Ranko Bugarski - Lingvistika U Primeni

SABRANA DELA
KNJIGA S
RANKO BUGARSKI
Recenzenti sabranih delo
MILKAM MILORAD RADOVANOVI
Za izdavaa
ARKO IGOJA
Likovni urednik
IVAN MESNER
Izdava
Ranko Bugarski
LINGVISTIKA u PRIME Nl
Be ogra d
Recenzent
DUAN JOVI
Uvodna napomena
Ovo je drugo, dopunjeno izdanje knjige prvi put objavljene
1986.
godine u izdanju Zavoda za udbenike i nastavna sredstva u
Beogradu (biblio'teka Tumaenje knjievnosti, knj. su potpuno nova
4).
Dva poglavlja
(7.
17)
a jedno je bitno proireno
mesta su, u uglastim zagradama i pod oznakom "P. S.
(9). Na dva 1996", unete
ire beleke u cilju tematsko-bibliografskog auriranja teksta, a ne koliko slinih intervencija manjeg obima izvreno je u samom tekstu prvog izdanja. Ovo je uraeno tamo gde je izgledalo najpotrebnije; sistematske inovacije ove vrste zahtevale bi preradu cele knjige, to u ovoj prilici nije bilo mogue. Uneto je i neto manjih ispravki, uglavnom tehnikog karaktera. Dodati materijal uveao je broj refe renci, pa je spisak literature na kraju knjige proiren sa petnaest
novih naslova, a inovacije su unete i u oba registra. Bibliografska beleka sa podacima o poreklu pojedinih priloga na odgovarajui nain je proirena i osavremenjena. Kako je reeno u predgovoru prvom izdanju, ova knjiga je sintetiki odraz autorovog angaovanja u definisanju i organizo vanju primenjene lingvistike u doskoranjoj Jugoslaviji i njenom uklapanju u aktuelne svetske tokove. Proirenja u ovom izdanju ostaju unutar tog perioda od blizu deceniju i po
(1975-1988).
Neki
autorovi kasniji radovi sline tematike predvieni su za pretam pavanje u jednom od narednih tomova ove edicije.
Beograd, februara 1996. 5
R. B.
Predgovor prvom izdanju
Predmet razmatranja u ovoj knjizi jeste iroka i heterogena, a nauno i drutveno izrazito aktuelna, oblast primenjene lingvistike. U njenih petnaest poglavlja, tematski grupisanih u etiri dela, obrauje se niz teorij skih i praktinih pitanj a u vezi sa onim segmentima ovog kompleksa kojima se autor posebno bavio, a koji su mogli da se uklo pe u knjigu ovog obima i namene. Razume se da pod ovim okolno stima sva podruja primenjene lingvistike nisu mogla biti ravnopravno zastupljena; ali i ona kojima nisu posveeni posebni odeljci bar su registrovana u optem pregledu koji ini prvi i najobimniji deo knjige. U tom bloku, posle uvodnog teksta koji sadri orijentaciono klasifi kaciju disciplina nauke o jeziku, ispituje se, sa teorijskog i pragma tikog stanovita, sam pojam primenjene lingvistike; zakljuak da bi ovoj oblasti pre odgovarao naziv lingvistike u primeni odraava se i u naslovu knj ige. Preostala tri dela posveena su problematici iz do mena terminologije, prevoenja i nastave jezika - pri emu su u nekim sluajevima, zbog same prirode i spitivane materije, izvrene podele samo uslovne. Knj iga je izrasla iz autorove istraivake, predavake i organi zacione delatnosti na polju primenjene lingvistike tokom poslednje decenije. U tom razdoblju njegovo nauno i pedagoko interesovanje za probleme iz ovog kruga bilo je podstaknuto i funkcijama koje je obavljao u jugoslovenskim i meunarodnim udruenjima za prime njenu lingvi stiku . Kako se ovaj period podudara sa osnivanjem i po tonjim razgranatim aktivnostima S aveza drutava za primenjenu ling vistiku Jugoslavije, u ovoj knjizi - a naroito u njenom prvom te7
RANKO BUGARSKI
matskom bloku - bie vidljivo nastojanje da se pojam primenjene lingvi stike razradi u opteteorij skom smislu, ali i postavi na osnove koj e e u najveoj meri odgovarati potrebama i mogunostima nae zemlje u ovom domenu . Knjiga se tako uklapa u ira nastojanj a oko n aunog fundiranja, institucionalnog organizovanja i drutvenog afir misanj a primenjene lingvistike u Jugoslavij i . Gotovo sva poglavlja vode poreklo o d referata podnetih n a do ma i m i inostranim naunim i strunim skupovima, ukljuujui tri poslednj a svetska kongresa za primenjenu lingvistiku, tri dosad odr ana j ugoslovenska kongresa u ovoj disciplini, kao i vie simpozij uma specifinijeg karaktera; neka poglavlja delimino potiu i iz preda vanj a odranih u strunim drutvima. Naj vei broj ovih aktivnosti pa da u poslednjih pet-est godina. Skoro svi ovako nastali prilozi u nekom su obliku ranije obj avljeni na srpskohrvatskom ili engleskom jeziku , mahom u kongresnim publikacijama ili u strunoj periodici ; podaci o ovome dati su u zasebnoj bibliografskoj beleci pri kraju knj ige . Autor se nada da e oni, osveeni i okupljeni u koricama j edne knjige, moi jo bolje da ispunj avaj u ulogu koja im je delimino ve pripala u definisanj u i aktuelizovanju oblasti kao to su prime njena lingvistika, teorija prevoenja ili terminoloka istraivanja, za koje kod nas poslednjih godina s razlogom raste interesovanje - kao, uostalom, i drugde u svetu. Za ovu priliku svi ranije objavljeni prilozi su prilagoeni i bib liografski aurirani, te jeziki , sti lski , terminoloki i tehniki ujed naeni; neki su i sadrinski bi tno proireni, a neki , opet, kombinovani tako da daju novu celinu. Kod srodne problematike po pravilu su uklanj ana nepotrebna ponavlj anja, ali je u redim sluajevima integritet svakog poglavlja onemoguio da se ona sasvim izbegnu. Neki delovi teksta ovde se prvi put objavljuju, bilo uopte ili pak na srpskohrvat skom jeziku . Iz ovog sledi da je knjiga, na ve uveliko postojeoj bibliografskoj osnovi , iznova napisana kao celina; taj posao obavljen je tokom poslednje godine. Poreklo knjige iz vremenski ogranienih usmenih saoptenj a na naunim i drugim javnim skupovi ma ipak je u neki m delovima moralo
8
LINGVISTIKA U PRIMENI
ostaviti traga u obimu i nainu izlaganj a, pa neka naznaena pitanja nisu mogla da budu dublje zahvaena i sistematski prosleena, to znai da je u takvim sluajevima ekstenzivni pristup nuno prevagnuo nad intenzivnim. Meutim, tekst je time verovatno dobio na itljivosti , a obimna literatura na koju se upuuje u belekama, i koj a je obje dinjena u neuobiajeno dugaak ali ipak u sutini selektivan spisak od blizu 240 naslova na kraju knjige, svakako e itaocima zainte resovanim za pojedine oblasti olakati dalje traganje po putanjama koje su u tekstu obeleene. Ovako komponovan spisak odabrane li terature na nekoliko jezika ima neka obeleja poetne tematske bib liografije, a time, moda, i odreenu meru samostalne vrednosti . Re gistri imena i pojmova upotpunjuju nauni aparat knjige, omoguujui da se ona koristi i kao prirunik. Autor se nada da bi publikacija ovakvog sadraja, i pristupa koji teorij sku podlogu kombinuje sa pitanjima jezike prakse, mogla da bude interesantna ne samo lingvistima, terminolozima, prevodio cima, nastavnicima maternjeg jezika i stranih jezika te drugima pro fesionalno upuenim na jeziku problematiku, nego i studentima je ziki h grupa, kao i iroj publici koj a eli da se obavesti o interdi sci plinarnim istraivaki m zahvati ma u neke aktuelne problemske kom plekse u vezi sa upotrebom jezika u drutvu. B eograd, marta 1986. R. B .
Opti deo
l. Lingvistika 1 njene discipline
l.
Uvod. Pitanje moguih podela unutar celokupnog podruja
nauke o jeziku, koje je sa istorij skim izrastanjem pojedinih lingvis tikih disciplina povremeno dolazilo na dnevni red, danas se postavlja u jo aktuelnijem obliku nego ranije - naroito zahvaljujui savre menim multidisciplinarnim kretanjima i razvoju, pored fundamental nih, i primenjenih oblasti naunog istraivanja. U ovom tekstu, iji pristup nee biti problemski nego isto taksonomski, razmotriemo to pitanje na jedan uproen uvodni nain, kreui se naj veim delom u okvirima ire prihvaenih i manje-vie oiglednih podela, s mo guim izuzetkom poneke sporne definicije ili kakvog diskutabilnog razgranienj a. No nije lako dati ni klasifikaciju sa ovako ogranienim pretenzij ama, jer se tu prepliu razliiti kriterijumi podele (prema predmetu, pristupu, metodama ili ciljevima), a i terminologija je esto neujednaen,il. naroito u interdisciplinarnim domenima koji se i inae opiru jednostranom razvrstavanju . Stoga se krajnje saeta odreenja koj a slede nude samo uslovno i provizomo, u nadi da i takva mogu da budu od neke koristi .
2. Lingvistika i filologija. Najkrae i najobuhvatnije odreena kao nauka o jeziku, lingvistika prouava prirodu i razvoj. jezika kao opteljudskog obeleja, naroito njegovu strukturu i njegove funkcije, uz opisivanje i klasifikovanje svih jezika sveta kao razliitih poj avnih oblika ovekove moi govora. U tu svrhu ona nastoji da izgradi skup teorij skih principa, deskriptivni h kategorija i analitikih postupaka uz iju je pomo u principu mogue definisati ljudski jezik kao pojaNu, opisati slinosti i razlike meu jezicima i objasniti prostorne, vre13
RANKO BUGARSKI
menske i drutvene varijacije u njihovoj upotrebi u jezikim zajed 1 nicama. Po predmetu i ciljevima lingvistika se razlikuje od filologije, sa kojom se metodoloki ponegde proima. U irem i starijem smislu, filologijom se naziva istorijski usmereno prouavanje jezika, usmene i pis ane knjievnosti i duhovne kulture pojedinih naroda. U uem i novijem smislu, filologij a je studij vrednih starijih pisanih tekstova u kulturnoistorijske svrhe. U oba smisla ona se razlikuje od lingvi stike. Upuena na odabrane pojedinane kulture, filologij a nema onog opteg dela koji ini sredinju oblast lingvistike u znaenju opte nau ke o jeziku, u principu zainteresovane z sve jezike sveta - stare i
savremene, pisane i nepisane; a u primeni na pojedine jezike ili grupe jezika, filologija je u prvom znaenju ira a u drugom ua od ling vistike . Uz to su ovi jezici za fi lologiju samo sredstvo za rasvetljavanje istorij skih i kulturnih, dakle vanjezikih podataka, dok za lingvi stiku mogu da predstavljaju samostalan i dovoljan predmet naunog istra ivanj a. Najzad, ove dve nauke slue se deli mino drukijim meto dama i oslanj aju se na druge susedne discipline. Otuda ih je naj bolje sagledati kao zasebne iako srodne iroke oblasti, koje se mestimino prepliu ali se na drugim stranama potpuno razilaze. Ovo se danas mahom prihvata u obe struke, mada raste svest o injenici da je za neke vrste lingvistikih istraivanj a filoloka potka neophodna, kao to su i lingvistiki principi nezaobi lazni u savremeno orijentisanim filolokim izuavanjima. Izvan ovih struka, u nekim sredinama se pod uticajem tradicije povremeno jo uvek govori o filologiji i tamo gde se radi o lingvistikoj materiji - najvie stoga to je filologija, i kao oblast a pogotovo kao termin, starij a od lingvi stike. U nekim kulturama, naroito istonim, razlika izmeu lingvi stike i filologije tradicionalno je mnogo manje j asna nego danas u Evropi ; a i ovde je donekle poseban poloaj klasine filologije, gde
1 U neznatno modifikovanom obliku, ova definicija javlja se i u 4. poglavlju ove k nj ige, prilikom podrobnijeg razmatranja pojma primenjene lingvistike u odnosu prema l i ngvistici u celini; upor. mesto na koje upuuje beleka 34 tamo.
14
se isto lingvistika prouavanja, izdvojena iz filoloke matrice, ree obavljaju. Osim toga, u akademskim kontekstima i dalje se posvuda govori o nacionalnim i regionalnim filologij ama, definisanim jezikim i kulturnim podrujima na koj a se odnose (npr. rusistika, jugoslavi stika, slavistika, anglistika, germanistika, albanologij a, hungarologija, balkanologija, arabistika, sinologija, orijentalistika itd.), pri emu ve i sami nazivi ukazuju na znaajne razlike u obuhvatu. Isti termini mogu se upotrebljavati i u uem smislu, ogranienom na lingvistike segmente datih disciplina, tako da npr. anglistika (uz mogui atribut lingvistika) oznaava istraivanje samog engleskog jezika, a ne i i sto rije, knjievnosti i kulture naroda koji nj ime govore: S ve ovo upuuje na i zvesnu istorijski i praktino uslovljenu relativnost razlikovanja lingvistike i filologije u nekim razdobljima i konteksti ma; meutim, ve opisana naelna razlika izmeu njih izgleda dovoljno jasna. 3. Podele lingvistike. Razueno podruje lingvistike moe se deliti prema raznim merilima. S aetom prikazu uobiajenih podela moemo pristupiti ukazivanjem na tri dimenzije diferenciranja jezike materije. Prvo, valj a razlikovati mikrolingvistiku orijentaciju, ogra nienu na same jezike podatke u uem smislu, tj . na pitanja strukture jezikih sistema, od makrolingvistikog usmerenj a, koje ukljuuje i komunikacijske, socioloke, psiholoke i druge vanjezike korelate jezike strukture. Drugo, jezike injenice mogu se posmatrati sin hronijski, tj . u jednom vremenskom preseku, ili pak dijahronijski, tj . u vremenskom toku ; u prvom sluaju dobija se slika strukture ispi tivanih sistema, u drugom prikaz njihovih promena kroz vreme. I tree, jezikoj problematici moe se prilaziti teorijski, sa ciljem iz graivanj a teorije jezika, ili sa naglaskom na primenjenim istraiva njima, u svrhu korienj a lingvistikih saznanja izvan domena same nauke o jeziku . Ove razlike, esto samo uslovne, stoje u odreenim meusobnim odnosima, a uz to se provlae kroz razliite podele lin gvistike koje emo navesti u daljem izlaganju. Po obuhvatu, najira lingvistika disciplina jeste opta lingvi stika, koj a istrauje temeljna obeleja ljudskog jezika u celini i koja je programski i terminoloki neretko sinonimna sa naukom o jeziku.
15
RANKO BUGARSKI
U njen delokrug spadaju pitanj a definicij e prirodnog jezika, tj . onih kriterij alnih obelej a koj a ga konstituiu kao svojevrstan fenomen, odelit kako od sistema ivotinj ske komunikacije tako i od drugih sim bolikih sistema kojima se slui ovek; zatim pitanja odnosa jezika prema stvarnosti i prema miljenju, njegove uloge u ivotu oveka kao bioloke vrste, kao pripadnika drutvenih zajednica i kao poje dinca, te pitanja filogenetskog i ontogenetskog jezikog razvoj a, gub ljenj a jezike sposobnosti usled bolesti i druga - pri emu pojedini od ovih aspekata jezika daju povoda i za izrastanje interdisciplinarnih oblasti koje e kasnije biti pomenute. Vano mesto u optelingvi sti kim i straivanjima pripada jezikim univerzalijama- zajednikim, ia ko razliito ispoljenim, svoj stvima svih jezika. Ova opta obelej a otkrivaju s e i formuliu uz metodoloku pomo lingvistike tipologije, koj a prouavanjem struktura jezi kog sadraja i izraza uspostav lj a va rijabi lne tipoloke konfiguracije na podlozi onoga to se pokae kao konstantno. Teorijskim aspektima optelingvistike problematike, a posebno modeliranjem j ezika, bavi se lingvistika teorija - sistem principa i postulata koji tei da opie i objasni optu formu jezika kao funkcionalnog sistema. U ovom smislu, lingvistika teorij a ima bitnih dodirnih taaka sa filozofijom jezika, koja uporedljiv red pitanj a o sutini jezika postavlj a iz prevashodno filozofskog ugla, p a s e otuda nekada smatra granom fi lozofije pre nego lingvistike; u jednoj jo dalekoj idealnoj projekciji , dananja iva saradnj a lingvistike i filo zofije mogla bi da urodi jednom lingvi stikom teorijom koja bi ujedno bila i fi lozofija jezika. Posebnim jezicima, uzetim pojedinano ili u grupama, bave se: deskriptivna ili sinhronijska lingvistika, sa stanovita sinhronij ske strukture ; istorijska ili dijahronijska lingvistika, iz perspektive dij a hronij skog razvoj a; i uporedna ili komparativna lingvistika, u cilj u poreenj a i klasifikovanj a jezika i jezikih grupa, bilo genetskog, ti polokog ili arealnog. Za kombinovani pristup komparativnim prouavanjima kroz istorij sku evolucij u odomaen je termin istorij sko-uporedna lingvistika. Uporedno ispitivanje slinosti i razlika u strukturi dvaju ili vie jezika danas se naziva kontrastivnom lingvi16
stikom. Za istraivanje jezika u kontaktu, sa pratei m poj avama vieje

