Univerzitet Educons Fakultet poslovne ekonomije Konsultativni centar Ni

Prva predispitna obaveza (domai rad) iz predmeta Meunarodna finansijska revizija

Predmetni profesor: Prof.dr Slobodan V.Vidakovi

Student: ............................. Broj indeksa: .................

Ni, decembar 2012.

Meunarodna finansijska revizija

1.

Navedite koja tri kljuna faktora stimuliu potrebu za meunarodnom revizijom i obrazloite u kakvom okruenju su stvoreni neophodni uslovi da revizija finansijskih izvetaja postane zaista meunarodna

Potrebu internacionalizacije poslova revizije stimuliu tri faktora: - poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade finansijskih izvetaja za te kompanije - proces globalizacije, dinamian razvoj i velike disperzije svetskih trita kapitala - trend ubrzanog ukrupnjavanja meunarodnih revizorskih firmi i formiranje stratekih alijansi sa ciljem realizacije pozitivnih efekata ekonomije obima Neposredno po okonanju II svetskog rata pojavili su se prvi oigledni znaci internacionalizacije poslova revizije, koja se ispoljavala kroz: - meunarodnu harmonizaciju postupaka revizije - meunarodnu edukaciju revizora u oblastima raunovodstvenog sistema i postupcima revizije - internacionalizaciju revizorske tehnologije koja podrava proces meunarodne revizije - donoenje meunarodnih direktiva i meunarodnih standarda revizije 2. Objavljivanje i usvajanje meunarodnih standarda revizije (ISA) rezultiralo je veim brojem pozitivnih efekata prema Stempu. Navedite ih, a zatim navedite i objasnite faze tehnologije internacionalne revizije

Prema Stempu, pozitivni efekti objavljivanja i usvajanja Meunarodnih standarda revizije su: - dodatna uverljivost finansijskih izvetaja - dodatna sigurnost primene raunovodstvenih standarda u saglasnosti sa MRS - pomo korisnicima u vrenju meunarodnih finansijskih uporeivanja - podstrek za unapreenje i irenje niza meunarodnih raunovodstvenih standarda - pomo investiranju kapitala, naroito u nerazvijena podruja - olakanje produkovanje domaih standarda revizije u nerazvijenim zemljama Faze tehnologije internacionalizacije revizije su: - prihvatanje i definisanje uslova revizorskog angamana - planiranje revizije - prikupljanje revizorskih dokaza - kompletiranje revizije i izvetavanje 3. Navedite razloge za donoenje nove Osme direktive, zatim obrazloite osnovanost predloga za njeno donoenje, a zatim objasnite razloge za pojaano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora

Glavni razlog za donoenje Osme direktive je bio nedostatak usklaenog pristupa zakonskoj reviziji u EU. Cilj odbora za reviziju je bilo razmatranje mera za unapreenje kvaliteta revizije, a bitan predmet ovog pitanja bilo bi obezbeivanje eksternog kvaliteta, standarda revizije i nezavisnost revizora. Revizija je vaan faktor u obezbeivanju kredibiliteta i pouzdanosti finansijskih izvetaja. Saoptenje Komisije "Ojaavanje zakonske revizije u EU" razjanjuje ulogu ovlaenog revizora, njegovu nezavisnost i pitanje etike, uvoenje zahteva za obezbeivanjem eksternog kvaliteta, obezbeivanje znaajnog javnog nadzora revizorske profesije i unapreivanje saradnje sa nadzornim telima u EU. Za pojaano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog su prisustvo nelojalne konkurencije, poveane korupcije i pada poslovnog morala. Kljuni zadatak internog nadzora jeste da kontrolie sve
Prva predispitna obaveza (domai rad) 2

Meunarodna finansijska revizija

delove preduzea da li dosledno sprovode poslovnu politiku usvojenu na poetku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informacije menadmentu privrednog drutva. Strukturu sistema internog nadzora ine interna kontrola i interna revizija. 4. Definiite internu kontrolu prema meunarodnom standardu revizije 400 (ISA 400)

Prema ISA 400, sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke interne kontrole koje je usvojila uprava nekog preduzea u cilju obezbeenja redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja, ukljuujui poslovanje politike uprave, zatitu sredstava, spreavanje prevare i greke, tanost i kompletnost raunovodstvenih evidencija i pravovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija. 5. Definiite internu kontrolu prema prof. Soviu i prof. Martiu, a zatim navedite i objasnite komponente od kojih se sastoji interna kontrola

Prema prof.Sovi-u interna kontrola se definie kao skup mera koje preduzima menadment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva, i to: - zatita imovine od preteranog troenja, neefikasne upotrebe i moguih prevara - obezbeenje pouzdanosti raunovodstvenih podataka - dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog drutva - ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadmenta. Prema prof.Marti-u sistem interne kontrole se sastoji od svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeu u cilju: - obezbeenja njegovih sredstava od rasipanja, pronevera i neefikasnosti - unapreenja tanosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka - pridravanja poslovne politike preduzea i ocene poslovne efikasnosti. Interna kontrola se sastoji iz sledeih komponenti: - kontrolno okruenje ljudi sa svojim osobinama, integritetom, moralom, kompetentnou - procena rizika - kompanijska svesnost rizika sa kojima se suoava - kontrolne aktivnosti - odobrenja, ovlaenja, verifikacije, usklaivanja, opta ispitivanja, proveru aritmetike tanosti, kao i kontrolu kompjuterskih informacionih sistema - informacija i komunikacija - Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije: finansijske, poslovne, informacije usklaenosti sa propisima, informacije o vanjskim dogaajima. Najvaniji informacioni sistem za internu kontrolu je raunovodstveni sistem, koji se smatra serijom zadataka i knjienja jednog preduzea pomou kojih se transakcije obrauju radi voenja finansijskih evidencija - nadgledanje i praenje - Celokupan proces mora da bude praen i po potrebi se mora modifikovati. To se i postie konstantnim aktivnostima praenja i nadgledanja, posebnim procenama ili kombinovanjem tih dvaju postupaka. 6. Objasnite zog ega je radna grupa za uputstva specijalnog komiteta Instituta internih revizora razvila okvir profesionalne prakse interne revizije, a zatim navedite ta se njime omoguava i iz koje tri kategorije uputstava se on sastoji

