Boravak U Planini

Boravak u planini zimi i leti
Razvijeno na osnovu odgovarajuih materijala Gorske Slube Spasavanja - stanica Beograd, a za potrebe programa poetnog kursa GSS uredio: Milan Vitorovi
Beograd, 1998.
Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd
0.
0. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
SADRAJ
SADRAJ .........................................................................................................................................................2 UVOD .............................................................................................................................................................3 LOGOROVANJE ...............................................................................................................................................3 ZAKLON..........................................................................................................................................................5 BIVACI ..........................................................................................................................................................11 ISHRANA .......................................................................................................................................................12 U PLANINI ZIMI .............................................................................................................................................17 OSNOVI METEOROLOGIJE U PLANINI ............................................................................................................20 FIZIKA I MENTALNA PRIPREMA ...................................................................................................................26 TRAENJE PUTA NA TERENU .........................................................................................................................26 TRAENJE PUTA PO SNEGU ............................................................................................................................35
Boravak u planini leti i zimi
strana 2/39
1.
UVOD
Boravak u planini je, kao i planinarstvo u celini, deo uivanja, deo cele prie. Moete sebi olakati ivot ako nauite vetinu logorovanja i pripremanja hrane u planini, ako nauite da bivakujete spasiete si glavu, ako znate da naete pravi put i da lako stignete do eljenog odredita uivaete i biete spremniji za uspone. Penjanje i osvajanje vrhova je jedna stvar. Dolazak do smeri, ili do objekta aktivnosti, iz kola je sasvim druga stvar. Ponekad i ponegde se to naziva pristup smeri. Pod boravkom u planini podrazumevamo upravo ovaj drugi deo. Potrebno je izai iz kola ili drugog transportnog sredstva, natovariti sve stvari za boravak u planini i pronai put do odredita preko potoka, iblja, ume, staza i bogaza, snega i ko zna ega jo. Moda je potrebno ii i vie od jednog dana. Moda se na odreditu mora postaviti logor. Moda e morati da se bivakuje. Dugo vremena je klasino planinarstvo znailo ba to: Biti u planini. Danas se to moe zvati trekingom. Dakle vi nemate nameru da penjete u steni, niti da se sputate u podzemlje, niti da po snegu i ledu osvajate vrh. Vi samo hoete da budete u planini, da je obiete, uivate u njoj. Sada govorimo upravo o tome. Za one koji imaju dalje namere boravak u planini i probijanje do odredita je nunost i tek poetna faza u ostvarenju ciljeva. Neki sportski penjai, na primer, naporno hodanje i neudoban boravak u planini esto smatraju nunim zlom. Neki od njih nimalo ne uivaju u pejzaima, u okruenju. Oni prosto ele da penju u steni, i to to pre. U stvari, takvi penjai bi najradije traili da se do same stene probije put, napravi odmaralite i praking u podnoju stene. Takve molimo da odmah preskoe ovo poglavlje (po mogunosti neka zatvore i ovu knjigu) ili da pod hitno promene svoj stav.
2.
LOGOROVANJE
Postavljanje privremenog doma u divljini treba da bude brz posao kojim se obezbeuje solidna zatita, topla i suva vrea i dobra hrana. Logorovanje u planini ima jo jedan kritian segment: ouvanje prirode. U stvari, to bi trebalo da vam bude no.1. Budite potpuno svesni toga da je vaa udobnost kompromis sa ouvanjem planinaskog ambijenta. Vrhovi i planine nisu tu zbog vas ve su tu gde jesu (sa ili bez vas). Zaista nije preveliki problem ukazati potovanje mestima koje nas tako usreuju. Zato e ovo poglavlje biti i dosadno kada su u pitanju saveti za ouvanje prirode.
2.1.
Mesto za logor
Planinari ne postavljaju uvek logor tamo gde e im biti najudobnije. Moe se proi idelano mestace za logor, zaklonjeno u umici, da bi se logor postavio na vetrovitoj planinaskoj strani jer ste tako blii vrhu.Koji su to drugi razlozi za izbor konkretnog logorita? Jer je udobno? Jer je ivopisno? Razumno sa aspekta ouvanja prirode? Nekada ne moete imati sve to, ali ponekad je potrebno odrei se dela toga u korist okruenja. Pogledajmo sada logor sa aspekta divljine u kojoj ga pravimo da bi smo videli koji su logori najmanje tetni za nju. Od najboljeg do najgoreg oni su: Sneg: Sneg e se otopiti i nee ostati traga od vaeg logora. Stena: Stena e biti otporna na najvei broj oteenja koja moete proizvesti Pesak, praina, ljunak: Ovo je sledei dobar izbor Otvoreno poljane u staroj umi: Ovo je manje idealan izbor u odnosu na prethodne Panjak iznad linije ume: Ovakvi panjaci imaju vrlo kratak godinji period rasta i predstavljaju jedan od najosetljivijih eko sistema. ator postavljen na ovakvu travu koji tu stoji svega par dana unitie tu sezonu rasta. Ako ste ve na takvom mestu, pomerajte ator svaki drugi dan. Livada sa biljem iznad linije ume: Planinsko bilje raste jako sporo i vrlo je osetljivo. Svaki poremeaj izazvan vaim atorom zahtevae vie godina za sanaciju.
strana 3/39
Pored vode: Biljni svet pored vode je posebno delikatan i zagaenje vode je sve izraeniji problem kako sve vie ljudi ide u planine. Umesto mnogo rei, pogledajte kako izgledaju obale popularnih planinskih jezera i potoka. U naelu, poteno sagledajte uticaje koje va logor ostavlja na okruenje. Logorujte udobno, ali ne na sred livada, neposredno pored vode, staza, ili drugih logora. Potraite neki ve prirodno hendikepiran teren. Potraite ravno mesto, kako ne bi ste morali da ga ravnate alatom. Ako ste naleteli na ostatke biveg logora, ak i ako nije ba blizu vode, koristite ga radije nego da ostavljate novi oiljak. Sa aspekta udobnosti logora, brinite o vetru. Videete da ak i povetarac u planini moe biti udljiv. Lak i prijatan dolinski vetar u toku popodneva moe postati jak i hladan vetar sa vrha u toku noi. Kada je vreme stabilno, hladan i tei vazduh e sii u doline i depresije, tako da e tamo biti vidno hladnije nego na stranama planine. Razmatrajte pravce vetra kada odabirate mesto za logor. Klonite se dominantnih vetrova, ali razmotrite mogunost da okrenete ulaz u vetar. Tako e se pritisci izjednaiti i ator nee kloparati. Ipak, planinski vetrovi e okrenuti pravac ili pojaati bez upozorenja. Ako vam je za utehu, olujni vetrovi su najee iste snage. Znaete, bez brige. Razumite da je logor va dom u planini. Tu je mesto odmora i zadovoljenja tzv. osnovnih potreba. Napravite ga tako da se sve podrazumevane radnje tako i odigravaju, bez muke. Neverovatno je kako vas mogu iznervirati nekakve sitnice: nema vode ba u tom trenutku, nema mesta za odlaganje hrane... Odmorite se. Zato logor slui. Logor se najee povezuje sa atorima. To ne mora biti tako. Svaki zaklon ili skup zaklona je logor. Kod nas su vrlo esti logori koji se obrazuju u privremeno ili stalno naputenim katunima (baije, kolibe...). Kako se ponaati tada? Zamislite samo da su to vai katuni i da ih vi koristite preko leta, a da neki drugi ljudi provaljuju zimi i pri tome ostavljaju sve i svata. Ono to ne biste hteli da vam rade nemojte raditi. ta je jo vama bitno za udoban logor? Da je suvo i zatieno. Da ima izvor vode u blizini. Da ima infrastrukturnih reenja (sanitarije, ognjite...). Da ima organizovani ivot (nabavlja, kuvar, loa, ubretar, uvar...). Ako pravite veliki, bazni logor na kome ete provesti due vreme i sa koga ete kretati na aktivnosti, postarajte se da obezbedite komunikaciju, opkopajte atore...
2.2.
Vatra
Stari romantini dani planinarenja oko velikih logorskih vatri oko kojih se odvijaju sve aktivnosti su skoro odbrojani. Cena toga je previsoka za okruenje, pogotovo u zemljama sa razvijenim planinarstvom, i na veim visinama. Pogledajte ostatke logora sa velikom vatrom. To je runo. Oiljci su veni. Planinari danas kuvaju na primusima i drugim kuvalicama za koje sami nose gorivo i koji ne ostavljaju oiljke u divljini. Nekoliko prostih pravila postoji za sluaj da zaloite vatru. Postarajte se da bude mala. Ograniite je kamenjem. Napravite ognjite. Nemojte naputati vatru dok gori. Uverite se da nema ni ara, pre nego to odete. Loite samo mrtvo drvee i suve, otpale grane. Nikada nemojte odsei zdravo drvo ili bun. Drite vatru dalje od atora. ak i ako imate vatru bolje je kuvati na primusima.
2.3.
Pranje
Vae posue moe ostati dovoljno isto i bez korienja deterdenta. Ako inije ispirate vruom vodom odmah posle obroka, biete sasvim zdravi nedeljama, a da ne koristite sapune. Posude napunite vodom i odmah oistite ili pustite da se raskrave. Prljavu vodu bacite daleko od izvora sa koga se napajate. Ako koristite deterdente, koristite one koji su biodegradabilni, i ne prosipajte po bilju. ice za ribanje posua su vrlo zgodne i sasvim lake. Korienje peska, zemlje ili ljunka za ienje posua ostavlja neoprna komadie hrane na koje se skupljaju insekti. Ostatke hrane ponesite sa sobom i sledei put bolje planirajte obroke. Dobro je da organizujete kanister za tehniku vodu, tako da nema utabane staze od logora do izvora. Ako postoji potreba da perete sebe ili svoje stvari, inite to bar 50-tak metara od izvora vode i nemojte koristiti tetne deterdente.
2.4.
ubre i sanitarije
Imajte kese za ubre. Staro pravilo vai za svu hranu u pakovanjima: u odlasku u planinu nosite pakovanja puna hrane, a u povratku ih nosite prazna. Planinari bi trebalo da za sobom pokupe svaki komad svog ubreta, ak i tueg. Nemojte zakopavati ubre ili ga bacati tamo gde su ga drugi ve bacili. Nosite ga sa sobom. Zlatno pravilo logorovanja je: Ostavite logorite istije nego to ste ga nali. Ako imate vatru u logoru, onda spalite svo ubre. Znajte da ak i tvrde konzerve obgore, tako da istrunu brzo.
Boravak u planini leti i zimi strana 4/39
esto koriena logorita imaju odreeno mesto za klozet, jedno mesto, daleko od vode. Ukoliko takvog mesta nema, napravite ga. Obavezno je dogovoriti to mesto (ali samo jedno, da ne bi bilo minskih polja), tako da bude bar 100 metara od vode i od logora. Dobro iskopati rupu 20-30 cm u preniku, 20-tak cm dubine, snuditi se i potom rupu zatrpati. Pazite ta ete sa prirodno nerastvorivim predmetima line higijene (toaletni papir). Zakopati sa izmetom? Spaliti? Nositi kui? Ako je zima, pazite da vam sanitarno mesto bude udaljeno i nizbrdo od mesta sa koga uzimate sneg za otapanje.
2.5.
ivotinje i hrana
Divlja svinja, medved, mi i puh e za hranu prodreti kroz kesu, ranac ili ator. Ako hrana visi na drvetu onda mora biti dovoljno visoko i dovoljno udaljena od stabla. Neki drugi saveti: Drite hranu i prostor za kuvanje podalje od mesta na kome spavate. Hranu pakujte u kese i zatvarajte da ne bi mirisala svima. Nemojte hrabriti ivotinje tako to ete ih hraniti.
2.6.
Zimski logor
Postavljanje logora zimi je mnogo ozbiljniji posao od iste stvari leti. Potrebna je brzina i efikasnost. Potrebna je uigranost, automatizam i navika. Efikasnost i sigurnost se maksimalno ispoljavaju ako je svako tano upoznat sa svojim zadacima. Ako je u pitanju ator, tada se jedan odmah prihavata dranja atora da ne odleti, drugi sastavlja ipke i montira ih a trei uzemljuje celu stvar.
3.
ZAKLON
Kada ste smeteni nou u planini va je dom van kue va ator, bivak vrea, krilo, sneni zaklon ili neki drugi prirodni zaklon. Sada emo razmotriti zaklone koje moete nositi na leima ili napraviti na licu mesta. ator je najei zaklon planinara zbog mnogih vrlina koje ima. Relativno se brzo i lako nametaju i razmetaju, tite od kie i vetra, udobni su, mogue ih je postaviti skoro svuda, tite od sunca i dovoljno su prostrani za vas i opremu. Oni su, takoe, skupi i teki. ator je najee najbolji zaklon za uslove iznad granice ume, za jake vetrove, za gleere i zimske uslove i za zemlje komaraca. Planinari u urbi mogu dobiti sasvim dobar zaklon i od lagane bivak vree ili krila, ali to e im malo pomoi ako pada teka kia, ili ako treba zakloniti i opremu. Krilo i bivak vrea, zajedno, poveavaju zatitu od navedenih elemenata. Sneni zaklon je mila majka i raj kada je u pitanju zatita od vetra ili oluje, ali je potrebno dosta vremena za pravljenje. Zanimljivo je da je zaklon potrebniji kada su noi vedre nego kada je oblano. Tada suprotne povrine imaju velike temperaturne razlike; toplija zrai toplotu hladnijoj. Obzirom da je ljudsko telo toplija povrina od nonog neba, izloene povrine ljudskog tela ili vree zrae toplotu i hlade se. Bilo kakav zaklon sluie kao izolator. Oblaci su ti koji toplotu tla vraaju nazad na zemlju i imaju efekat velikog izolatora prema nebu. Vedre noi su hladne.
3.1.
ator
ator je sinonim za logorovanje. ator je u detaljima objanjen u poglavlju o opremu. Postavljanje i korienje zimskog atora objanjeno je u sledeem poglavlju, dok je organizacija logora obraena prethodno. Na ovom mestu emo izneti tek nekoliko saveta u vezi postavljanja i organizacije atora: ator uvek postavi na ravno. Ako treba, poravnaj alatkama, iako je bolje ako se nae ravno mesto. Ukloni kamenje i probaj da legne pre nego pto podigne ator. Kada je ispo ravno, uloi malo truda i obloi tlo sa neim mekanim. Dobro je lie, sitne granice, iglice... to se vie potrudi bie ti udobnije. Pre podizanja atora, postavi ispod njega odgovarajui najlon ili foliju da bi zaustavio vlagu iz zemlje. Ako oekuje da logoruje po vetru i snegu bitno je da ator to moe izdrati. Ne sme se deformisati pod naletima vetra i nanosima snega. Ako ostaje due i oekuje kiu opkopaj ator roviem za drenau. Uvek zatiti ator od vetra. Zakloni ga, zaukaj okolo. Okreni ulaz na kontra stranu ako je vetar jak a u vetar ako je slab. Nemoj postavljati ator pod smolasto drvee. Ostae fleke koje nee skinuti.
strana 5/39
Mora li se rei, dalje ator od vatre, mnogo dalje. Uvek dobro osui ator pre pakovanja i skladitenja. Uvek idi iroko oko atora da ne bi kaio o uzice uzemljenja. 3.1.1.
Kuvanje u atoru
Kuvanje u atoru je pogodnost, ponekad neophodnost, a uvek opasnost. Opasnosti se proteu od onih malih: prolivanje sadraja inije po atoru, po sebi i drugima i po vreama, zatim od poveane kondenzacije i drugih sitnica, pa sve do onih smrtonosnih kada se ator upali ili kada se potrujete od ugljen monoksida. Pored svega toga, kuvanje u atoru je neophodno kada je napolju jak vetar, odnosno kada se iz nekog razloga to ne moe raditi na drugom mestu. Ako ator ima deo za kuvanje i zaklon, onda je to velika pogodnost i bezbednost. Bilo da kuvate napolju ili unutra, primus mora biti stabilno postavljen na platformu. Ne sme se prevrnuti i mora se izolovati od dna atora. Ako je primus na teno gorivo tada se prevrtanjem primusa gorivo moe izliti i upaliti sve ivo. Ako je primus na gas tada e on mnogo bolje raditi ako se ne naslanja na hladan sneg. Mislite o tome pre nego to poete na put. Evo jo nekoliko saveta: Primus upalite van atora (ili na njegovom izlazu). U ator ga ubacite tek poto pone sa regularnim radom. Koristite primus na posebnom mestu za njega. Ako ga nema postavite ga do samog ulaza. Na taj nain je on blizu ventilacije a i vi ste u mogunosti da ga iutirate napolje im se neto dogodi. Obezbedite punu ventilaciju (promaju). Ovo je kritino. Ugljen monoksid nema boju, ukus ni miris. Ne moete ga unapred otkriti a ako pone da deluje vi toga, na alost, neete biti svesni. Bolje je da istrpite malo hladnoe i promaje nego da rizkujete trovanje ugljen monoksidom.
3.2.
Krila
Krilo je lagano i jeftino, a moe vam priutiti odlian zaklon, od svega osim od od ektremnog vremena. Neke od varijanti prikazane su slikom. Zatita je manja nego kod atora, posebno kada je u pitanju izolacija i vetar. Nema zatitu od insekata. Zahteva i vau vetinu, matu i zahvalan teren za postavljanje.
Zakloni od krila, razne varijante
Obino krilo od najlona se ne dri ba dobro, ali jeftino je i moe se esto menjati. Krila od impregniranog platna ili savremenih nepromoivih materijala esto imaju ojaanja na okovima i alke za nametanje zaklona. Morate imati dovoljno laganog i tankog prusika ili obinog konopca. Pomoi e vam i nekoliko lakih klinova. Najbolja veliina za krilo je 3 x 4 metra, ime se omoguava dovoljno prostora za 2 i 3 osobe sa opremom. Obzirom da su ivini delovi zaklona od krila tek malo zatieni, veliina manja od 3 x 4 nije dovoljna. Uvek stavite najlon ili foliju ispod vas, do zemlje. Krila se ne koriste kao pokrivai jer materijal nije diui i ostaete vlani.
3.3.
Bivak vrea
Ako neete nikakav ekstra teret ponesite bivak vreu i njome zamenite ator. Time ste obezbedili zaklon od vetra i kie. Bivak vrea je velika vrea od tankog, robusnog, nepromoivog i diueg materijala koja se zatvara ziperom.
strana 6/39
Dno joj je najee najlonizirano. Ispod nje se stavi najlon ili folija. Strane i gornji deo su najee od materijala kao Gore-Tex, diu a ne proputaju atmosfersku vlagu. Bivak vrea je za jednog oveka. Najee ima poneku alku ili jake drae za formiranje oblika i sidrenje.
3.4.
Zakloni u snegu
Novajlije su uvek iznenaene kada vide kako su topli, udobni i dobri zakloni u snegu. Da bi sve to bilo tako, potrebno je imati dobar zaklon i izolaciju. Kao nuni minimum za svakoga ko boravi u snenim uslovima na planini mora biti vetina i oprema da se preivi jedna no u snegu. ator se puno lake postavlja ali je dobar zaklon u snegu udobniji, vri i topliji. Svaka od varijanti ima svoje kvalitete u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. Morate biti spremni i sposobni da napravite i jedan i drugi tip zaklona. Dobro napravljen zaklon u snegu je daleko sigurniji od atora. Kada krene oluja i meava sneni zaklon postaje sve bolji kako ga sneg prekriva, dok je ator stalno potrebno istiti od snega. Ponekad je zaklon u snegu i jedina varijanta jer ste na uskom i vetrovitom grebenu, gde nema mesta za ator. Za pravljenje zaklona u snegu nije vam potrebna nikakva posebna oprema sem lopate za sneg, i ponekad, snene testere za vaenje blokova. Naravno, potrebno vam je puno vie vremena. ak i kada koristite ator za spavanje dobro je napraviti zaklon u snegu kao dodatak u sluaju da ostajete na tom mestu due vreme. Zaklon u snegu moe se napraviti kao zajednika prostorija gde se kuva, sui, jede i pria, bez straha da e se progoreti ili iscepati krilo atora, prosuti vrela voda ili supa ili neto slino. Ovakav zaklon moe sluiti i kao magacin odnosno pajz, ali i kao mesto gde e izbei oni iji se ator oteti. Na negativnim stranama (tamo gde nema nanosa), pravljenje zaklona u snegu je prilino dugotrajan i teak posao. Obino je potrebno 2-3 sata tekog rada. Ako na tom mestu ostajete samo jednu no, tada to, moda, nije vredno tolikog truda. Svi koji grade zaklon bie mokri od znoja i snega. Zaklon od snega je najee topliji od atora, i uvek se lake zagreje. Izuzetak je lepo vreme usred podne kada je temperatura unutar atora i po 10-tak stepeni via od one napolju. To je dobra prilika za suenje mokrih stvari. Pravljenje zaklona u snegu je korisna vetina i moe biti vrlo zabavna. Ipak, za krakte zimske ture nije uvek isplativo praviti zaklone od snega. Ako ste naumili da na planini boravite nekoliko zimskih dana i noi tada je investicija u pravljenje zaklona u snegu viestruko isplativa. I naravno, ponekad, za oluje, vetra i uskog prostora, pravljenje bivaka u snegu je i poslednja alternativa. Postoji itav niz sitnica koje mogu biti od koristi pri logorovanju zimi. Vrlo je korisno imati malu etku za sneg kojom ete istiti obuu, odeu i opremu od snega, istiti ulaz zaklona i krila atora od snega. Dobro je imati i suner kojim ete pokupiti sve to prolijete ili obrisati jutarnju kondenzaciju pre nego to zaledi. Posebno je zgodno napraviti bezbednu poziciju i stalak za sveu. Pored svetla, imaete sjajan a lagan izvor toplote. 3.4.1.
