Дипломски рад „Алгоритми за визуелизацију графова“
1. Увод
Визуелизација комплексних структура података је кључна компонента алатки заподршку у многим научним апликацијама и инжињерству. Граф као апстрактнаструктура користи се за моделовање информација и то оних које се могу представитиобјектима и везама између тих објеката. Многи информациони системи захтевају да сеграфови представе на начин који је лак за читање и разумевање. У овом раду ја ћуизнети поједине алгоритме који аутоматски генеришу читљиве дијаграме комплекснихструктура као што су графови.Под исцртавањем графова подразумевамо конструисање геометријских репрезантација графова, мрежа и релационих комбинаторних структура. Математичарису вековима истраживали геометријске репрезентације графова како за обичнувизуелизацију тако и за интуитивну везу између теорије графова и саме геометрије.Шездесетих година прошлог века исцртавање графова као дијаграма је коришћено залакше разумевање софтвера. Сматра се да је прву визуелизацију графа као flowchartпредставио Knuth 1963. године. Исцртавање графова је нашло примену у многимобластима и то у софтверском инжињерству (data flow дијаграми, графови позивапотпрограма, хијерархије објектно оријентисаних класа), базама података (ER дијаграми), информационим системима (организациони дијаграми), системима за рад у реалном времену, вештачкој интелигенцији (дијаграми репрезентације знања) итд.Међутим примене су се нашле и у другим областима: у медицини, биологији(еволуциона стабла), хемији (структура молекула).За исцртавање графова се користе различити графички стандарди. Најчешће,чворови се представљају симболима као што су тачке или правоугаоници (boxes) аивице (гране) се представљају простом отвореном Jordan-овом кривом која повезујесимболе који презентују чворове. Међутим сами стандарди за исцртавање се могумењати од апликације до апликације. На пример у математици се графови најчешћепрезентују са ивицама које представљају праве линије док дизајнери база податаканајчешће ивице представљају као хоризонталне и вертикалне сегменте. Користисцртавања графова зависи од његове читљивости. Сам појам читљивости се изражаваестетским критеријумом, на пример минимизација укрштања ивица или симетричниприказ. У глобалу, за повећање читљивости врло је важно свести број укрштања ивицаи сегмената на минимум.Обично се релационе структуре представљају скупом ентитета и везама измеђуистих и те структуре се моделују графовима. Разне алатке у софтверском инжињерствусвоје релације зависности презентују баш на тај начин. На пример, неки модул
а
јепредстављен чвором, а његова зависност од модула
b
је представљена ивицом од
a
до
b
.У најпростијем облику, исцртавање Г графа (диграфа) G је функција која мапира свакичвор
v
у јединствену тачку Г(
v
) и сваку ивицу (
u,v
) у просту отворену Жорданову кривуГ(
u,v
) са завршним тачкама Г(
u
) и Г(
v
), Усмерена ивица се црта са стрелицом. Веома јебитно да се назначи да постоји разлика између графа и његовог исцртавања. У глобалу,граф може имати више различитих исцртавања. Исцртавање Г је планарно исцртавањеако не постоје две ивице које се секу. Планарни графови имају важну улогу уисцртавању графова из три разлога. Прво, укрштање ивица значајно умањујечитљивост. Друго, теорија планарних графова има дугу историју у теорији графова.3
Leave a Comment