Ekonomski trokovi nesrea u drumskom saobraaju: Australija, drave i teritorije

Luke B. Connely, Richard Supangan

Australijski centar za ekonomska medicinska istraivanja (ACERH) i Centar za nacionalno istraivanje o invalidnosti i rehabilitacionoj medicini (CONROD), Queensland Univerzitet, Mayne medicinska kola, Herston, Qld 4006, Australija

Rezime U ovoj studiji, doli smo do detaljnih podataka o rtvama u nesreama u drumskom saobraaju (RTC), po teini za svaku od osam drava i teritorijalnih jurisdikcija za Australiju i upotrebili iste da bi priblino odredili i uporedili ekonomski uticaj RTC-a izmeu ovih regija. Mi smo pokazali da je godinji troak RTC-a u Australiji, u 2003., bio priblino 17 milijardi dolara to je priblino 2,3 % bruto nacionalnog dohotka (GDP). Naime, vano je napomenuti da postoje varijacije unutar nacionalnih okvira u stopama nesrea u Australiji i trokovi su u rangu izmeu 0,62 do 3,63% dravnog bruto nacionalnog dohotka (GSP). Studija ima dva osnovna doprinosa: a) omoguava detaljnu analizu procenjenih RTC rtava, po dravi i teritorijalnoj regiji u Australiji i b) prikazuje prvi subnacionalni prikaz RTC trokova u Australiji. Verujemo da e ovi doprinosi pomoi kreatorima politike da razumeju subnacionalne varijacije u drumskim gubicima i da e ohrabriti dalje istraivanje o uzrocima o naznaenim razlikama izmeu RTC ishoda u dravama i teritorijalnim jedinicama Australije. 1. Uvod Ova studija se bavi ekonomskim trokovima prouzrokovanim nesreama u drumskom saobraaju u Australiji i posebno njihovu raspodelu izmeu osam Australijskih drava. Studija je motivisana, u svojoj osnovi, dvema prazninama u literaturi o RTC-u. Prvo, iako su dostupni nedavni nacionalni podaci o fatalnim ishodima RTC-a (npr. International Road Traffic and Accident Database IRTAD), podaci o nefatalnim RTC rtvama nisu dostupni, ak ni na nacionalnom nivou. Drugo, iako je Biro ekonomije transporta (BTE, 2000.) procenio godinje nacionalne trokove RTC-a od 1996., postoji disagregacija RTC-a na dravnom i teritorijanom nivou. U ovoj studiji, mi popunjavamo praznine upotrebljavajui podatke o RTC-u iz 2003. po tipu rtve prikupljene od svake od osam Australijskih jurisdikcija. Mi smo upotrebili ove podatke da procenimo raspodelu RTC trokova iz ovih osam regija Australije upotrebljavajui BTE (2000.) pristup sa dodatkom Indeksa potroakih cena (CPI). Mi smo odredili koliinu ekonomskog tereta svake jurisdikcije kao proporciju GSP-a te regije, kao proporciju ukupne trine vrednosti svih gotovih proizvoda i usluga proizvedenih od strane svake drave u 2003. godini. Tako, na rad doprinosi literaturi popunjavajui prazninu izmeu procene uticaja RTC-a izmeu nacionalne (Andreassen 1992.; BTE, 2000.) i pojedinane drave (Giles, 1990.; Hendrie and Rosman, 1994.). Postoji nekoliko razloga zbog kojih treba da postoji interesovanje kako su RTC trokovi raspodeljeni izmeu regija. Prvo i najoiglednije, prikupljena nacionalna statistika moe maskirati vane unutarnacionalne varijacije u RTC aktivnosti. Zapravo, u ovoj studiji mi demonstriramo da raspodela trokova prilino varira izmeu Australijskih jurisdikcija. Drugo, dostupni podaci o fatalnim ishodima su