Vuje jame (snena jama)
Vuja jama, kao na slici, e pruiti veu udobnost, zatitu i izolaciju od labavog i leprajueg atora. To je i nain za zaklanjanje kada atora nema. Kada znate da napravite vuju jamu, znate jednu od osnovnih planinarskih vetina. Spremite se na prilian utroak vremena i snage.
Vuija jama na strmini
Moete iskopati jamu nekom inijom, lemom, cepinom ili bilo ime slinim, ali je prava alatka za to lopata za sneg. Ipak, ak i sa dve lopate, potrebno je 2-3 sata za iskopati sklonite za 4 oveka. Evo kratkog opisa izgradnje vuje jame: Pronai lokaciju: potraite oigledne opasnosti. Da li ste na lavinoznom terenu? Da li sneg moe naduvati otvor i zatvoriti vas? Potraite relativno vrst sneg od najmanje 2 m dubine. Mora biti dovoljno snega tako da se ne doe do tla pre nego to zaklon ima dovoljnu veliinu.Kratka navejana strmina je mnogo bolja i laka za
pravljenje jame od kopanja u ravnom. Naite bar veliki nanos ili udubljenje. Najbolje je da postoje prirodne predispozicije, tako da je potrebno manje kopanja. Kreni na posao: trudi se da ti odea bude suva. Radi polako da bi izbegao obimno znojenje Iskopaj prvo ulaz: Kreni dovoljno nisko i daleko i napravi ulaznu platformicu. Zatim kopaj oko 1 metar ulaznog tunela, a zatim kreni na gore, koso, da bi se dolo do bivak prostora. Mora biti bar 30 50 cm snega iznad plafona da bi se obezbedila stabilnost. Kopaj podlogu: Podloga jame mora biti neto via od plafona ulaznog tunela, pogledaj sliku. To je zato to se topliji vazduh zadrava gore. Izravnaj podlogu i osiguraj dovljnu povrinu. Uglaaj zidove i plafon, tako da otopina curi niz zidove do rovia, umesto da kapa po vama. Obezbedi mali rovi do ivica kako bi se voda odlivala nizbrdo prema ulazu. Prostri foliju ili najlon da bi se zatitio od vlage i da bi sauvao stvari od snega. Postavi malo krilo ili foliju preko ulaza. Izbui rupu za ventilaciju: mora postojati ventilacija jame. Mala rupa u plafonu obezbeuje protok vazduha. Ukoliko postane mnogo toplo proiti otvor. Postoji nain za pravljenje urgentne vuje jame ak i u plitkom priastom snegu. Pogledaj sliku. Treba vam najmanje 15-20 cm snega i oko 3 sata vremena. Korak po korak, ovo je nain da to uradite: Pronaite tap od oko 2 metra i nabijte ga direktno u sneg. Uzmite jo jedan takav tap i obrazujte krug koristei drugi tap kao poluprenik a prvi kao centar. Poloite drugi tap na sneg prema prvom tapu, tako da pokazuje njegov taan poloaj. Nekakvim alatkama nagomilajte sneg u krug koji ste napravili, oko prvog tapa. Sabijajte doneti sneg i donosite novi sve dok ne dobijete gomilu koja je za oko 30-50 cm via od prvog tapa u njenom centru. Pustite da se gomila slee narednih sat vremena. Sada napravite tunel pratei drugi tap. Izbacite dovoljno snega tako da ostane prostorija unutar gomile, ali tako da ostane bar 50 cm snega na zidovima. Kada izvadite prvi tap ostae i rupa za ventilaciju.
Vuija jama na ravnom
3.4.2.
Nanos kod drveta
Sa malo improvizacije priorodna sklonita se mogu iskoristiti i preobraziti u zaklone za sluaj nude. Takvi se zakloni nalaze u nanosima ispod velikih stabala, stena, du strmijih obala reka ili u jamama koje se obrazuju topljenjem snega oko takvih predmeta. Prosto uoite takvu jamu, proirite je sa donje strane i pokrijte bilo ime to omoguuje kakvu takvu vrstinu. Preko toga nabacajte jo snega i gotovo. Granje, lie i iglice e vam obezbediti potrebnu izolaciju. 3.4.3.
Iglo
Iglo je tradicionalno savreno reenje koje obezbeuje udobnost i zatitu veu od bilo kog drugog zaklona. Pogledaj sliku. Na alost, pravljenje igloa zahteva posebnu vrstu snega ili njegovu pripremu, plus graditelja sa dosta iskustva i znanja. Vlaan i nabijen sneg obezbeuje blokove koji su vrsti i lepe se jedan za drugi, ali su teki i komplikovani za rukovanje. Sneg koji je stabilisan vetrom je najbolji za rad. Nije tako teak. Ako je sneg mek, utabajte ga, saekajte malo da se vee i ponite sa testerisanjem blokova (testerom, lopatom, cepinom ili sa bilo im pri ruci). Svaki od tih blokova treba da bude oko 80 x 45 x 45 cm u dimenzijama. Ivice treba poravnati i nagnuti tako da dou u pravilan ugao za spiralno povezivanje. Drite svaki od blokova dok malteriete snegom po ivicama. Ulaz u iglo treba da bude tunelski ispod nivoa poda. Pazite na ventilaciju.
strana 8/39
Pravljenje igloa
Kada se odluujute za pravljenje igloa nije vam kritino koliko ima snega, jer ih pravite od snenih blokova. Zbog toga je najee jednostavnije napraviti iglo sa velikom sobom i ulazom nego biti stenjen u snenoj jami. Sa druge strane, iglo se pravi due, esto je potrebna i testera za isecanje blokova tvrdog snega i potrebna je preciznost i iskustvo u pravljenju igloa. Pored svega, potreban je sneg iz koga se mogu izvui sneni blokovi a da se ne raspadnu. Ako nemate dobrog snega za iglo zaboravite na njega. 3.4.4.
Sneni krov
Kada se mrak blii ili vreme postaje vrlo loe, sklonite od snenih blokova moe biti vae reenje. To je kombinovani - hibridni zakloni u snegu. Moe se kombinovati tehnika snene jame sa igloom. Tipino za ovakva skonita je da se prvo iskopa relativno velika rupa u snegu i tako dobije odreena zapremina bez krova ali sa sasvim dobrim zidovima. Sada treba poeti sa pravljenjem blokova od snega. Sneni krov, bilo da je pravljen na ravnom ili na kosini predstavlja brzo i urgentno skonite za jednog ili dvoje ljudi. Pogledaj sliku. Prosto iskopajte kanal i potom mu od snenih blokova napravite krov na dve vode. Blokove moete dobiti ve prilikom obrazovanja kanala ili ete ih napraviti sa strane. Kada imate krov moete poveati unutranjost, poravnati je i napraviti otvor za ventilaciju. Uglaajte i krov sa unutranje strane zbog kapanja. Napravite rove za oticanje otopine. Ovo sklonite nije ba tako jednostavno napraviti kao to izgleda, tako da vebajte prvo kada je vreme dobro.
Sneni krov
Jo jednostavniji nain za izgradnju ovakvog skonita je ako se iskopa kanal 1.5-2 metra dubine i dovoljno prostran za grupu. Zatim prostrete krilo preko vrha, tako da ima neki pad (potrebna je kosina). Ova stvar moe raditi protiv vetra ili kie, ali e veliki sneg sruiti krov na vas. to je manje krilo bie vam toplije. Pazite na ventilaciju. 3.4.5.
ator
ator je va prvi izbor za logor kada se planira krae vikend penjanje u snegu. Lako se i brzo postavlja na utabanu i ravnu povrinu snega, neto veu od povrine atora. titi od hladnoe, vetra i padavina. Kada su okolnosti posebno kritine, ator moe posluiti kao zaklon i mnogo veem broju ljudi od nominalnog (4 u ator za dvoje...). ator se uvek postavlja na paljivo odabranom mestu. Evo nekoliko saveta: Koristite teren kao vau prednost: Izaberite mesto za ator koje je ravno ili to je mogue ravnije. Na taj nain ete sebi utedeti ravnanje podloge i kopanje snega. Postavite se na mestu bezbednom od lavine, podalje od pukotina i streha. Pronaite poziciju koja je zaklonjena od dominantnog vetra (kako duvaju vetrovi videete po
strana 9/39
snenim oblicima na terenu). Ako je to nemogue, bar se potrudite da ulaz stavite u zavetrinu. Izbegnite postavljanje atora tako da je na mestu gde se stvaraju nanosi. Utabajte i poravnajte dovoljnu povrinu za ator, za sidrita i za vae kretanje oko atora. Posebnu panju posvetite poravnavanju i utabavanju povrine pod atorom. Grozno je spavati na kosini, isto koliko i spavati na dombama. Za ravnanje i glaanje mogu posluiti lopata i skije. Brinite o tome, jer e se ve posle prve noi podloga tako stvrdnuti da e popravke biti skoro nemogue. Prokopajte rov za ulazak koji je bar oko pola metra dubine. Kada se ator podigne i dobro zategne bie vam kudi kamo lake da ulazite i izlazite iz atora kada imate ovakvo rove. Pogodnost je i to moete sedeti u atoru a noge komotno drati u rovu. Izgradite zidove od snega oko celog atora, pogotovo ako je ator izloen vetru. Zidovi mogu biti od metra ili vii, i oni e vas sjajno titi od vetra. Imaete neku vrstu batice (slika). Kada pravite zidove nemojte ih pribijati do atora, ve ih udaljite na priblinu daljinu njihove visine (ako su zidovi od metra tada je potrbno da budu oko metar udaljeni od atora), jer e vetar brzo naneti snega u ovu baticu, a vi ne elite da se on nanese na ator.
Zimski logor
Dobro zategnite ator po postavljanju. Vrlo je vano da sve u vezi atora bude napeto i vrsto. Krilo mora biti bez nabora, bez oputenosti. Sva sidrita moraju biti vrsta i sve veze zategnute. Tek tako postavljen ator e omoguiti otpor vetru. Postoji nekoliko saveta i trikova za sidrenje atora u snegu, kada metalni ili plastini klinovi ne dre. Klinovi se mogu zameniti mrtvacima, kao to je kamen, kesa puna kamenja, drvo ili kesa puna nabijenog snega. Zakai prusik za mrtvaka, zakopaj ga u sneg, utabaj sneg iznad njega i povei uzicu atora sa prusikom. I sami klinovi se mogu koristiti kao mrtvaci ali se moraju postaviti horizontalno ili koso. (slika). Dobro je pripremiti mrtvake unapred. Kao mrtvaci mogu biti korieni i cepini i krplje i ski tapovi...
Uzmeljenje satora
Kako bi ste imali relaksirajui boravak u zimskom atoru potrebno je da usvojite neki kuni red. To e zavisiti od vremena, veliine atora i iskustva i navika stanovnika. Mali ator moe zaniti da e ranac spavati napolju. Ako u atoru ima mesta i za vas i za stvari, tada e sve to se unosi morati da se isti od snega. Slino je sa cipelama, potrebno ih je oistiti od snega i ubaciti u kese pre ubacivanja u ator. Cipele, kao i oprema mora biti oiena i lepo upakovana tako da nema opasnosti da pocepa ator. Neka uvek ima jedna domaica. To je onaj koji e brinuti o organizaciji stvari u atoru. Za vreme meave se neete bog zna kako naspavati jer ste prinueni da stalno istite ator od snega. Ono to vam zadaje problem su nanosi snega, a ne onaj koji pada sa neba. Ako je vae mesto dobro i ako imate zidove oko atora ovaj e problem biti manji. Kada smo kod toga, problem nije u tome da e ator pui ili da e vam biti hladno ve u tome da moete ostati bez vazduha. Ako meava potraje va e ator polako nestajati pod snegom. Kada to pone da se dogaa vi ga lepo izvucite i postavite na povrinu.
strana 10/39
3.5.
Vrea za spavanje
Udobna i topla vrea za spavanje (i uopte, brlog koji ete sebi napraviti), kritina je za boravak u planini leti i zimi. Setite se da ete u vrei provesti svoj odmor, a zimi bar pola dana - 12 sati. Vrea mora da bude ozbiljna, topla. Toplotu moete dobiti bilo debljom, bolje izolovanom vreom, ili korienjem vree i bivak vree. Bivak vrea spoljnja vrea, mora biti dovoljno velika da u nju stane vrea za spavanje, a da se pri tome ne sabije. Klasina bivak vrea nema sopstvenu izolaciju. Ona obezbeuje zatitu vree za spavanje od vetra, spoljne vlage ili prljanja. Sloj vazduha koji se nae izmeu bivak vree i vree za spavanje dovoljan je toplotni izolator. Naravno, moete koristiti i obloenu bivak vreu ako ste ba zimogroljivi. (To su u stvari dve vree, pri emu je spoljna dosta vea). Vrsta toplotnog izolatora u vrei zavisi od klime u kojoj ete je koristiti. U uslovima vee vlanosti vazduha, niskih, ali ne ekstrmnih temperatura i podzemlja bolje su vree sa sintetikom izolacijom. One e zadravati izolaciono svojstvo i kada su vlane. Kada je jako hladno i suvo koristite perje. Perjane vree su lake, prijatnije i kompaktnije za istu zatitu. Na alost, slabo rade kada se navlae. Postoje i vree sa membranom za zaustavljanje isparavanja. Ove se koriste za ekstremno niske temperature. Ideja je da se ne dozvoli isparavanje znoja i energija koja bi se izgubila tim iparavanjem. Naravno, vi ete se probuditi u znoju lica i tela svog, i moraete se dobro napiti vode kada ustanete. Ako ve preduzimate ovakve stvari, spavajte u tankoj sintetikoj odei koja e se lako i brzo osuiti ujutro. Kritina komponenta sistema za spavanje - brloga je podloka. Vi ipak leite na snegu. Sneg je hladan. Vrlo je bitno da izmeu snega i vas postavite dobar izolator kako ne bi ste svojim telom uzaludno topili sneg. Postoje razne varijante podloki. Za zimu je bitno da bude cele duine vaeg tela, i bitno je da ima nanet sloj reflektujue folije (astro folija, ili spasilaka folija) kojom se postie da se toplotna energija koju zraite vraa do vas. Danas su na raspolaganju lagane a robusne podloke na naduvavanje thermarest (slino dueku). To je verovatno i najbolje reenje. Postoji nekoliko osnovnih procedura za toplije spavanje bez obzira na vrsti vae vree. Svucite se pre ulaska u vreu (nemojte obui sve to imate). Nosite vunenu kapu i arape. Zakopajte vreu i zategnite je oko lica. Diite kroz nekakav demper ili duks preko lica. Sve o vreama za spavanje kao o komadu opreme, nai ete u poglavlju o opremi.
4.
BIVACI
Bivak predstavlja kratki, iznueni ili planirani, boravak u planini. esto se odnosi na no, ali je nuan i kada je loe vreme. Uvek je vezan za minimum opreme i osnovni cilj je odmoriti se, zatiti, utopliti i preiveti. Planinari, penjai i speleolozi esto planiraju spartanske bivake kako bi ili brzo i bez tereta, odnosno kako bi prili to blie cilju. Neplanirani bivak dolazi kao ne ba prijatna posledica povrede, loeg vremena, problema, loeg planiranja ili naputanja plana. Mesto za bivak nije potrebno mnogo opisivati. Ne sme biti izloeno opasnostima (lavina, vetar, padavine...). Vidite da bude koliko toliko ravno, zaklonjeno. Ako imate resursa naloite vatru. Oni koji idu na planirani bivak ponee sa sobom sve to je neophodno za koliko toliko razuman, ako ne udoban, boravak. Tu je svakako bivak vrea, moda krilo, uvek astro folija, malo ekstra hrane i rezervnu odeu. Njihov cilj je da se dobro odmore i pripreme za ostvarenje cilja. Oni koji su prinueni da bivakuju (neplanirani bivak) imae sa sobom samo ono to je obavezni dao njihove opreme dovoljno da preive. Najbolja priprema za sopstveni neplanirani bivak je ako se stalno pitate ta ako?, i ako imate sa sobom minimum odgovora. Ve astro folija je odlina. Komad najlona ili velikih najlon kesa. ta ete tek sa jednom lakom bivak vreom. Alternativa je i va ranac. Kada je vreme da se bivakuje, povadite stvari iz ranca i stavite noge u njega. Naravno da ete nai neko zaklonjeno mesto. Sednite na neki izolator. Navucite sve iz ranca na sebe. Bivakovanje na malim visinama moe biti relativno udoban zahvat (vatrica, kafica, podloka, vrea...). Najvei broj bivaka se ne moe opisati reju udoban. Ako je bivak u penjanju, moraete da se usidrite. Uvek se utoplite. Skinite mokre i vlane stvari. Zatite se od vetra i padavina. Grupiite se sa drugim lanovima za toplotu. Koliko je opreme i odee potrebno da bi ste sa sigurnou preiveli bivak. Odgovor na ovo nikada nije bio jednostavan. Zavisi od mnogih faktora, ukljuujui vae iskustvo, fiziku pripremljenost i mentalni stav. Planinar u punoj formi koji moe popeti 50.000 metara planina godinje i ima pozitivan stav, moe podneti nekolicinu planiranih bivaka i par neplaniranih godinje bez veih problema. Iskustvo je ovom planinaru pokazalo ono to emo i jednog dana saznati: kako da razlikuje tu finu liniju izmeu noenja previe stvari i noenja premalo.
Hoemo da kaemo da se ne sme biti oportun i nositi sve ivo, trebalo netrebalo. Logika od vika ne boli glava je pogrena. Dovodi do stare planinarske poslovice ponesi opremu za bivakovanje i bivakovae. To se odnosi kako na teret, umor i vreme za noenje, tako i na stav po kome se unapredn eto predvia. Sa druge strane, ako se smrznete jer niste imali astro foliju ili bivak vreu, biete najnegativniji primer u istoriji planinarstva.
5.
ISHRANA
Vetina boravka u planinama ukljuuje postavljanje sigurnog i udobnog logora i obezbeenje hrane koja je ukusna i dovoljna za vae potrebe. Planinarenje je zamorna i zahtevna aktivnost i zato e vam trebati voda i hrana razliita hrana, kako bi obezbedili ugljene hidrate, proteine, masti i obavljanje ivotnih procesa organizma. Sa malo planiranja nije teko odabrati hranu koja moe trajati, laka je po teini, zgodno se pakuje i zadovoljava va ukus i potrebe. Bitno je da je hrana ukusna. Ako je brzo i jednostavno sipanje goriva u organizam nunost planinarenja i va prvi cilj, onda nek uivanje u tom postupku bude drugi va zadatak.
5.1.
Sastav hrane
Svaka od tri osnovne komponente hrane ugljeni hidrati, proteini, masti obezbeuju energiju, i svaka od njih mora biti zastupljena u priblino odgovarajuim koliinama kako bi imali zdrav um i zdravo telo. Planinari mogu konzumirati i do 6000 kalorija dnevno, verovatno i vie za one vee i jenije. Sami ete morati da se odluite ta je za vas potrebno i dovoljno u zavisnosti od teine aktivnosti, sopstvenih navika i apetita, teine, metabolizma i stanja kondicije. Ugljeni hidrati su inilac koji na organizam najlake pretvara u energiju, tako da bi oni trebali da ine najveu koliinu kalorija koju unosite u sebe. Hrana koja ima najvie ugljenih hidrata bogata je vitaminima, mineralima, proterinima, vlaknima, vodom i osnovnim mastima. Dobri izvori ugljenih hidrata su sadrani u itaricama, grou, pirinu, krompiru, cerealijama, pasti, hlebu, krekerima i granulatnim tablama. Jedite male koliine ali jedite esto kako bi zadrali snagu, jedrinu, bodrost i izdrljivost. Proteini su vani i moraju se ukljuiti u va jelovnik. Dnevne potrebe za proteinima su konstantne i manje ili vie nezavisne od aktivnosti kojom se bavite. Va organizam ne moe skladititi proteine, tako da kada su vae potrebe zadovoljene, viak se pretvara u energiju ili se prave masti. Hrana sa visokim procentom proteina ukljuuje sir, kikiriki buter, kotunjavce (orah, lenik, badem...), meso u raznim vrstama, mleko i jaja u raznim vrstama, gotova jela sa mesom ili sirom... Masti su bitan izvor energije, posebno one dugorone. Tokom umerene miine aktivnosti telesna energija se crpi podjednako iz rezervi ugljenih hidrata i masti. Masti se prirodno pojavljuju u malim koliinama u povru, grou, pasulju, tako da kada se ovo kombinuje sa ribom ili goveim krtim mesom, vae se potrebe za mastima lako zadovolje. Hrana sa visokim procentom masti obuhvata buter, margarin, kotunjavce, slaninu, salame, sardine, ulje, meso, jaja, semenje i sir. Masti u hrani slue i drugim svrhama osim obezbeenja energije. Uskladitena telesna mast uva vitalne organe od oka i izoluje ih od hladnoe i toplote. 5.1.1.
Jesti za izdrljivost
Koliko je va organizam efikasan u korienju sopstvene energije zavisi od vae kondicije, odmornosti i naina ishrane. Ukoliko je vaa kondicija bolja, utoliko e vae telo biti efikasnije u stvaranju i korienju energije koju obezbeuju hrana i voda. Odmoran i sit ovek ima mnogo manje anse da se isrpi, pregreje, pothladi ili razboli od onoga ko je gladan ili neispavan. Zapamtite, budite u formi da bi ste mogli, spavajte i jedite da bi ste izdrali.
5.2.
