Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Prokleta avlija - Ivo AndrićMesto i vreme radnje: carigradski zatvor Prokleta avlija,Zima je. Prevladava samo jedna boja - bela. U toj belini postoji samo jedna staza. Staza kojom jeišla pogrebna povorka na pogrebu fra Petra. U sobi fra Petra nalaze se fra Mijo Josić, mladi fraRastislav Popisuje se imovina fra Petra. To je većinom raznovrstan alat. Još pre tri dana on jeležao na tom krevetu, a sada ga više nema. Najviše nedostaje mladom fra Rastislavu kojemu ječesto pričao događaje iz svog Šivota. Najviše je pričao o carigradskom zatvoru gde je biozatvoren ni kriv ni dužan. Zbog nekih poslova crkva je fra Tadiju Ostojica i fra Petra poslala uCarigrad. Tamo je policija uhvatila neko pismo o progonu vernika i svećenika iz Albanije koje je bilo upućeno austrijskom internunciju u Carigrad. Pismonoša je pobegao, a pošto u Carigradunije bilo drugih svešenika iz tih krajeva uhvatili su fra Petra. Dva meseca bio je pod istragom, ada ga niko nije ni saslušao.Bio je zatvoren u zatvor poznat kao Deposito ili Prokleta avlija kako je zove narod. Ta Avlijauvijek je bila puna, uvijek se punila i praznila. Tu je bilo sitnih i krupnih prestupnika. Od dečakakoji su sa štanda ukrali smokvu do višestrukih ubica. Tu dolaze i tzv. prolaznici koji su upućeni po kazni kao prognanici iz zapadnih pokrajina te iz Avlije odlaze kuši ili u zatvor u Africi iliMaloj Aziji. Avlija se sastoji iz petnaest jedokatnica koje povezane s visokim zidom zatvarajunepravilno, golo dvorište, bez trave. Po danu zatvorenici se šetaju po dvorištu, a po noćci odlazeu ćelije - petnaest do trideset u jednu. Ali, ni po noći nije mirno. Zatvorenici pevaju, svaštadovikuju i svađaju se te često dolaze i novi. Po danu svi izlaze iz ćelija i stvaraju male skupovegde pričaju o raznim stvarima. Najviše se ljudi okuplja oko malog ćovećuljka Zaima koji jeuvijek pričao o ženama i svojim mnogobrojnim venčanjima. Neki su ga slušali, a drugi suodmahivali rukom i odlazili Ĩim bi on počeo pričati.Sam položaj Proklete avlije bio je čudan jer se moglo videti samo nebo, a grad koji je bio blizunije se mogao videti. Obično je bilo lepo vrieme. Ali, nekad se nebo naoblacilo, počeo je duvati južni vetar donoseći zadah truleži smrad iz pristaništa. Tada je ludilo bilo zarazno i svi, pa inajmirniji, postajali su razdraženi i ljuti. Čuvari su pokušavali izbegavati sukobe jer su i oni bilirazdraženi, ali bilo je nemoguće uspostaviti red. Kada je poduvao severni vetar, sunce grane, svisu ponovo izašli na dvorište zaboravljajućci svađe i prepirke. Upravitelj tog zatvora bio jeLatifaga zvan Karađoz. Otac mu je bio nastavnik u vojnoj školi. Kao dete Latifaga je volioknjigu i muziku, ali odjednom se promenuo, čak i fizičcki. Napustio je školu i počeo se družiti sraznim varalicama i kockarima. Nekoliko su ga puta i uhvatili, a uvek ga je izbavljao otac. Tada je upravitelj policije predložio Latifaginom ocu da Latifaga postane policajac. Latifagin otac jena to pristao. Tako je Latifaga postao policajac, zamenik upravitelja Proklete avlije i upravitelj.U hvatanju prestupnika pomogla mu je njegova prošlost jer je poznavao njihova okupljališta.Latifaga je imao kuću iznad Avlije i mnogim je stazama mogao doći od kuće do Avlije i obrnutotako da nitko nije znao gde će se pojaviti. Niko nikad nije znao kako će se ponašti i uvek je iz