zinosti, pozajmljivanj a, interferencije i jezikih meavina, ponegde je u upotrebi nov termin kontaktna lingvistika. Opi sivanjem i upo reivanjem dijalekata bavi se dijalektologija, tradicionalno ograniena na regionalne razlike ali odskora nadograena sistematskim proua vanjem drutveno uslovljenih varijacija, u okviru tzv. socijalne ili ur bane dij alektologije. Teritorij alna distribucija dijalekatskih crta, pove zana sa dijalekatski m raslojavanjem jezikih sistema, predmet je ling vistike geografije, dok se za srodna pitanja prostornog rasporeda di j alekata ili jezika u pojedinim arealima i irom sveta upotrebljavaju i nazivi arealna lingvistika i geolingvistika. Jeziki sistemi, bilo da drutveno funkcioniu kao jezici ili kao dijalekti , i posmatrani bilo sinhronijski ili dijahronijski, opisuju se na razliitim planovima strukture, pa se prema ovom kriterijumu izdvaja sledei niz lingvistikih disciplina. Fonetika izuava mehanizme pro izvoenja i primanj a govornih glasova i daje njihovu klasifikaciju pre ma fizioloki m i akustikim parametrima, bez obzira na njihovo funk cionisanje u glasovnim sistemima pojedinih jezika; ovo drugo ini predmet fonologije, koja glasove prenosi iz fizike ravni fonetike u funkcionalnu ravan fonema kao distinktivnih jedinica glasovne struk ture . Morfologija se bavi sastavom rei i njihovih oblika, te njihovim graenjem od morfema kao najmanjih znaenjskih jedinica jezike forme. (Za prouavanje fonolokog sastava morfema, naroito s ob zirom na alternacije u govornom lancu, nekada se uspostavlja zaseban meunivo morfofonologije). Kombinovanje rei u konstrukcije, pre svega sintagme i reenice, predmet je sintakse. Morfologij a i sintaksa zajedno ine gramatiku u uem smislu; u nekim pristupima gramatika uz njih obuhvata i fonologiju, pa i semantiku. Dok se u gramatici rei j avljaju u ulozi sintaksikih jedinica, svojstva rei kao jedinica renika datog jezika, tj . leksema, prouavaju se pod zaglavljem lek sikologije. Naj zad, znaenje rei i njihovih kombinacija ispituje se mantika, na ijem se planu kao minimalne jedinice nekada postuliraju
sememe.
,.se,
Kroz ovaj spektar disciplina tei se razumevanju naina na koji kombinovanjem funkcionalnih jedinica na razliitim planovima je17
RANKO BUGARSKI
zikog ustrojstva, u jeziku kao hijerarhijski ureenoj i pravilima re gulisanoj strukturi ostvaruje veza izmeu zvuka i znaenj a. Unekoliko po strani od ovog spektra, ali u uskoj vezi s pojedinim njegovim segmentima, rasporeene su i neke druge lingvistike discipline, sta rije i novije. Delovima leksikologije u irem smislu mogu se smatrati etimologija, nauka o istorijskom razvitku pojedinih rei i grupa srod nih rei u jednom jeziku ili vie jezika, poev od njihovog korena i n aj ranijim posvedoenim ili rekonstruisanim oblicima, i onomastika, nauka o vlastiti m imenima (geografskih lokacija, naseljenih mesta, reka, planina, ljudi itd.). Dok se sintaksa doskora mahom ograniavala na pitanj a sastava reenice, u poslednje vreme se pod firmom nove discipline, tekstualne lingvistike, prouava i struktura jezikih i ko munikacij skih celina iznad nivoa reenice, tj . veih tekstova; slina i straivanj a, sa tei tem na strukturi govornih interakcija, nazivaju se i analizom diskursa. A pod zaglavljem lingvistike pragmatike, takoe nove i danas aktuelne oblasti, pogled na strukturu jezika dopunjuje se prouavanjem njegove upotrebe u komunikaciji, sa posebni m ob zirom na svrhe koje korisnici jezika postiu svojim iskazima u okviru razliitih govornih inova. Pojedinim vidovima jezika bave se i druge discipline. Tako glo togonija izuava poreklo i evoluciju jezika, kao zasebno podruje op telingvistikih i straivanja. Sa poj avom prvih pisama otvara se pro stor i za gramatologiju nauku o vrstama pisama, nji hovom nastanku i razvoj u . Ovu oblast treba razlikovati od grafemike ili grafologije, koj a kao pandan fonologije u grafikom medijumu prouava lingvis tiku strukturu razliitih sistema pisanja, tj . njihovu podeenost gla sovnim sistemima pojedinih jezika.
-
Pomenute podele prema uem predmetu prouavanja presecaj u s e s a podelama prema teorij sko-metodolokom pristupu pojedinih lingvistikih kola, kao to su razne verzije strukturalne, funkcionalne ili generativne lingvistike, pa se tako npr. govori o strukturalnoj na suprot generativnoj fonologiji, gramatici ili dijalektologiji .
4. Lingvistika i druge discipline. U svom sredinjem delu, usred sreenom na ispitivanje strukture jezika, tj . u domenu gramatike u
18
irem smislu, lingvistika je u osnovi autonomna nauka, i ona je u modernom periodu upravo ovde i postigla najvee teorij ske i meto doloke domete. Zbog toga je doskora pretezala sklonost, ponegde jo uvek izrazita, da se u mikrolingvistici trai sutina svekolike nauke o jeziku. U naj novije vreme, meutim, u iu naunog interesovanja sve vie ulazi makrolingvi stika problematika, koja trai interdisci plinarni pristup. Ovo vai i za neke od ve pomenutih grana lingvi stike, ali neke od danas naj aktuelnijih tek sada emo da navedemo, prelazei sa ueg podruja jezike nauke na ire prostore u kojima se ona sve ivlje preplie sa susednim naunim oblastima. Uopte uzev, moe se rei da nasuprot svakom od vie lica jezika, obeleenih nekim njegovim kardinalnim svoj stvom koje je kao takvo u principu od interesa i za optu lingvistiku, nalazimo odgovarajue nauke, dok se u meuprostorima ubrzano razvij aju interdisciplinarne oblasti ling vistikih i straivanja. D rutveni kontekst jezika prirodno je nametnuo saradnju sa so ciologijom, socij alnom psihologijom, socij alnom antropologijom i srodnim naukama, koja je urodila nekolikim disciplinama. U delo krugu sociolingvistike, kao grane nauke o jeziku sa tendencijom prerastanj a u optu kritiku metodologiju savremene lingvistike, su drutveno uslovljene jezike pojave (npr. varijacije u jezikoj strukturi koje prate drutveno raslojavanje jezika). Ona se samo uslovno moe razgraniiti od sociologije jezika, kao perspektivne grane nauke o drus koja se bavi jeziki ispoljenim drutvenim poj avama (npr. jezikim p azateljima irih drutvenih procesa). Krae reeno, soci o lingvistika rouava jezik u odnosu prema drutvu, a sociologij a jezika - drutvo odnosu prema jeziku . Ovim oblastima bliska j e etnolingvistika, po s eena odnosu izmeu pojedinih jezika i u njima izraenih kultura; na oito kada su u pitanju nepi sani jezici primitivnih zajednica, ali opet b z j asnih granica, u upotrebi je i termin antro
poloka lingvistika.
u jezika sistematski istrauje psiholingvistika kao savremena verz ja ranije psihologije jezika, dakle kao podruje saradnje lingvistike i psihologije u osvetljavanju meusobnih uslov19
RANKO BUGARSKI
lj enosti jezikih i psihikih struktura i procesa. Dodirnu oblast predstavlja neurolingvistika, gde se uz pomo neurologije i neuro psihologije ispituje neuroloka osnova jezika, tj . posebno odnos iz meu jezika i ljudskog mozga kao njegovog sedita. Znakovni karakter jezika upuuj e na optu nauku o znacima semiotiku ili semiologij u , a prenoenje informacija tokom znakovne komunikacije zadire u teoriju komunikacij a sa teorijom informacija i u kibemetiku . Na ovom razmeu izrasle su, pod zajednikim ime nom matematike lingvistike, nekvantitativna ili algebarska ling vistika, u okviru koje se jezika struktura modelira uz pomo poj movnog aparata matematike i simbolike logike, i kvantitativna ili statistika lingvistika, ije se metode koriste u ispitivanju statistike strukture tekstova i u obradi velikih korpusa jezikih podataka. Tamo gde se ovakve operacije obavljaju uz pomo maina, govori se o raunarskoj lingvistici. Prema tome, m atematika i naroito raunar ska lingvistika, za razliku od drugih navedenih disciplina, u principu nisu odreene predmetno nego metodoloki . Matematike metode da n as se upotrebljavaju, u kombinacij i sa analitikom aparaturom tra dicionalne i modeme gramatike, stili stike i retorike, u prouavanj u informacione i stilske strukture razliitih tekstova, posebno knjiev nih, a pod zaglavljem lingvistike stilistike. Neke od upravo pomenutih oblasti, uz vei broj drugih, i spo lj avaj u i izrazito primenjene aspekte, pa se esto svrstavaju meu gra ne primenjene lingvistike, kao iroke i heterogene oblasti koj a obuh vata raznovrsne praktine probleme to proi stiu iz upotrebe jezika u drutvu. Ovde spadaj u i problemi jezike standardizacije, gde se neutralnom opisu deskriptivne lingvistike suprotstavlj a vrednosno obojeni pristup normativne lingvistike, posebno izrazit u nastavi jezika i negovanju jezike kulture; sa ovim su u vezi i druga pitanj a jezi kog planiranja i jezike poli tike, naroito u viejezinim zajednicama. Na stava stranih jezika takoe je vana oblast primene lingvistikih zna nja, a teorij ska podloga nastave jezika u celini danas ee ide pod imenom glotodidaktike. Lingvistiki poj movi i postupci u velikoj meri se koriste pri sastavljanju renika, to spada u leksikografiju, u pro uavanju i normiranju terminologije i strunih jezika, u ispitivanju
20
funkcionisanja sredstava masovnog informisanj a, zatim u leenju po remeaj a govora i sluha i u mnogi m drugim oblastima ivota. Izrazito interdisciplinarnog karaktera, ali na lingvistikim osnovama, jeste teo rija prevoenja, koja tei izgraivanju opteg teorijskog okvira za is traivanje razliitih aspekata ljudskog i mainskog prevoenj a. A po kuajima prevazilaenja jezikih razlika putem konstruisanja pomo nih meunarodnih jezika, od planskih jezika tipa esperanta do mate matikih i logikih jezika-posrednika, povremeno se daje naziv
interlingvistika.
5. Zakljuak. Razliite jezike i kulturne sredine, raznovrsne tradicije i teorije, udruene sa dinamizmom s avremenih interdiscipli narnih istraivanja jezika, uveliko relativizuj u svaki pokuaj razvrstavanj a lingvistikih disciplina, ali se od neega ipak mora poi . Na letimini pogled, iz koga su nuno izostale brojne detaljnije po dele unutar pomenutih disciplina i mnoge terminoloke alternative, teio je, koliko je to bilo mogue, jednom objektivnom i teorijski neutralnom prikazu, polazei od onoga to se moe uzeti kao ire prihvaeno. Tamo gde ima veih tekoa oko definicije ili razgranie nja pojedinih oblasti, to se nastoj alo nagovestiti odgovarajuim for mulacij ama. S amo u onim retkim sluajevima kada u nekom bitnom pt u nema praktino nikakve strune saglasnosti jer prava debata tek p dstoji, kao to je priroda odnosa izmeu lingvistike teorije i filozofij ezika, iznete ocene u veoj meri izraavaju preliminarno lino vie e autora ovog uvodnog teksta. S meten u kontekst ove knjige, sam t tekst ima pak kao glavni zadatak orijentaciono situira nje primenjen lingvistike u celini i njenih pojedinih delova na iro kom podruju n uke o jeziku, to treba da olaka praenje specifini 2 jih razmatranja poglavljima koj a slede.
Naem " aocu sada su lako dostupna brojna domaa i prevedena dela sa 2 podruja lingvisti , u kojima se mogu potraiti dalja obavetenja. Ovom prilikom moemo da uputi o na tri knjige koje se korisno dopunjuju: kiljan (1980) kao iri pregled lingvisti "h disciplina, kola i pojmova, te podataka o jezicima i pismima; Ivi (1975) kao regled razvoja lingvistike kroz istoriju i njenih savremenih pravaca; i Bugarski (19 ) kao teorijsko i istorijsko razmatranje nekoliko fundamentalnih pro jeziku - sve sa daljom literaturom. blema nauke
21
2. Pojam 1 znaaj primenjene lingvistike
Delatnosti koje se odvij aj u pod imenom primenjene lingvistike danas su u punom procvatu , i nj ihov opti struni i drutveni znaaj nij e ni u kojem smislu sporan . Moe se, meutim, postaviti pitanje identiteta same ovako nazvane oblasti , naroito s obzirom na ling vistiku. Da li je ovo jedna interdisciplinarna aktivnost sa zadatkom reavanja praktinih jezikih problema, posebna grana nauke o jeziku, ili moda u sutini nita drugo do sama lingvistika? tavie, da li iz nain a na koji se ova oblast poima uopte proistiu neke ozbilj nije praktine posledice? Malo kad obuhvatnije pretresana, ovakva pitanj a jo uvek nisu dobila opteprihvaene odgovore. jeste da skrene panju strune j avnosti na njihovu vanost i da izloz1 autorovo lino vienje ove problematike. Pojam primenjene lingvistike nudi se kritikom razmatranju u dva povezana ali relativno nezavisna smisla - pragmatikom i teo rij skom. Pragmatiki smisao je spoljni, tj . vanlingvistiki i u osnovi drutveni, i odnosi se na sve ono to je empirijski nasleeno kao primenjena lingvistika, to je kao takvo drutveno prihvaeno i to se danas praktikuje pod ti m i menom. Teorij ski smisao je unutranj i , tj . lingvistiki i time nauni , i tie s e prirode i statusa primenjene lingvistike kao naune discipline . U ovom izlaganju najpre e biti ukratko razmotren pragmatiki a zatim teorij ski aspekt pri menjene lingvistike, da bi oni potom bili dovedeni u meusobnu vezu u jednom pokuaju sinteze - pri emu emo stalno i mati na umu veliki drutveni zna aj ove oblasti . Do primenjenih istraivanj a na razliitim podrujima po pravilu dolazi ne toliko zbog zahteva internog razvoj a same osnovne nauke,
22
koliko u sled potreba srodnih naunih oblasti i, jo vie, drutvenog ivota u celini. U sluaj u lingvistike, rano je primeeno da je jezik od tako kapitalne vanosti za ivot oveka i drutva da bi nauka o njemu morala moi da prua saznanja i rezultate iroko upotrebljive i izvan nje same. I pored razlone skepse u nekim sluajevima, pa i povremenih razoarenj a, ovo uverenje se u celini pokazalo opravda nim. A komunikacijski problemi savremenih drutava i celog ovean stva takvi su da ve i sama predstava o jednoj primenjenoj lingvistici poseduje odreenu privlanost i izaziva dosta interesovanja na razni m stranama. Dobrim delom zahvalj uj ui ovoj injenici, u svetu danas postoji razgranata aktivnost koja se iroko naziva primenjenom ling vistikom. Nju su izazvale drutvene potrebe, pa se moe rei da je sama geneza ove oblasti uveliko pragmatike prirode. Kako se drutvene potrebe u raznim drutvima i vremenima znaajno razlikuju, moglo bi se oekivati da e, kao rezultat izloene situacije, pojam primenjene lingvistike na ovom planu da se razlikuje od jedne sredine do druge - bar u stvarnom teitu ako ne u poten cijalnom rasponu. Upravo takvo stanje i nalazimo. lako je sam termin " "primenjena lingvistika u iroj meunarodnoj upotrebi , pojam koji mu u praksi odgovara uslovljen je lokalnim istorij skim i drutvenim okolnostima: priroda praktinih problema u vezi s upotrebom jezika koji su u odreenoj sredini najaktuelniji spontano definie u njoj preo vlauj uu predstavu primenjene lingvistike za neki dati period. Tako se danas u nekim zemlj ama time esto misli gotovo iskljuivo na nastavu stranih jezika (npr. Velika Britanij a, doskora i SAD), u drugim preteno na pitanja u vezi s bilingvizmom (npr. Kanada i neke junoa merike zemlje), u treim na mainsko prevoenje i druge raunarske operacije (npr. SSSR), u nekim opet na izradu sistema pisanja (mnoge primitivnije zajednice), itd. U Jugoslaviji se nijedna od ovakvih po jedinanih oblasti ne izdvaj a toliko od drugih da bi bilo unapred j asno ta bi se - bar konvencionalno gledano - i malo smatrati primenjenom lingvistikom u naim prilikama. Stoga je ovo jedna od sredina gde se, zbog irokog raspona aktuelnih praktinih problema jezikog ka raktera (viejezinost, standardizacija, nastava stranih jezika i drugo),
23
RANKO BUGARSKI
moe ve na isto pragmatikom planu legitimno postaviti pitanje pojma primenjene lingvistike. Na tom planu, kod nas kao i drugde, odgovor na ovo pitanje u principu kumulativno proistie iz same prakse: primenjena ling vistika je sva delatnost koj a se odvij a pod tim zaglavljem, bez obzira n a razliite strune i drutvene profile uesnika u njoj . To je jedno zajedniko problemski orijentisano nastojanje koje ukljuuje ne samo razliite grane lingvisti ke (naroito sociolingvistiku i psiholingvistiku) nego i sociologiju, pedagogiju, neurologiju, antropologiju i mnoge druge discipline. Koliko god ovek mogao da bude opravdano rezer visan prema prilino nereprezentativnom i otuda neprikladnom imenovanju ovog kompleksa, ovde nema mesta za individualnu de finiciju i linu arbitrau : ako se neka aktivnost planira, organizuje, i zvodi i finansira kao primenjena lingvistika, onda bi bilo neumesno bilo ije privatno insistiranje da to zapravo nije primenjena lingvistika nego neto drugo. U n aem konkretnom sluaju, statuti jugoslovenskih drutava za primenjenu lingvistiku i njihovog Saveza ne propisuju ta jeste a ta nij e primenjena lingvistika, a bogate i raznovrsne or ganizovane delatnosti njihovih lanova dovoljn obuhvata, o odsustvu uskosti i jednostranosti u tumaenju ovog poj ma. Moe se tvrditi, bez imalo patriotske pristrasnosti , da je ovakav obuh vat preporuljivij i od uskih odreenja koj a dominiraju u nekim drugim sredinama. Jer ako se primenjena lingvistika negde svodi na, recimo, nastavu stranih jezika, to nee biti stoga to u toj zajednici nema i drugih praktinih problema delimino jezike prirode, nego pre zato to takvi problemi, a naroito mogui doprinos lingvistike nji hovom preciznijem formulisanj u , nisu jo dovoljno uoeni. Otuda j e bolje poeti sa jedne ire baze. U svemu dosad reenom verovatno nema mnogo spornog, a veliki drutveni zna aj primenjene lingvistike u njenom pragmatikom aspektu ne dovodi se u pitanje ni u daljem razmatranju. Meutim , problem karaktera i domena primenjene lingvistike mora se, u j ednoj drugoj ravni , reavati i teorij ski, dakle bez obzira na lokalne empi rijs ke posebnosti i istorijske sluaj nosti . A na ovom planu nastaj u ne
24
male tekoe, koje lako postaju predmet sporenja meu strunjacima. /.a razliku od malopre razmotrenog plana, ovde dolazi u obzir mo -:unost da pojedine lingvistike kole ili ak poj edinci ponude svoje odreenje obuhvata i predmeta primenjene lingvistike kao naune dis d pli ne - da kau, dakle, koja vrsta problematike u nju ulazi i na koji nain, a koj a pak ne. Ali svako ko je proveo neko vreme razmiljajui
o
ovakvim pitanjima imae razumevanja za injenicu da se sami ling visti nisu esto koristili pomenutom mogunou, da se oni do danas uglavnom nisu odreeno izjasnili o tome ta je za njih primenjena lingvistika, da li joj uopte pripada posebno mesto u akademskoj si stematici, i ako pripada, koje je to mesto. Skoro bi se moglo rei da su raanje i razvoj primenjene lingvistike proli gotovo nezapaeno to se tie "iste" lingvistike. Stoga u samoj lingvistikoj profesiji uglavnom nema ni naelne saglasnosti oko pitanj a identiteta i statusa primenjene lingvistike, a neka iole samostalna ili celovita teorija ove oblasti do danas ne postoj i .
Otuda se na naunim skupovima esto j avljaju nedoumice u ovom pogledu. Tako jedan plenarni referat sa meunarodnog kongresa lingvista u Bukuretu 1 967. godine poinje sledeom reenicom: ,)e dan od glavnih problema primenjene lingvistike je pridevskog karak tera, utoliko to ne postoji meunarodni konsenzus o znaenju ' prime njenog"' (Roberts 1 969: 1 75), a uskoro potom govori se o odsustvu zadovolj avajue definicije primenjene lingvistike, te o potrebi da se u takvim uslovima oslonac potrai bar u radnim definicijama neke vrste (Nickel 1 972: 12). Jedan prikaz publikacije sa kongresa prime njene lingvistike u Kembridu 1 969. godine zavrava se konstatacijom da je nemogue utvrditi ta je primenjena lingvistika (Hiillen 1974 : 360) . Jedan prikaziva sline publikacije sa sledeeg kongresa, u Kopenhagenu 1972. godine, na samom poetku upozorava da smo , moda dalje nego ikad od jedne sistematske strukture oblasti prime . ene lingvistike" (Kiihlwein 1 976 :282). A jedan na uesnik zaklju je svoje utiske sa narednog kongresa ove discipline, u tutgartu 975. godine, ocenom da tek treba saznati ta primenjena lingvistika este a ta nije (Vilke 1 977:85). Na poslednjem dosad odranom konv
25
RANKO BUGARSKI
gresu u ovoj oblasti, u Briselu 1984. godine, odran je zaseban okrugli sto o pitanjima identiteta primenjene lingvistike i njenog odnosa pre ma lingvistici. Lako bi se mogli navesti i drugi primeri ; dovoljno su karakte ristini ve i sami naslovi publikacija kao to u Back (1970), Pap (1972), Fraser (1974), Brown (1976) ili neki u zborniku Kaplana (1980). ak i u statutima Meunarodnog udruenj a za primenjenu lingvistiku (Association internationale de linguistique appliquee, skra eno All..A ) i srodnih drutava, kao i u drugim relevantnim doku mentima, pojam primenjene lingvistike obino se vie podrazumeva nego to se definie. Premda je definisanje na ovom polju veoma teak zadatak, valja svesrdno podrati sledeu uvodnu napomenu pri reivaa jednog zbornika: "Treba se nadati da emo u budunosti , kako AlLA bude napredovala, dospeti do jedne sveobuhvatne a u isti m ah precizne definicije termina ' primenj ena lingvistika"' (Nickel 1976, III : 5). Taj zadatak, dakako, jo uvek predstoj i . O razlozima ovakvog stanja ovde n e moemo detaljnije govoriti , niti moemo ulaziti u sloeno opte pitanje odnosa izmegu._funda mentalnih i primenjenih istraivanja, iji je ovo specifian sluaj . Mo emo, ipak, pokuati da bar nagovestimo neke od tekoa koje prate svaki pokuaj osmatranj a pojma primenj ene lingvistike lingvistikim 3 oim a i podvrgavanja toga pojma teorij skoj elaboraciji . Ovde se pre svega mora ispitati odnos izmeu primenjene i "neprimenjene" ling vistike, mogui predmet prve i identitet druge. Nekome se moe uini ti da su ovakva razmilj anj a neizbeno post festum, jer primenjena lingvi stika nije neto o emu se tek danas poinj e govoriti , nego oblast koj a ve ima izvesnu istoriju a uz to i veoma razgranatu institucio n alnu infrastrukturu (ime mislimo na katedre, udruenja, kongrese, proj ekte, asopise i druge naine akademskog organizovanj a jedne discipline). No ovaj utisak je varljiv, jer je pomenuta nesigurnost oko
3 Retki pokuaji teorij skog zasnivanja primenjene lingvistike mahom ne pre laze granice skice; upor. naroito Gottwald ( 1977), Spillner (1977), Kaplan (1979) i Kiihlwein (1980b). O statusu teorije u primenjenoj lingvistici bie jo rei u nastavku ovog priloga, a ire i u IV poglavlju ove knjige.
26
prave prirode ove oblasti vidljiva uz sav njen nesumnjiv institucionalni 4 i internacionalni status. Naime, ako pogledamo ta sve ulazi u pro rame rada nacionalnih drutava za primenjenu lingvistiku ili AlLA-e, koja su sve tematska podruj a zastupljena na kongresima i drugim naunim i strunim skupovima, ta se predaje na odgovarajuim od sccima ili istrauje u institutima, ili ta obj avljuju asopisi ovog us merenj a - videemo sigurne znake izvesne krize identiteta. Ima tu dosta difuznosti, nesistematinosti, kao i preklapanj a sa drugim di sciplinama, naroito optom lingvistikom, sociolingvistikom i psiho lingvistikom. Upadljivo odsustvo predmetnih razgranienja ovih obla sti samo se delimino moe objasniti njihovom interdisciplinarnom 5 prirodom. Razmilj ajui o moguem predmetu primenjene lingvistike, mo emo jednostavno da nabrojimo - ne pretendujui na iscrpnost i bez nekog naroitog redosleda - bar sledea podruja na kojima su re zultati lingvistikih istraivanja nali svoj u primenu :
nastava stranih jezika, ukljuujui nastavne materijale i metodolo giju, tzv. primenjenu kontrastivnu lingvistiku, analizu greaka, testiranje, programiranu nastavu itd.; usvajanje prvog i drugog jezika; nastava maternjeg jezika i uloga jezika u optem obrazovanju; nastava jezika drutvene sredine u uslovima viejezinosti; jezika politika i jeziko planiranje, ukljuujui standardizaciju (stvaranje sistema pisanja i izgraivanje standardnih idioma), pi smenost, jeziku kulturu, meunarodne jezike itd.; struni jezici, terminologija i leksikografija; prevoenje (ljudsko i mainsko); teorija knjievnosti, knjievna kritika, retorika i stilistika;
4
Osnovni podaci o razvoju i organizaciji primenjene lingvistike u svetu i u erniji bie dati u sledeem poglavlju.
5 Uverljiva svedoanstva o opsegu i heterogenosti empirijski tumaene prime njene lingvistike pruaju, primera radi, programi poslednjih svetskih kongresa za prim njenu lingvistiku i pozamani dosad izali tomovi nedavno pokrenutog temat sko- ibliografskog prirunika Annual Review of Applied Linguistics.
27
RANKO BUGARSKI
oteenja govora i sluha, logopedija, defektologija; neurologija i neuropsihologija; klinika psihologija i psihijatri ja; komunikacije, masovni mediji, informatika; programiranje raunara i vetaka inteligencija; etnologija, sociologija i druge drutvene nauke; analitika filozofija i logika; semiotika sa svim njenim granama, metodoloki uveliko zasnovana na lingvistikim modelima i utoliko svojevrsna, najobuhvatnija primenjena lingvistika. 6 Za ovaj , teorij ski deo razmatranj a nije od znaaj a empirij ska (ili , u smislu nae distinkcije, pragma st da sve oblasti sa ovog spi ska nisu podjednako aktuelne u svim sredina nego Cl njenica da sve one jesu oblasti u kojima se lingvistika zn a po negde primenjuju. Oigledno je da je i ovaj nepotpuni spi sak, oji obuhvata didaktike, sociopolitike, terapeutske, tehnoloke, mod ske i druge aspekte, toliko dugaak i raznorodan da teko moe da poslui kao predmetna definicij a primenjene lingvistike: bilo bi ap surdno tvrditi da je pri menjena lingvistika skup svih oblasti sadranih u j ednom ovakvom spisku. Pokuaji suavanja njenog domena time to bi se ona po definiciji svela na podruj a na kojima je jezik cen tralna komponenta datog kompleksa, a ne samo jedna izmeu vie njih (v. npr. Corder 1 972 :5) su neophodni ali i nedovoljni, jer ovakve li ste pokazuju da je i takvih podruja mnogo? Ako bismo pak hteli da i zdvojimo ono to je zajedniko svim tim raznim oblastima, ut vrdili bismo da je to neki vid jezika - bilo kao materij a ili kao model. S l aui tako izdvojene delove u celinu, u principu bismo kao zbirni
v
6 Slian spisak daje Pap (1972), ije su dileme bile jedan od podsticaja za ovaj na pregled. Upor. s ovim u vezi i Back ( 1970) - znaajnu raniju raspravu na istu optu temu koja dolazi do slinih zakljuaka u mnogim pitanjima. 7 One takoe mogu da poslue kao delirnina eksplikacija praktinih definicija primenjene lingvistike kao to je ona iz statuta Amerikog udruenja za primenjenu lingvistiku, gde se, po ugledu na ranije osnovano odgovarajue Britansko udruenje, ova oblast odreuje kroz ,,multidisciplinarne pristupe jezikim problemima i pitanj ima".
28
LINGVISllKA U PRIMENI
predmet dobili, manje-vie, sam jezik. A j edna nauka sa upravo tim predm e tom istraivanj a ve postoj i , i zove se prosto - lingvistika. Idui ovim putem, teko je izbei zakljuak da primenjena lingvistika i li nema svog predmeta, ili ga ima ali je on identian predmetu same 8 lingvi stike. Pokuamo li da problemu priemo iz drugog pravca, pitajui da li postoji neki deo lingvistike koj i je specifino "primenjen " , nee mo doi do drukijeg reenja, jer su primenjivanju naelno po llloni svi delovi lingvistike - dakako, u raznim oblastima. Tako se, primera radi i govorei sasvim uopteno, deskriptivna lingvistika primenj uje u nastavi jezika, sociolingvistika u jezikom planiranju, matematika i statistika lingvistika u informatici i raunarskoj teh nologij i , lingvistika teorij a u semiotici, zatim fonetika u defektologiji, 9 lcksikologija i semantika u izradi renika, itd.
sc
Najzad, sa metodolokog stanovita gledano, mora se opet rei da jo uvek ne postoji neki skup zasebnih metoda primenjene ling vistike, bar u jednom izgraenijem vidu, nego se mahom metode inae razvijet:e u lingvistici i drugim naukama koriste, uz potrebna prila goenj a, u skladu sa obelejima i potrebama oblasti u kojoj se prime njuju lingvistika saznanja. Poslednjih godina ponegde se ulau napori u pravcu usavravanja srazmemo autonomne metodologije u pojedi nim segmentima primenjene lingvistike, ali upravo izreeni opti sud jo uvek stoj i . Iz izloenog b i , dakle, sledio pomalo neprijatan zakljuak d a u smislu tradicionalne, pozitivistike sistematike primenjena ling vistika ne postoji kao zasebna nauna disciplina, nemaj ui svog ode litog i koherentnog predmeta niti svoje specifine metodologije. Na8 U ovom pravcu ide, kako se ini, i sledea ocena izneta 1977. godine na jednom skupu u SAD, posveenom ve karakteristinoj temi "ta je primenjena ling vistika?: "Uvidi koje stiemo prouavajui lingvistiku mogu se korisno primeniti u veoma raznorodnim oblastima. Ali rei da neko prouava primenjenu lingvistiku samu po sebi, dakle bez obzira na polja primene, isto je to i rei, naprosto, da on prouava lingvistiku" (v. sada E. M. Anthony u Kaplan 1980:5).
9 Tanije, u okviru vane distinkcije koju uvodi Spolsky (1969), na ovim podrujima delatne su kako aplikacije tako i implikacije lingvistikih istraivanja po svoj prilici u sloenoj interakciji.
29
RANKO BUGARSKI
ravno, moe se dodati da ovakvi zahtevi u dobroj meri gube svoju vanost u dananjem interdisciplinarnom svetu , gde se pojedine nauke mogu definisati i na neki savremenij i nain - recimo, kao skupovi 0 istraivakih ciljeva. 1 Neto drukije reeno, mogla bi se napraviti razlika izmeu objekta jedne discipline i njenog predmeta, tako to bi se prvi odnosio na neki dati fenomen a drugi samo na neke njegove aspekte koji su izdvojeni kao relevantni, bilo sami po sebi ili u neku posebnu svrhu. Tada bi jezik sluio kao opti objekt svih "jezikih nauka" , dok bi svaka od njih kao svoj predmet imala neki odelit vid jezika. Pri ovakvoj emi, predmet - ili cilj - primenjene lingvistike mogla bi da bude spolj n a primena znanj a o jeziku steenih unutar lingvi stike, a moda i drugih oblasti (o emu v. nie). No i tada bi se moralo konstatovati da je primenjena lingvistika u velikoj meri liena autonomne unutranje strukture, u smi s.w---R:w:;IU-n teorije i objedinjenog istraivakog pro Pa ta je, onda, primenjena lingvistika? Iz dosadanjeg razmatranja sledilo bi da se ona zapravo ne moe smatrati podrujem delatnosti koje se slui dostignuima lingvistike ali samo nije deo ove nauke, pa ak ni interdisciplinarnim poljem koje kombinuj e ling vistiku sa drugim disciplinama - jer je "podruje " ili "polje " u ovom sluaj u tako ogromno i heterogeno da pozivanje na njega ne bi imalo nikakvog kriterijalnog smisla. Strogo govorei , ona se ne moe po smatrati ni kao deo lingvistike, odelit od ostatka ove nauke. Dodatan argument protiv takvog shvatanj a bila bi potreba da se u tom sluaju utvrdi i ta bi upravo bila "neprimenjena" lingvistika, kao neobeleeni lan i mplicirane terminoloke opozicije. Za razliku od matematike, u sluaju lingvistike kao nauke koja se bavi jednim tako " nei sti m " fenomenom kao to je prirodni ljudski jezik, atribut "ista" nema j as nog smisla. 11 injenica je, uostalom, da "najistije" verzije lingvistike
10 Tako npr. Kiihlwein (1980a:761) istie da se primenjena lingvistika pre moe definisati kroz njene ciljeve nego polazei od pitanjii predmeta ili metodologije.
11 Kako istiu tri britanska autora, "osim moda u matematici, distinkcija iz meu 'istog' i 'primenjenog' teko se moe napraviti, a i kada se napravi, od nje nema neke vee koristi " (Halliday/Mclntosh/Strevens 1964:5).
30
(kao glosematika, ili neke varij ante generativne gramatike) uz sve svo je formalne vrednosti nisu bile od naroite koristi empirijski .
iako nuno podrazumeva odreenu teorijsku podlogu a esto i mo gunosti primene. Nita se ne bi dobilo shvatanjem deskriptivne ling vistike kao podruja neposredne primene lingvistike teorije na opi sivanje jezika i time kao svojevrsne "primenjene" lingvistike: ovakvim tumaenjem lingvistika bi se neopravdano izjednaila sa lingvistikom teorijom, a iz drugog ugla gledano radilo bi se o primeni unutar domena nauke o jeziku, dok pojam primenjene lingvistike moe da ima smisla jedino ako je re o primenama izvan tog domena. A drugo, pomenuta podela je neizbeno relativna i tako samo pitanje fokusa; pri bilo kojoj razumnoj interpretaciji, primenjena lingvistika je i sama j edna nauna oblast, koja kao takva mora da poiva na sopstvenoj teoriji - dakle, da bude i teorijska. Alternativno, primenjena lingvistika moda bi se mogla suprot staviti optoj lingvistici , s tim to bi se reklo da se obe bave jezikim komuniciranjem, ali da ona prva deluje na svoj predmet dok ga ova 12 druga uzima kao zadat. No ako se opta lingvistika kontrastira naj pre sa deskriptivnom lingvistikom, na relaciji jezik uopte-pojedina ni jezici (kako se to najee ini), ovakva podela mogla bi da vodi neugodnim dvosmislenostima. Uistinu, ako ovek mora da se privoli nekoj prostoj opoziciji, verovatno je najbolje da se uspostavi kontrast izmeu primenjenog " i " fundamentalnog " - premda se i ova distink " cija zapravo rui pred naim oima dok lingvistika u celini prihvata jednu iru i dalju spoljnu svrhuP
12 13
Uobiajeni kontrast izmeu " primenjene" i "teorijske" ling vi stike takoe se po bliem ispitivanju pokazuje problematinim, i to it. bar dva razloga. Prvo, takva podela na izvestan nain izostavlja iz razmatranj a jedan bitan sektor jezike nauke - deskriptivnu ling vi stiku, koj a sama po sebi izvesno nije ni "teorijska" ni "primenjena" ,
Ovakvu mogunost nagovetava npr. Rondeau
(1978:1).
Za jednu koncepciju odnosa izmeu primenjenog i fundamentalnog u je zikim istraivanjima v. Slama-Cazacu (1980).
31
RANKO BUGARSKI
No ovakve dileme zapravo su nepotrebne, i one velikim delom iezavaju ako se primenjena lingvistika odredi na jedan sasvim drukij i nain, koji nam teorijski izgleda kao bolje reenje u poreenju sa ve razmotrenim alternativama. To je pogled koji u terminu " prime njena l ingvistika" vidi naznaku jedne opte orijentacije u samoj ling vistici, i za koji se ovo odreenje, prema tome, uote ne odnosi na neki odelit predmet nego na jedan karakteristian pristup. Ovako viena, primenjena lingvistika nije nita drugo do lingvistika koj a je primenjena, tj . lingvistika koj a se primenjuje izvan svog domen .:)Q- je, prosto, okrenutost lingvistike prema irokom spektru oblasti' gde se u stvarnosti nalaze ili analoki sagledaju j eziki aspekti koj i do putaj u i trae primenu rezultata, metoda i modela nauke o jeziku . Pri tom ove oblasti nisu deo same lingvistike . Neke od njih su od izrazitog drutvenog znaaja, pa se u tom smislu primenjena ling vistika moe oznaiti kao sinteza jezike nauke i drutvene prakse. Prem a tome, umesto povlaenj a uveliko vetakih i u svakom sluaju ve prevazienih linij a razgranienj a u samom tkivu lingvistike , bolje je, pogleda upravljenog ka budunosti, sagledati ovu nauku kao je dinstven skup znanja i delatnosti koji se, da tako kaemo, moe u 14 posebne svrhe orijentisati u nekom specifinom pravcu. Pri stanovitu po kome je primenjena lingvistika shvatanje ling visti ke a ne grana ove nauke, bilo bi dosledno da se termin " prime njena lingvistika" , koji na neki nain i mplicira deo lingvistike, zameni terminom "primene lingvistike " . Ova potonja oznaka vie bi bila u skladu sa oseanjem da postoji samo j edna lingvistika, koj a sama po sebi n ije ni "ista" ni "primenjena" , nego se samo moe razliito praktikovati s obzirom na razliite konkretne istraivake cilj eve. A ima znakova da ovakvo oseanje raste . Ono, primera radi, proima
14 Samo po sebi, shvatanje po kome je primenjena lingvistika u sutini "ek sternalizovana" lingvistika nije neko naroito otkrie, i njegovi tragovi mogu se po vremeno pronai u literaturi. Tako jedan autor napominje: ,,Domen primenjene ling vistike jeste naprosto primena lingvistike u odreenoj oblasti" (Culioli 1967:62). Back ( 1 970:24, 4 1 ) ak tvrdi da je tumaenje primenjene lingvistike kao "praksi okrenute lingvistike" (praxisgerichtete Sprachwissenschaft) ne samo dovoljno logino nego i najrairenije, ali ovo drugo danas nee biti rano. No kako god to bilo, vano je uoiti i razviti ire implikacije ovog shvatanja.
32
vodnik prvog broj a jednog asopisa za lingvistiku pragmatiku: .. S t rogo uzev, nema razlike izmeu ' primenjene' i ' i ste' lingvistike. Pri menjena' lingvistika i 'ista' lingvistika jesu jedno te i sto, to jest l i n gvistika: primenjena lingvistika nije drugo do ' ista' lingvistika, pri menjena na odreene probleme . . . Ne postoje, niti mogu postojati, d ve vrste lingvistike . . . Postoj ae samo jedna lingvistika, ili je nee uote biti" (Haberland/Mey 1 977:4). Slino tome, i zvetaj sa jednog seminara B ritanskog udruenj a za primenjenu lingvistiku ukazuje na
11
.,jedno globalno pomeranje teita koje ini prirodnim (izvan institu ionalizovanih konteksta) da se govori o lingvistici i njenim prime na a, umesto da se razdvajaju dve discipline" (Willes 1 978 : 34). Sama distin ija, razume se, nikada nije kako valja ni izvedena; primeeno je kako u se " napori oko razdvaj anja lingvistike i primenjene ling vistike m om pokazali besplodnim, proistiui iz tvrdoglave upor go iz istinske obavetenosti" (Brown 1 976 : 1 ); da je takvo nosti vie 15 razdvajanje krajnjoj liniji besplodno istie i Back ( 1 970:34). U prin 'pu, svaka adekvatna lingvistika teorija i svaki valjan lingvistiki op' s jesu potencijalno primenlj ivi, bilo unutar same ling nje; a o primenama lingvistike trebalo bi govoriti vistike ili izv samo kada se traivanj a preduzimaj u - ili ve postojei rezultati koriste - sa sves im, eksplicitnim ciljem praktine primene izvan ling vistike. Relevan a granica nije, dakle, toliko i zmeu neke "iste" i " "primenjene li gvistike koliko izmeu istraivanja koja spadaju u lingvistiku, na ilo koji nain shvaenu, i praktinih aktivnosti koje tu uopte ne s adaju. Primera radi, ako se neka opta teorija o strukturi ljudskog jez a uzme kao polazite prilikom opisivanj a nekog poseb nog jezika, to jo nije primena lingvisti ke, jer ova obuhvata i nauno opisivanje jezika. Ali ako se na osnovu ovakvog opisa izradi jedan prilagoen potrebama nastave toga jezika, to je onda ve primena
15 U ovom smislu indikativno je da se, pored ve tradicionalnog termina "primenjena lingvistika" (koji i dalje odraava implicitno pragmatiko suavanje na neku posebnu oblast), poslednjih godina i sintagma "primene lingvistike" ee javlja u naslovima rasprava i antologija, naroito onih koje svedoe o jednoj iroj koncepciji); upor., meu delima koja i inae citiramo u ovom tekstu , Malmberg ( 1 97 1 ), Per renffrim ( 1 97 1 ) i Ferguson ( 1 975).
33
RANKO BUGARSKI
lingvistike. Meutim, ovaj pedagoki opis i na njemu zasnovane na stavne materijale treba na drugoj strani razlikovati i od tehnike apa rature koj a ih danas esto prati, kao, uostalom, i od samog avno 1 procesa - jer nijedno od ovoga ne ini deo bilo kakve lingvi sti Neto drukije reeno, pojam primene ne srne da zamagli bitnu razliku izmeu lingvistikih i nelingvistikih delatnosti . Izgleda da je sam termin "primenjena lingvistika" naveo mnoge na pomisao kako je tu posredi neto sutinski drukije od same lingvistike, pa tako moda i neto to zapravo i nije nauka nego niz praktinih problema. A upravo ovo treba po svaku cenu izbei, jer lingvistika i kada se primenjuje ostaje pre svega lingvistika - to znai nauka. Pri menjena lingvistika mora da se zadri u krugu naunih istraivanja, pruajui lingvi stike temelje za zajedniki drutveni zadatak reavanj a prak tinih jezikih problema, ali ne pretendujui da samostalno raspolae gotovim reenjima. I ako se pravi razlika izmeu lingvistike i prime njene lingvistike, ona nipoto nije analogna razlici izmeu nauke i 17 tehnologije. Ovakvi nesporazumi, mogui ako se nepalj ivo i bez pri hva enog tumaenja ovoga pojma govori o primenjenoj lingvistici, nestali bi kada bi se umesto toga govorilo o primenama lingvistike, jer je sasvi m j asno da je lingvistika nauka, a ne polje primene neke nau Lingvistika moe imati spolj ne ciljeve, moe biti okrenuta ka dr tve noj praksi u celom jednom rasponu oblasti , i tada se mogu r matrati njene praktine primene a da se ove pri tom ne brkaju sa njenim
16 O optoj "primenlj ivosti " lingvistike v. Halliday/Mclntosh/Strevens ( 1 964: 138). U ovom kontekstu zanimljivo je da je, upravo u vreme kada je jedna ranij a v erzij a ovog teksta pripremana za tampanje, poznati li ngvist Bertil M almberg u jednom osvrtu pomenuo "ogromno polje primenjene - ili, kako bih je sada radije nazvao, primenlj ive - li ngvistike " (Malmberg 1978: 184). ini se da ova opaska jez grovito izraava jedno stanovite potpuno u skladu sa onim koje se ovde izlae. 17 Nauni karakter primenjene lingvistike s pravom se esto naglaava; v. npr. B ack ( 1970:24), Zabrocki ( 1970:38), Malmberg ( 1971 :3), Ferguson (1975 :65), Kaplan ( 1980: 18), a kod nas M ihailovi ( 1 970:5) . Kako saeto konstatuje Grucza ( 1975: 128), primenjena lingvistika nije skup praktinih recepata; ona je, prvenstveno, formulacija " nj i hove teorijske baze" . Ovaj bitan zahtev istaknut je i n a osnivakoj skuptini Drutva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije; v. Mike (1973 :23 1).
34
n aunim identitetom. Osim toga, ovakva koncepcija j ae naglaava tv i dentnu injenicu da lingvistika u celosti - dakle bez nunog .. pri menjenog " predznaka - sve vie postaje otvorena nauka sa i uaenom spoljnom orijentacijom, od znaaja kako za druge nauke tako i za ivot drutva. Neke od danas najaktuelnijih oblasti u teo rij skoj lingvistici - kao u teoriji varij acija, pragmatici, psiholingvistici, sociolingvistici - imaju tako neposrednih i oiglednih praktinih aspe kata da pred njima pomenuti predznak gubi distinktivnu snagu koju je mogao imati u vreme lansiranj a termina "primenjena lingvistika" , kada su i lingvistika i obim njenih primena izgledali mnogo drukije nego danas. Taj termin nosi prizvuk scijentizma jednog perioda kada se lingvistika, bar u nekim sredinama, upinjala da to vie lii na egzaktne nauke, za koje se smatralo prirodnim da mogu imati svoje " "primenjene pamjake. No takvo podvajanje ne odgovara prirodi ling vistike i stoga je u ovom sluaj u u velikoj meri vetako. Ono je bilo mogue samo u uslovima jedne privremeno opravdane i ubrzo prevaziene uske koncepcije lingvistike kao formalnog prouavanja jezike strukture. Ali pre tog razdoblja nauka o jeziku je kroz celu svoju istoriju zapravo bila dobrim delom i primenjena nauka, to e se samo jo vie potvrditi odmah posle njega, sa izrastanjem oblasti kao to su psiholingvistika i sociolingvistika. Naroito ova dva podruja donela su sobom shvatanje da ling vistika mora uz langue da u svoj delokrug ozbiljnije ukljui i parole, dakle da bar u naelu, a sve vie i u praksi , prihvata langage kao svoj konani domen. Ovo gledite prirodno inkorporira psiholing vistiku i sociolingvi stiku kao grane lingvistike , definisane njihovim srazmerno odelitim predmetima istraivanj a. Ali primenjena ling vistika nije u i stom poloaju, jer pri mena, kao neto to se tie pri stupa, jeste jedan sasvim drukiji poj am . Upravo kao to je ceo spektar naunog izuavanj a jezika i jezika podloan teorijskoj elaboraciji, tako se isti taj spektar nudi i praktinim primenama u jednom ili u drugom obliku . tavie, sve je tee ovo dvoje razdvaj ati ; kako smo ve videli, podela je samo relativna, jer je bar deo teorije bez tekoa primenljiv, dok primenjene aktivnosti moraju da se temelje na nekoj svojoj teoriji .
35
RANKO BUGARSKI
Na taj nain, ova dva pristupa imaju samo delim ino razliita obelej a, to ini bitni zahtev za uzajamnim oploenjem jo prirodnij i m . Mo emo ovde da podsetimo da Pit Korder, koji je ranije primenjenog lingvi stu oznaavao kao konzumenta teorij a a ne njihovog stvaraoca, sada veruje kako se " u krajnjoj linij i jedina razlika izmeu teorij skog i pri menjenog lingvistikog istraivanj a tie motivacije, a ne metoda. strogosti ili objektivnosti " (Corder 1 978 :40; " motivacij a" je ovde ek vivalentna naem "pristupu " ). Ovo je, dakako, potpuno u skladu sa intelektualnim tokovima na dru gim podrujima; tako socij alni psiho log Kurt Levin belei da " nita nije tako praktino kao dobra teorija" , a an Pijae primeuje kako "pouzdan znak teorij ske zrelosti jedne .18 nauke jeste njena sposobnost da bude pri menjena u praksi " No termin "primenjena lingvistika" nije samo pretesan za da nanje bogatstvo svoj i h moguih sadraja, i time u isti mah pomalo anahron i redundantan. On je i ozbiljno jednostran na pragmatikom planu, kako smo ve videli , jer su projekti na kakve se nji me obino upuuje nuno interdisciplinarni , pa se u njima istovremeno primenj uju i druge nauke, a ne samo lingvistika. 19 Dobro je poznato, na primer, da teorija nastave jezika ukljuuje, pored lingvistike, jo d
vitalne komponente, psiholoku i pedagoku ; a teorijske osnove Je zikog planiranja veoma izrazito obuhvataju socioloke i politike komponente uz lingvistiku. Stoga praksa nazivanja ovakvih kom pleksnih polja rada primenjenom lingvistikom, samo zato to su u nj ih ukljueni jeziki aspekti, nema teorijskog opravdanj a. Dve po menute oblasti zasluuju - a u stvarnosti ve i dobijaju - zasebna
18 Za prvi navod v. Fishman ( 1978:201), a za drugi Piaget ( 1955 : 20) . Upor. i Back ( 1970: 23) o nameri kao jedinoj razlici izmeu iste i primenjene nauke uopte. O ire nju istraivakih horizonata u pravcu langage v. Bugarski ( 1978), a o odnosu primenjene lingvistike prema psiholingvistici i sociolingvistici Bugarski ( 1 976:265-6) .
19 Na ulogu drugih nauka ukazuj u kod n as npr. Dim itrijevi ( 1975: 306) i V ilke ( 1 977:83 ) . Nedavno je iznet zakljuak da pri menjena lingvisti ka, ako ovaj pojam treba da ima neko znaenje, mora da krene u pravcu "ograniavanja sfere svojih delatnosti na oblasti u kojima se sama lingvistika pri menj uj e na neki teorijski problem ili ak tivnost u smerenu na reavanje problema" (Courchene 1 984:81). Upotreblji vost ovog teorijski elegantnog reenja oigledno zavisi od mogunosti identifi kovanja takv ih oblasti n a neki koherentan nain - to zasad ne izgleda ostvarivo.
36
kao to su glotodidaktika, odnosno teorija jezikog planiranja. N a o vaj nain lake je govoriti , terminoloki precizno i bez neumesnih pu tcnzij a, i o primenama lingvistike u tim oblastima. Ovakva ema mogla bi se u principu primeniti na sve pojedi sektore pragmatiki shvaene "primenjene lingvistike " (upor. r a n ije dati spisak), u punoj meri uzimajui u obzir stvarne multidi l"i plinarne napore, i uz realnij u procenu odgovornosti same ling v i st i ke - ija se angaovanost, primera radi, veoma razlikuje, kvali t ativno ali i prosto kvantitativno, idui od nastave jezika ili defekta logije do leksikografije ili kontrastivne analize. Podrazumevajui da sc ve odvij a proces postepenog i zvlaenja specifinih i relativno samosvojnih oblasti i spod terminolokog kiobrana primenjene lingv i stike, te njihovog izrazitijeg oblikovanja - a ima znakova da se upravo ovo deava - bie zanimljivo videti ta e da ini preostali, i valjda autentini , sadraj poj ma primenjene lingvistike . Sa prilinom sigurnou moe se pretpostaviti da e ono to ostane biti upravo ono to je tu u glavnini i bilo, ili trebalo da bude, sve vreme - naime, jedna drutveno osetljiva lingvisti ka.
l <lnc
l n wna,
'
Najzad, ako bi se govori lo o primenama lingvistike, ime bi se implicitno minimalizovala razli ka izmeu lingvistike i primenjene li ngvistike, to bi uveliko olakalo premoivanje dobro poznatog i krajnje tetnog psiholokog j aza izmeu " lingvista" i "primenjenih lingvista" . Na jednoj strani moe se videti kako lingvistika pretenduje da se uzdigne iznad "puke prakse" , iako u stvarnosti dobar deo njene "fundamentalne " teorije zavisi i od "primenjenih" istraivanja. Na drugoj pak strani, i zvestan postranini, odbranaki stav primenjene lingvi stike na koj i se povremeno nailazi udno odudara od ponosne pretenzije, implicitne u samom ovom nazivu, da je to upravo ona prava lingvi stika, ona koja se poduhvata sa injenicama ivota i otuda istinski zasluuje drutvenu podrku . Nije udo to je ovaj neobini prizor proizveo prilinu zbrku ! Ali ako teorija nije neprimen ljiva, i ako primena nije ateorijska, trebalo bi logino da sledi da primenjeni lingvist nije nita manje lingvist nego njegov kolega sa izrazitije teo rij skim interesovanjima. Ovde vredi navesti Korderovo pravovremeno
37
RANKO BUGARSKI
upozorenje: "U dovoljnoj sam meri purist da bih verovao da ' prime njena lingvistika' podrazumeva ' li ngvistiku ' ; da ovek ne moe da primenjuje neto to ne poseduje" (Corder 1 973:7, i slino 1 972 :5) . Jedan drugi autor, za koga - kao, verovatno, i za veinu lj udi ove struke - primenjena lingvistika predstavlj a zasebnu naunu disciplinu , ipak istie da "nikakva primenjena lingvistika ne moe da postoj i bez opte lingvistike " (Rondeau 1 978 :4 ). Ovakva tvrenj a nekome mogu da zvue kao pompezno ponav ljanje oiglednih istina, ali sa obrazovnog stanovita ona nipoto nisu trivij alna, s obzirom na aktuelnu ekspanziju primenjene lingvistike i na broj njenih predstavnika koj i , kako se ini, insistiraju n a razlici i zmeu samih sebe i " lingvista" . Uistinu, moglo bi se pitati ta je primenjeni lingvist ako nije lingvist, i zato bi jedan nastavni k jezika ili jedan sociolog ili psiholog koj i radi na problemima u vezi s jezikom morao da bude identifikovan kao pri menjeni lingvist. Idealno bi bilo, n aravno, da primenjeni lingvist podjednako temeljito poznaj e i ling vistiku i oblast njene primene koja njega interesuje, ali se ne moe odstupiti od njegove valj ane upuenosti u lingvi stiku kao minimalnog zahteva. Da bi bila istinski korisna, lingvistika koj a se primenjuje mora u temelju biti dobra lingvistika; nema dobre primene loe ling visti ke . Ovo je bitan uslov u primeni lingvistike nauke na praktine probleme u vezi s jezikom - inae e ta nauka initi drutvu rave usluge. O visini ciljeva primenjene lingvistike, kao i odgovaraj uih meri l a profesionalne opremljenosti njenih predstavnika, valj alo bi da povedu rauna oni koji rado nagl aavaju kako zapravo nisu lingvi sti nego su " samo primenjeni l ingvisti " . S umirajui, na spolj nom ili pragmatikom planu kon statovati smo rairenost i popul arnost pojma i termina " pri menjena lingvistika" , pod ij i m se zaglavljem odvija niz raznorodnih i veoma korisnih pro grama i projekata, uz neosporno empirijsko arenilo oblasti na koje se ovaj naziv primenjuje. Na unutranjem ili teorijskom planu nai li smo n a odreene tekoe u utvrivanju identiteta primenj ene ling vi stike i doli do zakljuka da ona, viena lingvistikim oim a, za pravo nije drugo do sama lingvistika, samo usmerena izvan svoj i h
38
uii \' I I u , lc da bi bolje odgovaralo da se u mesto o primenjenoj ling1 l l h ' i o v o r i o primenama lingvistike. K ako pomiriti ova dva nalaza? Zadatak je svakako teak, jer .,. . , , l o pi tanje svodi na svojevrstan paradoks po kome su lingvistika 1 p1 i m c nj c na lingvistika institucionalno odelite, bar delimino, dok " ' l lw ij s k i jedno te isto. Ako je prethodna analiza tana, jedino realno , .. ,nje bilo bi , kako se ini, da se ostane pri terminu " primenjena l l nttvistika" (bar zasad, i u neke svrhe), uz puno uvaavanje i podstica I I Jl' s ve g a to uz njega ide na pragmatikom planu, a da se odgova l lijui pojam istovremeno preispita iz teorijskog ugla, vodei rauna o p r avoj prirodi i potencijalnom rasponu onoga to je njime obuh vuc no. Naime, sam termin, koliko god ne mogao da izdri kritiku nnalizu, toliko je rairen (a i povoljno asocijativan kada su u pitanju i t.vori finansij ske pomoi) da bi bilo zaludna zagovarati njegovo 20 s l u beno zamenjivanje nekim adekvatnijim nazivom. Osim toga, problem u ovoj fazi i nije samo terminoloki , jer ve postoje brojne i nsti tucije posveene unapreivanju ne lingvistike, nego specifino pri menjene lingvistike - u kontekstu nastave jezika, ali i mnogih dru 21 gih oblasti .
Ali ostajanje pri terminu n e mora da znai i bezuslovno prihvatanje njegovih konvencionalnih sadraja. Jo u vek se moe na glasiti da se on, nasuprot praksi u nekim sredinama, ne odnosi toliko na neki odelit deo lingvistike, niti na kakvo posebno polje primene ove nauke, koliko na njenu spoljnu orijentaciju kao celine. Posebno
20 Slino konstatuje Dimitrijevi, loe. cit. I nae, na neadekvatnost samog ter mina osvru se mnogi autori ; v. npr. Spolsky (1969:145 i 1978: 1-2) i Spi llner ( 1977: 1 54-5). B ac k ( 1970:38, 42-3, 5 1 ) nalazi da je on prihvatlj i v jedino u episte molokoj ravni, ali upozorava da se ne bi smeo nekritiki i neprikladno upotrebljavati kao pomodan naziv na prakti nij im nivoima, naro ito ako se time pokriva samo nez natan deo njegovog potencijalnog raspona. Mala antologija koju je sainio Kaplan ( 1980) takoe sadri kritike opaske.
21 Kritiki osvrt na istorijsku ulogu koj u s u pojam i termin "primenjena ling vistika" odigral i u nastavi jezika daje Courchene ( 1981). Ovaj pregled zavrava se ocenom da posle iskustva ne naroito srenog braka izmeu nastave j ezika i prime njene li ngvistike, ova potonja mora da dobije radikalno novu definicij u ili da prestane da postoji kao nauka sposobna za i vol
39
RANKO BUGARSKI
treba razumeti da eventualno sluenje ovim nazivom nikako ne po " drazumeva prihvatanje neke otre podele na "istu i "primenjenu" lingvistiku . Izgleda da bi ovakav stav - i pored izvesnih unutranj i h kontradikcij a, moda neizbenih s obzirom n a upravo pomenuti pa radoks - na optimalan nain kombinovao ono to je nasleeno i to se danas praktikuje kao primenjena lingvistika sa znatno iri m per spektivama koje nudi neposredna budunost. Ovde se ve ocrtava v i zij a svekolike lingvistike kao nauke koj a i m a svrhu i izvan sebe same i koj a je kadra da se upusti u stvarne probleme to proi stiu iz upo trebe jezika u lj udski m drutvima. Mnogo vrednog potencijala bilo bi izgubljeno ako bi se primenjena lingvistika definitivno uvrstila kao s amo jo jedan "fah " unutar nauke o jeziku, kao srazmemo izo lovan specij alistiki domen, uz sve to ovakav status podrazumeva. Ako lingvistika treba da na neki dosledan nain odgovori izazovu veom a realnih drutvenih problema sa kojima se suo avaj u - ili e se tek suoiti - dananje i sutranje generacije, ona mora i dalje da se podvrgava sutinskim unutranj i m promenama koje zahvataju celo njeno bie, umesto da tek jednu svoju granu delegira da vodi brigu o stvarnim potrebama oveanstva. I ako naa analiza nije bitno po grena, ve uveliko sporni atribut u sintagmi "primenjena lingvistika" postaj ae sve suvinij i kako se pred naim oima bude oblikovala lingvistika sutranjice.
40
\ . l r i rnenjena lingvistika u svetu 1 kod nas
I zrastanje i istorij ski razvoj svekolike nauke o jeziku u svim l l jl' l l i m gl avnim tradicij ama, u svim podneblj ima i epohama, znaaj n i l l l Jelom bili su motivisani razliitim praktini m potrebama u vezi u potrebom jezika i sudbinom u njemu uoblienih i pohranjenih kul l u rn i h vrednosti . U tom smislu bi se pojam primenjene lingvistike, , ,, s v i m slobodno upotrebljen, mogao retrospektivno protegnuti tako d a , prebacujui mnoge vekove, dopre do samih korena jezike nauke recimo, do dvojezinih tekstova na sumerski m glinenim ploicama, i l i do drevnih kineski h fonetskih tabela, rimarij a i glosara. Meutim, pri menjena lingvistika u modernom smislu, kao institucionalizovana i zasebno i menovana oblast sa pretenzijom da bude samostalna nauna disciplina, skoranjeg je datuma. U ovom obliku i pod tim imenom ona se zainje tokom II svetskog rata, nastajui u okviru vojnih i potom mirnodopskih potreba za hitnim obuavanjem personala u ve em broju stranih jezika, i to najpre u SAD. Tako su razvijene metode za intenzivno uenje uz pomo tehnike opreme, i oni u ijoj svesti poj am primenjene lingvistike refleksno izaziva sliku jezike labora torije imaj u bar ovo istorijsko opravdanje. No uskoro se pokazalo da je metodika nastave stranih jezika, uz sav svoj znaaj , isuvie uzak sadraj za jedan tako irok i preten ciozan termin kao to je " primenjena lingvistika" , pa su pod i sto opte zaglavlje poele da se smetaju i razne druge delatnosti jezikog ka raktera. Jedan od znaajnih datuma predstavlj a osnivanje Centra za primenjenu lingvistiku ( Center for Applied Linguistics) u Vaingtonu 1 959. godine . Svrha ove od s amog poetka pa sve do danas veoma
41
RANKO BUGARSKI
aktivne ustanove odreuje se kao " primenj ivanje lingvistike n auke na praktine jezike probleme" , to je oigledno ve znatno ire od 22 proste identifikacije sa nastavom i uenjem jezika. Tokom narednih decenij a osnovana su mnoga nacionalna udruenj a, a ve 1 964. go dine, na kongresu u Nansiju, dolazi do osnivanj a Meunarodnog udru enj a za primenjenu lingvistiku (Association internationale de lingui stique appliquee, skraeno AlLA) . Ovom prilikom bile su zastupljene dve velike oblasti , nastava jezika i raunarska lingvistika, da bi se tematska podruj a naglo irila na sledeim kongresima AlLA-e, u Kembridu 1 969, Kopenhagenu 1 972, tutgartu 1 975, Montrealu 1 978 , Lundu 1 98 1 . i Briselu 1 984; kako ve dolazi do znaaj nog stepena podudarnosti u tematici programa meunarodnih kongresa za primenj enu lingvistiku i onih za lingvistiku , bie zanimljivo videti ta e u tom pogledu doneti budui kongresi AlLA-e, poev od na rednog u Sidneju 1 987. godine. Uporedo sa ovim, u istom periodu se na univerzitetima otvaraju katedre za primenjenu lingvistiku, osnivaj u se instituti , pokreu se specijalizovani asopisi (kao npr. International Review of Applied Lin guistics ili IRAL, potom Applied Linguistics i mnogi drugi), niu razni n acionalni i internacionalni projekti, kratkoroni i dugoroni , odrava ju se brojni struni skupovi, seminari i slino. Uopte uzev, u celom ovom razdoblju primenjena lingvistika se uspeno organizuje, lepo razvij a, stie dosta iroku popularnost i obezbeuje finansij sku i iru drutvenu podrku . Istina, kao to je ve napomenuto, primenjena lingvistika za sve to vreme nije dola do nekog vreg unutranjeg identiteta, niti je uspel a da se definie prema drugim oblastima. Teorij ski gledano, moglo bi se rei da su potonje generacije strunjaka, primivi u na slee j edan ve ustolien i atraktivan iako neadekvatan naziv, dole u poloaj da trae nove sadraje koj i bi mu se mogli pridruiti , te
22 Citirana formulac ij a godinama j e stajala u zaglavlju publikacije The Lingui stic Reporter, koju je doskora izdavao Centar. Kasnije je ona zamenjena neto irim, ali ne bitno drukijim odreenjem o "primeni rezultata lingvistike nauke u reavanju obrazovnih i dru.tvenih problema" .
42
da u ovom sluaju, donekle paradoksalno, termin ide ispred pojma. Ovakvih sadraja, razume se, bilo je mnotvo na svakom koraku, to je otealo i praktino onemoguilo predmetnu definicij u primenjene lingvistike, bar u ozbiljnom razmatranju. Ali ovo se najee nije do ivlj avalo kao poseban problem, jer su se strunj aci, manje zaintere sovani za akademske distinkcije nego za konkretne problemske kom plekse, mahom zadovoljavali takozvani m "operacionalnim " definici j ama. Ekstreman sluaj ovakvog odreenj a predstavlj a pozdravna re jednog iskusnog britanskog kolege na inauguracij i Amerikog udru enj a za primenjenu lingvi stiku 1 977. godine. On je, naime, napola u ali proglasio da "u Velikoj Britanij i , ' primenjena lingvistika' jeste ono to rade primenjeni lingvisti ; a ' primenjeni lingvisti ' su oni koje kao takve priznaju drugi pri menjeni lingvisti " . Probijaj ui potom ovaj ne n aroito kori sni zaarani krug, on je britansko tumaenje prime njene lingvistike sumirao kao " multidisciplinaran pri stup reavanju problema ij a je osnova u jeziku " , na taj nain ponavljajui jedno Z iroko odreenje koje je u raznim varij antama postalo dosta raireno. 3 Jasno je da primenjena lingvistika, ukoliko ozbiljno pretenduje na nauni status, u budunosti nee moi da se zadovoljava ovakvim operacionalnim definicij ama, ve e morati da nastavi potragu za svo jim i stinskim identitetom. U tom nastoj anju ona e, meutim, imati pouzdan oslonac u ve osvojenim prostorima naunog i drutvenog delovanj a, ijem prikazu - dakako, samo u glavnim crtama - sada pristupamo. Kako smo ve videli, pod i menom primenjene lingvistike danas se u svetu obavljaju tako mnogobrojne i raznorodne delatnosti , da bi samo njihovo nabrajanje - i kada bi oveku bili dostupni svi relevantni izvori informacij a - trailo vie prostora nego to ga ima u ovom poglavlju. Stoga emo se u ovom kratkom i nuno selektiv nom pregledu ograniiti na polja rada koj a su danas bar donekle zastupljena u aktivnostima pod okriljem Meunarodnog udruenja za
23 V. Peter Strevens u Kaplan ( 1980:29, 34); sline empirijske definicije daju se ili citiraju i drugde u istom zborniku. Pod zaglavljem "operacionalnog identiteta primenjene lingvistike" srodna pitanja podrobnije razmatra Crystal (198 1 ), ukljuujui i vano ali esto zanemarivano pitanje ko je taj koji definie probleme u ijem reava nju primenjena lingvistika treba da uestvuje.
43
RANKO B U GARSKI
pri menjenu lingvistiku - uz napomenu da u svetu ima dosta prime Z4 njene nauke o jeziku i izvan okvira ove asocijacije. Ve na svom osnivakom kongresu AlLA je utemeljena kao asocij acija nacionalnih udruenj a, u koju moe da se ulani po jedna ve postojea organizacij a u oblasti primenjene lingvistike iz svake zemlje; ovo znai da su lanovi n acionalnih udruenja ulanjenih u AlLA-u na taj nain i lanovi Meunarodnog udruenja. Neposredno i ndividualno lanstvo mogue je za poj edince iz zemalj a u kojima ne postoji organizacij a ulanjena u AlLA-u . U prvom periodu svog postoj anja ograniena na manj i broj evropskih zemalj a, AlLA je uspe la da tokom godina bitno proiri svoje lan stvo, tako da danas obuh vata oko 35 zemalja-lanica iz zapadne i istone Evrope, S everne i June Amerike, Afrike, Azije i Australije, uz jo nekoliko kandidata za skoro ulanjenje - zasad u statusu posmatraa - iz raznih krajeva s veta. No jo uvek je koncentracij a daleko najgua u Evropi , pa se valja nadati da e svetska reprezentativnost AlLA-e biti poveana u godinama koje dolaze. Pored organizovanja svetskih kongresa svake tri godine, AlLA se j avlj a kao organizator, suorganizator ili pokrovitelj veeg broj a re gionalnih naunih skupova, seminara, letnjih kola i drugih slinih aktivnosti . U njenoj izdavakoj delatnosti , pored uea u publikova nju akata sa svakog kongresa, naj vanije mesto zauzima bilten pod n aslovom AlLA Bulletin (nedavno zamenjen naunim asopisom AlLA. Review/Revue de / 'AlLA). Meutim, AlLA ima jo jednu veoma vanu oblast aktivnosti, kojom se u pogledu prihvaenih formi rada sutinski razlikuje od meunarodnih organi zacij a inae slinog tipa; to su meunarodne naune komisije za pojedine oblasti primenjene ling vistike . Postojanje dvadesetak ovakvih tematski odreenih komi sija, bez obzira na normalne razlike u razgranatosti, stepenu aktivnosti ili tempu rada, predstavlj a u nae vreme znaaj an inilac u meunarod nom organizovanju primenjene lingvistike, od jo veeg potencij alnog znaaj a u budunosti .
24 Za iri uvid potrebno je konsultovati literaturu navedenu u ovom poglavlju i u poglavljima koja ga neposredno okruuju.
44
l anstvo u ovim komisij ama, ijim radom rukovode ljudi od meunarodnog ugleda u dati m oblas ' ma, u principu je otvoreno za sve lanove AlLA-e, i svaka od njih o upij a izvestan broj strunjaka i saradnika iz raznih zemalj a, zainteres vanih za problematiku kojoj je posveena. Neposrednim timski m i str ivakim radom komisije se zasad bave samo u redim sluaj evima, i o se to u perspektivi pred via. U sadanjoj fazi rad se naj veim delom svodi na prikupljanje i razmenu podataka o relevantni m aktivnostima u poj edinim zemlj ama ili irim regionima, uz u spostavljanje kanala za redovno meusobno informisanje i saradnj u . Komisije delimino uestvuju i u pripremi pojedinih tematskih sekcija na svetskim kongresima, prilikom kojih se i sastaj u , a neke od nji h prireuju i samostalne naune konferencije, seminare i druge skupove u meukongresnim periodima; neke izdaju zasebne biltene i druge publikacije. Rad svih komi sija koordiniraju za to zadueni lanovi Izvrnog odbora AlLA-e. Najuspenije komi sije mogu da prerastu u samostalna meunarodna udruenja, to se poslednj i h godina desilo u oblastima terminologije i primenjene psiholingvistike.
v
Cilj ovog dela izlaganj a jeste da se kroz aktivnost ovih komisij a u celini pokua dati kakav-takav sumaran pregled aktuelnih delatnosti u primenjenoj lingvi stici pod okriljem AlLA-e. Prethodne opte na pomene o karakteru, istoriji i strukturi ove organizacije bile su samo neophodna podloga za ovakav pregled; sada emo da kaemo po ne koliko reenica o glavni m oblastima naunoistraivakog rada, onako kako se one ocrtavaju prema komisij ama (za ovu priliku slobodno grupisanim prema srodstvu). Za veliki broj ljudi i danas se pojam primenjene lingvistike naj pre vezuj e za nastavu jezika - posebno za nastavu stranih jezika. Ova tradicionalna veza priznaje se kako u strukturi kongresa AlLA-e tako i u delovanju njenih naunih komisija. Ne manje od pet ovih bavi se preteno ili iskljuivo problematikom iz oblasti nastave stranih je zika; to su komi sije za obrazovnu tehnologiju i uenje jezika, za je zike testove i testiranje, za nastavu jezika odraslima, za strune je zike, i za obrazovanje nastavnika jezika. Pitanjima uloge domaeg
45
RANKO BUGARSKI
jezika u obrazovanj u posveena je Komisij a za nastavu maternjeg je zika. U ovom krugu valja primetiti da se panja ne poklanj a tradicionalnim problemima nastave jezika n a kolskom u u , nego, . u znatnoj meri, i nastavi jezika - posebno strukovn oiferenciranog stranog jezika - za odrasle sluaoce. Time je i ILA-i na adekvatan n ain zastupljeno jedno podruje koje iz dana u dan postaje sve ak tuelnije irom sveta. Inae, kada je re o odnosu izmeu primenjene lingvi stike i n astave jezika, uz sve to je upravo reeno treba imati u vidu i i njenicu da se u poslednje vreme iri svest o tome da ova dva pojma nipoto nisu podudarna - iako jo ima sredina gde se takva podu darnost esto implicira. Postaje, naime, sve j asnije da pri menjena ling vi stika obuhvata jo mnogo toga osim nastave jezika - to se, i zmeu ostalog, moe videti i iz nastavka ovog naeg pregleda naunih ko mi sij a Meunarodnog udruenj a za primenjenu lingvi stiku. Ako se danas srne uzeti kao oigledno da sama n astavna praksa nije nikakva pri menjena nauka nego osobena pedagoka del atnost, onda se postav lj a pitanje teorije koj a lei u osnovi te prakse. Moe se, naravno, prihvatiti da teorij a n astave jezika ini deo primenjene lingvi stike u uobiajenom irokom smislu ovog poj ma, ali ipak treba rei da se pomenuta naglaeno interdisciplinarna oblast ve u dovoljnoj meri specij ali zovala, stiui skup sopstvenih distinktivnih obelej a, da bi zasluivala naziv odgovarajueg reda specifinosti - za razliku od veo m a nespecifinog naziva " pri menjena lingvistika" . Nekoliko termina u stvari je ve ulo - ili poinje da ulazi - u iru upotrebu, kao npr. " " " glotodidaktika , " ezika didaktika ili, u neto irem smislu, "obra " . 5 S ve ovo, naravno, ne znai da se predlae i sk zovna lingvistika ljuenj e teorij skih aspekata jezike nastave iz domena kome oni ve dugo na odreen nain pripadaj u ; jedino treba zadrati smi sao za pro porc ije. Neka u pri menjenoj lingvi stici i dalje cveta hiljadu cvetova, ali neka niko ne oekuje da ba sve najlepe meu nj ima vidi u i stoj kolskoj bati , pod brinim nadzorom nastavnika stranih jezika!
25 Prva dva pomenuta termina j avljaju se u raznim sredi nama i j ezici ma; prvi od nj ih kod nas se pojavljuje npr. u naslovu jedne znaajne novije publikacije u ovoj oblasti : Prebeg-Vilke ( 1 977). Trei termin uvodi i obrazlae Spolsky ( 1 978).
46
LINGVI STIKA U PRIMENI
Drugu iru acij u ini est komisij a koje su takoe u blioj ili daljoj vezi sa prob ima nastave jezika, ali koje i maju sopstveni identitet i i zvan te veze, koje su uz to povezane i sa vie drugih praktinih i teorij skih dom a. Grupa se po bliem srodstvu moe uslovno podeliti na tri podgrupe , predstavljene po jednim parom ko misija: komisije za kontrastivnu lingvistiku i za prevoenje; komisije za leksikografij u i leksikologiju i za terminologiju; i komisij e za ana lizu diskursa i za retoriku i stili stiku . Lako je videti da ove komi sije, uzete zajedno, opet pokrivaju jednu istraivaku teritoriju koj a je da nas u punom zamahu. Ima vie dobrih razloga - tipolokih i didaktikih, lingvistikih i vanlingvi stikih - za organizovan rad na kontrastiranju jezikih si stema. S toga nije ni malo sluajno to to ve godinama postoji i ak tivno radi , sa zapaenim i irom sveta poznatim rezultatima, itav niz projekata u oblasti kontrastivne analize; meu ovi ma istaknuto mesto od poetka pripada Jugoslovenskom projektu za kontrastivnu analizu srpskohrvatskog i engleskog jezika, pod rukovodstvom prof. Rudolfa Filipovia u Zagrebu, kome su se poslednjih godina pridruili i drugi jugoslovenski projekti , u vezi sa drugim jezici ma. Ovako va ljano postavljene osnove odrazile su se i u uspenom radu Komisije za kontrastivnu li ngvistiku. Rad na kontrastivnoj lingvi stici usko je povezan sa pitanj i m a prevoenj a, kao aktivnosti u teorij skom pogledu veoma sloene i interesantne, a sa praktine strane izuzetno znaajne u naem jeziki iscepkanom svetu . Oba ova aspekta zastupljena su u radu Komisije za prevoe nje. Leksikoloko-leksikografska i terminoloka pitanj a takoe su utkana u ovaj krug pojava i zapravo se ne mogu otro odvajati od drugih problema koje on obuhvata. I ona su izraz urgentnih potreba savremene epohe u razvoju oveanstva, pa ako su u naunom smislu doskora uglavnom ostajal a izvan matice teorij skih istraivanj a u ling vistici, situacij a se sada osetno menja. Opte je poznato da je sastav ljanje renika i terminoloki h spi skova jedna od naj starij i h praktinih delatnosti lingvistikog karaktera, ali se u nae vreme iri interesova nje i za optu leksikografsku i terminoloku teoriju, i to kako u isto
47
RANKO BUGARSKI
naune svrhe tako i s obzirom na nagao porast svakodnevnih potreba u ovom domenu. Kom isij e za analizu diskursa i za retoriku i stilistiku takoe obeleavaj u j edno veoma blisko podruje - i, jo jednom, izrazito aktuelno. Ovde su u sredi tu panje principi organizovanj a tekstova, govornih ili pisanih, uz poseban osvrt na njihovo dej stvo u razl iitim komunikacij skim situacijama. Re je, dakle, ne toliko o problematici klasino shvaene retorike i knjievne stili stike, koliko o postupcima koj i m a pribegavamo - u svakoj upotrebi jezika - da bismo uobliili delotvoran iskaz ili vodili razgovor bilo koje vrste, potujui pri tom zakonitosti verbalne interakcije koje intuitivno oseamo. Ovim je ve naznaen prelaz ka sociolingvistikoj tematici, i sledeu grupu ine komisij e u ovoj iroj oblasti - za sociolingvistiku , za jeziko planiranje, za dvojeziko obrazovanje, za j ezike probleme imigranata, te za jezik i pol. Prvopomenuta Komisij a za socioling vistiku potencijalno zahvata najiri domen, i ona svoje polje rada de finie u koordinaciji sa drugim pomenuti m komisij ama. to se ovih tie, j eziko planiranje je ve uhodano i dobro poznato podruje, koje u ovom tumaenju obuhvata razne aspekte jezike standardizacij e i j ezike politike irom sveta, dok se kod dvojezikog obrazovanja, kao i kod jezike situacije stranih radnika u razvijenim zemlj ama, radi o neto specifinijoj problematici novijeg datuma. Oekuje se da e upravo u ovoj drugoj oblasti - ij i problemi zasad pogaaju samo jedan broj zamalja, ali zato s rastuim intenzi tetom - koordinirani istraivaki n apori (izmeu ostalog i kroz pomenute komisije AlLA-e) moi da donesu dragocene nove uvide u danaanj u jeziku stvarnost, uz eventualne preporuke za preduzimanje odreenih drutvenih mera. U psi holingvistikom domenu postoje komisije za psiholing vi stiku i za deji govor, ij a je opta tematika dovoljno poznata, pa se na njoj ne moramo ovde zadravati. Na kraj u , donekle poseban poloaj zauzima Komisij a za primenjenu raunarsku lingvistiku, uto liko to polje njenog rada nije odreeno predmetom prouavanj a nego specifinim istraivakim sredstvima, koj a se mogu primeniti - i sve se vie pri menjuju - u raznorodnim oblastima lingvistikog istraiva48
nja. Povoljna je okolnost, ina , to ova komisij a ima tehnoloku bazu u nekim dobro opremljenim ravunarskim centrima u Evropi i SAD. Iz upravo obavljenog pregl da moe se zaklj uiti da se komisije meusobno dosta razlikuju po o uhvatu, jer je delokrug nekih sraz memo usko odreen (npr. jeziko testiranje ili terminologij a), dok je kod drugi h potencij alno znatno i (npr. sociolingvistika ili psiholing vistika). Ima izvesnih razlika i u orijentaciji, tj . u srazmeri izmeu teorij skih istraivanj a i neposrednog drutvenog angaovanj a. Veoma je uoljivo, takoe, da u veem broju sluajeva dolazi do tematskog preklapanja. Ovo poslednje govori o potrebi meusobne saradnje po jedinih komi sija; a i njihova saradnj a sa srodnim strunim telima i organizacij ama izvan AlLA-e namee se kao prirodan zadatak.
S ada bismo mogli da se zapitamo u kojoj je meri AlLA uspela da svojom mreom obuhvati nesumnjivo veoma iroki potencijalni domen primenjene lingvistike - drugim reima, da pogledamo ima li znaajnih oblasti koje nisu zastuplj ene u izloenom spi sku komi Z6 sij a. Izgleda da ih i ma, iako moda ne mnogo. Pada u oi , na primer, odsustvo j edne komisije ia neurolingvistiku, ukljuujui patologiju govora kao podruj a autentinih praktinih problema. Razlog ovome nij e ni u kakvom odbijanju AlLA-e da ovu oblast prihvati kao legi timan deo primenj ene lignvistike; na svetskim kongresima su primana saoptenj a iz neurolingvistike, a na jednom od njih je postojala i cela 27 odgovarajua sekcij a. Pre e biti da se dosad jednostavno nije j avila dovoljno j aka inicij ativa za pokretanje jedne takve komisije. Jo jedna mogua praznina bila bi u oblasti komunikacij skih potreba u savre menim drutvima i u svetu kao celini , s posebni m obzirom na ulogu masovnih medija. Spisak nepokriveni h podruj a ovim sigurno nije iscrpen, ali moda ipak ne bi bio preteran zakljuak da lista naunih
26 Ovaj spisak odraava stanje u vreme kongresa u Lundu 1 98 1 . godine. Otada nije bilo bitnijih promena, osim to su se komisije za dvojeziko obrazovanje i jezike probleme imigranata stopile u Komisiju za jezik i obrazovanje u viejezinim sredi nama, i to je osnovana nova Komisij a za usvaj anje drugog jezika. 27
O vanosti pri menjenih aspekata neurolingvistike v . kod n as Dimitrijevi
( 1 976).
49
RANKO BUGARSKI
komisij a AlLA-e (eventualno uz pomenute dodatke) prua dosta zao kruenu sliku glavnih polja aktuelnog rada pod irim zaglavljem primenjene lingvistike. Ti me bi ujedno bilo, u optim crtama i na pragmatikom planu, odgovoreno na pitanje ta sve pokriva poj am primenjene lingvisti ke u nazivu Meunarodnog udruenja. to se tie teorijskog statusa primenjene lingvistike u odnosu prema drugim naunim disciplinama, a posebno prema samoj lingvistici - o ovom pitanju takoe se po vre meno raspravlj a poslednjih godina, ali se dolazi do razliitih zak lj uaka, pa jednog opteprihvaenog gledita jo nema na pomolu .
/
Organizovane diskusije o pitanju " ta je primenjena ling vistika?" voene su, primera radi , na kongresu AlLA-e u tutgartu 1 975. godine, na godinjem skupu nastavnika engleskog kao stranog jezika (TESOL) u Maj ami Biu 1 977. godine, na godinjem skupu B ritanskog udruenj a za primenjenu lingvistiku (BAAL) u Maneste ru 1 979 . godine, te na poslednjem kongresu AlLA-e u Briselu 1 984. 28 godine. U tim prilikama ponueno je vie razliitih odgovora. No bilo to kako bilo, prosperitet AlLA-e ne zavisi od teorij skog stava prema pitanju identiteta primenj ene lingvistike. Za Meunarodno u druenje, kao i za iru svetsku j avnost, primenjena lingvistika jeste sve ono to se na strunom i organizacionom planu radi pod tim i menom . A u svetu se pod tim imenom - kako je moda, u granicama mogunosti , nagovestio i ovaj kratki pregled - radi zaista mnogo toga od znatne naune vrednosti i drutvene koristi . U odgovarajuoj srazmeri , slino se svakako moe rec1 1 za Jugoslaviju. I u naoj zemlji imaju dugu tradicij u pojedine oblasti rada koje bi danas ile pod ovo zaglavlje, ali se o primenjenoj ling vi stici u jednom organizovanom smislu ovde moe govoriti tek tokom poslednj i h desetak godina. Korenite promene kroz koje je jugoslo28 Materijale sa ovih skupova ili najvanije podatke o nj ima daju, redom kojim su pomenuti, Nickel ( 1 976, 1), Kaplan ( 1 980) i Morrow ( 1 979). Ovde relevantni deo materij ala sa briselskog kongresa jo n ij e objavljen. O teorijskim pitanj i ma ire se govori u prethodnom i narednom poglavlj u ove knj ige.
50
vensko drutvo prol9 poslednjih decenija stvorile su i uslove za raz mah prirnenjenih istraivanj a jezike problematike. Novi ekonomski i politiki odnosi, industrij alizacij a, migracije i meanje stanovnitva u uslovima nagle urbanizacije, razvijena viejezinost, irenje komu nikacija i obrazovanj a, masovni medij i , intenzivnije uenje stranih je zika u procesu otvaranja prema svetu - sve ovo i jo mnogo toga uinilo je od nae zemlje potencij alni mikrokozarn sociolingvistikih i prirnenjeno-lingvistikih istraivanj a, postavlj ajui raznovrsne i esto hitne probleme jezike prirode. Ovakve probleme drutvo mora da reava kako najbolje zna, u okviru jedne sitematske jezike politike ij i su naelni temelji utvreni ali koju u pojedinim sferama treba kontinuirano razraivati i dosledno provoditi u delo. U ovom odgo vornom poslu, koj i pretpostavlj a koordinirano uee mnogih inilaca, svoje mesto nalaze i saznanj a do kojih se dolo naunim radom u domenu lingvistike, a koj a mogu da stvore osnovu za predlaganje teorijski utemeljenih programskih polazita, podlonih praktinoj pro veri i drutvenoj verifikacij i . U ovom pogledu presudnu ulogu j e odigrala pojava novih ge neracij a strunj aka koji su, polazei od domaih uslova i tradicij a, uspeli i da uspostave traj an produktivan kontakt sa modernim pristu pirna jezikim prouavanjirna na meunarodnom nivou. Nove ideje i inicij ative tako su poele da se ire iz razliitih univerzitetskih centara, jezikih instituta i strunih drutava u svim naim sociokulturnim sre dinama. Ovo je vodilo zasnivanju brojnih istraivakih projekata, od kojih mnogi sarauju sa srodnim inostranirn institucij ama, razmeni strunjaka i publikacij a i drugim oblicima aktivnosti . Zahvaljujui svemu torne, savremena teorij ska i metodoloka dostignua danas su zastupljena u tradicionalnim disciplin arna jezikih prouavanj a, a uz to postoj i razgranata delatnost na podrujima kao to su viejezinost, jezika standardizacij a, usvaj anje i uenje jezika, metodika nastave stranih jezika, kontrastivna lingvistika, prevoenje i mnoga druga. U organizacionom smislu, od najveeg znaaj a bilo je osnivanje Drutva za pri menjenu lingvistiku Jugoslavije, 1 973 . godine u Novom Sadu, koje je od poetka razvilo zapaenu aktivnost. Tokom 1 976 .
51
RANKO BUGARSKI
godine dolazi do reorganizacije: postojea regionalna jezgra izrastaj u u samostalna republika i pokrajinska drutva s a sopstvenim statutim a i programima rada, koja se udruuj u u S avez drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Prvo sedite S aveza je u Beogradu, a potom se u dvogodi njem ritmu premeta u Zagreb, Skoplje, Saraj evo, Ti tograd. . . Osnovni zadatak S aveza jeste organizovanje primenjene ling vistike kao drutveno angaovane naune discipline na jugosloven skom planu. lako su neki od naj vanijih projekata u pojedinim obla stima stariji od Saveza i jo uvek se odvij aju izvan njegovih okvira, dok n a specifinij i m podrujima postoje druga struna drutva (na primer, za pojedine jezike koj i se govore u Jugoslaviji, za strane j e zike, za prevoenje), Savez je jedina asocij acij a iji delokrug obuhvata celokupnu teritoriju primenjene lingvistike - bar u naelu, ako jo ne i u praksi. Okupljajui vie stotina lanova razliitih strunih pro fil a iz svih krajeva nae zemlje, S avez postaje prvo optejugosloven sko udruenje u oblasti lingvistike, uistinu reprezentativno kako u profesionalnom tako i u drutvenom pogledu. Pored koordinacije rada svoj i h drutava i pomoi u odravanju veza izmeu njih, pokrovite lj stva nad raznim naunim i strunim skupovima koje ona organizuj u , t e u spostavlj anj a kontakta i saradnje sa drugim srodnim udruenj i m a u Jugoslavij i , Savez je, n a pravcima koje j e oznailo ranije Drutvo, razvio bogatu aktivnost u tri glavne oblasti : (a) organizovanje naunih skupova na jugoslovenskom nivou, (b) izdavaka delatnost i (e) sarad nj a sa i nostranstvom. ( a) Prvi korak ovde j e predstavlj ala konferencija "Jezik i dru tvo " , odrana 1 975. godine u Beogradu, u organizaciji Drutva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Njene sekcije bile su posveene sociolingvistici kao naunoj di sciplini, j ezikoj standardizaciji i ko munikacij i , koegzistencij i j ezika u viejezin i m sredinama, uticaj u sredine n a razvoj govora, t e drutvenoj motivacij i uenj a stranih je zika. Od svog osnivanj a, S avez ustanovlj uje trogodi nji ritam odr avanja svojih kongresa, pa se prvi dri 1 977. u Beogradu, drugi 1 980. u Zagrebu, trei 1 98 3 . u S arajevu, a etvrti se planira za 1986. u Herceg Novom. Tematiku ovih dobro poseenih i uspenih kongresa
52
ine pitanj a teorije i metodologije primenjene lingvistike, njenog isto rij skog razvoja i aktuelnog stanja u svetu i u naoj zemlji , zatim pro blemi viejezinsti , jezikog rasloj avanj a i standardizacije, usvaj anja i uenj a jezika, nastave stranih jeika, kontrastivne analize i prevoe nj a. Uz saradnju Drutva za primenjenu lingvistiku Makedonije, 1 982. godine u Ohridu je organizovana savezna konferencija ,)eziki kon takti u jugoslovenskoj zajednici " , usredsreena na probleme interak cije i diferenciranja jezikih kodova u kontaktu u naim uslovima, te . na sociolingvistike aspekte usvaj anj a i uenja jezika, ukljuujui 29 jeziki razvoj jugoslovenske dece izvan Jugoslavije. (b) Glavnu publikaciju ini Godinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, ija se Redakcija, Savet i sedi te menjaju svake tri godine ; prva tri broj a izala su u Beogradu, sledea tri u Zagrebu, a naredna dva u S araj evu. Ova reprezentativna perio dina publikacij a, pored obj avlj ivanja akata sa dosad odranih kon gresa S aveza, donosi referate i sa drugih skupova u oblasti primenjene lingvistike, kao i pojedinane radove lanova; prilozi se objavljuju na svim jezicima naroda i narodnosti Jugoslavije, sa rezimeom na nekom svetskom jeziku . Pored Godinjaka, Savez povremeno tampa informativni Bilten, a uestvuje i u izdavanju nekih publikacij a za jedno sa svojim drutvima-lanicama. 30
(e) S avez funkcionie kao koordinator meunarodne aktivnosti svoj i h lanova na vie n aina. Odmah po svom osnivanju, Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije ulanjeno je u AlLA-u, a Savez
29 Radovi sa ovih skupova objavljeni su u zasebnim publikacijama, kako sledi. Konferencija ,,Jezik i drutvo": Bugarski!lvir/Mike ( 1 976) ; kongresi Saveza u njegovom Godinjaku, i to I kongres u br. 3, II u br. 4-5 i III u br. 7-8 ; konferencija o j ezikim kontaktima: Mieska Tomi ( 1 984).
30 Brojeve Godinjaka l ( 1 977), 2 ( 1 978) i 3 ( 1979) uredio je R. Bugarski, brojeve 4-5 ( 1 980-8 1 ) i 6 ( 1 982) V. Ivir, a dvobroj 7-8 ( 1 983-84) M . Rianovi. Ove publikacije daju najbolji presek kroz tekue aktivnosti lanova jugoslovenskih drutava za primenjenu lingvistiku. Zasebne publikacije povremeno potiu i sa skupova koje organizuj u ili suorganizuju pojedina drutva; v . npr. ileti ( 1 983), ukanovi ( 1 984), Neak-Liik/ trukelj ( 1 984). Referati sa ovakvih skupova nekada se tampaju i u serijskim izdanj ima kao to su ivi jezici (Beograd), Strani jezici (Zagreb), Knjievni jezik (Sarajevo) ili Zbornik radova Instituta za strane jezike i knjievnosti (Novi Sad).
53
RANKO BUGARSKI
je to l anstvo obnovio im se konstituisao na novim osnovama, tako da je on sada kolektivan lan Meunarodnog udruenj a - iz ega proistie da je svaki lan nekog od naih republikih i pokraj i n skih drutava samim tim uklj uen i u delatnost AlLA-e. Srazmerno go dinj oj lanarini koju Savez uplauje AlLA-i , naa drutva dobij aj u odreen broj primeraka ranije pomenutog B iltena (odnosno, s ada, n a unog asopisa) ove asocijacije; tim putem se n ai lanovi uklj uuju u aktuelne svetske tokove u primenjenoj lingvi stici , dok se s druge strane, putem povremenih izvetaj a i drugih dopisa, meunarodna j av nost upoznaje sa aktivnostima u Jugoslavij i . Osim toga, jugosloven skim strunj acima je otvoren put za uestvovanje na svetskim kon gre s i ma i drugim naunim skupovim a u organizacij i AlLA-e , kao i za rad u njenim naunim komisij ama. Zapaeno uee naih pred stavnika u ovim aktivnostima tokom protekle decenije dalo je odre en e podsticaje za dalji rad u zemlji, doprinosei uz to meunarodnoj afirmaciji nae primenjene nauke o jeziku. U ovom sklopu treba po s matrati i aktivnost jugoslovenskih predstavnika u upravnim telima AlLA-e, Meunarodnom komitetu i Izvrnom o dboru, kao i u razni m njenim stalnim i privremenim radnim telima, gde su oni povremeno 31 birani na odgovorne funkcije. Iz datih okvirnih podataka l ako se moe videti koliko se iroko kod n as u praksi shvata poj am primenjene lingvistike. Jo od prvih dan a Drutva, odnosno S aveza, pod primenjenom lingvistikom po drazumeva se svojevrsno proimanje n auke o jeziku i drutvene prak se, pri emu se u samoj nauci ne prihvata nikakva otra podela na " " " istu i "primenjenu lingvistiku (to je i staknuto i u redakcij skom u vodniku l . broj a Godinjaka- v. str. 7 tamo) . Ovim se omoguuje uzaj amno oploivanje teorij skih i primenjen i h istraivanj a umesto nji hovog vetakog razdvaj anja; po pravilu se p olazi od pragm atikog aspekta primenjene lingvistike kao prirodno pri mamog, ali se i njen teorij ski vid ozbi ljno uzima u obzir. Drukij e bi teko moglo i da bude pri deklarisanom stanovitu po kome se pri menjen a lingvistika
31 Za neto ire podatke o nastanku i radu Saveza v. Jankovi ( 1 978b) i M ieska Tomi ( 1 983).
54
razume kao primena naunog lingvistikog znanj a na probleme to proistiu iz upotrebe jezika u drutvu, koja obuhvata, kako smo naj veim delom ve videli, viejezinost, jeziko planiranje i jeziku standardizacij u , usvaj anje jezika, nastavu maternjeg jezika, jezika sre dine i stranih jezika, kontrastivnu lingvistiku, leksikografiju, termi nologiju i strune jezike, jezik u masovnim medijima, ljudsko i mai n sko prevoenje, informatiku, patologiju govora i sluha, i drugo. Kako smo ve napomenuli, samo neki delovi ovog raspona dosad su u or ganizacionom smislu u veoj meri ukljueni u delatnost Saveza kao najobuhvatnije strune asocijacije, dok je na nekim drugim sektorima od ranije postojea i esto veoma zapaena istraivaka delatnost vie vezana - to je i prirodno - za organizacije i institucije ue namene. Osim toga, dok su neka optij a podruja (kao uenje i nastava jezika) posvuda zastupljena, u drugim oblastima teita su razliito raspo reena, odraavajui regionalne specifinosti (npr. viejezinost u Voj 32 vodini , terminoloka standardizacij a u Bosni i Hercegovini). Ve reenom treba dodati sledee. Rezerve koje se mogu oprav dano i zneti u pogledu nekih dosta uobiajenih shvatanj a primenjene lingvistike, kao ni mogue predloene korekcije, nikako ne treba shva titi kao osporavanje velikog stvarnog - i jo veeg potencijalnog znaaj a delatnosti na ovom podruju. Ako je teorijski status prime njene lingvistike kao autonomne n aune discipline podloan sumnji, ne moe se sumnjati u nauni kvalitet i drutvenu opravdanost velikog broj a projekata i publikacij a iz mnogih pojedinanih oblasti tradicio nalno obuhvaenih tim imenom. Kratko reeno, ljudski ivot je po negde bogatij i zahvaljujui primenama lingvistikih saznanja i rezul tata. Ovu injenicu ne bi smeo da prenebregne nijedan lingvist, ma koliko sam mogao biti teorijski opredeljen i lino neangaovan u bilo
32 Pojedini sektori primenjene lingvistike imaju i svoje vlastite publikacije (npr. projekti kontrasti vne analize ili prouavanja govornog razvoj a, viejezinosti i drugih tematskih oblasti). ireg raspona su npr. zbornici pod Beri i dr. ( 1 980) i Mike ( 1 983) na podruju kontrasti vnih istraivanj a. Najveim brojem publikacija raspolau podruja kao to su nastava i negovanje maternjih jezika i metodika nastave stranih jezika. O svemu ovome ovde se ne mogu dati ni osnovni podaci, ali v. i literaturu koja e biti navedena u ostal im, tematski uim delovima ove knjige. Sistematska bib liografska obavetenja prua sada Dimitrijevi ( 1 984b).
55
RANKO BUGARSKI
kakvim primenama. to je jo vanije, iri drutveni krugovi - a po sebno oni koji na raznim nivoima imaj u udela u procesu odluivanj a o brojnim praktinim pitanjima koja namee drutvena upotreba j ezika - morali bi takoe da u punoj meri budu svesni ovoga. Poto se ovde zna aj n i m delom radi o relativno novim stvarima, potrebno je da tim irim krugovima neko predoi perspektive koje nudi primenjena ling vistika i strunu pomo koja se od nje moe razlono oekivati u reavanj u niza drutvenih problema sa vanom jezikom komponen tom j ed ne ili druge vrste. Ova posrednika uloga izmeu nauni h tekovina i drutvene akcije prirodno pripada samim l ingvisti ma i njihovim kolegama iz susednih struka, sa kojima sarauju na projek 33 tima iz primenjene lingvistike. U svom naunom i strunom radu svaki ovek se moe oseati manje ili vie teorijski ili praktino u sme renim, ali je van svake sumnje da je on takoe lan svoje drutvene zajednice, iji problemi su i njegovi . ini s e d a je nain n a koji je primenjena lingvistika shvaena i utemeljena u naoj zemlj i naelno pogodan za irenje ovakvih po gleda, ma koliko same konkretne prilike u pojedinim sredinama ili u j ugoslovenskoj zajednici kao celini mogle biti manje ili vie povo ljne u nekom datom drutvenom trenutku. Izvesno je da, i pored ve posti gnutih rezultata na valj ano postavljenim temeljima, jo veoma mnogo toga ostaje da se uradi - gledano i nstitucionalno, programski , organiz aciono i kadrovski . Ovde ne treba ni govoriti o ve poznatim, da ne kaemo hroninim optij i m slabostima, vidljivim i na ovom podruj u , koje proistiu iz teritorijalne i admini strativne rascepkanosti , nedovoljne sistematinosti i koordinacije, nezadovoljavaj ue kadrov ske baze i oskudice finansij skih sredstava. Pa ipak je od znatnog principijelnog domaaj a duh stvaralake integracije pojedinanih i grupnih napora koji provejava dananj i m aktivnostima u primenjenoj lingvistici kod nas. Dva bitna obelej a ovih stremljenja jesu njihova tematska raznovrsnost i njihov opteju goslovenski karakter. Naznaenim irokim shvatanjem pojma prime njene lingvistike za potrebe naeg vremena i nae sredine od poetka
33 Zavrni pasus uvodnog referata na kongresu AlLA-e u Kembridu predstav lja elokventan pledoaje u ovom smislu; v. Malmberg ( 1 97 1 : 1 7-8).
56
je onemogueno suavanj e n a ui krug poslenika samo jedne oblasti