Voda
Voda je podjednako bitna za ivot kao i vazduh. Potrebna je za metabolike procese, pravljenje energije, kontrolu temperature jezgra i tela i za elimisanje metabolikih otpada. Tokom zamornih aktivnosti, posebno na velikim visinama, koliina tenosti izgubljena kroz znojenje i isparavanje vlage iz plua (disanje) moe biti i 4 litra dnevno. Ukoliko se izgubi znaajna koliina telesne tenosti i ista ne nadoknadi, poremeti se hemijska ravnotea organizma i bolest je verovatnija. Vae telo e izdrati relativno dugo bez hrane, ali ne i bez vode. Posle napornog vebanja ili dnevne aktivnosti, nadomestite tenost i ugljene hidrate to je pre mogue. Zatim nastavite sa nadometanjem tenosti tokom veeri i noi u toku pripreme za sutranji dan.
strana 12/39
Trebali bi da unosite bar oko 2 litra tenosti dnevno ako vam je radni dan oko 12 sati po toplom vremenu. Za dugotrajnije ili intenzivnije aktivnosti trebae vem do 5 litara tenosti dnevno. Gubitak soli, kao posledica obimnog znojenja, normalno nije problem, jer se potrebne mineralne soli prirodno nadomeuju normalnom izbalansiranom ishranom. Ako vas brine unos soli koristite razne sportske napitke kojima se pored tenosti nadomeuju soli, minerali, kalorije i eer. 5.2.1.
Izvori vode
Voda je teka, tako da ete sa sobom nositi najvie dnevne potrebe. Vai izvori vode bie prirodni vodeni tokovi, izvori i jezera. Obino ste u mogunosti da istopite malo snega tako to ete ga sabiti u uturu i saekati da se otopi. Pre nego to nabijete sneg ostavite malo vode u uturi kako bi se otopljenje ubrzalo. Kada ima sunca i dovoljno vremena otapajte sneg u posudama. Pronaite neki sneni jezik ili cirk koji se negde na dnu polako topi i odliva nekakvim curkom. Ponekada je mogue pronai nekakvu okapinu ili peinicu u kojoj ima kapavice. I to je dobro kada nema nita bolje. 5.2.2.
Proiavanje vode
Bistra i hladna voda moe izgledati isto, ali moe biti puna opasnih bakterija, pogotovo ako niste kod nas. Da bi ste bili sigurni u ispravnost vode najbolje je da je proistite. Uobiajeno je to initi jodom ili iskuvavanjem (1 minut na normalnom pritisku). Danas postoje mnogi naini za preiavanje vode hemijskim preparatima ili filtriranjem. Izaberite neki i kupite. Kod nas problem zagaene vode jo uvek nije dominantan. Ipak, uvek pitajte koja je voda za pie. Karstni izvorikod nas su uvek dovoljno isti. Izbegavajte vodu sa stonog pojila ili u njegovoj blizini.
5.3.
Planiranje ishrane
Ukoliko uloite dovoljno napora u razmiljanju i planiranju ishrane neete imati mnogo problema oko dobijanja prave kombinacije za optimalne performanse i ukus, bez obzira da li idete n dan ili na nedelju dana. Kao grubi okvir za razmiljanje potrebno je obezbediti oko 750 grama hrane po oveku dnevno. Ovaj podatak uzmite grubo i vrlo uslovno. Na vrlo kratkim boravcima moete poneti sendvie od kue, svee voe i povre, ili bilo ta drugo. Za boravak dui od 3 dana razmislite o poziciji baznog logora tako da moe koristiti prodavnice iz civilizacije. Prilikom pripremanja i konzumiranja hrane najbitnije je racionalno korienje zagrejane vode i goriva. Tzv. kuvanje u olji je termin koji se odnosi na razna instant jela koja se jedu iz vae olje, dok e vea posuda imati samo zagrejanu vodu. Prosto jedite jedno jelo za drugim, iz iste olje, dolivajui vodu iz posude. Ovaj sistem radi OK kada su u pitanju jela-za-jednog. Za dua ili komplikovanija putovanja pakovanja i teina hrane postaju kritina. Suena i dehidrirana hrana, instant jela, i slina hrana dolaze na prvo mesto jer su lagana opcija i zgodna za pakovanje. Mnoga od tih jela nisu ni malo bezukusna. Postarajte se da te suve i dehidrirane varijante ne zahtevaju neko komplikovano i dugo kuvanje. Najbolje je imati instant hranu, ona ne zahteva vrelu vodu. Kvalitet ovakvih proizvoda se stalno popravlja. Pazite na ambalau u kojoj se oni dobijaju. Da li je ekoloka, da li moe goreti, da li je laka i zgodna za pakovanje i noenje kada je puna i kada je prazna. Ova vrsta hrane jeste skupa, ali je izvanredno zgodna. Neke varijante je dovoljno potopiti u vodu i jesti iz sopstvene ambalae. Potraite razne prodavnice bio hrane i pronaite sueno voe i povre. 5.3.1.
Planiranje za grupe
Obzirom da je obrok zajedniki doivljaj, deo druenja, manje grupe obino planiraju obroke zajedno. Hrana nabavljena po paljivo osmiljenom i dogovorenom jelovniku za grupu obino je jeftinija i laka za noenje od pojedinane hrane. Tipian nain grupnog planiranja je da se doruak i grickalice ostavljaju svakome na volju dok se veera, kao najobimniji i najkomplikovaniji obrok, dogovara zajedniki. Ovakva grupa ne bi trebalo da broji vie od 4 oveka. Ako vas ima vie podelite se u podgrupe. Ukoliko je grupa vea efikasnost se smanjuje i gube se prednosti, jer e vam trebati velike inije, vie kuvalica, i vie vremena. Idealno je da jednu iniju i jednu kuvalicu koriste 2-3 oveka. Ako ste due na putu ponesite i rezervnu kuvalicu, z sluaj da prva otkae.
5.3.1.1.
Izbor menija
strana 13/39
Grupa koja ide na kratko moeponeti bilo ta i bie sasvim dobro. Dui boravak zahteva detaljnije planiranje jelovnika. Potreban je zahtevan raun i razmiljanje kako bi se naao kompromis izmeu teine i gabarita hrane sa eljom za njenom koliinom i kvalitetom. Vi ete svakako hteti da nosite manje, to manje, ali ete takoe hteti da budete sigurni da e biti dovoljno za svakoga u svakom obroku, do zadnjeg. Meni moe planirati cela grupa ili samo jedan lan. U oba sluaja je uobiajeno da se zabelei jelovnik i prodiskutuje sa grupom. Zatim se naprave korekcije, podeli ko e ta da nosi i ko e ta da kupuje. Vodite rauna o tome da vam treba jedan rezervni obrok. Budite svesni da su iskustva poetnika takva da radije nose vie i vraaju hranu kui ili je bacaju. To, izgleda, ipak dolazi sa kilometraom.
5.3.1.2.
Pakovanje
Uobiajena komercijalna pakovanja hrane su vrlo kabasta i teka za najvei broj putovanja. Zato je na savet da se liite svih nepotrebnih ambalaa i prepakujete hranu u najlon kese. Na svaku kesu napiite sadraj i nain pripreme. Manje se kesice mogu pakovati u vee koje su oznaene irim pojmom doruak, veera, napici, grickalice... Dobro je imati malu kuhinjsku vagu prilikom pakovanja. Ne dozvolite da vam se ruka omakne svaki put pa da dospete par grama vie. Pogotovo ne ako je to za svaki obrok. Tenu ili polutenu hranu kao to je med, buter, pekmez, kremovi i slino stavljajte u savitljive plastine i zatvorene tube.
5.4.
5.4.1.
Predlog jelovnika
Doruak
Kada ste u urbi da poete, doruak je, u stvari, predjelo ruka. Za brzi doruak prepakujte standardni obrok pre polaska tako da u kesicu odmerite malo cerealija, suvog groa i kotunjavca, dodate mleka u prahu i eera. Nazovite to kesicom za jedan doruak. Kada elite hladan doruak sipajte hladnu vodu, za topao sipajte toplu. Ako elite razliite ukuse moete menjati cerealije, voe ili kotunjavce. Moda dodate i neto okoladno. 5.4.2.
Ruak i grickanje
im ste zavrili sa dorukom i krenuli, poinje ruak i traje tokom celog vaeg puta. Jedite po malo i jedite esto. Treba da imate dovoljno hrane obzirom da je pola vaih dnevnih potreba u ruku i grickalicama. Ideja je da se pomea svata od finih stvarica kao to su kotunjavci (orasi, badem, lenik...), suvo voe (groe, banane, kajsije, jabuke...) i zrnevlje (kikiriki, graak, krekerii, leblebije...). Napravite koktel po volji. Jedna aka je jedna grickalica, vie aka je obrok. U ovu svrhu su odline i okoladice i druge konditorije (sniker, mars, nuts, bonita...). Ima tu i raznih energetskih tabli razliitih proizvoaa i vrsta. Va osnovni ruak obuhvata neto od narednog: Proteini: konzervisano meso i riba, pruta, salama ili kobasica, sir, semenje.. Hleb: crni hleb, cerealije, krekeri, tost, ips... eer: kolaii, okolada, konditorije, Voe: svee voe, vone table, pekmez, sueno voe Povre: svea argarepa, celer, krastavci, paprika, sueno povre
5.4.3.
Veera
Veernji obrok je najobilniji i trebao bi da sadri sve. Mora biti obilan, ukusan ali i brzo pripremljen. Da bi ste nadoknadili potrebnu tenost, pripremite supe ili drugo jelo kaikom u koje staje dosta vode. olja supe e biti dovoljna za predjelo dok se glavno jelo priprema. Jela kaikom, iz jedne inije, sa bazom od ugljenih hidrata, kao to je pasulj, pirina, pire, makaroni, knedle i slino, lako se pripremaju, lako su varljiva i ukusna su. Da bi ste poboljali ukus i obezbedili potrebne koliine masti i proteina moete dodati suenog mesa, ribe, sira, neki sos, sueno povre, zaine... Sva ova jela moete kupiti u instant, dehidriranim, suenim ili gotovim varijantama. Preporuujemo da gotova jela (sa vodom) izbacite iz jelovnika. Ona su teka, nisu bog zna ukusna i nisu posebno zdrava. esto je i supa sasvim dovoljna, ali ako se u nju doda poneto. Na primer sueno povre, crni hleb, sir. Razmislite o soji. A tek kaamak ili makaroni sa bilo im to imate tu. Ponesite neki zain i dajte mati na volju. Budite bolji kuvar od svoje ene.
strana 14/39
5.4.4.
Dodaci i zaini
eer je stvar vae odluke. Tamni eer je tei ali zdraviji i ukusniji. Instant mleko u prahu je dobar izbor proteina i moe se dodati mnogim jelima. Margarin se bolje dri od butera i poboljava ukus mnogim jelima. Neki vole i majonez ili drugi salatni zain. Kada su u pitanju zaini, imajte soli, bibera i vegete. Uvek ponesite malo belog luka. I crni naravno, ko voli. Parmezan je isto izvanredna stavr za ukus, i hranljiv je. 5.4.5.
Pia i deserti
Hladna pia su posebno zadovoljstvo i nasuno potreba posle dugog toplog dana. Na raspolaganju su vam mnogi sokovi u prahu. Mogu biti sa ili bez eera ili obogaeni nekim vitaminima ili mineralima. Izbro je va. Samo dodajte vode. Topli napici obuhvataju ajeve, kafu, kakao ili zagrejano mleko u prahu. Tu sve opet zavisi od ukusa. Dezerti su stvar koja je luksuzna. Ipak nije retko da nako u grupi ima kolaie, drugi neko kandirano voe, trei neki instant puding, etvrti e imati okoladni krem, dem, okoladu... Kao to vidite ima izbora, samo je potrebno razmiljati o tome na vreme.
5.5.
Velika visina
Kuvanje na velikim visinama esto je vrlo komplikovano kako zbog topljenja snega, tako i zbog snienih temperatura kljuanja vode. Recepture za jela se menjaju drastino. Stalno imajte na umu da ono to je 1 minut na normalnoj visini treba da bude 2 na 2.000 metara, a kako idete vie tako se vreme produava. U stvari, taka kljuanja se sniava tako da je umesto uobiajenih 100 stepeni ona sve nia. Ovo se deava zbog manjeg atmosferskog pritiska. Ako raunate sa naim planinama, tada ovo nije jako kritino. Donja tabela pokazuje ovu zavisnost: Visina (m) 0 1500 3000 4500 7000 Taka kljuanja (stepeni) 100 95 90 85 80 Vreme kuvanja (minuti) 1 1.9 3.8 7.5 13
Na velikim visinama je najbolje koristiti instant proizvode, dakle one za koje nije potrebna kuvana voda, ve samo podgrejana. Ne samo to, ako ba hoete da kuvate, vodite rauna o koliini goriva koja vam je potrebna. Ipak je iplativije da imate malo siromaniji meni. Strogost poseta velikim visinama stavljaju i posebne zahteve na hranu koju troite. Bilo da su u pitanju kratki izleti na znaajne visine ili ekspedicije. Tipian primer kratkih izleta na velike visine ne postoji kod nas, ali nije teko zamisliti kratke boravke u U.S.A ili u Rusiji, ili na Alpima. Dakle, situacija je takva da ste, recimo u petak na visini od oko 600-1000m, u subitu ste na oko 3000 m, a u nedelju ste na vrhu od preko 4000m. Samo 20-tak sati razlikuje normalni pritisak od onog na 4000. Mnogi planinari e biti rtve visinske bolesti, poev od onih lakih oblika praenih malaksalou do ozbiljnih glavobolja i disajnih tegoba. Nema vremena za aklimatizaciju. Pod ovakvim uslovima tee se vare obilni obroci jer se stomak i plua bore za dovoljno krvi. Dakle, u ovakvim uslovima potrebno je jesti malo i esto. Posebno jedite ugljene hidrate koji se najlake vare. Ponesite hranu koju ba volite jer se u tim uslovima apetit esto sasvim gubi. Pokuaji i greke e vas nauiti koju hranu nositi i jesti a koju ne. Morate jesti i piti ma koliko vam to bilo mrsko, po svaku cenu, jer e izgladnelost i dehidracija oduzeti i minimum energije potreban za borbu vaeg organizma za dovoljno kiseonika.
5.6.
Potreptine za kuvanje i ishranu
Prvo pogledajte opis ove vrste opreme u poglavlju sa opremom. Najjednostavniji pribor za ishranu je kaika i jedna velika olja (ili manja erpica). Ekstra inija ili tanjir e sluiti onima koji su malo razmaeniji. Veliina erpi zavisie od vrste putovanja i dogovora sa grupom, ali e vam trebati bar dve erpice, jedna za hranu i jedna za vodu. To moete svesti na jednu ukoliko koristite gotova jela u sopstvenoj ambalai. Ne zaboravite drke, tipaljke za erpe, zatitni omota za primus i krpu. ta god da imate, neka to bude lagano, trajano i zgodan za pakovanje i noenje.
strana 15/39
5.7.
Kuvalice primusi
Razne vrste kuvalice su nunost vaeg boravka u planini, osim ako ste sigurni da ete biti u domu sa poretom ili u nekom od katuna sa poretom ili pekom. Nemojte se uzdati u vatru, niti u dovoljnu koliinu drva. Primus ima neznatan uticaj na okruenje, sasvim je lagan i zgodan za pakovanje. Najlepe je to moe opsluiti 2-3 oveka. Podsetite se primusa iz poglavlja o opremi. Tek kada to znate nastavite ovde. Uvek proverite svoj novi primus kod kue pre nego to poete. Ako je va primus ve korien, onda je nuno da ga malo oistite i proverite funkcionalnost. Primus koji se dobro odrava potrajae godinama. istite primus od prljavtine, kamenca i taloga na gorioniku. Ako morate kuvati po vetru, biete viestruko nagraeni ako ste poneli zatitnik od vetra. Ako nemate zatitinik improvizujte ga od neega. Veina planinarskih primusa moe prokuvati 1 litar vode za 4-8 minuta na normalnom pritisku. Ukoliko duva vetar i primus nije zatien ista koliina vode kuvae tek za 25 minuta. Postoji nekoliko prostih operacija koje moete preduzeti kako bi izbegli prevrtanje inije sa vodom ili hranom sa primusa. Proverite stabilnost primusa. Naite ravno pare tla. Potkajlujte malo celu stvar. Proverite da li je metalni dra inije vrsto uglavljen i dobro rasporeen. Ukoliko ga stavljate na sneg, postarajte se da ga izolujete neim. Vatra koja direktno greje iniju je najbolja kada hoete da kuvate vodu ili topite sneg. Meutim, ako vam je cilj da podgrejete neku hranu, tada morate smisliti nain da oterate direktnu vatru sa inije. Probajte sa metalnom podlokom. Tako ste dobili ringlu. Mnogi primusi imaju i ventil kojim se kontrolie jaina plamena. Iskoristite to pa reguliite zagrevanje. Ako imate primus na beli gas, koristite sa za njega predvieno gorivo, tako nee dolaziti do varenja primusa, poveanog pritiska ili oslobaanja otrovnih gasova. Primusi na butanske kartue su vrlo zahvalni, ali su kartue prilino kabaste i esto ete ih zatei kao ubre na mestima gde se esto logoruje. Nosite prazne kartue sa sobom. Uvek menjajte kartue na otvorenom prostoru jer zaostali gas moe napraviti poar. vrsto gorivo, kao to su svee ili konzerve toplote nalaze svoju primenu kao inicijatori vatre i eventualno podgrevanje primusa. Ovakve stvari su jeftine ali imaju vrlo ogranienu toplotnu mo. Nisu ba za kuvanje. Nosiete ih samo za nudu i kao minimalnu rezervu. 5.7.1.
Pakovanje i koliina goriva
Ukoliko je va primus na teno gorivo (beli gas i kerozin), pakujte gorivo u metalne boce i kanistere sa hermetikim poklopcem i dihtungom. Plastika nije dobra jer gorivo polako izlazi kroz plastiku. Vidno oznaite bocu sa gorivom i spakujte je tamo gde ne moe uticati na hranu. Neki primusi imaju svoje boce direktno nakaene na njih, dok drugi zahtevaju presipanje iz boca u rezervoare primusa. Koliko goriva poneti? To e zavisiti od vrste primusa, duine boravka, planirane hrane i uslova boravka. Da li ete otapati sneg ili imate tekue vode? Da li ete kuvati jela ili ete ih samo podgrevati? Iskustvo i greke e vas najbolje nauiti koliko vam goriva treba, ali kao osnov za razmatranje uzmite izmeu 1 i 2 litra tenog goriva za dvoje ljudi i nedelju dana. Kada su kartue u pitanju, uzmimo da svaki korisnik primusa za nedelju dana mora imati bar jednu kartuu, a za zimske uslove i po dve. 5.7.2.
Sigurnost sa gorivom
atori su ve goreli, oprema takoe. Ljudi su povreivani zbog neopreznog rukovanja primusima. Primenjujte uputstva, pravila sigurnosti i zdravu pamet. Nemojte koristiti primus unutar atora ukoliko to nije sasvim neophodno. Ukoliko je to nuda, postarajte se za ventilaciju. Uvek menjajte kartue sa gasom ili dosipajte tena goriva na otvorenom prostoru, dalje od atora i druge otvorene vatre. 5.7.3.
Pribor za kuvanje zimi
Primusi koje ete koristiti zimi moraju biti vri i robusniji na hladnou, moraju biti trajniji i efikasniji. Moraju biti dovoljno stabilni da izdre iniju punu otopljenog snega ali i dovoljno jednostavni za brze popravke. Vrlo je vano da kuvalica bude operativna na niskim temperaturama. Upravo ova osobina u velikoj meri eliminie klasine primuse na butan gas. Kartua sa gasom jednostavno ne radi na niskim temperaturama jer pritisak gasa padne do mere na kojoj gas nee da izlazi. Jedno reenje je da se kartua obmota debelom bakarnom icom u relativno gustim navojima, ali tako da jedan njen kraj see do gorionika. Da bi poela sa radom potrebno ju je zagrejati, na primer sveom. Jednom kada pone da gori, zagreva se ica koja zagreva kartuu i odrava plamen. Modernije varijante kartua imaju meavinu butan gasa sa propanom i drugim gasovima tako da se pravi uspenija kombinacija. Posebno je dobar izobutan, koji se pokazao kao ubedljivo najbolje punjenje.
Reenje za hladnou predstavljaju primusi na tena goriva i izobutan primusi. Najbolje je koristiti one koji su univerzalni, za vie razliitih vrsta goriva (kerozin, alkohol, Coleman). Za upotrebu ovih primusa kosultujte uputstvo proizvoaa. Kuvanje snega, tj. njegovo otapanje za dobijanje pijae vode je jedan retko dosadan i muan posao koji ete raditi skoro svo vreme u atoru (osim kada spavate). Neshvatljiva je koliina snega koju je potrebno ubaciti za dobijanje dovoljne koliine vode (odnos sneg - voda je 10 do 20 prema 1). Naravno, da bi ste dobili pijau vodu potrebno je da imate pijai sneg. Mesto sa koga uzimate sneg za topljenje mora biti unapred odreeno i najdalje od mesta gde ete vriti nudu i obavljati higijenu. Uverite se da svi znaju koje je mesto, gde i za ta slui. Kada prikupljate sneg za topljenje koristite manje posude u koje ete maksimalno nabiti sneg. Moete koristiti i kese u kojima ete donositi taze nabijeni sneg za kuvanje.
6.
