Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Gilgameš prepričano

Gilgameš prepričano

Ratings: (0)|Views: 27|Likes:
Published by milica58

More info:

Published by: milica58 on Dec 03, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/22/2013

pdf

text

original

 
Ep o
Gilgamešu
 Ep (epopeja) o
Gilgamešu
 
 je najstarije knjiţevno djelo za koje znamo. Smatra sepraizvorom sve epske poezije, a nastao je tako reči u praskozorje civilizacije. Iako nemoţemo precizno da odredimo vrijeme njegovog nastanka, pretpostavljamo
da je mnogo
vijekova stariji i od Homerovih epova, Starog zavjeta ili Veda i Upanišada.
 Ovaj sumersko - akadski ili sumersko - vavilonski ep stvoren je i zapisan u Mesopotamiji,
međuriječju, oblasti između rijeka Eufrata i Tigrisa. Pretpostavlja se da s
e, u neko
neodređeno vrijeme u prošlosti, narod Sumera spustio sa sjevera i naselio u donjojMesopotamiji. Oni su začetnici najstarije sačuvane kulture i tvorci prvog pisma u istoriji
civilizacije. Sumeri su kao narod nestali u drugom milenijumu pijre nove
ere, stopivši se sabrijnim semitskim narodima koji su ih okruţivali, ali jezik kojim su govorili i pismo kojim supisali čuvani su u Mesopotamiji u religioznim obredima i pismima još dugo poslije njihovognestanka: poslednji zapisi na sumerskom potiču iz
prvog vijeka prije nove ere, a nakon togasu i sumerski jezik i klinasto pismo definitivno nestali.
Ep o Gilgamešu pronađen je godine 1849, kada je O. H. Lejard otkupio Ninivu i uruševinama biblioteke cara Asurbanipala zatekao mnoštvo tekstova ispisani
h klinastim
pismom; taj materijal spakovan je u sanduke i poslat u London. Prašnjavu gomilupolomljenih glinenih ploča tek 1874. uspio je da sredi i pročita Dţordţ Smit, utvrdivši da
pred sobom ima dijelove do tada potpuno nepoznatog epa. Praznina je bilo dosta, a kako je
čitav slučaj bio dobio neobično veliki publicitet, list Dejli Telegraf raspisao je nagradu zaonoga ko pronađe dijelove koji su nedostajali. Smit je sam otputovao u Mesopotamiju i,gotovo nevjerovatnom srećom, u ruševinama Ninive pronašao upravo one komade pločicakoji su upotpunjavali priču o potopu, prekinutu na najzanimljivijem mjestu. Situcija satekstovima, međutim, nije nimalo jednostavna. Gilgameša su, kao junaka natprirodnihmoći, slavili u pjesmama mnogo ranije od 7. vijeka, iz kojeg potiče ninivska verzija. Poznato je pet kraćih poema na sumerskom jeziku, zapisanih na tablice još u prvoj polovini drugog
milenijuma prije n.e. Te poeme se uslovno nazivaju
Gilgameš
i zemlja
živih
,
Gilgameš
i nebeski bik
,
Gilgameš
i Aka od
Kiša
,
Gilgam
,
Enkidu ipodzemni svijet
(ili
Gilgameš
i vrba
) i
Smrt
Gilgamešova
.
Dobro je znati da su praznine u tekstu Epa o Gilgamešu znatno veće nego što se to, sudećipo rekonstrukcijama iz popularnijih izdanja, obično misli. Ninivska verzija prvobitno je imala
o
ko 3000 stihova od čega je do nas doprlo svega 1200 čitavih, i otprilike isto tolikooštećenih.
 
Što se tiče datovanja Epa o Gilgamešu, među stručnjacima ima dosta razlika, ali ipak
preovladavalo uverenje da je poema nastala u periodu izmedu 13. i 21. vijeka prije n.e..
Najmlađe datiranje
- terminus ante quem -
 je oko 1800. prije n.e. ali se većina specijalista stim ne slaţe. Inače, niko ne sumnja da je postjao istorijski Gilgameš, koji je zaista vladao uUruku negdje između 2800. i 2700. godine prije n.e
.
Zanimljivo je da ime Gilgameš, kako je utvrđeno, znači otac
-
 junak ili stari čovjek
- junak.
Enkidu, pak, u poemama koje prethode ninivskoj verziji nije saborac i prijatelj Gilgamešovveć njegov sluga. Značenje njegovog imena tumači se na razne načine
, kao gospodar brana
i kanala, kao gospodar rita i močvare, ili kao stvorenje boga Ea(Enkija).
 U epu se govori o legendarnom junaku
Gilgamešu
, kralju u gradu Uruku, bio je 2/3 Bog, a
1/3 čovek. Samim tim što je bio čovek bio je i smrtan. Njegov prijatelj
bio je Enkidu koga je
boginja Aruru stvorila od blata i oţivela sa namerom da savlada Gilgameša ali su se njihdvojica sprijateljili. Enkidu je bio ceo čovek, smrtan i kada je umro Gilagameš je bio
 