nepravilno zastupljeni, ak i na nacionalnom nivou, za stvarne trokove nametnute RTC-om. Ovo se naroito pokazuje tanim zato to dostupni podaci o nefatalnim nesreama pokazuju da se broj hospitalizacija zbog RTC-a na primer bitno poveao poslednjih godina (Queensland Trsnsport, 2003.) iako je broj fatalnih ishoda opao ili ne postoji. Razmatrajui subacionalne trendove u fatalnim i nefatalnim ishodima moe se omoguiti osnovni uvid u ne samo uporedni uspeh svake jurisdikcije u smanjenju ukupnih trokova RTC-a ali i proiriti sekundarna prevencija koja dovodi do smanjenja broja smrtnih sluajeva ali moda uz pratei porast broja ili proporcija nefatalnih nesrea. Tree, informacije o prostornoj raspodeli RTC trokova mogu omoguiti, za politiku relevantne poglede o odgovarajuim nacionalnim pristupima za dalje pokuaje da se poboljaju RTC trokovi. Postoji nekoliko ogranienja koja moramo predstaviti ovde. Prvo je da rezultati zavise od agregatnosti na dravnom i teritorijalnom nivou. Drugo ogranienje je da podaci koji su nama na raspolaganju, u ovom momentu ne dozvoljavaju detaljniju analizu uzronih faktora koji objanjavaju postojee bitne varijacije. Pratei problemi su da iako postoje oigledne razlike u geografiji, u gustini naseljenosti, uslovima drumskog saobraaja i slino, izmeu drava i teritorija, isti nisu jasno izdvojeni geografskim granicama. Poslednje i najvanije, tie se politike raspodele resursa (npr. raspodela za preventivne izdatke izmeu drava) sa stanovita ekonomije procenjeni marginalni trokovi i koristi dostupnih intervencija u svakoj dravi su vani za razmatranje. Tako ukupan teret nametnut RTC-omu datoj dravi ili teritoriji ne omoguava konaan odgovor na kritino pitanje kako bi resursi trebali biti raspodeljeni izmeu drava i teritorija.1 Tako, rezultati koji su ovde izloeni moraju biti kombinovani sa informacijama o uzronim faktorima i nivoima intervencije u svakoj jurisdikciji da bi se dobili jasni politiki zakljuci. Uprkos postojeim ogranienjima ovaj rad je rasvetlio bitne praznine u postojeoj literaturi. Nai rezultati otkrivaju da postoje zaista primetne razlike izmeu RTC trokova izmeu ovih regija. Navedene vidljive razlike podiu broj pitanja koja su predmet istraivanja i tema vanih za politku koja, mi se nadamo e podstai diskusiju i dalje istraivanje. Rad koji mi predstavljamo pokazuje da godinji troak RTC-a u Australiji, u 2003., bio priblino 17 milijardi dolara to je priblino 2,3% bruto nacionalnog dohotka (GDP). Ovo otkrie se odnosi na nedavni internacionalni pregled trokova RTC-a u razvijenim zemljama (Elvik, 2000.; Jacobs, 2000.) u kojoj su RTC trokovi uobiajeno bili izmeu 2 do 3% GDP-a. Takoe, pokazuje da postoje vane varijacije izmeu drava i teritorija u trokovima RTC-a. Zaista, nae procene trokova potpadaju u rang izmeu 0,62 3,63% GSP-a. Na rad je predstavljen na sledei nain: Odeljak 2 poinje sa kratkom diskusijom o konceptualnim osnovama ekonomskih obraunavanja trokova; Odeljak 3 pokazuje nae metode i rezultate i Odeljak 4 zakljuke. 2. Empirijski pristup za procenu trokova RTC-a Procene trokova RTC-a znatno variraju izmeu i unutar zemalja iz nekoliko razloga. U ovom odeljku studije, omoguavamo pregled najvanijih razloga sa pogledom na kategorisanje BTE metode koja e biti primenjena u ovoj studiji. Imajui u vidu na cilj, na tretman kljunih teoretskih i metodolokih pitanja nije enciklopedijski; pre, on baca svetlo na kljune take neslaganja u nereenoj debati o raunanju trokova RTC-a da bi se obezbedio kontekst u okviru kojeg bi nae metode i rezultati bili razmatrani.

Dok je diskusija o ekonomskoj debati o tzv. teretu bolesti izvan opsega ove studije, zainteresovani itaoci se upuduju na diskusiju izmeu Williams-a (1999., 2000.) i Murray-a i Lopez-a (2000.) kao i na kritiku Mooney-a i Wiseman-a (2000.).