U PLANINI ZIMI
Planinari ulaze u poseban svet truda, upornosti i portvovanja kada se odlue za zimsko ili ekspediciono planinarenje i penjanje. Postoje ogromne razlike izmeu vikend terena i penjanja, koji su najea vrsta penjanja i planinarenja, od planinarenja i penjanja zimi ili u okviru ekspedicija, bilo da je re o ozbiljnim amaterskim pokuajima ili profesionalnim ekspedicijama. Zimski uslovi su bitno suroviji, elementarniji i zahtevniji. Potrebna je posebna oprema, visok stepen vetine, ogromno iskustvo i znanje i, iznad svega, strahovita volja za uspehom. Ekspedicijsko penjanje je posebna dimenzija. Tu se zahteva svo znanje zimskog alpinizma ali i organizacija i logistika za dugotrajno putovanje u drugoj zemlji. Vreme postaje jedan od kljunih inilaca planina zimi. Ono bitno dobija na vrednosti. Na tipinom vikend planiarenju leti vreme je retko inilac koji e presuditi. Uostalom uvek se moe ii sledeeg vikenda. Ako se tokom boravka pogora vreme vama e biti neprijatnije za zavretak penjanja ili silazak, a imaete i malo mokrog hoda do kola. Zimi, meutim, pitanje je ta je lepo a ta loe vreme. Na kraju krajeva, lepo vreme je malo verovatno a to e frustrirati planinare koji su rtvovali dug i teak put, novac, vreme i energiju da stignu do mesta na kome su. U svojoj elji i ljutnji oni e pokuati uspon i po loem vremenu, uprkos prognozi. Stii emo rei e moemo mi to. Ako je vreme zaista loe, i samo povlaenje i dolazak do kola ili bezbednog mesta moe postati epika tragina pria. Sve je tu: lutanje po naljuenoj divljini, hladnoa, slaba vidljivost, snene strehe, smetovi, lavinesamo recite. Na ekspedicijama planinari retko, ako ikada, imaju priliku da biraju vreme. Oni su tu po najboljim prognozama. Tu je tek puno uloeno, tako da jednom po naputanju grada detaljni plan i program postaje biblija i vremenski uslovi postaju stanje sa kojim se ima nositi, kao i svaka druga prepreka na putu. Ekstremi vrueg i hladnog su uobiajeni. Vi zimi oekujete hladnou, pripremljeni ste za nju. Ipak, zimi moe biti i toplo. Kada sine dan bez vetra i bez oblaka, na povrini snega pod reflektujuim suncem moe biti jako toplo - za kratke rukave. Ve u sledeem trenutku, kada naie neki oblak, postaje potpuno ledeno. Nou, pogotovo kada je vedro, hladnoa e dati vrlo ozbiljan test svakoj vrei. Zimi su dani krai. Kada to znamo i kombinujemo sa sporijim napredovanjem zbog uslova terena dolazimo do jo jednog velikog izazova u planini zimi. U sred zime, na visinama, sat dnevnog svetla je tek pola sata dana leti. Morate biti duplo bri. A koliko morate biti vetiji da bi ste za duplo krae vreme savladali tei teren? ta initi sa duplo vie sati bez svetla u ledenim noima u vrei? Logor se zimi mora napraviti osmiljenije, efikasnije i udobnije, jer ete u njemu provoditi ne samo duplo vie vremena, ve i kakvog vremena? Ciljevi vaeg pohoda zimi moraju biti primereni ovakvim uslovima. Najizazovnije i najtee zimske uspone moda ete hteti da odloite za kasniju zimu, kada dani postaju dui a hladnoe manje. Ali tada je i sneg drugaiji? Na ekspedicijama, na velikim visinama gde je veni led, duina dana nije toliki problem jer ete tamo biti leti iako je hladno kao usred zime. Uprkos svemu, planinari - alpinisti, zimi nateluju neki svoj lini asovnik. Dan je prekratak za rad tako da se putuje i prilazi nou, ili ranim jutrom, pre sunca. Uostalom, tada je manja opasnost od padanja kamenja, mekog snega i lavina. Ako je va cilj neki od velikih svetskih vrhova, tada vam je kljuna aklimatizacija na visinu i vreme. Rasporedi i planovi moraju se ravnati ne samo po vaoj sposobnosti da ispenjete smeri odreene teine, ve i po sposobnosti da miete svoje telo u strogim uslovima velike visine i vremenske razlike. Va je organizam inertan i kompleksan sistem od koga ne moete oekivati da funkcionie na isti nain u dramatino razliitom okruenju. Mnogi su veliki penjai odustajali i vraali se sa uspona na neki od velikih vrhova, i to ne zbog hladnoe, vremena ili tehnike teine smeri, ve prosto zato to nisu u mogunosti da prate tempo. Za sprovoenje uspenog zimskog uspona ili ekspedicije potrebno je imati i mnogo vie opreme. Prosto zato to ti uslovi ne oprataju greke. Morate imati pripremljen odgovor za svaku eventualnost ili se suoiti sa najdrastinijom kaznom. Za jednodnevno letnje penjanje trebae vam malo ta vie od ueta, kompleta penjake opreme, ruka, flae vode i vetrovke. Za razliku od toga, skup opreme koji vam je potreban za najjednostavniji zimski uspon zahteva ogroman ranac, bivak opremu, teku odeu i niz sitnica koje prave razliku izmeu ivota i smrti. Ve
strana 17/39
planirano ostajanje preko noi zimi zahteva, pored ostalog, toplu vreu, bivak vreu, ator za 4 sezone, pribor za jelo i kuvanje. Jo jednom, planina je zimi nemilosrdna i ne oprata greke. Za ekspediciju se potrebno gorivo i hrana mnoe sa brojem ljudi i brojem dana. To znai jo ljudi da nose i jo tereta za tih jo ljudi i tako u krug. Ekspedicija e trebovati i dodatnu opremu za fiksiranje odreenih delova uspona i za izvlaenje opreme. Kada se sagledaju ovi i drugi aspekti planinarstva i alpinizma zimi i na ekspedicijama, jasno je da vam je potrebno za klasu vie izdrljivosti i volje. To je neto sasvim drugo od kratkotrajne eksplozije napora koji utroite kada sa partnerom sednete u kola u jedan letnji petak popodne, odvezete se do smeri, ispenjete, prespavate, ispenjete, i potom umorni, zadovoljni i istuirani legnete u krevet u nedelju ujutru. Ove dve discipline se mogu porediti kao maraton u odnosu na 100 metarski sprint. Na jednoj ekspediciji vi nemate taj luksuz da sagorite energiju u nekoliko intenzivnih napora. Vi morate sauvati minimum energije za forsa u zadnjim metrima pre vrha, a ne ispucati svoj adrenalin teglei teku opremu od logora 1 do logora 2. Oni koji odlaze i penju u gorama zimi nalaze da je udljivost tog godinjeg doba upravo to to obogauje njihovu avanturu. Isto tako, uesnik jedne ekspedicije moe biti srean to je na due vreme udaljen od civilazacije. Sa ovom udaljenou i esencijalizmom, dolazi potreba za samodovoljnou. Grupa se mora kompletno osloniti na sopstvene resurse, na ono to ima, to zna i to moe. Oni moraju raunati sa moguom potrebom za samospasavanjem jer im organizovana pomo moe prii tek za nedelju dana. Planinarenje i penjanje zimi ima mnogo toga zajednikog sa ekspedicionalizmom. Mnoge ekspedicije su upravo na mestima gde se primenjuje iskljuivo zimsko penjanje - Himalaji, Andi, Kanada, Aljaska, Alpi. Najbolji nain da nauite zimsko penjanje je da penjete zimi u okviru viednevnih tura u izabranom delu sveta. U poetku se penjite na obine planine zimi. Tek kasnije preite na visoke planine leti. Kada postanete dobar penja u zimskim uslovima moete raunati da vas jednog dana pozovu na neku ekspediciju moda. ak i tada e vam erpasi nabiti komplekse.
6.1.
Planinarenje zimi
Planinarenje zimi je prirodan nastavak bilo kakvog planinarenja i penjanja u ostalim sezonama. Mnoge tehike i oprema su isti, isti su ciljevi i zadovoljstvo koje dobijate. Samo je malo kompleksnije, komplikovanije, tee, ali zato je pred vama planina koju neete prepoznati u bilo kom sledeem trenutku. Ovo poglavlje prolazi kroz neke osnovne teme i pitanja koje su ve obraene ranijim poglavljima, ali pokriva samo ono to je posebno za planinu zimi. 6.1.1.
Odea
Kada ste dovoljan broj puta bili u planini, u bilo koje godinje doba, znate da se suoavate sa najrazliitijim vremenskim uslovima. Slino tome, najvei broj najboljih zimskih uspona obavlja se po vremenu koje vrlo lii na prolee. Vaa je odea, meutim, napravljena da izdri oba ekstrema - vruinu i hladnou. Za zimske uslove poetna taka je ono to bi ste imali na sebi leti. Poinje se sa slojem donjeg vea koji je do tela, prijatan i koji vas dri suvim od znoja. Sledi topli sloj - debeo onoliko koliko su hladni uslovi u kojima ste. Konano dolazi sloj otporan na spoljanju vlagu i vetar - vetrovka. Koliko ete dodatne odee poneti i koje vrste, zavisi od toga kakve uslove oekujete na odreditu. Dodatni sintetiki slojevu su dobri ako vas oekuje hladno i vlano okruenje. Tamo gde je zima hladnija i suvlja moete uivati u laganosti i toplini perja koje mora biti suvo. Opasnost pothlaivanja usled vetra znai da morate imati kompletan sloj koji titi od vetra zimi. Ovaj sloj je uvek povrinski i mora biti dovoljno irok i udoban da ispod njega stanu svi topli slojevi. Jo neto, ovaj sloj mora biti kompaktan tako da predstavlja tit za celo telo - bez izuzetaka. Materijali su razni i imaju svoje kvalitete i mane. Vaa odluka zavisi od elja, novanika i preporuke iskusnijih.
6.1.1.1.
Biti suv
Za toplog letnjeg dana vaa od znoja vlana majica e se brzo osuiti na suncu i toloti kada stanete. Zimi nema potrebnog sunca i topline za tu svrhu. Jedini izvor toplote koji moe osuiti mokru majicu je vae telo. Morate znati da je za isparenje vlane odee potrebna ogromna energija. Nositi vlanu odeu je najbri i najbolji nain da se brzo podhladite. Vlagu i znojenje kontroliite sopstvenim ritmom. Izbegavajte pregrevanje i veliko znojenje. Kada se odea navlai, bilo zbog vlage iznutra bilo od one spoljanje, presvucite se odmah po dolasku do logora ili dueg odmora. Ako je vie slojeva odee mokro, promenite bar onaj do samog tela. Stara preporuka planinara kae da vlane slojeve oblaite preko suvih i da e se oni osuiti. Hoe, ako mirujete i ako imate dobru vreu. Neke procene govore da ljudski organizam zrai toplote koliko jedna sijalica od 60W. Iskoristite to i sve to je vlano obucite preko suvog i u vreu. Zimi, u logoru, nemate ta da traite van vree.
strana 18/39
6.1.2.
Briga za stopala
Zbog njihove daljine od jezgra tela ekstremiteti imaju najslabiju cirkulaciju i skloni su pothlaivanju. Da bi se ovakvo stanje pogoralo za vae noge i ruke, one su uvek najblie hladnoi i snegu, i time najizloenije. Potpuno isti faktori koji zadravaju toplinu ostatka vaeg tela - toplotna izolacija i suvoa - sauvae i vaa stopala. Postojanje plastinih - duplih cipela sa ulokom znatno je olakalo da noge budu tople i suve. Plastini omota cipele je potpuna zatita od snega i druge spoljanje vlage, dok je unutranji, topli uloak tak koji obezbeuje toplotnu izolaciju. U odreenim okolnostima odlino slue tzv. marsovke. One su originalno osmiljene i proizvedene za vojne potrebe u arktikim uslovima. To je meka i lagana cipela koja vam moe dobro sluiti na netehnikim terenima. Ova obua ima gumeni omota, dakle nema disanja. Unutranja vlaga ostaje unutra tako da se vlane arape moraju menjati redovno. Kamane su vam neophodne uvek, a pogotovo zimi. One spreavaju da sneg ue u cipelu odozgore. Klasine kamane pokrivaju potkolenicu i gornji deo cipele - do risa stopala. Postoje i posebne kamane koje pokrivaju celu cipelu - do ona. Postoje i posebne, punjene, kamane koje pored pokrivanja potkolenice i cele cipele od prodora spoljanje vlage obezbeuju toplotnu izolaciju. Tu sada postoje razne varijante, kombinacije tita za vlagu i toplotnog izolatora. Unutar cipele se pre vaeg stopala nalazi arapa. Tu sada postoje razne doktrine i miljenja ta je bolje a ta loije. Klasina postavka, za klasine cipele, ja da se nosi dva para arapa. Prve arape, one do koe, treba da budu sasvim tanke i od materijala koji prija koi. Slede debele arape - vunene ili od sintetikog materijala. Ideja za ovakav stav je da imate mekani omota noge koji je okruen toplim slojem vune. Vuna i sintetiki materijali ostaju toplotna izolacija i kada su vlani. U ovom sluaju oni su vlani od znoja stopala. Meutim, postoje i stavovi koji se zalau za obuvanje arapa koje ne diu, odnosno koje ne proputaju znoj. Ideja je u tome da se sprei isparavanje znoja jer se time telo hladi. Prosto, energija potrebna za isparavanje vlage je nepotreban luksuz u situaciji kada vam je toplota nogu neophodna. Dakle, pobornici ovakvog stava e obuti prvo lake i udobne arape do koe, zatim e navui sasvim tanke i nepropusne arape (slino najlon kesi), da bi preko njih navukli debele arape za toplotu. Problem u ovom sluaju je potreba za stalnim presvlaenjem mokrih arapa do koe, te suenjem stopala. Naa preporuka je obilno korienje talka ili nekog drugog anti-perspiranta na stopalima pre obuvanja arapa i cipela. Na taj nain smanjujete znojenje stopala i ostajete suvi. Prava kombinacija arapa je odluujua za toplinu nogu, ali previe arapa postie upravo suprotan efekat. Ako je cipela pre vae noge natrpana arapama bie tesna, smetae cirkulaciji i bie vam hladno. 6.1.3.
Zdravlje
Iznenaujue je koliko je dehidracija opasna zimi. Znoj e vam teko cureti po elu, obrvama i licu, kao to je to leti, ali e u zavisnosti od vaih osobina i intenziteta napora, velika koliina tenosti ispariti iz vaeg tela, pogotovu kada je vazduh suv. Da stvar bude jo gora, zimi ete obino unositi manje tenosti, jer se zimi manje otimate za hladne napitke i hladnu vodu. Potrebno je napraviti svestan napor i unositi tenost - puno tenosti. Nedostatak tenosti ete brzo uoiti preko intenzivne boje i zamuenosti urina. Nije mali problem obezbediti tenost, pre svega vodu, zimi. Morate imati nain za topljenje snega. Morate imati opremu za kuvanje i dovoljno goriva. Pothlaivanje i promrzline su tradicionalni pratioc i opasnost svakog zimskog angaovanja. Obe se opasnosti mogu lako prevazii kada o tome vodite rauna i kada se pravilno oblaite, hranite i pojite. Izbegavajte hladnou tako to ete ostajati suvi koliko god je to mogue. Kada god stojite, potraite zavetrinu. Kada osetite hladnou preduzmite neto po tom pitanju. Kreite se, presvucite se, navucite jo neto od odela. Ako oseate utrnutost stopala tada skakuite, mrdajte prste, trudite se. Ako vam ne polazi za rukom da se zagrejete tada morate preduzeti ozbiljnije mere. Stanite, zaklonite se, i naite naine da zagrejete promrzle delove tela. im se naete u logoru proverite svoje prste na nogama i rukama, proverite ui, nos, obraze. Ako primetite znake promrzlina preduzmite mere prve pomoi i prevencije. Koristite pomade. Kao lan planinarske grupe vi ste potpuno odgovorni za sopstveno zdravlje i fiziku sposobnost, ali i za zatitu protiv svih problema koji mogu ugroziti druge i uspeh vae grupe. Ne zaboravite da je ak i obina prehlada dovoljna da vas onesposobi. Ukaite i drugima na nemarnost ili neznanje.
strana 19/39
7.
OSNOVI METEOROLOGIJE U PLANINI
Kao to je na mnogo mesta u ovom tekstu reeno, vreme je jedan od odluujuih faktora prijatnosti, opasnosti i uspeha vaeg boravka u planini. Do sada smo uglavnom razmatrali ta initi ako se zadesimo u loem vremenu, ali smo malo panje posvetili odgovoru na pitanje kako znati kakvo nas vreme oekuje. Bitno je odabrati pravi trenutak za odlazak u gore. Boraviti u planini kada je vreme loe znai opasnost i neudobnost. Prisilni boravak u logoru, bivaku ili domu predstavlja gubitak vremena, ali i izmenu ciljeva pohoda i veliko razoarenje i nervozu. Ako se strpljenje izgubi, i reite se za uspon, izlaete se novim opasnostima, moda ivotnim. Zapamtite da e planina biti tu i drugi put. Da li et i vi ako vas strpljenje i razum napuste? Kada ste jednom u planini, bitno je da uoite neke osnovne znake promene vremena na bolje ili na loije. Kreui se planinama vi ete uoavati razne stvari, izmeu ostalog bacaete oko na nebo i pratiti ta se tamo deava. Ono to vidite uticae na vae dalje kretnje i odluke. Lepo vreme na poetku uspona ne znai isto to na njegovoj sredini ili prilikom sputanja. Lepo vreme olakava i vrlo teke uspone, dok loe onemoguuje i one najjednostavnije. Zbog svega toga vi morate imati znanje i iskustvo za neposrednu procenu vremena na terenu. Oni koji ne poznaju nikakva klimatska i atmosferska pravila uputaju se u avanturu sa vrlo neizvesnim krajem. Promene vremena se retko deavaju trenutno, nenajavljeno. Loe vreme dolazi i najavljuje se onima koji umeju da prepoznaju te znake. Oni su u poetku vrlo slabi, a kako vreme odmie i nevreme dolazi, znaci su sve izraajniji. Jednom kada se naete u sred loeg vremena vrlo je kasno da shvatite da je vreme loe. Tada su vam druga znanja potrebna kako se zatiti.
7.1.
Vremenska prognoza
Ustvari, planinaru su vremenske prilike bitne iz vie razloga i u vie faza. Kada planirate neki odlazak u gore, pogotovo ako je to zimi, morate se upoznati sa oekivanim vremenskim prilikama. Od vas se ne oekuje da budete meteorolog - sinoptiar, ali se oekuje da se kod njih raspitate za vremensku progonozu. Spoznaja vremenske prognoze je jedan od prvih koraka u planiranju boravka u planini. U zavisnosti od prognoze, vi ete otii u planinu, ostati kod kue, odloiti odlazak ili otii pripremljen na uslove koji vas oekuju. Imajte na umu da vremensku prognozu neete saznati samo sluanjem lokalnih vesti. Potrebno je, ipak, neto vie truda. Pre svega ete se obratiti sinoptikoj slubi Hidrometeorolokog zavoda Srbije ili Crne Gore, u zavisnosti od lokacije na koju ste naumili. Telefone ovih institucija lako saznajete preko 988. Ako ja va put u inostranstvo, tada vam je situacija bitno bolja, jer tamo postoje posebni vremenski izvetaji za odreene planinske reone. Kontakte za tu vrstu informacija saznajete od drugih koji su tamo bili, planinarskih organizacija u inostranstvu, ili preko izvora javnih inforamcija, najbolje internet. Uvek traite vremensku prognozu za razliite periode i za taan lokalitet i nadmorsku visinu. Imajte na umu da su kratkorone prognoze (2-3 dana) prilino pouzdane (70 90%), dok su prognoze na dui rok vrlo diskutabilne (ve sedmodnevna ili desetodnevna prognoza su tek 40-tak % verovatne). Traite sve detalje koje hoe da vam daju. Uvek pitajte vie puta u razliitim periodima. Znajte da e vam i malo verovatna prognoza za odreeni region dati nekolike vane informacije, ako nita, ono bar o globalnom kretanju vremenskih uslova. Vi ete svakako znati da je zimi hladno i nikako neete oekivati fino i toplo vreme. Sa druge strane, posebno su kritini periodi pribliavanja i odlaska zime. Kada ste u gradu u rano prolee, i vreme je lepo, to uopte ne znai da na planini, u istom trenutku, neete biti potpuno zavejani i izloeni velikoj hladnoi. Pored sinoptike prognoze, nabavite sinoptike karte. To je mogue preko interneta ili drugih javnih izvora informacija. Uputite se u osnovna pravila i probajte da naslutite kretanja odreenih frontova. Konano, sve informacije koju vam mogu dati drugi ljudik oji pohode planine mogu vam biti znaajne. Ve informacija o tome koga da zovete da bi vam rekao dobru prognozu je vrlo vredna. Odreeni tereni imaju neke svoje zakonitosti, vrlo karakteristine i vrlo cikline. Te zakonitosti su vma bitne. Njih moete saznati od onih koji su esto na tom terenu, ili od odreenih kontakata na tom lokalitetu. Zapamtite, uvek se dobro raspitajte, tada ete imati mnogo vie podataka za odluku. Na kraju, kada uradite sve to moete da bi ste dobili pravu vremensku sliku i prognozu, nemojte joj sasvim verovati. U stvari, ako vam svi kau da e vreme biti loe, vi odluite da li ete da idete. Ali, ako vam svi kau da e vreme biti sjajno, vi krenite, ali krenite pripremljeni na neki kijamet.
strana 20/39
7.2.
