BILTEN Generalne Konferencije Iz 1895 - Poruka Treceg Andjela - A.T. Jones, Minion Pro, 5.12.12, 19,10 H

Verzija 5.12.2012.
PORUKA TREEG ANELA

BILTEN GENERALNE KONFERENCIJE 1895
Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta (Jovan 18,36)
Onda se ovek, koji se bori za carstvo ovog sveta, koji se bori za vlast i mo u carstvu ovog sveta, odrie svoje veze sa carstvom Isusa Hrista, jer Njegovo carstvo nije od ovog sveta. Predavanje #3 Sve to je od ovoga sveta, a moe da onesposobi ili sprei oveka na putu prema nebu, jednostavno je ono ta je u njemu; jednostavno je ono to je on. Zato, kad Hristos izbavlja oveka od sadanjeg zlog sveta, jednostavno, On ga izbavlja od greha i od njega samoga. Predavanje #9 Postoji li opasnost da ovek padne ako ga Bog dri? Naravno da ne postoji. Samo onda kad se izvue iz Gospodnje ruke i poinje da sam sebe podrava pa se hvali kako stoji, onda ne samo da postoji opasnost od pada, ve do pada dolazi; on je ve pao. Onaj koji naputa Boju ruku, sigurno e pasti. Predavanje #12 Isus Hristos je uzeo oblije ovjeka, to je istina; a uinio je i neto vie: uzeo je ljudsku prirodu. Predavanje #13 On ne bi mogao da bude u svaemu iskuan kao ja, ako u svemu ne bi bio kao ja. Zato Mu prilii da bude u svemu kao ja, da mi moe pomoi tamo gde je to potrebno. I ja znam da je pomo tu u trenutku kad mi je potrebna. I znam da je tamo gde mogu da je dobijem. Hvala Gospodu! Tu je gde Hristos stoji i tu je moja pomo. Predavanje #13 Carstvo Boije unutra je u vama. Hristos prebiva u nama, a On je Car... Tamo gde se nalaze taj Car i zakon carstva, tamo je i carstvo. U najskrivenijim odajama, u tajnosti srca, u samom korenu, u izvoru misli Hristos postavlja svoj presto... a odanost njima je hrianstvo. Tako u samom utvrenju due, u tvravi misli, upravo na tom mestu i samo tu gde greh moe da ue Bog postavlja svoj presto; tu uspostavlja svoje carstvo; tu stavlja svoj Zakon i silu da se moe prepoznati autoritet Zakona i da se principi tog Zakona sprovode u ivotu; a rezultat je trajan mir. Predavanje #18
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz Savremenog srpskog prevoda, dok su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.
A. T. JONES
Predgovor
A. T. Dons (A. T. Jones) odrao je sledeih dvadeset est propovedi na zasedanju Generalne konferencije 1895. godine, a zapisane su u Biltenu Generalne konferencije (General Conference Bulletin). Ovaj materijal je preoblikovan, ali radi uivanja italaca nije ponovno lektorisan. Gramatika, izgovor i interpunkcija ostali su nepromenjeni (izuzev nekih malih promena radi razumevanja teksta od strane prevodioca). Ovi govori predstavljaju Hristovu pravednost u okviru verske slobode. U prvih nekoliko propovedi Dons polae temelj na osnovi politikih zbivanja svog vremena, ukazujui na ispunjenje prorotva o nastanku stvaranja saveza crkve i drave. Premda su mnogi problemi onog vremena nestali, a i veina tih organizacija vie ne postoji, principi zauvek ostaju isti. Aneli zadravaju vetrove sukoba od ere 1888. i kad Bog bude imao narod koji je spreman da Ga sledi sve vreme a to e biti, jer tako je proreeno On e ovim anelima naloiti da puste vetrove i mi emo se nai u situaciji upravo onakvoj kakva je bila u prolosti. Spiritizam, ujedinjenje crkve i drave i izleenje smrtne rane zveri ispoljie se iznenada i preovlaujui svom silom. Hvala Bogu za ove snane, predivne propovedi u kojima nalazimo rei koje je Bog dao u ovoj najdragocenijoj vesti. Naa je molitva da vas ove Boje rei pripreme za ono ta nas eka za ono ta je odlagano vie od stotinu godina radi nas ne samo za vreme nevolje, ve i za drugi dolazak naeg dragog Gospoda i Spasitelja. Izdavai
Gospod je u svojoj velikoj milosti preko stareina Vagonera i Donsa poslao najdragoceniju poruku svom narodu. Zadatak ove poruke bio je da svetu uverljivije predstavi raspetog Spasitelja, ovu rtvu za grehe sveta. Ona je predstavljala pravednosti verom u Jamca; pozivala je ljude da prime Hristovu pravednost koja se ispoljavala u poslunosti svim Bojim zapovestima. Mnogi su Isusa izgubili iz vida. Trebalo da uprave pogled na Njegovu boansku linost, Njegove zasluge i Njegovu nepromenjenu ljubav prema ljudskom rodu. Sva vlast Njemu je dana kako bi mogao da podeli bogate darove ljudima, dajui neprocenjiv dar svoje sopstvene pravednosti bespomonom oveku. Ovo je poruka koju, po Bojoj zapovesti, treba da objavimo svetu. To je poruka treeg anela koju treba objaviti jakim glasom, vest koju treba da prati obilno izlivanje Bojeg Duha. 1896, Special Testimony to Battle Creek Church; E. G. W. Zahvaljujui svetlu koje mi je Bog dao, znam da treba doi do obnove poruka koje su bile date u prolosti 1906, MR760. str. 31; E. G. W.
Sadraj
Predgovor ................................................................................................................................2 Poruka treeg anela Br. 1. ................................................................................................5 Poruka treeg anela Br. 2. ............................................................................................. 14 Poruka treeg anela Br. 3. ............................................................................................. 24 Poruka treeg anela Br. 4. ............................................................................................. 31 Poruka treeg anela Br. 5. ............................................................................................. 36 Poruka treeg anela Br. 6. ............................................................................................. 42 Poruka treeg anela Br. 7. ............................................................................................. 48 Poruka treeg anela Br. 8. ............................................................................................. 56 Poruka treeg anela Br. 9. ............................................................................................. 63 Poruka treeg anela Br. 10. ........................................................................................... 72 Poruka treeg anela Br. 11. ........................................................................................... 78 Poruka treeg anela Br. 12. ........................................................................................... 85 Poruka treeg anela Br. 13. ........................................................................................... 92 Poruka treeg anela Br. 14. ........................................................................................... 98 Poruka treeg anela Br. 15. ......................................................................................... 105 Poruka treeg anela Br. 16. ......................................................................................... 113 Poruka treeg anela Br. 17. ......................................................................................... 118 Poruka treeg anela Br. 18. ......................................................................................... 127 Poruka treeg anela Br. 19. ......................................................................................... 134 Poruka treeg anela Br. 20. ......................................................................................... 142 Poruka treeg anela Br. 21. ......................................................................................... 150 Poruka treeg anela Br. 22. ......................................................................................... 157 Poruka treeg anela Br. 23. ......................................................................................... 164 Poruka treeg anela Br. 24. ......................................................................................... 171 Poruka treeg anela Br. 25. ......................................................................................... 179 Poruka treeg anela Br. 26. ......................................................................................... 190
Poruka treeg anela Br. 1.

Stareina A. T. Jones
Ikona zveri
Bez sumnje dobro razumemo da e svako izneseno predavanje govoriti o vesti treeg anela nije bitno ko je iznosi, ali meni je dodeljena ova naroita faza vesti treeg anela, koja se odnosi posebno na proroanstva o zveri i njenoj ikoni i delu koje e da obave. Sve to u da pokuam u ovom predavanju je da iznesem sluaj, priloim dokaze; argumenti e doi kasnije na osnovu dokaza o iznesenom sluaju. S obzirom na vreme koje veeras imamo, ne mogu potpuno da iznesem ceo sluaj, samo onoliko koliko se odnosi na deo koji zauzima ikona zveri. Sledea predavanje razmatrae situaciju kako se razvila u vezi sa papstvom sa samom zveri. Nema potrebe da dam detaljnu definiciju ikone zveri. Svi dobro znamo da je ona crkvena sila koja koristi dravnu vlast, graansku silu, za ostvarenje crkvenih ciljeva. To je dovoljno da se svi podsetimo na glavni predmet. Ono to u da iznesem ove veeri jednostavno je skica onoga to takozvani protestanti rade u ovoj zemlji: dokaz o onome ta rade i dokaz da to rade na takav nain da svi moete da vidite situaciju kakva je sada u zemlji; i ne samo kakva je trenutno, ve kakvu su je zamislili oni koji nastoje da uvedu trajne mere. Zadraemo se samo na 1894. godini. Negde sredinom godine dolo je do sluaja Cedarquist koji se pojavio u regularnoj vojsci u Omahi. Cedarquist je dobio naredbu da u nedelju gaa u mete. Zbog neposlunosti zapovestima izveli su ga pred preki sud i kaznili sa est meseci zatvora, koliko se seam. Neemo se baviti opravdanou sluaja koji se pojavio u vojsci. Pogledaemo samo kako je to iskorieno u ono vreme. Mnogi su, bez sumnje, s ovim dobro upoznati. im se to dogodilo i postupak bio objavljen, sekretar i glavni upravitelj Sunday League of America, 1 veleasni Edward Thompson iz Columbusa, savezne drave Ohio, poslao je Predsedniku Sjedinjenih Drava pismo, iz kojega u bitan deo da proitam.
Kancelarija Sunday League of America, Columbus, Ohio, 21. jula 1894. Njegovoj ekselenciji Predsedniku Sjedinjenih Drava i Glavnom zapovedniku vojske Sjedinjenih Drava: Potovani gospodine! Dozvolite mi da, u ime preko sto hiljada glasaa u Sjedinjenim Dravama, koje imam ast da slubeno predstavljam, molim vau ekselenciju da pomiluje vojnika Charlesa O. Cedarquista iz ete C, Druge peadije, vojske Sjedinjenih Drava, koji je, saznali smo, osuen na teak rad, u Omahi, osuen na dva meseca, sa zahtevom dodanom kazni zatvora uz teak rad, da plati globu od 10 dolara meseno od svoje mesene plate. Razlog to traimo ovo pomilovanje je to je Cedarquist kanjen zato to je odbio da uestvuje u vebi gaanja u nedelju, a to je odbio zato to je rekao da je veba gaanja krenje zakona Nebraske u kojoj se nalazio; krenje njegovih linih verskih uverenja; krenje principa hrianske civilizacije i zakona gotovo svake drave u Uniji. Poto je Vrhovni sud Sjedinjenih Drava u sluaju Holy Trinity 2 29. februara 1892. odluio da je ovo hrianska nacija, a pomenuti vojnik Cedarquist imao je pravo da oekuje da se u vojci ove zemlje nee izdati propisi ili zahtevi koji ne bi
1 2
Amerika liga za zatitu nedelje. Crkva pod tim imenom podigla je tubu protiv Sjedinjenih Drava zbog zakona koji je zabranjivao strancima da bez dozvole rade u zemlji. Ova crkva je zaposlila pastora iz Engleske pa je sada osporavala da se pomenuti zakon odnosi na njega.
BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1
bili u skladu sa optim zakonima i obiajima takve vrste hrianstva, kako je to prikazala naa istorija.
Zatim se poziva na Ustav i izuzimanje nedelje od vremena kad je Predsednik trebao potpisati zakon. Nakon toga je ovek pomilovan, a nareeno je da se oficir, koji je zapovedio Cedarquistu da puca u nedelju, izvede pred preki sud, ali su ga njegove kolege oficiri oslobodili optube. To pokazuje da je kombinacija koja je prikazana u ovom posebnom obliku organizacije, koristila vladu za svoje ciljeve i namere da ih ostvari, oslanjajui se na preko sto hiljada glasaa u Sjedinjenim Dravama, koje glavni upravitelj ima ast da slubeno predstavlja. Nedugo zatim je potanski inovnik, koji je slubenik Sjedinjenih Drava, odluio da izvri inspekciju potara u ikagu u nedelju, uz uputstva da ko god od njih ima prigovor savesti protiv takvog rada ili slube u nedelju, slobodan je da ne doe. Ali odravanje parade je bilo potpuno zabranjeno jer su se crkve u ikagu udruile i poslale takav protest u Vaington Predsedniku i njegovom kabinetu, da je ovom potanskom inovniku bilo zabranjeno da nedeljom odri svoju paradu. Isto tako je pred dve ili tri godine u zemlji voena kampanja na elu sa dr. Parkhurstom iz Njujorka protiv gradske uprave. Ona je kulminirala u izborima u novembru na kojima je ovaj politiki reformni element trijumfovao, a taj trijumf je proirio glas i uticaj voe ovog pokreta po celoj zemlji; i drugi gradovi, koji su ranije sledili isti smer kojim se ilo u Njujorku, otada su ga pozivali da doe u njihove gradove da im da uputstva kako da najbolje vode svoje kampanje u istom smeru. ikago je prvi grad koji je to uinio nakon ovih izbora. Pre oko dve godine Vaington ga je, zajedno sa nekoliko senatora Sjedinjenih Drava, pozvao i on je doao i odrao nekoliko govora da ih poui kako da vladaju. Jednog dana je bio u ikagu na poziv nekog kluba u tom gradu. Imam ovde njegov govor. Iz njega u navesti nekoliko citata, samo da ilustrujem duh koji pokree ovaj pokret da vidite kakav je on to jest, namera mu je da ne bude samo politiki, nego versko-politiki. Cilj mu je da se crkva mea, i ne samo da se mea nego da svojim diktatom upravlja, kontrolie i vodi vladu, i to u skladu sa svojim tumaenjem moralnosti, Svetog pisma i, kako je reeno, Deset zapovesti. Jedna stvar koju ete primetiti dok budem itao ove dokaze, ne samo iz ovog govora, nego i iz drugih koje u izneti, je vanost koja se pridaje Deset zapovestima. Na rad je od poetka bio da istiemo verodostojnost Deset zapovesti i da zahtevamo da se one potuju, pa smo oekivali da e pitanje Deset zapovesti jednog dana postati nacionalno pitanje, i jedna stvar u dokazu koji u vam sada izneti jeste da je to vreme vrlo blizu, ako ve nije i dolo, kad e Deset zapovesti postati opte pitanje, pitanje za optu raspravu i da trebaju imati mesto u nacionalnim poslovima. Istina je da se, ta se tie ovih politikih religionista, Deset zapovesti iznose ljudima u lanom svetlu, i one se sve vreme lano koriste; ali to nije vano. Kad neprijatelj uzima Deset zapovesti i lano ih koristi i izvre, to daje Gospodnjoj istini i Njegovom delu jo veu mogunost da na njima insistiraju onako kako ih je Bog dao i kako one (stvarno) znae. A to otvara put vesti treeg anela da dobije vee mesto i da obavi vie posla nego inae. Prema tome, u svemu ovome ne treba da na to gledamo kao na stvarno protivljenje vesti treeg anela. Oni su to nameravali, ali kao to sam pred vama jednom rekao, mislim da je sve to samo druga strana vesti, ali da sve to zajedno pomae napredovanju vesti. Prvo u da proitam tri ili etiri izjave iz govora dr. Parkhursta u ikagu, da biste videli karakter postupanja, poto je on njegov veliki predstavnik; da vidite kakvu vrstu miljenja istie i koja su istaknuta miljenja ovog pokreta. 6
Evo jednog od njegovih izraza: Prokleti opor lovakih pasa u administraciji. Drugi je: Krivokletnika, rumom natopljena i pohotna gomila. Jo jedan: istilite za politiare i stalno razapinjanje za efove. Drugi: 'Ne ubij.' 'Ne ini preljube.' 'Ne kradi'; to su etiki 'zahtevi', ali oni su izloili Tammany. 3 I sve to ne u aru ozbiljne, spontane diskusije, ve u hladno smiljenom lanku napisanom u radnoj sobi i onda itanom iz rukopisa. Druga serija izraza pomoi e da to ilustrujemo. itam to iz govora kako je objavljen u ikakom Inter Ocean od 24. januara 1895:
Nije dobro obeshrabriti ljude, ali je uvek dobro da se suoimo sa celokupnom situacijom. Uzeu jednu ilustraciju koju sam kod kue upotrebio mnogo puta, da ostvarim neto to bi bilo vredno da se ostvari, ako hoete da regeneriete va grad. Ove rei su citat iz prezbiterijanske teologije, ali dobro odgovaraju nameri ak i ako je tako.
A poto je sve ovo podupro prezbiterijat Njujorka, sa ciljem da ga podupru i odobre njegov put, to je sve prezbiterijska teologija u skladu sa njenom fazom koju zastupa njujorki prezbiterijat. Tako je dvostruko naglaeno da moe citirati iz prezbiterijske teologije bar kako je odobrava njujorki prezbiterijat.
To znai vie od reformacije. Reformacija obeleava samo promenu forme. Regeneracija obeleava promenu srca inauguraciju novih kvaliteta gradskih motiva i impulsa. Ako kaete da se ovde radi o idealu, naravno da se radi o idealu. Sa ime nameravate da izaete na kraj? Neete uspeti da pobedite osim ako primenite pritisak snanog oduevljenja, a nee uspeti da podstaknete narodno oduevljenje nikakvim naporom koji ulaete da ostvarite polovine mere.
Druga serija iskaza:

Pitam se koliko u ovom gradu ima onih koji su spremni da skinu svoje kapute i da ih ne oblae dok ne umru ili dok ikago ne bude spaen. Jedino je to potrebno i jedino to e doneti uspeh. Moraete da svoj ivot uzmete u svoje ruke, kao i svoju udobnost i komociju, i da pobeujete korak po korak. U ovom poslu nema mesta za diletanta ili gizdavca. Reformnih klubova ima mnogo i oni imaju veliki broj lanova, ali oni nekako ne uspevaju da spasu svoj grad. Nema preica u spasavanju gradske uprave. Ne moete pobediti prestiom ili bogatstvom reformne organizacije, gradskih liga, graanskih klubova ili nekim drugim imenom po kojem se institucija moe isticati. Nita neete uspeti osim ako svoju linost i sve to zastupate ne bacite direktno pred preteu plimu zla, ak i uz rizik da vas ona poplavi i potopi. Ako su ove rei suvie jake da bi se uklopile u ono emu ste skloni, onda morate kriviti sebe, jer ovde sam doao na vau molbu, a ne na svoju ruku. Ako u ivotu imate bilo ta to vam znai vie od spasenja ikaga, savetujem vam da se drite podalje od posla regenerisanja grada.
Isus Hristos je rekao: Traite prvo carstvo Boije. Ovaj sistem kae: Traite prvo, neka vam najvanije bude vladanje gradovima i carstvima ovog sveta. Meutim ja jednostavno itam ove stvari; posle emo da ih samemo. Evo opet:
Tammany Hall, nekadanja politika organizacija u Njujorku, sklona mitu i politikoj korupciji, prema imenu mesta na kome se okupljala.
U Deset zapovesti nema republikanca ni demokrate. Prema tome na pokret u sebi nema nepotizma ni sektatva. Svestran ovek je vei od ijedne stranke, a Dekalog je irok kao protestantizam, katolicizam i judaizam poreani jedan do drugoga. Ne treba da preuzmete odgovornost od laika, ali su mesta koja kler treba da zauzme u krizi kakva je vaa ovde i naa u Njujorku, neuporediva i jedinstvena. ivi propovednik, ako se dovoljno ne odmakne od svoje radne sobe i svoje Biblije da upozna svet i ta se u njemu zbiva, ne moe da prati stope proroka-dravnika koji je pre tri hiljade godina skrenuo sudbinu izrailjskog naroda, bez oseanja da nadahnue kojim je Boji ovek bio obdaren nikad nije imalo za cilj da bude primenjeno iskljuivo za osposobljavanje ljudi da izau iz ovog sveta i da prekrasno ive u buduem svetu. Isusova molitva nas ui da se molimo: Neka bude volja tvoja na zemlji. Za vas to pre svega znai: Neka bude volja tvoja u ikagu. I nema mesta sa kojega takva kljuna vest moe da delotvorno odjekne kao s vaih propovedaonica. Ohrabrujue je znati da raste oseanje da hrianska vernost znai pariotizam jednako kao to znai pobonost, da biti dobar graanin znai isto toliko kao biti dobar crkveni vernik, i da su Tebi, o Boe moj i Star Spangled Banner 4 obe hrianske himne u ustima svestranog hrianina.
Jednostavno itam ovo da vidite situaciju i zanimanje s kojim se ove stvari iznose.
Na pokret je poeo u jednoj crkvi, i sve vreme pitanje je bilo ta ta crkva i sinagoga predstavljaju. Snaga itave igre bila je reakcija ljudi na autoritet Deset zapovesti. Ne postoji dogaaj zabeleen u starom biblijskom izvetaju koji bi se svetou mogao meriti s poduhvatom regeneracije ikaga, i nema situacije u kojoj bi bilo vie prilike da odjekne glas nekog mesnog Ilije, to vie njih to bolje. Osnovno pitanje sa kojim se sada suoavate je pitanje pravednosti nasuprot bezbonosti, potenja nasuprot lopovluka, istoe nasuprot prljavtine. Ako kler ne moe da izae en masse i da se neposredno umea u duel, kakva je uopte korist od toga da imamo kler?
Jo jedan citat:
Postoji moralno vostvo koje kler treba da preuzme i i straan je nemar ako to ne uradi. Prihvatanje i vizija venih stvarnosti koje istog trenutka prihvata, ine jako veliki deo dravnikog genija, i upravo to prihvatanje pokazuje da je propovednik obdaren boanskom opremom. U ono staro vreme u Izrailju dravnik je bio prorok, a prorok je bio dravnik, i uz odreena ogranienja, ak i sada u nameri prirode i Boga lei da ove dve slube treba da se spoje, i ovek koji poznaje Boje tajne treba da oblikuje moralne ciljeve i potakne moralna vea i aktivnosti u svojem gradu i vremenu; a ja odvano kaem svojoj brai u hrianskoj propovednikoj slubi da govorim sa uverenjem definitivnog znanja kad kaem da nema uticaja koji e neposrednije delovati da se svet vrati crkvi, nego da se crkva i njeni savremeni proroci vrate u svet i u njemu ostvare svoju misiju blagog autoriteta i moralnog upravljanja.
Ovo je dovoljno da vam bude jasno, da se uslovi, koji se odnose jedino na spasenje due u pravednosti, a koji su na ovaj nain upotrebljeni u Bibliji, i koji jedino crkvi pripadaju da ih koristi na ovaj nain ovi se ovi uslovi koriste (samo) za svetovne stvari, i da su svi oni, ceo plan spasenja, i delovanje crkve, svedeni na nivo ovog sveta, i pretvoreni tako da znae spasavanje stvari kakve su u ovome svetu. Zatim vidite primenu Deset zapovesti, tako da se primenjuju samo na spoljanjeg
4
Star Spangled Banner je dravna himna Sjedinjenih Amerikih Drava.
oveka, a to je jednostavno ponavljanje starog bezakonja ienja ae i zdele spolja, a unutranjost ostaje takva kakva je uvek bila kod fariseja. Pre nekog vremena videli ste u Sentinelu objavljenu izjavu, u kojoj je dr. John L. Scudder iz Derseja, u saveznoj dravi Njujork, spomenuo stav i rad Young People's Society of Christian Endeavor. 5 Proitau reenicu-dve, a onda emo da obratimo panju na drugu izjavu, iznesenu pre jednu ili dve sedmice, od neposrednog predstavnika jednog od rukovodilaca pokreta Young People's Society of Christian Endeavor. Da nainim uvod u predmet, proitau prvo neke izjave dr. Scuddera kako su objavljene u New York Sunu 5. novembra 1894.
Gotovo svaka crkva u Americi ima svoju Young People's Society of Christian Endeavor, i ova drutva, koja obuhvataju svaki zaseok u zemlji, objavila su svoju nameru da uu u politiku. Ovo je znaajna injenica, ako se setimo da ove organizacije broje nekoliko stotina miliona sledbenika i da su sainjene od mladih punih energije i oduevljenja. To znai da crkva ulazi u politiku sa namerom da tamo i ostane. Osim toga, to znai da crkva postaje moan politiki faktor, jer u tim drutvima ima savrenu i trajnu organizaciju, koja se iri kroz svaku optinu, dravu i naciju, i delovae jedinstveno po svim moralnim pitanjima. Ne smatram da crkve treba da formiraju odvojenu politiku stranku; naprotiv, one e ostati izvan svih stranaka, ali e da sarauju, i kao snana organizacija uputie svoje zahteve postojeim strankama i tako ostvariti svoje elje. Pre izbora svaka mesna unija preuzee privremeno izgled politike konvencije, i potvrditi samo one kandidate koji e da sprovedu elje znatnog dela drutva. Zahtevae pisana obeanja od kandidata i drae ih za re, a ako ne odre svoja obeanja, ti politiari e biti osueni na propast. Sa najveom radou pozdravljam dolazak ovog znaajnog dana u istoriji crkve. Konano e politiari uvideti da hriani nisu skupina budala; da znamo dovoljno da saraujemo, da vladamo s nekoliko miliona glasaa i da bacimo svoje udruene snage protiv neprijatelja pravde, zakona i reda. Kad se hriani udrue i kad imaju nadmonu silu, kad se ujedine i kao telo odbiju da glasuju za svakoga ko ne sprovodi njihova naela, onda, i samo onda, bie potovani i postae politiki moni. Zato ne bi bilo hrianskih dvorana kao ta ih ima Tammany hall? Zato bi trebalo biti primedbi na posveeni politiki odbor? Zato ne potezati konce za Boje carstvo? Ako se grenici udruuju i tite svoje interese, zato to i sveti ne bi uinili i isterali starog Sotonu?
Evo i najnovije iz Christian Endeavor odeljenja Christian Statesmana. Vodi ga jedan slubenik Christian Endeavora i posebne serije predavanja sada se predaju i prouavaju o Christian Endeavor Good Citizenship. 6 Samo nekoliko reenica iz njih:
Politika za kojom tei pokret Christian Endeavor je hrianska politika, i ako je stranaka, onda je to politika hrianske stranke. Treba da je zamislimo kao deo hrianskog ivljenja, drutvenog ivota, poslovnih aktivnosti, porodinih dunosti, a poseban rad crkve vre druga odeljenja. Politiku kao hriansku dunost treba paljivo razmatrati zajedno sa dunostima u drutvu, poslovanju i domu. Hrianstvo se nalazi na slinom terenu. Kod dvojice dobrih kandidata crkva nema pravo da bira izmeu njih, ali neka sa svake propovedaonice odjekuju snani protesti protiv kandidata za koje su Deset zapovesti ostavljene na drugoj strani.
5 6
Udruenje hrianskog nastojanja mladih. Grubo prevedeno kao Hriansko nastojanje dobrog graanstva.
Moda je tamparska greka da su Deset zapovesti ostavljene na drugoj strani, ali shvatili ste smisao.
Po emu je rasprava o hrianskoj politici manje pogodna za propovedaonicu ili molitveni sastanak od diskusije o hrianskom poslovanju ili drutvu i dunostima u domu? Politika ima svoja posebna iskuenja, a hrianski duh je neophodan. Moramo da je oistimo ako nita drugo nego zbog toga da od moralne propasti sauvamo mnotvo mladih ljudi koji svake godine u nju ulaze. Ali i da spasimo zemlju i nae svete amerike institucije.
ta onda postie njihovo spasenje? Na ta se odnosi ceo ovaj plan spasavanja? Samo na ovaj svet, na stvari ovog sveta i kakve su u ovome svetu. On ne ide dalje od toga. Propovednik treba da shvati: Ako se dovoljno ne odmakne od svoje Biblije a to je jako dobro reeno da radi za ljude da ih na poten nain izvede iz ovoga sveta da uivaju sreu u drugome svetu; on treba da radi za svoje mesto, svoj grad, svoju dravu i naciju, da ih izbavi, spasi, da ih sve regenerira. To je situacija. Osim toga:
Hrianski demokrati nai e velike dunosti u glasanju i organizovanju stranke, a one su dublje i ire od bilo kojih dunosti stranakih pokreta. Svojim konzervativnim stavom prema svim promenama oni imaju vano mesto u hrianskoj civilizaciji. Neka, kao dobri i poteni ljudi, prouavaju ta im je dunost, i da je, imajui u vidu Sudnji dan, obave kako treba. Tako i njihovi drugovi hriani u Republikanskoj stranci, s drugaijim stavom prema politici vlade, oboje ive za uzviene odgovornosti prema hrianskom patriotizmu i stalnom moralnom razvoju nacije. U tome bi dolo do lakog i prirodnog ujedinjenja meu hrianskim graanima. Crkva je najbolje mesto za podsticanje moralnog i duhovnog dobra, i ova unija svih hrianskih graana u svakoj crkvi, sa delovima u njoj koji bi bili bliski organizaciji svake stranke, promovisala bi savrenu delotvornost tamo gde su ova mala tela najuticajnija, odnosno, u svojoj vlastitoj stranci.Ako izostavimo sve detalje stranakog delovanja ili ih ostavimo za glavnu skuptinu u dvorani prikladnoj za sva odeljenja odreene stranke, imamo dobru graansku aktivnost koju svaka crkva moe mudro preduzeti. Ovo je jedini nain koji e ostvariti bilo kakvo dobro. Krajnje je vreme da se u Christian Endeavor guraju odreeniji planovi. Ne moemo se oslanjati samo na dranje govora i odravanje skupova, a da nema nieg praktinog. Prema naelima Christian Endeavor, i u skladu sa njegovom kreativnou, mi pourujemo stvaranje planova zajednike saradnje. Hrianski duh mora da ima mesto u politici i u Deset zapovesti, a Propoved na gori mora da vlada.
Graanska federacija u ikagu, 7 organizovana po uzoru na Parkhurstovu njujorku mainu, sledi isti put koji je on sledio u Njujorku, koliko su to u stanju. Imamo izvetaj od voe ove federacije, veleasnog dr. Clarka iz ikaga. On je napisao slubeni izvetaj koji je objavljen u Interioru. Imao sam primerak tih novina, ali se negde zaturio. Moda ga naemo pre nego to potpuno zavrimo sa ovim predmetom; i da imamo jo neke od njegovih izjava. Jedna od njih je posebno vezana uz ovaj predmet, a to je odnos hrianina prema dravi, odnos hrianina prema politici, uloga hrianina u oblikovanju i reformisanju drave. A jedno od najvanijih naela politike, koje iznosi u obliku platforme na kojoj stoji, je odluka Vrhovnog suda od 29. februara 1892. ovo je hrianska nacija. Poto je ovo hrianska nacija, on sa oekivanjem pita: Kakav drugi
Engleski: The Civic Federation od Chicago.
10
posao hrianin ima nego da deluje u skladu sa tom idejom i sprovede principe ove hrianske nacije na hrianski nain, oblikujui je prema hrianstvu? Prema tome ovde su svi ovi elementi koji rade u ostvarenju svih ovih planova za sticanje kontrole nad zakonom i zakonodavnom silom. A sada jo jedna reenica iz Parkhurstovog govora koju sam ostavio za kraj, a koja otvara podruje vredno naeg razmiljanja i praenja od ovog dana do kraja.
Pitanja koja su najsnanije uzburkala javnost ove godine, i koja e nastaviti da uznemiruju verovatno jo mnogo godina, nisu nacionalna ve gradska. Doli smo u period koji bi se mogao oznaiti kao Renesansa grada. Znaajna koncentracija stanovnitva u urbanim centrima [dakle u gradovima] delovala je tako da istakne gradsku samoupravu, i ova koncentracija dostigla je takav stepen, a to sve tako naglaavaju materijalne vrednosti i intelektualne energije, da gotovo moemo rei da se pravi ivot nacije ogleda i ivi punim ivotom u ovim centrima, pa e nacija sve vie biti ono ta e od nje odluiti da naine nae gradske samouprave.
Argument je ovaj: U gradovima je tako velika koncentracija ljudi, i tako se mnogo velikih gradova izgrauje u zemlji, da se nalaze u poloaju da u zemlji kreiraju smer nacije, i da to vie ne mogu ljudi izvan gradova, pa je put kojim idu gradovi put kojim ide nacija, a ono ta obeleava gradove, obeleava i naciju. Izostavljajui potpuno religiju, veliki gradovi u zemlji predstavljaju politiku plimu zemlje, bez obzira ta e iz toga da proizae. Kao to vidite ove crkvene voe to razumeju i zato nastoje da kontroliu gradove, tako da se domognu vlasti u njima, a preko njih da vladaju nacijom. Tako u svemu ovome vidite da je svaka od ovih izjava koju sam proitao jednostavno izjava koja ponavlja sistem koji je stvorio papstvo, od prvog koraka koji je crkva preduzela u dane Konstantina do danas. Ko god je prouavao ovu istoriju zna da je svaka od ovih izjava koju sam proitao tano ista stvar koja se ponavlja. Ima li ovde bilo ko je prouavao ovu istoriju, ikakvog problema da vidi ikonu papstva u situaciji kako je izloena u ovim izjavama koje sam itao iz njihovih vlastitih rei? Ne, gospodine. Svako ko je prouavao ovu istoriju ne moe a da ne vidi ikonu kako deluje na isti nain, s istim ciljevima koje je imalo i papstvo, i cela ikona deluje pred naim oima. Kako onda moe da bude da bilo ko od nas ne vidi injenicu da je ikona zveri danas potpuno oblikovana u zemlji i da radi svom svojom ulagivakom snagom premda jo ne sa svom silom zakona; jo ga nema potpuno u svojim rukama, ali to ini sa svom dodvoravajuom snagom i svi ovim prisvajanjem, malo po malo, uzimajui neto ovde, gurajui se tamo, preuzimajui kontrolu nad onim to kontrolie naciju, a onda naciju da ukalupljuje i oblikuje. Pogledajmo drugu fazu ovog prikaza ikone. Oni koji su itali istoriju papstva i njegovog nastanka, zveri i njenog nastanka, znaju da se itava borba i da je sve borbe papstvo vodilo u gradovima. Rim, Aleksandrija, Konstatinopolj, Antiohija, Jerusalim, Kartagina, Korint glavni gradovi bili su temelj i pozornica na kojoj je papstvo vodilo svoje bitke i zadobilo vlast u Rimskoj imperiji, i uvuklo se u sve sluajeve. Narod na selu nameravao sam rei da su oni bili u drugom planu praktino se uopte nije uzimao u obzir. Seoski biskup je bio inferioran red stvorenja. Gradski biskup je bio mnogo vii. Stepenovanje biskupija vrilo se prema stepenovanju velikih gradova. A biskup glavnog grada, a to je bio Rim, imao je glavnu vlast, pa je mogao da kontrolie vie elemenata koju su bili potrebni za izgradnju papske moi. Tako je Rim postao sedite, a njegova biskupija glava, papstvo zver.
11
Sada moete tano da vidite veliku slinost, kako se to isto dogaa u ovoj zemlji, kako se pokuava osigurati vlast u najveim gradovima Njujorku, ikagu, Filadelfiji, Bostonu. Sent Luisu, Sinsinatiju, San Francisku; u svima njima deluje ista stvar gradske lige i kler koji ih vodi, i nastoje da kontroliu gradove, da im dou u ruke i da tako kontroliu naciju. Zar isti principi nisu na delu sada kao to su bili na delu u izvornom stvaranju zveri? Da li je mogue da zatvaramo oi pred ovom injenicom i da ne vidimo da smo u prisutnosti delovanja ovog zla? Nije li krajnje vreme da glasno objavimo vest upozorenja protiv zveri i njezine ikone, najsnanijim glasom koji nam Boja sila moe dati? Proitau jo jednu izjavu. Ova dolazi iz Herald and Presbytera iz Sinsinatija, od 3. januara 1895. Pokazalo se da je cilj, najvaniji, velik predmet koji sve premauje, a za koji misle da koriste vlast kad se nje domognu formiranjem takvih gradskih uprava, nametanje nedelje zakonom. lanak iz kojega itam ima naslov Sprovoenje zakona.
Zakon odreuje delovanje i ponaanje oveka. Moralni zakon je da perceptivno otkrivenje boanske volje bude stalna i univerzalna obaveza svih ljudi. Zato se povezuje sa saveu pa kod hriana ne bi trebalo da zahteva zakonsko sprovoenje. Ali se u procesu upravljanja drutvom dogodilo, da svi ljudi nee posluati Deset zapovesti, koje imaju univerzalnu primenu, pa je zato postalo potrebno da se dodaju kazne i globe, i osigura njihovo sprovoenje snanom rukom graanske vlasti.
Kao to svako moe da vidi, upravo je to stav, uenje i argumenat papstva. Imaemo prilike da itamo neke druge takve stvari kad u sledeem predavanju doemo do sledee faze ovog predmeta.
Jedna od Deset zapovesti, koja ima preporuku naih zakonodavaca, i koja je utkana u statut gotovo svake drave, je ona koja vodi rauna o pravilnom svetkovanju subote. Nai zakonodavci su smatrali za potrebno da spree one koji ine zlo i one koji bi oskvrnuli svetost Bojeg svetog dana, tako to su odredili posebne zabrane i kazne za njegovo krenje. U naem gradu je otvoreno krenje ovog zakona bilo tako stalno i prkosno, da je organizovana Municipal Reform League, 8 koja bi u hrianima probudila oseanje njihove dunosti prema dravi.
Municipalna reforma to je gradska reforma na to se obavezala Civic Federation u ikagu i Society for the Prevention of Crime 9 u Njujorku. Oni su ista stvar, ali nemaju isto ime u svim gradovima. Ali ta je bilo uzrok njegovog osnivanja u Sinsinatiju? Jasno, nepotovanje nedelje. ta je u ikagu bila glavna stvar? Nepotovanje nedelje.
Prva stvar bila je da se osigura zatvaranje pozorita u subotu. Za to je bio dovoljan zakon i gradska policija da sprovodi zakon, ali se pokazalo da postoji jedan ovek moniji od zakona, policije i elemenata reforme u tom gradu, a to je bio gradonaelnik. Prestupnici zakona su bili toliko brojni da je, kad bi za svakog trebalo sastaviti porotu, bilo nemogue da im se sudi. Sudovi su bili blokirani i sudski postupak onemoguen. Liga je dola u pomo Sudu sa zakonom koji ju je podupirao i predloila da policija dobije nalog da uhapsi osobe koje se nau da kre subotne zakone. Tako bi zakon sproveo zabranu i zatvorio pozorita, ak i ako prekritelji ne bi bili potpuno kanjeni. Gradonaelnik je pritekao u
8 9
U prevodu: Gradska liga za reformu. U prevodu: Drutvo za prevenciju zloina.
12
pomo pozoritima i zabranio policiji da izvre hapenje dok prestup nije potpun i predstava se ne zavri. Liga se poalila Komesarijatu policije10 smatrajui da policija nije duna da poslua nezakonite naredbe. Veina u Komesarijatu odluila je da policajci moraju da posluaju sve naredbe gradonaelnika, jer je to potrebno za odgovarajuu disciplinu. ta sada zakonu posluni graani treba da urade? Reeno im je da je Sinsinati pod boljom upravom od bilo kojega grada u zemlji, ali su Boston, Njujork i Baltimor ipak uspeli da zatvore svoja pozorita u nedelju. Bilo je govora o proceduri impimenta11 protiv gradonaelnika, dok su ostali zagovarali peticiju upuenu guverneru da ukloni Komesarijat policije i da se sprovede referendum po pitanju moe li glavna vlast u gradu staviti svoje noge na Boje i ljudske propise i prkositi moralnom oseanju drutva.
Kao to vidite, na prvome mestu su zahtevi za sprovoenje nedeljnih zakona. Ako to nije uinjeno onako kako ele, oni zahtevaju gradsku reformu. Grad ide u propast i zato morate da imate druge elemente da spasite grad. A zbog ega ele da spasu grad? Zato da nametnu nedeljne zakone, da bi spasili nedelju, da bi time spasili naciju. Zar onda ne vidite da je jedina velika stvar koju imaju za cilj svi ovi pokreti nametanje nedelje, a mi znamo da je to podizanje ikone zveri i nametanje iga zveri? Zato je na osnovu svih ovih podataka savreno jasno da se ova zemlja danas nalazi u ivoj prisutnosti ivoj, delujuoj prisutnosti ikone zveri i njenog nastojanja da nametne ig.
10 11
Engleski Police commissioners: policijski poverenici, poverenitvo policije ili naelnici policije. Engleski impeachment, postupak za opoziv visokog dravnog funkcionera.
13

Papstvo
Nae predavanje veeras bie studija papstva, nakon to smo sino prouavali ikonu papstva. Kaem, kao to sam i jue rekao, sve to inim je da vam iznosim podatke, da ukaem na stanje; dokazi e biti potpuniji kad vidimo na emu se temelje. Izjave koje u veeras itati bie iz katolikih izvora katolikih govora i novina. itau prvo iz jednog od katolikih govora na Katolikom kongresu u ikagu 1893. godine, a objavljen je u ikakom Heraldu 5. 6. i 7. septembra. Ovo su jednostavno izjave paralelne onima koje smo izneli u prethodnom predavanju, ali s druge strane, ili bolje reeno iz drugog dela iste strane. Kad ih poveemo, kao to smo to uradili sa onima prvim, i kad imamo oba predavanja, bie lako da vidite paralele u nekima ete nai da se slau od rei do rei i one su identine u principu i cilju. Prvo u da itam iz govora odranog na Katolikom kongresu u ikagu 4. septembra, o uticaju katolikog graanina. Odrao ga je Walter George Smith, kako je objavljen u ikakom Heraldu 5. septembra 1893.
Crkva i drava, kao korporacije ili vanjska upravljaka tela, odvojene su u svojim sferama, i crkva ne prisvaja dravu, niti drava crkvu, ali obe su od Boga i obe imaju isti cilj i kad se svaka razume kako treba, onda izmeu njih nema antiteze ni antagonizma. Ljudi slue Bogu sluenjem dravi isto tako neposredno kao kad slue crkvi. Onaj ko umire na bojnom polju, borei se za svoju zemlju, jednak je onome ko za svoju veru umire na lomai. Graanske vrline su same po sebi religiozne vrline ili, u najmanju ruku, vrline bez kojih ne bi bilo religioznih vrlina, poto nijedan ovek koji ne ljubi svog brata, ne ljubi ili ne moe da ljubi Boga.
To je u istom rangu, setiete se, sa sinonom izjavom da su Tebi, o Boe moj i Star Spangled Banner1 obe hrianske himne za onoga ko razume ovu stvar. Kao to vidite to ini vlasti potpuno religioznima, izjednaenima sa crkvom. Jo jedna izjava iz istoga govora:
Crkva [pritom misli na Katoliku crkvu] je u svim vekovima bila najdemokratinija od svih organizacija; samo je crkva nauavala pravu teoriju o bratstvu i jednakosti svih ljudi pred Bogom, i oveanstvo mora da u njenim propisima trai temelj za svoje mere oslobaanja od sadanjih opasnosti.
On pod sadanjim opasnostima misli na stanje u drutvu, sukob rada i kapitala te kontroverze koje su trenutno zrele u Sjedinjenim Dravama. Druga izjava iz istih novina, iz govora Edgara H. Gansa, pod naslovom Katolika crkva u Americi, objavljena je u ikakom Heraldu 5. septembra 1893. godine. Govorei o duhu slobode koji pokazuju Sjedinjene Drave, i uzimajui izjavu o tom duhu slobode iz jednog Websterovog citata, govornik kae:
Star Spangled Banner je dravna himna Sjedinjenih Amerikih Drava.
14
Katolika crkva pozdravlja ovaj svetao i prekrasan duh, i stavlja ga u svoje grudi, jer ona je njegova pomajka. Vekovima ga je negovala nenom privrenou. Uvek ga je iznova izbavljala iz smelih i bezbonih ruku despota, bilo da se radilo o kraljevima, carevima ili popularnoj veini na vlasti. U Bojoj crkvi se nalazi jedini pravi suveren i izvor sve moi. Suverenost naroda potie od njega kao sveti zalog i narod mora da ga koristi za opte dobro.
Ubrzo emo iz papine enciklike ustanoviti da je on, umesto Boga, uvar i izvor ove suverenosti. itaemo sada zavrne rei iz istoga govora gosp. Gansa. Izjava je identina onoj koju smo sino itali:
Meu nama imamo nae izrailjske proroke, boanski opunomoene, kao to su bili sveti ljudi u prolosti, da vode, pouavaju, oplemenjuju i uzdiu naciju. Ameriki narod dostiie najveu slavu kad sa njihovih usana bude traio rei mudrosti i istine kad se dragovoljno bude podvrgnuo blagoj slubi svetenika i biskupa svete Katolike crkve.
Ovim izjavama ne treba komentar. Podseanje na izjavu koju smo sino itali bie dovoljno da to poveete. Sad itamo iz govora biskupa Johna A. Watersona iz Columbusa, na Katolikom kongresu i objavljenom u ikakom Heraldu 6. novembra. On je govorio o Leu i Satolliju; 2 govorei o Leu kae sledee:
Svojim linim dostojanstvom i dobrotom, praktinom mudrou svog uenja i vrstinom svojih dela, on daje svetu na znanje da je papa velika stvar u svetu i za svet. [Glasno klicanje.] I intelektualci, koji su dosad bili buntovni, poinju da se navikavaju da e, ako drutvo treba biti spaseno od stanja u neemu goreg nego u paganska vremena, spasitelj doi iz Vatikana. [Ponovno klicanje.]
Jo jedna izjava u Heraldu od 7. septembra potie od Katherine E. Conway. Njezin referat je nosio naslov Uinimo Ameriku katolikom u kojem je rekla sledee:
Va zadatak je da Ameriku uinite katolikom. To je pre etiri godine bio pozdrav irskog nadbiskupa delegatima okupljenim povodom stogodinjice na Katolikom kongresu u Baltimoru. I to je bio nalog s kojim ih je poslao da se vrate kui. Patriotsko i versko oduevljenje bilo je na vrhuncu i sva su srca bila spremna da odgovore kao prvi krstai na poziv Petra Pustinjaka: Bog to eli.
Ovi govori pokazuju da su cilj i delovanje papstva upravo oni o kojima smo sino itali. Sad prelazim na druge izjave date prole jeseni u vezi sa papinom enciklikom koja je tada dola. U pismu iz Rima, datiranom sa 14. oktobrom 1894. i objavljenom u Catholic Standardu 3. novembra 1894. godine, nalazimo sledee:
Bez preterivanja moe da se kae da su Sjedinjene Amerike Drave glavna misao Lea XIII u vladanju Rimskom i univerzalnom Katolikom crkvom.
Papa Leo XIII i kardinal Francesco Satolli.
15
Dok itamo malo bih ovo komentarisao. Zato Leo stalno razmilja o Sjedinjenim Dravama? O, to je povezano sa vladanjem Rimske i univerzalne Katolike crkve. Prema tome on predlae da se Sjedinjene Drave koriste za neki cilj u vladanju Katolike crkve irom sveta.
On je jedan od poznatih intelektualaca u Starom svetu koji gleda kako se vaingtonska zastava posuta zvezdama uzdie do zenita na nebu. Pre nekoliko dana, na prijemu jednog poznatog Amerikanca, Leo XIII mu je rekao: Sjedinjene Drave su budunost; stalno mislimo na njih. Nepaljivi politiar, povrni posmatra u Evropi kao i u Americi, zauen je ovom stalnom simpatijom prema amerikom narodu i brigom za njegove opte interese. Ali oni koji poznaju gorljiv duh ovog pape, koji ne miruje za ono to je dobro, koji revnuje za sve to je veliko i plodno; filozof iji se pogled prua preko itavog intelektualnog, drutvenog i religijskog horizonta; dravnik koji prosuuje stvari imajui na umu centralne i vladajue ideje, svi oni u srcu svetog oca vide motive za njegove nepopustljive rezolucije i njegovu posveenost amerikim idejama. Ova stalno prisutna simpatija ima svoj temelj u fundamentalnim interesima svete stolice.
Fundamentalne ideje svete stolice su ideje na kojima poiva itava struktura, a ova simpatija prema Americi ima svoj osnov u ovim fundamentalnim idejama koje se odnose na interese svete stolice Rimske i univerzalne crkve.
Ova uvek prisutna simpatija ima svoj temelj u fundamentalnom interesu svete stolice, u posebnom shvatanju uloge koju treba da odigra, i poloaja koji Crkva i papstvo treba da imaju u budunosti.
To potpunije objanjava da papstvo sa najveim interesovanjem eka na budue vreme. Ono ima za cilj da se na svaki nain pripremi za ono to e doi, kao to kae, za budunost. I ono namerava da koristi Sjedinjene Drave pomou kojih, i preko kojih e da se obue i pripremi da se uspeno uhvati u kotac sa onim to e da se pojavi u budunosti. Zato itam dalje o istoj stvari:
Ovaj interes je potreba u kojoj Rim vidi da se nalazi, da svoj opti pravac usmerava prema znacima vremena i transformacijama na uznemirenoj povrini sveta. Ova posebni koncept je duboko ukorenjeno oseanje da Crkva u Evropi mora da obnovi svoje instrumente i svoju metodu prilagoavanja nepromenjivih principa na promenjivu sredinu i nove uslove. U ovoj evoluciji Crkva, u oima Pape, ima zadatak koji treba da ispuni. Da bi ispunila ovaj zadatak Crkva mora da se prilagodi promenama do kojih je dolo delovanjem univerzalnih sila. Dravna Crkva, slubeni katolicizam, privilegije, zakonski i bliski odnosi izmeu dveju sila, povezanost klera sa politikom strankom, feudalne crkvene organizacije, sav ovaj vanjski okvir Crkve mora da se transformie, obnovi, a moda potpuno ukine. Ovo je centralna dominatna misao koja obeleava celu drugu polovinu sadanjeg pontifikata od vremena incidenta u Knights of Labor 3 i enciklike Rerum Novarum do enciklike upuene francuskom narodu. U prvoj polovini svoje vladavine Leo XIII je smirivao, poputao, ozdravljao. On je bio papa mira i poinka. Kad je potvrdio ovu povelju postao je papa akcije. Ali kako moe da se stvori ova nova vrsta svetenstva?
U prevodu Vitezovi rada, najvea i najvanija radnika organizacija u 1880-tima, koja je izgubila popularnost zbog anarhije i nasilja.
3
16
Gde da nae kler, oblik svetenstva preko kojega moe da sprovede ovu shemu da bude uspena u Evropi i u svetu? Zato to je Evropu trebalo pomladiti, preoblikovati, oiveti. Gde da Crkva nae model prema kojem moe da preoblikuje Evropu?
Od koga da ga prekopira? Koja civilizacija, koja zemlja, koja filozofija mu to moe dati? Ne bi li bilo rizino da ga stvori jednim potezom? Ne bi li bilo bolje da udrui sile s nekom dravom koja, bar delimino, ima primerak koji postoji bar u grubim crtama? Ne bi li bilo dovoljno da smelo oznai konture pa da ga dovri i iskoristi? Ovaj model je ameriki model; to je amerika demokratija, sa slobodom, sa optim pravom, sa bogatim i bujnim ivotom, bez ograniavajuih veza i bez istorijske birokratije.
Temelj za odobrenje svih nedeljnih zakona na svim sudovima je opte pravo. Opte pravo je direktni potomak kanonskog prava. Kad je papstvo bilo drava i kad je drava bila podlona vladavini papstva, kanonsko pravo je bio ono to je danas opte pravo. A drave koje tvrde da su se odvojile od papstva, jo uvek temelje verske svetkovine na optem pravu. A poto je cela pravna struktura Sjedinjenih Drava graena na optem pravu, tako da podupire nedelju, papstvo se ukljuuje i zadovoljno je to nalazi model koji mu i te kako odgovara i prema kojem moe da preoblikuje svoje eklezijastike oblike za Evropu i ceo svet. Jo neto; ponovno u da proitam ovu reenicu:
Ovaj model je ameriki model; to je amerika demokratija, sa slobodom, sa optim pravom, sa bogatim i bujnim ivotom, bez ograniavajuih veza i bez istorijske birokratije.
Papi jako smetaju bilo kakve ograniavajue veze; u stvari on ne eli nikakva ogranienja. A ovo veliko otkrie Lea XIII, koje nijedan papa pre njega nije uinio, takvo je da sada zaokuplja sve njegovo vreme, a od njega sve koji obavljaju poslove u ovoj zemlji iskoriavanje odredbe Ustava Sjedinjenih Drava: Kongres ne moe da donosi nikakav zakon o ustanovljenju dravne religije, kao ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere. Leo je otkrio da se papstvo moe nametnuti ovoj zemlji na svaki mogui nain i svim moguim sredstvima, i da je kongresu zabranjeno da donosi ikakve zakone da to zaustavi. To je otkrie koje niko pre njega nije uinio i to je razlog to u poslednje vreme tako snano podupire Ustav Sjedinjenih Drava. Naravno da svi znamo da je namera Ustava uvek bila da bude izraz volje amerikog naroda, da religiji nema mesta u dravnim poslovima i da s njima nema nikakve veze. Ali papstvo nikad nije zadovoljno dok ne zaposedne sve u vladi i u njoj sprovodi interese crkve, a Leo XIII je otkrio da sve to moe da se uradi pod ovom ustavnom odredbom kojoj je bila namera da zauvek sprei takvu stvar. Tako e papstvo, otvoreno krei Ustav, da se uvue u vladu i onda e podravati ovu odredbu protiv svega to bi neko uinio da ga zaustavi. I svako ko progovori protiv ovog delovanja papstva, znajte da kri duh Ustava Sjedinjenih Drava, jer on kae da se nita ne sme initi za bilo koju religiju niti za njeno ustanovljenje. Kad neki graanin Sjedinjenih Drava bude ustao i protestvovao protiv papstva i svega ovoga to je protiv slova i duha ustava, pazite!, on nee da ceni slobodu Ustava. Mi volimo slobodu; mi branimo Ustav; drago nam je to Amerika ima takav simbol slobode. I naravno da je tako.
17
To je razlog zato papa Leo XIII itavu svoju duu, punu ideala, okree onome to se nepravilno naziva njegovom amerikom politikom. Ona bi se s pravom trebala zvati njegovom katolikom univerzalnom politikom.
Kakva je onda njegova politika u Sjedinjenim Dravama? Univerzalna. Ono to papstvo radi u Sjedinjenim Dravama radi sa idejom uticanja na ceo svet i usklaivanja celog sveta s papinim idejama, i da sve ponovno sagradi na svojim osnovnim i temeljnim principima.
Iz te perspetive, iroke kao veliki svet i trajne kao itava epoha, treba promatrati dolazeu ameriku encikliku. Da se delegacija [Satollija] uini nezavisnom i suverenom [to on i ini] sa vrhovnim crkvenim sudom.
A to znai mnogo vie nego o emu su mnogi dosad sanjali, jer Satolli je ve izneo doktrinu da kler u Sjedinjenim Dravama nije predmet nadlenosti graanskog suda. A to znai vrhovni crkveni sud.
Da podupre monsinjora Satollija i da njegovu misiju uini trajnom i uspenom; da istakne sredstva za poveanje uticaja i slobode; da nastavi sa politikom umerenosti i prilagoavanja, koja je donela mir naciji; jednom reju, da rei sva vana aktuelna pitanja i da utvrdi tip svetenstva model ivota kakav Leo XIII eli da malo po malo na dohvat ruke prinese oslabljenim narodima starog sveta to je uzvien cilj enciklike upuene Amerikancima.
to se tie izjave o njegovom promatranju znakova vremena, ovo preoblikovanje papstva, ak i unitenje, ako je potrebno, ustanova i formi koje su vekovima bila uspene sve to s obzirom na ono to e papstvo da radi u budunosti podsea me na jevrejski prevod Danila 8,23. U naem prevodu glasi: A na kraju carovanja njihovog, kad bezakonici navre meru, nastae car bestidan i lukav. Jevrejski prevod glasi: car sa drskim licem, koji se razume u prevare. elim da znam ne ukazuje li to na papstvo kao to smo to veeras itali iz ovih dokumenata? Car sa drskim licem, koji se razume u prevare. Biskup Keane, po povratku nakon posete Rimu prolog oktobra, kae u intervjuu u Catholic Standard od 13. oktobra 1894. o ovom predmetu:
Biskup Keane je veoma otvoreno govorio o svom nedavnom putovanju u inostranstvo, a posebno o velikom interesovanju koje papa pokazuje za Ameriku i poslove, svetovne i duhovne, u toj zemlji. Papa je uveren da je Bogu dobrobit politike, odnosno svetovna dobrobit, jednako na srcu kao duhovna dobrobit. Njegova je politika da oboje uskladi koliko god je to mogue. U ostvarivanju ovog svog cilja papa eli da crkvu prilagodi koliko god je to mogue uslovima koji sada vladaju u svetu i da se pobrine za one koji e vladati u budunosti. On uporeuje svet sa ovekom, sa time da crkva predstavlja duu, a drava telo. ovek bi bio nerazuman kad bi negovao duu, a zanemario telo; tako ni crkva ne moe da sebi priuti a da ne prepozna okolnosti u kojima se nalazi. Kako ovekovo telo raste, tako se razvija i njegova dua; i kako svet postaje stariji tako se menjaju i okolnosti u kojima se crkva nalazi. Zato je papin cilj da zemaljsku i duhovnu vlast uva od sukobljavanja.
Prema tome papa jo uvek tvrdi da je Boji posrednik u voenju ovih poslova. On odreuje ono to tvrdi da je Boja volja u odnosu na crkvu i vezano uz svetovne i duhovne sile, pa je onda on taj
18
koji umesto Boga treba da upravlja njima i kae kako treba da zajedno deluju; on je taj koji treba da pazi da se ne sukobljavaju.
Papa priznaje injenicu da je demokratija stanje koje nastaje i da su danas njeni najpoznatiji predstavnici Francuska i Amerika. Zbog toga ove zemlje prati sa velikim interesovanjem. To posebno vai za Sjedinjene Drave, gde papa veruje da e se u budunosti nalaziti uporite katolicizma.
Obratimo panju na papine rei u njegovoj enciklici, kako je objavljena u Catholic Standardu od 2. februara 1895. Ovu encikliku ovek treba da ita vie puta pre nego to shvati njen pravi cilj. Zbog toga sam proitao ove izjave pre nje da biste mogli bre da shvatite ta je reeno po ovom pitanju. U njoj raspravlja o nekoliko predmeta, ali mi emo sada da proitamo samo ono to je rekao o ovom predmetu. Nakon pozdrava: asna brao, zdravlje vam i apostolski blagoslov, rekao je:
Odluili smo da vam se posebno obratimo, uvereni da emo, ako je Boja volja, biti od neke pomoi katolikoj stvari meu vama. Ovome pristupamo sa najveom revnou i panjom jer visoko cenimo i ljubimo izuzetno mladu i ivahnu ameriku naciju, u kojoj jasno raspoznajemo skrivene snage za napredak civilizacije i hrianstva.
Govorei o iskrcavanju Kolumba, kae:

Kao to je Nojeva laa, savlaujui burne vode, nosila seme Izrailja s ostatkom ljudskog roda, tako su i lae kojima je Kolumbo plovio preko okeana nosile u krajeve iza mora klice monih Drava kao i principe katolike religije.
Govorei dalje o iskrcavanju Kolumba:

Niti se ova injenica, koje se sada priseamo, dogodila sluajno bez namere Boanskog Provienja. Upravo u vreme kada su se amerike kolonije, nakon to su uz katoliku pomo ostvarile slobodu i nezavisnost, ujedinile u ustavnu republiku, meu vama je sa radou osnovana svetenika hijerarhija.
Time eli rei da je upravo posle sticanja slobode i nezavisnosti, i poetka ove nacije, takoe poela delovati svetenika hijerarhija Katolike crkve u ovoj zemlji; da se to dvoje dogodilo u isto vreme; to on istie. Time je izneseno jo neto:
Upravo u vreme kad je poznato glasanje stavilo Vaington na elo republike, apostolskom vlau je nad Amerikom crkvom postavljen prvi biskup.
Ova formulacija nije ovde postavljena bez namere. Papstvo eli da se Katolika crkva odsad smatra Amerikom crkvom. Nastavljam da itam:
Dobro poznato prijateljstvo i familijarni odnos koji je postojao izmeu ova dva oveka, ini se da je dokaz kako Sjedinjene Drave treba da stupe u skladno prijateljstvo sa Katolikom crkvom.
19
U jednom drugom odseku, nakon to je rekao ta su biskupi uinili na svojim sinodima i svojim dekretima, on kae:
Zahvalnost pripada pravinim zakonima koji vladaju u Americi, i obiajima dobro ureene republike za crkvu meu vama, kojoj se ustav ne protivi.
Kako stoji u Ustavu, on je nainjen upravo sa ciljem da se protivi Rimu i spasi zemlju od dominacije Rima. Oni koji su pisali Ustav, i istorijat vremena u kojemu je usvojen, rekli su sledee:
Nemogue je da sud odredi pravo prvenstva meu razliitim sektama koje ispovedaju hriansku veru, a da ne stvore tvrdnju o nepogreivosti, to bi nas vratilo Rimskoj crkvi.
Da bi narod ove zemlje sauvali od dominacije Rimske crkve, rekli su u Ustavu, vlada ne sme nikad vie imati nita sa religijom. Ali Leo je otkrio da je nedostatak protivljenja u Ustavu najbolje uporite za crkvu, njena najvea prilika.
Crkva meu vama, nespreavana neprijateljskim zakonodavstvom, zatiena od nasilja graanskih zakona i nepristrasnou sudova, slobodna je da ivi i deluje bez smetnji.
I ona deluje bez smetnji. Ne kaem da Ustav treba da bude u takvom obliku da Kongres moe da koristi zakonodavstvo protiv papstva. Nikako. Najsigurnija zatita od papstva je Ustav takav kakav je, ali u odreenim okolnostima ona ga koristi kao najsigurnije sredstvo za dominaciju papstva. Leo nastavlja:
Iako je sve to tano, bilo bi jako pogreno doi do zakljuka da u Americi treba traiti uzorak za najpoeljniji status Crkve ili da bi bilo univerzalno zakonito ili svrsishodno za Dravu i Crkvu da budu, kao u Americi, razdvojene i odvojene.
Iako je Crkva napredovala pod ovim Ustavom i ovde ima bolju priliku i mogunost nego bilo gde drugde na zemlji, to ne treba da se uzme kao dokaz da je bolje imati Crkvu i Dravu odvojene. Ne, jer pre nego to je zavrio ovaj odsek, on ui da one trebaju da budu ujedinjene. Evo njegovih rei:
injenica to je kod vas katolicizam u dobrom stanju, i da ak uiva napredan rast, treba pre svega pripisati plodnosti kojom je Bog obdario svoju Crkvu, tako da se ona, ukoliko se ne umeaju ljudi ili okolnosti, spontano iri i umnoava. Ali ona bi donosila obilniji rod kad bi, uz slobodu, uivala naklonost zakona i pokroviteljstvo dravnih vlasti.
Nije dovoljno da bude slobodna i neuznemiravana; ona e biti zadovoljna kad bude uivala naklonost i potporu. Premda je Ustav puta potpuno nesputanom, to nije dovoljno; i premda pod njim napreduje, to nije dovoljno. Nita je ne moe zadovoljiti osim da uiva potporu i naklonost zakona i graanskih vlasti. A to se tie osnivanja apostolske delegacije, odnosno Satollijevog poloaja, posluajmo njegove rei o tome, kao i njihovo puno znaenje:
20
Ovim postupkom, kao to smo to svuda nagovestili, mi smo eleli, pre svega, da potvrdimo kako prema naem sudu i oseanjima, Amerika ima isto mesto i prava kao druge drave, bez obzira koliko bile mone i imperijalne.
Postavljanjem Satollija ovde, on predlae, i time kae, da Amerika danas, Sjedinjene Drave, imaju isto mesto i ista prava kao druge drave, bez obzira koliko bile mone ili imperijalne kao Austrija, panija, Francuska bilo koja od njih, kako je reeno u ovom izvetaju koji je objavljen u Lansingu (Miigen) u Republicanu, 24. septembra 1894.
Papin edikt uzdie Sjedinjene Drave u prvi rang kao katoliku naciju. Dosad je ova zemlja za crkvu bila misionarska zemlja. Nije imala vee slubeno priznanje Rima od Kine. Ali novim ediktom [kao i ovom enciklikom] zemlja je osloboena propagande i proglaena kao katolika zemlja.
Da, katolika zemlja, kao i bilo koja druga drava, koliko god bila mona ili imperijalna.
Uz to nameravamo da pojaamo veze dunosti i prijateljstva, koje povezuju vas i mnoge hiljade katolika s Apostolskom Stolicom. U stvari, mnotvo katolika zna kako je spasonosan na in trebao da bude; osim toga, videli su da je bio u skladu sa obiajima i politikom apostolske stolice. Jer od najranijih vremena bio je obiaj rimskih pontifa da se slue boanski dodeljenim darom primata u voenju Hristove crkve, da alju legate u hrianske zemlje i narode.
Kome su pontifi slali legate? U misionarske zemlje? Ne. U protestantske zemlje ili narode? Ne. U neznaboake zemlje ili narode? Ne, u hrianske zemlje i narode. Kako je papstvo otkrilo da je ovo bila hrianska zemlja u koju su mogli poslati legata? Pa Vrhovni sud Sjedinjenih Drava je rekao da je to hrianska nacija. I im je to reeno, postavljen je legat i poslana delegacija da ovde trajno ostane.
Legati s obzirom da nadomeuju njegovo [papino] mesto, mogu da ispravljaju zablude, ravnaju krive puteve i vode narod koji je poveren njihovoj brizi, poveali su sredstva spasenja. Njegova vlast ima nemalu teinu da sauva u mnotvu duh pokornosti.
Zatim govori ta e da uini s biskupima i kako e im pomoi i sauvati njihove administrativne i diocezijske poslove. Kae kako je sve to uinjeno da svi mogu delovati zajedno s udruenim snagama, da promoviu slavu Amerike crkve i optu dobrobit.
Teko je proceniti dobre rezultate koji e proistei iz sloge biskupa. Na narod e da primi pouku, a snaga primera delovae na one vani koji e ovim jednim dokazom biti ubeeni da je boanski apostolat nasleem prenesen na Katoliki episkopat. Jo jedno razmiljanje zahteva nau najozbiljniju panju. Svi se inteligentni ljudi slau i mi smo sa zadovoljstvom to ve istakli, da je Amerika po svemu sudei odreena za velike stvari.
Kao to vidite on prati Ameriku zbog ovih velikih stvari s obzirom na budua vremena.
Naa je elja da Katolika crkva ne samo uestvuje, ve da pomogne u ostvarenju ove mogue veliine. Smatramo da je dobro i ispravno da ona treba da koristi prilike koje joj se svakodnevno
21
pruaju, da ide ukorak sa Republikom u pohodu na poboljanje, a da u isto vreme nastoji da do krajnih granica, svojim dejstvom i dejstvom svojih institucija, pomogne u rapidnom rastu Drava. Ona e ove ciljeve postii mnogo lake i obilnije u razmeri sa stepenom u kojem e u budunosti njen ustav biti usavren. [Misli na crkveni ustav.] A ta je znaenje legacije [odnosno sa Satollijevim poloajem] o kojoj govorimo? Ili, ta je njen konani cilj, osim da provede da ustav Crkve bude osnaen i njezina disciplina bolje ojaana?
Tu je prikazana itava situacija. Crkva vidi da joj je potrebno novo formiranje, nova mainerija oblikovanja, i radni okvir u kojem obavlja svoj posao i namee svoje doktrine i dogme narodima na zemlji. Sjedinjene Drave vode narode; i ona se pridruuje u tome s obzirom na budua vremena, pa se presvlai, preobliava, u nameri da upotrebi ovu zemlju kao glavno sredstvo za ostvarenje svojih planova. Evo najsnanijeg prikaza ovoga u pismu iz Rima koje je ranije citirano iz Catholic Standarda od 3. novembra 1894:
Prema miljenju Lea XIII, tako prijemiva za iroke i plodne ideje kardinala Gibbonsa, monsinjora Irske i Keane, Evropa prolazi proces u kojemu se oslobaa svoga mulja.
Evropa se prema papstvu odnosi kao poglavaru i ona je spremna da se oslobodi svoga mulja, kao to zmija odbacuje svoju kou. Primena ovog argumenta i doputanje da papstvo govori u njeno ime, vrlo je prikladna slika jer Pismo kae da je ona podsticana starom zmijom. Istina je, ona odbacuje svoju staru grubu, otrcanu kou i pojavljuje se u tako novoj koi, tako lepoj i ruiastoj da hiljade protestanata misle da se radi o sasvim drugoj stvari. Ali Bog kae da je to ista stara zmija, bilo ona u istoj staroj koi ili ne. To je ista stara zmija u novoj koi koja deluje na isti nain, sa istim ciljevima, da podjarmi narode, i ona kae da e to uiniti, i uinie. Moram da proitam jo nekoliko izjava i da dam jo nekoliko komentara. itam iz Catholic Standarda od 3. novembra 1894. kako sledi:
Postoji buenje, preobraavanje, nemir i nada. Prema tradiciji u drevnom Rimu takva su neobina oekivanja postojala dok se odvijala tragedija na Golgoti, pa se i sada mogu uti misteriozni glasovi koji najavljuju da je Veliki Pan mrtav 4. Kakav e novi poredak da se pojavi? Hoe li se oveanstvo ponovno prevariti? I hoe li se stara zla ponovno pojaviti pod novim imenima, da ponovo nasele svet lanim bogovima? Ko zna?
Oblik pitanja pokazuje da niko ne zna kakav e biti odgovor. On nastavlja:

Ono to znamo je da je svet u smrtnoj agoniji.
Nije li vreme da adventisti sedmog dana ovo i te kako znaju? Papstvo zna da je svet u smrtnoj agoniji. Da li vi to znate? Ako to znate, ne treba li da to objavite svetu, kao to to svetu treba da objavi papstvo? Nije li nam Bog sve ove godine dao vest da pokaemo svetu da je u smrtnoj agoniji i da ljudima moemo da to kaemo da bi se mogli okrenuti Izvoru ivota i da se spasu kad agonija doe do svog kraja? Papstvo to zna i ono postupa u skladu s tim. itau sada ostatak reenice:
Pan je jedini bog u grkoj mitologiji koji umire. Fraza Veliki Pan je mrtav moe da se alegoriki shvati kao smrt starog poretka i poetak novoga.
22
Ono to znamo je da je svet u smrtnoj agoniji i da ulazimo u no koja mora neminovno da prethodi zori.
Naravno da znamo. Straaru! ta bi noas? Straaru! ta bi noas? Straar ree: Doi e jutro, ali i no. Nastavljam itati:
U ovoj evoluciji, Crkva, u oima pape, ima zadatak koji treba da ispuni.
To je sa obzirom na budue vreme. to ona oekuje? Svet koji je u smrtnoj agoniji. Svi narodi uznemireni, drutvo u mukama, sve se raspada. Papstvo vidi sve to se dogaa i oekuje da tako bude do kraja. A iz te agonije i raspadanja koje ga prati, ono oekuje da se ponovno uzdigne iznad naroda kao u prolosti. I uspee u tome; mi to znamo. Sveto pismo to pokazuje. Ona tano vidi ono to mi vidimo. Mi vidimo svet u smrtnoj agoniji; vidimo da se drutvo silno mui; vidimo kako se prestoli tresu. I ona to vidi i namerava da se uzdigne iznad svega to e da se pojavi na kraju. Mi vidimo da to dolazi; znamo da e u tome uspeti, jer njen trijumf dolazi iz ove smrtne agonije. Ona ponovo oivljuje i onda e da se proslavi, nasladi jer govori u srcu svom: Sedim kao carica, i nisam udovica, i alosti neu videti. Zato e u jedan dan doi zla njena: smrt i pla i glad, i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi (Karadi) Nismo li onda u sreditu vrtloga dogaaja koji e se dogoditi pre nego to se vrtlog smiri? Mi smo u njemu i vrtlog ne prestaje. Nismo li ovde zato da kaemo narodu da se svet nalazi u smrtnoj agoniji i da ljude pozovemo da pobegnu Onome koji je ivot? Zar papstvo nema iskustva upravo u toj stvari? Nije li papstvo praktino videlo svet u smrtnoj agoniji? Rimsko carstvo je bilo svet; sva je civilizacija bila okupljena u njegovim granicama, bila je pod njegovom kontrolom. Ono je videlo kako se Rimsko carstvo raspada; videlo je optu anarhiju. I kakav je svet onda stajao i bio, ono ga je videlo u smrtnoj agoniji i iz te smrtne agonije ono se diglo do vrhovne vlasti koju je imalo u mranom srednjem veku i inilo zlo koje je dugo vremena bilo prokletstvo za svet. Ono vidi iste elemente kako ponovo deluju ista zbivanja koja se dogaaju meu narodima i estita sebi: Ve smo to uradili; ve sam se digao na njegovim ruevinama i opet u to da uradim. To je u ono vreme pokazalo svetu da sam bio superiorniji od svih zemaljskih stvari; i to e pokazati svetu u ovo vreme bez obzira to je toliko velik 'Ja sam, i osim mene nema drugog.' Biu zauvek dama. 'Sedim kao carica, i nisam udovica, i alosti neu videti.' To je njegov ton; na to eka, a Bog nam je ovo pokazao u proroanstvima koja su pred nama i On eli da kaemo svim ljudima da je svet u smrtnoj agoniji. Papstvo se podiglo na ruevinama agonije rimskog sveta, i po uzoru na svoje staro iskustvo, namerava da to isto uini sada. Uspee u tome, u to nema sumnje. Isto je tako sigurno da e njegov uspeh biti i njegova sigurna propast. Zato: Iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena (Karadi).
23

Pogledali smo dokaze koji nam otkrivaju postojanje i aktivno delovanje zveri i njene ikone u Sjedinjenim Dravama; kako se obe ve sada grabe za vrhovnom vlau, dravnom vlau, da bi nametnuli istu stvar, ig zveri. Naa vest se tome protivi. Ko god se pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi ig na elo svoje ili na ruku svoju, i on e piti od vina gneva Boijeg, koje je nepomeano utoeno u au gneva Njegovog (Karadi). Meutim nije dovoljno da kaemo narodu kako je put kojim ovi drugi idu pogrean, ako im ne pokaemo da je to tako. Nije dovoljno ni da to kaemo, ako im ne moemo pokazati iz Pisma da to vide. Zato e predavanje koje emo sada da prouavamo pokazati zato je to pogreno. Poeemo sa Filipljanima 3,20: A naa je domovina na nebu, otkuda i Spasitelja oekujemo Gospoda Isusa Hrista (D. Stefanovi). Ovo je Gospodnja izjava o svakom hrianinu: dravljanstvo svakog hrianina je na nebu. Ovaj tekst jasno pokazuje da na nain ivota, nae ponaanje, pripadaju nebu. Poto je na ivot vezan za nebo, poto imamo nebesko dravljanstvo, kakvu vezu bilo koji dravljanin neba ili nebeske uprave ima sa politikim ili dravnim poslovima bilo koje druge vlasti ili carstva? U stvari kakve veze ima dravljanin bilo koje drave sa politikim poslovima ili upravom bilo koje druge drave? Ljudi o kojima smo itali u prethodnim predavanjima tvrde da su graani nebeskog carstva, tvrde da je njihovo ivljenje, kako to Pismo kae, na nebesima, ali se stalno ukljuuju u politiko delovanje vlasti na ovoj zemlji. Tvrde da su graani neba, a obavljaju poslove carstva na zemlji. Tvrde da su dravljani Bojeg carstva, a nastoje da upravljaju poslovima ljudskih vlasti. A to je neto to se nikad ne moe da obavi kako treba. Ako bi dravljanin Velike Britanije doao u Sjedinjene Drave, a zadrao svoje dravljanstvo u Britaniji, a onda uestvovao ili pokuao da uestvuje u politikim poslovima ove zemlje, protiv njegovog delovanja pobunio bi se svaki graanin Sjedinjenih Drava. Nije vano sa kakvom bi se strankom poeleo udruiti i raditi, oni to ne bi odobrili; rekli bi mu: To nije tvoj posao; ne pripada ovde; ti si dravljanin druge zemlje; ako ti ne odgovaraju zakoni ove zemlje, ti ih ne moe menjati. Politiki sistemi u ovoj zemlji odgovaraju nama, a ako tebi stvari ne odgovaraju, ne diraj ih; ili otkai svoje dravljanstvo u zemlji kojoj pripada i prenesi ga ovamo, a onda poni da raspravlja o zakonima i govori kako treba da budu napravljeni i kakvi treba da budu. Vi znate da je to tako. Znate da bi tako postupili svi graani u ovoj zemlji prema dravljaninu druge zemlje, ako bi pokuao da se mea, da kontrolie ili da uestvuje u bilo emu to je vezano uz politiku ove zemlje. Time mu se ne bi uskratilo pravo da ovde ivi; on to moe, ali svi mu uskrauju pravo, i njegovo dravljanstvo u nekoj drugoj zemlji uskrauje mu pravo da ima bilo kakvog posla sa dravljanstvom ove zemlje ili sa njenom politikom. Poto je hrianinovo dravljanstvo na nebu, ono mu po istom principu zabranjuje da uestvuje u bilo kakvoj politici bilo koje vlasti, pa bila to i vlast Sjedinjenih Drava. To je tako; to proizlazi iz same prirode sluaja. U tome se nalazi princip samog dravljanstva. Da se ne bismo predugo zadrali na jednom tekstu, premda svaki tekst kojeg budemo itali pria celu priu, otvorimo 2. Korinanima 5,20: Mi smo, dakle, Hristovi izaslanici Bog vas opominje preko nas. U Hristovo ime vas molimo: pomirite se sa Bogom. Ovde se ne misli samo na rukopoloenog propovednika, jer svi koji prime Boju milost treba da je dalje prenose; oni su 24
prenosioci te milosti. Tako stoji napisano: Sluite jedan drugom u skladu s milosnim darom koji je svaki od vas dobio, kao dobri upravitelji raznolike Boije milosti. ak i kad bi bio ogranien samo na propovednitvo, ovaj tekst ne bi bio neumesan, jer propovednici imaju vostvo u celoj ovoj stvari sa zveri i njenom ikonom, i rukovode itavim pokretom i vode narod koji im je poveren na ove krivudave i zle puteve. Mi dakle vrimo slubu poslanika (ambasadora KJV 1) u ime Hrista (Bakoti). Ambasador je poslan i akreditovan od strane svoje vlade kao predstavnik kod vlade druge zemlje. Princip rada ambasadora zabranjuje mu da se mea u politiku vlade kod koje je akreditovan. Ako bi britanski ambasador u Sjedinjenim Dravama, koji se danas nalazi u Vaingtonu ili ambasador Francuske ili bilo koje druge zemlje izrazio svoje miljenje ili uestvovao u bilo emu to se tie politike ove zemlje, njegova vlada bila bi odmah obavetena da ovde vie nije dobrodoao i od nje bi se trailo da ga opozove sa poloaja ambasadora u ovoj zemlji. Prema mom seanju to je uinjeno najmanje dva puta. Za jednog od Grantovih mandata bilo prvog ili drugog, zaboravio sam ruski predstavnik u ovoj zemlji Cataczy se zvao malo se dotaknuo nekog politikog predmeta, potpuno beznaajnog to se tie same politike, ali je odmah poslan iz zemlje, opozvan. U kampanji izmeu Clevelanda i Harrisona prvi put, seate se kako je britanski ambasador u ovoj zemlji, Sackville West, dobio pismo nekog gosp. Murchsona iz Kalifornije, koji se pretvarao bilo s pravom ili ne da je britanski dravljanin. U tom pismu bila su neka pitanja i primedbe u vezi sa aktuelnim dogaajima u predsednikoj kampanji. Britanski ambasador je odgovorio na pismo i izrazio svoje miljenje. Pismo je objavljeno i odmah je poslana depea u rezidenciju britanskog monarha, zahtevajui njegov opoziv; i on je bio opozvan. Ovo sam citirao samo da prikaem priznate principe delovanja ambasadora meu narodima, meu ljudima. Mi smo ambasadori za Hrista (KJV). Ove crkvene voe koje grade na zveri i njenoj ikoni, tvrde da zamenjuju Hrista i da su njegovi ambasadori, ali oni ne samo to izraavaju svoje miljenje, nego stvaraju zakone, meaju se u kampanje, oblikuju politiku i odreuju itav politiki smer vlasti u dravama i zemljama u kojima su akreditovani, i tako kre prvi, poslednji i svaki princip ukljuen u delovanje ambasadora. U ova dva jasna biblijska teksta iznesena su dva istaknuta razloga, isti princip izraen na dva naina, koji pokazuju da je smer ovih navodnih graana nebeskog carstva, koji tvrde da su Hristovi ambasadori, potpuno pogrean. Nae objavljivanje vesti i upozorenje protiv klanjanja zveri i njenoj ikoni, protiv zala koja su jednostavno rezultat krenja navedenih principa nae protivljenje tome i nae upozoravanje mora da bude principijelno, a ne samo teoretsko ili zbog smernica. Ako naa objava protivljenja nije zasnovana na principu i ako nije verna principu, ona nita nee postii. Ako samo teoretski smatramo da je to pogreno, pa objavu protivljenja potkrepimo ak i reima iz Pisma, a u praksi sami krimo princip, ona nee nita postii. Zato u tome mora da budemo principijelni, i da principijelno i verni principu od srca a ne samo u teoriji, pokaemo neslaganje. Principi Isusa Hrista deluju na srce. Oni postaju deo srca i vrede samo dok ostaju delom srca. Ako ne potiu iz srca, ovek koji tvrdi da prihvata ove principe krie ih svojim postupcima, pa bio on i adventista sedmog dana. A naa je domovina na nebu, i za ceo na narod je domovina na nebu, otkuda i Spasitelja oekujemo Gospoda Isusa Hrista. Osim toga u Jovanu 18,36 itamo:
1
KJV King James Version (prevod kralja Dejmsa)
25
Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima (Karadi).
Da je Njegovo carstvo bilo od ovog sveta, za koje bi se carstvo borile Njegove sluge? Za carstvo ovog sveta. Za koje bi se carstvo borili? Za koje bi radili? Za carstvo ovog sveta. Onda se ovek, koji se bori za carstvo ovog sveta, koji se bori za vlast i mo u carstvu ovog sveta, odrie svoje veze sa carstvom Isusa Hrista, jer Njegovo carstvo nije od ovog sveta. A upravo to rade ljudi koji vode ovaj pokret o kojem smo itali u dva prethodna predavanja. Oni nastoje da zaposednu carstva ovoga sveta, da upravljaju vlastima u ovome svetu, pa se bore, doslovce se bore za vladanje ovim svetom; oni rade kako bi sebe doveli na poloaje i uspostavili veze s vlastima ovog sveta. Zato objavljuju glasno da glasnije ne mogu da pripadaju ovom sveta a ne Hristovom carstvu. Jo jedan biblijski tekst u vezi s istom stvari nalazimo u Luka 22,24-26: A meu njima nastade i prepirka oko toga kojeg od njih treba smatrati najveim. Poeli su da se prepiru oko toga kojeg od njih treba smatrati najveim u carstvu koje su oekivali da e biti uspostavljeno na ovoj zemlji u carstvu koje su oekivali da e Hristos osnovati, i koje su oekivali da e biti carstvo ovoga sveta, u kojemu e oni imati mesto. Prepirali su se oko toga ko e da bude najvei i ko e imati najvii poloaj u tom oekivanom carstvu. to se tie carstva bilo je to svakako pogreno miljenje, ali pouka koju im je dao primenjiva je na sve takve sluajeve.
Tada im Isus ree: Kraljevi gospodare svojim narodima, i oni koji imaju vlast nad njima sebe zovu dobrotvorima.
Faktori, posrednici; dobrotvori, vrioci dobra! To danas tvrde da su ove crkvene voe: vrioci dobra za zemlju, za narod; da rade na spasavanju gradova, drava i nacija danas bi da ih zovu dobrotvorima. Ali vi nemojte tako. ta znai ovo tako? Oni vladaju nad njima, njima upravljaju. Ali vi nemojte tako. Gde? Mi ne treba da vladamo niti da gospodarimo jedan drugim u crkvi, u mestu kome pripadate. Kako da onda vladate i gospodarite u mestu kojemu uopte ne pripadate? Ima jo jedan stih u vezi sa onim koji smo malo pre citirali: Carstvo moje nije od ovog sveta:
Zahvaljujui Ocu, koji vas je uinio dostojnima da imate udela u nasledstvu svetih u svetlosti. On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u Carstvo svog ljubljenog Sina (Kol 1,12.13).
Ovde elimo da prouimo razliku izmeu videla i tame. On nas je izbavio iz vlasti tame. Ovde se ne misli samo na silu kojom tama deluje na nas, ve se radi o izbavljenju od nadmoi, od vladanja, od vlasti tame: mi vie nismo pod vlau sila tame, ve smo premeteni u Carstvo ljubljenog Sina Bojeg. itamo sada Efescima 6,10-12:
Jaajte u Gospodu i u sili jaine Njegove. Obucite svu Boiju opremu (obucite se u sve oruje Boije Karadi) da moete da odolite avoljim lukavstvima. Jer, naa borba nije protiv krvi i mesa, ve protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta.
Ovde su definisane nadmo, vladavina i vlast koji vladaju tamom u ovome svetu. Mi treba da se borimo protiv njih. Sa njima mogu uspeno da se bore samo oni koji su izbavljeni od vlasti tame i premeteni u carstvo Njegovog ljubljenog Sina. 26
Time ne mislim da kaem da su kraljevi i drugi iz politikih vlasti ovog sveta vladari ovog mranog sveta o kojima je re u ovom tekstu. Tekst ne citiram iz tog razloga. Svi znamo da su vladari ovog mranog sveta duhovne sile tame. Tekst kae da su ove duhovne sile vladari ovog mranog sveta. Tako pokazuje da je ovaj svet u toj tami, on pripada toj tami; i zato pokazuje da su carstva i vlasti ovoga sveta u tami i da pripadaju tami. To kae tekst. Proitajmo sada Efescima 5,8: Jer, nekad ste bili tama. Kada? Onda kad smo bili podloni vladarima ovog mranog sveta, kad smo bili u grehu. Jer, nekad ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu. ivite kao deca svetlosti prosuujui ta je Gospodu milo. Vlasti, drave i politike organizacije pripadaju samo ovome svetu. A svet je pod upravom tame. Jer, gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode. Pripadaju li vlade i vlasti Bojem carstvu ili ovom svetu? Oni pripadaju ovome svetu, samo njemu. To je strana tame. Ali onaj koji je izvuen iz tame, izbavljen od tame i prenesen u carstvo Bojeg Sina ljubavi, pripada drugome svetu; on je povezan sa drugim svetom, sa nebeskim svetom; grad kome pripada je nebeski grad. Tamo je njegovo dravljanstvo u podruju i svetu svetlosti. Kakve veze onda ima carstvo svetlosti sa carstvom tame? ta ima da radi vlast koja je od svetlosti i u svetlosti sa vlasti koja je od tame i u tami? Kakve veze imaju oni koji tvrde, kao to to ine ovi nacionalni reformatori, da pripadaju svetlosti, carstvu svetlosti, sa poslovima tame i upraviteljima i vladavinom koja se tie samo ovog sveta tame? Kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? (arni) To je pravo pitanje. A upravo ovde je izraena ista misao u vezi sa tekstom koji prouavamo. itajmo ceo tekst:
Jer, nekad ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu. ivite kao deca svetlosti jer, plod svetlosti je u svakoj dobroti, pravednosti i istini prosuujui ta je Gospodu milo. Nemajte udela u jalovim delima tame, nego ih radije razobliavajte.
Koliko je ovog sveta obuhvaeno vladavinom zveri i njene ikone? Ceo svet. Ko god se pokloni zveri i ikoni njenoj. To je naa vest svetu. Kojem je delu sveta ova vest upuena i na koga se odnosi? Ceo svet. Zar onda nije zadatak ove vesti da objavi upravo to: Nemajte udela u jalovim delima tame, nego ih radije razobliavajte. Hoe li ova vest biti vest ukora za svakoga ko uestvuje u radu zveri i njene ikone? Hoe. Prema tome delovanje zveri i njene ikone je krenje principa dravljanstva Bojeg carstva ili bilo kojeg drugog carstva; krenje principa delovanja ambasadora Isusa Hrista ili bilo kojeg drugog ambasadora; krenje principa koje je Isus Hristos objavio svojim uenicima koji su traili poloaj i vlast; krenje Njegovog principa prema kojem je Boja vlast odvojena od vlasti na ovoj zemlji koji razdvaja svetlost od tame. To je jednostavno pokuaj da se svetlo i tama pomeaju, a to uvek ini samo tama, jer e duh tame uvek pokuati da pomea vlast svetlosti sa vlau tame. Ima jo nekoliko tekstova koje elim da proitam. Jovan 17,14 i dalje. To je Hristova molitva za Njegove uenike: Dao sam im tvoju re i svet ih omrznu (arni). Na drugome mestu im kae:
Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi. Seajte se rei koju sam vam rekao: sluga nije vei od svoga gospodara (arni).
27
A sada stih 18: Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Potraite drugo mesto i nai ete Hristovu izjavu: Vas svet ne moe da mrzi, ali mene mrzi jer ja svedoim protiv njega, da su mu dela zla. Kad zver i njena ikona vladaju svetom, a tu je narod koji se tome protivi i svedoi da su njena dela zla, ta e da sledi? Taj e narod da bude omrznut. Ali ako neko ne svedoi svetu da su njegova dela zla, hoe li svet da ga mrzi? O, ne; svet voli svoje. Nastavimo sa itanjem iz 17. glave, 14. stih: A svet ih je zamrzeo jer nisu od sveta, kao to ni ja nisam od sveta. Evo merila, merilo saoseanja koje ispituje na odnos prema ovome svetu. To merilo je Isus Hristos. Jer nisu od sveta, kao to ni ja nisam od sveta. Ne molim da ih uzme sa sveta, nego da ih sauva od zla. Oni nisu od sveta, kao to ni ja nisam od sveta. Ovde su ove crkvene voe Nacionalne reforme koji tvrde da nisu od ovoga sveta. Kad bi to bilo istina, onda bi u vezi sa dravnikim poslovima na zemlji postupali onako kako je Isus Hristos postupao dok je bio na ovome svetu. O tome govorimo. Zver i njena ikona pripadaju svetu. Da su ove crkvene voe bili u pravu, da su od istine, da su u skladu sa Hristovom istinom, onda ne bi vie bili od sveta i vie se ne bi meali i uestvovali u poslovima ovog sveta, niti bi nastojali da kontroliu politike poslove, kao to to ni Hristos nije radio u svetu. U kojoj meri je On to radio? Nikad se nije meao. Zar u Njegovo vreme nije bilo zala koje je trebalo ispravljati? Zala u gradskoj vlasti? Zala u kolonijalnoj vlasti? Zala u imperijalnoj vlasti? Zato nije krenuo da oslobodi Jerusalim i Rim politikim povlaenjem konaca? Zato nije? Jer nije bio od ovoga sveta. Onda je jasno da oni koji se time bave pokazuju da nisu Hristovi, niti su u Hristovoj istini, ve su od ovoga sveta. Poto su od ovoga sveta, a tvrde da su hriani i nastoje da hrianstvo oblikuju prema ovome svetu, onda je to antihrist. Proitajmo tekst koji prua definitivan odgovor po ovom predmetu. U Luka 12. glava, od 13. do 21. stiha: Tada mu ree neko iz naroda: Uitelju, reci mom bratu da sa mnom podeli nasledstvo. ovee, odvrati mu Isus, ko me je postavio za sudiju ili za izvritelja nad vama? Ovde imamo oveka kojemu su roditelji umrli i ostavili nasledstvo. ini se da njegov brat nije bio poten prema njemu, pa on moli Isusa da razgovara sa njegovim bratom, da bi ispravno postupio. U principu to je znailo da moli Isusa da preuzme ulogu sudije ili arbitra u poslovima ovog sveta, u stvarima koje se tiu vlasti ovog sveta, da sudi u tom sluaju i odlui ta je pravo i u skladu s tim da smernice. Radi se o sluaju koji sadri princip koji nalazimo u podacima koje smo itali u citatima koje smo naveli u prethodna dva predavanja. ovee, odvrati mu Isus, ko me je postavio za sudiju ili za izvritelja nad vama? Nije to rekao samo njemu ve je to bio tekst iz kojega je Hristos dao pouku za njega i sve ostale.
A onda im ree: Pazite i uvajte se svake pohlepe. Jer, i kad ovek ima u izobilju, njegov ivot ne zavisi od njegove imovine. Tada im ispria ovu priu: Jednom bogatau je zemlja dobro rodila i on je ovako razmiljao: ta da radim, poto nemam gde da spremim svoju letinu? Onda ree: Evo ta u: sruiu svoje ambare i sagradiu vee pa u u njih spremiti sve svoje ito i dobra. I rei u svojoj dui: duo, ima mnogo dobara spremljenih za mnogo godina. Odmaraj se, jedi, pij i veseli se. Ali, Bog mu ree: Bezumnie! Koliko noas e ti ivot biti oduzet. I ije e onda biti to to si spremio? Tako prolazi onaj ko sebi zgre blago, a nije bogat pred Bogom.
Kad se radi o slubi ambasadora imamo jo jednu primenu. Ambasadori se inae alju od jedne vlade, jednog carstva, drugome. Kao to smo ranije u prouavanju zakljuili, on nije tamo poslan da
28
manipulie, da se mea, ili da ima bilo ta sa poslovima vlade ili narodom te zemlje koji ima svoju vlast; on je poslan u tu zemlju, toj vlasti, da zastupa poslove svoje vlade koji bi mogli da se pojave u toj vladi ili zemlji. Zato je ovde. Oni su podanici Velike Britanije u Sjedinjenim Dravama, a u ovoj zemlji ima stvari koje se tiu Velike Britanije, u vezi sa njenim graanima ovde. Ona alje ovamo svoje ambasadore, linog nacionalnog predstavnika, da vodi rauna o poslovima Velike Britanije i podanika Velike Britanije, ukoliko se takve stvari pojave na teritoriji ove vlasti. I samo tome moe da posveti svoju panju i vreme poslovima svoje zemlje koji bi mogli da se pojave u zemlji u kojoj se nalazi. Tako je Bog poslao Isusa Hrista kao svog ambasadora na ovaj svet. Bio je u Judeji, kojom je vladao, upravljao i bio nadlean Rim. Od Njega se trailo da obavlja poslove, da bude nadlean u stvarima koje su se ticale druge zemlje. Ali umesto da prihvati poziv, On se vrsto drao poslova koji su pripadali Njegovoj zemlji. Traili su od Njega da bude sudija i arbitar u stvarima koje su pripadale iskljuivo vlasti na ijoj se teritoriji nalazio i gde je taj ovek bio. Ali on se nije smeo meati u ove stvari. Bio je tu da se brine za poslove Bojeg carstva, za poslove vlade koja ga je poslala. Umesto da pree crtu i da se bavi poslovima koji su sa pravom potpadali pod nadlenost ovog sveta, On je, kao to se vidi, bio lojalan Carstvu kojem je pripadao i Caru kojega je predstavljao; On se toga vrsto drao i paljivo vodio rauna o poslovima vlade Bojeg carstva, koji bi se pojavili u carstvu ovog sveta. Bog ima svoj narod u ovom svetu. On je zainteresovan za ovaj svet. Njegov narod je zainteresovan za ovaj svet. To je tano. Zato Bog sa pravom ima ambasadore u ovome svetu; ali oni treba da se brinu za poslove Bojeg carstva i za Boji narod, kao i za stvari vezane za Boje carstvo, a koje mogu da se pojave u toku onoga to se deava u svetu, a ne za poslove carstava ovog sveta. Ambasador Isusa Hrista, koji prelazi preko te crte i pone da se bavi poslovima ovog sveta, naputa svoju vladu, kri odanost svome Caru, i nezakonito i ilegalno ulazi u podruje druge vlasti. Zato je ovo tako veliko zlo; isprva, tako je i nastala zver; kasnije, krenje ovih principa pak stvara ikonu zveri. elim da vam postavim pitanje: Uzimajui samo tekstove koje smo veeras prouavali, i principe koje u njima nalazimo ne koje bismo uneli u njih ve koji se neminovno nalaze u njima uzimajui samo ove tekstove, i da se crkva striktno pridravala ovih principa, kao to je to inio Hristos dok je bio na zemlji, da li bi, ili da li bi ikad moglo da nastane papstvo? Da li bi ikad nastalo neto kao zver? Da li bi onda ikad nastalo neto kao to je ikona zveri? Ne bi, to je oigledno. Dakle upravo kao to je ispoetka krenje ovih principa neminovno stvorilo zver, tako krenje ovih principa kasnije nije moglo da stvori nita drugo do ikonu zveri. Papstvo nije nastalo zato to je narod koji se nazivao hrianima, u Rimskom carstvu bio gori od bilo kojih drugih ljudi koji su se zvali hrianima. Ne, upravo je krenje najboljih principa koji su se ikad pojavili na svetu, dovelo do pojave najgore stvari koja je ikad postojala u svetu. A kad je Bog pomou principa hrianstva jo jednom pozvao svet da mu se vrati preko delovanja Reformacije, i kad je jo jednom izneo naela hrianstva nasuprot zveri, nastao je protestantizam. A kad ovi nazovi protestanti kre ove principe, onda nastaje ista stvar, savren odraz originala koji je nastao ranijim krenjem ovih principa. Onda je u ova dva sluaja pred celim svetom pokazano da krenje ovih principa, otkriveno u stihovima koje smo itali, ne moe nita drugo nego da donese prokletstvo papinog duha zveri. Prema tome, ta treba da izbegava svako ko spominje Hristovo ime? Krenje ovih principa; a kad se radi o adventistima sedmog dana, onda treba da se veno veemo uz ova naela i da ih drimo, jer ako ih adventisti sedmog dana budu krili, onda e vriti dela papstva kao i protestanti ili katolici.
29
Zato ponavljam, papstvo nije postalo tako loe kakvo je zato to bi nazovi hriani u Rimskom carstvu bili gori od bilo kojih drugih ljudi na zemlji; niti je ikona zveri, koja vri okrutna dela, nainjena zato to bi protestantske crkvene voe u ovoj zemlji bile gore od bilo koga drugoga, ve zato to su ti ljudi prekrili principe koji su dani za dobro sveta, a njihovo krenje ne moe da bude drugo nego prokletstvo za svet. A ako ih kre adventisti sedmog dana, bie to prokletstvo prokletstvo gde god se kre. Jo jednom, a onda treba da zavrimo ovo predavanje koju smo do pola obradili. Jovan 17,9: Ja se za njih molim (Karadi). To znai za svoje uenike, za koje je Ocu rekao koje si mi dao. Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svet. Moe li onda ovek ija su oseanja i panja, i njegovo delovanje i rad posveeni svetu, koji se ukljuio u poslove ovoga sveta, imati koristi od ove molitve? Ne, ne moe. Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svet, nego za one koje si mi dao, jer su Tvoji. Dao si ih meni iz sveta, uzeo od sveta; dao si ih meni: Ja se za njih molim; od sveta nisu, kao ni ja to nisam od sveta. Prema tome svako ko eli da ima koristi od ove molitve mora da se odvoji od sveta, od stvari ovoga sveta, od poslova ovoga sveta; mora da odvoji svoje simpatije od svega to je u ovom svetu i od njega, i to tako potpuno kao i sam Isus Hristos, jer od sveta nisu, kao ni ja to nisam od sveta.
30