Najoigledniji izvor varijacija u objavljenim procenama trokova RTC-a je pripisiv stvarnim razlikama u uestalosti, raspodeli, teini RTC-a i sl. U dodatku ovim stvarnim izvorima varijacija, procene variraju zbog razlika u merenju ili grekama u merenju. Ova dva izvora razlika nisu neophodno ista. Posebno, neslaganje o tanosti oportunitetnih trokova nametnutih RTC-om e dovesti do odvojenih procena trokova i ako se predmeti trokova izmere bez greke. Obrnuto, kada postoji slaganje o trokovima koji se mere ali se izmere sa grekom, konana procena trokova se moe razlikovati. Oba tipa problema u merenju utiu na literaturu o RTC-u. Ekonomski pristupi raunanju trokova RTC-a mogu biti sagledani kao primena konvencionalne ekonomije blagostanja (Cullis and Jones, 1998.). Iako izraz perspektiva (perspektiva potroaa ili perspektiva vlade) u vezi sa tim raunanjem je sada banalna, potpuna ekonomska procena uzima u obzir iznos svih trokova i koristi koji su povezani sa fenomenom interesa bilo koga kod kojih se pojavi (Mishan, 1988.).2 Ovaj pristup se proiruje na one trokove i posledice (smanjenje kvaliteta i kvantiteta ivota za koje se najee ne vezuje trina vrednost).3 U duhu ekonomije blagostanja, dok se ekonomisti generalno slau da svi su oportunitetni trokovi RTC-a relevatni za raunanje trokova, ne postoji slaganje o adekvatnom pristupu za raunanje RTC trokova (Alfaro, 1994.; Elvik, 2000.). Najkontraverznija pitanja odnose se na probleme izraunavanja izgubljene produktivnosti i izgubljenog kvaliteta ivota. Postoji nekoliko pristupa sa razliitim konceptualnim osnovama. Iako je izvan opsega ove studije da omogui njihov detaljan proraun, korisno je naglasiti nekoliko centralnih taaka zato to su oni vani izvori varijacije u postojeoj literaturi. Prvo, u odnosu na gubitke u produktivnosti izazvane RTC-om obino se koristi jedan od sledea dva pristupa: pristup ljudskog kapitala (HCA) ili metoda frikcije trokova (FCM). Kratko, HCA ukljuuje procenu (trenutne vrednosti) prole ivotne zarade kao rezultat nesposobnosti zbog redukovane produktivnosti. Primena ovog pristupa ukljuuje pretpostavku koja vrednuje izgubljenu proizvodnju (izlazna vrednost, dohodak, dodatu vrednost) u ekonomiji koja je jednaka sumi takvih gubitaka za osobe ija je produktivnost smanjena zbog RTC-a. Konceptualno, ovo u osnovi znai da je vrednost izgubljene produktivnosti osobe nepovratna sa aspekta ire ekonomije. Oni koji se zalau za FCM (Koopmanschap and van Ineveld, 1992.; Koopmanschap, 1995.), sa druge strane, smatraju da HCA tei da preceni stvarne produktivne gubitke za ekonomiju. Oni smatraju da je gubitak jednog pojedinanog radnika sa radnog mesta samo prolazan ili zupani gubitak produktivnosti koji su prisutni samo dok se ne pronae drugi radnik da zauzme mesto umesto povreenog/nesposobnog radnika. U toj ravni, kada je ponuda radne snage savreno elastina, gubitak radne snage zbog RTC-a se pribliava nuli kada se primenjuje FCM. Drugo, brojni pristupi se pozivaju na vrednost kvaliteta ivota kao rezultata bolesti i povrede. Koncepti kao godine ivota prilagoene kvalitetu (QALY), godine ivota prilagoene nesposobnosti (DALY) ekvivalent godinama zdravlja (HYE) i slino, jesu primeri nemonetiziranih mera izgubljenog kvaliteta ivota zbog zdravlja (HRQOL). Ove mere su korisne kad je dati ishod smatran vrednim truda (smanjenje u broju RTC smrtnih sluajeva) i preostalo pitanje je kako da se postigne taj ishod (npr.preko primarnih
2

Kasnija fraza datira iz US Flood Control

Tradicionalno, kod alternativnih pristupa u kojima je panja redukovana iskljuivo na trinu vrednost i finansijske trokove (ili posebno na perspektivu stranke) su oznaene kao finansijske procene.

preventivnih programa, sigurnijim putevima itd.) i smislu efektivnosti trokova. Monetizacija ishoda to se tie zdravlja je, naime neophodna za raunanje trokova kakve su izvedene u ovoj studiji i takoe za potrebe analize korisnih trokova (CBA). U ekonomiji, otkriveni ili utvreni podaci se obino pripisuju monetarnim vrednostima ili cenama iz senke koje osobe ulau u svoje zdravlje i za svoje dobro. Studije otkrivenih preferenci (RP) ukljuuju procenu vrednosti za koju se ini da osoba ulae za svoje dobro, baziranu na prouavanju njihovih stvarnih odluka. U RP literaturi, osobe svojevoljno plaaju (WTP) produkte za smanjenje zdrastvenog rizika (npr. vazduni jastuci u motornim vozilima) i svojevoljno prihvataju (WTA) kompenzaciju za visokorizino ponaanje (npr. vea plata za riziniji posao) se ponekad koriste da se ubace u vrednost ivota. Npr. pogledati Viscusi (1992.). Metoda utvrenih preferencija (SP), sa druge strane je tehnika pregleda koja je osmiljena da bi izvukla WTP i/ili WTA vrednosti i na koje se obino pozivaju kad otkriveni podaci nisu dostupni. 4 Za primer ove studije (vrednovanje kontigenta) pogledati lanak Kartman (1996.) o WTP za redukcije kod napada angine pektoris. Vano je istai da WTP/WTA studije obino proizvode vee vrednosti za izgubljeni kvalitet ivota nego to to rade studije koje su u potpunosti bazirane na HCA. To je zbog toga to prethodni pristupi mere sve gubitke koji nisu povezani sa prihodom a izazvani su invalidnou i slinim hendikepima. Argument se moe pobijati koristei razlike na koje se nedavno pozvao Sen (2004.). Sen smatra da efekti invalidnosti mogu biti korisno sagledani uzimajui u obzir dva tipa hendikepa koja tee da se pridrue invalidnosti a to su: zaraeni hendikep i hendikep konverzije. Zaraeni hendikep ukljuuje smanjenje prihoda. Ovakva invalidnost je obino zahvaena sa HCA. Hendikep konverzije, sa druge strane, odnosi se na smanjenje u uivanju u ivotu koja se deava zbog invalidnosti tako da npr. isti nivo prihoda ne omoguuje isti nivo korisnosti (zadovoljstva) kao to bi to bilo u sluaju nedostatka invalidnosti. HCA-u nedostaje ovaj izvor u potpunosti, dok WTP/WTA pristupi se mogu upotrebiti da se proceni (monetizirana mera) ukupnog gubitka korisnosti. Konano, alternativa RP i SP metodama je upotreba kompenzacijskih nagrada od stane suda da se izmeri gubitak HRQOL. Dok neki dovode u pitanje tanost navodnog prevrtljivog pravnog sistema, Viscusijev (1988.) i Cohen-ov (1988.) rad zasnovan na nagradama Amerikog suda predlae da sudske nagrade mogu ustvari biti razumna alternativa navedenim diskusijama. Videti BTE (2000.) za detaljniju diskusiju o ovoj temi. 3. Metode i rezultati Analitiki pristup koji smo mi primenili u ovoj studiji je baziran na obimnom radu o Australijskom BTE (2000.). Koristei podatke o nesreama iz 1996., BTE se poziva na HCA metodologiju da izrauna ekonomske gubitke (aktuarski izraz samo za izgubljenu zaradu) povezanu sa RTC-om. Dodatno, Biro je upotrebio aktuarske podatke od eme tri obavezna lina osiguranja tree strane da bi se dobile procene neekonomskih gubitaka povezanih sa izgubljenim kvalitetima ivota (posebno se ove procene odnose na aktuarske glavnine odteta kao to su bol i patnja i opte tete). 5 BTE procene efekata povreda i smrti prouzrokovanih RTC-om su vie od onih koje bi bile dobijene striktnom primenom HCA, ali mogu biti nie od onih koje bi se dobile upotrebom SP ili RP pristupom.
4