ljudi mogao doznati one podatke koje želi. Česte su bile i pritužbe na Karađoza, ali svi su znalida samo on može upravljati Avlijom. Najgori su bili prvi dani u Prokletoj avliji. Da bi se zaštitio od tučnjava fra Petar je izabrao jedanzabačen kut i tu se sklonio. Tu su bila i dva građanina iz Bugarske koji su ga primili bez reči. FraPetar je zaključio da su to bogati ljudi koji su verojatno bili žrtve pobune u njihovoj zemlji. Poslenekoliko dana dobili su gosta. Kada se sljedeći dan probudio prvo što je video bila je knjiga inije mogao verovati. Lice novopridošlog mladića bilo je belo, bledo. Oko oćiju je imao tamnekolute. Razgovor je počeo sam od sebe. Mladić se zvao Ćamil. Cesto su razgovarali, a onda su po njega došli neki stražari. Bez reči su se oprostili, a prazno je mesto brzo bilo popunjeno. To je bio mršav, tanak čovek. Bio je Židov iz Smirne, Haim. Fra Petar je saznao da Haim zna nekestvari o Ćamilu. Fra Petar ga je pitao o njemu, a Haim je počeo pričati. Calim je bio čovek mešane krvi. Otac mu je bio Turčin, a majka Grkinja. Majka mu se u sedamnaestoj udala za bogatog Grka. Imali su jedno dete, devojčicu. Kada je devojčica imala osam godina, Grk jeumro. Njegovi su rođaci hteli prevariti mladu udovicu i sve joj oteti,ali ona se branila. Otišla je uAtenu da bar tamo spasi nasleđe. Kada se vraćala nazad, umrla joj je ćerka. Mornari su leš hteli baciti u more jer donosi nesreću, ali majka nije dala. Tada je prvi oficir dao napraviti još jedanleš u koji je stavljen neki teret. Leš s devojčicom bačen je u more, a drugi je dat mami koja ga je pokopala. Svakoga je dana žena odlazila na grob, ali postepeno bol se smanjivala kad sedogodilo nešto neočekivano. Žena prvog oficira saznala je tajnu o devojčici i ispričala jenajboljoj prijateljici. One su se tada posvađale i da bi se osvetila prijateljica je tajnu ispričaladrugima. Tako je priča doýla i do udovice koja je tada htela da se baci u more i trebalo joj jenekoliko godina da preboli i ovo. Mnogi Grci su prosili lepu udovicu, ali ona se udala za nekogTurčina, Tahir-pašu, sa njim imala sina i ćerku. Sin je bio snažan, a ćerka je umrla u petoj godiniod neke nepoznate bolesti. Majka je umrla sledeće godine. Sin koji se zvao Ćamil sve se više predavao knjizi i nauci, a otac ga je u tom podržavao. Jedne je zime umro i Tahir-paša, a mladic je ostao sam s velikom imovinom i bez bliže rodbine. Jednog je dana ugledao jednu Grkinju iodmah se zaljubio. Ona je volela i njega, ali njeni roditelji nisu dopustili da se uda za Turčina pasu je odveli i udali za nekog Grka. Posle toga Ćamil je dve godine proveo na studiju, a kasnije jemnogo i putovao i čitao knjige. Tada su počele glasine da su Ćamilu udarile knjige u glavu i dase poistovetio s nekim mladim princem. To se pročulo i Ćamila je uhvatio valija izmirskogvilajeta jer je dobio pismo kao i svi drugi valije da paze na ljude koji blate sultanovo ime. Kadasu zarobili Ćamila mnogi su se pobunili, ali nisu mogli ništa napraviti pa je Ćamil odveden uzatvor. Karađoz nije voleo političke zatvorenike, ali ovoga je morao prihvatiti. Već drugi dančovek kojeg je poslao kadija izradio je kod više vlasti da se Ćamil izdvoi i da mu se da posebnasoba što je i ušinjeno. Idućih je dana fra Petar hodao dvorištem, ali nije vidio Ćamila, a onda se jednog dana kraj njega stvorio Ćamil. Oboje su osetili da se njihovo prijateljstvo povećalo.Odjednom Ćamil počne pričati istoriju Džem- sultana(onaj s kojim se poistovjetio).To je bila priča o dva brata. Jedan je bio mudriji i jači, a drugi čovek zle sreće i pogrešnog prvogkoraka. Ta su dva brata došla u sukob kada im je 1481. g. na bojnom polju poginuo otac. Stariji brat Bajazit (34 godine) koji je bio guverner Amasije i mlađi Džem guverner Karamanije polagali su pravo na prestolje. Džem je na svom dvoru stvorio krug pesnika, znanstvenika iglazbenika, bio je dobar plivačc i lovac. Bajazit je bio hladnokrvan i hrabar. Oboje su imalidokaze za svoje pravo na prestolje. Nisu se mogli dogovoriti i na kraju su se sukobili. Džem jeizgubio i pobegao u Egipat i ponovo organizovao napad, ali ponovo je izgubio. Tada je pobegaona otok Rod gde je bilo sedište nekog katolickog reda i gde je zatražio utočište. Primio ga je