Radna grupa za uputstva specijalnog komiteta Instituta internih revizora je razvila Okvir profesionalne prakse interne revizije jer je dola do zakljuka da su izmeu postignutih uputstava i aktuelne prakse u 21.veku bile prisutne bitne razlike.
Prva predispitna obaveza (domai rad) 3

Meunarodna finansijska revizija

Okvir profesionalne prakse interne revizije utemeljuje internu reviziju na globalnom nivou,i njime se omoguava dosledan razvoj, tumaenje i primena koncepta, metoda i tehnika korisnih za usklaenost i profesiju. Okvir profesionalne prakse ine tri kategorije uputstava: - Etiki kodeks i Standardi - Praktini saveti - Pomoni dokumenti u vezi razvoja i prakse 7. Definiite internu reviziju prema Alenu i Tomasiju, zatim objasnite zbog ega je vano poznavati embrionalni nastanak i razvojni put interne revizije i obrazloite ko su bili "logisti" i objasnite tragove interne revizije u antikoj Grkoj i Rimu

Prema Alenu i Tomasiju, interna revizija se definie kao nezavisna, nepristrasna, zatitna i savetodavna aktivnost, dizajnirana da dodatno pobolja aktivnost organizacije. Ona pomae organizaciji u postizanju njenih ciljeva nosei sistematini, disciplinovani pristup vrednovanju i poboljanju efektivnosti u upravljanju rizikom, kontrole i upravljakih procesa. Ulogu interne revizije u poslovnom sistemu i njen doprinos poveanju efektivnosti upravljanja i poslovanja teko je shvatiti bez poznavanja njenog embrionalnog nastanka i razvojnog puta,kao i stanja tog oblika internog nadzora u razvijenim zemljama trine ekonomije. Istorijski tragovi interne revizije vide se u antikoj Grkoj, pri kontroli finansijskih transakcija u dravnim institucijama. Poslovanje raunopolagaa u vezi sa rukovanjem finansijskim sredstvima preispitivali su tzv."logisti", u odreenim vremenskim intervalima tokom godine i obavezno na kraju godine. Logisti se smatraju prvim revizorskim inovnicima. Logisti su bili poznati i u rimskoj republici u kojoj se uspostavio sloen sistem kontrole nad kontrolama. 8. Navedite faktore putem kojih sa opravdava uvoenje savremene interne revizije

Faktori koji opravdavaju uvoenje savremene interne revizije u trinu privredu su: - konstantan rast trino orijentisanih preduzea - diversifikovanje poslovanja - decentralizacija u zemlji i inostranstvu - poveanje sloenosti procesa upravljanja - problemi koordinacije i istinitog informisanja - uvoenje i razvijanje informacione tehnologije i dr. 9. Navedite sluajeve nepravilnosti koje su uinili zaposleni, zatim navedite tipine sluajeve u kojima je neophodno poveati opreznost od nepravilnosti i na kraju obrazloite termin "vezivanje vernosti", a potom navedite prevare koje moe uiniti nepoteni menadment preduzea

Sluajevi nepravilnosti koje su uinili zaposleni su: potkradanje imovine preduzea; zaraunavanje manjih prodajnih cena povlaenim kupcima; primanje nedozvoljene provizije od dobavljaa; lano prikazivanje sati rada; neistinito korigovanje rauna rashoda; utaja imovine prikrivena falsifikovanom raunovodstvenom evidencijom. Tipini sluajevi u kojima je neophodno poveati opreznost od nepravilnosti su: isto lice obavlja sve aspekte transakcije; isto lice ima pristup ukupnoj imovini preduzea ne vodei rauna o nespojivosti
Prva predispitna obaveza (domai rad) 4

Meunarodna finansijska revizija

ovlaenja; isto lice nema kontrolu nad celokupnom transakcijom ve su ovlaenja rasporeena na vie osoba. Terminom "vezivanje vernosti" oznaava se vrsta ugovora kojim se osiguravajua firma obavezuje da isplati poslodavca za tetu nastalu prevarom ili utajom od zaposlenih osoba vezanih vernou. Prevare koje moe uiniti nepoteni menadment preduzea obuhvataju: pogreno interpretirane poslovne transakcije; pogrene procene; izdavanje "friziranih" finansijskih izvetaja; precenjivanje vrednosti imovine koju koristi kao osiguranje za podizanje velikih iznosa kredita, itd.