Kao pravilo, ekonomisti tee da uzimaju u obzir ono to osobe zaista urade od onoga ta kau da de uraditi.

Izraz glavnina tete je upotrebljena aktuarski tako da se odnosi na taksonomiju preko kojih se ispladuju iznosi pod osiguranjem. Ovo ukljuuje izgubljenu zaradu (ekonomski gubitak), kompenzaciju za bol i patnju (opta teta), naknadu za trokove leenja itd.

U dodatku ovim trokovima BTE je dobio detaljne procene teta na imovini i procene drugih vanih kategorija trokova (npr. hitne usluge) koje su povezane sa RTC-om. Tabela 1 prikazuje kategorije trokova koje su izmerene BTE-om (2000.) u okviru nacionalnih procena trokova nesrea u drumskom saobraaju i njihovih relativnih magnituda. Treba primetiti da su trokovi RTC-a primenom BTE-a svrstane u tri iroke kategorije: ljudski trokovi, trokovi vozila i opti trokovi. Kolumne 2 i 3 tabele 1 pokazuju proporciju trokova svakog predmeta za svaku kategoriju trokova kao i proporciju ukupnih trokova. Uprkos konzervativnim merenjima, BTE (2000.) procenjuje da ljudski trokovi ine 55 % ukupnih trokova RTC-a u Australiji.

Tabela 1 Kategorije trokova izmerene od strane Biroa ekonomije transporta, da bi se procenili trokovi saobraajnih nesrea u Australiji
Kategorija trokova Procenat kategorije trokova 4.31 23.73 19.38 17.81 21.10 9.70 0.20 3.73 0.04 0.01 100.00 Procenat ukupnih trokova 2.41 13.28 10.85 9.97 11.81 5.43 0.11 2.09 0.02 0.01 55.97

LJUDSKI TROKOVI Medicinski i ambulantni trokovi, rehabilitacija Dugorona nega Radnici na radnom mestu Radnici u domadinstvu Kvalitet ivota Pravni trokovi Usluge korekcije Pometnja na random mestu i zamena osoblja Trokovi sahrane Usluga islednika Ukupni ljudski trokovi TROKOVI VOZILA Popravka vozila Nedostupnost vozila Vuenje Ukupni trokovi vozila OPTI TROKOVI Odlaganje putovanja Administracija za osiguranje Polisa Imovinska teta nevezana za vozilo Usluge hitne i vatrogasne pomodi Ukupni opti trokovi

94.53 4.43 1.05 100.00

25.93 1.21 0.29 27.44

58.15 37.26 2.98 1.21 0.40 100.00

9.65 6.18 0.49 0.20 0.07 16.59

Izvori: Izvedeni iz BTE (2000.); Napomena: Procenti su zaokrueni na dve decimale

BTE (2000.) je takoe izradila dve grupe procene prosenih trokova, jedna grupa koja je bazirana na tipu nesree: a) proseni troak po nesrei sa fatalnim ishodom, b) proseni troak po nesrei koja je rezulitrala tekom povredom, c) proseni troak po nesrei koja je rezulitrala lakom povredom i d) poseni troak po imovinskoj teti (PDO). Druga grupa procena je bazirana na trokovima po fatalnom