Klimatske osobine u planinama
Klimatske prilike i vreme uopte odreeno je sa nekoliko osnovnih prirodnih inilaca i veliine. To su sunevo zraanje, temperatura, vlanost, vetar, pritisak, oblaci, atmosferske pojave. Naravno, postoji i niz pravila i zakonitosti koji su tipini z planine i koje emo ukratko pogledati. Planinska klima odreena je povienom vlanou, niim pritiskom, niom temperaturom, veom temperaturnom razlikom slojeva, stalnim prisustvom vetra... Zbog toga je planinska klima odlikovana kratkim i sveim letima i dugim i snenim zimama. Zimi se u planinskim depresijama i kotlinama nagomilva hladan vazduh koji se sputa sa okolnih vrhova. On se dugo zadrava, naroito ako je u depresijama magla. Planinske doline su zimi hladnija mesta od vrhova. U planini je posebno izraena razlika izmeu dnevnih i nonih temperatura. 7.2.1.
Sunevo zraenje
Obzirom da je svaka promena vremena uzrokovana promenom temperature u atmosferskim slojevima, jasno je da sunevi zraci imaju kljunu ulogu kao meteoroloki faktor. Jaina zagravanja vazduha zavisi od mnogih inilaca. Neki od njih su: ugao zraka, oblik i boja zemljine povrine, trajanje ozraenosti... Stepen refleksije sunevih zraka je glavni razlog razlika u temperaturama na dve razlite zone istog lokaliteta. Sneg e upiti tek oko 25% sunevih zraka, dok e umoviti predeo piti svih 90%. Zbog razliitog zagrevanja vazduha u razliitim zonama istog lokaliteta, javljaju se lokalne struje planinski i dolinski vetrovi. Posebno uoite da razlika u zagrevanju biti posebno izraena ako nema oblaka, tada sunce bije direktno na zemlju. Jedno tlo upija vie a drugo manje zraka. 7.2.2.
Temperatura i vlanost
Videli smo kako se tlo i vazduh zagrevaju sunevim zraenjem. Razliito zagrevanje dovodi do cirkulacije vazduha, topliji ide na gore a hladniji se sputa. Povrine pod vodom vie se zagrevaju i shodno tome voda isparava. Ta para odlazi u atmosferu sa zagrejanim vazduhom gde se kasnije kondenzuje (jer su vii slojevi hladniji) i stvara oblake i kasnije padavine. Koliina pare (vlage) u vazduhu zavisi od temperature i pritiska. Topao vazduh zadrava vie pare od hladnog. Ako temperatura vazduha zasienog vlagom naglo padne dolazi do nagle kondenzacije rose. U zavisnosti od temperature vlanog vazduha i parcijalnog pritiska vodene pare razlikuju se tri stanja vazduha: Nezasien vazduh vodena para je u pregrejanom stanju i parcijalni pritisak joj je manji od ravnotenog Zasien vazduh sa tenim kondenzatom vodena para je u stanju suvo zasiene pare sa parcijalnim pritiskom jednakom ravnotenom pritisku zasienja (magla) Zasien vazduh sa vrstim kondenzatom uz suvo zasienje pare postoji vrsta faza vode (kia) Sadraj vlage u vazduhu definisan je odnosom koliine vlage po koliini suvog vazduha. Vazduh u niim slojevima, do tla, uvak ima odreenu koliinu vlage. Apsolutna vlanost se definie kao koliina vodene pare u kubiku vlanog vazduha na temperaturi i pritisku vlanog vazduha. Apsolutna vlanost ustvari iskazuje gustinu pare u vlanom vazduhu. Relativna vlanost vazduha je odnos apsolutne vlanosti i apsolutne vlanosti zasienog vlanog vazduha na istoj temperaturi. Relativna vlanost se meri instrumentom i predstavlja bitan parametar. 7.2.3.
Pritisak vazduha
Pritisak vazduha predstavlja odnos njegove teine po jedinici povrine. Pritisak deluje na sve strane, ali je najvei na povrini mora a smanjuje se kako se ide vie u atmosferu (smanjuje se koliina vazduha iznad vas). Pritisak se meri barometrom. Merenjem pritiska se odreuje stanje u atmosferi, jer se tako detektuje normalnost vazdunih slojeva iznad take merenja. Na povrini mora pritisak je 1013,08 milibara (mb). Taj pritisak se na svakih 10 metara nadmorske visine smanjuje za 1,33 milibara. Manji pritisak na planinama znai i da je gustina vazduha manja. Od promene pritiska najveim delom zavisi i vreme, odnosno moe se pratiti promena vremena. Znajte da nije bitan samo apsolutni iznos pritiska, ve i njegove promene u vremenu, odnono brzina te promene.
7.2.3.1.
Ciklon i Anticiklon
Vazduh se stalno nalazi u pokretu. Zagreva se u niim slojevima, die u vis i ostavlja iza sebe depove, podruja niskog vazdunog pritiska. To podruje sada ispunjavaju okolne vazdune mase. Usled rotacije zemlje taj vazduh se okree i u spirali prodire u podruje niskog vazdunog pritiska. Ako elimo da znamo gde je podruje niskog pritiska okrenemo lea vetru i nizak pritisak e biti polulevo od nas.
strana 21/39
Cikloni nastaju u podruju sukoba dva vazduna fronta. Frontovi su izazvani susretom heterogenih vazdunih masa, razliitih izvora, razliite temperature i vlanosti, koje se ne mogu meati. Pri prodorima toplih vazdunih masa prema severu, odnosno hladnih prema jugu, stvaraju se, na graninoj liniji, cikloni. Ciklonalni prostor je jezgro niskog pritiska. Na snimcima se to jezgro vidi kao centar spirale. Ciklon koji mahom utie na vreme kod nas obrzuje se na Atlanskom okeanu, negde kod Islanda. On se kree prema severoistoku, kruno. Na elu tog ciklona je topao vazduh. Sa severa prodire hladna arktika vazduna masa koja se zimi stvara u polarnoj zoni. Ona dolazi sve do Evrope. Nasuprot tome postoji suptropska vazduna masa koja leti prodire sve do srednje Evrope. Na liniji kretanja ovih ogromnih vazdunih masa nastaju cikloni koji odreuju vreme kod nas. Hladne i tople vazdune mase kreu se jedna pored druge, u suprotnim smerovima. Ukoliko se zbog neke reljefne neravnine dogodi da topli vazduh prodre u hladni, hladni se podvlai ispod toplog. Ta linija podvlaenja zove se hladni front. Topli i hladni vazduh se sve vie prepliu u obliku ispruenog jezika. Topli sektor se sve vie suava a hladni ga vazduh zaokruuje sa svih strana. Kada se zaokruivanje zavri ciklon je zatvoren. Topli vazduh u ciklonu se uvek kree prema gore, vodena para se hladi, kondenzuje i stvara oblake, potom padavine. Ciklon ima dva podruja kie, na prednjoj i zadnjoj strani. Pravac kretanja ciklona je prema istoku, severoistoku i jugoistoku. Pojava suprotna ciklonima su anticikoni centri visokog vazdunog pritiska. Anticiklon karakterie razilaenje vazdunih masa, takoe u ciklinoj formi. Prostor se ispunjava vazduhom sa veih visina, koji se prilikom sputanja zagreva, pa se relativna vlanost vazduha smanjuje. Zbog toga nema oblaka niti padavina. Posle zatija ponovo dolazi do promene. Vesnici promene su novi cikloni i i oblaci cirusi. Dolazak niskog pritiska, ciklona, oznaava nestabilno i loe vreme. Razvoj oblanosti na visinama obino prate dolazak niskog pritiska. Oblanost se kree u pravcu polja niskog pritiska, a polje niskog pritiska se u visokim slojevima kree u istom pravcu kao i vetar. U ciklonu se pritisak smanjuje tamo gde je minimalan vetar. U anticiklonima pritisak raste tamo gde je vetar najjai. 7.2.4.
Oblanost
Oblaci ine najvidljiviji meteoroloki element. Formiraju se hlaenjem zasienog vlanog vazduha i kondenzacijom pare u kapljice i kristale. Kristali se spajaju odreenim fizikim procesima a kada dostignu odreene uslove oni pod dejstvom zemljine tee padaju na zemlju, kao kia, sneg, grad. Oblaci se razlikuju prema nainu stvaranja i prema visini na kojoj se nalaze. Mogu nastati uzlaznim strujanjem vazduha i hlaenjem vazduha ili hlaenjem bez uzlaznog strujanja. Poslednji se mogu nalaziti na raznim visinama. Prema visini na kojoj se nalaze oblaci mogu biti visoki, srednji ili niski. Visoki oblaci nalaze se na 6.000 10.000 metara u atmosferi. To su cirusi, cirostratusi, cirokumulusi Srednje visoki oblaci nalaze se 2.000 do 5.000 metara od tla. To su altokumulusi i altostratusi Niski oblaci se nalaze na oko 2.000 metara. To su kumulusi, stratokumulusi, nibostratusi, stratusikumulonimusi Neki od tipinih vrsta oblaka su prikazani slikom i objanjeni u narednom tekstu:
Razne vrste oblaka: Cirusi, Cirokumulusi, Cirostratusi, Altokumulusi, Altostratusi, Kumulusi, Stratokumulusi
Cirusi se sastoje od ledenih kristalia jer su visoko i temperatura je vrlo niska. Vide se kao tanke i svetle pruge koje izgledaju visoko i daleko. Kada dolaze sa zapada obino donose kiu. Cirokumulusi izgledaju kao klupka ili talasi u grupama na velikoj visini. esto ih zovu ovice. Ukazuju na vrlo snane vetrove na velikoj visini od tla. Cirostratusi izgledaju kao svetla koprena, izmaglica na velikoj visini. Slino tankim listovima. Prave difuzno svetlo, a kada se u njih gleda prema suncu, ima se utisak prstena oko sunca. Oni su jasan znak skorog pogoranja vremena.
strana 22/39
Altokumulusi izgledaju kao veliki skup klupaka ili pravilno rasporeenih grudvi na nebu. Oni su sivo bele boje i slini su cirokumulusima ali su raireniji i vidniji. ine ih kapljice vode. Ispred sunca ili meseca vide se kao dva koncentrina prstena. Ukazuju na pojaan vetar u srednjim slojevima. Altostratusi izgledaju kao izmaglica ili koprena sivo plave boje. ine ih kapi vode ili snega. Sunce se vidi kao svetla ploa difuzno. Kumulonimbusi su dinovski oblaci nastali uzlaznim ili silaznim strujanjem vazduha. Kada se spuste izazivaju snane oluje sa grmljavinom. Mogu biti i relativno visoki. Vrhovi im izgledaju zaravnjeno, kao nakovanj. Kumulusi su vrlo karakteristini, kao kupe, tornjevi, velika brda na nebu. Poveavaju se ujutru, uvee se smanjuju a nou nestaju. Ako su retki oznaavaju lepo vreme, ako ih je mnogo bie nevremena. Stratokumulusi predstavljaju grudvaste skupove oblaka koji sa donje strane izgledaju kao puni dakovi. Prekriveni su tamnim paralelnim senkama. Nimbostratusi su pravi kini oblaci. Oni su sivo beli u gornjem delu a smee sivi u donjem delu. Stratusi su sloj oblaka slian magli. Uzrokuju sitnu kiu. Povremeno mogu biti i rei. To je ono kada vam se ini da ste u oblaku a rominja nekakva kiica. Nimbusi su sivo crni oblaci, koji kada se spuste izazivaju pljuskove. Vrlo su prepoznatljivi. U planinama moete sresti i sasvim drugaije, karakteristine oblake. Na primer oblak oko vrhova ili oblak kao zastava. Oblaci oko vrhova se skupljaju kao pojas. Isti ti oblaci dobijaju oblik zastave kada je na vrhovima jak vetar. Ponekad se vide izolovani kumulusi koji stoje sasvim mirno, a kda je jak vetar oni tre nebom i menjaju poloaj. Ako se takvi nagomilaju moe doi do oluje. Leti su oblaci uvek na veim visinama nego u ostalim godinjim dobima.
7.2.4.1.
Magla
Kada je oblanost atmosfere niska formira se magla. Sloj vazduha do zemlje ohladi se ispod take rosenja i pojavi se kondenzat. Magla se pravi uvee a nestaje sa suncem. Magle se u planinama due zadravaju u dolinama, dok je vedro na vrhovima. Ta se pojava zove magleno more i vrlo je ivopisna (gledana sa vrha, naravno).
7.2.4.2.
Padavine
Padavine su proizvod kondenzacije vazdune vlage i pravljenja kristala dovoljne teine da padaju. Kondenzati se mogu stvoriti blizu zemlje ili u viim slojevima. Kia, hladna kia, sneg i grad su padavine koje prepoznajemo. Kia moe biti vrlo razliita i zavisi od kondenzacije i uslova u atmosferi. Klasina kia predstavlja kapi vode nastale u oblacima skupljanjem manjih kristala u vee kapi. Kia drizla (rosulja, sitna kia) pada u vrlo sitnim kapima, dosadno, lagano i konstantno. esto se ini da pada iz magle. Sneg ine pravilno rasporeeni kristali. Nastaje kada je temperatura oblaka ispod 0 i kada je temperatura vazduha dovoljno niska da se pahulje ne otope. Ciganii su vrsta snega koja nastaje kada je po padanju pahulja prola kroz topliji vazduh, dovoljan da pone otopljenje kristala. Sugradica nastaje kada kine kapi prou kroz hladan sloj vazduha i delimino kristalie. Grad je posledica dueg pada kapljica u vrlo hladnom vazduhu. Rosa nastaje za vreme vedrih i mirnih noi kada se zbog ohlaensti vazduha viak vlage u niskim slojevima vazduha do zemlje kondenzuje na njoj. Mraz je posledica vedrih i mirnih noi kada se vlaga iz vazduha smrzava u dodiru sa vrlo hladnim tlom. Na slian nain nastaje i inje, vlaan vazduh se sudara sa ledenim predmetima. 7.2.5.
Vetrovi
Vazdune mase u stalnom pokretu, bilo horizontalnom bilo vertikalnom. Horizontalnu cirkulaciju vazduha nazivamo vetrom. On je posledica razlika u pritiscima ili temperaturi vazduha. Osnovni uzronik vetrova je temperaturna razlika vazduha na polovima i ekvatoru. Tako se dobijaju vetrovi po pravcu sever jug i jug sever. Oni kasnije skreu, zbog zemljine rotacije ili reljefnih prepreka. Na severnoj polulpoti vetrovi skreu prema istoku a na junoj prema zapadu (zbog rotacije zemlje). Zbog svega toga u atmosferi nastaje prava zbrka vetrova, esto vrtloenje vazduha, meanje. Vetrovi mogu biti stalni i povremeni. Stalni vetrovi (sezonski vetrovi) su pasati. Oni nastaju pod uticajem stalnih podruja visokog i niskoh pritiska. Poznati stalan vetar je i monsun koji duva u podruju indijskog okeana i Himalaja. Kod nas se prepoznaju mnogi tipini vetrovi: koava, jugo, severac, bura, zapadnjak... Na planinama se, takoe, prepoznaju tipine vrste vetra: fenski vetar, jugovina (snegoder), dolinski i planinski vetar.
strana 23/39
7.2.5.1.
Fenski vetar
Fen je poznati vetar u Alpima i na naem podruju. To je povremeni vetar uzrokovan nejednakim zagrevanjem tla na nekom podruju. Tipino nastajanje je kada sa jedne strane planinskog masiva postoji polje niskog pritiska. To polje uvlai okolni vazduh. Ako je usisavanje snano, ono e zahvatiti i vazduh sa druge strane planine. Tada vazduh sa druge strane planine ide prema vrhu, uzdie se, hladi, odbacuje vlagu u obliku kie. Potom se prosuen i ohlaen sputa sa druge strane, na dole, zagreva i sputa u obliku vrlo snanog tolog vetra. Fenski vetar naglo otapa sneg (snegoder) i pravi opasnost od lavina i pada kamenja.
7.2.5.2.
Bura
Bura je naziv za severni snaan i hladan vetar koji dolazi iz Sibira i ide prema mediteranu. Na svom putu on kai nae planine i moe biti i do 200 km/h. (olujni). Ovakav vetar dostie olujnu snagu na prevojima, sedlima, grebenju. On se lomi preko planina, ali zato je u ponekim dolovima potpuno mirno. Sve zavisi od reljefa planine. Bura je, kao i koava, povremeni vetar koji moe biti praen padavinama, ali po zavretku najee donosi lepo vreme.
7.2.5.3.
Jugovina
Jugovina je povremeni vetar koji duva sa mediterana prema kopnu. Nije tako snaan, ali je vrlo konstantan i dosadan. Prilino je topao te izaziva naglo topljenje snega. Udari na izloenim mestima mogu biti i vrlo snani. Uvek je praen loim vremenom koje e se nastaviti. Iz nekih razloga deluje letargino na ljude, izaziva nervozu i zamor.
7.2.5.4.
Planinski i dolinski vetar
U visokim planinama sreemo planinske i dolinske vetrove lokalnog karaktera. Od jutra pa do zalaska sunca vetar duva iz doline ka vrhovima. Danji je to blag i topao vetar. Topao vazduh se sa planine uzdie a na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh iz doline. Taj ciklus traje sve dok ima sunca da zagreva planinu. U toku dana strujanje postaje sve jae, vlaga se kondenzuje iznad vrhova i pojavljuju se oblaci. esto su to pravi kumulusi. Po zalasku sunca menja se ciklus. Vazduh se hladi, postaje sve tei i sputa se u dolinu. Sada hladan vetar duva u dolinu. Kada ovaj tipian ritam prestane, najavljena je promena atmosferskih prilika. Doi e do promene vremena. Pogoranje. 7.2.6.
Atmosferske pojave
Pored meteorolokih pojava i inioca postoje i prirodne pojave i fenomeni atmosfere optike ili elektrine prirode. Ovo nije mesto gde se do u detalje izuavaju ovakve pojave, ali je bitno znanje o njihovom postojanju. Izdvojimo dugu, fatamorganu i elektrino pranjenje. U planini smo esto svedoci fantastinih uivanja pri pogledu na nebo. To nam omoguuje suneva svetlost, njen spektar. Razliite talasne duine zraenja omoguavaju da se u odgovarajuim okolnostima vidi modro, ljubiasto, crveno i drugaije nebo ili sunce ili boja vrha. Karakteristini optiki fenomeni i pojave predstavljeni su dugom i fatamorganom.
7.2.6.1.
Munja i grom
Munja je elektrino pranjenje a grom je eksplozija koja je njegova posledica. Ne treba cepidlaiti. Zovite ih kako hoete. Samo pranjenje nastaje kao posledica velike razlike u elektrinom potencijalu zemlje i kondenzovane vlage u oblacima. Za vreme velike letnje toplote, prilikom isparenja vode i njene nagle kondenzacije dolazi do pojave kristala kondenzata koji je manji od odreene mere i zbog toga ima viak slobodnog negativnog naelektrisanja. Kada se kondenzat grupie u oblak poveava se ukupan negativan elektricitet oblaka. Kada koliina tog elektriciteta dostigne neku kritinu granicu pranjenje je neophodno. Vazduh nije idealan kondenzator tako da e pranjenje biti izvreno kroz njega prema tlu. Pranjenje je praeno snanim praskom gromom. Zakoni kretanja elektriciteta su prosti. Elektricitet e ii linijom manjeg otpora. Pranjenje se vri prema onim mestima koji e elektricitet najbolje provesti u zemlju. Isturene take, vodene akumulacije, metalni predmeti... U planini e elektricitet tei priblino istim tokom kao i voda. uvajte se prirodnih vododerina. Elektricitet koji se sliva niz planinu i poskakuje u obliku lopti je fenomen, fantastian za oko ali samo ako ga posmatrate sa bezbednog mesta.
strana 24/39
Neposredna opasnost od groma prepoznaje se osetnom naelektrisanou svega oko vas. ak i vae kose i malja. Sve pucketa, varnii. Meutim, ako to doivite, znajte da ste ba vi ili neto vrlo blizu vas meta elektrinog pranjenja sa nebesa. Lezite i molite se. Pazite, nije ugroeno samo mesto u koje grom udari ve i znaajan prostor oko tog mesta.
7.3.
Znaci dobrog i loeg vremena
Tokom boravka u planini, nezavisno od sinoptikih prognoza, moete prognozirati vreme na vrlo kratak rok (desetak sati ili moda jedan dan). Da bi ste bili dobar pronozer na jedan dan, morate uoavati razne pojave i biti kadri da ih pravilno protumaite. Ovde se nalaze neki saveti. Savete odavde dopunite sopstvenim ili tuim iskustvom za zadati lokalitet i zapiite to znanje. Konano, pre nego to se pouzdate u sopstvene sinoptike kvalitete pitajte lokalni ivalj. Ako vam oni kau da e vreme biti loe, onda to uzmite kao glavni znak loeg vremena. Naravno, vai i obrnuto. 7.3.1. Neki od karakteristinih znaka dobrog vremena su: Ako metanin kae da e vreme biti loe. Ako tokom loeg vremena izmerite rast vazdunog pritiska Ako izmerite postepen i konstantan rast pritiska imaete due lepo vreme Kada je vreme dobro, pritisak visok i stabilna i temperatura visoka vreme e biti lepo jo dugo. Visoka relativna vlanost vazduha i njeno lagano opadanje Vedro nebo i pojedinani svetli oblaci Severni i severoistoni vetar. ak i istoni vetar je OK. Magleno more, jutarnje magle koje silaze u dolinu i oblaci koji silaze sa vrhova Regularan ciklus planinskog i dolinskog vetra (danju iz doline, nou sa vrhova) Veernje rumenilo Velika temperaturna razlika izmeu dana i noi Velika temperaturna razlika izmeu niih i viih slojeva kada je bez vetra. Kada dnevno naoblaenje posne kasno u toku prepodneva i lagano se pojavljuje na nebu. Kumulusi usidreni na nebu u letnjim popodnevima
Znaci dobrog vremena
7.3.2.