10. Objasnite nameru standarda za profesionalnu praksu interne revizije, a zatim navedite tri
niza standarda koje je razvila radna grupa za uputstva i objasnite na ta se oni odnose i na kraju objasnite praktine savete kao najbolju praksu primene standard Namera standarda za profesionalnu praksu interne revizije je: da se istaknu osnovni principi koji predstavljaju najbolju praksu interne revizije, da obezbede okvir sprovoenja i promovisanja irokog spektra aktivnosti interne revizije kojima se kreira dodatna vrednost, da ustanove osnovu za ocenjivanje sprovoenja interne revizije i da pospeuju unapreenje procesa i poslovanja organizacije. Radna grupa za uputstva je razvila tri niza standarda: - standarde karakteristika - odnose se na karakteristike organizacija i pojedinaca koji vre usluge interne revizije - standarde izvoenja - opisuju prirodu aktivnosti interne revizije i obezbeuju kriterijume prema kojima se odmerava uinak ovih aktivnosti - standarde implementacije - odnose se na dalju razradu standarda karakteristika i uinka i obezbeuju uputstva koja se primenjuju na odreene vrste angaovanja

11. Navedite osnovne ciljeve i delokrug Etikog kodeksa, a zatim ko je oblikovao novu definiciju interne revizije za 21.vek, a potom prezentujte i samu definiciju Osnovni cilj Etikog kodeksa je promovisanje etike kulture u okviru profesije interne revizije. Delokrug Etikog kodeksa obuhvata dve komponente: principe relevantne za profesiju i praksu interne revizije i pravila ponaanja koja opisuju naine ponaanja koji se oekuju od internog revizora. Prema pravilima ponaanja od internih revizora se oekuje da obavljaju svoj posao poteno, predano i odgovorno; potuju zakon i vre obelodanjivanje u skladu sa zahtevima zakona; ne uestvuju svesno u nezakonitim radnjama, niti u delima kojima se rui ugled profesije interne revizije ili profesionalne organizacije; potuju i doprinose pravno i etiki ispravnim ciljevima organizacije. Novu definiciju interne revizije za 21.vek je oblikovala meunarodna grupa specijalista, koja deluje unutar amerikog Instituta internih revizora. Prema pomenutoj definiciji, interna revizija predstavlja nezavisnu i objektivnu garanciju i savetniku aktivnost koja se rukovodi filozofijom dodate vrednosti s namerom poboljanja poslovanja organizacije, kojoj ona pomae u ispunjavanju njenih ciljeva donoenjem sistematizovanih i na disciplini zasnovanih pristupa za ocenu i poboljanje efektivnosti upravljanja rizicima organizacije, kontrolom i upravljanjem procesima. 12. Definiite revizorski odbor, potom navedite uslove u kojima njihova uloga postaje sve znaajnija, a zatim objasnite anglo-ameriki model korporativnog upravljanja u kontekstu revizorskog odbora
Prva predispitna obaveza (domai rad) 5

Meunarodna finansijska revizija

Revizorski odbori su jedan od kljunih internih mehanizama korporativnog upravljanja, putem kojeg akcionari utiu na ponaanje menadera kako bi obezbedili da oni upravljaju poslovanjem preduzea u njihovom interesu. Uloga revizorskih odbora postaje sve znaajnija usled globalizacije trita roba, rada i kapitala, poveane upotrebe informacionih tehnologija, sve vee sloenosti poslovnih transakcija, raunovodstvenih sistema i regulatornih zahteva, naglaenog interesa i brige javnosti za etiko ponaanje preduzea, te sve vee odgovornosti menadmenta za potpuno i istinito obelodanjivanje informacija. U anglo-amerikom modelu korporativnog upravljanja, Revizorski odbor je specijalizovani pododbor u okviru odbora direktora. ine ga nezavisni lanovi odbora direktora, a odgovoran je za nadziranje procesa izvetavanja eksternih korisnika, posebno godinjih finansijskih izvetaja, za nadziranje rizika i kontrolnih postupaka i procedura te funkcije eksterne i interne revizije. Revizorski odbor deluje kao nezavisna provera menadmenta i kao zastupnik za eksterne korisnike u obezbeenju da finansijski izvetaji tano prezentiraju ekonomske aktivnosti preduzea. 13. Obrazloite nove uloge i zadatke revizorskog odbora prema Sarbans-Okslijevom zakonu i navedite o emu revizorske firme periodino treba da izvetavaju revizorski odbor prema pravilu Njujorke berze Po Sarbans-Okslijevom zakonu revizorski odbor predstavlja specijalizovani pododbor u sklopu odbora direktora,i ima odgovornost u podruju imenovanja eksternog revizora, ugovaranja naknade s eksternim revizorom, provere nezavisnosti i praenja rada eksternog revizora. Zakon predvia da revizor treba direktno da izvetava revizorski odbor, zatim zahteva da sve revizorske, ali i nerevizorske usluge koje prua revizorska firma klijentu koji ima revizorski odbor, budu unapred odobrene od strane toga odbora, potom ne sme pruati uslugu revizije finansijskih izvetaja u sluaju kada eksterni revizor klijentu prua revizorske, uglavnom savetnike usluge, u toj poslovnoj godini. Prema pravilima Njujorke berze, revizorska firma treba periodino da izvetava revizorski odbor o: - svim znaajnijim raunovodstvenim politikama i postupcima njihove primene - svim alternativnim postupcima u vezi s finansijskim informacijama unutar opteprihvaenih raunovodstvenih naela koji su bili raspravljeni sa menadmentom, o posledicama takvih alternativa, objavljivanja i postupanja, ukljuujui i postupak kojeg preferira revizor - ostalim oblicima pisane komunikacije izmeu ovlaene revizijske firme i menadmenta o svim znaajnijim pitanjima, kao na primer pismo menadmentu ili pregled neusaglaenih razlika i sl.