strahovito ojađen. Bez njega više nije hteo da ţivi, nije
 
 jeo bio je tuţan, lutao je zapuštenpo pustinji, jadikovao je i rešo da ode u podzemni svet da traţi travu besmrtnosti da bioţiveo svoga prijatelja. U podzemnom svetu saznao je da neće uspeti, jer su bogovibesmrtnost zadrţali za sebe. Našao je travu, međutim, ukrala mu je lukava zmija, vraća se
bez nje i umire u svojoj palati u snu.
Lepotu i vrednost epa čine humanizam i čovekoljublje, ljubav prema prijatelju za koga svetreba učiniti i bez koga je ţivot prazan. Pokušaj da se ţivot odrţi i smrt prevaziđe je u tomeda stvori besmrtno delo. Govori o nemogućnosti da se čovek pribliţi večnosti a to moţesamo stvaranjem dela trajne vrednosti koje će o njemu da govore i nakon njegovog fizičkog
nestanka.
Humanizam u epu je veoma izraţen u druţenju Gilgameša i Enkidua i tek je samoćanaterala Gilgameša da razmišlja o smrti. Samu reč smrt nigde ne nalazimo u epu, iako je
ona presudna, nego se o njoj govori posredno. Bez obzira na starost epa, neke teme su
savremene, večne i bliske svakom čoveku: čovekoljublje, ţelja da se prevaziđe smrt, i da sedelima čovekov ţivot pomeri u večnost. U ovom epu pominje se Veliki potop koji je uništioljude i stigao do Brega bogova gde oni na vrhu čuče prozebli i mokri.
 
Kratak sadrzaj
ploča
 
Prva
ploča
-
Na početku ploče opisan je utvrđeni grad Uruk i njegov kralj Gilgameš. Onvlada kao silnik, i narod traţi od bogova da stvore junaka koji će ga savladati. Po zapovediAnua, boga neba, boginja Aruru ga načini od blata ovlaţivši ga pljuvačkom. To je novi junak
Enkidu. Jeo je trav
u i pio vodu zajedno sa poljskim ţivotinjama. Nekom je lovcu zasipao jame i uništavao postavljene zamke. Ovaj se prituţi Gilgamešu, koji mu dade mladu ţenu dasvojim čarima zavede Enkidua i tako ga odvoji od stoke. Tako se sve i dogodi. Ţena opisuje
Enkidu
u Gilgameša i njegovu snagu, a Enkidu odluči da se s njim bori. Zajedno sa ţenomstiţe u Uruk, gde ih narod svečano dočeka. Međutim, Gilgameš je sanjao čudan san. Pomajčinom tumačenju sna, on će pobediti jednog junaka koji će mu posle te borbe postati
prijatelj i brat.
Druga
ploča
-
U prvom delu se opisuje sastanak Enkidua sa Gilgamešom i njihova borbau kojoj pobeđuje Gilgameš. Posredstvom njegove majke, oni postaju prijatelji i braća. Udrugom delu Gilgameš poziva Enkidua da zajedno pođu u Kedrovu šumu
i ubiju njenog
čuvara strašnog Humbabu, koji je uvredio Šamaša, boga sunca, a neprestano uznemirava i
stanovnike bregova.
Treća
 
ploča
-
Na trećoj ploči opisuje se Enkiduova čeznja za stepom. Enkidu napuštagrad, i odlazi u stepu, i Gilgameš tuguje za njim, tuguje i ceo Uruk. Gilgameš odlazi u stepunalazi Enkidua i uspjeva da ga nagovori da se vrati u Uruk. Enkidu pripovjeda Gilgamešu o
svome snu: da ga je neka sila bacila u podzemlje, u svjet mrtvih, gdje je kraljica podzeljanaredila da se Enkiduovo im
e upiše u glinu.
 
Četvrta
 
ploča
-
Šamaš, bog sunca, šalje Gilgameša i Enkidua da ubiju strašnogaHumbabu jer ga je uvredio. Gilgameš to objavljuje knezovima u gradu. Njegova majka moliŠamaŠa da u borbi pomogne sinu. I Enkidua moli da ga zaštiti. Gilgameš
 
i Enkidu dođu doKedrove šume iza koje se diţe Breg bogova. Uz pomoć Šamaša i ratnog boga Niniba, oniubiju Humbabinog čuvara šume. Enkidu klone, a Gilgameš ga hrabri i nagovara da pođudalje. Tako stigoše u šumu.
 
