorbovani i neapsorbovani trokovi8. Kratkoroni i dugoroni trokovi9. Trokovi koji se mogu kontrolisati i trokovi izvan kontrole10. Trokovi proizvodnje i trokovi prometa11. Fiksni, varijabilni i polufiksni trokovi12. Ostale podele i grupacije trokova1. PRIRODNE VRSTE TROKOVAPodela trokova po njihovim vrstama smatra se prirodnom ili osnovnom podelom trokova. Ovakvom podelomse omoguuje utvrivanje za koju su svrhu napravljeni odreeni trokovi, odnosno za koju vrstu potreba su nastali.Osnovne ili prirodne grupe (vrste) trokova su:

-trokovi materijala -trokovi stalnih sredstava amortizacija -trokovi rada ukalkulisani lini dohodci -kalkulativni doprinosi drutvenoj zajednici -trokovi usluga U trokovi materijala spada vrednost utroenog materijala, nabavljene energije, utroenog goriva i maziva, sitnoginventara, ambalae, kao i vrednost drugih vrsta materijala. U trokove stalnih sredstava spada amortizacija odnosno vrednosni izraz utroka stalnih sredstava. U trokove rada spadaju predviene naknade za rad radnika, zajedno sa doprinosima iz linog dohotka.

3 Kalkulativni doprinosi drutvenoj zajednici predstavljaju trokove kamata na kredite za stalna sredstva, kamate nakredite za obrtna sredstva, lanarine komorama i drugim strunim udruenjima i sl. U trokove usluga spadaju izdaci za popravke koje su obavile druge organizacije i lica, izdaci za transportne usluge,trokovi platnog prometa, putni trokovi, potanski, telegrafski i telefonski trokovi, trokovi osiguranja, izdaci za reklamui propagandu i sl.2. EKONOMSKI I NEEKONOMSKI TROKOVIU ekonomske trokove spadaju trokovi sredstava i rada. To su trokovi bez kojih se ne bi mogao dobiti proizvod iliizvriti odreena usluga. U neekonomske trokove spadaju izdaci koji poprimaju karakter trokova na bazi zakonskihpropisa. U ovu vrstu trokova spadaju kamate na kredite za stalna i obrtna sredstva, a takoe i doprinosi i lanarinekomorama i drugim strunim udruenjima.3. DIREKTNI I INDIREKTNI TROKOVIPodela trokova na direktne i indirektne izvrena je prema mogunosti ukljuenja u cenu kotanja.Direktni trokovi (pojedinani ili neposredni trokovi) su neposredno obuhvaeni cenom kotanja pojedinih proizvoda.Mogu direktno da se razvrstavaju po proizvodima odnosno uslugama. Primer: trokovi materijala izrade Indirektni trokovi (opti ili reijski trokovi) se ne mogu neposredno razgraniavati na pojedine proizvode i usluge prinjihovom nastajanju. To su zajedniki trokovi jednog mesta, pogona, faze ili su zajedniki za celo preduzee. Oni se zanosioce vezuju posredno putem odabranih kljueva alokacije (npr. asovi izrade), pa se stoga zovu indirektni trokovi. Primer: trokovi ostalog materijala, goriva i energije, amortizacija, tr.odravanja, tr.osiguranja... 4. TROKOVI PO MESTIMA I NOSIOCIMAMesto trokova je organizaciona jedinica ili njen deo u okviru preduzea za koji se vri obraun i alokacija trokova. Upraksi se vri razvrstavanje trokova po sektorima, grupama radnih mesta, pogonima, odeljenjima i sl.Trokovi koji su jednom razvrstani po mestima, kasnije se razgraniavaju po proizvodima i

uslugama odnosno nosiocimatrokova. Nosilac trokova je proizvod ili usluga namenjena tritu.Pri raspodeli trokova po mestima u savremenoj praksi polazi se od potrebe njihovog prethodnog razgraniavanja naopte varijabilne i opte fiksne trokove. Ovakva podela optih trokova omoguuje pravilniju raspodelu po pojedinimmestima. Podela trokova na ove dve grupe ujedno predstavlja jednu od pretpostavki za standardizaciju optih trokova.5. UKALKULISANI, REALIZOVANI I NAPLAENI TROKOVITrokovi dobijaju karakter ukalkulisanih trokova odmah nakon njihovog nastajanja, odnosno evidentiranja uknjigovodstvu preduzea. Suma ukalkulisanih trokova ukazuje koliko je ukupno nastalo trokova u odreenom periodupo razliitim osnovama. Iznos ukalkulisanih trokova delimino je sadran u nedovrenoj proizvodnji, delimino uzalihama proizvoda, delimino u iznosu prodatih proizvoda koji su ve naplaeni od kupaca.Trokovi sadrani u realizovanoj proizvodnji obuhvataju samo one trokove koji sainjavaju cenu kotanjaprodatih proizvoda.Trokovi sadrani u naplaenoj realizaciji jesu deo ukalkulisanih trokova i to onaj koji je inkorporiran uproizvodima ne samo prodatim, ve i naplaenim.6. STVARNI, PLANSKI I STANDARDNI TROKOVIStvarni trokovi su izraz istinih, stvarno nastalih troenja u jednom periodu. Dobijaju se u knjigovodstvu na krajuodreenog obraunskog perioda.Planski trokovi su predvieni trokovi za odreeni period (najee godinu dana). Kao osnova za predvianjeovih trokova mogu posluiti stvarni trokovi prolih perioda, ali isto tako i predvianja o kretanju trokova u periodu nakoji se oni odnose. U odsustvu standardnih trokova planski trokovi pokazuju koliko e iznositi trokovi, odnosno kolikoe normalno iznositi stvarni trokovi, ako se ostvare uslovi na osnovu kojih su oni predvieni. Planski trokovi su veomapogodno sredstvo kontrole stvarnih trokova. Razlike koje se javljaju izmeu planskih i stvarnih trokova, tretiraju se kaoodstupanje od normale.Standardni trokovi su takoe unapred utvreni trokovi. Bitna odlika je to to se oni utvruju na bazi svestranenaune studije (naunih metoda, naunih predvianja). I oni predstavljaju najtanije merilo postignute ekonominosti.

4 7. APSORBOVANI, PREAPSORBOVANI I NEAPSORBOVANI OPTI TROKOVIPotreba da se ubrza postupak u vezi utvrivanja cene kotanja doprinela je da se ona utvruje na bazi stvarnihdirektnih trokova i planskog iznosa optih trokova. Iznos optih trokova, ukljuen u cenu kotanja na osnovu planskestope, naziva se apsorbovani troak . Kada se u odreenom periodu utvrdi stvarni iznos optih trokova, vri se njihovouporeivanje sa planskim iznosom. Ukoliko je suma planskih trokova, koja je ukljuena u cenu kotanja na bazi planskestope, vea od stvarnog iznosa optih trokova, onda ta razlika predstavlja iznos preapsorbovanih trokova

. U protivnome razlika predstavljati neapsorbovane opte trokove. 8. KRATKORONI I DUGORONI TROKOVIKad se trokovi posmatraju na krai rok, oni se mogu podeliti na fiksne i varijabilne. Prema tome, podelatrokova na varijabilne i fiksne implicitna je kratkoronom tretmanu trokova.U dugom roku nema fiksnih trokova, ve samo varijabilnih. 9. TROKOVI KOJI SE MOGU KONTROLISATI I TROKOVI IZVAN KONTROLEPodela je izvrena prema nadlenosti pojedinih organa preduzea u nastajanju pojedinih trokova. Odreeneradne jedinice u okviru preduzea svojim radom mogu uticati u smislu snienja ili poveanja odreenih vrsta trokova,dok su druge vrste trokova za te jedinice u celini objektivne, tako da na njih one ne mogu uticati. 10. OBAVEZNI I PROGRAMIRANI TROKOVIKad se govori o obaveznim trokovima imaju se u vidu fiksni trokovi koji su rezultat posedovanja nekretnina iopreme preduzea. Takvi su trokovi npr. amortizacija, porezi na imovinu, osiguranje, kamate na kredite za stalnasredstava i sl.Programirani trokovi su periodini trokovi, obino planirani do odreenog maksimalnog iznosa i njihov seefekat na prihod ne moe meriti. Ovakvi trokovi su npr. trokovi reklame, kolovanje kadrova, trokovi istraivanja irazvoja, itd. 11. FIKSNI, VARIJABILNI I POLUFIKSNI TROKOVIFiksnim trokovima nazivamo one trokove koji u ukupnom iznosu ostaju isti nezavisno od promene obimaproizvodnje. Oni ostaju isti ak i kada je proizvodnja maksimalno poveana, a i u sluaju kada nema proizvodnje. Fiksnitrokovi su uslovljeni postojanjem preduzea, odnosno njegovom spremnou da obavlja odreenu proizvodnju. U fiksnetrokove spadaju trokovi stalnih sredstava (opreme, zemljita), izdaci za zakupninu, trokovi osiguranja, trokoviistraivanja i razvoja, lini dohoci rukovodeeg i drugog osoblja itd.Varijabilni su oni trokovi koji u njihovoj ukupnosti variraju pre svega s promenom obima proizvodnje. Ti setrokovi poveavaju s poveanjem i smanjuju sa smanjenjem obima proizvodnje. Znai, varijabilni trokovi su jednakinuli, ako nema proizvodnje. U varijabilne trokove spadaju trokovi materijala, rada na proizvodnji i dr.Polufiksnim i poluvarijabilnim trokovima nazivaju se oni trokovi koji se ne menjaju srazmerno poveanju ilismanjenju obima proizvodnje. 12. OSTALE PODELE I GRUPACIJE TROKOVAU inostranoj literaturi susreemo jo i podele trokova na: one koji se mogu izbei i trokove koji su neizbeni. Poznata je takoe i podela na odloene i neodlone. U literaturi zapadnih zemalja prihvaen je pojam tzv. alternativnih trokova koji se nazivaju jo i trokovimaoportuniteta. Alternativni ili Oportunitetni troak je nastao usled toga to odreeni faktor proizvodnje nije korien unajprofitabilnijoj alternativnoj aktivnosti. Svakom faktoru se pripisuje oportunitetni troak, poto svaki faktor imaalternativnu upotrebu. Nasuprot ovom troku je eksplicitni troak. Oportunitetni troak se ne pojavljuje u fin.izvetajimazato to iznosi vezani za ove trokove, rezultat su transakcija koje su se mogle desiti, ali se faktiki nikad nisu desile.Trokovi prometa uobiajeno je da se dalje podele na trokove nabavke i trokove prodaje. Slino pojmutrokova prodaje, danas se u domaoj, a naroito u inostranoj literaturi sree pojam distributivnih trokova. U ovu gruputrokova spadaju: trokovi trgovakih putnika, putni trokovi, skladitenja, isporuke, lagerovanja, reklame, provizije i sl.Znai, trokovi distribucije su oni trokovi koji nastaju od momenta kad proizvodi budu osposobljeni za prodaju. 5 III deo :: STANDARDNI TROKOVIPojava i delokrug standarda; Znaaj i uloga standardnih trokova; Korienje ST kao merila ekonominosti

Standardni trokovi su unapred utvreni trokovi na bazi svestrane naune studije i provere njihove realnostiu praksi. Od planskih trokova, standardni trokovi se razlikuju veom preciznou predvianja koliko stvarni trokovitreba da iznose u datim uslovima poslovanja.Poveanjem veliine radnih organizacija i irenjem delokruga njihovog rada nametnula se potreba zautvrivanjem adekvatnih merila ekonominosti u svrhe kontrole trokova. Kao takva merila vremenom su se afirmisalistandardni trokovi. Standardni trokovi razvili su se iz tehnikih standarda utroka materijala i vremena rada, kao icenovnih standarda takoe za materijal i utroen rad.Znaaj standarda danas je viestruki. Standardni trokovi koriste se ne samo za kontrolu trokova, ve svojimprednostima poprimili su odgovarajuu ulogu na vie od desetak podruja rada u preduzeima: u raunovodstvu, uplaniranju, u voenju tekue poslovne politike, vrednovanju zaliha, itd. Standardi pojednostavljuju knjigovodstveni postupak i ine ga ekonominijim. Mogu se unapred knjiiti, tako dase po zavretku procesa proizvodnje, moe raspolagati standardnim trokovima za proizvodnju, stvarnim trokovimai odstupanjima. U praksi su poznati sluajevi primene metode predrauna iskljuivo na bazi standarda. Osim kaoinstrument predrauna i kontrole trokova, standardi su potvrdili svoju ulogu i u kontekstu utvrivanja prodajne cene. Pojednostavljivanje knjigovodstvenog postupka doprinosi sa svoje strane i njegovom ubrzanju. Standardidoprinose razvijanju inicijative za ekonominije poslovanje. Dobro postavljeni standardi predstavljaju neku vrstu ciljakome se tei. Standardi imaju vanu ulogu na podruju vrednovanja zaliha, takoe u vezi sa planiranjem trokova i prihoda. Upreduzeima u kojima su standardi uhodani, oni predstavljaju osnovicu finansijskog plana. Raspolaganjestandardima daje mogunost za realnije i relevantnije planiranje.Uporeivanje stvarnih sa standardnim trokovima utvruju se razlike koje pre svega znae ekonominiji ili manjeekonomian rad. Meutim, razlike ili kako se one u praksi nazivaju odstupanja od standarda , vrlo esto ukazuju i nauzroke, kao i na mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja propusta i stimulisanja pozitivnih kretanja. Standardi kaopokazatelji uporedivosti pruaju jo jednu pozitivnost, a to je njihova karakteristika da omoguavaju pravilnousmeravanje napora ka ekonominijem radu.VRSTE STANDARDNIH TROKOVATreba razlikovati individualne i grupne standarde . Individualni standardi se utvruju za linu kontrolu trokova na pojedinim radnim mestima. Npr. za radnike na pojedinimneposrednim radnim mestima (trgovaki putnik, magacioner, i sl.). Standarde ove vrste treba utvrditi za svakogpojedinca, nezavisno od strukture kojoj radnik pripada i radnog mesta na kojem se nalazi.Kod grupnih standarda obino su u pitanju aktivnosti vezane za odreenu fazu u reprodukciji ili poslovnoj funkciji. Kodgrupnih standarda takoe postoji odreena odgovornost za nastajanje trokova koja se vezuje za poslove koje obavljagrupa radnika.U proizvodnoj fazi neizostavno treba razlikovati koliinske i cenovne standarde . U proizvodnu fazu svakakospadaju i standardi utvreni za opte trokove proizvodnje (pogonska reija). Na analogni nain utvruju se standardnitrokovi i za opte trokove uprave i prodaje.Standardni trokovi mogu se razlikovati i u zavisnosti od stepena eljene

ekonominosti. Tako se moguutvrivati: (1) standardi za teoretsku, maksimalnu ili idalnu ekonominost, (2) standardi uspene, dostine ekonominostii (3) standardi prosene ekonominosti. *** Standardi druge vrste imaju najveu praktinu primenu za kontrolu trokova.Ovi standardi predstavljaju i cilj koji se normalno moe ostvariti pa se zbog toga smatraju kao adekvatno meriloekonominosti, a odstupanje stvarnih trokova od standarda ove vrste definitivno se mogu tretirati kao rezultat zalaganjaukoliko su pozitivna ili nedovoljnog zalaganja ukoliko su negativna.Takoe postoji podela i na bazine, tekue i idealne . Bazini standardi slue iskljuivo kao merilo ili normala kojom se porede planski i stvarni trokovi. Ti se trokovi popravilu ne menjaju, osim u sluaju izmenjenih uslova poslovanja (promene proizvoda, promena postrojenja i sl.)Tekui standardi se smatraju najrealnijim. Pri utvrivanju tekuih standardnih trokova polazi se od postojeih uslovaposlovanja. 6 Idealni standardni trokovi utvruju se na bazi idealnih uslova rada optimalno korienje kapaciteta, maksimalnozalaganje radnika, idealne organizacije i sl. Idealni standardni trokovi predstavljaju uvek najnie trokove u okviru datihtehnikih, ekonomskih, organizacionih i drugih uslova poslovanja. Njihov znaaj je u tome to pokazuju cilj komepreduzea treba da tee da bi ga ostvarile.STANDARDIZACIJA DIREKTNIH TROKOVAPostupak primene standardizacije: Najpre se vri programiranje svih poslova koje treba obaviti u skladu sproizvodnim i drugim ciljevima za odreene vremenske intervale. Zatim se determinie koje vrste i koliko e iznosititrokovi svake pojedinane aktivnosti za odreeni posao, proizvod ili uslugu. Za pripremu tehnikih, fizikih standarda(koliinski utroak) nadleni su tehniki kadrovi, koji su kompetentni za tehniku stranu proizvodnje i operativno izvrenjeproizvodnih zadataka.Treba imati u vidu standarde za realnu, dostinu, ipak uspenu ekonominost, jer bi prestrogi standardiverovatno bili nedovoljno stimulativni, a samim tim i neznaajni za kontrolu trokova. Ne samo kod trokova direktnogmaterijala, ve i direktni trokovi u celini, kao i uopte kod utvrivanja standardnih trokova namee se potreba zausaglaavanjem miljena u pogledu visine trokova dve ili vie meusobno uslovljenih organizacionih jedinica.Kvalitet standarda nuno pretpostavlja njihovu proveru u odreenom vremenskom intervalu. Testiranjestandarda moe se vriti ee ili ree u zavisnosti od brojnih inilaca, ali u svakom sluaju veoma je znaajnoblagovremeno vriti korekciju kad god su u pitanju promene u metodama proizvodnje. Logino je oekivati da se revizijastandarda za koliinski utroak materijala vri onog momenta kada nastaju promene tehnike, tehnoloke iliorganizacione prirode koje povlae promenu koliinskog utroka. Praksa je pokazala da se korekcije standarda vreobino po isteku kalendarske godine, kada se inae priprema godinji obraun trokova.Standardizacija direktnih linih dohodaka , misli se na standardizovanje vremena za izradu odreenog proizvodaili obavljanje odreenog posla odnosno aktivnosti. Kompleksnost standardizovanja vremena usko je povezan sauslovima obavljanja rada. Vei ili manji utroak rada normalno zavisi os uslova koje prua oprema, radno mesto, kvalitetmaterijala, energije, intenziteta zalaganja kao veoma znaajan faktor troenja rada itd. Zbog toga, standardizovanjeutroenog vremena rada predstavlja vrlo odgovoran posao.Iznos standardnih direktnih trokova dobija se mnoenjem standardne koliine materijala sa standardnomcenom, odnosno standardnog utroka vremena sa standardnom isplatnom osnovom.Kada je re o standardizaciji cene materijala, obino se ima u vidu oekivana , a ne neka ekonomina ili eljenacena kao to je to sluaj sa standardnim utrokom koliine materijala. Mnoenjem koliinske razlike izmeu stvarnog istandardnog utroka kod pojedinih vrsta materijala sa standardnom cenom dobija se tkz.