14. Navedite prednosti i nedostatke poslovanja i delovanja revizorskih odbora, zatim navedite
zadatke revizorskih odbora prema Osmoj direktivi Evropske Unije, potom obrazloite saradnju revizorskog odbora sa eksternom i internom revizijom i na kraju navedite koja specifina pitanja bi revizorski odbor trebao postaviti prilikom saradnje sa internom revizijom Prednosti postojanja i delovanja revizorskih odbora su: pomo direktorima u izvravanju njihovih uloga i zadataka, poboljanje komunikacije, promovisanje objektivnosti, promovisanje revizorske profesije i jaanje uloge neizvrnih direktora Nedostaci postojanja i delovanja revizorskog odbora su: mogunost da revizijski odbor podeli odbor direktora, mogunost zadiranja u prava menadmenta, objektivni nedostatak neizvrnih direktora i relevantnih strunjaka, delovanje revizijskog odbora zahteva vremenske i druge resurse, postoji opasnost
Prva predispitna obaveza (domai rad)

Meunarodna finansijska revizija

da revizijski odbor bude najmanje efikasan u onim osetljivim podrujima u organizaciji koja su zapravo prioritetna. Prema Osmoj direktivi EU, zadaci revizijskog odbora su da: - prati postupak finansijskog izvetavanja; - prati efikasnost internih kontrola preduzea, internu reviziju tamo gde je to primenljivo i sisteme upravljanja rizicima - nadzire zakonsku reviziju godinjih i konsolidovanih finansijskih izvetaja - provodi uvid i nadzor nezavisnosti ovlaenih revizora ili revizorskih firmi i posebno odredbi o dodatnim uslugama klijentu i dr. Saradnja revizorskog odbora i eksternog revizora obuhvata sledea etiri podruja: - karakteristike usluge revizije formalne kvalifikacije i referentne projekte eksternog revizora, njegove revizorske resurse i kapacitete, poznavanje delatnosti preduzea, sticanje uverenja o prihvatljivom nivou nezavisnosti i objektivnosti eksternog revizora, ugovaranje naknade za uslugu revizora i dr. - rizik i kontrole - o poslovnim rizicima sa kojima se suoava preduzee i internim kontrolnim postupcima i procedurama koje deluju preventivno, revizorski odbor treba raspravljati na posebnim sastancima sa eksternim revizorima - finansijsko izvetavanje revizorski odbor, menadment i eksterni revizor sastaju se radi pregledanja i ispitivanja finansijskih izvetaja i nalaza revizije finansijskih izvetaja - ostala pitanja u vezi upravljanja eksterni revizor oblikuje odgovarajue zakljuke i daje preporuke menadmentu u vezi poboljanja poslovnih aktivnosti Prilikom saradnje sa internom revizijom revizorski odbor bi trebao postaviti sledea pitanja: - Da li je angaman interne revizije prikladan? Da li odrava korak sa aktivnostima preduzea, informacionim sistemom i sistemom kontrole? - Ima li interna revizija primerene resurse, u smislu strunih sposobnosti i finansiranja? - Da li bi se ciljevi i zadaci interne revizije bolje ostvarivali ako bi se proveo outsourcing interne revizije? - Kako je definisan program interne revizije? - Da li interna revizija istrauje podruja znaajnih finansijskih i operativnih rizika u poslovanju preduzea? - Da li preduzee deluje prema preporukama interne revizije i da li prati promene? - Da li interni revizori imaju prihvatljiv odnos s eksternim revizorima i osobama u preduzeu koji su ukljueni u proces upravljanja rizicima?

15. Definiite reviziju finansijskih izvetaja prema Arensu i Lebeku, a zatim navedite i
objasnite tri osnovna cilja finansijskog izvetavanja prema odboru za standarde finansijskog raunovodstva Prema Arensu i Lebeku, revizija finansijskih izvetaja se definie kao proces u kome kompetentna, nezavisna osoba akumulira i vrednuje dokaze o informaciji koja se moe kvantifikovati, koja je povezana sa odreenim ekonomskim entitetom, u svrhu odreivanja i izvetavanja o stepenu korespondiranja izmeu informacije koja se moe kvantifikovati i unapred zasnovanog kriterijuma. Tri osnovna cilja finansijskog izvetavanja prema odboru za standarde finansijskog raunovodstva su: 1. finansijsko izvetavanje mora da obezbedi upotrebljive informacije sadanjim i potencijalnim kreditorima i investitorima, kao i drugim korisnicima za donoenje racionalnih odluka o investiranju, kreditiranju i slino. Informacija mora biti razumljiva svim korisnicima
Prva predispitna obaveza (domai rad)

Meunarodna finansijska revizija

2. finansijsko izvetavanje treba da osigura informacije koje e pomoi sadanjim i potencijalnim investitorima i kreditorima i ostalim korisnicima, u procenjivanju iznosa, vremena i neizvesnosti buduih primanja od dividendi, kamata, prodaje isl. Drugim reima, moraju se obezbediti informacije o novanim tokovima 3. finansijsko izvetavanje treba da obezbedi informacije o ekonomskim resursima preduzea, funkciji tih resursa i naina upotrebe, efektima transakcija i promeni resursa, o potrebama za dodatnim resursima i sl.

