Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Daglas Adams-Autostoperski Vodic Kroz Galaksiju

Daglas Adams-Autostoperski Vodic Kroz Galaksiju

Ratings: (0)|Views: 1|Likes:

More info:

Published by: Ненад Миленковић on Nov 29, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2012

pdf

text

original

 
DAGLAS ADAMSAUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ GALAKSIJU
UVODDaleko u neistraženim zaleñima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnogkraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, žuto sunce. Na orbiti oko njega, na rastojanju od približno devedeset sedam milionamilja, nalazi se beznačajna plavozelena planeta čiji su stanovnici, koji sunastali od majmuna, toliko primitivni da još smatraju digitalne ručnečasovnike strašno zgodnom idejom.Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, koji semože ovako opisati: većina njenih stanovnika bila je uglavnom nesrećna. Kaorešenje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s kretanjem nekakvih malenih, zelenih komada hartije, a to je zaistačudno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i sami bili nesrećni.Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogisu se osećali bedno, čak i oni s digitalnim časovnicima.Sve je veći bio broj onih koji su počinjali da misle kako su svi napraviliveliku grešku još onda kad su sišli sa drveta. A neki su i drveće smatralilošom zamišlju i rekli su da uopšte nije trebalo ni napustiti okean.A onda, jednog četvrtka, skoro dve hiljade godina pošto su izvesnog tipa prikovali za drvo zbog toga što je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za promenu, počeli da se ponašaju ljubazno prema drugim ljudima, jednadevojka koja je za svoj groš sedela u nekom kafiću u Rikmansvortu, iznenada je shvatila u čemu su sve vreme grešili i najzad dokučila način na koji bi se
 
svet mogao pretvoriti u dobro i srećno mesto. Ovoga puta sve je bilo u redu,stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo.Ali, na žalost, pre nego što je stigla da to nekome javi telefonom, došlo jedo užasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena.Ova priča ne govori o tome.Ali govori o toj užasnoj, glupoj katastrofi i nekim njenim posledicama.To je, takoñe, priča o jednoj knjizi, delu pod naslovom 'Autostoperskivodič kroz Galaksiju' - ali to nije zemaljska knjiga, niti je ikada štampana naZemlji, a i sve do trenutka kada je došlo do te užasne katastrofe za nju nijenikada čuo niti ju je video ijedan čovek.Svejedno, bila je to izuzetno značajna knjiga.U stvari, bila je to verovatno najznačajnija knjiga koju je ikada objavilavelika izdavačka korporacija na Ursa Minoru - za koju takoñe nijedanZemljanin nikada nije čuo.I ne samo što je posredi izuzetno značajna knjiga, ona je i vrlo uspešna - popularnija je od 'Nebeskog omnibusa za kućepazitelje', bolje se prodaje nego'Još pedeset tri stvari koje se mogu izvesti u bestežinskom stanju', a ikontroverznija je od filozofskih bestselera Ulona Kolufida 'U čemu je sve Bog pogrešio', 'Još neke Njegove najveće greške' i 'Ma, ko je uopšte taj Bog?'.U mnogima od manje zatucanih civilizacija istočnog kraka Galaksije'Autostoperski vodič' već je zamenio veliku 'Enciklopediju galaktiku' kaostandardni izvor svekolikog znanja, jer iako u njemu postoji veliki broj propusta i mnogo toga što je netačno, ili bar neprikladno, on ima prednost pred ovim starijim i uštogljenijim delom u dve bitne stvari.Prvo i prvo, nešto je jevtiniji; drugo, preko korica mu je ispisano 'Bez panike!' velikim, umirujućim slovima.Ali priča o tom užasnom, glupom četvrtku, priča o njegovim neobičnim posledicama i priča o tome kako su se rečene posledice neraskidivo povezale
 
s tom značajnom knjigom počinje na vrlo jednostavan način.Počinje jednom kućom.1.Kuća se nalazila na malom uzvišenju, pokraj same ivice sela. Stajala jesasvim samotna, okrenuta prema prostranom predelu ratarske oblasti VestKantrija. Nije to ni u kom pogledu bila izuzetna kuća - bila je stara moždatridesetak godina, omanja, četvrtasta, zidana od cigle, a na prednjoj straniimala je četiri prozora koji su bili takvog oblika i veličine da su, manje iliviše, delovali prilično nakaradno.Jedina osoba kojoj je ta kuća išta značila bio je Artur Dent, a i to samozbog toga što je slučajno živeo u njoj. Stanovao je na tom mestu skoro trigodine, još od kako se iselio iz Londona, zbog toga što se tamo neprestanoosećao nervozno i razdražljivo. Imao je tridesetak godina, bio je visok,tamnokos i stalno zbog nečega napet. Najviše ga je brinulo to što su ga ljudineprestano zapitkivali zbog čega deluje tako zabrinuto. Bio je zaposlen u jednoj radio-stanici i imao je običaj da govori svojim prijateljima kako jetamo mnogo zanimljivije nego što oni verovatno misle. I bilo je zanimljivije -većina njegovih prijatelja radila je, naime, po reklamnim odeljenjima.U sredu uveče pljuštala je kiša, livada je bila sva mokra i blatnjava, ali učetvrtak izjutra sunce je bilo jarko i blistavo, obasjavajući, kako seispostavilo, kuću Artura Denta poslednji put.Artur još nije bio svestan činjenice da opštinari nameravaju da srušenjegovu kuću kako bi na njenom mestu bio sagrañen put.U osam sati u četvrtak izjutra Artur se nije osećao baš kao da su mu svekoze na broju. Probudio se sav na tri ćoška, smušeno se vrteo po sobi, otvorio prozor, spazio buldožer, našao svoje papuče i oteturao se do kupatila da bi se

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->