ishodu i povredi: e) proseni troak po fatalnom ishodu, f) proseni troak po tekoj povredi i g) proseni troak po lakoj povredi. Drugim reima, imenilac u sluaju kategorija a) i d) je broj nesrea dok je imenilac za kategorije e) i g) broj fatalnih ishoda, tekih i lakih povreda. Razlika izmeu teine povrede kao to je izmeu teke i lake zasluuje dalju razradu. U kontekstu BTE taksonomije, teka povreda je izvedena iz manje povrede uz bolniko zadravanje 24 sata ili due, ova povreda se smatra tekom ako osoba koja je bila ukljuena u RTC primljena u bolnicu a lakom ako je prva pomo pruena na mestu nesree i /ili je primilo medicinsku pomo ukljuujui bolniko zadravanje koje je trajalo manje od 24 sata. 6 Mi favorizujemo BTE metodu kao najobimniju i najnoviju metodu koja je dala detaljne procene trokova za RTC u Australiji. 7 BTE procenjuje prosene trokove po rtvi/tipu nesree izraene u vrednosti Australijskih dolara: fatalni ishod: $ 1.832.310 teka povreda: $ 397.000 laka povreda: $ 14.183 nesree sa iskljuivom imovinskom tetom: $7.329. 8 Primeujemo da prve tri o ovih prosenih mera trokova primenjuju broj fatalnih ishoda, tekih i lakih povreda kao imenilac. Konane mere prosenog troka koriste broj nesrea kao imenilac. Naglaavamo potonje BTE procene u ovoj studiji zato to su podaci o nesreama koji su nama dati na raspolaganje, na nivou Australisjih drava i teritorija, su uestalost fatalnih ishoda tekih i lakih povreda. Objedinjeni podaci o broju nesrea samih po sebi nisu bili dostpuni. Da bi se procenili trokovi RTC-a na nivou Australijskih drava i teritorija mi smo zahtevali podatke iz kalendarske 2003. godine od dravnih/teritorijskih transportnih vlasti za svaku dravu i teritoriju u Australiji, objedinjene u BTE kategorije (fatalni ishodi, teke povrede, lake povrede). Svaka od agencija je pristupila prikupljenim RTC podacima i sve osim tri jurisdikcije su bile u mogunoti da omogue precizne podatke u skladu sa naim zahtevom za podatke o fatalnim ishodima, tekim i lakim povredama (kao to su prethodno definisani). Za Australijsku Saveznu dravu, lake povrede su ukljuivale samo medicinsku negu pacijenata, poto podaci o prvoj pomoi nisu skupljani u toj jurisdikciji. to se tie jurisdikcija Victoria i New South Wales, neka ubacivanja i izvoenja su bila potrebna za BTE taksonomiju. Za Victoria, Komisija transportnih nesrea (TAC) nam je omoguio podatke o fatalnim ishodima i tekim povredama. Mi smo upotrebili podatke o ukupnim povredama koje nam je omoguila Policija Victoria-e da bi smo izveli broj lakih povreda u toj dravi (izdvojili smo broj tekih povreda od broja ukupnih povreda). Podaci o povredama iz New South Wales nisu bili objedinjeni po dihotomiji teka/laka povreda. Posle uzimanja u obzir raznih alternativa, primenili smo Queensland raspodelu povreda na ove dve kategorije na New South Wales ukupni broj povreda, tako smo izveli broj
6

Vano je naglasiti da ovi opisi nisu u relaciji sa merenjem teina povreda od strane Injury Severity Score (ISS), New Injury Severity Score (NISS) itd. (videti Stevenson, 2001., za diskusiju o ovim merama).
7

Detaljnije informacije o kvanititativnim metoda BTE su dostupne u BTE (2000.) i koje su dostupne na slededem URL:http: //www.btre.gov.au/docs/reports/r102/r102.pdf
8

Konvertovali smo BTE procene koje su izraene u Australijskim dolarima iz 1996. u Australijske dolare iz 2003. koristedi godinja geometrika sredstva Australian Consumer Price Index za dati period.

tekih i lakih povreda u dravi New South Wales. 9 Uestalost rtava je predstavljena u tabeli 2. Iz vie razloga, broj povreda (posebno lake povrede) je verovatno podcenjen u odnosu na stvarni broj zbog nedostatka izvetaja. Magnituda nedostatka izvetaja je nepoznata.

Tabela 2 Broj i tipovi rtava nesrea u drumskom saobraaju: Australija, drave i teritorije (2003.)

Regija NSW Vic. Qld WA SA NT Tas. ACT Ukupno (Australija)

Broj tekih povreda 8874(a) 6683 5735 2837 1468 434 393 138 26562

Broj lakih povreda 18395(a) 15115(b) 11867 11209 7605 679 2011 238(c) 67119

Ukupan broj povreda 27269 21798 17602 14046 9073 1113 2404 376 93681

Broj fatalnih ishoda 539 330 310 180 156 53 41 11 1620

Izvori:
i. ii. iii. iv. v. vi. vii. New South Wales (NSW) podaci su obezbeeni od strane NSW Putnih i transportnih vlasti; Victoria (Vic.) podaci obezbeeni od strane Komisija transportnih nesrea i Policija Victoria-e; Queensland (Qld) podaci obezbeeni od strane Queensland transporta; Western Australia (WA) podaci obezbeeni od straneKancelarija putne sigurnosti, WA; South Australia (SA) podaci obezbeeni od strane Transporta June Australije; Tasmania (Tas.) podaci obezbeeni od strane Odsek za infrastrukturu, energiju i resurse,Tasmania Australia Capital Territory (ACT) podaci obezbeeni od strane Putevi ACT.