(na primer, nastave stranih j ezika) . A neprihvatanje nekih otrih podela unutar same lingvistike, koje su ponegde donele dosta nepotrebnih nesporazuma na linij i vetaki stvorene opozicije izmeu poslova " vi eg " i poslova "nieg " reda, izmeu kreativnosti i reproduktivnosti, doprinelo je stvaranj u uslova za prevazilaenje ove nauno i drutveno tetne psiholoke barij ere. Ovako je lake osetiti i drugima pokazati da svi koj i su ukljueni u ove delatnosti rade korisne poslove, samo poslove donekle drukij e , i korisne na razliite naine. Bilo da su lingvisti , pedagozi , p s iholozi, sociolozi ili pripadnici neke druge stru ke, okupljeni na zajednikim poslovi m a i na jugoslovenskom planu oni mogu da daju kolektivan doprinos od stvarnog znaaja. Time do naj veeg izraaja dolazi ono to ih povezuje, kako meusobno tako i sa neposrednim i dugoroni m interesima ire drutvene zajednice kojoj pripadaju kao strunjaci i kao ljudi . Jednom reju, n apravljen je dobar poetak u strunom i drutve nom smislu, panj a j avnosti skrenuta je na mnotvo problema ijem reavanju nauka o jeziku moe da doprinese, i trasiran je put kojim dalje treba ii u profesionalnom izgraivanju i drutvenom afirmisanju primenjene lingvis tike. Za rad koj i u organizacionom, a delom i u istraivakom pravcu uokvi ruj u granice jedne decenije, ovo nisu mala dosti gnua. [P. S. 1996 S avez drutava za primenjenu lingvistiku Jugo slavije i njegov Godinjak ugasili su se sa raspadom te zemlje. Posled nj i, V kongres Saveza prethodno je odran u Ljubljani 1989. godine, a radovi su objavljeni u zborniku pod trukelj ( 1 989) . Zbornik sa IV kongresa u Herceg Novom 1 986. godine nije tampan . - Rasprave sa okruglog stola o identitetu primenjene lingvistike, odranog u ok viru kongresa AlLA-e u Briselu 1 984. godine, na koje - kao jo ne objavljene - upuuje beleka 28 gore, u meuvremenu su tampane kao zasebna knjiga: Tomi/Shuy ( 1 987) . Nju ovde registrujemo i zbog njene vanosti za tematiku koju raspravlj amo u ovom delu knjige; izvetavanje o aktivnostima AlLA-e tokom poslednje decenije inae izlazi iz njenih okvira, kao i bilo kakav osvrt na domaa zbivanja u istom periodu] .
-
57
4 . Primenjena lingvistika kao
lingvistika u primeni
Teorijsko razmatranje u 2. poglavlju ove knjige dovelo nas je do zaklj uka da se ne mogu pronai ubedlj ivi kriterijumi razlikovanja primenj ene lingvistike od lingvistike na osnovu predmeta ili meto dologije, u savremenim uslovima u kojima se prouavanje jezika u celini s ve vie odlikuje interdisciplinarnou i d ru tvenom osetljivo u. Razlika se moda moe ustanoviti jedino polazei od ciljeva, tako to bi se reklo da je opti cilj lingvistike razumevanje ljudskog jezika, a primenjene lingvistike - da doprinese reavanj u problema do kojih dolazi u upotrebi jezika u drutveni m zajednicama; ali i ovo je danas problematino, s obzirom na aktuelni karakter same lingvistike. Otuda je primenjenu lingvistiku najbolje posmatrati ne kao granu lingvistike niti kao konglomerat naunih disciplina, jo manje kao skup prak tinih problema, nego kao spoljnu orijentaciju jezikih prouavanj a - drugim reima, kao naziv jedne motivacije, a n e nekog zasebnog polj a i straivanj a. Teorij ski, dakle, "pri menjena lingvistika" ne bi bila drugo do "primenljiva lingvistika" , ili lingvi stika u primeni izvan sop stvenog domena. Stoga je opravdanije govoriti o lingvistici i njenim primenama (dakako, zajedno sa brojnim drugi m naukama) nego po drazumevati , neobrazloenom upotrebom popularnog termina " prime njena lingvistika" , postojanje jednog odelitog identiteta koji se onda mora potvrivati insistiranjem na distinkcij ama koje su do danas izloene ozbiljnoj sumnj i . Imajui n a u m u argumente i zloene u prilog ovoj koncepcij i , u ovom poglavlju zadraemo s e na nekim, prevashodno teorij skim, aspektima primenjene lingvistike kao lingvi stike u primeni. Pre svega,
58
jasno je da svako odreenje pojma primenjene lingvistike i njenog odnosa prema lingvistici u celini bitno zavisi od poimanja same ling vistike . Stoga se i moe, u sporenju izmeu strunjaka, povremeno naii na stav koj i se da ovako saeti : ako hoe da ti kaem ta je primenjena lingvistika, najpre ti meni reci ta je lingvistika. Nae stanovite oigledno podrazumeva jednu veoma iroku koncepciju lingvistike kao nauke o jeziku . Jedna implikacija ovog sasvim uo biajenog odreenj a - koje ipak, kako se ini, nije bez izuzetka prih vaeno - jeste da postoj i samo jedna takva n auka; druge, implicirane povremeno upotrebljavanim terminom ,jezike nauke" (npr. engl. lan guage sciences), malo se kad strogo definiu s obzirom na lingvistiku, pa ovde neemo postavljati pitanje njihovih moguih profila. Nadalje, lingvistika u ovom smislu ne svodi se na lingvistiku teoriju, kako to biva kod nekih teoretiara; ova odredba je sutinska za nae vienje statusa primenjene lingvistike. Najzad, ovako shvaena lingvistika uk ljuuje operisanje podacima filolokog karaktera, i to ne samo u opisivanju pojedinih jezika nego i u konstruisanju optih teorija. Prema ovakvoj koncepciji , zadatak lingvistike mogao bi se sa eto odrediti kao izgraivanje jedinstvenog skupa teorijskih principa, deskriptivnih kategorija i analitikih postupaka koji bi u principu bio kadar da definie ljudski jezik kao poj avu, opie specifina obelej a pojedinih jezika i obrazloi sinhronij ske varijacije i dijahronijske pro mene u upotrebi ovih jezika od strane pojedinaca u drutvenim za 34 jednicama. Iz ovog sledi da, gledano prema predmetu istraivanj a, poj am lingvistike obuhvata kako optu lingvistiku Gezik) tako i de skriptivnu lingvistiku Gezici). Ne ulazei u razne druge lingvistike discipline ueg predmeta i specifinijeg karaktera, u rasponu od neurolingvi stike do etnolingvistike, ovde emo samo da naglasimo da se opta lingvistika moe produktivno sagledati kao disciplina koj a sadri tri osnovne komponente, saglasno trima temeljnim aspektima jezika: semiolingvistiku (kodni aspekt), psiholingvistiku (psihiki aspekt) i sociolingvistiku (drutveni aspekt). Ono to je ovde nazvano
34 Ova definicij a predstavlja proirenje one koju daje Crystal ( 1 973 : 1 4). Upor. i l poglavlje (bel eka l ).
59
RANKO BUGARSKI
analoki motivisanim neologizmom " semiolingvistika" , a to se u od sustvu podesnog i opteprihvaenog termina naziva lingvistikom u uem smislu, mikrolingvistikom ili strukturalnom lingvistikom, ne retko se poistoveuje sa lingvistikom u celini . Ovo meanje nivoa posmatranj a vodilo je mnogim nesporazumima i zabunama oko pita 5 nja statusa i uzaj amnog odnosa lingvistikih disciplina ? Ovaj nuno uproeni prikaz strukture sredinjeg podruja ling vistike, budui predmetno odreen, ne ostavlj a prostor za razlikovanje " " "neprimenjene i "primenjene lingvistike, to je pitanje pri stupa. Fundamentalna ili teorij ska lingvistika nema predmeta drukij eg od onog koj i m se bavi lingvistika u celini, i ona predstavlja samo nain opisivanj a i objanjavanj a toga zajednikog i mnogolikog predmeta. Analogno, primenjena lingvistika pod ovim uglom prestaje da postoji kao podruje odelito od lingvistike u celini, jer su svi njeni delovi podloni primeni . Ove principijelne odnose ne ugroava okolnost da su iz strukturalnih ili istorij skih razloga razliiti segmenti sveukupne lingvistike teritorije do danas ostali neujednaeno razvijeni , u po gledu teorije kao i primena. Nasuprot institucionalnim podelama i praktinim potrebama stoji vizij a jedne integrisane nauke o jeziku koj a iznutra razvij a razliite pristupe, sarauje sa drugim naukama na uzaj amno korisne naine, i biva zajedno s njima diferencijalna primenj ena na zasebno identifikovana i i menovana problemska pod ruja. Ovo je verovatno najbolji odgovor na aktuelne dileme koje na mee poj am primenjene lingvistike. Poto smo o pragmatikoj strani ovih pitanja dovoljno govorili u prethodnom poglavlju, ostaje nam da ovde uinimo jo nekoliko napomena teorijskog karaktera i da time zaokruimo ova razmatranj a. Kako je ranije ve nagoveteno, ne izgleda umesno govoriti o prisus tvu teorij e u nekim delovima ili verzij ama lingvistike a njenom od sustvu u drugim: sve to zasluuje naziv lingvistike zasigurno mora, bar u principu, da poiva na teorijskim osnovama neke vrste. Otuda
35 Koliko nam je poznato, termin ,,semiolingvistika" je prvi put ovako upotreb ljen u radu: Bugarski ( 1 978). Na isti nain utemeljenu, ali iru razradu odnosa izmeu lingvistikih disciplina daje Bugarski ( 1976).
60
je adekvatnije napraviti di stinkciju, koliko god provizomo i ematski, izmeu raz liitih vrsta teorije, asociranih sa raznim tipovima ling vi stikih i straivanj a. Grubo uzev, etiketa opte teorije mogla bi se pripisati podrujima koj a se uobiajeno svrstavaju pod optu ili teo rijsku lingvistiku, a etiketa prime njene teorije oni ma za koje se obino uzima da pripadaju primenjenoj lingvistici . I ako se primenjena ling vistika odista shvati kao primenljiva lingvistika, u skladu sa stano vitem koje ovde zastupamo, primenjena teorij a analogno nije drugo do primenljiva teorija, sa priblinim znaenjem "teorija primena ling vistike " ili moda " teorija lingvistike kao primenljive discipline" . S ada i zgleda dovoljno jasno da je i zgraivanje neke vrste prime njene teorije neophodno ako primenjena lingvistika, bilo kako defi nisana, treba da i sama po sebi uistinu doe do rei, umesto da u ovom pogledu i dalje ostane podreena teorijskoj lingvistici (slino konstatuje i Kaplan 1 979: 330). Zasad se moe samo nagaati kakvu bi konkretniju formu takva teorija mogla da dobije, i kako bi mogao da izgleda njen konaan opseg. Sa negativne strane, sa sigurnou se moe predvideti da se ona nee svesti na mehaniki zbir zasebnih teorija specifinih oblasti koje se pragmatiki ili operacionalno eti ketiraju kao "pri menjena lingvistika" (uenje jezika, nastava jezika, jeziko planiranje, terapija govora i sluha, prevoenje itd.). Jer ako su ove oblasti , kako smo ve isticali, isuvie brojne i raznorodne da bi obrazovale jedno koherentno podruje naunog istraivanja, iz njih ne moe da i zraste ni jedna odgovarajua jedinstvena teorij a. Pozitivn a strana, meutim, predstavlja tei sluaj . Sve to u ovom trenutku moemo da kaemo jeste da bi jedna pri menljiva teo rij a one vrste koju ovde imamo na umu pre morala da se razvije unutar same lingvistike, u procesu njenih primena i kao njihova re zultanta, moda u obl iku onoga to je nedavno oznaeno, dakako ta koe sasvim uopteno, kao "teorij a jezika odraena u principima pri mene " . 36 Takva teorij a mogla bi da ima opti deo, koji bi vredeo za
36 V. Malmberg ( 1 98 1 :7). Izgleda da je ovome slian duh u kome Kaplan ( 1 980: 1 0), kreui se u okviru neto drukije koncepcije, vidi pri menjenu lingvistiku kao taku u kojoj se svekol iko prouavanje jezika sjedinjuje i aktualizuje " . "
61
RANKO B U GARSKI
konvergencije, a ne dalje d iverg encije.
sva podruj a primene, i specijal ne delove, koji bi p o krivali ove po naosob. Ti specij alni delovi bi s jedne strane pripa d a l i lingvistici (npr. teorij a lingvistike u primeni na nastavu jezika, n a p re voenje itd.) , dok bi s druge strane i nili komponente z asebnih me udisciplinamih teorij a svakog od ovih podruja (npr. teorij a nast ave jezika, teorija prevoenj a itd.). Malo s e to g a zasad moe rei o od n o s u izmeu "pri menljive " teorije u celini i " opte " teorije, u smisl u m alopre naprav ljene di stinkcije, izuzev da ove treba sagledati u o p toj persp ekti v i
U cilju obj anje nja ove po slednje ocene treb a podsetiti na nesumnjivu inj enicu da je ona vrsta teorije koj u sam o nazvali optom do dan as ostala neuporedivo razvijenij a od one nazv a n e pri menjenom, ili pri menlj ivom; ova potonja je zapravo jo uvek u ve likoj meri neto to se tek prieljkuje. Ovo je uglavnom posledica tradi ci onalno snane identifikacije teorij skih aspiracija sa optim ili fundam entalnim istra ivanj i ma, a s druge strane insi stiranj a na praktinim c i lj evi m a pri m e njene lingvistike . Ali j edna istinski p ri menlj iva te orij a t akoe se mora izgraivati u godinama koje dolaze, uestvujui , ka ko j e reeno, u speci finim teorij ama razliitih oblasti pri mene, i u isti mah obo gauj ui sadraj same lingvistike u celosti . Prem a to m e , u idealnoj proj ekciji dve provizorno razdvojene vrste lingvisti k e teorije trebalo bi da se spaj aju kako li ngvistika bude postaj ala sve pr imenljivij a, a njene pri mene sve prefinjenije i nauno zahtevnije. Iz izloenog proi zlazi da ni p rimenljivu lingvist i k u n iti njoj od govaraj uu teoriju ne treba uzimati zdravo za goto vo , kao prirod n e produkte ruti nskih lingvistikih istraivanj a . Suprot no tome, one su neto to se mora razvijati svesnim i usmereni m napori m a posebne vrste , uz korienje razliitih izvorita kako unutar tak o i i z van nauke o jeziku. Apli kacije ovde nose snane implikacije teo rij ske i meto doloke povratne sprege, kao i ire nj a domena i izotra vanj a instru menata lingvis tiki h prouavanj a. N a taj nain lin gv i st i k a postaje primenlj iva sves n om namerom a ne pukim sticajem ok ol n osti, i po tencij alno u znatno veem obimu od onog koj i podra zu m e vaj u kon vencionalnije predstave o jednoj zasebnoj pri menje n oj l i n gvi stici .
62
Osim toga, upravo kroz ovaj "primenljivi " pristup lingvistika kao ce lina najbolje s arauje sa drugim n aukama i ispolj ava svoj moderni 37 interdisciplinarni karakter. Prema tome, n aslovom ovog teksta nipoto se ne eli sugerisati da l ingvi stika u primeni ostaje ista lingvistika, ali se hoe rei da ona jo uvek ostaje lingvistika. Drugim reima, sistematski n apori da se ona uini primenljivom izvan svog domena modifikuju njenu pri rodu ali je ne preobraaju u neto to vie nij e lingvistika. Same te modifikac ije mogu ipak biti srazmemo dalekosene, tako da pojam pri mene dobij a novo i bogato znaenje. Tako, n a primer, jedna optelingvistika teorij a o fonolokoj ili sintaksikoj strukturi prirod nih jezika, ili o usvaj anju jezika, ne mora biti - i najee nije nigde neposredno primenlj iva u tom obliku, ali se ona moe daljim i drukijim n aporima prilagoavati i preformulisati tako da se moe produktivno primeniti, reci mo, u defektologij i , odnosno raunarskim operacij ama ili nastavi jezika. U ovom svetlu moemo se sada osvrnuti na dosta esta, iako mahom neobrazloena, tvrenj a da primenjenu lingvistiku upravo ne 38 treba poistoveivati sa primenama Iingvi stike. Ako ovo treba da zna i samo to da lingvi stika po pravilu nema gotovih odgovora na prak tine probleme upotrebe jezika, i da se delovi njenog aparata ne mogu prosto presaivati u druge prostore znanj a ili delatnosti ne rizikujui ozbilj ne manjkavosti i deformacije, nije teko sloiti se s ti m upozore njem. Neshvatanje da su modeli i metode razvijeni u lingvi stici pri mereni njenom jedinstvenom predmetu, ljudskom jeziku, i da kao tak vi nisu direktno prenosivi na predmete i poduhvate drukije prirode, izazvalo je mnoge nesporazume i prilino nezadovoljstvo rezultatima
37 Sutinsku ulogu uzajamnog delovanja naglaava i Shuy ( 1 984: 1 0 1 -2), koji se zal ae za zamenji vanje uobiajenog li nearnog modela od teorije ka primeni rekur zivnim trougaonim modelom koji ukljuuje doivljajni svet, teorij u i pri menu.
38 Ovo tvrdi , primera radi, nekoliko auiora u zborni ku K aplana ( 1 980); tako sam Kaplan afirmisanje nezavisnosti primenjene lingvistike povezuje sa .,spremnou da se praktikuje primenjena lingvistika umesto pukog primenj ivanja l i ngvistike" ( 1 980:65). Kako emo odmah videti, valjanost ove efektno sroene opozicije zavisi od tumaenja njenih lanova.
63
RANKO BUGARSKI
" "primene lingvistikih pojmova i postupaka u jezikoj nastavi, teoriji knj ievnosti, filozofiji, antropologiji i drugde. U stvari, kod veeg bro j a ovakvih bezbrinih transfera bilo bi opravdanije govoriti o zlou potrebi lingvistike nego o njenoj upotrebi. Ali ako se pomenutim tvrenjem eli nagovestiti da se primena upravo na ovo i svodi, da sam ovaj poj am nuno iskljuuje kreativne svrhovite modifikacije onoga to e da bude primenjeno, ono se mora odbaciti . Pri stanovitu koje mi ovde zastupamo, nema niega "pu kog " u primenjivanju lingvistike, poto ovaj proces ukljuuje vitalnu komponentu nastojanja da se ona uini istinski i korisno primenljivom - to jest, u drukijoj terminologiji, upravo " praktikovanj a primenjene lingvistike" . Ovo je sasvim oigledno ako se poe od toga da prime njena lingvistika nije samo kanal za transmisij u drugde postignutih naunih rezultata i ve pripremljenih obrazaca na razinu aktuelne pro blematike svakodnevnog ivota, ve upravo n auno podruje na kome se oblikuju takvi praktino primenljivi rezultati i obrasci . A ono, kako smo ve videli, moe da prui znaaj an doprinos kako optoj teoriji jezika, skreui panju na neke njegove praktine komunikacijske vi dove koji su esto ostajali van vidokruga " iste" nauke o jeziku, tako i j ezikoj praksi, pruajui nauno zasnovane i interdisciplinarno pro verene uvide u sutinska obeleja te prakse. Treba na kraju rei da ovde ponuena koncepcij a, koja tei da pri menjenu lingvistiku sagleda kao lingvistiku u primeni, sa svim im plikacijama koje prate ovo vienje, i time kao neto potencijalno da leko znaajnije nego to bi to ikada mogla da bude, sama po sebi, jedna dodatna grana nauke o jeziku, po svemu sudei predstavlj a ma nj in sko gledite. Naime, i ako ono moe da bude pri hvatlj ivo, pa i sasvim prirodno, mnogima koji sebe smatraj u prosto lingvistima, nije verovatno da bi ga spremno prigrlio veliki broj onih koji bi se iz institucionalnih ili idejnih razloga radije samoidentifikovali specifino kao primenjeni lingvisti . Tako za budunost ostaje i razreenje ovog svojevrsnog nesklada izmeu teorije i empirije. Ali ta se god dogodilo sa terminom " pri menjena lingvistika" , koj i e se u institucionalnom smislu verovatno i dalje upotrebljavati
64
iako ima - kako smo videli - dobrih teorijskih razloga za njegovo naputanje, znatno je vanije ta e se desiti sa lingvistikom u njenoj sveukupnosti - da li e se ona, i kako, dalje transformisati iznutra da bi odgovorila izazovima izmenjenih svetova znanja i drutvenog ivota. Zalaui se za jednu integrisanu primenljivu lingvi stiku, ovaj tekst, zajedno sa prethodnima u ovoj knjizi, predstavlja retrospektivan i prospektivan pledoaje za pomeranje "primenjenog " predznaka u sa mo ivo sredite nauke o jeziku, bar na pojmovnom planu, jer je ovo bilo i ostaje jedino njegovo pravo mesto. Ovaj poziv izrasta iz uvere nja da najbolji dugoroni odgovor na pomenute izazove nije toliko u razvijanju dveju divergentnih vrsta lingvistike, i lingvista, koliko u postepenom izgraivanju jedne nove koncepcije predmeta, metodolo gije i ciljeva lingvistikih istraivanja.
65
II
Terminolo gij a
5 . Lingvistika, leksikografija i terminologija
Cilj ovog priloga jeste da u optim crtama ukae na karakter meusobni h odnosa lingvistike, leksikografije i terminologije. Ako u ovu svrhu nije potrebno posebno definisati samo lingvistiku, treba bar iroko n aznaiti odreenja leksikografije i terminologije koj a e mo imati na umu, jer se u upotrebi ovi h termina moe naii na znaaj ne razlike. Tako, dok se leksikografij a ponegde jo izjednauje sa samim pisanjem renika, dakle sa jednom iskljuivo praktinom de latnou koj a se u tom vienju sagleda kao neka vrsta primenjene leksikologije, mi emo prihvatiti savremenije i svakako adekvatnije tumaenje po kome leksikografij a, obuhvataj ui teoriju i praksu izrade renika, sadri i jednu temeljnu i samosvojnu teorij sku komponentu. Slino ovome, terminologij a se odnosi na skupove termin a pojedinih struni h oblasti, ali i na principe obrazovanj a i upotrebe terminolokih sistema i njihov n auni opis, to znai da i terminologij a ima kako praktinu tako i teorijsku stranu . Kako s e u oba ova sluaj a, i kod leksikografije i kod termino logije, radi o opisivanju i grupisanju jeziki h jedinica (odrednica, od nosno termina), sasvim je oigledno da lingvistika kao nauka o jeziku mora imati , i ima, dosta toga da doprinese konstituisanju i daljem izgraivanju ovi h disciplina. Ovo vredi kako za njihove teorijske osno ve, gde uz dopri nos drugih naunih oblasti znaajnu pomo moe da prui optelingvistika teorija, tako i za nj ihove praktine aspekte, kod kojih se s razlogom govori , izmeu ostalog, i o primeni meto dologije nauke o jeziku. Utoliko ima izvesnog opravdanj a injenica da se leksikografij a i terminologij a, koje sve vie izrastaju u samo69
RANKO BUGARSKI
stalne i nterdisciplinarne oblasti naunog istraivanja i praktine de latnosti , u organizacionom pogledu esto globalno tretiraju kao grane 1 primenjene lingvistike. Povratni uticaj leksikografije i terminologije kao uih oblasti na lingvistiku kao iru obl ast moda je u izvesnom smislu manje oigledan , zbog specifinih uglova gledanja - kao i na drugim po druj i m a koj a pokazuju uporedljive razlike u obuhvatu . No takav uti caj izvesno postoji, i mi emo u daljem selektivnom izlaganju inte rakcij a koje razmatramo upravo njemu, kao srazmerno tee uoljivom, pokloniti posebnu panj u . Pogledaj mo najpre odnos izmeu lingvistike i leksikografije, koji se n aj neposrednije oituje na leksiko-semantikom nivou jezike strukture , a uz uklj uivanje relevantnih gramatikih pojava. Moe se rei da lingvistika ovde nudi osnovne kategorije i principe kao polazni aparat, ali se ovaj proverava u primeni na deskriptivne probleme po menutog nivoa. Tako leksikografija pod prinudom sasvim odreenih zadataka izotrava pogled na datu problematiku u celini, unapreujui time opta leksikoloka i semantika prouavanja. Na ovaj nain j ednojeziki leksikografski opis moe, dakle, da doprinese proveri i eventualnoj reviziji prethodno uspostavljenih lek sikih i gramatikih klasa i podklasa, kao i njihovih meusobnih od nosa. O vde moemo da damo samo nekoliko primera, uzetih nadoh vat. Poj ave kao to su prelaznost glagola ili brojivost imenica, koje se u isto gramatikom opisu obino tretiraju kao temeljna i nesporna obelej a odgovarajuih leksikih klasa, svoju pravu sloenost ispolj avaj u tek pri potpunijem leksikografskom opisu. Ovakav rad moe j asnij e da osvetli sutinsku kontinualnost u pozadini prostih konven cionalnih dihotomij a - da pokae, na primer, kako se u datom jeziku prelaznost razliito manifestuje kod razliitih glagola, odnosno kod
1 Otuda mnoga nacionalna udruenja za primenjenu lingvistiku ukljuuju ove oblasti u domen svog rada, a Meunarodno udruenje za primenjenu lingvistiku (Al LA) nalazi za njih mesta u radu svojih kongresa i naunih komisija (kako je ve navedeno u 3 . poglavlj u ove knj ige).
70
razliitih znaenj a istog glagola, ili kako brojivost zapravo nije inhe rentno obeleje samih imenica nego pre potencijalno obeleje na ni vou imenikih fraza (zbog ega se mnoge imenice mogu upotreblj avati bilo kao broj ive bilo kao nebrojive, i bez ega bi se teko moglo obj asniti ponaanje imenica kao engl. cake ' kola ' ) . ak se moe rei da glavni izvor potpunijih obavetenja ove vrste ine upravo teme lj ita prouavanja sutinski leksikografskog karaktera, gde se pojedina obeleja nuno provlae kroz ceo relevantni segment renika datog jezika. Ili, da damo jedan primer druge vrste, mnoga sloena pitanja denotacije u pravom svetlu se pokazuju tek u toku leksikografskog postupka. Ovo vai ak i za najobinije rei, uzete pojedinano ili u leksikim porodicama. Tako svi koj i govore srpskohrvatski odlino znaju ta je pas, ali bi samo profesionalni leksikograf mogao da saini valj anu definiciju odrednice pas, pa i on s mukom. Prema jednoj poz natoj dosetki, koj a se nekada vezuje za istaknutog danskog angli stu Ota Jespersena, pas bi se zapravo mogao najprostije definisati kao etvorononi sisar koga drugi pripadnik iste vrste prepoznaje kao psa ! Ne moe se sumnj ati u bezizuzetnu empirij sku valjanost ovakvih defi nicij a, ali je pitanje koliko bi one unapredile leksikografiju - to je, razume se, poenta samog ovog duhovitog obrta. Mi iz toga neemo zakljuiti kako bi ovek, da bi znao ta je upravo pas, morao i sam da pripada pseem rodu , ali moemo_ da zakljuimo kako se nauni opis, ovde kao ni drugde, ne srne poistoveivati sa zdravorazu skim znanjem. S lino stoji, n a primer, sa svakodnevnim predmetima kao to su stolovi i stolice: koje uslove u pogledu grae, oblika ili upotrebe treba neki predmet da zadovolji da bi se ispravno i menovao kao sto, odnosno stolica (npr. u pogledu postojanja i broj a nogu, zatim naslona ili gornj e povrine itd.)? Gde su tane granice izmeu stola i katedre, stolice i fotelje - ili, dalje, izmeu kreveta, kaua, otomana, kanabeta itd? Zati m, kada upravo aa prelazi u olju a olj a u zdelu, i ako su sve ovo posude, koje su od njih uz to i inije? (Moemo u zagradi da konstatujemo kako moderni dizajn i savremena tehnologija nimalo
71
RANKO BUGARSKI
ne olakavaju razgranienja u ovakvim sluajevima. Danas ima soba ij a gotovo cela donja povrina slui kao krevet, pa se valjda moe tako i nazvati, a papirna posuda odreene veliine moe se, kako i zgleda, prihvatljivo imenovati kao aa ako se u njoj slui sok a kao olj a ako slui za kafu). Jasno je da ovde treba razlikovati leksiko grafske podatke o reima i enciklopedij ske podatke o stvarima, ali upravo dosledna leksikografska obrada pomae utvrivanju ove ne uvek j asne granice . Najzad, kao poslednji primer u ovoj kategoriji moemo da po stavimo pitanje znaenja rei dobar, imajui u vidu okolnost da se ovaj atribut normalno upotrebljava uz veoma razliite klase imenica (npr. ovek, sudija, protivnik, ratnik, kasapin, no, film, pokuaj, re zultat, izgovor, deo itd.). Odgovor bi se mogao potraiti izdvajanjem pojedinih semema, kao minimalnih jedinica semantike strukture ispi tivane lekseme, uz oslonac na sinonime, antonime, kolokacije, fra zeoloke sklopove, idiomatski potencijal i drugo, posle ega bi preo stao teak zadatak utvrivanj a zajednikih obelej a svih izdvojenih semem a (moda putem tzv. komponentne analize znaenj a), a time i zajednikog semantikog jezgra lekseme dobar. No kako god to bilo, sigurno je da ovakav poduhvat daleko prevazilazi mogunosti proste introspekcije nad dekontekstualizovanom leksikom jedinicom, zah 2 tevaj ui upravo potpunu leksikografsku obradu. S i tuacij a koj u smo opi s ali mogla bi , ako bi se n ae i nteresovanje i raspoloenj e kretalo u tom pravcu, da nas odvede u dublj a razmatranja prirode lj udskog zn anj a. No to, sreom, nij e n a posao, pa emo s e ovde samo prisetiti jednog davnanjeg iskaza S vetog Avgustina, kome kao saetom v i enju ovekove sudbine u j ednom su tinskom epi stemolokom pitanj u prohuj ali vekovi nisu mnogo o duzel i : " Dok me ne pita, znam ; kad me upita, ne znam " . I vratiemo se, posle ove rekordno kratke fi lozofske digresije, lek sikografskoj poblematici .
2 U ovo se lako moemo uveriti ako pogledamo definicije ove odrednice, kao i drugih navedenih i njima slinih rei, u renicima srpskohrvatskog jezika - ili pak njihovih ekvivalenata u renicima drugih jezika. Zavirivanje u renike uopte moe da bude pouno u kontekstu ovakvih razmiljanja.
72
Poto smo u prethodnim pasusima govorili o jednojezikim lek sikografskim opisima, treba bar da pomenemo takoe znaajan mo gui dopri nos viejezike leksikografije. Ova oblast podrazumeva kontrastivnu analizu leksikona, takom koje se utvruju meujezike slinosti i razl ike u pokrivanju plana sadraja. Ostajui u granicama ve datih primera, samo emo napomenuti kako bi poneto od vano sti za razumevanje semantike prirodnih jezika moglo da se zakljui na osnovu uporedne analize ve ilustrovani h (i nj ima slinih) leksikih skupova u raznim jezicima. Na primer, uporeivanjem naeg niza a a-olja-zdela-inija. . sa engleski m nizom glass-cup-bowl-mug . , gde bi detaljnije posmatranje pokazalo da granice nisu nuno " na istim 3 mesti ma " u ova dva jezika. Ukljuivanje veeg broja jezika, posebno u sferama jo interesantnijim od onih, srazmerno banalnih, iz koj ih smo mi namerno uzimali primere, razumljivo vodi jo dubljim uvidima.
. . .
Bez obzira da li je re o jednojezikoj ili vi ejezikoj !eksiko grafiji, optoj ili strunoj, iz same mase deskriptivnog posla koji tu mora da se obavi izbij aju pojedinosti, a povremeno i opti principi , od interesa za li ngvistiku, i to u raznim oblastima strukture i upotrebe jezika. Pored ve pomenutog, moemo da navedemo opte pitanje naina na koj i jezik utiskuje svoje kvalitativne kategorije u kvantita tivne konti nuume iskustvenog sveta, kao i takoe opti problem kombinovanja semantiki h obeleja u okviru leksikih jedinica i sku pova. 4 Tu su, zatim, pitanja idiomatinosti, figurativnog jezika, devi jantnosti i mnoga druga u kojima leksikografija obi lato pomae razvoj deskriptivnc semantike, a time i lingvistike u celini. Ni klj uno teo rijsko pitanje odnosa si ntakse i semantike u jezikoj strukturi ne lei 5 sasvim izvan ovih razmatranja.
3 Primere druge vrste, u okviru kontrastivne anal ize engleskog i srpskohrvat skog leksikona, detaljnije razmatra Ivir ( 1 978a), naroito str. 109-42. 4 Za komponentnu anal izu putem semantikih obleeja v. npr. Bendix (1 966) i N ida ( 1975), naroito pogl. 3 . 5 Ugao gledanja na mogue doprinose leksikografije lingvistikom opisu koji je u prethodnom i zlaganju naznaen naj vie duguje radu amerikog li ngviste Juriela Vajnrajha i njegovih saradnika, i z koga su preuzeti i neki od datih pri mera- razume se. u pril agoenom obliku. Relevantne rasprave ovog rano preminulog autora sada
73
RANKO BUGARSKI
Naj zad, leksikografija ini mogue podruje lingvistike razrade i provere pojmova i teorija u vezi s jezikom, ali poniklih izvan nauke o jeziku . Dobar primer za ovo prua koncepcija prototipa u okviru tzv. prirodnih kategorij a. Ona polazi od pretpostavke da ljudi klasi fikuj u predmete na osnovu "porodinih " slinosti, pri emu se unutar tako odreenih klasa po svom znaaju izdvajaju tipini nosioci njihovih osobina, kojima onda pripada uloga prirodnih prototipova. Tako postoje arine boje nasuprot prelaznim nijansama, j abuka se doivlj ava kao bolji predstavnik kategorije voa nego lubenica, na primer, a slavuj ili crvenda imaju u popularnoj predstavi vie " "ptijeg u sebi nego urka ili noj , iako se i ove druge prepoznaj u kao pripadnici iste klase (samo mnogo manje tipini). Prototipska teorij a kategorizacije, ij i je autor savremeni ameriki psiholog Elinor Ro, izvorno je zaokupljena pitanjima prirode ljudskog opaanj a i saznanj a, ali je oigledno u uskoj vezi sa problemima imenovanj a i upotrebe jezika uopte, pa se poslednjih nekoliko godina intenzivno i spituj u njene implikacije u raznim oblastima jezikih istraivanj a, uk ljuujui naroito semantiku, pragmatiku i usvajanje jezika. Posebno je za nau temu relevantna semantika, jer se kao alternativa analizi leksikog znaenj a kroz skupove semantikih obelej a javlj a mo gunost analize putem prototipskih predstavnika kao stoernih lanova ispitivanog pojmovnog kompleksa. Tako bi se u vezi s ranije datim primerima moglo govoriti o prototipskim krevetima, aama i drugom, prema kojima bi se onda odreivale i diferencij alne karakteristike m a nje tipinih lanova istih kategorija. Ovaj posao, meutim, teko bi 6 se mogao valjano obaviti bez pomoi leksikografije. Izloeno daje povoda zakljuku da je definitivno prolo vreme - bar u krugovima koji svetsku nauku vuku napred - kada je leksi kografij a bila isto praktina aktivnost, nevezana uz bilo kakvu teorij u , dok je semantika smatrana teorijskom disciplinom i tako dobrim desu prikupljene u knjizi: Weinreich ( 1 980). V. i Labov ( 1 973, 1 978), ije primere sa zdelama podrobnije razmatra i Nikitin ( 1 983), naroito str. 32-3 . Neto drukiju teo rijsku orijentaciju ilustruje Fillmore ( 1 978).
6
Za teoriju prototipa i prirodnih kategorija v. Rosch ( 1 978).
74
lom praktikovana izvan neke razraenije empirije. Ako su ranije lek sikografi mogli da obrauju hilj ade rei bez ikakvog teorij skog interesovanj a za njihove granice ili odnose meu njima, a semantiari da svoje teorije zasnivaju na minimalnom broju izolovanih primera, sada je nastupilo vreme intenzivnog proimanja teorije i empirije u oba domena, i njih meusobno. Time se otvaraju neki novi putevi za lingvistiku u celini, a posredno i za odgovarajue segmente jezike i drutvene prakse? Prelazei sada na terminologiju, treba najpre da skrenemo pa nju na okolnost da je sama re terminologija izrazito vieznana, jer se danas, kako izgleda, upotrebljava u bar pet znaenja: l. skup ter mina koj i reprezentuju sistem pojmova neke oblasti ; 2. sistematski opis obrazovanj a i upotrebe ovog skupa termina; 3. publikacija u kojoj je sistem pojmova neke oblasti reprezentovan terminima; 4. specijalna teorij a terminologije za pojedine oblasti ili jezike; 5. opta teorij a terminologije. 8 Prva tri znaenj a preteno pokrivaju praktino-deskrip tivne aspekte termina; ako se u tim domenima misli samo na spiskove naziva objekata a ne i na njihovu nauno sistematizaciju, esto se upotrebljavaju i termini nomenklatura i nazivlje. Druga dva znaenja odnose se na izrazitije teorijske vidove terminolokih istraivanja, o kojima emo u nastavku rei nekoliko rei . Kao polje naunog i straivanja, terminologija poinje da se razvija oko 1930. godi ne. Za rodonaelnika terminoloke teorije, austrij skog n aunika Eugena Vistera, term inologij a kao nauna di sciplina j este svojevrstan sklop relevantni h komponenti l ingvi stike, logike, ontologije, informati ke i strunih obl asti iji se terminoloki
7 Uz ve navedenu literaturu, meu teorijski znaajne radove o prirodi Jek sikografije spadaju i Householder/Saporta ( 1 962), Zgusta ( 1 97 1 ), Quemada ( 1 972), H artmann ( 1 983), Wierzbicka ( 1 985). Originalan primer moderno uraenog renika na sistematskim semantikim osnovama predstavlja Mel'chuk ( 1 984) . Obimna litera tura o nekim drugim aspektima leksikografije ostala je izvan tematskog vidokruga naeg izlaganja, pa zato ovde na nju i ne upuujemo. Uvid u aktuelne domae preo k;pacije pruaju dva skoranja zbornika pod naslovom Leksikografija i leksikologija (Cupi 1 982, Jerkovi 1 984) . 8
Slian spisak daje Felber ( 1 982: 1 2).
75
RANKO BUGARSKI
si stemi izgrauju ili i spituj u . 9 Slina shvatanja o nunoj interdisci pli n arnosti i deliminoj autonomnosti terminolokih prouavanj a odral a su se do danas . U n ae vreme ovakva i straivanja, kao i praktine i organizacione terminoloke delatnosti , belee u svetu znaaj an porast, n aroito u nauno i tehnoloki razvijenim sredi nama, ali i u drugim zemlj ama, ukljuujui - srazmerno na i m mogunostima - i Jugoslavij u . Najvei deo o v i h aktivnosti odvij a se kroz i nstitucionali zovani rad nacionalnih i internacionalni h or gani zacija, poev od raznih centara, agencij a i komi sij a pa do ve likih obj edinj ujuih tela kakva su Meunarodni informacioni centar za terminologij u u B eu (INFOTERM) i Meunarodna organizacij a za standardizacij u u enevi (ISO) . Meu ogranke ovog rada spa daj u dokumentacij a, ukljuuj ui naroito banke terminolokih po dataka, zatim publikacij e (bibliografije, prirunici , terminoloki renici i zraeni uz pomo metoda konvencionalne ili raunarske terminoloke leksi kografije), koordinacij a i planiranje terminolo kih del atnosti , klasifikacij a, normiranje, standardizacij a i meuna rodna unifikacij a terminologij a, posebno naunih, usavravanje op 10 te i specij alnih teorij a terminologije, obuka kadrova i drugo . to s e tie odnosa izmeu lingvistike i terminologije, dobar deo onoga to je reeno u vezi s leksikografijom vai za terminologij u . Stoga emo s e zadovoljiti konstatacijom d a terminologij a, prouava jui obrazovanje i upotrebu terminolokih sistema u razliitih strunim oblastim a, prua specifine uvide u ire procese strukturiranj a poje dinih leksikih sfera, i to u jednoj oblasti u kojoj se na osoben nain ukrtaj u semantike, pragmatike i sociolingvistike komponente. Sa odreenog stanovita, u ovom kontekstu posebno mesto pripada ter minologij i same lingvistike, kao svojevrsnom drugostepenom meta10
9
V. sada Wtister ( 1 979).
Najpotpunije podatke o terminolokim institucijama i delatnostima irom sveta prua sada Krommer-Benz ( 1 984). Auran pregled terminologije kao naune oblasti daje Rondeau ( 1 984); v. jo Rondeau ( 1 979) i S ager/Johnson ( 1 978), a za pojedine aspekte i Drozd/Seibicke ( 1 973) i Sager ( 1 980). Posebno o naunoj i teh nikoj terminologij i v. Stoberski ( 1 975). Antologij u tekstova o terminologiji daju Ron deau/Felber ( 1 98 1 ) . Za prilog lingvistikoj teoriji terminologije v. Kocourek ( 1 98 1 ).
76
jeziku ; stoga e ovo biti predmet irih razmatranja u preostalim poglavljima ovog dela knjige. Na kraju, u pogledu meusobnog odnosa leksikografije i ter minologije moe se kratko rei da prva od ovih oblasti delimino obuhvata drugu, utoliko to struna leksikografij a ukljuauje popis i opis termina pojedinih disciplina, ali ne i njihovu sistematizaciju niti pitanja upotrebe ovih sistema. Sa svoje strane, terminologija doprinosi izotravanju leksikografskih metoda i kriterijuma, jer termini u sva kom jeziku ine zasebnu, tesno strukturiranu kategoriju leksema. Jed na vana razlika, u ije implikacije ovde ne moemo ulaziti , jeste u polaznoj jedinici analize i opisa: dok leksikografski postupak polazi od rei i navodi njena znaenj a, terminologija u principu postupa obrnuto, polazei od pojma i gledajui kako je on terminoloki predstavljen u okviru datog poj movno-terminolokog sistema. Prirodi leksikografije otuda odgovara alfabetski redos led renika, a prirodi terminologije sistematski raspored tezaura. lako iz ove komplemen tarnosti nekada proistiu ne male tekoe za terminoloku leksiko grafiju, obe discipline, uzete u celini, mogu iz nje da izvuku odreene koristi .U U ovom izlaganju mogli smo da ukaemo samo na neke oda brane aspekte uzaj amnih odnosa u posmatranom krugu disciplina, pri emu smo, uz davanje nekih osnovnih informacija i definicija, na glasak stavili na pitanja naunog opisa. Izvan okvira naeg osvrta ostali su neki drugi problemi teorijskog karaktera, kao i pitanja ne posrednije vezana za primenu naunih rezultata u razliitim oblastima ivota u kojima leksikografska i terminoloka problematika igra zna 12 ajnu ulogu.
1 1 O tretmanu termina u razliitim renicima v. npr. Barhudarov i dr. ( 1 976), a o klasifikacij i terminolokih renika Fier-Popovi ( 1 984). 12 Jedna vana oblast primenjene termi noloke roblematike jeste mesto ter p minologije u kolskoj nastavi; v. npr. Minovi ( 1 975) i S ipka ( 1 979). O drugoj takvoj oblasti , termi noloki m problemima u prevoenju, bie rei u III delu ove knjige. Terminologije pojedinih struka izlaze iz okvira naih optih razmatranja.
77
6. Kontrastivna analiza terminologije