16. Objasnite cilj revizije potraivanja kupaca, zatim zato se prodajne transakcije i potraivanja od kupaca moraju razmatrati zajedno i na kraju obrazloite termin "crvene zastavice" Cilj revizije potraivanja od kupaca jeste izraavanje nezavisnog miljenja o njihovoj istinitosti i objektivnosti. Da bi se ostvario pomenuti cilj, revizor mora da ispita postupke interne kontrole koji pokrivaju operacije poev od izdavanja prodajnih faktura, dokumenata o isporuci i drugih dokaza o potraivanju od kupaca. Potraivanja predstavljaju prelazni oblik robe ili prelazni oblik novca i kao takva ine sastavni deo tekuih sredstava preduzea. Obzirom da su prodajne transakcije i potraivanja od kupaca tako tesno meusobno povezani, sa gledita ciljeva i postupaka revizije moraju se razmatrati zajedno. Termin crvene zastavice" se koristi za usmeravanje revizorske panje na rizina podruja i obuhvataju: porast broja otpisanih potraivanja; opte usporavanje naplate potraivanja; poveanje broja rauna koji se sporo naplauju; poveanje pritubi kupaca u vezi sa njihovim raunima; poveanje kamata i trokova vezanih za zakanjenje u plaanju, koji se propisuju raunima kupaca i nakon njihovog naknadnog otpisa. 17. Navedite razloge zbog kojih je zalihama poklonjeno mnogo vie panje i prostora prilikom revizije nego bilo kojoj drugoj poziciji iz bilansa stanja, a zatim navedite i objasnite razloge zbog kojih vreme koje se utroi za reviziju stalnih sredstava ini relativno malo uee u ukupnom vremenu utroenom za njihovu reviziju Razlozi zbog kojih je zalihama poklonjeno vie panje i prostora nego bilo kojoj drugoj poziciji iz bilansa stanja su: - zalihe obino ine preteni deo tekuih sredstava preduzea i podlonije su raznim nepravilnostima i manipulisanju - za obraunavanje vrednosti zaliha se koristi vie alternativnih metoda koje su sankcionisane i od strane raunovodstvene profesije i zakonskim propisima - procenjivanje zaliha direktno deluje na visinu cene kotanja realizovanih zaliha - verifikacija koliine zaliha, stanja i vrednosti je kompleksniji i tei posao nego proveravanje realnosti iznosa drugih pozicija bilansa stanja Razlozi zbog kojih vreme koje se utroi na reviziju stalnih sredstava ini relativno malo uee u ukupnom vremenu utroenom za njihovu reviziju su: - promene na raunima stalnih sredstava su relativno retke u poreenju sa promenama na tekuim sredstvima - poetni saldo na raunima nekretnina, postrojenja i opreme je ve proveren tokom revizije u prethodnim godinama, tako da su predmet revizije samo promene u tekuoj godini

Prva predispitna obaveza (domai rad)

Meunarodna finansijska revizija

nekretnine, postrojenja i oprema su relativno manje podloni nezakonitom prisvajanju ili kriminalnim radnjama nego to je to sluaj sa tekuim sredstvima pitanje razgranienja transakcija ("cut off") je od manjeg znaaja u reviziji stalnih sredstava nego to je to sluaj sa npr.kupovinom i prodajom zaliha revizor prilikom revizije stalnih sredstava ne suoava se sa problemom utvrivanja njihove tekue (dnevne ili trine vrednosti) kao to je to sluaj prilikom revizije tekuih sredstava (kupci,zalihe i dr.) 18. Navedite snagu i slabost zavrne revizije, potom objasnite pojam finansijske revizije, a zatim definiite i objasnite reviziju poslovanja

Ocena revizora o tome da je bilans sainjen u skladu sa propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima ima znaaj za vlasnike preduzea, poverioce, poreske organe, iru javnost i sl. U praksi zapadnih zemalja revizor se imenuje najkasnije na poetku tekue godine za reviziju izvetaja za tu godinu. Revizija finansijskih izvetaja se zavrava neposredno nakon sainjavanja zavrnog rauna, revizor je u stanju da stekne potpuniji uvid u ispravnost raunovodstvenih isprava i ispravnost voenja poslovnih knjiga i revizor deluje preventivno stvarajui uslove da zavrni raun bude istinito i poteno sainjen i time prihvaen od strane ovlaenog revizora. Imenovanje revizora i vrenje revizije nakon isteka godine za koju se vri revizija prouzrokuje itav niz negativnih posledica, kao to su: onemoguuje svestraniji uvid u raunovodstvene isprave i neposredan uvid u nain procenjivanja pojedinih bilansnih stavkli; vrenje revizije za prethodnu godinu negativno se odraava na aurnost raunovoa u tekuoj godini; vlasnici preduzea i njegovi poverioci su lieni informacije o valjanosti zavrnog rauna sedam meseci nakon sainjenog zavrnog rauna. Revizija se tradicionalno razmatra u kontekstu realnosti i objektivnosti finansijskih izvetaja i za takvu reviziju vrlo esto se koristi izraz finansijska revizija (eng. financial audit).Revizija poslovanja se definie kao sistemski pregled aktivnosti organizacije ili jednog njenog dela u odnosu na specifine ciljeve u svrhu procene uspenosti, identifikovanja mogunosti za poboljanja i razvijanja preporuka za poboljanje ili daljnje akcije 19. Objasnite razliku izmeu INTOSAI i ISSAI standarda, potom obrazloite ta je to dravna revizorska institucija, ta se ubraja u njenu nedlenost, kao i kojim tipovima revizije se ona koristi INTOSAI standardi revizije su nadogradnja IFAC standarda, koja se odnosi na specifinosti dravne revizije koje podrazumevaju nadlenost vrhovne institucije za reviziju za provoenje finansijske revizije i revizije uspenosti. INTOSAI dokumenti imaju etiri nivoa: 1.Limska deklaracija; 2.INTOSAI Etiki kodeks; 3.INTOSAI standardi revizije; 4.INTOSAI smernice za implementaciju. Komitet za profesionalne standarde je spojio sve dokumente, postojee i nove standarde i direktive u jedan zajedniki okvir, tj. dokument pod novim imenom Meunarodni standardi vrhovnih institucija za reviziju ISSAI. ISSAI standardi imaju etiri nivoa: 1.Fundamentalni principi; 2.Preduslovi za funkcionisanje vrhovnih institucija za reviziju; 3.Fundamentalni principi revizije; 4.Revizijske smernice. Dravna revizorska institucija se osniva kao samostalan i nezavisan dravni organ sa svojstvom pravnog lica, koji za obavljanje poslova odgovara iskljuivo zakonodavnoj vlasti (Skuptini).Ta odgovornost je precizno ureena i ostavlja instituciji visok stepen samostalnosti. Nadlenosti Dravne revizorske institucije su: - obavljanje revizione nadlenosti institucije - donoenje podzakonskih i drugih akata radi sprovoenja ovog zakona
Prva predispitna obaveza (domai rad) 9