Napomene:
a.Ubaeni podaci: koristei broj izvetaja o povredama za NSW, distribucija izmeu lakih i teih povreda je ubaena koristei distribuciju izmeu ovih kategorija teine povrede za Queensland b.Izvedeni podaci: ovaj broj je izraunat kao razlika izmeu ukupnih povreda (dobijenih od Policija Victoria-e) i tekih povreda (dobijenih od Komisije transportnih nesrea) c.Nepotpuni podaci: samo pacijenti koji su primili medicinsku negu su ukljueni u kategoriju lake povrede, kako podaci o pruenoj prvoj pomoi na mestu dogaaju nisu prikupljeni od strane Puteva ACT.

Tano se moe proceniti ukupan troak po tipu rtve dat u tabeli 2 i procena trenutne cene od strane BTE, proseno kotaju po tipu rtve kao to je prethodno predstavljeno. Kao to smo napomenuli, podaci o nesreama samim po sebi po regiji, nisu bili dostupni za sve jurisdikcije. Umesto da smo ignorisali ovu
9

Mi smo izabrali Queensland na bazi nekoliko razmatranja, ukljuujudi geografske karakteristike i odnos fatalni ishodi-ukupni broj povreda. Broj fatalnih ishoda u Queensland-u se sastoje od 1,73 % ukupnih rtava porededi sa New South Wales-om od 1,94 % i ova proporcija je bila najblia izmeu NSW i Queensland-a. GSP u Queensland-u i populacija su takoe blie velikim NSW-u nego drugim dostupnim dravama iskljuujudi Victora-u. (podsedamo da za ovu dravu je bilo potrebno ubacivanje raspodele za nefatalne povrede).

kategoriju trokova, mi smo izraunali proporciju PDO RTC-a obuhvaenu BTE ukupnom procenom trokova i pretpostavili proporciju (16,2%) da bude pokazatelj ekonomskih trokova PDO RTC-a u svakoj dravi i teritotoriji. U nedostatku boljih podataka dodue ovo je sirov pristup za koji se smatra da je izvodljiva opcija. Da bi se omogoila dalja konceptualna osnova za analizu i da bi se olakalo uporeivanje naih rezultata sa onim iz drugih zemalja mi smo takoe iskoristili podatke o godinjem GSP-u za svaku dravu i teritoriju u 2003. godini i izrazili ukupne trokove RTC-a kao njihovu proporciju. Tabela 3 prezentuje nae ukupne rezultate o trokovima za svaki tip rtve i za PDO RTC-a, za Australiju i njene drave i teriorije, zajedno sa propocijama GSP-a i GDP-a koje one imaju.

Tabela 3 Procenjeni trokovi nesrea u drumskom saobraaju (RTC): Australija, drave i teritorije

Regija

Procenjeni troak (Australijski dolari, 2003., u milionima) Fatalni ishod Teka povreda Laka povreda

Imovinska teta (samo RTC) 925.60 673.55 584.50 313.30 189.43 54.13 50.37 15.19 2806.07

Ukupan troak RTC-a 5697.10 4145.75 3597.63 1928.39 1165.93 333.17 310.04 93.51 17271.51

NSW Vic. Qld WA SA NT Tas. ACT Ukupno (Australija)

987.61 604.66 568.02 329.82 285.84 97.11 75.12 20.16 2968.34

3522.98 2653.15 2276.80 1126.29 582.80 172.30 156.02 54.79 10545.13

260.90 214.38 168.31 158.98 107.86 9.63 28.52 3.38 951.97

Procenjeni troak RTC-a kao proporcija GSP-a ili GDP-a (%) 2.15 2.14 2.80 2.33 2.32 3.63 2.37 0.62 2.28

Izvori: Izraunato iz Tabele 2, BTE (2000.), Australijski statistiki biro i Banka rezervi Australije (2005.) Napomene: Srednji kurs iz 2003.godine je bio AUD 1=USD 0.6524.

Podaci u tabeli 3 omoguavaju pokazatelje magnitude i prostorne raspodele trokova RTC-a u Australiji. Ukupne procene za Australiju predstavljene u poslednjem redu tabele 3 su u istom redosledu kao magnituda za procene BTE iz 1996. godine. 10 Ova suma omoguava pouzdane mere u procenama za specifine regije. U apsolutnom smislu, relativna magnituda trokova RTC-a je moda neiznenaujua i poveava se meu populacijom u dravama i teritorijama. Najvei apsolutni ekonomski teret RTC-a se pojavljuje u New South Wales priblino $5.7 milijardi godinje, praena Vicotria-om (priblino $4.1 milijardi godinje) i Queenslad-om (priblino $3.6 milijardi godinje).