trokovno odstupanje zbogveeg ili manjeg utroka materijala. Mnoenjem razlike izmeu stvarne i standardne cene s koliinom stvarnogutroka materijala dobija se tzv. cenovno odstupanje. *** Standardna isplatna osnova koja se u inostranoj literaturi susree pod nazivom standardne tarife, kao pandanstandardnoj ceni materijala, predstavlja vrednovanje ivog rada u preduzeu.STANDARDIZACIJA INDIREKTNIH TROKOVAPostupak standardizacije i kontrole indirektnih trokova je veoma kompleksan. Pored nejednakog reagovanjana promene obima proizvodnje, visina ovih trokova je ponekad i pod uticajem poslovne politike preduzea, kao izakonskih regulativa.U celini uzevi, indirektni trokovi su uglavnom periodini trokovi i po pravilu su vezani za odreeno mestonastajanja trokova. Standardizacija ovih trokova je u prilinoj meri pod uticajem trokova minulih perioda. Vezivanjeoptih trokova za odreena trokovna mesta, prua mogunost za identifikaciju ovlaenih i odgovornih za nastajanjetrokova, tako da standardizovanje poprima odgovarajui oblik kontrole, jer se moe utvrditi mogui uticaj radnika navisinu trokova.Kontrola optih trokova vri se prevashodno po mestu nastajanja trokova. Stvarni trokovi svake vrste,uporeuju se sa standardnim na svakom trokovnom mestu. Utvrena odstupanja predmet su analitikog ispitivanja,odnosno pronalaenja uzorka za negativne i pozitivne razlike, kao i za predlaganje adekvatnih mera radi otklanjanjapropusta i stimulisanja pozitivnih kretanja. Ukupni opti trokovi mogu se standardizovati i grupisanjem u vee grupacije,kao to je sluaj u naoj praksi, npr. u opte trokove proizvodnje i opte trokove uprave i prodaje.Kada je standardizacija optih trokova u pitanju, razgraniavanje trokova prema nainu njihovog reagovanjana promene obima proizvodnje jeste na fiksnu i varijabilnu komponentu. Uzorni instrument za razgraniavanje optihtrokova predstavlja fleksibilni plan trokova u kojem su razgraniene varijabilna i fiksna komponenta optih trokova. 7 OPTI TROKOVIFIKSNI POLUFIKSNIFIKSNAKOMPONENTAVARIJABILNAKOMPONENTA Fleksibilni plan trokovaFleksibilni plan trokova predstavlja praktian instrument za standardizaciju optih trokova. Pre pojavefleksibilnog plana trokova, u praksi je primenjivan fiksni plan trokova. Kod fiksnog plana pretpostavlja se odreenafiksirana taka data koliina proizvodnje na bazi koje se predviaju pojedinani i ukupni indirektni trokovi.Fleksibilni plan trokova omoguuje utvrivanje standardnih optih trokova za svaki stvarno mogui obimproizvodnje. Fleksibilni plan trokova se pravi za pojedina odeljenja, a isto tako i za celo preduzee. Izrada fleksibilnihplanova pojedinih odeljenja prethodi izradi planova radne organizacije kao celine. Priprema fleksibilnog plana odreenogodeljenja otpoinje izradom pregleda pojedinih vrsta optih trokova koji se tiu iskljuivo datog odeljenja. Na bazi ovogpregleda pristupa se razgraniavanju trokova na fiksne i polufiksne.Za efikasnije razgraniavanje polufiksnih trokova vremenom su razvijene metode koje se danas manje-viesmatraju opte prihvaenim. Iako su opte prihvaene, sve metode za razgraniavanje polufiksnih trokova, karakteriuse jednim nedostatkom koji je poprimio inherentno obeleje. Ovaj nedostatak proizilazi iz injenice da se prilikomrazgraniavanja polufiksnih trokova dobijena fiksna komponenta tretira kao da su u pitanju apsolutno fiksni trokovi, autvrena varijabilna komponenta, kao da je re o stopostotno proporcijalnim trokovima. Meutim i pored toga u literaturii praksi u svim zemljama je prihvaeno razgraniavanje polufiksnih trokova na fiksni i varijabilni deo korienjem nekeod poznatih pet metoda.Razgraniavanje optih trokova na njihov fiksni i varijabilni deo moe se prikazati shematskim prikazom.Budui da se mogu primenjivati razliite osnovice za merenje aktivnosti (koliina proizvoda, koliina utroenihasova rada, direktni lini dohodci, itd.),

opti izraz za utvrivanje iznosa ukupnih optih varijabilnih trokova po jediniciaktivnosti bio bi: aktivnosti jedinicabroj trokovinivarijabiloptiaktivnosti jedinicipotrokovinivarijabilopti = Iznos pojedinanih i ukupnih fiksnih trokova ostaje nepromenjen. Za utvrivanje ukupnih fiksnih trokova po jediniciaktivnosti koristi se sledei izraz: aktivnosti jedinicabroj trokovifiksnioptiaktivnosti jedinicipotrokovifiksniopti = Fleksibilni plan trokova postoji za opte varijabilne trokove. Za opte fiksne trokove de facto postoji samo statiki, ane fleksibilni plan.ODSTUPANJA OD STANDARDNIH TROKOVAObino se u odreenim vremenskim intervalima (obraunskim periodima) uporeuju stvarni trokovi sa standardnim i pritome e se utvrditi razlike koje znae efikasan, ekonomian ili neadekvatan ili neekonomian rad. Odstupanja stvarnih uodnosu na standardne trokove predmet su analitikog ispitivanja, i to ne samo u cilju kvantifikacije razlika u postignutojekonominosti, ve i zbog utvrivanja uzroka odstupanja, kao i u cilju preduzimanja potrebnih mera za poboljanjeekonominosti i spreavanje neeljenih trendova u troenju sredstava i rada.U literaturi vremenom je postala uobiajena sistematizacija odstupanja od standardnih trokova:1) odstupanje zbog veeg ili manjeg utroka direktnih asova rada (odstupanja zbog produktivnosti)2) odstupanje zbog promene isplatne osnove kod direktnih linih dohodaka3) odstupanje zbog veeg ili manjeg koliinskog utroka direktnog materijala (koliinsko odstupanja)4) odstupanje zbog promene cena direktnom materijalu (cenovno odstupanje)5) trokovno odstupanje optih varijabilnih trokova6) asovono odstupanje optih varijabilnih trokova7) trokovno odstupanje optih fiksnih trokova8) odstupanje zbog veeg ili manjeg obima proizvodnje kod optih fiksnih trokovaPrva etiri odstupanja odnose se na direktne trokove, a preostala etiri odstupanja na opte trokove. 8 Kod direktnih trokova moe se praviti razlika izmeu tzv. koliinskih odstupanja i cenovnih odstupanja. Koliinskaodstupanja pokazuju efekte zbog veeg ili manjeg utroka asova rada ili koliine materijala. Ova se odstupanja dobijajumnoenjem razlike izmeu stvarne i standardne koliine s istom, standardnom cenom. Cenovna odstupanja pokazujuefekte promene cena i dobijaju se mnoenjem stvarnog koliinskog utroka razlikom izmeu stvarne i standardne cene.Odstupanja kod optih trokova delimo na odstupanja kod optih varijabilnih i odstupanja kod optih fiksnih trokova,koja se mogu grupisati po slinom kriterijumu kao i kod direktnih trokova, na asovna i trokovna odstupanja.*** Raunovodstvo odgovornosti predstavlja oblik lokalizovanja ovlaenja i odgovornosti za nastajanje trokova u okvirudate organizacione strukture preduzea. U okviru datih ovlaenja, svaki je radnik odgovoran za stvarno nastaletrokove, koje je prouzrokovao svojim radom. Naravno da via stepenica u organizacionoj strukturi povlai veaovlaenja i ire podruje za kontrolu trokova.Informisanje o odstupanjima i uzrocima njihove pojaveUzroci odstupanja mogu biti razliiti. Kod direktnog materijala, npr. cenovna odstupanja mogu biti prouzrokovananeadekvatno procenjenim uslovima nabavke nabavne cene, termina isporuke, koliina nabavke i sl. Koliinskaodstupanja mogu se javiti kao rezultat korienja neadekvatnog materijala i substituta, odgovarajue ili neodgovarajueopreme i sl. asovno odstupanje zbog produktivnosti moe biti prouzrokovano brojnim uzrocima, npr. neadekvatnimaterijal koji zahteva vei ili manji utroak rada, neadekvatna oprema, nepodesni uslovi na poslu, zamor radnika, itd.Takoe treba pomenuti da esto i u velikim iznosima pojavljenih odstupanja treba proveriti i po potrebi korigovati samestandarde, jer i netanost standarda moe biti pravi uzrok odstupanja.Jednom utvreni uzroci odstupanja mogu se kasnije grupisati prema odgovornosti lica ili odeljenja koja su ovlaena zatroenje odgovarajuih sredstava i rada.Informisanje o

odstupanjima mora biti sistematsko i pogodno za razliite nivoe upravljanja i rukovoenja. Izvetaji oodstupanjima treba da budu klasifikovana po mestima nastajanja, po uzrocima i po proizvodima, posebno za svakivremenski interval. Informisanje o standardnim trokovima i njihovoj primeni treba da se odlikuje kontinuitetom,fleksibilnou, efikasnou i racionalnou.IV deo :: POLUFIKSNI TROKOVI I NJIHOVO RAZGRANIAVANJEUKUPNI I PROSENI POLUFIKSNI TROKOVI Ukupni polufiksni trokovi Ukupni polufiksni trokovi u okviru odreenih zona ostaju nepromenjeni (pokazuju apsolutno fiksne karakteristike),meutim pri prelasku u sledeu zonu, oni belee skokovit rast (varijabilne karakteristike). Uzevi u celini, ukupnipolufiksni trokovi pokazuju fiksne i varijabilne karakteristike. Ovi trokovi se vrlo esto nazivaju zonskim trokovima ,zbog toga to se esto kreu u zonama. SLIKA: Kretanje ukupnih polufiksnih trokova Brojevi oznaeni rimskim ciframa na apcisi oznaavajupojedine zone zaposlenosti (od I do IV). U prvoj zoni od 1. do10. jedinice proizvoda, polufiksni trokovi iznose ukupno 4000dinara, u drugoj 6000 dinara, u treoj 9000 itd. Ovde ne trebaoekivati srazmernost u poveanju polufiksnih trokova iz zoneu zonu.Sledea tri razloga uglavnom uslovljavaju postojanjepolufiksnih trokova:a) potreba postojanja minimuma organizacije iminimuma opremeb) nain evidentiranja trokova u raunovodstvonojpraksic) nemogunost nabavke i angaovanja proizvodnih faktora u infinitezimalnim veliinama. 9 Proseni polufiksni trokovi Kada se iznos ukupnih polufiksnih trokova podeli sa koliinom dobijenih proizvoda (P), dobijaju se polufiksni trokovi po jedinici proizvoda, odnosno proseni polufiksni trokovi ( pf T ), tj. PTPF T pf = Poto se ukupni iznos polufiksnih trokova menja u zavisnosti od promenepojedinih zona zaposlenosti, pri emu dolazi i do promene koliineproizvedenih proizvoda, sasvim razumljivo dolazi i do promene prosenihpolufiksnih trokova. Prelaskom u veu zonu proseni polufiksni trokovi ese poveati nezavisno od poveanja koliine proizvoda. Ovo je zbog togato se prelaskom u viu zonu ukupna masa polufiksnih trokova poveava uznatno veoj srazmeri u poreenju sa poveanjem poetnih koliinaproizvodnje nove zone. SLIKA: Kretanje prosenih polufiksnih trokova Kriva T pf obeleava najpre opadanje prosenih polufiksnih trokova kodproizvodnje od 1. do 10. jedinice, zatim nagli porast na istoj jedinici da bi udrugoj zoni ponovo pokazivala opadanje prosenih polufiksnih trokova svedo poslednje koliine te zone, kada ponovo doivljava nagli skok i odmahpostepeni pad sve do kraja tree zone, itd.REMANENTNOST TROKOVASmanjenje obima proizvodnje nema za posledicu uporedno smanjenje polufiksnih trokova. Njihovo smanjenje nijeistovetno, ve zaostaje u poreenju sa smanjenjem obima proizvodnje. Procenat smanjenja trokova je nii u poreenjusa procentom smanjenja obima proizvodnje, te je ova pojava u literaturi nazvana

remanentou trokova .Uzrok remanentnosti trokova je u uslovljenosti polufiksnih trokova. Polufiksni trokovi su u velikoj meri vezani zaodreenu organizaciju odeljenje, radnu jedinicu ili bilo koju vrstu organizacionog oblika. Kada se u jednojorganizacionoj jedinici suprostavi znaajnije poveanje obima rada, onda ona nastoji da dopunski rad savladaintenzifikacijom rada ili prekovremenim radom, nastojei da sprei promene postojeeg organizacionog oblika. Meutim,dalje poveavanje obima rada, ranije ili kasnije e sigurno dovesti do odgovarajue reorganizacije i do pojave novogorganizacionog oblika, to e manifestovati u skokovitom porastu trokova. Slian je sluaj i sa smanjenjem obima rada.Smanjeni obim rada ne povlai odmah reorganizaciju, ve e postojei organizacioni oblik nastojati da se odri, alinakon dueg vremena e morati da se privikne na neiskorieni kapacitet, da otpusti deo radnika, smanji nabavku i sl. SLIKA1: Kretanje ukupnih polufiksnih trokova i remanentost trokova Na slici je data isprekidana kriva kao odraz remanentosti. Isprekidana kriva treba da se ita u suprotnom pravcu od punekrive. Ovde se moe videti da kod smanjenja proizvodnje u etvrtoj zoni zadrati isti iznos polufiksnih trokova, sve dosputanja obima proizvodnje na 24 jedinice, kod tree sve do 14 jedinice, itd. SLIKA 2: Odraz remanentosti na polufiksne trokove 10 Isprekidana kriva prikazuje kretanje polufiksnih trokova kod smanjenja stepena zaposlenosti. Proseni polufiksnitrokovi e se zadrati na veoj visini kod smanjena obima proizvodnje. Isprekidanu krivu treba itati u suprotnom pravcu(zdesna nalevo).RAZGRANIAVANJE POLUFIKSNIH TROKOVANeophodnost za razgraniavanje fiksne od varijabilne komponente polufiksnih trokova namee se ne samo zbogprimene savremenih metoda obrauna, ve i za potrebe brojnih izraunavanja efekata mnogih poslovnih poduhvata utekuem voenju poslovne politike preduzea.Vremenom su kreirane razliite metode razgranienja, ija je bitna karakteristika aproksimativnost podela koja je rezultatprimene naela srazmernosti. Eventualna nepreciznost rezultata koji se dobijaju primenom ovih metoda nikako ne znaida se osporava u celini njihova uloga. Postoje sledee metode razgranienja polufiksnih trokova:1. metoda najvieg i najnieg stepena zaposlenosti2. metoda interpolacije3. metoda linije trenda4. metoda najmanjih kvadrata5. metoda procene1. Metoda najvieg i najnieg stepena zaposlenosti Naziv ove metode pokazuje da se trokovi dele na fiksne i varijabilne komponente na bazi podataka o najviem inajniem stepenu zaposlenosti. Postupak razgranienja po ovoj metodi bio bi sledei:na bazi podataka dobijenih iz raunovodstva o ukupnim polufiksnim trokovima po pojedinim obraunskimperiodima, utvruje se iznos poveanja trokova u zavisnosti od poveanja obima proizvodnje. Time se ujednoizraunavaju varijabilni trokovi po pojedinim obraunskim periodima;mnoi se koliina proizvoda sa varijabilnim trokovima po jedinici proizvoda, ime se dobija iznos ukupnihvarijabilnih trokovaoduzima se utvreni iznos varijabilnih trokova od iznosa ukupnih polufiksnih trokova, ime se dobija iznosfiksne komponente trokova po pojedinim obraunskim periodima.Iznos fiksnih trokova uvek poprima apsolutno fiksni karakter, dok varijabilni trokovi poprimaju apsolutno proporcionalankarakter. Imajui u vidu injenicu da u praksi, po pravilu, nema apsolutne proporcionalnost varijabilnih trokova, niapsolutne nepromenljivosti fiksnih