Meunarodna finansijska revizija

sastavljanje i podnoenje izvetaja o obavljenoj reviziji u skladu sa odredbama ovog zakona savetodavna funkcija utvrivanje i objavljivanje standarda poslovanja korisnika javnih sredstava izdavanje prirunika za reviziju i druge strune literature saradnja sa meunarodnim revizorskim i raunovodstvenim organizacijama za oblast javnog sektora utvrivanje plana i programa za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja, sprovoenje ispita, izdavanje profesionalnih sertifikata i voenje registra lica koja su stekla revizorska zvanja u skladu sa ovim zakonom - ostali poslovi utvreni zakonom. Dravnoj revizorskoj instituciji je data mogunost da obavlja reviziju korienja javnih sredstava u punom obimu, i koristi razliite tipovi revizije: reviziju raunovodstvenih izvetaja, reviziju usaglaenosti poslovanja sa zakonskim propisima i reviziju svrsishodnosti poslovanja. 20. Definiite standarde, potom objasnite ta znai konstatacija da je pri donoenju standarda revizije javnih rashoda preuzeta analogija komercijalne revizije i navedite kojih deset principa subjekti javnih rashoda moraju uvaavati u procesu troenju sredstava Standardi se mogu definisati kao autoritativna saoptenja kojima se daju uputstva o osnovnim principima profesionalnog i linog ponaanja koje revizor treba da primeni pri planiranju, izvrenju i izvetavanju. Za revizorske standarde se moe rei da predstavljaju meru kvaliteta i adekvatnosti obavljenog posla. Prilikom donoenja standarda revizije javnih rashoda preuzeta je analogija komercijalne revizije, da proces obavljanja revizije javnih rashoda ne bi poprimio karakter razliitih individualnih pristupa i improvizovanih postupaka. Principi koje subjekti javnih rashoda moraju uvaavati u procesu troenja sredstava su: verodostojnost, usaglaenost, upravljanje, potpunost, razumljivost, kompetentnost, dokumentovanost, koherentnost, konzistentnost i poverljivost. 21. Navedite nadlenosti nadzornog odbora, a zatim ta sve obuhvata javni sektor kao celilna Nadlenosti nadzornog odbora su da: - nadzire rad uprave - donese poslovnik o radu - predloi statut, etiki kodeks i druge akte skuptini - predlae imenovanje i razreenje lanova odbora za reviziju - imenuje i razreava lanove uprave u skladu sa postupcima utvrenim statutom i zakonom - donosi smernice o nabavci i vri nadzor nad njihovim sprovoenjem - odobrava preporuke odbora za reviziju o raspodeli dobiti,te drugim pitanjima - daje uputstva direktoru za sprovoenje istrage u vezi sa uinjenim nepravilnostima - donosi odluke o investiranju u skladu sa zakonom i statutom - obavlja i druge poslove utvrene zakonom, statutom i aktima preduzea Javni sektor,kao celina, obuhvata: - dravnu administraciju - javne slube (zdravstvo, obrazovanje, odbrana, socijalna mrea, kultura,...) - socijalne fondove (zdravstvo, penzioni fondovi,...) - korprativni sektor (javna dravna i komunalna preduzea) - regulatorrna tela
Prva predispitna obaveza (domai rad) 10

Meunarodna finansijska revizija

lokalnu upravu i administraciju dravnu imovinu i sistem upravljanja dravnom imovinom, kao i sistem upravljanja gradskim graevinskim zemljitem i gradskom rentom. 22. Navedite ovlaenja vrhovne revizorske institucije za reviziju javnog sektora, a zatim i kako se sve izraava nezavisnost dravne revizorske institucije i njenih revizora