 
Peta
ploča
- Opisuje se njihov dolazak
u Kedrovu šumu, u potraga za Humbabom. Kadazanoće , Enkidu usni san, koji Gilgameš protumači kao dobar i sa radosnim značenjem, Udvoboju savladaju Humbabu, Gilgameš mu odsječe glavu, i stavi na koplje i donese u Uruk.
 
Šesta
 
ploča
-
Po povratku Gilgameš
 
opra svoje oruţje i obuče novu odeću. Bio je lep, pa i
sama boginja Istar baci pogled na njega. Zove ga da joj bude ljubavnik, ali on odbija i
nabraja joj sva njena rđava dela. Istar se potuţi ocu Anuu i traţi od njega da pošalječarobnog bika, koji bi ubio Gilgameša. Anu joj ispuni ţelju, ali Gilgameš i Enkidu savladaju iubiju bika. Istar se pope na zid grada Uruka i prokle Gilgameša. Gilgameš i Enkidu slave sa
narodom pobedu nad nebeskim bikom.
Sedma
ploča
-
Enkidu priča Gilgamešu svoj poslednji san:
zgrabio ga orao i odneo visoko,
a zatim ga ispustio te se na tlu razmrskao. On predoseća da taj san znači nesreću. IGilgameš uviđa da mu bogovi nisu više naklonjeni. Enkidu se razboli i leţi dvanaest dana ugroznici. Na kraju proriče svoju smrt.
 
Osma pl
oča
-
Enkidu umire, a Gilgameš se, ţalostan, seća sretnih dana koje je proveo saprijateljem. Šest ga je dana i šest noći oplakivao, a sedmoga dana sahranio. Pun boli lutastepom i susreće lovca. Jada mu se kako je izgubio prijatelja i kako se sada i sam b
oji smrti.
Deveta
ploča
-
Gilgameš je uznemiren, boji se smrti. Hoće da ode do Utnapištima, svogapraoca, od koga ţeli da sazna kako bi mogao postići večni ţivot. Jurio je preko stepe i stigaodo brega Mašu, na kome je kapija kroz koju prolazi sunce. Nju
 
čuvaju škorpioni. Na njegovumolbu oni ga puste u mračni klanac. Dugo je putovao kroz tamu, a kad je izašao na svetlo,pokloni se Šamašu, bogu sunca. Ovaj ga uputi do Vrta bogova, iza koga se nalaze Svetskomore i Vode smrti, gde na jednom ostrvu ţivi Utnapištim. Gilgameš stigne do Vrta bogova,
ciji kedrovi nose na sebi razne dragulje kao plodove.
Deseta
ploča
-
Opisuje Gilgamešov susret sa Siduri Sabitu. Kada dođe do Siduri Sabitukazuje joj svoje patnje i kuda je krenuo. Ona ga odvraća. Još jedan nagovještaj uzaludnostitraganja i potvrda da je čovjekova sudbina unapred određena te da se od smrti ne moţepobjeći. Ona mu savjetuje da jede i pije, da se veseli uz harfu, frulu i igru, da se raduje unaručju ţene. Ova hedonistička slika djeluje snaţno u kontrastu sa predhodnom mračnomslikom ljudske sudbine, što još vise Gilgamešovom ţivotu daje teţinu i sumornost.
 
Jedanaesta ploča
-
Sadrţi priču o velikom potopu, koju Utnapištim kazuje Gilgamešu. Zarazliku od Gilgameša koji je stalno u pokretu, nemiran i
 
stvoren da se bori Utnapištim sepovukao u miran ţivot kojim su ga bogovi nagradili. Iz priča o potopu karakteristična su dva
momenta:
1.o Utnapištinovoj sebičnosti
 
2. preplašenost bogova od potopa
 
Kada Utnapištimu Ea, bog dubina, saopštava odluku bog
ova o potopu, i daje mu uputstva
kako da spasi sebe i porodicu, što je ovaj i uradio. Naprotiv kada dolazi do čudotvorne traveţeli da je podjeli svima, a ne da je sam pojede.
 
Dvanaesta
ploča
-
Gilgameš nema mira. Poziva čarobnjake i sveštenike i traţi o
d njih da
mu dozovu Enkiduov duh. Oni ga šalju u Podzemni svet, ali on ne uspeva da vidi Enkidua ida s njim govori. Po povratku iz podzemlja, na Gilgamešovu molbu Ea mu omogućuje daugleda Enkiduovu senu i da s njom razgovara. Enkidu mu ne otkriva tajnu ţ
ivota i smrti jer»ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video, ti bi seo i zaplakao«. Na ponovnu

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->