trokova, precizna adekvatnost kretanja trokova i obima proizvodnje ovom semetodom ne moe obezbediti. Ali se priblino ipak trokovi mogu podeliti, to je i svrha postojanje svih metodarazgranienja.2. Metoda linearne interpolacije Postoji mnogo sluajeva u praksi kada je vrlo teko povezati kretanje trokova sa proizvedenom koliinom proizvoda.Tada nije iskljueno da se reagovanje, odnosno njihov varijabilitet odreuje ne na bazi proizvedene koliine nekogproizvoda, ve na bazi utvrenog stepena korienja kapaciteta.Eventualna razlika izmeu ove metode i metode najvieg i najnieg stepena zaposlenosti predstavljala bi polaznapretpostavka pri razgraniavanju trokova a to je utvrivanje varijabilnih trokova za 1% iskorienja kapaciteta.Razgraniavanje polufiksnih trokova na njihovu fiksnu i varijabilnu komponentu bio bi na sl.nain:utvruje se iznos varijabilnih trokova za 1% korienja kapaciteta, tako to e se deliti razlika u polufiksnimtrokovima izmeu dva perioda sa razlikom u procentima korienja kapaciteta,mnoi se procenat korienja kapaciteta sa dobijenim iznosom varijabilnih trokova za 1% korienjakapaciteta. Ovaj iznos predstavlja varijabilnu komponentu polufiksnih trokova;od ukupnih polufiksnih trokova oduzima se utvreni iznos varijabilnih trokova ime se dobija fiksni deopolufiksnih trokova.3. Metod linije trenda Metoda linije trenda se jo naziva i metodom statistikog skategrafa.Fiksna komponenta razgraniava se po ovoj metodi od varijabilne iskljuivo na bazi dijagramske tehnike.Knjigovodstveni podaci o optim, polufiksnim trokovima pojedinih obraunskih perioda obeleavaju se takama uodgovarajuem koordinatnom sistemu. Apscisa na dijagramu oznaava proizvedni obim proizvoda, dok se na ordinati 11 ita iznos polufiksnih trokova za dati obim proizvodnje. Zatim se izmeu unetih taaka polufiksnih trokova nakoordinatnom sistemu povlai kosa linija sa severoistoka prema jugozapadu, pri tome se nastoji da ova kosa linija budepovuena tako da ispod nje ostane isti broj taaka koliko i iznad. Taka presecanja kose linije ukupni polufiksnitrokovi s ordinatom, predstavlja ujedno i iznos fiksnih trokova. Poto se pretpostavlja apsolutna nepromenjenostfiksne komponente, od te se take povlai horizontalna linija koja oznaava fiksne trokove za svaki obim proizvodnje.Kosa linija TPF na dijagramu de facto obeleava liniju trenda, tj.trend na bazi veine taaka. Kriva TPF obeleava kretanjeukupnih polufiksnih trokova na pojedinim stepenimazaposlenosti. Taka presecanja sa ordinatom, predstavljapolaznu taku horizontalne linije koja oznaava fiksnukomponentu trokova (400 din). Rastojanje izmeu pojedinihtaaka na horizontalnoj liniji fiksnih trokova i pojedinih taakana liniji TPF predstavlja iznos varijabilne komponente trokova.Ovoj metodi se osporava akurativnosti i zbog toga to se linija trenda od oka povlai izmeu taaka na koordinatnomsistemu. Prednost ove metode bio bi jednostavnost podele polufiksnih trokova.4. Metoda najmanjih kvadrata Cilj ove metode sastoji se u povlaenju tanije linije trenda, a time i obezbeivanje tanijeg razdvajanja fiksne odvarijabilne komponente polufiksnih trokova.Polazna pretpostavka u razgraniavanju ovih dveju komponenti trokova jeste poznata linearna funckija: bax y += gde je: y

iznos polufiksnih trokova a iznos varijabilnih trokova po jedinici proizvodnje odnosno varijabilni koeficijent x koliina proizvoda b iznos fiksnih trokovaNavedena jednaina pokazuje da je masa polufiksnih trokova jednaka zbiru iznosa varijabilnih trokova po jediniciproizvodnje pomnoen koliinom proizvodnje i mase fiksnih trokova.5. Metoda procene esto se deava da podela trokova po bilo kojoj od pomenutih metoda ne odgovara stvarnom kretanju varijabilne ifiksne komponente trokova u radnoj organizaciji, pa se razgraniavanje moe vriti i putem procene koja se obinonaziva analitikom metodom. Korienje metode procene pretpostavlja utvrivanje pre svega varijabiliteta odreenevrste trokova, odnosno promene procenta visine trokova u odnosu prema promenama obima proizvodnje. Na baziiskustva iz minulih perioda i strune ocene postojeeg stvarnog kretanja trokova odreuje se varijabilitet trokova.Kada se utvrdi stepen varijabiliteta pojedinano za sve vrste polufiksnih trokova, moe se izraunati stepen varijabilitetaukupnih polufiksnih trokova. Kada se od ukupne sume polufiksnih trokova oduzme zbir svih pojedinano utvrenihfiksnih komponenti, dobija se iznos varijabilne komponente, koja podeljena sa sumom ukupnihh polufiksnih trokovadaje koeficijent varijabiliteta.Prednosti ove metode su jednostavnost i laka primenljivost. Nedostatak kao i kod svih pretpostavka o apsolutneproporcionalnosti varijabilnih i apsolutne nepromenljivosti fiksnih trokova, kao i mogunost greke zbog subjektivneprocene varijabiliteta.V deo :: UKUPNI I PROSENI TROKOVI UKUPNI I PROSENI FIKSNI TROKOVIFiksni trokovi su stalni, neizmenjeni trokovi za odreeno razdoblje. Oni su izazvani troenjem fiksnih faktora upreduzeu. Budui da se fiksni faktori nakon odreenog vremena mogu zameniti, bilo zbog istroenosti ili potrebeprilagoavanja (rekonstrukcije i sl.), lako je shvatiti da i ovi trokovi posmatrani na dugi rok postaju varijabilni.Osim kao rezultat troenja fiksnih faktora, fiksni trokovi nastaju jo i u obliku stalnih mesenih ili godinjih izdataka uneizmenjenom iznosu. To su periodini izdaci razliite vrste (kamate, takse, najamnine za prostorije i sredstva i dr.).Prema tome postoje dve vrste fiksnih trokova: 12 1) fiksni trokovi koji su rezultat amortizacije fiksnih faktora, koji ne moraju da povlae i novana izdavanja i2) fiksni trokovi u obliku fiksnih izdataka.Ukupni fiksni trokovi grafiki se mogu prikazati horizontalnom linijomkoja poinje na odreenoj taki ordinate i kree se paralelno s apscisomna kojoj se oznaavaju koliine proizvedenih proizvoda. Znai da je sumaukupnih fiksnih trokova (TF) uvek jednaka za bilo koju koliinuproizvedenih proizvoda (P). Slika: Kretanje ukupnih fiksnih trokova.Poto je suma ukupnih fiksnih trokova data kao neizmenjena veliina, tose javlja opadanje prosenih fiksnih trokova (degresija trokova) ukolikose poveava broj proizvedenih jedinica. Fiksni trokovi po jediniciproizvodna odnosno proseni fiksni trokovi ( f T ) mogu se izraunati nasledei nain:

PTF T f = gde su: f T proseni fiksni trokovi; TF ukupni fiksni trokovi; P koliinu proizvoda.Slika: Kretanje prosenih fiksnih trokova. Na slici kriva najpre pokazujeprosene fiksne trokova kad je proizvedeno deset jedinica proizvoda.Proseni trokovi na tom stepenu zaposlenosti iznose 200 NJ. Prosenihfiksnih trokova nema na nultom stepenu, zbog toga to na tom stepenunema proizvoda. Kriva prosenih fiksnih trokova u poetku belei naglipad koji se vrlo strmo sputa prema apscisi.UKUPNI I PROSENI VARIJABILNI TROKOVIVarijabilni trokovi u njihovoj ukupnosti poveavaju se sa poveanjem stepena zaposlenosti i smanjuju se sa njegovimsmanjenem. Prema nainu reagovanja na poveanje i smanjenje stepena zaposlenosti, varijabilni trokovi se dele naproporcionalne, degresivne i progresivne.Proporcionalni trokovi su oni trokovi koji se poveavaju i smanjuju u direktnoj srazmeri sa poveanjem ili smanjenjemstepena zaposlenosti. Udvostruenje obima proizvodnje znai i udvostruenje proporcionalnih trokova. Npr. materijal zaizradu, lini dohoci izrade, kao i neki drugi trokovi obino se u literaturi navode kao ilustracija proporcionalnih trokova.Ukupni proporcionalni trokovi su u apsolutnoj zavisnosti od obima proizvodnje. Prosenih proporcionalnih trokova suuvek isti nezavisno od stepena zaposlenosti, sem kada nema proizvodnje.Progresivni trokovi su takvi varijabilni trokovi koji se karakteriu veim porastom u odnosu prema porastu obimaproizvodnje. Npr. porast obima proizvodnje za 20% imae za posledicu poveanje progresivnih trokova za veiprocenat od 20%.Degresivni trokov su takvi varijabilni trokovi koji rastu u manjem obimu u odnosu prema porastu obima proizvodnje.Npr. porast obima proizvodnje za 20% imae za posledicu poveanje degresivnih trokova za manji procenat od 20%.Moe se zakljuiti da ima pojedinih vrsta varijabilnih trokova sa proporcionalnim obelejem, sa progresivnim obelejem,kao i sa degresivnim obelejem.Kada se govori o ukupnim varijabilnim trokovima, treba imati na umu da se misli na sve vrste varijabilnih trokova tj. nazbir svih vrsta trokova ija je opta karakteristika da se menjaju (bilo kakvim intenzitetom) u zavisnosti od promeneobima proizvodnje. 13 Na slici je prikazana krivulja TV koja pokazuje karakteristina kretanja ukupnih varijabilnih trokova po pojedinim zonamazaposlenosti.Proseni varijabilni trokovi zavise od sume ukupnih varijabilnih trokova i od koliine dobijenih proizvoda. Izraunavajuse kao kolinih ukupnih varijabilnih trokova i koliine proizvoda.Na slici je prikazana kriva Tv pokazuje kretanje prosenih varijabilnih trokova u pojedinim zonama. U prvoj zoni lako jeprimetiti sputanje krive Tv prema apscisi, to znai opadanje prosenih varijabilnih trokova, odnosno zonu degresije. Udrugoj zoni krivulja Tv kree u obliku horizontalne linije zona proporcionalnosti, a u treoj zoni se javlja porastprosenih varijabilnih trokova zona progresije.UKUPNI, PROSENI I GRANINI FIZIKI PROIZVODIzraz fiziki proizvod oznaava koliinu proizvoda koja se dobija angaovanjem odreenih jedinica fiksnih i varijabilnihfaktora. Pri poveanju stepena zaposlenosti vrlo slino se moe ponaati i fiziki

proizvod, tj. on moe da pokazujeporast, konstantnost i opadanje.U ekonomskoj teoriji postoji nekoliko tzv. zakona o kretanju broja proizvedenih jedinica pri poveanju stepenazaposlenosti od kojih su najpoznatiji:1) zakon rastueg prinosa, ijim delovanjem nastaje zona porasta prosenog fizikog proizvoda.2) zakon konstantnog prinosa, ijim se delovanjem proseni fiziki proizvod ne menja3) zakon opadajueg prinosa, ijim delovanjem proseni fiziki proizvod opada.Koliina proizvoda koja se dobija kao rezultat angaovanja odreenog kvantuma faktora naziva se ukupan fizikiproizvod. Kada se ukupni fiziki proizvod podeli sa koliinom angaovanih faktora dobija se proseni fiziki proizvod.Granini fiziki proizvod predstavlja apsolutnu razliku fizikog proizvoda izmeu dva sukcesivna stepena zaposlenosti.Karakteristinu zakonomerno pokazuje kretanje graninog proizvoda u odnosu prema prosenom i ukupnom proizvodu.Naime, imamo da:1 - kada se proseni proizvod poveava, kriva graninog proizvoda (PG) nalazi iznad krive prosenog proizvoda (Pp) topraktino znai da se granini proizvod poveava brim tempom od prosenog proizvoda.2 kada proseni proizvod ostaje isti, granini proizvod se mora sa njim izjednaiti3 kada proseni proizvod opada, granini proizvod mora opadati brim tempom4 kada ukupni fiziki proizvod ostaje na istom nivou, granini proizvod mora biti nula (0)5 kada se ukupni fiziki proizvod smanjuje, granini proizvod mora biti negativan6 kada ukupni fiziki proizvod ostaje isti, neizmenjen, proseni proizvod mora opadati. 14 REAGIBILNOST TROKOVAReagovanje pojedinih oblika i vrsta trokova u odnosu na promenu obima proizvodnje nazvano je reagibilnosttrokova. Stepen reagibilnosti pokazuje za kakav procenat su poveani ili smanjeni trokovi u sluaju kada seproizvodnja poveava za jedan procenat. Ako stepen reagibilnosti obeleimo sa r , tada je PT r = %% Stepen reagibilnosti od 1, pokazuje da su se trokovi poveali srazmerno sa poveanjem obima proizvodnje, dok stepenreagibilnosti vei od 1 znai poveanje trokova za vei procenat od procenta poveanja proizvodnje.Kod proporcionalnih trokova, imaemo koeficijenat reagibilnosti 1. Kada imamao stepen reagibilnosti vei od 1, re je oprogresivnim trokovima, dok je kod degresivnih trokova stepen reagibilnosti manji od 1.Mogu se utvrditi sledee vrste stepena reagibilnosti trokova:1) Stepen reagibilnosti ukupnih trokova (rTU): PTU rTU = %% Stepen reagibilnosti ukupnih trokova je manji od 1 u fazi degresije UT, jednak 1 u fazi konstantnosti UT, dok je veiod 1 u fazi progresije UT.2) Stepen reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova (rTV): PTV rTV = %% Stepen reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova TV je slian kao kod ukupnih trokova.3) Stepen reagibilnosti ukupnih fiksnih trokova (rTF):