10

BTE (2000.) procena ukupnih trokova RTC-a za Australiju u 1996 je bila $14.98 milijardi.

Grafik 1. Broj nesrea u drumskom saobraaju po 100 000 stanovnika: Australija, drave i teritorije, 2003.

Grafik 2.Ukupni troak po glavi stanovnika (AUD, 2003.) nesrea u drumskom saobraaju: Australija, drave i teritorije.

U relativnom smislu, trokovi RTC-a se raunaju za 2.28% nacionalnog GDP-a i izmeu 0.62% (Australijska Savezna teritorija) i 3.63% (Severna teritroija) GSP-a. 11 Sredstvo proporcije RTC trokova za GSP je 2.30% (sa standardnim odstupanjima od 0.84%). Ustvari, mere dravnih trokova RTC-a (izostavljajui teritorije) izraene u proporcijama GSP-a su prilino tesno grupisane sa rasponom od 2.14% (New South Wales) do 2.8% (Queensland). Teritorije se izostavljaju iz razloga koji su oiti kada se uzme u obzir broj fatalnih ishoda po sto hiljada stanovnika koji su predstavljeni na grafiku 1. Grafikon pokazuje da stopa RTC fatalnih ishoda po sto hiljada stanovnika je u Severnoj teritoriji tri puta vea nego u ostale tri drave (New South Wales, Vicotria, Queensland) dok je stopa za Australijsku Saveznu teritoriju vea od pola nacionalnog proseka. Sline prostorne razlike se produbljuju za podatke o povredama, naroito za teke povrede. Dravne i teritorijalne razlike u stopama rtava povezanih sa RTC-om se najee pripisuju veem broju fenomena ukljuujui kvalitet puteva, sigurnosnih saobraajnih znakova (npr. svetlei znakovi), rastojanje od mesta nesree do konane nege (ustanove za medicinsku negu), brzina reagovanja u sluaju nesree, primena zakona, opasnosti na putu zbog divljai i razlike u regulacijama. U odnosu na NT, postoje materijalni dokazi (Treacy, 2002.) koji se iskljuuju u odnosu na RTC. Severna teritorija nema ogranienja brzine na putevima izvan gradskih oblasti i okarakterisana je kao oblast sa najuestalijim nesrea prevrtanjem auta na godinjem nivou (SVRO). U retrospektivnoj analizi svih SVRO nesrea koji su prijavljeni policiji, rezultirale su smru ili bolnikim zadravanjem, Treacy (2002.) su otkrili visoke stope upotrebe alkohola i niske stope vezivanja pojasa (38% osoba u SVRO nesreama su bili nevezani) u krajnje severnim oblastima i to je doprinelo visokim stopama fatalnih ishoda i tekih povreda. 12 Treba primetiti da stope u izvetaju Treacy-ja (2002.) za Severne teritorije za 1996.-1997. su malo vie od onih iz 2003. 13 Dok je van opsega ove studije da istrauje uzrone efekte koji lee iza ovih podataka, ove primetne razlike izmeu drava i teritorija ipak zahtevaju dalju istragu ubuduim radovima.
11

Napomene radi, po definiciji, nacionalni GDP je suma dravnog GSP. Krajnje severne oblasti ukljuuju Darwin, East Arnhem i Katherine distrikte.

12

13

Druge karakteristike drumskog saobradaja moda takoe utiu na RTC stope i njihove ishode. Uzimajudi u obzir slededi savet putnicima od Katherine Region Tourist Association (KRTA): Severna teritorija je poznata po inskom saobradaju, tako da neki vozovi mogu imati tri prikolice (preko 50 metara duge). Oni trebaju dosta mesta i ako razmiljate da ih pretiete, budite sigurni da imate najmannje 1 kilometar puta slobodno. (KRTA, 2005., http://krta.com.au/Katherine_Region_travel_tips.htm).