Nae predavanje smo sino zavrili Hristovim primerom i postupkom, koje nam je dao kad se od Njega trailo da pree crtu koja odreuje dunosti ambasadora. Veeras emo da ponemo sa Jovanom 20,21.
Tada im on opet ree: Mir vama. Kao to je Otac poslao mene, tako i ja aljem vas.
Kad su od Hrista traili da preuzme ulogu sudije i delitelja pravde meu ljudima, On je to odbio. Sada kae: Kao to je Otac poslao mene, tako i ja aljem vas. A u drugome tekstu itamo u kakvoj situaciji se nalazi hrianin u svetu. Prva Jovanova 4,17: Kakav je on, takvi smo i mi u ovom svetu. Meutim, ovi stihovi samo na drugi nain iznose istinu koju smo sino prouavali: Od sveta nisu, kao ni ja to nisam od sveta. A na osnovi iskustva koje smo veeras uli od brata Holsera i iz vajcarske, da li bi izgledalo da smo otili predaleko ako bismo uzeli sve ove biblijske tekstove koje smo proitali i prihvatili princip koji nalazimo u njima? Kao to je reeno u Review and Heraldu od ove sedmice, naa izdavaka kua osnovana je u vajcarskoj, jer se smatralo da tamo vlada najvea sloboda i da e tamo da bude najvie prilike da svoj posao obavljamo najdue vremena. Tako se i u Sjedinjenim Dravama smatralo da su one dom slobode. Istina je, tako je bilo. Ali Sjedinjene Drave i vajcarska sada su dve zemlje u kojima ima vie progonstva, i u kojima se dogaa vie ovog zla, nego u samoj Rusiji. Zar to samo po sebi, iz iskustva koje smo veeras uli, ne pokazuje dovoljno, kao pouku nama, da se oslanjamo na slomljenu trsku kad se povezujemo sa onima koji nam se ine dobrima, i kad se u svemu oslanjamo na njih; i da to pre zakljuimo da je nae jedino utoite, nae jedino uzdanje u Bogu, a naa jedina odanost Njegovom carstvu, Njegovim zakonima i principima koji su tamo dani, to bolje za nas? Prema ovom principu, na drugi nain reeno, nije vano koliko se blisko moemo usaglasiti ili povezati sa zemaljskim vlastima i carstvima, ve koliko daleko moemo ostati od njih. Ne treba da gledamo koliko se moemo pribliiti bez kompromisa, ve koliko daleko moemo da budemo da bi bili savreno sigurni. To je princip. Deset zapovesti su zabrane. Jedna od njih kae: Ne ubij i kad to kae, ova zapovest ne propisuje crtu koja kazuje koliko se moemo pribliiti ubijanju oveka, a da ga ne ubijemo; kad nam veli da ne ubijemo oveka, onda nam kae da i ne pomiljamo na neto to bi, ako idemo u krajnost, moglo da rani oveka. U reima: Ne ini preljube ne kae nam koliko blizu moemo da doemo, a da ne poinimo preljube, ve nam veli da ne moemo na to misliti, a da to i ne uinimo.
uli ste da je reeno naim starima: Ne ubij! Ko ubije, odgovarae pred sudom. A ja vam kaem da e svaki onaj ko se ljuti na svoga brata odgovarati pred sudom. I ko god svome bratu kae raka odgovarae pred Sinedrionom. I ko god kae budalo, odgovarae za to u ognju pakla.
ovek koji ide tako daleko da misli za drugoga da je budala, pa onda zakljui da je budala i zatim izgovori osudu reima: Budalo, poinio je ubistvo i jedino ta ga eka je ognjeni pakao. Ali o emu Spasitelj govori? On ih ui ta znai kad pie: Ne ubij. A kad je Bog rekao: Ne ubij, onda je zabranio razmiljanje o tome ili izgovaranje rei, koja moe, ako idemo u krajnost, dovesti do ubistva ili povrede.
31
uli ste da je reeno: Ne ini preljubu! A ja vam kaem: ko god poudno pogleda enu, ve je u svom srcu s njom uinio preljubu.
Uinio je. ta? Sve to je uinio bilo je da pogleda i misli. To je sve. Ali je uinio preljubu. Prema tome, zabranom da ovek uini preljubu, On zabranjuje gledanje ili razmijanje, koje bi, ako se tako nastavi, moglo dovesti do dela. Boji zakon ima za cilj da kontrolie postupke, ali tako da kontrolie sam izvor misli. To je princip po kome Biblija postupa sa oveanstvom. A prema ovom principu koji prouavamo razdvajanje religije i drave Bog od nas oekuje da svoj stav gradimo na principu, prema kojem je nemogue naturati, nikakvim sredstvima, ujedinjenje Crkve i Drave, ili religije i Drave. Ako po tom pitanju zauzmemo stav, koji bi, ako ga sledimo, mogao dovesti do ujedinjenja Crkve i Drave, onda greimo ne potujemo pravi princip. Ako prihvatimo neku taku, ili damo izjavu, koja, ako se sprovede do krajnosti, moe da dovede do ujedinjenja Crkve i Drave, onda time nauavamo ujedinjenje Crkve i Drave. I zato, da bismo se od toga uvali, da bismo se drali po strani tako da nae rei, nae uenje, nae objavljivanje svetu predstavlja Boje svedoenje protiv zveri i njene ikone, i svedoanstvo o istini kakva je u Isusu, moramo da odredimo stav i da ga se drimo, tako da ne postoji mogunosti da budemo navedeni nekim postupkom da budemo skloni ujedinjenju Crkve i Drave. Ustanovili smo, i vi ste se sino sloili, i svako mora da se sloi, da su svi koji spominju Hristovo ime uvek sledili principe koji se nalaze u tekstovima koje smo sino itali, bilo bi nemogue da se u svetu pojavi papstvo; i da je protestantizam, od dana kad je Luter zatrubio u Boju trubu do danas, sledio principe u ovim tekstovima i nastavio da ih sledi, bilo bi nemogue da se pojavi neto kao ikona zveri. Dakle, svi znamo da je krenje principa koji se nalazi u tekstovima koje smo sino itali stvorilo papstvo, stvorilo ikonu papstva i da je nemogue da njegovo krenje stvori ita drugo. Prvi korak preko crte ukljuuje sve to se dogodilo; od prvog koraka koji je uinjen u razvoju papstva do danas. Ima jo jedan tekst koji bismo mogli da proitamo s tim u vezi. Marko 12,29.30. Kad ga je pitao koja je zapovest prva u Zakonu,
Ova je najvanija, odgovori Isus, uj, Izraele! Gospod, na Bog, Gospod je jedan! Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom duom, svim svojim umom i svom svojom snagom.
To zahteva da itav ovek, sve vreme, bude posveen Bogu. Koliko je onda vremena ostavljeno da se slui caru? Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Boije. Od hrianina (jedino) malo novca nametnut porez pripada caru. Sam hrianin pripada Bogu. Koliko je od samog hrianina Boje, to hrianin smatra ispravnim? Naravno da stvaranjem i otkupljenjem svi ljudi pripadaju Bogu, ali hrianin priznaje da Bog ima pravo na njega i da bi bio hrianin treba da se potpuno preda Bogu. Da bi to ostvario, ovek treba da se nanovo rodi, u protivnom ne moe da vidi carstva Bojega, a ono nije od ovoga sveta. Kao to je jasno da poslunost Bojim zapovestima zahteva da se itav ovek pokori Bogu, tako je jasno da nita od samog oveka nije ostavljeno za sluenje caru. Pogledajmo za trenutak stih koji smo upravo proitali. Svim svojim umom. Kad se ovaj zakon ostvari u meni, elim znati koliki e deo mog uma biti ostavljen da vodi politiku, da potee konce u
32
optinskim poslovima, da radi na izboru ovog ili onog oveka, ili da vidi ko e me imenovati za slubu ili koji poloaj mogu da dobijem u gradu ili u dravi? Voli Gospoda, svoga Boga svim svojim umom. Ali ako svoj um delim, pa jedan deo ostavljam za druge stvari, a ostatak dajem Gospodu, ta rei za dvoumljenje? Koji se dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim (Karadi). Takav ovek neka ne misli da e primiti ta od Boga. Niko ne moe dva gospodara sluiti. Ne moete sluiti Bogu i caru. Kao to je ve reeno, to ne znai da porez ne treba davati caru. Hristos je to zapovedio, ali to je mali novac koji je iskovan i ima lik cara. Meutim naa sluba, mi sami, sve to jesmo, pripada Bogu. Hriani se pokoravaju postojeim vlastima, ali slue samo Bogu. Pa i ovo pokoravanje zemaljskim vlastima dolazi od savesti kojom vlada Bog. Tako pie. Bog mora imati celo srce. Jo uvek govorim o zveri i njenoj ikoni i svim tim pokretima koji su izneseni u prva dva predavanja, a koji pokazuju kako zver i njena ikona stoje u Sjedinjenim Dravama. Mi prouavamo razloge zato je pogreno to to ovi ljudi rade; zato se crkve meaju u politiko delovanje u gradovima, i kroz to u zemlji, a preko toga nameravaju da kontroliu naciju mi razmatramo zato je to tako i prouavamo zato je pogreno. Kao to sam ranije rekao, nije dovoljno da govorimo narodu da je pogreno; moramo da im pokaemo zato je pogreno i da im to pokaemo iz Rei, da bi od Boga znali ta je pravo, pa onda po tome ta je pogreno. Sa tim u vezi mora da prouimo jednu drugu stvar. Vi znate da je u Pismu crkva nazvana Hristovim telom i da je Hristos glava crkve. Neemo da troimo vreme za itanje ovih biblijskih tekstova; ima ih mnogo, a vi ih svi poznajete. S obzirom da je crkva Hristovo telo, a On glava, nije li crkva, praktino i doslovno, Hristos u svetu? Ali Hristos je uio, tako kae Pismo, odvajanje Crkve i Drave. On kae: Ja nisam od ovoga sveta. Ovde stoji tabla pa emo je upotrebiti tako da uzmemo primer koji smo sino koristili izmeu tame i svetlosti. Ovaj svet je tama, upravitelji tame ovoga sveta. Jer, nekad ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu. ivite kao deca svetlosti. Neka ova tabla predstavlja svet tame bez ove bele mrlje na njoj. Kad je Hristos doao na svet, u svetu je zasjalo svetlo. Iz Galileje dola je re proroka: Narod koji ivi u tami vide svetlost veliku (Matej 4,16). Neka ova crta na ploi oznaava granicu izmeu tame i svetlosti. Na ovoj strani je svetlost. Ovde se nalazi Hristos; jo uvek postoji svet tame, svet mraka. On kae da Njegovo carstvo nije od ovog sveta. Boje carstvo je carstvo svetlosti i slave. On je ovde Car i carstvo je Boije unutra u vama. Sa koje strane ove crte je crkva? Tamo gde je Hristos. Mi smo zakljuili da je On crkva; crkva je On u svetu. Prema tome ovde u svetlosti je crkva, ovde je Hristos, a na ovoj strani u tami su drava, vlasti, svi su zajedno od ovoga sveta. Nijedna vlast koja je ikad postojala na zemlji nee ui u nebo. Hristos je od njih odvojen; On je odbio, kategoriki, da sudi ili deli pravdu, da ini ono to sa pravom pripada ovima. Neto drugo: Njemu su i onako jednom bila ponuena sva carstva ovog sveta. Zato nije prihvatio ovu ponudu pa bi, zahvaljujui poklonu, postao glava svim vlastima i carstvima ovog sveta, pa bi njima mogao da manipulie i politikim sredstvima regenerie drutvo, izbavlja gradove, reformie gradonaelnike, guvernere, predsednike, kraljeve i careve, i tako spasi svet? Zato nije? Time bi samo osudio svet na venu propast. Hristos ih nije prihvatio. Nije to mogao da uini. Njemu je ve jednom bilo ponueno upraviteljstvo, imetak, sva carstva ovoga sveta. Nije ih hteo imati. A sada, eto, ovde su ove crkvene voe u nae vreme koji se grabe za njima i rade kako bi ih stekli. Da su svi hriani od Hristova vremena do danas postupali onako kako je Hristos postupao u svoje vreme, kad su u pitanju carstva
33
sveta, da li bi nastalo papstvo? Ne. Da li bi moglo da bude ikone (papstva)? Nemogue. Kakav bi stav onda hriani trebalo da zauzmu po tom pitanju? Isti onaj kao i On, odbijajui da imaju bilo ta sa carstvima ovoga sveta. Jo neto treba da uzmemo u obzir, a veeras to treba da shvatite, a to je da ove crkvene voe, ovi Nacionalni reformatori, sve to ine da regeneriu gradove, da izbave dravu, da spasu naciju u interesu drutva radi prosperiteta carstava, nacija i napretka civilizacije; a to e opet da se odrazi na prosperitet, slavu i uzvisivanje crkve. A onda kau: Ako se odri ova jasna crta koja odvaja Crkvu od Drave, ta e da bude od civilizacije? Oni tvrde da je crkva u svetu zato da na neki nain ini dobro svetu. Tu su ovi iskvareni gradovi, drave, carstva i nacije, i crkva mora da nekako utie na njih; a ako je od njih potpuno odvojena, kako moe da utie na njih na dobro? To su pitanja koja postavljaju i argumenti koje navode. Odgovor na sve to je da je njihovo potpuno razdvajanje jedini nain na koji ona ima mogunost da utie na njih na dobro. Crkva e uticati na svet, uticae na carstva, uticae na nacije i time na ljude, samo, i samo onda ako bude verna Hristova crkva i kad nije od sveta kao to ni On nije od sveta. Ako ona to nije, ona e uticati na njih to je istina ali samo na njihovu propast. Sada postavljam kao naelo da cilj hrianstva nije da ikoga civilizuje. Hrianstvo ima za cilj samo da ljude hristijanie. I bolje je, hiljadu puta, imati jednog hrianskog divljaka, nego itavu naciju divljaka hriana. Priznajem da to izgleda paradoksalno. Dozvolite mi zato da to objasnim, jer je tano. Papstvo se silno hvali da je civilizator nacija ak da je majka i temelj i stub civilizacije. Neka neki papin misionar ode u neko pleme ili meu uroeniki narod. On moe uspeti da navede kralja ili poglavicu da prihvati katoliko uenje. Moe uspeti da ih obue i navede da grade kue, crkve, da ograde njive i obrauju zemlju; tako ih obraa od divljeg ka civilizovanom nainu ivota. Moe ak da ih navede da se suzdre od ratovanja osim za veru. U tom smislu su civilizovani. I na osnovu toga crkva ih naziva hrianima. Ueni su da se smatraju hrianima. Drugi pagani i divljaci gledaju na njih kao hriane i takvima ih smatraju. I tako crkva ima hrianski narod. Ali je injenica da se u sutinskim elementima naravi nisu promenili; u srcu su i dalje divljaci, i kad se prui prilika, posebno zbog vere, pokazae da su potpuni divljaci. Za to postoji mnotvo dokaza, jer nikad na zemlji nije bilo vie divljatva, ak ni meu divljacima, nego to ga je bilo u Rimskom carstvu u vekovima na vrhuncu papske vladavine. Nemogue je da ljudi budu vie divlji, svirepi nego to su to bili branitelji pravovernosti. I to je ono to podrazumevam pod frazom divljaci hriani. A sa druge strane, neka hrianski propovednik ili pojedinac hrianin ode u zemlju divljaka koji divlje jure po praumi, i u Bojoj ljubavi iznese jevanelje o Isusu Hristu. Neka se jedan od tih divljaka obrati Isusu Hristu. On i dalje moe da nosi svoju odeu divljaka ili da uopte nema odeu; da nema pojma o podizanju ograde ili gradnji kue ili bilo emu slinom to se svrstava pod pojam civilizacija; ali on je hrianin. Divljatvo je izvaeno iz njegovog srca. Meutim, prema proceni sveta, prema onome to ljudi smatraju civilizovanim, on bi i dalje bio samo divljak. Ali on je hrianin, i poto je hristijanizovan, on je po samoj prirodi stvari civilizovan, i dok nastavlja da ivi, s vremenom e se pojaviti spoljanji oblici civilizovanosti. To je ono to podrazumevam pod frazom hrianski divljak. I to je ono to podrazumevam kad kaem da je jedan hrianski divljak vredniji od itave nacije ovih divljaka hriana. Ako je civilizovanje bilo cilj i namera hrianstva, onda nije bilo mesta za hrianstvo u svetu u kome je poelo, ni u vreme u koje je poelo. Razmislite o tome. Zar Jevreji nisu bili civilizovani?
34
Ali ako se smatra da Jevreji nisu dostigli odgovarajui nivo civilizacije koja bi odgovarala ovim Nacionalnim reformatorima, onda se osvrnimo na Grku i Rim. Kakav je bio poloaj Grke i Rima u ono vreme po pitanju civilizacije? Njihov poloaj u civilizaciji i svemu to se tie civilizacije bio je takav da dananji civilizovani narodi ne rade nita drugo nego kopiraju civilizaciju, umetnost, rasko, zakone i oblike vladavine Grka i Rimljana. Zato kaem, ako je civilizovanje predmet hrianstva, ako je to u bilo kom smislu cilj hrianstva i hrianskog delovanja, onda za hrianstvo tamo nije bilo mesta niti je bilo vreme da krene u svet, jer je postojao stepen civilizacije koji svet nikad otad nije dosegao. A jevanelje je poslano tim civilizovanim paganima kao i bilo kom neznaboakom divljaku na zemlji. Ako je uopte moglo da bude bilo kakve razlike, ovim civilizovanim neznabocima bilo je potrebno jevanelje vie nego divljem neznabocu. injenica je da e jevanelje imati i te kako puno posla sa civilizovanim narodom, ukoliko nita nije uinjeno da ono civilizuje ljude. Time elim rei: ako je jevanelje, koje je stavljeno u svet iskljuivo zato da hristijanizuje ljude, upotrebljeno samo zato da ih civilizuje, onda ih uopte neete civilizovati. Meutim, ako se to, to je stavljeno u svet iskljuivo zato da hristijanizuje ljude, bude koristilo iskljuivo za hristijanizovanje ljudi, ono e i hristijanizovati ljude i kao posledica, ono e ih i civilizovati. Sve vreme se ponavlja stara pria. Ako uzmete stvari koje je Bog dao za najvaniji cilj koji je mogao da se spomene ili zamisli, i njih upotrebite za neku drugu svrhu, promaiete cilj za koji ih koristite; a ako ih koristite iskljuivo za cilj s kojim ih je Bog dao, ustanoviete da je cilj postignut i dobiete uz to sve blagoslovene plodove povezane s njima, a uz to i sve druge stvari kao dodatak. Biblija je puna primera ovog principa, ali svi su saeti u reima: Nego, prvo traite njegovo Carstvo i njegovu pravednost, i sve ovo e vam se dodati. Stoga hriani ne treba da imaju za cilj da civilizuju ljude, ve iskljuivo da ih hristijaniu, a onda e civilizovanje doi samo po sebi. Hriani ne treba da nastoje civilizovati ljude da bi ih hristijanizovali. Hriani trae da hristijaniu ljude da bi ih spasili. Ponavljam, ovi Nacionalni reformatori, time to rade za ono to nazivaju napretkom civilizacije, i u interesima civilizacije, pokuavajui da Dravu poveu sa crkvom, jednostavno rade na propasti civilizacije koja ve postoji. Njihovi napori na kraju e se zavriti pretvaranjem elemenata civilizovanosti, koliko to jesu, u najdivljije avolstvo, u ikonu zveri. Zato nikad ne smemo da dozvolimo da nas takvi argumenti prevare. Istaknimo injenicu i pokaimo vrstim dranjem linije, koja see do neba, izmeu Crkve i Drave, da crkva Isusa Hrista Isus Hristos koji radi u svetu pomou svih udova svoga tela, koje je crkva, na hristijanizovanju ljudi, radi za njihovo spasenje. Uite sve da e crkva koja posveuje sve svoje moi, sav svoj um i svu svoju snagu toj jednoj stvari, uticati na svet i nacije i carstva slobodno kaem, beskonano vie nego to bi to uinila na neki drugi nain, ali ni na koji drugi nain ne bi na njih uticala na dobro. Na ovaj nain uticae na njih samo na dobro; dok e, ako od toga odstupi za dlaku, samo okrenuti svoj uticaj koji je bio na dobro, u nita drugo nego u ono to je loe. Jedan je Hristos, drugi je antihrist. Delovanje crkve, cilj hrianstva nije civilizovanje, ve SPASENJE jedino verom u naega Gospoda Isusa.
35

Posle zavretka sinonog sastanka, postavljeno je pitanje koje zahteva odgovor, poto je povezano s naim poslednjim primedbama o uticaju hrianstva na civilizovanje ljudi izvan granica onih koje hristijanie. To je injenica i imamo dobar primer u hrianstvu u Rimskom carstvu, koji e dati odgovor na pitanje, a takoe ilustrovati princip. Kad se hrianstvo poelo iriti u Rimskom carstvu, nije postojalo neto to znamo kao pravo na slobodu savesti. U stvari nije postojalo nita to bi bilo poznato kao pravo pojedinca, nikakvo pravo. Poto je pravo na slobodu savesti glavno od svih prava, naravno, ono je bilo najmanje poznato. Hrianstvo ne znai nita ako nema prava na slobodu savesti. To je bio jedan od njegovih zahteva koji je nadilazio sve ostalo, i naravno ukljuivao sve ostalo, kad se hrianstvo pojavilo u Rimskom carstvu. Sukob izmeu hrianstva i svekolike sile Rimskog carstva odvijao se oko zahteva hrianina na pravo slobode savesti, koje je Rimsko carstvo negiralo jer carstvo nije nita znalo o njemu. Rim je govorio: Ispravno je ono ta kae zakon. I prema onome ta zakon kae, zahvaljujui samom zakonu, po tome znamo ta je pravo, a ta nije. Ono to zakon kae da se uradi, ispravno je, a ono to zabranjuje, pogreno je, i to je razlog zato je neto ispravno ili pogreno. Ali hrianin je rekao: Ono to Bog kae da je ispravno, to je ispravno; a to Bog kae da je pogreno, to je pogreno. Rim, drava je bog; i zbog toga je vladalo naelo: Glas naroda je glas Boji. A poto je zakon bio glas naroda, zakon je bio glas rimskog boga. Zato se hrianin, kad se odricao rimskog boga i pozivao na pravo savesti da slui pravome Bogu, postavljao sudijom koji odreuje da li je po zakonu neto ispravno ili pogreno, to je u shvatanju Rimljana bilo samo po sebi test koji je odreivao to je pogreno, a to ispravno. Ta je borba trajala dvesta pedeset godina dok nije reena u prilog prava na slobodu savesti. A u toku tog vremena principi hrianstva su ostavili takav utisak na neznaboce, koji nisu ispovedali nita drugo do paganstva, da je pravo na slobodu savesti postalo sveto. Pa kad je otpad dospeo u graanske vlasti i kad su one poele biti koriene u prilog onoga to su nazivali hrianskom religijom, onda su se neznaboci pozivali na slobodu savesti. To je cela pria. Hrianstvo, naela hrianstva, hristijanizovali su mnotvo naroda. Hristijanizovanje ovih ljudi utvrdilo je u njima, u njihovoj dui, pravo na slobodu savesti; i ono je bilo tako snano da su radije umirali nego da popuste. To je bilo pravo hrianstvo. Ti ljudi su bili hristijanizovani i svojim potenjem, bez obzira na cenu, drali su se tog principa, pa je to tako uticalo na neznaboce da su se pozivali na njega kad god se pruila prilika. Tako je hrianstvo hristijanizovalo jedno mnotvo, a civilizovalo drugo. Ovo ilustruje principe koje prouavamo: Ako ga verno dre oni koji ga ispovedaju, hrianstvo e na one koji nisu hriani, na one koji uopte ne mare za hrianstvo, da utie na dobro, jer e ih uzdii iznad divljatva i osnovih naela i ivota civilizovanog paganstva. I Macaulay 1 je otkrio ovaj princip i izrazio ga u reenici koja je u literaturi jedna od najsnanijih ljudskih izjava u prilog hrianstva. Piui o Indiji, na jednom mestu daje sledeu primedbu: ovek
Thomas Babington Macaulay, Prvi Baron Macaulay (25. Oktobar 1800 28. Decembar 1859) bio je britanski poeta, istoriar i politiar.
1
36
ne mora da bude hrianin pa da poeli da se hrianstvo iri u Indiji. Time je reeno sve. Inae hrianin eli da se hrianstvo iri po Indiji radi Hrista, radi dua koje e biti hristijanizovane. ovek koji nije hrianin svakako moe da eli da se hrianstvo iri u Indiji, da bi se jadni neznaboac uzdigao, ak i ako ne postane hrianin. To je mislio rei. Ali uvek je bio problem u tome, a i danas je, da oni koji ga ispovedaju ne uzimaju i ne dre hrianstvo takvim kakvo je ono, da oni koji ga ispovedaju ne daju Bogu dovoljno mesta u ivotu, i poto mu nisu dali dovoljno veliko mesto, On nema priliku da pokae stvarnu snagu hrianstva u ljudima koji mu ne daju mesto koje Mu pripada, a u kojima bi mogao da prikae boanski karakter hrianstva silom koja bi osvedoavala. Onda ljudi, kad vide da nemaju te boanske sile i uticaja, kreu da sami i ljudskom snagom rade ono to bi Gospod uradio kad bi Mu u svom veroispovedanju hrianstva dali mesto koje Mu pripada. Zato oni koji samo tvrde da su hriani stavljaju sebe u prvi plan i predlau, donose zakone ili prihvataju neke poloaje, ili upravljaju i diktiraju onima koji donose zakone ili se nalaze na nekom poloaju. I sve to sa ciljem da stvarima daju hrianski oblik i da ga uine uticajnim u uzdizanju ljudi i da gradove, drave i narode navedu na pravi put. Ali to znai sebe stavljati na mesto Isusa Hrista, stavljati sebe na mesto Boga. I eto opet papstva; to je zver ili njena ikona, jedno ili drugo, zavisno o emu se radi, gde god da na to naiete. Pustimo one koji prizivaju Hristovo ime da to ine poteno, sa potpunim predanjem Bogu, to e Bogu dati sve potrebno mesto, Njemu jedinome sve mesto koje mu pripada. Neka sav uticaj bude Njegov, neka sva sila bude Njegova, neka gledaju samo u Njega i oslanjaju se na Njega da e On sve uiniti. Onda e hriani videti da e se Boja sila tako ispoljavati da e se postideti toga da sami oblikuju uticaj hrianstva. Kad ljudi ne daju Gospodu mesto koje Mu pripada, pa onda ne vide ono to oekuju da e videti, prirodno je da ponu misliti da su bolji od Gospoda, i da mogu bolje od Njega, i da se zato moraju prihvatiti posla i uiniti ono to njihovo hrianstvo ne uspeva da uini. Ali to, ponavljam, i vi to sami jasno vidite, znai samo izostaviti Boga i staviti sebe na Njegovo mesto. A kad izostave Boga, oni na Njegovo mesto stavljaju sebe. Kad izostave Boga, oni izostavljaju Njegovu silu; a kad stave sebe na Njegovo mesto, oni poinju da se koriste vlastitom silom, a to je svetovno, zemaljsko, telesno i na kraju avolsko. Uinimo jo jedan korak u ovom prouavanju nae objave vesti protiv zveri i njene ikone; uiniemo opet ovaj korak s principom slube ambasadora. Mi dakle vrimo slubu poslanika (ambasodora) u ime Hrista (Bakoti). I kao to smo to ustanovili u drugom predavanju, ambasadora ne alju u drugu zemlju da zabada nos u poslove te zemlje ili da se brine oko politikih stvari, ve da se brine o poslovima svoje zemlje, ukoliko se takvi pojave u toj zemlji. Mi smo Hristovi ambasadori. Hrianin treba da svu panju posveti stvarima svoje vlastite zemlje, poslovima svoje drave, da se brine za ono to bi moglo da se pojavi u zemlji u kojoj boravi. Poto smo hriani, mi smo stranci i doljaci; naa zemlja nije ovde i mi pripadamo tamo. Veeranje prouavanje je nastavak prouavanja o pravima koja imamo kao adventisti sedmog dana, kao Hristovi ambasadori, kao graani nebeskog carstva, u narodima i zemljama u kojima smo doljaci pravima koja imamo da se protivimo onome emu emo se morati protiviti, a to e se uskoro dogoditi. Iskustva koja nam je brat Holser veeras ispriao, adventisti sedmog dana u Sjedinjenim Dravama treba da prouavaju veoma paljivo. Bog nam daje principe i unapred nas priprema za
37
ono to e doi sigurno kao to e se pojaviti sunce. U svom provienju Gospod je pripremio brau i sestre u vajcarskoj za krize koje su se pojavile nakon to su bili upozoreni, kako nam je to brat Holser ispriao. I ako mi u ovoj zemlji ne prihvatimo ove principe, pa svoje misli i napore ne uskladimo s njima, da razumemo ta nas Bog ui u ovo vreme, pomou ovih stvari, suoiemo se sa krizom i ustanoviemo da nismo spremni; a postoji opasnost da propustimo videti ta treba da uradimo pa doivimo neuspeh upravo tamo gde Bog eli da uspemo. To sebi ne moemo dopustiti. Prema tome, ambasador u zemlji u kojoj je doljak treba da obavlja poslove svoje zemlje, koji mogu da se pojave i mogu da utiu na podanike njegove zemlje. Ako neka drava ili vlada, u zemlji u kojoj se nalazi, odlui da donese neke zakone ili preduzme neke politike mere koje diraju u prava dravljana njegove zemlje, njegovo je pravo i dunost da protestvuje. Njegovo je pravo da ukae na principe koje e vlast da prekri donoenjem takvog zakona ili preduzimanjem takve mere. Ali ova vlast je nezavisna i suverena na svom podruju i moe da donosi zakone koji joj se ine potrebni. A ovi zakoni mogu da tetno deluju na graane njegove zemlje i da im stvore tekoe. Ali u sprovoenju ovih zakona taj graanin ili ambasador ima pravo da vodi rauna i zahteva da u svakom postupku procedura bude strogo u skladu s njegovim pravom i svim principima na kojima se ovi zakoni temelje. Svaki hrianin ima pravo da protestvuje protiv bilo koje zemaljske vlasti ako donosi zakone koji se tiu religije. To je izvan njihovih ovlaenja; time upadaju na podruje Bojeg carstva i kre prava naroda koji pripada Bojem carstvu. Zato svaki ambasador Isusa Hrista ima neotuivo pravo da protestvuje protiv takvog postupka kod svake vlasti na zemlji. Meutim, svojom vlau i pravom da donose zakone, ove vlasti se ne obaziru i donose zakone vezane za religiju; a onda nas hapse i izvode pred sudove zbog krenja tih zakona. A kad to uine, mi imamo pravo da zahtevamo da se striktno dre svojih vlastitih zakona i ustavnih principa na kojima poiva vlast. To hrianin, nebeski dravljanin, ima pravo da uini uz pravo da protestvuje protiv njihovog prava da uopte donose takve zakone. Postoji jo jedna misao koju moemo da razmotrimo pre nego to se obratimo Svetom pismu za ilustrovanje pomenutog principa. to se zemaljskih vlasti tie, one nas sa svoje strane smatraju svojim dravljanima ili podanicima, ak i nakon to smo postali dravljani nebeske zemlje. Zemaljske vlasti ne priznaju da smo svoje dravljanstvo preneli s ove zemlje na nebesku; i to mnogo puta izaziva sukob. Kad bi svaka vlast priznala prenos dravljanstva i kad bi svakoga ko tvrdi da je hrianin brisala iz svoje knjige dravljana ili podanika, onda po tom pitanju ne bi bilo toliko tekoa, niti bi se pojavili toliki sukobi. Ali ove vlasti to ne ine; one nameravaju da dre oveka premda je preneo svoje dravljanstvo, i ponekad e tvrditi da imaju pravo da ga dre, kao to smo to veeras ve uli. Oni sebi daju za pravo da kontroliu dravljane nebeskog carstva kao da su jo uvek dravljani njihove bive zemlje. Mi smo preneli svoje dravljanstvo na drugu zemlju sada govorim o adventistima sedmog dana pa smo dravljani nebeske zemlje. Meutim Sjedinjene Drave nas jo uvek smatraju svojim dravljanima na osnovu Ustava koji kae da su sve ovde roene ili naturalizovane osobe dravljani Sjedinjenih Drava i drava u kojima prebivaju. Premda smo vlastitim izborom graani neba, a ne vie graani Sjedinjenih Drava, Sjedinjene Drave nas jo uvek smatraju svojim dravljanima. Doi e vreme kad emo doi u sukob sa zakonom Sjedinjenih Drava, kao i sa zakonom savezne drave ne zato to mi radimo pogreno, ve zato to oni rade pogreno. Hapsie nas, proganjati i zahtevati da potujemo zakon, da posluamo zakon. Kad to budu uinili, kao Hristovi ambasadori i dravljani Bojeg carstva, imamo dvostruko pravo da protestvujemo protiv njihovog
38
prava donoenja takvog zakona, jer kri prava naroda koji pripada Bojem carstvu, a kome mi pripadamo; a imamo i pravo da zahtevamo da svaki postupak koji preduzimaju bude uvek u skladu sa temeljnim, ustavnim principima na kojima tvrde da se zakon zasniva. Molim vas da o ovome ponovno razmislite kad bude objavljeno u Biltenu. Ponovno proitajte jer mnogo je toga to se u tim principima nas tie. U njemu imamo izvetaj koji raspravlja o toj temi i prikazuje ovo naelo prema kojem vlast treba da se dri vlastitih principa, kad nas bez naeg pristanka uzme pod svoje zakonodavstvo i odlui da izae na kraj s nama. A sada emo da preemo na primere iz Svetog pisma. Savle iz Tarsa rodio se kao dravljanin Rimskog carstva, kao to smo mi dravljani Sjedinjenih Drava. Kad je upoznao Hrista, on se nanovo rodio i tako postao dravljanin Bojeg carstva. Sada je bio apostol Pavle. Od tog trenutka dalje on se oslanjao na cara svoje zemlje; on je Njemu bio odan, uzdao se u Njega i Njemu predao sve na upravljanje. Ali je dolo vreme kada ga je rimska vlast uzela pod svoj pravni sistem, i kad je to uinila, on je od nje zahtevao da u svemu postupa prema principima rimskog dravljanstva i rimskog zakona. U Delima 21,7 pa sve do 25,11 nalazimo zanimljiv izvetaj koji emo sada uzeti da prouavamo. Iz potovanja prema Jakovu, bratu Gospodnjem i drugima u Jerusalimu, koji su u jevanelju bili pre njega, Pavle se dao nagovoriti da krene pogrenim smerom (vidi Sketches from the Life of Paul) koji ga je doveo u situaciju da ga je napala svetina, kako je opisano u Delima 21,27. Proitajte to. Ko je ovo mnotvo nahukao na Pavla? Da li je to Bog uinio? Duh prorotva nam kae da je u trenutku kad je razgovarao sa prvosvetenikom u vezi rtve koju je trebalo da prinese a to je bila krvna rtva, rtva za greh to bi praktino bilo odricanje od Isusa Hrista da nije [sic.] prinesena svetina je podivljala i spasila ga da to ne uini. Gospod ga je spasio od posledica nastojanja brae da izvri kompromis sa naelom iz potovanja prema onome kome je dotad poputao. A kako je doao u ruke rimskih vlasti? Kad je video da ga svetina eli ubiti, zamiljam da ga ujem kako glasno poziva rimskog guvernera da ga spasi od svetine: Pozovite rimskog guvernera; pourite, dovedite vojsku; ovi e me ubiti. Ja sam rimski graanin. Pozivam se na Cezara. Pourite, pourite, pozovite stareinu hrama, rimskog oficira. Ne dozvolite da me ubiju. Jesam li to dobro uo? Da li je on tako postupio? Ne, ne, ne. A zato ne? Stareina hrama je bio tamo i dovoljno blizu da ga uje da je tako postupio. Prema rimskom zakonu zar nije bio rimski dravljanin? Zar ne bi onda bilo na mestu da se pozvao na rimsku vlast da ga zatiti? Ali on to ipak nije uinio. Ne. On je bio Gospodnji. Bio je u Bojim rukama i pustio je da se Gospod brine za njega. Tako nam Duh prorotva kae da ga je Bog doveo tamo i da ga je uvao od tog dana do dana njegove smrti, gotovo sve vreme u tamnici, tako da je Crkva izgubila njegovu linu slubu punu ljubavi zbog kompromisnog stava koji su braa zahtevala od njega. Sada se nalazio u rukama rimskih vlasti. Da li je on to traio? Nije. Da li je on sve zapoeo? Nije. Da li je isticao svoje rimsko dravljanstvo kao zahtev da ga rimske vlasti uzmu i zatite? Ne. Traio je od vojvode dozvolu da se obrati mnotvu. Kada mu je dopustio, stao je na stepenitu i odrao govor zapisan u glavi 22,1-21; u njemu je kazao kako mu je Gospod rekao: Idi, jer u ja daleko da te poaljem u neznaboce (Karadi). Na re neznaboci ponovo su se razbesnili i vikali: Uzmi sa zemlje takvog; jer ne treba da ivi. Poto su zbacivali svoje haljine i bacali prah u vazduh, vojvoda ga je odveo i na temelju velike galame zakljuio da se mora raditi o nekom
39
zloincu, pa je zapovedio da ga bievanjem ispitaju. Ali rimskim zakonom bilo je zabranjeno da se tako kanjava rimski graanin. Poto je sada bio u rukama rimskih vlasti, imao je pravo da zahteva da sa njim postupaju prema njihovom zakonu. Zato je rekao: Zar vi moete biti oveka Rimljanina, i jo bez suda? Ove rei su zaustavile postupak. Sutradan je vojvoda, u elji da sazna razlog cele ove galame, zapovedio da se sabere Sinedrion i izveo Pavla pred njih; tek to je poeo govoriti, prvosvetenik je zapovedio nekima u njegovoj blizini da ga biju po ustima. Tada mu Pavle ree: Bog e biti tebe, zide okreeni; i ti sedi da mi sudi po zakonu, a protiv zakona nareuje da me biju (arni). Tako se pozvao na zakon po kome su se upravljali u svom postupku protiv njega. Na tom mestu se nije naao svojom odlukom. Doveli su ga pred njih bez njegova truda. Imao je pravo da zahteva da se dre svog zakona i da postupaju u skladu s njim; to je i uinio. Kada je rekao: Brao, ja sam farisej, sin fariseja! Sudi mi se zbog nade u vaskrsenje mrtvih!, izazvao je sukob izmeu fariseja i sadukeja. A poto su sadukeji pokuavali da ga ubiju, a fariseji da ga spasu, pa je izgledalo da e da ga rastrgnu, vojvoda je poslao vojnike da ga silom otmu od njih. A onda su se neki zakleli da nee ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla. Ali Pavlov neak je to saznao pa je obavestio njega i vojvodu. Na to je vojvoda zapovedio da se pripremi etiristo i sedamdeset vojnika, pa je s njima nou poslao Pavla u Kesariju i predao namesniku Feliksu. Nekoliko dana kasnije prvosvetenik i sinedrion sili su u Kesariju da tue Pavla, a to su uinili tako to su unajmili advokata Tertula kao svog zastupnika. Nakon sasluanja Feliks je odloio sluaj dok ne doe Lisija. Dve godine su prole u brojnim sasluanjima i odlaganjima; Feliksa je kao namesnika nasledio Fest. Pavla je i dalje ostavio u okovima da bi ugodio Jevrejima. Kada je Fest prolazio kroz Jerusalim, Jevreji su izneli tubu protiv Pavla i zahtevali da ga poalje u Jerusalim nemaravajui da ga putem ubiju. Meutim Fest ih je odbio i rekao da poalju svoje tuitelje i da ga optue u Kesariji. Zato su poslali svoje tuitelje sa Festom i sutradan posle njegovog dolaska sede na sudijsku stolicu i naredi da dovedu Pavla. Jevreji iznee mnoge ozbiljne optube protiv njega, koje nisu mogli da dokau (25,1-7), dok se on branio: Nisam se niim ogreio o judejski Zakon, ni o Hram, ni o cara. Ali Fest, poto je hteo da ugodi Judejima, ree mu: Hoe li da ide u Jerusalim da ti se onde preda mnom za ovo sudi? Ja stojim pred carskim sudom, ree Pavle, i ovde treba da mi se sudi. Judejima nisam uinio nikakvo zlo, kao to i sam dobro zna. Pavle nije svojim izborom ili nastojanjem, niti svojom eljom bio na sudu cezarovom. Cezar ga je uhapsio i drao sve vreme, premda na njemu nije bilo krivice. Nikome nije nita skrivio i namesnik je to dobro znao. Prema tome rimski namesnik nije imao pravo da ga izrui Jevrejima da bi im ugodio. Zato je Pavle nastavio i ceo sluaj doveo do vrhunca sledeim reima: Ako sam kriv, ili ako sam uinio neto to zasluuje smrt, ne beim od smrti. Ali, ako su neosnovane optube koje ovi ljudi protiv mene iznose, niko me njima ne moe izruiti. ULAEM PRIZIV CARU (ESARU Karadi). Rimski namesnik kao Rimljanin nije imao pravo da Rimljanina preda na suenje Jevrejima. Ovaj rimski graanin, koji je bio u vlasti rimskog namesnika, pod rimskom nadlenou, po njihovom izboru, imao je pravo da zahteva od rimskih vlasti da potuju svoje zakone i postupaju
40
prema svojim principima; umesto da ga izrue Jevrejima, treba da ga dre i da mu sude i vode ceo sluaj prema rimskom zakonu. Ovo je tajna Pavlovog pozivanja na Cezara. Ovo je boanski primer delovanja principa koji hrianima daju dvostruko pravo kao Bojim ambasadorima i graanima nebeskog carstva, prvo, da protestvuju protiv meanja bilo koje zemaljske vlasti u zakone naroda koji pripada Bojem carstvu ili samog Bojeg carstva; i drugo, ako se meaju, i bez naeg izbora ili elje nas uzmu pod svoju vlast, onda kao ambasadori i graani druge zemlje imamo boansko pravo da zahtevamo da strogo slede zakone koji vladaju na njihovom podruju. Bog e se brinuti za nas po zakonu i u podruju u kojem smo dravljani i u carstvu kojemu pripadamo. On e se pobrinuti za to i On e voditi sve ove poslove u skladu sa Svojim pravednim putevima. A u zemlji u kojoj moemo da budemo doljaci, kad nas uzmu pod svoju nadlenost, imamo pravo da zahtevamo da se sa nama postupa u skladu sa principima njihovog zakona.
41

Postoje dva ili tri druga biblijska teksta koje emo uzeti u toku prouavanja koje smo imali u protekle tri veeri i poeemo gde smo sino prekinuli predavanje Dela 25,11 sa reima: esaru idem (Karadi). Sino smo sledili izvetaj od poetka do te take i zakljuili da se prema uobiajenom miljenju o tom predmetu, Pavle nikad nije pozvao na Cesara. Nakon to ga je uhapsio, Pavle je zahtevao da Cesar postupa prema svojim principima i zakonima. Poseban princip koji sada prouavamo je pravo graanina Bojeg carstva, Hristovog ambasadora, da od drugih drava i vlasti zahteva da se u postupanju s njim striktno dre pravila i zakona koje su sami doneli. U Delima 16. glavi, sa poetkom od 16. stiha, imamo drugi primer. Apostoli su bili u Filibi.
Kad smo jednom ili u bogomolju, susrete nas jedna robinja. Bila je opsednuta duhom koji je proricao budunost pa je gatanjem donosila veliku zaradu svojim gospodarima. Ona poe za Pavlom i za nama, viui: Ovi ljudi su sluge Svevinjega Boga! Oni vam objavljuju put spasenja! Tako je radila mnogo dana, pa kad je to Pavlu dojadilo, on se okrenu i ree duhu: Nareujem ti u ime Isusa Hrista: izai iz nje! I on istog asa izae. Kad su njeni gospodari videli da im je propala nada u zaradu, uhvatie Pavla i Silu pa ih odvukoe na trg pred poglavare.
I ovi su knezovi bili Rimljani jer je Filiba bila rimska kolonija, sa posebnim imperatorovim privilegijama.
Dovedoe ih zapovednicima pa rekoe: Ovi ljudi unose nemir u na grad! Oni su Judeji i propovedaju obiaje koje mi, Rimljani, ne smemo da prihvatimo ni izvravamo. Tada narod navali na Pavla i Silu, a zapovednici zderae odeu s njih i naredie da ih iibaju.
A oni su rekli: Ne, mi se pozivamo na Cesara. Jesu li? Ne, nisu. Ali oni su bili rimski graani; zato onda nisu? Zato se nisu pozvali na Cesara? Zar ih nije ekalo zlostavljanje i ibanje? ta biste vi uinili? Ne, ne trebam da kaem: ta biste vi uinili? ve: ta ete vi uiniti? Pitanje je sad.
Kad su im zadali mnogo udaraca, bacie ih u tamnicu i naredie tamniaru da ih dobro uva. Poto je dobio takvo nareenje, on ih baci u unutranju tamnicu, a noge im stavi u klade. Oko ponoi, Pavle i Sila su se molili i pevali hvalospeve Bogu, a zatvorenici su ih sluali.
Zatim sledi izvetaj o zemljotresu i obraenju tamniara i njegovog doma i njihovog krtenja. A sada 35. stih:
Kad je svanulo, zapovednici poslae tamniaru slubenike s naredbom: Oslobodi one ljude. Tamniar o tome obavesti Pavla, rekavi: Zapovednici su poruili da vas oslobodim. Zato sad izaite i idite u miru. Ali, Pavle im ree: Istukli su nas javno, bez presude, iako smo rimski graani, i bacili nas u tamnicu, a sad hoe da nas tajno izbace! Ne! Nego, neka oni sami dou i izvedu nas.
Oni su prekrili svaki rimski zakon kojim su upravljali u svom gradu; sada ele da potajno napustimo ovo mesto. Ne, gospodo. Vi doite i izvedite nas. Vi ste nas ovde strpali, i vi nas izvedite.
42
Slubenici prenee ove rei zapovednicima. Kad su ovi uli da su Pavle i Sila rimski graani, uplaie se, pa dooe, izvinie se i izvedoe ih, molei ih da odu iz grada. Po izlasku iz tamnice, Pavle i Sila odoe k Lidiji, videe se s braom, ohrabrie ih pa odoe odande.
U 2. Korinanima 11,23-25 imamo jo jedan tekst koji govori o onima koji se hvale svojim poloajem i drugim stvarima:
Jesu li Hristovi sluitelji? Kao bezumnik govorim, i ja sam jo vie; vie sam se trudio, vie sam bio u tamnicama, bio sam bijen previe, u smrtnim opasnostima mnogo puta. Od Judeja sam pet puta dobio etrdeset manje jedan udarac, triput sam bio iban (arni).
ibanje je bilo rimski nain kanjavanja. Naravno, Jevreji su zakonom bili ogranieni na etrdeset manje jedan udarac; pet puta je tako bijen. Ali ova kazna ibanjem nije bilo jevrejsko bievanje ve rimsko batinanje udaranje rimskim tapovima, a on je bio rimski graanin. I nigde ne pie da se u takvim ili slinim prilikama ikad pozvao na Cezara. Kad ga je Cezar zasunjio i drao dve godine u tamnici, a onda hteo da ga izrui Jevrejima, onda je rekao Cezaru ili Cezarovom pomoniku: Ne, gospodine. Ja sam na Cezarovom sudu i tu treba da mi se sudi. Cezaru idem. Pitanje od slualaca: Zato se i ovom prilikom pozvao na svoje rimsko dravljanstvo, umesto na svoju slubu nebeskog ambasadora? Ono to kaem je da se on oslanjao na svoju slubu nebeskog ambasadora i na svog nebeskog Cara, sve dok ga Rimljani nisu uzeli pod svoju nadlenost, a onda je jednostavno traio od rimskih vlasti da postupaju prema rimskom zakonu. Ali prema uobiajenom miljenju o ovom predmetu, pomislili biste da se Pavle pozvao na svoje rimsko dravljanstvo svaki put kad se nalazio u opasnosti, dok je injenica da to nikad nije uinio. Najmanje je triput bio kanjen rimskim batinanjem, a nije koristio svoje pravo rimskog graanina; nije upuivao nikakav zahtev graanskoj vlasti. Ali kad su ga uzeli u svoje ruke i drali pod svojom kontrolom, i uvali u vlasti Rima, onda i tek onda se posluio rimskim pravom. Ali kad je rimski kapetan hteo da ga iiba, Pavle je rekao: Zar vi moete biti oveka Rimljanina, i jo bez suda? U takvim okolnostima, i nikakvim drugima, se pozvao na rimsku vlast i koristio je, i upotrebio svoje rimsko graanstvo. Kad je propovedao jevanelje i kuda god je iao bio je napadan, kamenovan, sramoen, a ipak u celom izvetaju nema nagovetaja da bi se ikad u nekom sluaju pozvao na neku zemaljsku vlast ili koristio svoje rimsko graanstvo. Poto je sve to zapisano za primer i pouku nama, onda to treba da nauimo; nije li vreme da to nauimo? On se uzdao u Boga, Vladara carstva kojem je pripadao i gde se nalazilo njegovo pravo dravljanstvo. Zato ne bismo i mi tako postupali? Danilo se nalazio u dravama Vavilon i Mido-Persija. To je istina. I kad god doe vreme da jedna drava doe sa svojom vojskom u zemlju u kojoj se vi nalazite, ili ste u njoj doljak, pa vas s mnotvom ljudi zarobe, veu i odvedu u svoju zemlju i dre kao careve robove, a car vas uzima u svoju palatu, u svoju slubu, onda nije teko da zakljuite, mislim, postoji li razlika izmeu toga i svojevoljne tenje za politikim poloajem. To moja Biblija izvetava o Danilu i kako je on tamo dospeo. A kad vi doete na red, pa se naete na takvom mestu, pretpostavljam da niko ne bi imao nita protiv to sluite caru na mestu na koje vas je postavio. Ali dokle god ste u mogunosti da ne
43
morate da budete na takvom mestu, smatram da ne moete uzimati Danila kao opravdanje to ste sa namerom ili tamo, s obzirom na savreno jasna Hristova uenja. Kad bi mene zarobili kao Danila, i kad bi me car postavio, kao to je postavio neke iz Danilovog naroda, da prave cigle ili grade bedeme oko Vavilona, pretpostavljam da bih radio u ciglani. A onda, ako bi me car izvadio odande i poslao u kolu, kao to je uinio sa Danilom i nekolicinom njegove brae, mislim da bih verovatno shvatio da treba da idem u kolu i uim prema svojim najboljim sposobnostima. I nakon to zavrim kolu, ako bi me uzeo i postavio u svojoj palati za vratara, trebam da obavljam slubu vratara; ako bi me na kraju uzeo na svoj dvor, da stojim pred carem, kako je reeno za Danila i njegova tri brata, treba da stojim pred carem. I ako bih bio poten i veran, a Bog mi dao mudrost da tumaim duboke stvari caru, kao to je to Bog dao Danilu, i ako bi car dovoljno cenio Boje blagoslove, pa bi mi na kraju stavio zlatni lanac oko vrata i podigao me na poloaj do samog cara ja treba da stojim na tom mestu. Ali zadovoljan sam to, dok ne doe to vreme i dok se ne pojave takve okolnosti, ne bih imao opravdanja da jurim za politikim ili bilo kojim drugim poloajem, niti da preduzimam politike korake da neko bude izabran, niti da uestvujem u gradskoj upravi ili u vlasti neke savezne drave, niti u vlasti drave niti u bilo kakvoj politici. Isus Hristos to nije radio i On kae: Od sveta niste, kao ni ja to nisam od sveta, kao to Otac posla mene, i ja aljem vas i jer kao to je On i mi smo na svetu ovom. Braa su prodala Josifa i on je postao rob; odveli su ga u Egipat kao roba, prodali kao roba i on je sluio kao rob. Odlunost da slui Bogu i vernost Njegovom Zakonu odveli su ga u tamnicu u kojoj je ostao dugo vremena. Njegova vernost na tom mestu, njegovo ponaanje i atmosfera Bojeg Duha koja ga je okruivala, uinile su da omili tamniaru, koji ga je postavio da brine o vratima i drugim sunjima danas bi to bio nadzornik u kaznionici. A Bog je i dalje bio s njim. Dolo je vreme kad e Bog pripremiti spasenje Izrailja odnosno da Jakov i njegova porodica, ceo Izrailj doe u Misir pa je faraonu dao posebno znaajne snove, kao to ih je dao Navuhodonosoru u Danilovo vreme. Car je poslao po Josifa i on je faraonu protumaio san. Faraon je eleo da ima nekoga koga bi postavio da se pobrine i pripremi Egipat za glad koja je trebala da doe. Faraon je rekao: Ko zna vie od ovog oveka koji o tome sve zna? Zato neka onaj koji zna o tome, onaj koji je dao objanjenje i rekao nam ta e doi, neka on preuzme ovaj posao i neka ga sprovede. Sve sam mu u Misiru predao u ruke, samo u prestolom biti vei od njega. I faraon je ceo Misir predao Josifu na brigu. Ako ikada doete u takav poloaj, ako doivite tako neto, ne verujem da bih ni ja imao neku primedbu to obavljate dunosti na poloaju na koji ste pozvani. Ali ne slaem se da ovi dogaaji, kako su opisani u mojoj Bibliji, imaju ikakvu vezu sa postupkom adventista sedmog dana bilo gde na zemlji, koji nisu u zatvoru, koji slobodno odluuju kuda e da idu i ta e da rade. elim da malo bolje razradim princip da ni jedan hrianin, koji je graanin Bojeg carstva, nema pravo da zapone neki proces u vezi sa graanskom vlasti. Ako takav proces pone sama vlast, to je drugo pitanje; a mi smo to prouili. Zato ponavljam, prema principima koji upravljaju dravama i vlastima, prema principu zakona koji se odnosi na predmet vladanja, bio to zakon na nebu ili na zemlji, hrianin ne moe da zapone nikakav postupak u vezi sa graanskom vlasti. Meu svim hrianima, adventisti sedmog dana to ne mogu. Smo svetkovanje subote to zabranjuje. Jer, ako sudu podnese tubu, mora da se pokori proceduri suda. Svaki sud u zemlji postupa strogo prema zakonu i svim pravilima suda, i odravaju suenje i sudi i u subotu.
44
Svetkovatelj subote ne moe da ide na sud subotom. Ali ako je sam pokrenuo parnicu, zbog toga mora da se pokori proceduri suda. Ali ako sud, u redovnom postupku, ak i bez neke namere, odredi suenje za subotu, od njega e da se trai da doe na sud u subotu. On to ne moe da uini i da svetkuje subotu. Ali ako odbije da doe, nakon to je sam pokrenuo parnicu, onda se poigrava sa sudom. Sud to nee dozvoliti pa moe da odredi kaznu za nedolaenje. Ali ako je kazna plaena, ona je plaena za svetkovanje subote. Ako nije plaena i on umesto toga ode u zatvor, ne moe rei da je progonjen, jer sud nije pogreio, to je samo jasna posledica njegovog postupka kada je pokrenuo parnicu. Zato rei: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje zabranjuju pokretanje bilo kakve parnice na sudu, jer ova zapovest zabranjuje da krenemo putem koji moe da nas sprei da svetkujemo subotu. I pre nego to to proitam, elim da kaem da ono to u proitati pobija svaki prigovor koji se nalazi u glavama mnogih, da su stvari koje se ovde iznose promaile cilj. Nisam uo nikakvo poricanje da ovaj princip postoji ili da nije u redu, ali neki ne mogu da prihvate primenu ovog principa. Ako priznate da neki princip postoji, a vi niste voljni da ga sledite bez obzira kuda vodi, onda bi bilo bolje da od njega odustanete. Da bi svi znali da ovo nije nita novo, proitau deo lanka iz American Sentinela od 1893. Naravno, u lanku se ne raspravlja o ovom predmetu na nain na koji mi veeras govorimo o njemu, ali radi se o istom principu, a ceo princip je ovde; i nune posledice njegovog krenja su takoe ovde. itam iz American Sentinela od 6. jula 1893. Moda je dobro da proitam vei deo tog lanka o ovom predmetu:
Zastupnici nedelje pribegli su sudovima Sjedinjenih Drava, pa su stvarno zaglibili. Zahtevali su od sudova da odlue po tom pitanju. Sudovi su odluili. A sad oni odbijaju da prihvate odluku. Podigli su tubu na sudu, a sad odbijaju da prihvate odluku jer nije u njihovu korist. Poto su odluni da i onako rade po svome, ta su uopte hteli da postignu sa sudovima?
Ako niste spremni da prihvatite odluku suda ovog sveta, onda se ni dobrovoljno ne moete pozvati na njega. Ali ako to uinite, vi ste obavezni, prema svakom principu vlasti, nebeske ili zemaljske, da prihvatite odluku; a ako je odlueno protiv vas, ne moete da krivite nikoga osim sebe. I ja kaem da se za ovo znalo sve vreme tokom ove dve godine, pa ipak su 1894. neki adventisti sedmog dana to isto uradili i nali se uhvaeni kao ovi Nacionalni reformatori. Meutim adventisti sedmog dana nisu odbili da prihvate odluku. Prihvatili su je, ali su morali da plate kaznu za svetkovanje subote. U tim okolnostima nita drugo i nisu mogli da urade. Nastavljam sa itanjem:
Poto su odluni da i onako rade po svome, ta su opte hteli da postignu sa sudovima? Ah! Oni su hteli da koriste sud samo kao sredstvo da nametnu svoju odluku i svoju volju nad narodom Sjedinjenih Drava.
I da je ovo bilo napisano ovog februara 1895. o istoj proceduri adventista sedmog dana, svaka re bila bi potpuno tana kao to je ova; nita ne bi trebalo da se menja. Ne iznosim ovo kao optubu ili ukor bilo kojem adventisti sedmog dana ili kao neiju greku. Jednostavno iznosim injenicu. Samo mi je ao to je to tako, istinski ao. Ali u Bibliji pie: Sve se to dogodilo njima za primer, a zapisano je za opomenu nama, kojima su stigla poslednja vremena (1. Kor. 10,11). I kad mi sami, zbog krenja principa koje sami tvrdimo da zastupamo, postupamo kao ovi Nacionalni reformatori,
45
pa budemo uhvaeni kao to su oni, ne bismo li onda ove primere trebali uzeti kao upozorenje, kao ona naa braa 35. ili 40. godine u Judeji? Ovaj princip je primenjiv u Marylandu ili bilo kojoj drugoj saveznoj dravi kao to je bio u Judeji ili u Illinoisu. Ponavljam, ne govorim o greci; svi gree. Sve to kaem je: Hoemo li da nauimo lekcije iz vlastitih greaka, kao i iz greaka drugih? Ne moram rei gde se to dogodilo. Nije potrebno da to bude poznato. injenica je da je sve to potrebno, jer to e se dogoditi tamo gde se vi nalazite, ako se ne budete bolje upoznali s principom nego to su mnogi sada. Ponovno pozivam da obratite panju na Sentinel, u kojemu je opisana istorija njihovog sluaja na sudu, koji nema potrebe da itam. Vraajui se na princip, nastavljamo:
Naravno da se uvek podrazumeva da e posebno stranka koja je pokrenula legalnu proceduru u dobroj veri da prihvati konanu odluku. S nekom drugom strankom to ne mora da bude tako, jer moe da bude uvuena u spor i prisiljena da doe pred sud neijom inicijativom, pa ne mora da prihvati nikakvu odluku jer cela procedura moe da bude progonstvo i zbog toga pogrena od samog poetka. Ali sa inicijativom nije tako. U prirodi je stvari, i sastavni je deo same ideje pravne drave, da stranka koja pribegava zakonu, stranka koja poinje legalnu proceduru, treba u dobroj veri da prihvati konanu odluku. U protivnom, nema svrhe da se koristi pravna drava; nasilje postaje jedina procedura i jedini nain albe. A to je nesumnjivo anarhija.
Prema tome, ako si ti, kao graanin Bojeg carstva, spreman da prihvati odluku zemaljskog suda, onda ne moe da preuzme inicijativu, ne moe da pokree parnicu, jer ako je pokrene, a ne prihvati odluku, onda uvodi princip anarhije time se ponitava vlast. A hriani nisu u svetu sa tim ciljem; mi smo ovde sa drugim ciljem. Mi treba da priznamo i potujemo bez ikakvog pitanja sistem vlasti koja je ve uspostavljena, onako kako su je uspostavili oni koji su je uspostavili, a ne da unosimo neki princip, niti da idemo putem koji moe da uniti same temelje postojee vlasti.
Nepobitna je istina da je nedeljna stranka preuzela inicijativu, i podupirala je, od samog proglaenja akta Kongresa do ove konane odluke suda. A sada, umesto da u dobroj veri prihvati konanu odluku, oni je uopte ne prihvataju ve pribegavaju nasilju. Stranka druge strane, stranka koja je uvuena u proceduru i na sud, dobrovoljno unapred objavljuje da e, ako odluka bude protiv njih, da je prihvate u dobroj veri i tako joj se povinovati. Ona prva stranka, stranka koja je preduzela i ostala kod inicijative od samog poetka, otvoreno prezire i odbija da prihvati konanu odluku, i smelo objavljuje svoju nameru da i dalje sledi svoj put kako bi sajam bio finansijski promaaj. I to su upravo oni koji tako otro optuuju odluke uprave da su anarhistike i buntovne. Saetak svemu tome je ovaj: Bitno je za samu ideju i postojanje pravne drave da stranka, koja preduzme inicijativu u pravnoj proceduri, treba da se u dobroj veri povinuje konanoj odluci. Ne uini li to, ve postupa kao da nije bilo odluke, nakon to je donesena konano odluka, samo po sebi znai nepriznavanje pravne drave i u sutini je anarhistino i buntovno. Nedeljna stranka je od samog poetka bila stranka koja je inicirala ovu pravnu proceduru. Ova stranka, umesto da konanu odluku prihvati u dobroj veri, ona je potpuno ignorie i pribegava nasilju bojkotu nakon to je odluka donesena. Iz toga neminovno sledi, a demonstracija je potpuna, da je postupak tih zastupnika nedelje po tom pitanju jedini koji je u sutini anarhistiki po koncepciji i buntovan po izvrenju. Ovo je logika situacije i nepobitna istina. Upravo ovaj postupak to bolje pokazuje; a nazivanje drugih ljudi anarhistima, buntovnicima, izdajicama ateistima i tako dalje, nikad ne moe pobiti ovu jasnu istinu.
46
Ovo je isti onaj zakljuak do kojeg smo bili prisiljeni doi prole godine zbog logike njihovog postupanja kad su zahtevali da Kongres donese zakon koji bi zahtevao zatvaranje Sajma. To je jedini zakljuak do kojeg se moe doi na osnovu diktata ili kontrole svetenika u poslovima vlasti. I to zbog jasnog i jednostavnog razloga da sa strane svetenika nikad nije postojala namera da pokau potovanje ijednog zakona ili odluke koji im ne odgovaraju. Prema tome jedini cilj zbog kojeg se pozivaju na zakonodavstvo ili sudski proces je da dravna vlast bude njima na raspolaganje tako da narodu nametne njihovu despotsku volju. A to je, samo po sebi, trenutno uklanjanje stvarno pravedne ili zakonito postavljene vlasti. Sve to samo jo bolje pokazuje boansku mudrost koja zapoveda potpuno odvajanje crkvenih i graanskih vlasti, koja zabranjuje Crkvi da ima ikakve veze sa Dravom. To takoe pokazuje mudrost ljudi koji su oformili vlast u Sjedinjenim Dravama, unosei u Ustav i vrhovni zakon boansku ideju za vlasti potpuno odvajanje Crkve i Drave. A ono ta je dosad uraeno i ta se sada radi od strane crkava, samo je nagovetaj i poetak, mora nevolja u koje e vlast da upadne i na kraju potone zbog stranog zanemarivanja principa vlasti kojeg su ustanovili nai preci i objavio Isus Hristos. Dokle god se Crkva dri potpuno odvojeno od Drave, ona moe dosledno i s pravom zanemariti sve zakonske propise, sudske odluke ili izvrne sile, nametnute u verskim pitanjima [ili koje se tiu verske prakse], jer ona uvek odrie vlasti pravo da se na bilo koji nain mea u religiju ili bilo koje versko pitanje.
A ovo je sadanja istina. To je sadanja istina kako za nas tako i za Nacionalne reformatore.
Ali kad ona zaboravi svoje mesto i svoje uzviene prednosti, pa sama poziva vlasti da se meaju u verske obrede, ona se time pravno odrie od prava da protestvuje, kao i svojeg prava da ignorie zapovesti vlasti u onome to se tie religije, dok injenino i u praksi to odbija da uini, tako da kad vlast ne postupa u skladu s njenom voljom, ona otvoreno i namerno ignorie upravo onaj autoritet na koji se sama pozvala. Tako ona postaje glavni primer izvora bezakonja i najbri instrument koji vodi propasti vlasti.
A to se nas tie, kao to smo videli, ovaj princip pokriva sve sluajeve. Hoemo li da nauimo kako glasi ovaj princip i da ga se drimo? To je pitanje za sve nas.
47

Veeranje predavanje bie tesno povezano sa predavanjem koje se zavrava na 33. strani Biltena, odnosno sa zavretkom drugog predavanja, onog o stavu i ciljevima papstva. Da biste jasno mogli da ih poveete, proitau iz njega nekoliko poslednjih redova; ponoviu reenicu koja je citirana iz pisma poslanog iz Rima, onu prema kojoj je svet u smrtnoj agoniji i da ulazimo u no koja neminovno mora da prethodi danu. U pripremi za ovu smrtnu agoniju sveta, papstvo odbacuje stari mulj, oblai se u novi oblik na svaki zamisliv nain, da bi ispunilo svoj cilj u buduim vremenima tako smo itali. [Ovde ita sa 33. strane originalnog Biltena od citata: Ono to znamo je da je svet u smrtnoj agoniji pa sve do kraja te lekcije.] Prouiemo ovo sada malo iz Pisma. A ovi biblijski tekstovi, kao i svi drugi koje smo ovde citirali i prouavali, tekstovi su koje svi savreno dobro poznajemo. To su esto citirani tekstovi, ije ispunjenje oekujemo. Prvi se nalazi u Otkrivenju 13,8:
I poklonie joj se svi koji ive na zemlji kojima imena nisu zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta (Karadi).
Ovo pokazuje da papstvo mora da kontrolie ceo ovaj svet i sve to je u njemu, i svakoga ko je u njemu, osim onih ija su imena zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta onih koji pripadaju Bojem carstvu i koji su odvojeni od ovoga sveta. Prema tome, papstvo e a to nam pokazuje i Pismo u vreme kada e ove stvari da dostignu vrhunac, imati vlast nad svima koji su u ovome svetu, jer Hristovi uenici nisu od ovog sveta. Ovde jasno stoji ne zato to to Bog hoe tako, ve e biti tako uprkos toga to bi On hteo da bude drugaije da e se svi kojima imena nisu zapisana u knjizi ivota, i ona tamo ostanu, pokloniti zveri. Oni e to uiniti bez obzira da li su se u svom umu odluili da to uine ili ne; oni e to uiniti. Oni to jednostavno moraju da uine jer njihova imena nisu zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta; oni e potpuno pripadati ovome svetu i zbog toga potpuno pripadati papstvu; jer svako ko je od ovoga sveta pripada papstvu u vremenu u kojem ivimo. To pokazuje da je vlast nad svetom ponovo dospela u njegove ruke. A sada jedan tekst iz Danila sedme glave. Ovu mo koristie za jedini cilj za koji je ikad koristilo silu u ovom svetu, ili za koji e je ikad koristiti da prisili sve da vre njegovu volju. Sve za ta je ikad koristilo neku silu bilo je da svakome nametne svoje diktate. Sve to misli da sada uradi sa silom je da to uini; i sve to ini bilo gde na zemlji posveeno je samo tom jedinom cilju da ponovo zadobije vlast nad svetom. Dokazi o tome koje smo dali u prolim predavanjima, pred svima su i nema potrebe da citiram bilo koji od njih. Tako je napisano u 21. i 22. stihu:
Gledah, i taj rog vojevae sa svecima i nadvlaivae ih, dokle doe starac, i dade se sud svecima Vinjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.
Naravno ovde je re o Hristovom dolasku. Prema tome kad pie: I poklonie joj se svi koji ive na zemlji, u isto vreme pie da e se ova mo, koju je steklo i sada stie nad svetom i u svetu,
48
upotrebiti da prisili sve da vre njegovu volju da prisili sve da se poklone zveri. A protiv onih koji to nee hteti, ratovae, do dana Gospodnjeg dolaska, kada budu uli u carstvo slave. Jo jedan ili dva teksta: Otkrivenje 17,1.2.
I doe jedan od sedam anela koji imahu sedam aa, i govori sa mnom govorei mi: Hodi da ti pokaem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogima.
Pre nego to proitamo drugi stih, elim da malo panje posvetimo prvom stihu. Aneo koji objavljuje ovaj sud i koji ga objanjava i vreme kada e se dogoditi, jedan je od anela koji imaju sedam zala spremnih da ih izliju. To pokazuje da se objava tog suda dogaa u vreme neposredno pred izlivanje zala, jer je jedan od anela kojima su dane ae koje treba da izliju. Prema tome, kad nastupi vreme za izlivanje zala i njihov dolazak na svet, onda emo razumeti ovu glavu, onda e ona zasjati otkrivenjem Isusa Hrista u objavi anela kojeg On alje. Tom jednom anelu sa aom ne kae: Hodi da ti pokaem enu; ne kae: Hodi da ti pokaem veliku bludnicu, ve Hodi da ti pokaem Sud velike bludnice. Ponavljam: Radi se o jednom od sedam anela koji imaju sedam poslednjih zala, koji to objavljuje, a to pokazuje da e ta objava doi u vreme neposredno pred izlivanje zala na svet, kad samo to ne padnu. Poto je otkriven njen sud, a ne ona sama, to pokazuje da e ta objava, i ta glava koja je opisuje i vreme koje je povezano s njom upravo tada biti vreme objave onoga to ovaj aneo ima da kae. Ne mislim da zaponem prouavanje sedamnaest glave Otkrivenja, niti da objanjavam tu glavu. itam to jednostavno zato da pokaem vreme kad e se to dogoditi. A sad sledei stih:
Hodi da ti pokaem sud bludnice velike, koja sedi na vodama mnogima. S kojom blud inie carevi zemaljski, i koji ive na zemlji opie se vinom bluda njena. 1
Kada? Kada se pojavljuje ovaj aneo? Neposredno pred sud nad njom. Ko je on? Jedan od sedmorice njih koji imaju ae zala. Dakle, ovim dvostrukim nainom jasno je pokazano da se to dogaa pred sudom nad njom. Kada je to onda? Kad se u tom stihu spominju carevi zemaljski, ne neki od njih, ve oni koji potuju veliku bludnicu. Oni su s njom odravali nezakonitu vezu. I ona je u to vreme opila sve stanovnike zemaljske. Onda to kazuje isto to nalazimo u drugom tekstu: I poklonie joj se svi koji ive na zemlji kojima imena nisu zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta. Nakon to aneo nastavlja opisivati ovaj sud nad njom, ili bolje reeno dogaaje koji neposredno prethode sudu, pojavljuje se drugi aneo. Otkrivenje 18,1:
I posle ovog videh drugog anela gde silazi sa neba, koji imae oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove. I povika jakim glasom govorei: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan avolima, i tamnica svakom duhu neistom, i tamnica svih ptica neistih i mrskih; jer otrovnim vinom bluda svog napoji sve narode 2
Koliko njih? Sve. Kada? U vreme kad se pojavljuje jedan od sedam anela sa aama sedam zala i objavljuje sud nad Vavilonom.
1 2
Lino popravljen Daniiev prevod prevodilac Kao primedba 1
49
Jer otrovnim vinom bluda svog napoji sve narode i carevi zemaljski s njom blud inie.
Koliko njih? Svi.

I trgovci zemaljski obogatie se od bogatstva slasti njene. I uh glas drugi s neba koji govori
Ne zaboravite da jo jedan glas govori sa neba:

Iziite iz nje, narode moj, da ne budete uesnici u njenim gresima, i da ne budete kanjeni s njome. Jer gresi njeni dopree do neba, i Bog se seti nepravde njene. (KJV)
Kojih se nepravdi Bog sea? ta znai da se Bog seti nepravde njene? Tamo u Misiru Gospod je rekao: I uh uzdisanje sinova Izrailjevih, koje Misirci dre u ropstvu, i setih se zaveta svog. I izbaviu vas miicom podignutom i sudovima velikim (2. Mojs. 6,5.6) Kad se setio da je uinjeno ono to je ranije obeao, Bog se seti nepravde njene. I to pokazuje da ovo opominjanje, seanje na njene nepravde, znai dolazak suda zbog njene nepravde.
Platite joj kao to i ona plati vama, i podajte joj dvojinom onoliko po delima njenim: kojom aom zahvati vama zahvatajte joj po dva put onoliko. Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i alosti; jer govori u srcu svom: Sedim kao carica, i nisam udovica, i alosti neu videti. Zato e u jedan dan doi zla njena: smrt i pla i glad, i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi (Karadi).
To je jo uvek opis koji je aneo dao kad je rekao: Hodi da ti pokaem sud bludnice velike.
I zaplakae i zajaukati za njom carevi zemaljski koji s njom blud inie i besnie, kad vide dim gorenja njenog, izdaleka stojei od straha muka njenih i govorei: Jaoh! Jaoh! Grade veliki Vavilone, grade tvrdi, jer u jedan as doe sud tvoj! (Karadi).
I upravo kad Vavilon bude trijumfovao, bie uniten u jedan as to je najkrae vremensko razdoblje koje se meri u Bibliji, osim trenutka vaskrsenja koje se dogaa u tren oka (1. Kor. 15,52). Pa kad ovaj sud padne, onda e pasti na ovaj nain; a pre nego to padne, data su ova upozorenja i Bog nam daje znake po kojima moemo da znamo i oznaimo vreme do trenutka kad e da se dogodi ono to sledi. U dnevnim novinama pred naim oima, u situaciji koju smo istraivali u ranijim predavanjima, papstvo sada sprovodi upravo ono to smo malopre spomenuli, i uspeva na svakom koraku. U ranijim predavanjima samo smo dotakli dokaze koji se odnose na Sjedinjene Drave. Brat Robinson mi je dao pre dan ili dva primerak asopisa Present Truth, i u njemu, na prvoj strani, nalaze se citati iz londonskih katolikih novina, koji govore o evropskim zemljama za koje se smatralo da nisu prave katolike, kako se one, jedna po jedna, vraaju u ruke papstva. U American Sentinelu, pred dve ili tri sedmice, imali ste dokaz iz Nemake i vajcarske, uzet iz katolikih novina. Katolika crkva odrava ravnoteu moi u Nemakoj ima katolika za kancelara nemakog carstva, a stranka Katolike crkve u Reichstagu odrava ravnoteu moi, tako da vlast ne
50
moe da uini ono to eli bez njihove volje i dozvole; a oni zastupaju ukidanje svih zakona koji su doneseni protiv papstva, u protivnom nita ne prolazi. I kako dani prolaze, oni dobijaju ta ele. vajcarska ima za predsednika katolika i za njega London Universe kae da je papski nastrojen kao vajcarska garda. Zato nije neobino da se dogaa ono o emu smo sluali od brae u vajcarskoj, to se vidi u protivljenju Bojoj istini i Gospodu. Nedavno sam imao neke nemake novine u kojima je urednik i vlasnik govorio o putovanju kroz Evropu i kako je, prolazei kroz Holandiju, video paradu katolika koji slave povratak Holandije Katolikoj crkvi. U Engleskoj, da bi papstvo steklo kontrolu, ostala je samo jo jedna stvar od svega to je uinjeno da Engleska postane protestantska zemlja, i da se odredi ko e biti naslednik suverena sve to ostaje jedna je odredba, da vladar bude protestant. Zakletve, koja je trebalo da podrava protestantskog naslednika, vie nema. A ova jedna preostala taka, koja zahteva da naslednik bude protestant, tako je oslabljena da papstvo oekuje kako e i ona uskoro biti modifikovana tako da se u trenutku moe ukloniti i ono ponovo stei kontrolu. Pre oko godinu dana, papa je na prijemu jedne skupine hodoasnika iz Engleske, i davanjem blagoslova, rekao da postoje mnogi znaci da bi se Engleska mogla ponovo vratiti u Crkvu. Ovo su jednostavno u stvari, ovo su vie nego znaci onoga to se dogaa; to su stvarne injenice onoga to se zbiva. Mi ih ne moemo nazivati znacima; oni su sama stvar. U citatima koji su iz katolikih novina objavljeni u Present Truth, meu zemljama u kojima papstvo doivljava svoj najvei uspeh spomenute su Sjedinjene Drave. I u skladu sa ovim dokazima, koje smo ve izneli u predavanjima, injenica je da se Sjedinjene Drave trebaju koristiti, kako to papa kae, za oblikovanje svih drugih naroda, i da ova zemlja treba da odredi sudbinu drugih naroda; a sudbina drugih naroda uvek je bila povratak sveta papstvu, da vri njegovu volju i podrava njegove interese na zemlji. Pred nama su, kao i daleko u budunosti, dogaaji koji ispunjavaju ova proroanstva u toj meri da e se svi narodi stvarno ponovo udruiti sa papstvom. A kad ono bude uspelo u svemu to sprovodi, kad se te stvari ispune, onda dolazi sud. Kad doe taj trenutak, kad doe vreme, kad e se papstvo nai na mestu gde moe da sebi estita to su mu se ponovno pridruili svi ovi narodi, i kad se ono uzdigne iz metea i agonije, anarhije i nasilja svake vrste do najvie vlasti, kao to je to ranije bilo kad se to ispuni, to je poslednje to emo da vidimo pre nego to ga snae sud. Pre nekoliko godina propovedali smo o Gospodnjem dolasku, a to i dalje inimo. Svuda smo propovedali Gospodnji dolazak, skori dolazak Gospodnji, jo za vreme narataja koji ivi na zemlji, a taj je narataj ve duboko odmakao u svom ivotu. Ali u isto vreme smo svima kojima smo propovedali da Gospod dolazi, govorili da ne moe doi dok vlasti Sjedinjenih Drava ne priznaju hriansku religiju i postave nedelju umesto subote. Drugim reima, rekli smo im da On ne moe doi dok ova vlast ne naini ikonu zveri. A onda, nakon to smo im rekli da Gospod dolazi, i to skoro, i da je narataj u kojem e doi ve daleko odmakao, morali smo im rei da ovo treba da se dogodi pre nego to On moe doi; a onda smo im ukazali na korake koji su uinjeni i na napredak u priznavanju religije u Sjedinjenim Dravama te uspostavljanje nedelje umesto subote. Rekli smo da su to znaci po kojima mogu znati ta jo treba da se dogodi; i im se dogodi, znaemo da treba da oekujemo Gospodnji dolazak kao nikad ranije. Sada se to dogodilo. Istina, ne moemo rei ljudima da e Sjedinjene Drave priznati hriansku religiju. Takoe ne moemo da kaemo ljudima da e vlada Sjedinjenih Drava ukloniti Gospodnju subotu iz etvrte zapovesti i na njeno mesto staviti nedelju. Niko to ne moe da uini, a da kae
51
istinu. Svako ko o tome govori istinu, mora rei da se to ve dogodilo i jednostavno treba da ukae na slubeni izvetaj u vladinim spisima; tamo pie. Ako je stvarno tako, onda se kao nikad dosad obistinjuje ovaj tekst: Jer nam je spasenje sada blie nego kad smo poverovali (Rim. 13,11). Takoe smo govorili ljudima da kad se ovo bude dogodilo, papstvo e se trijumfalno uzdii na raun protestanata koji su tome doprineli, i bez njihovog oekivanja, i stavie sebe na poloaj i primie snagu i uticaj i mo da ponovno oblikuje svet prema svojoj zamisli. Isto tako ne moemo da kaemo da e papstvo to da uradi. Jedino to sada moemo da kaemo je: Ono to ini, i da ukaemo ljudima na injenice koje pokazuju da to ini i da je to njegov veliki plan za ceo svet, koji treba da ostvari preko vlasti koju ve ima nad Sjedinjenim Dravama. Ali uspeh ostvarenja ove zamisli, dovrenja tog plana, jednostavno je ispunjenje proroanstva koje smo itali da e mu se pridruiti svi narodi, da e mu se svi pokloniti, da e se stanovnici zemaljski povezati s njim, da e sav svet biti pod njegovom vlau i svi mu se pokloniti, i da e imati vlast nad celim svetom da izlije svoj gnev protiv onih koji se boje Boga. Sveto pismo iznosi u proroanstvu upravo ono to svako od nas vidi, i ne moe da ne vidi, ta papstvo radi. I upravo je trenutak na koji ukazuje proroanstvo trenutak na koji papstvo cilja i koji se trudi da ostvari, a u kojem e, kad u tome uspe, videti ispunjenje proroanstva: Sedim kao carica, i nisam udovica, i alosti neu videti. A kad se ostvari ovaj plan papstva, i kad se proroanstvo i papstvo u tome poklope, onda e u jedan as od tog trenutka doi na njega sud i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi (Karadi). Gde smo onda mi ve u samim danima kad nad svetom lebdi sud velike bludnice pomou Bojih zala? Upravo tu gde se sada nalazimo. Shvatite ovo: Na prvome mestu obavezni smo da ukaemo ljudima na znake koji pokazuju dolazak ikone zveri, a poto je to ve prolo i vie ne moemo citirati takve stvari, sada smo u vremenu kad dogaaj za dogaajem oznaava korake koje treba da uinimo do Gospodnjeg dolaska; a puno je tih koraka ve uinjeno i mi smo ih ostavili za sobom. I u ovo vreme ta je Gospod rekao da trebamo da objavimo svetu? Iziite iz nje, narode moj! Zbog ega? Zato da ne budete uesnici u njenim gresima, i da ne budete kanjeni s njome. Uspeh u ovom papskom pokretu koji napreduje, njegova je propast. Njegov uspeh je njegova propast, njegov trijumf je njegovo unitenje, u jednom asu. Ko god ne eli da propadne, mora se odvojiti od njega, potpuno ga napustiti. I ko god ne eli da njegovi blinji budu izloeni opasnosti i uniteni, mora im u Bojem strahu i u ljubavi za due rei: Bei da spasi ivot jer propast je na pomolu. Koliko e biti velika njegova propast? Koliko e toga obuhvatiti? Koliko je pod njegovom kontrolom? Koliko njih mu se klanja? Koliko daleko see njegov gnev? Koliko je njih opijeno vinom gneva njegova bluda? Sav svet. Pa kad na njega budu izliveni sudovi, koliko e oni biti rasprostranjeni? Po celom svetu. Kad padne neka ruevina, ta se srui? Sve. Pie da on dolazi iz bezdana i u propast ide. Propast podrazumeva potpuno unitenje; bie potpuno uniten. I kao to se njegov uticaj osea po celom svetu, kao to su mu se pridruili svi narodi i kao to su zemaljski stanovnici pijani od vina gneva njegovog bluda, i kao to je jasno da e mu se pokloniti sva zemlja, oni ija imena nisu zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta, tako sve ovo jasno pokazuje da e svi oni propasti, propae e svi ija imena nisu zapisana u knjizi ivota. I kao to je sigurno da smo tu gde jesmo, tako je sigurno da nam je Bog dao vest usred ovih dogaaja, a ona je da upozorimo svet da se nalazi u smrtnoj agoniji, da e iz te smrtne agonije
52
papstvo trijumfovati, da je taj trijumf njegova sigurna propast i da ko god eli treba da izae iz Vavilona. Mislim da imamo vremena da ovde moemo neto da kaemo to bi ovo tako snano ilustrovalo da to svi mogu videti. Radilo se o starom Vavilonu. Bog je od proroka traio da napie kakav e biti sud nad njim. U pedesetoj i pedeset prvoj glavi Jeremijine knjige nalazimo proroanstvo o sudu nad Vavilonom. Neu da itam ovaj opis; svi mogu da ga bez urbe proitaju jer u njemu ima mnogo toga to je danas aktuelno za nas; ali mi emo da itamo poslednje stihove pedeset prve glave; poinjemo sa stihom 59:
Re to zapovedi prorok Jeremija Seraji sinu Nirije sina Masijinog, kad poe od Sedekije, cara Judinog, u Vavilon etvrte godine carovanja njegovog; a Seraja bee glavni posteljnik. A Jeremija napisa u jednu knjigu sve zlo koje htede doi na Vavilon, sve ove rei to su napisane za Vavilon. I ree Jeremija Seraji: Kad doe u Vavilon, tada gledaj i proitaj sve ove rei; i reci: Gospode, Ti si govorio za ovo mesto da e ga zatrti da niko ne ivi u njemu, ni ovek ni ivine, nego da je pusto do veka. A kad proita ovu knjigu, vei kamen za nju, i baci je u Efrat. I reci: Tako e potonuti Vavilon i nee se podignuti oda zla koje u pustiti na nj, i oni e iznemoi.
Pogledajte s tim u vezi Otkrivenje 18,21 gdje je opisan sud nad Vavilonom:
Tada jedan moni aneo podie stenu veliku kao mlinski kamen i baci je u more, govorei: Ovako silovito bie baen i veliki grad Vavilon, da se vie ne nae!
Postoji li kakva veza izmeu ova dva kamena? Nema sumnje da postoji. Prema tome potapanje starog Vavilona ukazuje na njegovo potapanje danas; sud nad Vavilonom u staro doba ukazivao je na sud nad Vavilonom u ovo vreme. Pogledajmo sada Jeremija 51,45: Izii iz njega, narode moj. Boji narod je bio u Vavilonu; On je imao narod u njemu. On nije eleo da oni budu tamo kad se na Vavilon srui sud i on propadne; zato je rekao: Izii iz njega, narode moj, i izbavite svaki svoju duu od estokog gneva Gospodnjeg. Kako glasi sadanja vest? Dok se sprema da baci veliki kamen u more aneo kae: Ovako silovito bie baen i veliki grad Vavilon, da se vie ne nae!, dolazi poziv: I uh drugi glas sa neba kako govori: iziite iz njega, narode moj, da ne budete uesnici u njegovim gresima i da ne primite od njegovih zala; jer gresi njegovi dopree do neba i Bog se seti njegovih nepravednih dela. jer je silan Gospod Bog koji ga osudi (arni). Opet u Jeremiji itamo o starom Vavilonu:
Nemojte da odmekne srce vae i da se uplaite od glasa koji e se uti u zemlji; a doi e glas jedne godine, a posle njega drugi glas druge godine, i nasilje e biti u zemlji, i gospodar e ustati na gospodara.
Stanovnici Vavilona ue dva glasa kao znak da treba da napuste Vavilon. Dva glasa o emu? Dva glasa o njegovom padu, dva glasa o njegovom unitenju. Jedan od glasova koji je doao prve godine bio je da su vojske Midijaca i Persijanaca na putu! Da li su se onda toliko uplaili propasti i da li je svako iziao iz njega to je bre mogao? Ne; mogao je da je hteo, ali do propasti je trebalo
53
doi u drugoj godini. Pa kad je doao prvi glas onda su se pripremali da budu spremni da odu, tako da kad doe drugi glas, mogu da krenu ili e propasti zajedno s njim. Prema postojeim podacima vojska Midijaca i Persijanaca krenula je iz Ekbatane u prolee 539. godine 3 godinu dana pre pada Vavilona i prela deo puta, a onda stala i ostala do idueg prolea. Kad je vojska krenula, naravno da je glasina brzo dola do Vavilona. To je bio prvi znak da treba da se pripreme za odlazak im budu mogli. Mogli su da iskoriste vreme da odu, ali su morali da se pripreme i budu spremni za drugi glas, jer kad on doe, onda moraju da idu ili e propasti. Kad je dolo sledee prolee, ove druge godine, a propast je dola sa drugim glasom, ko god je hteo da izbegne propast, morao je da bei kad je glas doao. Pogledajmo savremeni Vavilon i dva glasa o njegovom padu. Godine 1844. doao je prvi glasina o padu Vavilona. Otkrivenje 14,6-8:
I videh drugog anela gde leti posred neba, koji imae veno jevanelje da objavi onima koji ive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu. I govorae velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer doe as suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene. I drugi aneo za njim ide govorei: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode (Karadi).
Bio je to glas o padu Vavilona, prvi glas. A sada itajmo Otkrivenje 18,1-4:
Posle ovoga videh drugoga anela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, i zemlja bi obasjana njegovom slavom. I povika snanim glasom govorei: pade, pade veliki Vavilon i posta demonsko prebivalite i sklonite svih neistih duhova, i sklonite svih neistih ptica... I uh drugi glas sa neba kako govori: iziite iz njega, narode moj, da ne budete uesnici u njegovim gresima i da ne primite od njegovih zala (arni).
Kad doe drugi glas, on prestaje samo sa sudom koji je njegova propast. Jesmo li u vremenu drugog glasa o padu drugog Vavilona? Jesmo, svakako jesmo. Kao to je drugi glas o midskopersijskoj vojsci u drevnom Vavilonu oznaio njegovu sigurnu propast, tako je stvarno istina da se sada nalazimo usred drugog glasa, a ko hoe da izbegne propast mora da ode. Iziite iz nje, narode moj. Zato, kao to je jasno da mi, kojima je vest dana, treba da brinemo za due ljudi u Bojem strahu ili ljubavi prema vesti koju nam je dao Isus Hristos, ta nam drugo preostaje nego da kaemo ljudima ta se zbiva, ta je Vavilon uinio, ta sada ini, kako mu preti propast. Kaimo im da je propast na pomolu, da se pojavio drugi glas, da e potonuti i da se nee podignuti i da ga vie nee biti. Ali Bog ne eli da iko potone zajedno s njim. On eli da se svaka dua odvrati od Vavilona i obrati Njemu za ivot i spasenje koje je u Njemu. Zato i poziva: Iziite iz nje, narode moj, da ne budete uesnici u njenim gresima. Evo, tu smo gde se sada nalazimo; sa strane se uje glas. Oh, sa strane? Evo pitanja. Da li je sa strane? Da li ste ga uli sa strane? Koliko dugo se nalazimo u vremenu glasnog poklia? Vie od dve godine. Jeste li prenosili ovaj glas ove dve godine? Jeste li svi objavljivali vest koja vam je dana da je objavite i pozovete ljude da izbegnu propast koja neposredno preti i da poure Bogu ako ele da je izbegnu?
3
Ovi podaci odgovaraju saznanjima koja je pisac imao u svoje vreme. Prema dananjim saznanjima na temelju arheologije Vavilon je pao 539. godine pre Hrista.
54
Zar ne bi trebalo da odemo sa ove konferencije da objavimo ovaj glas najsnanijim glasom koji nam Bog moe dati? Treba li da uradimo neto drugo? Kako uopte moe da postoji neto drugo to bi trebalo da uradimo? A povrh svega, kako mogu da razmiljaju o neemu drugom oni kojima je Bog dao ovu vest i kojima je poverio odgovornost da raznesu ovaj glas? Iziite iz nje, narode moj.
55