PTF rTF = %% Stepen reagibilnosti kod ukupnih fiksnih trokova FT je uvek jednak nuli, tj. 0%0% == PrTF 4) Stepen reagibilnosti prosenih ukupnih trokova (rTu): PTurTu = %% Stepen reagibilnosti prosenih ukupnih trokova Tu, u fazi degresije je manji od nule (negativan), u faziproporcionalnosti stepen reagibilnosti kod prosenih ukupnih trokova iznosi nula, a u fazi progresije, stepenreagibilnosti e biti vei od nule ( tj. vei od 1 ukoliko je procenat poveanja trokova vei od procenta poveanjaproizvodnje ili manji od 1 u suptotnom sluaju).5) Stepen reagibilnosti prosenih varijabilnih trokova (rTv): PTvrTv = %% Kao i kod prosenih ukupnih trokova, u fazi degresije manji od nule, u fazi proporcionalnosti stepen reagibilnosti eiznositi nula, dok u fazi progresije stepen reagibilnosti e biti vei od nule.6) Stepen reagibilnosti prosenih fiksnih trokova (rTf): PTf rTf = %% Budui da proseni fiksni trokovi belee stalnu degresiju kod poveanja obima proizvodnje, stepen reagibilnostiovih trokova je stalno manji od nule, odnosno uvek je negativna veliina, tj. 0%% <= PTf rTf 15 VI deo :: GRANINI TROKOVIGRANINI TROKOVIGranini trokovi su dodatni trokovi za novoproizvedenu koliinu proizvoda. Budui da je re o dopunskim trokovima,polazei od pretpostavke da se fiksni trokovi tretiraju kao apsolutno fiksni, granini trokovi mogu biti samo varijabilni.Od prosenih varijabilnih trokova se razlikuju po tome to se granini trokovi odnose samo na dopunsku koliinuproizvoda. Proseni varijabilni trokov pak predstavljaju prosek varijabilnih trokova za celokupnu koliinu proizvoda naodreenom stepenu zaposlenosti.U osnovi su to varijabilni trokovi, koji se dobijaju deljenjem diferencijalnih trokova sa graninim proizvodom.Diferencijalni trokovi predstavljaju apsolutnu razliku u trokovima izmeu dva sukcesivna stepena zaposlenosti.Kada se diferencijalni trokovi podele sa graninim proizvodom, dobijaju se granini trokovi, tj. PGTDTg = Najpreciznija formula za utvrivanje graninih trokova jeste: proizvod Granicni faktoracenanabavna

gde nabavna cena faktora predstavlja iznos dopunskih trokova, a granini proizvod mora uvek postojati izmeu dvastepena zaposlenosti, bez obzira na to to se on moe poveati ili smanjiti ili ostati isti.Kratanje graninih trokova je u vrlo uskoj vezi sa kretanjem prosenih varijabilnih trokova. Ovo je zbog toga topotpuno isti elementi determiniu prosene varijabilne trokove i granine trokove, tj. fiziki proizvod, koliinaangaovanog faktora i njihove nabavne cene.U apsolutnoj veliini, kretanje graninih trokova razlikuje se od kretanja prosenih varijabilnih trokova. Naime,- kada proseni varijabilni trokovi opadaju, granini trokovi moraju biti nii od njih.- kada proseni varijabilni trokovi rastu, granini trokovi moraju rasti veim tempom, i- kada proseni varijabilni trokovi ostaju isti, neizmenjeni, onda se granini trokovi izjednaavaju sa prosenimvarijabilnim trokovima.Vrlo slina kretanja mogu se zabeleiti u kretanju graninih i prosenih ukupnih trokova. Kada se proseni ukupnitrokovi smanjuju, granini trokovi su nii od njih. Proseni ukupni trokovi su najnii na onom stepenu zaposlenosti nakojem su izjednaeni sa graninim trokovima..Slika: Kretanje graninih trokovaKriva marginalnih trokova see krivu prosenih ukupnih trokova ikrivu prosenih varijabilnih trokova u njihovim takama minimuma.Kada su marginalni trokovi ispod krive PT, proseni trokoviopadaju i obrnuto.U ekonomici je prihvaeno da take gde se seku kriva UT po jediniciproizvoda i kriva MT predstavljaju taku optimalnih trokova. Onalei u zoni optimalnosti. To znai da bi preduzee, traei najniiproseni troak proizvodnje/pruanja usluga, trailo nivo proizvodnjena kome dolazi do izjednaavanja MT i PT.GRANINI TROKOVI I POSLOVNA POLITIKAGranini trokovi, vrlo esto u savremenoj poslovnoj politici nalaze i praktinu primenu. Oni se s uspehom koriste:1) radi stimulisanja potronje i poveanja obima proizvodnje2) radi diferenciranje cena i dempinga3) za odluivanje u vezi sa proizvodnjom ili nabavkom delova ili proizvoda4) za odluivanje u vezi sa promenom organizacije (uvoenje nove smene) i dr. 16 Stimulisanje potronje i poveanje obima proizvodnje Kada se posmatra na dugi rok, preduzee mora nastojati svojom realizacijom i prihodima da obezbedi pokrivanje svihtrokova varijabilnih i fiksnih. U dugom roku, u preduzeu se mora obezbediti reprodukcija svih proizvodnih faktora varijabilnih i fiksnih, meutim, u kratkom roku, to se bar obima proizvodnje tie, radna organizacija moe da prodajesvoje proizvode i ispod cene kotanja, pod uslovom da se podmiri bar iznos varijabilnih trokova. Pri tome se ima naumu mogunost da se nepodmireni fiksni trokovi u jednom periodu, mogu nadoknaditi u nekom drugom kratkomperiodu.Ako je prodajna cena iznad prosenih varijabilnih trokova, onda se moe poveanom prodajom obezbediti pokrivanje iveeg dela fiksnih trokova. Kada preduzee obustavi svaku proizvodnju, celokupna suma fiksnih trokova za njegapredstavlja gubitak. to znai, da ako je prodajna cena na nivou prosenih varijabilnih trokova, gubitak je jednak sumiukupnih fiksnih trokova. Tek ako su prodajne cene odreene na nivou ispod prosenih varijabilnih trokova, tako dapreduzee svojom realizacijom ne uspeva da podmiri iznos ukupnih varijabilnih trokova, gubitak e se pored sumefiksnih trokova biti uvean i za iznos nepokrivenih varijabilnih trokova.Radi minimiziranja gubitka, granini trokovi mogu se koristiti kao veoma pogodan instrument. Pri tome svakako trebavoditi rauna da granini trokovi mogu biti povoljni kao determinanta prodajnih cena, ako su vii od prosenihvarijabilnih trokova. Diferenciranje cena Odreivanje razliitih prodajnih cena za razliite kupce moe se omoguiti realizacija vee mase profita ili smanjenjegubitka. Granini trokovi mogu uspeno da budu korieni za odreivanje razliitih cena za razliite kategorijepotroaa to predstavlja diferenciranje cena. Uslov da se sprovede diferenciranje cena predstavlja svakako mogunostda se izvri podela

kupaca.Faktor vremena se veoma esto koristi kao osnova za sprovoenje diferenciranja cena. Npr. sezonski artikli ija serealizacija vri prema sezoni proizvoda. U toku sezone, a najee po isteku sezone, javljaju se vie puta sniavanja,velika sniavanja ili rasprodaja, ime se preduzee oslobaa nepotrebnih zaliha i trokova koji su vezani za zalihe.Pored diskriminacije cena, javlja se i pojam diskriminacija kupaca, ije znaenje u literaturi nailaze na podvojenamiljenja. Neki autori smatraju da prodajne cene nisu diskiminatorske kada su odreene na bazi trokova preduzea.Ovi autori smatraju da su cene diskriminatorske ak i kad su jednake za istu vrstu i kvalitet robe, ako je razliitaudaljenost kupaca trokovi dopreme robe. Diskriminacija kupaca jedino se moe izbei ako su prodajne ceneodreene na bazi graninih trokova.Podvajanje trita treba shvatiti kao prodaju istog proizvoda, na dva razliita trita, po razliitim cenama. Veomapogodnim sredstima za podvajanje trita radi diferenciranja cena smatraju se rabat i neki drugi oblici popusta.Granini trokovi esto su korieni kao veoma efikasan instrument za diferenciranje cena i diskriminaciju kupaca uinostranoj praksi. Dampingovane cene na inostranim tritima predstavljaju karakteristian oblik diferenciranja cenakorienjem graninih trokova kao instrument obrauna radi poveanja finansijskog rezultata. Preduzea koja odreujudampinke cene na inostranim tritima, praktino pokrivaju celokupne fiksne trokove na domaem tritu, zbog egasu u poloaju diskriminacije nalaze kupci na domaem tritu. Odluke u vezi sa nabavkom ili proizvodnjom Dodatni varijabilni odnosno granini trokovi, ponekad se koriste kao osnova u analitikim procenama o tome da li jepovoljnije da preduzee odreene delove, poluproizvode ili gotove proizvode nabavlja ili proizvodi. Normalno je oekivatida e se preduzee radije odluiti za nabavku jednog dela proizvoda i sl, ako je nabavka ekonominija od proizvodnje iobrnuto.Odluka o nabavci ili proizvodnji ne moe se donositi jedino na bazi direktnih trokova. Pri donosenju odluka u vezi s tim,bitno je razgraniiti da li fiksni trokovi koji bi bili ukalkulisani u vezi s odlukom o proizvodnji postoje i bez obzira da li setaj deo proizvodi. Takoe, treba imati na umu I druge faktore, prilikom donoenja odluke o proizvodnji, npr. iskustvo uodreenoj delatnosti, mogunost snabdevanja materijalom i sl. Ne treba isputati ni iz vida ni tzv. trokove oportuniteta,tj. eventualni prihod koji bi preduzee moglo ostvariti kad bi sredstva angaovana umesto za proizvodnju eventualnoupotrebio u nekom drugom poduhvatu. A zszSve to treba obuhvatiti prilikom donoenja odluka u vezi sa nabavkom ili prodajom, ime se ukupni trokovi proizvodnjeodreenog dela ili poluproizvoda uporeuju sa nabavnom cenom tog dela ili poluproizvoda. Jer, veoma esto se moedesiti da sopstvena proizvodnja ima prednost u odnosu na nabavku. 17 Odluke u vezi sa promenom organizacije (uvoenje nove smene) U sluaju promene organizacije u smislu poveanja smena, kad se menja ne samo iznos varijabilnih trokova ve i iznosfiksnih trokova, preduzea se esto nalaze pred dilemom, da li potrebe poveanja obima proizvodnje zadovoljitipostojeom organizacijom, time to bi se dodatni obim proizvodnje obezbedio prekovremenim radom, ili uvoenjem novesmene.Kao to je poznato, prekovremeni rad povlai progresiju trokova, zbog toga to se skuplje plaa (obino 50% vie),zatim se takvim radom moe oekivati manja ekonominosti zbog mogunosti veeg rastura, manja produktivnosti islino. S druge strane, uvoenje nove smene nuno stvara ceo kompleks dopunskih trokova trokova fiksnog karaktera rukovodilac smene, trokovi odravanja, uvanja i sl. vezani za novu smenu. Pri uvoenju nove smene, nestaeprekovremeni rad, ali e se poveati dopunski fiksni trokovi kojih ne bi bilo pri zadravanju postojee organizacije.Na slici je prikazano kretanje ukupnih trokova pri obavljanjuproizvodnje prekovremenim radom (TU 1

) i ukupnih trokova priobavljanju proizvodnje novom smenom (TU 2 ).Slika pokazuje da je u poetnim stepenima zaposlenostiekonominiji prekovremeni rad. Na stepenu zaposlenosti kojimse proizvodi 45 jedinica, to se ukupnih trokova tieproizvodnja e jednako kotati, a poev od narednog stepenazaposlenosti, ekonominija e biti proizvodnja uvedenom novomsmenom. Taka presecanja krivih TU1 i TU2 oznaava iznos jednakih trokova pri proizvodnji od 45 jedinica nove i stareorganizacije.Zakljuak je da, uporedivi obe varijante, u sluaju manjegobima valja uvesti prekovremen rad, dok se vii nivo organizacije isplati ako se obezbedi odgovarajui volumenproizvodnje, odnosno plasman vee koliine proizvoda.IX deo :: DUGORONI TRETMAN TROKOVADugoroni period predstavlja konceptualni period ije se vreme trajanja ne moe precizirati. Svi trokovi na dugi rokimaju varijabilne karakteristike, tako da nema fiksnih trokova. Posmatranje trokova na dugi rok, de facto pretpostavljabrojne kratkorone periode. S obzirom na vreme trajanja i faktori koji se obino tretiraju kao fiksni na kratak rok, na dugirok se prilagoavaju potrebnom obimu proizvodnje i stiu varijabilne karakteristike.Dugorona kriva trokova pokazuje najnie prosenetrokove brojnih varijanti odreenih proizvodnih mogunosti.Dugorona kriva dodiruje kratkorone krive prosenihukupnih trokova s leve strane od taki njihovih najniihprosenih ukupnih trokova.Na slici Dugorona kriva prosenih trokova (DT) predstavljaobvojnicu kratkoronih krivih prosenih trokova (KT).Dugorona kriva ukupnih trokova po jedinici proizvoda sedodiruje sa kratkoronom krivom optimalne alternative KT 5 (uovom sluaju) u taki gde su trokovi kratkorone kriveminimalni (M). To je taka najniih ukupnih trokova po jedinici proizvoda na dugoronoj krivoj.U odnosu na prosene ukupne trokove na kratki rok, dugoroni proseni trokovi razlikuju se po tome to:1) dugoroni proseni trokovi imaju samo varijabilni karakter i2) to je polazna pretpostavka u njihovom kretanju da se na svakom stepenu zaposlenosti odraavaju najnii proseniukupni trokovi odreenog perioda.Karakteristike u kretanju dugorone krive prosenih trokova mogu imati veliki znaaj kao analitiki instrument, ako seumesto vie sukcesivnih perioda u njoj vide vie varijanti kapaciteta, pri emu svaki sledei kapacitet predstavljasukcesivno poveanje obima proizvodnje. 05001000150020002500300035004000450050000102030405060TTU2TFTU1P 18 DUGORONI TRETMAN TROKOVA U USLOVIMA POJEDINIH OBLIKA TRITAU kratkom roku, u uslovima potpune konkurencije, preduzee moe realizovati svoje proizvode i ispod cene kotanja.Prodajna cena u kratkom roku ne bi se trebala sputati ispod visine prosenih varijabilnih trokova, jer u tom sluajupreduzee ne bi moglo da redovno reprodukuje varijabilne faktore. Na dugi rok, meutim, mora realizacijom obezbeditireprodukciju svih faktora i varijabilnih i fiksnih. Ako preduzee ne bude u stanju da reprodukuje fiksne faktore, neemoi da se prilagodi novim promenljivim uslovima koji e sigurno zahtevati odreene rekonstrukcije.U uslovima potpune konkurencije, prodajne cene uvek su iste, dok se u monopolskoj konkurenciji moraju sniavati nasvakom stepenu zaposlenosti. Na oligopolskom tritu formiranje prodajnih cena pretpostavlja meuzavisnost akcijapojedinih uesnika. Od istih se pretpostavki polazi i u razmatranju dugoronog kvantificiranja rezultata.U literaturi se vrlo esto polazi od pretpostavke da na dugi rok u uslovima iste konkurencije krivulja prodajne ceneprolazi kroz secite krive dugoronih graninih i dugoronih prosenih trokova. Na istoj taki nalazi se i seciteoptimalnog kapaciteta, pa proizilazi da bi se na istoj taki presecale krive kratkoronih graninih trokova, kratkoronihprosenih trokova, krive dugoronih graninih, dugoronih prosenih trokova i dugorone prodajne cene.to se tie optimizacije finansijskog rezultata, uglavom vae

identini principi kao i kod kratkoronih. U istojkonkurenciji, npr. optimalni finansijski rezulta e se dobiti na taki presecanja graninih trokova na dugi rok saprodajnom cenom na dugi rok.X deo :: GRAFIKON RENTABILNOSTIGRAFIKON RENTABILNOSTIGrafikon rentabilnosti predstavlja praktian instrument za donoenje nekih poslovnih odluka. Polazei od pretpostavke oaspsolutnoj fiksnosti fiksnih trokova, o proporcionalnom kretanju varijabilnih trokova i o nepromenljivosti trinih cena,grafikon rentabilnosti omoguuje da se utvruje na brzi nain finansijski efekat na razliitim stepenima zaposlenosti. Iakonaziv upuuje na problematiku rentabilnosti, grafikon rentabilnosti je iskljuivo vezan za finansijski rezultat.U poetku grafikon rentabilnosti je bio zamiljen za utvrivanje prelomne take, tj. take na kojoj se trokovi u celinipokrivaju realizacijom proizvoda. Ova taka kod nekih autora se naziva jo i prag rentabilnosti verovatno zbog toga tood te take se obezbeuje faza poslovanja sa dobitkom. Algebarsko utvrivanje prelomne take Prag rentabilnosti dobija se deobom ukupnih fiksnih trokova (TF), razlikom izmeu prodajne cene i varijabilnih trokovapo jedinici proizvoda koja predstavlja ostatak realizacije po jedinici proizvoda (Ro), tj. RoUF x = Jednaina oznaava koliinu proizvoda koju treba prodati po datoj prodajnoj ceni da bi se ostvarila realizacija kojom ese moi podmiriti celokupni trokovi (bez gubitka i dobitka).Navedena formula moe se dopuniti, tako da se moe izraunavati ne samo koliina na pragu rentabilnosti ve i koliinaza sluajeve kada se eli realizovati odreena suma dobiti, kao i pokrivanje odreenog, planiranog poveanja fiksnihtrokova. U tom sluaju ova formula mogla bi da glasi: RoTF DU TF x 1 ++= Matematikim postupkom utvrena je i formula za neposredno izraunavanje iznosa realizacije na pragu rentabilnosti.Ova se realizacija utvruje deobom iznosa ukupnih fiksnih trokova sa marginalnom stopom: RU TV TF y = 1 Izraz ,1 RU TV u literaturi se naziva marginalnom stopom koja predstavlja razliku dobijenu oduzimanjem koliinka izodnosa varijabilnih trokova i realizacije od jedinice. 19 DIJAGRAMSKO UTVRIVANJE PRELOMNE TAKEPoto je u grafikonu rentabilnosti uvek re o pravolinijskom kretanju realizacije i trokova, logino je pretpostaviti da dopresecanja linije realizacije i linije trokova moe doi samo jednom. Upravo ta taka presecanja ovih linija predstavljaprelomnu taku.Za utvrivanje prelomne take na grafikonu rentabilnosti neophodni su podaci: 1) o iznosu fiksnih trokova, 2) o iznosuvarijabilnih trokova po jedinici proizvoda, 3) o iznosu prodajne cene i 4) o koliini mogue proizvodnje.Postupak obeleavanja linija na dijagramu na bazi ovih podataka je veoma jednostavan, jer se linije trokova i realizacijemogu povui ako se prethodno obelee polazne