terminologija kontrastivne analize
Kontrastivna analiza poela je kao uporedno prouavanje gra matikih, a potom i fonolokih sistema pojedinih parova jezika u pe dagoke svrhe. Kontrastiranje leksikih sistema dolazi kasnije i u ma njem obimu, tako da ni do danas nije sasvim uhvati lo korak sa kon trastivnim prouavanjima u domenima gramatike i fonologije. Da stvari stoje ovako, lako se moe utvrditi, izmeu ostalog, pregleda njem serij skih publikacija velikih projekata kakav je u naoj zemlj i , na primer, projekt z a kontrastivno prouavanje srpskohrvatskog i eng leskog j ezika pod rukovodstvom prof. Rudolfa Filipovia u Zagrebu . A terminologij i , kao specifinom delu leksikona, sa kontrastivnog sta novita se tek ponegde oprezno prilazi, pa se moe rei da je u tom pogledu ova oblast leksike i frazeologije u posebnom zaostatku . Koji su razlozi ovog zaostajanj a? Izmeu veeg broja moguih uzroka izdvojiemo samo dva koja nam se ine posebno vanim. Prvo, pedagoko poreklo kontrastivne analize u celini uslovilo je da se pa nj a od poetka usredsredi na pitanja gramatikih struktura i izgovora, dok je terminoloki deo leksike mahom ostajao potpuno izvan ovih okvira. A drugo, internacionalizacij a strunih terminologij a kao da je sama po sebi stvarala utisak da tu zapravo i nema mnogo ta da se kontrastira. Ovakav utisak, ukoliko je odista postojao, morao je, me utim, biti varljiv, i to iz vie razloga: zbog injenice da se procesi terminoloke internacionalizacije ne odvij aju jedinstveno na svetskom planu, nego po j eziko-kultumim zonama, kojih u svetu ima nekoliko; zbog din amike koj a terminoloke sisteme ini podlonim sinhronij skim varijacij ama i dijahronijskim promenama; zbog napetosti koj a
78
proistie iz dvostrukog ivota mnogih termina kao leksema opteg 3 jezika i lanova terminolokih sistema; itd. 1 No bilo to kako bilo, treba pozdraviti okolnost da poslednjih godina raste interesovanje za kontrastivnu analizu terminologije, kako u svetu tako i u naoj zemlji - znaajnim delom u okviru rada naih drutava za pri menjenu lingvistiku. Kod nas je posebnu panju s raz logom privuklo kontrastiranje i prevoenje drutvenopolitike termi nologije u irem smislu. 14 I termini iz drugih ivotnih i strunih oblasti 5 povremeno se prouavaju u ovom duhu . 1 Posebno se moe ukazati na sve ivlju aktivnost na polju lingvi stike terminologije, koja e nas u ovom prilogu najvie interesovati . 1 6 Uopte uzev, izgleda da problemi naune terminologije nisu uvek istovrsni , nego da se u poneemu zn aajno razlikuju u prirodnim, tehniki m i drutvenim naukama, pri emu posebno mesto zauzima upravo lingvistika. Lingvistika je u osnovi drutvena nauka, ali sa pojedinim elementi ma egzaktnih nauka; njena izuzetnost u ovom kon tekstu lei u njenoj metajezikoj ulozi, kao jedine discipline koja vla stitu terminologiju crpe iz svog sopstvenog predmeta istraivanja. U tom smislu su praktine tekoe izgraivanja terminologije moda najmanje u sluaj u lingvistike, utoliko to ista lica u principu ispu njavaju obe glavne uloge u normiranju strunih terminologija - ulogu strunjaka za predmet i ulogu strunj aka za jezik. Meutim, ini se da sa jednog kljunog stanovi ta tekoe rastu idui od prirodnih
13 14
V. Akulenko
(1977)
i Jankovi
( 1 980-81).
Uz li teraturu datu u vezi s prevoenjem u 10. poglavlju, v. jo u odnosu prema razliitim jezicima npr. Vlahovi ( 1 979), Joci ( 1 980), Turan (1980), Bjelica (1983), Musi/Meloncelli-Milak ( 1983). 15 V. npr. Vukovi (1980) u oblasti srodstva, ili Pervan/tambuk/Pilkovi
(1983)
1
u elektronici. V . naroito Mike (1983); takoe, pored radova posebno citiranih u ovom poglavlju i n arednima, Katii ( 1 971, pogl . 2), B ibovi ( 1 979) i orevi ( 1 983), a u kontekstu nastave stranih jezika npr. Vlahovi ( 1 984). Dobar uvid u sloenost ce lokupne oblasti lingvistike termi nologije u razliitim jezicima omoguuje detaljnije razgledanje renika lingvistikih termi na - kod nas Simeona (1969), a upor. i Polovina (1982). - Za istoriju gramatike terminologije na naem podruju v. sada Karada (1983), sa dalj im uputama.
6
79
RANKO BUGARSKI
tehnikih nauka preko drutvenih nauka do lingvistike u njenom po sebnom poloaju. To stanovite simbolizuje tertium comparationis trei elemenat poreenja, tj . ona zajednika semantika ili formalna osnova koj a potrebnom merom slinosti daje smisao svakom kontrasitranju, spreavajui da se, reeno narodski (ali ne i fonoloki!) kontrastiraju babe i abe. Pokuajmo najpre da ovom problemu priemo izdaleka, i uz pomo jednog grubog poreenja. Genetiari celog sveta dogovorno su odluili da, u cilju ponovljivosti eksperimenata i uporedljivosti re zultata, odreene vrste opita obavljaju uvek na jednom istom siu nom organizmu, birajui u te svrhe, izmeu ogromnog broj a manje ili vie slinih mikroorganizama, bakteriju n azvanu Escherichia coli. Oni otuda tano znaju o emu upravo govore, i da svi govore o istoj stvari. Ali ako je ovo mogue sa edima prirode, proizvodi kulture opiru se takvom postupku. Meu potonj ima je i jezik, koji ima toliko lica da je mnogo tee, a esto i nemogue, pretpostaviti da svi lingvisti govore o istom; ak i kada bi svi prouavali samo jedan od posebnih jezika, njegove varij acije i promene oteale bi uporeivanje razliitih n alaza. U ovom pogledu poloaj genetiara znatno je, dakle, povoljniji od poloaj a lingvista. A sada neto blie i konkretnije. U tehnikim disciplinama, na primer, strunjaci esto mogu bez ikakvog dvoumljenja da identifikuju tertium comparationis naziva za istu stvar u razni m jezicima - nekada ak putem ostenzivne definicije, tj . pokazivanjem samog predmeta, recimo kakvog zavrtnja, u sluajevima podudarnosti tertium compa rationisa sa j asnim vanjezikim referentom (v. sl. l; simboli Lt i L2 oznaavaju prvi, odnosno drugi jezik). Drukije je, meutim, u dru tvenim n aukama, ukljuujui ovde i lingvistiku, gde se na mestu ter tium comparationisa tipino nalaze apstraktniji pojmovi, koji su sa mom s vojom prirodom u mnogim sluajevima donekle zavisni od posebnih jezika u kojima su izraeni, pa je njihova veza sa van jezikim referentima utoliko delikatnij a (v. sl. 2). Uz mnoga neophod na upro enja, moemo da kaemo da u prvom sluaju imamo posla preteno sa predmetnim, konkretnim, individualnim i nomenklatur80
nim, a u drugom sa poj movnim, apstraktnim, sistematskim i izrazitije terminolokim redom pojava.
Slika l.
Slika 2.
Jo odreenije u domenu same lingvistike, ovde je relevantna razlika izmeu teorijske i primenjene kontrastivne lingvistike. Prema shvatanju nekih danas uticajnih kola miljenja, teorij ski pristup kontrastiranju polazi od univerzalnih (trebalo bi opreznije rei: opti jih) jezikih obelej a i gleda kako se neko dato obeleje X manifestuje u jeziku A, a kako u jeziku B (v. sl. 3). Nasuprot tome, prilikom primene kontrastivne lingvistike u pedagoke svrhe kategorij alni nivo se zaobilazi u korist linearnog pristupa koji proistie iz usmerenj a: polazi se od neke date jedinice u jednom jeziku (mahom onom koji se ui kao strani, pa je sa stanovita uenika drugi jezik) i trae se njeni ekvivalenti u nekom drugom (obino uenikovom prvom) jeziku, koji se potom povratna proveravaju (v. sl. 4)P
L;--L;--L2
Slika 3. Slika 4.
17 Za ilustraciju teorijskog pristupa upor. Fisiak ( 1 98 1 :2); o odnosu teorijske i primenjene kontrastivne lingvistike slino i orevi ( 1 982: 1 09- 1 2).
81
RANKO BUGARSKI
Daemo primere. Pri teorijski usmerenom gramatikom kontrastiranju moglo bi se poi od obelej a instrumentalnosti i usta noviti da se ono u nekim jezicima manifestuje putem povrinskog padea instrumentala, u drugima putem predloke konstrukcije ili na neki trei nain; ako dva kontrastirana jezika pripadaju prvoj pome nutoj grupi, onda bi se dalje gledalo koj i m je nastavcima izraen in strumental u njima, i slino. Analogno, u kontrastiranju leksike po laznu taku predstavljalo bi utvrivanje pojmovne organizacije seg menta vanjezikog sveta koj i diferencij alna pokrivaju skupovi ispiti vanih leksema, recimo u sferi grupnog konstituisanj a i ponaanj a je dinki odreene vrste. Nasuprot tome, pri pedagoki orijentisanom kontrastiranju, gde se optije kategorije ne sagledaju kao neposredno ili nuno relevantne, postupak bi bio drukiji. Tu bi se u prvom sluaj u polo direktno od, na primer, srpskohrvatskog instrumentala (kao u obliku perom) i utvrdilo da njemu u engleskom najee odgovara predloka konstrukcija (kao u with a pen). A u drugom sluaju uzela bi se, recimo, engleska imenica herd i za nju bi se direktnim putem dvojezikog leksikog uporeivanja (dakle, bez prethodnog definisa nja odgovarajueg semantikog polja) dobilo est srpskohrvatskih ko respondentnih jedinica (krdo, stado, opor, gomila, rulja, pastir), ije povratno prevoenje daje, u z herd i flock, celu lepezu engleskih lek 18 sikih jedinica. Ako se razlika izmeu teorijske i primenjene kontrastivne ling vistike ovako sagleda, onda je jasno da su za ozbiljnije poduhvatanje sa pitanjem tertium comparationisa neophodni elementi teorij skog pristupa, i to u oblasti terminologije vie nego u neterminolokoj lek sici - zbog poznatih terminolokih deziderata kao to su jasnoa, pre ciznost, j ednoznanost, sistemnost i drugo. (Neto ire o ovakvim obe lejima termina govoriemo u 8. poglavlju). Ali sa ovim su vezani odreeni problemi, koje ovom prilikom moemo samo da nagovesti mo navoenjem nekolikih na dohvat uzetih primera sa irokog i ra zuenog podruja lingvistike terminologije.
18
Leksiki primer preuzet je iz Ivira (1978a:109-l3); ire i Ivir (1976).
82
Kao prvi primer uzeemo ve klasinu de Sosirovu podelu lan gage na langue i parole. Poznato je da se na drugim jezicima na kojima se pie lingvistika literatura po pravilu ovde nalaze samo po dve lekseme koje se mogu zgodno terminologizovati (sh. jezik i govor, nem. Sprache i Rede, engl . language i spreech, itd.). Nepodudarnost izmeu trolanog i dvolanog sistema nije samo matematiki, pa ni samo terminoloki problem: to je u izvesnoj meri i konceptualni prob lem, i to na nain relevantan za ovo razmatranje. Jer ta je, na primer, tertium comparationis za fr. termin langue i sh. termin jezik, ako se ne zna koji sh. termin treba da stoji prema fr. langage? Ili, pitanje da li e se langage ili pak parole terminologizovati kao govor nipoto nije obina dilema nomenklatumog karaktera, nego ie neto to zadire u samo razumevanje sosirovske lingvistike teorije. 1 U ovoj nevelikoj ali za nauku o jeziku bitnoj leksikoj sferi , za francuski jezik termin je (bar potencijalno, u vidu raspoloive lekseme opteg jezika) na neki nain postoj ao pre lingvistikog pojma, dok je za druge jezike poj am doao pre termina. Otuda moda nije preterana ocena da bi razvojni put teorij ske lingvistike u XX veku bio unekoliko drukiji da se u pomenutoj sferi francuskog renika u datom trenutku nisu nale pri ruci tri navedene lekseme. Ovakve i sline neujednaenosti meu jezicima postavlj aju pita nje terminologije kontrastivne analize - to jest, u ovom sluaju, pitanje metajezika kontrastivne analize terminologije. Ovde neemo govoriti o poznati!Jl tekoama definisanj a osnovnih lingvistikih kategorija kao to su re, reenica, pade, rod, aspekt, vreme i druge na takav nain da imaju isti ili priblino isti smisao u primeni na jezike veoma razliite po tipu strukture. Umesto toga, podsetiemo da se i unutar jednog jezika osnovni gramatiki termini esto upotrebljavaju nedo sledno, to se odraava i u traenju njihovih ekvivalenata u nekom drugom jeziku. est, ali ne i jedini izvor ovakvih varijacij a jesu razlike u upo trebi istih termina od strane predstavnika razliitih lingvistikih kola
19 Pojava srpskohiVatskog prevoda de Sosira izazvala je raspru o ovim pita njima; v. naroito Sosir (1969/1977) i Jankovi (1972).
83
RANKO BUGARSKI
(upor. npr. termine kao fraza ili derivacija u tradicionalnoj i transfor maciono-generativnoj gramatici). Tim putem moe se doi i do eks tremnih sluajeva neujednaenosti, kakav predstavlj a okolnost da ka tegorija internacionalno simbolizovana kao NP (od engl . noun phrase) moe u srpskohrvatskom imati ak desetak terminolokih ekvivalenata (o emu v. u 8. poglavlju). Idui povratna ka drugim jezicima, usta noviemo da se kognate naih termina negde j avlj aj u veoma retko ili uz odreena ogranienja (kao engl. syntagm prema sh . sintagma) to, kao i drugi primeri koje ovde navodimo, ima implikacija i za nastavu stranih jezika. Zanimljivo je, meutim, da je sama kategorij a NP dovoljno j asna, bez obzira na terminoloke varij acije. Obrnut slu aj , gde se pri istom terminu moe misliti na znaajno razliite sa draje, imamo npr. kod termina klauza, u srpskohrvatskom jo ne sasvim odomaenog, koji se (kao ni njegov engleski izvornik clause) ne upotreblj ava uvek na isti nain . Slino je i sa terminom predikat, koj i se, u logici oponirao argumentu a u gramatici subjektu, grama tiki upotrebljava i u uem znaenju (iskljuuj ui npr. objekt, dakle u smislu predikatora ili prosto glagola) i u irem znaenju (uklj uuj ui najee sve osim subjekta). U sastavu predikata u irem smislu, ve rovatno naj iri spektar znaenja ima termin dopuna, koji, izmeu ostalog, 0 moe da obuhvata ili ne obuhvata objekte i imenske predikate? Kako sline neujednaenosti postoje i u upotrebi ekvivalentnih gramatikih termina u drugim jezicima, moe se postaviti pitanje ta je u ovakvim primerima zapravo tertium comparationis. Opti odgo vor mogao bi biti da je to manje ili vie odreen, ili pak maglovit, poj am o datoj sintaksikoj kategoriji ili funkcij i . S adraj ovog pojma moe se fiksirati njegovim vezivanjem za neki konkretni termin u nekom jeziku, ali retko kad tako da sistematski i nedvosmisleno za drava svoju vrednost i unutarjeziki i meujeziki, putem stalnih C(_k vivalenata. Ako je re o uporeivanju dvaj u jezika, razlike u anali tikoj terminologiji mogu da izazovu nezanemarljive razlike u nala zima; drugim reima, upotrebljeni termini utiu na rezultat
20 Za kontrastivno raspravu o ovom pojmu, uz istorijski pregled relevantne terminoloke problematike, v. Teri (1980).
84
kontrastiranja. Simpatina avet Bendamina Lija Vorfa kao da lebdi 21 i nad prostorima gramatike terminologije! Iz ovoga sledi da kontrastivna analiza terminologije podrazu meva terminologiju kontrastivne analize, jer se bez nje ne moe obav ljati; ali i terminologij a kontrastivne analize na odreen nain podra zumeva kontrastivnu analizu terminologije, akar i nesistematsku i samo intuitivnu, jer bez toga nema garancije (naroito u lingvistici) da se kontrastiraju uistinu uporedljive stvari. Ako se iz ovog kruga uzajamnog podrazumevanja moe videti izlaz, on e najpre biti u si stematskom izgraivanju metajezika kontrastivne analize, i to takvog koji e u najveoj moguoj meri biti internacionalan. Prema tome, iako za mnoge praktine svrhe (posebno izvan lingvistike) primenjeni pristup kontrastiranju leksike moe da bude dovoljan, valjano kontrastiranje lingvistike terminologije zahteva usredsreen napor sa elementima teorijskog pristupa. Ovaj zadatak ostaje na dnevnom redu i pored svih normalnih i poznatih razlika u jezikim strukturama, so ciokulturnim iniocima i kolama lingvistikog opisa i istraivanja. U protivnom e tertium comparationis ostati zloduh kontrastivne ana 22 lize, podjednako neuhvatljiv u svakom od svojih mnogih oblija.
21 O Vorfovim shvatanjima uopte v. Vorf (1979) sa daljom l iteraturom, a o vezi izmeu jezike relativnosti i kontrastivnih istraivanja Mike (1977). 22 Izgleda da pojam tertium comparationisa, iji je znaaj u kontrastivnim istra ivanjima ranije uglavnom uopteno isticao, najzad dobija ozbiljniju teorijsku elabo raciju u radovima najnovijeg datuma kao to su Krzeszowski (1984) i, u kontrastivnoj sociolingvistici kao disciplini koj a se tek raa, Janicki (1985); kod nas v. sada or evi (1984).
85
7. Terminologija kontrastivne lingvistike
O. Uvod. Cilj izlaganja koje sledi jeste da uesnike ovog skupa uvede u razgovor o upotrebi terminologije u kontrastivnoj lingvistici. U tu svrhu bie kratko razmotreni neki osnovni termini ove oblasti, kao to su kontrastivna lingvistika, kontrast, jezik i tertium compa rationis. Posebno e se postaviti pitanje znaenja ovih termina, ne zaobilaznih u svakoj vrsti kontrastivnih istraivanja, pri jednom sociolingvistikom pristupu kontrastiranju, koji namee potrebu preispitivanja tradicionalnih predstava o redu poj ava koje se mogu smisaono kontrastirati. U ovim okvirima pokazae se da ovde, kao i inae na podruju naune terminologije, ono to je na neki nain spor no esto i nije sam termin nego upravo pojam na koji se on odnosi. Stoga se u mnogim sluajevima j avlja potreba redefinisanja ve usta ljene terminologije, vie nego njenog zamenjivanj a nekom drugom. S obzirom na dinamizam terminolokih sistema u procesu naunog razvoja, ovakvo kritiko razmatranje i ponovno definisanje termina zapravo bi se moralo podrazumevati kao stalan zadatak - posebno, kako se ini, u drutvenim naukama, gde sadraj fundamentalnih poj mova moe da bude podloan srazmemo brzim promenama.
l. Kontrastivna lingvistika. Ve sam naziv oblasti koju razma trama dovoljno reito ilustruje upravo izneta tvrenje, jer se njegovo sredinj e znaenje bitno promenilo tokom poslednjih petnaestak go dina. Poznato je, naime, da su kontrastivna jezika istraivanja za poeta u izrazito pedagokom kontekstu, sa motivacijom predvianj a tekoa i greaka u procesu uenja jednog o d kontrastiranih jezika od strane govornih predstavnika onog drugog . V remenom se pokazale
86
da su mogunosti ovakvih istraivanja u ovom domenu bile precenj ene, ali je zato otkriveno da ona mogu da imaju druge znaajne svrhe, naglaenije teorijskog i metodolokog karaktera, u sklopu tipolokih i optelingvistikih prouavanj a jezika. Uzimajui u obzir ovo pomeranje teita, kao i injenicu da se danas ne kontrastiraju samo jezike strukture nego i jezike funkcije, i to ukljuujui i nivo po jedinih varijeteta koji ne moraju imati status zasebnih jezika, ova prouavanj a mogli bismo u sadanjoj fazi da definiemo na sledei nacm: kontrastivna lingvistika jeste sistematsko sinhronijsko
prouavanje slinosti i razlika u strukturi i upotrebi dvaju ili vie jezikih varijeteta u teorijske ili praktine svrhe.
U ovoj definiciji teorijski ciljevi upuuju na domene lingvistike tipologije i jezikih univerzalija, u kojima se ispituju zajednika ali razliito ispoljena obeleja, ime se registruju razlike u okviru pretpostavljenih slinosti. A pedagoki ciljevi, prvenstveno u nastavi stranih jezika i prevoenju, polaze od razliitih jezikih manifestacija, nastojei da otkriju ta im je ipak zajedniko i tako uspostave slinosti u zadatim razlikama. Na taj nain teorij ska i praktina orijentacija pokazuju se kao sutinski komplementarne, jer sa drukijih ishodita istrauju dva lica istih poj ava. Te poj ave posmatraju se na razliitim planovima strukture i upotrebe jezika, pa se u tom smislu govori o kontrastivnoj fonetici, fonologiji, morfologiji, sintaksi, semantici, pragmatici, sociolingvistici itd., pri emu se neke od ovih mogu zbirno podvesti pod optiji naziv kontrastivne gramatike. Uz to se datim odreenjem doputa mogunost ne samo meujezikog nego i unu tarjezikog kontrastiranj a, tj . kontrastivnog razmatranja razliitih va rijeteta istog jezika u odreene svrhe.
Pri ovom vienju, ranije ustanovljeni termin kontrastivna ana liza dobija neto ue znaenje, oznaavaj ui analitiku metodologiju kontrastivne lingvi stike kao obuhvatnijeg poj ma. Termin konfronta tivna lingvistika/analiza, odomaen mahom u slavistikim krugovima, suvian je ako treba da bude obina alternativa rairenijem terminu kontrastivna lingvistika/analiza, a pitanje je (o kome ima razliitih miljenja) da li se pojmovi na koje ovi nazivi upuuju mogu siste87
RANKO BUGARSKI
matski diferencirati na neki koristan nain. Motivi za takvo razlikova nje nama u ovom trenutku ne deluju ubedljivo, ali problem ostaje za dalju diskusiju. (V. sada Piper 1986).
2. Kontrast. Pojam kontrasta eksplicitno je razmotren na prvom novosadskom simpozijumu ove vrste, pa nee biti potrebno da se ovde due bavimo ovim terminom; elimo samo da podsetimo da se o kontrastu moe govoriti na raznim planovima - na rimer, o ling 3 vistikom, kulturnom i komunikacijskom kontrastu. Unutar ire shvaenog lingvistikog kontrasta mogu se diferencirati kontrasti na razliitim ranije pomenutim stepenima kontrastivne lingvistike, pri e mu termin kontrast po prirodi stvari nema uvek podjednaku meru tehnike preciznosti (upor. npr. fonoloki , semantiki, pragmatiki kontrast). Prema tome, utvrivanje tanog znaenja pojma kontrastira nja u svim ovim specifinijim kontekstima u velikoj meri ostaje za budua i straivanja.
3. Jezik. U ranijim fazama kontrastivne lingvistike uzimalo se, bezmalo aksiomatski, da se kontrastiranju podvrgavaju jezici u paro vima, ali je potonji razvoj dogaaj a, posebno pod uticajem novijih disciplin a kao to su sociolingvistika i pragmatika, ukazao na potrebu problematizovanja pojma ,jezik" i na ovom podruju. Kontrastiraju se, naime, sistemi ali i njihovi podsistemi, kategorije i obeleja. Ana logno, kontrastiranje moe da obuhvati jezike, ali i jezike varijetete i podvarijetete do nivoa razliito definisanih " lekata" (sociolekte, " " "profesiolekte , " seksolekte itd.). Pri tome se, kao to je poznato, kod teorij skog pristupa kontrastiranju po pravilu polazi od nekog op tijeg obeleja x i gleda kako je ono izraeno u La a kako u Lb, dok praktini pristup polazi od njegovog izraza u L2 i trai ekvivalent u LI, potom ga povratno proveravajui ?4 Na drugoj strani, kontrastira23 24
O razlici izmeu teorijskih i praktinih cilj eva kontrastiranja v. u prethodnom poglavlj u , koje ovo poglavlje u izvesnom smislu dopunjuje. Upor. i orevi ( 1 982:53 -5 5 , 1 09- 1 1 2), a o povratnom prevoenju l eksike Ivir ( 1 978a:I09-1 1 3) . Po j edinim teorij skim i praktinim problemima bave se i drugi prilozi : sa prethodnih simpozijuma o kontrastivnim j ezikim istraivanj ima (B eri i dr. 1 98 0, Mike 1983),
V. M ihailovi ( 1 980).
88
nje se sve vie okree i govoru, bavei se ne samo jezikom ili siste 25 mom nego i govornim realizacij ama u komunikaciji . Tu se mogu kontrastirati govorne situacije, govorni dogaaji i inovi, govorne ulo ge i drugi uslovi i inioci upotrebe jezika. Vidimo, dakle, koliko se ve daleko odmaklo od vremena kada se kontrastivna analiza svodila na uporeivanje fonolokih i gramatikih sistema sparenih jezika.
4. Tertium comparationis (TC). Ovaj ustaljeni naziv termino loki je neprikosnoven u internacionalnoj upotrebi, ali je poznato ko liko je jo nedovoljno razraen i operacionalizovan poj am koji mu odgovara. Dosad se uglavnom ostaj alo na samom isticanju neophod nosti zajednike formalne ili semantike osnove kontrastiranja, kako se ne bi u takvu vezu haotino dovodile jezike pojave koje zapravo nisu uporedljive. Pri iole podrobnijoj analizi, opti pojam TC morao bi da bude blie odreen bar razlozima i kriterijumima kontrastiranj a, kao i zajednikim obelejima - ali tako da ova obeleja budu polazite a ne razultat procesa kontrastiranja, jer bi se inae ostalo u zaaranom krugu . U kontekstu prethodno reenog o kontrastiranju jezikih i go vornih pojava na raznim stepenima, lako je videti da je elaboracija temeljnog pojma TC u toj lepezi jezikih varijeteta, struktura i funk cija izvanredno teak, koliko god neodloan, predstojei zadatak kon trastivne lingvistike.
Ovom prilikom daemo samo nekoliko napomena o pojmu TC u kontrastivnoj sociolingvistici, kao disciplini koj a se tek raa. Iza brana ilustracij a jednog mogueg pristupa inspirisana je tekuim istra ivanjima poljskog lingviste Karol a Janickog - inae uesnika I sim pozijuma o kontrastivnim jeziki m istraivanjima u Novom Sadu. Pre ma ovom shvatanju, sociolingvistiko kontrastiranje moe za svoje ishodite da uzme lingvistiku ili pak sociologiju. U prvom sluaju polazi se od jezikih kategorij a i prouava nj ihova distribucij a u dru tvenom prostoru. To bi, dakle, bilo svojevrsno n adograivanje tradiu slinom zborniku pod ileti ( 1 983), i u Godinjaku Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije.
25
O kontrastiranju u jeziku i govoru v. Mihailovi ( 1 983).
89
RANKO BUGARSKI
cionalnog lingvistikog kontrastiranja sociolokom perspektivom. Pri mera radi, kategorija determinacije, koja se u pojedinim uporeivanim jezikim varijetetima moe pratiti, meujeziki ili unutarjeziki , na sukcesivno niim stepenima apstrakcije (npr. determinator/lan/odreeni lan/odreeni lan mukog roda i sl.), i koj a je kao takva od znaaj a z a tipoloka prouavanja, moe se uiniti socioloki osetlj ivom ako se ustanove neke razlike u njenom ostvarivanju kod pojedinih grupa govornika. Tako bi se u meuvarijetetskom kontrastiranju moglo po kazati da se determinator this j avlja znaaj no ee, a moda donekle i drukij e upotrebljen, u nekim sociolektima engleskog jezika (tanije, u govoru slabije obrazovanih) nego u njegovim standardnim varije tetima. Pri tome TC, koji inae klizi du navedenog raspona izmeu znaenj a i forme, ili dubinske i povrinske strukture, poinje da uzima u obzir i drutvene faktore.
U drugom sluaju pol azi se od sociolokih kategorija i utvruje njihova zastupljenost u jezikim varijetetima, s tim to se postulira vei broj relevantnih a naporednih TC. Tako prilikom kategorizacije govornika socioekonomski status moe da figurira kao TCt, profesij a kao TCz, pol kao TC3 , uzrast kao TC4 , itd. A pri kategorizaciji upo treba moe se kao TCt odrediti situacij a, kao TC2 tema, kao TC3 kanal, itd. Na ovaj nain u kontrastivnu lingvistiku uvode se govornici i drutveni kontekst: postavlj a se pitanje iji jezik se kontrastira i kada je on uporedljiv. lime se u isti mah dovodi u pitanje smisaonost, pa i sama mogunost kontrastiranja "celih " jezika i " svih " govornika u " svim " situacij ama - dakle, upravo ono to je bilo preutna pret postavka tradicionalne kontrastivne analize. U ovom svetu moe se pokazati problematinim pokuaj kontrastiranja, na primer, fonolokih sistema engleskog i srpskohrvatskog jezika (ak i ako se misli samo na standardne varijetete ovih jezika). Moglo bi se, naime, zakljuiti da se zapravo mogu celishodno uporeivali samo fonoloki sistemi pojedinih drutveno definisanih i tako uporedljivih grupa govornika ovih jezika, i to u razliitim kontekstima upotrebe. Ovakve analize svakako bi bile sloenije od ranije izvoenih na temelju idealizovanih govornika, i pitanje je dokle bi se u tom pravcu moglo realno ii ;
90
ali to je mogunost na koju upuuje sociolingvistika perspektiva 26 kontrasitranju.
Sa poj mom TC tesno su povezani i neki drugi osnovni pojmovi kontrastivne lingvistike, kao ekvivalencija i korespondencija. O tome ovde vie ne moemo da govorimo, izuzev upuivanja na temeljna 7 prouavanja Vladimira Ivira u vezi s prevoenjem? Dodaemo samo da ekvivalenciju u najirem smislu verovatno treba shvatiti kao pri blino isto znaenje na lingvistikom, komunikacijskom i kulturnom planu, ali diferencirano i kontekstualizovano. Korespondencija bi se u tim okvirima mogla vezati uz pojedinane nosioce, zasad preteno formalne, takve ekvivalencije.
5. Zakljuak. Prethodno razmatranje moe da poslui kao de limina ilustracija teze da, za razliku od nekih uobiajenih gledita, najvei problemi u vezi s terminologijom esto nisu u rairenoj praksi korienj a razliitih termina za iste pojmove, nego upravo u teko ama utvrivanja ta je isti pojam, odnosno kako u kojoj razvojnoj fazi neke naune oblasti treba razumeti znaenje termina kojima se ona konvencionalno slui . A tu, kako se ini, najvea opasnost lei u proputanju da se registruju kumulativne promene do kojih neosetno ali i neizbeno dolazi u dinamici naunog razvoja, i koje tada utiu i na znaenje osnovnih termina. Tada strunjaci poinju pri istoj ter minologiji da govore o razliitim stvarima, to za razumevanje nesum njivo ima tee posledice od baratanj a razliitim terminima za pojmove koji se razlono mogu uzeti kao isti ili ekvivalentni. Put ka optimalnim terminolokim reenjima prirodno se otvara tek potpunim sporazu mom oko poj mova.
26 Za pojedinosti ovog pristupa, uz neto drukije tumaenje, v. Janicki ( 1 985). Retke pokuaje teorijske razrade pojma TC predstavljaju sada Krzeszowski ( 1 984) i kod nas orevi ( 1 984). 27
V. Ivir ( 1 978a:89-94 i 1 978c).
91
8. Kriterijumi izgraivanj a lingvistike

terminologije
U procesu izgraivanja, sistematizovanja, standardizovanj a i pri hvatanj a lingvistikih termina, i naunih termina uopte, do izraaj a dolazi veliki broj kriterijuma koji se uslovno mogu podeliti na etiri grupe, kako sledi. a. formalni - duina; lakoa izgovora i pisanja; derivacioni po tencij al; uklapanje u terminoloki sistem . . . b . semantiki - poj movna adekvatnost; motivisanost i prozirnost; mogunost definicije; preciznost; izraajnost; jednoznanost/vi eznanost; konotacije; sinonimi i homonimi; prisustvo i zna enje istih leksema u drugim terminologij ama i u optem jeziku; mogunost razlikovanja terminoloke od optejezike upotrebe . . .
e.
pragmatiki prihvatljivost jezikom oseanju; ekonominost; stabilnost/varijabilnost; krug korisnika; stepen odomaenosti; ekvivalenti u drugim jezicima (internacionalnost/idiosinkrati nost); mogunost meujezike ili meuvarijantne unifikacije; kod preuzimanja iz drugih jezika, jo i adekvatnost i rairenost izvorne terminologije . . .
-
d . sociolingvistiki - jezici i varij ante s a stanovita sistemskih mo gunosti i preferencija (leksika, derivacija, frazeologij a) ali i vrednosti koje kolektivi za njih vezuju; tradicije sociokulturnih sredina (naroito u pogledu purizma/internacionalizma) koje utiu na vrednovanje porekla termina; stepen zastupljenosti date struke ili strune orijentacije, izvorno i u prevodu, u nauci i n astavi; auditorijum (obrazovni nivo i potrebe korisnika - stru njaka, italaca/slualaca) . . .
92
Kriterijumi koji su ovde samo nabrojani bie selektivno ilustro vani tokom daljeg izlaganj a o lingvistikoj terminologiji u ovom i sledeim poglavljima. U nastavku ovog teksta teite e biti na posled njoj pomenutoj grupi kriterijuma, jer su sociolingvistiki aspekti standardizovanja terminologije, i pored svoje nesumnjive vanosti, do danas uglavnom ree razmatrani od isto lingvistikih, dakle formal nih i semantikih. Terminoloka standardizacija je veoma sloena delatnost, na roito u zajednicama - kakva je jugoslovenska - koje ispolj avaju znat nu meru nacionalne, jezike i sociokulturne raznolikosti. Razvoj nau ke i tehnologij e i kod nas je, razumljivo, izneo na dnevni red probleme standardizovanja terminologija pojedinih strunih oblasti, a u tim ok virima bilo je i pokuaj a unifikacije na podrujima obeleenim najiz 2 razitijim terminolokim arenilom. 8 Meutim, koordinirana aktivnost modernog tipa, kakva se ponegde u svetu ve uveliko obavlja, ovde tek zapoinje - i to, ini se, jo uvek vie u programsko-deklarativnom nego u stvarnom istraivakom smislu. U nauci o jeziku, nesistemat ska, povremeno proizvoljna i ak haotina upotreba termina nipoto ne daje strunjacima povoda za samozadovoljstvo. Same lingviste ovakvo stanje stvari moda pre nervira nego to ih uistinu zbunjuje, ali ono moe ozbiljno da ugrozi komunikaciju sa predstavnicima dru gih disciplina i sa irom javnou . lako emo se mi ograniiti na srpskohrvatski jezik, ne treba gubiti iz vida injenicu da slini - a u nekim sluajevima verovatno jo i vei - problemi postoje u utvrivanju i upotrebi lingvistike 29 terminologije u drugim jugoslovenskim jezicima. Na cilj ovde e biti da izluimo i kratko prokomentariemo glavne dimenzije termi nolokih varijacij a ire sociolingvistike prirode, sluei se primerima iz tradicionalne deskriptivne gramatike i modeme teorijske lingvistike.
28 Izvetaj i literaturu o ovakvim pokuajima na polju gramatike terminologije sadri Stani ( 1 982). 29 Uz ranije citirane novije izvore, za srpskohrvatski, slovenaki i makedonski v. priloge P. Ivia, D. Brozovia, R. Kolaria i T. Dimitrovskog u zborniku Slavjanska lingvistina terminologija ( 1 962); za makedonski jo Ili ( 1 9 68), a za maarski prilog L. Molnar ikoa u bloku pod Mike ( 1 983).
93
RANKO BUGARSKI
l. Jednu vanu dimenziju varijacije predstavlj a sociokulturna

tradicij a date regije, ukljuujui istorijski izrasle stavove o pitanjima upotrebe jezika. Najdalekosenije pojedinano pitanje ovde se tie purizma, odnosno internacionalizma. Usled razlika u istorij skom i kul turnom razvoju, jedno podruje e u celini da i spoljava izrazite pu ri stike sklonosti, dok e se neko drugo u mnogo manjoj meri odu pirati internacionalizaciji terminologije - i ako su u igri i drugi inioci, od koj i h e neki biti pomenuti u nastavku izlaganj a. Uopte uzev, naelna n aklonost prema domaoj terminologij i neto je vea na za padnom nego na istonom delu teritorije srpskohrvatskog jezika, premda domai i pozajmljeni oblici esto koegzistiraju na oba pod ruja - u nekim sluajevima na zanimljiv nain. Tako se ista naprava mahom naziva kompjutor na zapadu ali kompjuter na istoku, to po kazuje razliite kulturno uslovljene derivacione preferencije za latin ski, odnosno engleski obrazac. No tu su i dva domaa oblika, raunalo i raunar, koji odraavaju razliite sklonosti u pogledu derivacije unu tar samog srpskohrvatskog. Ovo nam za istu stvar daje ukupno etiri n aziva u tekuoj upotrebi .
U vezi s ovi m treba i stai jedno znaajno opte ogranienje. Dok se m anje-vie prihvatljive domae alternative esto mogu pronai za neki internacionalni termin u njegovom osnovnom obliku, neretko je teko ili ak nemogue izvesti iz njih druge neophodne oblike, jer se osnova pokazuje praktino neproduktivnom. Na pritner, termin preoblika mogao bi sam po sebi da bude i prihvaen kao kalk za engl. transformation, bar od onih koji ne veruj u u internacionalizaciju terminologije; ali ova osnova jednostavno ne omoguuje izvedene oblike koji bi odgovarali derivacijama transformacioni, transforma cionalist i slinim, a koje, kako vidi mo, adaptirani internacionalni oblik transformacija proizvodi bez ikakvih tekoa. Slino tome, ako bi neko ozbi ljno zagovarao zamenjivanje termina struktura domaom rei sklop, trebalo bi odmah pitati kako bi glasile alternative za struk turalizam ili strukturalist, jer bi oblici kao sklopnitvo, sklopovnjak i slini bili naprosto smeni zbog odsustva motivacije i pogrenih asocij acij a! (Dosta rairene pogrene oblike struktuirati, struktuiran
94
umesto strukturirati, strukturiran jo uvek je lake ispravljati nego to bi bilo zameniti ih sa, recimo, usklopiti, usklopljen). Ili, ako kon tekst treba da bude okruenje da nita ne kaemo o nasilnoj puri stikoj prevedenici sativo ! da li kontekstualan valja da glasi
-
okruni?
30
Ovu isto lingvistiku injenicu, koj a tako oigledno podriva stanovite ekstremnog purizma, pokazujui da se sve ne moe "pre vesti " ak ni uz pretpostavku da za takav poduhvat uopte postoje valj ani razlozi , izgleda da uglavnom nisu primetili uvari naeg jezika na celom njegovom zemljitu - kao, uostalom, ni njihovi istomilj enici na drugim stranama. I ovakvi previdi mogui su pri upornom odbijanju da se potuje poseban status termina. Nai me, dok tenje ka unutranjoj integraciji mogu da budu opravdane na nivou bilo kojeg datog jezikog varijeteta u celini, posebno ako je re o standardnim oblicima nacionalnih jezika, nauna terminologija je neto drugo: da bi bila uistinu funkcionalna za sve potrebe, ona mora da tei spoljnoj integraciji - drugim reima, da bude u velikoj meri intemacionalna? 1
2. Druga vana dimenzij a varij acije, tesno povezana sa prethod nom utoliko to predstavlja njenu deliminu jeziku kri stalizaciju, tie se varijanti policentrino standardizovanih jezika. U sluaju srpsko hrvatskog, leksika i morfoloka polarizacij a unutar dijasistema moe da prouzrokuje potpadanje izvesnih skupova lingvistikih termina, po red ostalih, pod razliite derivacione obrasce u zapadnoj i istonoj varij anti . Tako dominantno zapadni niz fonem morfem, leksem, semem kontrastira se na istoku obinijim nizom fonema, morfema, leksema, semema (pri emu valja primetiti da alofon, alomorf nemaju odgo,
30 Slini primeri lako bi se mogli nai i u drugim terminolokim sferama. Tako je teorija recepcije ve uveden termin za j edno i kod nas uveliko poznato knji evnoteorijsko usmerenje; ako bi neko jo i prihvatio alternativu teorija prijema (to je u najmanju ruku sumnjivo), kako bi se zamenili oblici recepcionizam, recepcioni stiki i slini?
O internacionalizaciji naune terminologij e uopte v. npr. Balabuha ( 1 980) 31 i kod nas Peri ( 1 982); posebno o znaaju grko-latinskih osnova lingvistike termi nologije u prilozima M. Karade Gari, l. Klajna i D. Tanaskovia u bloku pod Mike ( 1 983).
95
RANKO BUGARSKI
varaj uih oblika na -a). Grubo uzev, slina distribucija vai za termine kao lingvist/lingvista, strukturalist/struktura/ista i sline. Tako su po larizovana i pridevska obrazovanja tipa transformacijskiltransforma cioni. Interesantan je primer para jezini/jeziki, koji se komplikuje preko mere proste varijantne distribucij e u dalj im izvoenjima kao to su dvojezinildvojeziki, gde izbor, kako se ini, moe da zavi si i od sledee imenice: u i stonoj varij anti, koju inae karakterizuju oblici na -ki, dvojezini govornik moe se nai naspram dvojeziki renik, uz sline primere nestabilizovane upotrebe; dvojezinost, me uti m , glasi samo tako. Izgleda da su izriaj i iskaz ve varij antno polarizovani. U nekim sluajevima internacionalni termin, koji se mo e ree j aviti u obe varij ante, dobija u njima razliite domae ekvi valente, pa se uz komplement i dopunu sada na zapadu uvruje i proirak. Na varij antno nepolarizovanim podrujima, dubleti drugde oponirani po pravilu koegzistiraju, to tu umnoava i inae velike terminoloke razlike.
3. Mera varijacija takoe stoji u znaajnoj korelaciji sa merom konsolidacije date naune oblasti . Stoga ne iznenauje okolnost da su tradicionalna deskriptivna lingvistika i normativna gramatika u ce lini standardizovane u veem stepenu nego savremena lingvistika teorij a. Terminologij a transformaciono-generativne gramatike, na pri mer, jo je u ranim fazama izgradnje, pa su tu brojni naporedni oblici koji su nekada varijantno oponirani ali esto i spolj avaju i kontrast na relacij i pozajmljenica-domai izraz. Otuda npr. kompetencija i spo sobnost, performansa i delatnost (za vie primera v. naredno poglav lje) . S lino je sa ekvivalentima govorni akt i govorni in. Paralelni oblici komunikativnilkomunikacijski/komunikacioni, sa prilino nedos lednom distribucijom bilo n a varijantnom planu ili u smislu mogueg semantikog diferenciranja, zadravaju internacionalnu osnovu ali sa razliitim nastavcima. Neke gramatike klase doputaju alternative ti pa generirati/generisati ili padena/padeka gramatika (slino je i sa sasvim tradicionalnim pridevom sintaktiki/sintaksiki). Neustaljena je i upotreba naziva kao izvorni govornik/govorni predstavnik, i mno gih drugih.
96
Pod uticajem modernijih pristupa dolazi i do preispitivanj a ne kih tradicionalnih poj mova, ponekad sa primetnim terminolokim po sledicama. Tako se u naoj gramatikoj tradiciji ne razluuju pojmovi klauze i reenice, pa se kae, na primer, da se neka sloena reenica sastoji od glavne i zavisne reenice. A kada je ponegde uveden termin klauza, prema engl . clause, odmah je predloena alternativa klauzula, od lat. clausu/a, uz argumentaciju da na latinskom zasnovane pozaj mljenice treba preuzimati u nj i hovim etimoloki izvornim a ne an gliciziranim ili kakvim drugih modernijim verzij ama, zanemarujui 32 time ulogu jezika-posrednika u procesu terminoloke primopredaje. Ali moda najupeatlj iviji rezultat ove revitalizacije postojeih poj mova nalazimo kod sintaksikih grupa imenike funkcije (engl. noun phrase ili NP), gde ukrtanje triju prideva sa etiri imenice daje dva naest mogunosti (imenskalimenikalnominalna fraza/grupa/sintag ma, imenskilimenikilnominalni izraz), pri emu se za bezmalo svaku od njih lako mogu nai potvrde u literaturi ! Ovom apsolutnom re korderu pribliava se glagolska strana, sa " svega" osam alternativa (glagolskalverbalna fraza/grupalsintagma, glago/ski/verbalni izraz), a s njom, analogno, i grupe odreene drugim vrstama rei . Doputajui odve velik broj " izbora po srodstvu " , ovakvo izobilje svakako je preterano.
4. Sledei parametar na koji treba ukazati u ovom razmatranju jeste publika sa kojom se rauna, jer se moe braniti stanovite da izbor izmeu postojeih terminolokih alternativa moe da zavisi i od toga da li je neki tekst namenjen obj avljivanju u specijalistikom asopisu, knjievnoj reviji ili novinama; poseban sluaj predstavljaju udbenici razliitih nivoa. Jedno tipino pitanje u ovoj kategoriji jeste da li je dozvoljeno prevoditi meunarodne simbole kao S, NP, VP i sline. Ima miljenj a po kojima bi ovo trebalo izbegavati bez obzira na pretpostavljeni auditorijum, dok se po drugima popularna izlaganja idej a iz novih oblasti kakva je generativna gramatika, esto po sebi sloenih u tehnikom smislu, mogu olakati uvoenjem domaih sim32 Upor. Katii ( 1 97 1 :79). Na slinu situaciju ve smo naili kod para kom pjuter/kompjutor.
97
RANKO BUGARSKI
bola, eventualno uz upotrebu poznatije terminologije ako takva ve postoj i .

5 . Odreenu ulogu igraju i pripadnost pojedinim lingvistikim kolama i disciplinama, te generacijske i line sklonosti samih ling vista. Primera radi, veoma raireni termin sistem (uz koji se u za padnoj varij anti upotrebljava i sustav) sporadino se javlj a i u obliku za enski rod, kao sistema; iako derivaciono neprikosnovena - upor. sline primere date pod 2 - ova alternativa danas se osea kao izrazit rusizam koji je u nau nauku uveo Aleksandar Beli, i na koji se sada moe eventualno naii uglavnom u radovima njegovih uenika. Tako j e na terminolokom planu ovaj oblik postao svojevrstan zatitni znak Believe kole. Varijacije kod nekih drugih ustaljenih termina, kao subjekat/subjekt, objekat/objekt, drukije su motivisane ali vero vatno ipak spadaju u ovu kategoriju. Osim toga, strunjaci za razne jezike (npr. engleski, nemaki , ruski) u izvesnoj meri se razlikuju u svoj i m terminolokim navikama, koje ih delimino razdvajaju i me usobno i od serbokroatista. Ove razlike po pravilu su finije nijan sirane i samo statistike naravi , ali se povremeno mogu nai i dosta otra razgranienj a. Tako, na primer, iako drugi mahom uoptavaj u naziv kontrastivna gramatika, mnogi rusisti insistiraju na terminu kon frontativna gramatika, sledei jednu , kako se ini, sumnjivu termi 33 noloku distinkciju, inae dosta rairenu u slavistikom svetu .
6. Na kraju, ne treba izgubiti iz vida ne mali uticaj mode. Po nekad se izvesni termini, ili ak celi terminoloki sistemi , upotreblj avaju ne zbog bilo kakve njihove objektivne nadmoi nego prosto zato to oni treba da pokau koliko je ovek koji se njima slui " u toku" . Uopte uzev, nekontrolisano irenje po modnog terminolokog argona moe da izazove negodovanje, kako lingvi sta razliitih ubee nj a tako i nelingvista. Ima tekstova, kod n as kao i drugde, u kojima neprimereno ali utoliko agresivnije isticanje udarnih termina moderne
33 Ipak, Menac ( 1 973:25 0) ocenjuje ovo udvajanje kao nepotrebno. Brozovi ( 1 977:29) upotrebljava termin kon frontaciono prouavanje, ali uz napomenu da se ne vidi kako bi se ono razlikovalo od kontrastivnog. (v. i prethodno poglavlje).
98
lingvistike teorije demonstrira samo visokoparnu nedouenost. Ovde nema mogunosti za analizu primera. Meutim, bie na mestu re upozorenja u vezi s jednom pojavom, daleko manje drastinom ali ipak ovde relevantnom, koja je takoe uzela maha. To je navika da se raireni internacionalni termini upotrebljavaju na i sti nain kao, recimo, u engleskom ili francuskom, pri emu se zamagljuju vane semantike distinkcije koje se u srpskohrvatskom, za razliku od ovih jezika, lako mogu formalno eksplicirati im se problem uoi . Na pri mer, sasvim je jednostavno i zgodno sistematski razlikovati pridevske oblike strukturni (koji se odnosi na strukturu, kao u strukturna pro mena) i strukturalni (koji se odnosi na strukturalizam, kao u struk turalna lingvistika). Pa ipak se ovaj potonji oblik esto nepromiljeno uoptava tako da pokriva oba znaenja, i to, kako izgleda, samo zato to je ovo obino sluaj u pomenutim stranim jezicima. Slino tome, za razliku izmeu atributa jeziki/jezini (koji se odnosi na jezik) i lingvistiki (koji se odnosi na lingvistiku) ne moe se rei da se re dovno potuje, jer se ovaj drugi neretko generalizuje - opet u skladu 3 sa uobiajenom praksom u jezicima kao to su engleski i francuski. 4 Isto vai i za oblike stilski i stilistiki, gde se ponovo, nautrb jasnog stila, drugi atribut esto upotrebljava ne samo kada je re o stilistici nego i o stilu. Prethodni spisak dimenzija varij acije nije, dakako, i scrpan. Nadalje, ima dosta preklapanj a kako meu razliitim socioling vistikim iniocima tako i izmeu njih, uzetih u celini, i isto ling vistikih alternativa koje doputa jeziki si stem; sve je ovo ilustrovano datim primerima. Meutim, ono glavno to se ovim navoenjem htelo rei jeste da se varijacije koje smo iroko nazvali sociolingvistikim moraju uzeti u obzir pri svakom ozbiljnom terminolokom poduhvatu, ma koliko one nadilazile uobiajene formalno-semantike zahteve iz34 Po istom obrascu onda nalazimo i oblik ekstralingvistiki, nepotreban i zbu njujui kada se nj ime - kako je najee sluaj - zapravo hoe rei vanjeziki. - U engleskom se, istina, moe rei lingual nasuprot linguistic, ali se mogunost ovog sistematskog kontrasta gotovo nikada ne koristi, jer se prvopomenuti naziv vrlo retko upotrebljava. O ovom i slinim problemima raspravlja Pap ( 1 976) ; za iru raspravu o razliitim aspektima li ngvistike terminologije v. i Hartmann ( 1 974).
99
RANKO BUGARSKI
graivanj a j edne teorij ski idealne terminologije na strogo lingvisti kim osnovama. Ovaj vaan metodoloki uslov ima opti karakter, jer je vrlo verovatno da e jezika praksa u svakoj zemlji da ispolj ava neku meru neujednaenosti kao odraz interakcije - ili ak sukoba kulturnih i jezikih obrazaca i principa.
U ovim okvirima moe se javiti potreba za razlikovanjem stan dardizacij e i unifikacije, koje otvara mogunost naporednog postoj a nja dvaj u ili vie interno objedinjenih i delimino preklopljenih stand arda. U n aoj zemlji, na primer, oigledno je da se terminologij a niti moe niti srne nasilno unificirati preko granica razliitih sociokultur nih tradicij a ili varijanti standardnog jezika. Ali ako se na nivou jezika u celini moraju priznati takve ukorenjene i strukturirane razlike, nema naroitog opravdanj a za broj ne nedoslednosti koje ne proistiu iz re gionalnih normi niti iz ustaljene prakse (setimo se, primera radi, ak i unutarvarijantnog arenila naziva za i menike ili glagolske fraze) . Prema tome, ima dosta prostora za unifikaciju na finije nijansiran i m nivoim a sociolekta, "profesiolekta" i idiolekta unutar svakog o d de limino divergentnih standarda. Sledei korak mogao bi da bude u pravcu sporazumnog meusobnog pribliavanj a samih ovih standarda, postepeni m uklanjanjem nepotrebnih (to jest, jeziki ili kulturno ne motivis anih) razlika, a vodei rauna o vanom kriterijumu interna cionalizacije kao garantu potpune upotrebljivosti terminologije unutar i izvan domaih jezikih granica. Ovakav program mogao bi da do vede u razumnu ravnoteu diferencij aciju i integraciju kao dva teme ljna i komplementarna aspekta u ivotu jezika uopte i u razvoju ter 3 minologij e posebno. 5
Po sebi se razume da je sve ovo samo jedan deo sloenih po slova koje podrazumevaju napori usmereni ka izgraivanju , konsolidovanju i irenju takve terminologije koj a b i jednovremeno bila lingvi stiki valj ana, sociolingvistiki prihvatlj iva, i primerena po trebama kako naunog i strunog razvoj a tako i nacionalne, meuna cionalne i internacionalne komunikacije. U ovom sluaju odgovornost
35
Na ove procese u terminolokom kontekstu skree panju Stoberski ( 1 978).
1 00
lingvi sta je dvostruka, jer se oni nalaze u obema kljunim ulogama koje se normalno povezuju sa terminolokom standardizacijom - ulo gama jezikih savetnika i predmetnih strunj aka. Pored toga, njihova aktivnost na ovom podruju ima znaajnih pedagokih i iri h drutve nih implikacija. Sledei primer mnogih drugih zemalja, i jugosloven ski lingvi sti u poslednje vreme ispoljavaju vee interesovanje za ter minoloku problematiku, zasad najvie u sopstvenoj kui. Kao i kod drugih uporedljivih poduhvata, poeci su skromni, ali su perspektive velike. A na putu ka ovim novim vidicima, sociolingvistika projek cij a ulazi u osnovnu opremu : ako je lingvistici potreban sociolog, mi bismo rekli da terminologija trai sociolingvistu?6
36 Poslednja reenica sadri aluziju na naslov poglavlja ,,zato je lingvistici potreban sociolog" u knjizi Hajmza ( 1 980). Za saradnju izmeu terminologa i sociolingvista pledira i Riggs ( 1 980), dajui podatke o moguim institucionalnim ka nalima koj i bi olakal i ovakvo udruivanje snaga.
101
9. Terminologija generativne gramatike
l. Terminologija generativne gramatike transformacionog tipa poela je da prodire u jugoslovensku nauku o jeziku uporedo sa upoznava njem nae sredine sa lingvistikom teorijom Noama omskog i njegovih sledbenika. Kako je u pitanju bio jedan potpuno nov ana litiki i terminoloki aparat, bila je to u izvesnom smislu prilika da se i u naim jezicima ab o vo izrade racionalni i koherentni termino loki sisiemi, nesputani nasleem i slobodni od diktata ranije prakse. Nemamo dovoljno materijala za odreenije zaklj uke o situaciji u dru gim jezicima na kojima se u naoj zemlji pie lingvistika literatura, ali se za srpskohrvatski moe rei da je ta prilika iskoriena onoliko koliko se moglo realno oekivati - to jest, samo delimino. Naime, i ovde od poetka deluju razliiti, nekad i opreni pri ncipi - poev od varijantnih razlika, preko napetosti izmeu adaptiranja internacio nalnih termina, kalkiranja i traenj a izvorno domaih reenja, do na vika pojedinih sociokulturnih sredina i akademskih krugova, pa i li nih sklonosti pojedinanih poslenika. Pored toga, uoljiva mera ko mocij e i nepreciznosti u upotrebi termina, poznata u ovim prostori ma i od ranije, kao da se prosto prenela i na ovo novo podruje.
Detaljnij e prouavanje procesa izgraivanj a i prihvatanja termi nologije generativne gramatike kod nas zahtevalo bi sistematsko pra enje hronologije prodiranja ove lingvistike teorije na srpskohrvatsko govorno podruje, kao i potpuniji uvid u stepen i modalitet njene ovdanje disperzije. Zainteresovanima za ovakva istraivanja stoje na raspolaganju tri glavne vrste izvora. Prvo, prevodi radova samog om skog, a u manjoj meri i drugih predstavnika ove opte orijentacije,
1 02
kao i prevodi publikacija o njima. Drugo, propratni ili nezavisni tek stovi domaih autora u ulozi tumaa i popularizatora ovog pravca. I tree, radovi naih lingvista o bilo kojem jeziku, ili o opteling vistikoj problematici, pisani u duhu idej a i metodologije generativne 7 gramatike ? Ovako neto ne moe da bude zadatak ovog kratkog priloga. Sve to u ovoj prilici moemo da preduzmemo jeste da krajnje saeto - i zapravo samo ilustrativno, bez pretenzij a na iscrpnost analize u bilo kojem smislu - razmotrimo neke od najpoznatijih termina ge nerativne gramatike teorije u njihovim srpskohrvatskim verzijama. Pri tom neemo ii nekim naroitim redom, osim to e osnovni ter mini biti zastupljeni na poetku spiska. Poto terminoloka delatnost, kao ni sociolingvi stika, ne moe sebi dozvoliti uzdravanje od uteme ljenih vrednosni h sudova, jer tu postoje i razlozi i potreba da se jedna terminoloka alternativa oceni kao bolja od neke druge, takve ocene bie davane u tekstu koj i sledi . Razume se da njih ne smatramo ne prikosnovenim; naprotiv, polazna pretpostavka ovog ogleda i jeste da e biti i drukijih miljenja, pa se on pre svega nudi kao lino mi 38 ljenje autora i osnova za diskusiju u strunoj javnosti . II. Primeri izvornih (engl.) i prevodnih (sh.) termina: generate - generirati (sistemski i asocijativno bolje nego generisan) generative - generativna (bolje nego proizvodna ili tvorbena zbog internacionalnog statusa, odomaenosti , izvedenica itd.) transformation - transf ormacija (bolje nego preoblika, razlozi kao pod generative)
37 V. naroito omski ( 1 979, 1 984), Lajons ( 1 974), Katii ( 1 97 4- 1 975 ), Bu garski ( 1 983a, pogl. VI-IX), Peri ( 1 983). Svi ovi izvori sadre dalje upute na rele vantnu domau i prevodnu literaturu. Termini iz ovog kruga mogu se, naravno, nai i u novijim knjigama i drugim radovima naih lingvista sa optijom tematikom, ali se o tome ovde ne mogu davati podaci. 38 Ima i manji broj radova eksplicitno posveenih razmatranju terminologije generativne gramatike kod nas; v. Bugarski ( 1 969), Mihajlovi ( 1 982), Melvinger ( 1 982), Rianovi ( 1 982), te prilog W. B rownea u bloku pod Mike ( 1 983). Neki od ovih termina koriste se i u psiholingvistici, ijom terminologijom se bavi prilog S. Savi u istom bloku , sa daljom literaturom.
1 03
RANKO BUGARSKI
transformational - transf ormaciona/transformacijska (bolje nego preoblikovna ili sl. , razlozi isti) grammaticality - gramatinost, prema (un)grammatical - (ne)gra matian (ekonominij e nego gramatika ispravnost; ov(J)erenost
je duhovito prevodno reenje, ali se ini da asocijativno ukida ra zliku i zmeu nivoa competence" i performance", odnosno iz " " meu grammaticality i acceptability, tj . gramatinosti i prihvatlj
ivosti) competence/perfo rman ce - jezika sposobnost/govorna delatnost,

odn. jezina sposobnost/govorna djelatnost (nije idealno, ali j o uvek izgleda bolje od alternativa sa terminima kompetencija i per
formansa - zbog pogrenih asocijacija u prevodu, kao i zbog sum

njive vrednosti i delimine nestabilnosti samih izvornih termina; no to ostaje za dalju diskusiju, s obzirom i na mogunosti kao
znanje/ispoljavanje ili poznavanje/upotreba, nomenklatumo moda adekvatne ali slabije sistemski , kontekstualno i derivacij ski) - deep/surface structure - dubinska/povrinska struktura (ne duboka,
jer u sh. nema razloga za asimetriju koju u engl . diktira fonotaktika (tekoa izgovora depth structure, a prema duboka valjda bi ilo
plitka !) component - komponenta (bolje nego sastavnica ili od(J)eljak naj vie zbog jednoznanosti, jer s e npr. sastavnica javlja i z a consti tuent) interpretative - interpretativna (i kad bi bilo potrebe za domaim
terminom, teko bi ilo tumaenjska ili sl.)
representation - predstava (bolje nego prikaz; svakako ne repre zentacija zbog drukijih a ustaljenih neterminolokih znaenj a, to
pokazuje da mogu postojati valjani razlozi za odstupanje od prin cipa internacionalizacije)
- S, NP, VP. . simboli su u naunoj literaturi neprikosnoveni i ne

.
prevode se, ali je moda .dozvoljeno da se u popul arnom izlaganj u neupuenima "prevedu" u R, IF, GF ili sl .
rewrite rules - prepisivaka pravila ili pravila preispisivanja (ovo

drugo je tanije ali pomalo nezgrapno)
1 04
LI NGVISTIKA U PRIMENI
phrase structure rules - pravila frazne strukture (najbolje ako se uopte prihvati fraza sa izvedenicama, o emu v. i nie; inae ume sto /razne eventual no sintagmatske, dok bi reenine bilo netano a grupne nezgodno) phrase marker - frazni oznaiva/oznaitelj (moda sintagmatski, a moe i marker) branching (tree) diagram - ravasti dijagram ili derivaciono/de rivacijsko stablo; branch n/v - grana/granati se node - vor structural description - strukturni opis (bolje nego strukturalni, a deskripcija je ovde nezgodno i nepotrebno) initial/terminal string - poetni/zavrni niz (zgodnije nego inici jalnilterminalni, a niska je asocijativno loe) input/output - ulaz/izlaz (nekad eventual no ulazni/izlazni materijal) underlying - ovo je stalan problem; naj tanije, ali nezgrapno, jeste koji lei u osnovi; osnovni, bazni i baziki je dvosmisleno ili ne ta no, a adekvatna kovanica podleni teko da bi bila prihvaena kernel/derived sentence - jezgrena/izvedena reenica (u ovom sklopu zgodnije nego derivirana, premda za derivation u smislu
generativne gramati ke , koj i uklj uuje kako procesualni tako i re zultativni aspekt, dolazi u obzir samo derivacija, a ne i izvoenje) - matrix (higher) sentence - matina (via) reenica (bolje nego gor nja zbog sluajeva sukcesivnog uklapanja) embedded (lower) sentence - uklopljena (nia) reenica (ukloplj ena je asocij ativno bolje nego ugraena, usaena ili uloena a umetnuta ima drugo znaenje u tradicionalnoj gramatici ; nia je bolje nego donja zbog sukcesivnosti , v. prethodni termi n) noun phrase - ovde valj a birati izmeu nekih dvanaest mogunosti : imenska/imenika/nominalna fraza/grupa/sintagma, imenski/ime niki/nominalni izraz; pri izboru treba misliti na doslednost, s ob zirom na druge vrste phrases i na izraze kao phrase structure, phrase marker itd . , zatim na manju rairenost termina sintagma, te na paralelizam noun-noun phrase (odn. imenica-imeniki prema nomen-nominalni i dalj e kroz ceo niz) ; npr. nominalna sintagma je po sebi prihvatlj ivo ali se slabije uklapa u sistem, vukui
za
1 05
RANKO BUGARSKI
sobom adjektivalna/adverbijalna/prepozicionalna sintagma umesto zgodnijeg pridevska/prilokalpredloka fraza; grupa j e samo za se be opet dobro ali namee ovde neodgovarajui atribut grupni; izraz takoe ne daje dobar atribut, a uz to je semantiki odve difuzno ; stoga izgleda naj bolje ime nika fraza, ije frazeoloke konotacije, kad se sve sabere, moda ipak predstavlj aj u naj manje zlo
verb phrase - glagolska fraza i po tom obrascu dalje (iz razloga

n avedenih pod prethodnim terminom)
relativization, reflexivization, (pro)nomina/ization - relativizacija, refleksivizacija, (pro)nominalizacija (po pravilu treba zadrati in
ternacional ne nazive transformacija, od koj ih se mnogi ne bi ni mogli prevesti ; ali npr. za deletion jedi no j e adekvatno brisanje, a kod complementation luz koje ide i complementizer, a oboj e pre ma complement/ bolje je dopunjavanje, dopunjiva, dopuna nego nezgrapno komplementacija, komplementizator, komplement)
topica/ization - topikalizacija G asnij e nego npr. tematizacija, to

ima i ire znaenje)
extraposition - ekstrapozicija (ne vidi se kako bi moglo drukije - osim moda premetanje, ali ovo nij e dovolj no precizno) (pseudo) e/eft sentence - (prividno) rasc(ij)epljena reenica conjoining (conjunction) - vezivanje (dobar termi noloki par sa embedding - uklapanje, a izbegava se i dvosmisleno konjunkcija) constraint - zapreka (u odsustvu odgovarajueg internac ionalizma ovo i zgleda sistemski i asocijativno bolje nego stega /npr. za con strained bi u nekim kontekstima jo nekako i ilo zaprean, sva kako pre nego stegnut/, a ogranienje bi trebal o sauvati za re striction) ; global constraint - globalna zapreka (neki drugi atribut
ne bi odgovarao)
lexicon, lexicalization. . . - leksikon, leksika/izacija . . (ne dol aze u

.
obzir zamene sa r(j)enik itd.)
lexical insertion - leksiko unoenje ili umetanje (bolje nego in sercija); lexical entry - leksiki unosak ili umetak (nije najsre n ije, ali jedinica je pogreno denotativno /jer se termin prve nstve no od nosi na skupove obeleja/ a odrednica konotativno /jer nij e re o
konvencional noj leksikografijil)
1 06
distinctive features - distinktivna obeleija/obiljeija (ili razlikovna,

ali nema posebnih razloga za odstupanje od internacionalizma)
markedness - markiranost (moe i obeleenostlobiljeenost); (un)marked - (ne)markiran ili (ne)obeleenlobiljeen universals - univerzalije; universal grammar - univerzalna gramatika trace theory - teorija traga government and binding theory - teorija rekcije i vezivanja (jedina nezgoda ovog prirodnog prevoda jeste to se vezivanje j avlja i za conjoining; eventualna zabuna /koja zbog specifinosti ove sintag me kao naziva najnovije teorije omskog nije verovatna/ mogla bi se izbe i prevoenjem conjoining kao povezivanje) 39
Ill . Navedeni spi sak primera, koliko god nepotpun, ipak ilustruje ve inu formalnih, semantikih, pa donekle i pragmatikih inilaca po menutih na poetku prethodnog poglavlja kao vani h u izgraivanju naunih terminologija. (Kako je preostala, sociolingvistika grupa fak tora neto podrobnije osvetljena u nastavku tog teksta, ova dva poglav lja su u tom smislu komplementarna).
Izloeno daje povoda za sledee optije zakljuke. Terminolo gija transformaciono-generativne gramatike, kod nas jo u poetnim fazama izgraivanj a, prilino je neujednaena i nesistematina. Inter nacionalizacij a naune terminologije i ovde je neophodan opti prin cip, ali ne i automatski odgovor na sve tekoe. Na delu je ceo splet razliitih lingvistikih i sociokulturnih inilaca, koj i ak i kada je re
39 U nae ilustrativne svrhe nisu uzimani u obzir koloritni termini u vezi s transformacijama, kao S-pruning, A.ff hopping, Pied piping i drugi, koji predstavljaju u: poseban problem. [P. S. 1 996 - Vaan prilog domaoj standardizaciji terminologije generativne gramatike, i moderne lingvistike uopte, predstavlja prevod poznatog Kri stalovog renika ( 1 98 8) . U pogledu termina koje smo mi ovde razmotrili, reenja koj a daju prevodioci I van Klajn i Boris Hlebec veinom se podudaraju s naim pre dlozima, al i ne uvek. Zainteresovani italac i sam e lako uporediti termine o kojima je re , a u svakom sluaju bie mu korisno detaljnije upoznavanje sa ovim dragocenim prirunikom . Ovde bismo samo pomenuli da nai prevodioci za underlying prihvataju podleni, to e verovatno pomoi ovom terminu da opstane uprkos naoj gore izra enoj skepsi ! A za rewrite rules daju prepisna pravila - reenje bolje od obeju gore navedenih alternati va] .
1 07
RANKO BUGARSKI
o tehniki m terminima jedne apstraktne teorije gramatike u uem smi slu zahteva elemente sloenog sociolingvi stikog pristupa. U tom kompleksu, kako se valjda moe videti prouavanjem iznetih pri mera, nijedan kriterijum uzet sam za sebe nema apsolutnu vrednost, nego se samo racionalnim ukrtavanjem i odmeravanjem razliitih kriteri juma moe doi do reenj a koj a, ako i nisu teorij ski idealna, jesu bar u konkretnoj situaciji najprihvatlj ivija. Takoe ne valj a ocenj ivati adekvatnost termina kao puke izolovane nominacije, nego se mora uzi mati u obzir njegova sistemnost, a naroito njegov derivacioni po tencijal koji odreuje meru produktivnosti ; ovaj kriterijum naroito smo i stakli zato to je uistinu bitan, a esto se ne uzima dovolj no u razmatranje, ili se ak potpuno previa. Pol azei od ovog stanovi ta, vredelo bi prouiti mogunost s i stematskog vrednovanj a termina, kako pojedi nano tako i u si stemi ma, putem matrica koje bi sadravale term inoloki poelj n e polove odabranih kriterij alnih obeleja. Ispi tivan i termini mogli bi u nj i m a da budu ozn aeni s a " + " ako neku osobinu poseduj u u veoj m eri , sa "-" ako je poseduju u manj oj meri , a sa 0 ako su u tom pogledu neutralni . Terminoloke alternative (npr. tipa in tern acionalni/domai ili tradicionalni/savremeni termin) tada bi se rangirale prema zbiru pozi tivnih zn akova. Ukoli ko bi ovakve m a trice bi le uz to hij erarhizovane, tako to bi obelej a koj a se oce njuju kao vanij a bila navedena pri vrhu a ostala pri dnu matrice, i sti m znakovima bi se mogl a dati razliita numerika vrednost za visno od poloaj a u matrici , pa i sti ukupan broj pozitivnih zn akova za dve razmatrane altern ative ne bi nuno znaio i jednak broj poen a. Ovim putem bila bi stvorena eksplici tna, formal izovan a i kvan ti fikovana osnova za davanje prednosti neki m terminima nad nji hovi m potencijalnim ekvivalenti ma.
" "
Primera radi, razmotrimo jednu moguu matricu od, recimo, deset kriterijuma, a u primeni na neke od temelj nih termina transfor maciono-generativne gramatike oko ijeg prevoenj a kod nas ima ra zliitih miljenja; to su izvorni engleski termini competence/perfor mance i transformation (v. sl. 1 ).
1 08
Primer hijerarhizovane matrice za sistematsko vrednovanje termina: kom p. pe rf.

o
+
l. sistemnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. produktivnost . . . . . . . . . . . . . .
3. jednoznanost. . . . . . . . . . . . . . 4. internacionalnost . . . . . . . . . 5 . motivisanost . . . . . . . . . . . . . . . . 6. rairenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 . stabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. konotacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. kratkoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 0. lakoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
j . spos. g.del.
+ + + +
TF
+ +
preobl .
+ + +
+ +
+ +
komp. j . spos.
kompetencija, perf.
performansa
=
jezika sposobnost, g.del.

