Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Razumevanje Medija, Seminarski USO2

Razumevanje Medija, Seminarski USO2

Ratings: (0)|Views: 139|Likes:
Published by Milena Moritz

More info:

Published by: Milena Moritz on Dec 14, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/15/2013

pdf

text

original

 
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТОДЕЉЕЊЕ ЗА СОЦИОЛОГИЈУ
СЕМИНАРСКИ РАДИЗ УВОДА У СОЦИОЛОГИЈУ 2тема: Разумевање медија
Професор: Вера Вратуша-Жуњићстудент: Милена Марић-БлагојевићМентор: Јелена Пешић број индекса:СO 11/93Београд, 2012. година
 
У предговору за „Разумијевање медија“ Маклуан каже:„ Колико се мало позорности досад посветило тим питањима, показује збуњеност једног одуредника ове књиге. Затечен, устврдио је како је „седемдесет пет посто твојег материјаланово. Успјешна књига не смије бити нова више од десет посто“. Подузимање тог ризика чинисе да се исплати у данашње вријеме, када су улози врло високи, а потреба да се схватепосљедице човјекових продужетака постаје из сата у сат све неодгодивија“ ( Маклуан,2008:9).Свакако да је у време писања и објављивања „Разумијевања медија“ ( 1964.) у књизи итеорији Маклуана већина ствари била „нова“, могуће и више од поменутих 75%, и можда јето разлог што тек толико година касније Маклуанова теорија добија прави смисао, а његовапримедба о неодложности проучавања последица које медији имају на човека актуелнија негоикад.У овом раду ћемо детаљнније да се посветимо управо главним тачкама Маклуанове теорије.О медијима као продужецима чула и о подели медија на вруће и хладне.
Врући и хладни медији
Битно је, пре саме поделе, да се нагласи да је за Маклуана све што окружује човека „медиј“.Дакле целокпно окружење човека подељено је на „вруће“ и „хладне“, а принцип поделе јестепен дефинисаности продужетка и степен интеракције.Маклуан своју поделу објашњава:„Врући медиј је онај који продужује једно осјетило у „високој дефиницији“. ( …) Такођер,врући медији не остављају публици толико тога за допуњавање или довршавање. Они, прематоме, изискују мало судјеловање публике, док хладни медији потичу публику на знатносудјеловање или допуњавање.“ ( Маклуан, 2008:26).По њему, врући медији су нпр. радио и филм, јер слушаоцу/гледаоцу не пружају прилику заинтеракцију нити било какво допуњавање. Врући медији би могли оваквом аналогијом да сеназову и „пасивним“.Зато су „хладни“ они медији као што су новине, књиге, телевизија – код којих једефинисаност људског продужетка јаснија и који омогућавају укључење више чула припријему порука, већи степен интеракције. Маклуан своје принципе шири, како је већпоменуто и на друге друштвене појаве:„ Кад размишљамо о медијима као врућим и хладним, заостале земље су хладне, а ми смоврући. ( … ) „Градски шминкер“ је врућ, сељак је хладан. Но, са стајалишта обрата поступкавриједности у електрично доба, прошло механичко вријеме било је вруће, а ми из добателевизије смо хладни. Валцер је био врућ, брз механички плес који је по својем угођају раскоши и свечаности пристајао индустријском добу. Твист је насупрот томе, хладна и лакаформа импровизиране кретње која захтијева судјеловање. Џез из раздобља врућих новихмедија филма и радија био је врући џез. Ипак, џез сам по себи тежи лежерној дијалошкој
 
врсти плеса посве лишеној понављачких и механичких облика валцера. Хладни џез развио сепосве природно након што је посве апсорбирано првотно дјеловање радија и филма“( Маклуан, 2008:29).Овде се види јасније Маклуанова идеја о медијима уопште и о подели на „вруће“ и „хладне“.Маклуан сматра да развој цивилизације постаје све „хладнији“. Не чуди што неки ауторисматрају да је Маклуан својом теоријом „најавио“ интерент, јер интернет је свакако, поМаклуановој логици, најхладнији од свих досадашњих медија, пружа највећи степенинтеракције и најјасније дефинисане продужетке људских чула.Разликујући медије али и културе као „вруће“ и „хладне“ Маклуан примећује:„ Ипак, најважније је раби ли се врући медиј у врућој или пак у хладној култури. Врући медиј радија у хладним или неписменим културама дјелује силовито, посве друкчије негопримјерице у Енглеској или Америци, где радио сматрају разонодом. Хладна или култураниске писмености није у стању прихватити вруће медије, попут филма или радија, као разоноду. Они је узнемирују барем подједнако радикално колико, како се показало, хладанмедиј телевизије узнемирује наш свијет високе писмености.“ ( Маклуан, 2008:32).Дакле, неке културе су по својој природи пријемчивије за неке типове медија, или за начинекомуникације. „Свет високе писмености“ који се спомиње у овом цитату је свет СевернеАмерике ( САД и Канада). На трагу оваквог приступа могла би да се направи анализа„топлих“ медија ( нпр. филма) у „хладним“ културама. Могуће да би то дало нови поглед наспецифичности кинематографије у различитим срединама ( културама).„Тако загријевање једног осјетила тежи изазвати хипнозу, а хлађење свих осјетила тежихалуцинацији као својој посљедици“ ( Маклуан, 2008:34).Иако је Маклуанова теорија настала давно пре интернета и појаве социјалних мрежа, ову тезуможемо да посматрамо и кроз статистике корисника интернета, свакако најхладнијегтренутно постојећег медија. Међутим, можда је интересантније посматрати само корисникедруштвене мреже Facebook, која према многим истраживачима води „битку“ око бројапосетилаца/корисника са највећим светским претраживачем, Google-ом (http://www.forbes.com/sites/afontevecchia/2011/12/30/facebook-vs-google-the-battle-for-internet-dominance/ 
1
 ). И док је у неким ранијим временима, „пре“ Facebook-a важило да „ако нисина Гуглу ниси на интернету“ сада је једнако исправно рећи да „ако ниси на Фејсбуку, ниси наинтернету“.„Виртуелна стварност“ је заправо последица хлађења људских чула, како каже Маклуан, аинтернет, нарочито могућности које су се створиле социјаним мрежама, заправо пружајууправо то, халуцинацију, могућност стварања сопствене „виртуелне“ стварности.Премаhttp://www.socialbakers.com/facebook-statistics/ 
2
број корисника Facebooka стално расте, чак и у „топлим“ културама.Маклуан примећује да се медији ( али и свет и било која друга структура!) мењају и да тепромене могу да се лоцирају, у смислу да могу да се одреде „тачке промене“ или како их онназива „преломнице“:„ Сврха овог поглавља јест показати да у сваком медију или структури постоји, према
1Članak sa Forbesa o borbi za internet dominaciju između Facebook-a i Googla, 19. maj 2012.2Statistika korisnika Facebook mreže u svim državama sveta, 19. maj 2012.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->