i konane take najnieg i najvieg obima proizvodnje.Na slici, taka presecanja linije TU i RU obeleena sa y predstavlja prelomnu taku. Levo od te take nalazi se podrujegubitka (-DU), a desno od nje podruje dobiti (DU).STOPA SIGURNOSTI I STOPA DOBITIStopa sigurnosti dobija se iz odnosa razlike u realizaciji (ukupne i one na pragu rentabilnosti) i ukupne realizacije, tj. RU Y RU Ss = Stopa sigurnosti pokazuje za koji procenat moe da se smanji realizacija u uslovima rentabilnog poslovanja pre nego topreduzee pone da posluje sa gubitkom. Prema tome, vea stopa sigurnosti oznaava vei bonitet preduzea.Na bazi stope sigurnosti i marginalne stope moe se izraunati stopa dobiti koja pokazuje koliko dinara dobiti otpada nasvaki sto dinara realizacije. Inae, stopa dobiti predstavlja proizvod marginalne stope i stope sigurnosti. Ss Ms Ds = UTVRIVANJE DOBITI, FIKSNIH TROKOVA I MARGINALNE STOPENa bazi formule za utvrivanje praga rentabilnosti jednostavnom jednainom moe da se obrauna iznos dobiti, iznosmarginalne stope i iznos fiksnih trokova. DU y MsTF y DU TF MsTF y Ms DU dobit Ms DU TF y = += = += )()(: XI deo :: TROKOVI ZALIHATROKOVI ZALIHAProblematika zaliha, odnosno upravljanje zalihama, sastoji se u odreivanju koliine tzv. ekonomskih zaliha. Ekonomske zalihe nalaze se u sredini izmeu dve suprotne take, koje se mogu oznaiti kao previsoke zalihe ipreniske ili nedovoljne zalihe.Previsoke zalihe povlae neracionalno angaovanje jednog dela sredstava koji se nalazi u zalihama. Takve zalihe,povlae i vee trokove za kamate, manipulisanje, angaovanje prostora, osiguranje itd. Zbog dueg stajanja materijalaili trgovake robe, preduzee se izlae riziku za eventualno demodiranje, zastarevanje, kvarenje itd. 20 Preniske ili nedovoljne zalihe izazivaju problem obezbeivanja kontinuiteta u poslovanju. To znai da zbog nedostatkamaterijala ili robe, nee moi da odvija proizvodni ciklus, odnosno proces reprodukcije, a kao posledica toga nee moida ostvari realizaciju odreenih prihoda.U vezi s upravljanjem zaliha spadaju: problematika klasifikacije materijala i robe, tj. izrada odgovarajue nomenklature,grupisanje materijala i robe po metodi ABC, kvantificiranje koliine pojedinih narudbina, kvantificiranje sigurnosnihzaliha, vrednovanje zaliha i sl. Nomenklatura materijala predstavlja detalja pregled svih vrsti materijala kojima posluje jedno preduzee, ifrom ilipreciznim nazivom. Grupisanje materijala u nomenklaturi vri se prema njihovoj srodnosti i to po serijskom, dekadnom ikombinovanom nainu.Po serijskom nainu, u nomenklaturi rezervisane su serije brojeva za materijale prema njihovoj srodnosti. Tako npr.mogla bi se pretpostaviti rezervisana serija cifara od 1 1000 ili 1 10 000 za odreene vrste materijala iste srodnosti.Druga bi serija otpoela brojem 2, itd.Po dekadnom nainu sve vrste materijala

grupiu se u deset klada od 0 do 9. Svaka klasa se dalje ralanjava na desetpodklasa ili grupa, itd.Kombinovani nain klasifikovanja materijala i robe pretpostavlja korienje serijskog i dekadnog naina istovremeno. Imanajveu prednost zbog svoje fleksibilnosti, koriste se arapski i rimski brojevi, slova, boje dokumenata, itd. Materijal se grupie po metodi ABC u zavisnosti od vrednosnog uea njegovog utroka. Grupa A je predstavljenanajveim vrednosnim ueem u ukupnom troku materijala, dok grupa C ima najmanje vrednosno uee. Logino jeda se materijal iz grupe A ee nabavlja, pa prema tome i manje lageruje, prave manje zaliha. Obratan sluaj je samaterijalima iz grupe B, a posebno sa grupom C. Ova vrsta grupisanja omoguava racionalno planiranje i efikasnijerukovanje veliinom zaliha i frekvencijom nabavki.ODREIVANJE KOLIINE ZALIHA PO JEDNOJ NARUDBINIU zavisnosti od toga da li e zalihe biti prevelike ili nedovoljne, pravi se razlika izmeu dve grupacije trokova: A) Trokovi zbog prevelikih zaliha 1 Rizik za zastarevanje2 Neostvarivanje oekivanog procenta rentabilnosti3 - Dodatni trokovi za manipulisanje i prenos4 Trokovi u vezi sa prostorom za lagerovanje5 Porez na linu imovinu6 Dodatni trokovi za osiguranje7 Administrativni trokovi B) Trokovi zbog nedovoljnih zaliha 1 Gubljenje koliinskog rabata2 Prekidi proizvodnje sa dodatnim trokovima za isporuku, prekovremeni rad itd.3 Izgubljena razlika u realizaciji zbog smanjenja prodaje4 Dodatni trokovi za neekonomino odvijanje proizvodnog procesa5 Gubljenje reputacije kod kupaca6 Dodatni trokovi za nabavku i transport7 Neiskoriena mogunost za nabavku po povoljnijim uslovima nabavkeKljuno pitanje u vezi sa zalihama je kada, kako i koliko naruiti. Obraun najekonominije narudbine moe se vrititabelarno, grafiki i po formuli. Forumala za obraun najekonominije narudbine izvedena je iz dijagramske prezentacijetrokova po jednoj narudbini i trokova za uvanje zaliha.Kod tabelarnog obrauna polazi se od stvarnih podataka kojima se raspolae bilo u vezi sa nabavkom iz minulih periodaili od ponude dobavljaa. Podaci koji su potrebni su: koliine materijala neophodne za celu godinu, trokovi za uvanjezaliha obraunati po jedininoj meri, kao i utvren iznos trokova po jednoj narudbini u odreenoj godini.U dijagramskoj prezentaciji visina trokova se ita na ordinati, a koliina nabavljenog materijala na apscisi. pogledaj grafik u knjizi Kriva TA predstavlja ukupne trokove uvanja zaliha, i ovi se trokovi poveavaju uporedo sa poveanjem koliinematerijala na zalihi. Kriva TB predstavlja ukupne trokove nabavke za jednu godinu, i ova kriva belei degresiju trokovauporedo sa poveanjem koliine po jednoj narudbini. Taka presecanja krivi TA i TB, predstavlja ekonominu nabavku,tj. najnie trokove zaliha. Upravo na ovoj taki i kriva ukupnih trokova, tj. trokova nabavke i trokova uvanja zaliha,najblia je ordinati. 21 Na bazi dijagramske prezentacije trokova zaliha razvijen je matematiki izraz za obraun najekonominije narudbine.Moe se izraziti sledeom formulom: TaTbQn = 2 gde je: n optimalna koliina narudbine Q

ukupna koliina koju treba nabaviti tokom godine Tb trokovi po jednoj narudbini Ta godinji trokovi uvanja zaliha za 1kg.SIGURNOSNA ZALIHA pogledaj grafike u knjizi Idealna sinhronizacija u procesu reprodukcije znai obezbeivanje takvog primanja i izdavanja materijala, gde novekoliine materijala pristiu upravo u momentu kad se potroi poslednja koliina prethodne narudbine.Na slici je predstavljena potpuna sinhronizovanost nabavke i potronje gde se na apscisi oznaava dan u mesecu, a naordinati koliina zaliha.U cilju obezbeivanja neprestanog toka reprodukcije, preduzea obezbeuje rezervnu zalihu, koja se u literaturi naziva sigurnosna zaliha. Jedan od dobro poznatih naina utvrivanja sigurnostih zaliha jeste na bazi prosenog utroka uminulom periodu. Proseni utroak se uzima kao sigurnosna zaliha, pa se ta zaliha poveava za jedan put, ime sesmatra da eventualni rizik da se ne obezbedi kontinuitet nee iznositi vie od 5%.Razlika izmeu sinhronizovanosti nabavke i potronje sa sigurnosnim razlika i gornjeg dijagrama ini upravo sigurnosnazaliha od 25kg. Za ovu koliinu povean je ukupni nivo zaliha.VREDNOVANJE ZALIHANain vrednovanja zaliha determinie visinu trokova materijala, a preko njih utie i na visinu finansijskog rezultata.Zalihe materijala mogu se vrednovati po nabavnim, planskih i po standardnim cenama.Vrednovanje zaliha po stvarnim cenama odnosno nabavnim cenama moe se vriti na bazi:a) prosenih cena utvrenih na bazi ukupno nabavljene koliine materijala gde se za odreeni period sumirajuvrednosti pojedinanih nabavki i dobijeni zbir se deli sa zbirom koliina pojedinanih nabavki. U poreenju satekuim cenama su nie.b) pokretnog proseka nabavnih cena materijala gde se na prethodno obraunatoj vrednosti zaliha po prosenojnabavnoj ceni dodaje nabavna vrednost nove nabavke i dobijeni zbir se deli sa ukupnom koliinom zaliha(postojea i novonabavljena). I ovakav prosek je nii od tekuih cena.c) Fifo princip (prvi pri ulazu prvi pri izlazu first in first out) znai da se trokovi materijala vrednuju poredosledu nabavke. Poto e se najpre utroiti najranije nabavljena, trokovi su potcenjeni, ali su zalihevrednovane po cenama bliim tekuim.d) Lifo princip (poslednji pri ulazu, prvi pri izlazu) znai da se trokovi materijala vrednuju po poslednjim cenamanabavke, a zatim po prethodnim. Kada cene rastu, zalihe se ovakvim vrednovanjem procenjuju po niimcenama, a trokovi po viim. Imajui u vidu inflatorne trendove trokovi se realnije procenjuju po Li-Fo metodi.Last in first out. 22KNJIGA 2 S S T T RR A AT T E E GGI I J J E E F F OORRM M I I RR A AN N J J A AC C E E N N A AU U U U S S LLOOV V I I M M A ADDI I S S K K OON N T T I I N N U U I I T T E E TTAA DR BOJAN ILI ZNAAJ CENA SA ASPEKTA EKONOMIJE PREDUZEACena se esto odreuje sa aspekta vrednosti kao novani izraz vrednosti ili kvantitativni izraz vrednosti proizvoda. U tomsmislu cena se odnosi na iznos novca koji kupac plaa kao protivvrednost za kupljeni proizvod ili uslugu. Obino jeizraena u novanom obliku, iako plaanje ne mora da bude u

novanom obliku.ire posmatrano, cena se shvata kao novana vrednost jedinice dobra, usluge ili inputa faktora.Neki autori naglaavaju dva ugla gledanja na cene sa stanovita trita ili sa aspekta trokova . Kupci vide cenu kaomonetarni izraz vrednosti za dimenzije kvaliteta ili karakteristike (koristi) vezane za dati proizvod ili usluge u poreenjusa drugim proizvodima ili uslugama. Drugo vienje cena se odnosi na pokrivanje trokova proizvodnje i distribucijeproizvoda uz dodavanje prinosa.Preduzea kao poslovne organizacije, nalaze se izmeu dve vrste trita: (1) trita na kojima nude i prodaju svoju robu,i (2) trita faktora proizvodnje, gde se pojavljuju kao nosioci tranje tih faktora. Menaderi nastoje da faktore kupuju pocenama koje trokove poslovanja vode ka minimumu, dok tenju posveuju ka poveanju profita.Veza izmeu cene i profita preduzea je direktna. Visina ukupnog prihoda zavisi od koliine realizovanih proizvoda iusluga po odreenim prodajnim cenama. Promene u cenama utiu na ukupni prihod, na trokove, a preko njih i na profit.Zapravo, cene utiu na rezultat poslovanja preko ulaznih i izlaznih elemenata procesa reprodukcije. Nabavne ceneresursa (opreme, materijala, radne snage i dr.) utiu na visinu trokova. Sa druge strane, proizvedena roba i usluge seprodaju po prodajnim cenama koje direktno utiu na visinu prihoda.Preduzee je samostalno u odreivanju prodajnih cena za svoje proizvode i usluge, osim u sluaju dravnog regulisanjacena. Meutim, od kretanja ponude i tranje na tritu zavisi da li e proizvod moi da opstane sa odreenom cenom.Dakle, dogaaji na tritu trae odgovarajue prilagoavanje cena. Modifikovanje cena je permanentan proces za brojnapreduzea. Oni bi trebalo da nau takvu cenu koja odgovara konkretnoj situaciji u kojoj se preduzee nalazi, vodeirauna da ne odstupi znaajno od dugorone politike.POLITIKA CENA KAO DETERMINANTA USPENOSTI POSLOVANJA PREDUZEAetiri osnovne determinante politike cena preduzea su:a) tranjab) ponuda odnosno konkurencijac) trokovi id) mere ekonomske politike A) TRANJA KAO FAKTOR POLITIKE CENA Tranja predstavlja ukupnu koliinu odreenog proizvoda/usluge koju su kupci spremni da kupe po datoj ceni uodreenom vremenskom periodu. Uvek se polazi od toga da je to efektivna tranja, koja je bazirana ne samo na eljamai potrebama ve i na platenoj sposobnosti.Funkcija tranje odnosno potranje (P t ) se izraava matematiki na sledei nain: ),.....,,( 21 nt XXXfP = To znai da traena koliina nekog dobra ili usluge zavisi od niza faktora od 1 X do 2 X .Promene bilo koje od ovih nezavisnih varijabli uticae na traenu koliinu.Ukoliko elimo da ispitamo poseban uticaj bilo koje od ovih varijabli natraenu koliinu, tada se ostale nezavisne

promenljive smatraju konstantnim.Kriva tranje predstavlja grafiki prikaz funkcije tranje, gde istraujemopovezanost tranje izabranog proizvoda/usluge i njegove cene, pri emu je: )( xtx CfP = 23 tx P tranja za proizvodom/uslugom X, a x C - cena proizvoda/usluge X.Cena koja je nezavisna promenljiva stavlja se na vertikalnu osu, a traena koliina, koja je zavisno promenljiva nahorizontalnu osu.Kriva tranje ima opadajui nagib s leva na desno, to pokazuje da sa opadanjem cene dolazi do poveanja tranje.Ukoliko se cena smanji sa OC 1 na OC 2 , traena koliina e se poveati sa OP t1 na OP t2 .Relevantna je i funkcija tranje koja povezuje traenu koliinu sa cenom, ali i sa raznim drugim nezavisnim varijablamakoje je determiniu, kao to su: dohodak (D), cene supstituirajuih proizvoda (Cs), oglaavanje (O) i sezonski efekat (S): ),,,,( SOCs DCx f Pt = Cenovna elastinost tranje predstavlja koeficijent koji pokazuje kako se menja tranja za nekim proizvodom ako doedo promene njegove cene. Kvantitativno se izraava kao koeficijent koji predstavlja odnos izmeu relativne promene utraenoj koliini robe i relativne promene cene robe. Pt CxCxPt cene promenetraznje promene Ec CxCxPt Pt === %% (simbol delta oznaava promenu).Koeficijent elastinosti predstavlja procenat promene u tranji koji je posledica promene cene od 1%. Kada rezultat iznavedenog odnosa iznosi vie od 1, onda se radi o elastinoj tranji, ako je rezultat manji od 1, radi se o neelastinojtranji , a kada iznosi tano 1, onda je re o tranji jedinine elastinosti.Na izbor kupovine odreenih roba pored potreba utiu i cena i dohoci kupaca, odnosno iznos novanih sredstava kojimoni raspolau. Moe se pretpostaviti da rast dohotka dovodi do poveanja tranje i obrnuto, ali to nemora da bude tako.Precizno utvrivanje odnosa izmeu dohotka i tranje vri se izraunavanjem koeficijenta dohodne elastinosti tranje.On izraava kako se menja tranja za nekim proizvodom ako doe do promene dohotka. .%% Pt D DPt dohotka promenetraznje promene Ed