=
govorna delatnost
1F
transformacija, preobl.
preoblika
Slika l.
Zbog ogranienog prostora ovde nije mogue - a verovatno nije ni potrebno - da se objanjava znaenje navedenih kriterijuma ili ire obrazlae distribucija znakova u matrici . Najzad, primer je dat da bi se ilustrovala sama zamisao, dok pojedinosti nuno ostaju diskutabil ne. (Deo zamisli zapravo i jeste u tome da zainteresovani italac s ovim uporedi sopstvene ocene datih kriterijuma i termina, a potom eventualno pristupi konstruisanju vlastitih probnih matrica za neke druge termine, iz bilo koje strune oblasti , po svom izboru). Poto smo ovo istakli, ostaje nam da uinimo samo jo nekoliko napomena u vezi s matricom i njenim rezultatima.
l . Takice ispod broj a 10 simbolizuju otvorenost liste kriteri juma, koja moe da bude kraa ili dua ve prema potrebi. Crta ispod
1 09
RANKO BUGARSKI
broja 5 upuuje - dakako, opet samo grubo i ilustrativno - na okolnost da se prva grupa kriterijuma u celini smatra vanijom od druge.
2. U vezi s prethodnom napomenom o relativnoj vanosti , u principu postoji i izvesna mera uzajamnog podrazumevanj a izmeu pojedinih kriterijuma. Tako npr. sistemnost dolazi ispred inae izu zetno vanog merila produktivnosti (u smislu derivacionog potencij ala osnovnog termina, tj . mogunosti izvoenj a razliitih imenikih, pri devskih, glagolskih i drugih oblika) zato to ga zapravo podrazumeva, jer bi se neproduktivna osnova teko uklopila u sistem. Ili, termini koji su ve raireni verovatno tu svoju odliku bar donekle duguju preovlaujuoj pozitivnosti na prethodne kriterijume, dok s druge stra ne rairenost moe da ini jednu od pretpostavki narednog kriterijuma stabilnosti . A izrazito formalni kriterijumi kratkoe i lakoe, koji bi se obino naveli meu prvima, ovde su na dnu spiska ne stoga to bi se smatrali nevanim nego zato to se po svojoj prirodi slabije integriu u mreu uzaj amnih veza. Naime, iz njih samih ne moe se nita pre tpostaviti o bilo kojem drugom kriterijumu (izuzev moda rairenosti ) .
3. Postoje iroke mogunosti razliitog izbora kriterijuma, kao i nj ihovog rangiranj a, za termine iz razliitih oblasti, ili u neke po sebne svrhe. Tako je npr. termin jezika sposobnost jednoznaan u kontekstu transformaciono-generativne gramatike, za koji je naa mat rica i raena, ali ne bi bio takav za lingvistiku terminologiju u celini, jer u glotodidaktici ima drugo znaenje. A za m ainsku obradu ter mina, kratkoa je svakako znaajnij i parametar no inae.
4. U naoj matrici date su samo po dve alternative za upo reivane termine, ali bi ista tehnika mogla da se pri meni i kada je " " u konkurenciji vie kandidata.
5. Za nae primere, ukupni zbir pozitivnih poena - bar prema autorovom raunanju - dovoljno ubedljivo pokazuje koje alternative imaju prednost (6:2 u korist para jezika sposobnost/govorna delat nost nasuprot paru kompetencija/performansa, i 7 : 2 u kori st transfor macije nasuprot preoblici). Uopte uzev, manj a razlika ili izjedna1 10
enost trebalo bi da znae da su razmatrane alternative podjednako prihvatljive, pri emu bi onda mogli da presude neki iri razlozi . Ra zu me se da je pri izloenom postupku bitno kako je matrica sainjena; upravo radi izbegavanja namernog ili nesvesnog "nametanja " rezul tata i jeste bitno da matrica sadri vei broj relevantnih kriterijuma a ne samo dva ili tri , jer sa porastom nj ihovog broj a u naelu opada mogunost sluajnosti ili proizvolj nosti a raste podloga za objektivno vrednovanje.
6. Upravo pomenuta objektivnost znaaj no je ograniena te koom dolaenj a do pouzdanih podataka u nekim sluajevima, to nemi novno otvara vrata subjektivnim oseanjima (da uzmemo samo kraj nosti , neuporedivo je lake utvrditi duinu nekog termina nego njegovu rairenost !). Takoe se mogu oekivati odreeni tehniki pro blemi oko hijerarhizacije i kvantifikacije kriterij uma. Oigledno je da bi ceo postupak koji je ovde samo skiciran tek trebalo operacionali zovati u skladu sa raspoloivim metodolokim sredstvima.
U zakljuku bi mogla da stoji konstatacij a da bi predloeni ili neki slian sistem mogao da unese neto vie reda u terminoloko vrednovanje nego to ga tu, po svemu sudei, sada ima. Ako nita drugo, ovim putem bi se lake pokazalo da ne obeava dobre rezultate uporno a jednostrano insistiranje na bilo kojem datom pojedinanom kriterijumu, ma koliko on po sebi mogao da bude vaan. Na primer, kriterijum internacionalnosti u terminologiji je nesumnjivo veoma zna aj an, ali (kako sledi i iz palj ivijeg zagledanja nae matrice) ne mora uvek da bude i presudan . Mi bismo rekli da internacionalnoj alternativi treba dati prednost, ali samo ako su ostali uslovi priblino jednaki ; ako nisu, onda treba paljivo odmeravati relativne prednosti i nedostatke razmatranih alternativa. Ima strunj aka koji bi se, nasu prot naem stavu, u ovakvoj dilemi principijelno pre opredelili upravo za domai termin, no to ne menj a nita u izloenoj argumentaciji. Poenta je u pokazivanju da naprosto nije dovoljno rei da je neki termin bolji od nekog drugog samo zato to je internacionalan - ili, ve prema opredeljenju, samo zato to je domai. Terminologija je odve sloena i osetljiva materija da bi se mog la uspeno obraivati otrim rezovima. Ona trai finije instrumente,
1 1 1
RANKO BUGARSKI
paljivije oblikovanje, gradacij u i nijansiranje. Kako sledi i iz naih primera, neki termini mogu da se pokau slabijima od svojih moguih ekvivalenata u pogledu pojedinih - pa i pojedinano vanih - obelej a, ali zato mogu da dobiju vie poena za neka druga obeleja i tako ispadnu ukupno ipak bolji. Ukoliko izloeni analitiki sistem i pored svojih slabosti ima neke vrednosti, to e biti najpre zato to svojom polidimenzionalnou otvara upravo ovakve mogunosti . Ako navedena vrsta normiranja i ujednaavanja na nivou svakog pojedinog jezikog varijeteta bar naelno lei u domenu socioling vistiki osetljive lingvi stike ekspertize, za eventualnu standardizacij u i unifikaciju na stepenu celih varijantno raslojenih jezika kakav je srpskohrvatski , kao i razliitih jezika u viejezinoj zajednici kakva je naa, potrebni su i bitni dodatni uslovi ire drutvene prirode. Tu se pored jezikih mogu oekivati i znaajne kulturne razlike, pa svaki pokuaj svoenj a terminoloke arolikosti na razumniju meru mora da rauna i sa velikom politikom osetljivou ovakvih zahvata. To je osobito sluaj ako u iroj zajednici postoje razliita gledanj a na samu njihovu poeljnost, i ako komunikacijski presti jednog od zastupljenih jezika ini da njegovi obrasci u izvesnoj meri ve i spon tano utiu na oblikovanje terminologij a u drugima. Stoga u principu treba teiti kodifikaciji za svaki jezik (odnosno svaku varijantu) za sebno, pa onda gledati ta je zajedniko i kako bi se taj deo mogao na opteprihvatljiv nain uveati - razume se, ukoliko postoji dovoljna mera naelne saglasnosti o potrebi za takvim poduhvatom.
1 12
1 0. Terminologij a u primenjenoj lingvistici
Odnos izmeu terminologije i lingvistike, ukljuujui i pitanje termina kojima se koristi sama nauka o jeziku, kod nas je odskora aktuelizovan u okviru irih terminolokih razmatranja, o emu sve 0 doe brojni nauni skupovi i publikacij e koje su sa njih potekle. 4 Snanih potencij alnih veza sa terminologijom u svim znaenjima ovog vieznanog termina ima naroito primenjena lingvistika. Nas e ov de, meutim, zanimati neka pitanja upotrebe termina u samoj prime njenoj lingvistici, i to u naj irem smislu ovog pojma - smislu koji zalazi i u druge interdisciplinarne domene jezike nauke. Za poetak moemo da konstatujemo da se sve tri kljune rei u naslovu ovog teksta odlikuju veim brojem znaenj a, odnosno se mantikom neodreenou. Iz ranijih razmatranja u ovoj knjizi ve nam je poznato koj a sve znaenj a ima re terminologija, a isto tako i da nije unapred j asno na ta se sve moe odnositi naziv primenjena lingvistika (pri emu pitanje nije samo u tome ta se i gde primenjuje, nego i u znaenju, uem ili irem, koje se pridaje rei lingvistika). Kako se sve ove tri rei ovde upotrebljavaju kao termini, prisiljeni smo da ve na prvom koraku konstatujemo, u samim nazivima oblasti koje razmatramo, terminoloki posebno nepoeljne crte kakve su vi Osnovne bibliografske upute date su u prethodnim poglavljima ovog dela 40 knj ige. Ovima treba dodati da raznovrstan materijal od interesa za terminoloka pro uavanja donose i glasila naih strunih udruenja - u Beogradu naroito Prevodilac (asopis Udruenja naunih i strunih prevodilaca SR Srbije). Posebno u oblasti ling vistike terminologije, najvaniji skupovi odrani su u okviru dvaju simpozijuma o kontrastivnim j ezikim istraivanjima u Novom Sadu ( 1 982. i 1 985). Za materij ale sa prvog v. Mike ( 1 983), a sa drugog B eri ( 1 9 8 6) .
1 13
RANKO BUGARSKI
eznanost i nepreciznost. Ovde se, meutim, malo ta moe uraditi , jer se ne vide prihvatljive i realne terminoloke alternative, pa se s tom situacijom valja pomiriti - razume se, uz punu svest o konven cijama koje ona podrazumeva, to je ve neka pomo. (Prema naem stanovi tu, obrazloenom u I delu ove knjige, deo problema mogao bi se izbei ako bi se umesto o primenjenoj lingvistici govorilo o lingvi stici u primeni ; ali ovo je ipak samo predlog, a preovlaujua terminoloka praksa je, kako znamo, drukij a) . Jedna druga potencijalna slabost jeste nesputana proliferacij a termina n a bazi postojeih obrazaca. Ovde ne mislimo na obilje neo logizama koje obino prati raanje novih pristupa ili kola lingvisti kog miljenj a - na poj avu koja je, inae, izazvala mnogo kritikih osvrta, sporova, pa i konfrontacij a. Na umu nam je optiji obiaj imenovanj a specifinih interdisciplinarnih oblasti naunog prouava nja jezikih pojava protezanjem postojeih modela na nain koj i bez prave potrebe vrea osetljivije ui. Ako bi danas malo ko prigovorio nazivima kao to su psiholingvistika, sociolingvistika ili neuroling vistika, to jo ne znai da jeziko oseanje svih nas spremno prihvata kovanice kakve su antropolingvistika, pragmalingvistika ili logikolingvistika - da i ne govorimo o politolingvistici ili seksoling vistici ili pak o kompjutolingvistici, ili, moda, raunolingvistici. A ako se ponegde ve uveliko govori o pedolingvistici i patolingvistici, da li u narednoj fazi prirodno sledi gerontolingvistika, i da li e potom iz zagrobnog mraka da nas zaskoi i nekakva nekrolingvistika, nudei ling vistima nove mogunosti rada ak i poto su njihovi informatori napustili blagodeti ovog sveta? Ovo ve poinje da lii na ruan san; stoga treba rei da je veina navedenih neobinih naziva ve negde upotrebljena, ako jo ne kod nas a ono u lingvistiki najuticajnijim jezicima, pa valja 1 biti spreman na sve ! 4 U nekim sluajevima koji idu pod ovaj derivacioni obrazac po stoje varij acije; tako se kod nas uz lingvistiku teksta ili tekstualnu
41 Tendencije na koje je ukazano mogu se lako uoiti prostim pregledanjem programa skoranjih svetskih kongresa za lingvistiku i primenjenu lingvistiku, pri e mu treba obratiti panju na nazive sekcija, okruglih stolova i drugih oblika rada.
1 14
lingvistiku javlj a i tekst-lingvistika (to samo po sebi ne deluje osobito ubedljivo, ali zato daje prikladan atribut tekstlingvistiki). ini se da ovaj obrazac prodire pod uticajem germanskih jezika, posebno ne makog, ijim tvorbenim mogunosti ma ponajbolje odgovara. Jedan drugi relevantan model, ovog puta ruskog porekla, manje je produk tivan ali je takoe kod nas zastupljen: lingvostilistika je ve donekle odomaena, lingvokulturologija se nedavno poj avila uz priguene pro teste ali bez podesne alternative, dok lingvosociologija nije ni poela da ugroava sociologiju jezika (iako bi atribut lingvosocioloki omo guio koristan kontrast sa atributom sociolingvistiki, u kontekstima u kojima se pravi razlika izmeu sociologije jezika i sociolingvistike). Pri meti mo usput da je lingvodidaktika naila na mesto ve manje-vie zauzeto glotodidaktikom, graenom po istom obrascu iako u delimi no drukijem leksikom ruhu, a preuzetom, kako izgleda, uglavnom iz romanskog kulturnog kruga. U ovom spletu sporadino se j avlja i 2 termin didaktolingvistika, pretenciozan koliko i nepotreban.4
Kad smo ve stigli do glotodidaktike, ili teorije nastave jezika, moemo da kaemo da u terminologiji ove oblasti, kao i mnogih dru gih, ima izvesnih neujednaenosti, pa i nej asnoa. Tako uz sam termin nastava jezika naroito u spregu sa sintagmom uenje jezika po stoje alternative poduavanje jezika i predavanje jezika; ovde dolazi do odreenog semantikog diferenciranj a koje u nekim kontekstima moe da bude relevantno, pa otuda nema jedinstvenog i opteprih vaenog reenj a u meri u kojoj ono postoji, recimo, u stabilnoj en gleskoj sintagmi language learning and teaching. Izgleda da se me todika ne razlikuje uvek dosledno od metodologije, kao ni nastavni plan od nastavnog programa. Uzgred, za ovu oblast specifini su i neki engleski termini koj i se kod nas obino ne prevode, kao ajtem i dril; neki drugi engleski termini javljaju se i ovde i drugde, kao input i autput (za koje se, sudei po nekim znacima, odomauju al ternative ulaz i izlaz) .
-
Na graninom podruju izmeu grotodidaktike i psiholing vistike uglavnom se stabilizovala opozicija izmeu uenja jezika i
4 2
Upor. i mesto u 3. poglavlju ove knjige na koje upuuje beleka 25 tamo.
1 15
RANKO BUGARSKI
usvajanja jezika, bar onoliko koliko to omoguuj u sadanje stanje teorije u ovom domenu i pretena praksa u drugim jezicima; razvoj jezika ree se j avlja, bar u smislu preciznijeg terminolokog odree nj a, i ako se u razvojnoj psiholingvistici govori o jezikom razvoju dece. No ako elimo da usvajanje vie veemo za LJ a uenje za Lz, tu se ve sukobljavamo sa pitanjem kako u kojoj oblasti treba " " itati nesumnjivo elegantne ali zapravo opet obilato vieznane in ternacionalne simbole L J i Lz . U glotodidaktici to su obino maternji odnosno strani jezik, a u psiholingvistici prvi odnosno drugi jezik, pri emu prvi ne mora da bude maternj i , niti drugi mora da bude strani, u nekom smislu koji bi bio relevantan u okviru prve pomenute opozicije. Osim toga, drugi jezik ne mora da bude drugi samo po redosledu uenj a, nego moe da bude to i po stepenu ovladavanja, to oigledno nije nuno podudarno. (U teoriji prevoenj a, gde su isti simboli takoe u upotrebi, L J se kod nas naziva izvorni, ishodini ili polazni jezik, ili pak jezik izvornika ili originala, a Lz je najee prevodni jezik, jezik-cilj ili jezik prevoda) .
U sociolingvistikim kontekstima, pomenuti termini delimino dobij aj u drukij a znaenja, a uz njih se u tom sklopu javljaju i neki drugi . Ovde je karakteristina trolana podela na maternji jezik, jezik sredine i strani jezik, pri emu jezik sredine (ili jezik drutvene sre dine), termin tipian za viejezine i vienacionalne zajednice, figurira kao lan koji se ovde naziva jo i nematernji jezik, a drugde mahom drugi jezik ( ali sada u jednom ponovo drukijem, sociolokom smi slu). Lingvistiki moda nedovoljno jasan, ovaj rel acioni termin dobija svoje puno znaenj e u sociolingvistikom i drutveno-politikom am 3 bijentu sredine u kojoj se upotrebljava.4 Pomenuti odnosi dalje se komplikuj u meu radnicima migrantima, gde povremeno nije j asno ta j e upravo LJ (da li je to maternji ili "faternji " jezik, jezik sredine ili neki drugi, ili ak neka meavina) ; ovakva situacij a moe onda da utie na fizionomiju i usvaj anje Lz. Zanimljivo je da istraivai ove
43 Ovaj krug termina, preteno u kontekstu nastave stranih jezika, podrobnije razmatra Dimitrijevi ( 1 984a, pogl. III).
1 16
problematike u vedskoj Lt esto nazivaju kuni, domai ili parodini jezik, iako identitet ovog idioma nekada ostaje pod znakom pitanja. 44 S druge strane, zaviajni jezik iseljenika nekada se, kao u SAD i Kanadi, slubeno naziva etniki ili nacionalni jezik, pri emu opet, samo iz drugih razloga, nije lako utvrditi odnos LJ :L2. ak bi se moglo rei da i sami poj movi na koje se odnosi ovaj zgodan i priruan par etiketa nisu nuno operativni u svim empirijskim situacijama; a i tamo gde jesu, odgovarajui termini, a naroito preoptereeni termin drugi jezik, mogu da postanu vieznani do stepena koji ih ini prak tino neupotrebljivim izvan konteksta, s tim to im ni u kontekstu nije uvek lako dati preciznije tumaenje. Neke grupe govornika, naroito ako su dislocirane na upravo pomenute naine, nalaze se pred izborom i zmeu ostajanj a pri svom jeziku i prihvatanja jezika nove sredine. Ove alternative, u literaturi na engleskom jeziku terminologizovane kao language maintenance odnosno language shift, kod nas se nekada izraavaju terminima kao jeziko odravanje odnosno jezika promena i slinim, koji nisu naj pogodniji zbog neodgovarajuih konotacija ili pak vieznanosti ; ini se da bi ovde najbolje bilo ouvanje jezika prema zamena jezika. Poto smo ve na terenu bilingvizma (dvojezinosti), odnosno multilingvizma (viejezinosti), da u prolazu samo primetimo kako nema besprekomog naziva za osobu koj a ispoljava ove osobine. Bi lingv/multilingv se povremeno nalazi ali je fonotaktiki nezgrapno; raireniji oblici bilingval/multilingval takoe nisu prikladni u svakom kontekstu ; bilingvistlmultilingvist se sporadino nalazi , ali bi ovo va ljda pre trebalo da oznaava nekakve dvostruke ili viestruke lingviste, u ije se postojanje moe razlono sumnj ati ; najzad, jo bi tee bili prihvaeni " domai " oblici kao dvojeziar/viejeziar, ili dvojezinj ak/viejezinjak. S druge strane, termin diglosija je potpuno prihvaen, ali atributska upotreba varira izmeu diglosini, diglosijski i dig/osi jalni. Ako nam ne smeta kolebanje izmeu (izvornog) govornika i
44 V. npr. Durovi ( 1 983:7), a ire o jezikom razvoju nae dece izvan Jugo slavije, ukljuujui i upotrebu termina kao matern ji, prvi i drugi jezik u tom kontekstu, u odgovarajuem tematskom bloku zbornika pod Mieska Tomi ( 1 984).
1 17
RANKO BUGARSKI
govornog predstavnika nekog idioma (prema engl . native speaker) , ne izgleda najsrenije govoriti i o njegovim korisnicima (prema engl . user) i ako je jasno d a upotrebljivai n e dolaze u obzir!
-
U domenu jezike standardizacije, dobro je poznat spor oko kljunih termina standardni jezik i knjievni jezik, koji se ne moe reiti prostim uvoenjem novog termina, jezik knjievnosti, sa zadat kom da putem odreenih semantikih pomeranj a istisne noviji termin standardni jezik; ovaj "uljez " se, nai me, ve toliko odomaio, i sa dobrim razlozima, da se ne moe govoriti o njegovom naputanju, nego samo o nainima i meri njegovog diferenciranja od tradicional 45 nog knjievnog jezika. Slini problemi postoje i drugde, pri emu ra zliita kulturna zalea i drutveni stavovi takoe uveliko odreuju ter minoloku praksu. Glavna tekoa nije toliko u postojanju vie termina za isti poj am, koliko u nemogunosti da se uvek dosledno utvrdi da li se ti razliiti nazivi uistinu odnose na identine, ili pak samo na varljivo sline nocije; a ova situacija je potencijalan izvor beskrajnih nesporazu ma, upravo kao i kada se istom terminu pridaju razliita znaenja. Ima, dakle, raznih mogunosti za nepodudaranje termina i pojma, i sve mogu da budu izrazito tetne ne samo za komunikaciju nego i za drutvenu 46 akciju. Izgleda da terminoloki , a ni poj movno, jo nisu dovoljno raz granieni jeziko planiranje i jezika politika, iako osnovne moguno "7 sti za to postoje. Tako neki program koj i bi u jednoj zemlji iao pod jeziko planiranje moe u nekoj drugoj da se smatra pitanjem jezike politike; no mnogo je ozbilj niji sluaj kada se u istoj sredini ovim terminima barata kao da su sinonimni, to dovodi do zabune
45 Ovo pitanje dotie se sada i u zborniku Jezik u savremenoj komunilwciji, na vie mesta u referatima i u diskusij i ; v. naroito str. 34--6 i 208- 1 5 . 46 D a pomenemo samo jedan drastian ali nipoto izuzetan primer, jedan istra iva navodi da danas u Africi termin nacionalni jezik pokriva ak etiri odelita pojma, to veoma oteava razumevanje aktuelne situacije na ovom kontinentu, pa tako i !'ICO' phodno jeziko planiranje (v. Brann 1 984). S druge strane, uvoenje novog termina ne mora da znai samo novi naziv za stari "proizvod", iako se nekada olako tako tumai, nego moe da oznaava nova istraivaka polja ili nova vienja tradicionalnih oblasti naunog interesovanja; takav je npr. sluaj sa terminom obrazovna lingvistika (Spolsky 1 978). 47
Detaljnije o ovome v. Baoti ( 1 978).
1 18
oko prave prirode pojedinih poduhvata i raspodele nadlenosti i od govornosti izmeu lingvistikih i politikih inilaca. Termin varijanta je prihvaen, premda je u naim specifinim uslovima jo uvek nedovoljno teorijski razraen pojam koji mu odgovara; slino se moe rei i za terminoloko-sistemsku vrednost rei izraz u sintagmi stand 48 ardnojeziki izraz. U ovaj krug ulazi i opte pitanje socijalne stra tifikacije jezika, ili njegovog drutvenog raslojavanja; zanimljivo je da ovaj potonji termin nekada izbegavaju i oni koji bi inae radije upotrebili domai naziv nego strani - moda zato to pojam raslojava nj a vidljivije nosi potencijalno negativnu konotaciju razbij anja neega to se i mplicitno doivlj ava kao prirodna celina. Unutar podruj a strune i drutvene brige o jeziku nalazimo termine kultura govora/govorna kultura i jezika kultura, sa moguno stima semantikog diferenciranja koje se ne koriste sistematski ; ovde bi termin jezika kultura valjalo uzeti kao nadreen, tako da odgo varajui pojam obuhvata, uz druge vane komponente, i ono na ta se u uobiajenoj upotrebi odnose drugi pomenuti termini. U okviru vetaki pojednostavljene opozicije izmeu domaih i stranih eleme nata u leksici (leksikonu, reniku) nailazimo na niz termina koji manje govore o razliitim poj movima a vie o razliitim vrednosnim oprede ljenjima prema istoj poj avi . Tako bi, pri jednom savremenijem shvata nju , termin strana re trebalo zameniti terminom re stranog porekta, pozajmljenici bi valj alo dati prednost nad tuicom, a varvarizam, kao emocionalno nabijen izraz ekstremne puristike agresivnosti, verovat no je ve i sam na putu ka davno zasluenom odmoru. Kao poslednji primer terminoloke nestabilnosti pomenuemo injenicu da za poj am suprotstavljen poj mu opteg jezika (dakle onaj koji je u nemakom, na primer, jedinstveno i stabilno termi nologizovan kao Fachsprache) mi i mamo nazive struni jezik, strukovni jezik, jezik struke i jezik u funkciji struke, pri emu se jo u nekim sluajevima upravna re javlja i u obliku mnoine: jezici.
48 Za razgranienje varijante i izraza v. sada Jankovi ( 1 982), a upor. i Jan kovi ( l 978a). Nove osvrte na standardnojeziku i varijantnu problematiku, ukljuujui i neka termi noloka pitanja, sadri zbornik pod ipka ( 1 984).
1 19
RANKO BUGARSKI
iroka oblast na koju upuuje naslov ovog priloga ovde nije mog l a ' d a bude sistematski izloena, nego samo ilustrativno naeta. Cilj nal' male terminoloke etnje, tokom koje je kroz primere ukazano na nckl' od mnogih problema graenja i upotrebe termina, bio je da letimini m pregledom nagovesti opti karakter problematike o kojoj j e re , vie ncg1 ' da prui odreene odgovore na pojedina konkretna pitanja. Pri tom valj a primetiti kako izbor termina pomenutih ovom prilikom pokazuje da sc sada ne skree panja na varijantne razlike, nego na leksike i derivacionc alternative koje po pravilu nisu varijantno markirane. U tom smislu ovaj tekst je komplementaran sa prethodnim poglavljima, gde su razmotreni i izrazitije sociolingvistiki aspekti lingvistike terminologije, ukljuujui i varij antne razlike. lako je ovde bilo govora samo o terminima u srpskohrvatskom jeziku, strunjacima je dobro poznato da i u drugim jezicima ima problema sa lingvistikom terminologijom. i e govorei, standardi zacij a i unifikacija naune terminologije ostaje na dnevnom redu kao krupan zadatak, u lingvistici kao i u mnogim drugim oblastima. U nauci o jeziku on je jo upeatljiviji nego drugde, jer ako lingvisti treba da pomognu strunj acima u drugim disciplinama u sreivanj u njihovih terminologij a, razlono je oekivati da e oni posebnu panju da poklone daljem usavravanju osnovnog terminolokog aparata svo je sopstvene nauke. to se pak nas tie, ovo izlaganje ne treba shvatiti kao poziv na obaveznu i neodlonu unifikaciju svih terminolokih viestrukosti ; tako pojednostavljen pledoaje bio bi, dakako, u direktnom sukobu sa sloenou i delikatnou situacije prikazane u ovom i prethodnim poglavlj i ma. eleli smo samo da ukaemo na postojanje terminolokih neujednaenosti na razmatranom podruju, ije sistematsko re gistrovanje i prouavanje ini neophodan preduslov svakog daljeg rada na izgraivanju terminologije u pojedinim oblastima primenjene ling vistike . A ovaj rad morao bi, verujemo, da ue u dugoroni program aktivnosti naih republikih i pokrajinskih drutava i Saveza drutava 9 za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. 4
49 Neto razraenij i predlozi u ovom smislu mogu se sada nai u bloku pod Mike ( 1 983), gde treba naroito videti rezime diskusije koji je dao D. kiljan.
1 20
III
Prevoenje
l l . Meukultumo prevoenje
Dobro je poznato d a u pogledu elemenata kulture i kulturnih sistema - u rasponu od hrane, odee, rada, dokolice i sporta do mi tologije, religije, folklora, privrede, politike, prava i filozofije - esto ne postoj i podudarnost izmeu bilo koje dve kulture, ovaploene u nj ihovim z asebni m jezicima. Pri tom se kulturne razlike kreu od srazmerno finije nij ansiranih i tee uolj ivih do veoma izrazitih i sa svim oiglednih, zavisno od stepena kulturne udaljenosti uporeivanih zajednica. Sve ove specifinosti registrovane su i u jeziku. Povremeno se mogu uti opravdana upozorenja da semantika svakog jezika na odreen n ain obuhvata i etnografiju zaj ednice koja se njime slui, da svaki jezik izraava jednu svojevrsnu kulturu, te da istinski dobro vladanje nekim jezikom podrazumeva i temeljito poznavanje kulture njegovih izvornih govornika. Ovo vodi znatnim problemima u oblasti prevoenj a, i sigurno nije preterano tvrenje da prevoenje nije samo meujezika nego i meukulturna operacija. Da je to tako, jasno se vidi n aroito ako se prevoenje shvati kao, u osnovi , oblik komuni kacije izmeu kultura - dakle, onako kako bi ga predstavila jedna sociolingvistika teorij a prevoenj a kakva do danas postoji samo u zaetku . 1 Daemo, za poetak, nekoliko elementarnih primera. U sluaju meusobno veoma udaljenih kultura, pouno je iskustvo prevodilaca Biblije na jezike primitivnih noda, ij e kulturne osobenosti nameu
1 Neke elemente takve teorije saeto izlae Nida ( 1 977). Neki od primera u sledeem pasusu uzeti su iz ovog rada.
1 23
RANKO BUGARSKI
simboliku bitno drukiju od judeo-hrianske. Tako se u jeziku Eski ma j agnje pretvara u mladune foke; a srce kao sedite ljubavnog oseanj a u velikoj meri se relativizuje, jer se pokazuje da ne vole svi srcem : primera radi, u veini majanskih jezika Latinske Amerike voli se trbuhom, u jeziku domorodaca Maralskih ostrva grlom, a u nekim afrikim jezicima - jetrom; s tim u vezi, prilikom prevoenja na kikuju, jedan od jezika Kenije, S veti duh se mora prekrstiti u belu di gericu da bi postao razumljiv i prihvatljiv. No i kada je re o pri zemnij i m stvarima kao to je vatra, mora se voditi rauna o verovat noi da e pakleni oganj imati sasvim razliite konotacije meu sta novnicima Grenlanda i ekvatorijalne Afrike. Na drugom kraju pomenutog raspona, dve uveliko sline ali u nekim sferama razliite kulture mogu se ak sluiti istim jezikom, pa d a se ipak prilikom prevoenj a sa njega na neki drugi jezik, ili obrnuto, panja mora pokloniti varijantno obeleenim vrednostima. Ako se pojmu profita, na primer, pridaju razliite i mestimino ak suprotne vrednosti u kapitalistikim i socij alistikim zemlj ama, onda prevodioci odgovarajuih tekstova moraju to da i maju na umu - uk ljuujui i osobenu situaciju " zapadne" i " istone " varijante dananjeg nema kog jezika. A i optije uzev, da proirimo ovaj poslednji primer, prevoenje ekonomskih i politikih tekstova izmeu nemakog i rus kog (u sluaju Nemake Demokratske Republike) u mnogo emu je lake nego prevoenje izmeu ove varij ante nemakog i engleskog, iako su u celini nemaki i engleski meusobno znatno blii nego nema ki i ruski. Naglaene kulturne razlike dosad su mnogo puta izazvale, i jo uvek izazivaj u , ne male prevodilake probleme kada su u pitanju prav ni, filozofski i drugi misaoni tekstovi , a sporazumevanje ili nesporazumevanje kultura savremenog Istoka i Zapada, na primer, u dobroj meri zavisi od mogunosti istinskog razumevanj a onog drugog umesto podleganja navici da se kategorije sopstvene kulture prosto " "uitaj u u svaku drugu. Ovde naroita iskuenj a oekuju upravo pre vodioce, na koj ima lei velika odgovornost nepristrasnog tumaenj a drukijih ustanova i obiaja, drugih naina ivota.
1 24
Ne zalazei dalje u ova pitanja, i izbegavajui pomenute kraj nosti , daemo nekoliko primera iz svakodnevnog ivota. Nazivi po jedinih obroka uslovljeni su njihovim brojem, rasporedom i sadri nom, pa se npr. etvorolani engleski sistem breakfast-lunch-dinner -supper ne moe lako preslikati u na trolani sistem doruak-ruak-veera. Nije nita lake ni sa n azivima j avnih mesta gde se jede i pije, ukoliko su ona kulturno obeleena: restorana ima posvuda, ali su bosanska kafana ili dalmatinska konoba neto posebno, kao i fran cuski bistro ili britanski "pab " . Upravo stoga se nazivi ovih potonjih esto i ne prevode nego se prosto preuzimaj u uz minimalnu adaptaciju i eventualne navodnike, kako pokazuju i nai primeri. Ali s ovim u vezi treba zapaziti da prevoenje nije jedini problem, jer se postavlja zahtev ireg poznavanja neega to bi se, nasuprot izvornoj kulturi, moglo nazvati prevodnom kulturom {po analogiji sa parom izvorni jezik/prevodni jezik). Naime, moe se pronai priblian prevodni ek vivalent za englesku re pub, makar i u ve citiranoj adaptaciji "pab" , ukoliko bi se mogue alternative kao pivnica ili birtija ocenile kao odve nespecifine , odnosno asocijativno pogrene. Takoe se moe pretpostaviti da e svaki jezik u koji bi se takva leksika jedinica uopte unosila imati i re u znaenju " pivo " . Meutim, jo uvek je potrebno, povrh toga, kulturno znanje da se u britanskom "pahu " ni kada ne trai pivo bez preciziranj a eljene vrste, kako bi se to moglo normalno uiniti u mnogim grubo analognim ustanovama u drugim kulturama. Kulturnih tekoa moe, dakako, da bude i unutar jedne ire zajednice, samo su one tada obino zamagljene pripadnou " istom " jeziku i " istoj " kulturi . Tako bi poneki na ljubitelj aj a mogao u roenoj zemlj i da doivi neprij atno iznenaenje ako ne bi znao da umadijski aj nije vrsta aja (nita vie nego to je morski pas vrsta psa) . Srbijanac koji voli burek sa sirom razoarae se ako u Bosni zatrai svoje omilj eno jelo, jer tamo burek moe da bude samo s mesom. Rakija je u Bosni najee meka ako se ne naglasi da se eli ljuta, dakle obrnuto od Srbije. Slino tome, u nekim delovima zemlj e nemarkirani lan opozicije je belo a u drugima crno vino, jer
1 25
RANKO BUGARSKI
e negde porudbina vina bez blieg odreenja uroditi belim vinom, dok se crno mora tako i specifikovati , a drugde je obrnuto. (Ove distinkcije tradicionalne kulture donekle se neutraliu u preovlau j uoj jednoobraznosti modernog urbanog ivota). No sasvim je prirodno da su ovakve tekoe po pravilu znatno vee kada je re o razliitim jezicima. Stoga emo da se vratimo prevoenju . Da putevi kulturnog pozajmljivanj a preko jezika mogu da buu krivudavi, pa ponekad i udni, pokazae nam sledei primeri . Obino se naziv preuzima iz stranog jezika zajedno sa predmetom koj i oznaava. Tako hamburger i hot dog nisu potisnuli domau plje skavicu i virlu ili hrenovku; ovi nazivi pojavili su se, i odomaili, tek kad su artikli koje imenuju stigli do nas u svojim autentinim amerikim varij antama, dovoljno razliitim od bliskih domaih srod nika. S druge strane u Jugoslaviji nikada nije postojao ekvivalent pro davnice razliitih artikala kakva se u SAD naziva drugstore, i ne bi se oekivalo da e ovaj n aziv ikada biti uvezen bez ustanove na koju se odnosi. Pa ipak, kada je svojevremeno u Beogradu otvorena prva samoposluga za hranu koj a je radila bez prekida danju i nou , ona je iz nekog taj anstvenog razloga spontano nazvana upravo dragstor - i ako distinktivno obeleje amerike prodavnice tog imena uopte nije njeno radno vreme, nego kombinacija raznih artikala (lekova, kozmetike, hrane, knjiga itd.) koji se u njoj mogu dobiti . I ovaj naziv, za koji je teko nai racionalno opravdanje, vrlo brzo se odomaio i rairio: danas se tako nazivaj u sve prodavnice slinog tipa - a po menuti beogradski prvenac nije promenio ime ni kada je preao na manje-vie konvencionalno radno vreme. I ne samo to: danas se ova re moe nai i u kombinacij ama kao dragstor ozbiljne muzike, gde se njeno znaenje toliko rasplinulo da ga je nemogue utvrditi !
U nekim oblastima slina kulturna nepredvidljivost nije spora dina nego karakteristina - recimo, kod poslovica i drugih izreka. U engleskom, na primer, postoji izraz carrying coals to Newcastle (doslovno: noenje uglj a u Njukasl), za ije razumevanje treba znati da je pomenuti grad vaan rudarski centar, gde uglja ima napretek. Kod n as se u analognoj situaciji nekada govori o sipanju soli u more.
1 26
Ekvivalentan izraz za ovakav suvian trud moe a ne mora da postoji u bilo kojoj datoj kulturi - a ako postoj i , ne moe se nikako pret postaviti kako bi on mogao da glasi sve dok se to empirij ski ne utvrdi . Ovaj aspekt jezike i kulturne raznolikosti isuvie je dobro poznat 2 da bismo ga ovde morali dalje ilustrovati . Meukulturna priroda prevoenj a moda je najlake uoljiva na podruju terminologije, u irokom smislu koji obuhvata ceo niz lek siko-frazeolokih domena karakteristinih za specifine oblasti or ganizovanog ivota jedne zajednice. Meu ovakve oblasti spadaju dru tveno-politika organizacij a, privreda, obrazovanje i mnoge druge. Uz mogui izuzetak savremene nauke i tehnologije, gde su kulturne posebnosti po prirodi stvari manje izrazite, u ovakvim obl astima na lazimo naj guu koncentraciju kulturnih i posebno institucionalnih pojmova, izraenih domaim terminima koji esto nemaju zgodnih ili ak bilo kakvih - ekvivalenata u jezicima drugih kultura. tavie, u ovim domenima ak i tzv. internacionalni termini neretko dobijaju razliite konotacije u raznim kulturama. Obilje primera prua terminologij a svojstvena mnogim oblasti ma ivota u naoj zemlji danas. Prevoenje na druge jezike nekih od termina iz oblasti obrazovanja, privrede, administracije i politike po kazalo se tekim zbog odsustva kulturnih ekvivalenata. Ispostavilo se, na primer, da jeziki korektni prevodi nekada znae vrlo malo strancu koji nije upoznat sa datim domaim pojmom ili institucijom. S druge strane, upotreba naziva uobiajenih u jeziku na koji se prevodi moe da prui iskrivljenu sliku stvarnosti, stvarajui privid sutinske identinosti i tamo gde se oznaene realije u dvema kulturama zapravo znaajno razlikuju. U ostatku ovog teksta naveemo nekoliko primera iz pomenutih oblasti , uz minimum komentara. Poinjui od sfere obrazovanj a, odmah se suoavamo sa inj enicom da je ve sam ovaj poj am teak sa stanovita prevodioca. Ono to se u engleskom n aziva education, a i u drugim jezicima
2 Vie o tekoama prevoenja poslovica i drugih ustaljenih izraza, sa brojnim primerima, v. kod Ivira ( 1 978a: l 36-9).
1 27
RANKO BUGARSKI
odgovaraj uom jednom rei, u srpskohrvatskom se zvanino uvek oz naava sintagmom vaspitanje i obrazovanje; pri tom, grubo uzev, prva imenica upuuje na formiranje ponaanja i stavova, a druga na usvaj a nje znanja. Otuda nije nimalo lako prevoditi slubene tekstove iz ove oblasti bilo sa srpskohrvatskog ili na ovaj jezik, jer se u drugim je 3 zicima ova razlika mahom ne pravi. Za srazmemo nov sistem na koji se odnosi termin usmerena obrazovanje jo se, kako izgleda, nisu stabilizovali nazivi na drugim jezicima, pa se npr. u prevodima na engleski nalazi directed, oriented, guided ili streamed education. U viem obrazovanju, sam osnovni poj am ponovo je osoben, utoliko to ovde vie zapravo znai nie u poreenju sa visoko (upor. visoka i via kola i sl.). Nije teko zakljuiti da ovde treba naroito p aziti pri prevoenju, jer npr. amerika " visoka kola " (high school) u stvar nosti nije visoka, ak ni via, nego za nas tek srednja. Uz to, viso kokolski apsolventi problem su za sebe; ovaj naziv ne moe se pre vesti jer ovakav status drugde nije ni u kojoj meri institucionalizovan , pa se znaenje termina mora objanj avati . Prelazei na privredu, nalazimo da je fundamentalni poj am samoupravlj anja do danas postao dovoljno poznat pod imenom self -management u engleskom, odnosno kroz odgovarajue prevedenice u drugim jezicima. Meutim, neki drugi vani pojmovi ostaju znatno manje prozirni u prevodu . Ovo naroito vai za poj am OOUR-a: naziv osnovna organizacija udruenog rada moe se prevesti re po re, ali e znaenje celine neizbeno izmai svakome ko nije upoznat sa ovim sistemom, pa se stoga pribegava slobodnijim ali neto razum ljivijim prevodnim alternativama. ak i za nas tako obina re kao to je preduzee moe za prevodioca da bude nezgodna. U engleskom je njoj donekle bliska re enterprise, ali u ovom kontekstu ona zvui sasvim neidiomatino, a upotreba prirodniji h engleskih alternativa (kao firm, company, business i slinih) pogreno bi sugerisal a da je privredni sistem u Jugoslavij i u sutini i sti kao i u zemljama engleskog jezika. U ovom sluaju kao i u mnogim drugim, nije prijatan izbor
3
O ovome v. MikeNlahovi ( 1 980) i Vlahovi ( 1 980-8 1 ) .
1 28
izmeu pribegavanja vetakim konstrukcijama u engleskom i izneveravanja pravog stanja stvari o kojima je re. U administrativnom i politikom ivotu ovakvih tekoa moda ima jo i ponaj vie. Nazivi institucija i funkcij a (u kojima figuriraju, na razliitim nivoima od optine do federacije i u raznim uim kon tekstima, rei kao skuptina, vee, savez, predsednik i druge) najee se ne mogu prosto unificirati na stranim jezicima, jer trae drukija reenj a od sluaj a do sluaj a. Povremeno se moraju pri prevoenju izbegavati i naizgled sasvim naivni intemacionalizmi kao forum ili funkcioner, koji u engleskom, na primer, imaju neodgovarajue ko notacije. U unutranjoj politici, meu prevodilakim problemima je upotreba termina nacionalnost u dva odelita znaenj a ( " pripadnost naciji " i " nacionalna manjina" ), koj a se uz to jo pridaju i alternativi narodnost. Ovakva politikim razlozima motivisana reterminologiza cija, koja sa i sto terminolokog stanovita nije najsrenije reenje ni u srpskohrvatskom, moe da stvori prilinu zbrku kod prevoenja na jezike u kojima se dva pomenuta znaenja po tradiciji razliito lek sikalizuj u . Tako bi naa ustaljena sintagma narodi i narodnosti Ju goslavije, doslovno prevedena na neki strani jezik, izazvala ozbiljnu zabunu kod onih koji ne bi prethodno bili upoznati s njenim pravim sadraj em.4 I da poslednji primer uzmemo iz spoljne politike, tu je fundamentalni princip izraen terminom nesvrstanost ve postao dovoljno poznat, u vezi s Jugoslavijom kao i sa drugim zemljama, pa su se posle izvesnog poetnog kolebanj a (kao non-engagement pre ma ranijem i svakako manje adekvatnom neangaovanost) uvrstili ekvivalenti tipa non-alignment, sa analogijama u drugim jezicima. Iako su iz praktini h razloga svi nai primeri bili uzeti iz srpsko hrvatskog i engleskog, samo se po sebi razume da slinih problema ima u prevoenju drutveno-politike terminologije u irem smislu ovog pojma sa bilo kojeg jezika koji se upotrebljava u Jugoslaviji na bilo koji strani jezik. Pored toga, jezici naih narodnosti u ovoj ter minolokoj sferi prirodno ispoljavaju odreene specifinosti u pore4
ire o terminologij i meunacionalnih odnosa v. u radu Mike i dr. ( 1 983).
1 29
RANKO BUGARSKI
enju sa i stim jezicima u njihovim matinim zemlj ama. Ovo drugo izlazi , dodue, iz okvira prevoenja, ali se postavlja kao problem iz graivanja kulturno specifine terminologije i njene ispravne inter pretacije u drugim zemljama u kojima je u upotrebi isti jezik. S i stematsko razmatranje opsega mogunosti kojima u izloenoj situaciji raspolae prevodilac lei izvan granica ovog ilustrativnog pri loga. Rei emo samo da izbor izmeu ovih mogunosti u svakom pojedinom sluaju zavisi od kriterijuma adekvatnosti u vezi sa audi 5 torijumom, svrhom, medijumom, stilom itd. Zaklj uiemo napomenom da bi uporedno prouavanje kulturno specifine terminologije moglo znaajno da doprinese kontrastivnom i straivanju jezika kao nosilaca u njima izraenih kultura - jednoj oblasti ije su obrise poodavno sagledali pojedini pioniri naune misli, 6 ali kojoj su jo uvek neophodna podrobna empirij ska ispitivanja. A idui jo dalje od toga, briljivo i kulturno osetljivo prevoenje na ovom podruju moglo bi da bude od pomoi u svoenju na manju meru nehotinog nametanj a sopstvenih vrednosti i naina miljenj a poj movim a svojstvenim drugim kulturama, to u krajnjem izvodu zna i - i u unapreivanju meunarodnog razumevanj a.
5 Ovu materiju sistematski izlae Ivir ( 1 978a, VIII pogl . , a o prevodilakim postupcima posebno i 1 984). Mnotvo srpskohrvatskih naziva i njihovih engleskih ekvivalenata s adri i Ivir ( 1 978b). Vei broj primera pomenutih u naem tekstu deta ljnije je izloen u ovim publikacijama. Upor. i drugu literaturu o prevoenju nae drutveno-politike terminologije, datu u beleci 14 u 6. poglavlju. 6 Uticajan rani poslenik na ovom polju bio je Robert Lado ; v. Lado ( 1 957), a sada i zbornik u njegovu ast: Jankowsky ( 1 985), gde j e za nau temu naroito relevantan prilog Neuberta ( 1 985).
1 30
1 2 . O prirodi teorij e prevoenj a
Poslednjih godina smo svedoci rastue popularnosti teorije pre voenj a, kako u svetu tako i kod nas. Potencij alni teorijski znaaj ove discipline sve se j asnije sagledava u aktuelnom proimanju je ziki h i posebno meujezikih prouavanj a. S druge strane, veliko je interesovanje za njen mogui praktini doprinos, naroito u vezi s razvojem sistema usmerenog obrazovanja i sa kolovanjem prevodi l aca u okviru tog sistema.
U ovoj situaciji valj alo bi posvetiti p anju nekim osnovnim pita njima koja se nuno postavljaju kada je re o teoriji prevoenja, a koj a se kod nas malo kad eksplicitno razm atraju - bilo zbog jo uvek nedovoljno razvijene svesti o relevantnosti takvih pitanja, ili pak stoga to se preutno uzima da su odgovori na njih ve unapred dati i po sebi j asni. Evo samo nekih meu njima: - ta je zapravo teorija pre voenj a, kakvi su njeni ciljevi i koje joj mesto pripada u krugu nau nih disciplina? Postoji li uopte jedna teorij a prevoenja sveopteg obuhvata, ili ima samo razliitih teorij a za pojedine oblike i vrste prevoenj a, ili ak za pojedine parove j ezika koji ulaze u prevodni odnos? Ako se govori, na primer, o teoriji knjievnog prevoenja, moe li se ova uistinu dovesti u opozicij u prema neemu to se po nekad n aziva lingvistikom teorijom prevoenj a? Kakav je odnos teo rije prevoenja, bilo kako shvaene, prema prevodilakoj praksi?
Pokuaemo, u granicama mogunosti koje prua jedan ovakav osvrt, da bar naznaimo relacije u koj i m a bi trebalo traiti detaljnije odgovore na ovakva pitanja, uz neophodnu napomenu da se pri da nanjem stanj u teorije prevoenja u svetskim razmerama ak i ovakve
1 31
RANKO BUGARSKI
opte naznake moraju nuditi sa izvesnom rezervom i sa punom sveu o sloenosti razmatrane problematike. Kako bi smo ovom ispitivanj u obezbedili potrebnu meru ko herentnos ti, treba da za poetak prihvatimo neku radnu definicij u . s amog prevoenja kao fenomena koji di sciplina o kojoj govorimo treba da opie i obj asni. Od svih jezgrovitih definicij a koje su po nuene u teorij skoj literaturi verovatno j e najpri hvatljivij a sledea: prevoenje je oblik komunikacije kod koga se neki vanjeziki sadraj, 1 prethodno izraen u jednom jeziku, prenosi u neki drugi jezik. S kre nuemo panju na kljune take ove definicije, u kojima lee njene glavne vrednosti - uz, kako emo odmah videti , i neke neizbene slabosti . Najpre valja uoiti da se prevoenje predstavlj a kao oblik ko munikacije, to je produktivnije od moguih alternativnih pristupa ako se ima u vidu okolnost, svakako ne sluajna, da se u modernoj ling vistici glavni naglasak stavlja upravo na jezik kao sredstvo komuni kacij e meu ljudima. Ovo obeleje jezika toliko je poznato da se na njemu ne moramo ovde zadravati . S pecifinijeg je karaktera odredba da se kod prevoenj a radi o prenoenju vanjezikih sadraja, to je posebno znaajno s obzirom na ranije u obiajene postavke o prevoenju kao procesu prenoenj a jezikih jedinica i l i tekstova iz jednog jezika u drugi . Pokazalo se, naime, da je delotvornije govoriti o prekodiranju informacija u po rukama (dakle, u krajnjoj liniji, vanjezikih sadraja), i to najvie zbog toga to bi glavno merilo jedinine ili tekstualne ekvivalentno sti - u onoj nuno ogranienoj meri u kojoj se takva ekvivalentnost uop te moe postii izmeu genetski , tipoloki i kulturno manje ili vie
7 Ovakva definicija izraava sutinu tzv. komunikacijskog pristupa prevoe nj u . Njen navedeni oblik preuzet je iz knjige Vladimira Ivira ( 1 978a), koja je - iako pisana kao udbenik - prva kod nas stvorila osnovu za sistematsko razmatranje nekih optih i sutinskih pitanja teorije prevoenja. Nae izlaganje u velikoj meri polazi od osnovnih koncepcija ove knj ige. Teorijska razmatranja relevantna za nau temu sadre i knj ige Miodraga Sibinovia ( 1 979, II deo i 1 98 3 , II deo), kao i neki prilozi u zborniku pod Raji ( 1 98 1 ).
1 32
8 razliitih jezika - bila upravo podudarnost izraenih znaenja. No tu ipak nailazimo i na odreene tekoe, utoliko to se kod jedne veoma znaajne vrste prevoenja - knjievnog, i posebno poetskog prevoenja - esto u velikoj meri radi upravo i o prevoenju jezikih sadraj a. Originalne umetnike tvorevine u medijumu jezika po svojoj su prirodi tako sainjene da znaaj an deo nj ihovog ukupnog dejstva neposredno poiva na osobenoj upotrebi isto jezikih sredstava, pa sam jezik tu ini vaan deo sadraja. Prema tome, ovde se postavlja teorijski relevantno pitanje odnosa izmeu jezikog i vanjezikog sa draj a, ili izmeu jezikog znaenj a i vanjezikih informacija. U ovaj semantiki problem ne moemo na ovom mestu ulaziti ; samo emo da n apomenemo da bi iz navedenog razloga bilo uputno preispitati ovaj deo definicije i eventualno izraz " vanjeziki sadraj " zameniti izrazom " vanjeziki ili jeziki sadraj " ili nekim slinim (to, me uti m, nije tako jednostavno kako moe da izgleda na prvi pogled, j er sve odredbe ove vrste, ako se uzmu dovoljno ozbiljno, imaju da lekosenih teorij skih implikacij a) . N ajzad, tree vano mesto u definiciji - i verovatno najmanje uolj ivo kao izvor moguih problema - jeste ono gde se govori o prenoenju odreenih sadraj a iz jednog jezika u neki drugi jezik. Glavnu smetnju ovde ne predstavlj a injenica da se ovakvo odreenje donekl e kosi sa nekim drugim moguim shvatanjima pojma prevoe nj a, kao u poznatoj Jakobsonovoj trostrukoj podeli na intersemiotiko, interlingvalno i intralingvalno prevoenje (najzad, i kod ovog autora je sasvim jasno da se upravo interlingvalno ili meujeziko prevoenje 9 smatra " pravim " prevoenjem). Specifiniji problem u ovom optem okviru izvire iz odsustva otre granice izmeu meujezikog i unu tarjezikog prevoenj a, to odraava empirijsku okolnost da nije uvek unapred j asno ta je jedan jezik, tj . gde prestaju razlike izmeu po jedinih kodova "istog " jezika (dij alekti u sinhronij skoj ravni ili na osi dijahronije, sociolekti , funkcionalni stilovi ili registri) a gde poi8 9
Detaljnije argumente i ilustracije u prilog ovog stava daje Ivir ( 1 978a, passim). V. Jakobson ( 1 959); u srpskohrvatskom prevodu, u Babi ( 1 979: 1 3 3-9) .
1 33
RANKO BUGARSKI
nju razlike izmeu odelitih jezika. Ovo je pitanje za sociolingvistiku i optelingvistiku teoriju vie nego za teoriju prevoenja samu po sebi , a ovde ga pominjemo samo zato da bismo konstatovaH kako svojevrsnog prevoenja i te kako ima i u granicama entiteta koji se u lingvistikom, istorijskom i sociokultumom smislu smatraju jednim jezikom i nose jedno ime. Osim toga, ako bismo produili da raz mi ljamo u ovom pravcu lako bismo ustanovili da nas pojam pre voenj a ne naputa sasvim ni unutar istog podjezika ili koda, utoliko to pri normalnoj upotrebi jezika esto ne izraavamo upravo ono to mislimo (granini sluaj ini svesna la), ali nai sagovornici ipak bez tekoa razumeju " ta smo hteli da kaemo" . Ovim bismo se, dakako, veoma udaljili od uobiajenog shvata nja prevoenj a, jer se itanje misli manje ili vie pokrivenih diver gentni m verbalnim iskazima obino ne smatra prevodilakim postup kom . Prirodna posledica ovakvog koraka bilo bi uvianje da je pre voenje u jednom ili u drugom smislu komponenta svake jezike ko munikacije, kako izmeu tako i unutar pojedinih jezika - razume se, uz odgovarajue varijacije u vrsti i stepenu. Mi emo ovaj teorij ski zanim ljiv teren ostaviti s napomenom da je on ve bio predmet pronic Ijivih prouavanja, ovog puta sa stanovita koj a su u poneemu blia filozofiji jezika nego konvencionalnim predstavama o prirodi prevoe 10 nja. Poto smo donekle razmotrili ponuenu optu definiciju pre voenj a, sada smo u mogunosti da teoriju prevoenj a odredimo kao teoriju procesa prevoenja u naznaenom smislu - dakle, kao teoriju procesa prenoenj a jeziki oblikovanih sadraj a iz jednog jezika u neki drugi jezik (zanemarujui pomenute tekoe teorijskih razgra nienj a, koje nisu neposredno relevantne za nau dalju analizu s ob ziro m na njen nuno pojednostavljen i uopten karakter) . Ovako shvaena, teorija prevoenj a nam se ukazuje pred oima kao oblast naunog istraivanj a meu ij a glavna obelej a spadaju sledea: ( l) optost obuhvata, (2) lingvistika zasnovanost, (3) komunikacij sko
10
V. naroito Steiner ( 1 975).
1 34
usmerenje, i (4) interdisciplinarnost. Rei emo po nekoliko rei o svakom od ovih obelej a.
( l) Poto je sedite procesa prevoenja ljudski mozak, teorija prevoenja je u svojim temeljima - dakle, u ravni optih principa, fundamentalnih pojmova, te osnovnog kategorij alnog i analitikog aparata - jedna za sve jezike sveta i za sve oblike i vrste prevoenja. Upravo po tome, u najveoj meri, ona i jeste teorija, to jest neto vie od registrovanj a i opisivanja poj edinanih injenica. Samo na niim nivoima apstrakcije dolazi do deliminog diferenciranj a, koje dozvoljava da se govori o tzv. posebnim teorijama prevoenj a, ili ta nije o slojevitom grananju opte teorije s obzirom na prirodu prevo dioca, medijum u kome se odvija prevoenje, vrstu tekstova koji se prevode i slino. U tom smislu teorija prevoenj a moe se, uproeno govorei , podeliti na teoriju ljudskog prevoenj a i teoriju mainskog prevoenja, a prva od njih dalje na teoriju usmenog prevoenj a i teo riju pismenog prevoenj a; prvu od ove dve moemo dalje da delimo na teoriju simultanog i teoriju konsekutivnog prevoenja, a drugu npr. na teoriju strunog i teoriju knjievnog prevoenja; ovu potonju, pak, jo dalje na teoriju proznog, teoriju poetskog i teoriju dramskog pre voenja; i tako dalje, ili na neki slian nain. Ono to je ovde bitno jeste da ovakve posebne teorije, ma kako bile meusobno razgraniene i pojedinano formulisane, nisu nezavisne od hijerarhij skog poretka kakav je ovde upravo ocrtan. One se mogu plodotvorno posmatrati jedino kao posebni sluajevi sukcesivno viih teorijskih nivoa - od nosno, u kraj njem izvodu, opte teorije prevoenja, u ijim okvirima one jedino i mogu da u punoj meri i u pravom smislu rei ostvare svoje pretenzije na teorij ski status, i ijem izgraivanju i same do prinose svojim specifinim rezultatima.
(2) Teorija prevoenja je nuno lingvistiki zasnovana discipli na, i to u dva odelita iako meusobno povezana smisla: prvo, pre voenje je jezika operacija, na ijem poetku i kraju nalazimo poruke sainjene prema pravilima ukljuenih jezikih kodova; i drugo, teorija prevoenja kao savremena nauna oblast najveim delom je izrasla u nedrima moderne lingvistike, od koje pozajmljuje glavninu svog poj movnog i metodolokog aparata.
1 35
RANKO BUGARSKI
(3) Gledajui u svom predmetu naroit oblik komunikacije, teo rija prevoenj a po svojoj prirodi poseduje komunikacijsko usmerenje, odnosno spada u krug disciplina koje se bave temeljnim fenomenom meulj u dskog optenja. Sa ovog stanovita, predmet njenog proua vanj a moe se odrediti i kao komuniciranje znaenj a preko jezikih granica.
(4) Uz svu svoju lingvistiku utemeljenost i komunikacij sku orijentaciju , teorija prevoenja je izrazito interdisciplinarna oblast is traivanj a, u stvaralakom proimanju sa veim brojem nauka o ove ku i drutvu (u rasponu od neuropsihologije do etnologije), zatim sa teorijom komunikacija i teorijom informacija, teorijom knjievnosti i komparativnom stilistikom, itd. Meu lingvistikim disciplinama, ona je upuena na najtenju saradnju sa deskriptivnom i kontrastivnom lingvistikom (posebno na semantikom planu), sa optom ling vistikom (naroito u vezi sa pitanjima lingvistike tipologije i jezikih univerzalij a) , te sa p siholingvistikom, sociolingvistikom i primenj enom lingvistikom. 1
* * *
Poto smo na naznaeni nain odredili opti karakter teorije prevoenja kao interdisciplinarnog polja prouavanj a na lingvistikim i komunikacij skim osnovama, bie uputno da se osvrnemo na neke logine posledice ovakvog pristupa ispitivanom predmetu - imajui u vidu neke stavove koji se povremeno nekritiki zauzimaju o poje dinim pitanjima iz ovog kruga, bez prethodnog uspostavljanj a bilo kakvog ireg teorijskog okvira. Najpre emo da posvetimo nekoliko trenutaka statusu oblasti koj a se obino naziva teorijom knjievnog prevoenj a. S obzirom na istaknuto mesto koje u prevodilakoj praksi pripada knjievnom pre vodu, razumljivo je interesovanje koje u odreenim krugovima vlada
1 1 O nekima od ovih veza. s obzirom na karakter komunikacijski usmerene teorije prevoenja, ire govori Ivir ( l 978a, naroito pogl . 6-7).
1 36
upravo za ovu oblast. Tee je, meutim, razumeti to to je ovo inte resovanje neretko praeno implicitnim ili ak eksplicitnim zanema rivanjem - da ne kaemo omalovaavanjem - drugih vrsta prevoenja kao, navodno, teorijski neinteresantnih domena prevodilakog zanat stva. Izgleda da se ovde teorija prevoenja brka sa subjektivnim vrednovanjem prevodilake prakse; jasno je, naime, da teorija pre voenja mora da obuhvati sve vidove prevodilake delatnosti (dakle, uz "umetniku " i onu " zanatsku " ) - upravo kao to teoriju jezika interesuju sve manifestacije ljudskog govora (dakle, ne samo "elitni " nego i "egzotini " jezici). Iz naeg prethodnog izlaganj a proistie da teorij a knj ievnog prevoenja ne moe da bude nita drugo do pose ban sluaj teorije prevoenja u optem smislu, od nje diferenciran otprilike u meri u kojoj knjievna komunikacij a predstavlja poseban sluaj jezike komunikacije. A iz injenice da se knjievnoj komu nikaciji esto pridaje naroita vanost nikako ne treba izvlaiti zak ljuak da e samim tim i teorija knjievnog prevoenj a nuno biti naj vaniji ili najrazvijeniji deo teorije prevoenj a - jo manje, da se deo moe delotvorno izgraivati izvan okvira celine. Najzad, istorijska je injenica (i, kako smo maloas videli , nimalo sluajna) da je teorija prevoenj a u modernom smislu izrasla na terenu lingvistike, a ne, na primer, teorije knjievnosti ; iz knjievnoteorij skih krugova dosad su uglavnom stizale manje ili vie opravdane parcij alne kritike pojedinih lingvistikih pristupa teoriji prevoenja, ali ne i koherentni samostalni 12 teorijski modeli . Razj anjenju ove situacije moda e doprineti jedna mala ter minoloka veba. U nekim naunim krugovima govori se o tzv. ling vistikoj teoriji prevoenj a, pri emu ovaj atribut moe da odraava samo upotrebljenu lingvistiku aparaturu, bez impliciranog kontrasta 13 sa alternativnim pri stupima (to je sluaj npr. kod Katforda), ili se
12 Ovde, razume se, ne uzimamo u obzir dela koja se tematski ograniavaju na poetiku knjievnog prevoda, ne ulazei u sistematsku diskusiju o odnosu te pro blematike prema optim pitanjima teorije prevoenja. Izgleda da ima samo deliminih izuzetaka od iznetog opteg suda: jedan od njih jeste Popovi ( 1 980). 13
V . Catford ( 1 965).
137
RANKO BUGARSKI
on pak n aglaava kao distinktivno obeleje u poreenju sa nekim za miljenim drukije fundiranim teorijama, po pravilu knjievnog po 14 rekla (kao kod nekih sovjetskih autora). Za nas je relevantan samo ovaj drugi sluaj , jer se takvim postupkom "knjievna teorij a pre voenj a" nastoji uspostaviti kao paralelna " lingvistikoj teoriji pre voenj a " . Ovo se, meutim, ne moe prihvatiti , jer nema nikakve " " "opte teorije prevoenja koj a bi se delila na jednu "lingvistiku i drugu " knjievnu" komponentu. Mi smo ve videli da je opta teorija prevoenja istovremeno i lingvistika, to i sam naziv " lingvistika teorij a p revoenj a" ini u dobroj meri pleonastinim. Drugi upravo pomenuti naziv, ,,knjievna teorij a prevoenj a" , sasvim je neadekva tan, jer bi upuivao na nekakvu teoriju svekolikog prevoenj a koj a bi bila knjievno zasnovana, a mogunost postoj anja neeg ovakvog teko j e zamisliti . Verovatno se zato ovaj termin ree i j avlj a, pa se obino u potrebljava termin " teorij a knjievnog prevoenj a" , koj i je potpun o umesan jer se odnosi na teorij ske osnove jedne od postojeih vrsta prevoenja. Ali " pandani " ovako sklopljenog termina na "dru goj " , lingvistikoj strani glasili bi "teorija jezi kog prevoenj a" (to je ve krajnje pleonastino), ili moda " teorij a lingvistikog prevoe nj a" (to je besmisleno). Ve i ove terminoloke asimetrije ukazuj u na neodrivost im plicitnog postulata po kome se "knjievno" predstavlja kao paralelno " " " lingvistikom - kako se ini, mahom zato da bi se " lingvistike teorije mogle polemiki prikazati u jednoj ogoljenoj verziji i njima potom suprotstaviti " knjievne " teorije kao jedine koje su kadre da se ponesu sa svime to nadilazi obinu informativnu upotrebu jezika, to je j eziki bogato, slojevito i stilski obeleeno - jednom reju, sa " "pravim problemima prevoenja. O vde, meutim, treba imati na umu tri stvari. Prvo, mnogi ne potrebni nesporazumi, pa i protivrenosti ovako postavljenih razmatranja proistiu iz nedovoljnog razlikovanja ravni materijala Geziko/knjiev no) od ravni nauke (lingvi stiko/knjievnoteorij sko), to dovodi do
14
N a ovu literaturu detaljnije upuuju Sibinovi
( 1 979)
i Stojni
( 1 980).
1 38
zbunjujuih dvosmislenosti (npr. " lingvistiko " u primeni as na nau ku o jeziku, as na sam jezik !) i asimetrij a (npr. lingvistiko/knjiev no). Drugo, ak i kada se ovi odnosi i spravno postave, valj alo bi prethodno obj asniti ta e se smatrati lingvistikim pri stupom a ta knjievnoteorij skim, i zato bi se fi loloka potka lingvistikih i s traivanj a danas smatrala neim u to n auka o j eziku nema pri stupa. I tree, metodoloki je neopravdano deliti " dokle " moe sa ma lingvi stika, a " odakle " je potrebno neto drugo. Iako nauka o j ezku ini glavni deo osnove teorij e prevoenj a u celini , ona ne moe sama da obj asni nijednu vrstu prevoenj a, upravo kao to ni sama nauka o knj ievnosti , poetika ili stili stika ne moe da obj asni knj i evno prevoenje. Interdi sciplinarn a s aradnj a na lingvi stikim osnovama potrebna je u svim sluajevima, uz manji ili vei udeo poj edinih disciplina zavi sno od osobenosti svakog od nj i h . Prevoe nje knjievni h tekstova, ma koliko bilo s razlogom visoko vred n ovano, samo je podvrsta prevoenj a (jezikih) tekstova, pa je tako i teorija knj ievnog prevoenja samo j edna grana (lingvistike) teo rij e prevoenj a. U teorij i prevoenj a, kao ni bilo gde, knj ievno se ne moe suprotstavlj ati jezikom jer je i samo - jeziko, iako posebne vrste ; a granicu izmeu tzv. knj ievni h i tzv. neknjievnih tekstova i inae j e u teorij skom smislu mnogo tee odrediti nego to se to esto pretpostavlja. I uopte uzev, odnos dela i celine nikada se ne bi smeo predstavlj ati kao odnos ravnopravnih delova. Iz ovih razloga teorija knjievnog prevoenja ne moe da postoji osim kao deo jedne obuhvatnije discipline, koju nazivamo prosto teorija prevoenj a (podrazumevajui zapravo redundantne atribute " " "opta i "lingvistika ). No ovakav kategorij alni odnos, koji isklju uje neopravdano svoenje lingvistikog doprinosa na preteno emat sko manipulisanje uproenim teorij skim modelima i uspostavljanje paralelizma na toj osnovi , ne znai, razume se, i jednosmeran sao braaj . Poivaj ui na optim postulatima teorije prevoenj a, teorija knji evnog prevoenja iste te postulate neprekidno obogauje svojim specifinim doprinosima, steenim kroz uvid u problematiku prevo-
1 39
RANKO BUGARSKI
enja knjievnih tekstova, i n a taj nain stvaralaki uestvuje u raz 15 voju oblasti ij i deo sainj ava. U pogledu glavnih teorijskih problema teorije prevoenja, koji takoe proistiu iz naina na koji je ona ovde postavljena, moemo da kaemo samo .to da i oni odraavaju naznaenu hijerarhiju, po stojei - i imajui svoju neospornu vanost - na razliitim nivoima apstrakcije. Tako je, primera radi , tradicionalno pitanje da li je do puteno stihove prevoditi u prozi autentian problem teorije knjiev nog prevoenj a, ali na viim nivoima problemi nisu vie filolokog ili nekog slinog posebnog karaktera nego idu u daleko optije sfere lingvistike, teorije komunikacija, pa ak i neuropsihologije: stoerni problem teorije prevoenja verovatno je pitanje ta se deava u mozgu prevodioca dok prevodi . Zbog toga je modeliranje procesa prevoenj a podjednako vano za teoriju prevoenja kao to je za lingvistiku zna ajna izrada modela ovekove verbalne aktivnosti . A okolnost da se savremena n auka moda jo nije ni pribliila odgovoru na najkrupnij a teorij ska pitanj a ne bi smela da stvori utisak da takva pitanja i ne postoje, ili da nemaju znaaj a - bar kada je re o teoriji prevoenja ! Poto smo s e dotakli teorijskih problema razmatrane oblasti, valjalo bi se osvrnuti i na njene teorijske poj move. Pomenuemo samo sredinj e mesto koje meu ovima pripada pojmu adekvatnog prevoda. Za razliku od pojmova lepog i tanog prevoda, kojima se esto ope rie, poj am adekvatnog prevoda (inae ovima hijerarhij ski nadreen) ima u punoj meri teorijski status u okviru teorije prevoenja. Pre voenje je mnogo vie nego lov na lepu re, ak i kada se radi o umetnikom prevodu ; a tanost, i onda kada se moe jedinstveno ut vrditi , n ije nuno i najvea vrlina svakog prevoda. Meutim, adek vatnost - koja se danas najee odreuje kao funkcionalna ekviva lentnost u datom jezikom i kulturnom kontekstu - jeste ovde kljuni
15 Problemu odnosa izmeu lingvistikog i knjevnoteorijskog u teoriji pre voenja analitiki pristupa i Sibinovi ( 1 979), sa unekoliko drukijih polazita i sa zaklj ucima koji se otuda samo delimino podudaraju sa naima. Istog problema me stimino se dotiu, u literaturi na srpskohrvatskom jeziku, Stojni ( 1 980), Popovi ( 1 980) i Levi ( 1 982).
1 40
pojam, ijem e razraivanju teorij a prevoenja morati u budunosti 16 da poklanj a naroitu panju. Vekovne debate oko pitanja da li je prevoenje zanat ili umetnost, ili pitanj a da li je bolji doslovan ili slobodan prevod, nisu urodile neki m veim plodovima - kao, uosta lom, ni neto savremeniji teorijski spor o mogunosti ili nemogunosti prevoenja. " Koliko se prevoditi ne moe, toliko se opet prevoditi mora" - jez ovito konstatuje povodom ove poslednje dileme Rado 7 slav Katii . I bie dobro ako se u duhu ove jednostavne praktine mudrosti napuste besplodni pseudo-problemi, kao i subjektivne glo rifikatorske ili negatorske ocene pojedinih oblika ili vrsta prevoenj a, kako bi se glavni napori mogli slono posvetiti onome to uistinu ulazi u okvire i problematiku teorije prevoenj a, a o emu smo i mi ovde pokuali da kaemo neku re. Iz svega reenog proistie da teoriju prevoenja kao celovitu naunu disciplinu skoranjeg nastanka treba j asno razlikovati od frag mentarnih uvida u pojedine teorij ske probleme prevodilatva, koliko god povremeno dubokih i dragocenih, koje su tokom vekova ostavili ljudi od pera - a pogotovo je treba razlikovati od same prevodilake prakse. Imaj ui sopstvene probleme i ciljeve intelektualnog reda, teo rij a prevoenj a ne srne da se shvati kao prevodilaki servis bilo koje vrste; njen primarni zadatak je da objasni proces prevoenja, a ne da omogui dobro prevoenje. No ovo ne znai da veze izmeu teorije i prakse nisu mnogostruke i u ovom domenu, da praksa ne moe da obezbedi od teorije nikakvu pomo , niti da teorija moe da postoji bez prakse koju treba da rasvetli . S ovim u vezi treba ukazati i na neophodnu distinkciju (koj a se takoe mahom previa) izmeu teorije prevoenj a i tehnike pre voenj a - pri emu dosta toga to se ponekad neobavezno svrstava u teoriju zapravo pripada tehnici. Da damo samo jedan primer, kvan titativno i kvalitativno razliite tekoe do kojih dolazi u prevoenju
6 1 Poj am ekvivalentnosti na teorij ski dosledan nain razrauje Ivir ( 1 978a i posebno 1 978c). Pitanje adekvatnosti, s naroitim obzirom na knjievni prevod, raz matra se i u literaturi navedenoj u prethodnoj beleci. 17
Katii ( 1 972:3).
1 41
RANKO BUGARSKI
izmeu genetski , tipoloki i kulturno razliito udaljenih jezika iziskuju i razliite prevodilake tehni ke (razume se, esto i sa odreenim im plikacij am a za teoriju prevoenj a), ali se zbog ovoga ne moraj u po stulirati razliite teorije prevoenja za pojedine parove jezika. S amo pri nebriljivoj i proizvolj noj upotrebi osnovne terminologije moe se govoriti , kako se to nekada ini, o posebnim teorijama prevoenja u sluaj u, recimo, srpskohrvatskog i ruskog, odnosno srpskohrvatskog i arapskog jezika; ako bi se ovakav postupak dosledno primenj ivao, broj m oguih " teorija prevoenja" - s obzirom na broj jezika u svetu - brzo bi dostigao astronomsku vrednost, a poj am teorije bio bi lien svakog smisla.
U zakljuku emo rei samo ovo : viena na nain koj i je ovde izloen u glavnim crtama, teorij a prevoenj a zajedno sa krugom srod nih di sciplina kri puteve ka boljem razumevanju nekih fundamen talnih pitanj a funkcionisanj a ljudskog jezika, pored toga to i sa prak tine strane moe da doprinese unapreenju komunikacije izmeu ra zliitih j ezikih i kulturnih grupa rasutih u prostorno-vremenskom kontinuumu nae planete.
142
13. Teorija prevoenja kao
nauna disciplina
l. Uvod. Kao veoma aktuelna nauna disciplina koja je tek u