Nae predavanje veeras bie samo nastavak predavanja od petka uvee: ta je Vavilon, ta sve obuhvata i ta e da doe iz njega. Moda neemo uspeti da sve to obradimo u ovom predavanju, ali iz podataka koje smo dobili u petak uvee jasno je da nita drugo ne moemo da uinimo ve da obavestimo svet o propasti koja mu preti i da glasno objavimo poziv koji je Bog uputio da spasi ljude od propasti. Prema tome ono to treba da uradimo je da poviemo, da glasno objavimo upozorenje i poziv, a Gospod e se postarati da uveri ljude da je to ono to treba da uine. Hoe li da to uine ili ne, oni treba da posle odlue. Ali Gospod e se postarati da znaju da je to ono to treba da uine. Zato sam sino rekao, posebno nakon to smo po prvi put proitali rei: I uh glas drugi s neba koji govori: Iziite iz nje, narode moj, da je to glas s neba koji poziva ljude da iziu. Zato ljudska orua, koja e ustima da objave ovaj poziv, treba da budu tako povezana sa Bogom, da e ljudi u tom pozivu uti glas sa neba. Mi treba da budemo tako povezani sa Bogom da e im, kad odjeknu rei: Iziite iz nje, narode moj, Boji Duh rei: Ovo treba da uinite. Oni koji objavljuju ovo upozorenje mora da budu tako povezani sa Bogom, da kad glasom iznesu Boje rei koje pokazuju kakva je sadanja situacija, Boji Duh moe da osvedoi one koji ih uju da je to istina, da se nalazimo u tom vremenu i da ono to treba uiniti jeste izai iz Vavilona. Ali ja ponavljam, da li hoe to da uine ili ne, na njima je da odlue. Bog nikad ne hvata i silom izvlai oveka. Primer toga to govorim je sluaj kad su Petar i Jovan bili u tamnici u Jerusalimu, kad ih je Gospod oslobodio i kad su pre podne bili izvedeni pred Sinedrion. Dela 4,13. Kad u Sinedrionu videe Petrovu i Jovanovu slobodu i primetie da su to nekolovani i obini ljudi, udili su se; prepoznali su ih da su bili sa Isusom (arni). U reima i u prisutnosti ove dvojice Hristovih uenika, ovi svetenici i knezovi osvedoili su se u Hristovu misiju i da su ovi ljudi bili u pravu. I znali su da su oni bili sa Isusom. Ali umesto da se pokore uverenju, oni su otvrdnuli srca i zapovedili da izvedu uenike. A onda poee da se savetuju meu sobom govorei: ta da radimo ovim ljudima? Jasno je da su uinili poznato udo za koje znaju svi stanovnici Jerusalima, i ne moemo da poreknemo. Ali da se ne razglasi i dalje po narodu, da im pripretimo da vie nikome ne govore u to ime. Tako ih pozvae i zapovedie im da uopte ne govore niti ue u ime Isusovo. Ali im Petar i Jovan u odgovoru rekoe: rasudite da li je pravo pred Bogom da vas sluamo radije nego Boga? Mi uostalom ne moemo da ne govorimo to smo videli i uli. I kako nisu nali puta i naina kako da ih kazne, zapretie im jo jedanput i oslobodie ih (arni). Bili su spremni da ih kazne, ali u tim okolnostima nisu znali kako da to uine. Meutim strogo su im zapretili i poeleli da ih kazne, uprkos vlastitom osvedoenju da su uenici u pravu. Bog eli da i njegov narod danas zauzme takav stav. Mi sada imamo vest za narod, isto tako vanu kao onu koju su imali uenici. A na stav nije u redu dok sa Bogom ne uspostavimo takvu vezu da, kad govorimo istinu kuda god poli, i iznesemo ljudima vest koju smo dobili, Boji Duh bude tamo da svedoi ljudima da je to tako i da im kae: To je ispravno i ovaj ovek govori istinu. Sve to moemo da uinimo je da iznesemo vest ljudima. Mi ih ne moemo izvesti, a ni Bog ih nee izvesti silom. On ljude pridobija govorei im da je to ispravno i inei da Njegova dobrota proe ispred njih. A Bog e to da uini kad ljudsko orue, preko kojeg deluje, bude tako povezano s Njim da Njegov Duh moe da govori reima, da bi narod u ljudskim reima uo glas sa neba. 56
Uveren sam da e svakoga nisam zadovoljavan samo kao uverenjem, jer znam da je to injenica svakoga ko se pokori Bojoj istini kakvu Gospod danas otkrije, i kako je svakome objavi, istina dovesti na mesto gde Boji Duh moe da sa njim sve vreme radi na ovaj nain. Kao to znate, ve vie od dve godine nalazimo se u vremenu u kojemu je Bog rekao: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja. To je istina i svi znamo da se to od nas oekuje. Ali mi ne moemo sami ustati. Ne moemo ustati; Boja istina nas mora podii; tako je utvreno. Boja sila treba da ima mesto i ona e nas podii. Mi moramo da ustanemo pa tek onda moemo da svetlimo. Ne moemo da svetlimo tu dole gde jesmo; mi se ne nalazimo na pravome mestu; moramo se dii, moramo ustati da zasvetlimo, jer svetlost se nalazi tu gore. Suvie smo blizu zemlje adventisti sedmog dana, svi mi, suvie smo blizu zemlje, suvie smo daleko dole, suvie blizu tame; ne moemo da svetlimo kao to to Bog eli. I zato On kae: Ustani, svetli se! Ali ponavljam, ne vredi da pokuamo sami ustati, i opet ponavljam, kada bilo koji adventist sedmog dana ovde na ovoj konferenciji ili bilo gde na zemlji, preda celu svoju volju i telo, um i srce sve Bogu, i prihvati Njegovu istinu takvu kakva jeste, Bog e se pobrinuti da ga istina podigne tamo gde e moi da svetli. Zato ovde iskreno preimo na prouavanje ove stvari tu gde jesmo i prihvatimo se posla koji treba da obavimo, tako da vidimo ta nam Bog daje u ovoj istini koja e nas podii na mesto na kojem moemo da radimo ono to Mu je ugodno, i gde e, kad nas upotrebi i govori preko nas, ljudi znati da je tu Boja sila i uti glas sa neba. Ako se to ne dogodi, ne moemo da objavimo ovu vest; to je sve. Ne vredi da krenemo govoriti ljudima: Iziite iz nje, narode moj, ako u reima koje izgovaramo nema sile koja bi ih izvela, nema sile povezane s nama koja bi to ostvarila. To bilo bi kao da govorimo u vazduh. Ali mi smo u vremenu koje je prevano da bismo govorili u vazduh. Bog eli da ljudima govorimo na takav nain da e u reima koje izgovaramo On govoriti srcu. Mi nismo dovoljno spretni da to sami uinimo. Zapisano je: Naa je vrednost od Boga. (Bakoti). Mi se moemo osloniti svom svojom teinom na ovu izjavu: Naa je vrsnoa od Boga (Danii) i dopustiti Njemu da nas dovede na mesto gde se moemo svom teinom pouzdanja osloniti na injenicu da je ovde vrsnoa koja e se ogledati u naem radu. Naa je vrsnoa od Boga. To jednostavno znai da e nas Bog uiniti vrsnima, da e se On pobrinuti za vrsnou. Pogledajmo zato malo dalje ta je obuhvaeno Vavilonom. U drugim predavanjima, seate se, itali smo odreene tekstove koji su sa ove strane pokazali da e sav svet dati ast zveri, papstvu, i vriti njegovu volju svi osim onih ija su imena zapisana u knjizi ivota. Ali o ovom predmetu ima i drugih tekstova. Otvorimo Otkrivenje 17,8 posebno poslednji deo stiha. Meutim proitau ceo stih:
Zver, koju si video, bee i nema je, i izii e opet iz bezdana, pa e otii u propast. A stanovnici zemlje, ija imena nisu zapisana u knjizi ivota od postanka sveta, udie se kad vide zver da bee i da je nema i da e opet biti tu (arni).
Zaudie se kad vide zver koja bee, i nema je, i izai e opet. Meutim, bie onih koji se tome nee uditi. Ceo svet e se iznenaditi, uditi i zapanjiti i to smatrati udom, ali postojae skupina na koju to uopte nee uticati, a to su oni ija su imena zapisana u knjizi ivota, oni koji se ne klanjaju zveri i njenoj ikoni. Proitao sam ovaj tekst posebno zato da ga poveem sa milju izreenom jedno drugo vee, da se poklone svi koji ive na zemlji kojima imena nisu zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta; da su svi carevi zemaljski provodili blud sa Vavilonom; da su stanovnici zemlje opijeni 57
vinom gneva njenog bluda, i da e se iz tog uenja, oslanjajui se na njega, ona podii do mesta gde e se Pismo ispuniti. Ovde u da postavim pitanje: Uzimajui ovo tano onako kako Pismo govori: Sva carstva sveta pridruila su se Vavilonu u sprovoenju bluda; stanovnici zemaljski su opijeni vinom njenog bluda; ta onda, jedino, mora doi iz Vavilona? Nita to ne dolazi iz samoga sveta. Ali ovde ima jo neto. Otvorimo Otkrivenje 18. glavu; itaemo i videemo koliko je toga povezano s njim. U petak uvee smo itali sve do desetog stiha; sada poinjemo sa jedanaestim stihom:
I trgovci zemaljski plakae i kukae za njim, to robu njihovu niko vie ne kupuje (arni).
Sada u da itam polako i kad zavrim, elim da vidite koliko poslovanja ljudi ona ne kontrolie.
Tovare zlata i srebra, dragog kamenja i bisera, platna i purpura, svile i skerleta, svake vrste mirisnog drveta i svih vrsta predmeta od slonovae, svih vrsta predmeta od skupocenog drveta, bronze, gvoa i mermera, tovare cimeta i zaina, kada, smirne i tamjana, vina i ulja, belog brana i penice, goveda i ovaca, konja i koija, ljudskih tela i dua.
Ovo je pod kontrolom Vavilona. Koliko je onda poslovanja ostavljeno svetu? Nita. Kad doe vreme da se proglasi opti bojkot, bie joj lako da zapovedi da niko ne moe ni kupiti ni prodati, jer e sva trgovina sveta biti u njenim rukama. Niko ne moe ni kupiti ni prodati ako ne postupa kako ona kae. Ali kad ona sve to kontrolie, a Bog kae Iziite iz nje, onda se radi o istoj poslunosti ovom pozivu koja e nas dovesti do mesta gde e se ostvariti Njegova volja u potpunom odvajanju od nje. Sama injenica da su naa imena zapisana u knjizi ivota, i nae odbijanje da se pokorimo Rimu, izvodi nas potpuno i postavlja na mesto gde neemo imati nikakvu vezu s njom, tako da neemo imati ta da jedemo. Prouimo ovo malo dublje. Kad nas naa odanost Bojoj istini, nae predanje Bogu, dovede u situaciju u kojoj emo da budemo potpuno odvojeni od svega na zemlji za jelo i pie, kako emo onda iveti? Ah, postoji obeanje: Hleb e mu se davati, voda mu nee nedostajati (Isaija 33,16). Dakle, kad zbog svoje odanosti Bogu budemo prisiljeni na potpuno odvajanje od svega to je od ovog sveta i to je u njemu, nije li, stoga, krajnje vreme da se sada, dobrovoljno, svojom odlukom, u srcu i oseanjima odvojimo od sveta i svega to je u njemu? Osim toga, ovde su zemaljska carstva koja su s njom povezana, i ona e ih koristiti da sprovede svoju volju nad Bojim narodom. Tada e ga, kad se to dogodi, prisiliti na kidanje svih veza s njima tako da ni za ta ne bude zavisan od njih. Ali kad doe to vreme, kako emo uopte iveti? Kako emo biti zatieni, ta emo da radimo kad nas svetina napadne i ljudi izvre nasilje na nama? Kako da se onda odbranimo? Kako moemo da ivimo u takvom svetu? Da li bi bilo mudro da se tako odvojimo od zemaljskih vlasti da ne bismo mogli tuiti bilo koga ko vri nasilje na nama? Da se ne bismo mogli pozvati na zakon koji propisuje kazne za one koji e kamenovati nae crkve ili ruiti nae atore 1 ili nam nauditi na druge naine? Ionako e doi vreme kad emo biti stavljeni van zakona i sva ova carstva pod vlau zveri bie samo orua za izvrenje njenog gneva na nama. Ne samo to e to vreme doi, ono je sada na pragu.
Sabori, veliki skupovi i evangelizacije u ono vreme su odravani pod velikim atorima.
58
Ali kad nas Vavilon oblikovanjem stvari prisili na takav poloaj, ta emo da radimo? Kako da ostanemo ivi? Gledano sa nae strane problema, ta e da nas dovede u takav poloaj? Jedino odanost Bogu. Dobro, hoe li nam onda odanost Bogu pomoi kad doemo u takvu situaciju? Hoe li nam odanost Bogu pruiti zatitu koja e nam biti potrebna kad to vreme doe? Recite svi: da. Ako odanost Bogu u srcu dovede nekog oveka sada na to mesto, mislite li da bi za njega bilo rizino da se sada odvoji i potpuno pouzda u Boga? Mislite li da bi bilo ko otiao predaleko da se upravo sada odlui za Boga, uzdajui se u Njegovu zatitu, jednako potpuno kao da na zemlji uopte nema vlasti? Svako kome je ime zapisano u knjizi ivota, bie izloen prisili od strane zemaljskih vlasti. Zato onda ne bismo dopustili da nas sada tamo uzdigne Boja re i Njegova sila? Radije bih da me Boje delo i Njegova sila stave na neko mesto, nego da me na to prisili zlo i zemaljske sile zbog okolnosti. Ja bih daleko radije radosno odmah izabrao Gospoda i Njegov put, nego oklevao sa svojim oseanjima i pouzdanjem i oslanjanjem na zemaljske sile, savreno spreman da tako nastavim, ali poto to ne ide, a elim da doem na nebo, konano u se odluiti da se odvojim i podnesem posledice i odem na nebo. Ne, ja bih se radije odvojio od sveta i svega u njemu i od njega, i nepokolebivo se pouzdao u Boga, kao da u celoj vasioni nema nikoga osim Boga. Verujem da postoji tekst koji sve to obuhvata. Otvorimo Jeremija 17,5:
Ovako veli Gospod: Da je proklet ovek koji se uzda u oveka i koji telo smatra svojom snagom, a od Gospoda odstupa srce njegovo (Glas Crkve).
Ako se moje srce oslanja za podrku u bilo kakvom pouzdanju prema neemu ili nekome ko nije Bog, gde je moje srce? Svakako da naputa Gospoda. Pogledajmo sledei stih:
Jer e biti kao vres u pustinji, koji ne osea kad doe dobro.
Brao mi elimo da budemo u stanju videti kad dolazi dobro. A ta spreava oveka da vidi kad dolazi dobro? Pouzdanje u oveka, kad telo smatra svojom snagom. To ini gledanje na oveka, na bilo kakav ljudski izum, bilo kakvu ljudsku kombinaciju. Koji telo smatra svojom snagom. Oslanjanje na bilo koju telesnu organizaciju ili kombinaciju da to bude moja snaga, spreie me da vidim kad doe dobro. Zato? Jer se moje srce oslanja na nekoga pored Boga. Mogu pokuati da umirim svoju savest tvrdnjom da to mogu upotrebiti kao Boje orue da me podrava, ali Gospod to nije tako rekao. On pravi jasnu razliku izmeu Boga i oveka, i izmeu pouzdanja u Gospoda i pouzdanja u telesnu snagu. Ja se radije potpuno oslanjam na Boga i putam Ga da upotrebi telo po svojoj elji, da me podrava, nego da se oslanjam na telo da me podrava i oekujem da Bog to uini na taj nain, jer kad se oslanjamo na telo, na telesnu organizaciju i na sile ovog sveta i oveka, i oekujem da za to odam Bogu priznanje injenica je da emo toj kombinaciji ili ta god bilo na ta se oslanjamo, dati prvo mesto. Ali prvo mesto treba da ima Bog. I zato, ako se potpuno oslonimo na Njega, On moe da upotrebi bilo koje sredstvo da nas podri, ili da uini sa nama ta god da odlui. Ali ono to je u tome vano je da onaj ko se uzda u oveka, i telo smatra svojom snagom, nee videti kad dobro doe. A to je straan rizik u ovo nae vreme.
Jer e biti kao vres u pustinji, koji ne osea kad doe dobro, nego stoji u pustinji, na suvim mestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne ivi.
59
A ova scena pustoi slane i nenastanjene zemlje bie mesto na kome e se Vavilon na kraju nai. Ali pogledajmo drugu stranu: Blago oveku koji se uzda u Gospoda. U Gospoda preko oveka? Ne. U Gospoda preko telesne snage? Ne. U samoga Gospoda, i kome je Gospod uzdanica.
Jer e biti kao drvo usaeno kraj vode i koje niz potok puta ile svoje, koje ne osea kad doe sua, nego mu se list zeleni, i sune godine ne brine se i ne prestaje raati rod.
U budunosti doi e strana sua. Ali Bog je tako uredio da se ovek ne treba bojati godine sue niti da bude oprezan u to vreme. On je bio oprezan pre dolaska sue; pouzdao se u Boga; a kad sua doe, on se i dalje uzda u Boga. Ali primetite razliku. Onaj koji se uzda u oveka i telo smatra svojom snagom, nee videti kad doe dobro, a onaj koji se uzda u Gospoda nee videti kad doe sua. Ovo je bolji put. Krenimo njime. Kad dou nesree, one nee delovati na tog oveka, nee ga uopte uznemiravati. Otvorimo sada esnaestu glavu Otkrivenja i proitajmo jo jednu misao koja, ini mi se, pokazuje koliko toga Vavilon pokriva. Otkrivenje 16,13.14. Ne itam ovo zbog vremena na koje se ovaj stih odnosi; itam jednostavno zato da dobijemo granice vladavine Vavilona, koje podruje pokriva i koliko je toga pod njegovom vlau:
I videh kako iz usta adaje i iz usta zveri i iz usta lanog proroka izlaze tri neista duha kao abe; to su, naime, demonski duhovi koji ine udne znake, koji izlaze carevima svega sveta da ih skupe na boj na veliki dan Boga Svedritelja (arni).
esnaesti stih: I sakupi ih. Devetnaesti stih: posle sedam zala, kad doe kraj: I grad veliki. Koji veliki grad? Vavilon, sve vreme.
I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznaboaki padoe; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da au vina ljutog gneva svog (Karadi).
Prema ovome Vavilon, grad veliki, deli se na tri dela. Imaju li ova tri neista duha, koji izlaze iz usta adaje, zveri i lanog proroka bilo kakve veze sa ova tri dela na koji je veliki grad podeljen? Verujem da ima; verujem da su definitivno povezani. Verujem da se adaja, zver i lani prorok odnose na ova tri dela na koja je grad podeljen kad doe vreme njegove propasti. A svi znamo da adaja, zver i lani prorok, i tri neista duha koji izlaze iz njihovih usta ine uda i izlaze da skupe ceo svet. I iz ovoga je jasno da Vavilon kontrolie svet, ceo svet. Prema tome, ta to dolazi iz Vavilona? Druga situacija: 2. Timotiju 3:
A ovo znaj, da e u poslednje dane nastati teka vremena. Ljudi e, naime, biti samoivi, srebroljubivi, hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni, neblagodarni, bezboni (arni).
I tako kroz celo nabrajanje devetnaest greha: Koji imaju oblije pobonosti, a sile su se njene odrekli.
60
ta je Vavilon uinilo majkom? ta je prvo dovelo do toga? Crkva se oslonila na rame drugoga, odvojila se od svog mua, okrenula drugome, oslonila se na rame drugoga a ne svog pravog Gospodara to ju je uinilo Vavilonom. Crkva, pravei se da je Hristova crkva, pridruila se drugom gospodaru i tako postala preljubnica, bludnica. Tako je nastao Vavilon veliki. I poto je ona vodila takav zao ivot i dala zao primer ostalima da je slede, opisana je kao majka bludnicama. A onda, kad je Bog hteo Reformacijom da izlei Vavilon, ona [Crkva] to nije htela pa je hrianstvo opet krenulo u svetu odvojeno od nje. A kad su protestantske crkve sledile njen ivot i okrenule se od svog pravog Gospodara, i svoje pouzdanje i nadu stavili u zemaljske vlasti, u zemaljska carstva i njima se pridruile one su keri, i onda imamo Vavilon sa kerima, zveri i lanim prorokom. Tako da vidite ispovedanje religije bez Boje sile, ispovedanje pobonosti bez njene sile, a oni koji je ispovedaju trae i zavise od zemaljskih carstava i naroda radi sile za koju znaju da im nedostaje sve to prikladno opisuje kombinaciju oblija pobonosti bez njene sile. Vavilon, majka i keri, obuhvataju u poslednje dane sve, pa je Vavilon, majka i keri, oblije pobonosti bez njene sile. Iz toga je jasno da trea glava Druge poslanice Timotiju opisuje Vavilon. Tu nalazimo opis Vavilona isto toliko kao u Otkrivenju 18. A kad odlomak iz 2. Timotiju 3 zavrava reima: Imaju oblije pobonosti, a sile su se njene odrekli. I ovih se kloni, ta reenica: I ovih se kloni jednako je poziv da se izie iz Vavilona, kao onaj u Otkrivenju: Iziite iz nje narode moj. Oblije pobonosti bez njene sile je prokletstvo za bilo koje ispovedanje religije. I sada je ono prokletstvo za sve njih u svetu. A uspeh ovog grandioznog plana da dovede do ujedinjenja svih verskih zajednica, do ujedinjenja vere, na kome papa iz Rima marljivo radi, za mnoge protestante je samo da se stavi peat na njegovo ostvarenje. Tamo u saveznoj dravi Ohajo u avgustu, na sastanku pod atorima 2 jedne druge verske zajednice, vodei propovednik skupa, u nedeljnoj propovedi pred hiljadama ljudi govorio je o milenijumu i nadi i izgledu njegovog dolaska, i naveo kao jedan od velikih znakova milenijuma injenicu da se svi protestanti i katolici svrstavaju u jedan red, na to su stotine odgovorile sa amin. To je injenica, ne samo injenica o tom sastanku, nego da je ovaj plan, koji je bio u mislima onih koji zapravo sve vie i vie odlaze u Vavilon, injenica; a oni e raditi na ostvarenju svih delova tog plana da ostvare milenijum, i na kraju Boje carstvo, pripremajui put za cara. Pa kad Spasitelj doe, nai e itavu kombinaciju drava i crkava na zemlji, okupljenih u jedno telo, koje tvrdi da je hrianstvo, ali bez ikakve sile hrianstva. Tako sebi i svetu obeavaju velianstveni, slavni milenijum, na koji se tako dugo ekalo u celom svetu, i brzi dolazak Bojeg carstva. Nama je dobro poznato da e njihov car stvarno doi, da e se predstaviti kao Hristos i biti primljen kao On. Ali bie i onih koji e se odvojiti od celog tog sistema onih koji su posluali poziv: Iziite iz nje, narode moj, onih ija su imena zapisana u knjizi ivota. Oni nee pristati da vavilonski car vlada nad njima. A onda, kako su Nacionalni reformatori predlagali jo 1886., protiv njih e da upotrebe tekst: A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom (Karadi). To logiki zahteva smrtnu kaznu, kako je zapisano u trinaestoj glavi Otkrivenja, za sve koji se ne poklone zveri i ikoni. Cela ta kombinacija pod vlau zemlje i zlih duhova adaje, zveri i lanog proroka Sotone i svih njegovih orua po celoj zemlji, u kombinaciji bie uspostavljena kao veliki sistem hrianstva, a u stvari je sve to veliki sistem avolstva.
Engleski: Camp meeting, u ono vreme uobiajeni nain odravanja velikih skupova ili sabora pod atorima.
61
ta onda moe da pokae univerzalniju vladavinu oblija pobonosti, koja je ne samo bez njene sile, nego se i odrie sile? Ovo e oblije pobonosti poricati da Isus Hrist dolazi u telu. Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu doao, od Boga je. Svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu doao, ne da je doao u prolosti, ve da je sada doao u moje telo Hristos u vama, nada slave, Hristos koji ivi u vama, Bog koji vlada u Bojem carstvu koje je u vama to je znaenje ovoga. A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu doao, nije od Boga: i ovaj duh je antihristov. Vi ste od Boga, deice, i nadvladaste ih, jer je vei koji je u vama, u vama, u vama, nego onaj koji je na svetu. Ko je onaj koji je u svetu? O, to je bog ovog sveta, to je Sotona. Vei je Hristos koji je u vama, nego on koji je u svetu. Zato sve ovo jasno kao A, B, C pokazuje u poslednje dane da e ceo sistem sveta i svetovnosti biti kombinovan u jedan veliki sistem oblija pobonosti, bez njene sile, i odriui se te sile napredovae na gore, varajui i varajui se. A poziv: A ovih se kloni, samo je drugi oblik poziva: Iziite iz nje narode moj. Gde god se uje ovaj poziv, on jednostavno znai: iziite iz sveta, odvojte se od sveta i svega to je u svetu, srcem i umom, kao da je svet ve nestao. Iziite iz nje narode moj.
62

Ima jo jedna vrlo vana stvar koju moram da spomenem u vezi sa razmatranjem ovog predmeta. Radi se o stvari koja e da prisili svakog adventistu sedmog dana i svakog drugog hrianina da se odlui izmeu Hrista i ovog sveta, izmeu odanosti Hristu i veze sa vlastima Sjedinjenih Drava. Radi se o predlogu, koji su podrali svi guverneri saveznih drava i teritorija Sjedinjenih Drava, da se svi muki uenici u dravnim kolama vebaju u vojnim vetinama. Neki guverneri u dravama gde skuptine upravo zasedaju, ve pokuavaju da ih navedu na proglaenje zakona koji to omoguuju. Jedan sastanak u prilog tom projektu odran je u Njujorku 25. januara, na njemu su odrani govori. Ako vlasti Sjedinjenih Drava i svih saveznih drava odlue da uestvuju u vojnoj obuci, i pune svu tu decu u zemlji ratnim duhom, moe li hrianin da dopusti svojoj deci da u tome uestvuju? I ako to zlo bude proglaeno obaveznim, ili bude nareeno zakonom, moe li hrianin dopustiti da njegova deca i dalje budu u tim kolama? Rei kojima je Hristos objavljen pri svom dolasku na svet bile su: Mir na zemlji. A ovo je upravo ono to Joilo kae: Oglasite rat. Jeste li spremni za suoavanje sa ovim problemom? Upravo se ovaj plan ostvaruje i iri po celoj zemlji kao prerijska vatra. Od dana kad je spomenut prihvaen je kao da se radi o najvelianstvenijoj stvari. Lakomo je zgrabljen i odmah je predloeno da se utvrdi zakonom. Bez obzira hoe li ova vojna obuka, ovo ulivanje ratnog duha u svu decu u zemlji, biti proglaeno obaveznom ili ne, to e biti sasvim dovoljno; jer samo uvoenje i praksa uinie da to u odreenom smislu bude obavezno, iz prostog razloga jer e bilo koji mladi, koji odbije da u tome uestvuje, biti proglaen kukavicom od strane onih koji budu uestvovali. Izbegavae ga 1; kad ga vide, njegovi kolski drugovi prelazie na drugu stranu ulice. A sve e to da se radi u interesu patriotizma; kau da e se sve to raditi da se ulije patriotizam i ljubav prema zastavi. Svakog mladia koji odbije da uestvuje u vojnoj obuci proglasie nepatriotom, tvrdie da prezire zastavu, da ne voli zemlju, da je izdajica. Ali nijedan roditelj hrianin ne moe dopustiti da mu dete bude ispunjavano ratnim duhom. Ono mora da bude ispunjeno Hristovim Duhom, Duhom mira. Ono svoju odanost duguje Hristu. Tako je to. I poto je to tako, doi e do testa koji e svako hriansko dete i hrianskog roditelja odvojiti od vlasti Sjedinjenih Drava i svake savezne drave. Nije li onda vreme da se i bez toga ponemo odvajati? Jesu li predavanja prole sedmice bila suvie ekstremna? Da li su ila predaleko kad su govorila: Odvojimo se? Brao, dogaaji koji se zbivaju od strane neprijatelja prisiljavaju nas da doemo do crte kad moramo da odluimo izmeu odanosti Isusu Hristu i ovome svetu. Ova zla stvar nalazi se pred svakim adventistom sedmog dana i svakim drugim hrianinom u Sjedinjenim Dravama. Bie to ispit kojim e se ispitati hoe li ostaviti sve to je zemaljsko i drati se
1
Bie ostrakizovan, kako stoji u engleskom originalu. Ostrakizam je bila politika mera u antikoj Atini koja se sastojala iz progonstva na 10, kasnije na 5 godina, kakvog uglednog graanina za koga su smatrali da se odvie osilio te da bi zbog toga mogao biti opasan. Prvobitno je bila uperena protiv ljudi koji su eleli da vrate tiraniju u Atini, ali se ubrzo pretvorila u sredstvo politikog razraunavanja meu neistomiljenicima. Veti politiari su pomou ostrakizma uspevali da se ree svojih najopasnijih protivnika. U kontekstu ovog teksta autor je mislio na ekonomsko i drutveno odbacivanje i progonstvo pojedinaca koji se ne budu sloili sa verskim stavovima veine prim. izdavaa
63
samo Hrista, bez obzira kako ga nazivali. To je proba. To je samo drugo upozorenje u onom jednom sveoptem pozivu: Iziite iz nje narode moj. A gde je ova tetna stvar zapoela? Ovu fazu da bude uvedena u dravne kole poelo je papstvo. Protestantske crkve su ve dva leta organizovale ono to nazivaju Brigadama mladih. Ali ustanovio sam da je prvi korak, da se to uvede u dravne kole i nametne narodu u zemlji, uinio Katoliki klub grada Dersija, u saveznoj dravi Njujork, kako je to izvestio Catholic Mirror od 6. oktobra 1894:
Katoliki klub iz Newarka (drava Njujork), na svom sastanku u sredu uvee, prihvatio je niz zakljuaka kojima od Skuptine trai da naini propis za uvoenje vojne vebe u dravne, upne i druge kole u ovoj dravi, u kojima e pouavati mladie. Rezolucije su sledee: Odluujemo da se prema miljenju Katolikog kluba u Newarku (drava Njujork) ne zanemare vojni resursi nae zemlje, ve da se razviju potpuno kako to bude doputala razumna ekonomija. Ujedno Odluujemo da zato s punim potovanjem predloimo Zakonodavnoj skuptini nae drave da se za mladie u naim dravnim kolama osigura vojna obuka uz pomou lanova Vojske republike i Nacionalne garde. Ujedno Odluujemo da takoe predloimo Zakonodavnoj skuptini prikladnost osiguravanja slinog obuavanja u svim drugim kolama u ovoj dravi, u kojima se koluju mladii. Ujedno Odluujemo da prepis ovih odluka bude dostavljen sekretaru Senata, kao i sekretaru Zastupnikog doma. Nadamo se da e takav plan biti prihvaen, poto e na mnogo naina biti od velike koristi za mladie.
Lafayette Post iz Vojske republike u Njujorku koji je zapoeo pokret stavljanja zastave na zgradu svake kole nedavno je to prihvatio i proirio po celoj zemlji. Pogledajte bolje ovu situaciju: Ko god bude protestvovao protiv ovoga bie optuen da nije patriot; s druge strane, papstvo e se jednostavno progurati napred kao najpatriotskije od svih, jer to moe podrati u punoj meri. Ono moe da pokae kako je najistaknutije u tom pokretu i da ga zastupa. To je samo jo jedno sredstvo kojim e se papstvo staviti na elo svega i svime vladati. Evo vesti iz detroitskih novina Evening News od 4. februara 1895. koja se odnosi na vojnu obuku u crkvama; to je ilustracija ovog zla bilo u dravnim kolama ili otpalim crkvama:
UJEDINJENE BRIGADE MLADIA ikago, 4. februara. Organizacija Ujedinjenih amerikih brigada mladia, sastavljena od eta mladih organizovanih kao vojska u razliitim hrianskim crkvama u zemlji, upravo je registrovana sa seditem u ikagu. Osnivai su veleasni H. W. Bolton, predstavnik metodista, veleasni P. S. Henson, baptist i drugi. Pokret brigada ima za cilj razvijanje patriotizma i pobonosti kod deaka, a njegove bitne karakteristike su vojna obuka, prouavanje Biblije i misionarski rad. Pre desetak godina je britanski vojnik A. Smith organizovao prvu takvu brigadu u Glazgovu u kotskoj.
Brat Robinson kae da su organizovane po celoj Engleskoj i kotskoj. Zar nam nije sve to dovoljno blizu i ne pokazuje li nam dovoljno jasno kuda nas te stvari vode? One prisiljavaju na odvajanje hrianina od svega na zemlji. Nije li onda vreme da izvrimo to odvajanje, brao, odlukom u srcu i celim srcem?
64
Vavilon obuhvata svet, a odvajanje od Vavilona nije nita drugo nego odvajanje od sveta. A te stvari su tako blizu nas, i tako je blizu ovo odvajanje koje e biti nametnuto svakome ko ostane odan Isusu Hristu. Sve to ukazuje na hitnu potrebu da traimo Boga celim srcem, i da se naa srca odvoje, i da budemo odvojeni u srcu samo za Boga. Evo i nekoliko iseaka iz lanaka u kojima se govori o ovom vojnikom pokretu, a koje vredi proitati. Jedan je iz njujorkog Recordera, koji ga u potpunosti podupire, i kae:
Vojna obuka u kolama je oito predodreena. Koliko je po tom pitanju ve uinjeno, i koliko se toga jo moe uiniti, izobilno je prikazano na izlobi otvorenoj pre neki dan u Oruarnici sedmog puka, gde su ne samo mladii ve i devojke pokazali znaajan uspeh.
U njujorkom Sunu od 8. februara, opunomoenik kole Twenty-third Ward u Njujorku, u primedbi na rezoluciju koja je prihvaena na sastanku kvekera, koja ne odobrava ovaj vojniki pokret, izmeu ostalog kae:
Odbor za obrazovanje u naem gradu prihvatio je ovu stvar tako da je u naoj saveznoj dravi u Senatu predloena odredba, kojom se zahteva sto hiljada dolara za opremu aka od jedanaest godina navie u dravnim kolama.
Naravno, radi se o vojnoj opremi. Odbor za obrazovanje Njujorka predao je njujorkoj skuptini zakonski predlog da opremi mladie od jedanaest godina navie. On nastavlja:
Osim koristi koju zemlja moe da ima i imae od ove vojne obuke u dravnim kolama, uveren sam da e i ak imati koristiti, jer e stei muko, uspravno i prikladno dranje, imae vie samopotovanja, ojaae telo i osnaiti um, jer nema bolje vebe od vojne obuke i mariranja, uenja disciplini, a uz to i poslunosti i pokornosti zakonitoj vlasti. Uie ga da bude dobar, lojalan i patriotski nastrojen graanin, koji voli svoju zemlju, i ako je potrebno, da bude spreman umreti da je odbrani. Razvie samosavlaivanje i u stvari postae jak, aktivan i hrabar. Celim srcem podupirem ovaj pokret i na mene moete da raunate kao najozbiljnijeg pobornika.
Ali svi ne misle tako; uju se i neki glasovi protivljenja. Neki ovek koji pie ikakom Heraldu 3. i 4. februara, govori ovako:
Primetio sam u nedavno izalim veernjim novinama lanak o ukljuenju mladia u crkvenu vojnu organizaciju kako bi se podstakao ratni duh i poslovina krotost poniznog Nazareanina. Moe li ita da bude nedoslednije, protivurenije i grotesknije od ovoga? Kada u ovoj novoj koli mladi zavri obrazovanje, kakav e neobian proizvod on biti; kakva smena kombinacija sveca i avola; kakva nemogua meavina dobra i zla; kakvo tumaenje hrianske crkve ija je misija navodno uspostavljanje vladavine sveopteg mira; kakvo priznanje slabosti; kakav prezira dostojan trik da se napune prazne crkvene klupe; kakva uvreda uspomene na najplemenitiju od svih linosti, Isusa, iji su ivot, dela i uenje bili prava suprotnost ovome! Ako je ovo hrianstvo, ta je onda, u ime religije, paganstvo? Ove crkvene vojne organizacije, u svom potpunom ignorisanju doslednosti, pristojnosti, prave moralnosti, istinske pravde, u stvari svih hrianskih vrlina, nemaju paralele u istoriji; a ljudi koji organizuju ovu igru jer ona je samo to najgori su neprijatelji istinske demokratije i republikanskih institucija koje je mogue zamisliti. Ovo moe za neke da zvui radikalno, ali je
65
istina, a istina je radikalna samo za onoga ko je ne poznaje, a takvih ima mnogo, na alost, jako mnogo.
Evo i novina u kojima je objavljen govor ge. Marion H. Dunham iz Burlingtona u saveznoj dravi Ajova, na godinjicu Unije hrianske trezvenosti ena. 2 Ona je dala nekoliko odlinih primedbi na ovaj predmet. Govorei o sve veem sukobu izmeu radnikih klasa, kapitala i rada, i tako dalje, ona kae:
Pojavila se jedna stvar koja moe i te kako da alarmira sve koji vole ovu zemlju, a to je negovanje vojnikog duha i vojne obuke.
A onda, govorei o opasnostima, kojih ima dovoljno u redovnim dravnikim poslovima, ona nastavlja:
Ali mnogo ozbiljnije od svega toga je injenica da se, u vreme najdubljeg mira, bez pretnji od ijedne druge drave, kad nas na poloaj i snaga u stvari ine sigurnima od svih napada bilo koje mogue neprijateljske sile, nae kole i nae crkve pretvaraju u vojne logore, a nai mladii se vebaju s orujem koje je korieno na bojitu, i u ovim mladim srcima se budi e za prolivanjem krvi blinjih. U mojem gradu [Burlingtonu u Ajovi] devojke koje rade kao zamene uitelja nazivaju kadetima, a njihov rad kadetiranje sa oitom namerom da ih upoznaju s vojnim izrazima i idejama, tako da ni enski uticaj ne bude usmeren prema miru. Nai koledi dobili su instruktore od strane vlade koja ih plaa, i Brigade mladia, koje treba da navodno budu organizovane da ire jevanelje Na zemlji mir, meu ljudima dobra volja, oko 15.000 njih, i stara himna iz nedeljne kole, elim da budem aneo, i sa anelima stati, promenjena je u elim da budem vojnik i s vojnicima stati. Sa kapom na glavi i sa pukom u ruci. elim da se vebam u vetinama vojnim, savremene taktike da savladam, odobrene da ubijaju.
I onda nastavlja i iznosi modernizovanje ove stare himne, te nastavlja:

Nema neprijatelja koji bi nam pretio izvana da bi ova priprema bila potrebna, i ta god da ovaj pokret znai ili nagovetava, protivan je duhu hrianstva; on vraa civilizaciju u vreme kad je imati mo bilo u redu i kad se ruka svakog mukarca dizala protiv drugoga.
Iz ovoga uimo jo neto, a to je da e se pravi hrianski umovi u zemlji odvratiti od toga i protestvovati protiv toga, a to opet samo ire otvara vrata za glasno upuivanje poziva: Iziite iz nje narode moj. One koji su skloni hrianstvu i ele da vide irenje duha mira, vidite i sami da ih ovaj pokret odbija, pa ih i izoluje. On povlai crtu izmeu njih i vlasti. I upravo sada Bog ima na zemlji posao, vest koju treba objaviti, i poziva sve koji ele da spasu svoje due da se potpuno odvoje od
2
Women's Christian Temperance Union.
66
svih takvih zlih stvari, da im se usprotive celim srcem i okrenu se ka Bogu u duhu mira, da svi oni, od najmanjeg do najveeg, mogu upoznati Njega koji je mir na. Evo takva je dananja situacija svuda: svaki element u svetu bilo u papstvu, u otpalom protestantizmu ili u delu same vlasti sve nas vodi do take kad emo biti prisiljeni da odluimo, da se odvojimo od sveta i svega to je u njemu. Zar onda ne bi trebalo da na to gledamo sa strane Boje istine i da imamo Njegovog Duha koji e nas odvojiti i obui u takvu silu da moemo upozoriti svet na opasnost i spasiti od predstojee propasti svaku duu koja to eli. Evo ta kae Isaija 40,9. itamo:
Izai na visoku goru, Sione, koji javlja dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre glasove; podigni, ne boj se. Kai gradovima Judinim: Evo Boga vaeg.
Bog eli da Ga sada naemo. Setimo se da ova etrdeseta glava u Isaiji odgovara pozivu iz Otkrivenja 14. i 18. glave.
Evo, Gospod Bog ide na jakog, i miica e Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo njegovo pred Njim. Kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u nedrima e ih nositi.
Gospod nam u ovo vreme govori: Izaite na visoku goru, podignite silno glas svoj, ne bojte se. Recite: Evo Boga vaeg. On je vae utoite; On je vae spasenje; On je vaa zatita. Vratimo se ponovno prouavanju ta treba da izie iz Vavilona. Svako sada zna da izai iz Vavilona znai izai iz sveta, a odvojiti se od Vavilona znai odvojiti se od sveta. Ono ta elimo da znamo je: ta znai izai iz sveta? ta znai odvojiti se od sveta? Na ovo pitanje odgovor nalazimo u Galatima 1,4; itaemo zajedno trei i etvrti stih da poveemo misli, ali u etvrtom stihu se nalazi odgovor.
Blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda naeg Isusa Hrista, koji je dao samoga sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta (arni).
Poto je Sebe dao za nae grehe da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta, jasno je da se veza sa sadanjim zlim svetom, i sam zli svet, nalazi u naoj grenosti. Zato, da bismo se izbavili od ovog sveta, mora da se izbavimo od greha. Ne od nekih odreenih greha, ve od samoga greha, te stvari, korena, njega celog. Bog ne uzima oveka pa gleda koliko je u njemu dobra a koliko je zla, i onda dobro stavlja kao zakrpu namesto zla, pa ga takvog uzima na nebo. On ne stavlja novu zakrpu na staru odeu. Tako je Hristos rekao i tako jeste. Prema tome mi ne treba da gledamo koliko je dobra u nama, koliko dobrih karakternih crta imamo, a onda da dobijemo dovoljno dobra od Gospoda da nadomesti sve ta nam nedostaje. Ne; nema dobrote, nema uopte nikakvog dobra. Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. Od pete do glave nema nita zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave. Ko e me izbaviti od tela smrti ove? (Rim 7,24) To je telo smrti zato to je telo greno (Rim 6,6). Prema tome, biti izbavljen od greha znai biti izbavljen od sebe. To znai izii iz Vavilona. Mnogi su zakljuili da, ako iziu iz Metodistike ili Prezbiterijanske ili Katolike crkve, i dou u Crkvu adventista sedmog dana, oni su onda izili iz Vavilona. Ne, to nije dovoljno, ako niste obraeni; sve dok se niste odvojili od ovog sveta niste izili iz Vavilona, premda ste u Adventistikoj
67
crkvi i u Tabernaklu 3 u Batl Kriku. Time ne kaem da je Crkva adventista sedmog dana Vavilon; ona to nije uopte; ali ovek koji je povezan sa sobom, povezan je sa svetom, a svet je Vavilon. Da biste izili iz Vavilona morate da se odvojite od greha, odvojite od ovog sveta. Imati oblije pobonosti, a bez njene sile jednostavno je jo jedan izraz koji opisuje Vavilon i njegovo stanje u poslednje dane. Poto je to tako, ako ja, adventista sedmog dana, imam oblije pobonosti, a bez njene sile, onda pripadam Vavilonu; bez obzira kako se nazivam, ja sam Vavilonjanin, imam vavilonsku odeu i donosim Vavilon u crkvu gde god doem. Jo neto o ovome u Galatima: Hristos je dao samoga sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta. Sve to je od ovoga sveta, a moe da onesposobi ili sprei oveka na putu prema nebu, jednostavno je ono ta je u njemu; jednostavno je ono to je on. Zato, kad Hristos izbavlja oveka od sadanjeg zlog sveta, jednostavno, On ga izbavlja od greha i od njega samoga. Onda je taj ovek u Bojem carstvu, on je u svetu, ali nije od sveta. Zato Isus kae: Ja sam vas izabrao od sveta: kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio. Dobro, evo mene. Pretpostavimo da sam od sveta. Onda bi svet ljubio svoje. Tako je, svet koji je u meni, od mene samog, volee svet i drati se sveta. Drugaije i ne moe, i ja ne mogu da uinim nita drugo jer sam u sutini od sveta. Svet izvan mene i oko mene volee svoje, to je istina; ali poto sam od sveta, drau se sveta i voleu svet; svet u meni volee i drae se vanjskog sveta. Istovremeno mogu da se nazivam hrianinom, ali to nee nita promeniti svet e voleti svojega. Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio. Ako sam se u srcu odvojio od sveta, slobodan sam od njega; ali ako je svet ovde, voleu svet, i kad doe proba, kad doe kriza, pokoriu se svetu i otii putem kojim sav svet ide ostau u Vavilonu i pokloniti se zveri. Otvorimo sada treu glavu u Drugoj poslanici Timotiju. Tu nalazimo istu misao:
Ali ovo znaj da e u poslednje dane nastati vremena teka. Jer e ljudi postati samoivi (jer ljudi e postati sebini Bakoti) I ovih se kloni (Karadi).
Prema tome, ako sam samoiv, ako ljubim sebe, treba da se od toga odvratim. Od koga to treba da se odvratim? Svakako od svoga ja. Izii iz Vavilona, od njega treba da se odvratim. Nije moje da gledam na tebe, da te prouavam i vidim voli li sebe, svoje ja, da vidim jesi li ti poudan ili hvalisav ili ohol pa da se onda odvojim od tebe. Ne uopte. Nemam pravo da gledam druge i kaem: O, ne elim da budem u crkvi s ovakvom braom. Tu ne mogu da budem pravi hrianin. Mislim da bi bilo bolje da odem u Oakland i da se pridruim tamonjoj crkvi; ili mislim da bi bilo bolje da odem u Batl Krik i tamo se pridruim crkvi; braa ovde izgledaju tako ljubazna i teko to mogu opisati, ali je vrlo neprijatno i vrlo teko ovde biti hrianin. Trebau, mislim, da napustim ovu crkvu i da se pridruim nekoj drugoj. To uopte nije reenje, jer ako se istinski ne obrati i odvoji od sveta, kad sve to uini, crkva kojoj si se pridruio bie mnogo gora nego to je bila ranije, i toliko mnogo vavilonskija, zato to si ti u njoj. I ovih se kloni. Poto treba da se okrenem od sebe, gde se nalazi Vavilon? Gde se nalazi svet? Zajedno u naem ja, kao to smo to nali u Galatima, u etvrtoj glavi. Pogledajmo jo malo u treu glavu Druge poslanice Timotiju, da vidimo nalazi li se ko od nas tamo.
Tabernakl, najvea adventistika crkva onog vremena u Batl Kriku.
68
Jer e ljudi postati sebini, lakomi (Bakoti). Moete li rei ta navodi oveka koji tvrdi da pripada Gospodu i da ga ljubi ta e da ga navede da zadri od Gospoda ono to Gospod kae da Mu svakako pripada, desetak, na primer? Tu su sredstva koja su mi dola u ruke; Gospod kae da je desetak Njegov. Tvrdim da volim Gospoda; svake subote idem na sastanak; tvrdim da pripadam Gospodu; tvrdim da sam posveen; ali ne doputam da Gospod ima ono to Mu pripada. ta je koren toga? Ja. A ta je prvi rod toga ja? Lakomstvo. Nita nisam ukrao od svog blinjeg, nita njegovo nisam zadrao za sebe, ali sam zadrao ono to pripada Gospodu. Onda se moram odvratiti od svog pohlepnog ja. Hulnici. Ne moemo da obradimo u detalje svaku pojedinu re. hvalie, ponositi, hulnici. Prema uobiajenom shvatanju ovog izraza, hulnik je onaj koji bogohulno uzima Boje ime, koji Boje ime uzima uzalud. Jedna od Boji zapovesti to zabranjuje. Iako ne izgovaram bogohulno Boje ime, ako ispovedam Njegovo ime, ako se Njime diim, a onda ivim tako da pokazujem da je cela stvar uzalud, zar nisam uzeo Gospodnje ime uzalud? Svakako da jesam. To je oblije pobonosti bez njene sile. Zar to nije uzimanje uzalud Gospodnjeg imena? Neu li takvim ivotom biti uzronik da drugi hule na Gospodnje ime? Prema tome, poto tvrdim da pripadam Gospodu, a ivim tako da se, po prirodi stvari, huli na Gospodnje ime, onda bogohuljenje poinje od mene. Ima jedan tekst o tome koji treba da proitamo: 1. Timotiju 6,1:
Svi koji su robovi pod jarmom neka dre svoje gospodare za vredne svake asti, da se ne bi hulilo na Boije ime i na nauku (arni).
Ovde Boja re stavlja istinu pred svakog pojedinca; on treba da ivi tako da se ne huli na ime Boje i na nauku. Mi moramo da sauvamo Boje ime i nauku od huljenja. Ali ako to odobravam, ako tako ivim, onda huljenje poinje od mene. Uzeo sam uzalud Boje ime i uzalud ga nosim. Evo jo jednog teksta: Rimljanima 2; poinjemo od 17. stiha:
Gle, ti se zove Jevrejin, a oslanja se na zakon i hvali se Bogom, i poznaje volju Uei, dakle, drugog sebe ne ui; Propovedajui da se ne krade, krade (Karadi).
Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu. Ti koji se hvali zakonom, koji ui da se ne krade, ta radi? Vara li? Gleda li to jeftinije kupiti, a to skuplje prodati? Kad bi bio postavljen da vodi neki Njegov posao, da li bi tada nastojao da za Gospoda iskami to vie? Misli li da je to vernost Delu? Ne, to je nepotenje, to je avolstvo. Ne mogu da budem sebian za Gospoda. To ne znai da ne treba da budemo paljivi i tedljivi, ali kaem da ne mogu varati za Gospoda kao ni za sebe, a ostati poten. Zato: Ti koji propoveda da se ne krade, ti krade? (Bakoti). Jesi li poten? Ti koji govori: Ne ini preljube, ti ini preljubu. (Bakoti). uva li brani odnos svetim? Potuje li ovu ustanovu? Ili je to za tebe takva stvar tako uobiajena, posebno meu naim mladima, pa ak i meu onima koji se pripremaju za propovedniku slubu, koji olako gledaju na ovu svetu Boju ustanovu pa se vere s nekom devojkom koja je zaokupila njihovu matu, a kad vide neku drugu koja malo jae zaokupi njihovu matu, onda raskidaju veridbu. I onda, ako se ne oene pre nego to nau neku drugu, spremni su da ponove celu stvar. Sedma zapovest je stavljena u Boji zakon da uva brak, branu ustanovu, i ljudi ne mogu da zanemare ovu ustanovu, ovu sveanu Boju uredbu, a da ne prekre ovu zapovest. U samo jednoj godini mogu da nabrojim na prste najmanje pola tuceta mladia koji tvrde da su hriani, koji su se
69
verili sa mladim devojkama, a svaki od njih je raskinuo veridbu i oenio se sa nekom drugom, jer su oseali da ih jae privlai nova devojka. A neki od njih su se pripremali da rade za Gospoda. elim da znam da li je prikladna priprema za rad za Gospoda, da se kao prvi korak gazi jedna od Bojih najsvetijih uredbi? Ti koji govori: Ne ini preljube, ti ini preljubu. Potuje li Boje zapovesti? Da li potuje Njegova nareenja? Ah, kae jedan, da li bi se neko oenio enom koju ne voli? Ne, ja ne bi; ali ja bi hteo da on zna ta je ljubav ustvari, i da zna u ta se uputa, pre nego to se veri. U postupku koji opisujem nema ljubavi sa kojom bi se zapoelo. To je samo besciljna privlanost. Devojka moe u tome biti savreno potena; s njene strane to moe da bude ljubav, i u veini sluajeva jeste. Ali s njegove strane to je samo privlanost. I ako se dogodi da se venaju pre nego to ga neka druga malo snanije privue od prve, jednog dana e sresti takvu, i onda nije siguran ta da radi. Svaki mukarac koji prekri sveto poverenje koje je na taj nain obeao jednoj eni, nikad ne moe da bude siguran da e biti veran drugoj. Kad je pogazio tu svetu stvar u kojoj je Bog spremio mnogo sree za ljudska bia, on nema pouzdanost, ak ni za sebe, da e biti veran u bilo kojem drugom slinom sluaju. Ali ta da kaemo za oveka koji ide tako daleko da pridobije ljubav ene da bi je onda izdao? Kad govori o uzajamnoj ljubavi dvojice mukaraca, Biblija najjau ilustraciju nalazi u opisu da je vea od ljubavi enske (2. Samuilova 1,26). A mukarac e da je zadobije i kada se njena ljubav bude vezala uz njega, od tada e on nemilosrdno da kida nene mladice i da ih gazi nogama. To je krenje sedme zapovesti; gaenje institucije koju ova zapovest uva, da ne uini korake koji e, dovedeni do loginog zakljuka samo nekoliko koraka dovesti do stvarnog ina. Ponavljam, ne bih eleo da se iko vena sa osobom koju ne voli, ali bih eleo da svako ima dovoljno potovanja prema Bojem nalogu, dovoljno trezvenosti i promiljenosti kao hrianin, da zna kakva su njegova oseanja. eleo bih da ima dovoljno razuma da zna ta radi da bi pred Bogom ustanovio ta je ljubav, pre nego to ue u najsveaniju vezu sa njenim svetim obavezama. Ti koji govori: Ne ini preljube, ti ini preljubu. Pitanje je sada. Ti, to osea odvratnost prema idolima, potkrada njihove hramove? (arni). Ali kae: Ja se ne klanjam drevnom kamenju, ne klanjam se kipovima. Ne, ne klanja se. A kako je u vezi mode ovog sveta? Kakav eir ima na glavi? Kakav tap nosi? Kakvu haljinu kroji i ije? Zato je kroji i ije ba na takav nain? Zato jer e tako biti udobnija? Zato to je ovakva ugodnija Bogu? Ne. Ti zna da je tako malo blia modi. Ti to zna jer se vie slae sa svetom i vie e odgovarati svetu. Ali ovaj svet je tatina, on je idolopoklonstvo; Sotona je bog ovog sveta. I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog (Rim. 12,2 Karadi). Jer koji hoe svetu prijatelj da bude, neprijatelj Boji postaje (Jakov 4,4 Karadi). Zato, iako se moda ne klanjam kipovima, iako ne potujem drevno kamenje, ali ako sledim modu, puteve i stvari ovog sveta, i ako se prilagoavam svetu, umesto da pitam Boga ta bi On eleo, emu se onda klanjam? Bogu ovog sveta. I to je idolopoklonstvo. To je neprijateljstvo prema Bogu. Ne poznajem nita to bi bilo apsurdnije i nerazumnije od mode elje da svako bude oblikovan na isti kalup, skrojen na isti nain i da jednako izgleda. Kad nas je stvorio zato nas Bog nije sve nainio podjednakima? Zato nas nije nainio da budemo potpuno isti? Moda je stvarno avolji put. On eli da svako bude skrojen po istom kroju u religiji i zato mora biti toliko pomodan da e ga svi nositi, a onda e ga vlast prihvatiti i utvrditi zakonom i zahtevati da svi nose taj modni kroj religije. I sve ovo poputanje modi u odevanju samo je vebanje da popustite svetskoj religiji. A sve je to idolopoklonstvo. Ti koji se gadi na idole, ti skvrnavi svetinje.
70
Da je Bog eleo da svi budemo isti, da izgledamo isto, zato nas na poetku nije takve stvorio? Ponekad vidite ljude u odei koja im uopte ne pristaje ve je stvarno apsurdna. Nose eir ili haljinu takve boje da izgleda kao da se oporavljaju od utice. Ali o tome se ne razmilja. Sve to misle je da je to sada moda. Bog nas je tako stvorio da nema dvoje istih. Svako je osoba za sebe, ima linost, vlastitu individualnost. A Gospod eli da svaki hrianin na ovaj svet utie onako kako to niko drugi na svetu ne moe. On od svakoga oekuje da se tako odeva, da nain na koji ga je Bog nainio bude predstavljen svetu u savrenom skladu, u svemu u savrenoj harmoniji, tako da Bog moe da upotrebi individualnost koju je stvorio za ciljeve koje je imao na umu. Oblaite se tako da ugodite Gospodu, a onda e sve to jeste govoriti u prilog Bogu i onome to je pravedno. Ali ovek moe da uniti sve za ta ga je Bog nainio tvrdei da je hrianin, i oekujui da vri takav uticaj u svetu, dok se odeva prema ovome svetu. To ne moe da ostvari. Ove dve stvari nee uopte ii zajedno. Na ovaj nain ni na koga ne moete da ostavite utisak u prilog hrianstva, jer je ono preko ega bi Bog radio iskljueno ovim idolopoklonstvom. Odevajte se kako bi to Gospod eleo i ustanoviete da to nije skupo; niti e da zahteva mnogo truda ni rada niti mnogo genijalnosti da biste uvek bili pristojno i privlano odeveni. Ti, to osea odvratnost prema idolima, potkrada njihove hramove. To je ono ta elim da znam. Je li va um usmeren na Boga? Oblaite li se tako da mu ugodite? Ili se brinete ta e da kae ovaj ili onaj? Ti koji se gadi na idole, ti skvrnavi svetinje (Bakoti). Ti koji se hvali zakonom, ti prestupom zakona Boga vrea. Jer se ime Boije zbog vas huli u neznabocima (Bakoti), kako je pisano: Jedno od najveih zala poslednjih dana jeste da e oni koji tvrde da su poboni biti hulnici. Da li si ti jedan od njih? Nosi li uzalud Gospodnje ime? I ovakvih se kloni.
71

Jasno mi je da neki misle kako sino nisam dovoljno kazao o odei. Moda je tako jer bi verovatno oni koji to kau bili sreni da sam govorio o onima koji se pristojno i ak lepo odevaju, uvereni da su ispravni u svemu. Ima onih, koji kad vide neku dobro i pristojno obuenu osobu, odmah smatraju da je to dokaz oholosti. Ali isto je tako dokaz oholosti kod onoga ko se ponosi svojom nemarnou, kao to neko drugi moe da se ponosi napadnim odevanjem. Video sam ljude koji se ponose svojom nemarnou u odevanju. Video sam one koji se ponose time to nisu oholi. Oni su zahvaljivali Bogu to nisu oholi. A bili su. Moda je to razlog to ranije nisam dovoljno govorio o odevanju; zato bih dodao da bi oni, koji se ponose time to nisu oholi, i u svojoj oholosti misle da su ispravni, a mogli bi i trebalo bi da se odevaju pristojnije nego to to ine, dobro uinili kad bi se popravili i podigli se na vii nivo. Meutim, ja nisam govorio o odevanju; to nije bio predmet. Govorio sam o izlasku iz Vavilona. Govorim protiv idolopoklonstva kakvo je ono skrnavljenje i kako su idoli odvratni. Doli smo u treoj glavi Druge poslanice Timotiju do rei hulnici. Ne moemo da se pozabavimo svakom od ovih rei, ali u ovom katalogu ima rei na koji bi bilo dobro da obratimo panju. Malo dalje nalazimo re neblagodarni. Ljudi koji u ove poslednje dane imaju oblije pobonosti bie neblagodarni, nezahvalni. Nezahvalan ovek nije zahvalan. Zahvalan je ispunjen zahvalnou. Kako je kod vas? Meu koje vi spadate? Vi tvrdite da ste religiozni, da ste poboni; da li ste ispunjeni zahvalnou? Ili ste zahvalni kad je sve dobro i kad vam sve odgovara? Ali kad se dogaa neto to vam ne odgovara, onda ste sumnjiavi, zlovoljni, nestrpljivi i pitate se ta e da bude s vama? Jeste li nezadovoljni i nezahvalni kad se tako neto dogaa? Jeste li ponekad zahvalni, a ponekad nezahvalni? Ako sam ponekad zahvalan, a ponekad nezahvalan, da li sam onda zahvalan? Ne. I ovih se kloni. Oni koji imaju oblije pobonosti bez njene sile i postupaju prema svojim oseanjima, doivljavaju uspone i padove. Ali Bog ne eli da hrianin ima uspone i padove, ve samo uspone. On nas oivljuje, odnosno daje ivot i die nas iz mrtvih; i On eli da nastavljamo hodati dok ne stignemo s desna Bogu. Uzmimo drugu sliku: mi smo posaeni. Nazvani smo drveem hrastovima pravde ukorenjeni i utemeljeni u Bojoj ljubavi, a od drvea se oekuje da raste, samo da raste. Ne da raste, a onda da se sui. Kad sam prole jeseni bio u Floridi, rekli su mi da se neka od njihovih stabala pomarandi sue. Ponu da rastu, nadmae rastom sve ostalo drvee i ponu da se sue i samo to nisu pala na zemlju. Sledee godine opet ponu da rastu, opet nadmae rastom sva ostala drveta, pa se opet sue. Ali Bog u svom vonjaku nema takvih drveta. On sadi hrastove pravde i oekuje da ne bude uspona i padova, da brzo porastu a onda da se osue, ve da rastu i samo nastave da rastu. Nesveti. 1 Svi znamo ta neto ini svetim prisutnost Isusa Hrista. Samo stalna Boja prisutnost moe da neko mesto ili neto uini svetim. Bilo da se radi o zemljitu, kao kod gorueg grma; zgrade, kao to je hram ili srcu hrianina Boja prisutnost ini to mesto svetim. Ali oni koji imaju oblije pobonosti bez Boje prisutnosti svakako nisu sveti. I za njih Pismo kae: I ovih se
1
U srpskim prevodima (Karadiu i Bakotiu) upotrebljena je re nepravedni, odnosno neduevni, dok je u engleskom prevodu KJV uzeta re nesveti.
72
kloni. Ako nisam svet, a od takvog treba da se klonim tako je, onda treba da se klonim samog sebe. A jedino kome mogu da se okrenem od sebe je Bog. Tako osiguravamo trajnu Boju prisutnost koja nas ini svetima i posveuje. Bez prirodne naklonosti. 2 Kako postupate prema deci? Naravno, naa deca nisu savrena; ona se nisu rodila kao sveci jer su naa deca. Istina, mnogo toga je u njihovom ponaanju iskrivljeno. Kako postupamo s njima? Kako su razvili ove deformisane crte? Kako je zloa koju imaju dospela u njih? ujete kako mnogi za odreene postupke ili karakterne crte deteta kau: Dete se takvo rodilo. Da, istina je. U stvari, ima li neto to dete pokazuje, a nije dobilo roenjem? Svakako ne, jer dete se nije smo pojavilo na svetu. Nikako ne mislim rei da treba dopustiti da se te karakterne crte neobuzdano razviju. Ali ako ih obuzdavamo i ispravljamo, treba li da sa decom postupamo kao da su ona kriva za njih? Ili treba da uzmemo u obzir da smo mi sami u nekoj meri krivi za njih? Za ta da se opredelimo: da budemo bez prirodne naklonosti ili da dopustimo da i mi imamo nekakve veze s njima? Hoemo li shvatiti da je ta stvar tu po prirodi i u skladu s tim delovati, ne samo sa prirodnom naklonosti, nego sa naklonou boanske milosti? Kritelji primirja. Do primirja dolazi izmeu dveju zaraenih vojski; jedna ili druga strana alje zastavu zovu je zastava primirja. Primirje je zatije u ratovanju, prekid neprijateljstava; ono moe da bude za pokopavanje mrtvih i za mirovne pregovore; moe da bude zbog nekog drugog razloga, ali primirje znai prekid svih neprijateljstava, svih oruanih sukoba od strane onih koji su dotad bili zaraeni. Ako je zbog sahrane mrtvih, vojske se mogu meusobno meati jedna s drugom, vojnici mogu da sednu i razgovaraju, svuda vlada savreni mir. Ali kada se primirje zavri, rat se opet nastavlja. Sveto pismo kae (Titu 3,2.3): Da nikog ne vreaju, da ne budu svadljivi, da budu blagi i da prema svim ljudima pokazuju svaku krotkost. Sad je primirje. A ta je bilo pre? Jer, nekad smo i mi bili nerazumni, nepokorni, zavedeni. Robovali smo raznim poudama i nasladama, provodei ivot u zloi i zavisti, omrznuti i mrzei jedan drugoga. Tako je nekad bilo, a onaj ko mrzi prekrio je zapovest koja kae: Ne ubij. Ranije je bilo sukoba, svaa, zavisti, ljubomore, razdraljivosti, gneva, pobune, jeresi, ubistva svega toga. Tako je bilo nekad. Sada smo nali Hrista prihvatili ga a to zahteva mir, primirje; ono je prihvaeno meu hrianima, meu onima koji prizivaju Hristovo ime. Zato, nakon to je prizvao Hristovo ime i rekao da je Njegov, onaj ko poputa zavisti, zlobi, mrnji, pakosti, klevetanju, podeli ta je on? On je kritelj primirja; prekrio je primirje koje je objavio u ime pobonosti. Jeste li ikad u mesnim crkvama nae denominacije naili na zavist, ljubomoru, ogovaranje, klevetanje, neslogu, rivalstvo, gnev, sukobe, podele ili neto slino? To je krenje primirja. Jeste li vi meu takvima? I ovih se kloni. Klevetnici. 3 Sledei pojam neminovano dolazi iza pojma kritelji primirja klevetnici. Grka re za klevetnike je diaboloi, avoli, zato to je grka re za avola diabolos opada, najvei od svih tuitelja meu onima koji optuuju. Seate se dvanaeste glave u Otkrivenju, gde za njega kae: jer je zbaen tuitelj nae brae koji ih optuivae pred naim Bogom dan i no (10. stih). To je sam avo glavni tuitelj. A ovde je re koju prouavamo izraena u mnoini diaboloi avoli. To su oni koji slede avola, glavnog tuitelja, i zato su nazvani avoli, dakle klevetnici. Ja ih ne nazivam avolima, ve vau panju skreem na injenicu da ih Gospod tako naziva: klevetnicima. Jeste li i vi jedan od njih?
2 3
Umesto toga Karadi koristi re neljubavni, a Bakoti neosetljivi. Tako prevodi Bakoti, a Karadi: opadai.
73
Mi prouavamo Vavilon i ono to izlazi iz njega. Imam ovde mali tekst koji pokazuje kako je zaista u Vavilonu, gde majka bludnicama, Vavilon, sedi u samom Rimu. I to e biti ilustracija onoga ta to znai i ta je istaknuto reima kritelji primirja i klevetnici. Prole godine, ubrzo posle svog povratka iz Rima, kardinal Gibbons je dao intervju dopisniku njujorkog Worlda, a ovaj je intervju ponovno objavljen u Catholic Standardu u oktobru 1894. Evo jedne izjave iz tog intervjua:
U razgovoru, njegova eminencija lepo odmerava rei. Premda nema nikakva ustruavanja kad se nalazi u krugu ljudi u koje ima poverenja, on pazi kako iznosi svoje poglede. Jednom me je uveravao da je zadovoljstvo koje je imao to je video Rim, bilo jako umanjeno potrebom da pazi na svoj jezik. U udnoj atmosferi Rima, objasnio je, najjednostavnije rei se hvataju, komentariu i pogreno tumae. Navikao sam da kaem to mislim, jasno i direktno, na na ameriki nain, dodao je.
Ali to nije mogao u Rimu. Kako je u Batl Kriku? Kako je u Oaklandu? Kako je u Koled Vjuu? 4 Kako je u crkvama? Kako je u crkvi kojoj pripadate? Imaju li svi drugi s kojima razgovarate takvo poverenje u vas kao brata da se ni za jednu re neete hvatati, komentarisati i pogreno je protumaiti? Ili postoji takvo hvatanje za rei da se ovek zbog jedne rei proglasi krivim? Ne uzimate vreme da bi ste razumeli ta je on rekao; ne znate jeste li to jasno uli ili ne; uhvatili ste neku nejasnu re i ona vam se nije dopala; onda morate da pourite do predsednika konferencije ili nekog drugog brata na vanom poloaju pa mu kaete: Taj i taj brat rekao je to i to. Sme li on da bude u propovednikoj slubi? Moe li da podupire oveka koji zastupa takve doktrine? Jeste li ikada videli tako neto? Ja jednostavno postavljam ova pitanja, a vi moete da odluite. Vi moete rei da li je to tako ili nije; i ako je tako u Batl Kriku ili u bilo kojem mestu meu adventistima sedmog dana, gde je onda razlika u ovoj stvari izmeu toga i samog sedita Vavilona Rima, gde se vae rei hvataju, komentariu i pogreno tumae. Ako je to tako, nije li vreme da se izie iz Vavilona? Nije li vreme da se toga klonimo i potraimo takvu vezu za Isusom Hristom, takvo nepokolebivo poverenje u Njega da e meu svima koji ispovedaju Hristovo ime vladati savreno poverenje, da se vae rei nee hvatati, komentarisati i pogreno tumaiti? Istina je, hrianin treba da bude istinoljubiv, iskren i otvorena srca, da se ne mora brinuti ta e ljudi da uine sa njegovim reima. Ali ta je sa onima koji tvrde da su hriani, a spremni su da tako neto urade s njegovim reima? Pitanje je sad. I ako je to tako u crkvama kojima pripadate, onda i ovih se kloni. Mislim rei, ako ste jedan od njih, klonite se samog sebe.
klevetnici, neuzdrljivi, surovi, bez ljubavi prema dobru, izdajnici, naprasiti.
Naprasiti (nagli). To su ljudi koji misle da sve znaju, sve im je u glavi pa misle da je toga toliko da se pitaju kako im sve to stane u glavu. To je jedna od karakteristika ljudi posljednjeg vremena, ljudi e biti takvi. Ali Bog danas trai ljude sa srcem. Umesto da ljudi koji imaju veliku glavu, On eli da imaju veliko srce. Bog je Solomonu dao srce prostrano kao pesak na bregu morskom, a svima nama upuen je u Poslanici Korinanima poziv: Rasprostranite se i vi. Bog eli da ima narod sa velikim srcem, a ne sa velikom glavom. A da se to postigne ne postoje dva naina. Svedoanstva su nam
4
Na engleskom College View, u ono doba veliki adventistiki koled u Lincolnu, saveznoj amerikoj dravi Nebraska.
74
esto i jasno govorila da meu adventistima sedmog dana ima previe teorije, ali ne i dovoljno doivljene Hristove ljubavi u srcu; ima previe dogme, a nedovoljno Bojeg Duha; previe forme, a premalo stvarnog praktinog doivljavanja Boje sile i istine koja deluje u srcu i svetli u ivotu. I ovih se kloni. Neka Bog dobije celo srce tako da bi ga mogao proiti i ispuniti svojoj puninom. Naduveni (uobraeni). Sledea re logino sledi onu raniju. Ona je posledica nje kao to re klevetnici dolaze od kritelja primirja. Oni su nagli, naduveni. O tome itamo u dvanaestoj glavi Poslanice Rimljanima, 16. stih: Ne idite za onim to je visoko, nego neka vas privlai ono to je ponizno. Kako je u naem radu na prouavanjima Biblije, sastancima pod atorima i drugome? Da li nam je drago kad doe neko od bogatih, neko iz visokog drutva i kad izgleda da je sklon istini, pa onda mislimo: Sada stvarno radimo velik posao? A drugi ovek, kako ga Jakov opisuje, u prljavoj odei, doe u ator i njegov izgled mu ne ide u prilog, pa kaemo onome u svetloj odei: Doite ovamo, ovde je mesto za vas. A drugome njega ni ne pogledamo. ta je to? Jakov kae da je to gledanje ko je ko. Gledate li ko je ko? Ako gledate ko je ko, inite greh i Zakon vas osuuje kao prekrioce. Ne smete tako da postupate. Ne idite za onim to je visoko, nego neka vas privlai ono to je ponizno. Ne kaem da trebamo prezreti bogate ili one iz vieg drutva. Ne uopte, treba da ih pozovemo Hristu, da se obrate kao i svako drugi. Pitam, udvaramo li se ovima i mislimo li da je uinjena velika stvar kad neko od njih pokazuje malo interesa ili je naklonjen nama ili istini, dok zanemarujemo ili preziremo siromane i odbaene? Bog ne gleda ko je ko. Ako gledate ko je ko, greh inite. Ne mislite o visokim stvarima, nego se drite niskih. Ne mislite za sebe da ste mudri (Karadi). U Filibljanima nalazimo tekst koji govori o istoj stvari, uz opomenu upuenu svima nama. Filibljanima 2,3-6:
Nita ne inite iz astoljublja ili sujete, nego u poniznosti jedan drugoga smatrajte veim od sebe. Ne starajte se samo svako za svoje, nego svako i za ono to se tie drugih. Razmiljajte isto kao i Hristos Isus, koji je, premda je bio uzvien, unizio sebe da bi mogao uzdii najunienije.
A za ta su ga optuivali u Njegovo vreme? O, ovaj ovek odlazi carinicima i grenicima i jede s njima. Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima (arni). Koji vie mare za slasti nego za Boga. Ne treba da vam dalje skreem panju na to; u sinonom predavanju brat Prescott je temeljno obradio ovu taku. Koji imaju oblije pobonosti, ali su se odrekli njene sile; i ovih se kloni (arni). Postoji jo jedan tekst o ovoj fazi prouavanja, o onome ta e da izae iz sveta, i u emu se nalazi svet i u emu smo mi povezani sa svetom. Otvorimo Jakov 4,4:
Preljuboinci (i preljuboinice Karadi, KJV)! Ne znate li da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Ko, dakle hoe da bude prijatelj svetu, postaje neprijatelj Boiji (arni).
Nije li poziv svakome da se pita: Jesam li prijatelj svetu? Ne: Jesam li vei prijatelj svetu nego Gospodu? Jesam li Mu uopte prijatelj? Jer koji hoe svetu prijatelj da bude, neprijatelj je Boji. Tako je napisano i tako je. Pogledajte kako poinje ova reenica. Preljuboinci i preljuboinice. Pogledajmo ovaj izraz i vidimo ta on znai u vezi sa Vavilonom. Upravo u toj frazi nalazimo kako je Vavilon nastao i kako se izgradio. Otvorimo Rimljanima 7,1-4:
75
Zar ne znate, brao govorim onima koji poznaju Zakon da Zakon ima vlast nad ovekom samo dok je iv. Po Zakonu je, na primer, udata ena vezana za mua dok je on iv; ali, ako mu umre, slobodna je od Zakona kojim je vezana za mua. Ako se, dakle, uda za drugog oveka dok joj je mu iv, zvae se preljubnica. Ali, ako njen mu umre, slobodna je od Zakona i nije preljubnica ako se uda za drugoga. Tako ste i vi, brao, kroz Hristovo telo umrli Zakonu (i vi umreste zakonu telom Hristovim Karadi) da pripadnete drugome, Onom koji je vaskrsao iz mrtvih, da donesemo plod Bogu.
Onaj koji ispoveda Hristovo ime nalazi se na mestu gde svojim ispovedanjem izjavljuje da se venao sa Isusom Hristom, kao to se ena udaje za mua. ena koja ima mua, a pone da razmilja o drugom mukarcu, pa se oslanja na drugoga ta je ona? Vi znate. Njen mu je sve vreme tu, on je iv i ivi sa njom. Na mu je iv i kae: Neu te ostaviti, niti u od tebe odstupiti. On nije kao mu na zemlji, koji je ponekad odsutan dugo vremena; ali iako je zadugo odsutan, to ne opravdava enu da joj misli pou za drugim mukarcem. Ovde je nebeski suprug s kojim smo sjedinjeni kao ena u braku. On je doao sa neba da nas izvue iz ovog sveta, od boga ovog sveta i svih veza sa svetom, i privue Bogu. Hristos kae: Ja nisam od ovog sveta. On je drugi Adam. Prvi ovek prvi Adam je od zemlje, zemljan; drugi je ovek Gospod s neba. Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski. Na suprunik je s neba, nebeski. Kad je bio u svetu, nije bio od sveta. On se nije oslanjao na svet, nije imao nikakve veze s njim. Poto je nebeski, i oni su nebeski. Ovde smo, dakle udrueni s nebeskim suprugom, u toj nebeskoj vezi; i onaj koji to ispoveda, a onda svoj um, svoja oseanja, svoje prijateljstvo usmerava prema svetu i na svet ta je to? To je nasilan prekid branog odnosa. To je ono na ta se misli pod reima: Preljuboinci i preljuboinice. Tako je s pojedincem. A ta kad je u pitanju vie pojedinaca koji ine crkvu? Pojedinac koji je povezan sa Hristom stie lino hriansko iskustvo i odrava linu hriansku vezu. itava niz onih koji su povezani sa Hristom ine Hristovu crkvu i treba da imaju crkveno iskustvo i crkvenu vezu. Uzmite onda jednog od ovih pojedinaca koji se odvratio od Hrista, pravog mua i Gospodara, koji je prijatelj svetu, koji se oslanja na careve ovog sveta. On je preljuboinac, kako to kae tekst. Stavite uz njega itav niz osoba koje postupaju kao on; tako nastaje crkva iste sutine, i to je ono to Vavilon ini majkom ona ini blud s carevima zemaljskim odvraa se od svog zakonitog Gospoda povezuje se sa carstvima ovog sveta, na ono to ovaj svet jeste oslanjajui se na vlasti i carstva ovog sveta. Zato sledei tekst u kome je Pismo opisuje kae da je inila blud sa carevima zemaljskim i da sedi na crvenoj zveri i na njenom elu je napisano ime: TAJNA, VAVILON VELIKI, MATI KURVAMA I MRZOSTIMA ZEMALJSKIM. Ona daje zao primer, a druge crkve koje se nazivaju protestantskima sledile su njen zao primer i tako postale njene keri. Kao to vidite, upravo ono to Jakov spominje kad se slui izrazom preljuboinci i preljuboinice to prijateljstvo sa svetom onih koji nose Hristovo ime je uinilo Vavilon onim to je postao i ini Vavilon majkom i njene keri, i itavu kombinaciju Vavilona. To je crkva koja ispoveda Isusa Hrista, koja ima oblije pobonosti, ali bez njene sile; koja je u prijateljstvu sa svetom; odrava vezu sa svetom, oslanja se na carstva i ono to rade carstva ovog sveta, umesto da se oslanja na snanu, punu ljubavi ruku svog zakonitog supruga. Prijateljstvo sa svetom u sebi sadri sve to Vavilon jeste. To je neprijateljstvo prema Bogu.
76
Zato moete da vidite da svako razmatranje, svaki princip koji Pismo spominje, zahteva u ime tog principa potpuno odvajanje od sveta i svega to on jeste. Ali kad je svet u takvom stanju, kad svi naputaju Boga, kad se okupljaju da se suprotstave Gospodu i Njegovom Hristu, u liku onih ija su imena zapisana u knjizi ivota, Jagnjetu zaklanom od postanka sveta od svih vremena koja su ikad bila na zemlji, sada je vreme kad ovi tekstovi treba da ivom snagom i silom deluju na one koji prizivaju Hristovo ime, a posebno na one ija su imena zapisana u knjizi ivota. Primetite sledee: Dosad smo prouavali ta je Vavilon i ta obuhvata; i ustanovili smo da obuhvata ceo svet. Prema tome, ono to znai izii iz njega, ne znai nita manje nego izai iz sveta. Dosad smo prouavali ta znai izai iz sveta, i jasno je da to znai potpuno se odvojiti od sveta i svega to je u njemu, i s njim nemati nikakve veze. Sledee pitanje treba da bude: Kako to moe da se ostvari? Bog se za to u potpunosti pobrinuo. To je spremno da ga mi moemo prihvatiti. I sada kad ponemo da prouavamo ovaj deo tog predmeta, znajmo da e u svakom srcu koje u Hristovom Duhu, sa potrebnom pokornou prihvati Boju re, sm Gospod uiniti da istina obavi sve ono to je potrebno za svakoga ko je primi. Istina e nas odvojiti; ona e to delo obaviti za nas. Mi sami to ne moemo; mi se ne moemo sami odvojiti od svoga ja. Ali Bog ima istinu koja e to da uradi i ona e nas odvojiti od naeg ja, izbavie nas od sadanjeg zlog sveta, izbavie nas od greha uopte ne samo od pojedinih greha ve od greha uopte tako da greh vie nee vladati nama, ve e na njegovom mestu delovati Boja sila. Bog ima u svojoj Rei istinu koja e to da uradi; ona e nas toliko izdii iznad sveta da emo prebivati u svetlosti Boje slave i Bojeg carstva. Ova sila bie na nama, u nama i oko nas, tako da emo poi na posao na koji nas je pozvao; da obavimo posao koji Bog treba da obavi i da glasno objavimo vest upozorenja i poziv koji treba da uputimo svima: Izai iz nje narode moj. Mi ne moemo da uputimo ovaj poziv dok nismo sami potpuno izali. Ne mogu da pozovem nekoga iz sveta ako iz njega nisam sam izaao; ne mogu da navedem nekoga da shvati ta znai odvojiti se od sveta ne mogu to da uinim ak ni pomou Boje istine ako iz vlastitog iskustva ne vidim i ne znam ta znai odvojiti se od sveta. Ne mogu da pozovem ljude da se potpuno odvoje od sveta i svega u njemu i navedem ih da se potpuno oslone na Boga i nita drugo ako sam sm povezan sa svetom. To se ne moe uraditi. Mi moemo da izgovorimo rei koje e im rei: Izaite, ali u njima nee biti sile koja bi ih dovela da izau, jer to moe samo Boja sila; sami po sebi oni to ne mogu. Kao to smo itali u prolom predavanju, glas sa neba poziva ljude da izau iz Vavilona. Prema tome, svakako je istina da od ovog trenutka pa nadalje, mi treba da u svom radu budemo tako povezani sa nebom, da kad izgovaramo Boju re, ljudi uju glas sa neba koji e ostvariti cilj ovog sveanog poziva. A u vezi sa istinom koju emo otkriti u sledeem razmatranju ovog predmeta, Bog e sa nebom tako povezati svakoga ko e je primiti, da e nai nebo na zemlji. Bog eli da nai dani, posebno od ovog trenutka nadalje, budu kao nebeski dani na zemlji, prema Pismu. I On e uiniti da to bude kod svakoga ko se potpuno pokori Bogu i Njegovoj istini, i uje glas sa neba. Zato traim da izmeu ovog i sledeeg predavanja, svi uprave svoj um i srce na sveanu i svetu pripremu na ono ta Gospod eli da kae, na sve to e nam dati i na sve to e uiniti za nas. Bog za nas ima vanu istinu koja e obaviti veliko delo koje mora biti uraeno za nas i mi treba da sve predamo Njemu govorei: Govori, uje sluga tvoj. A kad On progovori, ostavimo po strani sve osim rei, poto je to Boja re; ona e nas uzdii iznad sveta. A kad nas Bog podigne, mi moemo da svetlimo.
77

Ovo prouavanje poeemo stihom koji smo sino prouavali: Jakov 4,4. Voleo bih da svi pogledamo ovaj stih i da paljivo prouimo ono to on kae. S obzirom na vreme u kojem smo i do zakljuka do kojeg smo dovedeni dokazima koje ne moemo da izbegnemo, i na koje ne moemo da zamurimo; znam da nikad u ivotu nisam naiao na biblijsko prouavanje kao to je ovo veeras. Spreman sam da sve svoje sposobnosti predam vostvu Bojeg Duha, da ceo svoj duh predam Bogu da nas On vodi tamo gde eli da idemo.
Preljuboinci (i preljuboinice Karadi, KJV)! Ne znate li da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Ko, dakle hoe da bude prijatelj svetu, postaje neprijatelj Boiji (arni).
Zadraemo se posebno na pitanju: Ne znate li da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Iz ovoga proizlazi da je jedina mogunost da se dua odvoji od ovog sveta, a time od Vavilona, da to neprijateljstvo bude uniteno. Ponavljam, prijateljstvo sa svetom nije u neprijateljstvu sa Bogom. Kad bi bilo, ono bi se moglo pomiriti sa Bogom tako to bi se uklonilo ono to ga je dovelo u neprijateljstvo prema Bogu. Ali nije, ono je samo po sebi to neprijateljstvo. A to neprijateljstvo prema Bogu, koje je u neprijateljstvu s Bogom, stavlja nas u neprijateljstvo s Njim. Ljudi se mogu pomiriti s Bogom uklanjanjem tog neprijateljstva; ali smo neprijateljstvo se nikad ne moe pomiriti s Bogom. A oveanstvo, koje to neprijateljstvo stavlja u neprijateljstvo prema Bogu, miri se s Bogom samo ako se to neprijateljstvo ukloni. Mi drimo klju itave ove situacije u injenici da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu. Prijateljstvo sa svetom i neprijateljstvo su jedno te isto; ovek ne moe da gaji to neprijateljstvo bez prijateljstva sa svetom, jer ono je to; prijateljstvo sveta je u njemu. Zato ponavljam: jedina nada da se ovek odvoji od sveta, kako to Pismo zahteva, i kako to nae vreme zahteva kao nikad pre u svetu ako uopte moe da bude neke razlike je uklanjanje tog neprijateljstva. To je ono za im svi eznemo, to je sve to treba da se uradi, jer kad neprijateljstvo nestane mi smo slobodni. U osmoj glavi Poslanice Rimljanima spominje se isto to od sedmog stiha nadalje. Jer telesni um, ili kako je doslovce na grkom: Jer telesni um u neprijateljstvu je sa Bogom, jer se ne pokorava zakonu Boijem niti moe. To naglaava misao izraenu u vezi sa drugim tekstom, da ne postoji mogunost da se ovo neprijateljstvo pomiri s Bogom. S njime ne moe nita da se uradi osim da bude uniteno. Nita ne moe da se uradi za njega; neto se moe uraditi sa njim; ali nita za njega i to zato to se protivi Bogu, ono se ne pokorava Bojem zakonu, niti moe. Ne moe da bude pokoreno Bojem zakonu; ni sm Bog ne moe da uini da se telesni um pokori Njegovom zakonu. To ne moe da se ostvari. To ne znai da sa nepotovanjem govorimo o Gospodu ili da ograniavamo Njegovu silu. Jednostavno ne moe da se uradi. Bog moe da uniti to zlo i sve to je dovelo do njega; ali ne moe nita da uini sa njim, da ga reformie ili uini boljim. Oni koji su u telu, ne mogu da ugode Bogu. Ovaj je svet telesan, a vi niste od sveta, kae Gospod, nego sam vas ja od sveta izabrao. On je hrianina odvojio od tela, od telesnog ivota, od telesnog uma, od vlasti tela. To nas odvaja od sveta, jer nas odvaja od onoga to nas dri uz svet. Nita osim Boje sile ne moe to da uini.
78
Pogledajmo nekoliko trenutaka izvetaj o vremenu kad je Bog stvorio oveka. Prva Mojsijeva 2. glava. Kad je stvorio oveka, Bog je njega, i sve ostalo to je stvorio, proglasio ne samo da je dobro nego vrlo dobro. Tada je prvi ovek, Adam, bio srean to uje Boji glas, uivao je u Njegovoj prisutnosti, celo njegovo bie radosno se odazivalo Njegovom pozivu. Ali onda se u vrtu pojavio jedan drugi i u um ljudi ubacio nepoverenje prema Bogu. Zmija je rekla eni: Hm, je li istina da je Bog rekao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? Ona je odgovorila: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u njega, da ne umrete. A zmija je rekla: Neete vi umreti; nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao Bog i znati ta je dobro ta li zlo. Tako je na jevrejskom i to je prevod sa jevrejskog, a i Revidirana verzija 1, ako se dobro seam. Insinuacija se sastojala u sledeem: Bog zna da to nije tako; on zna da nije tako ono to vam je rekao; to pokazuje da iza toga ima neto. Pokazuje da ne postupa poteno prema vama. Ne eli da budete tamo gde e vas to dovesti. Ne eli da imate ono ta e vam to dati. On zna ta time dobijate, zato kae: Ne ini to. ena je prihvatila njegove sugestije i im se poela baviti njima, zamislila je da sada vidi ono to pre nije videla, a u stvari to nije bilo istina. Poto ih je Gospod stvorio, nameravao je da tako i ostane, da uputstva i sve svoje znanje primaju od Boga. Trebalo je da sluaju Njegovu re, da prihvate tu re, da dopuste da ih ona vodi i da ivi u njima. Tada bi imali Boji um, razmiljali bi kao to Bog razmilja, poto bi u sebi imali Njegovu re, odraz Njegovih misli. Ali onda se pojavio drugi um, potpuno suprotan. Prihvatili su druge predloge. Dopustili su razvijanje drugih misli. Primili su druge rei, pokorili im se, posluali ih, tako da je ena videvi da je rod na drvetu dobar za jelo Da li je rod bio dobar za jelo? Ne. Ali sluajui ove rei, videla je ono to nije postojalo. Videla je stvari na nain kako ih nikad pre nije videla i nikad se nisu ni mogle videti u Bojoj svetlosti. Ali pokoravajui se tom drugom umu videla je stvari u lanom svetlu; videla je da je rod na drvetu dobar za jelo i da je drvo poeljno radi mudrosti. Meutim, to nije bilo tako. Pa ipak ona je to tako videla. To pokazuje snagu prevare koja postoji u Sotoninim reima i nainu delovanja, koji je u to vreme dao takve predloge. Kada neko tome bude naklonjen ili u svom umu ima neto to je tome naklonjeno, on time daje Sotoni priliku da deluje i uini da ovek vidi stvari u pogrenom svetlu; navodi ga da vidi stvari kao da su one jedino potrebne, to uopte nije istina. I ne samo da nisu potrebne, nego su u svemu potpuno prevarne. Kad je Eva sve to videla, prirodna posledica bila je da uzabra rod s njega i okusi, pa dade i muu svom, te i on okusi. Pogledajte malo dalje ovaj izvetaj osmi stih: I zaue glas Gospoda Boga, koji iae po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i ena mu ispred Gospoda Boga meu drveta u vrtu. ta je dovelo do toga? Kod njih je bilo neto zbog ega su izbegavali Boju prisutnost, neto to nije bilo u skladu s Bogom i to je bilo uzrok da se se sakrili umesto da Ga doekaju dobrodolicom. A Gospod Bog viknu Adama i ree mu: Gde si? A on ree: uh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaih, jer sam go, te se sakrih. A Bog ree: Ko ti kaza da si go? A onda dolazi pitanje: Da nisi jeo s onog drveta to sam ti zabranio da ne jede s njega? A on ree: Da, jeo sam. Svestan sam da to nije bilo dobro. ao mi je. Da li je tako postupio? Ne. Pitanje glasi: Da nisi jeo s onog drveta to sam ti zabranio da ne jede s njega? Zar nije jeo? Jeste. Zato to nije rekao? to se tog zato tie, nastaviu malo dalje, a onda ponovno postaviti ovo pitanje pa e svi moi da vide razlog.
REV Revised English Version
79
Adam nije odgovorio Da, premda je mogao da odgovori bez problema. Ali je zato rekao: ena koju si udruio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh. Konano je priznao da je i on bio u to ukljuen. Ali gde je sebe stavio? Na poslednje mesto. ena, pa ak i sam Gospod, morali su biti krivi pre nego to ovek prizna da je i on uestvovao u svemu. U svemu tome u sutini je rekao: Ne bih ja to uinio da nije bilo ene, jer ona mi je dala plod. Zato, da nje nije bilo ovde, ona mi ga ne bi dala; i da je ti nisi ovde stavio, ona ne bi bila ovde. A da nije bila ovde, ne bi mi ga dala; i da je nisam dobio, ne bih to uinio. Prema tome, injenica je da sam jeo, ali odgovornost za to je na drugom. ta je to bilo u njemu i u vezi sa njim to ga je navelo da optui svakog drugog u svemiru pre nego sebe, radije nego da prizna da je u svemu tome uestvovao? Nita drugo osim ljubavi prema sebi, branei sebe, titei sebe. A Gospod ree eni: Opet jasno pitanje: Zato si to uinila? A ona ree: Uzela sam plod od drveta i jela i dala svome muu pa je i on jeo. Sve je to bilo loe. Ne, nije to rekla. Zapazite, jo uvek govorimo o odgovoru na pitanje: Zato si to uinila? On nije pitao: Ko je to uinio? ve: Zato si to uinila? A ena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh. Ona je na pitanje odgovorila na isti nain kao Adam. Iz istog razloga izbegla je da odgovori na pitanje, i ukljuila nekog drugog, koji je naveo Adama da to uini. Svi drugi moraju biti krivi osim nje. Ponovno pitam: Zato nisu jasno odgovorili na postavljeno pitanje? Nisu mogli. A nisu mogli zato to se um koji ih je podsticao, koji ih je opseo, koji ih je zarobio i podvrgnuo svojoj vlasti, um iz kojeg je poteklo samouzvisivanje umesto uzvisivanje Boga, nikad ne moe zadovoljiti drugim mestom, pa ni tamo gde je Bog. Svi znamo da Sotona tako razmilja. Ali kad se vratimo tamo gde je poelo, znamo da je uzvisivanje samog sebe bilo razlog zato se naao u poloaju u kojem je bio u vreme kad se uzvisio. On je odvratio pogled od Boga i poeo da gleda sebe, sebi je pripisivao zaslugu za veliku slavu; i mesto na kojem se nalazio nije bilo dovoljno veliko za njega pa je morao da uzvisi sebe. Izai u na nebo, vie zvezda Bojih podignuu presto svoj, Izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s Vinjim. To je bio greh. Gospod ga je pozvao da se odrekne svoga greha i zlog puta, da se vrati Bogu, da ponovo prihvati Boje puteve. Znamo da je bilo tako jer stoji napisano: Bog ne gleda ko je ko. Bog ne pravi razlike meu osobama. Poto su nebeska i zemaljska porodica jedno, i poto Bog ne gleda ko je ko; i poto je Bog dao oveku drugu priliku kad je sagreio, i pozvao ga da se vrati s obzirom da Bog ne gleda ko je ko, On je svakako dao i Luciferu drugu priliku i pozvao ga da se vrati. To je jasno. On je mogao da se odrekne svog puta; mogao je da se odrekne svoga ja i pokori se Bogu. Ali umesto toga, on je prezreo poziv, prezreo Boji dar, odbio da se odvrati od svojih puteva i ponovo se pokori Bogu. Time se jednostavno utvrdio, uprkos svega to je Gospod mogao da uini, u svome samo-izabranom putu. Zato je njegov um utvren u grehu i pobuni protiv Boga, neprijateljstvo ne obino neprijateljstvo, ve neprijateljstvo samo po sebi: Jer se ne pokorava zakonu Boijem niti moe. Sada su takav nain razmiljanja prihvatili Adam i Eva. A kad su ga prihvatili, povukli su za sobom ceo svet; jer su tim prihvatanjem ovaj svet predali Sotoni i tako je on postao bog ovog sveta. Shodno tome, to je um ovog sveta; to je um koji kontrolie svet. To je Sotonin um, um boga ovoga sveta, um koji kontrolie oveanstvo, poto je oveanstvo u ovome svetu i od sveta. A on je sam po sebi u neprijateljstvu prema Bogu, jer se ne pokorava zakonu Boijem niti moe. To je razlog zato Adam i Eva nisu mogli iskreno odgovoriti na jasno pitanje. Sada ljudi mogu jasno da odgovore na to pitanje. Ali u ono vreme nisu mogli zato to ih je Sotona uzeo pod svoju vlast i nije bilo druge sile koja bi ih kontrolisala. Njegova je kontrola bila potpuna i u tom trenutku u
80
njima je vladala potpuna izopaenost. Ali Bog ih nije tu ostavio, nije ostavio ljudski rod u tom stanju. On se okree i govori zmiji: I jo stavljam neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog; ono e ti na glavu stajati a ti e ga u petu ujedati. Tako u ovom svetu postoje dva neprijateljstva: jedno je od Sotone i to je neprijateljstvo prema Bogu; drugo je od Boga i to je neprijateljstvo prema Sotoni. I kroz ova dva neprijateljstva dolaze dve tajne Boja tajna i tajna bezakonja. Naravno, neprijateljstvo prema Sotoni je Boja pravednost. U reima: Stavljam neprijateljstvo izmeu tebe i ene Bog je slomio Sotoninu vlast nad ovekovom voljom; ponovo je oslobodio oveka da izabere iju e vlast priznati; kojeg cara i koji svet eli da ima. Ovim reima Bog je skrio apsolutnu Sotoninu vlast i oslobodio oveka da izabere u kojem svetu eli da ivi. I od tog vremena, ovek koji izabere Boji put i pokori svoju volju Bojem nadzoru, moe bez oklevanja da odgovori na jasno Gospodnje pitanje, pa kad Gospod doe i pita: Jesi li uinio to i to? on moe rei: Da, bez da u to uvlai ikoga drugog. To je priznanje greha. Tako dolazi sposobnost za priznanje greha i ona otkriva blaenu istinu da je sila za priznanje greha pokajanje Boji dar. Poto je um Sotonin um ovog sveta, um koji kontrolie telesnog oveka je u neprijateljstvu s Bogom; on stavlja oveka u neprijateljski odnos s Bogom. On ne moe da se pomiri s Bogom, jer se ne pokorava zakonu Boijem niti moe; jedino to treba uiniti je da na neki nain bude uklonjen s puta. Ako to moe biti uinjeno, ovek e se pomiriti s Bogom i onda je sve u redu; on e se ponovno prikloniti Bogu i Bojoj rei; Boje misli i Njegovi predlozi mogu ponovno dopreti do njega da mu budu vodi i sila koja ga nadzire. Poto se taj um ne moe pomiriti s Bogom, jedino to moe biti uinjeno jeste da on bude uniten. Onda, samo onda i na taj nain ovek moe da se pomiri s Bogom i bude odvojen od sveta. I hvala Gospodu, dao nam je radosnu vest da je uniten. Kako se to radi i kako od toga moemo imati koristi, videemo u drugim prouavanjima. Smatram radosnom veu koju nam Bog alje da je to uinjeno. A to se tie toga da budemo voeni tako da od toga imamo koristi, da se radujemo, da uivamo i da imamo silu, to je preputeno Gospodu. Znamo da je ovo neprijateljstvo ovo nae i Sotonino telesno mudrovanje odvojilo oveka od Boga; ali Bog je oveku omoguio da se vrati. Gospod je oveku dao mogunost da izabere svet u kojem eli iveti. I to je glavni cilj naeg prouavanja. Ako elimo da iziemo iz Vavilona u potpunosti, moramo da napustimo ovaj svet. oveku je omogueno da izabere svet kad je Gospod rekao Sotoni: Stavljam neprijateljstvo izmeu tebe i eninog semena. Zbog toga je jedino trajno pitanje: koji svet biramo? Koji svet? Koji svet e ovek izabrati? A kad je Bog, u svom udesnom milosru, otvorio put i dao nam silu da izaberemo bolji svet od ovoga, zato da oklevamo? Otvorimo drugu glavu Poslanice Efescima; poinjemo od prvog stiha i itamo radosnu vest da je neprijateljstvo prema Bogu uniteno da bismo svi mogli da budemo slobodni. Poinjemo s prvim stihom:
I vas koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova, u kojima ste nekada iveli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdunih sila, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti (arni).
Mi smo iveli u skladu sa tim duhom. Koji duh upravlja sinovima nepokornosti? Duh koji kontrolie svet, um koji je zapoeo zlo u vrtu i u neprijateljstvu je prema Bogu. Ko je knez koji vlada u vetru? Duh koji je radio u sinovima nepokornosti, bog ovog sveta koji nije nita naao na Isusu Hristu, Bogu hvala. 81
I svi mi smo nekada iveli meu njima [na nain ivljenja], udovoljavajui poudama svoga tela i sledei telesne elje i nagone.
Um ovog sveta, poto je od ovog sveta, prirodno spada u naine ivljenja ovog sveta. Pa smo, kao i ostali, po prirodi bili podloni Boijem gnevu. Bili smo. Pre nego to budemo nastavili sa itanjem Efescima poslanice, otvorimo Poslanicu Koloanima 1,21: Vi ste nekad bili otueni i neprijatelji svojim miljenjem (KJV). Gde se nalazilo neprijateljstvo koje nas je uinilo neprijateljima? U umu, u telesnim mislima. Telesni um je neprijateljstvo i on nas kontrolie, ini nas neprijateljima u zlim delima (Karadi). A sada Efescima 2,11: Zato imajte na umu da ste nekada vi, pagani po roenju, koje su zvali neobrezanje Od strane Gospoda? Ne, ve od onih koji sebe zovu obrezanje koje se rukom na telu radilo. Dakle ovde imamo neke u telu koji su drugima u telu davali neka imena, kako bi se meusobno razlikovali.
U ono vreme bili bez Hrista, otueni od izrailjskog drutva, bez udela u obeanim zavetima, nemajui nade, i bez Boga u svetu (arni).
Drugi tekst s tim u vezi nalazimo u etvrtoj glavi, 17. i 18. stihu; proitaemo ga pre nego to ovde nastavimo:
Kaem vam, dakle, i opominjem vas u Gospodu da vie ne ivite kao to ive pagani, u ispraznosti svog uma [odnosno idolopoklonstva u svom umu]. Njihov razum je pomraen i oni su, zbog svog neznanja, koje dolazi od okorelosti njihovog srca, odvojeni od Boijeg ivota.
Oni koji su u telu, daleko od Boga, hode u ispraznosti svog uma, otueni su od Boga i odvojeni od Bojeg ivota. Neprijatelji u umu; to smo mi bili. itamo ponovno Efescima 2,13: A sad. Kada? Ozbiljno mislim na nas koji ovde prouavamo Pisma; mi treba da se povinujemo Bojoj rei onakvoj kakva jeste, da nas ona povede tamo gde On eli. Zato pitam: Kada? Sada, ovde gde jesmo. A SADA u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko. Od ega daleko? Od Boga? Ili od Jevreja? Prethodni stih kae daleko od Boga, bez Boga, udaljeni od ivota Bojeg. Vi koji ste nekada bili daleko (od Boga), blizu postadoste Kome? Bogu? Ili Jevrejima? Blizu Bogu, naravno. Vi koji ste nekada bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom (Karadi). Jer on je na mir, on je razruio zid koji nas je razdvajao koji je postojao izmeu nas i u svome telu ukinuo neprijateljstvo (KJV). Hvala Bogu to je uklonio neprijateljstvo pa se moemo odvojiti od sveta. Razruio pregradni zid koji ih je rastavljao (arni) izmeu koga? Svakako izmeu ljudi i Boga. Kako je to uinio? Kako je sruio zid koji je postojao izmeu nas i Boga? Uklanjanjem neprijateljstva. Dobro. Istina, neprijateljstvo je stvorilo podelu i odvajanje izmeu ljudi na zemlji, izmeu obrezanja i neobrezanja; izmeu obrezanja po telu i neobrezanja po telu. Ono se ogledalo u njihovim podelama, u podizanju zida izmeu Jevreja i neznaboaca. To je istina, ali da su se Jevreji drali Boga, da se nisu odvojili od Njega, da li bi oni ikad podigli zid izmeu sebe i ikog drugog? Ne, sigurno ne. Ali njihovo odvajanje od Boga, njihov telesni um, neprijateljstvo koje je postojalo u njihovim umovima i slepoa zbog neverstva, prekrili su velom njihovo srce i sve to odvojilo ih je od Boga. A onda su, zbog zakona i obreda koje im je Bog dao, sebi pripisujui zaslugu to su Gospodnji i mnogo bolji od
82
drugih, podigli jo vii zid razdvajanja izmeu sebe i drugih ljudi. A gde se nalazio koren svega toga izmeu njih i drugih ljudi? Nalazio se u neprijateljstvu koje ih je u poetku odvojilo od Boga. Poto su se odvojili od Njega, neminovne posledice bile su da e se odvojiti i od drugih. Jer je On mir na, koji oboje sastavi u jedno (Karadi). Oboje sastavi u jedno? Svakako Boga i ljude. On je razruio zid koji nas je razdvajao; i u svome telu ukinuo neprijateljstvo, da od te dvojice naini u sebi jednog novog oveka tako uspostavivi mir (KJV). Razmotrimo ovo jo jednom. u svome telu ukinuo neprijateljstvo. Izostavljajui sledeu reenicu (koju ne prouavamo u ovoj lekciji) pitamo: Zato je ukinuo neprijateljstvo? Zato je razruio zid koji je razdvajao? Zato? da od te dvojice naini u sebi jednog novog oveka tako uspostavivi mir. ini li Hristos novog oveka od Jevrejina i neznaboca? Ne. Od neznaboca i nekoga drugoga? Ne. Od jednog neznaboca i drugog neznaboca? Ne. Bog ini jednog novog oveka od BOGA i OVEKA. A u Hristu su se Bog i ovek sreli da mogu postati Jedan. Svi su se ljudi odvojili od Boga i u tome odvajanju odvojili su se jedan od drugoga. Tano je da nas Hristos eli sve sjediniti; On se pojavio u svetu praen reima: Na zemlji mir, meu ljudima dobra volja. To je Njegov cilj. Meutim, da li je On provodio vreme pokuavajui da pomiri jednog s drugim i pokuavajui da uniti sva ta razdvajanja meu ljudima pa ih navede da kau: Hajde da ostavimo po strani ono ta je prolo; zakopaemo sekiru; poeemo iznova, okrenuemo novi list i odsad emo iveti bolje? Hristos je mogao da to uini. Da je poao tim putem, mogao je hiljade njih nagovoriti da tako postupe; mogao je hiljade njih nagovoriti da kau: Loe je to smo tako postupali jedni prema drugima. To nije dobro i ao mi je zbog toga. Ostavimo sad sve to je bilo i okrenimo novi list; krenimo i inimo ono to je bolje. Mogao je navesti ljude da se sa tim sloe. Ali da li bi oni mogli da ostanu na tome? Ne bi. Jer ono zlo koje je dovelo do podele, jo je uvek tu. ta je dovelo do podele? Neprijateljstvo, njihovo odvajanje od Boga dovelo je do odvajanja jedanog od drugoga. ta bi onda koristilo da je sm Gospod pokuavao da navede ljude da odloe svoja neslaganja, a da ne doe do korena itave stvari i ukloni neprijateljstvo koje je uzrokovalo to odvajanje? Njihovo odvajanje od Boga prouzrokovalo je odvajanje meu njima samima. Jedini nain da se ukloni njihovo odvajanje jedanog od drugoga, bio je da se ukine njihovo odvajanje od Boga. A to je On uinio unitenjem neprijateljstva. Mi propovednici moemo da iz toga nauimo kad nas crkve zovu da pokuamo reiti neke probleme. Mi uopte nemamo ta da traimo u reavanju tekoa meu ljudima. Kad uspemo da sredimo problem izmeu Boga i oveka, kada je to uraeno, prestae sva razdvajanja. injenica je da su Jevreji u svom odvajanju od Boga izazvali posebno odvajanje meu sobom i neznabocima. Istina je da je Hristos eleo da ukloni sva ta razdvajanja i u tome je uspeo. Ali jedini nain na koji je to uradio, jedini nain na koji je to mogao da uradi, bio je da uniti ono to ih je razdvajalo od Boga. A sva razdvajanja izmeu njih i neznaboaca nestaju kad nestaje razdvajanje, neprijateljstvo izmeu njih i Boga. O kako je radosna vest da je neprijateljstvo uklonjeno. Ono je uklonjeno, hvala Bogu. Prema tome nema potrebe da negujemo prijateljstvo sa svetom; nema potrebe da nam nedostaje poslunosti Bojem zakonu; nema potrebe da se ne pokoravamo Bogu, jer je Isus Hristos uklonio neprijateljstvo, ukinuo ga je i unitio. On je unitio ovo zlo u kome se nalazi prijateljstvo sa svetom, koje ne doputa pokoravanje Bogu ni zakonu. Nema ga vie. U Hristu je otilo; ne izvan Hrista; u Hristu je otilo, ukinuto, uniteno. Hvala Bogu! To je sloboda.
83
To je, naravno, uvek bila radosna vest. Ali za mene sada, s obzirom na situaciju koju nam je Bog pokazao, jer smo sada stavljeni u svet, ova blagoslovena vest dola je do mene u poslednjih nekoliko dana kao da je nikad ranije nisam uo. Dola mi je donosei takvu radost, takvo istinsko hriansko ushienje da sam bar mi se ini posebno srean kao hrianin. O, blagoslovene li injenice da Bog kae kako je ono to nas odvaja od Boga, to nas pridruuje svetu i to ini sve to zlo, ukinuto u Njemu, koji je na mir. Prihvatimo veeras ovu radosnu vest, radujmo joj se nou i danju, da bi nas Bog mogao voditi sve dalje i dalje na zelenu pau i pored tihih voda Svog slavnog carstva u koje nas je preneo. Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja e biti svemu narodu. Zato to vam se [i meni, znam to] danas rodio Spasitelj u Davidovom gradu, koji je Hristos Gospod (arni). Hvala Bogu!
84

Isti tekst s kojim smo zavrili sinono prouavanje bie predmet naeg prouavanja u nekoliko sledeih veeri. Kod preemo preko nekog dela teksta, a vi smatrate da dosad nije objanjen ili ga uopte nismo primetili, imajte na umu da ni izdaleka nismo zavrili s ovim tekstom i da e svaki deo doi na svoje mesto. Efescima 2,13-18:
A sada u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom (Karadi). Jer on je na mir, koji oboje sastavi u jedno, on je razruio zid koji nas je razdvajao; i u svome telu ukinuo neprijateljstvo; da od te dvojice naini u sebi jednog novog oveka, tako uspostavivi mir (KJV).
On je to uinio da donese mir. Mir dolazi samo na ovaj nain. Sve je to u Njemu. On je nainio ovaj mir da pomiri s Bogom oboje [Jevreje i neznaboce] u jednom telu krstom, ubivi time neprijateljstvo. Tekst kae time. Na margini pie: ubivi neprijateljstvo u sebi; nemaki tekst glasi: i neprijateljstvo je ubio sobom: On je doao i kao radosnu vest objavio mir vama udaljenima, i mir onima koji su blizu; jer njegovim posredstvom i jedni i drugi imamo pristup k Ocu u jednom Duhu (arni). Ponovio bih ukratko, kao to sam uinio sino, da ovde razmatramo odvajanje, neprijateljstvo koje je postojalo izmeu Jevreja i neznaboaca. Tano je da razmatramo unitenje ovog razdvajanja i neprijateljstva; njegovo uklanjanje prouavali smo i objasnili, kao i sredstva kojima je neprijateljstvo uklonjeno i uniteno. Ali kao to smo sino spomenuli, Hristos nije provodio vreme pokuavajui da navede Jevreje i neznaboce da se pomire. Nije poeo pokuavajui da pristanu na uklanjanje svojih razlika, da okrenu novi list i pokuaju da se bolje ponaaju i zaborave prolost, da puste ta je bilo. On na to nije potroio ni dva minuta; i da je proveo deset hiljada godina, nita ne bi koristilo, jer je ovo razdvajanje, ovo neprijateljstvo izmeu njih bila samo posledica, plod neprijateljstva koje je postojalo izmeu njih i Boga. Zato, da bi delotvorno unitio itavo drvo zla i njegov rod, dok je stajalo izmeu njih, unitio je koren svega toga uklanjanjem neprijateljstva izmeu njih i Boga. I kad je to uinio, doao je i objavio je radosnu vest mir vama dalekima i onima koji su blizu (prevod sa grkog). Trinaesti stih: Zato sad u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom. Jer je On mir na, koji oboje sastavi u jedno (On je od dvoga nainio jedno Savremeni srpski prevod) (Karadi). Istina je da je Jevreje i neznaboce uinio jednima, ali On je prvo sastavio neto drugo, da bi to dvoje, Jevreji i neznaboci moglo biti jedno, pre nego to ih je mogao sastaviti u jedno. Zato re oboje u ovom stihu, koji su sastavljeni u jedno, nisu oboje iz osamnaestog stiha. U etrnaestom stihu oboje su Bog i ovek koji se odvojio od Boga, bio blizu ili daleko. Prema tome, prvo, On je na mir koji je sastavio oboje, Boga i oveka u JEDNO, i razvalio zid razdvajanja koji je postojao izmeu Boga i oveka, tako to je u svom telu ukinuo neprijateljstvo tanije ovekovo neprijateljstvo prema Bogu, koje se ne pokorava Bojem zakonu niti moe. Ovo je u Sebi uinio da to DVOJE ini JEDNOG novog oveka, i tako uspostavio mir. Novi ovek nije nainjen od dva oveka koji se ne slau, ve je nainjen od Boga i oveka. U poetku je ovek nainjen po obliju Bojem, a to predstavlja mnogo vie od Bojeg oblika. Ko bi ga video pomislio bi na Boga. On je odraavao Boje oblije; ko god je pogledao oveka morao je da
85
se seti Boga. Bog i ovek su bili jedno. I Bog i ovek bi zauvek ostali jedno da ovek nije posluao Sotonu i dobio njegov um koji je u neprijateljstvu prema Bogu. Kad je primio ovaj um, koji je u neprijateljstvu prema Bogu, ovek se odvojio od Boga. Sada su postojala dva, a ne jedan. Poto se odvojio od Boga, i bio u grehu, Bog mu vie nije mogao pristupiti jer ovek ne moe da podnese nepokrivenu slavu Njegove prisutnosti. Jer je Bog na oganj koji spaljuje greh; da je Bog priao oveku takvom kakav je, on bi izgoreo. Grean ovek ne moe da sretne Boga i opstane. To se vidi u Otkrivenju 6,13-17. U veliki dan kada e nebesa nestati kao svitak kad se smota i kada e svi zli na zemlji videti Boje lice, zemaljski carevi, velikai, vojskovoe, bogatai, monici i svaki rob i slobodnjak posakrivae po peinama i meu gorskim stenama, govorei gorama i stenama: Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga koji sedi na prestolu i od Jagnjetovog gneva! Jer, doao je Veliki dan njihovog gneva, i ko moe da opstane? ovek u grehu, takav kakav je, kad sretne Boga, radije bi da ga pokrije planina nego da bude tamo gde ga obasjava nepokrivena Boja slava. Zato, da bi Bog mogao da dosegne oveka i da se ponovo poveu, da bi se mogao ponovo otkriti oveku i da bi ovek ponovo mogao da bude na mestu koje mu je Bog pripremio, Isus je dao sebe, i Bog se pojavio u Njemu, Svojom slavom tako pokrivenom ljudskim telom, da bi ga taj ovek, greni ovek, mogao videti i iveti. U Hristu ovek moe da sretne Boga i ostane iv, jer u Hristu je Boja slava tako pokrivena, tako preoblikovana, da greni ovek ne sagori. Sve to je Bog nalazi se u Hristu, jer u Njemu ivi svaka punina Boanstva telesno (Koloanima 2,9 Karadi). Kad je Isus doao da oveka vrati Bogu, On je pokrio ovu bletavu slavu koja saie, tako da sad ljudi mogu gledati Boga kakav je u Svojoj slavi u Isusu Hristu, i ostati ivi. Dok izvan Hrista, sam, nijedan ovek ne moe da vidi Boga i ostane iv. U Hristu, u Njemu, ko god vidi Boga ostaje iv. U Hristu, videti Boga znai iveti, jer u Njemu je ivot, a ivot je videlo ljudima. Tako su zbog neprijateljstva Bog i ovek bili odvojeni, ali onda Hristos dolazi izmeu njih, i u Njemu se ovek i Bog susreu, a kad se Bog i ovek sretnu u Hristu, onda su to dvoje obojica jedan, i sad postoji novi ovek. I tako, samo tako, nastaje mir. Tako su u Hristu Bog i ovek postali jedan; zato je Hristos pomiritelj, koji je uinio da iz obojice postane jedan. O, Gospod Isus je dao sebe, i u sebi je ukinuo neprijateljstvo da od te dvojice Boga i oveka naini u sebi jednog novog oveka tako uspostavivi mir. Doli smo do drugog oboje u esnaestom stihu: I da pomiri s Bogom oboje [Jevreje i neznaboce] u jednom telu (Karadi). S kojim je telom On, Hristos, pomirio oboje s Bogom? Sa svojim vlastitim, naravno; svojim telom izvrio je pomirenje ubivi neprijateljstvo na njemu. On je doao i kao radosnu vest objavio mir vama udaljenima [neznabocima] i mir onima koji su blizu, odnosno Jevrejima. Jevreji su bili blizu svojih otaca radi. Jevreji su se sami, svojom zaslugom, odvojili od Boga i udaljili jednako daleko kao neznaboci. Ali Bog je dao obeanja njihovim ocima i On ih je ljubio otaca radi. Osim toga imali su prednost jer su im pripadali posinatvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obeanja (Rim. 9,4 Karadi). U tom smislu i iz tog razloga su bili blizu. A On je propovedao mir onima koji su bili blizu; njima je bio potreban taj mir. Tako po njemu oboje dobismo pristup k Ocu u jednom istom Duhu. Razmotrimo sada frazu da je neprijateljstvo unitio u sebi. Ponitivi u svom telu neprijateljstvo (KJV); u Sebi je ubio to neprijateljstvo. U Sebi je pomirio oboje. Sve je to u njemu. Nikome to ne moe da ima koristi od toga osim ako je u Njemu. Ako meu sluaocima ovde ima onih kojima to izgleda nejasno pa bi rekli: Ne mogu to da vidim, i zato bi se
86
odmakli i gledali kao da je to neto to bi hteli da shvate izvan, takvima bih rekao, nikad to neete shvatiti na takav nain. Tako to ne funkcionie. To je u Njemu, ne izvan Njega. Samo se u Njemu to moe upoznati, a nikako izvan Njega. Predajte se Njemu, pokorite se Njemu, utonite u Njega; onda e sve biti dovoljno jasno. Samo se u Njemu moe ostvariti i samo se u Njemu moe shvatiti. Prouavaemo sada kako se to ostvarilo u Njemu. Kada to budemo znali, znaemo kako je to uinjeno za svakoga od nas u Njemu. Pre svega, posebnu panju posvetili bismo izrazu u Njemu. Ovaj izraz ne postoji u Pismima i nikad ne bih oekivao da u ga koristiti, u smislu kao da se u Njemu misli na posudu ili rezervoar, kome treba da idemo i iz njega uzmemo ta nam je potrebno, i stavimo na sebe ili primenimo na sebe. Ne, ne, ne! To nije to. Na takav nain se nikad ne moe dobiti. To se ne nalazi u nekakvoj posudi kojoj prilazimo i vadimo ono ta bismo hteli od Njega, uivamo u tome i primenjujemo to na sebe, pa moemo rei: Sada sam to dobio! Ne, to je u Njemu i mi sami moramo biti u Njemu da bismo to imali. Mi treba da se utopimo u Njemu. Nae ja treba da se izgubi u Njemu. Onda nas On ima. Samo u Njemu je to. Nalazimo ga samo u Njemu. I ako bismo to ak dobili u Njemu, to bi bilo samo zato to smo savladani u Njemu. Nikad ne smemo pomisliti da po to doemo, izvadimo iz Njega i sami upotrebimo. Zato gde Pismo koristi izraz u Njemu, onda to imao samo ovo znaenje. Sve je u Njemu i mi to dobijamo ako smo u Njemu. Mnogi ljudi tu gree. Kau: O, da, verujem u Njega. Znam da je u Njemu i dobijam ga od Njega. Pa onda odlaze da to uzmu od Njega i primene na sebe. Ubrzo postaju toliko zadovoljni to su pravedni, to su sveti, i to tako traje dok na kraju zakljue da je nepobitno da su savreni, da ne mogu da gree i ak da vie nisu izloeni iskuenjima. Takvo gledite moe da donese samo takve rezultate, jer je izvan Njega. I oni su ti koji to sami ine. Ali to tako ne ide; to je jo uvek ono ja, jer je izvan Hrista. A bez mene, to znai, izvan Njega, ne moete initi nita, jer niste nita. U Njemu je i samo u Njemu. I samo ako smo u Njemu, onda to moemo imati i uopte koristiti. Sveto pismo e sve to objasniti. Smatrao sam da je najbolje da ovo tumaenje iznesem, tako da u sledeim prouavanjima, o onome ta je uinjeno u Njemu, i ta je dano je u Njemu, ne bismo pogreili mislei da to trebamo nai u Njemu i izvaditi. Ne, mi treba da zbog toga idemo k Njemu, tamo gde je to, a kad odemo k Njemu, treba da uemo u Njega verom i Bojim Duhom, i tamo ostanemo, da se uvek naem u Njemu (Fil 3,9). Otvorimo sada Poslanicu Jevrejima. U nastavku ovog predavanja prouavaemo prve dve glave. Pitanje glasi: Kako je Hristos ukinuo ovo neprijateljstvo u telu svom, u Sebi? Prvo u da iznesem argumente iz obe glave da bismo obraditi ove dve glave u malo vremena koje nam je preostalo. U ove dve glave jedinstvena je velika misao razliitost izmeu Hrista i anela. Ne kaem da je to jedino ta nalazimo u ove dve glave, ali je to misao koja se istie iznad svega drugog. U prvoj glavi, tamo do petog stiha u drugoj glavi, nalazi se prva razlika; u drugoj glavi od petog stiha do kraja glave nalazi se druga razlika. U prvoj glavi, tamo do petog stiha u drugoj, prikazana je jasna razlika izmeu Hrista i anela, s tim da je Hristos daleko uzvieniji od anela, kao to je Bog, jer je On Bog. U drugoj glavi, od petog stiha nadalje, nalazimo razliku izmeu Hrista i anela, ali je Hristos prikazan kao mnogo nii od anela, kao to je ovek nii od anela, jer Hristos postaje ovek. To je skica ove dve glave. Tako je sluaj iznesen. itajmo sada tu glavu:
87
Bog je u prolosti mnogo puta i na razne naine govorio naim praocima preko proroka, a u ove poslednje dane progovorio je nama preko Sina, koga je odredio da bude naslednik svega, ijim posredstvom je i svet stvorio. On je odsjaj Boije slave i pravi odraz njegovog bia, koji sve nosi svojom silnom reju.
Ili kako na nemakom stoji: On sve odrava svojom monom rei. To menja smisao; ne radi se samo o rei Njegove sile, ve On sve nosi, sve odrava svojom monom rei. Zastanimo za trenutak. Koliko toga odrava svojom rei? Sve. Svet? Da. Sunce? Da. Celokupno zvezdano nebo? Da. Da li ih re koja ih je stvorila jo uvek podrava? Da. Moemo li i mi da budemo ubrojani u sve? Bez sumnje da. Hoe li vas On podrati svojom monom rei? To je jedini nain na koji On podrava. Da li ste se ikad u ivotu, kada ste u sunano jutro ustali, oseali zabrinuto bojei se da bi sunce moglo pasti pre podneva ili pre zalaska? Ne. Da li ste se ikada oseali zabrinuto kad ste u sunano jutro ustali, bojei se da kao hrianin moete da umrete pre zalaska sunca? Znate i sami da je bilo tako. Zato niste zabrinuti da bi sunce moglo pasti s neba pre svog zalaska, da bi moglo nestati sa svoga mesta, kao to se bojite za sebe da biste mogli umreti? Naravno, niko nije zabrinut kad je u pitanju pad sunca. Ono je tu i uvek e biti. Ali je savreno ispravno da hrianin pita: Zato sunce ne klizne sa svog mesta? A odgovor glasi: Mona re Isusa Hrista dri ga na mestu i ini da ide svojim putem. A ista ova sila podrava onoga ko veruje u Isusa. Ista ova re podrava onoga ko veruje u Isusa; on oekuje da to ini jednako kao to oekuje da podrava sunce ili mesec. Ista ova silna re podrava hrianina na njegovom hrianskom putu, kao to podrava sunce na njegovom putu. Hrianin koji se bude uzdao u ovu re da e ga podrati, kao to se uzda u ovu re da e podrati sunce, otkrie da e ova re podrati i njega kao to podrava sunce. Ako se setite ovog biblijskog teksta sutra ujutro kad ustanete, setiete se da Bog podrava sunce. Vi se neete pitati da li e to biti; oekivaete da On to uini i neete zabrinuto ekati da vidite nee li se moda sunce pomai sa svog mesta. Ne, jednostavno ete poi na svoj posao, mislima usmereni na posao, a podravanje sunca prepustiete Bogu, kome to i pripada. Takoe sutra, kad ustanete sa suncem, oekujte da e ista mona re i vas podrati kao sunce; prepustite i to Bogu i prihvatite se svog posla svom svojom snagom i svim svojim mislima. Pustite Boga da se brine za ono ta Mu pripada i posvetite svoje misli onome to vam je poverio. I tako sluite Bogu svom misli svojom. Mi ne moemo sebe da sauvamo od pada; mi ne moemo da sebe podrimo. I On nam to nije dao kao zadatak. To nije suprotno tekstu koji kae: Jer koji misli da stoji neka se uva da ne padne, jer u ovom sluaju ovek se oslanja na Boga da ga podri, a ne na svoje napore. A onaj koji stalno dri na umu da ga Bog podrava, i da tamo mora da bude, nee se hvaliti svojom sposobnou da stoji. Da su me veeras ovde doneli potpuno bespomonog, i da dvoje ili troje brae stoji ovde i podravaju me, ne bi bilo u redu da kaem: Pogledajte kako vrsto stojim! Ne bih vrsto stajao jer ne bih mogao. U trenutku kad bi me pustili, pao bih. Isto tako je i sa hrianinom. Boja re kae za njega: Stoji li on, pada li, to je posao njegovog gospodara. Ali on e se odrati, jer ima Bog mo da ga podri (Rim 14,4 Bakoti). A ovek koga Bog podrava, koji se uzda u Boga da ga podrava, i zna da samo Bog ini da stoji takav ovek ne moe da kae: Sada stojim i nema opasnosti da padnem. Postoji li opasnost da ovek padne ako ga Bog dri? Naravno da ne postoji. Samo onda kad se izvue iz Gospodnje ruke i poinje da sam sebe
88
podrava pa se hvali kako stoji, onda ne samo da postoji opasnost od pada, ve do pada dolazi; on je ve pao. Onaj koji naputa Boju ruku, sigurno e pasti. Nastavljamo sa Jevrejima prvim poglavljem:
uinivi sobom oienje greha naih, sede s desne strane prestola veliine na visini (Karadi).
Kada je seo s desne strane Bogu? Otkad? Odavno, kad je ustao iz mrtvih i otiao na nebo pre skoro hiljadu devetsto godina. Ali zapazimo, pre nego to je seo, svrio je oienje greha naih. Svrivi to je prolo vreme oienje greha naih, sede (Bakoti). Da li vam je drago zbog toga? Jeste li sreni to je tako davno oistio vae grehe? To je oienje uinio u Sebi. Mi ga dobijamo u Njemu. Zahvalimo mu to je to uinio. Tako kae Re.
I postao toliko silniji od anela koliko je nasledio ime uzvienije od njihovoga. Jer kome je od anela ikad rekao: Ti si Sin moj, ja sam te danas rodio, i opet: Ja u mu biti Otac i on e mi biti Sin? A za vreme kada e Prvorodnoga uvesti u svet, govori: I da mu se poklone svi aneli Boiji. A za anele govori: Koji vetrove ini svojim anelima i plamenove ognjene svojim slugama. Za Sina pak: Tvoj presto, Boe, stoji u sve vekove (arni).
Kako mu je ime? Kako ga Otac naziva? Bog. Tvoj presto, Boe. Dakle, to je Njegovo ime. Kako je doao do njega? etvrti stih: Postavi toliko vei od anela, to on naslee dobi od imena slavnijeg od njihovog (Bakoti). Vi i ja imamo ime koje smo dobili nasleem. Moemo da imamo etiri ili pet imena, ali smo samo jedno ime dobili nasleem. A to je ime naeg Oca. I to ime imamo od trenutka kad smo poeli da postojimo i zato to postojimo. Zahvaljujui postojanju imamo to ime; ono nam pripada po prirodi. Gospod Isus je nasleem dobio ime Bog. Onda Mu to ime pripada zato to postoji. Ono Mu pripada po prirodi. Kakva je to onda priroda? To je Boja priroda. I Bog Mu je ime, zato to je ono to jeste. On nije bio neto drugo, a onda dobio ime da bude to to jest; On je to bio, i ime mu je bilo Bog, jer On je Bog.
Skiptar je carstva tvoga skiptar pravde. Pravdu si ljubio i mrzeo zlobu; zato i pomaza te, Boe, Bog tvoj uljem radosti vema od drugova tvojih 1 (Bakoti).
Govorei dalje Otac kae:

I opet: Ti si, Gospode, u poetku osnovao zemlju, i nebesa su dela ruku Tvojih: Ona e proi, a Ti ostaje: i sva e ostareti kao haljina, i savie ih kao haljinu, i izmenie se: a Ti si Onaj isti (Karadi).
On se ne menja. Zapazite vezu u reima: Ona e proi, a Ti ostaje; izmenie se: a Ti si Onaj isti. Kad ona propadne i proe, On ne prolazi: Ti ostaje. Kad se ona savije i izmeni, kod Njega nema promene: Ti si Onaj isti.
Karadi ovo prevodi reima: Palica je pravde palica carstva Tvog. Omilela Ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza Te, Boe, Bog Tvoj uljem radosti vema od drugova Tvojih.
89
...i tvojim godinama nema kraja. Kome od anela je ikad rekao: Sedi mi zdesna dok tvoje neprijatelje ne poloim kao podnoje pod tvoje noge? Zar svi oni nisu sluiteljski duhovi, poslani da slue onima koji e naslediti spasenje? Zato jo vie treba da pazimo na ono to smo uli, da ne promaimo cilj. Jer, ako je Re izreena preko anela bila obavezujua, i ako su svaki prestup i neposlunost dobijali pravednu kaznu, kako onda mi da je izbegnemo ako prenebregnemo toliko spasenje? Spasenje koje je prvo objavio Gospod, zatim nam ga potvrdili oni koji su ga uli, a Bog ga posvedoio znamenjima, udima, raznim delima sile i darovima Svetoga Duha, koje je razdelio po svojoj volji.
Ovo je razlika izmeu Hrista i anela. Gde je Hristos u toj razlici? Tamo gde je Bog, s anelima koji Mu se klanjaju. I ako je re anela imala uspeha i bila pravedno naplaena kad su je prezreli, kako emo mi pobei ako zanemarimo re Onoga koji je uzvieniji od anela? Kako emo proi ako zanemarimo re koju je sam Bog izgovorio? Pogledajmo sada drugu razliku. Jevrejima 2,5:
Jer nije anelima pokorio budui svet o kome govorimo (arni).
Ovo su ona dva sveta o kojima smo sino govorili. Bog kae: Ja u staviti neprijateljstvo izmeu oveka i Sotone. I tako daje oveku mogunost da bira svet. Mi smo izabrali budui svet. Bog ni anelima nije pokorio ovaj svet; o tome On govori. Svet koji e doi, koji smo izabrali, nije pokoren anelima.
Ali neko posvedoi negde govorei: ta je ovek da ga se opomene, ili sin oveiji da ga obie? (Karadi).
Kakva je svrha, kakav cilj, to je ovde stavljena re ali? Nije ga pokorio anelima, ali je o oveku rekao to i to. Da li time eli rei da ga je pokorio oveku? ta mislite? Pogledajte ponovo. Bog ne pokori anelima svet koji e doi i o kome govorimo, ali. ta je ova re u govoru? Veznik. Veznik koja sastavlja dva dela reenice. Ovo je posebna vrst veznika suprotni veznik. Sastavni veznik sastavlja, a suprotni rastavlja. Ovde je re koja i sastavlja i rastavlja. Radi se o sastavnom vezniku u sluaju kada sastavlja reenice; a kada rastavlja misli koje se nalaze u dvema reenicama radi se o suprotanom vezniku, sve u zavisnosti od sluaja. Mnogi govore: Ja verujem u Bibliju, ali , verujem da mi Gospod oprata grehe, ali, da, priznao sam svoje grehe, ali . Taj ali rastavlja ih od svega to su rekli; on pokazuje da uopte ne veruju u ono to su rekli. Koje su to dve stvari koje taj ali rastavlja u Jevrejima 2,6? Prvo, koje su ove dve osobe rastavljene sa ali? Jedna su aneli, a druga ovek. Bog nije pokorio anelima svet koji e doi, ali ga je stavio u pokornost nekome, a taj neko je ovek. Prouimo to zbog ove blagoslovene istine.
Ali neko je negde posvedoio, rekavi: ta je ovek da ga se sea, ili sin oveiji da ti je do njega stalo? Uinio si ga tek malo manjim od anela, ovenao si ga slavom i au, sve si pod njegove noge potinio. A kad mu je sve potinio, nije ostalo nita nepotinjeno. Sada jo ne vidimo da mu je sve potinjeno, ali vidimo Isusa koji je bio uinjen tek malo manjim od anela ovenanog slavom i au zato to je pretrpeo smrt da bi, Boijom milou, okusio smrt za sve ljude.
90
Gde vidimo Isusa? Ali mi vidimo onoga koji je za malo vremena uinjen neto manji od anela (Bakoti). Postoji razlika izmeu Hrista i anela. U prvoj razlici vidimo Isusa uzvienijeg od anela, a ovde ga vidimo manjim od njih. Zato? Zato to je ovek bio stvoren manji od anela, a zbog greha je postao jo manji. Sada vidimo Isusa koji je bio uinjen tek malo manjim od anela ovenanog slavom i au zato to je pretrpeo smrt da bi, Boijom milou, okusio smrt za sve ljude. Vidimo Isusa tamo gde je ovek otkad je sagreio i postao podloan smrti. Kao to je jasno da je Isus bio tamo gde je Bog, tako je jasno da je doao tamo gde je ovek. Postoji jo jedna misao koju moramo da pridruimo ovoj. On, koji je bio s Bogom tamo gde Bog jeste, sa ovekom je gde je ovek. I On koji je bio s Bogom kao Bog, sa ovekom je kao ovek. I On koji je bio jedno sa Bogom kao to Bog jeste, tako je jedno sa ovekom kao ovek. I kao to je tamo imao Boju prirodu, tako ovde ima ljudsku prirodu. Proitajmo u Pismu ovu blagoslovenu injenicu; njome emo da zavrimo veeranje prouavanje. Deseti stih:
Da bi mnoge sinove doveo u slavu, dolikovalo je Onome za koga i kroz koga sve postoji da Zaetnika njihovog spasenja uini savrenim kroz stradanje. Jer, i Onaj koji posveuje i oni koji se posveuju, svi su od Jednog.
Hristos posveuje, On posveuje ljude. Koliko ih to ini? Jedan. Hristos i Bog na nebu, i koliko ih ima? Po prirodi Jedan. Kako je sa ovekom na zemlji; koliko njih posveuje? Jednog svi su od Jednog.
Zato se on ne stidi da ih zove braom kad kae: Objaviu tvoje ime svojoj brai, usred skupa (crkve Karadi) u ti pevati hvalospeve.
Uskoro e doi trenutak kad e Hristos usred crkve voditi pevanje. Ne zaboravite da u ovim tekstovima govori Hristos. I opet: Ja u se u Njega uzdati. To govori Hristos jednako kao u Psalmima.
I jo: Ja u se uzdati u njega. I jo: Evo mene i dece koju mi je dao Bog. Poto su deca od krvi i mesa, i on je uzeo udela u krvi i mesu, da smru uniti onoga koji ima vlast nad smru, to jest avola, i da oslobodi one koji su, bojei se smrti, celog ivota bili u ropstvu (Savremeni srpski prevod). Jer se zaista ne primaju aneli, nego se prima seme Avraamovo. Zato bee duan u svemu da bude kao braa (Karadi).
On koji je bio jedno s Bogom postao je jedno sa ovekom. Sutra uvee nastaviemo sa prouavanjem ove misli.
91

Misao koja e ovaj put da bude predmet naeg prouavanja nalazimo i jedanaestom stihu druge glave Jevrejima: Jer, i Onaj koji posveuje i oni koji se posveuju, svi su od Jednoga. Hristos posveuje ljude ovog sveta, grene ljude On je Posvetilac. I On i oni su od Jednog. U ovom delu glave seate se da smo prouavali oveka. U prvoj glavi, videli smo, pokazana je razlika izmeu Hrista i anela, s tim da je Hristos kao Bog uzvieniji od anela. U drugoj glavi je razlika izmeu Hrista i anela, s tim da je Hristos nii od anela. Bog nije anelima pokorio svet koji e doi i o kome govorimo. On ga je pokorio oveku, a Hristos je ovek. Zato je Hristos postao ovek, On zauzima ovekovo mesto; rodio se kao to se ovek raa. U svojoj ljudskoj prirodi Hristos je potekao od oveka kao i svi mi; tako da izraz u ovom stihu, od Jednoga znai da su svi potekli od Jednog. Jedan je ovek izvor i glava svekolike nae ljudske prirode. A rodoslovlje Hrista, kao jednog od nas, see unazad do Adama (Luka 3,38). injenica je da svi ljudi i sve potie od Boga, ali u ovoj glavi se radi o oveku, a Hristos je bio ovek. Mi smo sinovi prvog oveka, pa je to i Hristos po telu. Sad prouavamo Hrista u Njegovoj ljudskoj prirodi. U prvoj glavi Poslanice Jevrejima Hristos ima boansku prirodu. U drugoj glavi Hristos ima ljudsku prirodu. Misao u ove dve glave je istorodna sa onom u drugoj glavi Poslanice Filibljanima, stihovi 5-8:
Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima; on, koji je u obliju Boijem, nije smatrao kao neto prigrabljeno to to je jednak Bogu, nego je liio samoga sebe, kada je uzeo oblije sluge i postao slian ljudima (kao i drugi ljudi Karadi) 1. I naavi se u liku kao ovek on je unizio samoga sebe i postao posluan do smrti, do smrti na krstu (arni).
U ovom odseku Hristos je prikazan u oba oblija. Prvo je u obliju Bojem uzeo na sebe oblije oveka. U Jevrejima poslanici, u prve dve glave, ne radi se o obliju ve o prirodi. Ponavljam: u drugoj glavi poslanice Filibljanima imamo Hrista u dva oblija u obliju Bojem i obliju oveka. U Poslanici Jevrejima, u prvoj i drugoj glavi, imamo Hrista u dve prirode, Bojoj i ljudskoj. Mogue je imati neto u ljudskom obliju, a da ne bude u ljudskoj prirodi. Moete da imate komad kamena u obliju oveka, ali on nema ljudsku prirodu. Isus Hristos je uzeo oblije ovjeka, to je istina; a uinio je i neto vie: uzeo je ljudsku prirodu. Proitajmo sada etrnaesti stih u drugoj glavi poslanice Jevrejima. Kako pak deca [sinovi Adamovi, ljudski rod] imaju uea u krvi i ploti (telu Karadi), tako i on uze uee u tome (arni). Re tako znai: na isti nain, na nain na koji je reeno. Prema tome Hristos je uzeo telo i krv onako kako ga mi uzimamo. A kako uzimamo telo i krv? Roenjem, jasno, od Adama. I On je roenjem uzeo telo i krv, jasno, od Adama. Jer stoji napisano: On je sin po telu roen iz Davidovog potomstva (Rim 1,3). Premda ga David naziva Gospodom, On je i Davidov sin (Mat. 22,42-45). Njegov rodoslov ide do Davida; ali tu ne staje. Ide do Avrama jer On je seme Avramovo. On je na
KJV i mnogi drugi engleski prevodi koriste re likeness, koja se prevodi kao slinost, ali i kao identinost, istovetnost; u prevodima Vuka Karadia, Luja Bakotia i Dimitrija Stefanovia ova re koja na grkom glasi homoioma (na latinskom similitudinem) prevedena je kao identinost, istovetnost. Ovo drugo odgovara nameri autora, kada se uzme u obzir sve ono to on govori u ovom, ali i u svojim drugim delima. On e to svojom primedbom izriito potvrditi ve u nastavku ovog predavanja prim. izdavaa
1
92
sebe uzeo Avramovo seme, kako to pie u esnaestom stihu u drugoj glavi Poslanice Jevrejima. Njegov rodoslov ne staje sa Avramom ve ide do Adama (Luka 3,38). Prema tome Onaj koji posveuje ljude, i oni koji se meu njima posveuju, svi su od Jednog. Svi koji potiu od jednog oveka po telu, svi su od Jednog. Prema tome, gledano s ljudske strane, Hristova priroda je ba naa priroda. Pogledajmo ponovno sa druge strane ilustraciju ove jedinstvenosti, da bismo videli snagu ovog izraza da smo On i mi, svi od Jednog. Meutim, s druge strane, kao u prvoj glavi poslanice Jevrejima, On ima Boju prirodu. Ime Bog koje nosi pripada Njemu zahvaljujui injenici Njegovog postojanja; ono Mu pripada nasleem. A to ime Mu u potpunosti pripada iskljuivo zato to postoji, i poto postoji i poto Mu pripada po prirodi, jasno je da je Njegova priroda Boja priroda. Tako je i u prvoj glavi jevanelja po Jovanu napisano: U poetku bee Re, i Re bee u Boga (Karadi). Ovo je vrlo jasno reeno. Zato stih zavrava reima: i Bog bee Re. A to je istina. U grkom nalazimo istu misao kao da kae: moja ruka pripada meni, mome telu. Zato u grkom doslovno stoji: u poetku Re bee Bog. Ovo jednostavno s jedne strane ilustruje injenicu ta je On s druge strane. Kao to je s boanske strane bio Bog, imao Boju prirodu, i stvarno bio Bog, s ljudske strane je bio ovek, s ljudskom prirodom, pravi ovek. Pogledajmo etrnaesti stih u prvoj glavi jevanelja po Jovanu: I Re je postala telo i nastanila se meu nama. Ovo govori istu stvar koju itamo u prve dve glave poslanice Jevrejima. U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Bog bee Re. I Re je postala telo i nastanila se meu nama telom i krvlju kao naom. Kakva je to vrsta tela? Kakvu jedinu vrstu tela poznajemo u ovom svetu? Upravo telo kakvo imamo vi i ja. Ovaj svet ne poznaje neko drugo ljudsko telo, i nije poznavao otkad je nastala potreba da Hristos doe. Prema tome, poto ovaj svet poznaje samo telo kakvo mi imamo, kakvo je sada, svakako je tano da je, kada je re postala telo, On doao u telu kakvo je nae. Drugaije ne moe da bude. Ponavljam: Kakva je vrsta tela nae telo samo po sebi? Otvorimo osmu glavu Poslanice Rimljanima i proitajmo da li Hristova ljudska priroda odgovara naoj i da li je kao naa, s obzirom da mi imamo greno telo. Rimljanima 8,3: Jer to zakon nije mogao, zato to je zbog tela bio slab, uinio je Bog na taj nain to je poslao svoga Sina (KJV). Postojalo je neto to Zakon nije mogao da uini, a to je uinio Bog tako to je poslao svog Sina. Zato Zakon nije mogao da uini ono to je bilo potrebno i to se trailo? Bio je slab zbog 2 tela. Problem je bio u telu. To je bio razlog zbog kojeg Zakon nije mogao da izvri svoju svrhu za oveka. Onda je Bog poslao Hrista da uini ono to Zakon nije mogao. Poto Zakon nije ostvario svoju svrhu, zbog tela a ne zbog nekog svog nedostatka, Bog je morao da poalje Njega da pomogne telu, a ne da pomogne Zakonu. Da je Zakon bio sm po sebi preslab da obavi ono to je trebalo, onda bi mu bilo potrebno pomoi tako da bude popravljen; ali problem je bio sa telom i zato On mora da popravi telo. injenica je da se danas tvrdi, a to potie od neprijateljstva prema Bogu koje se ne pokorava Bojem zakonu niti moe, da Zakon nije mogao uiniti ono emu je bio namenjen, pa je Bog poslao svog Sina da oslabi Zakon kako bi telo moglo da odgovori zahtevima Zakona. Ali ako sam ja slab, a vi jaki, pa mi je potrebna pomo, onda mi nee pomoi da postanete tako slabi kao to sam ja; ja u
2
It was weak through the flash Bio je slab preko tela, posredstvom tela, kroz telo bukvalni prevod prim. izdava
93
da ostanem kao i pre slab i bespomoan. Od toga nema nikakve koristi. Ali ako sam slab, a vi jaki, i ako mi moete dati svoju snagu, to e mi pomoi. Tako je i Zakon bio dovoljno jak; ali nije mogao da ostvari svoj cilj zbog slabosti tela. Zato Bog, da bi zadovoljio potrebu, mora ojaati oslabljeno telo. On je poslao Hrista da zadovolji ovu potrebu i zato On mora da tako uredi stvar da nae telo, takvo kakvo danas imamo, dobije snagu da bi se u naem telu mogao ostvariti cilj Zakona. Zato je napisano: uinio je Bog poslavi svoga Sina u obliju grenog tela u nameri da se pravednost Zakona ispuni u nama koji ne ivimo po telu nego po Duhu. Nemojte pogreno shvatiti rei u obliju (engleski likeness). Ne radi se o obliku niti o fotografiji; u obliju nije reeno u smislu slike, ve u smislu istovetnosti. Rei u obliju ovde nemaju smisao iz druge glave Poslanice Filibljanima, gde se radi o obliku, formi, identinosti u formi, ve smislu u Poslanici Jevrejima, gde je re o istovetnosti po prirodi, istovetnosti telu kakvo je ono samo po sebi, pa je Bog poslao svog Sina u telu istovetnom grenome telu. A da bi ono bilo istovetno grenom telu, morae da bude greno telo; da bi On uopte postao telo kakvo je u ovom svetu, morae da ima upravo takvo telo kakvo postoji u ovom svetu ba kakvo mi imamo, a to je greno telo. I to je kazano u reima u telu jednakom telu greha (Bakoti). Ovo se vidi i u devetom i desetom stihu u Jevrejima 2. glavi: ali vidimo Isusa koji je bio uinjen tek malo manjim od anela ne samo kao to je ovek bio nii od anela kad je stvoren. ovek je bio bezgrean kada ga je Bog nainio malo manjim od anela. Njegovo je telo bilo bezgreno. Ali ovek je pao sa tog poloaja i stanja i postao greno telo. A sada vidimo Isusa, koji je uinjen manjim od anela; ali ne kao ovek koji je bio tek malo manji od anela kada je stvoren, ve kao ovek otkad je sagreio i pao jo nie od anela. Tu vidimo Isusa. Proitajmo to i vidimo: Ali mi vidimo onoga koji je za malo vremena uinjen neto manji od anela. S kojim ciljem? zbog smrti koju podnese. 3 Onda je Hristos kao ovek postao mnogo manji od anela, mnogo manji od anela jer je ovek u meuvremenu sagreio i postao podloan smrti. Vidimo Ga slavom i au ovenana za smrtnu patnju, da bi po milosti Boijoj za sve okusio smrt. Jer je dolikovalo njemu, za koga je sve i kroz koga je sve, poto je mnoge sinove doveo u slavu, da stradanjima uini savrenim zaetnika njihovoga spasenja (arni). Upravo Njegova podlonost stradanju i smrti dovoljno jasno pokazuje da je Hristos doao da se spusti jo nie od anela, pa ga vidimo na mestu na kome se ovek naao kad se u grehu spustio jo nie od mesta koje mu je Bog dao a koje je i tada bilo tek malo nie od anela. Ponavljam esnaesti stih: Ne prima se, naime, anela, nego se prima Avraamova semena.4 Hristos na sebe nije uzeo prirodu anela, ve Avramovu. A priroda Avrama i Avramovog potomstva je samo ljudska priroda. I ponovno: Zato bee duan u svemu da bude kao braa (Karadi). U emu sve? U svemu. Prema tome u Njegovoj ljudskoj prirodi nema ni delia kojim bi se razlikovao od vas. Uzmimo ponovno biblijski tekst. Prouimo ga paljivo. Nastojim da se drimo njega. Proitajmo ga jo jednom: Svi su od Jednog. On je uzeo deo u telu i krvi na isti nain kao to ga mi uzimamo. Nije uzeo prirodu anela, ve semena, Avramovu prirodu. Stoga iz tog razloga bilo je potrebno da u svemu bude kao braa. Ko su Njegova braa? Ljudski rod. Svi su od Jednog; i zbog toga se ne stidi da ih naziva svojom braom. Poto smo svi od Jednog, On se ne stidi da nas nazove braom. Zato bee duan u svemu da bude kao braa.
3 4
Ceo tekst iz Jevrejima 2,9 iz Bakotievog prevoda. Prema arnievom prevodu. A. T. Jones se sluio prijevodom KJV, u kojem je dodana re priroda Verily he took not on him the nature of angels i na osnovu nje govori o prirodi anela prim. prev.
94
Prema tome, kada je u svojoj ljudskoj prirodi bio na zemlji, da li se u bilo emu razlikovao od vas veeras u vaoj ljudskoj prirodi? [Nekoliko slualaca odgovorilo je: NE.] Voleo bih da sam uo da svi ovde glasno kau: Ne. Suvie ste bojaljivi. Boja re tako kae i mi treba da kaemo: Tako je; jer spasenje je upravo u tome. Ne, nije dovoljno da kaemo: Boje spasenje za ljudska bia nalazi se u ba toj jednoj stvari. Po tom pitanju ne bismo uopte smeli da budemo bojaljivi. U tome lei nae spasenje i dok to ne shvatimo nismo sigurni u svoje spasenje. Jednostavno je tako. Zato bee duan u svemu da bude kao braa. Zbog ega? O, da bude milosrdan i veran prvosvetenik pred Bogom, da okajava grehe naroda. Jer, zato to je i sam trpeo kad je bio kuan, moe da pomogne onima koji se iskuavaju (arni). Zar onda ne vidite da nae spasenje lei upravo u tome? Ne vidite li da Hristos upravo tu dolazi k nama? On je doao k nama tamo gde smo kuani i bio je kuan upravo kao to smo mi kuani. Tu ga susreemo ivog Spasitelja protiv sile iskuenja. Uzmimo sada etrnaesti stih etvrte glave Poslanice Jevrejima:
Poto, dakle, imamo velikog Prvosvetenika koji je proao kroz nebesa Isusa, Sina Boijeg vrsto se drimo vere. Jer, mi nemamo prvosvetenika koji ne moe da saosea s naim slabostima, nego takvog koji je u svemu bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio.
On ne bi mogao da bude u svaemu iskuan kao ja, ako u svemu ne bi bio kao ja. Zato mu prilii da bude u svemu kao ja, da mi moe pomoi tamo gde je to potrebno. I ja znam da je pomo tu u trenutku kad mi je potrebna. I znam da je tamo gde mogu da je dobijem. Hvala Gospodu! Tu je gde Hristos stoji i tu je moja pomo. Jer mi nemamo prvosvetenika koji ne moe saoseati sa naim slabostima dve negacije: nemamo prvosvetenika koji ne moe saoseati. ta onda moemo da potvrdimo? Imamo prvosvetenika koji moe saoseati sa naim slabostima mojim slabostima, vaim slabostima, naim slabostima. Osea li On moje slabosti? Da. Osea li vae slabosti? Da. ta je slabost? Nemo, kolebanje, slabost to je dovoljno jasno reeno. Imamo ih mnogo; svi ih imamo mnogo. Mi oseamo svoje slabosti. Hvala Gospodu to ima Jedan koji ih isto osea u stvari ne samo osea nego je njima dirnut. Mnogo je toga reeno reju saosea; ne samo da On osea nae slabosti pa se osea kao mi. Istina je, On osea ono to i mi oseamo, ali osim toga On je dirnut; On je bolno ganut, Njegovo saoseanje je podstaknuto. On je neno dirnut i podstaknut ljubavlju; zato nam pomae. To nalazimo u reima: moe saoseati sa naim slabostima. Hvala Bogu za takvog Spasitelja! Ali ponavljam, On ne moe da bude iskuan u svemu kao ja, osim ako nije kao ja u svemu. Ne moe da se osea kao ja ako nije tamo gde sam ja i kao to sam ja. Drugim reima, On nije mogao da bude iskuan u svemu kao ja i da osea to ja oseam, ako nije bio ono ta sam ja. Boja re kae: U svemu bio iskuan kao i mi. Hajde da to malo bolje prouimo. Ima stvari koje e za vas predstavljati veliko iskuenje, protiv kojih ete se morati jako boriti, a koje za mene ne znae vie od letnjeg povetarca. Ja u biti neemu jako izloen, samo to me ne srui, a to na vas uopte nee da utie. Ono to je jako iskuenje za jednog, ne mora da bude jako za drugoga. Da bi mogao da mi pomogne, Isus mora biti tamo gde moe da osea ono to ja oseam, i da bude iskuan u svemu onome u emu ja mogu da budem iskuan, a da nemam snage da se suprotstavim. Poto ono u emu sam iskuan tebe ne pogaa, a ono u emu si ti iskuan ne pogaa mene, Hristos treba da bude tamo gde smo obojica, da bi se mogao suoiti sa iskuenjem nas obojice. Mora da saosea sa svime sa ime se ti suoava, a mene ne
95
dotie, ali i sa svime sa ime se ja suoavam, a tebe ne dotie. Mora da zauzme mesto nas obojice. Druge nema. A onda je tu i neko trei. Ima iskuenja koja su ga zamalo upropastila, a ne pogaaju ni tebe ni mene. Onda Isus uzima sva ta oseanja i prirodu moju, tvoju i nekog treeg, tako da bi mogao da bude iskuan u svemu kao ja, kao ti i kao neko trei, tako da je iskuan u svemu kao ja, u svemu kao ti i u svemu kao neko trei. A kad smo ti i ja i neko trei iskuani u Njemu, koliko je ljudi time obuhvaeno? Ceo ljudski rod. To je ta istina. Hristos je zauzeo mesto i imao prirodu celog ljudskog roda. U Njemu se susreu sve slabosti oveanstva, tako da svaki ovek na zemlji koji moe da bude iskuan u svemu, u Isusu Hristu nalazi snagu da se usprotivi iskuenju. Za svaku duu je u Isusu Hristu pobeda nad svim iskuenjima i osloboenje od njihove sile. To je ta istina. Razmotrimo to s druge strane. Postoji u svemu jedan Sotona, bog ovog sveta koji je zainteresovan da budemo iskuani to je mogue vie, ali on ne mora da troi mnogo svog vremena niti svoje sile u iskuenju da nas navede da popustimo. Taj isti je bio prisutan i posebno zainteresovan da navede Isusa da popusti u iskuenju. Iskuao je Isusa u svemu u emu e ikad pokuati da mene navede na greh; a uzalud su mu bili svi pokuaji. Nije uspeo da Isusa navede na greh ni u emu ime ga je iskuao. Takoe je kuao Isusa u svemu u emu vas nikad nije niti e kuati, da bi vas naveo na greh. I u tome je doiveo neuspeh. To se tie i vas i mene, a Isus je pobedio u svemu za vas i mene. Ali kad je kuao Isusa u svemu u emu je iskuao vas i mene i doiveo potpuni neuspeh, onda je morao da ga iskua vie od toga. Morao je da ga iskua u svemu u emu je iskuao nekog treeg, ne bi li ga doveo do pada. Sotona je i to uinio i u tome doiveo potpuni neuspeh. Tako je Sotona morao da iskua Isusa, i kuao ga je u svemu u emu e mene kuati, i u svemu u emu e vas kuati, kao i u svemu u emu e kuati nekog treeg. Prema tome, morao je kuati Isusa u svemu to je mogue da bude predmet iskuenja kod bilo kog pripadnika ljudske rase. Sotona je zaetnik svakog iskuenja i on je morao da kua Isusa u svemu ime e ovek ikad biti kuan. Takoe je morao da iskua Isusa u svemu u emu je mogue da sam Sotona bude kuan. I u svemu tome je stalno doivljavao neuspeh. Hvala Bogu! I vie od toga: Sotona nije samo morao da iskua Isusa u svemu u emu e ikad kuati mene, nego je uz to morao iskuati Isusa mnogo veom silom nego to ju je ikad upotrebio kod mene. Nikad nije morao da se jako trudi, niti da upotrebi mnogo svoje sile u iskuenju da mene navede da popustim. Ali koristei sve ono ime je Sotona ikad pokuao da me navede na greh ili e ikad pokuati, da bi Isusa iskuao, morao je da Ga iskua u tim istim stvarima mnogo jae nego to je uinio da mene navede na greh. Morao Ga je kuati svom snagom iskuenja koja mu je bila poznata avolu, i nije uspeo. Hvala Bogu! Tako sam u Hristu slobodan. Morao je da iskua Isusa u svemu u emu Ga je ikad kuao ili e vas kuati, i morao Ga je iskuati svom silom koju poznaje i opet je doiveo neuspeh. Hvala Bogu! Zato ste slobodni u Hristu. Morao je da iskua Isusa u svemu to deluje na nekog treeg, i to svom svojom sotonskom silom, i opet je doiveo neuspeh. Hvala Bogu! U Hristu je i neko trei slobodan. Zato je morao da iskua Isusa u svemu u emu bi ovek mogao ikad da bude kuan, i nije uspeo; morao je da iskua Isusa svim znanjem koje je imao, svim lukavstvima koja poznaje, i nije uspeo; morao je da iskua Isusa svom svojom snagom u svakoj sitnici, i opet je doiveo neuspeh. To je trostruki potpuni neuspeh sa avolje strane. U Hristovoj prisutnosti Sotona je potpuno pobeen, a u Hristu smo i mi pobednici nad Sotonom. Isus je rekao: Jer ide knez ovog
96
sveta, i u meni nema nita. U Hristu, stoga, mi uspevamo da se spasemo Sotone. U Hristu susreemo Sotonu kao potpuno pobeenog i iscrpljenog neprijatelja. Time ne mislim da kaem kako se vie ne moramo boriti, ve elim naglaeno i radosno rei i to da u Hristu mi vodimo borbu pobede. Ako se borimo izvan Hrista doiveemo poraz. U Njemu naa pobeda je potpuna, kao to smo u svemu ispunjeni u Njemu. Ali, nikako nemojte da zaboravite rei: to je u Njemu! Kad je Sotona iscrpeo sva iskuenja koja zna ili moe znati, i kad je u kuanju iscrpeo svu svoju snagu, kakav je onda on? ta je on u Hristovoj prisutnosti? Bespomoan. I kad nas nae u Hristu, pa namerava da nas napadne i mui, kakav je onda? Bespomoan. Slavimo i veliajmo Gospoda! Radujmo se tome, jer u Njemu smo pobednici; u Njemu smo slobodni, u Njemu je Sotona bespomoan prema nama. Budimo zahvalni za to! U Njemu smo ispunjeni.
97

Prisetite se ta je brat Prescott istakao u jednom od svojih predavanja, kad je nau panju usmerio na Knjigu o Ruti [itaj BILTEN, str. 189]. Ko je bio otkupitelj u Knjizi o Ruti? Njihov rod. Voz nije mogao da postane otkupitelj dok nije ustanovljeno da jo blii po rodu nije mogao da izvri otkup. Otkupitelj je morao da bude ne samo onaj koji je blii po srodstvu, ve je morao da bude najblii od svih srodnika. Zato Voz nije mogao da postane otkupitelj dok se onaj drugi nije uklonio pa je on postao najblii srodnik. Upravo je to reeno u drugoj glavi Poslanice Jevrejima. Setimo se kako je u Knjizi o Ruti Nojeminin mu umro i nasledstvo je prelo u ruke drugih. Kad se ona vratila iz Moava, trebalo je otkupiti to nasledstvo. Meutim to nije mogao da uini niko osim najblieg srodnika. Ovaj dogaaj nalazimo i u drugoj glavi Poslanice Jevrejima. Ovde je Adam imao nasledstvo zemlju koju je izgubio, a sm je dopao ropstva. Prema jevanelju u Treoj knjizi Mojsijevoj, ako je neko izgubio svoje nasledstvo, on i njegovo nasledstvo mogli su biti otkupljeni, ali to je mogao da uini samo najblii srodnik (3. Mojsijeva 25,25-26.47-49). Ovde na zemlji je Adam izgubio svoje nasledstvo, i sebe samog, u tom nasledstvu smo bili i vi i ja, pa nam je trebao otkupitelj. Ali samo onaj koji je najblii po krvnom srodstvu moe da obavi posao otkupitelja. Isus Hristos je blii od brata, blii od bilo koga. On je brat, ali je najblii meu braom zapravo najblii srodnik. Ne samo jedan s nama ve je On jedan od nas i jedan s nama time to je jedan od nas. A predavanje koje jo uvek prouavamo, i misao vodilja je, kako je Isus u potpunosti mi. U prolom prouavanju ustanovili smo da je u svemu mi; u svemu u emu je mogue da budemo mi kuani, On se, umesto mene, suoio sa svim Sotoninim znanjem i lukavou kojima je mene eleo da iskua. Isus je, umesto mene, stojao protiv sve sile koju je Sotona upotrebio da mene kua, i nadvladao. Tako je sa tobom i tako je sa onim drugim ovekom, i tako je obuhvaen ceo ljudski rod; On stoji kad god je bilo ko od ljudskog roda kuan u svemu u emu je On bio iskuan. U svemu tome On je mi, i u Njemu se moemo odupreti snazi iskuenja. U Njemu smo pobednici jer je On, kao mi 1, pobedio. Ali budite hrabri ja sam pobedio svet (Jovan 16,33). Kad smo jedne veeri prouavali kako je On postao jedan od nas, ustanovili smo da je to bilo roenjem od tela. On je po telu roenom iz Davidovog potomstva (arni). On nije uzeo na sebe prirodu anela ve prirodu Avramovog semena; i njegov rodoslov see do Adama. Kao to znate, svakoga iskuava njegova sopstvena pouda, koja ga vue i mami. (Jakov 1,14.) To je jedna od definicija kuanja. Ne postoji nikakva privlanost greha, nikakva sklonost ka grehu u meni i vama, a koja nije bila u Adamu kad je izaao iz vrta. Sve bezakonje i sav greh koji se pojavio u svetu doao je odande, od njega. Nije se sav pokazao u njemu; nije se sav ispoljio u njemu u vidljivom postupku; ali se u vidljivom postupku ispoljio u onima koji su potekli od njega. Sve te sklonosti grehu koje su se pojavile, ili koje su u meni, potekle su od Adama; i sve koje su u vama, potekle su od Adama; i sve koje su u drugom oveku, potekle su od Adama. Dakle, sve te sklonosti ka grehu koje postoje u ljudskom rodu, potekle su od Adama. Ali Isus Hristos je okusio ova iskuenja; bio je iskuan u svemu u telu koje je poteklo od Davida, od Avrama, od Adama. U Njegovom rodoslovu prikazano je vie karaktera ljudi koji nisu bili pravedni. Tu je Manasija bio je
1
AS WE u nae ime, umesto nas, kao istovetan nama izraz koji podrazumeva: JEDNO S NAMA, POTPUNO POISTOVEEN S NAMA, ON=MI primedba izdavaa
98
gori od svih drugih careva u Judi i naveo je Judu da postane gori narod od pagana. Tu je Solomon, s opisom karakter kakvog ga je Biblija opisala. Tu su David, Rava, Juda, Jakov svi onakvi kakvi su bili. Isus je doao po telu na kraju ovog rodoslova oveanstva. A postoji neto to se zove naslee. Vi i ja imamo karakterne crte ili osobine koje smo dobili od predaka moda ne od svog oca, moda ne od dede, ve od pradede, mnogo godina unazad. A to je spomenuto u Bojem zakonu kao pohodim grehe otake na sinovima do treeg i do etvrtog kolena, onih koji mrze na mene; A inim milost na hiljadama onih koji me ljube i uvaju zapovesti moje. Dobar je i pravedan zakon da isto raa isto. To je Boji zakon i premda moe da se kri, on je i dalje na snazi. Prestup ne moe da promeni zakon, bilo da se radi o moralnom ili fizikom zakonu. Kad je prekren, Zakon deluje kroz zlo koje se dogodilo, kao to bi uvek delovao u pravednosti da se zlo nikad nije pojavilo. Da je ovek uvek ostao pravedan kakvog ga je Bog stvorio, njegovi potomci sledili bi pravi put; kad je zakon prekren, potomci su sledeli pogrean put i zakon je delovao na iskrivljen nain zato to je bio izopaen. Dobar je zakon koji kae da sve ima sklonost da tei sreditu zemlje. Da nema tog zakona ne bismo mogli da ivimo na svetu. Taj nas zakon dri na zemlji; omoguuje nam da hodamo i da se kreemo po njoj. I kad doe do prekida izmeu nas i zemlje, kad nam se izmakne noga ili se nalazimo na nekom visokom mestu, na nekom vrhu koji se rui, pa se ova stalna veza izmeu nas i zemlje prekine, zakon deluje i mi padamo uz snaan pad. Dakle, isti zakon koji nam omoguuje da ivimo, da se udobno kreemo i hodamo po zemlji kako to inimo koji deluje povoljno dokle god smo u skladu s njim taj zakon nastavlja da deluje kad s njim nismo usklaeni i deluje direktno kao pre, ali boli. Ovo je jednostavna ilustracija ovog zakona u prirodi. Da je ovek ostao tamo gde ga je Bog postavio, zakon bi delovao neposredno i lako; poto je ovek doao u nesklad s njim, on i dalje neposredno deluje, ali boli. Zakon naslea sezao je od Adama do tela Isusa Hrista isto tako izvesno kao to see od Adama do tela svakoga od nas, jer On je bio jedan od nas. U njemu je bilo stvari koje su dole do Njega od Adama; u Njemu je bilo stvari koje su dole do Njega od Davida, Manasije, od rodoslova na poetku do Njegovog roenja. Prema tome u telu Isusa Hrista ne u Njemu, ve u Njegovom telu naem telu, koje je uzeo s ljudskom prirodom nalazile su se iste sklonosti ka grehu koje se nalaze u vama i meni. I kad je bio kuan to je bilo privlaenje od elja koje su bile u telu. Ove sklonosti da sagrei bile su u Njegovom telu, privlaile ga i pokuavale ga namamiti da pristane na zlo. Ali zahvaljujui Bojoj ljubavi i svojem pouzdanjem u Boga primio je silu, snagu i milost da kae: Ne svemu tome i sve poloi pod noge svoje. I tako je u obliju grenog tela osudio greh u telu. Sve sklonosti ka grehu, koje su u meni, bile su u Njemu i nijednoj od njih nikad nije bilo dozvoljeno da se u Njemu pojavi 2. Sve sklonosti ka grehu koje su u tebi, bile su u Njemu i nijednoj od njih nikad nije bilo dozvoljeno da se pojavi svaku je poloio pod noge i tamo drao. Sve sklonosti ka grehu koje su u drugom oveku, bile su u Njemu i nijednoj od njih nikad nije bilo dozvoljeno da se pojavi. Time jednostavno kaemo da su sve sklonosti ka grehu, koje se nalaze u ljudskom telu, bile u Njegovom ljudskom telu, i nijednoj od njih nije nikad dozvolio da se pojavi; On ih je sve pobedio. A u Njemu svi mi imamo pobedu nad njima. Mnoge od tih sklonosti prema grehu koje su u nama, pojavile su se vidljivo i postale poinjen greh, postale su vidljivi gresi. Postoji razlika izmeu sklonosti prema grehu i vidljive pojave tog greha u postupcima. U nama postoje sklonosti prema grehu koje se jo nisu pojavile, ali mnotvo
2
Ispolji prim. izdavaa
99
njih se pojavilo. Sve sklonosti koje se nisu pojavile, On je pobedio. A ta je sa gresima koji su se ve pojavili? I Gospod pusti na Njega bezakonje svih nas (Isaija 53,6). On je u svom telu poneo nae grehe na drvo (1 Petrova 2,24). Ovde je jasno reeno da su, sve sklonosti prema grehu koje su u nama a nisu se pojavile, i svi gresi koji su se pojavili, bili su stavljeni na Njega. Strano je to, ali istina. Ali, o, radosti! U toj stranoj istini nalazi se potpunost spasenja. Obratimo panju na drugo gledite: Gresi koje smo poinili mi sami oseali smo zbog njih krivicu i zbog njih smo bili svesni osude. Svi su oni uraunati Njemu; stavljeni su na Njega. Sada dolazi pitanje: Da li je On oseao krivicu zbog greha koji su mu uraunati? Da li je bio svestan osude zbog greha naih greha koji su bili stavljeni na Njega? Oni nikad nije bio svestan osude zbog greha koje je poinio, jer ih nije ni poinio; to je istina. Ali nai su gresi stavljeni na Njega, a mi smo bili krivi. Da li je On bio svestan krivice za ove grehe? Da li je bio svestan osude zbog ovih greha? Razmotriemo ovo na takav nain da e svaka dua ovde rei: Da. Rei u to na drugaiji nain: Razmotriemo ovo tako da e svaka dua ovde, ili rei Da, ili moe rei Da ako eli. Zato to ovde moe da bude nekih koji nisu iskusili ovo to u izneti kao ilustraciju, ali mnogi jesu, i onda mogu da kau: Da ili drugi, koji su to iskusili, rei e bez oklevanja: Da. Boja uraunata pravda, Hristova pravda za grenika koji veruje. Uzmimo oveka koji nikad u svom ivotu nije poznavao nita drugo osim greha, nikad nita osim krivice zbog greha, nikad nita osim osude greha. Taj ovek uzveruje u Isusa Hrista i Bog mu uraunava Hristovu pravednost. Tada taj ovek, koji u svom ivotu nikad nije uinio ni deli pravde, postaje svestan pravednosti. U njegov ivot je ulo neto to nije postojalo nikad pre; on je svestan toga i svestan je radosti i slobode koju mu to prua. Bog je nae grehe uraunao Isusu Hristu isto tako kao to Njegovu pravednost uraunava nama. A kad uraunava pravednost nama koji nismo nita drugo do grenici, mi to shvatamo, postajemo svesni toga i svesni radosti koju to prua. Stoga, kad je nae grehe uraunao Isusu, On je bio svestan krivice i osude koja dolazi zbog njih, isto tako kao to je grenik koji veruje svestan Hristove pravednosti i mira i radosti koju ona prua, koja mu je uraunata, odnosno stavljena na njega. U svemu tome Isus je bio upravo mi. Ili, on je u svemu bio nainjen kao mi. U svim kunjama On je bio mi. Bio je jedno s nama u telu, bio je mi i zato je u kuanju mi. U svakoj krivici i osudi bio je upravo mi; zato to su to bili nai gresi, naa krivica i naa osuda, oni su na stavljeni na Njega. Jo neto kad smo rekli nai gresi koliko njih? Svi su stavljeni na Njega i On je poneo krivicu i osudu za sve njih; takoe je odgovarao za njih, platio za njih i okajao ih. U Njemu smo zato osloboeni svakog ikad uinjenog greha. To je potpuna istina. Radujmo se zbog toga i hvalimo Boga venom radou! On je uzeo sve grehe koje smo poinili; odgovarao za njih i zauvek ih uzeo od nas; kao i sve sklonosti grehu koje se nisu pojavile u poinjenim gresima njih je zauvek poloio pod noge. Time je izbrisao celu tablu i mi smo u Njemu slobodni i ispunjeni. O, On je potpuni Spasitelj. On je Spasitelj od poinjenih greha i Pobednik nad sklonostima da poinimo grehe. U Njemu imamo pobedu. Vie nismo odgovorni za sklonosti u nama kao to nismo odgovorni da sunce sja; ali svaki ovek na zemlji odgovoran je za ono to se u njemu pojavljuje u postupcima, jer se Isus Hristos pobrinuo da se ove sklonosti vie nikad ne pojave u vidljivom postupku. Pre nego to smo upoznali Hrista, mnoge od njih pojavile su se u vidljivim postupcima. Bog je sve njih stavio na Njega i On ih je uzeo. Otkad smo upoznali Hrista, ove sklonosti, koje se nisu pojavile, On je osudio kao greh u telu. A hoe li onaj koji veruje u Isusa
100
dopustiti da ono to je Hristos osudio u telu, njime vlada u telu? To je pobeda koja pripada onome ko veruje u Isusa. Istina je, premda ovek moe sve to da ima u Isusu, on od toga ne moe da ima koristi ako ne veruje u Isusa. Uzmimo veeras oveka koji uopte ne veruje u Isusa. Nije li Hristos osigurao za njega sve isto kao i za Iliju koji je veeras na nebu? I ako ovaj ovek eli da ima Hrista kao svog Spasitelja, ako eli da budu reeni svi njegovi gresi i da se spasi od svih njih, treba li Hristos da sada uini jo neto da bi se pobrinuo za grehe tog oveka ili da ga spasi od njih? Ne. Sve je to ve uinjeno; On je sve uinio za svakog oveka dok je bio u telu, i svako ko veruje u Njega to prima bez ikakve potrebe da se bilo ta jo uini. On je prineo samo jednu rtvu za grehe. Poto nas je oistio od greha, zanavek [je] seo s desne strane Bogu (arni). Na taj nain sve je to u Njemu, i svako ko veruje u Njega ima sve to u Njemu, i u Njemu je potpun. To je u Njemu i u tome je blagoslov. Jer u Njemu ivi svaka punina Boanstva telesno. Bog nam daje svog venog Duha i veni ivot venost u kojoj emo iveti da bi ovaj veni Duh mogao da nam objavi i otkrije vene dubine spasenja kojeg imamo u Njemu, kome su izlasci od poetka, od venih vremena. Pogledajmo sada ovo na drugi nain. Otvorimo Rimljanima 5,12:
Zato, kao to kroz jednog oveka doe na svet greh, i kroz greh (preko greha Savremeni srpski prevod) smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie (Karadi)
Ostavljajui za trenutak stihove koji slede, da bismo ih kasnije proitali, proitajmo osamnaesti stih:
Kao to je, dakle, zbog jednog prestupa [oveka koji je sagreio] sve ljude snala osuda, tako je zbog jednog pravednog dela [oveka koji nije sagreio] dolo na sve ljude opravdanje koje ivot donosi (arni). Jer, kao to su neposlunou jednoga [koji je sagreio] mnogi postali greni, tako e i poslunou jednoga [oveka koji nije sagreio] mnogi postati pravedni.
Proitajmo sada raniji tekst:

Greh je u svetu bio pre Zakona, ali greh se nikome ne rauna kad nema zakona (Savremeni srpski prevod); Meutim je smrt vladala od Adama do Mojsija i nad onima koji nisu sagreili prestupivi kao Adam (Bakoti), koji je slika Onoga koji e doi (Savremeni srpski prevod) (koji je slika budueg Adama arni).
Prema tome, Adam je bio slika Onoga koji e doi. Taj koji e doi je Hristos. Adam je bio slika Njega. U emu? U svojoj pravednosti? Ne, jer je nije sauvao. U svom grehu? Ne, jer Hristos nije sagreio. Prema tome, u emu je Adam bio slika Hrista? U ovome: Da su svi koji su bili na svetu bili ukljueni u Adamu; i da su svi koji su u svetu ukljueni u Hristu. Drugim reima: Adam je svojim grehom obuhvatio ceo svet, a Hristos, drugi Adam, svojom pravednou dosegnuo je celo oveanstvo. U tome je Adam bio slika Onoga koji e doi. Nastavljamo sa itanjem:
Ali blagodat nije kao prestup. Jer ako su prestupom jednoga mnogi umrli, mnogo se obilnije izlila na mnoge blagodat Boija i dar u blagodati jednoga oveka, Isusa Hrista (arni).
101
Prema tome, mi prouavamo dva oveka: jednoga po kome je greh uao u svet i jednoga po kome je dola pravednost.
I blagodatni dar ne biva kao to se dogodilo kad je jedan zgreio. Sud je, naime, potekao od jednoga i tako je doveo do osude, a blagodatni dar je izazvan mnogim prestupima, te dovodi do opravdanja. Jer, ako se posredstvom jednoga smrt zacarila usled prestupa jednoga [odnosno prvog Adama], mnogo e pre oni, koji primaju izobilje blagodati i dara pravednosti, carovati u ivotu posredstvom jednoga, Isusa Hrista [drugog Adama] (arni) 3.
Pre nego ta se posvetimo prouavanju ovog teksta proitajmo sa njim u vezi jedan drugi tekst. 1. Korinanima 15,45-49:
Tako je i zapisano: Prvi ovek, Adam, postade ivo bie, poslednji Adam ivotvorni duh. Ali, nije prvo duhovno, nego prirodno (telesno Karadi) pa onda duhovno. Prvi ovek je od zemlje, zemaljski; drugi ovek je sa neba (drugi je ovek Gospod s neba Karadi). Kakav je zemaljski, takvi su i svi zemaljski; a kakav je nebeski, takvi su i svi nebeski. I kao to smo bili slika zemaljskoga, tako emo biti i slika nebeskoga.
Prvi Adam dosegnuo je sve nas, a ono ta je uinio obuhvatilo je sve nas. Da je ostao veran Bogu, time bi obuhvatio i sve nas. A kad je otpao od Boga, time je obuhvatio i nas, i nas poveo za sobom. ta god da je uinio time je obuhvatio i nas, a s onim ta je uinio nainio nas je ovakvima kakvi jesmo. A sada je ovde drugi Adam. Pitanje je: Da li je On dosegnuo toliko njih kao prvi Adam? Upravo to sad prouavamo. Da li je drugi Adam dosegnuo toliko njih kao prvi Adam? A odgovor je da ono to je drugi Adam uinio obuhvata sve koji su bili obuhvaeni onim to je prvi Adam uinio. Ono to je trebalo da uini, to je mogao da uini, obuhvatilo bi sve. Pretpostavimo da je Hristos popustio iskuenju i sagreio. ta bi to znailo za nas? To bi za nas znailo sve. Greh prvog Adama odrazio se na svima nama; greh drugog Adama bi se takoe odrazio na svima nama. Pravednost prvog Adama odrazila bi se na nama, a pravednost drugog Adama odraava se na svima koji veruju. To je u izvesnom smislu tano, ali ne u smislu u kojem to sada prouavamo. Mi sada prouavamo sa Adamove strane. Sada to posmatramo s nae strane. Pitanje glasi: Da li je pravednost drugog Adama obuhvata isto onliko njih koliko greh prvog Adama? Pogledajmo paljivo! Bez naeg pristanka, bez da imamo ita sa time, svi smo obuhvaeni u prvom Adamu; mi smo bili tamo. itavo oveanstvo bilo je u prvom Adamu. Ono to je prvi Adam, prvi ovek, uinio, ticalo se i nas; mi smo u to bili ukljueni. Ono to je prvi Adam uinio dovelo nas je u greh, a kraj greha je smrt. To se tie svakog od nas i ukljuuje svakog od nas. Isus Hristos, taj drugi ovek, uzeo je nau grenu prirodu. On nas je u svemu dosegnuo. Postao je mi i umro. I tako je u Njemu, na taj nain, svako ko je ikad iveo na zemlji, i bio obuhvaen u prvom Adamu, obuhvaen u ovom i ivee ponovno. Doi e vakrsenje mrtvih, i pravednih i
Jedan od najjasnijih prevoda ovog vrlo bitnog teksta glasi: Boje delo blagodati prevazilazi sve ono loe to je Adam uinio. Jer ako je to loe delo jednog oveka donelo smrt mnogima [grki: mnogi, zapravo znai svi], njegova posledica je u ogromnoj meri nadmaena blagodau Bojom i darom koji je dat mnogima [svima] zahvaljujui blagodati jednog oveka, Isusa Hrista. (Rimljanima 5,15.16 Revised English Bible) primedba izdavaa
3
102
nepravednih. Svaka dua ivee ponovno zahvaljujui drugom Adamu, jer smrt je dola po prvom Adamu. Dobro, rei e neko, mi smo poinili i druge grehe osim ovoga. Ne bez naeg izbora. Kad je Bog rekao: I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog, svakom je oveku dao slobodu da odlui kojem e gospodaru sluiti. I otad je svako na ovom svetu sagreio jer je tako odluio. Pa, ako je i pokriveno nae evanelje, pokriveno je samo za one koji propadaju, kojima je bog ovoga sveta oslepio njihove nevernike misli (arni) to nisu oni koji nisu imali prilike da veruju. Bog ovog sveta ne oslepljuje oveka dokle god ovaj ne zatvori oi vere. Kad zatvori oi vere, Sotona e se pobrinuti da ostanu zatvorene to je due mogue. Ponovno itam ovaj tekst: pa, ako je i pokriveno nae evanelje veno jevanelje, jevanelje Isusa Hrista, koje je Hristos u nama nada slave, od dana greha prvog Adama do danas pa, ako je i pokriveno nae evanelje, pokriveno je samo za one koji propadaju (ginu Karadi) ono je sakriveno onima kojima je bog ovoga sveta oslepio njihove nevernike misli. I zato im je oslepio misli? Zato to ne veruju. Avram, neznaboac, roen kao neznaboac kao i svi mi ostali odgojen je kao neznaboac, odrastao je u porodici neznaboaca, potujui idole i nebeska tela; okrenuo se od svega toga Bogu i otvorio svoje oi vere i upotrebio ih pa Sotona nije imao prilike da mu oslepi oi. Avram, neznaboac, okrenuo se od neznaboaca k Bogu i naao Boga u Isusu Hristu u punini nade to je jedan od razloga da ga je Bog uzeo kao primer svetu. On je primer onoga to svaki neznaboac na ovoj zemlji moe da nae. On je od Boga postavljen primer da nijedan neznaboac nema izgovora ako pomou venog jevanelja ne nae Boga u Isusu Hristu. Avram je pred svim narodima postavljen kao svedok injenice da je svaki neznaboac odgovoran na svoj nain ako ne nae ono ta je Avram naao. Zato, onoliko koliko prvi Adam dosee oveka, toliko i drugi Adam dosee oveka. Prvi Adam je oveka doveo pod osudu greha, do smrti; pravednost drugog Adama osudu ponitava i ini da svaki ovek ponovno ivi. im je Adam sagreio, Bog mu je dao drugu priliku i omoguio mu da slobodno izabere gospodara. Od tog vremena svaki je ovek slobodan da izabere koji e putem poi: zato je odgovoran za svoje vlastite grehe. A kad nas je Hristos oslobodio od greha i smrti koja je dola do nas od prvog Adama, ova je sloboda ponuena svakom oveku; a svaki ovek moe da bira. Gospod nee nikoga prisiliti da je prihvati. On nikoga ne prisiljava da grei i nikoga ne prisiljava da bude pravedan. Svako grei po svom sopstvenim izborom. To pokazuje Sveto pismo. I svako moe da postane savreno pravedan svojom odlukom. I to pokazuje Sveto pismo. Niko nee umreti drugom smru koji radije bira pravednost nego greh, ivot nego smrt. U Isusu Hristu osigurano je sve to je oveku potrebno ili to ikad moe da ima u pravednosti; i sve to svako treba da uini je da izabere Hrista, i onda je Njegov. Prema tome, kao to je prvi Adam bio mi, tako je i drugi Adam mi. U svemu je slab kao to smo mi. Proitajte dva teksta. On za nas kae: Jer bez mene ne moete initi nita. A o sebi kae: Ja ne mogu nita initi sam od sebe. Ova dva teksta su sve to elimo znati; oni sadre itavu istinu. Biti bez Hrista je biti bez Boga. Onda ovek ne moe nita da uini, potpuno je bespomoan. Takav je ovek koji je bez Boga. Isus Hristos kae: Ja ne mogu nita initi sam od sebe. To onda pokazuje da je Gospod Isus sebe stavio u ovaj svet, u telu, i svojoj ljudskoj prirodi, upravo tamo gde je ovek u ovom svetu bez Boga. Stavio se tano tamo gde se nalazi izgubljeni ovek. Ostavio je boanskog Sebe i postao Mi. I tu se, bespomoan kao mi bez Boga, izloio riziku da se vrati natrag gde je Bog i da nas povede sa sobom.
103
Bio je to straan rizik, ali, hvala Bogu, On je pobedio, ostvario je to je trebalo i u Njemu smo spaseni. Kad je stao na nae mesto, rekao je: Pouzdau se u Njega i u tom pouzdanju se nikad nije razoarao. Kao odgovor na to pouzdanje, Otac je prebivao u Njemu i s Njim, i uvao Ga da ne sagrei. Ko je bio On? Bio je Mi. I tako je Gospod Isus svakom oveku u ovom svetu doneo boansku veru. To je vera u Gospoda Isusa. To je spasonosna vera. Vera nije neto to dolazi od nas samih, sa kojom mi verujemo u Njega, ve je neto sa ime je On verovao vera koju je On pokazao, koju On donosi nama i koju usvajamo i ona deluje u nama dar Boji. Upravo to znae rei: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu. Oni dre veru Isusovu jer je to boanska vera koju je pokazao sam Isus. Poto je On bio mi, doneo nam je ovu boansku veru koja spasava duu tu boansku veru kojom moemo da s Njim kaemo: Ja u se u Njega uzdati. I kad se tako pouzdamo u Njega, ovo pouzdanje nee nikad doiveti razoaranje kao to nije ni u ono vreme. Bog je odgovorio na to pouzdanje i iveo s Njim. Bog e danas odgovoriti na to pouzdanje i iveti s nama. Bog je iveo s Njim, a On je bio mi. Zato je njegovo ime Emanuilo, s nama Bog a ne s Njim Bog; Bog je bio s Njim pre stvaranja sveta. Mogao je da ostane tamo, da uopte ne doe ovamo, i Bog bi i dalje ostao s Njim i Njegovo ime moglo je da bude Bog s Njim. Mogao je da doe na ovaj svet kao to je bio na nebu i Njegovo ime je i dalje moglo da bude Bog s Njim. Ali na taj nain nikad ne bi mogao da bude s nama Bog. Ali nama je bilo potreban Bog s nama. Bog s Njim nam nije mogao pomoi, ako On nije mi. U tome je sav blagoslov: On koji je bio jedno s Bogom, postao je jedan od nas; On koji je bio Bog postao je mi, da bi Bog s Njim mogao biti s nama Bog. Upravo je to Njegovo ime. Njegovo ime! Radujmo se zauvek tom imenu s nama Bog!
104

Jo uvek prouavamo Hristovo ime, koje je S nama Bog. I kao to sam ranije rekao, On nije mogao da bude Bog s nama a da nije postao mi, jer On nije onaj koji se sam pokazao u svetu. Na ovom svetu ne vidimo Isusa kakav je bio na nebu; On nije doao na ovaj svet onakav kakav je bio na nebu, niti se lino obelodanio u svetu kakav je bio na nebu pre nego to je doao. On se liio samog Sebe i postao mi. Kad se zatim pouzdao u Boga, Bog je iveo s Njim. A poto je On bio mi i poto je Bog bio s Njim, On je s nama Bog. To mu je ime. Da je doao na svet onakav kakav je bio na nebu, poto je bio Bog, da se obelodanio kakav je bio tamo, i s obzirom da je Bog bio s Njim, Njegovo ime ne bi bilo s nama Bog, jer onda ne bi bio mi. Ali On se liio sebe. On se nije sam pokazao u svetu jer je pisano: Niko ne zna Sina do Otac ne samo ovek, ve niko. Niko ne poznaje Sina, do Otac. Niti Oca ko poznaje do Sin, i kome Sin hoe da Ga otkrije. Nije pisano, Niko ne poznaje Sina do Otac i kome Otac hoe da Ga otkrije. Ne. Niko ne poznaje Sina uopte, do Otac. A Otac ne otkriva Sina svetu, ve Sin otkriva Oca. Hristos nije otkrivenje samog sebe. On je otkrivenje Oca svetu, i u svetu i ljudima. Zato kae: Niko ne poznaje Oca do Sin i kome Sin hoe da otkrije Oca. Prema tome Otac se otkrio svetu, otkrio se nama, a to je uinio u Hristu. To je ono ta stalno prouavamo. To je centar oko kojeg se sve drugo okree. Time to je Hristos u svemu uzeo nau ljudsku prirodu u telu, i tako oigledno postao mi, kada itamo o Njemu i Oevom postupanju sa Njim, mi itamo o sebi i Oevom postupanju sa nama. Ono ta je Bog uinio Njemu, uinio je nama; ono to je Bog uinio za Njega, uinio je za nas. Zato ponovno itamo: Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boija (2. Korinanima 5,21 arni). Stoga je bilo potrebno da u svemu bude kao braa, a On je na brat po najbliem krvnom srodstvu. Sada prelazimo na prouavanje jo jedne faze ovog velikog predmeta: prvo u Psalmima Hristos u Psalmima da vidimo kako Psalmi stalno govore o Hristu i da je Onaj iji su doivljaji u njima opisani, Hristos. Nemogue je da u jednom ili u desetak predavanja detaljno obradimo svih sto pedeset psalama; ali u odreenom smislu moemo se dotaknuti svih sto pedeset tako to emo da obradimo nekoliko njih da pokaemo veliku tajnu koju svu oni kriju, a ta tajna je Hristos. Uzeemo neke od psalama koje je sm Bog primenio na Hrista, tako da ne bude nikakve sumnje da taj psalam govori o Hristu. Onda, kada budemo itali te psalme, znaemo da itamo o Isusu Hristu i o Bojem postupanju s Njim kako je sve vreme bio mi, bio slab kao mi, grean kao mi u telu, nainjen grenikom kao mi, kako su sva naa krivica i gresi stavljeni na Njega i kako je On zbog njih oseao krivicu i osudu kao mi. Uzmimo etrdeseti psalam koji govori o Hristovom dolasku u svet. Uz etrdeseti psalam otvorimo odmah i desetu glavu u Poslanici Jevrejima. Poinjemo sa Psalmom 40,6: rtve i darove nee; Ti si mi ui otvorio. Na margini prevoda KJV pie: Ui si mi izdubio. Ovde spomenuta tajna je odlomak iz dvadeset prve glave Druge Mojsijeve, stihovi 1-6, gde pie da Jevrejin rob treba da svom gospodaru slui odreeni broj godina, a u godini osloboenja treba da bude osloboen. Ali ako kae: Ljubim gospodara svog, enu svoju i decu svoju, neu da idem da budem slobodan, neka ga gospodar onda postavi kod dovratka, i onde neka mu probui uho ilom, pa e mu zauvek biti rob. Buenje uha ilom bio je spoljanji znak da su ui tog oveka uvek bile otvorene za re njegovog gospodara, spremne da posluaju. 105
Kad je Hristos kao ovek doao u svet, rekao je Ocu: rtve i darove nee; Ti si mi ui otvorio. Moje su ui otvorene za Tvoju re, spremne za Tvoje zapovesti; neu otii, ljubim svoga Gospodara i svoju decu, neu otii. Ja sam zauvek rob. rtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne trai. I po tome rekoh: Evo idem, kao to je u knjizi pisano za mene; hou initi volju Tvoju, Boe moj, i zakon je Tvoj meni u srcu. Pogledajmo sada Jevrejima 10,5-9:
Zato je Hristos, ulazei u svet, rekao: Nisi eleo rtve i prinose, nego si mi pripremio telo. Paljenice i rtve za greh nisu ti bile mile. Tada rekoh: Evo dolazim o meni pie u knjizi da izvrim tvoju volju, Boe. Prvo je rekao: Nisi eleo rtve i prinose, paljenice i rtve za greh, niti su ti bile mile, iako Zakon zahteva da se prinose. A zatim je rekao: Evo dolazim da izvrim tvoju volju. Tako on ukida prvo da bi uspostavio drugo.
To je Gospodnja primena etrdesetog psalma na Hrista; i to je rekao kada je doao na svet. Nastavimo onda da itamo u etrdesetom psalmu:
Hou initi volju Tvoju, Boe moj, i zakon je Tvoj meni u srcu. Kazujem pravdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, Ti zna. Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom, kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje; i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog. Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene; milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me uvaju. Jer me opkolie zla nebrojena [Koga? Hrista.]; stigoe me nepravde moje, da ne mogu gledati; ima ih vie nego kose na glavi mojoj, srce me moje ostavi.
Koga? Hrista. Odakle mu nepravde? Oh, Gospod pusti na Njega bezakonje svih nas. Nije li ih bilo vie nego kose na Njegovoj glavi? Kad je sebe pogledao i razmislio, kakav je sam sebi izgledao? Oh, srce me moje ostavi, zbog ogromnosti krivice i osude greha nai su gresi bili stavljeni na Njega. Ali On nastavlja s boanskom verom i pouzdanjem u Oca:
Gospode, voljan budi izbaviti me, Gospode, pohitaj mi u pomo. Nek se postide i posrame svi koji trae pogibao dui mojoj! Nek se vrate natrag i postide koji mi ele zlo. Nek se povrate u smetnji svojoj koji mi govore: Ha! Ha! [Zar to nisu govorili Njemu dok je visio na krstu?] Neka se tee i vesele Tobom svi koji trae Tebe Gospode, i koji ljube spasenje Tvoje, neka jednako govore: Velik Gospod!
Ko je to govorio? On koji je bio svestan tolikog broja bezakonja da ih je bilo vie nego kose na Njegovoj glavi. On koji je bio tako savijen pod njihovim teretom On je hvalio Gospoda i radovao se u Njemu!
Ja sam nesrean i nit, neka se Gospod postara za me! Ti si pomo moja i Izbavitelj moj, Boe moj, ne asi.
Pogledajmo prvi stih etrdesetog psalma:

Dugo (strpljivo KJV) ekah Gospoda, i sae se k meni, i u viku moju.
106
Ko? Hristos; a On je bio mi. Hoemo li onda rei: Strpljivo ekah Gospoda, i sae se k meni, i u viku moju? Svakako. ta, ovako optereen grehom? grenik kakav sam ja? u grenom telu kakvo ja imam? Kako znam da uje moju viku? On je to prikazao u celom ivotu mog najblieg srodnika. On je u mom telu pokazao da se naginje, da slua moju viku. O, ima trenutaka, znate to, kad nam nai gresi izgledaju kao planina. Oni nas toliko obeshrabruju. A Sotona je odmah tu, spreman da kae: Da, i treba da zbog njih bude obeshrabren; ne vredi da se moli Gospodu; On nee da ima posla s takvima kakav si ti; suvie si lo. I onda ponemo misliti da Gospod uopte ne eli da uje nae molitve. Odbacimo takve misli! Ne samo to e uti, ve On slua da bi uo. Setite se tvrdnje u Malahiji: Gospod ih slua i uje (KJV). Gospod slua ne bi li uo molitve onih koji su optereeni grehom. Ali u naeg obeshrabrenju ima trenutaka kad vode preplavljuju nau duu, kad teko moemo da skupimo hrabrost vere da glasno izgovorimo svoje molitve. O, u takvim trenucima, ako smo u svojoj veri suvie slabi da dopremo do Njega dok slua, On se onda saginje i slua; naginje uho i slua. Takav je Gospod; takav je Otac naega Gospoda Isusa Hrista; ljubitelj i Spasitelj grenika. I onda, ako treba povesti vas i mene kroz duboku vodu, koja nam prekriva duu, kao to je prekrila Njegovu o, moemo strpljivo ekati Gospoda. On e sa sagnuti k nama, nagnue se i uti nau viku.
Izvadi me iz jame, koja bui, i iz gliba, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje. I metnu u usta moja pesmu novu, hvalu Bogu naem. Vide mnogi, i poinju se bojati Gospoda, i uzdati se u Njega. [Ko je to rekao? Isus.] Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje, i ne obraa se oholima i onim koji tee na la.
Otvorimo sada dvadeset drugi psalam. U njemu je toliko toga svakome poznato da svi znaju na koga se odnosi. Prvi stih:
Boe, Boe moj! Zato si me ostavio? [Ko je to rekao? Isus na krstu.] Zato se udaljuje i ne spaava me, i ne prima rei jauka moga? O moj Boe, prizivam te danju, i ti mi ne odgovara. I nou, i mira nikakvog nemam. Ipak si ti Svetac koji si na prestolu svome okruen hvalama Izrailjevim. U tebe se oci nai uzdahu, uzdahu se i ti ih izbavljae. Tebi vapie i spasavahu se. U tebe se uzdahu i ne ostajahu zbunjeni. Ali ja sam crv, a ne ovek, ruglo oveku i prezren od ljudi. Koji me vide svi mi se rugaju, pue (razvaljuju Danii) usta, mau glavom, i govore: Oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne, neka ga izbavi, ako mu je mio (kombinacija prevoda Bakoti-KJV).
Kao to znate ovo je izvetaj o Njegovom raspeu. To je psalam raspea.

Ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi majke moje. Od roenja svoga ja sam tebi predan, od utrobe majke moje ti si meni Bog. Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nikoga nema da mi pomogne. Mnogi me bikovi opkolie, jaki me bikovi vasanski opsedoe. Razvalie na me usta svoja, kao ljuti lav koji rie. Kao voda razlih se; rasue se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. Sasui se kao crep snaga moja, i jezik moj za nepce prionu, i u prah smrtni mee me. Opkolie me psi mnogi; eta zlikovaca ide oko mene, probodoe ruke moje i noge moje. Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju i zure u mene. Dele haljine moje meu sobom, i za dolamu moju bacaju kocku. [Ovde imamo Njegov doivljaj na krstu.] Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Snago moja, pohitaj mi u pomo. Izbavi od maa duu moju, od psa miljenika [Na margini: jedinicu moju. Septuaginta: mog jedinorodnog] mojeg. Sauvaj me od usta lavovih, i
107
od rogova bivolovih izbavi me uslii me. Proglasiu ime tvoje brai; usred skuptine hvaliu te. Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga. Slavite ga sve seme Jakovljevo! Boj ga se, sve seme Izrailjevo! Jer niti prezre niti odbi patnju paenika molitve; niti odvrati od njega lice svoje, nego ga uslii kad ga zazva (KJV).
Ko tako govori? Ko to kae u poviku paenika, grenika preoptereenog gresima kojih je vie nego kose na glavi? Ko kae da se Bog Otac nee odvratiti od takvoga? Hristos to kae. A On to zna. Ko kae da Otac nee sakriti svog lica od takvoga kakav sam ja, takvoga kakav si ti? Hristos to kae i On je to pokazao; jer nije li On sad iv i u slavi s desne strane Bogu? Time je pred vasionom pokazano da Bog nee sakriti svoje lice od oveka kojem su bezakonja prela preko glave i kojih je vie nego kose na glavi njegovoj. Radujmo se onda, budimo hrabri. On je nae spasenje; On nas je izvukao; On je svim ljudima pokazao da je Bog Spasitelj grenika.
Hvaliu te na skuptini velikoj. Zavete svoje ispuniu pred onima koji se Njega boje.
Hoete li? Zapamtite: Ko je On bio kad je to govorio? On je bio mi. Ko onda treba da ovo jo uvek govori? Nee li se to uraunati nama u Njemu sada, kako to se to nama uraunalo u Njemu pre hiljadu osamsto godina? Ako nam je u ono vreme bilo uraunato u Njemu jer je bio mi, a sada u Njemu zar nije ista stvar? Pogledajmo sad posljednja dva stiha u dvadeset drugom psalmu:
Seme e njihovo sluiti Njemu. Kazivae se za Gospoda rodu potonjem. Doi e, i kazivae pravdu Njegovu ljudima njegovim, koji e se roditi; jer je On uinio ovo.
Dvadeset trei psalam sledi odmah iza dvadeset drugog: Gospod je pastir moj, iji pastir? Hristov. Dvadeset drugi psalam je himna o raspeu, psalam raspea. ta je dvadeset trei psalam? Pogledajmo:
Gospod je pastir moj, nita mi nee nedostajati. Na zelenoj pai pase me, vodi me na tihu vodu. Duu moju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi svog.
Koga? Mene grenika? optereenog gresima? Hoe li mene da vodi stazama pravednosti? Da. Kako to znate? To je ve uinio. U Hristu me je nekad vodio stazama pravednim, radi svog imena, celog ivota. Zato znam da e u Hristu voditi mene, grenika, ponovo i uvek stazama pravednim radi svog imena. To je vera. Uzimajui ove rei, kao to smo to veeras uli u izlaganju brata Prescotta, kao Boje spasenje koje dolazi k nama, one same izvee u nama Boje spasenje. Tu ga je Hristos dobio. Kada je On stavio sebe tamo gde smo mi, gde je On dobio spasenje? On nije spasio sebe. Tako su mu se rugali: Druge je spasao, sebe ne moe da spase; neka sie sad s krsta pa emo verovati u njega. Mogao je da to uini. Ali da je spasio sebe, mi bismo propali. Da je sebe spasao mi bismo bili izgubljeni. O, ali On spasava nas! ta je onda Njega spasilo? Ova re spasenja spasila ga je kada je bio mi, i ona spasava nas kada smo u Njemu. Vodi me stazama pravednim imena radi svog mene, mene! I to tako da svako na zemlji moe u Njemu rei: On vodi me. Da poem i dolinom sena smrtnoga. Gde je bio u dvadeset drugom psalmu? Na krstu, suoen sa smru. Dvadeset trei psalam dolazi na pravo mesto, pravim redosledom, u trenutku kada je zakoraio u mranu dolinu. Da poem i dolinom sena smrtnoga neu se bojati zla; jer si Ti sa
108
mnom; tap Tvoj i palica Tvoja tei me. Ko? Hristos, i mi u Njemu, i mi to znamo jer je to Bog jednom uinio za nas u Njemu. I On to u Njemu jo uvek ini. Postavio si preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim; namazao si uljem glavu moju, i aa je moja prepuna. Da! Dobrota i milost Tvoja pratie me u sve dane ivota mog. Koga? Mene, hvala Gospodu! Po emu to znam? Zato to me je ve pratio u Njemu. Dobrota i milost Tvoja pratie me u Njemu od roenja do groba u ovom svetu, dokle god sam u Njemu. Da! Dobrota i milost Tvoja pratie me u sve dane ivota mog, i ja u nastavati u domu Gospodnjem zadugo. Po emu to znam? Zato to je to u Njemu jednom ve uinjeno za mene. Pred vasionom je pokazano da je tako i ja to prihvatam i radujem se. Dvadeset etvrti psalam dolazi odmah iza dvadeset treeg. Dvadeset drugi je psalam raspea; dvadeset trei ga vodi kroz dolinu sena smrtnoga, a dvadeset etvrti je psalam vaznesenja.
Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vena! Ide car slave. Ko je taj car slave? Gospod krepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata! Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vena! Ide car slave.
On je to uinio nekad za mene u Sebi; u Njemu se to jo uvek ini za mene, i u Njemu ja u nastavati u domu Gospodnjem zadugo. Sve to je prikaz istine da se Hristos nalazi u Psalmima. Pogledajte ezdeset deveti psalam; kasnije emo to bolje pogledati. Uostalom, gde da u Psalmima pogledamo, a da to ne vidimo? Pitanje je sad. Gde moemo u Psalmima pogledati, a da to ne vidimo? Proitau nekoliko stihova iz ezdeset devetog psalma, da vidite kako se to tamo moe tano primeniti. etvrti stih: Onih koji ni za to me mrze ima vie nego kose na glavi mojoj. Ispunilo se pismo: Onih koji ni za to me mrze, seate se. Sedmi stih: Jer radi tebe ruenja podnosim i sramota lice moje spopade. Tuin postadoh brai svojoj, i stranac sinovima majke svoje. Jer me revnost za dom tvoj izjede (Bakoti). A uenici se Njegovi opomenue da u pismu stoji: Revnost za kuu tvoju izjede me. Ruenja onih koji tebe rue padaju na me. Pavle pie u Rimljanima 15,3: Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao to je pisano: Ruenja onih koji Tebe rue padoe na me (Karadi). Otvorimo Psalam 69,20.21:
Sramota slomi srce moje, iznemogoh; ekam hoe li se kome saaliti, ali nema nikoga; hoe li me ko uteiti, ali ne nalazim. Daju mi u za hranu, i u ei mojoj poje me octom (KJV).
Ovaj psalam odnosi se na Hrista. Pogledajmo prvi stih: Spasi me, Boe, jer mi doe voda do due. Propadam u dubokom glibu, gde nema dna; upadoh u vodu duboku, a vode me preplavljuju. Iznemogoh viui, promue mi grlo, istroie mi se oi ekajui mog Boga (KJV). Onda sledi: Onih koji ni za to me mrze i tako dalje. Zatim sledi peti stih: Boe, ti zna bezumlje moje, i gresi moji nisu ti skriveni. iji gresi? Hristovi tog pravednika koji nije znao za greh, a koji je nas radi uinjen grehom. Nai su gresi bili na Njemu; njihova krivica i osuda nisu bili sakriveni od Boga. O, bilo je strano ta je uinio sebi kad je u svemu postao mi, da bi nas mogao spasiti ulazei u rizik, strahovit rizik, da izgubi sve stavljajui na kocku sve da bi sve spasio. A kakvi smo mi sami bili? Od glave do pete nita osim grenog tela. Pa ipak je On sve stavio na kocku da bi nas spasio, to je velika istina. Mi nismo bili nita. Istina, ali On je to uinio iz ljubavi i saaljenja. Hvala Bogu to je imao carsku hrabrost da to uini. I da pobedi. Tako smo spaseni u Njemu.
109
Ovde itamo Njegovo priznanje greha. On je tu bio mi, i umesto nas priznao je nae grehe; i mi treba da to uinimo. On se krstio umesto nas, poto nikakvo nae krtenje nije moglo da bude tako savreno da bude prihvaeno kao pravednost. Mora da bude savreno da bi bilo prihvaeno (KJV). Smo priznanje greha nijednog oveka ne moe da bude tako savreno da bi ga pravedni Bog prihvatio, jer ovek je nesavren. Ali ono mora da bude savreno da bi bilo prihvaeno. Gde se onda moe nai savreno priznanje? O, u Njemu je moje priznanje greha savreno, jer ih je On priznao. Kada ljudi iznesu priznanje onako kako najbolje znaju, koliko puta to Sotona koristi da bi im doapnuo: Nisi ispravno priznao svoj greh. Nisi ga dovoljno odluno priznao da bi dobio oprotenje. Naravno, priznao si, ali nisi to uinio dovoljno odluno. Na takvom priznanju Bog ti ne moe oprostiti. Podignite pred njim Boju re i kaite mu: Ima Jedan koji je savren; On je poneo moje grehe i On je dao priznanje; i kad mi On pokae greh, ja ga priznajem u skladu sa svojom snagom i sposobnou; onako kako mi ga Bog otkrije. I u Njemu i zahvaljujui Njegovom priznanju, moje je prihvaeno kao pravedno. Njegovo je priznanje u svemu savreno i Bog prihvata moje priznanje u Njemu. Onda smo u Njemu osloboeni od Sotoninog obeshrabrenja da li smo svoje grehe dovoljno odluno priznali, dovoljno ih verno istraili ili dovoljno se pokajali. U Hristu imamo pokajanje; u Njemu imamo priznanje; u Njemu imamo savrenstvo i u Njemu smo savreni. O, On je Spasitelj! Slab kao mi, grean kao mi jednostavno mi proao je ovim svetom i nikad nije sagreio. Bio je grean kao mi, slab kao mi, bespomoan kao mi, bespomoan kao ovek koji je bez Boga, ali zahvaljujui Njegovom uzdanju u Boga, Bog se tako druio s Njim, tako prebivao s Njim, tako ga snaio, da se, umesto ispoljavanja greha, uvek ispoljavala Boja pravednost. Ali ko je On bio? On je bio mi. Onda je Bog jednom zauvek pokazao svetu, i vasioni, da e tako pristupiti k meni i vama, i tako iveti s nama, kao to smo danas u svetu; On e uiniti da u nama prebiva Njegova milost i Njegova sila, da se uprkos sve nae grenosti, uprkos sve nae slabosti, Boja pravednost i Njegov sveti uticaj pokau pred ljudima, umesto nas samih i nae grenosti. Boja tajna nije Bog ispoljen u bezgrenom telu. Bila bi tajna da se Bog pokazao u bezgrenom telu; to bi bilo prirodno. Zar Bog nije bezgrean? Ima li onda mesta uenju da se Bog mogao pokazati preko bezgrenog tela ili u njemu? Da li bi bila tajna da je Bog pokazao svoju sili i svoju pravednu slavu preko Gavrila ili preko sjajnog serafima ili heruvima? Ne; i to bi bilo prirodno. Ali udo je da to Bog moe uiniti kroz greno telo i u njemu. To je Boja tajna Bog ispoljen u grenom telu. U Isusu Hristu, kakav je bio u grenom telu, Bog je pred vasionom pokazao da On moe tako da zaposedne greno telo da pokae Svoju prisutnost, Svoju mo i Svoju slavu, umesto da se ispolji greh. I sve ta Sin trai od oveka da bi to u njemu ostvario, je da ovek dopusti Gospodu da ga ima kao to je Gospod imao Isusa. Isus je rekao: Pouzdau se u Njega. I u tom pouzdanju Hristos je svakome doneo boansku veru kojom i mi moemo da se pouzdamo u Njega. A kad se tako odvojimo od sveta i kad se potpuno pouzdamo u Njega, onda e nas Bog uzeti i tako upotrebiti da se nae greno ja nee pojaviti da utie ili deluje na bilo koga; Bog e pokazati Svoju sopstvenu pravednost, Svoju slavu pred ljudima, uprkos nama samima i naoj grenosti. To je istina, a to je i tajna Boja: Hristos u vama, nada slave Bog objavljen u grenome telu. I u ovome Sotona mnoge obeshrabruje. Greniku koji veruje Sotona kae: Suvie si grean da bi se mogao smatrati hrianinom. Bog ne moe nita da uini s tobom. Pogledaj se! Zna da nisi dobar ni za ta. Sotona nas je hiljade puta obeshrabrio s takvim argumentom.
110
Ali Bog se pobrinuo za argument koji posramljuje ovu Sotoninu logiku; jer Isus je doao i postao mi, grean kao mi; optereen gresima sveta, sa neuporedivo vie greha nego to ih ima na meni. I u Njemu, natovaren sa desetinama hiljada puta vie greha nego to ih je na meni, Bog je pokazao da e zbog takvog jednog grenika doi i proiveti ivot, i ispoljiti sebe i svoju pravednost, uprkos sve nae grenosti, i uprkos avolu. Bog je dao pomo Onome ko je silan, i ova pomo dopire do nas, hvala Gospodu. Brao, zbog toga se oseam dobro. Jer znam da, ako se ita dobro pojavi u ovom svetu u kome ivim, to mora doi iz drugog izvora, a ne od mene. To je jasno. Ali o blaenstva! Bog je pokazao da e obelodaniti Svoju pravednost umesto mojega grenog ja kad Mu dopustim da me ima. Ja sm ne mogu pokazati svoju pravednost; ne mogu pokazati ni Njegovu pravednost u sebi. Ne; putam Mu da me ima, potpuno, nepodeljeno; onda se On brine za to. On je to pokazao; pokazao je za vreme itavog ivota ta je Bog kad se pridrui meni u grenom telu; On to moe ponoviti kad Mu se predam. Hoete li se predati Njemu? Da li je to prevelika predaja? Ne, ona je potrebna. Koliko potpuna je bila Njegova predaja? On je dao celog Sebe; Hristos je dao Sebe, ispraznio se Sebe. Francuski prevod glasi: On se unitio. Odrekao se Sebe i Sebe uneo u nas da bi se Bog umesto nas, i Njegova pravednost umesto nae grenosti, mogli ispoljiti u nama, u naem grenom telu. Odgovorimo na to i utonimo u Njega da bi se Bog i dalje mogao ispoljavati u grenom telu. Uzeu tvrdnju koja se ponekad u ali koristila da opie oveka ja u da je koristim sa potovanjem jer je dobra ilustracija, ispravan primer a ona glasi: Ja i moja ena smo jedno, a ja sam jedan. Hristos i ovek su jedno, a uvek je pitanje, ko e da bude taj jedan? Hristos se udruio za svakim ovekom na zemlji, ali mnotvo kae: Da, to je u redu, ali ja sam jedan. Mnogi to drsko odbijaju, uzvikujui: Ja sam jedan i to je dovoljno. Ali hrianin, vernik, koji se pokorio Isusu Hristu, kae: Da, hvala Gospodu! On i ja smo jedno, ali On je Jedan. Hristos se sa svoje strane udruio sa svakim ovekom; i kad bi svako ljudsko bie u svetu veeras sve odbacilo i reklo: Da, injenica je da smo On i ja jedno, a On je Jedan, svaka bi dua veeras bila spasena i Hristos bi se sutra pojavio u svakoj dui. Brao, ima ovde jo neto to se pojavljuje u naem svakidanjem ivotu. Hristos se udruio sa svakim ljudskim biem. ta onda predstavlja istina kad je rekao: Kad god ste uinili neto za jednog od ove moje najmanje brae, za mene ste uinili? Pretpostavimo da na moja vrata doe neka skitnica; pretpostavimo da je On loe obuen i moda nije imao prilike da Se opere da bi bio ist kao to treba. Ko je udruen s Njim? Isus. Ko je u tog oveka uloio sve? Gospod Isus. Na kome se odraava moj postupak prema tom oveku? Nesumnjivo na Gospodu Isusu. Treba li da postupam prema tom oveku tako da cenim to je Hristos uloio ili da postupam prema svom miljenju, onako kako svet gleda na njega? Pitanje je sad. Pretpostavimo da je tu ovek koji ne veruje u Isusa svetovan ovek, ovek koji pije, psuje i on mi nekako prilazi moda dolazi na moja vrata da dobije neto za jelo, ili se susreemo usput pretpostavimo da iz potovanja prema Hristu postupam prema tom oveku kao osobi koju je Hristos otkupio, kao osobi u koju je Hristos uloio sve; i pretpostavimo da ovaj ovek nikad ne poveruje u Isusa pa umre kao nevernik, i propadne, kako Hristos gleda na ono ta sam uinio za tog oveka? Na sudu, ako Mu budem stajao sa desne strane, hoe li rei ita o onome to sam uinio? O, On e rei: Bio sam gladan, a ti si mi dao da jedem; edan sam bio, a ti si me napojio; bio sam stranac, a ti si me ugostio; go sam bio, a ti si me obukao; bio sam bolestan, a ti si me negovao. Gospode, nita ne znam o tome. Kad sam Te to video gladnog, i nahranio Te? Ili bolesnog, pa Ti
111
pomogao? Ili golog, pa Te obukao? Ne znam kad je to bilo. O, kad god ste uinili neto za jednog od ove moje najmanje brae, za mene ste uinili. Ali pretpostavimo da doe neki ovek i kae: Gladan sam; hteo bih neto za jelo. A ja mu kaem: A ta se skita okolo, a tako si telesno sposoban: Zato ne ide da radi? Pa ne mogu da naem posao. O, pa ja imam puno posla; ja ga mogu nai; ja dosad jo nisam bio bez posla. ini mi se da zapravo ne eli da radi. Nemam nita za takve kako to si ti. I nita mu ne dam, i on odlazi. Onog dana kad budemo stali pred presto, pa se naem na levoj strani i kaem: Gospode, Gospode, zato? Pa ja verujem u tebe; zar ne zna da sam verovao u istinu? Verovao sam u vest treeg anela; bio sam uz to i propovednik; propovedao sam u Tabernaklu u Batl Kriku. Puno sam uinio za Delo. U tvoje ime uinio sam mnogo prekrasnih stvari. Ali odgovor glasi: Bio sam gladan, a ti mi nisi dao da jedem; edan sam bio, a nisi me napojio; bio sam stranac, a ti me nisi ugostio; go sam bio, a nisi me obukao; bolestan i u tamnici sam bio, a ti me nisi posetio. A ja sa uenjem pitam: Kad sam te to video gladnog ili ednog, ili u potrebi? Mislio sam da si na nebu, slavljen, a da su sve tvoje nevolje prolost; i hteo sam da doem ovde da te vidim. Nisam mislio da si na zemlji gde bih te video gladnog ili ednog. A On odgovara: Doao sam jednog jutra na tvoja vrata i molio neto za jelo posle cele noi provedene bez zaklona. A ja odgovaram: Ti? Nikad te nisam video. On moe da kae kako je u to i to vreme neki ovek doao na moja vrata u takvom i takvom stanju. A ja kaem: O, misli na onog oveka? Pa to nisi bio ti. On na kraju odgovara: Istinu ti kaem: kad god nisi neto uinio za jednog od ovih najmanjih, nisi uinio ni za mene. Odlazi od mene; nikad te nisam znao. Bilo da neki ovek oda priznanje Hristu za ono to je uloio u njega ili ne, kao onaj ko veruje u Isusa, moram da Hristu odam priznanje za ono to je On uloio u tog oveka. Nije pitanje hoe li taj ovek odati priznanje za ono to je On uloio u njega; pitanje je hoe li Mu odati priznanje oni koji tvrde da veruju u Njegovo ime. Upravo se tu mnogo puta vidi veliki nedostatak kod onih koji tvrde da su hriani, kao i kod onih koji Ga se odriu, koji se ne pretvaraju da prizivaju Njegovo ime. Ne udi da ovek koji uopte ne veruje u Hrista ne oda priznanje Hristu za ono to je uloio u njega; ali ovde sam ja koji tvrdim da verujem u Isusa. Zauujue je to Hristu ne odajem priznanje za ono to je uloio za tog oveka. U pedeset osmoj glavi Isaijine knjige nalazimo opis posta kojeg je On izabrao. Post je da se ne krije od svog tela. Ko je nae telo? Isus Hristos; kad se udruio sa onim ovekom, On je moje telo. Pazi da se ne krije od svog tela. Ovo je post koji je Gospod izabrao: nahrani gladne, izbavljaj potlaenog, daj pravicu siroti, brani udovicu i svuda iri lepotu Njegovog imena i ljubav Njegove dobrote. On se udruio s ljudskim telom; i kad ovo inimo takvima, mi to inimo Njemu. To je hrianstvo.
112

Otvorimo pedeset osmu glavu Knjige proroka Isaije. itajmo deo te glave da veeras zaponemo sa ovim tekstom i napravili vezu sa zavretkom sinonog predavanja:
Vii iz grla, ne ustei se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mom bezakonja njegova i domu Jakovljevom grehe njihove, premda me svaki dan trae i radi su znati puteve moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja sud Boga svog.
Kao da su stvarno iveli po Gospodnjim uredbama.

Itu od mene sudove pravedne, ele pribliiti se k Bogu. Zato postismo, vele, a ti ne pogleda, muismo due svoje, a ti ne hte znati? Gle, kad postite, inite svoju volju i izgonite sve ta vam je ko duan. Eto postite da se prete i svaate i da bijete pesnicom bezbono. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se uo gore glas va. Takav li je post koji izabrah?
U tekstu nalazimo pitanje: Takav li je post da ovek mui duu svoju jedan dan? Neko odlui da e postiti, moda od doruka do veere i taj dan mui glau svoju duu, i to naziva postom. Muio je svoju duu jedan dan.
Takav li je post koji izabrah da ovek mui duu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostret i pepeo (Da savija glavu svoju kao trska i da prostire poda se kostret i pepeo Glas crkve)? To li e zvati post i dan ugodan Gospodu?
Evo posta koji je Gospod odredio:

A nije li ovo post to izabrah: da razvee sveze bezbonosti, da razrei remenje od bremena, da otpusti potlaene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelama hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede u kuu? Kad vidi golog, da ga odene, i da se ne krije od svog tela?
S ovim smo sino zavrili predavanje. To je post kojeg je Gospod izabrao za svoj narod; to je post ugodan Gospodu. Ali ovakav post nee nikad biti prihvaen dok oni koji ga sprovode ne dou do take kad e videti Isusa Hrista povezanog sa svakom duom na ovoj zemlji, i kad s Njim budu postupali u skladu sa vezom koju je Hristos uspostavio s njima. Kad doemo do te take a doseemo je u Isusu Hristu, jer On je tu onda emo postiti kako treba. Imam ovde jednu reenicu koju treba da vam proitam. Naao sam je neki dan u Svedoanstvima:
Pretraite nebo i zemlju, ali neete nai da se ijedna istina otkrila tako silno kao istina objavljena delima milosra prema onima kojima je potrebno saoseanje i pomo. To je istina kakva je u Isusu.
Prema tome, kad pokaemo milosre prema onima kojima je potrebno saaljenje, kad pomognemo u lomljenu jarma i oslobaamo potlaene tada ivimo istinu, posluni smo istini i
113
iznosimo istinu kakva je u Isusu. To je jasno. Zar nas to ne dovodi upravo tamo gde se Isus nalazi? Zar to nije sam Isus? Upravo ovo ta prouavamo pokazuje da je Hristos povezan sa svakom duom na zemlji; On se povezao sa svakim ljudskim biem, sa svakim ko je u grenom telu; a mi ne treba da se krijemo od svoga tela. I kad mi koji ispovedamo Hristovo ime, u Njemu budemo potovali svakog oveka sa kojim se On povezao, onda e, gde god ima adventista sedmog dana postojati jedno veliko Udruenje hrianske pomoi. Onda e Udruenje hrianske pomoi delovati na svakome mestu i u svako vreme, jer to je zapravo hrianstvo. Nemam ni rei da kaem protiv organizacije Udruenja hrianske pomoi; ali je teta to se u njemu nalazi tako malo adventista sedmog dana. To je problem. Zato je samo deo crkve spreman da se ukljui u Udruenje hrianske pomoi ili da bude u njemu ulanjeno? ta je nae veroispovedanje u svetu? Mi ispovedamo Hristovo ime, koje po svojoj prirodi zahteva da potujemo ono to je On uloio u svaku ljudsku duu i da sluimo svima koji su u potrebi. S druge strane, organizacija Udruenja hrianske pomoi ili bilo kojeg drugog udruenja, koja pomae samo zato to joj je to dunost, koja nas poziva da pomognemo i da se na to obaveemo, a da u tome ne vidimo Isusa Hrista, i bez povezanosti sa Hristom i iz ljubavi prema Njemu koja vidi Njegovo zanimanje za sva ljudska bia, i slui Njemu koji je povezan sa svim ljudima bie takoe promaaj. Druge vrste hrianskog delovanja ii e uz to, ali ovo je najvanije. Pretraite nebo i zemlju, ali neete nai da se ijedna istina otkrila tako silno kao istina objavljena u hrianskom radu i pouavanju istine kakva je u Isusu. Ni na nebu ni na zemlji ne postoji neto tako. Ba u ovim vremenima, kad je takav post svuda potreban, a posebno meu nama, kako je veliki blagoslov to nas Gospod dovodi do ove istine i otkriva nam ceo predmet, daje nam Duha i otkriva tajnu da sve treba da se obavi u Hristovo ime, Njega radi, s Njegovim Duhom, za svakog oveka, jer Hristos je otkupio svaku duu. Gde god susreemo neko ljudsko bie, Hristos je povezan s njim. Ko god on bio, Gospod je zainteresovan za njega; On je u tog oveka uloio sve. Ova istina nas vodi to take kada emo uvek initi sve to je mogue da istaknemo Hristovu privlanost, Hristove vrline i Hristovu dobrotu pred onima koji ga ne poznaju, ali u koje je uloio sve da bi ih privukao tako da i oni cene Hristovu dobrotu i ono to je On uloio u njih. Ako to inite radi oveka ili zato da to pripiete sebi, naravno, moe se dogoditi da budete prevareni. Ali ako to inite kao Hristu i radi Hristovog interesa za tog oveka, praktino je nemogue da budete prevareni; jer Hristos uvek ivi i ne zaboravlja. Daj onome koji od tebe trai, i ne okrei se od onoga koji hoe od tebe da pozajmi (arni). Ovo je princip: Ono to inimo inimo Hristu. I kao to smo kazali u prolom predavanju, iako taj ovek moe da prezire Hrista i nikad ne poveruje u Njega dokle god svet traje, i na kraju moe da propadne, Hristos to nee zaboraviti onog slavnog dana kad budem stao zdesna Njemu. I u seanju na to On e rei: Kad god ste uinili neto za jednog od ove moje najmanje brae, za mene ste uinili. Seate se mesta gde kae: I ko samo aom hladne vode napoji jednog od ovih malih zato to je moj uenik, istinu vam kaem: nee izgubiti svoju nagradu (Mat. 10,42). Poto e tako biti kad je neto uinjeno u ime ueniko, koliko e vie biti kad je uvek uinjeno u ime samoga Gospoda! Jer, Bog nije nepravedan, pa da zaboravi vae delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu tako to ste sluili i sluite svetima (Jevr. 6,10). Da li sluite blinjima? Pitanje je sad. To je prava zajednica, pravo bratstvo. Danas se mnogo govori o oinstvu Boga i bratstvu ljudi. Osnivaju se razne vrste organizacija koje ire ideju o oinstvu Boga i bratstvu ljudi. Ali radi se samo o bratstvu onih koji im se sviaju. Ako pripada naem redu, onda je to bratstvo; ako ne
114
pripada, nemamo nita s tobom. ak i crkve postupaju na isti nain: Ako pripada naoj crkvi, onda je to bratstvo; ali ako ne pripada naoj crkvi, nismo posebno zainteresovani za tebe; zato to, iskreno reeno, nije na posao da se brinemo za one koji su izvan nae crkve. To je bratstvo meu ljudima. Ali to uopte nije bratstvo svih ljudi. Pravo oinstvo Boga i bratstvo ljudi je bratstvo oveka u Isusu Hristu. To znai videti Isusa Hrista povezanog sa svakim ovekom, koji je u svakoga uloio sve to ima. On je sruio zid razdvajanja. U telu, a to je bilo nae telo, razruio je pregradni zid koji nas je razdvajao, da bi od te dvojice nainio u sebi jednog novog oveka, tako stvarajui mir. U Njemu nema Grka ni Jevrejina, crnoga ni beloga, Skita, roba, slobodnjaka; nikoga takvog. Nego je sve i u svima Isus Hristos. A Bog ne gleda ko je ko. Samo je u Hristu oinstvo Boga i bratstvo ljudi; i u Isusu Hristu nalazimo bratstvo ljudi samo ako vidimo Hrista kao Brata svakog oveka. Pisano je: Zbog toga se ne stidi da ih naziva svojom braom (arni). Ne stidi se da ih naziva braom? Ko god je od krvi i mesa, Hristos se ne stidi da ga naziva bratom. Ne stidi se da prie i uzme ga za ruku, iako njegov dah smrdi na alkohol, i kae: Doi sa mnom pa da krenemo boljim putem. To je bratstvo ljudi. Uvek je bio Sotonin posao da navede ljude na misao da je Bog vrlo daleko, to je mogue dalje. Ali Gospod se stalno trudi da navede ljude da otkriju kako je On vrlo blizu svakoga, to je mogue blie. Zato je pisano: On nije daleko ni od jednoga od nas. Velika nevolja sa paganstvom bila je to se mislilo kako je Bog tako daleko ne samo daleko, nego i pun gneva prema ljudima; da samo eka priliku da ih zgrabi i divljaki potrese i gurne u propast. Poto su Ga smatrali takvim, prinosili su Mu rtve da bi Ga udobrovoljili, da Ga zadre da ih ne povredi. Ali On sve vreme nije bio daleko ni od jednoga njih. Nije daleko. Znai da je blizu tako blizu da je sve to je trebalo bilo opipati ga. Iako su bili slepi i u mraku, bilo je dovoljno da ga opipaju i nau (Dela 17,21-28). Onda se pojavilo papstvo, isto utelovljenje neprijateljstva izmeu oveka i Boga. Ovo utelovljenje zla pojavilo se pod imenom hrianstva; i opet stavilo Boga i Hrista tako daleko da im se niko nije mogao pribliiti. Sve drugo je vanije od Boga. A uz sve to, On je tako daleko da Marija, i njena majka i njen otac a onda i svi ostali katoliki sveci, sve do Jovane Orleanke, a uskoro verovatno i Hristofera Kolumba svi oni treba da dou izmeu Boga i ljudi, kako bi uspostavili takvu vezu da bi svi bili sigurni da ih je On primetio. Ali sve je to Sotonina izmiljotina. Hristos nije tako daleko. Nije toliko daleko da ne bi uspostavio vezu izmeu Sebe i mene, ili izmeu Sebe i vas. A Bog eli da Ga upravo tako vidimo toliko blizu da se niko i nita ne moe nai izmeu nas. Ali do koliko ljudi je doao tako blizu? On nije daleko ni od jednoga od nas, ak ni od neznaboca. Utelovljenje tog neprijateljstva protiv Boga i to razdvajanje izmeu oveka i Boga papstvo je sve to stvorilo; i evo iste one misli koju smo malopre spomenuli, lane ideje da je On tako svet da je jednostavno nezgodno da nam se priblii i preuzme prirodu kakvu mi imamo grenu, izopaenu, palu ljudsku prirodu. Zato Marija mora da se rodi nevina, savrena, bezgrena i via od heruvima i serafima; a onda Hristos mora da se rodi od nje da bi od nje preuzeo svoju potpuno bezgrenu ljudsku prirodu. Ali to Ga udaljuje od nas jo vie nego to smo udaljeni od heruvima i serafima, i s bezgrenom prirodom. Ali ako nam ne dolazi blie nego to je u bezgrenoj prirodi, to je jo jako daleko; jer meni je potreban neko ko e mi biti blie od toga. Potreban mi je neko ko e mi pomoi i ko zna neto o
115
grenoj prirodi, jer to je priroda koju imam; a takvu je Gospod uzeo na Sebe. On je postao jedan od nas. Kao to vidite, ovo je sadanja istina u punom smislu, poto papstvo sada zaposeda ceo svet, a njegova ikona ide pogrenim putem, zaboravljajui da je Bog u Isusu Hristu, i da je Hristos u svetu ono ima oblije pobonosti, ali bez stvarnosti, bez sile. Nije li upravo danas potrebno svetu da Bog jo jednom objavi stvarne zasluge Isusa Hrista i Njegovu svetost? Istina je da je On svet; On je sav svet. Ali Njegova svetost nije takva da Ga ini uplaenim da bude u drutvu ljudi koji nisu sveti, bojei se da bi to nakodilo Njegovoj svetosti. Svakome ko ima takvu vrstu svetosti da se u ime Isusa Hrista ne moe druiti s ljudima koji su pali, izgubljeni, unieni, zato da mu ne bi nakodilo, bolje bi bilo da je se oslobodi to je bre mogue i stekne onu pravu vrst svetosti; onu prvu ne vredi imati, ona je ve pokvarena. [Pitanje: ta je sa ugledom? Hrianin nema reputaciju; on ima karakter. Hrianin ne postavlja pitanja o ugledu. Karakter, karakter je sve do ega je hrianinu stalo, i to Boji karakter, otkriven u Isusu Hristu.] Ali u nae vreme ima puno upravo takve vrste svetosti meu onima koji se smatraju hriani u stvari, nisam siguran da se ba svi nalaze izvan Crkve adventista sedmog dana. To je ona vrsta svetosti koja mnoge navodi da uzviknu, ako neki brat ili sestra a posebno sestra odu meu pale, nesrene, i ponu raditi za njih i saoseati s njima i pomaui im da se podignu: O, ako se drui s takvima, vie ne mogu da se druim s tobom. Uostalom, nisam siguran da vie elim pripadati toj crkvi ako odlazi da radi za takve ljude i dovodi ih u crkvu. Odgovor na sve takve izjave glasi: Vrlo dobro; ako ne eli da pripada crkvi s takvim ljudima, bolje da to bre napusti tu crkvu; crkva Isusa Hrista e uskoro imati upravo takve ljude u svom krilu. Zaista vam kaem da e carinici i bludnice pre vas ui u carstvo Boje. Crkva Isusa Hrista, uskoro e, milou Isusa Hrista biti tako oblikovana i tako ispunjena Njegovim svetim karakterom, da se njeni vernici nee bojati da se spuste, kao to je to On inio, u najveu dubinu da podignu pale. Imae takvu meru svetosti Isusa Hrista da se, sputajui u Njegovo ime do najnieg, nee bojati da e se oskrnaviti. A ona vrsta svetosti koja kae: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe ostani po strani da ne oskrnavi moju svetu odeu o, takva je svetost od avola. Sklonite je! Istina, Boja svetost je ista; takva je da greh ne moe podneti njenu prisutnost. To je svetost takve natprirodne istoe i sile da je oganj koji spaljuje greh. Njegova sila prodire greh zato to je udesno ista i zbog te udesne istoe i snage te udesne istoe Boje svetosti u Isusu Hristu, On ezne da doe u dodir sa onima koji su pretovareni gresima, koji su skroz na skroz proeti grehom, da bi ova svetost, kad nae ulaz, spalila greh i spasila duu. To je Hristova svetost. Ovo je jedna od najblagoslovenijih istina u Bibliji, da je na Bog, zbog Svoje svetosti, oganj koji spaljuje. U Isusu Hristu susreemo Onog ija svetost je oganj koji spaljuje greh; a to je jemstvo naeg spasenja u savrenstvu od svake mrlje greha. Sjaj, slava, istota te svetosti koja sve spaljuje, uklonie svaki trag greha i grenosti u oveku koji doivi susret s Bogom u Isusu Hristu. Tako je u Svojoj istinskoj svetosti, Hristos mogao da doe, i doao je, grenim ljudima u grenom telu, tamo gde ive greni ljudi. Zato se u Hristu, i samo u Njemu, nalazi bratstvo ljudi. Svi su jedno u Hristu Isusu Gospodu naem. Neki su nali, a to mogu nai svi, u Svedoanstvima izjavu da Hristos nije posedovao iste strasti kao mi. Ako se drite onoga to je reeno, i ne idete preko toga, niti umeete neto to nije reeno, bilo da je re o Crkvi i Dravi, odvajanju od sveta ili ovoj temi o Hristu u naem telu, nee biti tekoa ni
116
u jednom od ovih predavanju od poetka do kraja. Striktno se drite onoga to je reeno; nemojte da izvlaite neprikladne zakljuke. Neki su pre nekog vremena zakljuili i vi moete da vidite kako je to straan zakljuak da je Hristos postao mi; on je nae telo. Zbog toga, ja sam Hristos. Kau da je Hristos opratao grehe, ja mogu takoe da opratam grehe; On je inio uda; i ja moram da inim uda. To je zastraujue razmiljanje; u to ne moe biti sumnje. Hristos je postao mi, umesto nas 1, slab kao mi, i u svemu kao to smo mi, u nameri da to zauvek ostane; ali nikad da mi budemo On. Ne; Bog je taj koji uvek treba da se proslavi, a ne mi. Da bi to mogao da bude, Hristos se liio sebe 2, i postao mi, da bi Bog mogao doi k nama, da se otkrije u nama i kroz nas, u svemu. Uvek je to Bog, nikad mi. Ono ta nas je na samom poetku upropastilo je isticanje sebe i uzdizanje sebe iznad Boga. Da bi se mogli osloboditi tog naeg zlog ja, Hristos se liio svoje pravednosti, i stao na mesto naeg zlog ja, razapeo ga, uvek ga stavljajui pod noge, da bi Bog mogao da bude sve u svemu. U kojoj meri? Potpunoj. Za koliko njih? Za sve. To je uinjeno da bi Bog mogao da bude sve u meni, i sve u vama, i sve u Hristu. Nema sumnje da je to uinjeno sa ovim ciljem. Mi ne treba da uzvisujemo sebe. Hristos treba da raste, a ja da se umanjujem. On treba da ivi, a ja da umrem. On treba da bude uzvisivan, a ja lien sebe.
1 2
In our place na naem mestu bukvalni prevod prim. izdava Christ emptied Himself Hristos se ispraznio sebe bukvalni prevod prim. izdava
117

to se tie Hrista koji nije imao iste strasti kao mi: u celom Svetom pismu On je kao i mu i s nama po telu. On je po telu seme Davidovo. Doao je u obliju grenog tela (tela grehovnoga Karadi) Rim. 8,3. Ne idimo predaleko. Doao je u obliju grenog tela, ali ne u obliju grenog uma. Ne uvlaite u to Njegov um. Njegovo telo je bilo nae telo, ali um je bio um Isusa Hrista. Zato je pisano: Imajte u sebi isti um koji Hristos Isus ima (KJV). Ako je uzeo na um, kako smo mogli da budemo pozvani: Imajte u sebi isti um koji Hristos Isus ima? On bi ve bio takav. Ali kakav je na um? On je izopaen grehom. Pogledajmo sebe u drugoj glavi Poslanice Efescima. Ponimo od prvog stiha i itajmo do treeg; ali u treem stihu nalazimo ovu posebnu taku: Skreem vam takoe panju na 191. stranu BILTENA, na predavanje koju smo prouavali o unitenju tog neprijateljstva. Seate se da smo tamo prouavali odakle je dolo to neprijateljstvo kako se pojavilo u ovom svetu i tamo je izneseno ono to sam upravo proitao. Adam je u vrtu imao um Isusa Hrista; imao je boanski um boansko i ljudsko bili su sjedinjeni, bezgreni. Pojavio se Sotona i poeo delovati preko apetita, preko tela. Adam i Eva su napustili um Isusa Hrista, Boji um koji je bio u njima, i prihvatili predloge i ponude ovog drugog uma. Tako su postali njegovi robovi, kao i svi mi. Onda Isus Hristos dolazi na svet, uzima nae telo i svojim stradanjem i iskuenjima u pustinji vodi borbu s apetitom. Tamo gde su Adam i Eva pali, i gde je uao greh, On se iznova borio i pobedio; tako je ula pravednost. Postio je etrdeset dana i etrdeset noi savreno bespomoan, ovek kao mi, gladan kao mi a onda je dolo kuanje: Ako si Sin Boji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu (Karadi). On je odgovorio: A On odgovori i ree: Pisano je: Ne ivi ovek o samom hlebu, no o svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih. Onda je Sotona promenio taktiku. Tvrdio je: Ti se uzda u Boju re. U redu; evo ta ona kae: On e anelima svojim zapovediti za tebe, i uzee te na ruke, da gde ne zapne za kamen nogom svojom. Poto se uzda u Boju re, skoi odavde, jer je napisano da e anelima svojim narediti za tebe (arni). Isus je opet odgovorio: Ali i to stoji napisano: Nemoj kuati Gospoda Boga svog. Onda ga povede avo na vrlo visoku goru, i pokaza mu sva svetska carstva i njihovu slavu slavu, ast, dostojanstvo sve mu je to pokazao. U tom trenutku potaknuo je sve ambicije koje su se ikad pojavile u Napoleonu ili Cezaru ili Aleksandru, ili kod svih njih zajedno. Ali Isus je ponovno odgovorio: Stoji napisano: Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino slui. Tada ga ostavi avo za neko vreme, a aneli su prili i sluili Mu. Tu je po pitanju apetita u oveku poraena Sotonina sila, upravo tamo gde je zavladala ovekom. ovek je isprva imao Boji um; odrekao ga se a onda je uzeo Sotonin. U Isusu Hristu Boji um je ponovo vraen sinovima ljudskim, a Sotona je poraen. Zato je slavna istina, kako to nalazimo u prevodu dr. Junga (Young), nemakom prevodu, kao i na grkome: Ali znamo da je Sin Boiji doao i dao nam razum (1. Jov. 5,20 arni). Proitajmo poslednje rei u 1. Korinanima 2,16: A mi imamo um Hristov (arni). Poveite ove dve stvari. Nemaki, danski i grki prevod su isti. Poveite oba teksta: Ali znamo da je Sin Boiji doao i dao nam razum i A mi imamo um Hristov. Hvala ti, Gospode! Proitajmo sada tekst u Rimljanima. itau ga sa grkog, poevi od dvadeset etvrtog stiha u sedmoj glavi. Seate se da je od desetog do dvadeset etvrtog stiha re o borbi: ne inim dobro koje elim, nego inim zlo, koje mrzim. Nalazim, dakle zakon, kad hou dobro da inim, da me na zlo 118
nagoni. Vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima. Telo ima kontrolu i povlai za sobom um, ispunjavajui volju tela i uma. A sada:
Bedan sam ja ovek; ko e me izbaviti od tela smrti ove? Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda naega. Tako, dakle, ja sam umom sluim Bojem zakonu, a telom zakonu greha. Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu, nego po Duhu. Jer te je zakon Duha ivota u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti. Jer to zakon nije mogao, zato to je zbog tela bio slab, uinio je Bog na taj nain to je poslao svoga Sina u obliju grenog tela, i za greh, i osudio greh u telu, da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama koji ne ivimo po telu nego po duhu. Jer, oni koji ive po telu, misle na ono to je telesno; a oni koji ive po Duhu, na ono to je duhovno. Jer telesni um je smrt; um Duha [naravno, duhovni um; jedno je telesni um, a drugo je duhovni um] ivot je i mir. Jer telesni um neprijateljstvo je prema Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojem niti moe. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi [tako je, ne mogu biti Bogu ugodni]. A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Boji u vama ivi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je vae telo mrtvo zbog greha, ali Duh je ivot zbog pravednosti. (kombinacija prevoda arni-Karadi-KJV). I vas koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova, u kojima ste nekada iveli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdunih sila, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti (arni). I svi mi smo nekada iveli meu njima [na nain ivljenja], udovoljavajui poudama svoga tela i sledei telesne elje i nagone.
Na um je pristao uz greh. Mi smo osetili mamljenje tela i na um je popustio, pristao i vrio volju i elje tela, ispunjavajui elje tela i uma. Telo je vodilo, a na um je sledio pa smo telom sluili zakonu greha. Kad um moe da vodi, onda se slui Bojem zakonu. Poto se na um predao, popustio grehu, ovek je postao grean i slab, pa ga je vodila sila greha u telu. Sada je telo Isusa Hrista postalo nae telo i u njemu je sve to je u naem telu sve sklonosti ka grehu u naem telu bile su u Njegovom telu, zahtevajui od Njega da pristane na greh. Pretpostavimo da je svojim umom pristao na greh. ta bi onda bilo? Njegov um bi se izopaio i onda bi On u strastima postao istovetan nama. Ali u tom sluaju On bi bio grenik; bio bi potpuno zarobljen, a svi mi bili bismo izgubljeni sve bi propalo. itau upravo o tome iz primerka nove tek izale knjige Hristov ivot (Life of Christ):
Istina je da je Hristos o sebi jednom rekao: Jer ide knez ovog sveta, i u meni nema nita (Jovan 14,30). Sotona u ljudskim srcima nalazi taku koja mu moe posluiti kao uporite; neguje se poneka grena elja u kojoj njegova iskuenja pokazuju svoju mo.
Gde poinje sa kuanjem? U telu. Sotona dopire do uma preko tela; Bog dopire do tela preko uma. Sotona kontrolie um preko tela. Preko ovih sredstava preko poude tela, poude oiju, ponosa ivota i preko tenje za svetom, asti i potovanja ljudi kroz to nas Sotona mami, deluje na na um kako bismo popustili; na um reaguje i ta nam stvar omili. Na ovaj nain njegova iskuenja pokazuju svoju mo. Onda sagreimo. Ali dok nam to privlaenje naeg tela ne omili, nema greha. Radi se o iskuavanju, ali ne o grehu. Svakoga kua njegova slast, koja ga vue i mami. Kad slast zatrudni, kad tu elju gajimo, ona raa greh; a greh uinjen raa smrt. itamo dalje:
119
Neguje se poneka grena elja [kod nas] u kojoj njegova iskuenja pokazuje svoju mo. Ali na Bojem Sinu nije mogao nai nita to bi mu omoguilo da izbori pobedu. Isus nije pristao uz greh. On nije pristao na greh. ak ni u mislima nije poputao kuanju.
Tako vidite da je crta gde dolazi pobeda, gde je bojno polje, upravo izmeu tela i uma. Borba protiv tela, kaem, vodi se u potpunosti u podruju misli, gde se i pobeda ostvaruje. Zato je Isus Hristos doao u telu ba kao to je nae, ali sa umom koji je ostao vrst u svakom kuanju, u svakom podsticanju na greh umom koji nikad nije pristao na greh nikad, i u najmanjoj pomisli. Na ovaj nain je boanskog um doneo svakome na zemlji. Zato svaki ovek moe da izabere i moe da svojom odlukom ima boanski um koji pobeuje greh u telu. Prevod dr. Junga 1. Jovanove 5,20 glasi: Ali znamo da je Sin Boiji doao i dao nam razum (arni). Nemaki prevod kae isto to i grki dao nam razum. Budimo sigurni da je tako, jer zato je i doao. Mi smo imali telesni um, razum koji je sledio Sotonu i pokoravao se telu. ta je to zarobilo Evin um? O, ona je videla da je rod na drvetu dobar za jelo. A uopte nije bio dobar. Zaveli su je apetit, pouda tela, elje tela. Uzela je od roda i jela. Apetit je vodio i zarobio razum odnosno telesni um, a to je neprijateljstvo prema Bogu i dolazi od Sotone. U Isusu Hristu on je uniten boanskim umom kojeg je uneo u telo. Ovim boanskim umom poloio je neprijateljstvo pod noge i tamo ga zadrao. Na taj nain je osudio greh u telu. Prema tome tako pobeujemo; naa pobeda je u Njemu i cela sutina je u tome da imamo um kakav je bio u Njemu. Sve je to reeno na poetku. Pojavilo se neprijateljstvo i Sotona je zarobio oveka i njegov um. Bog kae: I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog. Ko je bio njeno seme? Hristos. Ono [njeno seme] e ti na glavu stajati a ti e ga u glavu ujedati? Ne, ne, nikako ne. A ti e ga u petu ujedati. Jedino to je Sotona mogao da uini sa Hristom bilo je da mami telo, da kua telo. On nije mogao da utie na Hristov um. Ali Hristos dosee Sotonin um gde se neprijateljstvo nalazi i postoji, i tu unitava to zlo. Tako je reeno u Postanju, u Prvoj knjizi Mojsijevoj. Blagoslov je u tome to se Sotona moe baviti samo telom. On moe podstaknuti elje tela, ali tamo se nalazi Hristov um koji kae: Ne, ne; treba potovati Boji Zakon, a telo mora da potpadne tome. Ovu misao moraemo bolje razraditi. Ali ve dosad u njoj je blagoslov, radost i spasenje za svaku duu. Zato, neka u vama bude isti um koji je u Hristu Isusu (KJV). On pobeuje greh u grenom telu. Zahvaljujui Njegovom obeanju mi smo postali uesnici u boanskoj prirodi. Boanstvo i oveanstvo ponovo su sjedinjeni kada boanski um Isusa Hrista Njegovom boanskom verom prebiva u ljudskom telu. Neka se ujedine u vama; i budite sreni i uivajte u tome zauvek. Kako vidite na um je telesan; njega kontrolie telo. A od koga je potekao? Od Sotone. Zato je neprijateljstvo prema Bogu. A taj Sotonin um je um naeg ja, uvek ja, umesto Boga. A Hristos je doao da nam donese drugi um. Dok imamo Sotonin um, i dok telo vlada, mi sluimo zakonu greha. Bog nam moe otkriti svoj zakon i mi moemo potvrditi da je dobar, i eleti da ga izvravamo i izjaviti da emo to initi, i potpisati pogodbu i ak ugovor, ali u svojim udovima (u svom telu) vidim jedan drugi zakon, koji vodi rat protiv zakona moga uma (protiv te enje, te elje mog uma koja uiva u zakonu Bojem) i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima. Jadan li sam ja ovek! Ali dolazi Hristos i daje nam drugi um um Duha. Daje nam poseban um i zahvaljujui Svetome Duhu sad imamo Njegov um. A sa tim umom umom Duha, Hristovim umom kojeg nam je dao mi vrimo Boji zakon. Hvala Gospodu!
120
Primetimo razliku. U sedmoj glavi Poslanice Rimljanima opisan je ovek kojim vlada telo koje vodi um pogrenim putem, ak i protiv njegove volje. U devetoj glavi Prve poslanice Korinanima, stihovi 26. i 27. opisuju oveka koji je pod kontrolom uma. On je hrianin; um kontrolie telo, a telo je podvlaeno i on ga dri u tom stanju. Zato na drugome mestu pie (Rim. 12,2):
Ne prilagoavajte se ovom svetu, nego se preobraavajte obnavljanjem svoga uma (kombinovani prevod arni-KJV).
U grkom imamo istu re u tekstu: Prema tome, ako je ko u Hristu novo je stvorenje. (arni); on je novo stvorenje ne stari ovek koji je promenjen, ve potpuno novo stvoren. To nije stari um koji je popravljen ve je novostvoreni um; to je Hristov um stvoren u nama Bojim Duhom; tako imamo Hristov um koji predstavlja potpuno novi um u nama i za nas. Ovo je pokazano u Poslanici Rimljanima, u osmoj glavi: Jer, oni koji ive po telu, misle na ono to je telesno, jer vre dela tela, a um sledi greh na taj nain. A oni koji ive po Duhu (umu), na ono to je duhovno. Ko pak nema Duha Hristova, taj njemu ne pripada (arni). Onaj koji nam donosi um Isusa Hrista je Sveti Duh. Zaista, Boji Duh nam donosi samoga Isusa Hrista. Zahvaljujui Svetom Duhu Hristos je s nama i prebiva u nama. Moe li nam On doneti Hrista a da nam ne donese i Hristov um? Svakako ne. Prema tome, iz toga proizlazi da je upravo Hristov um ono zbog ega je On doao na svet da bi nam ga dao. Pogledajmo sada to tome sledi i koliko je kotalo da to uini i kako je to uinio. Telesni um vodi rauna samo o sebi. On je u neprijateljstvu prema Bogu i njime upravlja telo. Isus Hrist je doao u tom telu Proslavljeni koji je stvorio svetove, Re Boja koja je postala telo, postao je nae telo. On, boanski On, koji je bio na nebu, bio je u naem grenom telu. Ali ovaj boanski On, dok je bio u grenom telu, nikad ni deli svog boanskog ja nije koristio da se odupre kuanjima koje su bile u tom telu, ve se liio 1 sebe. Ovde prouavamo isti predmet koji smo prouavali ove tri ili etiri godine; ali Bog nas vodi dalje u tom prouavanju i ja se zbog toga radujem. Mi smo tri ili etiri godine prouavali: Neka u vama bude isti um koji je u Hristu Isusu (KJV), koji se liio sebe. Ovaj um treba da bude u nama da bismo se i mi liili sebe, jer mi to ne moemo da uinimo sami. Niko osim boanstva to ne moe; to je neto bezgranino veliko. Moe li se Sotonin um liiti sebe? Ne moe. Moe li se um koji je u nama, koji misli samo na sebe, liiti sam sebe? Ne moe; to ja ne moe uiniti. Isus Hristos, boansko Bie, Beskonani, doao je kao boanska linost u istom telu kao to je nae, ali nikad nije dozvolio da se Njegova boanska sila, Njegovo ja, pokae u odupiranju iskuenjima i mamljenjima i podsticajima tela. ta je onda pobedilo greh i sauvalo Ga da ne sagrei? Odrala Ga je sila Boga Oca. Kakve to veze ima s nama? Ove: mi se ne moemo liiti sebe, ali u nas ulazi Njegov boanski um i mi moemo tom boanskom silom da se liimo svog zlog ja; a onda tom boanskom silom dolazi um Isusa Hrista, Boga i Oca, i uva nas od sile kuanja. Tako nam Hristos, liavanjem svog boanskog ja, svojeg pravednog sebe, donosi silu kojom se mi liavamo svog zlog ja. Tako On u svom telu ukida neprijateljstvo i omoguuje da se u vama i meni uniti neprijateljstvo. Da li je to jasno? Znam da je za to potrebno naporno razmiljanje; takoe znam, da kada o tome razmiljate i to jasno shvatite, um ne moe ii dalje. Tada se suoavamo sa tajnom samoga Boga pa
But emptied Himself ve se ispraznio sebe bukvalni prevod prim. izdava
121
ljudski ogranieni um mora da stane i kae: To je sveto mesto, to nadilazi mene, ne mogu dalje. Predajem se Bogu. [Pitanje: Nije li se Hristos oslanjao na Boga da ga odri? Odgovor: Da, upravo to kaem. To je vano.] Hristos se sve vreme oslanjao na Oca. Hristos, koji je stvorio svetove, sve vreme je bio u mojem i vaem grenom telu koje je uzeo na Sebe. On koji je stvorio svetove sve vreme bio je ovde boanski prisutan; ali nikad nije dopustio da se boansko pojavi, niti da ima ita s onim to je uinjeno. Ono je zadrano; kad se suoio sa iskuenjima, mogao ih je svojom rei sve unititi u pravednosti svog boanskog ja. Ali da je to uinio, to bi nas upropastilo. Da se Njegovo boansko ja ispoljilo, da je dopustio da se pojavi u pravednosti, to bi nas upropastilo, jer mi koji smo zli, nikad ne bismo pred sobom imali nita osim ispoljavanja sebe. Kada bi pred ljudima koji su samo zli, pokazao Sebe u boanskoj pravednosti, kao primer koji treba slediti, to bi ljude jo vie utvrdilo u sebinosti i njenoj zloi. Zato, da bi nas zle mogao izbaviti od naeg zlog ja, Boansko Bie, Svetac, potisnuo je, odrekao se, liio svih ispoljavanja svog pravednog ja. Tako je ostvario plan. Ostvario ga je ostajui sve vreme u pozadini i preputajui sve potpuno Ocu, da ga On odri protiv ovih iskuenja. Bio je Pobednik posredstvom Oeve milosti i sile, koje je primio zahvaljujui svom pouzdanju i liavanju samog sebe. Vi i ja smo tu sada. Tu se radi o vama i meni. Mi smo kuani, na probi, i uvek postoji mogunost da se dokaemo i preduzmemo da se stvari kreu. Pojavie se primedbe da su takve i takve stvari preteke ak i za hrianina da ih podnosi i da hrianska poniznost ne treba da ide tako daleko. Neko vas udari po obrazu ili vam polomi kola ili alatke, ili baca kamenje na va ator ili molitveni dom. Sotona odmah predlae: Sredi ove ljude; tui ih vlastima. Hriani ne treba da podnose takve stvari u svetu; to nije poteno. A vi mu odgovarate: Tako je. Nema koristi od potenja. Nauiemo ih pameti. Da, moda tako postupite. Ali ta je to? To je samo-odbrana, samo-odgovaranje. Ne; savladajte to zlo ja; prepustite reenje Bogu: Moja je osveta ja u vratiti, govori Gospod. Tako je Hristos postupao. Pljuvali su ga, rugali mu se, udarali ga po obrazu, upali za kosu, na glavu Mu stavili trnov venac i onda su se, rugajui, klanjali pred Njim i govorili: Zdravo, care judejski! Pokrili su ga pa ga udarali po licu i pitali govorei: Proreci ko te udari? Sve to je pretrpeo. A sve to trpeo je u svojoj ljudskoj prirodi, jer je boansko ja ostalo potisnuto. Zar nije bilo nekog saveta, pretpostavljate, da rastera ovu buntovnu rulju? Da ispolji svoju boansku prirodu, da jednostavno zbrie svu tu zlu druinu? Sotona je svakako bio tu sa takvim savetom. A ta je On uinio? Stajao je bespomono kao Boje Jagnje. Niim nije potvrivao svoje boansko poreklo, nigde znaka o tome tu je stajao samo ovek koji je preputao Bogu da ini to Mu je ugodno. Pilatu je rekao: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo. To je Isusova vera. I to je ono to prorotvo znai kad kae: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu. Mi treba da imamo boansku veru Isusa Hrista koju primamo kao dar uma kojeg On daje. Taj um, kojeg mi daje, podstai e u meni istu veru koju je podstakao u Njemu. Zato treba da drimo veru Isusovu. Tako je bio ovde, svojim predanjem potiskujui svoje pravedno ja i odbijajui da se ono pojavi uprkos najteim iskuenjima a Duh prorotva kae da je u noi, kad je bio izdan, bio izloen upravo onome to ljudska priroda najtee podnosi emu se ljudska priroda najtee pokorava; ali On je, potiskujui Oevom silom svoje boansko ja, prisilio ljudsku prirodu da se pokori i sauva ga da ne sagrei. Na taj nain nas dovodi tom istom boanskom umu, istoj boanskoj sili, koji e,
122
kad nam se budu rugali, kad nas budu udarali po licu, kad nas budu pljuvali, kad nas budu progonili kao to su Njega kao to e uskoro i biti taj boanski um koji je bio u Njemu, poto smo ga mi dobili, zadrati nae prirodno ja, nae greno ja; i mi emo sve prepustiti Bogu. Tada e nas Otac drati u Njemu, kao to nas je onda drao u Njemu. To je naa pobeda i to je nain na koji je umesto nas unitio neprijateljstvo. A u Njemu je ono uniteno i u nama. Hvala Gospodu! Proitau deo iz Duha prorotva (Spirit of Prophecy), koji e nam pomoi da razumemo ovaj predmet. Prvo iz lanka objavljenog u Review and Heraldu od 5. jula 1887. Dobro je da proitam nekoliko odlomaka da sa ovom lekcijom uu u BILTEN, tako da ih svi mogu imati i da budu sigurni da su koraci koje smo uinili u ovom prouavanju stvarno tani:
Apostol eli da odvrati nau panju od nas na Naelnika nae spasenja. On nam prikazuje Njegove dve prirode, ljudsku i boansku. Evo opisa boanske prirode: Koji budui u obliju Bojem, nije smatrao za otimanje to to je jednak sa Bogom. On je bio sjaj slave i oblije bia Njegovoga. A sada opis ljudske prirode: On je postao istovetan ljudima, i izgledom se nae kao ovek; unizio je sebe i bio posluan do smrti. Dobrovoljno je uzeo ljudsku prirodu. To je On uinio, dao je svoj pristanak. Zaogrnuo je svoje boanstvo ljudskou. Sve vreme je bio Bog, ali nije izgledao kao Bog. On je pokrio prikaz Boanstva koje je primalo potovanje i izazivalo divljenje Bojeg svemira. Dok je bio na zemlji bio je Bog, ali se liio Bojeg oblija i umesto toga uzeo oblije oveka. Hodao je zemljom kao ovek. Radi nas je osiromaio, da se mi njegovim siromatvom obogatimo. Odloio je svoju slavu i velianstvo. Bio je Bog, ali odloio je za neko vreme slavu Bojeg oblija. Premda je kao siromah ivio meu ljudima, delei svoje blagoslove gde god se kretao, na Njegovu re legije anela okruile bi svog Otkupitelja i izrazile mu potovanje.
Kad se Petar, u vreme Hristove izdaje, odupro vojnicima i izvukao ma, podigao ga i odsekao uvo sluzi prvosvetenika, Isus je rekao: Vrati no svoj na mesto njegovo. Zar ne zna da mogu pozvati dvanaest legiona anela?
Ali On je prolazio zemljom neprepoznat, nepriznat od svojih stvorenja, osim nekoliko izuzetaka. Atmosfera je bila zagaena grehom i prokletstvom umesto himnama hvale. Njegova je sudbina bila siromatvo i ponienje. Dok je hodao tamo-amo u svojoj misiji milosra, leio bolesne i podizao potlaene, jedva da ga je koji usamljeni glas nazvao blagoslovenim, a najvei u zemlji prolazili su pored Njega sa omalovaavanjem. Uporedite to sa bogatstvom slave, obiljem hvale koje je tekla iz besmrtnih usta, milionima silnih glasova koji su u Bojoj vasioni pevali himne oboavanja. Ali On se ponizio i uzeo na sebe smrtnost. Kao lan ljudske porodice bio je smrtan, ali kao Bog bio je izvor ivota ovome svetu. Svojom boanskom prirodom mogao je zauvek da se odupire napredovanju smrti i odbiti da joj se pokori; ali On je dobrovoljno poloio svoj ivot da bi na taj nain mogao dati ivot i na svetlo izneti besmrtnost. Poneo je grehe sveta i pretrpeo kaznu koja se kao planina sruila na Njegovu boansku duu. Poloio je svoj ivot kao rtvu da ovek ne bi morao da umre venom smru. Umro je, ne zato to je bio primoran na to, ve svojom slobodnom voljom.
To je samoportvovnost; to je liavanje sebe.
123
To je bila poniznost. Sve blago neba izliveno je u ovom jednom daru da spasi palog oveka. On je u Svoju ljudsku prirodu uneo sve ivotodavne energije koje e biti potrebne ljudskim biima i koje mora da imaju.
I On danas u moju ljudsku prirodu, vau ljudsku prirodu, ako to odluimo, Duhom Bojim unosi Njegovu boansku prisutnost, i liavajui nas sebe samih, ini da se umesto ja pojavljuje Bog.
udesne li kombinacije oveka i Boga! Mogao je svojoj ljudskoj prirodi pomoi da zaustavi provalu bolesti tako da u oveka iz svoje boanske prirode ulije vitalnost i neraspadljivu ivost. Ali On se ponizio do ljudske prirode. Uinio je to da se ispuni Pismo. Boji Sin je prihvatio ovaj plan, svestan svih koraka svog ponienja kojima se mora spustiti da okaje grehe za osueni, jadni svet. Kakva je to bila poniznost! Aneli su joj se divili. Jezik nikad ne moe da je opie; mata nikad da je shvati.
Ali mi moemo da prihvatimo ovu blagoslovenu injenicu i svu venost uivamo koristi od nje, a Bog e nam dati venost u kojoj emo moi da prihvatimo ostalo. Vena re pristala je da bude uinjena telom. Bog je postao ovek. On je postao ovek; a ta sam ja? ovek. ta si ti? ovek. On je postao mi, i Bog s Njim je sa nama Bog. Ali On se spustio jo nie. ta, nie od toga? Da. Ovaj ovek to je Hristos mora da se ponizi kao ovek. Poto mi treba da se ponizimo, On se ne samo ponizio kao Bog, ve se, kad je postao ovek, ponizio kao ovek, tako da bismo se mi mogli poniziti pred Bogom. On se liio sebe kao Bog i postao ovek; a onda se kao ovek ponizio da bismo se mi mogli poniziti. I sve to zato da bismo mi mogli biti spaseni! U tome je spasenje. Zar ga neemo prihvatiti i u Njemu uivati dan i no, i zauvek biti zahvalni kao hriani?
Ali On se spustio jo nie. Ovaj ovek mora da se ponizi kao ovek da bi podneo uvredu, prekor, sramotne optube i zlostavljanje. inilo se da za Njega nema sigurnog mesta na Njegovoj vlastitoj teritoriji. Morao je da bei sa mesta na mesto da bi sauvao ivot. Izdao ga je jedan od Njegovih uenika; jedan od Njegovih najrevnijih sledbenika ga se odrekao. Rugali su mu se; krunisali ga trnovom krunom. Bievali ga. Prisili su ga da nosi breme krsta. On nije bio neosetljiv na prezir i sramoenje. Pokorio se, ali oseao je gorinu kao to je nijedno drugo bie nije moglo da osea. Bio je ist, svet i neukaljan, a optuen kao zloinac. Otkupitelj dostojan divljenja spustio se sa visokog mesta. Korak po korak ponizio se do same smrti, i to kakve smrti! Bila je to najsramotnija, najokrutnija smrt na krstu, kao da je bio zloinac. U oima sveta nije umro kao heroj, sa poastima, kao to umiru ljudi u ratu. Umro je kao osueni zloinac, da visi izmeu nema i zemlje; umro je sporom sramotnom smru, izloen pogrdama i porugama od pokvarenog, zloinima optereenog i neobuzdanog mnotva. Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mau glavom (Psalam 22,7). Bio je ubrojan meu zloince i njegovi srodnici po telu su Ga se odrekli. Njegova majka posmatrala je Njegovo ponienje, a On je bio prisiljen da gleda kako joj ma probada srce. On je pretrpeo krst, prezreo je sramotu. Sve je to bilo malo prema rezultatima koje je ostvario ne samo za stanovnike ove trunke od sveta, ve za celu vasionu svaki svet kojeg je Bog stvorio. Hristos je trebalo da umre kao ovekova zamena. ovek je bio zloinac osuen na smrtnu kaznu zbog prestupa Bojeg zakona kao izdajica; buntovnik; zato zamena za oveka mora da umre kao zloinac jer je On zauzeo mesto izdajica, zajedno sa svim njihovim omiljenim gresima koji su optereivali Njegovu boansku duu. Nije bilo dovoljno da Isus umre da bi se zadovoljili zahtevi
124
prekrenog zakona; On je umro sramotnom smru. Prorok objavljuje svetu Njegove rei: Ne zaklonih lice svoje od ruga ni od zapljuvanja. S obzirom na sve to, mogu li ljudi imati i deli samouzvisivanja? Kad razmiljaju o Hristovom ivotu, ponienju i patnjama, mogu li da podignu svoje ohole glave kao da oni ne treba da podnesu sramotu, suenja i ponienje? Govorim Hristovim sledbenicima: Pogledajte na Golgotu i stidite se zbog svojih vlastitih vanih ideja. Sve ovo poniavanje nebeskog Velianstva bilo je za krivoga, osuenog oveka. On je u svom ponienju tonuo sve dublje i dublje, dok vie nije bilo veih dubina koje bi mogao da dosegne, da bi podigao oveka iz njegove moralne ukaljanosti.
Koliko smo duboko onda mi bili, kada se, da bi nas podigao iz moralne okaljanosti, morao sputati korak po korak sve nie i nie, dok vie nije mogao dosei vee dubine? Razmislite o tome i shvatite koliko smo duboko bili. I sve to bilo je za vas koji se borite za nadmonost, koji teite za ljudskom hvalom, za ljudskim uzvisivanjem vas koji se bojite da neete dobiti svu tu hvalu, sve to potovanje ljudskih umova za koje mislite da vam pripada. Da li je to slino Hristu?
Imajte u sebi isti um koji Hristos Isus ima. Umro je da uini pomirenje i da bude uzor svakome ko eli da bude Njegov uenik. Treba li vam u srce doi sebinost? Trebaju li oni, pred ijim oima nije postavljen uzor, Isus, hvaliti vae zasluge? Vi ih nemate, osim ako dolaze kroz Isusa Hrista. Hoete li da negujete oholost nakon to ste videli kako se Boanstvo ponizilo, i onda kao ovek se spustilo jo nie, dok se kao ovek nije naao u najveoj dubini do koje se mogao spustiti? udite se, o vi nebesa, divite se, o vi stanovnici zemaljski da se tako uzvraa vaem Gospodu! Kakav prezir, kakva zloa, kakva formalnost, kakva oholost, kakvi napori da se ovek uzdigne i slavi sebe, kad se Gospod slave zbog nas ponizio, muio i umro sramotnom smru na krstu. Ko se od uzora ui krotosti i poniznosti? Ko se ozbiljno trudi da zagospodari sobom? Ko uzima svoj krst i sledi Isusa? Ko se rva protiv svoje uobraenosti? Ko se ozbiljno i svom snagom bori da nadvlada sotonsku zavist, ljubomoru, zloslutnost, poudnost, istei hram due od svake neistote i otvarajui vrata srca Isusu da ue? O da bi ove rei mogle biti utisnute u um svih koji ih itaju, da gaje duh vrline poniznosti, samoodricanja, spremniji da cene druge vie od sebe, da Hristovim umom i duhom nose bremena jedan drugoga. O, da bi duboko upisali u svoja srca, dok razmiljamo o velikoj poniznosti i dubini do koje se Sin Boji spustio, da bi mogli biti uesnici boanske prirode.
Proitajmo nekoliko redova sa stranica nove knjige Hristov ivot (Life of Christ).
Da bi mogao da ostvari veliko delo spasenja, Otkupitelj mora da zauzme mesto palog oveka. Optereen gresima sveta, mora proi tamo gde se Adam spotaknuo. Mora da preuzme posao tamo gde je Adam zakazao i poloi isti takav ispit, ali mnogo tei od onoga na kojem je pao. oveku je nemogue da potpuno shvati Sotonina kuanja kojima je bio izloen na Spasitelj. Sva mamljenja zla, kojima se ljudi tako teko odupiru, obruila su se na Bojeg Sina u daleko veoj meri, poto je Njegov karakter bio puno bolji od karaktera palog oveka. Kad je kua napao Adama, na njemu se nisu videle posledice greha. On je stajao u snazi savrene muevnosti, savreno krepkog uma i tela. Bio je okruen edenskom slavom i u svakodnevnoj zajednici sa nebeskim biima. Kakvu razliku je drugi Adam predstavljao prema ovom savrenom biu, kad se u pustinji suoio sa Sotonom. Tokom etiri hiljade godina ljudski rod je opadao u svojoj telesnoj snazi, umnoj moi i moralnoj vrednosti. Da bi podigao palog oveka, Hristos ga je morao dosegnuti tamo gde se on nalazio. Uzeo je na sebe ljudsku prirodu, zajedno sa slabostima i izroenostima ljudskog roda. Ponizio se do najvee dubine ljudske patnje da bi mogao da saosea sa ovekom i spasi ga od ponienja u koje ga je greh bacio.
125
Da bi mnoge sinove doveo u slavu, dolikovalo je Onome za koga i kroz koga sve postoji da Zaetnika njihovog spasenja uini savrenim kroz stradanje (Jevr. 2,10). A kad je postigao savrenstvo (I pokazavi se savren Karadi), postao je izvor venog spasenja svima koji su mu posluni (Jevr. 5,9). Zato bee duan u svemu da bude kao braa, da bude milostiv i veran poglavar sveteniki pred Bogom, da oisti grehe narodne (Karadi). Jer, poto je i sam trpeo dok je bio iskuavan, moe da pomogne iskuavanima (Jevr. 2,17.18). Jer, mi nemamo prvosvetenika koji ne moe da saosea s naim slabostima, nego takvog koji je u svemu bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio (Jevr. 4,15). Tano je da je Hristos jednom prilikom rekao za sebe: Dolazi knez ovoga sveta, i u meni nema nita (Jovan 14,30 Karadi). Sotona u ljudskim srcima nalazi taku koja moe da mu poslui kao uporite; neguje se neka grena elja u kojoj njegovo iskuavanje pokazuje svoju mo. Na Bojem Sinu Sotona nije mogao da nae nita to bi mu omoguilo da izbori pobedu. Isus nije pristao na greh. Nikad ni jednom misli nije mogao pasti pod Sotoninim kuanjima. Mnogi smatraju da Sotonina iskuenja nisu mogla oslabiti niti savladati Hrista zbog Njegove prirode. U tom sluaju Hristos ne bi mogao doi u Adamov poloaj, proi tamo gde se Adam spotaknuo i pao, i ne bi mogao da pobedi tamo gde je Adam doiveo poraz. Da nije doao u poloaj teak kao to je bio Adamov, ne bi mogao da ispravi Adamov pad. Ako bi se bilo koji ovek naao u teem sukobu nego to ga je Hrist morao pretrpeti, onda mu Hristos ne bi mogao pritei u pomo. Hristos je uzeo na sebe ljudsku prirodu sa svim njenim sklonostima. Uzeo je prirodu oveka sa mogunou da popusti iskuenju i oslonio se na boansku pomo da Ga podri. Sjedinjenje boanskog s ljudskim koje se pokazalo u Hristu jedna je od najtajanstvenijih, kao i najdragocenijih istina u planu spasenja. O njemu Pavle govori kad kae: I zaista velika je tajna pobonosti: Bog se javi u telu (1. Tim. 3,16 Karadi). Iako je nemogue da ogranieni umovi potpuno shvate ovu veliku istinu ili shvate njeno znaenje, mi od nje moemo da nauimo veoma vane lekcije za nau borbu protiv iskuenja. Hristos je doao na svet da oveanstvu donese boansku silu, da oveka uini uesnikom boanske prirode.
Kao to vidite, mi smo sve vreme na vrstom tlu, tako da kada je reeno da je na Sebe uzeo nae telo, ali i dalje nije bio uesnik u naim strastima, to je sasvim jasno; to je tano, jer Njegov um nikad nije pristao na greh. A ovaj um mi dobijamo besplatno Svetim Duhom. Ali znamo da je Sin Boji doao i dao nam razum, a mi um Hristov imamo. Imajte u sebi isti um koji Hristos Isus ima.
126

Veeranje prouavanje poeemo sa tekstom u Rimljanima 7,25: Tako, dakle, ja svojim umom sluim Boijem zakonu. Ponavljam ono ta sam rekao u prolom predavanju da se pobeuje u podruju misli, gde ovek slui Bojem zakonu, gde se vodi borba protiv greha. Pouda tela, pouda oiju i ponos ivota ove sklonosti grehu koje su prisutne u telu, mame nas i to je iskuenje. Ali iskuenje nije greh. Tek kad negujemo elju, tu je greh. A im negujemo elju, im pristanemo na nju i prihvatimo je umom i tu zadrimo, onda je tu greh. A pretvorila se elja u izvren greh ili ne, on je poinjen. U stvari, mi smo ve u umu uivali u toj elji. Pristajui na nju ve smo poinili delo to se uma tie. Sve to moe da doe nakon onoga je jednostavno ulni deo, oseanje uivanja u zadovoljavanju tela. To se vidi u Spasiteljevim reima u Mateju 5,27.28:
uli ste da je reeno: Ne ini preljubu! A ja vam kaem: ko god poudno pogleda enu, ve je u svom srcu s njom uinio preljubu.
Prema tome, jedino mesto gde Gospod moe da nam prui pomo i izbavljenje, upravo je tamo gde su nae misli, gde je koren greha, tamo gde se greh zainje i gde poinje. Zato, kada je bio kuan kada su ga pljuvali i udarali po obrazu i glavi na suenju u Jerusalimu, i za vreme cele Njegove javne slube, kada su fariseji, sadukeji, knjievnici i svetenici u svom bezakonju i licemerstvu, kojega je On bio svestan, inili sve kako bi ga izazvali i rasrdili kad je stalno bio izloen tom kuanju, nikad nije podigao ruku da bi uzvratio udarac. Nikad nije trebao da zakoi takav pokret, jer nikad nije ni pobudi dopustio da ga uini. Pa ipak je imao nau ljudsku prirodu u kojoj su takve pobude bile i te kako prirodne. Zato se onda ovi pobude, koji se pokazuju u naoj ljudskoj prirodi, nisu pojavili kod Njega? Zato to je bio toliko predan Oevoj volji, da je Boja sila kroz Svetog Duha tako delovala protiv tela i vodila borbu u podruju misli, da nikad, ni u najtananijem obliku nije doputena misao koja bi mogla tako neto da zane. Zato je uprkos svih ovih uvreda i stranih kunji bio tako miran, i naa ljudska priroda u Njemu bila je tako mirna, kao kad je Sveti Duh u obliku goluba siao na Njega na obali Jordana. Imajte u sebi isti um. Nije dobro da se hrianin toliko uzbudi da kae vie zajedljivih rei ili podigne ruku u ljutnji, a onda sebi kae: O, ja sam hrianin; ne smem tako da govorim ili to inim. Ne. Mi treba da smo tako pokoreni Bojoj sili i uticaju Bojeg Duha, da nae misli budu tako potpuno pod kontrolom da pobeda bude ve izvojevana, a da ak ni pobudi nismo dopustili da se pojavi. Onda emo na svakom mestu da budemo hriani, i sve vreme, u svim okolnostima i uprkos svim uticajima. Ali dokle god to ne postignemo, neemo biti sigurni da emo u svim okolnostima, u svakom trenutku i uprkos svim uvredama pokazati hrianski duh. Kako smo rekli u prolom predavanju, ono ime su obasuli Hrista i to je podneo, bilo je upravo ono to ljudska priroda najtee podnosi. I pre nego to zavrimo sa Delom u koje smo ukljueni, moraemo da se suoimo upravo sa onim to ljudska priroda najtee podnosi; ako pobeda ve nije izvojevana, a mi smo hriani, nisam siguran da emo pokazati hrianski duh u trenucima kada je to najpotrebnije. U stvari vreme kade je najpotrebnije da pokaemo hrianski duh je sve vreme.
127
U Isusu nam je Gospod doneo silu koja e nas predati u Boju ruku i pomoi nam da se tako pokorimo Njemu da e On potpuno kontrolisati svaku misao, da emo sve vreme i na svakom mestu biti hriani, jer zarobljavamo svaku misao za poslunost Hristu (arni). Carstvo Boije unutra je u vama. Hristos prebiva u nama, a On je Car. Boji zakon je zapisan u srce, a on je zakon tog carstva. Tamo gde se nalaze taj Car i zakon carstva, tamo je i carstvo. U najskrivenijim odajama, u tajnosti srca, u samom korenu, u izvoru misli Hristos postavlja svoj presto; tu je Boji Zakon zapisan Duhom; tu Hristos vri svoju vlast i sprovodi naela svoje vladavine, a odanost njima je hrianstvo. Tako u samom utvrenju due, u tvravi misli, upravo na tom mestu i samo tu gde greh moe da ue Bog postavlja svoj presto; tu uspostavlja svoje carstvo; tu stavlja svoj Zakon i silu da se moe prepoznati autoritet Zakona i da se principi tog Zakona sprovode u ivotu; a rezultat je trajan mir. Upravo je to Hristos doneo nama i to dobijamo u Hristovom umu. Razmotrimo to malo blie. Kad je Hristos imao nau ljudsku prirodu, bio je ovde u svom boanskom ja, ali nita od njega nije ispoljeno na tom mestu. ta je sa svojim boanskim ja u naem telu uinio kad je postao mi? Njegovo boansko ja je uvek ostalo zadrano lieno 1 da bi nae zlo, sotonsko ja, takoe moglo da bude zadrano lieno. Dok je bio u telu, On sm po sebi nije nita uinio. On kae: Ja ne mogu nita initi sam od sebe. Sve vreme bio je prisutan. Njegovo boansko ja, koje je stvorilo nebesa, bilo je sve vreme prisutno. Ali od poetka do kraja On sm nije nita uinio; Njegovo ja je bilo zadrano, liio ga se. Ko je onda inio ono to je uraeno preko Njega? Otac, koji ivi u meni, ini svoja dela, On govori rei (KJV). Ko se onda protivio sili kuanja u Njemu dok je bio u naem telu? Otac. Otac ga je sauvao od greha. On je bio silom Bojom uvan; tako i mi treba da budemo silom Bojom uvani (1. Pet. 1,5). On je bio nae greno ja u telu, i tu su u Njegovom telu podsticane sve sklonosti prema grehu, ne bi li ga navele da pristane na greh. Ali On sm se nije sauvao da ne grei. Da je to uradio, On bi se postavio protiv Sotonine sile i to bi upropastilo plan spasenja, ak i da nije sagreio. I premda su kod krsta izgovorene s porugom, ove rei su bile doslovno istinite: Druge je spasao, sebe ne moe da spase (arni). On je Sebe drao potpuno po strani, liio se Sebe; time je Ocu dao mogunost da ue u Njega i deluje protiv grenog tela i spasi Njega i nas u Njemu. Grenici su odvojeni od Boga, a Bog eli da se vrati na isto mesto iz kojeg je greh isterao Njega u dok je bio ljudskom telu. On nije mogao da doe k nama, u nas, jer ne bi mogli da podnesemo Njegovu prisutnost. Zato je Hristos doao u naem telu, a Otac je prebivao u Njemu. On je mogao da podnese Boju prisutnost u njenoj punini, i zato je Bog mogao da prebiva u Njemu u svojoj punini i to je moglo da donese puninu Boga nama u naem telu. Hristos je doao u tom grenom telu, ali nita nije sm uinio protiv kuanja i sile greha u telu. On se liio sebe i Otac je delovao u ljudskom telu protiv sile greha i sauvao Ga da ne grei. O hrianinu je zapisano: Vas sila Boija uva verom. To se dogaa u Hristu. Mi se pokoravamo Hristu; On prebiva u nama i daje nam Svoj um. Hristov um ini da nae zlo ja bude potisnuto u pozadinu. Hristov um Imajte u sebi isti um koji Hristos Isus ima pokorava nae zlo ja, zadrava ga u pozadini i ne doputa mu da se ispoljava; jer svako ispoljavanje naeg ja samo je po sebi greh. Kad nas pokori Hristov um, to daje Ocu priliku da deluje u nama i sauva nas da ne greimo. Tako Bog ini u vama da elite i da delate da mu budete po volji (arni). Uvek su u tome Otac, Hristos i mi. Otac se u nama ispoljava preko Hrista i u Hristu. Hristov um nas liava naeg grenog ja i uva da ne istiemo sebe, kako bi Bog Otac mogao da nam se pridrui i deluje
1
Emptied ispranjeno bukvalni prevod prim. izdava
128
protiv sile greha i sauva nas da ne greimo. Tako je Hristos na mir, koji oboje [Boga i nas] sastavi u jedno, on je razruio zid koji nas je razdvajao; i u svome telu ukinuo neprijateljstvo; da od te dvojice naini u sebi jednog novog oveka, tako uspostavivi mir. Zato se uvek radi o Ocu i Hristu i nama; mi grenici, Bog bezgrean, Hristos povezuje Bezgrenog sa grenikom, i u sebi ukida neprijateljstvo, liava sebe u nama, da bi Bog i mi mogli da budemo jedno; i na taj nain ini jednog novog oveka, i tako stvara mir. A mir Boiji, koji prevazilazi svaki um, sauvae vaa srca i vae misli kroz Hrista Isusa, odnosno u Njemu. Nije li najblagoslovenije to je Gospod Isus uinio za nas, to to se nastanio u nama i tako reio problem da vie nema sumnje da e nas Otac sauvati da ne greimo, poto je ve Njega sauvao da ne sagrei? Vie nema sumnje; kada je ovde, Hristos ima za cilj da nas lii greha u nama. A kad nestane nae ja, hoe li biti jako teko da se sm Otac ispolji? Kad se nae ja vie ne istie, onda nee biti teko da se Bog istie u naem telu. To je Boja tajna: Hristos u vama, nada slave, Bog se javio u telu. Nije samo da se Hristos javio u telu; Bog se ispoljio u telu. Naime, kad je Isus doao na svet, to se nije Hristos ispoljio u telu, ve se sm Bog objavio u telu, jer ko je video mene, video je Oca. Hristos se liio sebe da bi se Bog mogao objaviti u telu, u grenome telu; a kad On doe k nama i prebiva u nama, ako smo tako izabrali, donosei svoj boanski um koji uklanja ja gde god da doe, gde god moe da ue, gde god moe da nae neko mesto za delovanje, Hristov um znai uklanjanje tog ja, njegovo naputanje, razaranje i unitavanje. Prema tome, ako svojom odlukom primimo boanski um, nae ja bie svakako uklonjeno poto taj um prebiva u nama. im se to dogodi, sm Bog se ispoljava i silno deluje u grenom telu iako je takvo. To je pobeda. To je trijumf. Takvim umom onda izvravamo Boji Zakon. Zakon se ispoljio, ispunio, njegova naela svetle u ivotu, poto je takav ivot Boji karakter ispoljen u ljudskom, grenom telu, kroz Isusa Hrista. ini mi se da bi svakog od nas ova misao trebala da uzdigne iznad sve Sotonine sile i greha. Ona e to svakako uiniti ako se budemo pokorili ovom boanskom umu i pustili ga da prebiva u nama kao to je prebivao u Njemu. Sigurno je da e to uiniti. Svakako su nama sve vreme upuene rei: Ustani, svetli se! Ali to ne moemo da uinimo sami; to ini istina i Boja sila. Nije li ovde upravo ona istina koja podie oveka? Da, ona e ga podii iz mrtvih, kao to e to biti jasno pre nego to zavrimo ovo prouavanje. Ali ovu misao morali smo obraditi da bi videli kako je pobeda potpuna i sigurna, kada se pokorimo Hristu i prihvatimo um koji je bio u Njemu. Uvek treba da imamo na umu da se borba protiv greha vodi u podruju misli, a da je Pobednik, Ratnik, koji je tamo vodio bitku i pobedio u svakom moguem sukobu isti Blagosloveni koji dolazi i postavlja svoj presto u tvravi samih misli, u samom korenu misli srca grenika koji veruje. On tamo postavlja svoj presto i u tamo usauje principe svog zakona, i tamo vlada. Da bi, kao to carova greh u smrti, tako i blagodat carovala. Da li je greh carovao? Svakako. Je li carovao silom? Bez sumnje, carovao je, vladao je. Kao to je on carovao, tako e carovati blagodat. Hoe li blagodat carovati tako uverljivo, tako mono kao to je carovao greh? Mnogo vie, mnogo potpunije, mnogo obilnije, mnogo slavnije. Isto tako sigurno kao to je u nama carovao greh, tako e sigurno, kada smo u Isusu Hristu, Boja blagodat carovati mnogo izobilnije, da bi, kao to je greh vladao pomou smrti, tako i milost vladala pomou pravednosti koja vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda. Poto je to tako, mi moemo da napredujemo u pobedi do savrenstva. Sa te visine ispravno je da je nazovemo visinom na koju nas ova istina die, mi moemo nastaviti da uivamo, da itamo sa zahvalnou, ono to imamo u Njemu, i da to prihvatimo u
129
ispunjenosti due. Ali ako nemamo Gospoda da nas na tu visinu podigne i tamo posadi, i stavi tamo gde je zaposeo utvrenje tako da budemo sigurni gde se On nalazi, i u ono gde smo mi bili, sve drugo je nesigurno, neodreeno i nama nedostino premda je ponekad gotovo na dohvat ruke, i eznemo da doemo tamo gde to stvarno moemo da dohvatimo i znamo da je to stvarnost. Ali sada je uvek malo izvan naeg domaaja i zato smo nezadovoljni. Ali kad se potpuno predamo, celi, bez zadrke, i odreknemo celog sveta i svega to je u njemu, onda Duhom Bojim primamo Njegov boanski um koji Mu predaje ovo utvrenje, da nas podigne na visinu na kojoj je sve to drugo ne samo na dohvat ruke; ne, to je u srcu i predstavlja radost u ivotu. Onda to imamo u Njemu, i mi to znamo i radujemo se kao to je Petar rekao, radou neiskazanom i proslavljenom. Budui da nas je Gospod podigao na ovu visinu, i tu e nas drati, krenimo dalje i itajmo, i prihvatimo kada itamo o onome to imamo u Njemu. Ponite s Rimljanima 6,6. Ovaj biblijski tekst direktno je povezan sa ovom naroitom misli koju smo veeras dosad prouavali. Ovo znamo, ta? Ovo znamo: na stari ovek je raspet sa Hristom. Dobro! Nije li u Isusu Hristu, u Njegovom telu, razapeta ljudska priroda, greno telo? ije? Ko je bio On? Bio je ovek; bio je mi. ije je onda greno telo, ija ljudska priroda bila razapeta na krstu Isusa Hrista? Moje. Zato, isto tako jasno kao to je u mom srcu i umu nala mesto blagoslovena istina da je Isus Hristos bio ovek, sa ljudskom, grenom prirodom, i da je bio ja u telu iz toga isto tako sledi, kao to je On bio raspet na krstu, tako sam i ja. Moja ljudska priroda, ja sm, bio sam tamo raspet. Zato mogu istinski, sa sigurnou i pouzdanom verom rei: Ja sam sa Hristom raspet na krstu (arni). I to je istina. esto ujemo kako ljudi kau: Voleo bih da razapnem svoje ja. Trebalo bi da im otvorimo tekst i itamo: Ovo znamo: na stari ovek je raspet sa Hristom. A oni bi odgovorili: eleo bih da bude tako. Otvorimo im sledei tekst i itajmo: Ja sam sa Hristom raspet na krstu. Tu itamo Ja sam. Ko? Vi? Moda i opet kau: Ne vidim da sam to ja. Voleo bih da je tako, ali ne vidim kako sam raspet, i ne vidim kako e to to ovde itam i to kaem da je tako, uiniti da bude tako. Ali tako kae Boja re, a to je tako jer ona to kae, i to bi bilo istina i veno delotvorno ak i ako bi postojalo samo to. Ali u ovom sluaju to je tako zato to je tako. Bog to ne kae zato da bi se to ostvarilo u nama; On to kae zato to je to tako u nama, u Hristu. Seate se da smo za to uzeli primer iz prve glave Poslanice Jevrejima. Bog Hrista nije nazvao Bogom da bi ga nainio Bogom. Ne, On ga je nazvao Bogom zato to je bio Bog. Da to nije bio, onda bi Bog reju Bog kad Mu se obratio, On zaista postao Bog, jer u Bojoj rei je sila. Ali nije to u pitanju; to bi bilo tako da se radilo samo o tome; ali postoji i druge strana. On je bio Bog i kad ga je Bog nazvao Bogom, uinio je to zato jer je bio Bog. To je u dvostrukom smislu zauvek tako. Tako je na osnovu dveju nepromenljivih injenica (arni). Isto se dogaa ovde. Na stari ovek je razapet; a kad Bog kae da je to tako, mi to prihvatamo i tome se pokoravamo; tako se dogaa sa svakim ko tu re prihvata, jer ona ima boansku silu u sebi koja ini da to bude tako. I u tom smislu tako bi bilo zauvek, ak ako bi sve bilo u tome. Ali nije sve u tome, jer ljudska priroda Isusa Hrista razapeta je na krstu, stvarno, doslovce; a to je moja ljudska priroda, to sam ja u Njemu koji sam tamo razapet. I zato Bog u izvetaj svakoga ko je u Hristu upisuje: On je raspet. Tako je to na osnovu dveju nepromenljivih injenica. Zato sa potpunom slobodom moemo da kaemo to nije hvalisanje, nije nikakva pretpostavka; jednostavno je priznanje vere u Isusa Hrista Ja sam sa Hristom raspet. Nije li On raspet? Nisam li onda, poto sam s Njim, i ja raspet sa Njim? Boja re tako kae. Ona kae na stari ovek je raspet sa Hristom. Odlino! Zahvalimo Gospodu da je to tako.
130
Kakva je onda korist od naih pokuaja i tenji da razapnemo sebe, da bismo poverovali da nas je Bog primio? To je ve uinjeno, hvala Gospodu! Uinjeno je u Njemu. Jednako sigurno kao to dua verom ulazi svojim ja u Isusa Hrista, a to ini boanskom silom koju nam je doneo da bismo to mogli ostvariti, tako sigurno je to uinjeno kao boansko delo. I samo je iskrenim iskazivanjem vere mogue priznati boansku injenicu Ja sam sa Hristom raspet. Isus je svojim boanskim ja uronio u nau ljudsku prirodu i skupa sa njom je raspet. Kad mi svoje ja uronimo u Njega, isto je tako, jer to je uinjeno u Njemu. Sve je u Njemu. Usmeravamo vau panju na misao koju smo izneli u prouavanju pre nekoliko veeri, da to nije u Njemu u smislu da je On posuda kojoj moemo prii, to uzeti i primeniti na sebe. Ne, sve je to u Njemu u smislu da je sve ovde i kad smo mi u Njemu, kad uemo u tu posudu, kad utonemo u Njega, mi u Njemu imamo sve poto smo u Njemu. Zato, neka svaka dua sada da kae verom Isusa Hrista: Ovo znamo: na stari ovek je raspet sa Hristom. Ja sam sa Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni (arni). On je iv i poto On ivi, i mi ivimo. A ivim ne vie ja, nego ivi u meni Hristos; a to sad ivim u telu, ivim verom verom u Sina Bojeg? verom Sina Bojega , boanskom verom koju je uneo u ljudsku prirodu i koju daje vama i meni. Mi ivimo verom Sina Bojega, koji me je zavoleo i predao sebe za mene (Gal. 2,20 KJV). O, On me je zavoleo! Kad je dao Sebe u svoj svojoj slavi i sve svoje dostojanstvo radi mene koji sam bio nita, zar je mnogo ako se Njemu predam? Ali u ovom tekstu ima jo vie. Jo uvek Rimljanima 6,6: Znajui da se stari na ovek razape s njime, da bi se unitilo telo greha, da vie ne budemo robovi greha (Bakoti). Odlino! U Njemu imamo pobedu, pobedu od robovanja grehu. Postoji pobeda nad robovanjem grehu i to u saznanju da smo raspeti s Njim. Moram rei da nas ova blagoslovena injenica, koju nalazimo u Njemu, uzdie pravo do tog mesta; u stvari dri nas na tom mestu. To je tako; u njoj je sila. To je injenica; imaemo priliku da to vidimo izloeno jo bolje. ta je sledilo kada je razapet? Kada su Ga prikovali na krst, ta je dolo seldee? Umro je. itajmo u istoj glavi osmi stih: Ako smo umrli s Hristom a ta bi drugo i moglo da bude. Jasno je, ako sam sa Njim razapet, onda u i umreti sa Njim. Budui da smo sa Njim raspeti, biemo i mrtvi sa Njim. Mrtvi sa Njim? Jesmo li svesni toga? Pogledajmo etvrti stih. ta je sledilo nakon to je bio raspet i umro? Bio je pogreben sahranjen kako se sahranjuju mrtvi. A ta je sa nama? Tako se s njim pogrebosmo (Karadi). Sahranjeni sa Njim! Da li smo sa Njim raspeti? Da li smo umrli sa Njim? Jesu li Otac i Hristos uspeli da u ljudskoj prirodi izazovu smrt grenog ja? Da. ijeg? Mojeg. Onda, zar ne vidite da je sve to dar vere koji treba uzeti sa svim drugim to Bog daje zahvaljujui veri? Smrt starog oveka je u Hristu; u Njemu je i mi imamo i hvala Bogu za nju. Stari ovek je raspet sa Njim; sa Njim je stari ovek i umro; a kad je On bio sahranjen, bio je sahranjen i stari ovek. Moje ljudsko, staro, greno ja, bilo je raspeto, umrlo i sahranjeno sa Njim. I sa Njim je sahranjeno sada kad sam ja u Njemu. Izvan Njega ja to nemam, naravno. Ko god je izvan Njega nema nita od toga. To je u Njemu u Njemu. A mi to sve primamo verom u Njega. Mi jednostavno prouavamo ono to imamo u Njemu, ono to nam je dano u Njemu i to treba da prihvatimo verom. To je sve verom. Zahvaljujemo Gospodu da je sve to stvarna injenica da je na stari ovek raspet, mrtav i sahranjen sa Njim, i da u Njemu imamo taj dar. U Njemu imamo taj dar, i injenicu, da je stari
131
ovek mrtav umrla je ljudska, grena priroda i sahranjena je. I kad je stara priroda raspeta, mrtva i sahranjena, onda se prema sledeem, sedmom stihu, ostvaruje: Jer ko umre oslobodi se od greha (Karadi). Prema tome, znajui da je na stari ovek je raspet sa Hristom, vie ne treba da sluimo grehu; oslobodili smo se robovanja grehu. Brao, radujem se to imamo priliku da iz dana u dan zahvaljujemo Bogu da smo osloboeni sluenja grehu, kao to moemo da diemo. Ponoviu to. Imamo isto tako priliku ili prednost i pravo da ovaj dar usvojimo u Hristu i samo u Njemu i kad verujemo u Njega i da zahvalimo Bogu za slobodu od robovanja grehu, kao to je prednost da udiemo vazduh kad ujutro ustanemo. Kako mogu uopte da imam blagoslov i korist koji su u tome, ako ne uzmem taj dar? Ako uvek oklevam i ako se bojim da nisam osloboen od robovanja grehu, koliko e vremena trebati da se oslobodim od robovanja grehu? Upravo to oklevanje, taj strah potie od sumnje, od neverstva i samo po sebi je greh. Ali u Njemu, kada je Bog za nas izvojevao osloboenje od robovanja grehu, imamo pravo da za to zahvalimo Bogu. I ako to prihvatimo i za to Mu zahvalimo, mi emo to i uivati. Jer ko umre oslobodi se od greha (Na margini: opravdan je od greha KJV, Stvarnost). I to je u Njemu; a mi to imamo poto smo verom u Njemu. Proitajmo prvi stih este glave Rimljanima poslanice:
ta emo, dakle, rei? Da ostanemo i dalje u grehu da bi se blagodat umnoila? Daleko od toga. Kako emo mi, koji smo umrli grehu, i dalje u njemu iveti? (arni).
Moe li ovek iveti ako je umro? Ne moe. Prema tome, kad ovek umre grehu, moe li i dalje da ivi u grehu? Moe li da ivi sa grehom? Neko umre od dilerium tremensa ili tifusa. Moe li i dalje da ive sa dilerium tremensom ili tifusom, ak i ako se dogodi da nekako oivi pa ivi dovoljno dugo da shvati u kakvom je stanju? Sama pomisao na to za njega bi predstavljala smrt, jer ga je jednom ve ubila. Tako je sa ovekom koji umre grehu. Sama pojava greha, sa kojom bi se ponovno sreo, predstavljala bi za njega smrt. Kad bi bio toliko svestan i toliko iv da bi shvatio kako on postoji, ponovo bi umro. ovek ne moe da ivi od onoga od ega je umro. Ali velika nevolja sa mnogima je u tome to se od greha ne razbole dovoljno ozbiljno da umru. To je problem. Oni se razbole od nekog odreenog greha i ele da sa njim prekinu i da umru za njega pa misle da su time reili problem. Onda se razbole od nekog drugog odreenog greha za koji misle da im ne dolikuje ne mogu da uivaju naklonost i potovanje ljudi ako se on ispoljava pa nastoje da ga odstrane. Meutim, oni se ne razbole od samog greha greha u sebi, greha u shvatanju, apstraktnog greha, bio on ovakav ili onakav. Oni se ne razbole dovoljno ozbiljno da umru grehu. Kada se ovek ozbiljno razboli ne od grehova, nego od greha, samog predlaganja greha i grene pomisli zato mu ne moete omoguiti da u njemu ivi malo due? Zato to u njemu vie ne moe da ivi; on bi ga odmah ubio. ovek ne moe da ivi od onoga od ega je umro. Mi imamo stalno priliku da greimo. Takve nam se prilike uvek nude. Prilike da sagreimo i da ivimo u grehu, nude nam se iz dana u dan. Ali ostaje zapisano: Kud god idemo svagda nosimo Hristovo umiranje na svom telu. Ja umirem svaki dan (arni). Poto sam umro grehu, predlozi greha za mene su smrt. One su za mene smrt u Njemu. Zato se ovo nalazi u obliku iznenaujueg, zapanjujueg pitanja: Kako emo mi, koji smo umrli grehu, i dalje u njemu iveti? Ili ne znate da smo svi mi, koji smo krteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt krteni? (arni). Krtenje predstavlja krtenje u Njegovu smrt.
132
Tako smo mi krtenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao to je Hristos vaskrsnut iz mrtvih oevom slavom, i mi na isti nain iveli novim ivotom (arni).
Otvorimo poslanicu Koloanima. Tu nalazimo rei koje je, seate se, neki dan izneo brat Durland u svojem predavanju. Koloanima 2,20:
Ako ste se smru sa Hristom oslobodili svetskih stihija (arni) [elemenata sveta, svetovnosti, stvari koje vodi ka svetu neprijateljstvo], zato se, kao da jo ivite u svetu, pokoravate njegovim propisima?
Ovde je re o naem osloboenju od robovanja grehu. Jednostavno je drugim reima kazano ono to je reeno u Rimljanima 6,6: Znajui da se stari na ovek razape s njime, da bi se unitilo telo greha, da vie ne budemo robovi greha. Zar, kao da ivimo izvan Njega, jo uvek inimo iste stare stvari? Ne. Rimljanima 6,14: Jer, greh nee imati vlast nad vama. Onaj ko je osloboen od vlasti greha, osloboen je od robovanja grehu. To je i injenica u Isusu Hristu. Zato itajmo dalje iz Rimljanima 6,6-14:
Znajui ovo da se stari na ovek razape s Njime, da bi se telo greno pokvarilo (da bi se unitilo telo greha Bakoti), da vie ne bismo sluili grehu. Jer ko umre oslobodi se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da emo i iveti s Njim.
Da li je On iv? Jeste. Hvala Gospodu! Ko je umro? Isus je umro, i mi smo umrli s Njim. On je iv, i mi koji verujemo u Njega ivi smo sa Njim. Meutim, o tome emo vie posle.
Znajui da Hristos, vaskrsnut iz mrtvih, vie ne umire smrt vie nema vlast nad njim. Smru kojom je umro, umro je grehu jednom zauvek, a ivotom kojim ivi, ivi Bogu.
Drimo se toga. Zahvalimo Bogu ovog trenutka i odsad, iz dana u dan, svakom milju; Ja sam sa Hristom raspet. Kao to je On raspet i ja sam raspet; kao to je On mrtav, i ja sam mrtav s Njim; kao to je On sahranjen i ja sam sahranjen s Njim; Kao to je On vaskrsao, i ja sam vaskrsao s Njim; odsad neu da robujem grehu. U Njemu smo slobodni od vlasti greha i od robovanja grehu. Hvala Bogu na Njegovom neiskazanom daru!
133

Poeemo sa uporeivanjem tekstova Jevrejima 2,14 i 15 sa Rimljanima 6,11-14. Prvo itamo u Jevrejima poslanici:
Poto su deca od krvi i mesa, i on je uzeo udela u krvi i mesu, da smru uniti onoga koji ima vlast nad smru, to jest avola, i da oslobodi one koji su, bojei se smrti, celog ivota bili u ropstvu.
Ovo je Hristos uinio da bi nas izbavio. itajmo sada iz Rimljanima poslanice:

Tako i vi sebe smatrajte mrtvima grehu, a ivima Bogu u Hristu Isusu. Neka, dakle, greh ne vlada u vaem smrtnom telu pa da se pokoravate njegovim poudama. Ne dajte svoje udove grehu za orue nepravednosti; nego, dajte sebe Bogu kao oiveli iz mrtvih i svoje udove dajte Bogu za orue pravednosti. Jer, greh nee imati vlast nad vama.
Kao to je On to uinio da bi nas izbavio, tako i mi treba da se predamo da bi nas mogao izbaviti. I kada to uinimo, mi smo izbavljeni. On je to uinio da bi izbavio nas koji smo celog ivota bili robovi; kada mi to uinimo, slobodni smo od ropstva i greh vie nama ne ovladava. Tako je tekst u Rimljanima 6,11-14 odgovor vere pojedinca na ono ta je Hristos uinio prema opisu u Jevrejima 2,14.15. Ali Gospod je uinio za Njega vie nego da Ga vaskrsne iz mrtvih; On je uinio i za nas u Njemu vie nego da nas vaskrsne iz mrtvih. On je umro; On je ustao iz mrtvih. Mi smo umrli sa Njim i ta onda? Jesmo li ustali s Njim? Jesmo li vaskrsli s Njim? Imamo li ivot zato to smo umrli u Njemu? S Njim smo raspeti, s Njim smo umrli, s Njim smo sahranjeni, a On je ustao iz mrtvih. A ta je onda s nama? Mi smo s Njim vaskrsli. Ali Bog je za Njega uinio vie nego da Ga vaskrsne iz mrtvih. Bog je za Njega uinio vie nego da Ga vaskrsne iz mrtvih. Vaskrsao ga je i postavio sebi s desne strane na nebesima. A ta je sa nama? Da li smo uskraeni? Ne. Zar nismo u Njemu? Kao to smo bili u Njemu dok je iveo na zemlji, kao to smo bili u Njemu na krstu, kao to smo bili u Njemu u smrti, kao to smo bili u Njemu u vaskrsenju, tako smo s Njim u vaznesenju i tako smo s Njim s desna Bogu. Sve ovo bi i onako proizalo iz onoga ta smo sino itali; ali proitajmo to sada u Svetom pismu i vidimo da je to stvarno tako. Poto smo dosad pratili Boje delovanje u Njemu, zar da Ga ne pratimo i dalje? Sino i u prethodnom predavanju bilo nam je drago to smo mogli da Ga pratimo kroz kuanje i postizanje pobede. Sa zadovoljstvom smo Ga sino pratili dok je iao na krst, i ustanovili da smo i sami tamo raspeti, pa u istinskoj veri moemo rei: Ja sam sa Hristom raspet (arni). Bilo nam je drago da smo mogli s Njim poi u grob, u smrt s Njim, tako da se moe smatrati istinskom verom da raunamo kako smo i mi mrtvi. Drago nam je zbog svega toga. Budimo sreni to smo s Njim izali iz groba, da bi mogli da ivimo novim ivotom kao On. I kad smo s Njim ustali iz mrtvih jer ako li umresmo sa Hristom, verujemo da emo i iveti sa njime ustanimo s Njim kao to je On ustao ne samo iz mrtvih ve poimo i tamo gde je On sada. Ako Bog tako kae, ako namerava da nas tamo prenese, i da nas tako daleko prenese, hoemo li ii? Svakako da hoemo. Ne smatrajmo neobinim ako On to uini; sledimo ga tamo isto tako slobodno kao to smo ga sledili u kuanju, na krst i u smrt.
134
Zato uzmimo drugu glavu Poslanice Efescima i ponimo od etvrtog stiha:

Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, oiveo je (sa Karadi) Hristom i nas koji smo bili mrtvi u svojim prestupima (arni).
On nas je oiveo zajedno sa Hristom. Sledei stih: Te nas zajedno s njim uskrse (Stvarnost). Zajedno sa kim? Sa Hristom. I zajedno postavi (KJV). Sa kime? Sa Hristom. Gde? I s Njim zajedno vaskrse i zajedno postavi na nebesima u Hristu Isusu (KJV). Frazu na nebesima nalazimo i u Efescima 1,2 i 20. Dolazi od grke rei epouraniois, a oznaava nebesko mesto. Bog nam je dao ivot zajedno s Njim: Bog nas je zajedno vaskrsao i postavio zajedno s Njim tamo gde On sedi. A gde On to sedi? On bi uzet na nebo i sede s desne strane Boga (arni). Kad je izvrio oienje od greha seo je s desne strane velianstva na visinama (Jevr. 1,3 kombinacija prevoda arni-KJV). Bog nas s Njim zajedno vaskrse i zajedno postavi na nebesima u Hristu Isusu, gde On sedi. Nemaki je jasniji od naeg autorizovanog prevoda 1 i ak jasniji od tog prevoda sa grkog:
Da wir tot waren in den Snden, hat er uns samt Christo [re samt znai zajedno sa. Tako je doslovno na grkom. Grka re znai zajedno sa, zajedno i istovremeno; a tako glasi nemaki prevod] hat er uns samt Christo lebendig gemacht [oiveo nas zajedno s njim], und hat uns samt ihm auferwecket [zajedno s njim probudio; i ne samo probudio kao oveka koji spava pa otvara oi, ali i dalje lei, ve se tako probudio da ustaje. Tako smo s Njim dobili ivot vaskrsnuvi iz mrtvih, i On nas je probudio tako da ustajemo i s Njim vaskrsavamo.] und samt ihm in das himmlische Wesen gesetzt, in Christo Jesu.
Ovde sam uzeo definiciju rei Wesen; ona oznaava sutinu, postojanje, nain ivljenja, prirodu, karakter, ureenje, vazduh, vladanje, ponaanje, sredstva za ivljenje, imetak, posed, privredu, postojei sporazum, sistem, brigu. Prema tome On nas je postavio na nebesima sa Hristom; u nebeskom ivljenju, u nebeskoj sutini; uinio je da sednemo zajedno s Njim u nebeskom postojanju, u nebeskom nainu ivljenja, u nebeskoj prirodi, u nebeskom karakteru, u nebeskom ureenju, u nebeskom vazduhu, u nebeskom vladanju, u nebeskom ponaanju; On nas je postavio da sedimo zajedno sa Njim u nebeskom nainu postojanja jer na je ivot sakriven sa Hristom u Bogu; naa sredstva za ivljenje su na nebu Hleb na nasuni daj nam danas nebeska sredstva za ivljenje, nebeski imetak, posed, privreda, postojei sporazum, postojei poredak. Mi pripadamo potpuno nebu, nebeskom sistemu. Tu nas je Bog postavio u Hristu. Prema tome, poto smo zajedno s Njim, u nebeskom ivljenju, sutini, vazduhu, raspoloenju i svemu, postavljeni da sedimo u Hristu Isusu, hoemo li tamo sesti sa Njim? Drugim reima, hoemo li ustati? Kako glasi tekst? Ustani, svetli se! Prvo ustani, pa onda svetli. Mi ne moemo da svetlimo dok ne ustanemo. Ali kako e ova istina da deluje na nas? Zar nee da nas podigne? Koliko visoko? Zar ne vidite da nas ona uzima iz ovoga sveta i stavlja zajedno sa Isusom Hristom u nebesko carstvo? Zar nije onda jasno da je Isus Hristos doneo nebo na zemlju onome ko veruje? Zato je pisano da On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u Carstvo svog
1
Misli na KJV, uobiajeni prevod Biblije u ono doba.
135
ljubljenog Sina. Carstvo nebesko je uporeeno sa tim i tim; ono je to i to; carstvo nebesko je kao to i to; pribliilo se carstvo nebesko. U emu se sastoji to carstvo nebesko? On nas prenosi u njega; preneo nas je u njega. Hoemo li iveti u njemu, uivati u njegovoj blagoslovenoj atmosferi, uivati u tamonjem ureenju, vazduhu, celom sistemu i nainu ivljenja koji nam tamo pripadaju? Jasno je da ne moemo sebe uzdii na tu visinu; moramo da se pokorimo istini i ona e nas podii. Pogledajmo to jo jednom. U prvoj glavi Poslanice Efescima, ponimo od petnaestog stiha:
Zato i ja, otkad sam uo za vau veru u Gospodu Isusu i za vau ljubav prema svima svetima, ne prestajem da zahvaljujem za vas i da vas pominjem u svojim molitvama [i ovo je molitva]. Molim se da vam Bog naega Gospoda Isusa Hrista, Otac slave, da Duha mudrosti i otkrivenja, da ga upoznate.
Za koga to govori? Za koliko njih je ova molitva napisana? Hoete li onda veeras ovu molitvu da primenite na sebe? I prihvatite ono za ta se molio za vas? Uostalom, ija je to re? Da li je to samo ljudska molitva? Nije li to Boja re? Nisu li to rei Isusa Hrista kojima preko svog Duha iskazuje svoju volju i elju za nas, ta zapravo eli da imamo? Prihvatimo ih onda. To je Njegova volja. Nastavimo sa itanjem:
Da vam prosvetli oi srca, da saznate kakva je nada na koju vas je pozvao, koliko je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva meu svetima i kolika je njegova neuporedivo velika sila za nas [prema nama] koji verujemo.
On eli da znamo ta je neizmerna veliina sile Njegove na nama koji verujemo. A grka re za silu ovde je re iz koje dolazi naa re dinamit.
I kolika je njegova neuporedivo velika sila (neizmerna veliina sile njegove Karadi) za nas koji verujemo. Ta sila je srazmerna delovanju njegove silne snage, koju je na delu pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i poseo sebi zdesna na nebesima.
Ova Boja sila vaskrsla je Isusa Hrista i postavila Ga sa Njegove desne strane na nebesima. To treba da kae svaka dua meu nama. Ali On eli da vi i ja znamo da upoznamo dejstvo ove sile u sebi koja je podigla Hrista i postavila Ga na nebesima. ta e za nas uiniti poznavanje dejstva ove sile koja je podigla Hrista i postavila ga na nebesima? Ona e da nas vaskrsne i postavi na nebesima. U drugoj glavi Poslanice Koloanima nalazimo istu misao; poinjemo od dvanaestog stiha:
Kad ste u krtenju s njim sahranjeni; u njemu ste zajedno s njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih. I vas, koji ste bili mrtvi zbog prestupa i neobrezanja vaeg tela, oiveo je zajedno s njim, oprostivi nam sve prestupe na taj nain to je izbrisao obveznicu koja je svojim odredbama bila protiv nas i uklonio je prikovavi je na krst (kombinacija prevoda arni-KJV).
A sada prvi stih u treoj glavi:

Ako ste, dakle, vaskrsnuli sa Hristom, traite ono to je gore gde Hristos sedi s desne strane Boije (arni).
136
Prema tome svako ko je vaskrsao sa Hristom trai ono to je gore. Gde gore? Koliko visoko gore? Sve do mesta gde Hristos sedi. A kako mogu da traim stvari gde Hristos sedi, ako nisam dovoljno blizu da se mogu osvrnuti i traiti te stvari i o njima razmiljati? O tome se radi.
Ako ste, dakle, vaskrsnuli sa Hristom, traite ono to je gore gde Hristos sedi s desne strane Boje. Vi ste, naime, umrli i va ivot je sa Hristom u Bogu sakriven (arni).
Hoemo li to da prihvatimo tano onako kako nam to Gospod daje, bez sumnjanja? Znam da je predivno, znam da je predobro da bi izgledalo da je istina, ali nita ta Bog ini nije predobro da bi bilo istina, jer to ini Bog. Kad bi to rekao bilo ko drugi, bilo bi predobro da bi se moglo verovati, jer oni to ne mogu uiniti; ali kad Bog neto kae, to nije predobro da bi se moglo verovati, to je dovoljno dobro da se moe verovati, jer to On ini. Zato, brao, ustanimo; to e nas odvojiti od sveta i staviti tamo gde je proroku odavno reeno da pogled upravi neto vie, da vidi one koji su na pravom putu. O, ne bi li trebalo da odbacimo sve, i umremo sa Njim, i uzmemo smrt koju imamo u Njemu i dopustimo da smrt koja je delovala u Njemu deluje u nama? A onda e ivot koji se pojavio u Njemu, sila koja je delovala u Njemu, uiniti za nas ono to je uinila za Njega. To e nas izvesti iz Vavilona; sa nama nee biti nikakvog vavilonskog materijala. Biemo tako daleko od Vavilona i vavilonske odee da emo biti postavljeni sa desne strane Bogu, odeveni u nebesku odeu, a to je jedina odea koja sada dolikuje narodu; uskoro treba da uemo na svadbenu veeru, a belo, isto platno u koje su obueni nevesta i gosti je pravednost svetih. Ali to sve On daje. Sve to imamo u Njemu. Pogledajmo to iz drugog ugla. Nisam sklon da se veeras odvojim od te misli i ona je toliko dobra da se njome valja pozabaviti sve vreme koje imamo ove veeri. Pogledajmo to sada sa druge strane. Ve smo u nekoliko predavanja prouavali injenicu da je On u ljudskoj prirodi bio mi; i On u nama i mi u Njemu suoili smo se sa iskuenjem i Sotoninom silom, i pobedili sve to u ovom svetu jer je Bog bio s Njim; Bog je delovao preko Njega, Bog ga je drao i uvao. On je sve predao i Bog ga je uvao; u Njemu smo mi predali sve, i Bog uva nas. A Gospodnje postupanje s Njim je Gospodnje postupanje s nama; i to je dovelo do raspea. To je istina raspea Njegovog pravednog, boanskog ja; a to nas vodi do raspea naeg zlog ja, koje nas odvaja od Boga. U Njemu je uniteno neprijateljstvo. Bog je iao s Njim dok je bio u ljudskoj prirodi, sve vreme u ovom svetu, ali Bog nije zavrio s Njegovom ljudskom prirodom u ovom svetu. Otac nije prestao da se bavi sa Hristom u Njegovoj ljudskoj prirodi niti sa ljudskom prirodom u Hristu kad je Sin bio prikovan na krst. On je sa ljudskom prirodom imao jo neto da uini osim da je ponese na krst; on je poneo i u smrt, ali sa ljudskom prirodom ni tu nije stao. Poneo je na krst i u smrt, ali ni tu nije stao; nije je ostavio tamo; On je ljudsku prirodu izveo iz groba, uinivi je besmrtnom. Sve to je uinio, ali jo uvek nije zavrio sa ljudskom prirodom, jer je uzeo ljudsku prirodu, koja je podignuta iz mrtvih, uinjena besmrtnom, i vazneo je i posadio sebi sa desne strane, proslavljenu puninom svetlosti slave Boje u samo nebo. I zato se Boji plan u vezi za ljudskom prirodom, u vezi s vama i sa mnom, nikad nee ostvariti, nikad ispuniti, dok ne budemo pored Njega sa desne strane, proslavljeni. U ovoj blaenoj istini postoji oivljujua sila. Otac je u Isusu Hristu postavio pred vasionu ono to je zamislio za oveanstvo. O, koliko mnogo, koliko daleko u svom ivotu promauje svaki cilj, svaku ideju ovek koji se zadovoljava sa bilo ime to je manje vredno od onoga to je Bog pripremio za njega. Brao, zar ne vidite da smo se zadovoljili time da ostanemo suvie nisko? Da smo se zadovoljili da nam misli budu predaleko od onoga to Bog ima za nas? To je injenica. Ali 137
sada, kad On dolazi i kad nas poziva, poimo tamo gde On eli da nas vodi. To ini vera; to nije predrasuda ve jedino ispravno to treba da uinimo. Ko god to ne uini, bie ostavljen tako daleko pozadi da e ubrzo propasti. Ovde nas vodi nebeski Pastir; On nas vodi na zelene panjake i na tihe vode, na tihe vode koje teku iz Bojeg prestola vode ivota. Pijmo celim biem i ivimo! Sad moemo sve to jo bolje razmotriti. Ponoviu da je Gospod, da bi pokazao oveanstvu ta nam je pripremio, i ta je Njegov cilj sa svakim ovekom, dao primer tako da svako u svetu moe da vidi cilj koji Bog ima s njim, i kako je ceo ostvaren. Boji cilj za nas u ovom svetu je da nas sauva da ne greimo uprkos svoj sili greha i Sotone. Njegov cilj za Sebe i nas u ovom svetu je da se Bog ispoljava u grenom telu. Odnosno, umesto nas On e svojom silom da objavi samog Sebe. Zato nae zlo ja treba da se razapne, da umre i bude sahranjeno i da vaskrsnemo da vie ne budemo mrtvi u gresima i u neobrezanju tela u novi ivot u Isusu Hristu i Bogu i da budemo postavljeni s Njegove desne strane, proslavljeni. To je Gospodnji cilj za vas i mene. Proitajmo sada Rimljanima 8,28:
A mi znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole.
Po emu to znamo? Ne samo to to On kae, On je to ve ostvario pred naim oima; dao nam je ivi prikaz toga. Zato nas kroz sve to sada vodi. A mi znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole, onih koji su po njegovom naumu (nameri Karadi) pozvani. Kakvoj nameri? Njegovoj venoj nameri za sva stvorenja, za oveka sa ostalima, koju je imao u Hristu Isusu naem Gospodu. Ova namera je od venosti postojala u Isusu Hristu i kad smo mi u Hristu Isusu, ova namera obuhvata i nas. Kad se predamo Hristu, kad utonemo u Njega, tada postajemo deo ove vene namere; a poto Boja namera mora da uspe, sa nama e sve biti u redu jer smo deo Njegove namere. I kao to Sotona ne moe nita da uini protiv Boje namere, tako isto ne moe nita da uini protiv nas, jer smo mi u toj nameri. I onda, kao to je sigurno da sve to Sotona ini i sve to ine neprijatelji Boje istine, delujui protiv Boga i Njegove namere, a na posletku svim time i protiv nas kao to je sigurno da sve to ne moe da porazi ili onemogui ovu venu nameru, isto tako je sigurno da to ni nas ne moe da porazi ili onesposobi, jer smo u Hristu vrsti deo te namere. O, sve je u Njemu, i Bog nas je ponovo stvorio u Njemu. itamo dalje! Bog nam kae kako moemo da znamo da sve doprinosi dobru onih koji su pozvani po Bojoj nameri. Jer ta to znai? To ovde znai isto to i zato to, odnosno mi to znamo zato to je Bog ovde uinio neto da to prikae kako bismo to znali. Po emu onda mi to znamo? Znamo zato to One koje je unapred znao, Bog je i predodredio da budu saobraeni slici njegovog Sina (da budu jednaki obliju Sina njegovog Karadi). ta je onda Boje predodreenje? ta je plan koji je unapred odredio, unapred pripremio za svakog oveka u svetu? On je sve unapred poznavao; sve je pozvao. Pogledajte u mene, i spaete se svi krajevi zemaljski (Isaija 45,22). Kakvu je sudbinu unapred pripremio za svakog oveka? O, da budemo jednaki obliju Sina Njegovog. Gde? Dok smo u ovom svetu da budemo jednaki obliju Njegovog Sina, kao to je Njegov Sin bio u ovome svetu. Ali On nije zavrio sa svojim Sinom u ovom svetu; uzeo Ga je sa ovog sveta. I kao to je Njegova vena namera bila da prenese Hrista sa ovog sveta, ova unapred odreena namera tie se nas na ovom svetu, s tim da nas prenese sa ovog sveta. I kao to je Njegova unapred odreena namera da postanemo jednaki obliju Isusa Hrista u ovom svetu, kao to je On bio u njemu, tako i mi treba da postanemo jednaki obliju Isusa Hrista u tom drugom svetu, da budemo kao On u tom drugom svetu. 138
Boja vena namera unapred pripremljena za svakog od nas, za vas, za mene, je da veeras budemo kao Isus Hristos, proslavljeni, sa desne strane Bogu. On je to prikazao u Hristu. U Hristu, od roenja do nebeskog prestola Bog je pokazao ta je Njegova namera sa svakim ovekom. Time je pred vasionom prikazao koliko je to velika Njegova namera za ljudska bia. Boji ideal za oveka nije da ovek bude ono to je danas u svetu. Uzmite najboljeg oveka koji je ikada iveo u ovom svetu najvieg, najskladnijeg, najobrazovanijeg najboljeg u svakom smislu, najpotpunijeg, celovitog oveka je li to Boji ideal za oveka? Ne. Seate se da smo u jednom od naih ranijih predavanja ustanovili da je Boji ideal za oveka da se Bog i ovek udrue u novog oveka koji je stvoren u Isusu Hristu unitenjem neprijateljstva. [BILTEN, str. 193, 194, 216, 217]. Taj novi ovek, nainjen sjedinjenjem Boga i oveka je ovek prema Bojem idealu. Ali uzmite tog oveka kakav je u ovom svetu, u savrenoj simetriji ljudskog savrenstva, i sjedinite Boga s njim tako da se samo Bog moe ispoljavati u njemu, to ipak nije potpuni Boji ideal za oveka, jer je taj ovek jo uvek u ovom svetu. Boji ideal za tog oveka se nee ostvariti dokle god on ne bude stao proslavljen sa desne strane Bogu na nebesima. O, On je velike stvari pripemio za nas i ja predlaem da u njima uivamo! Da, predlaem da otvorim sebe i pustim da ova udesna sila deluje i da u njoj uivam dok ivim. Nastavimo sa itanjem. One koje je unapred znao, Bog je i predodredio da budu jednaki obliju Sina njegovog, da on bude prvoroeni meu mnogom braom (kombinacija prevoda Karadi-Savremeni srpski prevod). O, Zato se on ne stidi da ih zove braom. Jer i onaj koji posveuje, i oni koji se posveuju, svi su od jednoga (Bakoti). A koje unapred odredi, one i pozva [to su oni kod kojih ovaj poziv ostvaruje svoju nameru, kod kojih je delotvoran. On poziva svaku duu, to je sa Njegove strane injenica; ali poziv ne ostvaruje uvek nameru; samo kod onih koji odgovaraju i ostvaruju nameru tog poziva, u kojima poziv nailazi na odjek], a koje pozva one i pravda, a koje opravda [zapazite, ne one koji se sami opravdaju, ve oni koje je On opravdao], one i proslavi (Bakoti). Zar onda ne vidite da se Boja namera za oveka nije ostvarila sve dok ovek ne bude proslavljen? Zato je Isus doao na svet kao to mi dolazimo; uzeo je nau ljudsku prirodu kao to je mi uzimamo roenjem; proao je ovim svetom u ljudskoj prirodi kao Bog sa ljudskom prirodom; otiao je na krst i umro kao Bog sa ljudskom prirodom na krstu i u grobu, i Bog koji Ga vaskrsava i postavlja sa desne strane Bogu, proslavljenog to je Njegova vena namera. To je Boje veno predodreenje, plan koji je pripremio i ostvario za vas. Hoete li mu dopustiti da sprovede ovaj plan? Mi to ne moemo da uinimo. On mora. A On je pokazao da je sposoban da to uini; niko to ne moe osporiti. On je dokazao da je sposoban da nas uzme i ispuni svoju nameru u odnosu na ljudsku prirodu, u odnosu na greno telo kakvo je u ovom svetu. I ja sam srean zbog toga. Ali pogledajte: Koje pozva one i pravda, a koje opravda, ta je zatim uinio? one i proslavi. Evo pitanja: One koje opravda, one i proslavi; ne moe da ih proslavi dok ih nije opravdao. ta onda znai ova naroita vest o opravdanju koju je Bog slao svih ovih godina crkvi i svetu? Ona znai da se Bog sprema da proslavi svoj narod. Ali mi emo biti proslavljeni tek kad Gospod doe. Zato ova vest o opravdanju koju nam Bog alje treba da nas pripremi za proslavljanje prilikom Gospodnjeg dolaska. Preko nje, Bog nam daje najsnaniji mogui znak koji On moe dati, da je sledei dogaaj Gospodnji dolazak. On e nas pripremiti; mi se ne moemo sami pripremiti. Dugo smo pokuavali da opravdamo sebe, da budemo kako treba i da se tako pripremimo za Gospodnji dolazak. Ozbiljno smo se trudili da se dokaemo, da budemo zadovoljni i kaemo: Sad mogu sresti Gospoda. Ali nikad nismo bili
139
zadovoljni. Ne. Tako se to ne radi. Koje opravda, one i proslavi. Poto Bog opravdava, onda je to Njegov posao; i kad On bude spreman za nas da se susretnemo sa Gospodom, onda e sve biti u redu, jer nas On sm priprema za taj susret. Zato se uzdamo u Njega, zato mu se pokoravamo i prihvatamo Njegovo opravdanje; i samo zahvaljujui tome biemo spremni da sretnemo Gospoda Isusa kad Bog odlui da Ga poalje. On nas sada priprema da nas proslavi. Ponavljam, injenica je da se zadovoljavamo da ivimo daleko ispod predivnih prednosti koje je Bog pripremio za nas. Neka nas dragocena istina podigne na visinu na kojoj On eli da budemo. Nijedan majstor ne gleda na komad neega to obrauje dok je upola dovren pa ga kritikuje i trai mu greke. Greaka moe biti, ali posao jo nije dovren. I dok radi na njemu da ukloni sve mane, on i dalje u njemu gleda kakav e izgledati kad bude ostvaren cilj prema izvornom planu koji ima u mislima. Bilo bi strano kad bi nas udesni Majstor gledao dok smo upola dovreni i rekao: Od ovoga nema nita. Ne, On to ne ini. On gleda nas kakvi jesmo prema Njegovom venom cilju u Hristu i nastavlja svojim udesnim poslom. Vi i ja moemo to gledati i rei: Ne vidim kako e Gospod uspeti da od mene naini hrianina i da me osposobi za nebo ili za bilo ta drugo. To moe da bude tako i mi to vidimo. I kad bi On gledao na nas onako kako mi gledamo na sebe, i kad bi bio tako lo majstor kao mi, to bi bilo jadno; nikad ne bismo bili ni od kakve koristi. Ali On nije takav majstor kao mi i zbog toga ne gleda na nas kao to mi vidimo sebe. Ne, On nas vidi onakve kakvi emo biti kad ostvarimo Njegov cilj. Premda sada moe izgledati da smo grubi, nagreni i oteeni, takvi kakvi smo ovde i kako izgledamo sebi, On nas vidi onakve kakvi emo jednom biti u Hristu. On je Majstor. Ako u Njega imamo poverenja, pustiemo da ga nastavi sa radom; i dok On bude nastavio sa radom, gledaemo onako kako On to vidi. Nije li nam dao primer svoje vetine? Bog nam je u Hristu pokazao svoju veliku sposobnost delovanja u grenom telu. U Hristu Ga je dovrio i postavio Ga sa desne strane sebi. Sada nam kae: Pogledajte! To sam u stanju da uradim sa grenim telom. Ako se budete pouzdali u mene i pustili me da radim, pratite i gledajte ta u da uradim. Pouzdajte se u moju vetinu. Pustite me da se brinem za Delo i uzdajte se u mene, a ja u nastaviti da vodim Delo. Gospod je taj koji sve ini. To uopte nije na zadatak. Moete sada da izaete iz Tabernakla i pogledate ovaj prozor [govori o prozoru iza propovedaonice]; izgleda kao zbrka rastopljenog stakla, nabacanog bez reda, crnog i neuglednog. Ali ako uete i pogledate iznutra, videete prekrasno majstorsko delo i jasno napisane tekstove: A opravdavaju se darom, blagodau njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu, zajedno sa napisanim celim Bojim Zakonom i reima: Ovde su oni koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu. Tako vi i ja moemo pogledati sebe, kako to esto inimo, izvana, i sve izgleda nakrivo, mrano i runo; izgleda kao da se radi o zbrkanoj masi. Bog na to gleda iznutra, onako kako je to u Isusu. I kad smo u Isusu i pogledamo kroz svetlo koje nam je Bog dao; kad pogledamo iznutra kakvi smo u Isusu Hristu, i mi emo jasno videti tekstove napisane Svetim Duhom: Opravdavi se, dakle, verom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda naeg Isusa Hrista. Videemo napisan u srcu ceo Boji Zakon kako svetli u ivotu i rei: Ovde su oni koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu. Sve to videemo u Bojoj svetlosti, onako kako se odraava i svetli u Isusu Hristu. elim da znate da je to potpuno istina. Tamo u BILTENU pri dnu 182. stranice imamo reenicu: Htela bih da svaka dua koja vidi dokaze istine Vidite li ih, brao? Zar ovde nema dovoljno dokaza da nas spasu? Htela bih da svaka dua koja vidi dokaze istine prihvati Isusa Hrista
140
kao svog linog Spasitelja. Prihvatate li Ga sada kao svog linog Spasitelja u punini u kojoj je otkrio gde se nalazi, i nas tamo u Njemu? Prihvatate li ga? Onda proitajte ovo:
Na one koji tako prihvate Hrista Bog ne gleda onakve kakvi su u Adamu, ve kakvi su u Isusu Hristu, kao sinove i keri Boje.
On nas gleda onakve kakvi smo u Hristu jer u Njemu je usavrio svoj plan za nas. Da li vam je drago to je to tako? Prihvatimo ga, brao! O, iz dana u dan to ini dobro dui mojoj dok Gospod otkriva ove stvari. Za mene je to dobro, a elim da to i vama bude; zato prihvatimo ga puninom samoodriue vere koju nam je Hristos doneo. Prihvatimo Ga i zahvaljujmo za njega Bogu svakog dana. Neka Njegova sila deluje u nama, neka nas podigne iz mrtvih i postavi na nebesima sa desne strane Bogu u Isusu Hristu, gde On sedi. Zato ne bismo imali skup zahvaljivanja za ono to je Bog uinio za nas? Subota je. Ne bi li trebalo da joj se radujemo? ta elite da kaete?
141

U Jovanu 17,4 prva reenica u tom stihu su Hristove rei u toj molitvi za sve nas: Ja sam tebe proslavio na zemlji. U prolom predavanju razmotrili smo Boji cilj sa ovekom, ak i Njegovu venu nameru, i njeno ispunjenje pred celom vasionom u Isusu Hristu dok je bio u ljudskom telu. Svrha ovekovog postojanja je da proslavi Boga i to je pred celom vasionom pokazano u Isusu Hristu; jer Boja vena namera za oveka ostvarila se u Hristu i On ju je sproveo za svakog oveka nakon to je ovek sagreio. On kae: Ja sam tebe proslavio na zemlji. To pokazuje da je Boja namera pri stvaranju oveka bila da ga ovek proslavi. Veeras emo da prouavamo kako treba da proslavimo Boga, kako se Bog proslavlja u oveku i ta znai proslaviti Boga. Kad prouavamo Hrista, i vidimo ta je On uinio i ta je Bog uinio u Njemu, znaemo ta znai proslaviti Boga. U Njemu vidimo ta je svrha naeg stvaranja, svrha naeg postojanja i, u stvari, ta je cilj stvaranja i postojanja svakog razumnog stvorenja u vasioni. U prethodnim predavanjima videli smo da se sm Bog objavio u Hristu u svetu. Sm Hristos se nije objavio, drao se u pozadini; liio se Sebe i postao mi sa ljudske strane. A onda se Bog, sm Bog, objavio u Njemu. ta onda znai proslaviti Boga? To znai biti na mestu na kojem e se Bog, sm Bog, objaviti u pojedincu. I to je svrha stvaranja i postojanja svakog anela i oveka. Da bi se Bog proslavio potrebno je da svako bude u stanju, i poloaju, u kome se niko osim Boga ne moe objaviti, jer to je bio poloaj Isusa Hrista. Zato je rekao: Rei koje vam govorim ne govorim sam od sebe (Jovan 14,10). Jer, nisam siao sa neba da izvravam svoju volju, nego volju Onoga koji me je poslao (Jovan 6,38). Otac, koji ivi u meni, ini svoja dela (Jovan 14.10). Ja sam od sebe ne mogu nita da uinim (Jovan 5,30). Niko ne moe da doe k meni ako ga ne privue Otac koji me je poslao (Jovan 6,44). Ko je video mene, video je Oca. Kako moe da kae: Pokai nam Oca? (Jovan 14,9). Ko govori sam od sebe, za sebe trai slavu. A ko trai slavu za onoga koji ga je poslao, taj je istinit i u njemu nema nepravde (Jovan 7,18). Zato je rekao: Rei koje vam govorim ne govorim sam od sebe, jer, kako kae sledei stih, onaj ko govori o sebi, odnosno od sebe, trai vlastitu slavu; Ali Hristos nije traio vlastitu slavu. Traio je slavu Onoga koji Ga je poslao. Zato je kazao: Rei koje vam govorim ne govorim sam od sebe. Na ovaj nain je traio slavu Onoga koji Ga je poslao; zato u izvetaju pie da je veran i da nema u Njemu nepravde. On se toliko potpuno liio 1 sebe, i toliko daleko je bio od toga da se na bilo koji nain ispolji, da se od Njega nije irio nikakav uticaj osim Oevog. A to je ilo dotle da niko nije mogao da doe k Njemu osim ako ga nije privukao Otac. Ovo pokazuje koliko se potpuno sm drao u pozadini, koliko se potpuno liio sebe. To je uinjeno tako temeljno da niko nije mogao da doe k Njemu niko nije mogao da osea nikakav uticaj od Njega ili da bude privuen k Njemu, osim uticaja Oca. Ispoljavanje Oca jedino je to moglo da privue oveka Hristu. Ovo jednostavno prikazuje velianstvenu injenicu koju upravo sada prouavamo ta znai proslaviti Boga. To znai toliko se liiti sebe da se ne ispoljava nita osim Boga i da od pojedinca ne dolazi nikakav drugi uticaj osim Bojeg tako lien sebe da sve, svaka re sve to se ispoljava bude samo o Bogu i govori samo o Ocu. Ja sam tebe proslavio na zemlji. Kada je bio na zemlji, bio je u naem ljudskom, grenom telu; a kad se liio Sebe i Sebe drao u pozadini, Otac je tako prebivao u Njemu i u Njemu se ispoljavao,
1
Emptied ispraznio bukvalni prevod prim. izdava
142
da su sva dela tela bila uguena; a zasenjujua slava Boija, karakter Boji, Boja dobrota, ispoljavali su se umesto bilo ega ljudskog. Ovo je isto ono to smo imali u prethodnom predavanju, da Bog objavljen u telu, Bog prikazan u grenom telu tajna je Boja ne Bog prikazan u bezgrenom ve u grenom telu. To znai da e Bog danas tako prebivati u naem grenom telu, da se, iako je to telo greno, njegova grenost nee oseati niti prikazivati, niti e vriti bilo kakav uticaj na druge; da e Bog tako prebivati u grenom telu da e se uprkos sve grenosti tog tela, Njegov uticaj, Njegova slava, Njegova pravednost, Njegov karakter, ispoljavati kuda god ta osoba pola. Upravo je to bio sluaj sa Isusom u telu. Tako je Bog pokazao svima nama kako treba da proslavljamo Boga. On je celoj vasioni pokazao kako vasiona treba da proslavlja Boga odnosno da se Bog, i jedino On, treba ispoljavati u svakom razumnom biu u vasioni. To je bila Boja namera od poetka; to je bio Njegov cilj, Njegov veni cilj koji je nameravao da ostvari u Hristu Isusu Gospodu naem. Moemo to sada da proitamo. Imaemo kasnije priliku da se na to pozovemo. Proitaemo tekst koji sve to kae u jednoj rei. Efescima 1,9.10: kad nam je obznanio tajnu svoje volje po svojoj blagonaklonosti koju je unapred odredio u njemu (arni). Kakva je to volja koju je unapred odredio u Njemu? On, poto je veni Bog, odredio je svoju nameru u Njemu, da ona postane Njegova vlastita namera to je isto ono o emu se govori na drugome mestu o Njegovoj venoj nameri. ta je Boja vena namera koju je odredio u Gospodu Hristu Isusu? Evo je: kad se ispuni vreme, da u Hristu ponovo sastavi u jedno sve to je na nebesima i na zemlji (kombinovani prevod arni-KJV). Pogledajmo to blie i razmislimo kako Bog u Hristu ponovo sastavi u jedno sve. Ko je taj u kome Bog eli da sastavi sve u Hristu? Re je o Bogu. Ko je bio u Hristu? Bog je bio u Hristu. Niko drugi nije se ispoljavao osim Boga. Bog je prebivao u Hristu. Sada u Hristu okuplja da sastavi u jedno sve, to je na nebesima i na zemlji. Prema tome Njegova namera koju je nameravao sprovesti kad se ispuni vreme, bila je da u sebi sastavi sve u Hristu. Preko Hrista, po Hristu i u Hristu sve to je na nebesima i na zemlji sastavljeno je u jednome Bogu. Tako e se samo Bog ispoljavati u itavoj vasioni, i kad se ispuni vreme, Boja vena namera stajae ostvarena pred vasionom; gde god pogledali, na koga god pogledali, videete odraz Boga, videete odsjaj Bojeg oblija. I Bog bie sve u svemu. To vidimo u Isusu Hristu. 2. Korinanima 4,6:
Jer Bog koji ree da iz tame zasvetli svetlost, zasvetli u srcima naima da bi zablistalo poznanje slave Boije u licu Isusa Hrista (Bakoti).
Mi gledamo u lice Isusa Hrista. ta vidimo? Vidimo Boga, vidimo Oca. Ne vidimo Hrista koji bi se odraavao u licu Isusa Hrista. On se liio sebe da bi se Bog mogao odraavati, da bi Bog mogao da zasvetli oveku koji ne bi mogao da podnese Njegovu prisutnost u svom ljudskom telu. Isus Hristos je uzeo na sebe ljudsko telo, koje je kao veo tako preinailo zrake Boje slave da ga moemo gledati i ostati ivi. Mi ne moemo da gledamo u nepokriveno Boje lice, kao to ni sinovi Izrailjevi nisu mogli da gledaju u Mojsijevo lice. Zato Isus u Sebi sastavlja ljudsko telo i pokriva sjajnu, prodiruu Oevu slavu, tako da mi, gledajui u Njegovo lice, moemo da vidimo odraz Boga, i moemo da Ga vidimo i volimo onakvog kakav je, i tako imamo ivot koji je u Njemu. Ovu misao nalazimo u 2. Korinanima 3,18. Zasad u se samo dotaknuti ovog stiha. Bie prilike da ga ponovno spomenemo pre nego to zavrimo ovo predavanje. Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju (Bakoti). Gde gledamo Gospodnju slavu? U 143
licu Isusa Hrista. Ali ovde kae da je gledamo kao u ogledalu. emu slui ogledalo? Ogledalo samo po sebi ne svetli. Ono odraava svetlo koje ga obasjava. Mi svi, otkrivena lica, gledamo u licu Isusa Hrista, kao u ogledalu, slavu Gospodnju. Prema tome Hristos je Onaj preko kojeg se Otac odraava celoj vasioni. Jedino je On mogao da odrava Oca u Njegovoj punini, jer su Njegovi izlasci od venih vremena; a u osmoj glavi Pria pie: Tada ja bejah kod njega, odrasla sa njim (KJV). On je bio Bog, jednak sa Bogom; i Njegova priroda je priroda Boja. Zato, velika potreba to je sam doao da spasi svet i oveka, postojala je zato to je Otac hteo da ljudskim sinovima potpuno otkrije sebe; a niko u vasioni nije mogao da pokae Oca u Njegovoj punini osim Njegovog jednorodnog Sina, koji je u obliju Oevom. To je mogao samo Onaj iji su izlasci od venih vremena; i On je doao, a Otac je prebivao u Njemu. U kojoj meri? U Njemu se odraava sva punina Boanstva telesno. I to ne samo ljudima na zemlji, ve da, kada se ispune vremena, ponovo sastavi u Hristu u jedno sve to je na nebesima i na zemlji. U Hristu, Bog se pokazao anelima i odrazio ljudima u svetu na nain bez kojeg inae ne bi mogli da vide Boga. Prema tome, dosta je toga to pokazuje ta znai proslaviti Boga i kako se to radi. ovek treba da se toliko lii samoga sebe da se samo Bog moe ispoljavati u svojoj pravednosti svom karakteru koji je Njegova slava. U Hristu je pokazana Oeva namera sa nama. Sve to je bilo uinjeno u Hristu trebalo je da pokae ta e biti uinjeno u nama; jer On je bio mi. Zato treba da stalno imamo na umu veliku misao da treba da proslavimo Boga na zemlji. U Njemu i po Njemu, nalazimo taj boanski um koji se u Hristu liio svog pravednog ja. Zahvaljujui tom boanskom umu mi se liavamo svoje nepravednosti, da bi se Bog mogao proslaviti u nama i da se i kod nas moe obistiniti: Ja sam te proslavio na zemlji. Proitajmo sada radi sebe ova dva stiha u Korinanima poslanici. Pre nekog vremena proitali smo ih s Njegove strane: Jer Bog koji ree da iz tame zasvetli svetlost, zasvetli u srcima naima da bi zablistalo poznanje slave Boije u licu Isusa Hrista (2. Kor. 4,6 Bakoti). Pogledajmo sada sebe. ta je Bog prvo uradio? Zasvetlio je u naim srcima. Zato? Da bi zablistalo poznanje slave Boije u licu Isusa Hrista. Zar ne vidite da se Bog ispoljava u Isusu Hristu, pokazujui na Hristovom licu svoju slavu, koja, odsjajujui u nama, svetli i drugima? Zato: Vi ste svetlost svetu. MI smo svetlost svetu, poto svetlost Boje slave, koja od Isusa Hrista svetli u naa srca, odsjajuje od nas na druge, da bi ljudi, kad vide nas, kad vide naa dobra dela, mogli da proslave Boga na dan pohoenja. Da proslave Oca vaega koji je na nebesima. Prouavajmo ovaj proces. Tu je Otac koji prebiva u svetlosti kojoj se ne moe pristupiti, koga niko od ljudi nije video, niti moe videti; u takvoj uzvienoj slavi, u takvoj sveobuhvatnoj svetlosti svetosti, da ga niko ne moe pogledati i ostati iv. Ali Otac eli da Ga gledamo i ivimo; zato se jedinorodni od Oca dragovoljno predao kao dar i postao mi, u ljudskom telu, da bi Otac u Njemu mogao tako da zastre svoju prodiruu slavu i zrake svoje svetlosti, da moemo gledati i ostati ivi. I kad tamo gledamo i ivimo, ta sjajna, bletava slava sa lica Isusa Hrista sija u naa srca, da bi odsjajivala svetu. Ponovo itamo poslednji stih u treoj glavi: Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u tu istu sliku (oblije Karadi). (kombinovani prevod Bakoti-KJV). U iju sliku (oblije)? U sliku (oblije) Isusa Hrista. Mi se preobraavamo u tu istu sliku iz slave u slavu, kao od Duha Gospodnjeg. Isus je odraavao Boji lik; mi, promenjeni u tu istu sliku, treba da odraavamo Boji lik.
144
U nemakom prevodu imamo tekst koji bolje naglaava ovu misao: U nama se svima odraava Gospodnja slava. Vidite li to? U nama se svima odraava Gospodnja slava. Ideja u naem engleskom prevodu i ova ideja u nemakom su obe ispravne. Mi u Hristovom licu gledamo slavu pa se menjamo u to isto oblije iz slave u slavu, a onda se u nama odraava Gospodnja slava. Proitau ostatak stiha u nemakom: U nama se svima odraava Gospodnja slava s otkrivenim licem, i mi se preobraavamo u tu istu sliku iz slave u slavu kao od Gospoda koji je Duh. Gospod koji je Duh; raniji stih kae da je Gospod taj Duh. Prema tome, vidite da je smisao svega u tome da Bog treba da se proslavi u nama; da emo biti osvetljeni tom slavom; da bi ona odsjajivala svim ljudima svuda, da bi poverovali i slavili Boga. Pogledajmo sada ponovno sedamnaestu glavu Jevanelja po Jovanu. On to isto kae na ovome mestu, u Jovanu 17,22. itau ponovno etvrti i peti stih:
Ja sam tebe proslavio na zemlji dovrivi delo koje si mi dao da ga izvrim. Sada ti proslavi mene kod sebe, Oe, istom onom slavom koju sam imao kod tebe pre nego to je svet postao.
A sada dvadeset drugi stih: Dao sam im slavu, koju si ti dao meni (arni). Dao ju je nama. Zato pripada nama. Ova slava pripada onome ko veruje u Isusa. I kada se Njemu pokorimo, On nam daje boanski um koji se liava tog naeg ja, a onda Bog u Isusu Hristu svetli u naa srca iz kojih se odraava Njegova slava, Njegov boanski lik. To e se tako savreno ostvariti da kad On doe, u svakom verniku koga pogleda videe sebe. See kao Onaj koji lije i isti srebro. On vidi odraz sebe u svom narodu, tako da svi odraavaju Boji lik i slavu. Da bismo to, ako je mogue, malo jasnije videli, uzmimo primer iz prirode. Na nebu sija sunce. Vi i ja voleli bismo da gledamo u sunce, da vidimo kako stvarno izgleda. Ali ak i letimini pogled nas zaslepljuje tako da je potreban koji trenutak da povratimo prirodnu snagu oiju. Zato ne moemo da gledamo u sunce da bismo videli njegov sjaj. Sunce ima sjaj i lepotu dok svetli sa neba. Ako uzmete prizmu trostran, trouglast komad stakla i drite je prema suncu tako da kroz nju prolaze sunevi zraci, pri emu odraz pada na zid ili tlo ili bilo gde, u tom odrazu videete sunce kakvo je u sutini. ta zapravo vidite? Kako se to zove? Duga. Ima li ta lepe od duge? Nema udesnije meavine boja nego to postoje u dugi. Ali ta duga je zapravo sunce; njegovo svetlo je raspreno tako da moemo gledati u njega i videti koliko je lepo. Pogledajmo ta je iza toga. Tu je celokupna svetlost, ali ne moemo da je vidimo. Ne moemo da je vidimo gledajui u sunce. Sunce je suvie svetlo; nae oi nisu naviknute na to svetlo, ne moemo da ga prihvatimo. Zato prizma preuzima to svetlo i ini da svetli u zracima koje moemo da posmatramo. To nam omoguuje da sunce vidimo onakvim kakvim ga inae ne bismo mogli videti. Kada posmatramo dugu, mi zapravo samo gledamo sunce. Pri posmatranju duge vidimo sjaj koji je u suncu dok svetli na nebu. Gledajui otvorenim oima u sunce ne moemo da vidimo kakvo je ono. Ali ako gledamo u odsjaj, vidimo sjaj sunca tako da uivamo u njegovom posmatranju. Jasno je da je Bog mnogo svetliji od sunca. Kad nas sunce zaslepljuje ako ga samo letimice pogledamo, ta bi tek uzviena Gospodnja slava uinila naim smrtnim, grenim oima? Spalila bi nas. Zato Ga ne moemo gledati u Njegovoj nepokrivenoj, neizmenjenoj slavi; naa priroda nije u stanju da to podnese. Ali On eli da vidimo Njegovu slavu. On eli da cela vasiona vidi Njegovu slavu. Zato se Isus Hristos stavlja izmeu Oca i nas, a Otac ini da se u Njemu ispoljava sva Njegova slava; i kad sija sa Njegovog lica, slava se tako raspruje, tako menja, da je moemo gledati; ona je tako lepa da u njoj uivamo. Tako smo u stanju da vidimo Boga kakav je On stvarno. U Isusu Hristu ne vidimo nita to ne bi bilo od Boga u punom svetlu Njegove nepokrivene slave. 145
Sunce sija iz dana u dan na prirodnom nebu, i sav taj sjaj On objavljuje sinovima ljudskim i prikazuje ljudskoj deci. Sve to suncu treba da na ovaj predivan nain dri svoj sjaj pred nama je prizma sredstvo kroz kojega lomi svetlo svog sjaja, i neto na to ovi zraci mogu da padnu radi odraza, nakon to su proli kroz prizmu. Ako imate prizmu i neto na ta e prelamani zraci da padnu, moete svakog dana u godini da imate dugu. Isto tako, svakog dana u godini moete da imate ispoljavanje Boje slave, ako pred svojom oima drite Isusa Hrista kao blagoslovenu prizmu koja prelama svetle zrake Boje slave, i vae sopstveno ja da predate Bogu onako kako bi On to hteo, da ovi prelamani zraci mogu da padnu radi odsjajivanja. Onda e i drugi ljudi, ne samo vi, stalno videti Boju slavu. Sve to Bog eli, sve to mu je potrebno da bi ovek mogao da vidi i upozna Njegovu slavu, je prizma kroz koju eli da svetli. Ona je u potpunosti pripremljena u Isusu Hristu. Njemu je zatim potrebno neto na to mogu da padnu ti prelomljeni zraci i od ega se mogu odraziti da ih ljudi vide. Jeste li spremni da stanete, otvoreni za prelamane zrake Boje slave dok svetle kroz tu blagoslovenu prizmu, Isusa Hrista? Neka ovi zraci Boje slave padnu na vas da bi ljudi, gledajui vas, videli odsjaj Boje slave. To je ono to je potrebno. Jo jedna misao. Uzmite prizmu i drite je prema suncu. Pustite da prelomljeni zraci svetla padaju na zid kue i uivajte u odrazu prekrasne duge. Ali zid je samo od zemlje. Moe li taj zemljani zid odraavati sunevu svetlost? Moe li se sunce proslaviti blatom? Sigurno da moe. Moe li taj zemljani zid odsjajivati sjajne suneve zrake da budu prekrasni? Kako to on moe postii? O, svetlost nije u zemlji ve u sunevom sjaju. Vi moete da drite prizmu prema suncu i pustiti da prelamani zraci padaju na zemlju. Moete da je tako drite i ta zemlja moe da pokae sunev sjaj, ne zato to sama zemlja ima svetlo, ve zato to ga ima sunce. Nije li, stoga, previe za nas da mislimo da ovo greno telo, kao to smo mi, bezvredan prah i pepeo, kakvi smo mi nije li previe za nas da mislimo da takvi kakvi smo mi mogu odsjajivati Gospodnju slavu koja se prelama kroz Isusa Hrista Gospodnju slavu koja svetli sa lica Isusa Hrista? Moe biti da ste glina; moe biti da ste najnie stvorenje na zemlji; moe biti da ste greni kao bilo ko; ali stanite jednostavno tamo i pustite da vas obasja slava kako bi to Bog hteo i vi ete proslavljati Boga. O, kako esto ujemo obeshrabrujue pitanje: Kako ovek kakav sam ja moe da proslavi Boga? Zato, dragi brate i sestro? Pa ne radi se o tebi. Radi se o slavi. Nije u vama snaga da svetlite kao to je nema ni u zemlji da pokae dugu. Nae je da osiguramo mesto gde bi ta slava pala, da ona moe zasjati u prekrasnim prelamanim zracima Boje slave. Delovanje nije u nama, ono je u slavi. To znai proslaviti Boga. To zahteva da se liimo sebe, da bi Bog u Hristu mogao da se proslavi. To ini Hristov um, a onda se Bog slavi. Premda smo celog svog ivota bili greni i nae telo je greno, Bog se proslavlja, ne naom zaslugom, nego zaslugom koja je u slavi. I to je svrha s kojom je Bog stvorio sva bia u vasioni: da svako odraava i objavljuje sjajnost slave Bojeg karaktera kako je otkriven u Isusu Hristu. U prolosti je postojao jedan koji je, zahvaljujui Gospodnjoj slavi, bio tako sjajan i slavan da je za to poeo sam sebi pripisivati zaslugu, pa je odluio da sam svetli; odluio je da proslavi sebe, da zrai svojim svetlom. Ali otad vie nije zasvetlio pravim svetlom. Otad je zavladao mrak. To je poreklo tame u vasioni. A rezultat toga, od prvog pa do poslednjeg rezultata koji e se pojaviti, jednostavno su rezultati tog njegovog nastojanja da ispolji sebe, da pusti sebe da svetli, da sebe proslavi. A kraj svemu tome je da sve propada i postaje nitavno. Proslaviti sebe znai propasti, prestati postojati. Proslaviti Boga znai nastaviti veno iveti. On stvara ljude sa ciljem da ga proslave. Onaj ko ga proslavlja svakako e da postoji svu venost. Bog 146
eli da u vasioni ima takva bia. Pitanje koje se postavlja pred svakog oveka glasi: Biti ili ne biti, pitanje je sada. Hoemo li da odluimo biti, biti sredstvo proslavljanja Boga za svu venost? Ili emo odluiti da proslavimo sebe za neko vreme, a i to samo u mraku, pa da zatim odemo van u venu tamu? O, s obzirom na ono ta je Bog uinio, nije teko ta da odluimo, zar ne? Nije teko odluiti. Ne bi li onda naa odluka sada i zauvek trebala da bude da biramo samo Boji put; da odluimo proslaviti Njega, i samo Njega? Jo nekoliko rei o tome ta je zato potrebno. Evo teksta u Jovanu 12,23:
Doao je as da se Sin oveiji proslavi, ree im Isus.
Zatim dvadeset sedmi stih:

Dua mi je sada uznemirena, i ta da kaem? Oe, spasi me od ovog asa? Ne, jer zato sam i doao do ovog asa.
ta je zatim rekao? Oe, proslavi svoje ime! On se nalazio u senci Getsimanije. Znao je da dolazi taj as i znao je ta on znai. Njegova boanska dua bila je uznemirena i iz nje su dole rei: I ta da kaem? Oe, spasi me od ovog asa? Ne, jer zato sam i doao do ovog asa. Jedino to se moglo rei kad je doao taj as, jedino to je mogao da kae, bilo je: Oe, proslavi svoje ime! Posle toga doli su Getsimanija, krst i smrt. Ali u ovom predanju: Oe, proslavi svoje ime, uinio je korak koji Mu je osigurao pobedu u Getsimaniji, i na krstu i nad smru. U tome je bila Njegova pobeda, a vi i ja doi emo mnogo puta u tu situaciju. Mi smo ve bili u toj situaciji kad dolazi trenutak da se to od mene moda bude trailo. Kroz to iskustvo moraemo proi i gledajui kako sada stvari stoje, i kako ih vidimo, doi emo u iskuenje da kaemo: O, da li je potrebno da to podnesem? Nije li to ak i vie od onoga ta Bog zahteva da ovek podnese? Dua mi je sada uznemirena, i ta da kaem? Oe, spasi me od ovog asa. Ko te je doveo do ovog asa? Ko te je doveo da se lice u lice suoi sa tom tekoom? Kako si tu dospeo? Otac radi s nama; On nas je doveo do toga. Dakle, onda kad pod Njegovom rukom doemo u situaciju, kad se ini da emo pod teretom izdahnuti, ta emo onda rei? Oe, spasi me od asa ovoga? Zato, pa zato sam i doao do ovog asa. On me tu doveo s namerom. Moda ne znam ta On ima za mene posle toga; moda ne znam kakva je Njegova boanska namera u ovom iskuenju, ali jedno znam: odluio sam da proslavim Boga. Odluio sam da Bog, umesto mene, bude proslavljen u meni; da se u meni ostvari Njegova, a ne moja volja. Zato ne moemo da kaemo: Oe, spasi me od asa ovoga. Jedino ta treba da uinimo je da pokorno savijemo glavu; jedino ta treba da kaemo je: Oe, proslavi svoje ime! Moda iza toga odmah sledi Getsimanija; krst e sigurno da sledi, ali pobeda je u toj Getsimaniji. To je pobeda na tom krstu i nad svime ta moe da doe. Ovo je svakako istina, jer nas Bog ne ostavlja bez poruke. itajmo je sada.
ta da kaem? Oe, izbavi me od ovoga asa; ne, zbog ovoga sam doao do ovoga asa. Oe, proslavi svoje ime. Tada doe glas sa neba: proslavio sam i opet u proslaviti (arni).
Ove su rei upuene vama i meni u svakoj nevolji, jer slavu koju si mi dao ja sam dao njima. Ona pripada nama. On e voditi rauna da se ona odrazi na nama i preko nas, da ljudi saznaju da se Bog jo uvek ispoljava u telu. ta emo onda odluiti? Reimo to jednom zauvek. To je, biti ili ne biti. ta emo da izaberemo? Biti? Ali biti znai proslaviti Boga. Jedina svrha postojanja u vasioni je
147
proslaviti Boga. Zato je odluka za Biti, odluka da se Bog proslavi, a odluka da se Bog proslavi je odluka da se svoje ja isprazni i nestane, a da se pojavi i vidi samo Bog. A onda, kad je sve uinjeno, petnaesta glava Prve Korinanima daje velianstveni kraj. Od dvadeset etvrtog do dvadeset osmog stiha:
Potom dolazi kraj, kad on preda Carstvo Bogu Ocu poto uniti svako poglavarstvo, svaku vlast i silu. On, naime, treba da vlada sve dok sve neprijatelje ne podloi pod svoje noge. A poslednji neprijatelj koji e biti uniten je smrt. Jer, sve je potinio pod njegove noge. A kad kae: sve je potinio, jasno je da je potinjeno sve osim Onoga koji mu je sve potinio. A kad mu sve bude potinjeno, onda e se i sam Sin potiniti Onome koji mu je sve potinio, da Bog bude sve u svemu.
Sve u koliko njih? On e biti sve u meni, sve u tebi, sve u svakome, kroz Isusa Hrista. Tu vidimo ostvaren plan. A plan je da cela vasiona i sve u njoj odsjajuje Boga. To je povlastica koju je Bog stavio pred svako ljudsko bie. Povlastica koju je stavio pred svako stvorenje u vasioni. Lucifer i mnotvo koje je polo za njim, odbili su je. Odbili su je i ljudi. ta emo vi i ja da uinimo? Hoemo li da je prihvatimo? Pokuajmo da vidimo moemo li da zamislimo veliinu ove povlastice? Koliko je plaeno da vi i ja dobijemo tu povlasticu? Kolika je bila cena? Plaena je beskonano visoka cena Bojeg Sina. Evo pitanja: Da li je to bio dar koji je trajao samo trideset i tri godine? Drugim reima, poto je postojao u venosti dok nije doao na ovaj svet, da li je Isus doao na ovaj svet samo za te trideset i tri godine, da bi se zatim vratio kakav je bio ranije, da u svemu bude ono to e biti kroz itavu venost? Da li je ta rtva bila samo za tridest i tri godine? Da li je Njegova rtva trajala samo tridest i tri godine? Ili je to bila vena rtva? Kad je Isus Hristos napustio nebo, On se liio Sebe i utonuo u nas za koje je to vreme bilo? Pitanje je sada. A odgovor glasi: za svu venost. Otac je dao svog Sina nama i Hristos je Sebe dao za nas, za svu venost. Nikad vie On nee u svemu biti ono to je bio pre. On je Sebe dao nama. Ne pokuavam da to definiem. Jednostavno itau o tome iz Duha prorotva (Spirit of Prophecy) da biste znali da je to injenica, da biste znali da stojimo na sigurnom tlu; i onda to prihvatimo kao blaenu istinu, a objanjenje prepustimo Bogu i venosti. Evo ovih rei:
Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnog dao (Jovan 3,16 Karadi). On Ga nije dao da samo ivi meu ljudima, da nosi njihove grehe i umre kao rtva za njih. On Ga je poklonio grenom rodu. Hrist je morao da se poistoveti sa interesima i potrebama oveanstva. On, koji je bio jedno s Bogom, vezao se sa sinovima ljudskim vezama koje se nikada ne smeju prekinuti.
U emu se On vezao sa nama? U naem telu, naoj prirodi. Na koliko dugo se vezao sa nama? Vezama koje se nikada ne smeju prekinuti. Hvala Gospodu! Onda je potopio Boju prirodu koju je imao sa Bogom pre postanka sveta, i uzeo nau prirodu; otad zauvek nosi nau prirodu. To je rtva koja privlai ljudska srca. Ako bi se smatralo, kao to to mnogi misle, da je Hristova rtva bila samo za trideset i tri godine, a onda je umro smru na krstu i vratio se u venost sasvim kakav je bio pre, ljudi bi mogli da tvrde, s obzirom na venost pre i venost posle, da trideset i tri godine i nisu neka beskonano velika rtva. Ali kad uzmemo u obzir da je svoju prirodu za svu venost spustio u nau prirodu to jeste rtva. To je Boja ljubav. I nema srca koje moe da kae neto protiv toga.
148
Nema na ovom svetu srca koje moe da se usprotivi ovoj injenici. Prihvatilo je srce ili ne, verovao ovek u nju ili ne, u njoj je pokoravajua sila i srce mora da uti pred ovom strahopotovanja dostojnom injenicom. To je rtva koju je prineo. Nastavljam sa itanjem:
On, koji je bio jedno s Bogom, vezao se sa sinovima ljudskim vezama koje se nikada ne smeju prekinuti. Isus se ne stidi nazvati ih braom; On je naa rtva, na Zastupnik, na Brat, koji i pred Oevim prestolom nosi nae ljudsko oblije i koji e tokom beskrajne venosti ostati sjedinjen sa rodom koji je otkupio i biti Sin oveji.
To je bila cena: Vena rtva Onoga koji je bio jedno sa Bogom. To je bila cena po koju su ljudi dobili povlasticu da proslave Boga. Jo jedno pitanje: Da li je ova povlastica vredna rtve? Ili je cena plaena da se dobije povlastica? Molim vas, dobro razmislite. U emu se sastoji povlastica? Ustanovili smo da je povlastica ponuena svakoj dui prednost da proslavi Boga. Koliko je kotalo da dobijemo tu povlasticu? Kotala je beskonano velike rtve Sina Bojeg. I opet, da li se On rtvovao da bi stvorio povlasticu ili je povlastica postojala i bila vredna rtve? Vidim da je ovo za mnoge od vas nova misao, ali nemojte je se plaiti. Sve je u redu. Razmotrite paljivo i razmislite. Nita drugo nije potrebno. Ponoviu, dva ili tri puta ako je potrebno, jer stvarno je toga vredno. Otkad sam shvatio ovu blagoslovenu injenicu da je rtva Bojeg Sina vena rtva, i itava za mene, gotovo svakog sata u mislima su mi rei: Tiho u hoditi pred Gospodom sve dane svoje. Pitanje je: Da li je On povlasticu stvorio prinoenjem rtve? Ili je povlastica ve postojala, a mi smo je izgubili, pa je bila vredna rtve koju je On prineo da bi nam je vratio? Ko onda moe da proceni povlasticu koju nam Bog daje u blaenoj mogunosti da Ga proslavimo? Nema uma koji to moe shvatiti. Biti dostojan rtve koja je plaena za nju vene rtve o, nije li David dobro rekao kad je sve to razmotrio: O Gospode, udno je za me znanje Tvoje, visoko, ne mogu da ga dokuim i u svim mislima mojega srca tvoje utehe mi duu vesele. I zaista velika je tajna pobonosti: Bog se javi u telu (1. Tim. 3,16 Karadi). Sin oveji primljen je u slavu, to znai da smo i mi primljeni. I u tome On nam je doneo beskonano veliku prednost da proslavimo Boga. To je vredelo cene koju je platio. Mi ne bismo mogli ni da sanjamo da je ova povlastica bila tako velika. Ali Bog je pogledao prednost, Isus Hristos je pogledao prednost ta znai proslaviti Boga. I kada su pogledali i videli gde smo otili, rekli su: Vredi cene. Hristos je rekao: Ja u platiti tu cenu. Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnog dao i time nam osigurao povlasticu da proslavimo Boga.
149

Jo uvek prouavamo ta imamo u Hristu. Ne smemo da zaboravimo da nas je Gospod vaskrsnuo i posadio u Hristu s Njim na nebesima. Zahvalimo Gospodu da se tamo nalazimo, u Njegovom slavom carstvu. Jo uvek prouavamo to imamo u Njemu tamo gde se nalazi i kakve nam prednosti i bogatstva pripadaju u Njemu. Ovo prouavanje otpoeemo veeras sa tekstom u Efescima 2,11.12.19:
Zato imajte na umu da ste nekada vi, pagani po roenju, koje su zvali neobrezanje oni koji sebe zovu obrezanje izvreno rukom na telu bili bez Hrista, otueni od izraelske zajednice i stranci u odnosu na saveze obeanja, bez nade i bez Boga u svetu. Stoga, dakle, vie niste stranci i doljaci, nego sugraani svetih i ukuani Boiji.
Ja sam radostan zbog toga. Nae mesto se potpuno promenilo; nae stanje se promenilo. I sve je to ostvareno u Hristu; ova promena izvrena je u nama (koji smo) u Njemu; jer On je mir na.
A sada ste se, u Hristu Isusu, vi koji ste nekad bili daleko, pribliili Hristovom krvlju (blizu postadoste krvlju Hristovom Karadi). Jer, on je na mir. On je od dvoga nainio jedno [Bog i nas, u jedno] i u svom telu razorio neprijateljstvo, taj pregradni zid razdvajanja... da u sebi, od dvojice, stvori jednog novog oveka tako uspostavivi mir... Kroz njega i jedni i drugi [oni koji su daleko i oni koji su blizu], u jednom Duhu, imamo pristup Ocu. Stoga, dakle [iz tog razloga, to u Njemu imamo pristup Ocu s tim razlogom], vie niste stranci i doljaci, nego sugraani svetih i ukuani Boiji.
Nemaki prevod daje jo jedan smisao reima u devetnaestom stihu: Tako dakle vie niste gosti i doljaci, nego graani. Koliko je to snano reeno videemo jasnije ako kaem da u 3. Mojsijevoj, gde u naoj Bibliji itamo doljaci i ukuani kod mene, u nemakom prevodu pie: Gost i doljak kod mene. Prema tome, u Hristu vie nismo stranci i doljaci; nismo ak ni stranci; blii smo od svega toga. itamo ponovno Efescima 2,19:
Tako dakle vie niste gosti i doljaci, nego graani i pripadate Bojem domainstvu (KJV).
Gost ne pripada domainstvu; on je dobrodoao, ali samo dolazi i odlazi. Meutim, onaj koji pripada domainstvu dolazi i ostaje. Nemaka re koju nalazimo umesto nae rei domainstvo, pomae da shvatimo posebno znaenje pravog odnosa. Re je Hausgenossen i potie iz korena glagola essen, koji znai jesti. Hausgenossen je onaj koji jede u kui i tu ivi. On je kod kue; kad doe u kuu on ne dolazi kao gost ve zato to tu pripada. Ovaj tekst istie suprotnosti izmeu onoga to smo bili i to jesmo. Ali postoje i drugi tekstovi koji nas jo vie pribliavaju od navedenog teksta. Otvorimo etvrtu glavu u Galatima; poinjemo od prvog stiha da vidimo potpuni kontrast:
Hou da kaem: sve dok je naslednik maloletan, nimalo se ne razlikuje od roba. Iako je gospodar svega, pod starateljima je i upraviteljima do roka koji je odredio njegov otac. Tako smo i
150
mi, dok smo bili maloletni, robovali stihijama ovoga sveta; a kad je dola punina vremena, Bog je poslao svoga Sina, roenog od ene, roenog pod Zakonom, da otkupi one koji su pod Zakonom, da postanemo sinovi. A poto ste sinovi, Bog je u vaa srca poslao Duha svoga Sina, koji vie: Aba, Oe. Tako vie nisi rob.
Mi nismo u kui kao rob vie nismo rob. Mi smo Gospodnje sluge, to je istina; i mi sluimo Gospodu. Ali ono to sada prouavamo je na odnos prema Gospodu, kao i mesto koje nam On daje u porodici. To pokazuje da nam Gospod omoguava da imamo prisniji odnos s Njim nego to je odnos prema sluzi u domainstvu. Mi u nebeskoj porodici nismo sluge ve deca.
Tako ve nisi rob, nego sin; a ako si sin, i naslednik si Boji kroz Isusa Hrista (Karadi).
Ovde nas prikazuje kao dete koje moe da bude jedinac; sav imetak roditelja pripae njemu kao nasledniku; ali on je jo dete i podvrgnut je tutorima i vaspitaima; oni ga ue i vode onako kako to otac eli, dok ne odraste pa e ga otac jo vie upoznati s porodinim i poslovnim stvarima i svime to je vezano uz posed. Dok je jo dete, nema pojma o poslovima koji se tiu imetka. On mora neto da naui pre nego to e da se ostvari jo prisnija veza, ak i s ocem. Ali kad bude vaspitan kako to njegov otac eli, i kad bude dostigao potrebnu dob, otac e ga jo prisnije povezati sa sobom. On e mu rei sve o svojim poslovima. Moe ak da ga uini partnerom u poslovanju, i da mu poveri nadzor kakav i sam ima. Otvorimo sada Jovan 15,13-15: Ovde govori Hristos. Nema vee ljubavi nego svoj ivot poloiti za prijatelje. Vi ste moji prijatelji ako inite ono to vam zapovedam. Vie vas ne zovem slugama. Rob [sluga] ne ostaje u kui zauvek, a sin ostaje. Postoji dobar razlog to nas Isus vie ne naziva slugama. Mi treba da zauvek ostanemo u kui. Mi tu pripadamo; tu je na dom. Vie vas ne zovem slugama; nazivam vas sinovima, jer sin ostaje u kui zauvek. Pre smo bili tuinci i doljaci; On nas je doveo ak blie od gosta, da ne spominjemo stranca. On nas je doveo blie od sluge koji misli da e iveti u kui dokle gospodar ivi. Doveo nas je blie od deteta koje jo nije dostiglo muevno doba. On nas dovodi dalje od toga, u odnos prijatelja i sinova naslednika, da prisustvujemo savetima Njega koji je glava i vlasnik svega imetka. Proitajmo ostatak ovog stiha: Vie vas ne zovem slugama jer sluga ne zna ta ini njegov gospodar. Nazvao sam vas prijateljima. On nas ne naziva slugama jer sluga ne zna ta njegov gospodar radi. On nas naziva prijateljima, jer nam nita nee zatajiti. Isus kae: Vie vas ne zovem slugama jer sluga ne zna ta ini njegov gospodar. Uzimam vas blie od toga; nazivam vas prijateljima. Zato? Nazvao sam vas prijateljima jer sam vam obznanio sve to sam uo od svoga Oca. Kao to vidite On namerava da nas ukljui u svoj kuni savet. On nema tajni koje bi krio od nas. On ne namerava da ita zadri za sebe. To ne znai da e nam sve rei u jednom danu. On to ne ini zato to nismo dovoljno odrasli da bismo sve shvatili, kada bi to i pokuao. Ali injenica je da nam govori: Jer sam vam obznanio sve to sam uo od svoga Oca. elim da to znate. Ali On nam daje vremena da shvatimo Njegovu istinu. Koliko vremena nam daje? Veni ivot venost. Zato kaemo: Gospode, nastavi, ne uri se. Kai! Kai nam svoju volju. Mi ekamo da je saznamo. Vratimo se u Poslanicu Efescima. Tu nalazimo re, uzetu iz nemakog, koja ovo jo potpunije ilustruje. Efescima 1,3-7:
151
Blagosloven Bog i Otac naeg Gospoda Isusa Hrista, koji nas je na nebesima blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom u Hristu [na nemakom: nebeskim posedom nebeskim dobrima]. U njemu nas je izabrao pre postanka sveta da pred njim budemo sveti i bez mane. U ljubavi nas je predodredio da nas svojom blagonaklonou i voljom kroz Isusa Hrista usvoji kao sinove [evo nas kod iste misli koju smo obradili malopre], na hvalu njegove slavne milosti, koju nam je darovao u Voljenome. U njemu imamo otkupljenje njegovom krvlju, oprotenje prestupa po bogatstvu njegove milosti, koju je na nas obilno izlio zajedno sa svom mudrou i razumevanjem. Svojom blagonaklonou nam je obznanio tajnu svoje volje, koju je unapred odredio u Hristu.
Pokazavi nam tajnu volje svoje (Karadi). Nemaka re za tajnu je geheimnis. Naravno, ova re ima isto znaenje kao naa, tajna. Ali mi treba da se vratimo korenu te rei; onda emo da vidimo tajnu o kojoj je ovde re. Istina je da geheimnis znai tajnu stvar, ili neto to je misteriozno, sakriveno ili pokriveno. Na nemakom tajno je heimlich. Josif iz Arimateje bio je Gospodnji uenik, ali potajni (heimlich) kradom od straha jevrejskog, dakle potajno od straha pred Jevrejima. Ali ta znai re heimlich. Heim je dom. Geheimnis je privatna kuna stvar, ili doslovnije, domaa tajna. Ovakve tajne pripadaju samo porodici. Stranac ih ne moe saznati. Gost moe doi i otii, ali nema pravo da upozna nijednu od ovih porodinih tajni. One mu se ne otkrivaju. Dakle ova re tajna sveta tajnost porodinih poslova, izmeu mua, ene i dece stvari koje se tiu samo porodice, poslovi u domu i tajna savetovanja porodice to je ideja koja stoji iza nemake rei za tajnu. Prema tome, Isus nas uzima u svoj dom i upoznaje nas sa geheimnis svoje volje domaim tajnama nebeske porodice. Gospod uspostavlja takav prisan odnos sa nama, da ono to su tajne stvari u porodici same domae porodine tajne ne skriva od nas. Tako On kae. Ima jo jedan stih koji moemo da proitamo. Primetite: u ovoj boanskoj porodici ima stvari, u toj porodici postoje tajne koje datiraju iz davne prolosti, davno pre nego to smo doli u porodicu. Bili smo stranci za tu porodicu. Nismo imali nikakve veze s njom. Ali Gospod je zvao i mi smo doli. Sada nas je usvojio u ovu porodicu i dovodi nas u prisnu zajednicu sa Sobom, u kojoj eli da nas upozna sa svim porodinim tajnama. Da bi to uinio, kao to smo to ve ustanovili, treba da provedemo puno vremena u njoj, a i Njemu je potrebno dugo vremena da to ostvari, jer na kapacitet je takao malen u poreenju s velikim obiljem toga, da e mu biti potrebno puno vremena da to ostvari. tavie, potreban je neko ko e vam to rei, a ko od poetka dobro poznaje sve ta se dogaa u porodici. Da li u toj porodici postoji neko ko od poetka zna sve to se dogaalo u njoj i ko e da nas povede da bi nam pokazao i objavio ta treba da znamo? Otvorimo Prie 8. glavu, od 22. stiha:
Gospod me je imao u poetku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena. Pre vekova postavljena sam, pre poetka, pre postanja zemlje. Kad jo ne bee bezdana, rodila sam se, kad jo ne bee izvora obilatih vodom. Pre nego se gore osnovae, pre humova ja sam se rodila; jo ne bee nainio zemlje ni polja ni poetka prahu vasiljenskom; kad je ureivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom. Kad je utvrivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; kad je postavljao moru meu i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji; tada bejah kod Njega hranjenica.
To je Onaj koji je tebi i meni rekao: Vie vas ne nazivam slugama; jer sluga ne zna ta radi gospodar njegov; nego vas nazivam prijateljima; jer sam vam kazao sve to sam uo od Oca svog. To je Onaj koji je othranjen sa Njim; od venih vremena je bio tamo. A sada kae: Nazivam vas
152
prijateljima, jer sve to mi je Otac rekao, ja kaem vama. On ne samo da nam daje vreme u kojemu e nam to rei, ve je kvalifikovan da nam to i kae, jer je tamo bio od poetka. On zna sve i kae da vam nita ne namerava zatajiti. Brao, to pokazuje da ima veliko poverenje u nas. Proitau vam rei koje su dole poslednjom potom iz Australije; prepoznaete glas:
rtvom pomirenja oveku ne samo da je oproteno, ve je verom prihvaen u Ljubljenome. Poto se vratio odanosti Bogu iji je Zakon prestupio, on nije samo tolerisan, ve je poaen da bude Boji sin, lan nebeske porodice. On je naslednik Boji i sunaslednik sa Isusom Hristom.
Ali prirodno je da pomislimo kako nas tolerie samo ako verujemo u Isusa; da pomislimo kako se na to prisiljava da bi mogao malo due da podnosi nae puteve, dok na neki nain ne postanemo dovoljno dobri da nas moe zavoleti toliko da u nas moe imati poverenja. Kaem da je prirodno da se stavljamo u taj poloaj. A Sotona je spreman da nam to govori i da nas navede da prihvatimo ovaj poloaj. Ali Gospod ne eli da i dalje oklevamo i sumnjamo vezi sa naim poloajem pred Njim. Nikako. On kae: Kad si poverovao u mene, kad si me prihvatio, onda si prihvaen u meni. Ja ne nameravam da te toleriem samo zato da bih se pokuao sloiti s tobom. Nameravam da ti verujem kao prijatelju i da te uvedem u savete moje volje i da ti omoguim da uestvuje u poslovima nasledstva. Ne postoji nita to ti nameravam sakriti. To je poverenje. uo sam kako ljudi govore da su zahvalni to imaju poverenje u Boga. Nemam primedbe na to, ali smatram da to nije neko veliko dostignue niti je vredno neke posebne pohvale da imamo poverenje u Bie kao to je Gospod, s obzirom ko sam ja, a ko je On. Ne verujem da je to neki veliki zahtev da imam poverenje u Gospoda. Ali zauujue je da On ima poverenja u mene. To je udo. Kada vidim ko je On, a ko sam bio ja, a On bi me podigao i jasno mi rekao ta namerava uiniti sa mnom, i koliko me blizu uzima k Sebi, i kako se uzda u mene to je udesno. Bez obzira kako na to gledao, kaem, ono ta me stalno iznenauje i navodi na zahvalnost, jeste da Bog u mene ima poverenja. Iznenauje to uopte moe da ima bilo kakvo poverenje u nas, ali je injenica da Njegovom poverenju u nas nema granica. Iz tekstova koje smo upravo proitali moete da vidite da Njegovom poverenju u nas nema granica. Imali li granice neijem poverenju u prijatelja kojega uzima u svoju kuu, kojega proglaava lanom porodice i kome poverava svoje porodine i kune tajne? Vi znate da je to najvii nivo koji ljudsko bie moe dostii to se tie poverenja i prijateljstva meu ljudskim biima, da mu se otkrivaju porodine tajne i da je dobrodoao da ih zna. Kad neko upoznaje drugog oveka sa svojim kunim poslovima i tajnama svoje porodice, to pokazuje da taj ovek ima neogranieno poverenje u drugoga. A upravo to je nain na koji Gospod postupa prema onome ko veruje u Isusa. Taj drugi ovek moe da izda sveto poverenje koje mu je ukazano, ali to ne menja injenicu da mu je to poverenje bilo dato. Prema tome, mi moemo prestati da cenimo poverenje koje nam je Bog ukazao, i ljudi mogu izdati to sveto poverenje; ali ostaje injenica da Bog ne pita da li emo to uiniti ili ne. On nam ne prilazi sa sumnjom niti nas samo tolerie. On kae: Doi k meni. Ti si prihvaen u Ljubljenome. Verujem ti. Doi, budimo prijatelji. Doi u kuu, tu pripada; sedni za sto i jedi. Odsad si lan ove porodice, jednak sa onima koji su tu uvek bili. On nee prema tebi postupati kao sa slugom ve e prema tebi da postupa kao prema kralju i otkrie ti sve to treba da zna. Brao, zar to ne bi trebalo da izazove nau zahvalnost i ljubav prema Gospodu? Zar ne bi trebalo da postupamo prema Njemu kao to On postupa prema nama? Zar ne bi trebalo da dopustimo da nas to poverenje privue i podstakne da Mu se pokorimo i dokaemo da smo dostojni
153
tog poverenja? injenica je da nita tako ne deluje na ovekovo ojstvo 1 kao kada mu ukaete poverenje. Sumnjiavost mu nikad nee pomoi.
Vi ste moji prijatelji ako inite ono to vam zapovedam. Vie vas ne zovem slugama jer sluga ne zna ta ini njegov gospodar. Nazvao sam vas prijateljima jer sam vam obznanio sve to sam uo od svoga Oca.
Pogledajte esnaestu glavu, dvanaesti stih: Jo bih mnogo toga imao da vam kaem. Kome to govori? Nemojmo misliti da to govori samo uenicima. On to govori vama i meni, sada. Zar nas nije vaskrsao iz mrtvih? Zar nam nije nam dao ivot sa Isusom Hristom? I zar nas nije zajedno s njim vaskrsao i postavio s njim sa desne strane sebi na nebesima? Jo bih mnogo toga imao da vam kaem. Ko to kae? Isus. Ali to sada ne biste mogli da podnesete. Odlino. Venost e mi osigurati prostor da rastem u saznanju i razumevanju, tako da to mogu nositi. Ne moramo se uriti. A kad on doe, Duh istine, uputie vas u svu istinu; jer [odnosno: zato to] nee govoriti sam od sebe. Tako je, nee govoriti sam od Sebe. Ne kae da nee govoriti o Sebi; to nije ta misao. Istina je da nee govoriti o Sebi; ali ovde kae da nee govoriti od Sebe. On ne istie Sebe sa namerom da kae neto o Sebi, ve kae da nee od Sebe govoriti, kao onda kada je doao na svet pa nije govorio od Sebe. Rekao je: Rei koje vam ja govorim ne govorim od sebe. Nego mi je sam Otac, koji me je poslao, zapovedio ta da kaem i ta da govorim (Jovan 12,49). I kao to Isus nije odluio rei neto od Sebe ve ono to je uo od Oca, tako Sveti Duh ne govori od Sebe, ve govori ono to uje.
Jer nee govoriti sam od sebe, nego e govoriti ono to uje i najavie vam ono to dolazi.
Jako dobro. Ovde smo mi koji pripadamo nebeskoj porodici. Isus je od poetka bio u toj porodici i mi smo Njemu povereni; On je taj koji e nam sve rei. A pisano je, to znate, da oni idu za Jagnjetom kud god ono poe. Dobro! On ima neto da nam kae, ima neto da nam pokae; i On daje Svetoga Duha kao Svog linog predstavnika, donosei nam Njegovo lino prisustvo, da bi mogao da nam otkrije ove stvari, da nam preko Njega moe rei ono to treba.
Najavie vam to e doi. On e me proslaviti, jer e uzeti od mojega i javiti vam (arni).
Prema tome, u emu se sastoji sluba Svetog Duha? Da primi to uje u nebeskoj porodici i javi nama. Sledei stih:
Sve to ima Otac moje je; zato rekoh da e od mog uzeti, i javiti vam (Karadi).
Zato je Isus rekao da e Sveti Duh od mog uzeti, i javiti vam? Zato to sve to ima Otac moje je; zato rekoh da e od mog uzeti, i javiti vam. Koliko ima toga to Sveti Duh treba da nam javi? Sve. Sve od koga? Sve to ima Otac. Nema nita to bi sakrio. Otvorimo sada 1. Korinanima 2,9-12:
Nego, kao to je zapisano: Ono to oko ne vide, i uho ne u, i u ljudsko srce ne ue, to je Bog pripremio za one koji ga vole.
Manliness ojstvo, muevnost, odvanost prim. izdava
154
Mi smo Boji naslednici, a sunaslednici Isusa Hrista; a Bog ga je postavio naslednikom svemu. Svemu, prema tome, sve to vasiona sadri On je pripremio za one koji ga ljube. Sve to ima, Otac je pripremio za one koji ga ljube. Ve to bi bilo dovoljno da nas podstakne da Ga ljubimo. ta oko ne vide, i uho ne u, i u ljudsko srce ne ue, ove velike stvari, kako ih onda moemo saznati? A nama je Bog Duhom svojim otkrio; jer Duh sve ispituje, pa i dubine Boije (Bakoti). Zato Duh ispituje dubine Boje? Da bi ih javio nama. One su suvie duboke za nas; ako nam ih Gospod ne otkrije i kae: Ui i otkrij sve to moe, mi ih neemo otkriti. Suvie su duboke. Ali On nas ne ostavlja na tome; On eli da nam ih otkrije. Zato je sve stavio u ruke Isusa koji je u domainstvu s Njim, i koji je jedan od nas; a Isus Hristos ih otkriva nama preko Svojega Duha.
Jer, ko od ljudi zna ta je u oveku, osim ovekovog duha, koji je u njemu? Tako isto niko, osim Boijeg Duha, ne zna ta je u Bogu. A mi nismo primili duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga (1. Kor. 2,11.12).
ta kae? Mi smo primili Duha. Zahvalimo Mu da smo Ga primili. Nedavno sam video jedan tekst iz Isusova svedoanstva prema kome neki ekaju budue vreme kada e se izliti Sveti Duh. Tamo pie da je vreme sada i da sada treba da Ga traimo i primimo.
Silazak Svetoga Duha na Crkvu oekuje se kao stvar budunosti, ali prednost Crkve je u tome da Ga moe imati ve sada. Traite Ga, molite se za Njega, vjerujte da ete Ga primiti. Moramo Ga imati i Nebo eka da nam Ga daruje.
On kae: Primite Duh Sveti. Kao to Otac posla mene, i ja aljem vas. A mi primismo Duha koji je od Boga. Nismo li se pokorili Njemu? Zar Mu se nismo potpuno predali? Zar nismo otvorili svoje srce da primimo razum Isusa Hrista, da poznamo Boga Istinitog, i da budemo u istinitom Sinu Njegovom Isusu Hristu? Ovo je Istiniti Bog i ivot veni. Poto je to tako, onda budui da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svog u srca vaa (Karadi). On Ga posla, tako kae. Zahvalite Mu za to, i primite Duh Sveti. Primimo Ga sa zahvalnou i dopustimo da nas Duh upotrebi, umesto da ekamo i eznemo da primimo neku predivnu spoljanju demonstraciju koja e u nama da izazove oekivano oseanje: Sada imam Duha Bojeg. O, sada mogu da inim velike stvari. On vam se nikad nee javiti na takav nain. Kad bi se noas Sveti Duh izlio na nas kao na Pedesetnicu, ovek koji tako razmilja ne bi Ga primio. Kaem, mi moramo da revolucioniemo svoje misli u vezi s tim i da se oslobodimo oekivanja bilo kakve spoljanje demonstracije koju moe da vidimo svojim oima ili koja e nam dati opipljivo oseanje po kojem emo znati da imamo Bojeg Duha, i da emo biti u stanju initi velika dela. Bog je rekao; On je dao obeanje. On nas je podigao iz mrtvih i u Isusu Hristu postavio Sebi s desne strane na nebesima. On sada kae: Sve ti je otvoreno, i Duh je ovde da ti sve pokae i kae sve to moe da zna. ta bi jo trebalo da traimo? ta jo vie da traimo od Njega, da bi nam pokazao ta smera i svoju spremnost da imamo Duha Bojeg? Nebo eka da nam Ga da. ta je potrebno da bismo Ga primili? Traite Ga, molite za njega, verujte. Ako to uinimo nita Ga ne moe zadrati. Kada to uinimo, sve to On oekuje da uinimo je Primite Duh Sveti. On nam kae kako da Ga primimo; treba da traimo, da se molimo za Njega i da verujemo. Onaj ko je poverovao, primio je. Ako molimo po volji Njegovoj, On nas slua. I kad znamo da nas slua ta god molimo, znamo da e nam dati ta traimo od Njega.
155
Duh Boji nas vodi; Gospod nas je uveo u ovu istinu; On nas je podigao svojom istinom u visine koje nikad pre nismo poznavali. Sa kojim ciljem nas je podigao? Pokazao nam je ta je sutinsko: da se odreknemo sveta i svega osim Boga, za svu venost. Predajte sve svoje planove, sve mogunosti, sve to vam je ikada bilo na umu; odbacite svoje ja i svet i sve, i primite Boga, poveite se samo s Bogom. Onda smo u Isusu Hristu s desna Bogu i pred nama je otvorena cela vasiona za svu venost. A Duha Bojeg dobili smo da nas ui svemu tome i da Boje tajne otkrije svima koji veruju.
A mi nismo primili duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga, da znamo ta nam je Bog darovao.
Zato uzmimo svi sledei tekst kao tekst nae zahvalnosti, molitvu na koju emo rei: Amin. Efescima 3,14-21.
Radi toga savijam svoja kolena pred Ocem (Gospoda naeg Isusa Hrista Karadi) [ta kaete na to?], od koga dolazi ime cele njegove porodice na nebu i na zemlji, ... da se Hristos, kroz veru (verom Karadi), nastani u vaim srcima; da u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni budete u stanju sa svima svetima da shvatite kolika je irina i duina i visina i dubina.
Zato je sve to potrebno? Da bismo upoznali ono ta nam je dao, da bismo shvatili, zadrali i zauvek uivali u svemu to smo besplatno dobili u Hristu.
Hristove ljubavi, da spoznate da ona prevazilazi svako znanje da se ispunite do sve Boije punine. A Onome koji svojom silom, koja u nama deluje, moe da uini neuporedivo mnogo vie nego to smo mi u stanju da zamolimo ili da pomislimo, njemu slava u Crkvi i u Hristu Isusu kroz sva pokolenja doveka. Amin.
I sav narod, za sva vremena, neka kae: Amin! Amin!
156

Nae veeranje predavanje poinjemo s tekstom u Efescima 1,19-21. Jo uvek prouavamo ta imamo u Hristu tamo gde se On nalazi. Ovo je deo ove molitve da biste znali kakva je neizmerna veliina sile njegove na nama koji verujemo po dejstvu silne moi njegove, koju uini u Hristu vaskrsavi ga iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima (KJV), kako to pie u drugoj glavi u estom stihu. Istu misao nalazimo u Filibljanima 3,8-10:
Jer sve drim za tetu prema prevanom poznanju Hrista Isusa Gospoda svog, kog radi sve ostavih, i drim sve da su trice, samo da Hrista dobijem, I da se naem u Njemu, ne imajui svoje pravde (nemajui svoje pravednosti arni) koja je od zakona, nego koja je od vere Isusa Hrista, pravdu koja je od Boga u veri (verom KJV); Da poznam Njega i silu vaskrsenja Njegovog (Karadi).
To je isto ono ta Gospod eli da upoznamo, kako je zapisano u tekstu: Da biste znali kakva je neizmerna veliina sile njegove na nama koji verujemo po dejstvu silne moi njegove, koju uini u Hristu vaskrsavi ga iz mrtvih. Pavle sad kae: Da poznam Njega i silu vaskrsenja njegova. Ovde se ne radi samo o sili koja vaskrsava Pavla nakon njegove smrti i polaganja u grob. Nije o tome re; Ovde je re o tome da poznamo silu Njegova vaskrsenja sada dok ivimo, odnosno da poznamo silu koju nam je On doneo, kojom smo razapeti s Njim i umrli s Njim i sahranjeni s Njim, a onda oivljeni s Njim, pa vaskrsnuli s Njim i postavljeni s Njim sa desne strane Boga na nebesima. To je sila o kojoj on govori. Nastavimo itati pa ete videte da je to tako:
Da poznam njega i silu uskrsenja njegova, i zajednicu njegovih muka (i zajednitvo u njegovim stradanjima Savremeni srpski prevod), postajui nalik na njega u smrti njegovoj, da bih kako, ako mi bude mogue, dostigao u uskrsenje iz mrtvih (Bakoti).
On eli da pozna silu Hristovog vaskrsenja, da bi tako dostigao vaskrsenje iz mrtvih. ovek koji u ovom ivot nikad nije iskusio silu Hristovog vaskrsenja, nee je nikad upoznati u drugom ivotu. Istina, on e biti podignut iz mrtvih, ali nee iskusiti silu koja podie iz mrtvih, pa svako ko ne upozna silu Hristovog vaskrsenja pre nego to umre, nikad nee upoznati silu Hristova vaskrsenja od te smrti. Gospodnja je molitva da upoznam neizmernu veliinu Njegove sile na onome ko veruje, koju je uinio u Hristu vaskrsavi ga iz mrtvih, i postavivi Ga sebi s desne strane. U Njemu upoznajemo silu koja nas vaskrsava od smrti u kojoj smo bili zbog prestupa i grehova zajedno s Njim, i postavlja nas s Njim na nebesima. A sada Efescima 1,20.21:
I posadio sebi s desne strane na nebesima, iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje se naziva ne samo na ovom svetu nego i u buduem (arni).
157
Ova Boja sila, koja nas je vaskrsla u Hristu iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva koja postoje u ovom svetu, predmet je koji veeras prouavamo. Zato prvo moramo da prouimo kakva je priroda ovih poglavarstava i vlasti koje su u ovome svetu. Meutim, pre nego to to uinimo, zapazimo jo jednom da postoji injenica da u Hristu imamo, i poznajemo, koja sila nas vaskrsava u Njemu i sa Njim, iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva u ovome svetu. Postoji odvojenost Crkve i drave, postoji odvojenost od sveta. To nas stavlja u poloaj u kome imamo bolju zatitu nego to je pruaju sile ovog sveta. Ova je injenica zasnovana na veri. ta se tie prirode ovih sila, itajmo odmah u drugoj glavi da shvatimo vezu:
I vas koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova, u kojima ste nekada iveli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdunih sila, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti (arni).
Postoji duh koji deluje u ovom svetu u sinovima nepokornosti; on je duh poglavara koji vlada u vazduhu. Na nemakom pie: Po poglavaru koji vlada u vazduhu, naime po duhu koji u ovo vreme radi u sinovima neverstva. Ranije, dok smo bili mrtvi u grehu, iveli smo po duhu ovoga sveta, po poglavaru sila ovog sveta (KJV). Od rei poglavar dolazi ideja poglavarstva. U monarhijskom obliku vladavine postoje poglavarstva, vojvodstva, kraljevstva i carstva. Poglavarstvo je podruje sudske vlasti, teritorije ili vladavine nekog poglavara; vojvodstvo je podruje kojim vlada vojvoda; kraljevstvom vlada kralj, a carstvom car. U ovom tekstu Hristos je uzdignut iznad svih poglavarstava i vlasti i ostalih, koja su u ovom svetu, i koja su od ovog sveta. On nas je uzdigao iznad vlasti duha koji vlada u sinovima neposlunosti. Zato moemo da budemo sreni i zahvalni Gospodu to smo u Hristu uzdignuti iznad ovog poglavara i sve njegove vlasti i sile. To je misao u ovom tekstu, jer u Hristu On nas je uzdigao daleko iznad svih poglavarstva, vlasti, sile i gospodstva ovoga sveta. Uzmimo tekst u estoj glavi Poslanice Efescima, od desetog stiha:
A dalje, brao moja, jaajte u Gospodu, i u sili jaine (moi Bakoti) njegove. Obucite se u sve oruje Boje, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga (Karadi).
Protiv koga se hrianin mora boriti u ovom svetu? S obzirom na poglavarstva, vlasti i carstva ovoga sveta, sa kime se hrianin mora boriti? Sa avolom Da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga. Prema tome, ako se bilo koja vlast podigne protiv nekog hrianina, sukobljava se s njim i progoni ga, bori li se hrianin s tom vlasti? Bori li se s njom? Ne; on se bori sa avolom. Upravo na to elimo da usmerimo svoje misli. Moramo da shvatimo, kad vlasti, kraljevstva, carstva i vladari progone hrianina, kad nas progone, mi nemamo nita s njima kao takvima. Mi ne ratujemo protiv njih. Mi se ne borimo protiv njih. Mi se borimo protiv avola i ratujemo s njim. Ovo podsea na svedoanstvo objavljeno prolog prolea, u kome je reeno da propovednici nikad ne smeju zaboraviti da pred narodom svuda i stalno istiu da razdori i komeanje, nemiri i sukobi sada prisutni u ovom svetu, jednostavno ne dolaze od ovog sveta i od stvari koje vidimo, ve da su samo posledica, vanjsko delovanje duhovnih sila koje ne vidimo, da su svi ovi elementi zla koji deluju, koje vidimo da tako brzo dolaze, jednostavno delovanje ove sile, ovog duha koji stoji iza njih.
158
A orua koja vidimo da u drugim zemljama ire Gospodnju vest i unapreuju Njegovo delo, sa druge strane pokazuju da su ona jednostavno vidljivo delovanje Duha i Boje sile koja radi iza njih. U poruci je reeno da mi propovednici treba da panju naroda usmerimo na injenicu da su svi ovi nemiri i sukobi i svae izmeu dobra i zla samo sukobi izmeu Isusa Hrista i Sotone to je ona velika borba svih vekova. (Vidi Svedoanstvo na poetku predavanja 23.) Tako je lako da svoje misli usmerimo na ljude, vlasti i sile pa mislimo da se s njima sukobljavamo. Ne, mi se ne sukobljavamo sa vlastima. Mi ne treba nita da inimo protiv vlasti jer je pisano: Svaka dua da se pokorava vlastima koje vladaju. Mi ne trebamo da se borimo protiv vlasti. Svaki hrianin e uvek biti u skladu sa bilo kojim dobrim zakonom koji bilo koja vlast moe da donese. Zato se on nikad ne pita koji e zakon biti donesen, bio zakon ovakav ili onakav, dokle god vlast donosi zakone unutar svog delokruga. Njega nije briga kakvi se zakoni donose, jer njegov ivot kao hrianina, u Bojem strahu, nikad nee doi u sukob sa bilo kojim dobrim zakonom bilo kojim zakonom koji Cezar moe da donosi u okviru ovlaenja koja mu je Bog dao. Kad Cezar izae iz tog okvira i sa svojim ovlaenjima pree u Boje carstvo, onda e hrianin doi u sukob sa svakim zakonom kojeg donese; poto je on u pravu, a ona druga stvar je pogrena. Hrianin nije promenio svoje dranje, ali promenila ga je ova druga sila. Zato ne treba da razmiljamo o tome jesmo li u sukobu sa vlastima ili ne. Mi nemamo nita s tim. Mi treba da vodimo rauna o injenici da se, ako vlast izae iz okvira onog to je ispravno i zauzme stav koji e dovesti do sukoba sa nama, mi ne sukobljavamo s njom mi se uvek borimo sa avolom; mi ne ratujemo sa telom i krvi. Vlasti su telo i krv. Ljudi, sudovi, sudije i zakonodaci su telo i krv.
Jer naa borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta, protiv zlih duhova na nebesima (arni).
Fraza na nebesima odnosila bi se na nebesko podruje u kojem vlada Isus Hristos. Doslovni prevod ove este glave, dvanaestog stiha zato glasi: Mi se ne borimo sa telom i krvi, nego sa poglavarstvima, sa vlastima, sa upraviteljima tame ovog sveta, sa duhovima pakosti u nebeskim prostorima (KJV). To su isti nebeski prostori u koje nas je Bog vaskrsao s Njim i s Njim nas postavio na nebesima visoko iznad svih poglavarstava, vlasti, sila i gospodstava na zemlji. Prema tome, gore navedeni tekst tog stiha je ispravan. Sa duhovima pakosti u nebeskim prostorima. A na prevod glasi: Protiv zlih duhova na nebesima (arni). Nemaki prevod ovde je jednako snaan kao grki. Jer se mi ne trebamo boriti s telom i krvlju, nego sa knezovima i silnima, naime sa gospodarima ovog sveta. Ko je bog ovog sveta? Sotona. Prema tome ne ratujemo sa telom i krvi ve sa gospodarem ovog sveta, naime sa gospodarem tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba (Karadi). Ovo je snano reeno, ovo je ubedljivo. Jasno nam je o kome se radi o gospodaru ovog sveta. Protiv njega se borimo protiv onoga ko vlada u tami ovog sveta kneza ovog sveta koji vlada u tami. Poznato nam je, ili bi barem trebalo da nam bude poznato, da nee dugo trebati dok sva vlast nad ovom zemljom ne doe u ruke gospodara ovog sveta koji vlada u tami; i da e se svi ujediniti, usmereni protiv Boje istine i onih koji je predstavljaju u ovom svetu. Voleo bih da svi znaju da emo se uskoro nai u toj situaciji. eleo bih da svaki adventist sedmog dana bude svestan injenice da smo sada doli u situaciju da sva zemaljska carstva i vlasti ustaju protiv Boje istine. Ako ima onih koji to sada ne znaju (a ja ne kaem da ima takvih), za kratko vreme bie prisiljeni da to shvate, s obzirom na ono ta se dogaalo u poslednje vreme i to se dogaa sada. 159
Kao to sam ovde jednom ranije spomenuo, Sjedinjene Drave svet smatra, i uvek je smatrao, tvravom slobode ljudskih prava i slobode savesti. vajcarska je bila mala zemlja, mala republika u Evropi, gde je isto tako vladala puna sloboda. Ali vajcarska i Sjedinjene Drave sada su dve zemlje na svetu koje najvie ustaju protiv ostatka i semena Crkve koja dri Boje zapovesti i ima svedoanstvo Isusa Hrista. A Engleska im se sada aktivno pridruila. Kad ove zemlje, koje su u svetu bile primer zagovaranja ljudskih prava i slobode savesti, ustaju protiv Boga i Njegove istine nije li vreme da shvatimo kako je sav svet danas pod vladavinom Sotone, spreman da se okrene protiv Boje istine i sile Isusa Hrista? Ali uprkos svemu tome kaem da smo u Hristu svi u redu, jer u Njemu deluje sila koja nas sa Njim vaskrse iz mrtvih i postavi s desne strane Bogu na nebesima, visoko iznad svake vlasti i sile i moi i poglavarstava koja su na zemlji i u Sotoninim rukama. I upravo sada, kad smo prisiljeni da uemo u taj sukob, nije li dobro to Gospod Isus dolazi sa svojom blagoslovenom istinom da svetli ispred nas i da nas podigne tamo gde On sedi, tako da znamo da smo sve vreme iznad svega toga i da ih pobeujemo? Prouiemo ove stvari malo kasnije; ovo je dovoljno to se tie poglavarstva. Ali On kae da nas je podigao visoko iznad svih poglavarstava i sila. Ovu re sila moete da pogledate sami kad god elite na grkom i videete da je apsolutno znaenje ove rei mo autoriteta koji deluje kao sila koja se protivi dobru. To ova re znai. Doslovni prevod je autoritet. Istina je, osim ovog apsolutnog znaenja postoje prilagoene upotrebe ove rei. U prilagoenoj upotrebi karakter sile odreuje se odnosom u kojem se ona nalazi. Na primer, kad se ova re koristi za Hristovu silu i Gospodnji autoritet, onda se, naravno, radi o ispravnom i legitimnom autoritetu, jer je re o Gospodnjem autoritetu. Ali kad se koristi za sile ovog sveta, ona je u svakom sluaju povezana sa prirodom ovog sveta i duhom koji ovde vlada, pa se onda jasno vraa na apsolutno znaenje, a to je autoritet i sila koja se protivi dobru. Gde je u vasioni dolo do prisvajanja neke vlasti ili sile protiv onoga to je dobro? Poetak je bio u davnoj Luciferovoj pobuni, u isticanju sebe. On je tu silu uneo u ovaj svet, prevarom ju je nametnuo ovom svetu kad ga je zaposeo. Prema tome ovom rei je ispravno pokazano da, kad nas je Bog u Hristu uzdigao iznad svih poglavarstava i sila ovog sveta, to je onda iznad ove mone sile koja deluje protiv onoga to je dobro, a to je Sotonina sila koju je doneo na ovaj svet i kojom se slui u njemu. Ovo jednostavno naglaava malopre izreenu misao da je naa borba zapravo borba koja se od poetka vodi izmeu dveju duhovnih sila, izmeu zakonitih i nezakonitih sila, izmeu sile dobra protiv sile zla, i sile zla protiv sile dobra. Borba se vodi izmeu ovih dveju duhovnih sila. Mi smo bili pod silom zla protiv dobra silom prisile. Isus Hristos nas je upoznao sa dobrom koje se bori protiv zla sa silom ljubavi. Mi smo se odrekli vlasti i sile zla koja deluje protiv dobra sile prisile, i postali odani sili dobra koja se protiv sile zla bori silom ljubavi. Sada se vodi borba izmeu ovih dveju sila, a tie se nas. Uvek se vodi borba izmeu ovih duhovnih sila. Koji god se instrumenti koriste u ovom svetu kao vanjsko ispoljavanje ove sile, borba se uvek vodi izmeu dveju duhovnih sila, Isusa Hrista i palog kneza. Sledimo onda ovo malo dalje i vidimo kako moemo da pobedimo i kako nam je On doneo pobedu protiv ovih nezakonitih sila, odnosno sile zla protiv dobra. itajmo u Koloanima drugoj glavi od devetog stiha:
Jer, u njemu telesno prebiva sva punina boanstva, a vi imate puninu u njemu (i vi ste ispunjeni u Njemu Stvarnost; potpuni u Njemu KJV), koji je Glava svakom poglavarstvu i vlasti.
160
U njemu ste i obrezani svlaenjem grene naravi (u skidanju ulnog tela arni; odbacivanjem tela grehovnosti Glas crkve); ne obrezanjem koje je izvreno rukom, nego Hristovim obrezanjem, poto ste s njim zajedno sahranjeni u krtenju i s njim zajedno vaskrsli verom u delotvornu silu Boga, koji ga je vaskrsao iz mrtvih. Kada ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i neobrezanosti svoga tela, Bog vas je oiveo zajedno s Hristom. Oprostio nam je sve prestupe.
Oivi vas zajedno sa Njim. Kao to vidite to je ista pria koju smo jedne veeri itali u drugoj glavi Poslanice Efescima da nas je oiveo, i s Njim zajedno podigao iz mrtvih i sa Njim postavio na nebesima, tamo gde On sedi. A sada dolazi klju o tome kako pobeujemo u Njemu. On je razoruao poglavarstva i vlasti, javno ih osramotio i pobedio ih na njemu (arni). Ili, kako to nemaki prevod kae: trijumfovao nad njima u sebi (Kol 2,15). Re vlasti ovde je ista grka re koja oznaava silu zla koja se protivi dobru. Ne treba da vas podsetim na priu koju je Isus ispriao: Kad se jaki naorua i uva svoj dvor, imanje je njegovo na miru. A kada doe jai od njega i nadvlada ga, uzme sve oruje njegovo u koje se uzdao, i razdeli to je zaplenio od njega. Sotona je bio taj od koga je potekla sila zla protiv dobra. On je prevarom postao glava ovog sveta tako to je postao kontroliua sila ili glava onoga koji je vladao svetom. Kad je Adama i njegovo podruje stavio pod svoju vlast, postao je glava tog podruja, glava ovog sveta i glava svim poglavarstvima i silama u svetu i od sveta. A onda je na svet doao jai. Mi znam da je On jai, jer je bitka voena i pobeda izvojevana. Doao je drugi Adam, ne onakav kakav je bio prvi Adam, nego onakav kakvi su bili potomci prvog Adama u vreme kad je On doao. Drugi Adam je doao u stanju degeneracije do koje je ljudski rod doao od prvog Adama. Ovaj drugi Adam doao je i osporio vladavinu nad podrujem koje je ovaj prisvojio. Do sukoba izmeu njih dvojice je dolo na zemlji. Raspravljalo se o tome treba li plen deliti ili ga treba nedirnutog ostaviti u rukama onoga koji ga je uzeo silom zla koje deluje protiv dobra. Onaj koji je doao u pobunjeno podruje, pokazao se jaim od onoga koju ga je prisvojio; porazio ga je na svakom koraku dok je ovde iveo. A onda, da bi vasioni pokazao koliko je moniji od ovog drugog, Isus je, dok je bio iv, ne samo porazio Sotonu na svakom koraku, ve se posle toga predao, mrtav, u ruke sili ovog drugoga kojom je vladao. Ovaj drugi zatvorio ga je u svoju tvravu, mrtvog, ali On je ak i onda slomio Sotoninu silu. Tako je Hristos pokazao ne samo da je jai od Sotone dok je iv, nego kako je i mrtav jai od njega. Kao mrtav bio je jai od Sotone i zato je izaao iz groba i pred vasionom uskliknuo: I ivi. Bejah mrtav i evo sam iv na vekove vekova. Ja drim kljueve od smrti i od predela mrtvih (Bakoti). Odlino! On je sad iv, Gospodu hvala! Kad je mrtav Hristos jai od sve avolje sile, ta onda ivi Hristos, koji danas sedi sa desne strane Bogu, ne moe da uini? Ima li razloga da se obeshrabrimo? Ima li razloga da se plaimo ak i u prisustvu svih poglavarstava, vlasti, sila i snaga koje avao moe da okupi na zemlji? Ne, nema; jer Onaj koji je sada sa nama iv, bio je i mrtav jai od Sotone sa svom njegovom silom. Isus je sada iv zauvek; mi smo ivi u Njemu i Njegova sila angaovana je za nas njegova iva sila. Njegova mrtva sila bila bi dovoljna, zar ne? Ali On se ne zadovoljava time. Re je o ivoj sili. Budimo sreni i radujmo se, i budimo pobednici u njoj. Isus je doao u to podruje i na kraju uao u samu kulu u tvravi, u utvrenu kulu ove nezakonite sile, onoga koji je vladao ovim svetom silom zla koja se protivi dobru. Ovaj Jedan koji je jai od njega, uao je i osvojio je, i izaao nosei kljueve koje jo uvek dri. Hvala Gospodu! I ako ova nezakonita sila ak uspe da nekoga od nas strpa na isto mesto, u tamnicu, u redu je; ne moe nas u njoj zadrati jer na Prijatelj ima kljueve. Kad On eli da izaemo, okrenue klju, otvorie vrata
161
irom i mi emo izai. A da pokae kako zaista ima kljueve, kada je izaao poneo ih je sa sobom i dri ih sada i zauvek. Zato stoji napisano (Efescima 4,7.8):
A svakom od nas data je milost kako je Hristos kome podario. Zato se kae: Kad se popeo na visinu, za sobom povede sunje, a ljudima dade darove.
On je zarobio poglavarstva i vlasti; kad je izaao poveo je mnotvo zarobljenika iz tog podruja Sotone i smrti. U dvadeset sedmoj glavi Mateja, u stihovima 51-53, govorei o Hristovom raspeu, napisano je:
I zemlja se potrese, i kamenje se raspade; I grobovi se otvorie, i ustadoe mnoga tela svetih koji su pomrli; i iziavi iz grobova po vaskrsenju njegovom (Karadi).
Grobovi su se otvorili prilikom Njegovog raspea. Kada su izali? Posle Njegovog vaskrsenja. U to nema sumnje. Kada je izaao, tako stoji napisano, podelio je plen. Kada je izaao poveo je mnotvo zarobljenika i kada se vazneo poveo je u visine svoju povorku zarobljenika koje je oslobodio iz neprijateljeve zemlje. U ovom tekstu spomenuta je ova slika kad kae da je razoruao poglavarstva i vlasti, i poveo ih u povorci, u velikoj paradi, trijumfujui nad njima. Re trijumf (pobeda) odnosi se na rimsku pobedniku povorku, prireenu za rimskog generala koji je otiao u neprijateljsku zemlju, pobedio neprijatelja, uzeo plen i zarobljenike i doveo ih kui u svoj grad. Ako je bilo koji rimski graanin bio zarobljenik u toj zemlji, on bi ga doveo kui. Kada je pobeda izvojevana u potpunosti i kada bi se vratio, senat bi mu pripremio trijumfalnu povorku; njega bi stavili da sedi u velikim, ukraenim koijama koju bi vuklo est ili vie najboljih jednobojnih konja, i on bi, zajedno sa celim plenom i zarobljenicima u povorci paradirao ulicama Rima i okolo, svuda a sav bi narod izaao na taj praznik, odajui mu ast kao pobedniku. Isus Hristos, na Osvaja, pobednik za nas, doao je u ovu neprijateljsku zemlju, borio se u naim bitkama mi smo bili zarobljenici, uzeti pod vlast ovog bezakonika na Prijatelj je doao ovamo, na General se izborio u naim bitkama; On je otiao u neprijateljevu tvravu, raskinuo okove i provalio u kulu tvrave; On je doneo kljueve; On je uzeo plen; On je izveo zarobljenike i poveo ih u trijumfalnoj povorci u visine u svoj slavni grad. I sada hvala Bogu koji nam uvek omoguuje da pobeujemo (trijumfujemo) u Hristu (KJV). U Njemu pobeujemo ovu nezakonitu silu, onoga ija sila zla deluje protiv dobra. I u ovom trijumfu nad Sotonom pred okupljenom vasionom pokazuje se nadmo dobra protiv sile zla. Zapazite: sila dobra se u protivljenju sili zla nikad ne moe koristiti nasiljem. Vidite li to? Zar ne vidite da se u tome nalazi duh koji moemo nazvati ne-odupiranjem hriana, odnosno Duh Isusa Hrista a on je duh ne odupiranja? Moe li Hristos da koristi nasilje u pokazivanju nadmoi dobra protiv sile zla? Ne moe. Da bi se sila zla protiv dobra odrala, ona se u svakoj prilici slui nasiljem, jer je to jedina stvar koju moe koristiti u nameri da pobedi. U tom sluaju ono to je dobro dolazi na drugo mesto, ako uopte doe u obzir. Ali sa druge strane sila dobra, u sukobu sa nasiljem, oslanja se na dobro, a ne na nasilje. Nasilje samo po sebi smatra da je u pravu. A onaj koji se odluio za naelo dobra protiv zla, i u kome ono treba da se pokae, nikad ne moe da se poslui bilo kakvom vrstom nasilja. On nikad ne moe da koristi bilo kakvo nasilje u obrani sile dobra. On se oslanja na to da e sila dobra sama po sebi pobediti i savladati sve sile zla koje se mogu skupiti na nju. U tome je tajna.
162
Zar onda ne vidite da to objanjava zato je Hristos bio kao jagnje u prisustvu ovih sila i tom silom zla koja Ga je napala? On nije koristio bilo kakvo nasilje da bi im se odupro. Kad je Petar potegnuo ma u nameri da Ga brani, Isus je rekao: Vrati svoj ma na njegovo mesto; jer svi koji se mae za ma od maa e poginuti (arni). Kada se budemo toga drali, bie nam sve objanjeno o tome ta treba da inimo ovde, onde ili nekoj drugoj situaciji. Mi smo obeali odanost sili dobra u borbi protiv sile zla sili ljubavi. I Isus Hristos je umro kao zloinac, zlostavljan, opkoljen, bijen, izrugivan, pljuvan, krunisan trnjem, izloen svakoj zamislivoj podlosti, i umro je takav u svom oslanjanju na silu dobra u borbi protiv sile zla. I ta sila dobra, zbog koje je umro u svojoj odanosti prema njoj, otada je pokretala svet i pokrenue svet i u nae vreme kao nikad dosad. im Bog moe da navede narod, koji se reima obavezao da e potovati ovo naelo, da ga potuje srcem i da ne misli ni na ta drugo, i koji se nikad nee obavezati ni na ta drugo osim na apsolutni princip dobra i njegove sile, s kojom smo u savezu i kojoj smo se obavezali, tada emo videti, a videe i ovaj svet, kako ova sila deluje kao nikad dosad.
163

Sino sam spomenuo Svedoanstvo vezano za ovaj sukob izmeu duhovnih sila. Proitau ga jer ne govori samo o njemu, ve i o ovome to smo upravo prouavali, a to je da za pobedu zavisimo potpuno od sile dobra. Ne trebamo da se uzbuujemo, niti da se vreamo, nita od toga, ve jednostavno da iznesemo princip, pustimo ga da stoji, uzdajui se da e on sam pobediti.
U ovo vreme posebnog interesovanja uvari Bojeg stada treba da ue narod da su duhovne sile u sukobu. Nisu ljudska bia ta koja stvaraju takvo uzbuenje koje danas vlada u religioznom svetu. Sila iz Sotonine sinagoge utie na verske elemente u svetu, i podstie ljude na odluno delovanje da promoviu prednosti koje je Sotona stekao, tako da povedu religiozni svet u odluan rat protiv onih koji Boju re uzimaju za svog vodia i jedini temelj uenja. Sotona majstorski ulae napore da prikupi svaki princip i svaku silu koju moe da iskoristi da pobije obavezujue zahteve Jahveovog zakona, posebno etvrte zapovesti koja odreuje ko je Stvoritelj neba i zemlje. ovek bezakonja nameravao je da promeni vremena i zakone; da li je u tome uspeo? To je veliko pitanje. Rim i sve crkve koje su pile iz ae njegovog bezakonja, nameravajui da promene vremena i zakone, uzvisili su se iznad Boga i sruili veliki Boji spomenik, subotu sedmog dana. Subota je trebala da stoji predstavljajui Boju silu u Njegovom stvaranju sveta za est dana i Njegovo poivanje sedmoga. Zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga, jer je tog dana poinuo od svih svojih dela koja je stvorio i nainio. Cilj majstorskog delovanja velikog varalice bio je da nadomesti Boga. U svojim naporima da promeni vremena i zakone trudio se da odrava silu koja e se protiviti Bogu i biti iznad Njega. To je veliko pitanje. Tu su dve sile u sukobu Knez Boji, Isus Hristos, i knez tame, Sotona. Meu njima ovde dolazi do otvorenog sukoba. U svemu postoje samo dve klase i svako ljudsko bie svrstae se pod jednu od dve zastave zastavu kneza tame ili zastavu Isusa Hrista.
Na koju stranu u ovoj borbi stupamo ako se opredelimo da koristimo bilo koju vrstu prisile u prilog dobra? Istog trenutka svrstali smo se na stranu sile zla protiv onoga to je dobro. A to je pogrena strana i takva odluka nas stavlja na pogrenu stranu, bez obzira ta ispovedamo. Ali vrsto se drati principa dobra u borbi protiv sile zla, dobra koje samo po sebi ima silu koja pobeuje to je boanska strana.
Bog e svoju odanu i vernu decu nadahnuti svojim Duhom. Sveti Duh je Boji predstavnik i On e biti silno delutvorno orue u naem svetu da odane i verne svee u snopove za Gospodnju itnicu. Sotona se isto tako silno trudi da izmeu penice skupi i vee u snopove svoj kukolj. Uenje svakog pravog Hristovog ambasadora je sada najsveanija i najozbiljnija stvar. Mi smo ukljueni u rat koji se nee zavriti dok ne bude donesena konana odluka za svu venost. Neka se svaki Isusov uenik podseti da naa borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta, protiv zlih duhova na nebesima (arni). O, u ovom sukobu radi se o venim interesima i zato ne sme da bude povrnog rada, nikakvog jeftinog iskustva, da se rei ovaj problem. Gospod zna kako da pobone izbavi od iskuenja, a nepravedne sauva za kaznu na Dan suda dok aneli, iako su jai i moniji, ne iznose pogrdne optube protiv njih pred Gospodom.
164
Ovde je princip, kao to vidite, da nikome ne treba da prebacujemo i nikoga da optuujemo, niti da reagujemo na bilo ije protivljenje. Mi se uzdamo u istinu koju propovedamo. Sila je u njoj, a ne u nama. Ona ne samo da brani samu sebe, ve brani i nas. A mi ne treba da je branimo osuujui druge.
Gospod eli da svako ljudsko bie u Njegovoj slubi obuzda sve otre optube i ogranienja. Reeno nam je da mudro postupamo prema onima kojima nedostaje mudrost. Prepustite Bogu posao osuivanja i suenja.
Uvek ista pria: istina treba da sama sebe brani; dobro treba da podupire samo sebe, ali i nas, takoe.
Hristos nas poziva: Doite k meni, svi koji ste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i uite od mene, jer ja sam krotkog i poniznog srca, i nai ete odmor za svoju duu. Svako ko slua ovaj poziv ujarmie se sa Hristom. U svakom trenutku i na svakom mestu moramo da pokaemo Hristovu krotost i poniznost. Tada e Gospod stajati kraj svojih glasnika i uiniti ih svojim vesnicima, a onaj ko je vesnik za Boga nikada nee stavljati na usne ljudskih bia rei koje Velianstvo neba nije izgovorilo kad se prepiralo sa avolom. Naa jedina sigurnost je da primimo boansko nadahnue sa neba. Jedino to moe da osposobi ljude da budu Hristovi saradnici.
U naem razmatranju principa prouavaemo to pitanje malo dublje. Sila zla protiv onoga to je dobro, ustanovili smo u prolom predavanju, osvojila je ovaj svet varajui i podvrgavajui pod svoju vlast onoga kome je ovaj svet bio predan u posed i na upravljanje. Gospod, nebeski Bog, nije nameravao da upotrebi nikakvu mo zla, nikakvu silu, da ovu vlast otme iz Sotoninih ruku, iako je istina da ju je on nepravedno stekao. Nikakve nepravde ne bi bilo da ju je vratio na taj nain. Ali to nije Boji nain delovanja; to je ono to prouavamo. Rei u ovde sledee i o tome mogu da razmiljam kroz svu venost: Boja vasiona poiva na principu samoportvovnosti. Podrka, sm opstanak vasione zavisi od principa rtvovanja sebe da bi se pobedilo; odnosno pobediti ne odupirui se pobediti pomou istog principa sile dobra samog po sebi. To je ono to odrava vasionu. U tome se sastoji. Jednostavno to je jevanelje. Bilo bi dovoljno jasno da se kae da jevanelje odrava vasionu. Princip jevanelja je ono to odrava vasionu; ali princip jevanelja je princip rtve Isusa Hrista i Boga koji se odrekao Sebe i koji je dao Sebe u Njemu. Tako Gospod, u vraanju svog izgubljenog podruja, ne koristi nikakvu mo koja nije dobro samo po sebi. Zato je, kad je hteo da povrati ovo podruje i sve oveanstvo, krenuo da to ostvari na takav nain da sm Sotona i sve njegove pristalice nikad ne mogu rei da to nije uinjeno poteno. To podruje je ovek izgubio i njega je ovek vratio. To smo imali u drugoj glavi Poslanice Jevrejima kad smo poeli sa ovim prouavanjem:
Jer Bog nije anelima potinio budui svet o kome govorimo. Neko je negde posvedoio, rekavi: ta je ovek da ga se sea, ili sin oveiji da ti je do njega stalo? Uinio si ga tek malo manjim od anela, ovenao si ga slavom i au, (postavio si ga nad delima ruku tvojih KaradiKJV) sve si pod njegove noge potinio. A kad mu je sve potinio, nije ostalo nita nepotinjeno. Sada jo ne vidimo da mu je sve potinjeno, ali vidimo Isusa.
165
Vidimo Isusa na ovekovom mestu i to kao oveka. Bog nije anelima pokorio budui svet o kome govorimo, ve ga je pokorio oveku, a Isus Hristos je taj ovek. Postoji drugi Adam. Zato kaem: po oveku je bio izgubljen i po oveku vraen. Po Adamu je bio izgubljen, a po Adamu vraen. Adam koji ga je vratio nije to uinio u stanju u kojem se prvi Adam nalazio kad ga je izgubio, ve u stanju degeneracije u kom su se prvi Adamovi potomci nali pod uticajem i silom greha u vreme kad je On stupio na bojno polje da ospori Sotonino pravo. Hou rei, kad je stupio na bojno polje u otvorenom, telesnom sukobu. U stvari, stupio je na to bojno polje pre stvaranja vasione, a ponovno je stupio na njega kada je ovek sagreio; ali u stvarnu borbu nije uao dok nije uzeo telo i doao na svet u ljudskom telu. Kad se rodio na ovom svetu, Gospod Isus je u sukobu sa Sotonom otvoreno stupio na bojno polje u ljudskom telu, koje je u tom trenutku bilo izopaeno. A onda je, u slabosti ljudske prirode kakva je bila u svetu kada je doao u telu, vodio bitku. Ljudska priroda nikad nee biti slabija, svet nee nikad biti gori; ljudska priroda nee nikad dostii stanje gore od onog koje je dostigla kad je Isus Hristos doao na ovaj svet. Jedini nain na koji ljudska priroda moe da bude gora je da u istom stanju bezakonja neko tvrdi da je hrianin. Neko moe da bude isto zlo, kakav je bio svet kad se Hristos rodio. Iako ne prihvata hrianstvo i principe jevanelja, Bog moe da jevaneljem dopre do njega u njegovom izgubljenom stanju i da ga tako spasi. Ali ako takav ovek u svojoj zloi prihvati jevanelje, a ispovedanje jevanelja koristi samo kao formu, kao plat da pokrije svoju zlou, onda Bogu oduzima jedino sredstvo kojim Gospod spasava oveka, pa ga izopaava da podri svoju vlastitu zlou. Upravo ga to ini gorim, jer se sam iskljuio iz spasenja tako to je uzeo Boje sredstvo spasenja i uinio ga platom za svoje bezakonje i potporom za svoju zlou. U sebi, u telu, njegova praktina telesna zloa nije nita vea, jedino to je sada licemer uz to to je i zao. Svet u poslednje dane nee biti sam po sebi nita gori nego to je bio kad se Hristos rodio na ovom svetu. Jedino u emu e biti gori jeste to e imati oblije pobonosti, a odricae se njene sile i koristiti ispovedanje hrianstva da pokrije svoju bezbonost i na taj nain izopaie Boje jedino sredstvo spasenja onemoguavajui sebe za svako poboljanje. Isus Hristos je doao na svet u tom najslabijem stanju ljudskog tela, i u tom telu, kao ovek, vodio bitku protiv Sotone. Zato Sotona nikad ne moe da nae neku greku u nainu spasavanja, u smislu da bi bio nepoten. Sotona je prevario i nadvladao oveka dok se nalazio u slavi i imao Boje oblije, sa svim blagoslovima i silom i Bojom dobrotom na svojoj strani. Sada, kad ovaj drugi Adam dolazi u ljudskom telu u stanju u koje je Sotona grehom doveo itav ljudski rod, i onda u takvoj slabosti ulazi u sukob, Sotona nikad ne moe rei da to nije poteno. Nikad ne moe da kae: Imao si nepotenu prednost. Doao si ovamo sa suvie jakom bojnom opremom, sa previe osiguranja da bi to bila ravnopravna borba. On to ne moe rei jer Hristos je tu bio upravo u slabosti tela do koje je sm Sotona doveo oveka. Hristos je doao upravo u slabosti do koje je Sotona doveo ljudski rod i u toj slabosti je rekao: Evo nas spremne za sukob. I na Brat je pobedio. Pobedio je! Hvala Gospodu! I slava Njegovom imenu! Jo jedno gledite, ili faza istog gledita: seate se tiva za Sedmicu molitve. U jednom od njih bilo je rei o odanosti Bogu, kad je razmatran tekst iz knjige o Jovu u vezi sa sinovima Bojim koji su doli pred Gospoda, a meu njih doe i Sotona. Izneta je misao da su ovi sinovi Boji bili bia s drugih svetova iz razliitih delova vasione po poloaju slini Adamu koji se nalazio na elu ovog sveta kad je stvoren i stavljen pod njegovu vlast,
166
kad mu je predan na upravljanje. Pismo kae da je Adam bio sin Boji. Kad je Sotona doao na ovaj svet i preuzeo ga podvrgavajui ga svojoj vlasti, na njemu je zauzeo mesto na kojem je Adam trebalo da bude. Zbog toga, kad su sinovi Boji sa drugih svetova doli da stanu pred Gospodom, meu njima je doao Sotona i stao pred Gospoda kao predstavnik ovog sveta koji je pod njegovom vlau. Ovo sam izneo jednostavno zato da vau panju usmerim na misao za dalje prouavanje. Otkad je Sotona ovde zavladao, otkad je preuzeo vlast, Bog je iz ovog sveta pozivao ljude k Sebi. Od onog dana kad je Sotona preuzeo kontrolu nad ovim svetom i Bog rekao: I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog, Bog je pozivao ljude iz Sotoninih redova k sebi, u svoje carstvo. I mnogi su stalno dolazili. Ali Sotona je sve vreme dizao optubu da to nije poteno. Tvrdio je: Oni su moj zakoniti plen, a ti ih odvodi k sebi. Zato to radi i s kojim to pravom moe da ini kad sam ja ovde pobedio? Uvek je osporavao pravo da Bog tako postupa; uz to je optuivao sve koje je Bog pozvao iz ovog sveta k sebi. Optuivao ih je pred Bogom dan i no. Tvrdio je: Oni su moje vlasnitvo, oni su moji zakoniti podanici; optereeni su grehom i sasvim zli. A ti ih poziva, opravdava i izlae pred vasionom, i namerava da ih pokazuje vasioni kao da su sve vreme bili dobri. To nije poteno. Oni su grenici; zli su; oni su ba kao i svi ostali od nas ovde. Zato je on tuitelj brae koji dan i no pred Bogom optuuje svakoga ko je preao od njegove vlasti pod Boju vlast. Onda je Isus doao na svet da pokae da je imao pravo da sve to radi i da je to bilo poteno. Doao je u stanju slabosti, to smo malo pre razmotrili, i uao u sukob sa Sotonom da s pravom vrati vlast nad svojim izgubljenim carstvom. Zapazite: Sotona nije od prvog Adama, kome je zakonito pripadala, dobio vlast nad ovim carstvom kao da na njega ima pravo, ve silom koja se protivi onome to je dobro. Dolazi drugi Adam, ne silom koja se protivi onome to je dobro, nego dobrom protiv sile, i vraa vlast nad ovim svetom i celim njegovim carstvom. Zato, kada je ustao iz mrtvih, On je uzdignut kao glava svim poglavarstvima, vlastima, silama i gospodstvima, ne samo nad ovim svetom ve i onim u budunosti. Poimo sada u dvanaestu glavu Otkrivenja; tu nalazim odlomak iz kojeg smo izveli sve ovo to sam govorio. Kad je Hristos trebalo da se rodi na ovom svetu, tako poinje vienje, Sotona je stajao spreman da ga prodre im se rodi. Sedmi stih:
I nasta rat na nebu; Mihailo sa svojim anelima zarati na adaju. I adaja i njeni aneli zaratie (arni).
A sada deveti stih:

I zbaena bi adaha velika, stara zmija, koja se zove avo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbaena bi na zemlju, i aneli njeni zbaeni bie s njom. I uh glas veliki na nebu koji govori: Sad posta spasenje i sila i carstvo Boga naeg, i oblast Hrista Njegovog; jer se zbaci opada brae nae, koji ih opadae pred Bogom naim dan i no (Karadi).
Re opada ima posebno znaenje na grkom: onaj ko tui drugoga na sudu to bi u naoj zemlji odgovaralo javnom tuiocu. Nemaki prevod daje potpuno istu ideju. Naa re opada ne pokazuje to tako jasno, jer prema njoj neko moe da lano optuuje drugoga, da govori lai o njemu i klevee kao to to ine hiljade ljudi. Naravno, ovde se sledi Sotonino naelo; ali u ovom tekstu nema ove misli. Ovde ovaj tuitelj (a tako tekst ispravno glasi u arnievom prevodu prim. prevodilac) dolazi kao javni tuilac na sud. Pogledajte situaciju: Sotona je onaj koji ima svoje carstvo,
167
a Bog je pozivao i primao one koji se odvraaju od Sotonine vlasti k Njemu, ali je Sotona tvrdio da ima pravo na sve ove podanike. On bi doao na Boji sud i tamo, kao javni tuilac, tuio sve svoje podanike, kao to su u Sjedinjenim Dravama postupali robovlasnici pod zakonom za odbeglog roba. On bi ih sve tuio na tom sudu i zahtevao da se odmah predaju pod njegovu vlast, i da nije protivno pravdi ili pravu da mu se na taj nain vrate. Tu je takoe bila prilika da iznese svoj argument prividnog prava; jer sukob jo nije sproveden, jo nije bila voena borba i tako potpuno izvojevana pobeda da se poniti njegov argument i pravo kao javnog tuioca. Istina je da je obeanje bilo vrsto i pobeda sigurna, i Boje obeanje tvrdo, ali ono jo nije bilo ispitano u otvorenom sukobu u telu. Pa kad je Hristos doao u telu, bio je podvrgnut takvom iskuenju od strane Sotonine sile, kao da nikad nije postojalo obeanje o otkupljenju. Trebamo li jo neto rei? Treba li da kaemo da kad je Hristos doao u telu, morao je da se suoi sa toliko iskuenja, a ta iskuenja su bila stvarna, kao da nikad nije dato obeanje o otkupljenju? Svakako. Da nije bilo tako, onda bio On bio sauvan od iskuenja i sukob ne bi bio stvaran ve vie imaginaran. On je doao na svet da pokae nepravednost argumenta koji je Sotona iznosio na Bojem sudu, kao javni tuilac sa ove zemlje. To je prava misao; sve vreme to je zakonito. Isus je doao ovde na Sotoninu teritoriju i uzeo na sebe ljudsku prirodu u stanju u koje ju je Sotona doveo. U svojoj ljudskoj prirodi sukobio se sa Sotonom na njegovom vlastitom terenu i uprkos svih njegovih sila porazio ga u protivljenju zlu silom pouzdanja u ono to je dobro samo po sebi. On se nije koristio ni senkom svog prava da bilo ta uini sam, da se zatiti ili pomogne Sebi. Potpuno se pouzdao u boansku silu dobra protiv zla i u sve to ona moe da donese. I pobedio je i na taj nain s pravom ponovo doao na elo svog carstva i svih onih koje e iz njega izbaviti, i spasiti i samo carstvo. Tako i ona re na grkom, koja kae da je tuitelj nae brae zbaen, sadri misao o javnom tuiocu koji dolazi na sud, ali vie nema sluaja; njegova je tuba odbaena i vie nema pravo na iznoenje dokaza. Zato? Jer sada na sudu imamo Advokata, Isusa Hrista pravednika. Da, hvala Gospodu! Pre nego to je Isus Hristos doao u telu, na sudu je tuitelj brae bio javni tuilac, tvrdei da ima zakonsko pravo nad podanicima svog carstva, iako su naputali njegovo carstvo i prelazili u drugo. Ovaj argument mogao je da iznosi kao da je u pravu, jer njegovo carstvo, njegova vlast jo nije bila ozbiljno osporena. Ali onda je doao Hristos, koji ju je na svakom koraku pravno i poteno osporio, tako da Sotona nije mogao da podigne optubu za nepoten postupak. Poto je pobedio, Hristos sada zauzima mesto na sudu, ne kao javni tuilac ve kao advokat. Kad sa pravom dolazi na sud kao advokat, onom drugom, tuitelju, sud odbija tubu; on je uutkan; on ne moe da se parnii s onima koje bi hteo da tui. To je dobro, jako dobro. Ovo vam piem da ne greite. A ako neko sagrei , oigledno da jo uvek postoji tuilac; on moe da podnese svoju tubu kao javni tuilac, ali sada imamo Zastupnika kod Oca Isusa Hrista, pravednika. Svojom prisutnou na sudu odbija tubu javnog tuioca, iskljuuje je i ponitava. To je cela pria i meni je drago to je tako. U tome je vrednost to imamo svog Advokata na sudu. On iskljuuje tuioca, oduzima mu pravo na tubu tako da mu uopte nema mesta na sudu. Hvala Gospodu! Sada dolazimo do jo jedne take. To je odgovor na pitanje koje se pojavilo u mislima nekih u vezi s onim to je reeno pre neko vee, da Gospod Isus na nebu nikad nee u svemu biti ono to je bio pre toga. Pitanje glasi: U Pismu pie to smo itali te veeri itali smo tekst o tome: Sada ti proslavi mene kod sebe, Oe, istom onom slavom koju sam imao kod tebe pre nego to je svet
168
postao. To e se ostvariti. Slava koju je imao pre nego to je svet postao, sada pripada Njemu i bie Njegova za svu venost. Pogledajte u BILTEN, str. 331 i 332 i videete Svedoanstvo koje sam itao o Hristovom ponienju. On, koji je roen u obliju Bojem, uzeo je na sebe oblije oveka. U telu je sve vreme bio kao Bog, ali nije se ispoljio kao Bog. On se liio Bojeg oblija i umesto njega uzeo oblije oveka. Za neko vreme odrekao se slave Bojeg oblija. Zapazite razliku: Za neko vreme odrekao se slave Bojeg oblija, ali samog Bojeg oblija odrekao se za svu venost. To je kontrast koji nalazimo u Pismu i on ovde dolazi do izraaja. Budui da je bio u obliju Bojem, uzeo je oblije oveka. A onda, na 382. strani BILTENA ponovno itamo iz Svedoanstva sledee rei: On pred Oevim prestolom nosi nae ljudsko oblije i koji e tokom beskrajne venosti ostati Vidite li? Razlika nije u slavi ve u obliju na kojem poiva slava i kroz koje se ona ispoljava i kroz koje odsjajuje. Postoji jo neto to dolazi zajedno sa ovom misli. On je bio u obliju Bojem ostavio ga je, liio se sebe 1; francuski prevod glasi: On se unitio i to uopte nije suvie snano reeno, jer to se tie oblija koje je imao, On ga je sam unitio i u tom obliju se nikad vie nee pojaviti. On pred Oevim prestolom nosi nae ljudsko oblije i koji e tokom beskrajne venosti ostati A slavu Bojeg oblija koju je imao dok je bio u obliju Bojem tu slavu On donosi u nae ljudsko oblije. I slavu koju si mi dao ja sam dao njima. On je Boju slavu za svu venost dao nama, ljudskom obliju, ljudskom telu. Dok je Hristos ponien, mi smo uzvieni. Dok je Boanstvo ponieno ili umanjeno, ljudski rod je uzvien i proslavljen. Dokle je On za svu venost sputen tu gde smo mi, mi smo za svu venost uzdignuti tamo gde je On. Dok je On lien svoje slave i stavljen tu gde smo mi, bez slave, On je odloio ovu slavu za neko vreme, postao mi i zauvek uzeo nae oblije, da bi On bio u tom obliju i mi u Njemu, uzvieni u slavu koju je imao pre postanka sveta. Ima u ovome jo neto vie. U kojem obliju je sprovedena borba sa Sotonom? U naem ljudskom obliju, u mom obliju, u mojoj prirodi, u vaoj prirodi. Koliko Boje vasione je uestvovalo u ovoj borbi? Koliko je vasione bilo ukljueno u nju? Cela vasiona. Onda se u ovom svetu i u naem telu i obliju odvijao sukob, bila je voena bitka i izvojevana pobeda koja ukljuuje celu vasionu. U ovom sukobu uestvovala je cela vasiona na ovaj ili onaj nain, bez obzira kako bi se borba zavrila. Da bi sproveo Boju venu nameru, On je morao da doe na ovaj svet i uzme nae oblije i prirodu, jer je ova namera napadana u naem obliju i prirodi i tu je sve bilo usredsreeno. On, koji je bio jedno s Bogom, liio se svoga ja, uzeo nae oblije i prirodu i u tom obliju i prirodi vodio bitku; pobedio je u ovom obliju i prirodi. Kojem obliju i prirodi pripada pobeda? Naem obliju i prirodi. Po prirodi stvari pobeda pripada naem obliju i prirodi u Isusu Hristu, i udruenoj sa Isusom Hristom. Kao to vidite, ovaj sukob, ova pobeda, ne samo to nas prenosi u vasionu tamo gde je Adam bio, ne samo tamo gde je On bio, nego tamo gde je Isus Hristos po boanskom pravu. Kako je to divno! Stvarno jeste. A najlepe u svemu tome je to je to istina. Mi suvie esto gubimo iz vida slavu toga gledajui samo na nesreu koju je donela pojava greha. Istina, bila je to nesrea kada je greh uao u vasionu uopte. I to je greh pogodio ovaj svet bila je nesrea u tom smislu, to se borba za vasionu morala voditi u ovom svetu. Ali greh je pogodio ovaj svet i ukljuio ga, ukljuio vas i mene, tako da se ovde, u naoj prirodi, morala voditi borba za vasionu. Mi moemo da zahvalimo Bogu to je pobeda izvojevana i to uestvujemo u ovoj pobedi za vasionu. Prema tome, kao to vidite nije ba sve nesrea, poto je Bog u stanju da nae najvee
1
He emptied Himself On se ispraznio sebe bukvalni prevod prim. izdava
169
nesree pretvori u najvee pobede. Za nas bi bila najvea nesrea da nije bilo izbavljenja. Ali kad se Boja ruka angauje oko neega, On pretvara nae najvee nesree u najvelianstvenije pobede. I ovu najveu nesreu u vasioni Bog pretvara u najvelianstveniju pobedu za vasionu. O, On je pretvara u potpunu i venu pobedu za vasionu. Hristos se liio Bojeg oblija i uzeo nae ljudsko oblije. On se liio Boje prirode i uzeo nau ljudsku prirodu. Time je oveanstvu doneo Boanstvo. Tako je omoguio da ljudska priroda pobedi Sotonu i greh. U borbi protiv sve Sotonine sile Hristos je pobedio u naoj ljudskoj prirodi i zato ne kae samo: Sada ti proslavi mene kod sebe, Oe, istom onom slavom koju sam imao kod tebe pre nego to je svet postao; On tome dodaje: I slavu koju si mi dao ja sam dao njima. Dok je za svu venost doveden tu gde smo mi bili, On nas za svu venost uzima nas tamo gde je On. A hvala Bogu na njegovom neiskazanom daru. Mi imamo Advokata na nebeskom sudu koji sa svakim zamislivim pravom, tamo stoji kao na Branitelj i iskljuuje javnog tuioca koji nas optuuje pred Bogom dan i no. On dobija nae parnice jer ih je On dobio. I sada, u Bojem obliju, liio se samog Sebe i uzeo oblije sluge. Izgledom se nae kao ovek; Unizio je sebe i bio posluan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdie [i nas je uzdigao u Njemu], i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno to je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca (KJV). Mi sada sa radou priklanjamo svoja kolena pred Njim. Ali bez obzira uinio to neko ili ne, onoga dana kad Isus Hristos bude krunisan krunom svoje pobede pred vasionom i za vasionu, svako e se koleno, od Lucifera do poslednjeg oveka koji je odbacio Isusa, takoe saviti i priznae da je Isus Hristos Gospod. I to e uiniti na slavu Boga Oca. Tog dana svaki jezik u vasioni priznae boanstvenost istine i venu pravednost principa dobra koje se protivi sili zla.
170

Tekst za veeras nalazimo u Delima 10,28: I ree im: vi znate kako je zabranjeno oveku Judejcu druiti se ili dolaziti oveku iz drugog naroda (kombinacija prevoda Karadi-KJV). Interlinearni grki, kojeg ovde imam, pokazuje da je ovo izgovoreno sa veom snagom nego to to kae na prevod. On im ree: vi znate kako je protivzakonito da se ovek, Jevrejin, zdrui ili doe blizu nekome iz druge rase. Ne samo vi znate kako je zabranjeno, ve vi znate kako je protivzakonito to initi. ta je sad protivzakonito? Da li je bilo protivzakonito da se Jevrejin drui s nekim druge rase? Jevreji su smatrali da je to protivzakonito; a da li je to bilo protivzakonito? Jevreji su bili Boji narod. Tvrdili su da e zauvek biti Njegov narod. Do tog vremena trebalo je da naue da je zakonito ono to Bog kae, i nita drugo; i da nita to bi neko drugi rekao ne bi imalo snagu zakona; zbog toga se nikad ne bi s pravom moglo rei da je to zakonito, pa prema tome svaki prekraj toga nikad se nije mogao proglasiti nezakonitim. Trebalo je da to naue, ali umesto da to naue, oni su nauili suprotno tome, a to je bilo toliko suprotno da se ono to su ljudi rekli smatralo obaveznijim od onoga ta je sm Bog rekao. Ljudske zapovesti, ljudski obiaji i ljudski naini postupanja uinili su nevaeom re samoga Boga, kako je to Isus rekao: I ukinuste Boiju re zbog vaega predanja (obiaja Karadi) (arni). U svom radu kojeg je obavio u ovom svetu i kojeg je obavio u Sebi za sve koji su u Njemu, Hristos je postupao upravo suprotno. On je stvar postavio tako da ljudi uvide da se ono to ovek ili bilo koja grupa ljudi moe da kae, ne moe smatrati zakonitim i da u hrianskoj kategoriji nema mesta da tako neto bude zakonito ili da bude zanemareno kao nezakonito. Zakonito je jedino ono to sm Bog kae, a kad On kae da neto ne treba initi, samo je to nezakonito. Ovo je princip kojeg emo razmotriti u jednom ili dva prouavanja moda i vie i to je princip kojeg treba sada da razmotrimo, jer smo doli do granica vremena, a uskoro emo se nai u vremenu kad e ceo svet biti obavezan da potuje ljudske zapovesti i ljudske obiaje i predrasude koje obezvreuju Boji Zakon, kao oni ljudi u vreme kad je Hristos doao na zemlju. Zbog toga, kao to treba da budemo potpuno odani Njemu, isto tako treba da se vrsto drimo onoga ta Bog kae, da jedino to upravlja naim ivotom i ponaanjem; samo e to biti na vodi, i to u Hristu, onako kako se u Njemu ivi i u Njemu pokazuje. I kad to bude tako, sa svetom vezanim uz forme, ceremonije i tradicije kojima ine nitavnim Boji Zakon, oni e sa onima, koji se prema njihovim tradicijama odnose isto kao to se Hristos odnosio prema njima u svoje vreme, postupati kao to su u ono vreme postupali sa Njim. Zato nije nikad bila Boja namera da se smatra nezakonitim druiti s ljudima iz drugih naroda. I da su Jevreji ostali verni Bogu, nikad bilo ko od njih ne bi rekao da je nezakonito da se drue ili da imaju posla s nekim iz drugih naroda. Do tog zakljuka doli su namerno zatvarajui oi i okreui lea Gospodnjem postupanju i onome to ih je Bog od poetka i sve vreme uio. Pogledajte za trenutak stav Jevreja koji je izneo Petar u tekstu kojim je izrazio ideju celog jevrejskog naroda. Prema njihovoj proceni Bog je odbacio sve narode i zato nisu mogli da imaju nita s Njim. A sve to vreme Gospod im je stalno pokazivao da to uopte nije tako. U vreme Jone i slavnog asirskog carstva, pre nego to se u istoriji pojavio Vavilon Bog je pozvao jednog iz svog naroda Jonu da ode k tom neznaboakom narodu i da im objavi sudbinu koja se nadvila nad njima i unitenje koje e doi, ne bi li se zbog ovog upozorenja moda pokajali i 171
tako izbegli propast. A on je rekao Gospodu: Ne vredi da to radim jer ti si Bog milostiv i kaje se zbog zla; ako odem tamo i ako im kaem ta si rekao da im objavim, i ako se pokaju zbog zla i odvrate od svoje zloe, ti nee unititi grad. Kakva je onda korist od toga da odem na taj put da im kaem kako e grad doiveti razorenje? Ti ih nee unititi ako se odvrate od svojih zlih puteva. Gospod je ipak zahtevao da ode u Nineviju, ali on, drei se i dalje svog miljenja, krenuo je u Jopu da bi otiao u Tarsis. Gospod ga je vratio i sada je bio osvedoen da je bolje da ide u Nineviju. Otiao je u Nineviju i uao u grad tri dana hoda propovedajui: Jo etrdeset dana, pa e Ninevija propasti. Ta re je dola do ninevijskog cara koji je zapovedio svem narodu da se odvrati od svojih zlih puteva, da se obuku u kostret i pospu pepelom, ak i da ivotinje poste i da jako prizivaju Boga. Bog je uo njihove molitve, prihvatio njihovo pokajanje i sauvao grad. Jona je iziao iz grada i seo na uzvisinu pred gradom da vidi hoe li ga Bog unititi; a kad ga nije unitio, to mu se uopte nije svidelo. Eto, upravo to sam rekao pre nego to sam krenuo na put. Rekao sam ti, ako doem ovde i kaem ono to si mi zapovedio, oni e se pokajati od zla i ti e im oprostiti i nee unititi grad. Eto, tako je i bilo; bilo bi bolje da sam ostao kod kue.
I Bog vide dela njihova, gde se vratie sa zlog puta svog; i raskaja se Bog oda zla koje ree da im uini, i ne uini. A Joni bi vrlo nedrago, i rasrdi se. I pomoli se Gospodu i ree: Gospode! Ne rekoh li to kad jo bejah u svojoj zemlji? Zato htedoh pre pobei u Tarsis; Jer znah da si Ti Bog milostiv i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i kaje se oda zla. Sada Gospode, uzmi duu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego iveti. A Gospod ree: Je li dobro to se srdi? (Jona 3,10; 4,1-4).
Izvetaj kae da je Jona iziao iz grada i seo sa istoku gradu; tu je nainio senicu i seo da vidi ta e biti od grada. A Gospod je pripremio da izraste tikva, a kad se osuila, Jona se jako rasrdio i opet molio da umre.
A Bog ree Joni: Je li dobro to se srdi tikve radi? A on ree: Dobro je to se srdim do smrti. A Gospod mu ree: Tebi je ao tikve, oko koje se nisi trudio, i koje nisi odgajio, nego jednu no uzraste a drugu no propade. A meni da ne bude ao Ninevije, velikog grada, u kome ima vie od sto i dvadeset hiljada ljudi koji jo ne znaju ta je desno ta li levo, i mnogo stoke?
Pretpostavljamo da je Jona konano nauio lekciju. Osim toga sve to je zapisano i sauvano kao jedna od svetih knjiga u rukama tog naroda, iz kojih su bili pouavani. Trebalo je da i oni naue lekciju da Gospod brine za druge narode kao i da eli da Njegov narod brine za druge narode. Jona je znao i rekao da zna da si Ti Bog milostiv i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i kaje se oda zla. Poto je to znao, trebalo je da bude jo spremniji da ode tom narodu i da mu iznese Gospodnju vest da bi se mogao pokajati i izbaviti. Ali uprkos toj knjizi koju su imali, uprkos te lekcije koja je to izriito uila, od tog dana nadalje krenuli su potpuno suprotno od nje. Nauavali su da Bog ne mari za neznaboce, osim ako ne postanu kao Jevreji; a Spasitelj je onima koji su to nauavali rekao da su prozelita 1, zbog kojeg su prohodili more i kopno, uinili sinom pakla dvostruko veim od sebe. Tako je i bilo. Nakon toga nastavili su svojim izopaenim putem, daleko od prave zamisli Boga koji potuje njih i okolne narode; postali su toliko zaokupljeni sobom, tako zatvoreni u sebe i tako zli, da su bili gori od neznaboaca oko sebe. Onda ih je Bog rasprio po svim okolnim narodima pa su bili
1
Prozelita obraenika, neznaboca koji je primio jevrejsku veru prim. izdava
172
prisiljeni druiti se s drugim ljudima; morali su. A ipak Petar kae: Vi znate kako je zabranjeno oveku Judejcu druiti se ili dolaziti oveku iz drugog naroda, s neobrezanima. U jedanaestoj glavi braa u Jerusalimu su ga optuila: Uao si neobrezanim ljudima i jeo si s njima. Danilo i njegova tri brata godinama su dan za danom jela za stolom neznaboakog cara s neznabocima i Bog je bio s njima sve vreme i uinio Danila jednim od velikih proroka a onu trojicu izbavio iz uarene pei. Zbog ega je to bilo zapisano i stavljeno u njihove ruke kao jedna od knjiga koju je trebalo da stalno prouavaju? Kao to vidite to je trebalo da ih ui upravo suprotno onome ta su govorili i inili. Evo jo vie toga: otvorimo knjigu proroka Danila , etvrtu glavu:
Car Navuhodonosor svim narodima, plemenima i jezicima to su po svoj zemlji, mir da vam se umnoi. Svide mi se da objavim znake i udesa to mi uini Bog Vinji. Znaci Njegovi kako su veliki! I udesa Njegova kako su silna! Carstvo je Njegovo carstvo veno, i vlast Njegova od kolena do kolena.
Ovde Navuhodonosor objavljuje svim narodima, plemenima i jezicima istinu o pravom Bogu i kako je dobar i kako su velika Njegova udesa. Imali su to u svojim rukama. Imali su u svojim vlastitim zapisima da je Bog Navuhodonosoru dao san, a Danilu njegovo tumaenje za cara, i da je na taj nain Bog doveo Navuhodonozora dotle da je objavio proglas svim narodima i jezicima, u kojem je rekao kako je pravi Bog dobar, kako je velik i kako je dobro uzdati se u Njega. Pogledajte poslednji stih u ovoj glavi. Navuhodonosor je ispriao ta je doiveo, kako se podigao protiv Boga i kako je bio isteran, ali ga je Gospod u svoje vreme opet vratio:
U to vreme um moj vrati mi se, i na slavi carstva mog vrati mi se velianstvo moje i svetlost moja; i dvorani moji i knezovi moji potraie me, i utvrdih se u carstvu svom, i doda mi se vie velianstva. Sada ja Navuhodonosor hvalim, uzviujem i slavim cara nebeskog, ija su sva dela istina i iji su putevi pravedni i koji moe oboriti one koji hode ponosito.
Prema tome, pred njima je neprestano bila lekcija s kojom je Gospod pokuavao da ih poui kako su se sve te njihove ideje protivile istini. Uio ih je da je bio spreman dosegnuti neznaboce i da je to eleo; i da je Izrailj odvojio iz ostalih naroda da bi Ga bolje upoznali i to mogli preneti svim narodima. I da su iveli tako kako je Bog od samog poetka eleo da ive, takav zadatak nikad ne bi dopao nekom neznaboakom caru, jer Boji narod bi sam proglasio Njegovu slavu svim narodima. Ali kad su se zatvorili od Boga, a time se zatvorili i od naroda, onda je Bog morao da upotrebi ove glave neznaboakih naroda da svim narodima donesu poznanje o Njemu. Pogledajte i estu glavu. Tu nalazimo sluaj Darija, Danilovo progonstvo i izbavljenje. itajmo u dvadeset petom stihu Darijev proglas:
Tada car Darije pisa svim narodima i plemenima i jezicima to ivljahu u svoj zemlji: Mir da vam se umnoi. Od mene je zapovest da se u svoj dravi carstva mog svak boji i strai Boga Danilovog, jer je On Bog ivi, koji ostaje doveka, i carstvo se Njegovo nee rasuti, i vlast e Njegova biti do kraja; On izbavlja i spasava, i ini znake i udesa na nebu i na zemlji, On je izbavio Danila od sile lavovske.
I ovde je poznanje pravog Boga objavljeno svim narodima i plemenima i jezicima reima onoga koji je za Jevreje bio izoptenik, potpuno zaboravljen i odbaen od Boga. Ali tu je jasno pisalo na 173
njihovom jeziku, i bilo u njihovim rukama, godinu za godinom, i uvek ih je uilo stvarima suprotnim od onoga ta su oni uili i inili. itaemo jo jedan dogaaj, opisan u prvoj glavi Jezdrine knjige, u vezi sa poslednja dva stiha u poslednjoj glavi Druge dnevnika:
Ali prve godine Kira, cara persijskog, da bi se ispunila re Gospodnja koju ree na usta Jeremijina, podie Gospod duh Kira cara persijskog, te oglasi po svemu carstvu svom i raspisa govorei: Ovako veli Kir, car persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmeu vas od svega naroda Njegovog? Gospod Bog njegov neka bude s njim, pa nek ide.
Sada proitajmo prva tri stiha u Jezdri 1:

Prve godine Kira, cara persijskog, da bi se ispunila re Gospodnja, koju ree na usta Jeremijina, podie Gospod duh Kira, cara persijskog, te oglasi po svemu carstvu svom i raspisa govorei: Ovako veli Kir, car persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da Mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmeu vas od svega naroda Njegovog? Bog nebeski neka bude s njim, pa nek ide u Jerusalim u Judeji, i neka zida dom Gospoda Boga Izrailjevog, Boga koji je u Jerusalimu. (Jezdra 1,1-3).
Ovo je dovoljno. Ima jo mnogo sluajeva u Pismima koja pokazuju kako su Jevreji imali potpuno zatvorene oi i kako su okrenuli lea Gospodu, da bi doli u situaciju u kojoj su se nalazili kad je Hristos doao na svet, i u kojoj ih je naao. Istina je, kad je Gospod izveo sinove Izrailjeve iz Egipta, u Mojsijevim knjigama i u drugim Pismima, rekao je da trebaju biti odvojeni od svih naroda. To je istina. Takoe im je bilo reeno kako da ostvare to odvajanje. U trideset treoj glavi Druge Mojsijeve, u stihovima 14-16 reeno je sledee:
Moje e lice ii napred, i dau ti odmor. A Mojsije mu ree: Ako nee ii napred lice Tvoje, nemoj nas kretati odavde. Jer po emu e se poznati da smo nali milost pred Tobom, ja i narod Tvoj? Zar ne po tome to Ti ide s nama? Tako emo se razlikovati ja i narod Tvoj od svakog naroda na zemlji.
Tako treba da budemo odvojeni. Po emu e se to videti? Ti ide s nama. Tako ih je uio na koji nain treba da budu odvojeni od svih naroda. Da im je bilo stalo do privilegije Njegovog prisustva i da su imali Njegovo prisustvo sa njima, svakako bi bili srcem i ivotom odvojeni od svih naroda. Ali bi se druili sa svim narodima na zemlji. Otili bi svim ljudima i narodima i jezicima, i govorili im o Bojoj slavi i Njegovoj dobroti i sili, kao to su to uinili Navuhodonosor, Darije i Kir. Ali umesto toga njima nije bilo stalo do privilegije Njegovog prisustva i da uvek sa sobom imaju Njegovo prisustvo da bi ih posveivao jer odvojen od sveta Gospodu znai biti posveen. Da su imali Gospodnju prisutnost da ih posveuje, mogli su da idu bilo gde na zemlji, a i dalje bi bili odvojeni od svih naroda. Ali poto nisu imali ono to bi ih odvajalo, i to ih je jedino moglo odvojiti, ta je onda trebalo da uine da budu odvojeni od sveta? Kako su to jedino mogli da uine? Znamo da nisu imali Njega ija prisutnost je to jedino mogla da uini. Prema tome jedini nain na koji su mogli da to uopte
174
uine bio je da to uine sami, u skladu sa svojim idejama o tome ta je Bog mislio kad je rekao da budu odvojeni. Ali ljudske ideje o onome ta Bog misli znamo koliko su one blizu istini, jer On kae: Jer misli moje nisu vae misli, niti su vai putevi moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa vie od zemlje, toliko su putevi moji vii od vaih puteva, i misli moje od vaih misli (Isaija 55,8.9). Prema tome one su isto tako daleko od istine koliko i ljudski putevi od Bojih. Budui da nisu imali Boje prisustvo koji e to da uini za njih i u njima, odluili su da to uine sami; i morali su da to uine sami da bi se uopte mogli odvojiti. Ali poto s njima nije bilo Boje prisustvo koje je to jedino moglo da uini, do ega su onda svi njihovi pokuaji mogli da dovedu? Kako je, razmislite, to na kraju jedino moglo da se zavri? Nije moglo da se zavri nikako drugaije nego da doe do izgradnje, poveanja, jaanja i silnog narastanja tog njihovog ja. Tog samo-pouzdanja, samo-ponositosti (oholosti), samo-uzvisivanja, samo-pravednosti, sve mogue sebinosti sve jaeg isticanja sebe i svih uzaludnih napora da sami ispune ono to Pismo trai kad je Gospod rekao da se trebaju odvojiti od drugih naroda. I kad su pomou svega toga doli u stanje u kojem su bili gori od neznaboaca oko njih, Gospod ih je izagnao iz njihove zemlje i rasejao meu okolne narode. A kad su tako bili rasejani, odvojili su se od drugih naroda vie nego ikad od dana kad su uli u svoju zemlju. Kad su bili rasejani meu narodima, traili su Gospoda kako to nisu inili u svojoj zemlji, uzdali su se u Njega kako se nisu uzdali u svojoj vlastitoj zemlji. I nali su ga, dok ga u svojoj zemlji nisu cenili. Njegova prisutnost sa njima odvojila ih je od neznaboaca kada su bili rasejani meu neznaboce. Na sve ove naine Bog je pokuao da ih poui da ne postupaju na pravi nain; uio ih je pravom nainu na koji se to jedino moglo ostvariti. Ali uprkos svemu oni su prihvatili pogrean nain da to ostvare. tavie: Poto nisu imali Boje prisustvo, koje bi dalo smisao svemu to je On rekao i svemu to je odredio da vre u svojim slubama i bogosluenjima, ovaj samovoljan nain postupanja naveo ih je da izopae forme bogosluenja koje je Gospod odredio. Navelo ih je da ih pretvore u sredstvo spasenja. I kad su ih obavljali, smatrali su da ih one ine pravednima; poto ih ostali narodi nisu imali, oni nisu mogli da budu pravedni. Smatrali su da je Bog ove obrede dao s tom namerom, a da ih nije propisao za druge narode; zbog toga je Bog drao do njih vie nego do ikoga drugoga. Time su ne samo sebe stavili na Boje mesto, ve su izopaili sve slube koje je On odredio za drugu svrhu; tako su se potpuno okrenuli sluenju samopravednosti, samouzvisivanju i samoiskljuivosti. Da je bio prisutan meu njima, kako je to naumio, svi ovi obredi koje je odredio, imali bi za njih boansko znaenje i boanski ivot u svakoj pojedinosti slube koju je Bog odredio. Onda bi nali Isusa Hrista i Njegovu ivu prisutnost i preobraavajuu silu; to bi dalo ivu snagu svakom obredu koji je bio odreen i svim simbolima koji su bili pred njima. Onda bi sve to u njima izazvalo ivo zanimanje i oni bi predstavljali samo prisutnog Hrista Hrista prisutnog u njima. Tako je nedostatak Hristove prisutnosti u ivotu obraenog srca doveo do isticanja sebe umesto Boga, a sve boanske obrede koje je Bog odredio, pretvorio samo u forme i spoljanje ceremonije od kojih su oekivali da dobiju ivot. To je dovelo do toga da sve ovo stave na Hristovo mesto kao nain za spasenje. Mislim da imamo upravo toliko vremena da na ovom asu proitamo neke odlomke koji pokazuju ta su od svega toga uinili u Hristovo vreme. Molim vas da o tome ozbiljno razmiljate. Imam ovde neke glave iz jo neobjavljene knjige Hristov ivot (Life of Christ) ge. E. G. White, u kojima je mnogo reeno o predmetu koji smo veeras dosad prouavali. Smatrao sam da bi
175
bilo posebno korisno za nae propovednike i radnike, a i ceo narod, kad bi se ove izjave prikupile tako da ih u BILTENU imamo pred sobom, da ih moemo koristiti u vremenu koje je pred nama. Zato sam to doneo ovamo i proitau veeras nekoliko odlomaka, bez odreenih komentara, ali u sledeem predavanju videemo posledice toga, a sve ove take potrebne su za nae dalje prouavanje. Naravno, poto knjiga Hristov ivot jo nije tampana, jo uvek je u rukopisu, ne mogu da navedem stranice.
Jevrejske stareine ustezale su se od druenja sa drugim klasama ljudi osim vlastitom. Drali su se na odstojanju ne samo od neznaboaca ve i od veine iz vlastitog naroda, ne elei da im budu od koristi niti da zadobiju njihovo prijateljstvo. Njihovo uenje navelo je Jevreje iz svih stalea da se odvoje od ostatka sveta na nain koji ih je naveo da postanu samopravedni, sebini i netolerantni. Ovo rigorozno odvajanje i licemerstvo umanjilo je uticaj fariseja i stvorilo predrasudu koju je Spasitelj eleo da ukloni, da bi uticaj Njegove misije mogli da osete svi. To je bio razlog zbog kojeg je Isus doao na ovu svadbu, da pone uklanjati iskljuivost koja je postojala kod jevrejskih voa, i da otvori put za njihovo slobodnije meanje s obinim narodom. Jevreji su tako otpali od drevnih Jahvinih uenja da su smatrali kako e biti pravedni u Bojim oima i doiveti ispunjenje Njegovih obeanja, ako se budu strogo drali slova zakona kojeg im je Mojsije dao. Revnost kojom su sledili uenja starih dalo im je oreol velike svetosti. Poto nisu bili zadovoljni obredima koje im je Bog dao preko Mojsija, stalno su tragali za jo kruim i teim dunostima. Svoju svetost merili su brojem i mnotvom svojih obreda, dok su im srca bila ispunjena licemerstvom, ponosom i pohlepom. Dok su tvrdili da su jedini pravedni narod na zemlji, zbog njihovog bezakonja nad njima je bilo Boje prokletstvo. Oni su prihvatili neposveena i zbunjujua tumaenja zakona kojeg su dobili preko Mojsija, dodali su tradiciju na tradiciju; ograniili su slobodu misli i dela, dok se Boje zapovesti, uredbe i slube nisu izgubile u beskrajnom ponavljanju beznaajnih obreda i ceremonija. Njihova religija je bila jaram ropstva. iveli su u stalnom strahu da bi se mogli obesvetiti. Zbog stalnog bavljenja tim stvarima, njihovi su umovi zakrljali, a podruje delovanja se suzilo.
Evo i pitanja: ta je bilo koren svega toga? Ja, ja, sebinost sve vreme.
Isus je zapoeo delo reformacije svojim prisnim saoseanjem sa ljudskim rodom. On je bio Jevrejin i odluio je da ostavio savren primer oveka koji je Jevrejin iznutra. Dok je pokazivao najvee potovanje prema Bojem zakonu, i uio poslunosti njegovim propisima, ukoravao je fariseje zbog njihove licemerne pobonosti i pokuavao da oslobodi narod od besmislenih zahteva kojima su bili vezani. Isus je ukoravao neumerenost, poputanje samome sebi i glupost, ali je po svojoj prirodi bio drutven. Prihvatao je pozive da jede sa uenima i ljudima plemikog roda, ali i sa siromanima i napaenima. U tim prilikama su Njegove rei uzdizale i pouavale. On nije odobravao prizore rasipnitva i razuzdanosti, ali mu je bezazlena radost bila ugodna. Jevrejska svadba je bila svean i dirljiv dogaaj pa njene radosti nisu izazivale nezadovoljstvo Sina ovejeg. udo uinjeno na svadbi direktno je ukazivalo na ruenje predrasuda kod Jevreja. Isusovi uenici nauili su iz nje lekciju saoseanja i poniznosti.
U jednoj drugoj glavi o Nikodimu i njegovoj poseti Hristu, nalazimo ovo:

U to vreme su Izrailjci doli do zakljuka da rtveni obredi sami po sebi imaju sposobnost da okaju greh, tako da su iz vida izgubili Hrista na kojeg su oni ukazivali. Bog je eleo da ih naui kako
176
su sve njihove slube same po sebi bile beskorisne, kao zmija od bronze, ali su kao ona, trebale da njihove misli vode Hristu, velikoj rtvi za greh.
O eni Samarjanki na izvoru:

Premda je bila grenica, ova ena je bila u povoljnijem stanju da postane podanik Hristovog carstva od Jevreja koji su se hvalili svojoj pobonou, ali su se za svoje spasenje uzdali u vrenje spoljanjih obreda i ceremonija. Nisu oseali potrebu ni za Spasiteljem ni za uiteljem, dok je ova jadna ena eznula da se oslobodi od tereta greha... Iako je bio Jevrejin, Isus se slobodno druio sa Samarjanima, zanemarujui obiaje i netrpeljivost svog naroda. Ve je poeo da rui zid koji je razdvajao Jevreje od neznaboaca, i da propoveda spasenje svetu. Na samom poetku svoje slube otvoreno je ukorio povrnu moralnost i razmetljivu pobonost Jevreja U jerusalimskom hramu nizak zid odvajao je predvorje od zgrade samog hrama. Neznabocima je bilo dozvoljno da uu u predvorje, ali samo je Jevrejima bilo dozvoljno da uu u unutranje dvorite. Da je neki Samarjanin preao ovu granicu, hram bi bio oskrnavljen i on bi to morao da plati svojim ivotom. Ali Isus, osniva i temelj hrama, privlaio je neznaboce k sebi vezama ljudskog saoseanja i druenja, dok im je njegova boanska milost donela spasenje koje su Jevreji odbili da prihvate. Isusov boravak u Samariji nije samo doneo svetlost duama koje su eljno sluale ono to je govorio. Taj boravak je bio i pouka za Njegove uenike. Iako su bili iskreno privreni Hristu, jo uvek su bili pod uticajem svog ranijeg uenja jevrejske netrpeljivosti i uskogrudnosti. Da bi pokazali odanost svom narodu, smatrali su se obaveznima da gaje neprijateljstvo prema Samarjanima.
Vidite li vezu izmeu ovog i ranijeg citata? Razgovarajui sa Samarjankom, Isus je poeo da rui zid razvajanja izmeu Jevreja i drugih naroda, a uenici su smatrali da su obavezni negovati neprijateljstvo. Vidite li da je Isus u nameri da srui zid razdvajanja, ukinuo neprijateljstvo?
udili su se Isusovom ponaanju kad je ruio zid razdvajanja izmeu Jevreja i Samarjana, i otvoreno odbacio uenja knjievnika i fariseja. Uenici nisu mogli a da ne slede primer svog Uitelja, ali njihova oseanja protivila su se na svakom koraku. Nagli Petar, pa ak i ljubljeni Jovan, teko su mogli da se pokore novom poretku stvari. Nisu mogli da podnesu pomisao da treba da rade s takvim ljudima kao to su Samarjani. U ova dva dana u kojima su uestvovali u Gospodnjoj slubi u Samariji, vernost prema Hristu obuzdavala je njihove predrasude. Oni ne bi propustili da pokau koliko Ga potuju, ali u srcu se sa time nisu mogli pomiriti. Meutim to je bila sutinska lekciju koju je trebalo da naue. Kao Hristovi uenici i ambasadori, njihova stara oseanja ponosa, prezira i mrnje mora da ustuknu pred ljubavlju, saaljenjem i saoseanjem. Njihova srca moraju da se otvore svima kojima su, kao i njima, potrebni ljubav i ljubazno, strpljivo pouavanje Isus nije doao na ovaj svet da umanji dostojanstvo Zakona, ve da ga uzvisi. Svojim predrasudama i zabludama Jevreji su ga izopaili. Njihovi besmisleni zahtevi i uslovi postali su poslovini meu stanovnicima drugih zemalja. Posebno su subotu ogradili svim moguim besmislenim zabranama. Ona se nije mogla nazvati milinom, posveenom Gospodu, asnom; knjievnici i fariseji su njeno svetkovanje pretvorili u teak jaram. Jevrejin nije smeo da zapali vatru subotom niti da upali sveu tog dana. Shvatanja naroda bila su tako uskogrudna da su postali robovi svojih vlastitih beskorisnih propisa. Zbog toga su zavisili od neznaboaca za mnoge poslove koje su svojim pravilima zabranjivali da sami obave.
177
Nisu shvatali da, ako su ovi potrebni poslovi u ivotu bili greni, onda su oni koji su zapoljavali druge da ih obave bili jednako krivi kao da su ih sami obavili. Mislili su da je spasenje ogranieno na Jevreje i s obzirom da je stanje svih drugih bilo beznadeno, nije moglo da se pobolja niti pogora. Ali Bog nije dao ni jednu zapovest koju ne bi svi mogli dosledno da dre. Njegovi zakoni ne odobravaju nerazumnu upotrebu kao ni sebina ogranienja Jednostavnost Njegovog uenja privlaila je mnotvo koje nije bilo zainteresovano za duge beivotne govore rabina. Poto su sami bili skeptini i ljubitelji sveta, ovi uitelji govorili su sa oklevanjem kad bi pokuali da objasne Boju re, kao da njeno uenje moe da bude protumaeno na jedan nain ili potpuno suprotno Svojim reima i delima milosra i dobrote On je lomio okove ugnjetavake sile starih tradicija i po ljudima nainjenih zapovesti, i umesto njih prikazivao je Boju ljubav u njenoj neiscrpnoj punini Umesto da bude blagoslov, kako je to bilo namenjeno, subota je postala prokletstvo zbog dodatnih zahteva Jevreja. Isus je eleo da je oslobodi od ovih optereenja Pismo Starog zaveta, u koje su, tvrdili su, verovali, jasno je iznelo svaki detalj Hristove slube Ali umovi Jevreja su postali zakrljani i sueni zbog njihovih nepravednih predrasuda i nerazumne netrpeljivosti Jevrejske voe su bile ispunjene duhovnim ponosom. Njihova elja za linim proslavljanjem pokazala se ak i u slubi u Svetinji. Voleli su pozdrave na trgovima i bili su zadovoljni kad bi sa usana ljudi uli zvuk svojih titula. Dok je istinska pobonost opadala, oni su postali jo ljubomorniji na svoje tradicije i obrede.
Uzeemo jo jedan citat:

Ova su upozorenja delovala, i kad su ih od strane njihovih neznaboakih neprijatelja snale nesree i progonstvo, Jevreji su se vratiti strogom dranju svih spoljanjih formi povezanih sa svetim Zakonom. Ali ni sa time se nisu zadovoljili pa su ovim obredima dodali optereujue zahteve. Njihova oholost i licemerstvo doveli su do uskogrudnog tumaenja Bojih zahteva. Kako je vreme prolazilo, postupno su sebe ogradili tradicijama i obiajima svojih predaka, dok nisu zakljuili da zahtevi koji su potekli od njih imaju svu svetost izvornog Zakona. Ovo poverenje u sebe i svoje vlastite propise, popraeno predrasudama prema svim drugim narodima, dovelo je do toga da su se oduprli Bojem Duhu koji bi ispravio njihove zablude, i tako su se jo vie odvojili od njih. U Isusovo vreme ovi zahtevi i uslovi postali su takav teret da je Isus izjavio: Nego vezuju bremena teka i nezgodna za noenje i tovare na plea ljudska (Karadi). Njihovo lano merilo dunosti, njihovo povrno ispitivanje pobonosti i svetosti, zamraili su stvarne i pozitivne Boje zahteve. U krutom obavljanju spoljanjih ceremonija, zanemarena je sluba srca.
178

Da bismo ovaj predmet, ili bar posebnu taku iz njega, imali jasno pred sobom, ponoviu nekoliko izraza iz odlomka kojim smo sino zavrili predavanje:
Na svadbi u Kani Isus je poeo da rui iskljuivost koja je postojala meu Jevrejima. Njihova religija je bila jaram ropstva. udo na svadbenoj sveanosti direktno je bilo usmereno na ruenje predrasuda kod Jevreja. Iako je bio Jevrejin, Isus se slobodno druio sa Samarjanima, zanemarujui obiaje i netrpeljivost svog naroda. Ve je poeo da rui zid koji je razdvajao Jevreje od neznaboaca, i da propoveda spasenje svetu.
O uenicima u Samariji pie:

Da bi pokazali odanost svom narodu, smatrali su se obaveznima da gaje neprijateljstvo prema Samarjanima. udili su se Isusovom ponaanju kad je ruio zid razdvajanja izmeu Jevreja i Samarjana, i otvoreno odbacio uenja knjievnika i fariseja U ova dva dana u kojima su uestvovali u Gospodnjoj slubi u Samariji, vernost prema Hristu obuzdavala je njihove predrasude. Oni ne bi propustili da pokau koliko Ga potuju, ali u srcu se sa time nisu mogli pomiriti. Meutim to je bila sutinska lekciju koju je trebalo da naue Isus nije doao na ovaj svet da umanji dostojanstvo Zakona, ve da ga uzvisi. Svojim predrasudama i zabludama Jevreji su ga izopaili. Njihovi besmisleni zahtevi i uslovi postali su poslovini meu stanovnicima drugih zemalja. Posebno su subotu ogradili svim moguim besmislenim zabranama. Ona se nije mogla nazvati milinom, posveenom Gospodu, asnom; knjievnici i fariseji su njeno svetkovanje pretvorili u teak jaram. Jevrejin nije smeo da zapali vatru subotom niti da upali sveu tog dana. Shvatanja naroda bila su tako uskogrudna da su postali robovi svojih vlastitih beskorisnih propisa Umesto da bude blagoslov, kako je to bilo namenjeno, subota je postala prokletstvo zbog dodatnih zahteva Jevreja. Jevrejske voe su bile ispunjene duhovnim ponosom. Njihova elja za linim proslavljanjem pokazala se ak i u slubi u Svetinji kad su ih od strane njihovih neznaboakih neprijatelja snale nesree i progonstvo, Jevreji su se vratiti strogom dranju svih spoljanjih formi povezanih sa svetim Zakonom. Ali ni sa time se nisu zadovoljili pa su ovim obredima dodali optereujue zahteve. Njihova oholost i licemerstvo doveli su do uskogrudnog tumaenja Bojih zahteva. Kako je vreme prolazilo, postupno su sebe ogradili tradicijama i obiajima svojih predaka, dok nisu zakljuili da zahtevi koji su potekli od njih imaju svu svetost izvornog Zakona. Ovo poverenje u sebe i svoje vlastite propise, popraeno predrasudama prema svim drugim narodima, dovelo je do toga da su se oduprli Bojem Duhu
Evo jo nekoliko kratkih citata:

U svim svojim poukama Isus je ljudima ukazivao na bezvrednost poslunosti iskljuivo obredima Jevreji su postali tako telesni da nisu mogli prepoznati ta je duhovno. Pa kad je Hristos pred njih izneo istine koje su bile dua svekolike njihove slube, oni su ga, gledajui samo na ono to je spolja, optuili da je eli ukinuti On je znao da e oni ova dela milosra upotrebiti kao snaan dokaz kojim e uticati na umove mnotva, koje je celog svog ivota bilo vezano
179
jevrejskim ogranienjima i zahtevima. Meutim, ovo saznanje ga nije spreilo da rui besmisleni zid praznoverja kojim je subota bila zabarikadirana. Njegova dela milosra proslavila su taj dan, dok su upravo oni koji su se alili na Njega, svojim mnogi beskorisnim obredima i ceremonijama sramotili subotu. Jevreji su optuili Hrista da gazi subotu, dok je On samo pokuavao da joj vrati njen izvorni karakter. Tumaenja koja su rabini dali Zakonu, svi njihovi detaljni i muni zahtevi, odvraali su subotu od njenog pravog cilja i davali svetu pogreno razumevanje boanskog Zakona i Bojeg karaktera. Prema njihovom uenju Bog je dao zakone koji su za Jevreje bili nemogui za vrenje, a jo manje za druge narode. Tako su u svojoj telesnosti, odvojeni od Boga u duhu i tvrdei da Mu slue, obavljali upravo ono delo koje je Sotona eleo da ine da zauzmu stav kojim su optuivali Boji karakter i navodili narod da Ga smatra tiraninom; da zakljue kako je svetkovanje subote, kako je to Bog zahtevao, uinilo oveka tvrda srca, bezoseajnog i okrutnog. Hristos nije doao da odbaci ono to su govorili patrijarsi i proroci, jer On je sm govorio preko ovih predstavnika ljudi. On je Sm bio izvor sve istine. Svaki dragulj istine potekao je od Hrista. Ali ovi skupoceni dragulji stavljeni su u pogrean okvir. Njihovo dragoceno svetlo koristili su tako da slui zabludi. Ljudi su ih uzeli da njima ukrase tradiciju i sujeverje. Isus je doao da ih uzme iz lanog okvira zablude i stavi u okvir istine.
ta je moglo da potpunije izrazi misao o obliju pobonosti, bez njene sile nego to su ljudi i njihove slube inile u ono vreme? Moete li to da zamislite? Svaka od ovih izjava jednostavno je jo jedan od naina da se kae kako su imali oblije pobonosti, ali su se odrekli njene sile. Mi se sada nalazimo u vremenu svetske istorije kad ista stvar oblije pobonosti, bez njene sile predstavlja prokletstvo za svet. I iste istine koje su u Pismu napisane protiv tih stvari u ono vreme, svetlost su i istina Isusa Hrista koje se protive tim stvarima u nae vreme. Ono to je u ono vreme spasavalo narod od oblija pobonosti bez sile isto ono to je spasavalo narod od besmislenog reanja forme i ceremonija, od ceremonijalizma i obrednog zakona, koji nije nita drugo do ceremonijalizam isto to to je u njihovo vreme spasavalo narod od toga, spasie narod od toga u nae vreme. ta je od toga spasavalo narod u ono vreme? Jer on je na mir, koji oboje sastavi u jedno, on je razruio zid koji nas je razdvajao; i u svome telu ukinuo neprijateljstvo, obesnaio zakon s njegovim zapovestima i odredbama [ceremonijama, formama bez sile], da od te dvojice naini u sebi jednog novog oveka, tako uspostavivi mir (KJV). Radilo se o potpunom predanju Isusu Hristu svega u vasioni, i kad je u Njemu uniteno neprijateljstvo, to je u ono vreme omoguilo spasavanje naroda od ceremonijalizma; a nita manje od toga nee danas narod spasiti od ceremonijalizma. Nita manje od toga nee spasiti adventiste sedmog dana od ceremonijalizma i od sleenja istog puta starog obrednog zakona. [Profesor Prescott: Voleo bih da znam jesmo li jasno shvatili ovu misao, jer mi se ini da ona ovde zauzima centralno mesto. Treba li da razumemo kako Isus Hristos u ono vreme stvarno nije ukinuo samo taj obredni zakon, ve je uinio mnogo vie; ukinuo je obredni zakon svuda i zauvek, bez obzira kako bio formulisan.] Da, upravo to. Doi emo do toga na jedan drugi nain. ta je bio uzrok svemu tome? ta je bio uzrok razdvajanja Jevreja od neznaboaca? ta je bilo uzrok da su imali oblije pobonosti, ali bez sile? ta je bilo problem kod uenika sa Isusom u Samariji? Neprijateljstvo neprijateljstvo, greh, ja. Neprijateljstvo, greh, ja sve je to ja. Bilo je to stavljanje sebe na Boje mesto, to je ne samo izopailo od Boga postavljene slube i forme slube, nego je dovelo do toga da su dodali itavo brdo vlastitih ceremonija i dodataka, kako smo to itali. ta je bila svrha svega toga? Zbog ega su sve to
180
radili? Da se spasu, da budu pravedni. Ali nikakva forma ili obred, koje je ak i Sm Bog postavio, ne mogu da spasu oveka. To nisu shvatili. To hiljade ljudi nije shvatilo. I to je ono oblije pobonosti, ali bez njene sile; to je ceremonijalizam; i ako hoete, to je obredni zakon koji je ukinut ukidanjem neprijateljstva u Njegovom telu, ime je sruen zid koji je razdvajao. Upravo je nedostatak prisutnosti Isusa Hrista u srcu ivom verom doveo do toga da svoje pouzdanje za spasenje usmere na druge stvari. Poto za spasenje nisu imali Hrista, oni su inili sve ovo drugo da bi bili pravedni. I tako su uzeli sredstva koja je Bog namenio za druge ciljeve uzeli su Deset zapovesti, uzeli su obrezanje, uzeli su rtve i prinose i rtve paljenice i rtve za greh. Uzeli su sve ovo to je Bog dao s drugim ciljem i koristili da pomou toga steknu spasenje; upotrebili su to da njihovim vrenjem steknu pravednost. Ali vrenjem tih stvari nisu mogli da nau pravednost; nisu mogli da nau mir; nisu mogli da nau zadovoljstvo srca; jer ga u tome nije bilo sve to su radili bilo je njihovo ja. Zato su, da bi bili sigurni, morali da iz ovih stvari koje je Bog dao, i onoga to je rekao, izvuku deset hiljada cepidlaenih i kazuistikih 1 pojedinosti, da bi mogli da budu potpuno sigurni da su na pravom putu za sticanje pravednosti za kojom su teili. Ali sve to ih nije zadovoljilo; nisu mogli da nau mir srcu; i zbog toga su morali da dodaju mnotvo stvari koje su izmislili; a sve to je i onako bila njihova izmiljotina. Od poetka do kraja to je bio ceremonijalizam; a sve su to inili da bi pomou tih stvari postali pravedni. Ali nita osim vere u Isusa Hrista ne moe da uini oveka pravednim; i nita osim toga ne moe da ga takvim odri. Ali oni je nisu imali; oni nisu imali Njega da ivom verom prebiva u njihovom srcu, da bi Njegova sila mogla da zasvetli u ivotu preko ovih stvari koje je Bog odredio, koje je Sm Hristos odredio u tu svrhu. I zato, kad su pokuali da preko svih ovih stvari to je bilo samo izraz delovanja njihovog ja steknu pravednost, propustili su nai pravu pravednost; tako da je to ja u njima stvorilo ono to svedoanstvo tako esto naziva zidom razdvajanja, besmislenih zahtevima i ograivanjem neprekidno koristei ove izraze na svaki zamisliv nain. ta je dovelo do podizanja ovog zida? Da li ga je Bog podigao? Ne. Ko ga je onda podigao? Oni sami. I ta je to u njima bilo temelj celoj stvari? Njihovo ja. A to ja, kako smo esto prouavali, neprijateljstvo je Bogu; ono se ne pokorava Bojem zakonu niti moe. A mi smo itali da su se uenici, da bi pokazali odanost svom narodu, smatrali (su se) obaveznima da gaje neprijateljstvo prema Samarjanima. Da ga stvore? Ne, da ga gaje, da ga se vrsto dre. Poto je to neprijateljstvo, koje je jednostavno izraz sebinosti, dovelo do podizanja ovog zida, kada je Isus Hristos eleo da ga srui i razori uniti zauvek koji je jedini nain bio da to delotvorno obavi? Da bi se sruio neki zid ili zgrada, treba li zapoeti sa ruenjem od vrha, skidati sloj kamena tu pa tamo ili poeti u sredini i izvui neki kamen ovde i neki tamo? Ne; ako elite da sruite sve, maknuete temelj i stvar je sreena; zid je razoren, zgrada je sruena. Isus Hristos je eleo da ukloni celu tu stvar; eleo je da ovaj zid potpuno srui i da ga ostavi u ruevinama; zato je udario u njegov temelj. I kad je izvor, taj temelj, celog tog besmislenog zida koji je bio neprijateljstvo, Isus sruio tako to je svojim telom razruio pregradni zid koji ih je rastavljao, neprijateljstvo, zajedno s njim je obesnaio zakon s njegovim zapovestima i odredbama. [Gospodin Gilbert: Sama re pravednost izopaena je tako da sada znai da je pravedan ovek koji daje milostinju, ovek koji daje odreenu svotu milostinje da stekne pravednost.]
Kazuista pristalica uenja da sve o svetu postaje i biva sluajno prim. izdava
181
Brat Gilbert, koji je roeni Hebrej, i Jevrej i sada, kae da ova ideja jo uvek preovlauje meu Jevrejima; da je re pravednost, i sama ideja pravednosti, izopaena tako da sada znai da je oni primaju kao posledicu onoga to su inili, davanja milostinje, ili ta god to moe biti, u smislu injenja onog to je ispravno. Sve je to pravednost delima, pravednost po postupcima, bez Isusa Hrista. Sve je to ceremonijalizam. I to je isto tako loe za adventiste sedmog dana kao za bilo kojeg fariseja u Judeji pre hiljadu osam stotina godina. To imaju svi koji ispovedaju hrianstvo bez Hrista, koji imaju oblije pobonosti ali bez sile; to je samo plod neprijateljstva, i nita drugo. Kad god i gde god imate neprijateljstvo, imaete ceremonijalizam. Ne moete ga se osloboditi bez oslobaanja neprijateljstva; i kad god je neprijateljstvo ovde, ono e se pokazati. U nekim mestima se pokazuje u onome ta se naziva bojom koe; u drugima se pokazuje u nacionalnosti nemakoj, skandinavskoj i tako dalje, i tako dalje pa kad se ono potpuno razvije, onda e u Vesti treeg anela 2 biti isto tako mnogo nacionalnosti i boja kao na zemlji. Ali u Isusu Hristu tako neto nikad ne moe da bude. A ako nismo u Isusu Hristu, onda nismo u Vesti treeg anela. U Isusu Hristu je neprijateljstvo ukinuto i prema tome u Njemu nema ni boje koe; nema skandinavskog porekla, nema nemakog porekla, neka nikakvog drugog porekla. Nema ni belih ni crnih; nema Nemaca ni Francuza, ni Skadinavaca ni Engleza, ni bilo ega drugo, osim to se Isus Hristos ispoljava nad svima i kroz sve i u svima vama. Ali mi to nikad neemo doiveti ak ni adventisti sedmog dana to nee uspeti da doive dok se to neprijateljstvo ne ukine ivom verom u Isusa Hrista, koja pokorava volju Njemu, da bi primili to ivo, boansko oblije, o kojem smo veeras sluali u predavanju brata Prescotta. Eto tu smo; i to je danas sadanja istina za adventiste sedmog dana kao i za druge ljude. Jo uvek odzvanja isti poziv: Iziite iz nje, narode moj, da ne sauestvujete u gresima njenim, i da vas ne snau zla njena. Jer gresi njeni dostigoe do neba, i Bog se seti nepravde njezine (KJV). Evo jo nekoliko rei o tome. One pokazuju celu priu sa obe strane:
U to vreme su Izrailjci doli do zakljuka da rtveni obredi sami po sebi imaju sposobnost da okaju greh, tako da su iz vida izgubili Hrista na kojeg su oni ukazivali. Bog je eleo da ih naui kako su sve njihove slube same po sebi bile beskorisne, kao zmija od bronze, ali su kao ona, trebale da njihove misli vode Hristu, velikoj rtvi za greh. Bilo za izleenje svojih rana ili za oprotenje greha, oni nisu mogli nita sami da uine osim da pokau svoju veru u lek koji je Bog osigurao. Trebalo je da gledaju i ive.
Sada pogledajte sadanju istinu:

Postoje hiljade u ovo hriansko doba koji su pali u zabludu slinu onoj kod jevrejskog naroda. Oni misle da od njihove poslunosti Bojem Zakonu zavisi hoe li stei Njegovu naklonost.
Ko je pao u zabludu slinu onoj kod Jevreja? Oni koji oseaju da se moraju oslanjati na svoju poslunosti Bojem Zakonu da bi ih ona preporuila Njegovoj naklonosti. Da li ste to vi? Jeste li u toku svog ivota videli nekog takvog? Hvala Bogu to je sruio zid koji je razdvajao.
Izgubljena je iz vida priroda i vanost vere i zato je za mnoge tako teko da poveruju u Hrista kao svog linog Spasitelja.
2
Misli na Crkvu prim. prev.
182
Upravo ta ista snana privlanost tog neprijateljstva nee popustiti dok ne bude razapeta, mrtva i sahranjena sa Isusom Hristom to je ono to privlai i privlai O, moram da uinim neto; nisam dovoljno dobar da me Bog voli; On nije dovoljno dobar da bi se brinuo za nekoga ko je lo kao ja. Moram da uinim neto kako bih prokrio put; moram da uinim neto da sruim prepreke izmeu Njega i sebe, i da uinim sebe dovoljno dobrim tako da me On moe primetiti sa naklonou. Zato moram i elim da drim Njegove zapovesti. Potpisau ugovor i obavezau se da ga ispunim. A onda se trudite da to postignete koliko god moete. Evo odlomka iz Farrarove knjige Pavlov ivot, str. 40. itau:
Jevrejski svetenici su zamislili i onda naloili, ako neki ovek nije sklon da uini ovo ili ono, treba da se prisili direktnim zavetom da to uini.
Upravo tako. I zato, ako vam i nije u srcu da to uinite, treba da to svakako uinite, jer je ispravno, a vi elite da inite to je ispravno; i zato emo potpisati obeanje, zavetovati se: Dobro, sada sam potpisao zavet, i naravno, moram da ga odrim. Ne uivam u tome; to je mrski jaram; ali sam potpisao zavet, i svakako, moram da odrim to sam obeao. To je ceremonijalizam. A on izvire iz neprijateljstva koje je ja.
Postoje hiljade u ovo hriansko doba koji su pali u zabludu slinu onoj kod jevrejskog naroda. Oni misle da od njihove poslunosti Bojem Zakonu zavisi hoe li stei Njegovu naklonost. Izgubljena je iz vida priroda i vanost vere i zato je za mnoge tako teko da poveruju u Hrista kao svog linog Spasitelja.
Kad verujete u Hrista kao svog linog Spasitelja, kad prava vera ivi i vlada u vaem srcu, onda vam nije potrebna nikakva snaga zaveta da biste uinili ovo ili ono. Nije potrebna; ali srce e uvek radosno uskliknuti: Hou initi volju Tvoju, Boe moj, i zakon je Tvoj meni u srcu. Isus Hristos je sruio zid koji je razdvajao. On je u svom telu ukinuo neprijateljstvo koje bi se borilo protiv vere, drei oveka podalje od Boga. On je ukinuo neprijateljstvo koje bi dralo oveka podalje od Hrista, koje bi na Hristovo mesto stavilo neto drugo, bilo ta, koje bi to inilo da bi se ljudi za spasenje oslanjanjali na bilo ta i svata pod suncem sve osim Isusa Hrista premda nita, nita pod suncem, na nebu ili zemlji, niti bilo gde drugde, ne moe da spasi, osim jedino Isusa Hrista i vera u Njega. To je jedino to spasava. Ako iko oekuje da bude spasen neim to naziva verom u Hrista i neto drugo, to je jo uvek stari ceremonijalizam; jo uvek je delovanje neprijateljstva. Ljudi se ne mogu spasiti verom u Hrista i neto drugo. Neki misle da je to preotro reeno pa je moda bolje da proitam ostatak ove reenice:
Kad su pozvani da verom gledaju na Isusa i poveruju da ih bez ikakvih njihovih linih dobrih dela On spasava, iskljuivo zaslugama svoje rtve pomirnice, mnogi su spremni da u to posumnjaju. Oni uzvikuju sa Nikodimom: Kako to moe biti? Ali u Pismu ne nalazimo nita jasnije od toga. Osim Hrista nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti (Dela 4,12 Karadi). ovek nema nita ta bi mogao da donese kao rtvu za iskupljenje, nita da uzvrati boanskoj pravdi, na koju zakon nema zahteve. I kad bi od tog trenutka nadalje mogao da bude savreno posluan Zakonu, time ne bi mogao da iskupi prestupe iz prolosti.
183
Zakon zahteva da ovek bude posluan celog svog ivota. Zato ne moe svojom buduom poslunou da iskupi ni jedan jedini greh. A bez Hristove milosti koja obnavlja srce, ne moe da bude posluan Bojem Zakonu. Naa srca su po prirodi zla, i kako onda iz njih moe da izae ono to je dobro? Ko e isto izvaditi iz neista? Niko (Jov 14,4). Sve ta ovek moe da uini bez Hrista zagaeno je sebinou i grehom. Zato onaj koji pokuava da dostigne nebo svojim vlastitim delima vrenja Zakona, pokuava nemogue. Istina je, ovek ne moe da bude spaen u neposlunost, ali njegova dela ne treba da potiu od njega. Hristos mora da deluje u njemu da hoe i ini da Mu bude po volji. Kad bi ovek mogao da se spasi svojim delima, mogao bi da ima neto emu bi se radovao. Ali silu da uinimo pravedno delo moemo da dobijemo samo Hristovom milou. Mnogi se varaju jer misle da pokajanje ima takvu vrednost da moe iskupiti za greh, ali to nije istina. Pokajanje ni u kojem smislu ne moe da bude prihvaeno kao iskupljenje. Osim toga, ak ni pokajanje ne moe da se dogodi bez uticaja Bojeg Duha. ovek mora da dobije milost, mora da bude primenjena rtva za iskupljenje, pre nego to moe da se pokaje. Apostol Petar je rekao za Hrista: Njega je Bog svojom desnicom uzvisio kao Kneza i Spasitelja da Izraelu podari pokajanje i oprotenje greha (Dela 5,31). Pokajanje dolazi od Hrista isto tako kao to dolazi i oprotenje. Bez Hristove pomoi grenik ne moe da uini prvi korak u pokajanju. One kojima oprata, Bog prvo ini pokajnicima.
Nita, nita, nita osim vere u Isusa Hrista, i samo u Njega nita osim toga ne spasava duu, i nita osim toga ne odrava duu spasenom. Najvea muka sa Jevrejima od poetka do kraja bila je u tome to su Gospoda imali tako daleko da su i ono to im je Bog dao da oznai svoju savrenu blizinu, uzeli i koristili kao znak da je tako daleko. rtve, prinosi, ator od sastanka, hram i njegove slube sve to su jevrejski uitelji i veliko mnotvo naroda koristili na takav nain da su sve te slube, koje su trebale da ukazuju na Hrista, ukazivale na neto drugo. Razumeli su da je sve to ukazivalo na Mesiju, ali je Mesija bio daleko. A oni moraju da sebe uine dobrim kako bi Ga pribliili sebi; a na sve to gledali su kao da to u sebi ima vrednost, kao da e im to dati pravednost. Nisam siguran da li su adventisti sedmog dana nadili ideju da su sve te stvari u prolosti ukazivale da je Hristos daleko. Ne kaem da adventisti sedmog danas misle da je Hristos sada daleko. Ali se bojim da se nisu oslobodili ove ideje kad gledaju u Svetinju i slube u njoj, u rtve i prinose, da je to trebalo da ih ui kako je Hristos negde daleko. Rekli smo da je sve to ukazivalo na Hrista. Sve je to ukazivalo na Hrista, to je istina. Ali na Hrista koji je blizu a ne daleko. Boja namera je bila da sve to ukazuje na Hrista koji ivi u njihovom srcu, ne hiljadu osam stotina godina daleko, niti tako daleko kao to je nebo udaljeno od zemlje; ve da ukazuje na Hrista u njihovom ivom iskustvu iz dana u dan. Kad vrsto prihvatimo ovu ideju, pa onda prouavamo Svetinju, rtve i prinose ukratko, jevanelje kakvo je u Levitskom zakonu (3. Mojsijevoj) onda emo videti da im je to ukazivalo na Hrista kao ivog Spasitelja prisutnog iz dana u dan, a videemo takoe da je On to danas i za nas. U Levitiku, u Deuteronomu, u Postanju i Izlasku, u celoj Bibliji nalazi se Jevanelje, hriansko iskustvo za nas danas. Ali kad itamo ove delove i kaemo da su sve ove rtve i prinosi ukazivali na Hrista udaljenog od Jevreja, i oekujemo da su Jevreji u tim slubama trebali da vide udaljenog Hrista kako e jednog dana doi kad itamo ove tekstove i tako ih posmatramo, kad ove tekstove itamo upravo onako kako su ih itali Jevreji, onda se nalazimo upravo tamo gde su se i oni nalazili u ono vreme u tim tekstovima. To nee nikad koristiti. Ne. Ne treba da mislimo da je Svetinja sa svojim nametajem i svim dodacima kako ju je Bog postavio, uz Boju prisutnost u njoj, trebalo da im govori kako Bog boravi
184
samo u Svetinji na nebesima. Ako tako gledamo, biemo spremni da mislimo da je to nekako jednako blizu kao to je On nama, jer je to isto tako blizu koliko se On pribliio njima. Ako na to ovako gledamo s njihove strane, kako bismo onda, da smo bili na njihovom mjestu, sami na to gledali? Na isti nain. A to pokazuje da bismo, da smo bili tamo, bili upravo takvi kakvi su oni bili. ak i mi smo skloni da itamo o Svetinji i njenim slubama, i Bojem nastavanju u Svetinji, i tekst: I neka mi naine svetinju, da meu njima nastavam, i kaemo: Da, Bog je nastavao meu njima u Svetinji, a to je ukazivalo na Svetinju na nebesima; a dolazi vreme kad e Bog ponovno nastavati sa svojim narodom, jer za novu zemlju kae: Evo atora Bojeg meu ljudima, i On e stanovati s njima, i oni e biti narod njegov pa kad doe nova zemlja, Bog e ponovno stanovati sa svojim narodom. Ali gde je sada Bog? To bismo eleli da znamo. ta znai za mene ako je On nastavao sa Jevrejima u Jerusalimu pred dve ili tri hiljade godina? ta znai za mene ako e On da stanuje sa svojim narodom na novoj zemlji? ta sve to znai ako on sada ne stanuje sa mnom? Jer ako ne moe sada stanovati sa mnom, sigurno je da nikad nee stanovati sa mnom na novoj zemlji niti igde drugde, jer nema prilike. Ono to elim da znam, i to svaka dua treba da zna, je: Stanuje li On sada sa mnom? Ako Ga stavimo tamo unazad u doba Jevreja, a onda Ga stavimo tamo u novu zemlju, ta to nama danas znai? Kako Ga to sada daje ljudima? Na koji nain, kako je On sada sa nama? To je predmet koji stalno treba da prouavamo. Sada moete da vidite da postoji mnogo vie u tom ceremnijalnom sistemu, osim male prolazne stvari koja je za kratko uznemirivala Jevreje i onda nestala. Naime ljudska priroda je jo uvek i stalno uznemiravana ovim isto tako sigurno kao to avo ivi, isto tako sigurno kao to se u ljudskom srcu nalazi to neprijateljstvo. Um koji se ne pokorava Bojem zakonu niti moe isto tako sigurno kao to je on na svetu i tako dugo dok je na svetu, isto tako dugo i svet e biti pod prokletstvom ceremonijalizma. I dokle god bilo ta od tog uma bude u mom srcu, biu u opasnosti da budem pod prokletstvom ceremonijalizma. Ono ta treba da uinimo je da u Isusu Hristu naemo takvo izbavljenje, takvu potpunu pobedu i uzvisivanje pod desnu ruku Boju na nebesima u Njemu, da to neprijateljstvo bude potpuno uniteno u nama (koji smo) u Njemu. Onda emo biti slobodni od ceremonijalizma; biemo slobodni od tradicija i ljudskih zapovesti i onih koji nam se nameu kao savest. (Vidi predavanje brata Durlanda, BILTEN, str. 167). Ljudi kau: Mora da uini ovo ili ono; u protivnom ne moe biti spasen. Ne, ne. Veruj u Isusa Hrista, u protivnom ne moe biti spasen. Imaj pravu veru u Isusa Hrista i bie spasen. Ista je to borba koja se vodila u Pavlovo vreme i u njegovom radu. On je za spasenje propovedao samo Isusa Hrista. Ali neki fariseji koji su poverovali, sledili su ga i govorili: Da, u redu je da veruje u Isusa Hrista, ali postoji i neto drugo. Mora da se obree i dri Mojsijev zakon, inae ne moe da bude spasen. Ovaj sukob je trajao godinama i Pavle se sve vreme borio protiv toga; on ni po kojoj taki ni za dlaku nije pristajao na kompromis: Ako se obreete, Hristos vam nee biti ni od kakve koristi. Odvojili ste se od Hrista, vi koji hoete da se opravdate Zakonom; otpali ste od milosti (Gal. 5,2-4). Nita, nita drugo osim Hrista i vere u Njega! Konano su to izneli saboru i tu je Duh Boji odluio da je Hristos, a ne ceremonijalizam, put spasenja. To je cela pria. Jedno je bilo pokuaj da se ceremonijalizam pridoda hrianstvu ili bolje reeno zameni mesto sa hrianstvom; drugo je bilo ivi princip Isusa Hrista koji ivom verom podstie ivot i srce onih koji veruju u Njega. Postoji velika razlika izmeu ceremonijalizma i principa. Isus Hristos eli da ga naemo tako potpuno i tako lino da ivi principi Boje istine, kakvi su u Isusu Hristu, budu na vodi, i da ti ivi
185
principi, rasvetljujui ovekov ivot slavom Isusa Hrista, budu na vodi u svakoj taki, pa emo znati ta da uinimo u odreenom trenutku. Onda nam nee biti potrebne nikakve rezolucije ili zaveti da nas prisile da uinimo ovo ili ono. To je razlika izmeu ceremonijalizma i principa ivog prisustva Hrista u srcu. Jedno je isti formalizam i spoljnja sluba, bez Hrista; a drugo je sve u Hristu, i Hristos sve u svemu. Pogledajmo ponovo ono to su Jevreji inili u svoje doba, te slube u hramu, rtve i prinose, da biste to videli malo potpunije. Znam, a i vi znate, da je Svetinja, hram, bio prikaz Svetinje na nebu, da su rtve prikazivale rtvu Isusa Hrista i da su svetenstvo i njihova sluba bile prikaz Hristovog svetenstva. U svemu tome Bog ih je uio, a i nas, o Sebi kako je otkriven u Hristu. Isprva je postojala Svetinja, a onda je umesto Svetinje sagraen hram. Taj Hram je stajao na brdu Sionu u Jerusalimu. Time ih je Bog uio da postoji pravi hram na gori Sion u nebeskom Jerusalimu. Bog je stanovao u ovom hramu na brdu Sion u Jerusalimu, u Palestini; time im je pokazao da stanuje u nebeskom hramu na gori Sion u nebeskom Jerusalimu. Takoe je rekao a to je vailo za oba mesta i obe strane: Jer ovako govori Visoki i uzvieni, koji ivi u venosti, kome je ime Sveti: Na visini i u svetinji stanujem. I jo negde? I s onim ko je skruenog srca i smernog duha. Kada? Vraamo se u prolost. Kada je On stanovao s onim ko je skruenog srca i smernog duha, kao i na visini i u svetinji? Da li je to bilo sedamsto godina pre Hrista, kad je to Isaija rekao? Da. Da li je Gospod poeo samo onda da nastava sa onim ko je skruenog srca i smernog duha kao i na visini i u svetinji na brdu Sion? Ne. Hiljadu godina pre Hrista, kad je David govorio, da li je On to onda inio? Da. Ali da li je to tek onda poeo? Ne. Hiljadu etiristo godina pre Hrista, kad je Mojsije pisao i uio narod, da li je Bog onda nastavao sa onim ko je skruenog srca i smernog duha? Da. A da li je to poeo tek onda? Ne. On uvek, veno stanuje na oba mesta sa onim ko je skruenog srca i smernog duha, kao i na visini. Nije li ih onda Bog, u tom zemaljskom hramu, uio ne samo da boravi na nebu, nego i da boravi u hramu srca? Bez sumnje. Tu je pred njihovim oima bila zemaljska gora Sion; predstavljala je nebeski Sion koji je Bog eleo da imaju pred svojim oima vere. Tu na gori Sion, na visokom i uzvienom mestu zemaljskog Jerusalima, nalazio se hram, i Bog je nastavao u njemu. Time je Bog pokazao da ne nastava samo u njemu, nego i u hramu srca, u svetinji due onoga ko je skruenog srca i smernog duha. I stavljanjem svog hrama meu grene ljude, i Sm boravei u njemu, On je takoe pokazivao kako e Sm stanovatiti u hramu Hristovog tela, meu grenim ljudima i u grenom telu. Osim toga tu je bilo i svetenstvo u zemaljskom hramu na gori Sion u Jerusalimu. Tu je bilo svetenstvo u Svetinji u Silomu, u pustinji. Tano je da je ono predstavljalo Hristovo svetenstvo, ali da li je ono predstavljalo Hristovo svetenstvo pre prve godine nae ere? Treba li da kaemo kako je ono predstavljalo Hristovo svetenstvo u dalekoj budunosti? Ne. To svetenstvo u Jerusalimu, u Svetinji u pustinji, predstavljalo je svetenstvo koje je ve postojalo po redu Melhisedekovu. Ti e biti doveka svetenik po redu Melhisedekovu Ne, ne. Ti si doveka svetenik po redu Melhisedekovu (KJV). Zar Melhisedek nije bio svetenik u Avramovo doba? Nije li Hristos svetenik doveka po redu Melhisedekovu? Zar onda ne vidite da je ceo ovaj sistem slubi datih Izrailju bio da ih ui o Hristovoj prisutnosti za spasenje njihovih dua u ono vreme i tamo, a ne za spasenje njihovih dua hiljadu osamsto ili dve hiljade ili etiri hiljade godina kasnije? Da, sigurno je tako bilo.
186
O, uvek je bila Sotonina prevara i uvek je delovao svojom silom da navede ljude, sve ljude, da misle kako je Hristos tako daleko koliko je god mogue da bude udaljen. to ljudi dalje smetaju Hrista, ak i oni koji tvrde da veruju u Njega, to je avo zadovoljniji; a onda e podstai neprijateljstvo u prirodnom srcu i latiti se posla da izgradi ceremonijalizam i da ga stavi na Hristovo mesto. Postojalo je i obrezanje. Je li ono bilo znak neega to e doi u budunosti? Ne. Ono je bilo znak Boje pravednosti koju su sticali verom i koja je bila prisutna u onima koji su verovali i kad su verovali. Tako je bilo za Avrama i Bog je nameravao da tako bude za svakog oveka. Ali umesto toga, oni su ga uzeli i pretvorili u znak pravednosti, svojim obrezanjem, svojim delima. Tako su izostavili Hrista i na Njegovo mesto stavili obrezanje. Ono je bilo znak pravednosti, znak vere. Oni nisu imali veru i zbog toga su preduzeli korake da ga uine znakom pravednosti koja se stie na neke druge naine; a time je ono postalo samo znak sebinosti. Bog im je dao svoj Zakon Deset zapovesti. Zar ih je dao zato da bi pomou njih stekli pravednost? Ne, ve da bi one mogle da svedoe o pravednosti koju su stekli verom u Isusa Hrista koji trajno stanuje u srcu. To je bio razlog za postojanje Deset zapovesti, upravo kao to je danas. Nisu li prinesene rtve bile slika Hrista? Jesu. Ali one su bile slike Hrista prisutnog verom. Nije li Hristos bio na licu mesta? Nije li Hristos Jagnje bio zaklan od postanka sveta? Nije li Hristos bio dar od Bog pre nego to je svet nastao? Onda kad je pozivao ljude od Adama nadalje dokle god su rtve prinoene na taj nain kad ih je uio da prinose te rtve, ta je to bilo nego da ih ui da je to znak njihove zahvalnosti za veliku rtvu koju je Bog ve uinio za njih i zahvaljujui kojoj su uivali koristi tako to su taj dar imali u srcu, a to je bio Isus Hristos? Ne moramo ii dalje. Ovo je dovoljno za ilustraciju. Nije li onda jasno da je sve to im je Bog dao u ono vreme, bilo namenjeno da ih poui o linom, ivom Spasitelju, lino prisutnog sa njima, samo ako su Ga primili? I sve ta je trebalo da urade da bi primili Hrista bilo je da veruju u Njega. Njima je propovedano Jevanelje. Jevrejima 4,2: Ali im ne pomoe re koju su uli, zato to nije bila spojena sa verom kod onih koji su je uli. Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je jo ostavljeno obeanje da se ue u njegov mir, ne pokae da je zakasnio (arni). Kako su mogli da zakasne? Kako? Tako to u onome to su radili nisu videli prikazanog Hrista razapeta. Kad itamo ovo i prouavamo te stvari, Svetinju, na primer, ako vidimo samo mnotvo dasaka, mnogo stopica i mnogo zavesa, i sve to predstavlja neto gore na nebu, i samo to, a ne vidimo ili ne prepoznajemo Hrista u tome u svom vlastitom linom iskustvu, po emu se onda razlikujemo od njih? Ne kaem da je to nain na koji se radi, ali kaem, ako neko na to sada gleda na ovaj nain, gde je onda razlika izmeu njega i starih Jevreja? Nema je. Da li je Hristos jo uvek odsutan? Ne. Onda On nije daleko ni od jednoga od nas. ta znai nije daleko? Ne kae: On nije tako daleko. Ne. Kae: On nije daleko. I ako potraite definiciju izraza nije daleko, naiete re blizu. On je blizu svakoga od nas; i uvek je bio. Bio je i blizu njih, uvek je bio blizu. Ali zbog neverstva nisu mogli da vide da je blizu. A sada, u svim tim slubama koje im je dao, kao i onima koje je dao nama, On eli da vidimo blizinu ivoga Hrista koji stanuje u srcu i svetli u svakodnevnom ivotu. To je ono to On eli da svi vidimo. On eli da to svi vidimo. To je nain na koji On eli da gledamo. Jo neto: ta je bilo uzrok svemu tome? ta je bilo to to je prouzrokovalo da Hrista postave daleko, i svete, ive slube Bogu promene u ceremonijalizam? Bilo je to neprijateljstvo. Uzrok svemu tome bilo je ja, neprijateljstvo tog ja. To se ja iskazivalo u neverstvu jer se nije pokoravalo Bojem Zakonu niti moe. To je stavilo pokrivalo na njihovo lice tako da nisu mogli da vide svretak onoga to im je bilo pred oima.
187
Oni nisu mogli gledati svretak onoga to prestaje (2. Kor. 3,13 arni). Taj svretak nije bio tako daleko da ga nisu mogli videti s mesta gde su se nalazili, i to jasno do samog njegovog svretka. Ne radi se o tome uopte. Jednostavno nisu mogli da vide njegovu svrhu. U to vreme nisu mogli da vide koja je njegova svrha u odnosu na njih. Mi smo jako skloni da u ovoj reenici vidimo misao da se ovde radilo o neemu to je ukazivalo na neto drugo daleko i da sa svog mesta nisu mogli jasno da vide svretak tome. Ali to je pogreno. Ne, stvari koje su im bile pred oima ukazivale su im na neto to im je bilo sasvim blizu, a to je bio Hristos koji se u to vreme meu njima nalazio lino prisutan i u njihovim srcima. To je bio svretak toga, to je bio predmet, cilj, svrha toga. Zbog toga, kroz neprijateljstvo, ovo neverstvo koje je izazvalo formalnost, oslepilo im je oi i stavilo pokrivalo na lice, tako da nisu mogli videti znaenje, cilj onoga to je bilo ukinuto. To je prirodno; dokle god je to neprijateljstvo i danas u oveku, ono stvara neverstvo i stavlja pokrivalo preko njegovog lica, pa ne moe da vidi svretak tih stvari koje su ukinute. On ne moe da vidi da je cilj svega toga bio svakodnevna iva prisutnost Hrista u hramu srca, dok se obavljala sluba. Sve to ukazuje na Hrista koji nije daleko; cilj, svretak svih tih stvari je sasvim blizu, ali oni to ne mogu da vide. Zato? Proitajmo sada odlomak u treoj glavi Druge Korinanima, poevi od prvog stiha:
Poinjemo li opet sebe preporuivati? Ili su nam potrebne kao nekima preporuene poslanice za vas ili preporuke od vas? Vi ste naa poslanica napisana u srcima naim koju znaju i itaju svi ljudi, pokazujui se da ste poslanica Hristova, kroz nae sluenje napisana, ne mastilom, nego Duhom Boga ivoga, ne na kamenim ploama, nego na telesnim ploama srca. A takvo pouzdanje imamo u Boga kroz Hrista, ne da smo sposobni sami od sebe ta pomisliti, nego je naa sposobnost od Boga, koji nas i uini sposobnim da budemo sluitelji Novoga zaveta, ne slova (KJV).
Slova ega? Novog zaveta. Imali su njegova slova, zar ne? Imali su slova starog i novog zaveta, ali sve to su imali bila su slova i nalazilo se u slovima.
Koji nas i uini sposobnim da budemo sluitelji ne slova nego duha: jer slovo ubija.
Koje slovo ubija? Slovo ega ubija? Slovo Novog zaveta, kao i svako drugo slovo. Evo knjige: u njoj se nalaze neka slova. Ona su jednostavno oblici koji izraavaju ideje. Ova slova nisu ideje, ona su oblici koji sadravaju ideje i te ideje prenose nama. One stvari u prolosti bile su slova, oblici koji su sadravali ideje, duh i Boju milost. To je istina; ali oni su u svemu tome videli samo slova. Jesu li dobili tu ideju, tu milost, tog duha? Ne; oni su imali samo formu, slova, kao to to itamo u Rimljanima 2,20: koji u Zakonu ima olienje (sliku D. Stefanovi; formu KJV) znanja i istine. Ovde je Boji Zakon. Uzmimo ga onakvim kako ga neki ovek vidi u slovima, u olienju svakako savrenom olienju znanja i istine. Uzmimo Zakon takav kakav je u Isusu Hristu i ve imamo samu stvar, njegovu potpunu ideju i svu njegovu milost i duha. Da biste to mogli videti, proitau jedan od najboljih komentara koje sam video o ovom predmetu: Pravednost Zakona predstavljena je svetu u Hristovom karakteru. U slovima zakona imamo njegovu formu. Kad ga ovek pogleda pa vidi da je na kamenim ploama ili na nekom listu, on vidi formu znanja i istine. Ali u Hristu imamo njegovu savrenu sutinu i ideju. U slovima imamo savren uzorak, savren oblik znanja i istine, ali to je samo forma. U Hristu dobijamo samu sr i ideju znanja i istine izraenu reima, slovima, koja je forma koja sadri istinu. Prema tome, dok slovo ubija, duh oivljuje. Hvala Gospodu!
188
Ako je sluba smrti, slovima uklesana u kamenje, bila toliko slavna da Izraelci nisu bili u stanju da gledaju u Mojsijevo lice zbog prolazne slave njegovog lica, zar nee jo slavnija biti sluba Duha? ... a ne kao Mojsije, koji je stavljao veo na lice.
Zato je bilo potrebno da stavlja pokrivalo na lice? Da li je to trebalo da ih spreiti da ga vide? Da li ih je trebalo spreiti da vide njegov svretak? Ne, ve zato to zaslepie pomisli njihove. Kad je Mojsije siao sa gore, lice mu je sijalo Bojom slavom. Ali njihova grenost, koja je bila posledica njihovog neverstva, koja je bila posledica neprijateljstva, prouzrokovala je da su se uplaili od jasne, sjajne Boje slave, pa su pobegli. Kad je Mojsije shvatio zato mu se nisu pribliavali, stavio je veo preko lica. A taj veo nosio je na licu jednostavno zato to je na njihovim srcima bio veo, zbog neverstva. Da li je to jasno? Oni nisu mogli da gledaju u slavu na Mojsijevu licu. Zato? Jer im je um bio oslepljen. No jesu li im umovi bili oslepljeni samo tom prilikom i u to vreme? Ne, jer do dananjeg dana to isto pokrivalo u itanju Staroga zaveta ostaje neotkriveno. Gde? Kada? U itanju Staroga zaveta veo je jo uvek ovde. Ali kad bi se srce obratilo Gospodu, veo se uklanja jer Hristos je ukinuo neprijateljstvo koje je stvorilo neverstvo.
Ali, misli su im okorele jer sve do dana dananjeg isti veo ostaje pri itanju starog saveza (Staroga zaveta Karadi) i ne podie se, poto nestaje samo u Hristu. I tako do dana dananjeg, kad god se ita Mojsije, veo im zastire srce. Ali, kad god se neko obrati Gospodu, veo se uklanja.
Na koliko mnogo srca se onda nalazi pokrivalo? Na svakom telesnom srcu, jer um telesnog srca je neprijateljstvo protiv Boga, poto se ne pokorava zakonu Bojem, niti pak moe. Gospod je Duh, a gde je Gospodnji Duh, onde je sloboda. Gde? O, u Njemu u kome nalazimo ukidanje tog neprijateljstva, u kome nalazimo ruenje tog formalizma, u kome nalazimo unitenje ceremonijalizma, u kome nalazimo ivot, svetlo, jasnu, sjajnu slavu Isusa Hrista u Njemu je sloboda. Dakle u Starom zavetu, u slubama koje je On odredio, u obredima i formama koje je On dao, videemo Hrista. A u vrenju svega to je odreeno videemo samo izraz Hristove ljubavi koja se verom ve nalazi u srcu.
Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u tom istom licu iz slave u slavu, kao od Duha Gospodnjega (Bakoti).
Drago mi je to je Isus ukinuo formalnost. On je raistio, sruio i ostavio u ruevinama zid koji je razdvajao ljude, uklonio ga, prikovavi ga na svoj krst. Kad se u Njemu i sa Njim razapnemo na krst, onda emo ustanoviti da je neprijateljstvo ukinuto, zid sruen i da smo svi mi jedan u Isusu Hristu; Hristos je sve u svemu; i sve to zato da bi Bog mogao da bude sve u svemu.
189

Ovo predavanje poeemo tamo gde smo prolo zavrili sa 2. Korinanima 3,13. Na samom poetku elim se osvrnuti na posebnu misao koju sam istaknuo u tvrdnji da Jevreji nisu mogli videti svretak (cilj) onoga to je bilo ukinuto i da ideja o svretku nije bila kraj tog cilja ve predmet njegova svrha. Grka re telos oznaava ispunjenje ili dovrenje neega, odnosno njegov zavretak, predmet, rezultat, a NE njegov prestanak ili kraj ili ekstremnost. U strogom smislu rei telos nije kraj nekog prolog stanja ve dolazak potpunog i savrenog. Tako vidite da je sama ideja u tekstu, taj predmet cilj ovih simbola, ceremonija i uredbi koje je Bog dao, bio sakriven od njihovih oiju tako da nisu mogli da ga vide. A razlog zato im je bio sakriven bilo je neverstvo i tvrdoa njihovih srca. Zbog neverstva, na njihovim srcima se nalazilo pokrivalo; zato je Mojsije velom pokrio lice skrivajui slavu svog lica, i tako prikazao pokrivalo koje je bilo na njihovim srcima zbog kojeg, od straha, nisu mogli gledati sjajnost slave. Otvorimo 2. Korinanima 3. itau sa nemakog od poetka treeg stiha:
koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi sluei napisali ne mastilom nego Duhom Boga ivota, ne na kamenim ploama, nego na mesnim ploama srca. To poverenje mi preko Hrista kod Boga imamo. To ne znai da smo mi sposobni zamisliti neto, kao da to od nas samih dolazi, nego je naa sposobnost od Boga (to znai da naa sposobnost potie od Boga), koji nas uini sposobnima da sluimo Novom zavetu ne po slovu, nego po Duhu; jer slovo ubija, a Duh oivljava. (kombinacija prevoda Bakoti-KJV-Luther).
A sada sedmi stih:

Poto je sluba koja slovima ubija i koja je bila u kamenu (doslovno) urezana, bila tako slavna da sinovi Izrailjevi nisu moglo da gledaju u Mojsijevo lice od slave njegova lica, koja ipak prolazi, kako li nee biti jo slavnija sluba Duha! (kombinacija prevoda Bakoti-KJV-Luther).
S obzirom da je ono to prolazi imalo slavu, koliko e slavnije biti ono to ostaje. Ako je ono to je bilo slavno ubijalo preko slova, koliko e samo slavnije biti ono to po Duhu daje ivot.
Ako je sluba koja je propovedala osuenje bila slavna, mnogo vie nju nadmauje sluba propovedanja pravde u slavi; jer se ni ono to je pre bilo slavno nije smatralo (ili raunalo) slavnim u poreenju sa slavom koja ga nadvisuje; jer ako je slavno bilo ono to bee prolazno, mnogo je slavnije ono to je trajno. (kombinacija prevoda Bakoti-KJV-Luther).
Za trenutak prouavaemo ta je bila ta sluba smrti. Na prevod (misli na engleski prevod KJV) glasi: Sluba smrti napisana i urezana u kamenu bila je slavna. Na nemakom: sluba koja slovima ubija sluba slovima koja je donosila smrt, bila bi, doslovno, u skladu s naim prevodom. Sluba slovima, koja je donosila smrt, bila je slavna. Sada, ako znamo ta je bila sluba smrti, onda moemo da nastavimo sa ostatkom teksta i proitati celu priu. Da bismo bolje razumeli ta znai sluba smrti, proitau ponovno nekoliko redova iz Isusovog Svedoanstva.
190
Jevrejske voe bile su ispunjene duhovnim ponosom. Njihova elja za linim proslavljanjem pokazala se ak i u slubi u Svetinji.
ta je, prema ovome, bila njihova sluba u Svetinji? Kakva je to bila sluba? Bila je to sluba svome ja, zar ne? A ta je to ja? Ono je neprijateljstvo; ono je greh. ta je njegov kraj? Smrt. ta je onda bila sluba smrti? ta je bila sluba slovima bez razumevanja ta ona znai? Bila je samo smrt, u njoj nije bilo spasenja. To emo potpunije videti u nastavku.
Tako su u svojoj telesnosti, odvojeni od Boga u duhu i tvrdei da Mu slue, obavljali upravo ono delo koje je Sotona eleo da ine da zauzmu stav kojim su optuivali Boji karakter i navodili narod da Ga smatra tiraninom.
Odvojeni od Boga u duhu, kome su u Svetinji sluili? Sotoni. ta je onda bila njihova sluba? Nije mogla da bude nita drugo osim slube smrti.
obavljali [su] upravo ono delo koje je Sotona eleo da ine da zauzmu stav kojim su optuivali Boji karakter i navodili narod da ga smatra tiraninom.
U svojoj slubi, u obavljanju svoje slube, postavljali su se tako da su narodu davali utisak da je Bog tiranin. A takva sluba je jedino mogla da bude sluba smrti osuivanje, sluba osuivanja. Evo i strane reenice:
U prinoenju rtvenih darova ponaali su se kao glumci na sceni.
Sve to je iz Duha prorotva (Spirit of Prophecy). ta je onda bilo bogosluenje? ta je bila sluba?
Rabini, svetenici i vladari prestali su da iza tog (simbola) trae istinu koja je bila naznaena njihovim spoljanjim obredima.
Oni su vrili samo spoljnje obrede i pritom se ponaali kao glumci u pozorinom komadu. Obavljali su to na takav nain da je to navodilo narod da Boga vidi kao tiranina. Zato je sve to bila sluba osuenja smrti.
Hristovo jevanelje bilo je unapred jasno prikazano u prinesenim rtvama i levitskoj slubi.
Zato je ono bilo slavno; zar ne vidite? Sama po sebi ona je bila slavna, ali oni su tu slavu sakrili pokrivalom koje je bilo na njihovim srcima. Nisu je videli ili nisu dozvolili da se pojavi. ak je i sluba smrt bila slavna, jer u svemu to su inili prikazivali su slavu Hristovog jevanelja samo da su dopustili da im se pokrivalo skine s oiju da bi mogli da je vide, tako da se mogla pokazati sluba Duha, a prema tome i ivota. Sluba smrti je bila slavna zahvaljujui istini koja je u njoj bila sakrivena nije bila slavna zahvaljujui nainu na koji su je obavljali. To to su izostavili Hrista koji je bio prikazan u svemu tome, dovelo je do toga da je to bila sluba smrti za njih. Pa ipak, sama po sebi, bila je slavna zahvaljujui istini koja je bila sakrivena u njoj, a kojoj nisu dozvolili da se pojavi.
191
Hristovo jevanelje bilo je unapred jasno prikazano u prinesenim rtvama i levitskoj slubi. Proroci su imali visoka, sveta i uzviena shvatanja i nadali su se da e videti duhovnost doktrina meu narodom svog vremena. Ali prolazio je vek za vekom i proroci su umirali a da nisu videli ostvarenje svojih oekivanja. Moralna istina koju su iznosili i koja je bila tako znaajna za jevrejski narod, u velikoj meri izgubila je u njihovim oima svoju svetost. Poto su iz vida izgubili duhovne doktrine, umnoili su svoje obrede. Nisu pokazali duhovno bogosluenje u istoti, u dobroti, u ljubavi prema Bogu i blinjima. Nisu drali prve etiri ili ostalih est zapovesti, ali su poveali njihove spoljnje zahteve.
Kako je danas rekao brat Gilbert, bio je samo etvrtoj zapovesti dodan etiristo i jedan zahtev.
Nisu poznavali Onoga koji je bio meu njima a koji je unapred jasno prikazan u slubi u hramu. Nisu mogli da raspoznaju Put, Istinu i ivot.
Nisu mogli da vide svretak nisu mogli da vide cilj i svrhu onoga to je bilo ukinuto.
Preli su na idolopoklonstvo i bogosluili spoljanjim oblicima. Stalno su dodavali mune sisteme dela u koje su se uzdali za spasenje.
Meni je bilo drago to je brat Gilbert mogao danas da govori, jer sam u tome vidio ono to je bila najbolja priprema za veeranje predavanje. Oni koji su bili ovde, mogli su da iz nekoliko ilustracija koje je izneo videti da i danas postoje duboke duhovne istine u formama koje Jevreji koriste u nae vreme. U svim ovim formama, u njihovoj sri, nalazi se istina i pravednost i ivot Isusa Hrista. Meutim, sve to je potpuno izgubljeno iz vida i nita se ne vidi osim spoljanje forme u koje se uzdaju za spasenje. Neprijateljstvo koje se nalazi u telesnom srcu ini da im umovi budu toliko zaslepljeni za ono ta je bilo ukinuto i to bi, kad bi im se srca obratila Gospodu, jasno videli da je ukinuto. Ali mi, kojima su se srca obratila Gospodu, moramo sada da vidimo te stvari, inae emo upasti u slian sistem formi i ceremonija, iako budemo vrili ono to je Hristos odredio. Kad nam je brat Gilbert danas govorio o ovim stvarima, inilo mi se da je to savrena priprema za ovo prouavanje, da bismo mogli videti stvarnu istinu u treoj glavi Druge Korinanima o pojmu slube smrti. Ova sluba je bila slavna s obzirom na istine koje je sadravala, iako su one bile sakrivene; ali ona nije imala slavu u poreenju sa slavom koja dolazi ivom verom u Hrista koji je sruio zid, ukinuo neprijateljstvo i oslobodio svoj narod da otkrivena lica kao u nekom ogledalu gleda slavu Gospodnju da bi bili preobraeni u istu sliku iz slave u slavu kao od Duha Gospodnjega. Neprijateljstvo telesnog uma je temelj celog tog zida, zida razdvajanja, ceremonijalizma, koji je podignut i koji je ustvari bio obredni zakon kakav je bio u vreme kad je Hristos doao. Ukidanjem neprijateljstva sruio je, unitio i dri zauvek unitenim ovaj zid za sve koji su u Njemu, jer to je uinjeno samo u Njemu. Jo neto. Uvek je postojao pravi obredni zakon, odvojen od Bojeg Zakona i od ceremonijalizma izrailjskog naroda kome je srce oslepelo. Bog je odredio upravo ove slube, koje su oni izopaili u forme, sa ciljem da narod preko njih moe jasnije videti otkrivenog Hrista; da bi mogli videti da je Bog iz dana u dan lino prisutan; i da zato bolje cene slavno spasenje od greha krenja Bojeg Zakona. Ali ne samo to su u svim pojedinostima izopaili ove obrede koje je Bog dao s ovim blagoslovenim ciljem, nego su ceo Boji Zakon pretvorili u isti sistem ceremonijalizma,
192
tako da je sve govorilo o pravednosti i spasenju pomou Zakona; zavetima, delima, vrenjem obreda. A kada sve to to je Gospod odredio, a oni izopaili, nije moglo da zadovolji srce, morali su na to gomilati brda svojih izmiljotina da bi, ako je mogue, nadomestili nedostatak i bili sigurni u spasenje; ali sve to bilo je samo smrt. I u tome se obistinilo da im je zapovest data za ivot u stvari bila na smrt. Zato kaem da je sve vreme postojao pravi obredni zakon i da su sve vreme mogli da imaju pravi obredni zakon da su bili verni Bogu. A da su bili verni, ovaj pravi obredni zakon uinio bi da vide Hrista tako prisutnog svuda i tako savreno povezanog s njima, da ivi u njima, pa kad je doao, ceo narod bi ga radosno doekao jer bi Ga videli kako se odraava u njima kao to e to biti kad doe po drugi put. Prema tome, postojao je pravi obredni zakon koji je Bog odredio sa tim ciljem, da bi preko njega mogli da vide duhovnost Bojeg Zakona koji odraava Hristov karakter i Njegovu pravednost, a koja postoji samo u Njemu. Ove stvari trebalo je da im pomognu da razumeju Hrista, da bi Ga mogli videti kao ispunjenje i slavu i stvaran prikaz samih Deset zapovesti; i da bi u Njemu videli svretak, predmet i cilj svega toga Deset zapovesti sa ostalim zajedno. Ali kad su im se srca odvratila i umovi oslepeli za te stvari, oni su sve to pretvorili u formu, kao to e to uvek biti uinjeno tamo gde je neprijateljstvo. Isto ovo zlo proima sve. Ali hvala Gospodu, tu su i blagoslovene rei da kad se srce obrati Gospodu, pokrivalo e se skinuti, a onda e otvorenim licem gledati slavu Gospodnju. Nije li to onda direktni nalog od Boga da poemo jevrejskom narodu sa blagoslovenom istinom i Hristovom silom? Da im pokaemo da je spasenje u Hristu svretak, predmet i cilj svih tih stvari? O, objavimo svim ljudima da e, ako se srce obrati Gospodu, pokrivalo biti skinuto, da svi otvorenim licem mogu da vide slavu Gospodnju. Ali nikad neemo moi da krenemo s ovim nalogom dok pokrivalo ne bude skinuto sa naih vlastitih srca dok taj ceremonijalizam ne bude uklonjen iz naeg ivota. ta bi koristilo da neko ko je ogrezao u ceremonijalizam poe onima koji su isto tako ogrezli u njemu, s namerom da bi ih spasao od njega? Zato nam je Bog u ovo vreme uputio ovu poruku; On je u svom telu ukinuo neprijateljstvo, zakon zapovesti sa propisima njegovim (Bakoti-KJV), sadranim u obredima, da u samome Sebi sazda jednog novog oveka, tako stvarajui mir. Sada i Jevreji i mi imamo pristup Ocu u jednom istom Duhu. Ne znam treba li da ovu stranu ovog predmeta i dalje razmatramo; jer ga moemo ilustrovati s ove strane krsta. To je danas gotovo usavreno u tajni bezakonja, protiv koje, odsad pa nadalje, treba da se kao nikad ranije suprotstavimo u naem radu. Zapazimo: Kad je Hristos uklonio sve ove forme i obrede, ak i one koje je Sam uspostavio, kad ih je ostvario u Sebi On je bio njihov svretak, predmet i cilj ostavio je druge s ove strane krsta. Uspostavio je Gospodnju veeru; uspostavio je krtenje; i ceo Boji Zakon ostaje kakav je u Njemu; ne kao slova, jer neprijateljstvo koje se nalazi u ljudskom srcu pretvorie ga u slubu smrti i danas, kao to je to uvek inilo. ovek koji pokuava da dobije ivot dranjem Deset zapovesti, i pouava druge da od njihovog dranja oekuju ivot, i danas vri slubu smrti. Ovo je univerzalna istina koju je Pavle izrekao dok je bio farisej, ceremonijalist: Nae se da mi zapovest data za ivot bi na smrt. Sa ove strane krsta Isus je uspostavio Gospodnju veeru, krtenje, druge stvari i subotu uz ostalo. I u Njemu sve to ima duboko i boansko znaenje. Ali ta je bilo uzrok da narod u ono vreme nije mogao da u tim stvarima vidi Hrista, pa ih je koristio sa samouzvisivanje i samoproslavljanje? To neprijateljstvo koje se ne pokorava Bojem Zakonu niti moe; elja da se japroslavi i velia. Da li je s ove strane krsta bilo proreeno uzvisivanje sebe, velianje, proslavljanje sebe? Nesumnjivo
193
jeste. Trebalo je da doe ovek bezakonja, sin propasti, koji se protivi i uzvisuje sebe (2. Sol. 2,3.4 KJV). Poznato nam je da je to ja neprijateljstvo sa one strane krsta izopailo Boje propise u ceremonijalizam. ta e to ja neprijateljstvo uiniti s ove strane krsta? Uinie to isto; uvek i svuda uinie istu stvar. Neprijateljstvo sa ove strane krsta ispoljie se u onima ija srca se nisu okrenula Gospodu, u onima koji se nisu obratili. Misao u tekstu, kad se obraaju ka Gospodu (Bakoti), oznaava obraenje. Ne radi se samo o okretanju; ova misao, na nemakom i grkom, znai okrenuti se Gospodu u obraenju. Oni ija srca nisu obraena, a tvrde da su hriani, imaju oblije pobonosti, ali bez sile; njihova je tvrdnja prazna. Sa ove strane krsta doli su ljudi koji imaju oblije hrianstva bez sile, veroispovedanje, ime, ali bez iega. Ovde su bili propisi koje je Gospod odredio i koje je trebalo slediti u Njemu. Ali ovi formalisti, poto ivom verom nemaju u sebi spasenje Isusa Hrista i nisu u Njemu, oekuju spasenje u formama koje vre. Zbog toga, kao kod papstva, do duhovnog roenja dolazi krtenjem. A kad do obnove dolazi krtenjem umesto Hristom, krtenje postaje sutina spasenja. Papstvo ga je stavilo na Hristovo mesto, kao to su to Jevreji uinili sa obrezanjem. Zbog toga svetenici moraju to bre da dou do kreveta ak i umirueg dojeneta da na njemu naprave znak krsta i da ga pokrope vodom, da bi dete doivelo duhovno roenje i bilo spaseno. Uiniti duhovno roenje spasenjem putem krtenja, bilo da je obavljeno na ovaj ili onaj nain, je neprijateljstvo, je ceremonijalizam. Zapravo je to sa ove strane krsta tajna bezakonja. Za Gospodnju veeru je reeno: smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne doe... Ovo inite za moj spomen. Ali papstvo ju je pretvorilo u samog Hrista. Oni su od nje nainili samog Hrista, i kad uzimaju Veeru Gospodnju, oni oekuju da uzimaju Njega, a ne da je uzimaju za spomen na Njega. I kad to ine, oekuju da budu spaseni. Hristos je uio da e On biti i dalje sa svojim narodom. I evo, ja sam s vama svakog dana, sve do kraja sveta. To ostvaruje putem Svetog Duha; a Svetog Duha primamo verom. Ali papstvo, poto nema vere, a zbog toga ni Svetog Duha, i zato nema ni Hristove prisutnosti, preokree Gospodnju veeru, od uspomene na Njega, na Njega samoga; i kad uzmu i progutaju vodu (sic), onda je Gospod u njima. To je papski sistem u vezi s tim obredima. A to se zapovesti tie, poto nemaju ivot Gospoda Isusa, koji je u Njemu izraz svih zapovesti, moraju se pretovarivati mnotvom vlastitih, svakovrsnih pravila i cepidlaeih propisa. Ba kao to je bilo i u farisejstvu pre Hrista upravo tako. Evo reenice koju je napisao Farrar u svojoj knjizi Pavlov ivot, na strani 26, o farisejskom sistemu dok je Pavle bio tamo, a Hristos doao na svet. Ovo je doslovan opis papstva u svakoj njegovoj fazi:
Kad govorimo o farisejstvu, mislimo na poslunost okamenjenu u formalizmu, na religiju koja je svedena na ritual, na moralnost rastakanu kazuistikom;1 mislimo na trijumf i ovekoveenje svih najgorih i najslabijih elemenata u religijskom stranakom duhu.
U sistemu moralnosti nalazi se prava tvrava kazuistike. I tu se prava moralnost rastae kazuistikom u elemente same smrti.
Kazuistika nain istraivanja, izlaganja ili prouavanja koji se ograniava na pojedinane sluajeve neke materije i ne uzima u obzir njenu celovitost. Ova metoda se naroito primenjivala u srednjevekovnom pravu, a i danas se primenjuje, posebno u anglo-saksonskom pravu, medicini, psihologiji, itd. U kontekstu navedenog citata dokazivanje lanih teza sofizmima ili doskoicama.
1
194
Ovo je pria o delovanju neprijatelja pria o formalizmu i ceremonijalizmu sa ove strane Hristovog krsta. Zato, onda, sa one druge strane krsta nije bilo papstva kao na ovoj? Evo zato: na drugoj strani krsta Hristos se jo nije bio pojavio u svoj svojoj punini kakav jeste i kakav se pojavio u svetu. Bile su date ceremonije forme sa ciljem da narod pouavaju o Njemu, a oni su te forme izopaili. A onda , kad se navrilo vreme, doao je Sm Hristos, a papstvo izopauje Hrista u formalizam. Ponoviu to. Pre nego to je Hristos doao, farisejstvo, to neprijateljstvo, to samouzvisivanje, izopailo je forme kojima ih je Bog eleo pouiti o Hristu dok ne doe u svojoj punini. Ali papstvo uzima Hrista nakon to je doao u svojoj punini i izopauje Njega, kao i sve forme koje je On odredio; izopauje istinu koja se prikazala u Njemu u Njegovoj punini i jo uvek sve to pretvara u ceremonijalizam i formalizam. Ali Hristos, kako se prikazao u svetu je Tajna Boja. Bog se javio u telu, a Hristos je u potpunosti bio sluba tajne Boje. On je sluba pravednosti koja je neizmerno slavna. Kad je sve ovo bilo potpuno izopaeno tim neprijateljstvom koje je dolo od Sotone, i koje je samo po sebi neprijateljstvo protiv Boga, i ne pokorava se Bojem Zakonu niti moe kad je Boja tajna tako izopaena, onda je i ovo drugo tajna. Ali kakva to tajna jedino moe da bude? Samo tajna bezbonosti. Zato to i jeste tajna bezakonja sa ove strane krsta, a nije tako velika sa one strane. Sve vreme deluje isti duh, ali se nije razvio do istog stepena. On jeste i bie uvek sluba smrti. Provedimo sada nekoliko minuta koje nam preostaju na hrianstvo, pravo hrianstvo. Galatima 5,6. itau prvi stih i prei na esti: Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti (Karadi). itali smo ta je predstavljao taj jaram ropstva sve to mnotvo robovanja kojim su vezali sebe, ove forme i ceremonije bile su jaram ropstva. (Vidi BILTEN, str. 470.472). Hristos nas je oslobodio od svega toga u drugoj glavi Poslanice Koloanima, u drugoj glavi Poslanice Efescima i u treoj glavi Druge Korinanima. Hristos nas je oslobodio od formalizma i ceremonijalizma, od ivljenja prema pravilima, rezolucijama i svim tim stvarima, sa tim da nas uvek vodi, podstie i nadahnjuje ivim principom ivota samoga Isusa Hrista. Razlika izmeu principa i pravila je u tome to princip u sebi ima sm Hristov ivot; dok je pravilo forma koju ovek stvara da bi njome izrazio svoju ideju principa; i koju e nametnuti ne samo sebi ve svakome i uiniti ga da radi kao i on sam. To je razlika izmeu hrianstva i ceremonijalizma. To je razlika izmeu principa i pravila. Jedno je ivot i sloboda; a drugo ropstvo i smrt. Evo odlomka i knjige Sluge jevanelja (Gospel Workers), str. 319, koji u da proitam. Radi se o Hristu. Na zemlji nema monakog reda iz kojeg Ga ne bi iskljuili zbog prestupanja propisanih pravila. Istina. Ne moete vezati Boji ivot pravilima, a pogotovo ne pravilima koja su ljudi nainili. Zato On eli da nam ivot bude tako ispunjen Isusom Hristom i ivotom Njega samog, da ivi ivot Isusa Hrista i principi Boje istine sijaju i deluju u ivotu, da bi se Hristov ivot jo uvek ispoljavao u ljudskom telu. To je mesto gde nas je Bog doveo u Njemu. I mi smo dovedeni do ovog mesta u Njemu time to smo se verom razapeli s Njim i umrli s Njim, i bili sahranjeni s Njim, i oivljeni s Njim, i probudili se s Njim i ustali s Njim i seli s Njim na nebesima gde On sedi s desne strane Boga u slavi. Biblija nije knjiga pravila; ona je knjiga principa. Izjave u Svetom pismu nisu uopte nikakva pravila. One su principi ivota Isusa Hrista, principi Bojeg ivota. One su Isus Hristos u tom obliku. Posao hrianstva je da uzme Hrista iz tog oblika i pod osenenjem Bojeg Duha, preobrazi Isusa Hrista iz tog oblika jo jednom u ovaj ljudski oblik. Kad je Hristos bio na zemlji, bio je Biblija, Boja Re, u ljudskom obliku. Boja Re, pre nego to je On doao na svet, bila je u obliku te Biblije.
195
On se sada vratio Bogu na nebo i kae: Hristos u vama, nada slave. Hristos je potpuno oblikovan u vama; Hristos ceo, u svima vama; sve to postoji od vas treba da bude Hristos u vama. Sada, kad se Hristos potpuno oblikovao u vama i u meni, Boja Re, Isus Hristos, preobrazie se jo jednom iz oblija Biblije u oblije oveka. Onda e Bog na to staviti svoj peat, proslaviti ga, kao to je ve proslavio taj ljudski oblik, koji je bio preobraenje ili transfiguracija Boje rei. To je taka do koje nas je Hristos podigao u ovom nizu prouavanja. O, hoemo li sesti zajedno s Njim na nebesima u koja nas je podigao?
Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti. Evo ja, Pavle, kaem vam da ako se obrezujete, Hristos vam nita nee koristiti. A svedoim opet svakome oveku koji se obrezuje da je duan sav zakon tvoriti (Karadi).
Sa kojim ciljem su ti ljudi propovedali obrezanje? Sa ciljem spasenja. Onda je takav duan da tvori sve ta je Bog ikad rekao za spasenje.
Odvojili ste se od Hrista vi koji se zakonom opravdavate, otpali ste od blagodati (arni).
To je i danas istina, zar ne? Zar ne vidite da su upravo ovi tekstovi Pisma, koji su u ono vreme bili usmereni na ceremonijalizam, iva sila Boja protiv ceremonijalizma i papstva i oblija pobonosti bez sile, koji predstavljaju prokletstvo za svet u ove poslednje dane pa sve do dana dolaska Isusa Hrista?
Odvojiste se od Hrista, vi koji sebe zakonom opravdavate, i od blagodati otpadoste; jer mi Duhom, od vere, ekamo nadu pravednosti (KJV).
A sada dolazi tekst: Jer u Hristu Isusu . Gde? Gledajui Isusa Hrista izvana? Idui k Njemu kao rezervoaru ili izvoru, pa zahvativi i uzevi neto i za sebe koji sam spolja? Ne. U Hristu Isusu, u Njemu; u Njemu niti ta vredi obrezanje ni neobrezanje, nego VERA koja kroz ljubav radi (KJV). To je hrianstvo. Sve to je manje od toga je ceremonijalizam danas kao to je bio i u ono vreme. Sve to je manje od toga je tajna bezakonja. Sve to je manje od toga je ig zveri. I ko god nema taj ivi princip ive sile u svom ivotu, poklonie se zveri i njenom liku (ikoni Karadi); tako e mu se pokloniti ceo svet, svi ija imena nisu zapisana u knjizi ivota Jagnjeta zaklanog od postanka sveta. Hvala Bogu za Njegov neiskazani Dar! ta je za njih bilo obrezanje? Bilo je zapravo sve, jer smo obrezanje je bilo peat savrene pravednosti ostvarene delima. Ono je u stvari stajalo na mestu Isusa Hrista. Ah, ali u Isusu Hristu to uopte nita ne vredi. Obrezanje je predstavljalo dela, sasvim zaokupljujua dela za pravednost i spasenje. Pavle je bio farisej reci mi ta jo da uradim i ja u to uraditi. Bio je takva vrsta fariseja. To je znailo obrezanje. Pod ovom jednom rei mislilo se na celokupan sistem spasavanja delima. Ali u Isusu Hristu ta vredi za spasenje? Obrezanje ne vredi nita; niti dela ita vrede za spasenje; nikakvo delo uopte; samo vera koja radi. Vera nalazi spasenje Isusa Hrista kao ivu silu u ivotu i zahvaljujui Bojoj ljubavi u njemu ostvaruje Boju pravednost; a ovo je ljubav Boja da zapovesti Njegove drimo. O, neka nadvlada hrianstvo; neka se hrianstvo iri! Idite po svemu svetu i propovedajte jevanelje svakom stvorenju. Za poslednji deo naeg prouavanja proitaemo nekoliko stihova iz Koloanima Poslanice. Otvorimo drugu glavu. itaemo, poevi od dvadeset petog stiha u prvoj glavi, o tajni jevanelja:
196
iji sam sluitelj ja postao po boanskoj uredbi koja mi je dana za vas da ispunim re Boiju (na margini: da vam objavim Boiju re u njenoj punini), tajnu koja je vekovima i pokolenjima bila sakrivena, a sada je objavljena njegovim svetima. Njima je Bog hteo da obznani koliko je meu paganima (meu neznabocima) bogatstvo slave ove tajne, koja je Hristos u vama, nada slave. Njega mi objavljujemo (kombinacija prevoda arni-Savremeni srpski prevod-Karadi).
Ko da propoveda? Gde da propoveda? Vi propovedajte dok idete. O Njemu propovedamo, opominjui svakog oveka, i uei svakog oveka u svakoj mudrosti, da bi Bogu predstavili svakog oveka savrena (kombinacija prevoda Bakoti-KJV). U Njemu, uvek u Njemu, predstavljamo svakog oveka savrena u Hristu Isusu. Mi ih moramo dovesti Hristu da bi prebivali u Hristu, iveli u Njemu, hodili u Njemu.
Za ovo se i trudim, borei se po njegovoj moi koja u meni silno dejstvuje (borei se njegovom snagom, koja u meni silno deluje Bakoti). Hou, dakle, da znate koliku borbu imam za vas i za one u Laodikiji i u Jerapolju, i za sve koji ne videe lica mojega u telu (Sinod SPC).
Ko su ovi koji nisu videli njegova lica u telu? To se odnosi i na nas ovde. To je pisano za nas. S kojim ciljem? Da se utee srca njihova (Karadi). Odlino. Da budu isprepleteni zajedno u ljubavi (KJV). Da se svi zdrue ili isprepletu? Ne, to nije dovoljno; treba da budu isprepleteni zajedno u ljubavi; svaka petlja 2 u pletivu da se dri druge, a samo je jedna nit/konac Hristos i Njegova ljubav u svemu.
Da budu isprepleteni zajedno u ljubavi i dou do sveg bogatstva punoga razumevanja za poznanje tajne Boga i Oca i Hrista (KJV).
U emu se sastoji ova tajna? Hristos u vama; unitenje ceremonijalizma, ukidanje neprijateljstva, ruenje svakog zida koji razdvaja srca ljudi. U kome su sakrivena sva blaga mudrosti i znanja. A ovo govorim (KJV). Zato to govori za vas i za mene koji nismo videli njegovog lica u telu? A ovo govorim, da vas neko ne prevari zavodljivim reima i navede na ceremonijalizam, na formalizam, na lane dogme i doktrine. A ovo govorim, da vas neko ne prevari zavodljivim reima. Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu ivite. U Njemu, u Njemu, uvek u Njemu. ini mi se da se ovaj izraz dovoljno esto javljao u naim prouavanjima da ga moemo proglasiti motom za ceo ovaj propovedniki sastanak. U Njemu moe da bude naa lozinka. Mislim da nee biti previe kad odemo odavde da nam u uima odzvanja i bude utvreno u naim mislima: u Njemu, u Njemu; propovedajui u Njemu, molei se u Njemu, radei u Njemu, pouavajui u Njemu, obraajui ljude Njemu da bi se mogli nai u Njemu, tako da svi uvek hodimo u Njemu, ukorenjeni i nazidani u Njemu.
Ukorenjeni i nazidani u njemu, i utvreni u veri kao to ste naueni, izobilujui u njoj sa zahvalnou. Brao! Pazite da vas ko ne zarobi filosofijom i praznom prevarom, po predanju ljudskom, po nauci nauci sveta, a ne po Hristu (Kol 2,7.8 Karadi).
Stitch (eng) petlja, oica, kopa, av prim. izdava
197
uvajte se toga. Mi se suoavamo licem u lice sa tajnom bezbonosti. uvajmo se lane filosofije, prazne prevare, predanja i stihija sveta telesnog uma i srca. uvajmo se toga! Hristos, Hristos; u Njemu samo, u Isusu Hristu. Nita nema vrednosti osim vere koja kroz ljubav radi, a ta ljubav je ljubav Boja koja dri Boje zapovesti.
Jer u njemu telesno obitava sva punina Boanstva, a vi ste potpuni u njemu, koji je glava svakog poglavarstva i vlasti. U njemu ste i obrezani obrezanjem koje se ne vri rukom, nego Hristovim obrezanjem, koje se sastoji od odbacivanja ulnog tela (kombinacija prevoda arniKJV).
On je odbacio telesno (ulno) telo unitenjem neprijateljstva u grenom telu, pobeujui sve sklonosti grenog tela i dovodei celog oveka u pokornost Bojem Zakonu. To je Hristovo obrezanje i ono je ostvareno samim Bojim Duhom. A ovo blagosloveno delo jo uvek traje u svima koji su Njemu.
Aneo pak odgovori i ree joj: Duh Sveti doi e na tebe i sila Svevinjega osenie te; zato e se to sveto dete zvati Sin Boiji (arni). Vidite koliku ljubav nam je Otac darovao: da se zovemo Boija deca! A to i jesmo. Svet nas ne poznaje zato to nije upoznao njega Kad ste u krtenju s njim sahranjeni; u njemu ste zajedno s njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih (arni).
I vas koji ste bili mrtvi. Jeste li mrtvi? Jeste li mrtvi s Njim? U Njemu? Je li vas oiveo sa Njim iz mrtvog stanja u gresima i obrezanju vaeg tela? Oprostivi vam sve grehe. Hvala Gospodu! Izvetaj je ist; Bog je uklonio sve nae grehe, izbrisao je obveznicu koja nas je svojim propisima optuivala i uraunao nam svoju vlastitu pravednost. ta je ove propise okrenulo protiv nas? Neprijateljstvo koje sve to je Bog dao pretvara u sluenje sebi. Izbrisao je ono to je bilo protiv nas, uklonio je to i prikovao na krst. On je razoruao poglavarstva i vlasti, izveo ih na javnost i pobedio na njemu. Zato neka vam niko od ljudi ne bude savest; neka vas niko ne osuuje niti odluuje umesto vas. Neka ljubav Isusa Hrista u srcu odluuje i ini ono to je ispravno. Da vam, dakle, niko ne bude savest za jelo ili pie, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, to je senka onoga to e doi, a telo je Hristovo. Niko da vas ne prevari za vau nagradu! Neka vas niko ne odvrati od vaeg cilja, kako smo to imali u prouavanju u BILTENU na strani 166 i 167. Neka vas niko ne liava nagrade u svojevoljnoj poniznosti (KJV). ta je svojevoljna poniznost nego sleenje vlastitih pravila i izopaivanje Bojih odredbi da bismo ili svojim vlastitim putevima. Uzalud nadimajui se telesnim umom svojim (Sinod SPC). ta je um tela? ta je umovanje tela? To je neprijateljstvo protiv Boga, poto se ne pokorava zakonu Bojem, niti u stvari moe (Rim. 8,7 KJV). Ali Isus Hristos je u svom telu ukinuo neprijateljstvo i u Njemu je neprijateljstvo ukinuto i u naem telu, pa pobeujemo.
Uzalud nadimajui se telesnim umom svojim, a ne drei se glave iz koje je sve telo pomou zglavaka i sveza isprepletano da raste rastom Bojim. Ako, dakle, umreste sa Hristom za stihije sveta, zato se drite propisa kao da ivite u svetu (ne dodirni, ne okusi, ne opipaj!) po zapovestima i naukama ljudskim; a to sve propada upotrebom. Ovo je samo na izgled mudrost u samovoljnom
198
sluenju i poniznosti i muenju tela, a nije od nekog znaaja za zadovoljenje tela. Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, traite ono to je gore. (kombinacija prevoda Sinod SPC-KJV).
Jeste li vaskrsli s Njim? Da li vas je vaskrsao? Jeste li tamo s Njim? Onda Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, traite ono to je gore gde Hristos sedi s desne strane
Boga. Mislite o onome to je gore, a ne to je na zemlji. Jer umreste i va je ivot sakriven sa Hristom u Bogu. A kada se javi Hristos, ivot na, onda ete se i vi s Njime javiti u slavi (Sinod SPC). Vidite koliku ljubav nam je Otac darovao: da se zovemo Boija deca! A to i jesmo. Svet nas ne poznaje zato to nije upoznao njega. Dragi moji, sada smo Boija deca, a jo se nije pokazalo ta emo biti. Ali, znamo da emo, kad se on pojavi, biti slini njemu (biemo kao i On Karadi; KJV) 3 jer emo ga videti onakvog kakav jeste.
Taj dan je blizu i On ga donosi sve blie i blie. Hvala Bogu na Njegovom neiskazanom daru; i hvala Bogu, koji nas uvek ini pobednicima u Hristu i na svakom mestu preko nas iri miris saznanja o sebi. Amin.
Videti fusnototu br. 1 u 13. predavanju prim. izdava
199

BILTEN Generalne Konferencije Iz 1895 - Poruka Treceg Andjela - A.T. Jones, Minion Pro, 5.12.12, 19,10 H

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BILTEN Generalne Konferencije Iz 1895 - Poruka Treceg Andjela - A.T. Jones, Minion Pro, 5.12.12, 19,10 H

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Verzija 5.12.2012.

PORUKA TREEG ANELA

Poruka treeg anela Br. 1.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1

Druga serija iskaza:

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1

Star Spangled Banner je dravna himna Sjedinjenih Amerikih Drava.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1

Engleski: The Civic Federation od Chicago.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1

U prevodu: Gradska liga za reformu. U prevodu: Drutvo za prevenciju zloina.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1

Poruka treeg anela Br. 2.

Star Spangled Banner je dravna himna Sjedinjenih Amerikih Drava.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

Papa Leo XIII i kardinal Francesco Satolli.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

Govorei o iskrcavanju Kolumba, kae:

Govorei dalje o iskrcavanju Kolumba:

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

Oblik pitanja pokazuje da niko ne zna kakav e biti odgovor. On nastavlja:

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2

Poruka treeg anela Br. 3.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3

KJV King James Version (prevod kralja Dejmsa)

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3

Poruka treeg anela Br. 4.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4

Poruka treeg anela Br. 5.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5

Poruka treeg anela Br. 6.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6

Poruka treeg anela Br. 7.

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7

Lino popravljen Daniiev prevod prevodilac Kao primedba 1

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7

Koliko njih? Svi.

Ne zaboravite da jo jedan glas govori sa neba:

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7

BILTEN GK 1895 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7