D DPt Pt === Ukoliko je Ed = 1, u tom sluaju kretanje dohotka i tranje je proporcionalno. esto se smatra da je ovakva dohodnaelastinost tranje karakteristina za izdatke domainstva za potrebe stanovanja.Ukoliko je Ed < 1, u tom sluaju tranja raste sporije od rasta dohotka. Ovaj sluaj je karakteristian za tranjuprehrambenih proizvoda.Ukoliko je Ed > 1, u tom sluaju mali rast dohotka dovodi do veeg rasta tranje. Ovaj sluaj je karakteristian zaluksuzna dobra i potronju.Posebno su poznata tri naina utvrivanja reagovanja kupaca na promenu cena:1) anketiranje kupaca neposrednim intervjuisanjem, kao i slanjem anketa2) statistiko merenje elastinosti zasnovano na podacima prolih perioda3) metod eksperimenta na jednom ili nekoliko uih podruja smanjuje se ili poveava cena odreenomproizvodu, pa se na osnovu reagovanja kupaca na promenu cena meri elastinost tranje. Sve vie se koristi upraksi B) PONUDA KAO FAKTOR POLITIKE CENA Ponuda se odnosi na onu koliinu proizvoda/usluga koju su preduzea spremna da prodaju po odgovarajuoj ceni.Ukupna ponuda proizvoda/usluga se odraava u krivoj ponude, gde je ponuda (P nx ) u funkcionalnoj zavisnosti od cene,to se matematiki izraava: )( xnx CfP = Ova funkcionalna zavisnost je prikazana na slici:Kriva ponude pokazuje odnos izmeu cene proizvoda/usluge i ponuenekoliine u odreenom vremenskom periodu.Ukoliko cena raste sa OC 1 na OC 2 , ponuena koliina e se poveati sa OP n1 na OP n2. 24 Elastinost ponude predstavlja koeficijent koji pokazuje kako se menja ponuda datog proizvoda/usluga, ako se promeninjegova cena. PnCxCxPncene promene ponude promene Epn CxCxPnPn === %% Ponuda moe biti kljuni ili jedini faktor u politici cena. U najveem broju sluajeva ponuda se kombinuje sa drugimfaktorima u politici cena kao to su tranja i trokovi. Kombinovanjem ova tri faktora, preduzee nastoji da obezbedistabilniji poloaj na tritu i naravno, ostvarivanje odreenih samostalnih ciljeva na podruju rentabilnosti i akumulacije.Faktori koji mogu uzrokovati u ponudi konkretnog proizvoda/usluge su:1) promene u cenama drugih proizvoda/usluga2) promene u cenama resursa utie na poveanje trokova i na smanjenje profita preduzea3) tehnoloki progres omogui e da se snize proizvodni trokovi i da se proizvede vie4)

ekoloki i vremenski faktori poveanje trokova vezanih za zatitu ovekove okoline, dok vremenski faktoriutiu na koliinu ponuenih poljoprivrednih - prehrambenih proizvoda. C) TROKOVI KAO FAKTOR POLITIKE CENA Pri formulisanju politike cena neophodno je uzeti trokove, kao jedan od bitnih faktora, ali ne i jedini. Trokovi utiu naponudu, ali je odnos izmeu krive ponude i krive tranje determinanta koja odreuje cenu. Iz tog razloga, analizatrokova je znaajna radi sagledavanja efekata cene na dobit preduzea.Trokovi predstavljaju uvek donju granicu ispod koje cene ne bi smele da se formiraju, a da to ne ugrozi egzistencijupreduzea, dok je gornja granica data tranjom.Za potrebe odreivanja prodajnih cena neophodni su ne samo podaci o ukupnom iznosu fiksnih i varijabilnih trokova,ve i o pojedinanim vrstama trokova (direktni trokovi materijala i rada, tr. marketinga, distribucije, istraivanja irazvoja, kao i procena marginalnih trokova).Na kraju moemo zakljuiti, da jedina generalizacija o odnosu trokova i cena koja se moe prihvatiti u privrednoj praksibez opasnosti glasi: trokovi predstavljaju donji limit cena, a konkretna cena zavisi od spremnosti kupaca da po njoj kupuju proizvod preduzea. Trokovi ako su adekvatno kalkulisani, pokazuju koliko bi nas kotala ili koliko nas kotaproizvodnja i promet odreenog proizvoda, ali ne govore koja bi stopa dobiti bila adekvatna za taj proizvod i da li etakva cena biti prihvaena od kupca. D) MERE EKONOMSKE POLITIKE KAO FAKTOR POLITIKE CENA. Na podruju cena mere ekonomske politike zemlje nesumljivo spadaju u grupu najznaajnijih mera intervencija drutva.Drutvena intervencija u oblasti cena veoma je znaajna za obezbeivanje privredne stabilnosti i adekvatne primarneraspodele dobiti.Dravna ingerencija na politiku cena moe biti usmerena i na spreavanje monopolskih tendencija u formiranju cena.Drava moe podsticati poveanje proizvodnje i ponude izabranog proizvoda preko davanja subvencije preduzeimakoja ih proizvode. Subvencije se esto u trinim privredama odobravaju poljoprivrednim proizvoaima da be seobezbedila odgovarajua ponuda osnovnih poljoprivrednih proizvoda kao to su itarice, meso i mleko.Pod kontrolom cena podrazumeva se odreivanje od strane drave minim ili maksimum cena za dobra ili usluge. Pri tomcena moe biti fiksirana na nivou ispod ravnotenje trine cene ili iznad ravnotene trine cene, zavisno od konkretnogcilja. U prvom sluaju, moe se teiti odravanju cena nekih esencijalnih proizvoda na niskom nivou da bi se ouvaoivotni standard stanovnitva (radi pomoi siromanim potroaima). U drugom sluaju, cilj moe biti da se obezbediodreenim proizvoaima adekvatan prinos.Ravnotena trina cena predstavlja cenu po kojoj je traena koliina neke robe jednaka koliini koja se nudi, odnosno ponuda i tranja su izjednaene.Ravnotena trina cena OC je predstavljena u preseku krive ponude i krivetranje.Via poetna cena, kao to je OC 1 rezultira viku ponude, a nia poetna cena,kao to je OC 2 rezultira u viku tranje.Ravnotena trina cena regulie ponudu i tranju u smislu da ponuai podiucene kada je tranja visoka i sniavaju cene kada je tranja niska. 25 Meutim, drava moe iz odreenih razloga da odredi cenu proizvoda po viem ili niem nivou. Drava moeintervenisati svojom poreskom politikom, spoljnotrgovinskim i deviznim reimom, kreditnom politikom, itd. U izvesnimsluajevima koriste se i esto administrativne mere kao to je sluaj sa:plafoniranjem cenazamrzavanjem cena odreenih proizvoda i-

dotacijom, odnosno porkivanjem opravdanog gubitka usled porasta cena.MULTIDIMENZIONALNOST POLITIKE CENAStrategijska gledita, u politici cena preduzea, dolaze do izraaja u sledeim osnovnim dimenzijama:asortiman proizvoda/uslugaprostor vreme ikonkurencija Dimenzija asortimana u politici cena zadire u sutinu marketing aktivnosti preduzea. Pod uticajme brojnih cenovnih inecenovnih faktora konkurentnosti, a posebno trokova i konkurencije, postoje razliite stope razlike u ceni po pojedinimproizvoda/uslugama. Dimenzija asortimana proizvoda/usluga u politici cena usmerena je na maksimiziranje ukupnerentabilnosti preduzea. To upuuje na primenu velikog broja razliitih koncepara i strategija u politici cena. Poznata jestrategija ekskluzivne cene, zatim strategija penetracione cene, strategija formiranja fleksibilnih cena i druge.Razvoj prostorne dimenzije u politici cena posebno je nagalen u praksi mnogofilijalnih preduzea. U poslednje vremesnanu ulogu u tome ima razvoj multinacionalnih preduzea. Navedena preduzea su prinuena da se prilagoavajuuslovima koji vladaju na lokalnom tritu proizvoda/usluga. Vremenska dimenzija ima takoe znaajnu ulogu u politici cena preduzea. Ona je usmerena na maksimizaciju obimaproizvodnje i prodaju konkretnog proizvoda/usluge u to kraem vremenskom intervalu. Pri tome je akcenat naproizvodima/uslugama sa najveim transfernim efektima.Sa ekspanzijom trita proizvoda i usluga sve vie se potencira i znaaj konkurentske dimenzije u politici cena.Posebno se vodi rauna da politika cena bude u funkciji to uspenijeg diferenciranja na konkurenciju. Odluke o cenamaproizvoda i uluga moraju da se uporeuju u odnosu na poziciju konkurencije bilo da se radi o kratkoronom ilidugoronom periodu poslovanja.POLITIKA CENA PREMA DOBAVLJAIMANa politiku cena prema dobavljaima utie veliki broj faktora, koji se mogu posmatrati sa tri aspekta:odnos strana na tritu nabavkeuslovi na tritu prodajeinformacije o dobavljaima Odnos strana na tritu nabavke mogu biti u praksi razliiti. Meutim, karakteristini su sledei sluajevi:Kolektivni tretman preduzea od strane dobavljaa znai da dobavljai imaju isti stav prema svimpreduzeima, i oni najee diktiraju uslove nabavke. Odreene stimulanse preduzee moe imati u zavisnostiod koliine nabavke. Navedeni odnosi na tritu nabavke uglavnom se ispoljavaju u rabatnom sistemuodreivanja cena proizvoda i usluga.Pojedinani tretman preduzea od strane dobavljaa u pitanju su kupoprodajni odnosi koje preduzeeuspostavlja sa dobavljaem. Cene ine predmet ugovora isto kao i ostali delovi ugovora.Preduzee kolektivno tretira sve dobavljae na ovaj nain preduzee vodi aktivnu politiku cena. Ono odreujuu najveoj meri cene, ali i minimalne koliine nabavke. Pozicija preduzea u ovom sluaju je znatno povoljnija uodnosu na prethodna dva. Uslovi na tritu prodaje podrazumeva da se moraju sagledati mogue prodajne cene, jer ukoliko se ne sagledajumogue prodajne cene, teko je odrediti gornje granice nabavnih cena. Najee se

prilikom sagledavanja navode cenesrodnih proizvoda ili cene konkurencije.Politika cena na tritu nabavke praktino je u najveoj meri usmerena na dobijanje to veeg rabata od dobavljaa. Re je o rabatima za usluge i konkurentskim rabatima. Prva grupa se odnosi na rabate koji se odobravaju za usluge kojeini preduzee svojim dobavljaima. Druga grupa rabata odobravaju dobavljai radi stimulisanja prodaje. 26 POLITIKA CENA PREMA KUPCIMAZa preduzee je od presudnog znaaja dobro poznavanje ponaanje kupaca u odnosu na cenu traenihproizvoda/usluga. Za kupca data cena moe biti barijera prilikom kupovine, a moe biti i pokazatelj kvaliteta i prestia.Zato cena ima kljunu ulogu pri odluivanju o kupovini odreenog proizvoda.Formiranje prodajnih cena u sluajevima kada one predstavljaju barijeru prilikom kupovine, vri se kroz sledee aspekte:politika cena koja se bazira na proizvodu/usluzipolitika cnea koja se bazira na asortimanuU prvom sluaju, formirana cena treba da implicira prodaju konkretnog proizvoda/usluge. Privlanost proizvoda/uslugetreba da bude vea od prepreka za kupovinu koje su prouzrokovane odreenom prodajnom cenom.U drugom sluaju, formirana prodajna cena ne mora bezuslovno da prouzrokuje prodaju, ve treba da upuuje natranju drugih proizvoda/usluga iz asortimana preduzea. Bazu za voenje ove politike cena ini unakrsna elastinosttranje.POLITIKA CENA PREMA KONKURENTIMAU odnosu na konkurente preduzee ima za cilj to uspeniju realizaciju odreenih strategija u politici cena i to su:- prilagoavanje konkurentskoj ceni i- odstupanja od konkurentske cene proizvoda/uslugeU praksi se najee sprovodi strategija prilagoavanja cena konkurentima. To naroito ine mala i srednja preduzeaod preteranog straha ekonomske propasti. Ova preduzea usklauju cene prema konkurentu koji je definisao vie ceneza svoje proizvode i usluge. Pored prilagoavanja konkurentskoj ceni, preduzee moe da definie politiku odstupanja od konkurentske cene. Radi se o tome da preduzee definie nie ili vie cene za svoje proizvode i usluge u odnosu nakonkurentske cene. Nie cene mogu da se utvruju samo za odreen broj proizvoda ili deo asortimana preduzea.Sprovoenje politike niih cena u odnosu na konkurente ima smisla sve dok je odricanje od dobiti koje je uslovljenoborbom za niu cenu, manje od budueg porasta dobiti prouzrokovanog potiskivanjem konkurencije. Politika viih cena uodnosu na konkurentske cene ree se koristi u praksi. Najee se koristi za proizvoda za indivudualne potrebepotroaa ili o ekskluzivnim proizvodima. Politika viih cena koristi se i za proizvode/usluge kod kojih se cena najeetretira kao pokazatelj kvaliteta i prestia.PSIHOLOKI ASPEKTI U POLITICI CENA PREDUZEAPotroai koriste cene kao pokazatelj kvaliteta proizvoda/usluga u zavisnosti od razliitih socioekonomskih klasa, vrstaproizvoda itd. Efektu cena kao barijeri za kupovinu, pridruuje se efekat kvaliteta. Zbog toga, u prkasi ima sluajeva dasa porastom cena proizvoda/usluga dolazi i do neoekivanog porasta tranje. Slino kretanje krive tranje primeuje se ikod ponaanja potroaa koje je bazirano na prestiu.Pored ekonomskih kriterijuma, posebno su znaajni tehniki kriterijumi vezani za pouzdanost, trajnost, tehnikeperformanse proizvoda, dizajn, udobnost. Socijalni kriterijumi koji se odnose na status, socijalnu pripadnost, modnetrendove. Personalni kriterijumi kao to su slika o sebi ili emocionalni kriterijumi vezani za brend koji se voli.Bitan je uticaj tzv. referentnih grupa. Uloga i status koje pojedinci imaju u odreenim grupama, kao to su organizacije,porodica, klubovi, u velikoj meri utie na izbor proizvoda,

marke proizvoda odnosno na cenu koju je kupac spreman daplati.Kupci kada plaaju za proizvod ne mora se odnositi samo na njegove fizike karakteristike i performanse, ve i naukupno pakovanje ukljuujui npr. instaliranje, isporuku, tehniku podrku, servis posle prodaje, garanciju, itd.Istraivanjem je uoeno da se tranja potroaa za nekim proizvodm bazira i na ponaanju drugih potroaa.STRATEGIJE FORMIRANJA CENASTRATEGIJA FORMIRANJA CENA ZA NOVE PROIZVODEKljuni problem prilikom formiranja cene novog proizvoda je odsustvo pouzdanih informacija o tranji. Zbog toga jeistraivanje trita korisno i potrebno sprovesti.Poetna cena novog proizvoda formira se primenom strategija eksluzivne i penetracione cene. Koja e se strategijaizabrati zavisi od vie faktora meu kojima su svakako najznaajniji: vremenski horizont preduzea, karakteristike tranjeza novim proizvodom, barijere ulaska i svojstvo novog proizvoda na tritu. 27 Strategija ekskluzivnih cena Ova strategija podrazumeva formiranje relativno visoke poetne cene proizvoda, sa ciljem da se na proizvodu ostvari to je mogue vei profit. Primenom strategije ekskluzivne cene, tranja za novim proizvodom se ograniava na kupce kojisu spremni da plate visoku cenu proizvoda, ali je zato i dobit po svakoj prodatoj jedinici proizvoda relativno visoka.Strategiju ekskluzivne cene primenjuju preduzea iji je cilj maksimiziranje dobiti u kratkom roku. Primenjuje se i usituacijama kada se oekuje da e tranja za novim proizvodom biti kratkog veka. To je sluaj sa hit proizvodima, kojiizazivaju trenutni interes potroaa.Ova strategija moe da bude prihvatljiva i za preduzea iji je vremenski horizont dui od kratkog roka, tj. za preduzeaiji je cilj maksimiziranje dugorone dobiti. Karakteristina su dva sluaja kada preduzee koje maksimizira dobit na dugirok, primenjuje strategiju ekskluzivne cene:kada postoje nepremostive barijere ulaska na trite tj. preduzee se nalazi u monopolskom poloaju, jer natritu ne postoji slian proizvodkada se oekuje da e zbog izabrane visoke cene potroai i potencijalni kupci formirati pozitivan stav okvalitetu proizvoda. Strategija penetracionih cena Strategija penetracionih cena sastoji se u odreivanju relativno niskih cena za nove proizvode, sa ciljem da se ostvari tovea penetracija trita u tekuem periodu i obezbedi to vei trini udeo u narednim periodima. Ova strategijaprimenjuje se pod uslovima da je cena traenog proizvoda na onom nivou koji obezbeuje porast obima proizvodnje.-Strategija penetracionih cena primenjuje se u sledeim sluajevima:kada je nia cena P/U kljuni element pri kupovini za veinu kupacakada niska cena ne deluje privlano za konkurente prilikom ulaska na novo trite proizvoda i uslugakada niske poetne cene obezbeuju preduzeima koja su plasirala nov proizvod, dominantan poloaj natrituSTRATEGIJA FORMIRANJA PRESTINIH CENAPrestina cena se formira da bi se odrala kroz ceo ivotni vek proizvoda, zbog prestia i kvaliteta koji se dodajuobelejima proizvoda. Visoka cena sama po sebi moe biti kljuni faktor motivacije potroaa za kupovinu odreenihproizvoda. Presti i kvalitet u najirem smislu rei, postali su dva osnovna motiva pri kupovini proizvoda i usluga. Kupciluksuznih automobila, kamera, nakita i drugih proizvoda, imaju satisfakciju zbog prestia, koji su stekli kroz korienjenavedenih skupih proizvoda.STRATEGIJA EKSPANZIONOG FORMIRANJA CENATo je strategija veoma niskih cena, koja ima za cilj uspostavljanje masovnih trita, esto i na raun drugih konkurenata.Primenjuje se kod proizvoda ija je cenovna elastinost tranje velika, tako da niska cena vodi znaajnom porastu obimaprodaje. Mnoga preduzea pokuavaju da osvoje nova ili da proire postojea trita za svoje P/U upravo primenom ovestrategije.Damping je u osnovi negativna strategija koja podrazumeva prodaju proizvoda u