poetnoj fazi razvoj a, teorija prevoenja izaziva sve veu panju u mnogi m sredinama, ukljuujui i nau. Meutim, ovo interesovanje prate - a na odreen nain i podstiu - razliita shvatanj a u vezi ne samo sa pojedinostima, nego ponekad i sa osnovni m pretpostavkama oblasti o kojoj je re. Povremeno se ak izraava sumnj a u samu mogunost postojanj a teorije prevoenja, ali za ovako ekstremnu skep su nema pravog opravdanja. Trebalo bi da bude dovoljno oigledno da postoji jedan skup teorijskih znanj a i hipoteza o procesu prevoenja i rezultatima toga procesa, i da je - pri mera radi - upravo to predmet 18 razmatranj a u brojnim publikacij ama sa ovog podruj a. No ako nema razloga da se dovodi u sumnj u postoj anje jedne oblasti istraivanja koja se s pravom moe nazivati teorijom prevoe nj a, valj a priznati da ima raznih miljenj a o naunom statusu takve jedne discipline - n aroito s obzirom na njen predmet, njene ciljeve i njen stvarni ili potencijalni domet. Sistematski prikaz ove materije lako bi ispunio celu jednu knjigu, pa ovaj pristupni ogled ne moe da ima takvih pretenzij a. U njemu e biti u najkraim crtama izloeno autorovo lino vienje glavnih uporinih taaka ove problematike, zas novano na aktuelnim lingvistiki m i komunikacij skim pri stupima fe nomenu prevoenj a. Za ovu priliku prihvatiemo poznatu definiciju
18 Neke od ovih publikacija navode se u prethodnom i ovom poglavlju. Pored onih posebno citiranih, meu vanija dela inostrane literature ubrajaju se npr. Mounin (1963), Revzin/Rozencvejg (1964), Ljudskanov (1969), Komissarov (1980) i Newmark (1981). Neto iri spisak naslova na nekoliko jezika daje Sibinovi (1983:107-10).
1 43
RANKO BUGARSKI
prevoenj a kao oblika komunikacije pri kome se neki vanjeziki sa draj i , prethodno izraeni u jednom jeziku, prenose u neki drugi j e 19 zik . Teorija prevoenj a j este teorij a ovog procesa. Kakva obelej a ove teorije proistiu iz prirode empirij ske pojave koja ini predmet njenog i spitivanj a? Izvesno odsustvo sklonosti da se u ovom sluaju uopte ozbi ljnije govori o nekakvoj teoriji, koje se povremeno moe primetiti naroito meu prouavaocima knjievnog prevoda, po svemu sudei ima troj ak izvor. Prvo, poj am prevoenj a se implicitno suava i i z jednaava sa knjievnim prevoenjem. Drugo, tako shvaeno prevo enje doivljava se kao delatnost isuvie sloena i kreativna da bi se mogla obuhvatiti vrstim teorij skim emama i obrascima. I tree, sam pojam teorije shvata se na n ain koj i ovom domenu ne odgovara, pa se onda ve intuitivno odbacuje. Meuti m, sve tri faze ovog postupka podlone su kritikom pre ispitivanju. Najpre, sasvim je evidentno da jedna teorija procesa pre voenj a mora da obuhvati sve oblike i vrste prevoenj a. Zati m, ako se teorij sko bavljenje fenomenom prevoenj a priznaje kao mogua i celishodna intelektualna delatnost, onda se iz nje ne moe unapred izuzimati nijedan vid prevoenja; moe se samo govoriti o delimi nom diferenciranju i prilagoavanj u teorij skog okvira. (O ova dva pitanj a bie vie rei ni e) . Najzad, to se tie samog pojma teorije, ovde j e Vladimir Ivir ukazao na dva osnovna smisla u kojima se upotreblj ava re "teorij a" i na potrebu nj ihovog razlikovanj a. U stro gom i tehnikom smislu, koj i najbolje odgovara egzaktnim naukama, teorij a je koherentan i precizno defini san sistem znanja o nekoj pojavi (npr. kvantna teorij a, teorij a relativnosti, teorija skupova i sl.). U slo bodnijem smislu, pri merenijem humanistikim disciplinama, teorij a je manj e ili vie difuzan skup saznanja ili misli o datoj pojavi, dakle naprosto teorij sko razmilj anje koje stoji nasuprot praktinoj delat1 9 Osvrt na neke tekoe ovakve jedne opte definicije dat je u prethodnom poglavlju. Tematska podudarnost ovih poglavlja izazvae u daljem tekstu i neka neiz bena ponavljanja.
144
Z0 nosti u odgovarajuem domenu. Teorij a prevoenja je teorij a u ovom drugom smislu - i ako, kao i druge teorije u toj kategoriji , normalno tei razvijanju atributa koji bi je mogli pribliiti teorijama iz prve pomenute grupe. Imajui u vidu ovakvo razlikovanje, kao i injenicu da se malo ko protivi, na primer, poj movima teorije jezika ili teorije knjievnosti, odista je teko videti ta bi se moglo zameriti samoj koncepciji jedne teorije prevoenj a. Meutim, ono to je ne samo mogue nego i neophodno jeste da se u vidokrugu ipak zadri mera teorijskih obelej a koj a odgovara ovoj oblasti, i koj a namee odreene obaveze svakom ozbiljnom razgovoru o pitanjima iz njenog delokru ga. Teorij a prevoenj a nije nikakav matematiki bauk od koga bi tre balo zazirati u odbrani lepih vetina; ali ona, s druge strane, ne do puta ni one krajnje retorike i terminoloke slobode koje bi pojmu teorije, ma kako shvaenom, oduzele svaki smisao.
2. Predmet teorije prevoenja. Ako se naziv "teorij a prevoe nja" odnosi na teorij sko razmiljanje o prevoenju kao svojevrsnom fenomenu, onda domen ove oblasti u naelu obuhvata s jedne strane sve oblike i vrste prevoenja, a s druge strane sve jezike sveta. U ravni temeljnih poj mova i principa, kao i osnovnog kategorij alnog i analitikog aparata, ona se odlikuje jednom optou koj a joj , pre svega ostalog, upravo i garantuje status teorije, omoguujui da raz matranj a problema prevoenj a prevaziu deskriptivni nivo registrova nja i opisivanj a pojedinanih injenica i da se uzdignu do pokuaja objanjenj a sutine samog procesa koji lei u osnovi svekolikog pre vodilatva.
Tek na niim nivoima apstrakcije dolazi do diferenciranj a, pa i tada samo deliminog - utoliko to se opta teorij a prevoenj a une koliko konkretizuje s obzirom na prirodu prevodioca, medij u m pre voenj a ili vrstu tekstova koji se prevode. Tako se, uproeno uzeto, iz opte teorije prevoenj a na sledeem niem nivou izvode teorija ljudskog prevoenj a i teorija mainskog prevoenja; na sledeem ni vou teorij a ljudskog prevoenj a konkretizuje se kao teorij a usmenog
20
Neto vie o ovome v. kod Ivira (1978a :53-4).
1 45
RANKO BUGARSKI
i teorij a pismenog prevoenja; na sledeem nivou prva se jo dalje specifikuj e kao teorij a simultanog i teorija konsekutivnog prevoenja, a druga kao teorij a strunog i teorija knjievnog prevoenja; ova pos lednj a s e n a jo niem nivou detalj izuje kao teorija praznog, teorij a poetskog i teorija dramskog prevoenja - ili sve ovo na neki drugi ali u sutini slian nain . No ovakve posebne teorije, ma kako ih meusobno razgraniili, ostaj u bitno zavisne od upravo naznaenog hijerarhij skog poretka: one nisu dru g o do posebni sluajevi sukcesivno viih teorij skih nivoa to jest, u krajnjem izvodu, opte teorije prevoenj a. Ne bi bilo mnogo kori sti , recimo, od jedne teorije konsekutivnog prevoenj a koja se, delom s uprotstavljena teorij i simultanog prevoenj a, ne bi stalno po zivala i na zajednike vie kategorije, obuhvaene teorijom usmenog prevoenj a, a preko nj ih i na one jo optije. Slino tome, intelektualni sadraj teorije mainskog prevoenj a (koji sa ovog stanovita treba odvoj i ti od praktinih tehnolokih pogodnosti) dobij a svoje puno zna enj e jedino kroz svetlo koje baca na ljudsko prevoenje, doprinosei time razvoj u opte teorije prevoenj a. Ili opet, teorija dramskog pre voenj a mora da se odredi s jedne strane prema teoriji praznog i teoriji poetskog prevoenj a, ako se uzme da su ove tri u i stoj ravni, a s druge da se neprekidno poziva na teoriju knj i evnog prevoenj a kao obuh vatnij u instancu i, preko nje, na druge vie kategorije . Na taj n a i n , posebne teorije prevoenja dobij aju svoje mesto u odnosu pre m a drugim teorij ama u istoj ravni i prema hijerarhij ski nadreenim teorij ama; mera nj ihovog samostalnog ivota odreena je ovim ok viro m . Time se ujedno podrazumeva i uzaj amna zavisnost posebn i h teorija i opte teorije - utoliko to one prve ostvaruju svoje pretenzije na teorij ski status upravo stalnim pozivanjem na kategorij e i principe ove druge, dok sa svoje strane svojim specifinim rezultatima dopri nose nj i hovom daljem izgraivanju. Poto smo na naznaeni nain odredili nivoe opteg i posebnog, moe se postaviti pitanje opravdanosti uvoe.nja nivoa pojedinanog, a uz to i pitanje mogueg sadraja jednog takvog nivoa. Ovaj meto doloki korak ponegde je izveden u strunoj literaturi, uglavnom tako
146
to su postulirane pojedinane teorije prevoenja za svaki par jezika koj i ulaze u prevodni odnos. No ovakav potez nije opravdan - bar ako ne smetnemo s uma da jo uvek govorimo o teoriji prevoenja. Empirij ski gledano, sigurno je da prevoenje izmedu jezika koji su strukturno, genetski i kulturno razliito udaljeni postavlj a donekle raz liite probleme: ako, na primer, srpskohrvatski jednom dovedemo u prevodni odnos sa slovenakim , drugi put sa francuskim a trei put sa kineskim, to izvesno nije i sta stvar. No ovo jo ne znai da zbog toga treba govoriti o zasebnim teorij ama prevoenja za svaki par je zika; s obzirom na broj jezika u svetu, ovakvo sparivanje urodilo bi ogromnim brojem " teorija prevoenj a" , pri emu bi sam poj am teorije izgubio svako znaenje - to bi bio jedan ekstreman sluaj termino lokih (a time, u ovom sluaju, i poj movnih) neobaveznosti na koje smo ranije aludirali . Kontrastiranje jezika u parovima sa prevodnog stanovita jeste bitan deo posla, ali ne pod zaglavljem pojedinanih teorij a za svaki par; kako emo videti kasnije, ovo pripada deskrip tivnom planu prouavanja. Iz dosadanjeg izlaganja sledi da teorij a prevoenja pored op teg nivoa sadri i posebne nivoe, definisane (bar jednim delom) vrs tom tekstova koj i se prevode - dakle, specifinostima i spitivanog predmeta. U ovom sluaju ne izgleda celishodno deliti teoriju pre vodenj a i prema uem pristupu, i ako se u literaturi esto govori npr. o denotativnoj , ili semantikoj , ili transformacionoj teoriji prevoenj a itd. I ovo je terminoloki odve slobodno, jer se ovde u najboljem sluaju radi o pojedinim lingvistikim modelima u slubi iste ire teorije, modelima koj i se i sami mogu samo uslovno razgraniiti, od kojih nijedan nije sam po sebi dovolj an , i koji se daju racionalno koristiti jedino u razliitim kombinacijama s obzirom na konkretne potrebe.
3. L ingvistika i komunikacijska osnova teorije prevoenja. Ako se ovakav stav zauzme u pogledu ueg pristupa, ta se moe rei za iri pristup - to jest, za veoma esto upotrebljavane poj move kao to su " lingvistika teorij a prevoenj a" ili "komunikacijska teorij a pre vodenj a" ? Ova dva odreenj a ukazuju n am se kao u velikoj meri
1 47
RANKO BUGARSKI
redundantna - izuzev, naravno, ako se n amerno upotrebljavaju tako da bi se mogla suprotstaviti nekim drugim odreenj i ma, to u raz milj anje o ovakvim pitanjima esto unosi vie zabune nego reda. Teorij a prevoenja kao celina jeste lingvistiki zasnovana discipli n a, pre svega zato to je prevoenje j ezika operacija, na ijem poetku i kraj u nalazimo tekstove sainjene prema pravilima jezikih sistema. Osi m toga, i u vezi s prethodnim, upravo je lingvistika odigrala klj unu ulogu u raanju i razvoju teorije prevoenj a kao modeme naune discipline, pozaj mljujui joj naj vei deo njenog poj movnog i meto dolokog aparata. S druge strane, naglaavajui - zajedno sa ling vistikom - komunikacij sku ulogu jezika, i gledajui u prevoenju pre vashodno specifian oblik verbalne komunikacije, teorij a prevoenj a ve sama po sebi poseduje odreeno komunikacijsko usmerenje. Pred met njenog prouavanj a upravo se moe i odrediti kao saoptavanje znaenj a preko jezikih prepreka, pa se ona tako pridruuje krugu disciplina koje se bave procesima meuljuds kog optenj a. Ovo ve j asno ukazuje i na njen interdisciplinarni karakter. Stoga je teorij a prevoenj a po samoj prirodi svojih preokupacij a interdi sciplinarno po lje prouavanj a na lingvistikim i komunikacij skim osnovama. Ovako shvaena, teorij a prevoenj a ne bi se mogla deliti na, recimo, " lingvistiku" i "knjievnu " teoriju prevoenj a - kako se to ponekad ini kad se ovi odnosi posmatraju i zvan jednog obuhvatnog teorij skog okvira. Postoje, naime, tendencije u jednom delu literature (naroito sovjetske, nemake, a sada i nae) da se poj am " lingvistika teorij a prevoenja" odredi veoma usko, kao pristup ogranien isklju ivo n a ematsko baratanje jednim brojem proizvoljno odabranih ling vistiki h modela i obrazaca, da bi se ovome suprotstavio poj am jedne " "knj i evne teorije prevoenj a (ili , tanije, teorije knjievnog prevoe nja, odnosno poetike knj ievnog prevoda) kao, po prirodi stvari, neega daleko razraenijeg i bogatijeg. Poto se i zvri ovakva podela, obino se dokazuje - manje ili vie uverljivo, pod uslovom da se prihvate poetne premise - kako l ingvistiki pristup moe zbog svoje svedenosti da bude dovoljan samo ako je re o strunim tekstovima,
148
dok je za poduhvatanje sa problemima knj ievnog prevoenja potreb no neto vie - to jest, knjievnoteorij ski pristup. Ovakvom rezonovanju, koje se na prvi pogled moe uiniti prihvatljivim, moraju se ipak uputiti i zvesne suti nske zamerke. Pre svega, granica izmeu strunih i knjievnih tekstova ne moe se lako utvrditi: sve vrste tekstova sti lski su obeleene, i to tako da se moe govoriti o razlikama u koncentraciji pre nego u vrsti upotrebljenih stilskih sredstava - zbog ega je i pristup prevoenju u osnovi ipak isti. Zatim , nema opravdanja za ovako vetako suavanje poj ma ling vistike teorije prevoenja; kako smo ve videli, svekolika teorija pre voenj a sama po sebi je dobrim delom i lingvi stika. I na kraju, po grean je nain razmiljanja koji nastoj i da odredi " dokle " moe da dobaci sama lingvistika, a "odakle " je potrebno neto drugo. Sama lingvistika ne moe da objasni ni struno prevoenje, upravo kao to ni teorija knjievnosti ne moe sama da obj asni knjievno prevoenje. Prevoenje je sloen postupak, pa je svaka teorija prevoenj a nuno interdisciplinarna - iz ega j asno sledi da je za obe pomenute vrste prevoenj a potrebno jo dosta toga. Razume se da se ovi m ne negiraju specifinosti bilo strunog bilo knjievnog prevoenja, niti se pak u bilo emu osporava teorija knjievnog prevoenja; jedino se stvari pokuavaju sagledati u odgo varajuim proporcij ama. Mi smo ranije ve naznaili mesto teorije knjievnog prevoenj a u okviru teorije prevoenj a, a ovde samo uka zujemo da to mesto nije u istoj ravni sa nekakvom usko " lingvisti kom " teorijom prevoenja. Teorija knjievnog prevoenj a samo je po seban sluaj teorije prevoenja (koj a je u isti mah, videli smo, ling vistika i komunikacij ska), od nje diferenciran priblino u meri u ko j oj knjievna komunikacija predstavlj a poseban sluaj jezike komu nikacije. lako se prevoenje knjievnih tekstova s razlogom visoko vrednuje, ono je ipak samo podvrsta prevoenja (jezikih) tekstova; otuda je i teorij a knjievnog prevoenj a samo jedan oblik (ling vistike) teorije prevoenj a. Ovde je, dakle, u pitanju odnos dela i celine, a ne odnos ravnopravnih delova. A ranije smo ve videli i to da ovakav odnos nipoto ne znai jednosmeran saobraaj : ako teorija
1 49
RANKO BUGARSKI
knjievnog prevoenja u mnogo emu zavisi od one obuhvatnije obl a sti koju nazivamo samo teorijom prevoenj a (podrazumevajui atri bute " opta" , "lingvistika" i " komunikacij ska" ) , ona tu istu oblast 21 i unapreuje svojim posebnim uvidima i rezultatima. Da bi nam se, meutim, ove relacije prikazale u adekvatnijem svetlu, potrebno je da se unesu izvesne korekcije u neka dosta uvre ena miljenja. A iznad svega, ini se, valj alo bi obuzdati sklonosti ka nipodatavanju strunog prevoenj a i fetiiziranju knj ievnog pre voenj a. S truno prevoenje takoe je u principu veoma interesantno sa teorij ske strane, a i knjievno prevoenje, uz s vu svoju osobenost i sloj evitost, moe i mora da bude predmet strogo naunog istraiva nj a. Cilj ajui na neke ekstremne stavove o konanoj "nedodirlj ivosti " knj ievnog dela, jedan savremeni teoretiar prevoenj a kae sledee: "Da li, meutim, moemo i smerno da prevoenje knjievnih tekstova kao knjievnu operaciju uistinu uzdiemo u metafizike visine kao kakav mysterium tremendum et fascinosum, gde vlada jo samo ista estetska subjektivnost koj a nije podlona kontroli niti i spitivanju ovo je pitanje ije postavljanje mora biti doputeno jednom ling visti . . ." (Koller 1 979: 1 04).
4. Osnovni problemi teorije prevoenja. Ako je teorija prevo enj a pokuaj objanjenj a procesa prevoenj a, onda njen stoerni teo rijski problem jeste pitanje ta se deava u mozgu prevodioca dok prevodi. Problem je, znai, takvog karaktera da se prvenstveno j avlj a u psiholingvistikoj i neuropsiholokoj ravni, p a m u s e zasad moe pristupati jedino uz pomo modeliranj a. No injenica da se o ovome vrlo m alo zna, i da to uglavnom ostaje za budua interdisciplinarna istraivanj a, ne znai da problem ne postoj i , niti da se moe tek tako skinuti sa dnevnog reda kao nerealan . S druge strane, oigledno je i to da postoje mnogobrojni konkretniji problemi ije reavanje ne moe da eka da se najpre pronae detaljan odgovor na najoptije teorijsko pitanje.
21 Ovaj odnos ve j e neto detaljnije razmotren u prethodnom poglavlju; upor. i literaturu u beleci 15 tamo.
1 50
Neto je odreenije prirode, ali jo uvek teko reiv, jedan klju ni problem koji se u teorij skom smislu predstavlja kao pravi para doks. Naime, sama mogunost prevoenj a poiva na pretpostavci da se znaenja (tj . informacije sadrane u jezikim porukama) mogu ouvati netaknuta prilikom prenoenj a iz jednog jezika u neki drugi jezik. Ali kako je ovo mogue kada se zna da se svi jezici meusobno razlikuju, i to kako u pogledu samih svojih struktura tako i s obzirom na kulture koje se u nj ima izraavaj u ? Drugim reima, kako se moe postii jednakost u razliitosti, tj . preneti i sti sadraj iz jednog je zikog ruha u drugo, kad je neosporno da izmeu forme i sadraj a u jeziku postoji tesna veza, i d a su mnogi jeziki oblikovani sadraji uz to jo i izrazito kulturno uslovljeni? Neto konkretnije, za bilo koj a dva jezika u stanoviemo da u ravni sistemii jednog i drugog po pravilu nema prave podudarnosti tipa 1 : 1 izmeu njihovih znakova, dok se u procesu prekodiranj a, dakle u ravni tekstova, mora u principu postii upravo takva podudarnost elemenata oba jezika na planu sadr aj a. Otkrivanje sistemskih odnosa koji ipak omoguuju uspostavlja nje tekstualnih ekvivalentnosti prevashodno je zadatak deskriptivnog karaktera, koji se reava uz pomo kontrastivne analize parova jezika, pri emu se prouava odnos izmeu formalnih korespondenata (na planu jezikih sistema) i prevodni h ekvivalenata (na planu komuni kacij skih si stuacij a). to se tie teorij ske strane ovog opteg problema, zasad jedino reenje jeste da se ne trai previe. U odsustvu jedne razraene univerzalne teorije semantikog transfera, poj am "isti sadr aj " valj a shvatati neto elastinije, uz prihvatanje injenice da ap solutnih ekvivalenata izmeu razliitih jezika nema i ne moe biti (ba kao ni apsolutni h sinonima unutar istog jezika), te da se treba zadovoljiti pronalaenjem onoga to Najda naziva najbliim prirodnim ekvivalentom (Nida 1 964; Nidaff aber 1 969). Ovim smo se dotakli i pitanj a adekvatnosti prevoda, to je jedan od sredinjih poj mova celokupne teorije prevoenja. U praktinom prevodilakom poslu esto se kao ideal istie lep prevod (naroito kod knj ievnog prevoenja) ili pak taan prevod (posebno u strunom prevoenju); istie se, takoe, da dobar prevod treba da bude i tean
151
RANKO BUGARSKI
i taan . Meutim, ovi poj movi su isuvie subjektivni, odnosno rel a tivni - lepo za koga? tano na kojem planu? - da bi predstavlj ali teorij ske koncepte. Za razliku od njih, adekvatan prevod jeste teorij ska kategorija, njima hijerarhijski nadreena, i jedan od vanih predsto jeih zadataka teorije prevoenj a jeste dalje razraivanje ovog poj ma, uz specifikaciju komponenti i kriterijuma adekvatnosti. Dobru osnovu za ovo prua aktuelno opte shvatanje adekvatnosti kao funkcionalne 22 ekvivalentnosti u datom jezikom i situacionom kontekstu . Pomenuti problemi i poj movi , koje smo naveli samo kao primer, jesu visokog kategorij alnog reda i imaju optu vrednost. Posebne teo rije (kao teorij a mainskog prevoenja, teorij a usmenog prevoenj a, teorij a knjievnog prevoenj a itd.) imaju, razume se, i niz svojih spe cijalnih problema - u koje se, meutim, ovde ne moe ulaziti .
5 . Ciljevi teorije prevoenja. Glavni ciljevi teorije prevoenj a ve su naznaeni tokom razmatranj a njenog predmeta i njenih osnov nih problema i poj mova. Treba ipak jo ukazati na razliku izmeu teorijski h i praktinih ciljeva u ovom domenu, kako bi se izbegli mo gui nesporazumi. Pre svega treba teoriju prevoenj a odvojiti od same prevodilake prakse. B ar u nekim vidovima, prevoenje kao praktina delatnost kontinuirano postoji jo od preistorijskih vremena, da bi se kroz istorij ski period - a naroito tokom poslednja dva stolea - in tenzivno razvij alo i irilo, kako s obzirom na raznolikost prevoenih tekstova tako i u pogledu broj a obuhvaenih jezika. Ovo je predmet 23 istorije prevoenja.
Uporedo sa praksom, i u tesnoj vezi s njom, nastaju i poeci teorij skog razmilj anja o prevodilakim problemima - ali skup nepo vezanih (ma koliko ponekad dubokih) uvida u prirodu pojedinanih problema j o nije teorij a prevoenj a, iako ini deo osnove na kojoj e ova da izraste. O teoriji prevoenj a zapravo se moe govoriti tek
22 Vie o ovim pitanjima, sa primerima, v. kod Ivira (l978a, e), u nekim ra dovima u zbornicima Babia ( 1979) i Rajia ( 198 1) i u drugoj ve citiranoj domaoj literaturi. 23 Koristan pregled istorije prevodilatva i teorijskog razmiljanja o problemi ma prevoenja daje Sibinovi ( 1979, I deo).
1 52
sa pojavom (makar u obrisima) prvih koherentnih teorij skih sistema, koji naj avljuju konstituisanje jedne naune discipline sui generis. Teo riju prevoenj a u ovom smislu ne bi trebalo brkati sa tehnikom pre voenja, koj a se takoe uurbano razvij a. Ovo, naravno, ne znai da su teorija i praksa nepovezane. Jasno je da praksa ini empirijsku grau teorije i predmet njenog objanjenja; takoe je jasno da teorija moe na odreene - iako mahom indirektne - naine da doprinese unapreivanju same te prakse (na primer, putem teorijskog kolovanj a prevodilaca, ili kroz iznalaenje kriterijuma za objektivno vrednovanje prevoda) . Ipak ne treba izgubiti iz vida injenicu da osnovni zadatak teorije prevoenj a jeste da obj asni proces prevoenj a, a ne da pobolja Z4 kvalitet prevodilakog posla. Prema tome, iako nauno prouavanje prevoenj a ima i svojih primenjenih aspekata, teorij a prevoenj a kao celina pre ide u red fundamentalnih nego primenjenih disciplina.
6. Nauni status teorije prevoenja. Kao nauna di sciplina sa samostalnim i j asno definisanim predmetom prouavanj a i sa sop stvenim ciljevima, teorij a prevoenj a - kako smo upravo nagovestili - postoji tek odskora, tanije nekih dvadeset godina. Povoljnu klimu za njeno nastajanje stvorio je sklop okolnosti , meu kojima je glavnu ulogu odigrao s jedne strane razmah prevodilatva, praen institucio nalnim organizovanjem ove struke, a s druge strane brz savremeni razvoj relevantnih naunih disciplina - pre svega lingvistike, teorije komunikacij a i teorije informacija; znaajnog udela (posebno u smislu lingvistikog usmeravanj a teorije prevoenj a) imalo je i raanje ma 25 inskog prevoenj a. Meu lingvistikim disciplinama, teorij a pre voenj a i danas najivlje sarauje sa optelingvistikom teorij om, des kriptivnom, tipolokom i kontrastivnom lingvistikom, zatim sa socio lingvistikom i psiholingvistikom, te sa nekim oblastima primenjene lingvistike.
24 Nekoliko uoptenih ali dobro odmerenih uvodnih napomena o odnosu teorije i prakse u prevoenju sadri Popovi (1980:457-8). 25 Detaljniji podaci koji govore o bliskosti veze izmeu teorije prevoenja i lingvistike mogu se nai u ve citiranim delima nekih domaih autora; sistematski istorijski pregled, uz navoenje glavne literature, daje Vojvoda (1973).
1 53
RANKO BUGARSKI
O vde treba istai da se radi o i stinskoj saradnji a ne o jedno stranom preuzimanju, jer ako se teorij a prevoenj a obilato slui ling vistikim modelima i metodama, ona za u zvrat obogauje nauku o jeziku , nudei joj svoj a specifina vienj a nekih temeljnih lingvisti kih problema, naroito u domenu semantike. (Setimo se, na primer, pitanja meujezikog prenoenj a semantikih sadraj a - to je samo jedan vid povezanosti forme i znaenja u jeziku kao centralnog teo rij skog problema lingvistike) . Meutim, naporedo sa irim pri hvata njem i mplikacij a injenice da prevoenje kao oblik komunikacije nij e samo meujeziki postupak nego i drutveni in, teorij a prevoenj a je dobij al a i sve izrazitiji interdisciplinarni karakter. Tako je dolo do njenog deliminog predmetnog i metodolokog presecanj a sa nizom drugih disciplina sa kojima danas takoe sarauje - od filozofije je zika, preko psihologije, etnologije i sociologije, do teorije knjievno sti , estetike i komparativne stili stike. Ne mogavi da za tako kratko vreme u nekoj veoj meri razvije svoje potencij ale, teorija prevoenj a je jo uvek u fazi nastaj anj a, pa se od nje ne bi smelo traiti vie nego to je ona u ovom trenutku kadra da pru i . Deo nedoumica oko njenog identiteta i statusa svakako se moe pripi sati njenim dejim bolestima. No ini se da je, ukupno uzev, ona ipak na pravom putu da se razvije u punopravnog lan a zajednice s avremenih nauka, koji ispunjava opte zahteve kao to su mogunost formalizacije, primenlj ivost objekti vnih merila, empirij ska proverljivost hipoteza itd. 7. Teorija prevoenja i nauka o prevoenju. Povezivanje poj mova teorije i nauke u prethodnom odeljku dovodi nas, najzad, d o jednog dopunskog osvrta kojim emo d a zakljuimo ovaj na nuno uopteni i selektivni pregled. Naime, u stranoj literaturi koja se bavi ovim krugom pitanj a vrlo je est opti naziv " teorij a prevoenj a" (v. npr. Catford 1965, Nidaff aber 1969, B arhudarov 1975, Fedorov 1983), ali se neretko kao osnovni termin j avlj a i .,nauka o prevoenju " (v. npr. Nida 1964, Neubert 1968, Wilss 1977, Koller 1979). U do maoj li teraturi terminoloku vrednost ima samo prva alternativa, pa se sistematski govori samo o teoriji prevoenj a (v. npr. Ivir 197 8a,
154
Sibi novi 1 979, B abi 1 979, Raji 1 98 1 i naslove prethodnog i ovog poglavlja ove knji ge), dok se poj am nauke o prevoenju j avlj a samo sporadino (v. npr. Sibinovi 1 98 3 : 77-8). Reklo bi se da ovde nije u pi tanj u samo terminoloka razlika, jer se ovi nazivi mogu manje ili vie dosledno vezati za sadraje razliitog obuhvata, a delom i kvaliteta - kao to se to nastoj i uiniti u nekima od upravo citiranih dela, naroito iz nemake literature. Ako se eli ii ka ovakvim poj movno-terminolokim razgra nienjima, onda izgleda sasvim prirodno da se celokupna oblast na zove naukom o prevoenju, a da se termin "teorija prevoenja" re zervie za opteteorij ski deo ove nauke (to bi bio odnos priblino analogan onome izmeu lingvistike i lingvi stike teorije, ili izmeu nauke o knjievnosti i teorije knjievnosti). Pri ovoj podel i, teorija prevoenj a inila bi onaj hipotetiko-deduktivni i modeli ranju podlo ni fond optih principa, kategorija i poj mova koji ukljuuje moguno sti , granice, uslove, inioce i zakonitosti prevoenja, a na koj i obino upuuje naziv "opta teorija prevoenj a"; na ovo je teite bilo stav ljeno i u naem prikazu . Tu bi ulazili i optij i delovi onoga to smo nazvali posebnim, tj . hijerarhijski niim teorij ama prevoenj a, odre enim prema obliku ili vrsti prevoenja, kao i opteteorijske impli kacije prouavanj a pojedinih parova jezika u prevodnom odnosu. Me utim , samo ovo prevodno sparivanje pojedinih jezi ka u celini ne bi ilo u teorij u prevoenja nego u fundamentalni deskriptivni sloj nauke o prevoenju, gde bi se uz oslonac na optu teorij u i uz metodoloku pomo kontrastivne lingvisti ke istraival i specifini problemi odnosa ekvivalentnosti za svaki par jezika, i to na svim nivoima strukture fonoloko-grafolokom, gramatikom, leksiko-frazeolokom i sti l i s tikom. U tom smislu bi se moglo rei da teorija prevoenj a nije zav i sna od izbora konkretnih jezikih parova i da upravo stoga i jeste opta, dok deskriptivna komponenta nauke o prevoenj u jeste ovim uslovljena i po tome ima pojedinano-opi sni karakter. Pored teorijskog i deskriptivnog dela, nauka o prevoenju imala bi i pr imenjeni deo (gde bi spadale oblasti kao to su tehnika pre voenj a, kritika prevoda, prevodilaka didaktika i pisanje prirunika
1 55
RANKO BUGARSKI
za prevodioce), kao i istorijski deo (koji bi obuhvatao istorij ski razvoj prevodilatva i same nauke o prevoenj u). Ovako zaokrueno vienje domena nauke o prevoenju i njenih glavnih podela pojednostavljeno je grafiki prikazano slikom l. na kraju ovog teksta. Iznete podele samo su okvirnog karaktera i ostaju podlone mo difikacij ama i preciziranju u svetlu buduih saznanja i konkretnih po treba. Ipak se ve sada moe rei da bi naznaeno diferenciranje iz meu nauke o prevoenju kao ireg podruj a koje obuhvata sve oblasti i sve v idove naunog prouavanj a prevoenj a, i teorije prevoenja kao ueg teorij skog dela ove nauke, moglo da doprinese boljem razumevanju razliitih zadataka koj i proistiu iz ove materije, a time i postepenom uklanjanju nekih nesporazuma koj i normalno prate raz voj jedne nove naune discipline.
TEORIJA PREVOENJA ("opta", "lingvistika")

Teorija ljudsl<og prevoenja
DESKRIPTIVNA
PRIMENJENA
ISTORIJSKA
------
Teorija mainskog prevoenJa
tekoe prevodilak<?Q kontrastiranja jezika. u parovima
tehnika prevoenja l kritika prevoda J>rev ilaka (jidaktika prirunici
istorija prevodilatva i nauke o prevoenju
.....
Vl .....:l
Teorija usmenog prevoenja
r-------__
Teorija konsekutivnog prevoenja
Trija pismenog prevoenJa
e:
Teorija simultanog prevoenJa
Teorija strunog prevoenja Teorija praznog . prevoenJa
Teorija knjievnog prevoenJa
Teorija poetskog. prevoenJa
Teorija dramskog prevoenJa
IV
Nastava jezika
14. Jezik
kultura sa sociolingvistikog stanovita
Tema ovog kratkog i nuno uoptenog izlaganja podrazumeva relevantnost sociolingvistikih uvida i rezultata za kulturno osetljivu n astavu stranih jezika. Da bi se takva teza mogla ralaniti i bar do nekle operacionalizovati, neophodan je osvrt na kljune termine sadr ane u naslovu . Drugim reima, valj a utvrditi ta emo za potrebe ovog priloga, u kontekstu o kome je re , smatrati jezikom, ta kul turom, a ta sociolingvistikim stanovitem.
l. Jezik. Kao to to dobro znaju nastavnici stranih jezika, u ovoj oblasti dugo je bila ustaljena pedagoka fikcij a o jednom mo nolitnom, unapred datom modelu stranog jezika koji je trebalo samo preneti uenicima. Problem izbora u okviru toga jezika pri tome se nije postavlj ao, a dobro poznati rezultat ovakvog postupka bio je da su uenici esto imali veliki h tekoa oko u sklaivanj a steenih znanja i svoj i h stvarnih komunikacij ski h potreba. Ovakva iskustva, kombi novana sa saznanjima do kojih su dole sociolingvistika, primenjena lingvi stika i srodne discipline, u novije vreme su uvrsti la i popula rizovala gledite po kome se poj am " savremeni strani jezik" ne srne prihvatali kao a priori definisana kategorija koj a se na neki nain sama po sebi razume, nego se, naprotiv, mora prethodno analizirati za potrebe nastave. Takva analiza ukazuje na razliite dimenzije izbora unutar datog jezika. Tako se, na primer, moe predavati bilo opti jezik bilo jezik neke posebne struke, pri emu teite moe da bude na razliitim registrima ili funkcionalni m stilovima, na govorenom ili pisanom jeziku, i slino. Kod policentrino standardizovanih jezika postavlj a se uz to i pitanje izbora standardne varij ante; primera radi,
161
RANKO BUGARSKI
kod engleskog jezika ovo znai biranje izmeu britanske, amerike ili neke tree nacionalne ili pak internacionalne varijante, a kod pan skog izmeu kastilj ske i latinskoamerike varij ante. (Moemo uzgred da konstatujemo kako se svojevrsni problemi ovog reda javljaju i u 1 n astavi srpskohrvatskog kao stranog jezika.) Izbori po pomenutim di menzij ama diktirani su ciljevima nastave, uzrastom i potrebama uenika, zatim geopolitikim poloajem i tradicionalnim opredeljenj 2 ima zajednice u kojoj se dati jezik izuava, i tako dalje.
2. Kultura. Poj am kulture ovde treba shvatiti u irem antropo