Grafik 2 omoguava konani opis razlika u trokovima RTC-a za Australiju i za njene drave i teritorije. Primeujemo da razlike koje smo videli u grafiku 1 su jo vie primetne u grafiku 2: najvii trokovi RTC po glavi stanovnika se pojavljuju u Severnim teritorijama a najmanje u Australijskoj Saveznoj dravi. Trokovi RTC po glavi stanovnika u Zapadnoj Australiji i Queensland-u su bitno iznad nacionalnog proseka; trokovi June Australije i Tasmania-e su bitno ispod nacionalnog proseka, a Victoria i New South Wales, to nije iznenaujue (zbog njihovog uticaja na nacionalni prosek) su blii proseku. 4. Razrada Nae procene trokova RTC-a su konzervativne u brojnim aspektima, ukljuujui poznati problem o nedostatku izvetaja (Giles, 2001.) i inheretivno konzervativne prirode BTE pristup o trokovima koji mi ovde primenjujemo. Uprkos ovim problemima oko merenja, ova studija ini vaan empirijski doprinos zbog merenja i doprinosa raspodeli RTC rtava i trokovima RTC-a kroz drave i teritorije Australije. Ovo ini prvi objedinjeni pogled na trokove RTC-a za svaku jurisdikciju u Australiji i baca svetlo na regionalne razlike u RTC aktivnosti koji su prethodno bili nevidljivi. Mi se nadamo da e ovaj rad stimulisati druge da istrae uzrone efekte koji su temelj bitnim razlikama odnosno varijacijama u RTC-u u Australiji. Dodatno, mi se nadamo da e rezultati koji su predstavljeni ovde pomoi kreatorima politike da istrae efektivnu RTC prevenciju i tretman posle RTC-a, rehabilitaciju i da podre sistem na nacionalnom nivou. Priznanja Mi elimo da se zahvalimo Australijskim dravnim i teritorijalnim vlastima to su nam omoguili RTC podatke. Takoe, elimo da se zahvalimo Shahriar Shafiee za njegove korisne komentare ranijeg nacrta ove studije. Reference
Alfaro, J.-L., Chapuis, M., Fabre, F. (Eds.), 1994. Socioeconomic cost of road accidents. Report EUR 15464 EN, Commission of the European Communities, Brussels. Andreassen, D.C., 1992. Preliminary costs for accident-types. Australian Road Research Board, Report ARR-217, ARRB, Victoria, Australia. Australian Bureau of Statistics, 2005a. Consumer Price Index, Australia. ABS, Canberra, Australia. Australian Bureau of Statistics, 2005b. Australian National Accounts: State Accounts. ABS, Canberra, Australia. Bureau of Transport Economics, 2000. Road Crash Costs in Australia. BTE Report 102, BTE, Canberra, Australia, http://www.btre.gov.au/docs/ reports/r102/r102.pdf. Cohen, M.A., 1988. Pain, suffering and jury awards: a study of the cost of crime. Law Soc. Rev. 22 (3), 537555. Cullis, J.G., Jones, P., 1998. Public Finance and Public Choice, second ed. Oxford University Press, Oxford. Elvik, R., 2000. How much do road accidents cost the national economy? Accid. Anal. Prev. 32 (6), 849851. Giles, M.J., 1990. Hospital inpatient accident costs for road traffic accident casualties in Western Australia, 1988. In: Smith, D.I. (Ed.), Proceedings of Inaugural Annual Conference. Road Accident Prevention Research Unit, University of Western Australia, Perth, Australia, pp. 159180. Giles, M.J., 2001. Data for the study of road crashes in Australia. Aust. Econ. Rev. 34 (2), 222230. Hendrie, D., Rosman, D., 1994. Hospital inpatient costs resulting from road

crashes in Western Australia. Aust. J. Public Health 18 (4), 369379. Jacobs, G., Aeron-Thomas, A., Astrop, A., 2000. Estimating global road fatalities. Transport Research Laboratory Report 445, TRL, Crowthorne, United Kingdom. Kartman, B., Andersson, F., Johannesson, M., 1996. Willingness to pay for reductions in angina pectoris attacks. Med. Decis. Making 16 (3), 248 253. Katherine Region Tourist Association, 2005, Northern Territory, Australia. http://www.krta.com.au/Katherine Region travel tips.htm. Koopmanschap, M.A., van Ineveld, B.M., 1992. Towards a new approach for estimating indirect costs of disease. Soc. Sci. Med. 34 (9), 10051010. Koopmanschap, M.A., Rutten, F.F.H., van Ineveld, B.M., van Roijen, L., 1995. The friction cost method for measuring indirect costs of disease. J. Health Econ. 14 (2), 171189. Mishan, E.J., 1988. Cost-Benefit Analysis: An Informal Introduction, fourth ed. Unwin Hyman, London. Mooney, G., Wiseman, V., 2000. Burden of disease and priority setting. Health Econ. 9 (5), 369372. Murray, C.J.L., Lopez, A.D., 2000. Progress and directions in refining the global burden of disease approach: a response to Williams. Health Econ. 9 (1), 6982. Queensland Transport, 2003. Queensland Road Safety Strategy, 20042011.QT, Queensland, Australia. Reserve Bank of Australia, 2005. Exchange Rate, Australia. RBA, Sydney, Australia. Sen, A., 2004. Disability and Justice. The World Bank, Washington D.C. Stevenson, M., Segui-Gomez, M., Lescohier, I., Di Scala, C., McDonald-Smith, G., 2001. An overviewof the injury severity score and the newinjury severity score. Inj. Prev. 7 (1), 1013. Treacy, P.J., Jones, K., Mansfield, C., 2002. Flipped out of control: single-vehicle roll-over accidents in the Northern Territory. Med. J. Aust. 176 (6), 260 263. Viscusi, K.W., 1988. Pain and suffering in product liability cases: systematic compensation or capricious awards. Int. Rev. Law Econ. 8 (2), 203220. Viscusi, K.W., 1992. Fatal Tradeoffs: Public and Private Responsibilities for Risk. Oxford University Press, New York. Williams, A., 1999. Calculating the global burden of disease: time for a strategic reappraisal? Health Econ. 8 (1), 18. Williams, A., 2000. Comments on the response by Murray and Lopez. Health Econ. 9 (1), 8386.