inostranstvu ispod njihovih trokovaproizvodnje. Damping moe da primora domae proizvoae jedne zemlje da izau iz poslovanja. To je zapravo jedanekstreman sluaj ekspanzionog formiranja cena. Antidampinki zakoni su uvedeni u mnogim zemljama, da bi se spreilokorienje navedenih praksi formiranja cena.Strategija ekspanzivnog formiranja cena efektno je koriena od strane izdavaa asopisa i novina u SAD. Prodaja jebila drastino poveana preko smanjenih godinjih pretpala za mnoge poznate asopise i novine.STRATEGIJA PREVENTIVNOG FORMIRANJA CENAPreventivno formiranje cena je strategija niskih cena, kreirana da se obeshrabri mogua konkurencija na tritu. Kaorezultat toga, cena koja preovlauje na tritu je neprivlana za moguu konkurenciju. Ova strategija je naroitoprihvatljiva u situacijama kada preduzee ima znatnu prednost u odnosu na konkurente i kada je prodor na triterelativno lak, a samim tim odlaganje konkurentskog prodora na trite prua preduzeima ansu da ostvare dobit,redukuju trokove i steknu imid. 28 STRATEGIJA FORMIRANJA CENA RADI ELIMINACIJE KONKURENCIJEOva strategija je strategija niskih cena, koja ima za cilj zatiranje i unitenje konkurencije na tritu. Preduzee formiracenu ispod nivoa trokova proizvodnje. Kada se konkurenti eliminiu, cena se poveava do profitnih nivoa. Ona seprimenjuje samo ako preduzea imaju snanu finansijsku poziciju na tritu i ukoliko mogu da podnesu privremenemonetarne gubitke koji nastaju primenom navedene strategije. Ovakva praksa je bila iroko rasprostranjena uindustrijama nafte, eera i duvana i smatrala se oblikom ilegalne diskriminacije cena, zbog tenje da se stvorimonopolistiki poloaj na tritu.STRATEGIJA FORMIRANJA FLEKSIBILNIH CENAStrategija formiranja fleksibilnih cena primenjuje se onda kada su kupci spremni da plate razliite cene za iste koliineproizvoda i usluga. Takoe, ova strategija cena se primenjuje u situacijama kada se vri zamena starog proizvoda zanovi, na osnovu pregovora koji je postignut izmeu kupca i prodavca i kada se parira ceni konkurencije.STRATEGIJA FORMIRANJA CENA ZA MIKS PROIZVODAStrategija formiranja cena za miks proizvoda polazi od toga da menadment preduzea odreuje razliite zonske ceneza vie proizvoda u proizvodnoj ili prodajnoj liniji, kao i cene za proizvode po opciji, za vezane proizvode i nusproizvode.Ova strategija cena zasniva se na tome da se razliite cene odreenih proizvoda formiraju prema tome, da li senavedeni proizvodi kupuju posebno, ili u paketu sa drugim proizvodima. Npr. ako je uz proizvod koji se veoma trai natritu, kupac spreman da kupi i drugi proizvod slabije tranje i prodajnosti, u tom sluaju prodavac moe za ceo paket(miks) kupovine odobriti niu cenu, nego da se navedeni proizvod kupuje posebno.STRATEGIJA GEOGRAFSKOG FORMIRANJA CENAU osnovi strategije geog.form.cena je uvaavanje injenice da se kupci mogu nalaziti na raznim lokacijama u raznimzemljama odnosno na razliitim udaljenostima od mesta isporuke. Znaajno je tretiranje transportnih trokova uzavisnosti od prostornog rastojanja. Tako da razlikujemo:Formiranje cene FOB porekla (klauzula: franko prodavac) zasniva se na tome da je cena prodajnihartikala ista za sve kupce, pri emu su oni u obavezi da P/U preuzmu u seditu prodavca. Ova strategijaformiranja cena je nepovoljna za kupce sa udaljenih lokacija, koji u tom sluaju snose vee trokove transporta.Formiranje jedinstvene cene isporuke (klauzula: franco kupac) zasniva se na tome da preduzee prodavac zaraunava iste transportne trokove svim kupcima bez obzira na mesto preuzimanja P/U. Prodavacvri uposeivanje trokova transporta i svim kupcima nudi iste uslove prodaje bez obzira gde se nalaze i gdepreuzimaju robuFormiranje cene po zonama predstavlja odreenu kombinaciju prethodna dva sluaja geografskog formiranjacena. Preduzee, trite koje opsluuje deli u odreene zone prema stepenu udaljenosti pojedinih

zona odsvog sedita, odnosno mesta isporuke. Svi kupci unutar odreene zone plaaju istu cenu, pri emu je uudaljenih zonama ta cena via.Formiranje cena prema bazinoj taki zasniva se na injenici da se kao bazina taka uzima odreeni grad isvim kupcima se zaraunavaju transportni trokovi od tog grada do mesta isporuke, bez obzira na lokacijuprodavnice ili skladita iz koje se roba transportujeFormiranje cena preuzimanjem transportnih trokova sastoji se u tome to preduzee-prodavac samoodreenim kupcima, koje eli da zadri, prevozi robu na svoj raun. Za ostale kupce, koji su prodavcu manjeinteresantni ova privilegija ne vai.STRATEGIJA FORMIRANJA CENA SA RABATOM I BONIFIKACIJAMA (POPUSTIMA)Postoje razne vrste popusta koji se odobravaju kupcima kao stimulans za kupovinu proizvoda i usluga:Kasa skonto je popust koji se odobrava kupcima koji redovno plaaju, tj. oni koji odmah ili u odreenom kratkom rokuplate svoje raune za primljenu robu ili izvrene usluge. esto je praksa da se na fakturi naznai referenca da e bitiodobren popust ukoliko se dugovanje izmiri u naznaenom roku. Navedeni oblik stimulacije kupaca je od izuzetnogznaaja za preduzee-prodavce, koji imaju problem sa likvidnou.Koliinski rabat je popust kupcima koji kupuju veu koliinu proizvoda. Moe se raunati kao jednokratni (za svakupojedinanu kupovinu) ili kao kumulativni (za ukupnu masu i vrednost kupovine u odreenom vremenskom periodu).Sezonski rabat je vezan za popust na proizvode koji se kupuju van sezone. Pomou ovog rabata se obezbeujeralativno stabilnost plasmana sezonskih artikala u svim periodima godine. 29 Izbor cilja formulisanja ceneUtvr ivanje tranjeProcena trokovaAnaliza konkurentskih cena iproizvodaIzbor metode formiranja cenaIzbor kona ne cene Funkcionalni ili trgovinski rabat se odobrava lanicama kanala prodaje pod uslovom da obavljaju odreene poslovekao to su prodaja, skladitenje i drugo.- Popust vezan za prodaju tipa staro za novo podrazumeva proces kupovine na bazi zamene starog proizvoda za istitakav nov proizvod.Bonifikacije su odreeni popusti za P/U koji se kupcima odobaravaju po raznim osnovama:- za stimulisanje propagande P/U preduzea od strane distributera- za ulaganje posebnih napora u plasmanu P/U preduzea- za podrku i pomo u organizaovanju izlobi, degustacija, sajmova i drugih prezentacija.STRATEGIJA FORMIRANJA PROMOCIONIH CENAStrategija formiranja promocionih cena je posebna cenovna strategija kojom preduzee eli psiholoki da podstaknekupce da kupuju kod njega. Postoji vie oblika promocionih cena i to su:Lider cena (cena mamac ili cena udica) je svesno sniena cena proizvoda koji je poznat kupcima, a ima za cilj danavede kupce da su i cene drugih proizvoda nie nego kod konkurenata. Ovu strategiju primenjuju supermarketi i robnekue ali moe doi do protivljenja proizvoaa zbog toga to moe negativno da utie na imid njihovog proizvoda.Prigodne cene

 se formiraju u odreenim prilikama za vreme praznika, proslava ili na kraju sezone sa namerom dase privue to vie kupaca.Psiholoki popusti su popusti koje prodavac namerno odredi proizvodu visoku cenu, a zatim odobri znatan popust,da bi kupci stekli utisak posebne cenovne povoljnosti.Psiholoko dizajniranje cena uz proizvod koji ima popularnu cenu, pored njega se prezentira i slian veoma skupproizvod, koji forsira zapravo prodaju prvog. Prodavci u maloprodaji ponekad odreuju i cene koje imaju manje cifara,npr. umseto 100NJ, oni odrede 99NJ koje mogu delovati u svesti kupaca kao nie.STRATEGIJA FORMIRANJA DISKRIMINACIONIH CENAStrategija formiranja diskriminacionih cena odnosi se na uvoenje razliitih cena za razliite kupce, vrste proizvoda,razliita mesta i vremena isporuke. Postoji vie naina formiranja diskriminacionih cena: Kupac kao osnova za cenovno odreenje, po kome razliiti kupci plaaju razliite cene za iste P/UProizvod kao osnova za cenovno odreenje, po kome se za razliite proizvode odreuju razliite cene, kojenisu u proporcionalnoj srazmeri sa trokovima njihove proizvodnje. Ovim nainom formiranja cene se elipodsticanje prodaje odreenih proizvoda ije su zalihe prekomerne, ili na kojima se vie zarauje.Mesto kao osnova za cenovno odreenje, gde se za razliita mesta isporuke P/U odreuju razliite cene. Ovo je zbog toga to trokovi isporuke nisu isti u svim mestima transportni trokovi.Vreme kao osnova za cenovno odreenje, slui za diskriminaciju cena kada je re o sezonskim proizvodima iliproizvodima koji su pokvarljive prirode i kojima rok upotrebe istie. Diskriminacija cena moe se vriti ponedeljama i mesecima, a moe i po danima i satima.PROCES DONOENJA ODLUKA O CENAMAPri formulisanju politike cena treba obezbediti visok nivo informacija ouslovima koji vladaju na tritu. Informacije se pribavljaju iz internih ieksternih izvora. Interni izvori obuhvataju informacije o trokovimaposlovanja preduzea, dok eksterni izvori pokrivaju trino okruenje.Potrebne informacije u vezi sa trinim okruenjem odnose se na:veliinu tranje za proizvodima/uslugamauticaj konkurencijeoekivano uee na tritudostignuti imid proizvoda/usluga i organizacijepravnu i strunu regulativu zemlje, carinske i ostale uslove ipropise.U naelu postoje dve krajnosti utvrivanja cena. Jedna je utvrivanjecena od strane proizvoaa, druga je administrativno utvrivanje cenaod strane drave.Ne postoje strogo definisana pravila za odreivanje cena, tako da sepostupak odreivanja cena moe najbolje opisati u est faza kao na slici. 30 Izbor cilja prilikom formulisanja cena moe biti:opstanakmaksimiziranje dobitivostvo u trinom ueuvostvo u kvalitetu proizvodaDa bi preduzee opstalo

ono odreuje cenu kojom se pokrivaju varijabilni ifiksni trokovi, a dobit je u drugom planu.U sluaju kada je maksimalna dobit osnovni poslovni cilj, tada preduzeebira onu cenu koja uz zadovoljavajuu tranju obezbeuje najveu dobit. Vostvo u trinom ueu preduzee ostvaruje odreivanjem niih cenau odnosu na konkurenciju. Vostvo u kvalitetu proizvoda preduzee ostvaruje odreivanjem visokecene da bi se pokrili trokovi visokog kvaliteta proizvoda i visoki trokovi zaistraivanje i razvoj.U analizi konkurentskih cena i proizvoda koristi se model pet konkurentskih sila od Portera koji je neizbean ukonkurentskoj analizi. Ovaj model obuhvata: - rivalitet meu postojeim preduzeima u grani, - pregovaraku snagusnabdevaa, - pregovaraku snagu kupaca, - opasnost od ulaska novih konkurenata, - i opasnost od supsituiuihproizvoda i usluga.Ove konkurentske sile deluju zdrueno i opredeljuju intenzitet konkurencije u grani i profitabilnostFORMIRANJE CENA U RAZLIITIM FAZAMA IVOTNOG CIKLUSA PROIZVODAProizvodi imaju razliiti ivotni ciklus i oni prolaze kroz odreene faze kao to su:faza uvoenja proizvoda na tritefaza rasta i razvoja proizvodafaza zrelosti proizvodafaza zastarevanja proizvoda. Fazu uvoenja proizvoda na trite , karakteristie period nastanka ideje, razvoja, dizajniranja i proizvodnje. To je fazakada se lansira proizvod na trite. Proizvod je nedovoljno poznat na tritu, pa su potrebna velika ulaganja u promocijui bru penetraciju proizvoda. Zbog toga preduzee razvija razliite opcije strategija formiranja cene:prva opcija moe biti strategija visokih cena, visokog kvaliteta i visokog izdatka za promociju i prodajudruga opcija je strategija visokih cena sa malim izdvajanjem za promociju. Primena ove strategije je moguaako je tritu poznat proizvod i postoje kupci koji su spremni da plate visoku cenutrea opcija je strategija brze penetracije, tj. formiranja niske cene uz izdvajanje velikih sredstava za promociju.Preduzea iji je prvenstveni cilj da osvoje veliki deo trita u to kraem vremenskom periodu primenjuju ovustrategiju. Fazu rasta i razvoja proizvoda , karakterie prihvatanje proizvoda od strane trita, prodaja raste, a dobit po jediniciproizvoda dostie maksimum. To je faza kada konkurencija osvaja proizvodnju istog proizvoda i ponuda je svemasovnija. Karakterie uhodana proizvodnja, opadanje trokova po jedinici proizvoda i porastom dobiti.Da bi se to due zadrala pozicija proizvoda, menadment preduzea mora da usmeri svoje napore ka necenovnimfaktorima konkurentnosti kao to su: kvalitet, dizajn, nain plaanja, rokovi isporuke i nain odravanja, uspostavljanjesolidnih poslovnih odnosa sa kupcima i dr. Fazu zrelosti proizvoda, karakterie slabiji rast prodaje ili prodaja stagnira ime se odraava na sniavanje cena, nasmanjenu dobit po jedinici proizvoda, a kasnije i na ukupnu dobit. Potroai su upoznati sa proizvodom i imaju veformirane kupovne navike. Da bi se poloaj proizvoda odrao, preduzee pristupa redizajniranju i modifikaciji proizvoda,dodavanjem novih sadraja u