Znaci loeg vremena
Karakteristini znaci loeg vremena su moda bitniji od onih za dobro vreme. Zapamtite najbitnije je da loeg vremena ne postanete svesni tek kada ono nastupi. Kada metanin kae da e biti loe vreme Kada izmerite nizak vazduni pritisak Kada izmerite postepen i dugotrajan pad pritiska uz visoku temperaturu i vetar. to bri pad to vea i skorija oluja. Naizmenini porast i pad pritiska je znak promenljivog vremena. Juni, zapadni i jugozapadni vetrovi Jak jutarnji vetar i vedro nebo. Tamno nebo na zapadnoj strani i sunce u prstenu. Brzo kretanje visinskih oblaka sa istoka na zapad (severno od nas je prodor hladnog fronta) Gibanje oblaka na razliitim visinama. Ako se visoki oblaci (cirusi) gibaju od severozapada a niski oblaci (stratokumulusi) od jugozapada znak je prodora toplog fronta. Jutarnji kumulusi donose kiu i vetar, a noni kumulusi upozoravaju na pogoranje vremena. Mali kumulusi koji se naglo mnoe i razvijaju u velike, uzdiu se, a ivice postaju ogrtai, kao cirusi. Cirusi koji postaju sve ei i slede ih nii oblaci. Visoka relativna vlanost vazduha i njen porast Oblaci koji se vertikalno razvijaju sa zaravnjenjem na vrhu (kumulonimbusi) leti su predznak grmljavina i pljuskova Jednolini i tamni oblaci (nimbostratusi) predskazuju dugrotrajnu kiu. Kapa od oblaka na vrhovima Prsten oko sunca i meseca Jako jutarnje rumenilo Magla koja je jue bila ispod naglo se podie i postaje niska oblanost.
strana 25/39
8.
FIZIKA I MENTALNA PRIPREMA
Na poetku, u prvim koracima, videli smo koliko je bitna priprema, kako fizika i kondiciona, tako i mentalna. Ovim poglavljem videli smo gde je sve i kada bitna kondicija. Naravno, kada se pree na planinarske tehnike sve e to biti jo jasnije. Ipak, sama snaga nije najjai adut planinara. On mora biti mentalno spreman na ono to ga oekuje. Jedan od najtipinijih primera za ovakvo tvrenje je priprema koju ovek mora izvriti za stanje hroninog nedostatka vode za higijenu. To je moda trivijlano, ali je prljavost jedna od stvari koja jako, jako nervira, posebno poetnike. Prljave ruke, oznojenost, svrab. Moete biti jako koliko god vam volja, ako niste u stanju da podnesete prljavost, vi neete uivati i neete ostvariti cilj. Trening i prirpema za ozbiljna planinarenja ukljuuju kondicionu (fiziku) i mentalnu pripremu. Za fiziku pripremu primenjujte kardiovaskularne vebe i vebe snage. Kardiovaskularna priprema je vana za fiziku aktivnost na veim visinama. Snani noni miii su nuni za hod sa tekim tovarom uz planinu. Snaga gornjeg dela tela je bitna vuu, noenje i cimanje velikih ranaca. Penjanje je najbolji trening za penjanje. Penjite esto u raznim vremenskim uslovima, nosei teak ranac. Ako moete da odete na tipine 2-3 dnevne izlete, nosei sav potreban tovar za zimski bivak, a da pri tome postiete 1000 1500 m nadmorske visine svaki dan i da oseate da imate jo rezerve, verovatno ste u formi za ak i za ekspediciju. Ekspedicioni penja mora imati upornosti, izdrljivosti i snage za noenje ranca od 20-30 kg (esto vukui drugi prtljag), tako da pree 700 1000 m nadmorske visine dnevno, svaki dan. Va um i duh moraju biti bar podjednako spremni i utrenirani da bi bili u formi za rigorozne uslove planine. Posebno kada su u pitanju ekspedicije. Uite o posebnim izazovima ivota u planinama, peinama, na ekspedicijama. Raspitajte se kako neprijatno moe biti putovanje do planina, pogotovo ako su u inostranstvu. Pripremite se da sve to prihvatite. U protivnom moe vam se dogoditi da vas prevazie obim i daljina vrhova, ili da izgubite duh i pozitivan stav tokom dugih oluja ili u borbi sa prehladom. Uspeh ekspedicija se najee pripisuje onome ko ima najveu elju i volju za uspehom, makar bio i fiziki inferioran u odnosu na druge. Potrebno je mnogo vie od sirove snage za noenje sa ekstremnim hladnoama, boleu, loom hranom, poremeenim odnosima sa drugim lanovima, stresom tehnikog penjanja, letargijom velikih visina i drugih karakteristika visokih planina i dugog boravka. Radite na mentalnoj i fizikoj pripremi tako to ete traiti iskustva u uslovima najpriblinijim stvarnim. Pripremajte se tako to ete ii na dugotrajnija zimska penjanja. Moda neete moi da iskusite pojave kao to su ekstremna hladnoa ili bolest, ali ete nauiti da uspostavite mentalnu kotrolu i stav prema svojim reakcijama na mnoge druge pojave.
9.
TRAENJE PUTA NA TERENU

Traenje puta u divljini
Putovanje kroz divljinu, i boravak u planini je vetina i znanje koje e na svaki nain doprineti vaoj aktivnosti u planini. Nekima je to i konana tehnika, a drugima e bitno olakati dalji rad, sauvati snagu i ojaati volju.
9.1.
Traenje puta je umetnost pronalaenja i praenja puta do odredita koji odgovara sposobnostima i opremi vae grupe. Navigacija, sa druge strane, predstavlja disciplinu kojom se uz pomo karte, kompasa i visinometra odreuje lokacija odredita i odrava stalan pravac od starta do cilja. Navigacija odreuje taan pravac kretanja od take gde se nalazite do take do koje ste naumili. Naravno, kada je u pitanju more ili vazduh, tada linija kretanja moe biti prava. Kada ste u divljini, u planini, vama je potrebno znanje za pronalaenje puta koji e biti u skladu sa mogunostima i opremom, koji vas nee izloiti opasnostima, koji e obezbediti odmor i koji e vas konano dovesti do cilja. Intuicija i srea su uvek pratioci uspenog pronalaenja puta, ali su pored njih u igri i vaa priprema, iskustvo i nekoliki principi kojih se valja drati, a koji se mogu nauiti. Pre nego to ponete samo da lutate po divljini idite u planine sa iskusnima. Pogledajte kako se nepodnoljivo lako oni kreu, kako se odluuju kuda e i kako znaju kuda idu. Pitajte i tako utedite mozganje. Verujte nam na re kada kaemo da je vetina pronalaenja pravog puta jedna od tehnika ije ovladavanje priinjava ogromno zadovoljstvo kako vama tako i drugima sa vama. Sa druge strane, jedna od stvari koja najvie moe razdraiti grupu planinara je kada ih hodanje do odredita smori, pocepa, naulja ili kada moraju da lutaju, da se vraaju i ponovo kreu.
strana 26/39
Svaka od planina, svaka lokacija, karakterisana je sopstvenim osobenostima, geologijom, vrstom i strukturom tla, klimom, vegetacijom i drugim prirodnim iniocima koji bitno utiu na traenje puta i kretanje uopte. Oni koji su navikli na krenjake planine i bezvodni ibljak morae nauiti neka druga pravila kada se sretnu sa umovitim starim planinama i granitom. Vae poznavanje jedne vrste terena ne znai da e te biti toliko efikasni pri sueljenju sa neim sasvim drugaijim. Budite spremni i otvoreni za novo uenje. Neke od najkorisnijih informacija o putevima i prilazima dobiete od onih koji tu ive i od onih koji stalno dolaze na taj lokalitet. Porazgovarajte sa geolozima, lokalnim ivljem, drugim planinarima ili umarima. Isto vai kada treba saznati podatke o vremenu, ili podatke o najboljim uslovima za penjanja, stanju vode i svemu drugom to vas zanima o lokalitetu, ukljuujui i redove vonje javnog transporta. Obavezno je za vas da uradite ovaj domai zadatak pre nego to pohrlite u planinu. Tek tada ete biti spremni na eventualnosti, imaete plan, predvianja i spremne adute u rukavu za sve situacije.
9.2.
Posmatranje po prilasku
Prilikom napredovanja kroz divljinu prema cilju prouavajte vrh i smeri, probajte da locirate zanimljivosti, nove smeri, objekte od interesa, i uopte, da steknete globalnu i grubu sliku terena i vrha. Ovi udaljeni pogledi otkrivaju osnovne pravilnosti u dejstvu monih prirodnih sila. Videete kuloare, grebenove, prostiranje vrhova, gleere, padine, prosene strmine. Na taj nain e vaa mentalna slika u glavi biti potpunija. Otvorite kartu i prepoznajte ono to vidite. Kako i dalje prilazite poeete da prepoznajete odseke, lavinozne terene, velike pukotine, polja gleerkskih pukotinaSada se mozaik dalje sastavlja. Oekivanja su sve realnija. Ranije viene pukotine odjednom postaju terasice po kojima se moe hodati, ranije viena raslojavanja se ematski ponavljaju u sve manja i finija. Ako je vaa prilazna putanja takva da sakriva pogled na osnovni masiv, vi ste i dalje u mogunosti da uoavate sporadine detalje. Setite se da je drugaiji pogled, drugaiji ugao uvek koristan. Nikada se ne zna za ta e moi da poslui ova prespektiva. Uoavajte senke. Kretanje sunca i vae kretanje esto samo preko senki otkriva bitne reljefne karakteristike stene. Iz daljine je uvek teko proceniti nagibe. Zato su korisne senke i drugaiji uglovi posmatranja. Locirajte iste odseke i vertikale od poloenih stena. Prisustvo snega uvek nagovetava blae padine i umerene strmine za penjanje, te laki pristup do stene. Sneg se retko zadrava na padinama strmijim od 50 stepeni. Pazite se privida i iluzija kojima vas planina vara. Ledene ploe naslonjene na vertikalne stene i litice mogu se uiniti snegom na pvi udaljeni pogled. Duboki i strmi kuloari i useci esto zadravaju sneg vrlo dugo, pogotovo ako su u senci. Ono to lii na divnu snenu padinu visoko gore moe, u stvari, biti strmi led. Kada ste ve blizu vrha, potraite detalje koji e vam pomoi kod penjanja: ivice grebenova sa manjim strminama, vertikalne litice odvojene grebenom, dominantne pukotine, police, kamine, dihedrale, snena polja i gleere kojima se lako i brzo dolazi do smeri Uoite opasnosti. Snimite lavinozne padine, zapamtite kruljivo grebenje sa koga hoe da pada kamenje, uoite emu ponavljanja lednikih pukotina. Kada primetite prljav sneg ili kamene gelere na gleeru, zakljuite da tuda pada kamenje. Ako postoji opasnost od lavine i padanja kamenja na pravcu smeri onda se odluite za rano jutro ili hladne sate za uspon. Topljenje je to koje e pokrenuti prolenu lavinu ili kamenje. Svo vreme tokom prilaza do smeri potujte staro pravilo: penji oima. Stalno procenjujte opasnosti i traite smeri koje odgovaraju vaim mogunostima. Kada se koliina prikupljenih informacija namnoi do mere koju vie ne moete pamtiti ponite sa beleenjem i skiciranjem za vreme odmora i predaha. Ova memorijska pomagala se mogu pokazati neprocenjivim u situacijama kada ste na steni i ne moete videti kritino mesto za izlazak iz neke pukotine ili kuloara. Kada ste ve tu, uoavajte zgodna mesta za postavljanje logora, bivakovanje, snabdevanje vodom, drvima za loenje i bilo ta drugo to vam moe olakati ivot, boravak i odlazak sa terena.
9.3.
Hodanje
Najosnovnija vetina u planinarstvu je i najprostija radnja koju pimenjujemo svaki dan - hodanje. Ipak, kao to ni vaa pismenost nije dokaz da ste knjievnik, tako ni vaa mogunost hodanja i etnje ne znai da ste spremni za hod u planini i po divljini. Za uspean, a to znai brz, siguran, lagan i ne umarajui, hod po divljini mora se uzeti u obzir struktura terena, teina ranca, obua i psihologija cele prie.
strana 27/39
9.3.1.
Ritam
Poetnici najee prave jednu od dve osnovne greke: hodaju bre nego to bi trebali ili hodaju sporije nego to bi mogli. Najea greka je prebrzo hodanje, bez uvaavanja daljine koju je potrebno prei i u elji da se pred ostatkom grupe prikae vrstina i spremnost. Osnovno pitanje je zato se iscrpeti ve na drugom kilometru kada je pred vama jo desetak i ceo dan? Rasporedite vreme i uivajte u onome to radite. Razmiljajte o tome da ete sutra raditi neto tee od hodanja. Postoji vrlo jednostavan test kojim ispitujete da li vam je ritam hoda bri nego to bi trebalo. Ako ne moete odraavati taj ritam satima, jedan za drugim, vi hodate bre nego to treba. Druga, rea greka je hodati presporo. Vae se telo pobuni daleko pre nego to pone da vas izdaje i boli. Miii mogu poeti da bole a da u njima i dalje ima snage za istih 10-tak kilometara. Plua mogu poeti da kripe i vape za vie vazduha - zadihani ste, a da pri tom u istom stanju zadihanosti moete nastaviti sledea 3 sata. Znajte da je odreena mera patnje neizbeni pratilac na putu do postajanja dobrog hodaa i planinara. Najoptimalniji ritam se razlikuje od dana do dana, od terena, od tereta, od stanja grupe, ak i u toku jednog dana. Pre hodanja se malo razgibajte, posebno noge, kukove lea i ramena. Ponite u sporijem tempu, naviknite telo na zahteve hoda, zagrejte se. Onda ubrzajte, koristei snagu volje za prevazilaenje poetne faze telesnog otpora na ubrzanje. Ubrzo e ovaj dodatni rad postati prihvatljiv i automatski, organizam e ga prihvatiti, usvojiti i odravati dugo vremena. Fizioloki posmatrano ovo znai da je srce ubrzalo sa pumpanjem, krv cirkulie bre, miii su oputeniji. Fizioloki gledano hoda se osea srean i jak. Uskladite ritam sa terenom, sa stazom. Gazite lake, sporije i metodino po uzbrdici. Kako nagib pada dodajte na tempu. Ritam hodanja e opadati pred kraj dana, jer umor polako dolazi po svoje. Adrenalin moe pomoi kratkim ubrizgavanjem goriva - forsa, za dinamine i ekplozivne pokrete. Na duge staze, meutim, to vam nee pomoi. 9.3.2.
Odmarajui korak
Svakako najvanija tehika u hodanju po divljini je uspeno upostavljanje pravilnog ritma. Jedan od bitnih naina za kontrolu ritma je korienje odmarajueg koraka (slika). Ovaj korak upranjavate kada god je nogama ili pluima potrebna pauza, odmor izmeu dva koraka, dva uspona. Jednom kada nauite i savladate ovu prostu tehniku koristiete je rado i brzo.
Odmarajui korak: donja noga opruena
Ritam e vam biti spor jer e svakom novom koraku prethoditi pauza. Pauza se deava u trenutku kada je jedna noga izbaena unapred za novi korak. U tom trenutku prebacite kompletnu teinu tela na zadnju nogu i opustite miie na isturenoj, prednjoj nozi. Pri tome je jako bitno da vam zadnja noga stoji pravo i potpuno oprueno u kolenu, jer samo tako e teinu vaeg tela preuzeti skelet a ne miii te noge. Disanje sinhronizujte sa ovom sekvencom. U tipinom redosledu stvari uzimaete novi dah sa svakim novim korakom, ali je broj udaha po koraku vei ili manji u zavisnosti od toga koliko ste se zaduvali, odnosno koliko je posao teak. Kada imate jedan udah po koraku neka to bude u trenutku kada zadnju nogu ispruate unapred za sledei korak. Izdahnite kada vam se prednja noga odmara dok je sva teina na ispruenoj zadnjoj nozi. Ako ste visoko i vazduh redak, pluima treba vie vazduha - ponekad ak tri ili etiri udaha po koraku. Uinite svesni napor da diete duboko, punim pluima. Va mentalni sklop je vrlo bitan za primenu odmarajueg koraka. Monotonost hodanja i jednolinog ritma, pogotovo na gleerima ili snenim padinama, moe podriti vau volju, va moral. Morate nauiti i verovati efikasnosti hodanja. Morate stalno znati da e vas lagano ali uporno kretanje dovesti do cilja. Ma koliko to muno
bilo, kada se osvrnete za sobom vidite koliko ste kilometara izdrobili, koliko terena prevakali, ak i kada vam se vrh ne ini nita bliim. 9.3.3.
Odmori
ak i najjai i najbolji planinari zahtevaju povremene potpune odmore. U toku prvih pola sata hoda zaustavite se za kratak predah, tek toliko da protresete i opustite miie - bez sputanja ranaca. To traje tek 30-tak sekundi. U tom periodu moe se doterati oprema, popustiti ili zategnuti gurtne od ranca, pertle, skinuti ili dodati komad odee. Grupe koje u svom sastavu imaju ene ili decu, posebno ako su stidljivi da trae, moraju se zaustavljati za nudu. Za velike grupe potrebno je prvi termin za nudu predvideti pre polaska. U prvom delu dana, na poetku hodanja dok ste jo odmorni i svei, zaustavljajte se krae i ree. Tek da se protresete i nadiete. Omarajte se stojei ili nagnuti sa rukama na kolenima. Noge su ispravljene. Nastojte da ranac naslonite na neto (drvo, stenu) tako da vas malo oslobodi teine, ali ga nemojte skidati sa lea. Diite duboko i esto. Moete malo pojesti (tek zalogaj ili dva), ali unosite tenost. Kasnije, kada je telu potreban dui i kompletniji odmor, moete skinuti ranac i sesti. To se moe raditi svaki sat ili dva. Pre takvog odmora postarajte se da pronaete zgodno mesto. Dobro je da ima dobar pogled, vodu, i da bude u zavetrini. Nemojte produavati ove divne trenutke. Prava je agonije nastaviti sa hodanjem kada se miii ohlade i ukrute. Ipak, dozvolite vreme da se neto pojede i popije dosta tenosti. Dobra mera za due odmore je izmeu 5 i 15 minuta. Znajte da grupa koja se mnogo razdvoji na putu nee nita bre stii do cilja. Odmarajte se po potrebi, tako da grupa ostane cela i sposobna. Kreite se stalno, sem ukoliko imate sasvim dovoljno vremena na raspolaganju pa si moete priutiti due odmore, razgledanje, fotografisanje i druge luksuzne stvari. 9.3.4.
Na dole i postrance
Obino se planinari raduju kada pred sobom imaju nizbrdicu. Hodanje nizbrdo je svakako manje zamorno za miie, ali je to dvosekli ma i meoviti blagoslov. Plua e svakako biti srena, butni miii takoe. Kolena se, meutim, nee radovati. Kada se sputate teina tela naglo i nemilosrdno optereuje kukove, kolena i stopala. Noni prsti se nabijaju u vrh cipele. Udar se amortizuje kolenima i kimom. Rezultat sputanja moe biti izvrnuto koleno, nabijeni prsti, modri nokti, bol u leima, razglavljeni kukovi i glavobolja. Planinari se slue raznim trikovima da ublae posledice hodanja nizbrdo. Gojzerice se maksimalno privrste pertlama kako bi se smanjio hod noge u cipeli i uvrstio skoni zglob. Odrava se sporiji ritam od onoga koji namee gravitacija. Pri svakom koraku savijte nogu u kolenu kako bi ublaili udar na celo telo. Noge postavljajte blago i oslanjajte se na celo stopalo, ne na pete. U stvari, gazite kao da su vam noge ve uljevite i nabijene. Kada tako hodate primetiete da se noge umaraju, da butni miii peku i da im je odmor potreban isto koliko i prilikom penjanja. Hodanje pravo uzbrdo i pravo nizbrdo je daleko preporuljivije od hodanja po strani. To je tek muenje. Hodanjem ukoso po padini traverziranje, krivi skone zglobove i kukove i predstavlja stalan rat za ostajanje u ravnotei. Ako moete da izbegnete preenje po nekoj strani tako to ete se spustiti do neke doline ili tako to ete se popeti do nekog grebena, odmah tako i uradite. To je svakako vredno neto dueg puta. Ako ste pak prinueni da preite postrance, tada sa vremena na vreme promenite pravac kretanja kako bi odmorili prethodnu stranu tela. Takoe, nianite putanju tako da pogodite svaku zaravan, policu ili grebeni. Videete kakva je to blagodet kada vie ne budete morali da krivite noge. 9.3.5.
Etika
Hodanje u grupi zahteva potovanje nekih osnovnih pravila lepog ponaanja. Ona nisu nita do zdrave pameti i panje koju bi ste ispoljili i prema ljudima na trotoaru: Drite rastojanje od onoga ispred vas. Umesto da mu diete za vrat, ili gazite senku, dozvolite rastojanje od 5-10 koraka. Nemojte mnogo zaostajati kako bi ste ostali u kontaktu sa njima i kako bi ste izbegli da ih nervirate stalnim ekanjem na vas. Prilikom prolaska kroz ibljak i granje budite paljivi prema onome iza vas. Ako je taj iza vas povredio prvo pravilo preti mu opasnost da ga oine tzv. putenica. Kada se zaustavljate za nametanje opreme ili vezivanje pertle iskoraknite u stranu sa staze tako da vas drugi mogu zaobii bez zaustavljanja. Dobro je da se postavite tako da oni prolaze ispod vas.
strana 29/39
Kada hoete da preteknete nekog ispred vas zamolite ga da vas propusti umesto da se laktate i gurate. Ako idete nizbrdo i nalazite se na istoj stazi sa onima koji se njome penju, vi ste ti koji treba da se pomere u stranu i da propuste drugu grupu tako da ovi ne izgube ritam. Kada nagazite na labav kamen ili balvan, najavite njegovo pomeranje i zahtevajte panju. Ako obruite neto od toga viite koliko vas grlo nosi. Uspostavite ritam koji odgovara celoj grupi, tako da se lako odrava. Ako vidite da neko ne moe pratiti taj tempo duni ste da usporite. Kada se odmarate, dozvolite da to uini i onaj koji je poslednji stigao.