lokom smi slu, koji obuhvata materij alna i duhovna dobra odreene jezike zajednice, njene institucije i obrasce ponaanj a, sisteme vred nosti , kao i njen sveukupni pogled na svet i nain ivota.3 Ovde treba voditi rauna ne samo o razliitosti jezika i kultura, nego i o odsustvu brojane podudarnosti i simetrine raspodele ovih kategorija - odsus tvu koje j e najupadljivije upravo kod jezika koji se najvie izuavaj u kao strani . Poznato j e , naime, da se jedna kulturna i dravna zajednica esto slui veim brojem jezika (npr. Belgij a, vajcarska, Kanada itd.), i obrnuto, da se jedan jezik upotrebljava u vie zajednica (npr. engleski, panski, nemaki , francuski itd.). Sa stanovita nastave stra nih jezika prva pomenuta situacija nije od veeg znaaj a, jer ta nastava po pravilu nije usmerena ka administrativno-politikim nego ka je ziko-kulturnim entitetima, ali druga pomenuta situacija jeste u ovom pogledu relevantna, zato to upotreba istog jezika u razliitim kultu rama moe s jedne strane da prikrije znaajne kulturne razlike , a s druge da selekciji elemenata kulture koji e se predavati uz dati jezik pridoda jo jednu vanu dimenzij u . Tako, na primer, ako je re o evropskom kulturnom krugu, na odgovarajuim stepenima nastave ne makog j ezika ne srne se izgubiti iz vida odreeno (i u nekim oblas1
2
O ovoj nastavi v. sada Vukovi
(1984).
Neto ire o nekima od ovde pomenutih problema v. u sledeem poglavlju.
3 Razliite pristupe pojmu kulture uopte, i posebno u nastavi stranih jezika, izlae orevi (1975), sa uputama na dalju literaturu. Kritiki pregled razliitih shvatanja opteg pojma kulture daju Kroeber/Kluckhohn (1963), a pionirsko delo na podruju lingvistikog kontrastiranja kultura predstavlja Lado ( 1 957). Za neke novije pristupe v. sada Bakingem (1982).
1 62
tima ivota dosta izrazito) kulturno diferenciranje izmeu Savezne Re publike Nemake, Nemake Demokratske Republike, Austrije i vaj carske. A izlazei iz pomenutog kruga, valj a imati na umu da se fran cuski osim u Evropi govori i u Kanadi , panski i u Latinskoj Americi, a engleski u vie zemalja irom sveta. lako to samo marginalno zalazi u temu koju razmatramo, na ovom mestu elimo da pomenemo znaaj jednog osobenog vida kul ture - upotreblj avaj ui ovaj termin sada u drukijem i specifinijem znaenju. Re je o neemu to bismo nazvali jezikom kulturom po jedinaca i drutvenih kolektiva, podrazumevajui pod tim neto znatno vie od onoga to se kod nas obino naziva kulturom govora. Ovaj poslednj i termin, kao i slini nazivi u povremenoj nesistematskoj upo trebi, trebalo bi da obuhvati sve komponente kultivisanog govora (i pisanj a), ali se njegovo znaenje u praksi esto svodi na ortoepske i ortografske pojedinosti kao to su razlikovanje pojedinih glasova, ak cenata i duina, pisanje velikih slova, interpunkcija i slino. Manja panj a poklanj a se, na primer, razvijanju sposobnosti koherentnog i loginog izlaganja, saimanj a i proirivanj a tekstova, i uopte ekono minog i svrsishodnog a uvek do kraja j asnog izraavanj a. Koncepcija jezike kulture kakvu imamo na umu uklj uuje sve pomenute vetine, i to kako u maternjem jeziku tako i u stranim jezicima koj i se ue, ali uz to i znanj a o razliitim jezicima i nji hovim kulturama, te stavove prema nosiocima jezikih varijeteta (ovo poslednje je od naroite va nosti u viejezinim zajednicama). Negovanje jezike kulture u ovom irokom smislu, koji obuhvata odreena znanja, sposobnosti i stavove u vezi s jezikom i j ezicima, ne bi samo irilo vidike pojedincima i doprinosilo razvoju linosti , nego bi bilo i od ne malog drutvenog znaaj a u borbi protiv svakovrsnih predrasuda, jezike i nacionalne i sklj uivosti , etnocentrizma, kulturnog i mperij alizma i slinih pojava koje u dananjem svetu truju odnose meu ljudima i narodima. Isprav no postavljena i kulturno usmerena nastava stranih jezika mogla bi mnogo toga da priloi ovim naporima - koj i , razume se, idu meu najvanije opte cilj eve obrazovanj a i vaspitanj a u celin i .4
4
(1986a, pogl. Ill).
Neto ire obrazloenje ove koncepcije jezike kulture sadri Bugarski
163
RANKO BUGARSKI
3. Sociolingvistiko stanovite. Sociolingvistika prouava jezik u njegovom drutvenom kontekstu . Kako izmeu jezika i drutva po stoj i sloen splet odnosa, ovo iroko i interdi sciplinarno polje prou avanj a moe se uslovno i sparcelisati - s obzirom na specifinije pred mete, metode i posebno ciljeve istraivanj a - na nekoliko oblasti obe leenih karakteristinim dvolanim ili trolanim nazivima. Pored sociolingvistike u uem smislu, svog udela ovde imaj u discipline kao to su antropoloka lingvi stika, etnolingvistika, sociologija jezika, so cij alna psihologija jezika, te psiholingvistika. Pitanje razgranienj a 5 ovih podruj a izlazilo bi i z okvira nae teme. Ovde treba samo da konstatujemo da sve ove naune oblasti imaju, pored teorijskih, i svoje primenjene aspekte, i to u mnogim oblastima ivota. to se tie n a stave stranih jezika, ona nesumnjivo moe da se unapredi ako se u njeno m vidokrugu nau - razume se, ve prema realnim moguno stima - sociolingvistiki pristup i zboru jezikih varijeteta, etnolingvis tiki obrasci ponaanj a, sociopsiholoki stavovi prema jeziku, psiho lingvistiki procesi usvaj anj a drugih jezika, i drugo to inae spada 6 u ovaj multidisciplinarni kompleks. U nekim sredinama na ovom terenu se zainje, kao i sto primenjena oblast, disciplina koju sov jetski autori nazivaj u lingvostranovedenie, a koj a se kod nas (iz nude, i terminoloki ne naj srenije) ponekad naziva lingvokulturologijom: to je prouavanje i pedagoko prezentiranje sociokulturnih inilaca koji utiu na uenje nekog jezika kao stranog, dakle neka vrsta pri me 7 njene etnolingvistike u jednom znaenju ovog termina.
5 Na srpskohrvatskom jeziku danas ima vie publikacija domaih i stranih autora posveenih razliitim vidovima problematike jezika i drutva. V. naroito Bu garski (1974, 1986a), Bugarski/Ivir/Mike (1976), Hol (1976), Fishman (1978), Ra dovanovi (1979), Voif (1979), Hajmz (1980), Sapir (1984).
6 Obavetenja o aktuelnim istraivanjima u ovim oblastima, a sa stanovita uenja i nastave jezika, prua Pride (1979).- Kod nas je, pored ve pomenutog sin tetikog rada Radmile orevi, objavljeno vie kraih radova o pojedinim pitanjima nastave kulture, kao Rianovi (1965), Kolka (1976) i Krstulovi (1976), dok iz pro dukcije poslednjih godina treba naroito videti zbornik pod Stojni (1982), sa refe ratima koji obrauju neka od pitanja pomenutih u naem tekstu. 7 Upor. Vereagin/Kostomarov (1983) i kod nas Nikoli (1979). Posebno mesto kultura zauzima i u nastavi drugog jezika; v. npr. Juki (1979) u kontekstu nastave srpskohrvatskog kao jezika drutvene sredine uenicima maarskog maternjeg jezika.
1 64
Sve to je navedeno u prethodnom odeljku moe se - sa naune strane moda nedovoljno precizno, ali iz pedagoke perspektive uglav nom opravdano - svrstati pod soc iolingvi stiko stanovite. Ono, znai, obuhvata svest o fenomenolokoj raznolikosti jeziki h sredstava, o kognitivnim i kulturnim vidovima te raznolikosti, o razliitim drutve nim funkcijama atog jezika, o komunikacij skom potencijalu njegovih govornika, o diferenciranim nainima njegove upotrebe s obzirom na uesnike u komunikacij i , na predmet i cilj komunikacije, n a vanjeziki ili situacioni kontekst, itd. Ovakva svest bi u naelu trebalo da proima sve etape nastavnog procesa: od izbora jezika i varijeteta koji e se predavati (gde su od naroite pomoi soc iologij a jezika, odnosno so ciolingvistika), preko selekcije materijala (uz posebnu pomo etno lingvistike sa Iingvokulturologijom, kao i socijalne psihologije jezika), do gradiranj a i prezentacije u udbenicima (pri emu treba raunati i sa psiholingvistikom). Po sebi se razume da uloga ovih novijih osvet ljenj a nije da zasene nego da dopune i i zotre doprinos koj i jezikoj n astavi pruaju njeni tradicionalni oslonci kao to su psihologija, pe dagogija i metodika. Izmeu ostalog, ovim se otvara put ka udbe nicima koji e biti - kao i programi na kojima se temelje - istinski savremeni, odgovarajui kako psihofizikim mogunostima uenika tako i njihovim stvarnim potrebama i interesovanjima, a uz to sluei i nekim irim drutvenim ciljevima koje smo ranije pomenuli.
* * *
Iz spleta meusobno povezanih pri stupa jeziku u kulturi i dru tvu, u ovoj prilici emo da izdvoj imo jedan koji je poeo da se izra zitije razvij a tokom poslednje decenije a koji kod nas jo nije ire poznat, pa emo o njemu da kaemo nekoliko rei. U kri lu socijalne psihologije, kao nauke koj a prouava interakcije individualnog po naanj a i njegovog drutvenog konteksta, poela je da izrasta socijalna psihologij a jezika, koja jeziku aktivnost poj edinaca posmatra i tumai sa gledita nj ihovih drutveno uslovljenih stavova, motivacij a, namera, oekivanj a itd. Ovaj ugao gledanj a omoguuje i bolje sagledanje pro blema koji nastaju kada dva jezika i dve kulture dou u kontakt putem
165
RANKO BUGARSKI
nastavnog procesa. Tako se, na primer, lake uoava da se nastava stranih jezika jednim s voj i m vanim obelejem bitno razlikuje od svih drugih kolskih predmeta, sa kojima se u sistemu obrazovanj a stavlj a u isti red. Naime, dok se drugi predmeti zasnivaju na kulturi uenika (to u odreenoj meri vai i za tehnike i prirodne nauke, i ako se najjasnije vidi kod humanistikih disciplina), jedino strani jezici nu no uvode perspektivu druge kulture, koj a nije uenikova i ije ele mente on otuda tek treba da usvoj i . Za razliku od drugih predmeta, ovde se ne radi o savlaivanju novih informacij a koje su deo vlastite kulture, nego o usvajanju simbolikih sistema i referentnih okvira jed ne drukij e etnojezike zajednice. Dakle, ne ui se o neemu to je ve na neki nain " s voje" , nego se ovladava neim "tuim " . Ovo je ve na iskustvenom planu dovoljno j asno; najzad, ovek ne ui strani jezik da bi ostao u granicama sopstvene kulture - na protiv! Meutim, ovakva situacija moe da ima dalekosenih impli kacij a. Pre svega, tim putem dolazi do delom eksplicitnog a delo m implicitnog kontrastiranj a dvej u kultura koje dolaze u dodir u nastavi, pri emu treba voditi rauna o injenici da slika kulture stranog jezika donekle zavisi od obelej a kulture domaeg jezika, pa valj a nastoj ati da se izbegne efekat krivog ogledala. Osim toga, razliiti vidovi kul ture, kako j edne tako i druge, mogu u odreene svrhe da budu istak nuti u prvi plan u nastavi j ezika, uz zanemarivanje drugih, u ivotu date zaj ednice ne manje vanih. Tako je, na primer, naroito u nekim periodima, u udbenicima izvesnih jezika za strance vano mesto do bij ala ideoloka komponenta kulture, a slinih akcenata moe da bude i u nastavni m programima stranih jezika za domau upotrebu. U sva kom sluaj u , ova materij a je po svojoj prirodi dosta delikatna, pa j oj treba pokl anj ati dunu panju. Kao ilustracij a sociopsiholoke perspektive u razmatranom do menu moe da poslui opti model usvaj anj a drugih i stranih jezika 8 koj i je nedavno predloio kanadski psiholog Gardner. Prema ovom
8 V. Gardner ( 1979). U uvodnom delu ovog rada istaknuta je i osobenost nastave stranog jezika sa kulturnog gledita na koju smo malopre ukazali.
1 66
modelu, drutvena sredina odreuje skup kulturnih verovanja date za jednice (ukljuujui i stavove prema drugim jezicima i kulturama). Ovaj skup utie na nain i stepen manifestovanj a pojedinih relevantnih komponenti linosti - inteligencije, sposobnosti za uenje jezika, mo tivacije itd. - u procesu usvajanj a stranog jezika. Ovakve individualne razlike se neposredno ili posredno odraavaju kako u formalnoj na stavi stranog jezika tako i u sticanju neformalnih iskustava s tim je zikom, pri emu oba naina usvajanj a jezika daju svoje lingvistike i nelingvi stike (tj . kulturne) rezultate. Na taj nain, drutveni stavovi raireni u zajednici u kojoj se strani jezik ui snano utiu na moti vaciju, i tim putem (a ne direktno! ) deluju na uspeh, dakle na usvaja nje jezikih i kulturnih znanja. Sa svoje strane, usvojena znanj a po vratno deluj u na iste ove stavove, to model ini dinaminim. U irim okvirima, empirijsku potvrdu ovog dej stva nalazimo u dobro poznatoj injenici da se kultura domaeg jezika u poneemu menja pod uti cajem kulture stranog jezika. Ukratko, istraivanja na kojima se za sniva pomenuti model pokazuju da drutveni kontekst utie ak i na odnos izmeu individualnih razlika i uspeha u uenj u ; ovo daje po 9 seban znaaj pristupu iz ugla socijalne psihologije. U zakljuku, ima mnogo osnova za uverenje da bi stanovite koje smo iroko nazvali sociolingvistikim, a koje ukljuuje izmeu ostalog i specifiniju perspektivu na koju smo posebno ukazali, moglo - i moralo - znaajno da doprinese uspenosti jedne savremeno postavljene i kulturno usmerene nastave stranih jezika. Pri tom treba stalno drati u vidokrugu one potencij ale - za sadrajan i stvaralaki ivot, za delotvornu komunikacij u - koje svaki jezik nudi svojim no siocima i koji za njih ostaju u njemu ovaploeni; a ovi potencijali upravo se i ostvaruju drutvenom upotrebom jeziki h si stema u raz novrsnoj govornoj del atnosti .
9 Navedeni rad Gardnera nastavlja se na ranije radove u istoj tradiciji, kakvi su Gardner/Lambert ( 1972) i - sada dostupan u prevodu - Lambert (1980). Kao primer istraivanja stavova i motivacija naih studenata navodimo rad: Dimitrijevi/orevi (1975). V. i odeljak ,,Drutvena motivacija uenja stranih jezika" u zborniku Bugar skillvir/Mike (1976). Optije osvrte na socijalnu psihologiju jezika sadri, na vie mesta i uz dalju literaturu, Bugarski (1986a).
1 67
15. Sociolingvistika
nastava jezika
Poj ava sociolingvistike na naunoj sceni omoguila je da se u novom s vetlu sagledaju mnogi aspekti strukture, usvajanj a i upotrebe jezika, ukljuujui i jeziku nastavu . Sociolingvistika nudi okvir u kome se mogu sa vie sistema nego ranije pretresati problemi i dileme odavno poznati iskusnim nastavnicima, bar intuitivno ako ne sasvim i analitiki , ali i pronalaziti reenja za pitanj a koj a je tek savremeni razvoj dogaaja uinio aktuelnim. Popularnost ove discipline danas je ve tolika da se s razlogom moe postaviti pitanje njene zastup ljenosti u nastavi jezika, naroito na univerzitetskom nivou. U ovom prilogu ukratko emo se osvrnuti na nekoliko bitnih pitanj a nastave jezika koj a se pri tradicionalnim pristupima uglavnom nisu smatrala predmetom za diskusiju, jer se uzimalo da su odgovori na njih unapred poznati , a koja jedno sociolingvi stiko stanovite uveliko problema tizuje. Ovo razmatranje u principu se odnosi na nastavu kako stranih tako i maternjih jezika, dakako uz prilagoenj a koja zahteva svaki od ova dva fundamentalna tipa jezike nastave. U pogledu program skog okvira, teorijski povoljnu mogunost predstavljalo bi uvoenje posebnog kursa iz sociolingvistike datog jezikog podruja, ali bi u sadanj i m prilikama malo koj a visokokolska u stanova mogla sebi da dozvoli ovaj luksuz. Stoga emo ovde da se pozabavimo realnijom alternativom proimanja postojei h oblika jezike nastave socioling vistiki m u vidima i saznanj i ma. Ovako gledano, pedagoka relevantnost sociolingvistike oituje se u dve perspektive, koje emo uslovno n azvati spoljnom i unutra njom . S poljna perspektiva obuhvata filoloki kontekst jezikih studija:
1 68
istoriju, civi lizaciju, knjievnost i kulturu naroda koji govore jezikom koji je predmet nastave. Unutranja perspektiva, izrazitije lingvistika, osvetljava strukturu i upotrebu samog tog jezika kao komunikacijskog sistema uveliko oblikovanog interakcijom razliitih drutvenih ini laca. Podrazumevajui bez daljeg komentara iru valjanost prethodnog ugla posmatranja, koji je u raznim oblicima i stepenima ve vekovima zastupljen u nastavi, i usredsreujui se na potonji, kao znatno noviji i otuda uopte uzev slabije poznat u obrazovnim krugovima, pogle daemo kako ovaj navodi na preispitivanje nekih iroko prihvaenih ili pak zanemarenih stanovita u vezi s poj edinim pitanjima jezike nastave. (l) Cilj nastave. Konvencionalne predstave o ciljevima jezike nastave mogu se u sluaju maternjeg jezika svesti na ovladavanje je zikom po uzoru na dobre pisce, a u sluaj u stranog jezika na to bolje poznavanje nekog njegovog vaeeg " i spravnog" modela, idea lizovanog i statiki shvaenog. Sociolingvistika, meuti m, priznajui postojanje razliitih jezikih varijeteta, stilova i normi, i svesnija raz norodnih potreba i uslova jezi kog optenja, stavlja naglasak na svrsi shodno i kreativno korienje raspoloivih jezikih sredstava, odnosno na slobodnu komunikaciju sa razliitim grupama izvornih i neizvornih govornika pod razliitim okolnostima. Ovo ujedno zahteva i omo guuje vei stepen elaboracije u diferenciranom korienju jezikih vetina - govorenj a, razumevanj a govora, pisanj a i itanja. Kod stranih jezika ovim putem se uvruje i svest o potrebi viestranog upoznavanj a sa govornim repertoarima izvornih jezikih zajednica i postizanj a komunikativne sposobnosti u povezivanj u skupova drutve nih uloga sa odgovarajuim verbalnim ponaanjem. Stoga se impli citno globalno odreenje po kome ci lj nastave nekog jezika jeste pro sto da se taj jezik naui, i to kao nekakva unapred zadata homogena cel ina ij i identitet nije ni na koj i nain pod znakom pitanj a, pokazuje nedopustivo naivnim sa sociolingvistikog, kao i glotodidaktikog sta novita. U nastavi stranih jezika, u vezi s ovim javlja se i pitanje in strumentalne ili pak integrativne motivacije, dakle cilj ogranienog
169
RANKO BUGARSKI
sluenj a j ezikom u odreene svrhe ili istinske komunikacije uz uee u kulturi toga jezika. A kod s vetskih jezika kakav je danas u naj veoj meri engleski, dva tipa motivacije mogu da se manifestuju i u svo jevrsnoj sintezi - na primer, kroz tzv. internacionalni engleski (Inter national English ili World English) kao idiom komunikacije i kulture na nadnacionalnom planu, koji time postaje i ire prihvatljiv u ovom vremenu n acionalnih osetlj ivosti . Naime, engleski u ovom obliju je ste potencij alni - a u rastuoj meri i stvarni - medijum izvanredno razgranatog meunarodnog optenja, ali i stvaral atva u mnogim do menima u potrebe jezika, to poj am kulturne participacije ne ukida nego ga s amo podie na svetsku razinu. Uporedo sa ovim, prirodno slabe i asocijacije koje u dananjem uveliko ideologizovanom i po litizovanom svetu esto povezuj u engleski jezik sa kolonijalizomom Britanske Imperije u prolom veku ili politikom moi SAD u ovom. Ti m putem se engleski, naj raireniji i naj vie upotrebljavani interna cionalni jezik koji je ikada postoj ao, prilagoava savremenoj stvar nosti i preporuuje za budunost - izmeu ostalog, i kao nastavni cilj vrlo visokog stepena praktine upotrebljivosti , a sa uveanom me rom idej ne reprezentativnosti i emotivne neutralnosti . ini se da i z ovih r azloga koncept internacionalnog engleskog zasluuje dalje razvij anj e i primenu u kontekstu nastave stranih jezika - iako ovaj pojam nipoto ne treba prihvatiti nekritiki , jer on ipak po svojoj prirodi postavlj a odreene i sto lingvistike, socioloke i pedagoke probleme; pogotovo se ne srne podlei komotnoj pretpostavci da bi on mo ft ao da ukine potrebu za drugim jezicima internacionalnog ra spona. 0
(2) /zbor jezikog varijeteta. U sluaju maternjeg jezika, vari jetet koj i e biti predmet nastave ve je zadat samim postoj anjem standardnog ili knjievnog oblika datog jezika, a odreena pitanj a
1 0 O varijetetima engleskog jezika irom sveta i o njegovom meunarodnom statusu dosta se pie poslednjih godina. V. naroito Fishman et al. { 1977), Smith ( 1 98 1 , 1983). Bailey/Gorlach ( 1982), Trudgi ii/Hannah ( 1982), Brumfit ( 1982), Prie ( 1982). Kachru ( 1 983), Greenbaum ( 1985) i asopis English World- Wide; posebno u vezi s nastavom internacionalnog engleskog, takoe Strevens ( 1 980), Quirk/Widdow son ( 1 985) i asopis World Language English .
170
LINGVISTIKA U PRJMENI
ove vrste mogu da se j ave samo u vezi sa eventualnom varij antnom raslojenou (kao npr. kod srpskohrvatskog). U nastavi stranih jezika, izbor varijeteta u naelu je osetljiv na promenljive civilizacij ske, kul turne i politike okolnosti - i ovde naroito ako se ovi ispolj avaju u delimino razliitim nacionalnim varij antama. Tako, na pri mer, en gleski i panski nude odreene alternative u ovom pogledu, a u nekim sloj evima leksike i frazeologije i nemaki - za razliku od ruskog ili italij anskog, a i francuskog (ija varijantizacija u ovom smislu mahom nema uticaja na izbor nastavnog modela ovog jezika kao stranog). Naj veim rasponom izbora odlikuje se engleski , kao jezik raslojen u nekoliko standardnih oblika. Sve do II svetskog rata nije bilo mnogo dilema oko modela engleskog kao stranog jezika, jer je u tu svrhu po pravilu prihvatan, ne samo u Evropi nego i drugde, vladaj ui obra zac standardnog britanskog engleskog u njegovom "prihvaenom iz govoru " (Received Pronunciation). Sada, meutim, ameriki engleski predstavlja ozbiljnog takmaca na raznim stranama, a ne treba gubiti iz vida ni kanadsku , australijsku i druge verzije engleskog kao mater njeg jezika. Pored toga, u mnogim zemljama u razvoju, gde se en gleski predaje kao drugi jezik, lokalni varijeteti engleskog kao nematemjeg jezika (indij ski, afriki i drugi) u stvarnosti ve predstav lj aj u psiholoki pri hvatlj ivije nastavne obrasce no to bi to inili va rijeteti engleskog kao maternjeg jezika, pa se kao takvi ve uveliko i koriste. U svim ovim sluajevima, izabrani model mora da poiva na zajednikim obelejima svih varijeteta jezika koji se predaje, dakle na zajednikom jezikom jezgru (common core). Za neke svrhe ovo moe da poslui i kao polazi te u izgraivanj u strukturno pojednostav 11 ljenih varijeteta kakav je tzv. nuklearni engleski (Nuclear English). Nastava se pri tom odvija uz mogue naglaavanje odlika pojedinih varijeteta u zavisnosti od lokalnih uslova, ali i uz regi strovanje oso benosti nekih drugi h, prema mogunostima, a vodei rauna o potrebi i eljama onih koj i jezik ue.
1 1 O zajednikom jezgru v. npr. Quirk et al. ( 1 972 : 13-4), a o nuklearnom engleskom Quirk ( 1982).
17 1
RANKO BUGARSKI
Povezujui ovo pitanje sa ranije pomenutim pitanjem cilja na stave, lako emo utvrditi kako nas je sociolingvistika uvrstila u uverenju da vie nije razumno, a ni mogue, teiti da nam uenik govori ,,kao Englez" , odnosno "kao Amerikanac" i slino, jer bi se odmah moralo pitati kao koj i upravo Englez ili Amerikanac, i to uzeto kako geografski tako i socijalno, ili zato ba oni a ne neki trei, itd. Moda je dovoljno - a to nikako nije malo dostignue! - ako se on u tom jeziku oseti onako lagodno, neoptereeno i "internacionalno " kao, reci mo, veanin i Holananin koj i e, pri prvom susretu bilo gde u svetu, spontano da uspostave komunikaciju na engleskom. Isti princip trebalo bi da vai i za druge jezike u meunarodnoj upotrebi . Ovo istovremeno znai d a s e moraju tolerisati i izvesna odstupanja o d idealizovanih obrazaca - moda naroito u sferi izgovora, a ovde posebno akcenta i intonacije, gde je potpuno usvajanje izvornih obrazaca najtee, a pri tom komunikacijski uglavnom manje vano poto se postigne odre eni nivo aproksimacije. Drugim reima, autentino sociolingvistikom pojmu ,jezik stranca" treba pokloniti dunu panju, umesto da se on 12 prosto odbacuje kao neto to valj a po svaku cenu izbegavati.
(3) Funkcionalno raslojavanje unutar izabranog varijeteta. Ova

taka zapravo obuhvata kompleks pitanj a, poznatij ih u operativnom smislu u nastavi stranih nego u nastavi maternjih jezika, koja se tiu delimino razliitih normi u govoru i pisanju, razliitih registara ili funkcionalnih stilova, zatim raznih vrsta tekstova i govornih inova, i sline materije. I sociolingvistika je doprinela znaajne uvide u raz nolikost upotrebe jeziki h sredstava u normalnoj situiranoj komuni kaciji; a n astava jezika treba u ovom krugu da obezbedi diferencirane govorne navike i razvijanj e drugih jezikih sposobnosti i vetina eventualno kroz neku vrstu situacionog pristupa, ali na viem nivou od onoga koji je najee bio zastupljen u ranijim programima pod ovim n azivom. Poto je ova problematika ve srazmerno dobro poz nata, bar u nastavi stranih jezika, na njoj se neemo zadravati , ali smo je ipak pomenuli zbog njene velike vanosti.
12 Za pokuaj sistematskog pristupa pojmu sociolingvistikog odstupanja u je ziku stranca v. Janicki ( 1 982).
1 72
( 4) Stavovi prema drugim varijete tima. Ako u nastavi nema ni potrebe ni mogunosti da se podjednaka panj a pokloni varijetetima jednog jezika koji nisu izabrani kao osnovni model, mogu se bar ne govati ispravni stavovi prema njima. Ovo znai , na primer, da se neki drugi nacionalni standard, ako takav postoj i , ne srne ni implicitno ocenj ivati kao inherentno inferioran. Takoe je veoma vano da se dosledno i zbegava raireni potcenj ivaki ili ak rugaki odnos prema regionalno obojenim dij alektima, urbanom substandardu i etnikim akcentima - reju, prema govorni m odlikama onih koji moda nisu uivali prednosti formalnog obrazovanj a, a koje su neretko predmet akademskog kao i popularnog prezira. A kao to je do danas ve i analitiki poznato iz sociolingvistike i soc ijalne psihologije, iza sta vova o jezikim varijetetima kriju se stavovi o njihovim govornicima, dok su predrasude prema govoru drugih slab poetni kapital u ostvarivanju bilo kakve komunikacije s nji ma, pa i samog ljudskog 13 razumevanj a. U dananjem svetu mora se nauiti iveti sa govornim kao i sa drugim razlikama, odnosei se prema njima pozitivno a ne negativno; u ovome je sutina one sociolingvistike svesti koju treba razvijati i kroz nastavu jezika.
Treba se odmah suprotstaviti i moguoj elitistikoj vulgarizaciji i znetog stanovita, jer se njime ne pledira za produktivnu identifika cij u nego za jeziku i drutvenu rekognicij u . Od studenta engleskog jezika, na primer, ne trai se da sada progovori kao jorkirski farmer, Pakistanac koj i upravlja autobusom londonskog gradskog saobraaja ili ulini svira u njujorkom Harlemu, ali se oekuje da u okvirima mogunosti prepozna neka obelej a njihovih varijeteta engleskog i , jo vanije, da prihvati i nj ihov dignitet kao autentinih ljudskih i dioma. Uostalom, neto od ovoga neophodno je i za potpunije razumevanje znaajnih delova modeme knj ievnosti na jeziku koji se i zuava; postoj i , naime, verovatnoa da e ona, naroito u svojim izra zitije regionalnim, etnikim i modernim urbanim manifestacij ama, biti protkana obelejima koja se obino ne povezuju sa jednom uskom koncepcijom knjievnog jezika. Ima, dakle, vie dobrih razloga za
1 3 Stavovi prema jezikim varijetetima ire se razmatraju, uz navoenje dalje literature, u radovima : Bugarski ( 1 982; 1986a, pogl. V) i Kalogjera ( 1985).
1 73
RANKO BUGARSKI
n adilaenje dosta krutih akademskih, jezikih i sociopsiholokih mo dela u ij i m se okvirima najee zadravala tradicionalna nastava 14 jezika. Na kraj u jo neto. S vaka nastava ve po svojoj prirodi podra zumeva mnoga uproenja i idealizacije daleko sloenije stvarnosti u odgovaraj uem domenu; u nastavi jezika, kao i nekih drugih huma nistikih predmeta, ovome se po pravilu pridruuju i apsolutizovane dvovalentne vrednosne orijentacije u stilu "dobro" /" loe" . Nasuprot tome, sama priroda sociolingvistike upuuje ovu na diferenciranje i finij e n ij ansiranj e predmeta i pristupa; njene vrednosne ocene uvek su rel ativizovane s obzirom na razliite komponente jezikog i situa cionog konteksta u kome dolazi do verbalne komunikacije. Usled ove suprotnosti u osnovnim polazitima, susret nastave jezika i socioling visti ke , koj i prua pogodan okvir za sistematsko promilj anje proble m atike od interesa za obe oblasti, nije samo empirij ski koristan nego je i teorij ski relevantan. Stoga moemo da zakljuimo, zavravajui ovaj n a letimini pregled, da bi svaka valjana teorija nastave jezika morala ozbiljno da uzme u obzir i specifino sociolingvistika sazna nj a o u s v aj anju i upotrebi jezika. S druge strane, proces nastave jezika moe d a o l aka i spoljavanje i uoavanje pojedinih jezikih obelej a, a posebno s nji m a povezanih drutvenih vrednosti , interesantnih za teoriju sociolingvistike. U vremenu koje dolazi, ove dve oblasti mogle bi da u m noe take svojih stvaralakih dodira u glavi, ali i u srcu, uenika jezika.
14 Pojedini aspekti uloge koju sociolingvistika moe da igra u nastavi jezika razmatraju se i u delu literature navedene u prethodnom poglavlju ; uz to v. jo Sociolingvistika i nastava jezika, te Mihajlovi ( 1 98 1) i Kolka ( 1 983).
174
16. Norme, kontekst
nastava jezika
Tradicionalno poimanje jezike norme poiva, kako izgleda, na pretpostavci da za svaki jeziki kolektiv postoji uvek samo po jedna norma - pri emu se dalje pretpostavlj a da se tano zna ta ta norma predvia a ta iskljuuje, te da se pripadnici datog kolektiva uglavnom mogu deliti na one koji normu uvaju i one koji je ne potuju; po n aanje ovih drugih onda se osuuje kao jedan od glavnih izvora nezadovoljavajueg stanja jezike kulture . Ovo uproeno shvatanje norme ulo je i u temelje nastave jezika, kako maternjeg tako i stranog. Nasuprot ovome, slojevitost dananjeg ivota u uslovima urbane civilizacije i proirenih komunikacijskih mrea istie zahtev za znatno veom elastinou u pristupu jezikoj , kao i svakoj drugoj drutvenoj normativistici . Ne dovodei ni na koji n ain u pitanje samu potrebu za jezikom standardizacijom i normiranjem jezika, mi bismo ipak morali, ivei u ovom vremenu, da preispitamo nasleene predstave o jedinstvenoj i monolitnoj normi , neophodnoj i prikladnoj za svakoga i u svakoj prilici . Istina, povremeno se i u ovim okvirima uju upozorenja kako norma ne srne da bude kruta, te kako ona - naroito na nekim nivoima jezike strukture - treba svojom fleksibilnou da omoguuje veu irinu u izboru jezikih sredstava, sa posebnim ob zirom na zahteve dobrog sti la. Ali sva je prilika da ovo nije dovoljno, i da treba otii korak dalje u adekvatnijem modeliranju samog pojma jezike norme za potrebe ivljenj a u savremenom svetu. Na ovo upuuje i novij i nauni razvoj , naroito na podruju sociolingvistike, ij a saznanja bacaju usredsreene snopove svetla na procese diferenciranj a unutar prihvaenih jezikih normi . Kratko reeno, i votni i nauni tokovi iznose na dnevni red sledee dalekoseno pita175
RANKO BUGARSKI
nje: j edna norma ili vie normi? Ovo pitanje postavlj a se na razliite naine u razliitim zajednicama, i ne moe, razume se, biti govora o nekom optevaeem odgovoru sa statusom aksioma. Da li e se govoriti o viestrukoj normi (dakle, jo uvek u jednini) ili pak o de limino razliitim normama (dakle, ipak u mnoini) - ovo zavisi od specifine prirode svakog konkretnog sluaj a. Medutim, injenica je da dan as o ovim pitanjima mora da se govori , vie i odreenije nego 1 ranije, i sa izgraenij ih teorij skih polazi ta. 5 Mnoinski oblik i menice norma koji se j avlja u naslovu ovog priloga ima krajnje ogranien zadatak: da prosto skrene panju na postoj anje pomenute aktuelne dileme. Cilj samog naeg izlaganj a jeste da u n aj kraim potezima ukae na neke, preteno didaktike, aspekte ove situacije u domenu nastave jezika, pri emu e biti uinjen osvrt i na srodno pitanje kontekstualizacije. Sami po sebi, i u jednom i sto iskustvenom smislu, problemi koj i e ovde biti dotaknuti nisu nov i , ali nj ihovo posmatranje u ovakvom jednom okviru moda moe, ma kar i u skromnijoj meri, da unapredi nj ihovo razumevanje. Kao to je poznato, u svom jeziku moe se govoriti bolje ili loije po oceni njegovih govornih predstavnika, mogu se praviti greke ili postizati oratorski uspesi - i to sasvim nezavisno od toga da li j e dati jezik standardizovan i l i nije, d a li s e n a njemu uopte pie i l i ne. I z ovog sledi d a u svakoj zajednici, bila ona primitivna i l i civi lizovana, ivi jedno spontano, intuitivno oseanje za jeziku normu, pa je u ovom smislu normativnost prirodan vajkadanji sastoj ak upo trebe jezika, a ovaploenje pomenutog oseanj a moe se nazvati im plicitnom normom. U razvijenijim i nuno pismenim zajednicama, na ovo se moe u procesu standardizacije nadograditi i jedna ekspli citna norm a, kao struno uoblien i drutveno propisan izbor iz r a spoloivih jezikih sredstava namenjen javnoj upotrebi, naroito u sfe 16 rama obrazovanj a i kulture.
1 5 O otvaranju ovog pitanja irom sveta na svoj nain govori i skoranji re prezentativni zbornik: B edard/Maurais ( 1983). 16
Podrobnije o ovome: Bugarski (1986a, pogl. V I I) .
1 76
Kada govorimo o standardni m ili knjievnim jezicima ili pak o jezikoj nastavi, mi se uvek pozivamo na ovu drugu, eksplicitnu normu. Ono to se pri tom po pravilu zanemaruje ili preutkuje, me utim, jeste okolnost da ovakva norma, a pogotovo njena primena, sadri i podosta implicitnih elemenata, tj . poneto se podrazumeva to esto zapravo nije reeno. Do ovoga moe doi iz vie razloga: usled nedovoljne istraenosti stvarne jezike situacije, zbog zastarele ili inae neadekvatne norme, ili pak - za nau temu naj relevantnije - zbog kolebanja izazvanog diferenciranjem ili ak izrazitim rasloj avanjem unutar same prihvaene norme. No bez obzira na uzro ke, posledice su, ini se, uvek i ste - nesigurnost i promaaj i u primeni norme. Ovu situacij u ne olakava ni okolnost da se esto od svakoga preutno trai da normu poznaje u svim pojedinostima, i ako mnoge od ovih, ako su uopte negde i zabeleene, ostaju dostupne samo uem krugu posveenih, to stvara uslove za dalju mistifikaciju jednog pojma koj i obinom oveku i bez toga moe izgledati dovoljno za gonetan i neuhvatljiv. Pitanju norme mora se pristupati s ozbirom na oba medijuma, govor i pisanje, uz poklanjanje pune panje injenici da se govorna i pisana norma mogu u nekim sferama meusobno znaajno diferen cirati. Potom je neophodno uzeti u obzir razliite jezike varijetete, bilo da su oni odreeni geografski , drutveno ili funkcionalno. U na stavku ovog teksta uzeemo za primer srpskohrvatski kao maternji jezik ove sredine, a engleski kao predstavnika stranih jezika. Na nivou varijanti standardnog jezika, postoj anje policentrine standardizacije u srpskohrvatskom, udruene sa pitanjem izgovora i pisma, ima ve dovoljno poznatih reperkusija u nastavi ovog jezika i kao maternjeg i kao stranog, pa je ovde ponajtee ponaati se kao da postoj i samo jedna norma, unapred data i odraslima optepoznata, 17 koj u samo treba preneti acima. to se engleskog tie, pitanje izbora
1 7 O dananjem sociolingvistikom poloaju srpskohrvatskog jezika, uklj uujui i normativna pitanja, v. u skoranjim pub likacijama : Na jezik t{anas i sutra, Aktuelna pitanja nae jezike kulture, Jezik u savremenoj komunikaciji, i Sipka ( 1984).
1 77
RANKO BUGARSKI
varijante mnogo je aktuelnije nego to bi to izgledalo prema tradic ij i kod n as i j o ponegde, koj a j e priznavala samo jedan odreeni obrazac britanskog engleskog. Danas i sam ovaj model i zgleda drukije, a uz bok mu stoj i , kao rival u naj manju ruku ravnopravan, ameriki en gleski , i sam ne osobito homogen u nastavne svrhe, uz dodatne mo gunosti i zbora drugde u svetu, a danas ukljuuj u i i zanimljiv izlaz iz ove dileme koj i nagovetava neutralni model u vidu tzv. interna cionalnog engleskog, koj i se, kako izgleda, uspe no predaje i usvaj a irom s veta. ( O ovome je neto vie reeno u prethodnom poglavlju). Nivo dijalekta po pravilu u nastavi nije zastupljen, a i kad se on u tom kontekstu pomene, to se esto ini u najboljem sluaj u oprezno i dvosmisleno, ak i kada s e dostoj anstvo ovog idioma de klarativno priznaje; bilo bi pedagoki korisno kada bi se bar doslednije i sticalo da i dij alekt ima svoju normu, premda samo i mplicitnu i uto liko razliitu od norme jezikog standarda. Poj am sociolekta u nastavu se tek mukotrpno probij a, teorij ski tu jedva priznat - osim moda kroz uobiaj enu vrednosnu polarizaciju tipa "dobronoe" , u ovom slu aju naroito vezanu za distinkciju izmeu govora obrazovanih kru gova i govora neobrazovanog sveta. Za ravan i diolekta se moe rei da u nastavu delimino ulazi posrednim putem, npr. kroz insistiranje na "j eziku dobrih pisaca" kao obrascu koj i , i stini za volju, teko moe da bude reprezentativan za j ezik bilo kojeg kolektiva. Naj vee praznine, kako se ini, j avljaju se na nivou registara ili funkcionalnih stilova standardnog jezika, bar u konvencionalnij i m oblicima j ezike nastave, pa t u ozbiljniji rad tek treba d a pone. Mno gima srpskohrvatski danas i ne izgleda izrazitije funkcionalno raslo jen, ali e pre biti da je to zapravo varka, i zazvana s jedne strane tradicionalnim shvatanjima o j ednoj monolitnoj normi, a s druge stra ne, i u neposrednoj vezi s ovi m, odsustvom sistematskih istraivanj a ireg raspona. U pogledu engleskog, kao i drugih stranih jezika, inae po pravilu u veoj meri funkcionalno razuenih, stanje je svakako bolj e - n aroito zahvaljujui uspenom dopunj avanju jezika knjiev nosti u uem smislu celom lepezom strunih jezika, ime je i na ovom planu ukinut monopol jednog jedinog oblika jezika, ma koliko s razlogom cenjenog.
1 78
Meu nivoima jezike strukture, naj vea uloga u diferenciranom pristupu nastavi prirodno pripada leksici i gramatici . Bar naelno gle dano, mesto leksike ovde je sasvim oigledno, naroito ako se uzme da ona obuhvata strunu terminologiju i frazeologiju. Sa gramatikom stvari stoje neto drukije, pa pitanje izbora gramatikog modela za drava svoju aktuelnost. Uopte uzev, moe se rei da uz svu dife renciranost po razliitim pomenutim dimenzijama gramatika nuno poiva na jednom invarijantnom temelju, na neemu to anglosak sonski lingvisti ponekad nazivaju common core, dakle na jednom za jednikom jezgru . (I o ovome je bilo rei u prethodnom poglavlju). Ovo jezgro ostaje neophodno u svakoj jezikoj nastavi, ali se proiruje u razni m pravci ma s obzirom na vrstu , nivo i ciljeve nastave maternjeg ili stranog jezika, u skladu sa praktinim potrebama, ali i sa novijim uvidima teorij skog karaktera. Tako, na primer, reenina gramatika neke date vrste moe da bude dovoljna unutar pomenutog jezgra, ali bi za dalje diferenciranje prema medijumu, registru i stilu bilo veoma kori sno pozvati u pomo neku od verzij a tekstualne gramatike, dakako prilagoenu pedagokim potrebama. Iz prethodnog moemo da zakljuimo da nae uobiajene pred stave o jezikoj normi ostaju podlone preispitivanju - ne sa stano vi ta potrebe za njome, koj a nije sporna, nego u pogledu njenog pra vog sadraja i njene detaljnije fizionomije. Na najviem planu ap strakcije, nekada se moe govoriti o jednoj standardnojezikoj normi kao celini, ali je pitanje koliko je taj plan blizak nekim konkretnim poslovi ma u vezi s j ezikom . N a ovakvim poslovima mogu se pokazati mnogo blii m, i neposredno relevantnijim, specifine norme pojedinih medijuma, varijeteta, regi stara i stilova. Teorij ska razrada odnosa iz meu opte norme i njenih di ferenciranih konkreti zacij a, ili - zavisno od date situacije, ali i od ugla gledanj a - izmeu razliitih koegzi stentnih normi istog jezika, ne spada u zadatke nastavnik. jezika, maternjeg ili stranog; ali upravo iz ovi h krugova mogao bi da doe jedan od vanih podsticaj a za produbljenij i i plodotvorniji pristup ne ki m klj unim pitanj i m a jezike norme. Kroz dosadanje izlaganje provej avalo je shvatanje da za mnoge svrhe pojam norme treba da bude u odreenoj meri situiran , to po1 79
RANKO BUGARSKI
drazumeva neku vrstu kontekstualizacije. Stoga nee biti suvino da se sada m alo zadrimo na pojmu konteksta. Tu , meutim, odmah n ai lazimo n a tekoe oko definicije, p a s m o prisiljeni da poemo o d tvrenja, u nekom drugom kontekstu moda manje oekivanog ako ne i paradoksalnog, kako re kontekst svoje puno znaenje dobij a tek - u kontekstu . Naime, u lingvi stici se kontekst moe u najoptijem smislu definisati kao skup relevantnih mogunosti, ogranienj a i veza koje proistiu iz verbalne okoline i situacione sredine jezikih jedinica i tekstova, i skaza i govorni h inova, skup koji odreuje u slove njihove realizacije i interpretacije. Ali preci ziranje ovakvog jednog opteg poj ma konteksta moe da se odvija u tako velikom broju pravaca i ste pena da bi i s amo nabrajanje pojedinih vrsta konteksta koje se pomi nju u lingvistikoj literaturi i suvie dugo potrajalo. Zato se u ovoj prilici moramo zadovoljiti metodolokom napomenom da za mnoge svrhe naprosto nije dovolj no pozivati se na kontekst bez ikakvih spe cifikacij a, jer ne mora unapred da bude j asno ni na koju se vrstu konteksta misli - da se i ne govori , na primer, o pitanjima stepena kontekstuali zacije, ili pak hijerarhije kontekstualnih inilaca. Za potrebe ovog dela naeg razmatranja bie dovolj no da pone mo od ve tradicionalne opte podele na kontekst u jeziku i kontekst izvan jezika. Za ovu opoziciju najprikladnijima se ine termini jeziki odnosno nejeziki kontekst. Alternativan i esto upotrebljavan termi noloki par ine lingvistiki i situacioni kontekst, ali prvi od ovih termina (bar u srpskohrvatskom, za razliku npr. od francuskog ili en gleskog) vie upuuje na metajezik analize nego na sam jezik kao predmet analize, a drugi nam, iz razloga koji e biti navedeni , izgleda preiroko upotrebljen u ovom sklopu . Nekada se u ovom smislu pomi nju verbalni i neverbalni kontekst, to je po sebi prihvatlj ivo ali u odreeni m konteksti ma moe da sugerie da se govornoj produkc ij i daje prevaga nad jezikom strukturom . Naj zad, u literaturi se nai lazi i na par mikrokontekst l makrokontekst; on je, meutim, u ovakvoj upotrebi j asno neadekvatan , jer se razlika izmeu " mikro " i " makro " planova posmatranja, ve po svojoj prirodi samo rel ativna, moe pod jednako u stanoviti unutar bilo jezikog bilo nejezikog konteksta uze tih ponaosob, pa je dosta proizvoljno u njoj traiti granicu izmeu ovi h .
1 80
Jeziki kontekst dalje se deli po raznim dimenzij ama, s obzirom na jeziki sistem ili na govornu realizaciju, na govoreni ili na pisani jezik, na sintagmatske ili paradigmatske odnose, na vrstu, veliinu i distribucij u jezikih jedinica koje se kontekstualizuj u (od foneme/gra feme do diskursa ili teksta), itd. Prema nivou jezike strukture, na pri mer, mogu se razlikovati fonoloko-grafoloki , morfoloki , sintak siki , leksiki , semantiki i stili stiki kontekst, uz eventualne dalje podele ili kombinacije nekih od njih. Nejeziki kontekst takoe se moe dalje deliti, mada su kate gorij alne razlike ovde po prirodi stvari tee uoljive, pa se elementi ovog konteksta ponekad tretiraj u kontinualno i nediferencirano, iako ima valj anih razloga za izrazi tije diskri minativan pri stup i na ovoj stran i . Tako se esto deava da se pojam situacionog konteksta protee na svekoliki nejeziki kontekst, kako je ve pomenuto, to ne izgleda opravdano ako se u ovoj sferi razlue - da ne idemo dalje - samo tri osnovna plana, kako sledi .
Situacioni kontekst u uem i verovatno najprikladnijem smislu obuhvata samo neposrednu situaciju u kojoj dolazi do upotrebe jezika, sa njeni m dobro poznatim elementima kao to su poilj alac i primalac poruke, medijum, ambijent, svrha komunikacije, i slino. Ovaj kon tekst moe da bude osetljiv na obelej a ireg kulturnog konteksta date jezike zajednice, koji odreuje o emu se u nekoj sredini jezikom komunicira, na koji nain, kakve se vrednosti pridaju pojedinim go vornim inovima ili vrstama tekstova, itd. Naj zad, najoptij i plan mo gao bi se, u odsustvu boljeg naziva, identifikovali kao svetski kontekst, u smislu koj i asocira na teorij u moguih svetova. Da damo jedan banalan pri mer, reenice "Petar je pojeo sendvi " i "Petar je popio " pivo mogu se pod uslovom koreferencijalnosti eliptino svesti na reenicu " Petar je pojeo sendvi i popio pivo " , ali se drugi glagol ne moe bri sati , pa bi reenice kao " Petar je pojeo sendvi i pivo" valjda bile, bar strogo uzev, negramatine u svakom jeziku - iz krajnje nejezikog i zapravo nei nteresantnog razloga to se u svetu u kojem mi ivimo pivo nigde ne jede, nego se pije. Ovo je, dakle, u ovom sluaju relevantan izvor ogranienja. Meutim, ovakve reenice lako
18 1
RANKO BUGARSKI
bi postale s asvim gramatine u jednom svetu - u kakav bi, uostalom, i ovaj n a mogao bez problema uskoro da se transformie - u kome bi se pivo moglo i jesti (u zgusnutom i zamrznutom stanju, u vidu tabli i slino) . Ne treba posebno ni napominj ati da se i dve osnovne vrste kon teksta prepliu i proimaju u svom meudejstvu ; dovoljno je da samo podsetim o na raspon i ulogu paralingvistikih i "kinetikih" poj ava u govornoj komunikacij i (visina i modulacije tona, afektivna glasovna sredstva, izraz lica, mimika, gestovi , odnosi u prostoru itd.), u neki m sluajevima sa deliminim ekvivalentima i u pisanju. Neto je pro blematinij i status pragmatikog konteksta, koji se na jednoj strani moe nadograditi na seriju u vezi s nivoima jezike strukture, parne outu pod zaglavljem jezikog konteksta, ali na drugoj strani prirodno spada i pod situacioni pa i kulturni kontekst. Da i ovde damo jedan obian primer, isti i skaz "Vrata su otvorena" moe u zavisnosti od situacij e da ima celu skalu pragmatikih dej stava (obavetenje o i njeninom stanju, iznenaenje, upozorenje na promaju, poziv da se vrata zatvore, sugestija sagovorniku da se udalj i , itd.); dok kulturni kontekst ovde ulazi u igru utoliko to raspon ovakvih mogunosti ne bi nuno bio i sti u svim kulturama. Posle ovih poj movno-terminolokih i teorij sko-metodolokih napomena, daemo dva primera kontekstualno uslovljene upotrebe strunih termina. Najpre jedan iz ireg kulturnog ivota. Pre izvesnog vremena, na s astanku u jednoj beogradskoj institucij i koja se bavi istraivanjem kulture i kulturnog ivota, pisac ovih redova na stolu je primetio j edan polj ski zbornik pod naslovom Kultura artystyczna. Tokom razgovora koj i je usledio, i koji s e delimino odnosio i na tu publikacij u i na njome pokriveno podruje, spontano je i slobodno koriten izraz "umetnika kultura" . No kada su posle sastanka uesni ci , inae ljudi i stananog sluha za maternji jezik, upitani kako bi izvan ovog konteksta reagovali na navedenu srpskohrvatsku sintagmu , oni su se i zj asnili saglasno pi evom sopstvenom oseanju - naime, da s njom neto ipak nije u redu . Kod nas se normalno govori o pozo rinoj , filmskoj ili knj ievnoj kulturi , ali odnekud ne i o umetnikoj kulturi kao obuhvatnijem pojmu; ako bi se jo i moglo za nekoga
1 82
rei da poseduje zavidnu umetniku kulturu ( a za neke govornike je i ovo problematino), ova sintagma teko bi se izvan strogo strunog diskursa primenila u ovde relevantnom smislu . tj . da oznai neko polje rada i stvaralatva. U poljskom, kako izgleda, odgovarajua sintagma ima ve terminoloku vrednost i ni po emu nije neobina; s druge strane, u nekim zapadnoevropski m jezicima - na primer, u engleskom - ogranienj a u pogledu proizvoenj a ovakvih sklopova jo su znatno vea nego u srpskohrvatskom, pa se oni ugl avnom ne javlj aju ni u terminologizovanoj upotrebi . Drugi pri mer uzeemo iz leksiko-term i noloke sfere viejezi nosti, koja se uz razgranatost odlikuje i velikim arenilom, i na koju ovom prilikom moemo da se osvrnemo samo letimino i nesiste matski . lako svaki od upotrebljavanih termina ima svoje znaenje, ta znaenj a nisu uvek dosledno diferencirana ni u kontekstu, a kamoli izvan njega. Tako viejezinost nekad uklj u uj e a nekad i skljuuje dvojezinost; bilingvizam ima razliite korelate na individualnom i socijetalnom planu, jer se na prvom po pravilu suprotstavlj a mono lingvizmu a na drugom uz to i multilingvizm u, a u drugom pravcu i diglosiji prema kojoj , meutim, ne stoj i nikakva monoglosija nego samo, eventualno, triglosija ili poliglosija. Monogloti, meutim, po stoje, i ako najee izvan sociolingvistike l iterature, i tu uglavnom nisu u opoziciji sa dig/otima ili triglotima nego samo sa poliglotima - licima koja se, da bi sve bilo jo lepe, u neterminolokoj , popu larnoj engleskoj upotrebi nazivaju i lingvisti m a ! Ako pak ostanemo u registru lingvistike, i sa samo dva jezika. kako njih da zovemo? LI i Lz? Lepo, ali ovi internacionalni simboli itaju se na veoma razliite naine, ne samo u raznim jezicima nego i u istom jeziku ali u raznim oblastima nauke ili prakse u vezi s j ezikom: maternji/strani jezik u nastavi jezika, prvi/drugi jezik u psiholingvistici (sa kompli kacijama), izvornil prevodni jezik u teoriji prevoenja (sa vie alter nativa) itd . , pri emu npr. drugi jezik u soc i olingvistici znai neto sasvim drugo nego u drugim oblastima u koj i m a se takoe upotreb 18 lj ava.
-
18
Termini iz ovog kruga neto su ire razmotreni u
10. poglavlju ove knjige.
1 83
RANKO BUGARSKI
Ovi primeri, koj ima bi se lako moglo dodati mnotvo drugih, ukazuju na vanost kontekstualnih inilaca u razumevanju i prevoe nju strunih tekstova, a time, u znaajnoj meri, i na viim stepenima n astave j ezika. Ova nastava ne moe se uspeno odvijati bez stalnog pozivanj a na jeziki, situacioni i kulturni kontekst, kao prostor u kome se diferencirano oblikuju norme jezike komunikacije.
1 84
17 . Pojmovi jezika i knjievnosti u
nastavi stranih jezika
Pitanje srazmeme zastupljenosti jezika i knjievnosti u nastavi jezika veoma je staro. Tokom bar dva i po milenijuma postojanj a takve nastave u evropskoj civilizacij i ono se esto postavlj alo u raznim oblicima i razliitim intenzitetom, u z av isnosti od preovlauj ue opte intelektualne klime i prirode vladajuih predstava o ciljevima nastave matemjih i drugih jezika - u ranijim periodima mahom klasini h, a potom i sve rairenijih ivih stranih jezika. Ti ciljevi, manje ili vie usklaeni sa praktinim mogunostima izvoenja nastave, a delimino uslovljeni i pravcima razvoja fundamentalnih nauka na koje se takva nastava oslanj ala, kroz istoriju su odreivali koj i m jeziki m vetinama e se dati prednost, koja vrsta jezika i u kojem obimu e se predavati, te kakve e metode biti primenjivane. Posebno u nastavi stranih jezika, ciljevi se mogu grubo podeliti na knjievno-umetnike, nauno-filozofske i praktino-drutvene. Ov de ne moramo obrazlagati prirodu ovako razgranienih ciljeva, koj a je u glavnim crtama inae jasna, ali elimo da i staknemo da je od poetka jedna od glavni h ideja-vodilj a na ovom podruju bila kon cepcij a o ovladavanju drugim j ezicim a u svrhu itanja na njima na pisanih vrednih knjievnih del a i, time, negovanj a dobrog ukusa, usa vravanj a linosti i irenja kulturnih vidika. Ovakvo gledanje na je ziku didaktiku kao pripremnu fazu z a usvaj anje u knjievnosti pohra njenih duhovnih vrednosti od davnina je ugraeno u same temelje humanistikog obrazovanj a. U evropskoj tradiciji ono se snano ispo ljava ve u epohama aleksandrijskih tekstologa i rimskih retoriai:a, potom u okviru srednjovekovnog opredeljivanja za auctores nasuprot
1 85
RANKO BUGARSKI
artes, zatim u renesansnom i postrenesansnom razdoblju procvata hu