oblasti plasmana, promocije, distribucije, analiziranje novih mogunosti upotrebeproizvoda kod postojeih potroaa i dr. Fazu zastarevanja proizvoda , karakterie opadanje prodaje, dalje sniavanje cena i smanjenje dobiti. U ovoj fazi trebanajpre pokuati sa sniavanjem cena do nivoa koji jo uvek obezbeuje rentabilnu proizvodnju. Ukoliko se ovomstrategijom ne ostvare planirani ciljevi, zadatak menadmenta preduzea je da postepeno pripreme proizvod zapovlaenje sa trita. 31 Necenovni faktori konkurentnosti preduzeaSpadaju:kvalitet proizvoda i uslugadizajn proizvodamarka proizvodanain plaanjarokovi isporuke i nain odravanjamarketing i organizacija istupanja na triteitd.METODI FORMIRANJA PRODAJNIH CENAMETOD TROKOVI PLUSMetod trokovi plus je najee primenjivan metod formiranja prodajnih cena u praksi. Sutina ovog metoda sastoji se udodavanju odreenog procenta ili iznosa dobiti na cenu kotanja proizvoda. Iznos dobiti odnosno dodatka na cenukotanja varira po privrednim granama, grupacijama pa i po razliitim preduzeima, a i nije ni isti za razliite proizvode uistom preduzeu, pa ak i za iste proizvode u razliito vreme.Metod trokovi plus, najee se shvata kao puna cena kotanja sa odreenim procentom dodatka. To znai da se naiznos direktnih trokova dodaje, putem osnovice (kljueva) za alokaciju, odgovarajui iznos indirektnih trokova, pa seformira puna cena kotanja. Zbog potekoa oko utvrivanja stvarnih indirektnih trokova, metod trokovi plus esto jezasnovan na procenjenim, odnosno predvienim trokovima.Postoje tri modifikovane metode, koje proizilaze iz metode trokovi plus. To su:metod elastine stope dobiti na trokoveintuitivni metod imetod eksperimentalnih cena Metod elastine stope dobiti na trokove bazira se na kalkulaciji trokova kao i kod klasine primene metoda trokoviplus, samo se na trokove (cenu kotanja) ne dodaje fiksna stopa dobiti, ve se ona menja u zavisnosti od tranje zaproizvodima na tritu. Intuitivni metod formiranja cene predstavlja odreenu kombinaciju metoda trokovi plus i metoda elastine stopedobiti na trokove. Kalkulacija trokova vri se na isti nain kao i kod metoda trokovi plus, a iznos cene se utvruje uzavisnosti od tranje i konkurencije. To znai da ne mora da postoji direktna uslovljenost cene trokovima proizvodnje iprometa proizvoda. Ako postoji uobiajena trina cena, onda je obino ona glavni orijentir. Metod eksperimentalnih cena u sutini znai da preduzee vri testiranje trita i njegove spremnosti da prihvatispecifinu cenu za proizvod. Pretpostavlja se da je alternativna cena ona koja vodi optimizaciji obima prodaje i dobiti, tj.ona koja maksimizira dobit u datoj poslovnoj situaciji.METOD STOPE RENTABILNOSTIMetoda stope rentabilnosti u literaturi se susree i pod nazivom stopa dobiti. Krajnji rezultat formule po kojoj se utvrujeprodajna cena po ovoj metodi svodi se na dobijanje procenta dobiti, ali ne na realizaciju, ve na standardne trokove.J. Din je ovu metodu sumarno izrazio sledeom formulom: sss T DS DT S R ==

gde je: s R stopa rentabilnosti S angaovana sredstva s T standardni trokovi D dobitU ovom izrazu koriste se standardni trokovi, to upuuje na objektivnost utvrivanja stope rentabilnosti i prodajne cene.Ukoliko preduzea nemaju uveden sistem standardnih trokova, mogu za ove svrhe da koriste planske trokove. 32 Celokupni izraz utvrivanja stope rentabilnosti treba tumaiti kao potrebu da se ostvari odreen procenat dobiti nastandardne trokove, da bi se ostvarila odreena stopa rentabilnosti. Znai krajnji cilj u ovoj metodi je postizanjeodreenog procenta rentabilnosti, dok procenat dobiti u odnosu na standardne trokove treba tretirati kao uslov zaostvarivanje odreene stope dobiti na angaovana sredstva na dugi rok.Postupak za praktinu primenu metoda stope rentabilnosti po pojedinim proizvodima mogao bi se odvijati na sl.nain:1) najpre bi se morala utvrditi eljena stopa dobiti na angaovana sredstva za celokupnu proizvodnju2) mnoenjem ove opte stope dobiti na angaovana sredstva sa iznosom angaovanih sredstava za pojedinaneproizvode, dobija se apsolutni iznos dobiti za svaki proizvod posebno.3) Deljenjem ovako dobijenog iznosa dobiti sa proizvedenom koliinom, dobija se dobit po jedinici proizvoda,odnosno prosena dobit za svaku vrstu proizvoda4) Sabiranjem prosene dobiti sa prosenim iznosom standarnih trokova odgovarajueg proizvoda, dobija seprodajna cena za svaki proizvod posebno.GRANINI METODGranini metod smatra se da predstavlja savremeni postupak formiranja prodajnih cena. Zasnovan je na ideji da zapojedine proizvode preduzee mora nadoknaditi prosene varijabilne trokove. Ostatak, preko iznosa prosenihvarijabilnih trokova ostatak realizacije predstavlja pokrie za fiksne trokove i dobit. Sasvim je razumljivo da segranina metoda ne moe zamisliti bez podele trokova na varijabilne i fiksne, kao i stava da preduzee formiranomprodajnom cenom mora pokriti varijabilne trokove.Ostatak realizacije u odnosu na prodajnu cenu predstavlja veoma znaajan pokazatelj u kontektstu primene graninogmetoda, koji se koristi u poslovnom odluivanju u vezi sa promenom asortimana proizvodnje i naroito je znaajanprilikom donoenja odluka o stimulisanju proizvodnje odreenih vrsta proizvoda. Takoe, pouzdan je pokazateljkorisnosti pojedinih proizvoda i znatno je precizniji od stope dobiti.Npr. Ukoliko dobijemo istu stopu dobiti kod uporeivanja dva proizvoda, to ne znai da oni jednako doprinosefinansijskom poslovanju preduzea, ve sudei po stopi ostatka realizacije moemo uoiti koji proizvod doprinosi pokriufiksnih trokova brim tempom. Treba rei i to da su fiksni trokovi takve prirode da kada se jednom nadoknade, ceoiznos ostatka realizacije nakon njihovog prokria postaje dobit preduzea. Razlog tome je to dodatni obim proizvodnjene povlai dodatne fiksne trokove, ve samo varijabilne trokove.METOD LIMITIRAJUIH FAKTORAMetod limitirajuih faktora predstavlja modifikaciju graninog metoda. Moe se posmatrati i kao posebna metoda, jer

osnovica za odreivanje prednosti proizvoda kod ovog metoda nisu trokovi, stopa ostatka realizacije ili stoparentabilnosti, ve jedinica limitirajueg faktora. Primena ove metode ima opravdanje samo pri ogranienimmogunostima korienja odreenih proizvodnih faktora. Limitirajue faktore mogu predstavljati npr. instalirani kapacitet,nedostatak odgovarajueg materijala, nedostatak radnika odgovarajue strunosti i sl.U celini uzevi, izraunavanje efekta po jedinici limitirajueg faktora moe biti veoma znaajno merilo prilikomodreivanja prednosti razliitih proizvoda u svim sluajevima ogranienih mogunosti raspolaganja odreenimproizvodima faktorima. Smatra se da bi u sluajevima limitiranih faktora, bonitet proizvoda trebalo odreivati upravo nabazi njihovog doprinosa po jedinici limitirajueg faktora.ODREIVANJE PRODAJNIH CENA U USLOVIMA RAZLIITIH TRINIH STANJASvako preduzee je samostalno u odreivanju prodajnih cena za svoje P/U osim u sluaju dravnog regulisanja cena. Ukojoj meri e preduzee uticati na formiranje cena na odreenom nivou, zavisi od njegovog poloaja na tritu. Zbogtoga je neophodno izvriti klasifikaciju trinih stanja. Najznaajniji doprinos klasifikaciji trinih stanja dali suStackelberg i Samuelson.Stackelber je klasifikovao stanja po pojedinim granama i tritima prema broju uesnika. On je sva trita podelio u dvevelike grupe zavisno od toga da li na njima postoji ili ne meuzavisnost cene proizvoda. U tom smislu razlikuje:trite ograniene konkurencije na kome postoji meuzavisnost cena razliitih proizvoda, ijedinstveno trite na kome ova meuzavisnost ne postojiPolazei od pretpostavke da se broj uesnika i njihova ekonomska mo mogu posmatrati kao veliine sa suprotnimkretanjem, Stackelberg je konstruisao simetrinu matricu sa devet lanova, koja oznaavaju devet razliitih trinihstanja: 33 Broj kupacaBroj prodavacaMNOGO MALO JEDANMNOGO Potpuna konkurencija Oligopson MonopsonMALO Oligopol Bilateralni oligopol KvazimonopsonJEDAN Monopol Kvazimonopol Bilateralni monopolSamuelson u svojoj klasifikaciji ide malo dalje, pa kao kriterijum pored broja uesnika koji se javljaju na tritu, uzima idiferencijaciju proizvoda i uticaja kupaca ili prodavaca na formiranje cena. Samuelson razlikuje tri osnovna trina stanja:savrenu konkurenciju takvo stanje trita gde postoji veliki broj proizvoaa koji proizvode identianproizvod, pri emu nijedan od njih nije u mogunosti da vri bilo kakvu kontrolu nad cenomnesavrenu konkurenciju gde se moe svrstati u tri tipa: o nesavrenu konkurenciju gde postoji veliki broj proizvoaa i velika diferencijacija proizvoda o nesavrenu konkurenciju gde postoji mali broj proizvoaa i mala (nikakva) diferencijacija proizvoda o nesavrenu konkurenciju gde postoji mali broj proizvoaa ali je diferencijacija proizvoda izraena potpuni monopol takvo stanje trita gde postoji samo jedan proizvoa koji prodaje proizvod za koji nemabliskih supstituta, pri emu je kontrola cena potpunaCENE U POTPUNOJ KONKURENCIJIPotpunom konkurencijom naziva se takvo stanje trita gde postoji veliki broj proizvoaa sa jedne strane i veliki brojpotroaa sa druge strane, tako da nijedan od njih

kao pojedinac nije u mogunosti da na bilo koji nain utie na trinakretanja.Takoe, svi proizvodi iste vrste meusobno se nimalo ne razlikuju ni po kvalitetu ni po drugim karakteristikama. Umodelu potpune konkurencije mora postojati i potpuna mobilnost preduzea u pogledu ulaska u privrednu granu iliizlaska iz nje, to znai da ne smeju postojati nikakva zakonska niti institucionalna ogranienja, koja bi onemoguilaproizvoau da svoj kapital plasira ili povue iz odreene privredne grane. U modelu potpune konkurencije postojislobodan uvid dokumentacije vezane za tip i nain proizvodnje, za tehniko-tehnoloke karakteristike proizvodnjekonkurenata itd. Takoe pretpostavka je da e svaki proizvoa teiti maksimizaciji dobiti, dok e kupac reagovati usmeru breg i boljeg zadovoljenja svojih potreba.Cena na ovom tritu je jedinstvena i objektivna i formira se kroz interakciju ponude i tranje. Formiranje cena moe seposmatrati u zavisnosti od duine roka analize i to u trenutnom, kratkom i dugom roku. Trenutni rok vezuje se za stanje fiksne ponude, i visina cene zavisi od kretanja tranje. Da li e cena iznositi C,C 1 ili C 2 ,pri ponudi PP, zavisi od toga koja je kriva tranje u pitanju, da li TT,TT ili TT.U kratkom roku ispitivanje ponude pokazalo je da je njena kriva identina sa krivom graninih trokova, posle njenogpreseka sa krivom prosenih trokova. Kriva ponude raste kako rastu trokovi proizvodnje. Da li e cena biti via ili nia,svakako zavisi od kretanja tranje, ali i od nagiba krive trokova proizvodnje.U dugom roku uticaj tranje postaje sve manji i na kraju cena zavisi od krive ponude. Tada kriva ponude imanajelastiniji oblik i pribliava se horizontalnoj pravoj u odnus na apscisu. Cena se formira na onom nivou gde se seku 34 kriva ponude i ordinata. Zapravo, cena je data njenom udaljenou od koordinatnog poetka, a pomeranje krivi tranjenema nikakvog uticaja ne formiranje cena.MONOPOLSKE CENEMonopol podrazumeva takvo stanje trita gde se na strani ponude nalazi samo jedan proizvoa. Ovo znai dahomogenost proizvoda ne postoji, ve se tei njegovoj diferencijaciji. Takoe ne postoji bliski supstituti, pa je unakrsnaelastinost tranje jednaka nuli. Usled toga to se na strani ponude nalazi samo jedan proizvoa, a na strani tranjemnogo potroaa, monopolista ima kontrolu nad prodajnom cenom.Na monopolistikom tritu ne postoji slobodan uvid u tehniko-tehnoloke karakteristike proizvodnje. to se tiemobilnosti preduzea, ogranienja postoje, mada ona ne moraju biti legalnog ili institucionalnog karaktera. Takoe,proizvoa nastoji da maksimizira svoju dobit.U sluaju monopola na tritu gde se nalazi samo jedan prodavac, on u potpunosti utie na formiranje cena. Meutim,on ne moe neogranieno da poveava cenu svojih proizvoda, jer bu u tom sluaju tranja za proizvodom opadala,smanjio bi se obim prodaje, a samim tim i dobit. U cilju ostvarivanja optimalnog finansijskog rezultata, tj. maksimalnedobiti, monopolista moe da manipulie i obimom proizvodnje i cenom. Optimalni finansijski rezultat se postie pri onomobimu proizvodnje gde se granini trokovi izjednaavaju sa graninom realizacijom.Kriva ukupnih prihoda monopoliskih proizvoaa ima oblik parabole. Do izvesne granice, ukupan prihod raste kaoposledica sniavanja cena i poveanog prihoda. Na grafikonu se vidi da je najvea razlika izmeu ukupnog prihoda (UP)i ukupnih trokova (UT) ostvarena izmeu taaka P i T. Rastojanje ovih taaka pokazuje veliinu maksimalne

dobiti kojise moe ostvariti. U ovim takama se postiu i jednaki nagibi krive ukupnih prihoda i krive ukupnih trokova. Tako jeispunjen uslov za postizanje maksimalne dobiti: )max(max UT UP D = odakle se dobija da su granini prihod i granini trokovi jednaki, tj. GP = GT.U optem sluaju, monopolistiki proizvoai nastoje da maksimiziraju, ne ukupan prihod, ve ukupnu dobit, to sepostie onda kada je monopolska cena vea od graninog troka i uz jednakost graninih trokova i graninih prihoda.Pri koncepiranju politike cena, umesto estog poveanja cena, monopolisti se radije odluuju za primenu diskriminacijecena, radi poveanja dobiti. U tom sluaju moe se govoriti o sledeim oblicima diskriminacije cena:diskriminacija cena prvog stepena kad monopolista odreuje razliitu cenu istog proizvoda za raznekategorije potroaadiskriminacija cena drugog stepena kada monopolista odreuje razliite cene za istu vrstu uslugadiskriminacija cena treeg stepena kada monopolista naplauje razliitu cenu svog proizvoda na odvojenimtritima, iako za to ne postoje ekonomski razlozi. Ovo je najei oblik diskriminacije cena. 35 OLIGOPOLSKE CENEOligopol predstavlja trinu situaciju u kojoj postoji konkurencija, broj konkurenata je ogranien, jer se na strani ponudenalazi nekoliko nezavisnih proizvoaa od kojih svaki deluje monopolistiki. Mobilnost kapitala nije slobodna, jer je naneki nain ograniena ve podeljenim ueem u plasmanu postojeih oligopolista. Ovako napravljena podela plasmana je gotovo definitivna. Takoe, treba naglasiti i meuzavisnost proizvoaa. Ova meuzavisnost se odnosi na reakcijuostalih proizvoaa na poveanje ili smanjenje cene od strane jednog od njih.Reakcije konkurenata na snienje odnosno poveanje cene od strane jednog proizvoaa imae za posledicu da krivatranje u uslovima oligopola ima specifian oblik.Na grafikonu, moe se videti da u taki (R) se ostvaruje ravnotena cena (C). Ako proizvoa sniava cenu ispod nivoa(C), moe se oekivati isti postupak i kod konkurenata, pa e obim prodaje relativno sporije da raste u odnosu napromenu cene. Ovo moe dovesti do rata cena, gde e svaki proizvoa nastojati da cene svojih proizvoda formira naniem nivou od cene proizvoaa ostalih konkurenata, kako bih ih istisnuo iz privredne grane i sebi obezbediomonopolski poloaj na tritu.Ukoliko proizvoa umesto smanjenja, povea cenu svojih proizvoda iznad nivoa (C), moe se oekivati da to konkurentinee uiniti, pa e prodaja vie opadati od porasta cene.Zato su oligopolski proizvoai prinueni da podravaju stabilnost cena i umesto cenovne pribegnu oblicima necenovnekonkurencije, npr. prostornu distribuciju preduzea ime se sniavaju transportni trokovi, a samim tim i cena kotanjaproizvoda. ZZAADDAATTAAKK Odreivanje cene konkurencijeIzraunati cenu konkurencije drugog uesnika na tritu, ako zna da na tritu posluju tri uesnika koja plasirajuodreene koliine proizvoda po prodajnim cenama koje su date u tabeli:PPr r eedduuzzeeeeIIIIIIIIIIII PPllaassiir r aannaakkoolliiiinnaa((kkoomm))220033005500 PPr r ooddaa j jnnaacceennaa((NN..JJ..))554422 Cena konkurencije za drugog uesnika na tritu iznosi: 232122332211 )()( Pk Pk Pk Pk PC Pk PC Pk PC Pk PC Pk C II k ++++= ..85,27020030)503020()430()250430520(

jnC II k ==++++= Analogno gore navedenoj formuli, moe se primeniti formula za odreivanje cene konkurencije prvog ili treeg uesnika.LITERATURA:[1] Markovski S., Trokovi u poslovnom odluivanju, Nauna knjiga, Beograd, 1991.[2] Ili B., Strategije formiranja cena u uslovima diskontinuiteta, Zadubina Andrejevi, Beograd, 2001.[3] Ili B., Slajdovi sa predavanja, FON, 2006.