9.4.
Staze
Najjednostavniji put kroz planinu je sigurno staza. Ipak, postoje najraznovrsnije staze, od onih koje se raunaju u markirane ili nemarkirane planinarske puteve, do onih pastirskih ili umarskih. Neke od staza vode tamo gde elite da idete. Druge samo donekle prate eljeni pravac. O treima nemate pojma. Neke od staza su odlino markirane, vidljive i iroke. Druge imaju neverovatne osobine: as je vidi as je ne vidi. Jedan od bitnih zadataka u kretanju u planini je nai pravu stazu i ostati na njoj. 9.4.1.
Pronalaenje staza
Vrlo je mali broj staza koje su napravljene da bi ih koristili planinari. Rekosmo ve, izletnici prave staze do popularnih izletita, pecaroi do dobrih mesta na rekama i jezerima, lovci do svojih kuica ili omiljenih mesta, umari do lokacije sa koje izvlae grau, pastiri sa ovcama do panjakaStara je poslovica da svaka staza negde vodi. Mesto do koga vodi moe biti odlino i za nas, za logor, za odmor, za bazu. Dobro je pratiti stazu dok god ona vodi u eljenom pravcu. ak i na mestima gde postoje dobro obeleene planinarske staze vodite rauna na raskrsnice i druge staze koje dolaze i odlaze sa leve i desne strane. Uvek imajte na umu da se staze stalno gube i da se stalno prave nove. Ako ste jednom tu bili, to uopte na znai da je tu jo uvek staza koji ste tada koristili. Kada ste na nekoj stazi vrlo je lako opustiti se i postati nepaljiv. To je i najbolji nain da promaite orijentir i ne primetite raskrsnicu koja nije obeleena. Nemojte bezrezervno verovati udnim oznakama na drveu ili karakteristino nametenom kamenju i granju. Setite se da postoje i umarske oznake (ista crvena ili narandasta boja), zaseeno drvo ili neka traka ili druga oznaka moe biti neija neslana ala ili oznaka nekoga ko se na tom mestu nekada izgubio. Planinarska markacija je prepoznatljiva (krug sa belim sreditem i crvenom ivicom ili crveno-belo-crveni pravougaonik). Ponekad i ponegde se na kamenju vide ucrtani pravci (strelice) ili ak putokazi sa nazivom pravca. ak i tada proverite pravac jer nije posebno teko okrenuti kamen ili putokaz. Zakljuak: ak i na stazi koja deluje obeleeno uvek vizuelno ili kompasom proverite naelni pravac kretanja. Budite paljivi i osmatrajte okolinu za druge i bolje staze ili pristupe do cilja. Kao traga za stazama vi postajete vrsta detektiva koji trai neke tragove, neke nagovetaje. Koristite kartu, znakove na terenu, prethodna iskustva, ula, informacije od drugih, pisani vodiSitna zadovoljstva su na svakom koraku, jer moete uoiti stazu ba u trenutku kada je drugar rekao da dalje nema nita. Moete uoiti prirodnu stazu do odredita koja je dovoljno dobra za prolaz. Sasvim sigurno ete okirati dolinkse kampere kada im objasnite da va pojam staze znai bilo kakvu vidljivu putanju, bez obzira koliko kamenitu i strmu, koja vas efikasno dovodi do odredita, bez borbe sa ibljem. Bitno je stalno imati na umu cilj, a to znai da nije uvek uputno koristiti sekciju iroke staze ako je mesto sa koga treba da je napustite potpuno neprohodno. Igra je u tome da ostanete na stazi sve do momenta kada ona nestaje ili kada postane neophodno da je napustite i krenete drugim putem prema cilju. Tada obrazujte sopstvenu stazu onuda kuda je to logino, kuda bi se ona protezala do cilja kada bi prethodno postojala. Ljudi koji prave staze tee da ona bude udobna i laka. Radite kako i oni rade. 9.4.2.
Korienje staza
Pronai put je samo jedan deo prie. Koristiti je razumno i paljivo je drugi. Evo nekih pravila kojih se valja pridravati: Hodajte u koloni po jedan kako bi potedeli vegetaciju na ivicama staze. Ostanite na stazi ak iako je dombasta, blatnjava ili pod snegom.
strana 30/39
Zatite tu stazu i vegetaciju sa strane tako to neete praviti preice. Izaberite robusne predele za odmor umesto mesta sa osetljivom i nenom planinskom vegetacijom. Posmatrajte i fotografiite umesto dodirivanja, branja i uzimanja suvenira za poneti. Nemojte obruavati kamenje na ivicama potoka. Izvrite jednostavno odravanje staze (oistiti je od iblja i kamenja, obnoviti markaciju ako imate farbu), i pokupite i tue smee na koje naletite. Ako ste na stazi koja nije markirana nemojte je markirati (ako vam to nije zadatak) niti obeleavati na drugi nani (zasecati drvee, postavljati granje kao obeleja, postavljati zastavice). Dozvolite da i drugi za vama imaju isto uivanje kao i vi u pronalaenju te staze. Ako je izabrana staza dobra i pametna oznaite je na vaoj karti i zabeleite informacije o njoj za sledee putovanje i druge planinare. Radije se odluite za pravljenje staze ivicom ume, siparom ili stenom nego hodanjem preko livada. Na taj nain poteujete prirodu od sebe i drugih za vama.
9.5.
ibljak
Na ibljak se moe gledati kao na horor film i nonu moru svih planinara. Na sreu postoje i reenja za zaobilazak i prelazak. Gde god ima potoka, bujica, padina sa snegom, prirodnih drenaa ima i ibljaka. Klasian primer su useci na malim visinama koji su zimi put lavina a na prolee put bujica. Kratki letnji intervali pretvaraju ih u neprohodne guste ibljake sa trnjem i makijom. To je sve zato to drvee i vie rastinje nema ansu da izraste - tu je iblje dominantno. Slino je sa ivicama stalnih planinaskih potoka i reica. One esto plave i prelivaju, tako da nema drvea ali ima ibljaka. U subalpskim predelima gde sneg iz lavina zadrava do kasnog leta, takoe nema uslova za rast ume, ali u kratkom periodu bez snega izraste udovino bunje. To bunje preivljava pod snegom. Planinari preferiraju staru umu. Kronje velikog drvea blokiraju sunevu svetlost tako da na zemlji nema uslova za rast bunja - tek retka trava. Mlade ume su, meutim, agonija. One dodatno dramatizuju problem ibljaka. Podnoje lavina na ivici ume je esto potpuno neprohodno. Tu je veliko kamenje, bunje i polomljene isprepletane grane. Kada je suoavanje sa ibljakom neizbeno postoje naini za smanjivanje maltretmana. Pre svega je potrebno izabrati najkrai mogui put preko ibljaka. Koristite oborena debla kao bogazu za prelazak odreenih delova. Vucite i gurajte bunove kako bi se razdvojili. Ponekad je potrebno nagaziti na nii bun a podii vilji kako bi se oslobodio prolaz. ibljak moe biti i opasan: grane puzavica koje su uperene na dole su klizave, trnje hoe da vas pocepa i izgrebe, ibljak skriva ivice strmih ivica stene ili litica ili boldera, stari ibljak hoe da oteti ue, i konano, u ibljaku ete esto sresti zmije. Najbolja taktika je zaobii ibljak. Evo nekoliko saveta: Koristite staze koliko je god mogue. 5 kilometara staze je mnogo lake od 1 kilometra ibljaka. Uzmite u razmatranje putovanje kada je sneg preko ibljaka. Mnogi prilazi su laki u Aprilu kada je sneg jo uvek preko ibljaka, dok su potpuno nemogui u Junu. Izbegnite putanje kojima su ile lavine. Najbolji put kroz neku dolinu prema vrhu je na junim i zapadnim padinama gde lavine ree pucaju od severnih i istonih padina. Kada idete uz stranu planine koristite jezike ume izmeu padina po kojima se rue lavine. Nastojte da nianite lokacije sa najguim i najveim drveem. Koristite sipare ili kamene naslage po snegu za napredovanje pre nego njihove ivice sa ikarom. Potraite grebene ili hrbate za napredovanje, pre kuloara, dolja ili drugih prirodnih drenaa koje su zaguene vegetacijom. Pokuajte da se odaberete put koji vas penje direktno na gornju ivicu ume i vegetacije, ako je put kroz dolinu pun ipraga ili ispresecan lavinskim tragovima.
strana 31/39
Razmislite o napredovanju direktno kroz kameno korito neke bujice. To vam je moda jedini tunel kroz ibljak. Suva korita potoka su ponekad idealna za proboj do eljenih visina. Ipak pazite, ako je u pitanju kanjon, tada korito moe biti puno vegetacije. Potraite ivotinjske tragove. ivotinje obino idu putevima najmanjeg otpora.
9.6.
Sipar
Siparske padine mogu izvrsno pomoi, ali i naisto upropastiti planinare. Najvei broj sipara nudi direktan i otvoren put visoko u planinu, dok manji broj njih nije stabilan i predstavlja pravu opasnost. Vrhovi se konstantno raspadaju i komadi stena otpadaju nizbrdo. Otpali komadi se obruavaju na dole, drobe, povlae druge nestabilne stene koje pogode, usitnjavaju i taloe na zaravnjenjima ili podnojima planine. Najvei broj kamenja se obruava kuloarima, na ijem dnu se slau, ire i spajaju sa gomilama kamenja iz drugog kuloara. Tako se dobijaju tipini levkasti oblici sipara kojim se ivica ume deli od planinskih vrhova. Na donjem kraju sipara kamenje je veliko, kombinovano sa umom i izlomljenim granjem. To je esto zgodno za penjanje jer je krupnije kamenje stabilnije i podrava teinu planinara. Kako se ide prema vrhu kamenje je sve sitnije i nestabilnije. Ono se razilazi pod nogama i kotrlja na dole. To i nije ba posebno zabavno prilikom penjanja, ali je savreno prilikom sputanja. Postoje vei i manji sipari, stariji i mlai. Stariji sipari su po pravilu vei i stabilniji. Posebno u donjem delu gde se rupe izmeu velikih stena popunjavaju manjim kamenjem i zemljom. To su ve divne staze za nas. Mlai sipari su opasniji. Kamenje - kloce u donjem delu samo deluju stabilno. U stvari, jedva ekaju da se pojavite vi, da ih zgazite, pa da se sa svojih 2-3 kila okrenu i poklope vas po stopalu. To je neprijatno, bolno, ali ne i posebno opasno. Ono to je zaista opasno su sipari koji se ne zavravaju u dolini ili u umi, ve je na njihovom kraju odsek - litica. Tada je to gomila nestabilnog kamenja koja se moe pokrenuti vaim hodom i reka kamena e se preko litice, zajedno sa vama, survati u dolinu. Ovakvi sipari nisu retki. Posebno je opasno ako vi, odozgore, ne vidite kako se sipar zavrava. Poneki sipari ili morene na kraju gleera su do te mere nestabilni, da pomeranjem samo jedno, kljunog kamena iz osetljive ravnotee moe pokrenuti pravu kamenu lavinu. Penjai po siparu moraju biti maksimalno oprezni jer je pomeranje i padanje kamenja sastvani deo prie. Svako e sruiti poneki kamen. Cilj drugih je da obrueni kamen ne pogodi ba njih. Stoga se kreite van oekivane putanje pada kamena. To se ini bilo preenjem sipara postrance u koloni po jedan, bilo frontalnim penjanjem po grupama. Ako je sipar u uskom kuloaru tada je potreban vei oprez. Pazite kako gazite i galamite kada pokrenete kamen. Drite se blizu jedni drugih tako da otkaeni kamen ne dobije dovoljnu brzinu da vas moe povrediti. Ako je stvar vrlo opasna tada se kreete jedan po jedan tako da dok je jedan na siparu, svi drugi stoje na bezbednim mestima, zatieni od pada kamena. Padine sa sitnim siparom su ponekad vrlo sline pesku po nestabilnosti. Penjanje po njima je tortura - jedan korak napred a dva nazad. Zato je sputanje sjajno. Skijanje po sitnom siparu na onovima je jedno od vhunskih zadovoljstava. Stvar je prosta. Malo se izbacite na pete i napravite nekoliko sitnih koraka na dole. Pokrenuete gomilicu ljunka pod stopalima na kojoj se dalje klizate na dole. Stalno koraajte sitnim koracima jer samo tako e vam cipele ostati na povrini. Pazite na prepreke - velike stene, drvee, debla, vegetaciju. Zapamtite da vam je mogunost manevrisanja i zaustavljanja vrlo ograniena. Nikada se ne skijajte na siparima koji se zavravaju liticama.
9.7.
Potoci
Nalaenje prelaza
U planinskoj divljini bez staza i mostova, reice i potoci mogu predstavljati smetnju. U hladnim i severnim krajevima prelazak planinske reke moe oduzeti vie vremena i energije od samog penjanja na vrh. 9.7.1.
Kada je vrh na daljoj strani povee reke, njen prelazak se smatra odluujuim faktorom za izbor pristupnog puta. Pokuajte da osmotrite reku sa nekog odstojanja - udaljeni pogled. Obuhvatite pogledom reku u celoj duini, ako je to mogue. Najbolje je uoiti njen poetak pre ulaska u dolinu. Jedan ovakav pogled e koristiti vie od stotinu pogleda sa ivice reke. Ako nema oiglednih reenja ostaje vam da reku gazite ako ima vode, da se probijate kroz ikaru u njenom koritu dok ne doete do mesta sa koga se moe prei na drugu stranu, ili da krenete svojom obalom do nekog vieg mesta na kome e se nai dobar prelaz. Ako je reka u nekoj umetini, tada postoje dobre anse da naete neki prirodan most u vidu debla koje se pruilo preko reke. Velike stene ili skup njih vam mogu biti od koristi ako se moe preskakati sa jedne na drugu.
strana 32/39
Postoje i reke koje ne moete prei suvi. Ako je reka stalna, a napaja se topljenjem snega, tada je najbolje vreme za prelazak rano jutro kada je najmanje vode u njoj. Uvek vam ostaje plivanje ili gaenje sa osiguranjem sa obale. Ponekad se jednom obalom mora ii i danima kako bi se pronalo koliko toliko prihvatljivo mesto za prelazak. Na vrlo velikim rekama (kakvih kod nas nema u planinskm zonama), jedino reenje su splavovi, gelenderi i amci. 9.7.2.
Prelazak
Kada prelazite reku uz opasnost pada u duboku vodu, obavezno razlabavite gurtne na rancu. Ako je potrebno plivanje, tada je jedini nain da isplivate da se brzo oslobodite ranca. Deblo preko reke je odlian nain za prelazak. Koristite tap, cepin ili razapeto ue za pridravanje i ravnoteu ako je deblo usko, klizavo ili strmo. Moete i uzjahati deblo i polako se izgurati preko. Nadstreene stene, bolderi i stene koje vire iz vode su isto dobar nain za dolazak do druge obale reke. Naravno, pre hopa-cupa sekvence potrebno je da izvrite mentalnu pripremu za svaki skok i korak. Znajte da vas oekuje vrlo klizav nogostup na kome nema mesta za stajanje. Slino troskoku, vi morate praviti skok za skokom, sa jedne obale, preko nekoliko stena do druge obale. Pripremite se. Kontinuirane kretnje, tap u ruci za ravnoteu i pripremljenost za pad u vodu. Ako ste prinueni na plivanje ili gaenje, uradite to na najirim delovima reke. Usku delovi su najdublji, najbri i najopasniji. Naravno, ako procenite da je u uskom delu mogue bezbedno gaziti tada uradite tako jer ete krae biti u hladnoj vodi. Ako je voda relativno plitka i kamenje na dnu zaobljeno, izvolite skinuti obuu i arape, spakovati ih na vrh ranca tako da budu suvi i krenuti polako u bosonogo gaenje. Ako stvar nije tako prosta onda ostanite obuveni ali sauvajte bar suve arape. Osuiete se na drugoj strani. Moete se odluiti i na skidanje pantalona, ali i ostatka garderobe kako bi ostali suvi. I ovo je stvar procene, jer odea e vam smetati u pokretima i oteavati vas, ali e vam omoguiti neto dui boravak u ledenoj vodi. Vrlo je lako podceniti snagu vode koja se kree. Obian potoi koji dosee tek do listova e penuati oko kolena. Voda do kolena e penuati oko prepona i bitno remetiti ravnoteu. Kada god voda penua iznad kolena znajte da ste u opasnosti. Ravnotea je bitno ugroena. Jedan pogrean korak i nai ete se potopljeni kako skakuete u peni od stene do stene. Dovoljno je mokro za udaviti se a nedovoljno duboko za plivanje. Znate, ljudi se dave i u peni aerosolu brzaka. Potoci koji nastaju topljenjem gleera su poseban problem jer im se ne vidi dno od fine bele praine izdrobljenog kamena. Ako je reica duboka ali ne jako brza, moete je preplivati ili duboko gaziti tako to idete nakoso niz struju istom brzinom kojom se kree i reka. Kada je reka malo plia najbolje je okrenuti se lice prema struji. Nagnuti se unapred kontra struji koja nas zadrava. Zatim pobodite tap ili cepin ispred sebe za treu taku ravnotee. Pre svakog sledeeg koraka ispitajte dno na koje ete zgaziti. Samo polako i paljivo. Znamo da je hladno, ali se preko mora. Ako vas je samo dvojca u grupi moete prelaziti odjednom, pomaui jedno drugog pri prelasku sa stoja na stoj. Ako je grupa vea moe se koristiti dua motka. Motka se postavi paralelno sa strujom. Svi se dre za motku i dre motku. Na gornjem kraju (uz struju) je ovek koji razbija struju. Kada jedan padne hvata se vrsto za motku koju ostali dre. Ide se preko. Korienje ueta za prelazak reke je rizino, dugotrajno i naelno se ne preporuuje. Ue zategnuto preko reke za koje se pridravate rukom dok gazite moe pomoi, ali osiguranje uetom za prelazak krije opasnost da onaj koji padne i ostane na uetu koje dri osigurava moe ostati pod vodom i udaviti se. Konstrukcija gelendera sa obale na obalu, tako da se sva teina planinara prenese na ue - kao sajla, traje vrlo dugo i potrebni su preduslovi (visinska razlika obala, visina od vode, pojasevi kod svih, druga oprema)
9.8.
Cepin
Cepin je izvanredna univerzalna planinarska alatka neophodna za sve uslove snega, ali korisna i u sred leta. Vie detalja o cepinima nalazi se u odgovarajuem poglavlju o planinarskoj opremi. Za sada je bitno znati da se cepin moe koristiti na neverovatne i sasvim neoekivane naine. Cepinom obezbeujete treu nogu kod prelazaka potoka. On obezbeuje ravnoteu za kratke momente oslanjanja o njega kod odmora ili kod skokova. Cepin je produetak vae ruke neosetljiv na kamen i led. Cepin koristite kao tap na strmijim, klizavijim, uskim i dombastim terenima. Njega koristite kao pouzdan oslonac za hodanje uzbrdo i kao odlinu konicu za sputanje. Cepin koji se postavi dijagonalno, preko grudi, od ramena do boka izvrsno e posluiti za odravanje ravnotee na strmim padinama. Jedna od osnovnih tehnika korienja cepina je samozaustavljanje pada na snenim padinama, ali su mnogi istu tehniku primenili na strmim blatnjavim i klizavim livadama odnosno na siparu.
strana 33/39
Na mnogim planinarskim turama, ak i sasvim letnjim, planinari ponesu svoj cepin i spakuju ga na ranac. On se lako nae sa ranca u ruci kada teren postane zahtevan, previe zahtevan za noge i ruke. Cepin je, naravno, i zgodna alatka, iako ete ga kasnije teko koristiti za uslove leda. Cepin je jedinstveni komad opreme za koji se moe rei da je pravi prijatelj planinara, ali i opasna naprava za povreivanje. On ima tri otra vrha (pic, rog i lopaticu) koja su u svakom trenutku spremna da bodu, grebu, paraju, seku ili na neki drugi nain povrede vas i sve oko vas. Za sve otre delove cepina postoje titnici. Oni tite vas od cepina i sam cepin od oteenja i tupljenja. Cepin uvek nosite sa titnicima, a skinite ih tek kada cepin koristite na odgovarajui nain. Noenje cepina bez znanja i vetine o tome kako se on koristi daje vam laan oseaj sigurnosti. To je isto kao da nosite direk te teine. Ako ne umete da koristite cepin bolje je da ne nosite nita ili obian tap. Isuvie esto penjai se okliznu na snenoj padini i tek onda shvate da ne znaju ba tano kako da se zaustave cepinom. Kako se to radi moete saznati u odgovarajuem poglavlju ove knjige, ali vam to nee mnogo pomoi ako isto to ne uvebate na sigurnim padinama. Siguran nain za noenje cepina dok hodate po nekoj stazi prikazan je slikom. Uhvatite cepin za telo (drku) u taki ravnotee sa picom napred i glavom pozadi. Na taj nain je penja iza vas van opasnosti od iljatih delova, dok vam je pic cepina ispred vas i stalno na oku. Cepin se moe koristiti kao tap, u kom sluaju ga hvatate za glavu, tako da vam je dlan na lopatici, rog napred a pic prema zemlji.