manistikih studij a, u fi lolokim interesovanjima XIX stoJea - da bi u akadem s kim krugovima svoj peat ostavilo s ve do danas, naroito kroz insistiranje na strogim normama kultivisanog knjievnog i zraza. I ranije je, dodue, bilo i drukijih stanovita i motiva u nastavi stranih jezika, a naroito ih ima u moderno doba; ali je karakteristino da se pomenuta linij a, uz sva krivudanja, uspone i padove u sukobu s a rivalski m shvatanjima, moe pratiti u konti nuitetu o d svojih ranih po 19 etaka do dananjeg dana. Posle ovog letiminog istorijskog uvoda, osvrnuemo se - opet sasvim kratko, to je u ovoj prilici jedino i mogue - na problemski vid naznaenog odnosa. Teza koju elimo da obrazloimo j este da uloga i srazmera jezika i knjievnosti u nastavi stranih jezika na viim stepenima, a posebno na fakultetskom nivou, dobrim delom zavise od shvatanj a prirode i obuhvata svakog od ovi h poj mova ponaosob, koje onda odreuje mogunosti , naine i meru nj i hove interakcije. Ako se, na primer, za potrebe nastave strani jezik shvati kao manje-vie konaan zbir glasovnih, gramatikih i leksikih jedinica i obrazaca koje uenik treba " dri lovanjem " da u svoj i kako bi se mo gao sporazumevati sa govornicima toga jezika, i ako se s druge strane pod knj ievnou misli isklj uivo na brilj ivo odabrane i visoko ce njene uzore knjievne umetnosti klasinog i poznij eg doba, veza iz meu jezika i knjievnosti u nastavi prirodno je m i ni malna, da ne kaemo nikakva. Ovo je moralo da vai ve u vreme frazeolokih prirunika koje karikiraju popularni primeri tipa " My postillion has been struck by lightning " , " Ou est la plume de ma tante " , "Ne, moj a mlaa sestra n e voli sir, ali ona svira klavir" i slin i : ovakvo znanje teko d a je ikoga osposobilo za snalaenje u stvarnim ivotnim si tuacij ama, da i ne govorimo o itanju ekspira, Molijera ili Getea. Nasuprot tome, ako se predmetu nastave ne prilazi papagaj ski nego
1 9 Sistematski pregled ideja, shvatanja i postupaka na kojima je kroz istoriju poivala nastava jezika daje Kelly (1969) . Neke napomene o evoluciji optih shvatanja jezika, relevantne i u ovom kontekstu, sadri Bugarski ( 1984, pogl. 1).
1 86
stvaralaki, ako se dakle strani jezik shvati kao dragocena mogunost proirenj a linog i zraajnog potencij ala, uz druge ciljeve koji idu s takvi m vienjem, i ako se knjievnost sagleda ne kao zadat korpus nedodirljivih uzora nego kao otvoreno i pristupano ivotno i skustvo, veza koju razmatramo l ake se uspostavlja. Da se sada u okviru ovih misli potpuno prebacimo u savremene uslove . Doskora su u akademskim krugovima bili neprikosnoveni a ponegde jo uvek dominiraju - ekskluzivni i statiki modeli stranih jezika, vetaki homogenizovani i idealizovani (tipa Received Pro 20 nunciation, Le bon usage ili Biihnenaussprache). Uz njih je esto ilo, i jo uvek ide, j edno restriktivno " elitistiko" tumaenje knji evnosti kao skupa proverenih ostvarenja umetnike upotrebe jezika. Oba ova shvatanj a mogu se s pedagoke strane racionalizovati, ali ih je u dananjim prilikama tee opravdati . Veza izmeu njih u nastav nom procesu ostaje problematina, sa stanovita nastavnika kao i stu denata, jer jezik i knj ievnost ine odelite blokove koji se malo gde dodiruju. O ovome bi svoju re verovatno mogli da kau i mnogi koj i su takvu nastavu izvodili ili pri mali na odsecima za strane jezike i knj ievnosti naih univerziteta. Ali slojevitost m odernog ivota, udruena sa novij i m razvojem nekih relevantni h n aunih disciplina, doprinela je i jednoj , uslovno reeno, demokratizacij i predmeta nastave, koj a se ne bi smela shvatati kao pad kriterijuma - iako se neretko upravo tako doivlj ava. Naime, sa uvrivanjem deskriptivnog pristupa pored strogo normativnog, poj am jezika u nastavnom kontekstu sve se vie raslojava i obogauje ukljuivanjem razliitih j ezikih varijeteta i funkcija, raznih tekstova i terminologija, govornih inova i uloga, i drugih pojmova iz arsenala sociolingvistike, tekstualne lingvistike, lingvistike stilistike, pragma tike i srodnih oblasti . Ti me se omoguuje razlaganje ranijih mono litnih normi na deli mino diferencirane norme pojedinih medijuma, registara i stilova, j edinicama i obrascima ire upotrebne vrednosti
20 Prethodna poglavlja ovog dela knjige sadre kratke osvrte na ovakve modele i njihovu dananju sudbinu, uz dalju sociolingvistiku literaturu.
1 87
RANKO BUGARSKI
daj e se prednost prilikom selekcije i gradiranja, a komunikativna kom petencija uenika izgrauje se tako da mu omogui delotvorno slue nje stranim jezikom u irokom rasponu govornih situacij a i sa raznim kategorijama sagovornika, kao i u svrhe itanja razliitih vrsta tek stova. Neka od pomenutih podruja, zajedno sa aktuelnim kretanjima u knjievnoteorijskim disciplinama, dovela su i do razuenijeg poima nja knji evnosti , koj a uz ostvarenja lepe knjievnosti u uem smislu sve vie obuhvata i savremene esejistiko-publicistike anrove. Ovi u slovi u naelu pogoduju izgraivanju vrih veza izmeu jezika i knjievnosti u nastavi stranih jezika, i pitanje je pedagoke prakse, kao i drugih praktinih okolnosti, u kojoj e se meri takva povezanost i ostvarivati . Daemo samo dva-tri primera mogunosti koje se negde ve uveliko koriste, dok se drugde bar ukazuju na ho rizontu. to se tie vrste jezika, ako poj am jezika bar donekle uklj uuje i strune jezike, i ako poj am knjievnosti zahvata, recimo, po pularno-naunu, istoriografsku i slinu literaturu, onda "neknjievni " i ,,knj ievni " tekstovi nisu samo uporedljivi, nego ih je ak teko razgraniiti . A u pogledu pristupa samom tekstu, ma koje on vrste bio, savremeni prilaz prouavanju tekstova kao koherentnih nadre eninih celina nesumnj ivo otvara mogunost kombinovanja grama tike i knjievnoteorijske analize na obostranu korist. Slino se moe rei i za podruje stilistike i retorike analize, ukoliko se prihvate savremene koncepcije po kojima je stil diferencirano obeleje svake, a ne samo umetnike upotrebe jezika, upravo kao to su i razliite manifestacij e obinog govora, a ne samo oratorstva, obeleene fino nij ansiranim retorikim sredstvima i postupcima. Uz sve to, razume se, u poj avnoj ravni jedan jezik ostaje jedno, a na njemu ostvarena knjievnost neto drugo - ali se u nastavnom procesu sada moe lake postii koliko-toliko objedinjena perspektiva, bar u meri u kojoj je ona inae predviena ciljevima nastave i nastavnim planovima i pro gramima. Da ponovimo, dan as postoje teorij ski i metodoloki uslovi za kreativna proimanj a o kojima je bilo rei, a od spleta praktinih okolnosti zavisi koliko e, i kako, oni biti korieni u nastavi stranih jezika.
1 88
I da zakljuimo. Prema izloenom, bilo bi pogreno govoriti o zastupljenosti knj ievnosti u nastavi stranih jezika u smislu pojednostavljene oscilacije strunog miljenja izmeu "da" i " ne " . Ne bi se moglo tek tako rei, na pri mer, da je knjievnost ranije po pravilu bivala ukljuena u tu nastavu, da su je potom iz nje proterali predstavnici nekih modernih pravaca u glotodidaktici, a da je sada ponovo dolo vreme da ona zauzme mesto koje joj je tu zapravo uvek pripadalo. Situacij a je ipak sloenij a, pa se ini da bi ovde trebalo potovati jedan redosled pitanj a koji izgleda dovoljno logian. Prvo pitanje jeste ta u ovom kontekstu treba smatrati knjievnou : da li je to samo beletristika u uem smislu, ili se tu mogu legitimno ubrojati i razni granini - ali time nipoto ne i marginalni - anrovi , kao memoarski, publicistiki i drugi . Tek na podlozi odgovora na ovo prvo pitanje moe se racionalno postaviti drugo pitanje - da li e se knjievnost unositi u nastavu jezika, ili nee. Pri tome, razume se, opet treba izbei neodgovarajua uoptavanja i povesti rauna o prirodi i cilj evima razliitih vrsta kurseva (opteg jezika, strunog jezika, domaeg jezika za strance i sl.). Primera radi, poezija moe da bude sasvim deplasirana u nastavi stranog strunog jezika tehnoloke ili neke sline orijentacije, ali to ne znai i automatsko i skljuivanje nekog od upravo pomenutih ali u irem smislu ipak literarnih ili bar paraliteramih an rova. I ako je ovde odgovor potvrdan, dakako uz ovakve uslovnosti, moe se postaviti i tree pitanje - koliko knjievnosti uneti u nastavu, i na koji nai n. U svakom sluaju, dakle, valj a se uvati povrnog utiska da je ovde re o prostom naelnom - da ne kaemo dogmatskom - oprede ljivanju "za" i "protiv " knjievnosti u n astavi stranih jezika: valjda je oigledno da je ceo proolem znatno kompleksnij i i da otuda zahteva diferenciran pristup.
1 89
Bibliografska beleka
l. poglavlje ini iznova redigovan tekst pisan povodom naunog skupa "Lingvistika i lingvistike aktivnosti u Jugoslaviji " , marta 1 985. u S arajevu, i obj avljen u reviji Od jek, X:XXVIII :7, 1 985, 3-4. - 2.
poglavlje nastalo je kombinovanjem i proirivanjem referata podnetih na I kongresu Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, decembra 1 977. u Beogradu (prvobitno objavljeno u Godinjaku SDP U 3, 1 979, 1 9-32) i n a V meunarodnom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1 978. u Montrealu (objavljeno na engleskom je ziku kao B ugarski 1 980). - 3. poglavlj e predstavlj a znatno proiren tekst referata sa II kongresa Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, maj a 1 980. u Zagrebu, koji je u prvobitnom obliku tam pan u Godinjaku SDPU 4-5 , 1 980-8 1 , 7- 1 1 . - 4. poglavlje je pri lagoen deo autorovog izlaganj a za okruglim stolom o odnosu ling vistike i primenjene lingvistike na VII svetskom kongresu za prime njenu lingvistiku, avgusta 1 984. u Briselu, u celosti naknadno obj av ljenog na engleskom jeziku kao Bugarski ( 1 987). - 5. poglavlje jeste proirena verzij a referata sa savetovanj a "Leksikografija i struni je zici " , odranog aprila 1 982. u Beogradu, u organizacij i Drutva za primenjenu lingvistiku Srbije, koji je obj avljen u Godinjaku SDPU 6, 1 982, 69-74. - 6. poglavlje ini unekoliko izmenjen i proiren referat podnet na simpozijumu " Kontrastivna analiza i nastava stranih jezika" , odranom novembra 1 982. u B eogradu, u organizacij i Dru tva za pri menjenu lingvistiku Srbije, i objavljen u asopisu Prevodilac, ! : 3 , 1 982, 1 3- 1 8 . - 7 . poglavlje je referat sa okruglog stola o termi nologij i , odranog decembra 1 985 . u Novom Sadu, objavljen u zbor-
191
RANKO BUGARSKI
niku pod B eri ( 1 986), 383-390. - U osnovi 8. poglavlja je referat podnet na II kongresu Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Ju goslavije, maj a 1 980. u Zagrebu, i (u izmenjenoj verziji) na VI me unarodnom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1 98 1 . u Lundu, koj i je prethodno objavljen samo na engleskom jeziku kao Bugarski ( 1 983b) . - 9. poglavlje ini izmenjen i proiren prilog raz govoru o l ingvistikoj terminologij i decembra 1 982. u Novom Sadu, prvobitno objavljen u zborniku pod Mike ( 1 983), 89-92, i ovde kom binovan sa izlaganjem na s avetovanju o terminologij i u Beogradu, novembra 1 986, tampanim pod naslovom " Kriterijumi izgraivanj a terminologije" u zborniku pod Vin aver ( 1 988), 1 7-20. - l O . poglavlje nastalo je na podlozi referata podnetih na III kongresu Saveza drutava za primenj enu lingvistiku Jugoslavije, juna 1 983. u S arajevu, i na VII svetskom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1 984. u B ri selu, od kojih je prvi obj avljen u Godinjaku SDPU 7-8, 1 983-84, 5 3-59 , a drugi na engleskom jeziku kao Bugarski ( 1 986b). - Osnovu l l . poglavlj a ini referat saopten na simpozijumu ,,Jezik u meukul tumom kontekstu " , odranom jula 1 983 . u Dablinu, u organizacij i Irskog udruenja za primenjenu lingvistiku, i obj avljen kao Bugarski ( 1 985); za ovu priliku, kada se prvi put tampa na srpskohrvatskom , tekst j e pri lagoen i unekoliko izmenjen. - 1 2. poglavlje ini neto dopunjen tekst predavanja odranog u Drutvu za primenjenu ling vistiku Voj vodine, oktobra 1 980. u Novom Sadu, i obj avljenog u Zbor niku radova Instituta za strane jezike i knjievnosti, Filozofski fakul tet, Novi S ad, 3, 1 98 1 , 79-89 . - 1 3. poglavlj e je dopunjena verzij a u vodnog poglavlja specij alno pisanog za zbornik pod Raji ( 1 98 1 ), 7-26. - 1 4 . poglavlje predstavlj a prilagoen prilog pripremljen za okrugli sto ,,Jezik i kultura u nastavi strani h jezika " , oktobra 1 98 1 . u Zavodu za udbenike i nastavna sredstva u Beogradu, i prvobitno obj avljen u zborniku pod S tojni ( 1 982), 3 8-44. - 1 5 . poglavlje je proirena verzij a saoptenja sa simpozijuma Drutva za primenjenu lingvistiku Srbije, aprila 1 985. u Beogradu, obj avljenog u zborniku pod ileti ( 1 987), 49-54. - 1 6. poglavlje n astalo je kombinovanjem saoptenj a podnetih na simpozijumima Drutva za primenjenu ling vistiku Srbije u Beogradu, novembra 1 98 3 . i maj a 1 984, i obj avljenih
1 92
u zbornicima pod ukanovi ( 1 984), 1 3- 1 9, i avi ( 1 985), 31 -34. - 1 7. poglavlje j e saoptenje sa simpozijuma Drutva za primenjenu lingvistiku Srbije u Beogradu, m arta 1 986, tampano u zborniku pod Grubai ( 1 987), 9- 1 1 .
1 93
Literatura
S ledei spisak sadri podatke o svim bibliografskim jedinicama koje su u tekstu ili u belekama navedene samo prezimenom autora i godinom izdanj a, eventualno jo uz oznake stranica na koje se po sebno upuuje. Radi ekonominosti, zbornici su navoeni po prezi menu redaktora, a po naslovu samo kada ovaj nije jasno naznaen. Na kraju je lista skraenica.
( 1 983). Beograd, Prosvetni pregled. Akulenko, V. V. ( 1 977). Nauno-tehnieskaja revoljucija i problema interancio nal' noj terminologii. Nauno-tehnieskaja revoljucija i funkcionirovanie jazykov mira (red. l. K. Beloded i dr.), Moskva, Nauka, 73-84. Annual Review o Applied Linguistics 1-3 ( 1 980- 1 982), ed. R. B. Kaplan. Ro f wley, Mass., Newbury House. Babi, S., red. ( 1 979). O teoriji prevoenja i prevoenju. (= Rukovet, Subotica, XXV:3-4). Back, O. ( 1 970). Was bedeutet und was bezeichnet der Ausdruck " angewandte Sprachwissenschaft" ? Die Sprache, Wien, 16, 2 1 -53. Bailey, R. W./M. Gorlach, ed. ( 1 982). English as a World Language. Ann Arbor, University of Michigan Press. Bakingem, T. ( 1 982) . Prilog izradi taksonomije kulture za potrebe meukulturnog komuniciranja. Zbornik radova Instituta za strane jezike i knjievnosti, Novi Sad, Filozofski fakultet, 4, 1 1 -22. Balabuha, A. F. , red. ( 1 980). lnternacional 'nye elementy v leksike i terminologii. Har' kov, Via kola. Baoti, J. ( 1 978). Jezika politika i jeziko planiranje. Radio-Sarajevo - Trei program, 20, 1 22-4 1 . Barhudarov, L . S . ( 1 975). Jazyk i perevod - voprosy obej i astnoj teorii pe revoda. Moskva, Medunarodnye otnoenija. Barhudarov, S. G. i dr. , red. ( 1 976). Problematika opredelenii terminov v slo var jah raznyh tipov. Leningrad, Nauka.
Aktuelna pitanja nae jezike kulture
1 95
RANKO BUGARSKI
Bedard, EJJ . Maurais, ed. ( 1 983). La nonne linguistique. Quebec, Conseil de la langue franaise/Paris, Le Robert. Bendix, E. H. ( 1 966) . Componential Analysis o General V f ocabulary. Blooming ton, Indiana University Pressffhe Hague, Mouton. Beri, V. i dr., red. ( 1 980). Kontrastivna jezika istraivanja, l simpozijum . Novi S ad, Filozofski fakultet. Beri, V. , red. ( 1 986). Kontrastivna jezika istraivanja, lli simpozijum. Novi S ad, Filozofski fakultet. fZbomik sadri i blok tekstova o terminologiji, 3 708/. Bibovi, lj . ( 1 979). Opta lingvistika i lingvistika terminologija. SJ VIII :4, 2061 6. Bjelica, N. ( 1 983). Neki primjeri poliseminih rijei u ustavnoj terminologiji i nji hovoj leksikografskoj obradi . ivi jezici, Beograd, XXXV: 1 -4, 26-9. Brann, C. M. B . ( 1 984) , Four Definitions of National Languages in Africa lAb stract/. AllA Brussels 84, Proceedings (ed. J. den Haese/J. Nivette), Brus sels, ITONUB, 3, 1 453-4. Brown, H. D . ( 1 976). What is Applied Linguistics? A Survey of Applied Lingui stics (ed. R. Wardhough/H. D. Brown), Ann Arbor, University of Michigan Press, l -7. Brozovi, D. ( 1 977). O mogunostima i ciljevima konfrontacionog prouavanja suvremenih slavenskih standardnih jezika. Suvremena lingvistika , Zagreb, 1 5- 1 6, 29-33 . Brumfit, C . J . , ed. ( 1 982). English for International Communication. Oxford, Pergamon. Bugarski, R. ( 1 969). Pojmovno-terminoloki osvrt na generativnu gramatiku. De lo, Beograd, XV:7, 869-76. Pretampano u Bugarski ( 1 983a: 1 1 2-23) . Bugarski , R., red. ( 1 974). Jezik i drutvo. (= Kultura , Beograd, 25). Bugarski, R. ( 1 976). Poloaj psiholingvistike u krugu lingvi stikih disciplina. SJ V:4, 262-7. Bugarski, R. ( 1 978). Reflections on the Goals of Linguistics. Proceedings of the Twelfth International Congress o Linguists (ed. W. U. Dressler/W. M eid), f Innsbruck, Innsbrucker Beitrage zur Sprachwissenschaft, 249-52. Bugarski, R. ( 1 980). Some Thoughts on the Structure and Applications of Lin guistics. Models of Grammar, Descriptive Linguistics and Pedagogical (ed. G. NickeVD. Nehls), Heidelberg, Julius Groos, 22-45. Bugarski, R. ( 1 982). O pojmu narodne lingvistike. Radio-Beograd - Trei pro g ra m , 55, 1 59-69. Bugarski , R. ( 1 983a). Lingvistika o oveku (Il izd.). Beograd, Prosveta. Bugarski, R. ( 1 983b). Sociolingui stic Issues in Standardizing Linguistic Termi nology. Language in Society, London/New York, 1 2, 65-70. Bugarski, R. ( 1 984). Jezik i lingvistika (Il izd. ). Beograd, Nolit. Bugarski, R. ( 1 985). Translation Across Cultures: Some Problems with Termi no1ogies. Jankowsky ( 1 985), 1 59-63.
guistics Grammar - Papers from the 5th International Congress o Applied Lin f
1 96
Bugarski, R. ( l 986a). Jezik u drutvu. Beograd, Prosveta. Bugarski, R. ( l 986b ). Notes on the Terminology of Applied Linguistics. Lingui (ed. D. Kastovsky/A. Szwedek), Berlin, Mouton de Gruyter, 2, 1 1 47-53 . Bugarski, R . ( 1 987). Applied Linguistics as Linguistics Applied. Tomi/Shuy ( 1 987), 3-1 9. Bugarski, R.N. Ivir/M . Mike, red. ( 1 976). Jezik u drutvenoj sredini. Novi Sad, Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Catford, J. C. ( 1 965). A Linguistic Theory o Translation. London, Oxford Uni f versity Press. Corder, P. ( 1 972). Problems and Solutions in Applied Linguistics. AlLA Third Congress Proceedings III (ed. J. Qvistgaard et al.), Heidelberg, Julius Gro os, 3-23 . Corder, P. ( 1 973). Introducing Applied Linguistics. Harmondsworth, Penguin Bo oks. Corder, P. ( 1 978). BAAL - The Next Ten Years. AlLA B. l (22), 39-4 1 . Courchene, R . ( 1 98 1 ) . The History of the Term "Applied" in Applied Linguistics. Actes du 5e congres de l 'AILA (ed. J.-G. Savard/L. Laforge), Quebec, Universite Laval, 66-88. Courchene, R. ( 1 984). Applied Linguistics Revisited. Bulletin d e l 'A CLA , Mon treal, 6: l , 79-8 1 . Crystal, D . ( 1 973). Linguistic Research i n Great Britain in Relation to the Social Sciences. Sociolinguistics Newsletter; Boulder, IV: 2, 1 4-6. Crystal, D. ( 1 98 1 ). Directions in Applied Linguistics. London/New York, Aca demic Press. Culioli , A. ( 1 967) . Diskusija. Linguistic Theories and Their Application. Nancy, AIDELA, 62-3 . avi, E. , red. ( 1 985). Kontekst u lingvistici i nastavi jezika. Beograd, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije. omski, N. ( 1 979). Gramatika i um (red. R. Bugarski , II izd.). Beograd, Nolit. omski, N. ( 1 984). Sintaksike strukture. Novi Sad, Dnevnik/Knjievna zajednica Novog Sada. upi, D., red. ( 1 982). Leksikografija i leksikologija. Beograd/Novi Sad, SA NU/Matica srpska. Dimitrijevi, N. ( 1 975). O primenjenoj lingvistici. Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, Beograd, 8, 305-8. Dimitrijevi, N. ( 1 976). Primenjena neurolingvistika - korak blie formulisanju model a uenj a stranih jezika. SJ V:4, 282-90. Dimitrijevi, N. ( 1 984a). Zablude u nastavi stranih jezika (Il izd.). Sarajevo, Svjetlost. Dimitrijevi, N. ( 1 984b). Lingvistika i metodika nastave stranih jezika - bibli ografija radova. Beograd, Vojnoizdavaki zavod.
Fisiak stics Across Historical and Geographical Boundaries: ln Honour o Jacek f
1 97
RANKO BUGARSKI
Dimitrijevi, N.IR. orevi ( 1 975). A Study of the Attitudes and Motivation of Students of English, Russian, German and French as Foreign Languages at the University of Belgrade. Studi ltaliani di Linguistica Teorica ed Ap plicata. Padova, IV: l , 1 1 3-49. Drozd, LJW. Seibicke ( 1 973). Deutsche Fach- und Wissenschaftssprache: Be standsau fnahme, Theorie, Geschichte. Wiesbaden, Brandstetter. orevi, R. ( 1 975). Kultura kao faktor u nastavi engleskog jezika kao stranog. Beograd, ICS. orevi, R. ( 1 982). Uvod u kontrastiranje jezika. Beograd, Filoloki fakultet. orevi, R. ( 1 983). Lingvistika terminologija. Prevodilac, Beograd, 11: 1 , 4752. orevi, R. ( 1 984). Tertium comparationis kao konstrukt kontrastivne analize. SJ XIII:3-4, 1 1 1 -6. ukanovi, J., red. ( 1 984). Gramatika u nastavi maternjeg i stranih jezika. Beo grad, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije. Durovi, L. , red. ( 1 983). Lingua in Diaspora: Studies in the Language of the Second Generation o Yugoslav lmmigrant Children in Sweden. Lund, Sla f viska Institutionen vid Lunds Universitet. English W orld-Wide: A Journal o V f arieties o English. Amsterdam/Philadelphia, f B enjamins (izlazi od 1 9 80). Fedorov, A. V. ( 1 983). Osnovy obej teorii perevoda (IV izd. ). Moskva, Vysaja kola. Felber, H . ( 1 982). Some Basic Issues of Terminology. The Incorporated Linguist, London, 2 1 , 1 2-24. Ferguson, C. A. ( 1 975). Applications of Linguistics. The Scope of American Lin guistics (ed. R. Austerlitz), Lisse, Peter de Ridder, 63-75. Fillmore, C. J. ( 1 978). On the Organization of Semantic Information in the Le xicon. Papers from the Parasession on the Lexicon, Chicago, Chicago Linguistic Society, 148-73 . Fishman, J. A. ( 1 978). Sociologija jezika. Sarajevo, Svjetlost. Fishman, J. A. et al. , ed. ( 1 977). The Spread of English: The Sociology of English as an Additional Language. Rowley, Mass., Newbury House. Fisiak, J . , ed. ( 1 9 8 1 ). Contrastive Linguistics and the Language T eacher. Oxford, Pergamon. Fier-Popovi, A. ( 1 984). Klasifikacija terminolokih renika. Prevodilac, Beo grad, III:2, 1 9-24. Fraser, B. ( 1 974). The State of the Applied Linguist. G URT (Ed. K. Jankowsky), 93-1 0 1 . Gardner, R . C . ( 1 979). Social Psyhological Aspects of Second Language Acqui sition. Language and Social Psychology (ed. H. Giles/R. N. StClair), Ox ford, Blackwell, 1 93-220. Gardner, R. C./W. E. Lambert ( 1 972). Attitudes and Motivation in Second Lan g uage Learning. Rowley, M ass., Newbury House.
1 98
Gottwald, K. ( 1 977). Applicational Levels in Applied Linguistics. /RAL XY: l , 55-63 . Greenbaum, S . , ed. ( 1 985). The English Language T oday. Oxford, Pergamon. Grubai, S., red. ( 1 987). Odnos izmeu jezika i knjievnosti u istraivanju i nastavi. Beograd, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije. (]rucza, F. ( 1 975). Institute of Applied Linguistics, University of Warsaw. Glot. todidactica, Pozmm, VII, 1 27-9. Haberland, H./J . L. Mey ( 1 977). Editorial : Linguistics and Pragmatics. Journal o Pragmatics, Amsterdam, 1 : 1 , l - l l . f Halliday, M . A. K./A. Mclntosh/P. Strevens ( 1 964). The Linguistic Sciences and Language T eaching. London, Longman. Hajmz, D. ( 1 980). Etnografija komunikacije. Beograd, BIGZ. Hartmann, R. R. K. ( 1 974). Linguistic Terminology: Semantic, Lexicographical and Computational Aspects. Proceedings o the Eleventh International f Congress o Linguists (ed. L. Heilman), Bologna, Il Mulino, I, 5 6 1 -75. f Hartmann, R. R. K., ed. ( 1 983). Lexicography: Princip/es and Practice. Lon don/New York, Academic Press. Hol, E. ( 1 976). Nemi jezik. Beograd, BIGZ. Householder, F. W./S . Saporta, ed. ( 1 962). Problems in Lexicography. Blooming ton, Indiana University Press. Hiillen, W. ( 1 974). Prikaz zbornika Perren!Trim ( 1 97 1 ). /RAL XII:4, 355-60. Ili, V. ( 1 968). Poeci stvaranj a i angaovanj a makedonske lingvistike termino logije. Zbornik za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, XI, 7 1 -83. Ivi, M. ( 1 975). Pravci u lingvistici (III izd.). Ljubljana, Dravna zaloba Slo venije. Ivir, V. ( 1 976). Contrastive Analysis at the Lexical Level. Nickel ( 1 976), 11, 1 5 163. Ivir, V ( 1 978a). T eorija i tehnika prevoenja. Sremski Karlovci , Centar "Karlo vaka gimnazij a" . Ivir, V. ( 1 978b) . Hrvatsko ili srpsko-engleski r jenik privrednog nazivl ja. Zagreb, kolska knjiga. Ivir, V. ( 1 978c). Ekvivalencija u prevoenju. Godinjak, Beograd, 2, 1 0 1 -9. Ivir, V ( 1 9 84 ). Postupci u prevoenju jugoslavenskog drutveno-politikog naziv lja na strane jezike. Mieska Tomi ( 1 9 84), 45-50. Jakobson, R. ( 1 959). On Linguistic Aspects of Translati on. On Translation (ed. R. A. Brower), New York, Oxford University Press, 232-9. Janicki , K. ( 1 982). The Foreigner's Language in a Sociolinguistic Perspective. Poznan, Uniwersytet Im. A. Mickiewicza. Janicki , K. ( 1 985). Tertium Comparationis in Contrastive Sociolinguistics. Nor Tromsfl), 1 0, 7-27 . Jankovi, S. ( 1 972). Za adekvatno prevoenje lingvistikih tekstova. Pregled, Sa rajevo, LXII: l O, 1 333-5 1 .
d/yd: Troms(J University W orking Papers on Language and Linguistics,
1 99
RANKO BUGARSKI
Jankovi, S. ( l 978a). Prilog izuavanju fenomena standardnojezike varijantnosti. KJ VII : 2, 5- 1 5. Jankovi, S . ( 1 978b). Primijenjena lingvistika u naoj sredini . Pregled, Sarajevo, LXVIII:5, 691 -708. Jankovi, S. ( 1 980-8 1 ). Termini i prevoenje. Godinjak, Zagreb, 4-5 , 245-7. Jankovi, S. ( 1982). Distinktivni pokazatelji standardnojezike varijantnosti . Na jezik danas i sutra , 84 1 -5 1 . Jankowsky, K . R., ed. ( 1 985). Scientific and Humanistic Dimensions of Langua ge: Festschri f Robert Lado. Amsterdam/Philadelphia, Benjamins. ft or Jerkovi, J., red. ( 1 984). Leksikografija i leksikologija. Novi Sad, Matica srpska. Jezik u savremeno komunikaciji ( 1 983). Beograd, Centar za marksizam Univer j ziteta u Beogradu. Joci, M. ( 1 980). Drutveno-kulturna sredina kao faktor jezikog pribliavanja i kreativnosti u jeziku. Beri i dr. ( 1 980), 267-76. Juki, Z. ( 1 979). Elementi kulture u programima srpskohrvatskog kao jezika drutvene sredine u kolama sa maarskim nastavnim jezikom. Godinjak, B eograd, 3, 35 1 -6. Kachru, B . B . , ed. ( 1 983). The Other Tongue: English A cross Cultures. Oxford, Pergamon. Kalogjera, D. ( 1 985). Attitudes Toward Serbo-Croatian Language Varieties. /JSL 5 2 , 93-1 09. Kaplan, R. B. ( 1 979). Toward a Theory of Applied Linguistics. Linguistic and Literary Studies in Honor of A rchibald A. Hill (ed. M. A. Jazayery et al. ) , The Hague/Paris, Mouton, 4, 3 1 9-32. Kaplan , R. B . , ed. ( 1 980) . On the Scope of Applied Linguistics. Rowley, Mass., Newbury House. Karada, M. ( 1 983). Izvori srpskohrvatske gramatike terminologije - uloga i mjesto V uka Karadia u njenom f ormiranju i standardizaciji. RIJK X. Katii, R. ( 1 97 1 ). Jezikoslovni ogledi. Zagreb, kolska knjiga. Katii, R. ( 1 972). Jezikoslovni zapisi o prevoenju. Knjievna smotra, Zagreb, I V: 1 2, 3-9. Katii, R. ( 1 974-1 975). Transformacijska gramatika. Suvremena lingvistika, Za greb, 9- 1 2 (4 nastavka). Kelly, L. G. ( 1 969). 25 Centuries of Language Teaching. Rowley, Mass . : New bury House. Kocourek, R. ( 1 98 1 ). Prerequisites for an Applicable Lingui stic Theory of Ter minology. Actes du 5e congres de l 'AIIA (ed. J.-G. Savard/L. Laforge), Quebec, Universite Laval, 2 1 6-28. Kolka, A. ( 1 976). Usvajanje stranih jezika i razlike u kulturama SJ V:3 , 200-7. Kolka, A. ( 1 983). Uvod u multidisciplinaran pristup nastavi stranih jezika. Za greb, kolske novine. Koller, W. ( 1 979). Einfohrung in die Obersetzungswissenschaft. Heidelberg, Quel le und Meyer.
200
Komissarov, V. N. ( 1 980). Lingvistika perevoda. Moskva, Medunarodnye ot noenija. Kri stal, D. ( 1 988). Enciklopedijski renik moderne lingvistike. Beograd, Nolit. Kroeber, A. L./C. Kluckhohn ( 1 963). Culture: A Critical Review o Concepts f and De finitions. New York, Vintage Books. Krommer-Benz, M., ed. ( 1 984). World Guide t o T erminological A ctivities (2nd ed.). Infoterm Series, 4. Miinchen, Saur. Krstulovi, A. ( 1 976). Kultura i civilizacija u nastavi stranih jezika. SJ V: 1-2, 80-3. Krzeszowski, T. P. ( 1 984). Tertium Comparationi s. Contrastive Linguistics: Pro spects and Problems (ed. J. Fisiak) , Berlin, Mouton, 301-1 2. Kiihlwein, W. ( 1 976) . Prikaz zbornika Nickel ( 1 974). Papers and Studies in Con trastive Linguistics, PoznantArlington, Va. , V, 282-7. Kiihlwein, W. ( 1 980a). Angewandte Linguistik. Lexikon der germanistischen Lin guistik (2. Aufl. ; ed. H. P. Althaus et al.), Tiibingen, Max Niemeyer, 4, 76 1 -8. Kiihlwein, W. ( 1 980b). Bausteine zur Theoriebildung der angewandten Linguistik. Angewandte Linguistik: Positionen, W ege, Perspektiven (ed. W. Kiihl wein/A. Raasch), Tiibingen, Gunter Narr, 1 3-27. Labov, W. ( 1 973). The Boundaries of Words and Their Meanings. New W ays o f Analyzing V ariation in English (ed. C.-J . N. Bailey/R. W. Shuy), Washing ton, D. C., Georgetown University Press, 340-73 . Labov, W. ( 1 978). Denotational Structure. Papers from the Parasession on the Lexicon, Chicago, Chicago Linguistic Society, 220-60. Lado, R. ( 1 957). Linguistics Across Cultures. Ann Arbor, University of Michigan Press. Lajons, D. ( 1 974) . Lingvistika revolucija Noama omskog. Beograd, Duga. Lambert, V. ( 1 980). Socijalna psihologija dvojezinosti. Radio-Beograd - Trei program, 44, 369-92. Levi , J. ( 1 982) . Umjetnost prevoenja. S arajevo, Svjetlost. Ljudskanov, A. ( 1 969). Traduction humaine et traduction automatique. Paris, Du nod. Malmberg, B. ( 1 97 1 ). Applications of Linguistics. Perren!Trim ( 1 97 1 ), 3- 1 8. Malmberg, B. ( 1 978). Some Words of Appreciation on the Occasion of Gerhard Nickel 's Fi ftieth Birthday. /RAL XVI:3, 1 83-5. Malmberg, B . ( 1 98 1 ). Applied Lingui stics: Past, Present and Future. AlLA 81, Proceedings ll: Lectures (ed. B . Sigurd/J. Svartvik), Lund, Gleerup, 7-14. Mel' chuk, l. ( 1 984). Dictionnaire explicatif et combinatoire d u franfais contem porain. Recherches lexico-semantiques, I. Montreal, Universite de Mon treal. Melvinger, J. ( 1 982). O nazivlju transforrncijske tvorbene gramatike u hrvatskoj lingvistici. KJ 1 1 :3 , 1 27-3 1 . Menac, A . ( 1 973). Jo o predmetu i nazivu kontrastivne lingvistike. SJ 11:4, 244. 50.
20 1
RANKO BUGARSKI
Mihailovi, Lj . ( 1 970). Ogledi iz primenjene lingvistike. Beograd, Filoloki fakultet. Mihailovi, Lj. ( 1 980). Lingvistiki pojam kontrasta. Beri i dr. ( 1 980), 1 1 -4. Mihailovi, Lj . ( 1 983). Jezik i govor u kontrastivnoj analizi. Mike ( 1 983), 1 -4. Mihajlovi, M. ( 1 9 8 1 ). Neki soci o lingvistiki opisi i nastav a stranih jezika. Zbornik radova Katedre za anglistiku, Ni, Filozofski fakultet, Il, 289-300. Mihajlovi, M. ( 1 9 82). Karakteristika terminologije transformaciono-generativne gramatike. FP 20: 1 -4, 1 3 1 -5 . Mike, M . ( 1 973). Primenjena lingvistika i njeni zadaci. Savremenost, Novi S ad, 111 : 3 , 23 1-4. Mike, M. ( 1 977). Jezika relativnost i kontrastivna istraivanja. Godinjak, Beo grad, l , 4 1 -5 5 . Mike, M . , red . ( 1 983). Kontrastivna jezika istraivanja, ll simpozijum. Novi Sad, Filozofski fakultet. /Zbornik sadri i blok tekstova "Lingvistika ter minologija" , 85- 1 66/. Mike, M.IP. Vlahovi ( 1 980). Prevoenje nekih izraza i termina iz oblasti vaspitanja i obrazovanja. Beri i dr. ( 1 980), 343-54. Mike, M. i dr. ( 1 983). O terminologiji iz oblasti meunacionalnih odnosa. Mike ( 1 983), 201 - 1 7. Minovi, M. ( 1 975). O specifinostima srpskohrvatskih naunih i tehnikih ter mina i o nj ihovoj verifikaciji za potrebe kola u SR Bosni i Hercegovini, RIJK ll, 9-69. Mieska Tomi, O. ( 1 983). Jue, danas, sutra jugoslovenske primenjene ling vistike. KJ 1 2:2, 89-94. Mieska Tomi, 0., red. ( 1 984). Jazinite kontakti vo jugoslovenskata zaednica. Skopje, Sojuz na drutvata za primeneta lingvistika na Jugoslavija/Drutvo za primeneta lingvi stika na Makedonija. Morrow, K. ( 1 979). The Twelfth Annual Meeting of the British Association for Applied Linguistics. AlLA B. 2(26) , 33-5 . Mounin, G. ( 1 963). Les problemes theoriques de la traduction. Paris, Gallimard. Musi, s.n. Meloncelli-Milak ( 1 98 3 ) . Neki problemi prevoenja nae samou pravne terminologije na italijanski jezik. Nauni sastanak slavista u Vu kove dane, Beograd, 1 2: 3 , 1 1 3-26. Na jezik danas i sutra ( 1 982) . Nae teme, Zagreb, XXV I :5, 805-62. Neak-LUk, A.n. trukelj, red. ( 1 9 84) . Dvojezinost - individualne in drubene razsenosti. Ljubljana, Drutvo za uporabno jezikoslovje Slovenije. Neubert, A . , ed. ( 1 968). Grund fragen der Obersetzungswissenscha ft. Leipzig, VEB Verlag Enzyklopadie. Neubert, A. ( 1 985). Translation Acro s s Languages or Across Cultures? Jankowsky ( 1 985), 23 1 -9 . Newmark, P. ( 1 98 1 ) . Approaches to Translation. Oxford, Pergamon. Nickel, G. ( 1 972). Zum heutigen Stand der kontrastiven Sprachwissenschaft. Rea der zur kontrastiven Lingu_istik (ed. G. Nickel), Frankfurt/M ., Athenaum, 7- 1 4.
202
Nickel, G., ed. ( 1 974). AlLA Third Congress Proceedings, I. Heidelberg, Julius Groos. Nickel, G., ed. ( 1 976). Proceedings of the Fourth International Congress of Ap plied linguistics, I-III. Stuttgart, Hochschulverlag. Nida, E. A. ( 1 964). T oward a Science o Translating. Leiden, E. J. Brill. f Nida, E. A. ( 1 975). Componential Analysis of Meaning. The Hague/Paris, Mou ton. Nida, E. A. ( 1 977). Translating Means Communicating: A Sociolinguistic Theory of Translation. G URT (ed. M. Saville-Troike), 2 1 3-29. Nida, E. A./C. R. Taber ( 1 969). The Theory and Practice of Translation. Leiden, E. J. Brill. Nikitin, M . V. ( 1 983). Leksieskoe znaenie slova. Moskva, Vysaja kola. Nikoli, V. ( 1 979). Uenje stranih jezika i nastava kulture. Godinjak, Beograd, 3, 3 57-62. Pap, L. ( 1 972). What Do We Mean by Applied Linguistics? Studies in Language and Linguistics (ed. R. W. Eaton, Jr./J. Ornstein), El Paso, University of Texas Press, 1 0 1 - 14. Pap, L. ( 1 976). Linguistic Terminology as a Source of Verbal Fictions. Language Sciences, Bloomington, 39, 1 -5 . Peri, A. ( 1 982). O kriterijumima izbora termina stranog porekla u nauci i tehnici . FP 20: 1 -4, 1 27-30. Peri, A. ( 1 983). Savremena nauka o jeziku - generativna sintaksa i se1nantika. Beograd, Svetozar M arkovi. Perren, G. E./J. L. M. Trim, ed. ( 1 97 1 ). Applications of Linguistics: Selected Papers o the Second International Congress o Applied Linguistics. Lon f f don, Cambridge University Press. Pervan, M./A. tambuk/M . Pilkovi ( 1 983). Kontrastivna analiza semantikih vri jednosti nekih elektronikih termina u engleskom i naem jeziku. Mike ( 1 983), 1 67-73. Piaget, J. ( 1 955). The Language and Thought of the Child. Cleveland/New York, Meridian B ooks. Piper, P. ( 1 986). Izmeu kontrastivne i konfrontativne lingvistike. Beri ( 1 986), 40 1 -8. Polovina, V. ( 1 982). O tipovima renika lingvistikih termina. FP 20: 1-4, 1 3742. Popovi, A. ( 1 980). Poetika umetn ikog prevoda - proces i tekst. ( Rukovet, Subotica, XXVI:5). Pre beg-Vilke, M . ( 1 977). Uvod u glotodidaktiku. Zagreb, kolska knjiga. Pride , J. B., ed. ( 1 979). Sociolinguistic Aspects o Language Learning and T f ea ching. London, Oxford University Press. Pride, J. B., ed. ( 1 982). New Englishes. Row1ey, Mass., Newbury House. Quemada, B. ( 1 972). Lexicology and Lexicography. Current Trends in Linguistics (ed. T. A. Sebeok), The Hague/Paris, Mouton, 9, 395-47 5 .
=
203
RANKO BUGARSKI
Quirk, R. ( 1 982). International Communication and the Concept of Nuclear En glish. Brumfit ( 1 982), 1 5-28. Quirk, R./H. G. Widdowson, ed. ( 1 985). English in the World: T eaching and Learning the Language and Literatures. London, Cambridge University Press. Quirk, R. et. al . ( 1 972). A Grammar of Contemporary English. London, Longman. Radovanovi, M. ( 1 979). Sociolingvistika. Beograd, BIGZ. Raji, Lj . , red. ( 1 98 1 ). T eorija i poetika prevoenja. Beograd, Prosveta. Revzin, l. 1 ./V. Ju. Rozencvejg ( 1 964). Osnovy obego i mainnogo perevoda. M oskva, Vysaja kola. Rianovi, M. ( 1 965). Odnos jezika i kulture kao problem u nastavi stranih jezika. ivi jezici, Beograd, VIII: 3-4, 75-82. Rianovi, M. ( 1 982). Jedan terminoloko-leksikografski problem vien iz trans formacionog ugla. Godinjak, Zagreb, 6, 1 3 1-3. Riggs, F. W. ( 1 980). Special Languages and Terminology. Sociolinguistics News letter, Boulder, XI:2, 1 8-22. Roberts, A. H. ( 1 969). Current Problems of Applied Linguistics. Actes du Xe congres international des linguistes, Bucarest, Academie de la RSR, l, 1 75-82. Rondeau, G. ( 1 978). AlLA President's Note. AlLA B . 2(23), l-4. Rondeau, G. ( 1 979). Une nouvelle branche de la linguistique appliquee: la ter minologie. AlLA B. 2(26), 1-1 5. Rondeau, G. ( 1 984). Introduction a la terminologie (2. ed.). Chicoutimi, Que., M orin. Rondeau, G.IH. Felber, ed. ( 1 98 1 ). T extes choisis de terminologie, 1: F ondaments theoriques de la terminologie (sous la direction de V. l. Siforov). Girsterm. Quebec, Universite Laval. Rosch, E. ( 1 978). Principles of Categorization. Cognition and Categorization (ed. E. Rosch/8. B. Lloyd), Hillsdale, N. J., Erlbaum, 27-48. Sager, J. C . , ed. ( 1 980). Standardization of Nomenclature. ( IJSL 23). Sager, J . C .IR. L. Johnson ( 1 978). Terminology: The State of the Art. AlLA B. 1 (22), 1 - 1 1 . Sapir, E . ( 1 984). Ogledi iz kulturne antropologije (red. R . Bugarski, II izd.). Beograd, Prosveta. Shuy, R. W. ( 1 984). The Decade Ahead for Applied Sociolinguistics. /JSL 45, 101-1 1 . Sibinovi, M . ( 1 979). Original i prevod - uvod u istoriju i teoriju prevoenja. B eograd, Privredna tampa. Sibinovi, M . ( 1 983). O prevoenju - prirunik za prevodioce i inokorespondente. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Simeon , R. ( 1 969). Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, 1-11. Zagreb, Ma tica hrvatska.
=
204
Slama-Cazacu, T. ( 1 980). The Place of Applied Linguistics in the System of Sciences: AL in Relation to "Linguistics" . Revue Roumaine de Linguisti que, Bucarest, XXV:3, 1 5 3-60. Slav janska lingvistina tenninologija I ( 1 962). Sofija, Blgarskata akademija na naukite. Smith, L. E., ed. ( 1 98 1 ) . English for Cross-Cultural Communication. London, Macmillan. Smith, L. E., ed. ( 1 983). Readings in English as an International Language. Oxford, Pergamon. Sociolingvistika i nastava jezika ( 1 98 1 ). SJ X:4, 262-3 2 1 . Sosir, F. de ( 1 96911 977) . Opta lingvistika (IIII izd.). Beograd, Nolit. Spillner, B. ( 1 977). On the Theoretical Foundations of Applied linguistics. /RAL XV:2, 1 54-7. Spolsky, B. ( 1 969). Linguistics and Language Pedagogy: Applications or Impli cations? G URT (ed. J. E. Alatis) , 1 43-5 5 . Spolsky, B . ( 1 978). Educational Linguistics: An Introduction. Rowley, Mass., Newbury House. Stani, Lj . ( 1 982) . Pokuaji ujednaavanj a hrvatskosrpske gramatike termino logije u XX stoljeu. RIJK IX, 1 25-256. Steiner, G. ( 1 975). After Babel: Aspects of Language and Translation. London, Oxford University Press. Stoberski , S. ( 1 975). Nauna i tehnika terminologija. KJ IV: l -2, 47-55. Stoberski, S. ( 1 978). Nauka i praksa podravaju internacionalizaciju terminologije kao pomo u prevoenju. Mostovi, Beograd, IX: 3 , 250-6 1 . Stojni, M . ( 1 980). O prevoenju knjievnog teksta. Sarajevo, Svjetlost. Stojni, M . , red. ( 1 982). Jezik i kultura u nastavi stranih jezika. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Strevens, P. ( 1 980). T eaching English as an International Language. Oxford, Pergamon. ipka, M., red. ( 1 979). kolski r jenik terminolokih viestrukosti, 1-11. Sarajevo, Institut za jezik i knjievnost. ipka, M . , red . ( 1 984). Jezik i nacionalni odnosi. (= Sveske Instituta za prouava nje nacionalnih odnosa, Sarajevo, 11: 5-6). kiljan, D. ( 1 980). Pogled u lingvistiku. Zagreb, kolska knjiga. trukelj , l., red. ( 1 989). Uporabno jezikoslovje. Ljubljana, Zveza drutev za upo rabno jezikoslovje Jugoslavije. " Teri, G. ( 1 980). Pojam "complemento u italijanskoj gramatikoj terminologiji i njegovi ekvivalenti u gramatikama srpskohrvatskog jezika. Studije iz kon trastivne analize italijanskog i srpskohrvatskog jezika, Beograd, Filoloki fakultet, I , 1 02-3 7. Tomi, O. Mieska/R. W. Shuy, ed. ( 1 987). The Relation of Theoretical and Ap plied Linguistics. New York/London, Plenum Press. Trudgill, P./J. Hannah ( 1 982). International English: A Guide to V arieties o f Standard English. London, Arnold.
205
RANKO BUGARSKI
Turan, J. ( 1 980). Prilog prouavanju drutveno-politike terminologije u slo vakom i srpskohrvatskom jeziku. Beri i dr. ( 1 980), 277-86. Vereagin , E. M .N. G. Kostomarov ( 1 983). Jazyk i kul 'tura - lingvostranove denie v prepodavanii russkogo jazyka kak inostrannogo (III izd. ). Moskva, Russkij jazyk. Vilke, M. ( 1 977). IV kongres Meunarodnog udruenja za primijenjenu ling vistiku. Godinjak, Beograd, l , 8 1 -5. Vinaver, N . , red. ( 1 988). T erminologi - naela, normiranje, usaglaavanje rada. ja Beograd, Prevodilac. Vlahovi, P. ( 1 979). Prilog kontrastivnoj analizi drutveno-politike terminologije u srpskohrvatskom i italijanskom jeziku. Godinjak, Beograd, 3, 253-8. Vlahovi, P. ( 1 980-8 1 ). Ekvivalencija nekih izraza i termina iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u srpskohrvatskom i francuskom jeziku . Godinjak, Zagreb, 4-5 , 3 2 1 -4. Vlahovi, P. ( 1 984). Upotreba gramatikih termina u udbeniCima i kolskim gramatikama francuskog jezika. ukanovi ( 1 984), 1 43-50. Vojvoda, S. ( 1 973). O razliitim lingvistiki m pristupima prevoenju. SJ 11 : 4, 25 1 -6 1 . Vorf, B . L . ( 1 979) . Jezik, misao i stvarnost (red. R . Bugarski). Beograd, BIGZ. Vukovi, P., red. ( 1 984). Srpskohrvatski jezik kao strani. Beograd, Institut za strane jezike. Vukovi, G. ( 1 980). Nazivi za obeleavanje srodnika (na materijalu srpskohrvat skog, slovakog, maarskog i nemakog jezika). Beri i dr. ( 1 980), 25365. Weinreich, U. ( 1 980). O n Semantics (ed. W. Labov/8. S . Weinreich). Philadel phia, University of Pennsylvania Press. Wierzbicka, A. ( 1 985). Lexicography and Conceptual Analysis. Ann Arbor, Ka roma. Willes, M. ( 1 978). BAAL Tenth Annual Meeting. AlLA B. l (22), 34-5 . Wilss, W. ( 1 977). ObersetzungswissellSchaft: Probleme und Methoden. Stuttgart, Klett.
World Language. Oxford, Pergamon (izlazi od 1 98 1 ). Wiister, E. ( 1 979). Einfohrung in die allgemeine T erminologielehre und termi nologische Lexikographie, 1-11. Wien/New York, Springer. Zabrocki , L. ( 1 970). Grundfragen der konfrontativen Grammatik. Probleme der komrastiven Grammatik (ed. H. Moser), Diisseldorf, Schwann , 3 1 -52. Zgusta, L. ( 1 97 1 ). Manual of Lexicography. The Hague/Paris, Mouton. /Prevod: Prirunik leksikografi je. Sarajevo, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1 99 1 /. ileti , Z., red. ( 1 983). Kontrastivno analiza i nastava stranih jezika . Beograd, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije. ileti , Z., red. ( 1 987). T eorija nastave jezika. Beograd, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije. W orld Language English: The International T eacher 's Journal o English as a f
206
Skraenice :
A llA B. - AllA Bulletin, FP - Filoloki pregled,
Pisa Beograd
Godinjak - Godinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije,
Beograd/Zagreb/Sarajevo
G URT - Georgetown University Round T able on lAnguages and Linguistics,
Washington, D. C. sterdam
JJSL - International Journal o the Sociology of Language, f
Berlin/New York/Am Hei-
/RAL - International Review o Applied Linguistics in lAnguage T f eaching,
delberg
KJ - Knjievni jezik, SJ - Strani jezici,
Sarajevo
za
RIJK - Radovi Instituta
Zagreb
jezik i knjievnost, Od jeljenje za jezik,
Sarajevo
(Skraivani su samo naslovi serij skih publikacija koji su se u spisku literature javili vie od dva puta.)
207
Registar 1mena
Ovaj spisak obuhvata imena n avedena u glavnom tekstu i u belekama, ali ne i u zaj ednikom spisku literature, koji otuda slui i kao dopuna regi stra imena. Imena su ovde data samo u izvornoj ortografiji ; ona koja se pominju u tekstu tamo su transkribovana (kao i u belekama kada se upuuje na n ae prevode u koj i ma je tako pos tup ljeno).
Akulenko, V. V. 79 Buckingham, T. 1 62 Bugarski, R. 2 1 , 3 6, 5 3 , 60, 1 03, 1 63, 1 64, 1 67, 1 73 , 1 76, 1 86, 1 9 1 , 1 92 Babi, S . 1 3 3 , 1 52, 1 5 5 Back, O. 2 6 , 2 8 , 3 2 , 34, 3 6 , 3 9 Bailey, R. W. 1 70 Balabuha, A. F. 95 Baoti, J. 1 1 8 Barhudarov, L. S. 1 54 B arhudarov, S. G. 77 Bedard, E. 1 76 Beli, A. 98 Catford, J. C. 1 37, 1 54 Chomsky, N . 1 02, 1 03, 1 07 Corder, P. 28, 36, 37, 3 8 Courchene, R. 3 6 , 3 9 Crystal, D. 43, 59, 1 07 Culioli, A. 32 avi, E. 1 93 upi, D. 75 Dimitrijevi, N . 36, 39, 49, 55, Dimitrovski , T. 93 Drozd, L. 76 1 1 6, 1 67
Anthony, E. M. 29 Avgustin 72
Bendix, E. H. 73 B ibovi, Lj . 79
Beri, V. 55, 88, l l 3, 1 92 Bj elica, N. 79
Brann, C. M. B. 1 1 8 Brown, H. D. 26, 3 3 Browne, W. l 03 Brozovi, D. 93, 9 8 Brumfit, C . J. 1 70
209
orevi, R. 79, 8 1 , 8 5 , 8 8 , 9 1 , 1 62, 1 64, 1 67 ukanovi , J. 53, 1 93 D urovi, L. 1 1 7 Fedorov, A. V. 1 54 Ferguson, e. A. 3 3 , 34 Filipovi, R. 47, 78 Fillmore, e. J. 74 Fisiak, J. 8 1 Fier-Popovi, A. 77 Fraser, B. 26 Gardner, R. e. 1 66, 1 67 Fishman, J. A. 36, 1 54, 1 70 Felber, H. 7 5 , 76
Jankovi, S. 54, 79, 83, 1 1 9 Jankowsky, K. R. 1 3 0 Jerkovi , J. 75 Jespersen, O. 7 1 Joci, M . 79 Johnson, R . L. 76 Juki, Z. 1 64 Kachru, B. B. 1 70
Kalogjera, D. 1 73 50, 6 1 , 63
Kaplan, R. B. 26, 29, 34, 39, 4 3 , Karada Gari, M. 79, 95
Katii, R. 79, 97, 1 03, 1 4 1 Kelly, L . G . 1 86 Kluckhohn, e. 1 62 Kocourek, R. 76 Kolari, R. 93 Kolka, A. 1 64, 1 73 Koller, W. 1 50, 1 54 Komissarov, V. N. 1 43 Kostomarov, V. G. 1 64 Kroeber, A. L. 1 62 Krommer-Benz, M. 76 Krstulovi, A. 1 64 Krzeszowski, T. P. 85, 9 1 Kiihlwein, W. 25, 26, 30 Labov, W. 74 Lado, R. 1 30, 1 62 Levy, J. 1 40 Lewin, K. 36 Lyons, J. 1 03 Lj udskanov, A. 1 43 Malmberg, B. 3 3 , 34, 56, 6 1 Lambert, W. E. 1 67 Klajn, l. 95, 1 07
Gottwald, K. 26
Greenbaum, S . 1 70 Grucza, F. 34 Grubai, S . 1 93
Gorlach, M. 1 70
Hall, E. 1 64
Haberland, H. 3 3
Halliday, M. A. K. 30, 3 3 Hannah, J . 1 70 Hartmann, R. R. K. 75, 99 Hlebec, B. 1 07 Hiillen, W. 25 Householder, F. W. 75 Hymes, D. 1 0 1 , 1 64 Ili, v. 93 Ivi, P. 93 Ivi, M . 2 1
Ivir, V. 53, 7 3 , 82, 88, 9 1 , 1 27, 1 30, 1 32 , 1 3 3 , 1 36, 1 4 1 , 1 44, 1 45 , 1 52, 1 54, 1 64, 1 67 Jakobson, R. 1 3 3 Maurais, J . 1 76 Mclntosh, A. 30, 33
Janicki, K . 8 5 , 89, 9 1 , 1 72
210
RANKO B UGARSKI
Meloncelli-Milak, l 79 Melvinger, J. 1 03 Menac, A. 98 Mey, J. L. 3 3 Mihai lovi, Lj . 34, 8 8 , 89 Mihaj lovi, M. 1 03 , 1 73 Mike, M. 34, 5 3 , 5 5 , 79, 85, 88, 93, 95, 1 03 , 1 1 3 , 1 20, 1 28, 1 29, 1 64, 1 67, 1 92 Minovi, M. 77 Mieska Tomi, O. 5 3 , 54, 5 7 , 1 1 7 Molnar iko, L. 93 Morrow, K. 50 Mounin, G . 1 43 Musi, S. 79 Neak-Luk, A. 5 3 Neubert, A. 1 30, 1 54 Newmark, P. 1 43 Nickel, G. 25, 26, 5 0 Nida, E. A. 73, 1 23 , 1 5 1 , 1 54 Nikitin, M. V. 74 Nikoli, V. 1 64 Pap, L. 26, 28, 9 9 Peri, A. 9 5 , l 0 3 Perren, G. E. 3 3 Pervan, M . 7 9 Piaget, J. 36 Pilkovi, M . 79 Piper, P. 88 Polovina, V. 79 Popovi, A. 1 37, 1 40, 1 5 3 Prebeg-Vilke, M. 46 Prie, J. B. 1 64, 1 70 Quemada, B. 75 Quirk, R . 1 70, 1 7 1
Mel' chuk, l. 75
Radovanovi, M. 1 64 Revzin, l l 1 43 Raji, Lj . 1 3 2, 1 52, 1 5 5 , 1 92
Riggs, F. W. 1 0 1
Rianovi, M. 53, 1 0 3 , 1 64
Roberts, A . H . 25 Rondeau, G. 3 1 , 37, 76 Rosch, E. 74 Rozencvejg, V. Ju. 1 43 Sager, J. C. 76
S apir, E. 1 64
Saporta, S . 75 S avi, S . 1 03
Sau ssure, F. de 83 Seibicke, W. 76 Sibinovi, M. 1 3 2, 1 3 8, 1 40, 1 43 ,
S huy, R. W. 57, 63 1 52, 1 5 5
Simeon, R . 7 9 S mith, L . E . 1 70 S l ama-Cazacu, T. 3 1 Spillner, B . 26, 39 S pol sky, B. 29, 39, 46, 1 1 8 Stani, Lj . 93 Steiner, G. 1 34 Stoberski, Z. 76, 1 OO
Stojni, M. 1 3 8, 1 40, 1 54, 1 92 Strevens, P. 30, 3 3 , 43, 1 7 0 ipka, M. 77, 1 1 9, 1 77 ki lj an, D. 2 1 , 1 20 tambuk, A. 79 trukelj, l. 53, 57
Taber, C. R. 1 5 1 , 1 5 4 Tanaskovi, D. 95 Teri , G. 84 Tri m, J. L. M. 33 Trudgill, P. 1 70 Turan, J. 79
21 1
Vereagin , E. M. 1 64 Vinaver, N . 1 92 Vilke, M . 25, 36
Widdowson, H. G . 1 70 Wierzbicka, A. 75 Wills, W 1 54 Willes, M . 33
Vlahovi, P. 79, 1 28 Voj voda, S. 1 53 Vukovi, P. 1 62 Vukovi, G. 79 Weinreich, U. 73
Wilster, E. 75, 76
Zabrocki, L. 34 Zgusta, L. 75
Whorf, B . L. 8 5 , 1 64
ileti,
Z. 5 3 , 89, 1 92
212
Registar pojmova
Ovaj selektivni spisak sadri samo neke vazmJe pojmove, iskljuujui pri tom one najire ili najuestalije. Na pojedine lingvi stike di scipline upuuje se samo tamo gde se one definiu ili se o nj ima podrobnije govori .
AlLA v. Meunarodno udruenje
za pri menj enu lingvistiku analiza diskursa 1 8 dijahronija I S dijalektologij a 1 7 Drutvo z a primenjenu lingvi stiku Jugoslavije 34, 52, 53 etimologij a 1 5 etnolingvistika 1 9 fi lologij a 14- 1 5 filozofij a jezika 1 6 fonetika 1 7 fonologija 1 7 geolingvi stika 1 7 glotodidaktika 20 glotogonij a 1 8 grafemika (grafologija) 1 8 gramatika 1 7 gramatologija 1 8 leksikografija 20, 69-77 leksikologija 1 7 lingvistika geografij a 1 7 lingvistika pragmatika 1 8 lingvi stika stilistika 20 lingvistika teorij a 1 6 lingvistika tipologij a 1 6 lingvistika 1 3-2 1 - algebarska 20 - antropoloka 1 9 - arealna 1 7 - deskriptivna 1 6 - istorij ska 1 6 - kontaktna 1 7 - kontrastivna 1 6 - mate matika 20 - normativna 20 - opta 1 5-6 kontekst 1 80-4 kontrastivna analiza 78-85 interlingvistika 2 1 internacionalni engleski 1 70, 1 7 8
2 13
- primenjena 20 - raunarska 20 - statistika 20 - tekstualna 1 8 - uporedna 1 6 lingvoku lturologija 1 64 m akrolingvistika 1 5 Meunarodno udruenje za pri menjenu lingvistiku 26, 42-6, 48-50, 53-4, 56, 57, 70 mikrolingvi stika 1 5 morfofonologija 1 7 morfologij a 1 7 neurolingvistika 20 norma 1 75--84 onomastik a 1 8 prototip 74 psiholingvistika 1 9 psihologij a j ezika 1 9
Savez drutava za primenjenu 52-7, 89, 1 20, 1 9 1 -2 semantika 1 7 sinhronija 1 5 sintaksa 1 7
lingvistiku Jugoslavije 7, 24,
socij alna psihologija jezika 1 65-7 sociolingvistika 1 9, 1 64, 1 68-74 sociologij a jezika 1 9 teorij a prevoenja 2 1 , 1 3 1 - 1 57 - podela 1 3 5, 145-6 terminologija 75--85 - drutveno-poli tika 1 27-9 - kontrastivne lingvistike 86-9 1 - lingvistika 92- 1 0 l 1 1 3-20, 1 82-3 - transformaciono-generativne gramatike 96-7, 1 02-1 2 - primenjene lingvistike
tertium comparationis 80, 82, 8 3 ,

84-5, 86, 89-9 1 univerzalije j ezika 1 6
214
S adraj
U vodna napomena
. . . . . .. . . . . .. . .. . . . . . . . . . . . . .. ... . . . . . 5
Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 I OP TI DEO

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ll
l . Lingvistika i njene discipline
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
.
2 . Poj am i znaaj primenjene lingvistike
. . . . . . . . . . . . . . 22
3. Primenjena lingvistika u svetu i kod nas . . . . . . . . . . . . . 4 1 4 . Primenjena lingvistika kao lingvistika u primeni . . . . . . 5 8
II TERMINOLOGIJA
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
. . . . . . . . . . .
5. Lingvistika, leksikografij a i terminologij a .
69
6. Kontrastivna analiza terminologije i terminologij a kontrastivne analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 7 . Terminologij a kontrastivne lingvi stike
. . . . . .
86
8. Kriterijumi izgraivanj a lingvistike terminologije . .
92
9. Terminologij a generativne gramatike
. 1 02
1 0. Terminologij a u primenjenoj lingvistici
. . . . . . . . . . . . 1 13
III PREVOENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 1
l l . Meukulturno prevoenje
.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 23
.
1 2. O prirodi teorije prevoenja
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
.
1 3. Teorij a prevoenja kao n auna disciplina .

215
. . . . . . . . . . 1 43
RANKO BUGARSKI
N NASTAVA JEZIKA
1 59 161
1 4. Jezik i kultura sa sociolingvistikog stanovita
1 5. Sociolingvistika i nastava jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 68 1 6. Norme, kontekst i n astava j ezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 75 1 7. Poj movi j ezika i knjievnosti u nastavi stranih jezika
. .
1 85
Bibliografska beleka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9 1 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 95 Registar i mena

.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Registar poj mova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 3
CIP - KaraJiom:JHja y ny6nHKHjH Hapo,AHa 6H6nHOTeKa Cp6Hje, lieorpa.A
81 8 1 :00 1 .4 82'255.2 37 1 . 3 : : 8 1 1
Lingvistika u primeni l Ranko Bugarski. - Beograd : igoja tampa,
:&YI'APCKII, PaaKO
: igoja tampa). - 2 1 5 str. ; 20 cm. (Sabrana dela l Ranko Bugarski ; knj . 5)
2007 (Beograd
Tira 300. - B ibliografska beleka: str. 1 9 1 - 1 93 . - Bibliografija: str. 1 95-206. Registri. ISBN TepMHHOJIOmja
978-86-7558-529-9
a) nHHI11HCTHKa b) HI11 HCTHKa
e)
I<H.HX<eBHO npeaoeH.e
d)
C'I'paHH j e:JHH - HacTaaa COBIS S . SR-ID
1 43645452

Ranko Bugarski - Lingvistika U Primeni

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ranko Bugarski - Lingvistika U Primeni

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SABRANA DELA

Recenzenti sabranih delo

MILKAM MILORAD RADOVANOVI

Ovo je drugo, dopunjeno izdanje knjige prvi put objavljene

godine u izdanju Zavoda za udbenike i nastavna sredstva u

Beogradu (biblio'teka Tumaenje knjievnosti, knj. su potpuno nova

a jedno je bitno proireno

mesta su, u uglastim zagradama i pod oznakom "P. S.

(9). Na dva 1996", unete

Beograd, februara 1996. 5

Predgovor prvom izdanju

l. Lingvistika 1 njene discipline

Uvod. Pitanje moguih podela unutar celokupnog podruja

stikom. Za istraivanje jezika u kontaktu, sa pratei m poj avama vieje

2. Pojam 1 znaaj primenjene lingvistike

Ovakvu mogunost nagovetava npr. Rondeau

\ . l r i rnenjena lingvistika u svetu 1 kod nas

LINGVI STIKA U PRIMENI

O vanosti pri menjenih aspekata neurolingvistike v . kod n as Dimitrijevi

je onemogueno suavanj e n a ui krug poslenika samo jedne oblasti

4 . Primenjena lingvistika kao

konvergencije, a ne dalje d iverg encije.

5 . Lingvistika, leksikografija i terminologija

Za teoriju prototipa i prirodnih kategorija v. Rosch ( 1 978).

Slian spisak daje Felber ( 1 982: 1 2).

V. sada Wtister ( 1 979).

6. Kontrastivna analiza terminologije

Leksiki primer preuzet je iz Ivira (1978a:109-l3); ire i Ivir (1976).

7. Terminologija kontrastivne lingvistike

O kontrastiranju u jeziku i govoru v. Mihailovi ( 1 983).

ali to je mogunost na koju upuuje sociolingvistika perspektiva 26 kontrasitranju.

V. Ivir ( 1 978a:89-94 i 1 978c).

8. Kriterijumi izgraivanj a lingvistike

l. Jednu vanu dimenziju varijacije predstavlj a sociokulturna

bola, eventualno uz upotrebu poznatije terminologije ako takva ve postoj i .

Na ove procese u terminolokom kontekstu skree panju Stoberski ( 1 978).

9. Terminologija generativne gramatike

ivosti) competence/perfo rman ce - jezika sposobnost/govorna delatnost,

formansa - zbog pogrenih asocijacija u prevodu, kao i zbog sum

- S, NP, VP. . simboli su u naunoj literaturi neprikosnoveni i ne

rewrite rules - prepisivaka pravila ili pravila preispisivanja (ovo

verb phrase - glagolska fraza i po tom obrascu dalje (iz razloga

topica/ization - topikalizacija G asnij e nego npr. tematizacija, to

lexicon, lexicalization. . . - leksikon, leksika/izacija . . (ne dol aze u

obzir zamene sa r(j)enik itd.)

distinctive features - distinktivna obeleija/obiljeija (ili razlikovna,

Primer hijerarhizovane matrice za sistematsko vrednovanje termina: kom p. pe rf.

jezika sposobnost, g.del.

1 0. Terminologij a u primenjenoj lingvistici

Upor. i mesto u 3. poglavlju ove knjige na koje upuuje beleka 25 tamo.

Detaljnije o ovome v. Baoti ( 1 978).

O ovome v. MikeNlahovi ( 1 980) i Vlahovi ( 1 980-8 1 ) .

ire o terminologij i meunacionalnih odnosa v. u radu Mike i dr. ( 1 983).

1 2 . O prirodi teorij e prevoenj a

V. naroito Steiner ( 1 975).

N a ovu literaturu detaljnije upuuju Sibinovi

13. Teorija prevoenja kao

l. Uvod. Kao veoma aktuelna nauna disciplina koja je tek u

Neto vie o ovome v. kod Ivira (1978a :53-4).

TEORIJA PREVOENJA ("opta", "lingvistika")

Teorija mainskog prevoenJa

tekoe prevodilak<?Q kontrastiranja jezika. u parovima

tehnika prevoenja l kritika prevoda J>rev ilaka (jidaktika prirunici