Vrhovna revizorska institucija za reviziju javnog sektora ovlaena je da vri reviziju: Narodne skuptine RS; Predsednika RS; Vlade, ministarstava i drugih republikih organa; svih drugih budetskih institucija koje se finansiraju iz budeta; fondova i drugih vanbudetskih institucija osnovanih zakonom; kao i svih javnih i drugih preduzea u kojoj drava ima direktno ili indirektno vlasniko uee. U okviru finansijske revizije Vrhovna revizorska institucija e u skladu sa usvojenim revizorskim standardima, pregledati finansijske izvetaje i pripadajue raune institucija kod kojih se vri revizija, sa ciljem procene da li su izvetaji pouzdani i da li bilansi daju tane i istinite pokazatelje. Vrhovna revizorska institucija e proceniti da li se ispravno primenjuju propisi, da li se sredstva koriste za odgovarajue namene i oceniti finansijsko upravljanje, funkciju interne revizije i sistema interne kontrole. 23. Objasnite kako poinje, kako se provodi i kako zavrava revizorski ciklus dravne revizije, a zatim navedite funkcionalno logine grupe u koje bi trebalo grupisati subjekte revizije Revizorski ciklus dravne revizije se sastoji iz sledeih faza: - predrevizorska faza prikupljanje i sistematizovanje podataka za izradu godinjeg programa rada kao i nadlenosti revizorskih slubi, vrhovnih revizora i drugih inilaca u ovom procesu. Priprema revizije odnosi se na poetak revizije kada se prouavaju spisi i obavljaju razgovori sa odgovornom osobom u subjektu revidiranja, zatim se sastavlja plan revizije, odreuju podruja revizije, metode i standardi revizije kao i vreme potrebno za njeno obavljanje. - revizija prouavanje dokumentacije, prikupljanje podataka koji omoguuju da revizor dobije realan i celovit uvid u poslovanje subjekta revidiranja. Dravna revizorska institucija nakon obavljenje faze revizije sastavlja nacrt izvetaja o izvrenoj reviziji. - post-revizorska faza nastaje od momenta odgovora Saveta gde revidirani subjekat u roku od 30 do 90 dana od momenta uruenja izvetaja mora dostaviti instituciji izvetaj gde e navesti mere koje e preduzeti za otklanjanje nepravilnosti Funkcionalno-logine skupine u koje bi trebalo grupisati subjekate revizije su: - dravna uprava, budet Republike - pravosue, prosveta, nauka, ekologija, kultura - organizacije obaveznog socijalnog osiguranja - javna preduzea i privredna drutva - teritorijalna autonomija i lokalna samouprava - NBS, komercijalne banke i tedionice, osiguravajua drutva - sektor bezbednosti 24. Navedite posledice nefunkcionisanja sistema interne kontrole kod revidiranih javnih preduzea Posledice nefunkcionisanja sistema internih kontrola kod revidiranih javnih preduzea su: - postavljeni ciljevi i planirani zadaci utvreni u planu poslovanja preduzea nisu ostvareni
Prva predispitna obaveza (domai rad) 11

Meunarodna finansijska revizija

izuzetno visoki otpisi potraivanja i ispravke vrednosti potraivanja postojei raunovodstveni sistem nije pouzdana osnova za sainjavanje izvetaja o poslovanju i finansijskih izvetaja aktivnosti na planu nabavke roba,usluga i ustupanja radova ne provode se prema pravilima utvrenih odredbama Zakona o nabavkama manjkavi i nepotpuni ugovori i nepraenje realizacije ugovora imaju za posledicu da se ugovoreni poslovi ne realizuju na nain i u rokovima koji su ugovoreni investicije se realizuju, a da prethodno nisu planirane u planu poslovanja neosnovane, nedokumentovane i nepravilne transakcije po osnovu kompenzacija, cesija i asignacija prisutne su pojave neredovnog i nepravilnog obrauna i uplata poreza, doprinosa i naknada u korist budeta RS i budeta optina 25. Navedite tri prioritetna cilja kompleksne reforme javnog sektora, a zatim navedite i objasnite dva modela privatizacije koje su uglavnom primenjivale tranzicione zemlje, i na kraju obrazloite "ad hoc" model privatizacije imanentan naim uslovima

Tri prioritetna cilja kompleksne reforme javnog sektora Republike Srbije ine: - struktura portfolia javnih preduzea treba da optimizira korporativizacija i privatizacija dravnih i komunalnih preduzea - reforma zemljine politike koja je mogua putem formiranja fondova gradskog zemljita koji bi funkcionisali kao akcionarska drutva ili investicioni fondovi - reforma dravnog fonda PIO koja je mogua u smeru njegove kapitalizacije i ograniene funkcije investicionog fonda. Tranzicione zemlje su primenjivale uglavnom dva modela privatizacije: - meunarodni tenderi za prodaju paketa akcija stratekom investitoru, uz podelu jednog dela kapitala zaposlenim i graanima - inicijalna javna ponuda akcija. U Republici Srbiji se ni jedan od ova dva modela ne razrauje ve se privatizacije rade na osnovu "ad hoc" pravila, tj. svako preduzee se prodaje na poseban nain. Ovakvom privatizacijom jednog broja veih i znaajnijih preduzea dolo je do itavog niza afera koje su naruile ugled i kredibilitet zemlje u poslovnom svetu. 26. Navedite osnovne karakteristike novog javnog menadmenta, kao i koje ciljeve podrava i koje reformske procese ukljuuje koncept novog javnog menadmenta Osnovna karakteristika novog javnog menadmenta je stimulisanje efikasnijeg upravljanja sa ciljem postizanja boljih rezultata u poslovanju javnog sektora. Novi javni menadment podrava sledee ciljeve: - poboljanje delotvornosti i efektivnosti u javnom sektoru - jaanje odgovornosti budetskih korisnika - poveanje koristi uz smanjenje javnih izdataka - jaanje menadmenta dravnih jedinica uz poveanje odgovornosti naspram korisnika Koncept Novog javnog menadmenta ukljuuje sledee reformske procese: - repozicioniranje drave i modifikovanje njene uloge u sistemu drava se tretira kao poslovni subjekt koji efikasno posluje
Prva predispitna obaveza (domai rad)

12

Meunarodna finansijska revizija

usklaivanje poslovanja drave sa trinim kriterijumima ponaanja, primenu "prakse dobrog ekonomisanja", koritenje "outsourcing"-a za usluge u javnom sektoru, privatizaciju trgovakih drutava u dravnom vlasnitvu, te ulaganja u modelima javno-privatnog partnerstva poticanje efikasnijeg upravljanja na osnovu procene uinaka, profesionalizacijom poslova kroz institucionalnu podrku, osnivanjem novih, nezavisnih specijalizovanih agencija reformisanje dravnog raunovodstvenog informacionog sistema u skladu sa praksom u preduzetnikom raunovodstvu 27. Objasnite ta je to "outsourcing", zato se javljaju razliite interpretacije ovog pojma, potom sa koja dva kljuna aspekta se mogu sagledati ciljevi uvoenja "outsourcing"-a, i na kraju objasnite osnovni cilj uvoenja "outsourcing"-a u lokalne uprave kao i kako se moe posmatrati "outsourcing" u javnom sektoru

"Outsourcingom" se u javnom sektoru moe smatrati preputanje delova ili celih poslova privatnim subjektima uz preuzimanje ovlaenja dravne ili lokalne uprave u odreenom delokrugu, funkciji ili procesu. Drugim reima javna administracija ostaje i dalje odgovorna za te poslove, ali ih vie ne obavlja direktno. Interpretacije outsourcinga su razliite, tako u SAD-u za veinu ispitanih zvaninika outsourcing je preputanje vladinih poslova privatnom sektoru. S druge strane, ima tumaenja prema kojima outsourcing znai preputanje iskljuivo novih, buduih usluga privatnom sektoru, dok se postojee usluge i podugovaranja ne smatraju pravim outsourcing-om. Ciljevi uvoenja se mogu sagledati sa dva kljuna aspekta, a to su: poveanje efikasnosti i transformacija. Osnovni cilj uvoenja outsourcinga u lokalne uprave je poveanje efikasnosti i produktivnosti birokratije kroz smanjenje trokova poslovanja, te smanjivanje obima manje bitnih u cilju poboljanja usluga konanim korisnikcima graanima. U javnom sektoru outsourcing se moe posmatrati kao eliminisanje sporednih poslova i time koncentrisanje na osnovne poslove i zadatke. 28. Navedite kada se poinje primenjivati javno-privatno partnerstvo, ta ono podrazumeva kao i kako se moe definisati u najirem i uem smislu Javno-privatno partnerstvo se poelo primenjivati 90-tih godina 20.veka. Ono podrazumeva razliite oblike saradnje izmeu javnog sektora i privatnog preduzetnitva, iji je cilj osigurati finansiranje, izgradnju, obnovu, upravljanje ili odravanje graevina ili pruanje usluga. U najirem smislu, javno-privatno partnerstvo se definie kao skup zajednikih inicijativa javnog sektora i privatnog profitnog i neprofitnog sektora, u kojima svaki subjekt doprinosi odreene resurse i sudeluje u planiranju i odluivanju. U uem smislu, javno-privatno partnerstvo se definie kao kooperativn poduhvat u sklopu kojih javni i privatni sektori udruuju resurse i struna znanja kako bi, kroz prikladne alokacije resursa, rizika i nagrada, zadovoljili neku javnu potrebu. 29. Meu izrazite prednosti javno-privatnog partnerstva naglaavaju se sledee. Navedite ih. Izrazite prednosti javno-privatnog partnerstva su: - generisanje novih izvora sredstava, nove infrastrukture i usluga
Prva predispitna obaveza (domai rad) 13

Meunarodna finansijska revizija

poticanje ekonomskog razvoja koji e rezultirati porastom fiskalnih prihoda, racionalnijem i boljem usmeravanju javnih sredstava redefinisanje neposredne uloge drave u ekonomskim procesima, jer privatne specijalizovane firme mogu uspenije ostvariti sloene projekte poveanje produktivnosti javnih usluga i smanjenje veliine drave kao trend savremenih kretanja

30. Navedite prednosti saradnje javnog i privatnog sektora, a zatim objasnite pojmove inicijalna javna ponuda akcija i sekundarna javna ponuda akcije Prednosti saradnje javnog i privatnog sektora su: - bra izgradnja infrastrukture, mogunost izgradnje projekata koji bi bili izvan budetskih ogranienja - bra realizacija, usled poticaja privatnom sektoru da radove izvede to bre kako bi se to pre poelo sa upotrebom - manji ukupni trokovi, privatni sektor zainteresovan je za smanjivanje trokova u celom periodu operacionalizacije projekta - bolja alokacija rizika - kvalitetnija usluga, raspodela rizika potie privatni sektor na unapreenje kvaliteta usluge - stvaranje dodatnih prihoda, privatni sektor mora biti u mogunosti stvoriti dodatne prihode od treih osoba, smanjujui na taj nain izdvajanja javnog sektora - efektivnije upravljanje, drava se javlja u ulozi regulatora i usmerava se na aktivnosti planiranja i kontrole umesto upravljanja svakodnevnim pruanjem usluga Inicijalna javna ponuda akcija je proces pri kojem preduzee prodaje svoje akcije irokom krugu investitora (graanima i institucionalnim investitorima), procenjujui da je za preduzee bolje da potrebna sredstva za razvoj prikuplja na berzi, nego da uzima skupe bankarske kredite.Pojam "inicijalna" koristi se samo ukoliko se radi o prvom emitovanju akcija preduzea. U sluaju da preduzee, koje je ve izvrilo Inicijalnu ponudu akcija i ije su akcije ve uvrtene na berzu, ponovo emituje akcije putem javne ponude, govorimo o Sekundarnoj javnoj ponudi akcija.

Prva predispitna obaveza (domai rad)

14