Noenje cepina: a) za telo. b) za glavu kao tap
9.9.
Sneg
Sneg moe biti pravi blagoslov za kretanje u divljini. Naravno, samo ako je stari sneg i ako nije preterano dubok. Mnogim vrhovima se najlake pristupa rano u sezoni letnjeg penjanja, kada jo uvek postoji sneg po siparu, preko ibljaka i preko neravnina na terenu. Naravno, postoje i opasnosti i neugodnosti. Prolena bujica e tei ispod snega i podriti sneni most preko sebe. Idealno za vas da upadnete. Kada sumnjate na ovakvu situaciju potraite lokalne depresije u snegu, promenu u boji i strukturi snega ili zvuk vode koja tee pod vama. Takva mesta izbegavajte. Ako vam se pod nogama skuplja voda pri koraanju, to moe znaiti da je jo ispod potok. Bocnite malo cepinom. Ko zna, moda ete se zgranuti otkriem. Sneg u spoju sa drugim objektima na tlu (debla, stene) pravi procepe i rupe. One mogu biti beznaajne, ali i vrlo opasne za gubitak ravnotee, upadanje, povreivanje. Na takvim mestima uvek probajte cepinom da bi ste proverili gde je ivica procepa. Pravite velike korake ili skoknite na sigurnu povrinu. Kako se prolee pribliava letu, pristup do planinaskih vrhova postaje sve udniji. Taktika hopa cupa je ona koja se najee primenjuje. Kretaete se po sigurnim povrinama pod snegom kada god ste u prilici, a kada ih nema traiete to suvlje i istije povrine po tlu. Tehnika kretanja po snegu je ista, bilo da se nalazite na snegu blizu planinaskih vrhova ili na snegu u umi. Na strmim padinama bie vam potrebno obezbeenje, bilo u vidu cepina, ueta ili dereza. Sa iskustvom (kilometraom i staom) nauiete da prepoznajete i koristite prednosti i mane kojima se odlikuje sneg u planini. Kao i za sve drugo, nauiete da koristite medijum na kome ste, svoje okruenje tako da radi za vas, tako da budete sigurni, efikasni i zadovoljni.
9.10.
Spremni za divljinu?
Kretanje u divljini moe biti komplikovan i neudoban posao obzirom na toliko inilaca planine: reljef, vreme, sneg, opasnosti, voda, vegetacijaAko sve informacije dobijene ovim poglavljem sastavite i primenite u praksi, nauiete kako se po divljini kree sigurno i efikasno. Tek tada e vam biti dostupni najivopisniji i najinspirativniji pejzai na
strana 34/39
povrini zemlje. Kada vetinu kretanja po divljini kombinujete sa vetinama orijentacije, navigacije, traenja puta, logorovanja, ishrane i korienja opreme moete kazati da ste spremni za divljinu. Izvolte.
10.
TRAENJE PUTA PO SNEGU
Sneg nam moe priutiti jednostavan prilaz do podnoja planinskog vrha preko svih frustrirajuih prepreka divljine movara, sipara, ibljaka, potoka. U najboljem sluaju sneg omoguava glatku i ravnu povrinu te direktan put do vrha. Meutim, poto je sama priroda snega veno i brzo promenljiva, stalno moramo pratiti i uiti ponavljajue ablone odreenih perioda u godini i odreenih lokaliteta i vremenskih prilika i svih tekuih izvetaja i informacija o stanju na terenu na koji elimo da idemo. Sneg moe biti predubok ili premekan da bi omoguio lagodno hodanje ljudi. Sa druge strane, sneg moe biti previe mokar i lepljiv, ili previe tvrd i klizav. Da, sneg prekriva prepreke na naem putu, ali sakriva i put i sve oznake na njemu. Ponekad je to to sneg prekriva prepreke upravo opasno, jer prekriti opasnost ne znai da nje nema. Ispod ravne povrine snega lee nevidljive zamke i opasnosti kretanja po snegu: pukotine, rupe, potoci. Padine pod snegom ele da ga zbace - pucaju lavine. Opasnosti i frustracije kretanja u snegu moete minimizirati prouavajui medijum na kome ste - okruenje. Iskusni planinari pozanju sneg, njgove oblike, vrste, stanje. Oni se postavljaju tako da sneg radi za njih. Oni posmatrajui povrinu snega i reljefe na njemu procenjuju, odluuju i izabiraju sigurne i efikasne puteve do cilja.
10.1.
Razmatranja povrine snega
Procenjivanje povrine snega poinje pre nego to se uhvatite za kvaku da izaete. To radite tako to se uputite u vremenske prilike i u stanje na terenu u proteklih nekoliko meseci. Ako se odluujete za uspon u hladno i sneno prolee po okonanju produenog perioda topljenja, morate znati da je tvrda snena kora nastala topljenjem dovoljno vrsta da zadri novi sneni pokriva. Tu je opasnost od lavina znaajna jer je nehomogena i ne slegnuta snena masa na padinama. Ako je prolee hladno ali sunano, i ako je dolo posle zime sa malo snega, tada e usek koji je obino dobar za nabijanje stepenika u Maju biti pun kamenja i tvdog snega. Ipak, najvei broj promena koje su presudne za putovanje po snegu nastaju vrlo brzo, tako da neka dugorona razmatranja imaju manje znaaja. Najvanije je ono to se deava neposredno pre i za vreme vaeg boravka u planini. Sa stanovita planinara najbolji je sneg onaj koji je dovoljno slegnut da nema opasnosti od pucanja lavina i da je dovoljno tvrd da izdri teinu penjaa bez propadanja. Takav sneg postoji, ali morate biti uporni u traenju i umeti da ga prepoznate. Pozicija najboljeg snega menja se u toku dana, ak i iz sata u sat. Ako je sneg previe mekan na jednom mestu, ili je previe dubok, ili je previe krta kora ili je previe ma ta, prosto pogledajte i probajte negde oko vas. Moda je bolje. Evo nekolicine saveta za dobro iskoriavanje povrine snega: Pronalazite krpe vreg snega na padini sa gnjecavim snegom tako to ete nianiti hladovinu ili skakutati od senke do senke. Pokuajte da pronaete krpe mekeg snega na tvrdoj padini i tako omoguite da nabijanjem stepenika lake napredujete. Kada je uspon komplikovan pokuajte da pronaete reljef koji izgleda neto drugaije i nastavite uspon po njemu. Prilikom povratka, ako je neophodno, koristite razliit put kako bi ste pronali najbolji sneg. Ako traite tvri sneg traite sneg koji je prljaviji. Prljavost snega znai da se bre slegne i konsoliduje u kompaktnu masu. Zapamtite da se sneg na junim i zapadnim stranama, na severnoj zemljinoj polulopti, bre konsoliduje (slegne). Te padine su, dakle, ranije u zimskoj sezoni pod tekim snegom i sigurnije su posle oluja zimi. One nude relativno tvrd sneg za penjanje kada su severne i istone padine jo uvek priaste. Posle hladne i iste noi sledi sunan i topao dan. U takvim prilikama krenite na vrh rano, to ranije, moda i pre svitanja. Tako koristite tvrdu koru umesto gnjecavog snega. uvajte se rupa skrivenih pod snegom pored stena, debala ili nekog drugog objekta.
strana 35/39
Ako vam se sneni uslovi na ovoj strani grebena ili ume ili useka ne sviaju, proverite kako je na onoj drugoj strani. Razlika je moda ba ono to vam treba.
10.2.
Razmatranja reljefa
Tipini i osnovni oblici reljefa predstavljaju kako prepreke tako i mogunosti za planinare (slika). Neke reljefne oblike koristimo a druge izbegavamo, ali sa svima moramo biti upoznati kako bi smo nali svoj put do vrha.
strana 36/39
Legenda prethodne slike: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. pic (koplje) Greben Stenovito polje Streha Gleerski basen Seraci Pali seraci Blokovi Ledopad 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Gleer Gleerske pukotine Morena (lateralna) Gleerska njuka Morenska reka Zavrna morena Gleerski otok Stenska ivica Rame (kaskada) 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. Sedlo Kuloar Bergund Visei gleer Podupira Cirk (Vrtaa) Ploasti zid Strma strana (kosa) Ledeni zid 28. 29. 30. 31. 32. 33. Vrh Ledena strana Tornjevi Lavinska putanja Lavinski talog Sneno polje - padina
10.2.1.
Kuloari
Najvei broj zimskih planinarskih uspona vri se kuloarima. Oni su klju idealne putanje do pred vrh jer je njihov ugao manje ili vie konstatan i manji od ugla njegovih strana. Potrebno je manje tehnikog penjanja. Kuloari koji su duboko u senci su najee u tvrdom snegu i ledu. To se posebno odnosi na kasniju zimsku sezonu. ak i na prolee, kada su padine pokrivene gnjecavim snegom, u kuloarima je sneg tvrd i leden, bilo zbog senke bilo zbog lavine koja je prola. Bezbedno penjanje kuloarom najee zavisi od doba dana. Rano ujutru, kada je sve smrznuto i stegnuto i stabilno, kuloari su najee siguran prolaz. Kasnije u toku sunanog dana oni mogu postati smrtonosni. Kuloari su prirodna drenaa i kanalizacija planine. Kada sunce obasja planinu kuloari postaju putanja za sneg od lavina, kamenje koje se oslobodilo ledene osnove ili ledene blokove koji su se topljenjem oslobodili svojih veza. Najvei deo ovog planinskog ubreta kree se centrom kuloara. Ipak, ak i kada se drite strana kuloara budite nauljeni za udne zvukove iznad vas: kripanje, valjanje, zujanje, zvidanje i drugo. Ne dozvolite da postanete prepreka na putu ovim monim objektima. Lavine izbrazdaju duboke tragove u mnogim strmim i uskim kuloarima. Planinari prpoznaju ove tragove i uglavnom zaobilaze takva mesta ili ih brzo preu i nestanu. Ipak, rano u zimskoj sezoni ove utabane brazde nude najbolji sneg i moda jedinu mogunost penjanja. Za hladnog vremena one mogu biti sasvim bezbedne, pogotovu za brzi uspon. Na svaki nain pokuajte da napustite kuloar kada se pojavi sunce. To znai da ete poi vrlo rano, penjati nou ili ete bivakovati i napustiti smer alternativnim putem. Kuloari mogu postati posebnonezgodni u svojim viim delovima. Postaju ui i strmiji. Pred vama su virgleti, ledopadi, strehe i sitan kamen preko obleene stene. Mnogi od kuloara zavravaju se velikim tekoama. Raunajte sa tim da e se blagi ugao, tvrd sneg i irina donjeg dela kuloara kompenzovati zaleenim vertikalnim kaminom na njegovom vrhu. Ipak, ako se kuloar zavrava pod grebenom, nekakvim visokim i uskim prevojem, tada je on mogunost za uspon po manjem usponu nego penjanje strmim stranama. Ako je korito kuloara previe strmo za penjanje pokuajte sa penjanjem po useku na ivicama. Ovaj usek nastaje kada se sneg pone topiti i odvajati od stene. Ove pukotine - useci mogu biti razliite dubine i irine. Sa jedne strane vam je led a sa druge stena. Neki delovi pukotina mogu zahtevati da penjete kao kamin - premoavanjem, dok su drugi pogodni za guzeljanje i zaglavljivanje. Vi se moete odluiti za korienje dereza ili za nabijanje stepenika po snegu kuloara prilikom penjanja, dok ete za sputanje odabrati pukotinu i tako izbei opasnost od pada kamenja niz sredite kuloara. Uprkos problemima, mnoge zimske smeri proteu se kuloarima. Tehnika penjanja je bilo sa derezama ili nabijanjem stepenika, ali postojanje ivinih useka, pukotina ili blokova palog kamenja i leda moe zahtevati korienje tehnika penjanja u steni i ledu. Neke od ovih neregularnosti mogu predstavljati odliina mesta za postavljanje valjanih sidrita. 10.2.2.
Grebeni
Smer koja se protee grebenom bezbedna je od pada kamenja i lavina i moe predstavljati najbolji izbor za dugi uspon u uslovima umerenih ili velikuh padavina. Pronalaenje puta po grebenu je po pravilu jednostavnije od istog posla u drugim delovima planinskog reljefa. Na grebenu je najee mogue pronai siguran put za povlaenje i povratak. Sa druge strane, grebeni su mesta maksimalno izloena vetru i svakoj vrsti loeg vremena. Ipak, najozbiljnija opasnost na grebenu je snena streha. 10.2.3.
Snene strehe
Oblik grebena pomae u odreivanju veliine i stabilnosti snenih streha (slika). Greben koji sa jedne strane ima padinu a sa druge se strmo obruava je najbolji kandidat za obrazovanje ogromnih snenih streha. Otri grebenovi (strmi sa obe strane) ili pitomi grebenovi nee imati bog zna kakve strehe, ako uopte.
strana 37/39
Kada postoje reljefni preduslovi za obrazovanje streha, tada je vetar taj koji odreuje taan nain njihovog pojavljivanja. Obzirom da meave i oluje imaju ablon u svakom od lokaliteta, najea je pojava da su sve strehe u jednoj planinaskoj oblasti postavljene na isti nain. Ipak, lokalni fenomeni umeju da naprave sasvim neverovatne snene oblike. Dominantni pravci iz kojih duvaju vetrovi usmerie strehu u tom pravcu, meutim, nije nemogue da na jednom grebenu zateknete situaciju u kojoj je jedna snena streha postavljena na drugu u kontra smeru. To je posledica nekog retkog vetra ili oluje koja je u nekom trenutku dunula na drugu stranu.
Snena streha (Cornice), bezbedna i opasna zona
Pristup niz vetar: Kada joj pristupate niz vetar, streha je skoro nevidljiva. Ona izgleda kao i ostatak padine - ravan i gladak sng uperen prema nebu. Uvek osmtrajte okolno grebenje kako bi stekli predstavu o njihovom obliku, odnosno o postojanju i uestalosti streha. Nema strehe na svakom grebenu, ali se dobro uverite da je nema ni na onome ne kome ste. Pokuajte da sagledate drugu stranu grebena sa nekog sigurnog mesta na svojoj strani - dvro, stena, via taka. Ako je to nemogue, tada neka osigurani penja krene oprezno sa ispitivanjem - probadanjem cepinom ili skijakim tapom. Neka pristupi grebenu kleei a zatim puzei. Potraite neke pukotine ili nepravilnosti na snegu koje vam mogu nagovestiti da st kod strehe koja je poela da se obruava. Sa voe je strane grebena teko proceniti veliinu strehe, njenu vrstinu i stepen opasnosti koju predstavlja. Nemojte da vas izgled zavara. Za jednu odraslu i sazrelu strehu linija pucanja se moe nalaziti i 10-tak metara iza vrha grebena prema vaoj strani. To je svakako iznad take na kojoj bi ste eleli da probate njenu vrstinu. Iako neki vrsti objekti na grebenima upuuju na sigurnost (drvo, velike stene) to ne mora uvek biti garancija. Velika stena na vrhu grebena sa jedne strane, moe upravo biti oslonac velike strehe koja se prua od njega, po grebenu, luno, do neke druge strane. Mnogi su planinari imali prosvetljujue iskustvo kada su stigavi po takvom grebenu do stene, gledajui unazad, videli svoje tragove po ogromnoj strehi, uveliko na strani bezdana. Bezbedan put po grebenu kada sumnjate na potojanje strehe ja onaj sa vae strane, daleko ispod linije odlamanja strehe. Pristup uz vetar: Kada pristupate grebenu njegovom strmom stranom, uz vetar, streha se ne moe promaiti. Kao ogromni talas, zamrznut u trenutku pre obruavanja, velika streha vas natkriljuje pruajui uzbuujui doivljaj. Ako sumnjate u vrstinu strehe ostanite na ivici ume ili na sigurnom odstojanju ispod nje. Ponekad je sasvim sigurno kretati se neposredno ispod strehe. Tu je i udobno jer je zavetrina. to je hladnije to je streha sigurnija. Streha koja je skoro sasvim obruena u kasnoj sezoni nije nikakav problem. Ponekad planinari izlaze na greben probijajui se direktno kroz strehu. Strehu je najlake probiti blizu neke stene ili na delu koji je ve delimino obruen. Prvi se penja popenje direktno pod strehu na mestu najmanjeg nadstreenja i podrije njene temelje na to manjoj zapremini. Tek toliko koliko je potrebno da je probije. Pored svega, najsigurniji nain za penjanje u prisustvu streha je njihovo posmatranje iz daleka - nikako putovanje na njima, pod njima ili kroz njih. 10.2.4.
Bergund - dinovska lednika pukotina
Bergund je naziv za dinovske lednike pukotine koje se nalaze na vrhovima gleera, nastale kada se gleerski led na prevoju odvoji od svog izvorita. Donja ivica bergunda se moe nalaziti znatno nie od njegove gornje ivice koja moe biti i sasvim previsna. Ponekad je bergund kljuni i konani problem jednog zimskog uspona. 10.2.5.
Ivina pukotina
Pukotina koja razdvaja polje snega i leda od njegovih stenovitih ivica predstavlja ivinu pukotinu (engl. Moat). Ove pukotine nastaju u kasniju zimu kada se led otopi u dodiru sa toplijom stenom. Prelazak ovakve ivice na kraju ledene ili snene padine ili gleera moe biti vei problem od prelaska bergunda. Osnovni uzrok razlika i problema je u tome to je dalja ivica gola stena a ne led. 10.2.6.
Padanje kamenja
Snene padine i gleeri su osnovne mete svog kamenja koje otpada sa stena koje okruuju formaciju snega i leda. To se posebno odnosi na planine vulkanskog porekla koje su kruljive i nestabilne. Planinari mogu minimizirati
strana 38/39
opasnost od kamenja tako to e nositi lemove (koji im nee biti posebna uteha ako padaju kloce), ili, jo bolj, ako podese vreme uspona tako da kamenje miruje (rekosmo ve, budite tu pre sunca). Kada uspon pravite ranije u sezoni, imaete manje opasnosti od kamenja koje pada, jer hladnoa, sneg i led cementiraju dezertere za svoju maticu. im ponu dui i topliji dani otapa se vezivno tkivo i kamenje e nestano i nekontrolisano poleteti nanie. Koje god da je vreme imate osnovno pravilo za penjanje po gleerima, kuloarima i stenom oivienim padinama je: rano na vrh i rano sa vrha. No i jutro su dobri jer su najhladniji. Najvea opasnost preti pre podne kada sunce otopi veziva i uvee kada se otopljeni led ponovo smrzava i pri tome iri i odvaljuje novo kamenje. Na severnoj zemljinoj hemisferi najvie sunca imaju june i zapadne padine, te na njima lei i najvea opasnost od pada kamenja. Padine u senci su sigurnije, ali zapamtite da nije bitno da ste vi u senci, ve da su u senci stene na vrhovima padine na kojoj ste.
10.3.
Pomo u traenju puta zimi
Prelazak preko snenih padina i polja, odnosno preko gleera, posebno nou ili u uslovima slabe vidljivosti, slino je kao bit na morskoj puini - bez orijentira. Ipak, planinarima je na raspolaganju nekoliko navigacionih pogodnosti koje mornari nemaju. Planinari imaju vrstu podlogu - povrinu kojom gaze i na koju mogu postavljati sopstvene orijentira u nedostatku prirodnih. Pored toga, planinari se kreu po nagnutom terenu i menjaju visinu na kojoj se nalaze. Nagob se osea pod nogama a visina se meri visinometrom, tako da se moe uoiti progres i spoznati pozicija. Korienje tankih i laganih zastavica je esta praksa u planinarenju u ovakvim uslovima (ne ba kod bas). Na taj nein se obeleava put za povratak, ali i put za celu grupu. Sledea se zastavica postavlja tako da je poslednji u grupi vidi kada stigne do prethodne. Koodinirajte komunikaciju tako da poslednji u grupi ne mora naputati poziciju poslednje zastavice pre nego to uoi sledeu. Zastavicama se mogu obeleavati opasna mesta, promene u pravcu kretanja, granice sigurnih zona za neosigurano kretanje u logoru ili pozicija zatrpanih u lavini. U stvari, sve to se moe obeleiti i to je od nekakvog znaaja moe se markirati zastavicama. Visinomer vam pomae da odredite svoju okvirnu poziciju i relativni napredak, kada se koristi u kombinaciji sa kartom i kompasom. To se posebno odnosi na situacije kada ste iznad linije vegetacije i sve je belo i isto. Ako znate za visine i pozicije odreenih objekata, vi moete znati da li ste na dobrom putu, da li ste preterali ili jo niste tu. Kada imate i kompas i visinomer i kartu, za vas ne postoje tajne. Dobro je kombinovati poznavanje visine koje vam nudi visinimer sa objektima koje vidite i koji su na karti. Ako ste na otrom grebenu ili u uskom kuloaru, tada ete poznavanjem svoje visine moi da se tano locirate u donosu na kartu. Iskusni i dobri planinari znaju da je orijentacija, navigacija, pronalaenje puta i njegovo praenje kljuno za uspeh. Zato se oni slue instrumentima (visinomer, kompas, karta), zastavicama, suncem, karakteristikama terena, uoavanjem prirodnih orijentira i sopstvenim dobrim oseajem. Kreativna i pametna kombinacija svih ovih inilaca uz viestruku proveru dobijenih zakljuaka dovodi do pronalaenja najboljeg puta i brzog stizanja na cilj.
strana 39/39

Boravak U Planini

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Boravak U Planini

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Boravak u planini zimi i leti

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd