MIJAILOVID DRAGAN

[DILECTUS MAGNUS]

RELIGIOSITAS

Beograd,2013.

DIJAMANT

BLAGO OVEKU KOJI NADJE MUDROST I OVEKU KOJI DOBIJE RAZBORITOST,JER JE BOLJE NJU STEDI NEGO STEDI SREBRO I DOBITAK NA NJOJ BOLJI JE OD ZLATA. Prie Solomonove-3[14,15]

POSVEDENO

Jovani ubrilo

NAPOMENA:

KNJIGA NIJE NAMENJENA MLADJIMA OD ESNAEST GODINA,JER MOE DA UTIE NA NJIHOV KASNIJI STAV O RELIGIJI,TO MI NIJE NAMERA. ELIM DA SVAKO STAV O SVOJOJ RELIGIOZNOSTI DONESE NEZAVISNO,SLOBODNO,ITAJUDI ISKLJUIVO SVETE KNJIGE RELIGIJE I ZVANINE KNJIGE IZ NAUKE,OSLANJAJUDI SE NA SVOJ RAZUM,UM,DUH I INTUICIJU! KNJIGA NIJE NAPISANA DA BI BILO KOGA NAPADALA ILI OMALOVAAVALA. NAPROTIV NAPISANA JE TAKO DA BRANI VERU,KAO I SAVREMENU NAUKU ALI SE KRITIKI ODNOSI PREMA RELIGIJI,TEOLOGIJI,ATEIZMU I KONZERVATIVNOJ NAUCI. KNJIGA SAMO UPUDUJE NA DOBRE I LOE STRANE SVEGA TO JE OPRAVDANO ILI NEOPRAVDANO VEZANO ZA RELIGIJU! DAKLE,TEMA NIJE NIKAKAV NAPAD NA BILO KOJU VERU ILI VERNIKE,VED ISKLJUIVO UPOZORENJE VERNICIMA DA IH INSTITUCIJE VERE,NAROITO CRKVA I CRKVENI OCI,SPUTAVAJU I SAPLIDU U NJIHOVOJ VERI,KAKO KROZ ITAVU ISTORIJU HRIDANSTVA TAKO I DANAS. KNJIGA NE NAPADA NI BOGA KOJI JESTE TRANSCENDENTAN ALI I REALAN VED ISKLJUIVO BOGOVE SA ANTROPO-BIO-PSIHIKIM DISPOZICIJAMA KOJI SU IM POTURENI KAO DIREKTNI STVORITELJI SVETA I IVOTA. OVA KNJIGA NIJE NAPAD NI NA ISUSA ILI MUHAMEDA,VEC POKUAJ DA IH ZATITI OD TRI NAJVEDA ZLA KOJA RAZDIRU VERU-TEOLOGIJE, CRKVE[I SVETENSTVA] I ATEISTIKIH NAPADA.

SADRAJ:
PREDGOVORVERAHOMORELIGIOSUSMITOVI I RELIGIJASUJEVERJEVERSKI RASIZAMJUDAIZAMHRIDANSTVOISLAMPSEUDORELIGIJEAGNOSTICIZAMPANTEIZAMDEIZAMATEIZAMIDEALIZAM I MATERIJALIZAMPLUTONIZAM I NEPTUNIZAMKATASTROFIZAM I UNIFORMIZAMSTAROST ZEMLJEREVOLUCIJA I EVOLUCIJAVELIKI PRASAKNAUKA-

KONCEPT NOMAODGOVOR APOLOGETAMA HERMENEUTIKA BIBLIJEKRITIKA RELIGIJEOVEK,SIN BOJI ILI SIN BOGDEUS VERBALISZAKLJUAK-

PREDGOVOR

Ja sam Alfa i Omega, Koji jeste i Koji bee. I Koji dolazi,Svedritelj Otkr.Jov.-1[8]

ta je religija? U najkradem,to je radnja kojom Boga izraavamo u obliku predstave. Religija je jedan uredjen[kanonizovan] skup predstava i obreda[nekada i bez njih] kojima se izgradjuje jedna slika sveta i utemeljuje jedan njoj odgovarajudi tip ovekovog dranja prema svetu,drugim ljudima i vlastitom ivotu. Religije mozemo podeliti na mistike,prirodne i proroke[objavljene]. U ovoj knjizi du se prevashodno pozabaviti sa poslednje dve jer u principu na njih se i misli kada se govori o religiji jer mistike religije su ipak nastajale iz ivotnih filozofija,mada de i one biti nakratko pomenute. Religija ne znai samo veru u natprirodna bida[mit] i uspostavljanje veze izmedju oveka i Boga,obredima,ritualima ili molitvom,niti na otru podelu i naglaavanje razlika izmedju sakralnih i profanih bida i njihovog medjusobnog odnosa. Religija[naroito prirodna] moe biti i vera u bilo ta to je transcendentno i ne mora obavezno podravati obrede i molitve. Mada de se ovde nadi kritiari koji se sa pravom nede sloiti,jer glagol religare u bukvalnom prevodu znai sponu ili vezu[izmedju Boga i oveka],koja se moe uspostaviti jedino kroz obrede i molitve. Ali,ako bih se drao toga,morao bih mnoga bitna religiozna pitanja i stavove ostaviti nerazjanjenim. Treba ovde takodje razjasniti i ta je to uopte Bog,kao temeljni princip svih religija. Opet imamo strogo teoloko

objanjenje da je Bog-apsolutno,svemodno,veno,beskonano i dobro vrhovno bide[ne misli se na filozofski pojam bida ili bivstva], koje je naravno i tvorac kosmosa i ivota. I kao takvo je temeljni princip svih religija. Ovde imamo re-bide,koje je obavezno u definiciji. Medjutim ako uzmemo definiciju gde re- bide, zamenimo reju-uzrok ili re ON zamenimo sa TO,onda to moe biti i prvi uzrok[prauzrok] svega to jeste ili nije,svega to je bilo ili de biti. Dakle,to ne mora obavezno biti bide. ON ili TO je dakle,osnova svega postojedeg kao i poretka stvari,nezavisno od bilo ega. to se tievere,sve religije su utemeljene na veri jer je postojanje Boga ili uzroka principijelno nemogude proveriti i dokazati,jer se i takav Bog i takav prauzrok po svojoj sutini moraju nalaziti sa one strane svakog mogudeg iskustva. Dakle,Bog moe samo biti ideja ili uverenje[kod nekih i samo bivstvo]. Traenjem dokaza,religija bi izgubila svaki smisao,zato je upravo besmisleno od strane ateista i agnostika,traenje dokaza za postojanje Boga. Boga i samu veru,dakle ne moemo pobijati. Ali pobijati religiju tako to se trae i dokazuju razlozi-protiv,to je sasvim je razumno,jer kako ree Galilej-Bog nas je obdario ulima,razumom,umom i intelektom,zato bi eleo da zaboravimo kako se oni koriste., ali pobijati je tako da se od religije trae dokazi-za,to nije mogude niti bi bilo ispravno. Traiti dokaze od religije da je Bog zaista stvorio Adama i Evu,jednostavno bi bio apsurdni in,bezumnog oveka. Pobijanjem religije,ne podrazumevam borbu neverujudeg oveka u pravcu koji vodi pobijanju i samog Boga,ved iskljuivo borbu protiv onih apsurdnih delova religije koji vernika moe dovesti u zabludu,odnosno pomodi verniku da shvati ta su to nametnute ikrive vrednosti njegove religije koje ga ine manje slobodnim a vie zalutalim na putu koji vodi ka pravoj religioznosti. Jer i sama religija nije oslobodjena greaka[namernih ili nenamernih],ona je ipak proizvod ljudskog duha,nezavisna od postojanja ili nepostojanja Boga,to je naravno,ini vrlo opteredenom raznim manama,kao i pogrenim shvatanjima.

Ljudsko saznanje je objektivno ogranieno,vedim delom i spekulativno,iz tog razloga se na njega nadovezuje posve logino-vera. Pogreno je uverenje da se u u veru moe sumnjati i time opravdati traganje za dokazima ili racionalizacijom vere. Dokazivanjem,vera gubi smisao a racionalizacija vere se u savremenom drutvu podrazumeva,ne treba tragati za njom...u suprotnom vratili bi se klasinoj mitologiji. Racionalizacija koju smo razvijenodu svesti dobili[a ne pronali traganjem],upravo nas je i izvukla iz mitologije i usmerila ka pravoj religiji. Vera[ne samo u Boga] je nerazdvojivi deo ljudske svesti[duha],ona upravlja apsolutno svim ljudskim motivima i delima i takve se vere sumnja ne dotie. Gotovo svaka religija nam daje kodeks moralnih normi koje su navodno propisane od samog Boga. Putem njih,vernici se podstiu na sticanje i negovanje posebnih religioznih osedanja poput strahopotovanja,osedaja za greh,osedaja za mistino,zlo i dobro,oboavanja...potom osedanja koja se pojavljuju u prisustvu svetih objekata i svetih lica,prilikom izvodjenja ritualnih inova[liturgija,misa,krtenje,molitva,priede...]. Religija kod vernika stvara sliku[istinitu ili lanu] da ceo tok svetskog zbivanja jeste zapravo usmeren na dostizanje samo jednog cilja-duhovnog sjedinjenja sa Bogom. Religija je svakako tema koja je u istoriji filozofije i umetnosti[knjievnost,slikarstvo,vajarstvo,muzika,film],izuzetno eto obradjivana. Tema koja je podstakla na razmiljanje najvede genije oveanstva. Religija oduvek,pa i danas,nadahnjuje pesnike,pisce,slikare,skulptore i mislioce. Religija je sasvim sigurno i najeda tema razmiljanja koju svaki ovek nosi u sebi. Koliko god ovek mislio da ne razmilja o njoj...vara se,jednostavno kao neosporni homo religiosus,on je duboko nosi u sebi.

Iz religije su proizali najkrvaviji ratovi ali i najveda samomuenja ljudske due. I naravno,iz religije su proizala mnoga velika dela filozofa,knjievnika,slikara! Pitanja,razmiljanja i odgovori o religiji su uvek aktuelna,vekovima unazad ali ostade i u bududim vekovima. Savremena nauka kao i savremeni stil ivota polako guraju naa razmiljanja o religiji iz svesnog ali bududi da je,ponavljam,ovek i homo religiosus,nemogude ih je izgurati ved samo potisnuti u nae nesvesno. Tu skrivena,deluju daleko modnija i uticajnija,bududi da je nae nesvesno ono to upravlja naim duhom[svesti,umom] i uopte mislima.

Napokon,religija je bar prividno donela mnoge podele medju ljudima...ne samo u raznim verama koje su proizale iz nje[i monoteistike i politeistike],ne samo na idealiste i materijaliste,vernike i ateiste,kreacioniste i evolucioniste,neptuniste i plotuniste,katastrofiste i uniformiste...ved i podele u jednoj te istoj veri[npr. Katolici,pravoslavci,protestanti...suniti,iti..],pa ak i razlike o samom smislu vere medju poklonicima iste verske i nacionalne grupacije. Mnogo je rei izgovoreno,mnogo knjiga napisano,mnogo je velikih umova pokuavalo da odgovori na pregrt pitanja o religiji,religioznosti,veri,Bogu ali ni danas nismo nita blii istini,koja ,kako mnogi crkveni oci govore i ne moe da se sazna,to je sasvim tano jer sama re[logos,pojam]-vera,pokazuje apsurdnost pokuaja da saznamo istinu. Ali koliko god to tano bilo,nemogude je suzbiti tu veitu borbu u nama,ima li Boga ili ne i ako ga ima,kako se postaviti prema njemu. Ta borba ne mora da nas prati itav ivot,bar ne u onom svesnom delu,kod nekoga dodje ranije,kod nekoga kasnije...kod nekoga tek na samrtnoj postelji ali je pitanje i

traenje odgovora sasvim neizbeno i kod verujudih i kod neverujudih. Nema razlike...koliko god neko bio dobari posveden vernik,naidje period kada de postaviti pitanje-da li sam bio u pravu ili sam protradio ivot. I kod neverujudih je isti sluaj,pitanje: a ta ako sam pogreio i ipak postoji,mora dodi na dnevni red! Prvi se u jednom trenutku uplae da su vodili besmislen ivot i nisu ga iskoristili kako treba[ne mislim tu na proputene ivotne radosti poput strasti,uivanja i slone su same po sebi besmislene kao krajni cilj] a ovi drugi se uplae kazne! Naroito starost,bolest i bliskost smrti pojaava takva razmiljanja. Imamo tu i tredu kategoriju[i najvedu],vernika koji ive normalan i nepodviniki ivot,mada takve ne uzimam za ozbiljne vernike[njih smatram da ive po principu Paskalove opklade,pa ih i zovem Paskalistima] ali i oni nede biti spaeni tog sukoba u sebi. Kako to ree vladika Nikolaj-I najvedi ateista mora se bar tri puta u ivotu setiti Boga. Kada vidi pravednika da strada zbog njegove krivice,kada on sam strada zbog tudje krivice i kada mu dodje as smrti. Ako bi se dohvatili pitanja,da li je religija potrebna i opravdana,nezavisno od toga da li Bog postoji ili ne,sasvim sigurno da je odgovor potvrdan. Religija usmerava ovekove elje i njegovo htenje,doprinosi socijalizaciji,jer sputava materijalne prohteve,oholost,samoivost...uverava nas na neizbenost greenja ali i nunosti pokajanja,trai uzajamno potovanje,pomaganje,nekoristoljublje. Dakle,religija insistira na pravim vrednostima. S druge strane religija je opravdana i potrebna jer je ovekova jedina ozbiljna uteha u nemilosrdnom i uasavajudem okruenju i okolnostima u kojima se ovek nalazi od postanka do danas. Bolje sklonite od takve surovosti ivota ovek nema gde da nadje. Medjutim,jaanjem institualizacije religije,ona gotovo da gubi ovakvu ulogu. Ali bez obzira na to,religija jeste bila i bide i dalje osnovni pokreta u jednom setu pitanja od toga ko smo,zato smo,kuda idemo, pa do krajnjeg ivotnog smisla. Religija je jedna ivotna mod,a ne jedna beznaajna injenica u duhu oveka ili istoriji

oveantva. Najzad,religija znai slobodu pred smrdu,to je ini ne samo opravdanom,ved i najpoeljnijom ljudskom potrebom. Ali opet moram da se vratim na iskrivljenu sliku pojma religije na koju treba ukazati i koja i jeste u vedem delu tema ove knjige. Religija je zaista prepuna neistoda koje optereduju jednog vernika i oteavaju mu put do opteg ili sopstvenog Boga. Religiju treba oistiti,jer ne da svojim neistodama prlja samu sebe i samog vernika i veru,ved i samog njihovog Boga. Dakle,sasvim prirodno je u oveku da potrai pitanja koja i ine osnovu smisla postojanja-zato sam ovde i kuda idem? A jo vie odgovore na njih,koliko god to bilo opravdano ili ne,mogude ili ne. Da bi se uopte ulo u ozbiljnu problematiku tako ozbiljnog pitanja,najpre se moramo pozabaviti pojmovima i sutinita je to religija,kako i zato je nastala,u emu su i zato su nastale greke koje je ine delimino odbojnom. Da li su religioznost i vera,iste stvari. ta je to Bog i kakve oblike poprima ili moe da poprimi. I kako ovek kroz prizmu svog svesnog,racionalnog i umnog...gleda na to.

VERA

Pre svega,treba vrlo kratko pojasniti pojam vere,ali iskljuivo kao pojam koji je vezan za postojanje Boga i njegova dela,kao i odnos prema Njemu. Ne kroz prozor religije,ved iskljuivo kroz prozor religioznosti. Vera je subjektivno osedanje,subjektivni stav,subjektivna potreba oveka i ne moe postojati nezavisna,odnosno van njega kao subjekta, pod uticajem spoljanjeg ili pod uticajem autoriteta! Vera nije teologija niti moe da ima bilo kakve veze sa njom,pa ak je i religija kao pojam vrlo sporna po pitanju

iste vere. Vera kao lina stvar pojedinca postoji van svakog okvira potrebnog znanja ili dogmi. Organizovana i masovna vera koja stoji pod uticajem autoriteta i koja svoju potvrdu delom daje i kroz nezavisne-spoljne stvari ne moe biti ispravna. Verske ceremonije i obredi,kao spoljanja veza izmedju Boga i vernika spada u potpuno sulude,nametnute i vanduhovne aktivnosti,koje kradu duhovnu i psihiku slobodu vere i vernika. Sama religioznost[ne i religija],kao i vera[ako postoji kod oveka] je najintimniji duhovni mogudi odnos sa Bogom,na svoj,dakle subjektivan i potpuno slobodan nain,bez obzira u kojeg i kakvog Boga verujete. O ovoj temi,bide jo govora u daljem toku knjige.

1. HOMO RELIGIOSUS

a vera je osnov svega emu se nadamo, Potvrda stvari nevidljivih Posl.Jev.-5[11,2]

Svakako da je homo religiosus jedan od najstarijih arhetipova u nama. Treba samo pojasniti injenicu zbog ega je to tako. Um kao postolje onom racionalnom,iracionalnom,svesnom i nesvesnom u nama moemo shvatiti kao samu duu ,kao jedan njen deo[duh] ili je uopte ne moemo povezati sa duom ved sa svesdu. Re-svest du upotrebljavati iskljuivo kada teoloku duu posmatram kao bioloki [ili medicinski] skup kvantnobiolokih[neurolokih] deavanja u mozgu. Dakle,u daljem tekstu pod duom i optom svedu podrazumevam isti pojam ali razliitog porekla i uzroka,isto da bih izbegao rasprave i neslaganja kod kritiara knjige. Dakle,dua je data od Boga a opta svest nam je data evolutivnim razvojem mozga. Tako um moemo posmatrati kao skup duhovnih fenomena i modi koji prevazilaze ljudsku sposobnost ili kao skup fenomena nae svesti. Onog trenutka kada je svest podstaknuta spoljanjim uticajima [a prenoena

genima] postala dovoljno proirena,dolazimo do uma a samim tim postajemo razliiti od ostalih ivih bida. Za razliku od svesti,koja se postepeno razvijala[evoluirala] ,religijskadua je tu od samog poetka i o razvoju iste je apsurdno govoriti,ona nam je data od Boga prilikom samog stvaranja oveka i ne trpi nikakve izmene ili usavravanja od nioj ka vioj. Kod umnog stvorenja[oveka],prvo se razvilo ono iracionalno a to je pre svega nagon,zatim tenja i osedanje. Tek njihovim razvijanjem,ovek postaje racionalno[razumno]bide. Treba odvojiti i razlikovati ivotinjski nagon i tenju koji su instiktivnog porekla od htenja i umnog[ljudskog]. Razliku u osedanju ne treba praviti osim u kvalitativnom smislu,jer ona je vezana iskljuivo za svest ali ne i za um,tako da razlika u svesnosti izmedju oveka i ivotinje,pravi i razliku u osedanjima. Prvi koreni religioznosti pojavljuju se ved kod iracionalnog oveka u samoj nemogudnosti da shvati u potpunosti pojave oko sebe[ali i u sebi]. Razvojem modanih funkcija i jaanjem onog racionalnog dolazi do shvatanja da u prirodi postoje pojave koje se mogu pojmiti-[ta,a ne kako]ali na koje se ne moe uticati i koje se deavaju bez njegove volje i da pokuaji bilo kakve kontrole nad njima nisu uspeni! Javlja se osedaj bespomodnosti.To pojaava religioznost jer objanjenja za takve fenomene se trae u postojanju viih sila dok se istovremeno trai nacin kako umilostiviti vie sile da se stekne bilo kakva kontrola nad prirodom. Mi danas ne moemo znati niti govoriti,kakve su to u njihovim glavama vie sile bile i da li su ih odmah oboili ili prvo nadfenomenizovali. Zato i moemo o homo religiosusu govoriti iskljuivo kao o jednom od najstarijih arhetipova u nama,ali nikako kao najstarijem[prvim]. Daljim razvijanjem umnih sposobnosti,svakako da je dolo do oboivanja viih sila,gde nastaju razni oblici bogova koji simbolizuju mod neobjanjivih fenomena a neto kasnije i mod samog ovekovog postojanja...nastaju mitovi! Zato du za prapoetak religioznosti uzeti upravo nastajanje mitova a

ne nastanak arhetipa homo religiosusa, jer nadfenomenologija praoveka nije dostupna naem znanju niti logici. Religija jeste istorijski nastala u svim ljudskim drutvima kao izraz iskonske ovekove potrage za svojim tvorcima i pokuajem da rei tajnu sveukupnog postojanja. Zato se pre svega koren religije [u dananjem smislu]mora traiti u ranoj mitologiji najstarijih naroda. Bez dovoljno razvijene svesti,ne moe se priati o shvatanju zavisnosti oveka od Boga. Bez obzira to je kod najstarijih homo sapiensa,Bog morao biti prisutan i kao takav i usadjen u njihovu svest,pa samim tim i postati jedan od prvih arhetipova oveka,ne moemo sa sigurnodu znati da li im je svest bila toliko razvijena da su shvatali vezu,ovek-Bog. Ali je izvesno da nam je jo od tada,u svesnom ili nesvesnom,pojam Boga,ostao usadjen i da de tako zauvek ostati. Moda bi ak pravilnije bilo govoriti o homo teisusu nego o homo religiosusu,jer ovaj potonji se razvija definitivno u neto kasnijem dobu razvitka oveka. I jo jednom du ponoviti da,gledano sa stanovita dananje religije,homo religiosus se podrazumeva,jer je Bog i stvorio oveka,te nema potrebe za bilo kakvim objanjenjem nastanka religije. Ali da li je ba tako... Ako podjemo od teolokog objanjenja,odnosno govorimo o dui a ne o optoj svesti,imamo poprilino problema i ogranienja pri pokuaju objanjena arhetipa homo religiosusa. Odbacivi evoluciju mozga i prihvatanjem religijske due koja je odmah bila tu,prva prepreka nam je upravo raznovrsnost mitova,odnosno bogova. Jer po kreacionistikom pogledu,mi nemamo nikakvih osnova za nastanak mitova ili razliitih bogova. Upravo bi ta raznovrsnost bila na vrhu a ne na dnu piramidalnog razvoja religije,ila bi od monoteizma ka politeizmu ili paganstvu. Tu je odnos uzrokposledica poremeden i kao takav ne moe biti smatran istinitim. Naroito ako uzmemo u obzir broj godina koji nam kreacionisti nude kao starost sveta,time se apsurdnost samo povedava. Slededa prepreka nam je razvoj dueona mora biti,kako sam ranije naglasio, usadjena u potpunosti odmah

na poetku i ne moe trpiti dodatke ili popravke. Dakle,teoloki,homo religiosus se podrazumeva sam po sebi ali nema nikakvu potvrdu u daljem razvitku religije,naroito u monoteizmu. Niti ima bilo kakvu potvrdu u samoj istoriji ljudskog razvoja. Ne negiram ovde da je apsolutno Bog tvorac oveka, ved da je evolucija morala da obuhvati i kosmos i oveka,bez obzira kako su nastali. Zato du se vratiti prvom objanjenju nastanka arhetipa homo religiosusa. Dakle,kao to sam ved rekao izvesno je da je to jedan od najstarijih arhetipova oveka koji je postao i ostade usadjen u nau svest za sva vremena. Pre nastavka,mora se napomenuti da svest i svesno nisu jedno te isto. Svesno i nesvesno su podele unutar same svesti. Otuda kod velikog broja ljudi i nesvesnost o tome da je religioznost neminovnost koju nose u sebi i koja de se kad tad ispoljiti u njihovom svesnom. Ateisti[obradidemo ih posebno] su primer takvog prividnog gubitka religioznosti koji je pod uticajem odredjenih okolnosti nestao iz svesnog i naao svoje utoite u njihovom nesvesnom. Treba naglasiti da se ovaj arhetip,prilikom rodjenja,uvek nalazi u nesvesnom i da se nede razviti,odnosno predi u svesno bez socijalizacije,odnosno uticaja drutva[porodice i okoline]. Danas[ne i u dalekoj prolosti]nedemo nadi religiozno dete koje nema dodir sa drutvom ili kome su roditelji areligiozni. Tek kasnije,u zrelim godinama,homo religiosus kod takvih,moe se probiti u svesno pod uticajem sopstvenih pitanja i razmiljanja ili pod uticajem religiozne okoline. U sluaju da dugo ive u areligioznom okruenju ili da na svoja pitanja i razmiljanja imaju drugaije odgovore-nastaje ateista i ovaj arhetip ostaje u nesvesnom. U bilo kom sluaju,ispoljide se u svesnom kad-tad,niko nije umro kao ubedjeni ateista[osim,podrazumeva se,u sluaju iznenadne ili nagle smrti]. Naravno,kada priam ovako o religioznosti,ne opravdavam njenu istinitost ili neistinitost...potrebnost ili nepotrebnost,samo objanjavam da ona kao arhetip mora biti u svakome od nas,priznali to mi ili ne! I da,koliko god je

nismo trenutno svesni ili je smatrali besmislicom,ona de se pojaviti,jednom ili vie puta u toku ivota,bar kao pitanje: a ta ako,ipak!

2. MITOVI I RELIGIJA

a ti govori to prilii zdravom uenju Posl.Tit.-2[2]

Re mit je grkog porekla i oznaava-predanje,kazivanje,re! Danas pod pojmom-mit,smatramo priu ili kazivanje koje nije istinito i koje govori o natprirodnim bidima i njihovim delima. Mitovi se obavezno bave stvaranjempostankom sveta[ne moraju obavezno obuhvatati i nastanak oveka]. Objanjava nam na primitivan nain nastanak sveta[kosmosa] uz pomod natprirodnih i kosmikih sila i bida. Mitovi su ustvari sakupljene prie[zbirke] o raznim boanstvima,simbolima i verovanjima. Vedina ljudi priu o mitovima poznaje i prepoznaje kroz staro-grku i rimsku kulturu,mada mitovi postoje jo od postanka oveanstva,dakle,hiljadama godina unazad i praktino ne postoji kultura u istoriji koja nije gajila svoj mit. Postoje[mada u manjem broju] i neznalaka miljenja da je mit uvek vezan za kulturu koja vie ne postoji ili ak da je mit svaki sistem verovanja koji nije njihov.

Bez obzira to se mitovi bave onim to uistinu nije tano,ne moe se poredi njihova istinska uloga u nekom viem transcedentnom,filozofskom i sociolokom smislu. Mitovi uvek imaju veoma dugu usmenu tradiciju,tako da ih je u kulturi u kojoj su nastali veoma teko izbrisati ali imamo mnogo primera koji pokazuju da su mitovi veoma prilagodljivi i da se mogu adaptirati svakoj novoj kulturi na istom prostoru ali nikada nede nestati,bez obzira koliko nam se inilo da su prolost i da su im ideje zastarele. Takve primere imamo i kod danas ozbiljnih i jakih monoteistikih religija koje su svojim irenjem kroz razne kulture morale na kraju da private i poprilino prisustvo mitova tih kultura i da ih ,ak i nevoljno[esto i voljno],prilagode svojoj veri u cilju prihvatanja iste. Mada vedina mitova podrava boanstva,ak i danas kod mnogih afrikih i juno-amerikih plemena imamo verovanja u samo jednog Boga. Obredni rituali i prinoenje rtve u cilju molbe i zahvalnosti Bogu ili boanstvu,obavezni su i zajedniki je za sve mitove. Naravnoo razlogu nastanka mitova ne treba troiti mnogo rei,poznato je da su nastali iz veitog pitanja oveka o poreklu kosmosa i samog oveka kao i pokuaju objanjenja prirodnih pojava i njihovog obuzdavanja,odnosno zatite od istih. Tako da ih sa pravom moemo smatrati izvorom ne samo religije ved i filozofije. Za pra-izvor,uvek moramo uzeti gore pomenutu elju oveka da sazna ko je ,ta je,odakle je i kuda idekao i poreklo i objanjenje samog kosmosa . Mitovi su samo, znaajni, rani evolucijski proces ka dananjem pojmu religije ali su sasvim sigurno jedna od najvedih[moda i najveda] karika religioznog lanca. Ono to je bitno..ne treba ih olako shvatati,ne treba biti potpuno iskljuiv da je sve u njima neistinito,ne treba misliti da su prolost i svakako treba znati da su iskljuivi ,shvatljivi ili logian izvor religioznosti.

Iz danas dostupnih mitova,ako krenemo hronoloki,videdemo da su boanstva[ili kod nekih Bog] personifikovani[zbog nesposobnosti apstrakcije i mate ali najvie zbog straha] u obliku ivotinja[zveri] i to onih postojedih u prirodnom okruenju,i to kao posledica toga to je vedina ivotinja bila fiziki daleko nadmodnija od oveka! Tek pronalaskom oruija[koplja,strele,sekire itd.] i razvojem uma, ljudi su nadjaali ivotinje jer su za razliku od njih mogli svojim oruijem delovati na daljinu i postati jai od njih ili upotrebiti svoju umnu nadmod. Dalja personifikacija bogova ide u pravcu ivotinja koje su posledica razvitka ovekove mate,ime dobijaju modniji oblik[krilate zveri,dvoglave zveri i sl.]Daljim razvojem uma i shvatanjem da su gospodari zemlje[nad ostalim ivim bidima],boanstva personifikuju prema sebi,bogovi dobijaju ljudski oblik,postaju antropomorfni i imaju strahovitu mod,u poetku sa ogromnim fizikim razmerama koji su vremenom smanjivane do fizikog obima ovekasa ili bez anatomskih dodataka. U mnogim mitovima ak dobijaju i sve psiholoke osobine oveka. Ovde ved moemo prepoznati slinost sa mnogim savremenim religijama. U zavisnosti od vremena nastanka i drutvenih okolnosti u kojima su nastali,moemo naidi na zaista nerazumne,irealne, ak i za nas izuzetno smene mitove do onih veoma realistinih i sasvim zanimljivih gde dobrih ideja zaista nije manjkalo. Opet...mnoge od tih ideja su zavrile u savremenim religijama,neto preradjene ali je sasvim jasno odakle su uzete. Zato i esto stiemo utisak da su mnogi mitovi slini ,a ako jo deo njih nadjemo i u dananjoj religiji,opravdano ili neopravdano pomislimo da se neto zaista dogodilo jer su razliiti narodi u svojim mitovima opisivali slian dogadjaj[kao to je biblijski potop,rodjenje Isusovo,izlazak i sl.]! to ponekad teolozi znaju veto da iskoriste u dokazivanju pojedinih biblijskih dogadjaja. Treba posebno naglasiti da kod gotovo svih pogotovo relativno kasnijih mitova ili ranih religija postoji vrhunski Bog koji u svojim rukama dri sva

boanstvaod kineskog Fan Kua,preko zapadno afrikog Vulbarija,Oloruna,Islandskog Imira,indijanskog Manitua,vikinkog Odina do grkog Zevsa i rimskog Jupitera! Naravno,i danas u mnogim ljudskim zajednicama koje su daleko od civilizacije i koje civilizacijska ruka jo nije zahvatila,postoje mitovi,odnosno boanstva i rituali koji nama izgledaju nerazumno. Ja se iskreno nadam,da de tako i ostati i da su vremena pokrtavanja ili islamizacije,daleko iza nas. Mitovi nisu samo izvor religije,ved i jedne njene zakrljale ali ive grane koju du obraditi u slededem poglavlju.

3. SUJEVERJE

ne varajte se,draga brado moja. Sab.Posl.-1[16]

Sureverje je verovanje da su dogadjaji u bududnosti uzrokovani odredjenim radnjama. I ovde su potpuno poremedene logine i kauzalne [uzronoposledine] veze,pa je stoga jasno da je takvo verovanje potpuno nerazumno i suludo. Bez obzira na to,retko dete sresti oveka koji nema neki odredjen ritual koji izvodi u svrhu srede i uspeha u odredjenoj situaciji. Zato se veliki deo takvog sujeverja,sa medicinskog gledita ,gleda kao opsesivnokompulzivni poremedaj. Iz ega i sledi zakljuak da je ovo najedi psiholoki poremedaj kod oveka. Naroito i zbog injenice da svi takav odredjen ritual ne vezu za uspean dan ved se sugestivno loe osedaju ako ga ne izvedu. Medjutim,injenica je da ovaj,najblai vid sujeverja, moe da deluje po malo sugestivno i pojaa u manjoj meri samopouzdanje,ali i dalje nema apsolutno nikakvo opravdanje,bez obzira na odsustvo kritike! Na sujeverje religija gleda na neto drugaiji nain,svaki ritual koji nije odredila ili ga ne propagira crkva ili bilo koja druga religiozna zajednica,smatra se sujeverjem i predstavlja veliki greh. Sujeverjem se smatra i kada se vre odredjenje namerne radnje u cilju uticanja na sudbinu,to se u narodu naziva gatanje,vraanje ili bajanje,magija. Naravno,ovo je podjednako neozbiljno i suludo kao i svako drugo sujeverje i spada u ekstremni oblik istog. Jedina razlika to se izvorno znaenje rei

sujeverje-i njegova radnja ne moe okarakterisati kao krivina radnja za razliku od gatanja ili bajanja,koje treba surovo sankcionisati. etvrti oblik sujeverja je takozvano proricanje sudbine,odnosno vrenje odredjenih radnji kojima se moe zaviriti u neiju bududnost. Njihovi zagovornici se pozivaju na naune metode ali treba naglasiti da je to toliko daleko od nauke da se ne moe smatrati ak ni lanom[pseudo] naukom,ved mu je lana religija primereniji pojam. Astrologija i hiromantija se sasvim ozbiljno pozivaju na nauku,prva na astronomiju[ija je pretea i bila],druga na genetsko predodredjenje i time obmanjuju javnost i stiu veliki broj korisnika svojih usluga,na kojima se bogate. Gotovo je nerazuman odnos bilo koje drave prema ove dve lane religije i lino sam zagovornik da se i astrologija i hiromantija kao i sva druga prorotva[tarot,numerologija itd.] strogo zabrane i da i oni koji pruaju usluge kao i korisnici usluga,krivino odgovaraju. Kao i zabrana iznoenja horoskopa u javnost putem medija. Danas da gotovo ne postoji asopis u kojem nemate horoskop...i na to drava gleda kao na najobiniju zabavu za narod. A u stvari,astrologija je[bez obzira to je jedna od najstarijih zanata i to nekada jeste vaila za zvaninu nauku],vede zlo od bilo koje sekte. Drugo,zaviriti malo u horoskop je svojstveno i raznim pripadnicima vera[Paskalistima i tradicionalistima,naravno,pravovernik to nede raditi]. Uopte,na ljude koji veruju u tako neto,gledam kao na ljude koji zaista nemaju ni malo modane mase a na astrologe,hiromante i ostale,kao na svojevrsne prevarante,koji bi daleko korisniji bili u nekom rudniku sa krampom u rukama. Ne treba biti mnogo pametan pa shvatiti da poloaj nekadanje planete Pluton ili bilo koje druge,moe bilo kako da utie na sudbinu. Jo manje treba biti pametan da bi shvatili da poloaj zvezda u vidu znakova zodijaka moe uticati na neto,ako se dobro zna da zvezde koje ine odredjeni zodijaki znak ,nisu u ravni ved su milionima svetlosnih godina udaljene jedna od druge i da samo prividno stoje u obliku koji je ovek zamiljenim linijama povezao. I na

kraju,ne treba biti uopte pametan po pitanju gluposti hiromantije..pogledajte svoj dlan malo paljivije i bide vam jasno odkud i emu linije na njemu slue. A o tarotu,kartama,uglju,topljenom olovu i ostalim zaista nevidjenim glupostima,ne treba ni komentarisati. U 21 veku verovati u astrologiju i sline nebuloze,ne samo da je potpuno apsurdno ved se treba ozbiljno zabrinuti za mentalno i intelektualno zdravlje takvih ljudi...pa ih u zavisnosti od stanja mozga smestiti u sanatorijum na agresivno leenje ili u zatvor dok prinudnim radom ne izbiju svoju glupost iz glave[a to zaista moe da se postigne i fizikim radom]. Da se vratim odnosu religije i sujeverja. Moe li se izmisliti svoj ritual,kojim bi pokuali da se pribliite Bogu u kojeg verujete a da ga crkva nije odredila. Naravno da moete,ne biste bili greni,kako to crkva tvrdi. Samim tim to ga crkva nije uspostavila,moete ga sasvim slobodno upranjavati. Logino je da se mora odnositi na vaeg Boga i onome to je vezano za njega. Ne moete se krstiti u ime Alaha ili stajati naglavake dok se molite Isusu. Samo radnje koje su vrene u ime vae religije koje ste pronali u svetim knjigama iste,mogu biti koridene bez obzira na naklonost i propise crkve. Medjutim, nemate potrebe za bilo kakvim ritualima,propisanim ili nepropisanim od strane crkve,niko to od vas ne trai osim sama crkva. Vedina tih rituala koje crkva koristi kao i njeni vernici i jesu upravo sujeverje,odnosno ostaci pagantine koja se uvukla u religiju. Pa ak i sam ritual da se krstite,kod hridana,je pod velikim znakom pitanja ali poto je to relativno bezlazlen in ili ritual u odnosu na ostale,nedu ga optuiti,pre svega to je iz doba ranog hridanstva. Ima toliko drugih ritualnih radnji u svim religijama,koje su za mnogo vedi znak pitanja,ali o tome kasnije. Na kraju,religijski rituali su vie stvar tradicije,nego istinske potrebe,jer sama ceremonija je samo manifestacija vere i nema mnogo toga zajednikog sa uspostavljanjem odnosa ovek-Bog,ak ta vie,verski rituali vrlo lako mogu da skliznu u pravcu religijskog fanatizma. Odstupanje od ovakvih normi ne moe se

svrstati u sujeverje kao to institucije vere propagiraju jer imaju subjektivnoracionalni karakter i apsolutno imaju opravdanje[ako ne skliznu u pomenutu ekstremnost],medjutim,bojati se prodi ispod merdevina ili mesta gde je maka pretrala put,to spada u nesubjektivno-iracionalno verovanje[i to je blaga re],znai da takvim osobama iz uiju ne curi una mast ved mozak.

4. VERSKI RASIZAM

ne boj se,nego govori, da ne uduti-Del.Apo.-18[9]

Trenutno na svetu postoji[raunajudi i mnogobrojne plemenske zajednice],preko tri stotine religija i preko dve hiljade bogova. Sasvim je besmisleno redi da je jedna vera superiornija od druge,ma koliko ona imala pristalica i bila modna po uticaju[pa i po materijalnom bogatstvu]. Hridanstvo i Islam prednjae u tome,odnosno u dokazivanju istinitosti i superiornosti svoje vere. Najgore to i u samim svetim spisima imamo korene i osnove za takve tvrdnje nihovih sledbenika. U principu,sasvim je logino da bilo koja religija tvrdi da je ona jedina istinita i da treba ostali da je prihvate,ali u svetim spisima Islama i Hridanstva imamo daleko agresivnije pristupe tom pitanju,naravno ni jedna ni druga ne pozivaju na sveti rat,ali na zastraivanje da [teko onom ko...],koje se u svetim spisima pojavljuje preko etiri stotine puta. Mnoge manje religije,naroito one srednjeg i dalekog istoka,nemaju takve pristupe tom pitanju,ved naprotiv,potuju Judaizam,Islam i Hridanstvo i sve ostale religije i verska uverenja,ne prete onima koji ne ele da prihvate datu veru. Verski rasizam,odnosno uverenje da je njegova vera jedina istinita,superiorna i da je treba iriti,jer,proklet je svako ko je ne prihvata-vodi u izuzetno jak verski fanatizam,koji moe da ima pogubne posledice i po pojedinca i po drutvo. To smo ved vidjali kroz istoriju,krvavi besmisleni verski ratovi ali ni danas to nije izuzetak,samo to se nain borbe promenio...sada se to svodi na terorizam i verbalno irenje verske mrnje[to posledino podstie i nacionalnu]. Mada su poslednji

primeri ratova u bivoj Jugoslaviji pokazali da rat jo nije potroen nain borbe,vara se onaj ko misli da je to bio samo gradjanski a ne i verski rat. ak nije ni iskljuena mogudnost jednog opteg rata u bududnosti,jaanjem religija,njihove modi i povedavanjem broja vernika. To se naroito odnosi na dve najvede,Islam i Hridanstvo,pa ak i njihovim udarom na sam Judaizam. Ali apsurdnost u svemu je to to se radi o gotovo istim religijama sa istim Bogom ali o tome nemaju pojma dve tredine verujudih. Manijakalna opsednutost svojom religijom,dovodi do masovne psihologije netrpeljivosti i fanatizma. ak i normalan vernik,pojedinac,moe biti rtva takve kolektivne psihoze i naivno uvuen u igru. Moda je tano da vera i religioznost proiruju i obogaduju ovekovu duu[ne i duh],ali sam sasvim siguran da verski fanatizam suava svest i potiskuje ono dobro u oveku! Takav vernik sve gleda kroz neveru,sumnju,izdaju,ponienje...svuda vidi zaveru protiv svoje vere,djavolje radnje i spletke uz stalnu obuzetost o ispravnosti svoje vere i neispravnost ostalih ,za njega niih vera. Verski fanatici su uvek spremni da u ime svoje vere ili njene odbrane,izvre najveda zlodela,nasilja i surovosti. Ukoliko se takav stav rairi po principu kolektivne svesti,katastrofa je neizbena. Ni sami osnivai religija nisu bili imuni od toga,nisu ratovima i ubistvima pokazivali svoj fanatizam ali su fanatino uverenje u ispravnost i nepogreivost svojih ideja ipak jasno pokazivali,pa ak neki platili i glavom,kao i njihovi sledbenici. Ali njih i njihove postupke moemo uzeti samo za dobar,pozitivan primer to se tie toga kako treba braniti svoja uverenja ali nam niko ne garantuje ta bi bilo da su u samom poetku stekli ogroman broj pristalica ili ak i mod,jer bi na putu razvoja do same religije to bila ideologija. Kasnije,kada su stekli mod-znamo ta se dogodilo. Na kraju,verski fanatizam je isto tako mogud i iz straha[zastraivanjem vladaju oni koji su sami zastraeni]. Za to nam je inkvizicija bila najbolji primer. Ona je iskljuivo nastala iz istog straha od sve edih napadaa

vere u vidu racionalnih filozofija,humanizma i nauke. U tom sluaju,strah pretvara vernika u nevernika,koji ovozemaljskim iskustvom shvata snagu samog djavola pa iz straha i sam postaje deo njega. Takvih primera imamo mnogo. Fanatizam iz straha je daleko pogubniji. Vernici u nevernicima vide samog djavola a nesvesno ustvari oni sami potpadaju pod njegovu mod i ine neverovatna zlodela. Mod i strah stvaraju fanatizam! A fanatizam uvek ima koren u veri. Verski fanatizam tek kasnije prerasta u politiki,nacionalni ili ak i socijalni. Budite sigurni da su dva zla,faizam i real-socijalizam upravo nastali iz verskog fanatizma. Fanatizam ne trpi dve ideje,dva pogleda na svet,ne trpi razliitost,fanatik je opsednut samo jednom stvari u koju veruje. Iz tog razloga opravdano ga je nazvati viim, agresivnim i bolesnijim vidom ideologizma i hipokrizije,ako je u pitanju individualno uverenje. Spasenje ili propast sopstvene due,to je ono to fanatizuje ljudsku svest. Ne treba zaboraviti ni da je ekstremna askeza ili podvinitvo takodje najvedim delom znak fanatizma,koji na sredu jeste in pojedinca ili manje grupe. Treba podsetiti da se fanatizam ogleda ak i u stavovima pravoslavne crkve[koliko god to izgledalo neverovatno]. Pravoslavci smatraju da su oni krotki[to je istina],posluni crkvenoj doktrini i veruju da ba oni ispovedaju crkvenu istinu na ispravan nain. Neka je to i tano...ali samo uobraavanje da samo oni poseduju tu svetu istinu crkve,dok svi drugi ne,opet je ist vid fanatizma,jer svoju veru stavljaju ispred drugih. Tu je u pitanju,bar kod tri najvede monoteistike religije takozvano- prokletstvo identiteta,jer teiti istom ishoditu i imati isto polazite,uvek izaziva sukob[koji opet dovodi do slededeg uzroka-razliitosti]. Taj problem,naravno,izmedju sebe ne mogu imati Hinduizam i Budizam[ako bi ga uzeli kao religiju] jer niti se radi o zajednikom Bogu niti su im filozofije sline,bez obzira to su nastale na istom prostoru,kod njih je verski fanatizam iskljuen. Hridanstvo,Islam i Judaizam nisu te srede jer ni po filozofiji ,ni po prokletstvu identiteta nemaju sagradjen zid koji bi ih titio od verskog fanatizma.

U koga ili u ta de ovek verovati,to je stvar njegovog slobodnog uverenja i tu nema mesta miljenju da su ostale vere i njihovi pripadnici manje vredni jer veruju u neto drugo. Vera je usko vezana za slobodu oveka i niko nema pravo da mu je oduzima ili da ga zbog toga proglaava manje vrednim. ak je i sama re-sekta-isuvie gruba i svakako da ih ne treba zabranjivati samo zbog toga to ih je sektom proglasila neka veda i modnija religija. Sve dok neka vera ne ugroava ljudsku slobodu izbora i njegovu egzistenciju ne moe se smatrati sektom samo zato to njeni pripadnici drugaije razmiljaju. Ja se iskreno nadam da de ljudi-vernici,shvatiti da pripadnost drugoj veri ne znai i pripadnost drugoj ljudskoj vrsti. ovek je ovek bez obzira koje vere bio ili da li uopte veruje. Niko ne brani nikome da bude revnosan u svojoj veri i da joj bukvalno podredi sav svoj ivot[pravovernik to i radi ali bez fanatizma]. Ali je strano ako neko svoju veru stavlja iznad druge i ako svoju veru smatra apsolutom istine,dok druge doivljava kao lane,obuzete djavolom ili u njima gleda svoje protivnike. Vera ne postoji zbog razlika i mrnje,ved naprotiv zbog ljubavi i razumevanja. Niko ne bira gde de biti rodjen i koju veru de da propagira njegova nacija. Uostalom,samo je onaj vernik pravi ,koji potuje svaku drugu religiju,svakog oveka i pun je ljubavi za sve,to govori jasno svaka IZVORNA religija. Pa drite se toga,dragi i potovani vernici svih vera!

NAPOMENA PRED SLEDEDA POGLAVLJA Ako znamo da se postojanje Boga ne moe niti racionalno,niti umno otkriti i potvrditi na temelju ovekovih teorijsko-praktikih spoznajnih modi,i da je Bog apsolutno i transcendentan i transcendentalan,onda religija i teizam upadaju u vrlo ozbiljnu zamku i paradoks...bududi da je Bog apsolutno nesaznatljiv,kako smo onda uopte doli do svoje predstave o njemu? Ovaj problem su religije o kojima du najvie govoriti reile pomodu ideje o objavi! Za obinog oveka Bog zaista jeste nesaznatljiv,medjutim On se objavio,pojavio ili otkrio u blesku unutranjeg nadahnuda posebno duhovno obdarenih ljudi[proroka] poput Avrama,Noja,Mojsija,Isusa,Muhameda...! Da bi potom oni ta svoja otkrivenja objavili i preneli posredno ili neposredno[preko svojih uenika] u posebne svete knjigeTalmud,Bibliju,Kuran,kako bi svi ljudi u svim bududim vekovima imali predstavu o Bogu.

5.

JUDAIZAM

nede se duh moj do veka prepirati sa ljudima prv.knjiga.Mojs.-6[4]

Dve vane napomene koju du kroz knjigu provlaiti sigurno nekoliko puta,pa ak rizikovati da moda postanem i pomalo dosadan u njihovom naglaavanju ! Poto de u najvedem delu knjige biti govora o monoteistikim religijama[Judaizam,Islam,Hridanstvo],moram posebno podvudi sledece:Biblija[stari zavet] je osnov svih ovih religija! Judaizam se zasniva iskljuivo na toj osnovi,dakle na starom zavetu. Hridanstvo ima i dodatak starom zavetu koji se zove novi zavet a Islam ima dodatak na obe ove knjige i zove se najnoviji zavet ili Kuran! Dakle,samo ove tri svete knjige mogu biti jedine osnove svih ovih religija. I samo se iz njih mogu uzimati rei, postulati i zakoni religije. One su zapisi predati prorocima[ili mesiji] od Boga i sve su potpuno sadrajne,sasvim jasne i jednostavne za razumevanje[bar u izvornom obliku,sve dok ih razni tumai nisu namerno ili sluajno malo zamrsili]. Zato je tumaenje ovih svetih knjiga apsolutno neispravno i nepotrebno,istina je samo ono to pie u njima[priam o izvornim svetim knjigama]. Nikakve druge knjige,koje slue tumaenju zapisa iz ove tri su nepotrebne i apsolutni su jeres,makar dolazile i od takozvanih svetih otaca. Ove knjige se jednostavno ne tumae niti ima potrebe za tim. Savet svim iskrenim vernicima,svih vera, Stari zavet,Novi zavet i Kuran su jedine knjige

koje treba da itate i da imate u kudi,tu imate sve to je potrebno znati i sve to je uopte potrebno jednom pravom verniku,bez ikakvih nejasnoda,potpuno prilagodjene svakom stupnju modanih i duhovnih kvaliteta kod oveka. Sve druge knjige i sve druga kazivanja koja propagiraju veru ili je tumae su nepotrebne i jeretike. Druga napomena se odnosi na to ,da apsolutno nita nemam protiv osnivaa religija,dakle Mojsija,Isusa i Muhameda,niti imam bilo ta protiv njihovih religija i njihovih objava u vidu pomenute tri knjige[opet u izvornom obliku,to je vrlo bitno],nemam nita ni protiv pravovernika bilo koje religije,niti protiv neverujudih[areligioznih] ljudi. Sve pomenuto i sve pomenute,duboko potujem. Ali imam protiv onih koji de se i sami prepoznati u ovoj knjizi,a to su institucije religije i njihovo svetenstvo,teologija i teolozi,oni koji misle da su vernici[Paskalisti],krivovernici,argumentovani ateisti[to nije isto kao areligiozni],konzervativni naunici,bogohulnici i mnogi drugi koji de se lako pronadi u tekstovima i udariti na mene,to de znaiti da sam postigao eljeni cilj. Da se vratim temi...nastavljam sa Judaizmom. Kao prva velika monoteistika religija i osnova za druge dve,kasnije nastale,hridanstvo i islam,koje danas pokrivaju skoro dve tredine oveanstva,svakako da zasluuje posebnu panju. Jevrejski narod sebe smatra narodom drugaijim od ostalih,ba zbog verovanja da je Bog,stvoritelj svega,izabrao ba njih da ostvari vezu sa ovekom i da bi se preko njih objavio drugim narodima. Bog sa svoijm izabranim Jevrejskim narodom sklapa savez koji niko i nita ne moe da raskine. Dao mu je i zakone koje njegov narod mora da potuje i propagira. Svoju objavu,savez i zakone Bog je utvrdio preko Mojsija,posle izlaska Jevreja iz Egipta.Treba napomenuti da je i kod Jevreja postojao duboko ukorenjen politeizam,sve do pojave Mojsija i njegove objave,kada se do tada Bog vetra i vatre -Jahve ,uzima kao jedini i sveopti Bog. Stari zavet je zapis na kojem poiva jevrejska religija ali je ujedno i zapis jevrejske istorije. Treba ovde

istadi da je postojala izvesna nesigurnost oko toga koje knjige starog zaveta treba prihvatiti,jer su postojale dve vrste utvrdjenih spisa,poetkom prvog veka,Palestinska i Egipatska. Danas,u judaizmu je prihvadena Palestinska zbirka tekstova starog zaveta dok hridani prihvataju samo Egipatsku[sa izuzetkom protestanata koji su verni Palestinskoj ]. Zauvek de ostati pitanje koliko je stari zavet pouzdan kao istinit istorijski spis,to se jevrejske istorije tie, dok se mnogo pouzdanije moe tvrditi da religijska strana starog zaveta nosi u sebi velike i oigledne kontradiktornosti,neverovatne apsurdnosti i prekomerne fenomenoloke iskre,koje ga ine ne samo teko prihvatljivim,ved i suvie neozbiljnim. Stari zavet poinje takozvanim Mojsijevim petoknjijem koji poinje knjigom postanja,prati genezu jevrejskog naroda,zakone ...!Drugi deo prati istorijski deo jevrejskog naroda posle izlaska iz Egipta. Tredi deo spada u takozvane poune knjige. I na kraju imamo proroke knjige. Pretpostavljam da su itaoci ove knjige ved upoznati sa celokupnim starim zavetom[pogotovo ako su vernici],te da nema potrebe da piem o tome,kako i kada je nastala kao i detaljniju sadrinu delova u njoj. Prva knjiga-Postanja...je svakako sa dananjeg gledita,najkontradiktornije delo ikada napisano. Jednostavno se ne moe niti braniti niti odbraniti od napada njenih protivnika ali niti od sebe same. U neka ranija vremena,branjena je na zaista nerazumne i agresivne naine,koji i dan danas,posle toliko vremena zasluuju najvedu osudu. Danas advokati knjige postanja poseu za jednim daleko blaim i po njih razumnijim nainom odbrane,a to je tumaenje! Ne treba tumaiti knjigu postanja bukvalno..vedi deo treba shvatiti na simbolian nain. Samo kod crkvenih otaca ne postoji konsenzus o tome koji deo treba shvatiti simbolino a koji bukvalno. Svako je tumai na svoj nain to je neozbiljno i zadaje veliki udarac ovoj religiji. Ali sve i da postoji konsenzus oko tumaenja i simbolike postanja,kod ozbiljnog itaoca prve knjige Mojsijeve[a i gotovo itavog

starog zaveta] ne postoji nita nejasno,dvosmisleno ili to se moe posmatrati kroz simboliku. Postanje je sasvim jasno i za pisca injenino napisano ,da nema mesta nikakvom tumaenju,pogotovo ne razliitom tumaenju. ak i poslednji pokuaji odbrane da je knjiga stara trideset vekova i da su mnogobrojni potonji pisci i prevodioci oduzimali i dodavali neto od originala ili pogreno prevodili ime je postanje postalo poprilino klimavo ne moe da objasni toliku zbrku i nedoslednosti u vedem delu biblije,odnosno starog zaveta. Na kraju krajeva,ne razumem ni same napadae koji u dananje vreme kojekakvim ubedljivim dokazima pokuavaju da nam dokau apsurdnost knjige postanja. Naravno,time samo podiu tira svojim ateistikim knjigama ili skredu panju na sebe[i svoju kvazi-pamet]ali za apsurdnost same knjige postanja,dovoljno je proitati je,ne treba i nema potrebe pametovati. Knjiga koje govore o- potop,dokaziza i protiv,ima na hiljade,a on[potop] sam sebe apsolutno opovrgava,emu onda te knjige ako ne u slubi bogadenja pisaca.Najgori su oni koji napadaju stari zavet a nisu ga ni proitali ni razumeli,a verujte,takvih je najvie[protivnika prvo treba dobro upoznati]. Naravno da de jedan kolebljivi ovek neupoznat sa starozavetnim spisima lako skrenuti na stranu ateizma,ako proita jedno ateistiko delo. Isto tako de jedan kolebljiv ovek neupoznat sa naunim spisima,skrenuti lako u religioznost,itajudi popularistike knjige dananjih crkvenih otaca i teologa. Ako elite da rasistite sa tim kojoj grupi da se privolite,morate bez predrasuda proitati stari zavet. Ne sluati o njemu...ne uiti o njemu na asovima veronauke,ved kada dosegnete odredjenu zrelost,sami ga proitajte. Moram ovde napomenuti da priam iskljuivo o starom zavetu,judaizmu i onima koji su protivnici jevrejske vere...[mada nain saznanja vai za sve svete spise ali o njima kasnije]! Takodje...rei poput napadai,protivnici i ateisti,upotrebljeni su radi lakeg shvatanja....ko nije jevrejske vere i ko misli da je ona apsurdna,naravno da nije protivnik jevrejstva ili njen napada u bukvalnom smislu.

Sve to sam pomenuo u vezi knjige postanja,vai i za knjigu Izlaska i knjigu Zakona...jednostavno su neodbranjivesame po sebi i nema potrebe da ja a i bilo koji drugi pisac[kojih danas ima sve vie,naalost] ,daju dokaze protiv Mojsijevog petoknjija. U mnogo takvih ateistikih knjiga sam nailazio na mnogo apsurdnije dokaze protiv, nego to je apsurdnost onoga to ele da obezvrede. Jedino vredno u ovom delu knjige jesu dati moralni zakoni ili deset bojih zapovesti[dekalog] ali se kroz itav stari zavet provlae prie naruavanja istih[ak i po nalogu samog Boga] tako da sami sebe obezvredjuju[ne u ivotu, nego u bibliji]. Ja du ovde samo zakljuiti da Mojsijevih pet knjiga imaju najvedeg protivnika u samoj sebi i to se tie religioznog dela ali i onog istorijskog[u vedem delu]. to se tie starozavetnih istorijskih knjiga,ova moja knjiga nije delo koje prati istoriju Jevreja posle smrti Mojsijeve ali du se osvrnuti na one delove u kojima je Bog direktni uesnik dogadjaja. Tu se stari zavet oslobadja kontradiktornosti ali sam sebi zabija jo dui no u ledja. Prosto,meni kao itaocu tog dela starog zaveta nije jasno ta su pisci hteli da [po]kau i kakva namera ih je vodila da tako ocrne sopstvenog Boga i sopstveni narod...prikazati tako nemilosrdnog Boga,punog zlobe,mrnje,zavisti,nepravednosti...ubicu,edomorca,mizogona,zlikovca...! Ali stari zavet ne prikazuje samo iskrivljenu sliku Boga ved [citiradu Dimitrija Ljotida] upravo su starozavetne knjige te koje najvie ocrnjuju i osudjuju Jevreje. Tu zaista ne treba mnogo rei da se iskae besmislenost ovog dela starog zaveta. Moda istorija Jevreja,posle navodnog izlaska iz Egipta, opisana u ovim knjigama jeste bila tana[ako izbacimo uticaj Boga],ak postoje i poprilini dokazi za tanost iste[ako je zaista bila takva ,onda bolje da ne komentariem] ali to se religioznog dela tie,ne treba ga uzimati ni najmanje za ozbiljno.Da li je,ko je i zato,toliko iskrivio sliku o Jevrejima,njihovoj istoriji i njihovom Bogu,ostaje veliko pitanje.

Poune knjige starog zaveta govore o Bogu ali Bog nije neposredni uesnik[osim knjige o Jovu]. Tako da nedu a i ne mogu posebno da se osvrnem na njihov religiozni deo. Knjiga o Jovu jeste meavina apsurdnosti i nerazumnog Boga[kojeg ak i buduci djavo iskuava. Tada jo nije postao djavo vec je bio tuzibaba] i tu se opet no zabija jo dublje u Jevrejsku religiju ali je svakako knjiga o Jovu jedno zaista izuzetno genijalno umetniko knjievno delo,kao i ostale knjige tog dela starog zaveta,Davidovi Psalmi,Prie Solomonove i Pesme nad pesmama. Taj deo biblije uvek posmatram kao izdvojen deo nekoliko odlinih i jako mudrih kreativaca koji nije apsolutno u slubi Jevrejske religije i preporuujem svakome od srca da ih proita,moete samo postati moralniji,mudriji i pametniji. Proroke knjige su jedini deo starog zaveta o kojima bi mogla da se povede debata i da se ozbiljno ukrste miljenja,teologa,naunika i istoriara. Bez obzira to i tu veliki deo ine apsurdni tekstovi i transparentna fenomenologija,ipak ima dosta delova koji zasluuju svaku panju. Proroke knjige su jo uvek ostale poprilino netaknute od strane ateista,teko ih je napasti,imaju jak odbrambeni zid ali isto tako,injenica je da one ne utiu mnogo na celokupni pogled i na ubedljivost religiozne strane starog zaveta[osim onih koji najavljuju dolazak mesije]. Ako bi neki drugi Bog bio saradnik ovih proroka,onda bi se moglo sasvim ozbiljno uzeti u obzir njihovo pripovedanje ali s obzirom da je starozavetni Bog isti za sve u svim delovima starog zaveta,ipak du ih ostaviti po strani,uz ponovnu konstataciju da im ne treba ba tek tako okretati ledja. Stari zavet je zaista sam sebi zadao najtei udarac,naravno,samim tim i Jevrejskoj veri i Jevrejima. Bez ikakve elje da uvredim Jevrejski narod i njihovu veru,i uz svo potovanje...preporuujem stari zavet svakome da proita,pre svega zbog literalne vrednosti ili kao mogudi deo Jevrejske istorije ali uzeti stari zavet kao osnovu jedne religije[i jo dve najvede,naknadno nastale iz nje],to je totalna ludost! ini mi se da bi bilo

koja mrano napisana bajka bila manje apsurdna i ispunjenija ljubavlju od starog zaveta. Dananji Jevreji nisu krivi za ono to ih je snalo u starom zavetu...nisu ni krivi za ono to ih je snalo i u novom zavetu ali samoj revnodu kojom ispovedaju svoju religiju i potuju svoju istoriju zapisanu u starom zavetu,kao istinitu,kao i stavom da su izabrani narod...kao da prihvataju nasledje koje verovatno nezasluuju,pa se najiskrenije udim tom narodu i ne mogu da ih razumem. Naravno da ne mislim da treba da se odreknu svoje vere i svog porekla ali svakako treba da prepoznaju ta je dobro i mogude istinito, a ta ne u starom zavetu i to se tie vere i istorije. Da postoji knjiga stara tri milenijuma i da u njoj pie da je moj narod postao od dva marsovca koji su zalutali u zemlju Srbiju,zar bi bilo ko normalan mogao i da pomisli da je to moda istina,samo zato je zapisano u prastarim knjigama. Ovde sam najmanje dotakao genezu,odnosno deo koji govori o periodu pre pojave proroka Mojsija iz razloga pomenutih na poetku ovog poglavlja. Dakle,nedu napadati neto to samo sebe napada i prosipati pamet...ko je proitao i ko de tek proitati,imade svoje miljenje. Ja sam samo eleo da upozorim da bibliju treba ne uiti od drugih ved je samostalno proitati i da to treba uraditi bez ikakvih predrasuda...i ne pokuavati je tumaiti na svoj nain,jer zaista tu nema ba niega za tumaenje. I na kraju,naravno,takvu knjigu poput biblije,kakva god da je,treba obavezno proitati[vie puta],u suprotnom niti moete biti vernik niti nevernik,a postadete sigurno mnogo mudriji u svakom sluaju.

6. HRIDANSTVO

ne ivi ovek o samom hlebu, no o svakoj rei koja izadje iz usta bojih Jev.Mat.-2[4,4]

Da nema koren u Jevrejskoj religiji,danas bi bila daleko najmodnija i najprihvatljivija religija. Ali ovde imamo jednu kontradiktornost, teko da bi onda uopte poivela do dananjih dana. Hridanstvo se zasniva na dvadeset sedam knjiga koji se zovu- novi zavet, i u kojima se nalazi zapisan ivot i delo samog Isusa[jevandjelja],zatim dela njegovih apostola u poetku razvoja ove religije i Otkrivenja,kao i delom na starom zavetu[svete knjige jevrejske religije]. Zato Jevreji nisu prihvatili Isusa,to je jasno i razumno,oni su od zapisane objave starozavetnih proroka, logino oekivali neto sasvim drugo i sasvim drugu linost,kao to su to recimo bili Simon ili S.Bar Kochba[koje i jesu u jednom trenutku smatrali mesijama],oekivali su spasitelja od rimljana,zla i bede a dobili su oveka koji im nudi samo nadu i ljubav,spasenje[ali u nekom drugom svetu] i koji se ak usudio da popravlja i samu njihovu veru,uz tvrdnju da je boji sin. Naravno da su odreagovali tako kako su odreagovali i sa toliko sumnjiavosti. Niti je njihova sveta knjiga i njihovi proroci govorili o bilo kakvom bojem sinu,koji de,eto,dodi da uradi to to je uradio,niti bi bilo realno da poveruju u priu tog udaka. ak su i Jovana

krstitelja radije prihvatali kao dolazedeg mesiju nego Isusa. Da li su im se hridani zbog toga osvetili tako sto su veto izveli da Jevreji sami na sebe bace kletvu,koja de ih pratiti evo ved dve hiljade godina ili je povod bio skidanje ljage sa Rimljana,to ostaje veliko pitanje. Mada je najverovatnije da su oba razloga zastupljena u manjoj ili vedoj meri. Ali je injenica da bez Jevreja ne bi danas bilo ni hridanstva kao vere ili bar ne u obliku koji danas poznajemo. Zanimljivo je da Hrista priznaju ak tri vere,ne i u istom svojstvu[Isus je ak priznat i u Hinduizmu],samo medju svojim narodom nije naiao na dobrodolicu[uvek ista pria]. S druge strane,pogotovo gledajudi danas sa dvomilenijumske istorijske distance,jevreji su odbacili jednu neloginost, u ime druge daleko vede neloginosti. Hridanstvo ne karakterise velika apsurdnost a jo manje kontradiktornost[osim u pojedinim sluajevima,najede u razliitosti pojedinih delova jevandjelja]. Ali je zato prava fenomenoloka religija. Ono to izdvaja Hridanstvo od Judaizma je to sto mu protivnici ne mogu pridi sa svih strana. Veliki deo fenomenologije ove religije moe se u velikom procentu pobiti zvaninom naukom i zdravim,kritikim razumom. Ali ponavljam,ne stopostotnim procentom ved velikim a i sve dok postoji i najmanja mogudnost da nauka i logika nisu u pravu u dokazima protiv,postoji i sansa da je Hridanstvo u pravu. to se tie zdravog razuma, tu smo jo tanji...zdrav razum i nije neka garancija istinitosti,za to imamo pregrt dokaza. U Hridanstvu su najbitnije dve stvari,dakle nemogudnost apsolutnog opovrgavanja a ni mogudnost takozvanog proveravanja dogadjaja na kojima se zasniva. To se nikada nede promeniti ,tako da de poluidiotski rat i debate naunika,ateista i teologa trajati veno i bez apsolutnog pobednika. Tano da je nauka u prednosti i da velikim delom rui vedinu postulata hridanske vere ali je nikada nede opovrgnuti,pogotovo to nauka,koliko god napredovala u svim oblastima,nikada nede modi da se priblii ovekovoj dui,recimo, primer problema teodiceje je od naunog objanjenja daleko

kao zemlja od Betelgeza. Jo jedna prednost hridanstva je njegovo uenje...moralnost,milosrdnost i velika ljubav Boga prema ljudima i zatim najhumaniji zakoni koji to isto trae i u odnosu oveka prema oveku,daju joj za pravo da mora i treba da bude tu. Na kraju krajeva,ne zaboravimo da je smisao Hristovog postojanja bio da odigra ulogu spasitelja oveanstva od propasti koja je neminovna zbog sveopte gresnosti i praroditeljskog greha i da je zbog toga prineo samog sebe na rtvu uz velika muenja. Po meni,etiri problema stoje ispred hridanstva koji mu zadaju udarce i kojih je hridanstvo trebalo u startu da se oslobodi ili da nadje objektivnije reenje. To je problem ved pomenutog korena u Jevrejstvu, problem nespretnih i upornih pokuaja objanjenja teodiceje, problem institualizacije ove religije i ikonopoklonstvo. Delimino odvajanje od svog korena je pokuano,naknadno,prepravljanjem dela biblije i pokuajem odbacivanja Jevreja od sebe[to je doprinelo uspenom irenju religije] ali odvajanje od istog Boga nije bilo mogude[mada je bilo i takvih pokuaja]. Tu su im starozavetni proroci poturili nogu. Ono to je Isus iskoristio na kraju de ga kotati neubedljivosti. Ali tu nita,naravno ne moemo zameriti samom Isusu ved onima koji su doli posle njega a u njegovo ime...i zloupotrebili ga na neverovatne naine,koji traju i danas. to se tie teodiceje,tu stojimo isto. U novom zavetu se sve zavrava iskupljenjem svih grehova mukama i smrdu samog osnivaa ove religije. Kasnija tumaenja problema teodiceje prave pravu zbrku medju ljudima,vernicima i ini se samo su pogoravala problem. Problem teodiceje je zaokupio mnoge umove ali niko nije naao realno objanjenje,koje bi bilo prihvatljivo obinom oveku. Obino bi se vradali starozavetnom pragrehu i tu traili reenje sto je bilo besmisleno jer se sve vrti u krug i potpuno nepotrebno produbljivali problem. Crkveni oci su imali jo neverovatnija[i naravno nikada ista] objanjenja. U sutini,ponavlja se pria staroga zaveta,zagovornici i tumai hridanstva su upropastili sve ono dobro to je

Isus uradio ili mislio da uradi. Zbog takvih stavova,ini mi se da treba da budu po sve zadovoljni brojem hridana u svetu a za njihov kvalitet i ovako ne mare. Mene lino udi da ih ima i toliko. Isusovo istorijsko postojanje du obraditi na kraju ovog poglavlja iz vie razloga,jedini je prorok[objavitelj,mesija] sa sumnjivim istorijskim postojanjem a i kao najveda religija dananjice,logino je da se i to pitanje postavi. Treba naznaciti da se sumnjivo istorijsko postojanje odnosi na Isusa kao mesiju a ne na Isusa kao linost. Nekoliko pisanih tragova postoje,oni drugi direktniji [neko bi ih nazvao-arheolokim,to mi ne zvui ba dobro] ne postoje. Nemam nikakvu sumnju da je postojao i da je radio ono to jevandjelja kau da je radio[ne u svemu,naravno...i ne u svim jevandjeljima, Jovanovo je najrealnije] ali ga u najvedem delu knjige nedu gledati kroz istorijsku linost ili mesiju ved kroz ideju. Odlinu ideju. Kada sam ved pomenuo jevandjelje po Jovanu,treba redi da se ono zaista razlikuje od ostala tri i da se u velikoj meri slae sa nekim istorijskim zapisima o Isusu. to se tie Jovanovog otkrivenja[za koje nismo sigurni da je ba njegovo ili ne bar u celini] i onoga to je u njemu zapisano,tumai se na potpuno pogrean nain[a tumaa je kroz istoriju bilo zaista mnogo],medjutim,lino ga ne bih ubrajao u knjige novog zaveta,s obzirom da je dosta kasnije uvrten,kao i zbog toga to ima krajnje sumnjivu zavrnicu. Osnovu hridanske vere ini vaskrsenje Isusovo. Apostol Pavle je to izrazio na najbolji mogudi nain:Ako Isus nije vaskrsao,uzalud je vera naa[Kor.15,14]. Taj najbitniji temelj hridanske vere ,nauka nikada nede modi bitno da uzdrma a jo manje da proveri. Smrt de zauvek ostati tajna za ljude,[pogotovo smrt oveka koji je tvrdio da je boji sin]tako da su zaista neozbiljni i smeni napadi ateista i njihovi dokazi protiv samog vaskrsenja. Tu jedino moemo verovati ili ne..ali traiti dokaze-za i protiv,spada u bezumnu besmislicu. Da i samo vaskrsenje stoji na klimavim nogama,to je injenica, ali je isto tako injenica da ipak stoji i da nikada nede pasti,makar

noge napravili daleko klimavijim. Sruiti vaskrsenje Isusa je nemogude. Postoje i stvari vezane za hridanstvo koje deluju kao suvie ozbiljna pitanja da bi olako preli preko njih. Primer su prvi hridanski muenici a pre svega apostol Pavle. Preobradenje Savla[Pavla],kao i ranih muenika hridanstva koji su postradali zbog vere su takodje teme koje ozbiljni agresivni ateisti najvedim delom zaobilaze. A svi ponudjenji odgovori koje sam proitao ili uo su toliko besmisleno glupi da ne zasluuju nikakvu panju. Isto se odnosi i na sveti blagodatni oganj na veliku subotu. Naucna objanjenja za njega, mogude da postoje ali za sada ih nema niti de ih skoro biti,osim ako izuzmemo naune spekulacije[ime opet,ukidamo nauno objanjenje]. Blagodatni oganj i apostol Pavle su najjaci odbrambeni zidovi hridanstva protiv nevernika i nauke. Takav tit je neprobojan. Samo Hridanstvo je daleko imunije od napada nego Jevrejska vera a ima i jo jedan odbrambeni zid u vidu visokih moralnih naela i velike ljubavi i opratanja,kao i u samom liku Isusa Hrista. Naravno i u novom zavetu postoje delovi koji sami sebi zabijaju no u ledja ali su daleko blai i mnogo ih manje ima nego u starom zavetu. Ono to Hridanstvu daje veliku neozbiljnost i ozbiljnu podlogu za napade ateista je ono to dolazi kasnije,dakle,od onih koji su na sebe preuzeli irenje Hristovih ideja i od velikih boraca za hridanstvo. Takvo stanje se progresivno iri i danas je toliko uzelo maha da je,slobodno mogu redi,potpuno obesmislilo izvorno hridanstvo. Poevi od samih prepravljenih,podeenih i veto izabranih jevandjelja[koji su daleko od originala] poinje dodvoravanje rimljanima,radi lakeg pridobijanja istih[to je bilo preko potrebno] a i udarac na jevreje iz sasvim drugih razloga-udaljiti se to vie od njih. Da se to nije desilo,Hridanstvo bi zadralo izvornost ali bi hridani jo dugo popriekali na izlazak iz katakombi. Skrivanje istinitog ivota i dela Isusa Hrista,poinje u najvedoj meri prihvatanjem hridanstva kao ravnopravne religije od strane Rimskog carstva i traje tokom itavog srednjeg veka. Ono

to su tada hteli da postignu [i uspeli] takvim skrivanjem istine danas im se vrada kao bumerang i zadaje hridanstvu izuzetno jak udarac,koji sasvim sigurno ne zasluuje. Ne zaboravimo to na kakvom tlu je i u koje vreme hridanstvo nastalo kao i vanu injenicu da je izvorno hridanstvo nastupalo kao ideologija ojadjenih,siromanih,obespravljenih i hendikepiranih pojedinaca unutar carstva modnih,bogatih i omrznutih rimljana. Hridanstvo sasvim sigurno ne bi postala jaka i ozbiljna religija da nije svoje korene pustila upravo u rimskom carstvu. Toga svesni,rani hridani u tredem veku ine jednu svesnu korekciju unutar vere. Naime,poela se pripovedati nova dogma po kojoj nije bilo bitno da li je ovek siromaan duhom i telom,da li ivi skromno i pobono prezirudi materijalne blagodati ivota, ved je bilo bitno pokoravati se crkvi bez obzira na to kako vernik ivi. A ako se pokorava crkvi,ista de nadi naina da mu isporeduje oprotaj grehova i povezivanje sa Bogom. Naravno,vie nije bilo prepreka,mirno se moglo izadi iz katakombi i hridanstvo postaje daleko prihvatljivije. Takva inverzija pogodovala je i rimljanima i bududoj crkvi koja de se pojaviti u obliku drutvene organizacije. Uporedimo li izvorno hridanstvo[ovde mislim na hridanstvo do drugog veka] sa srednjevekovnim ili dananjim,nedemo nadi mnogo toga zajednikog. Tredi i moda najvedi udarac hridanstvo trpi institualizacijom svoje vere koja u samom poetku i nije predstavljala toliki problem, koliko je danas jasno da je to velika greka[za veru,ne i za crkvene oce]. Uspostavljanje i postojanje crkve kao institucije,potom materijalizacija hridanstva koje sa apsolutno duhovnog skrede ka sticanju svetovnih bogatstava,vrednosti i svetovne modi...sticanju imovine,zidanju hramova,katedrala, manastira,sticanjem zemlje u vlasnitvo,pa i same raskoi crkve ,bide najodgovorniji i najvedi krivac ako iz godine u godinu broj vernika bude opadao,to je sasvim izvesno,naroito kod onog dela deklarativnih hridana koji i ine 99% vernika. Institualizacijom vere ona dolazi do tri

najveda sredstva da poveda svoju mod-novca,imovine i politike. Omoguduje sebi ogromna materijalna sredstva kao i uplitanje u politiku to je ini izuzetno modnom i stavlja je u red najuticajnijih institucija[dugo vreme i apsolutno najuticajnijom]. Ne treba zaboraviti da je gotovo tokom itavog srednjeg veka hridanstvo[naroito istono-vizantijsko],odnosno crkva,manastiri i monatvo bilo najkrupniji feudalac,najvedi zemljoposednik i materijalno najbogatija institucija,koja je po uticaju i finansijskoj modi bila apsolutno ravna carevini i dravnim vlastima. Dobijam takve modi udaljava se potpuno od izvornog hridanstva i ubrzano gubi svoje prave iskrene vernike a dobija pomenute Paskaliste i protivnike ak i unutar same vere. Tako upletena u sve pore drutva i tako materijalno modna,nije vie podlona nikakvoj novoj reformaciji,niti bi je moglo biti mogude izvesti. Manastiri postoje kao podvinike zajednice i u tome se znatno razlikuju od crkve i hramova,pa se mogu smatrati poeljnim u hridanskoj veri ali je i kod vedine takvih podvinikih zajednica sve prisutnije gore navedeno zlo to je logino jer pripadaju istoj instituciji i neodvojivi su deo nje. Prisustvo manastira je sasvim opravdano iz vie razloga,ako podvinici ele da ive u zajednici,zbog okupljanja pravovernika i njihovog u uestvovanja u liturgijama,priedima ili duhovnim razgovorima sa ocima manastira. Najzad,donoenjem darova,najede u hrani,ogrevu i ostalim linim potrebtinama,pravovernici i izdravaju podvinike u najvedoj meri. U manastirima se ne smeju za novac prodavati razni suveniri ili drugi predmeti izradjeni od strane monaha ili nabavljeni specijalno za trgovinu[krstidi,kalendari,ikonice,brojanice i dr.],to naalost nedete doiveti ni u jednom manastiru. Manastiri koji koriste komunalne usluge[voda,struja..] su oslobodjeni pladanja i svi monasi moraju imati besplatno zdravstveno osiguranje. Manastiri uvek imaju svoje imanje koje monasi sami obradjuju ili uz pomod vernika koji im pomau fiziki i tehniki. Nikakve potrebe manastiri nemaju za novcem niti drugim materijalnim vrednostima,jer se to kosi sa naelima monakog ivota. Ispunjenje

zahteva nesticanja je jedan od najbitnijih zakona podvinikog ivota,zato monasi moraju u punom smislu rei,da budu slobodni od svega to bi okupiralo njegov duh nekim koristoljubivim mastanjima. To dete danas zaista retko videti. Uostalom u svakom manastiru dete videti parkirani dip[za manastirske potrebe],kompjutere,mob.telefone pa ak i profile na drutvenim mreama. Slaem se da treba drati korak sa tehnikom i novim informatikim mogudnostima,ali to je kod podvinika apsolutno protivno pravilima asketskog ivota. Ako je takvo stanje u manastirima...onda tek zamislite ta je sa hramovima. Crkve i katolike i pravoslavne,ak priznaju mogudnost molitve preko mobilnog telefona,pa ak na zvaninim sajtovima crkve postoji mogudnost skidanja aplikacija za molitve[?]. Crkva razmilja i o mogudnosti ispovedanja na ovaj nain[nije ala] ,tvrdedi da su mobilni telefoni odlina stvar jer pribliuju jo vie vernika i svetenika a i kakva je razlika molitve iz knjige ili sa telefona[??]. Podvinici koji ele da provedu ivot sami u molitvi,imaju takvu mogudnost izdvajanjaiz zajednice ali moraju ostati pre svega duhovnici. U suprotnom njihov in je egoistiki i ne bi se trebali smatrati pravovernim hridanima.[takvih sluajeva ima mnogo ali se oni smatraju velikim podvinicima to je potpuno besmisleno]. Manastiri dakle,moraju da budu jedina svetilita,samostalna i naravno neprofitna. Naalost danas svakodnevno ujemo da je neko pomogao neki manastir u vidu velikih novanih sredstava,to je protivno izvornom hridanstvu,monasi kao i sami ktitori vre najozbiljniji hridanski greh-simoniju. Crkve i hramovi[kao delovi crkvene institucije],za razliku od manastira su potpuno nepotrebni i slue iskljuivo otimaini para od vernika i pokuaju kontrole nad njima. Svetenici su svakako potrebni,jer duhovnika svako treba da ima kao to ima i izabranog lekara ali sveteniku ni oveku verniku, crkva nije ni najmanje potrebna. Tako neto sasvim sigurno nema podlogu u originalnim jevandjeljima niti ima opravdanost reenica da je crkva dom

vernika ili boja kuda. Vernik ima svako pravo da samostalno i nezavisno od crkve vri in molitve,ispovedanja i pokajanja. Svetenik takodje mora da ivi podvinikim ivotom to nije sluaj jer su oni izgleda profesionalni duhovnici,to je jo jedno skrnavljenje hridanske vere. Hijerarhija u hridanstvu je takodje potpuno besmislena [osim ako nije preduzede,a to izgleda jeste],jer za hijerarhijom nema potrebe...postoji jevandjelje i vernici koji ive prema njemu,samostalno ili u zajednici. emu onda Patrijarh,Papa,episkopi,biskupi,igumani...??? Jevandjelja tano govore ta i kako,tu ne trebaju tumai,novi zakoni i zakonodavci,naredbodavci,organizatori.....jednostavno vernik,monah,svetenik, ivi onako kako ga ui jevandjelje. Nema razlike izmedju bilo koga,niti ima potrebe,svetenik i vernik su isto,osim to je svetenik apsolutno posveden veri i duan je da vodi rauna o duhovnom ivotu svog vernika. Potreba za svetenikom kao kolovanim vernikom je isto kao imati itaoca knjige i kolovanog itaoca knjige. Teologija je nauka koja nema apsolutno nikakvu svrhu i to je jo jedan dokaz postojanja preduzeda zvana-crkva. Teologija je nain da se spekulativno formulie doktrina jedne vere a s obzirom da se religija temelji na veri,koja samu sebe podrazumeva,teologija je apsolutni viak.Hridanstvo ini jedna knjiga koja se zove novi zavet i koja je posve jasna i sadri sve potrebno. Ne moe se tumaiti niti od nje praviti nauka. Ono to se ne nalazi u novom zavetu,crkva[poto je ved reila da postoji] ne sme niti moe da bude tema razgovora,tumaenja,rasprave ili naknadnog donoenja zakona ili saveta. A opet,sasvim suprotno,danas nam crkva daje zakone koji nemaju nikakvu podlogu u novom zavetu ili nam duhovnici daju savete po sopstvenom tumaenju. Hridanstvo je i ovako zagadjeno ostacima paganizma,i nekim nepojmivim zakonima koji su uvedeni tokom srednjeg veka tako da zaista ne treba da ulazi u neto to nije u njenom domenu ili to se ne nalazi u knjigama novog zaveta. Isus sasvim sigurno nije eleo ovakvu religiju kakvom

su je stvorili njegovi naslednici dve hiljade godina posle njega. Predivna linost i ideja ,unitena od onih koji su i koji bi trebali da je sprovode. to se ikonopoklonstva tie,sasvim je razumno da se ikonopoklonstvo vri nad Isusovim likom[mada je i to donekle protivno hridanstvu,pa i starozavetnim zakonima],razumno je i sasvim potrebno da se jevandjelja prikazuju u slikama ali ne i da se pred njima klanja,medjutim,injenica je da je Isusov lik gotovo najmanje zastupljen i da postoji na hiljade svetaca iji likovi krase ikone i nad kojim vernici vre svoje molitve. Po vedini istraivanja,u molitvama hridanskih vernika Isus je tek na etvrtom mestu,to je direktna posledica ikonopoklonstva. Apsurd je moliti se i slaviti bilo koji drugi hridanski lik osim samog Isusa,odnosno svetog trojstva. Na hiljade svetaca,sasvim sumnjivo proglaenih od crkvenih otaca[a posebno je pitanje odakle im takvo pravo],pravi od hridanstva gotovo politeistiku religiju,gde ak postoje i elementi mitova. Kaninonizovanje Kirila Aleksandrijskog i slinih prepodobnih krvopija mranog srednjeg veka dovoljno govori o kriterijumima irija. Najapsurdniji primer kanonizovanja je sveti Matej etiopski,koji je bio muitelj i ubica jednog od najvedih apostola hridanstva jevandjeliste Mateja. Pokajanjem,postaje episkop a kasnije i svetac. Pokajao se i Juda,ak ta vie,njemu je uloga izdajice bila namenjena u predstavi zvanoj- vaskrsenje i hridanstvo...pa je ostao najomraenija linost hridanstva. Uz gore pomenutu mogudnost da crkveni oci kanonizuju pojedine vernike i crkvene velikodostojnike,postoji jo elemenata koji nanose tetu hridanskoj veri,dodue na mnogo manji nain nego etiri pomenute. Pre svega tu mislim na pisana tumaenja delova novog zaveta,podelu hridanske vere na vie grupa i podgrupa i nezauzimanje istih stavova,pa ak i razliku u ispovedanje vere,to sve skupa ini ovu religiju pomalo neozbiljnom,bez obzira to izvorno hridanstvo ima ubedljivo najjai religijski potencijal od svih danas poznatih vera u svetu. esto pominjem re-izvorno,ali

moram,ba zbog naglaavanja velike razlike izmedju izvornog i kasnijeg hridanstva. Opravdavam napade na dananju hridansku religiju,ali sam veliki protivnik napada na izvorni oblik ove vere i na samog Isusa. Apsurdno je to,da je ovek[ili bogoovek] koji je toliko ispunjen ljubavlju i koji je toliko promovisao moralne zakone linim primerom,kroz istoriju imao vie tuilaca i sudija nego najvedi zlikovci oveanstva,ukupno. Ako nita drugo,Hridanstvo[odnosno Isus],dali su nam najmoralnije literalno delo ikada, u vidu- Beseda na gori i pokazao nam linim primerom kakvu rtvu ovek treba da podnese ako veruje u svoje ideje. Da se vratim takozvanoj Hristologiji,koja promatra Isusa iz dva ugla-njegovo postojanje iz istorijskih i jevandjeljskih izvora. to se istorijskog postojanja tie,nauka se oslanja na vie naunih disciplina,arheologiju,antropologiju,istoriju,folklor,lingvistiku...zatim prouavanje usmenih predanja i biblijskih tekstova i njihovo povezivanje sa poznatim dogadjajima tog vremena,istraivajudi i okolnosti porekla i knjievne osobenosti.Dakle,radi se na tretmanu biblijskih spisa na osnovu prirodnih a ne natprirodnih artefakata. Ovakav vid pronalaenja istorijskog Isusa,najvie je uzeo maha u doba prosvetiteljstva i traje do dananjih dana. Da li hridanska vera gubi ili dobija pronalaenjem dokaza za istorijsko postojanje Isusa,miljenja su podeljena. Lino smatram da gubi,jer de se takvim dokazima izgubiti preko potrebna mistinost u veri i da de Isusa vratiti u oblik oveka,jer sasvim pouzdano moemo redi da sva deavanja posle raspeda ne moemo istorijski potvrditi. Istoriari,naunici i biblijski izuavaoci,prouavali su zvanina jevandjelja,gnostika jevandjelja,Hebrejska jevandjelja..zatim Talmud,svitke sa Mrtvog mora i Jevrejske i Rimske istoriare,savremenike Isusa,kao i mnoge druge autentine zapise iz tog perioda. to se jevrejske istorijske knjievnosti tie i njihovih istorijskih spisa,Isus se apsolutno nigde ne pominje[izuzetak F.Josif],iz dva razloga...u to vreme proroci i mesije na tlu

Judeje nicali su svakodnevno kao peurke,pa je Isus bio samo jedan u prolazu[to isto je bio i za Pilata],drugo,teko da su ga uopte i smatrali prevarantom poput ostalih,ved s obzirom kako se predstavljao,verovatno umobolnim ovekom koji je bespotrebno unosio nemir medju jevrejski narod. U Talmudu se Isus pominje samo uzgred,dok se kod Josifa Flavija Isus jasno pominje tri ili etiri puta,s tim to je za jedno pominjanje,dokazano da je naknadno ubaeno od strane crkve. Rimski istoriari Isusa pominju samo u okviru razvitka hridanstva. Dakle,osim jevandjelja,koji su vie teoloki nego istorijski spisi[izuzev mozda Jovanovog i delom onih gnostikih]kao i delom Josifa Flavija ne postoje neto ozbiljniji i opirniji istorijski nalazi o postojanju Isusa Hrista. Ali zato o ljudima koji su bar po jevandjeljima dolazili u kontakt sa Isusom,postoje nepobitni dokazi da su zaista postojali. Zanimljivo je to da vedina naunika optuuje istoriare biblije ili hristologe,da namerno ne izlaze u javnost sa svojim utvrdjenim dokazima,da ne bi uznemirili hridanske vernike i uzdrmali hridanstvo. Ali nedu ulaziti tako duboko u ovu temu. Treba navesti razloge zbog kojih je velika verovatnoda da je Isus postojao[osim Flavija,gnostikih jevandjelja i Talmuda],a koje su izvuene na osnovu jevandjelja,izgleda jedinih knjiga iz kojih moramo crpiti bliu biografiju ovog oveka. Takozvana viestruka potvrda,a to su dva nezavisna Jevandjelja,jevandjelje po Marku i jevandjelje po Jovanu,koji zaista imaju malo toga zajednikog a govore o gotovo istim stvarima. Bez obzira to se smatra da je jevandjelje po Jovanu,sasvim sigurno dopisano[deo posle raspeda],i ono se poziva na Hristov ivot i delo Isusa do trenutka smrti. ak se i slae sa navodima Josifa Flavija. Naunici i istoriari biblije ne uzimaju za ozbiljno jevandjelja po Mateju i Luki,jer je sasvim jasno da su nastala,gotovo prepisivanjem najstarijeg Markovog jevandjelja. Drugi dokaz su Filonovi spisi[Isusov savremenik] koji je do detalja poznavao i opisao Pilata i dogadjaje tog doba i koji se velikim delom poklapaju ne sa Isusovim zivotom vec sa ostalim dogadjajima opisanih u Jevandjeljima. Trede,kod ranih hridana[kao i kod jevreja],raspede[od strane rimljana] je bilo najvede

mogude ponienje i sramota i gotovo sigurno da ne bi bilo opisano da se nije desilo. Da su hteli Isusovu smrt da izmisle,sasvim sigurno to ne bi bilo raspede,jer raspede nije bila jedina smrtna kazna tadanjeg Rima,ak je bila najredja i sluila je samo za najokorelije ubice i kradljivce,kao in sramote pred sopstvenim narodom. Medjutim i kao takva,po Flaviju,raspeda su bila kazna koja je dnevno izvravana bar po tri stotine puta. Tako da po svakom pogledu nema sumnje da je Isus bio muen i razapet[Filon tvrdi da je Pilat bio olienje zla i pravi krvolok,tako da je kao takav sigurno bez pogovora i nagovora jevreja muio i razapeo Isusa.Treba jos jednom pomenuti,mada to izlazi van istorijskih okvira da se Isus pominje i u mnogim religijama Indije,to se ne moe tek tako lako odbaciti kao izmiljotina. Potvrda istorijskog Isusa[proroka] kroz Kuran takodje pomae slaganju kockica po pitanju istinitosti postojanja Isusa. Na kraju,gotovo da je izvesno da je Jovan Krstitelj zaista krstio Isusa,ali,ista tolika izvesnost postoji i po pitanju da su,bar u poetku, [a neki tvrde i do kraja], bili suparnici[jer su se nepobitno, Isusove i Jovanove pristalice u startu podelile na dve grupe,tada sekte. Vedina naunika i biblijskih istoriara slau se u tome da je onaj mitski,fenomenoloki deo prie o Isusu uzet iz religija Egipta,Grke i Rima,jer ruku na srce,neverovatne slinosti postoje[uporedite li samo Pitagorejstvo sa Hridanstvom,suvie poklapanja za-sluajnost] ali su za sada sloni i u tome da je Isus postojao i delovao kroz svoju ideju. Kao to sam ved rekao,lino se slaem sa ovakvim stavom i mitskim i istorijskim,ali mislim da je taj ovek zaista imao takvu ideju da preobrati zalutale Jevreje,da je vrsto verovao u svoju dobru ideju,da je delovao u tom pravcu i da je stradao zbog toga na krstu,osudjen od prefekta Pilata,sa istim onim natpisom nad glavom, koji je i opisan u jevandjeljima. Sve ostalo je stvar vere i zauvek de tako i ostati.

7. ISLAM

Allah je dao Sulejmanu bin Davidu da izabere izmedju znanja i vlasti, Sulejman izabra znanje. Samo zbog toga Allah mu podari i vlast Djami Bayan-il-llm 1/114

Najmladja ali religija koja lagano ali sasvim sigurno prelazi po brojnosti vernika u najvedu na svetu[ne i najmodniju,tu je Hridanstvo neprikosnoveno i tu nadmod de i pukom braniti ako treba]. Osnovao ju je svojim uenjem Muhamed u sedmom veku nove ere. Po Islamskoj veri Muhamed je u ravni sa Nojem,Avramom,Mojsijem i Isusom. Ustvari,Bog se objavio preko vie proroka,poevi od Adama,preko Avrama,Isusa i svoju konanu objavu dao proroku Muhamedu.Problem korena u jevrejskoj religiji postoji i ovde ali je zato fenomenologija ove religije daleko ispod hridanske to je ini mnogo prihvatljivijom i jasnijom oveku. Osim napada na ekstremne grupe islamske vere ova religija nema tako estokih problema sa atacima ateista,jer ruku na srce i nemaju toliko toga da pobijaju s obzirom da je islam religija koja sve osim Boga i proroka spusta na zemlju. Vede neprijatelje ima medju ostalim verama nego medju ateistima. I to najvie zbog injenice da pripadnici ostalih religija ne razumeju pojam dihada kao i zbog injenice da pojedini islamski vernici zloupotrebljavaju namerno pogrenim tumaenjem ovaj pojam. Dihad je neagresivna borba u odbrani islamske vere. Ali je agresivan vid borbe,predvidjen prema onima koji zagovaraju nesamostalnost Boga[tu spada i trojedinstvo] ili veru u vie bogova. Muslimani jako potuju Isusa,koji je prema kuranu veliki prorok i iv je uzdignut na nebo. Ali se

estoko protive njegovim izjednaavanjem sa Bogom. Vedina onoga to krasi hridanstvo,krasi i islam,s tim to je islamska vera daleko stroija u svojim postulatima i dri se iskljuivo onoga to stoji u kuranu.[govorim o pravovernicima]. Ako bi Bog postojao u obliku kakvom ga zamiljaju ove tri najvede monoteistike religije,onda je islam primer kako treba potovati Boga i kako treba da ivi jedan pravi vernik. Neke od postulata islama bi zaista trebale da prihvate i ostale religije sestre ako ne ele da zavre kao tradicionalistike. Islam nije optereden ikonopoklonstvom,to mu je zaista velika prednost ali kao i hridanstvo ima u nasledju jevrejstvo,institualizaciju i problem teodiceje[ovo potonje optereduje gotovo sve religije]. Institualizacija islama je dosta umerenija i mnogo vetije zamaskirana,tako da ne priinjava bitan udarac ovoj religiji. Sve u svemu,islam je religija koja i pored nekih ispada ide u dobrom smeru,pre svega zahvaljujudi revnosti u veri i strogom dranju zapisa iz kurana, koji za razliku od novog zaveta nije pretrpio neke jake promene[ak moda i nikakve] i nenamerno gubljenje pojedinih tekstova. Kuran,kao knjiga sadri obilje mudrosti,morala i ljubavi kao i novi zavet i hridani treba sasvim ozbiljno da joj pristupe jer kuran je samo nastavak novog zaveta[neko ga naziva i najnoviji zavet],jer izmedju ove dve knjige nema nikakvih neslaganja[nadovezuju se jedna na drugu] osim u pristupu prema Isusu,odnosno oko toga da li je Isus prorok-sudija ili je bogoovek. Isus je za njih Jevrejski prorok koji se posle stradanja uzdigao na nebo i koji de se vratiti da nam sudi u svom drugom dolasku. Naravno da niti hridani mogu da prihvate ovaj pristup,jer je Isus bogoovek, osnova njihove religije,niti muslimani mogu da prihvate hridanski pristup prema Isusu ali u svemu ostalom,bitne razlike gotovo da nema,Bog otac je zajedniki,postulati i zakoni isti. Ta prepreka u vidu jedan i jedini Bog ili sveto trojstvo,bez obzira to je prva varijanta smislenija ne mora da pravi tako veliku razliku koja postoji danas izmedju ove dve religije. Zbog tih varijanti mnogo krvi je palo

bespotrebno i njihov zajedniki Bog na to sigurno nede gledati blagonaklono koliko god to bilo u cilju irenja i uvrdivanja i jedne i druge vere. Gotovo da je neshvatljivo zato su ove dve vere nekada dolazile u neverovatno otre i surovo krvave sukobe,jer za to zaista ne postoji nikakav razlog. Postulati ove vere su apsolutno sadrane u prorokoj knjizi kuranu,odnosno zapisa ili otkrovenja koje je Muhamed dobio od andjela Gavrila[andjela glasnika u sve tri religije]. Kuran nema dodatne spise ,nema apsolutno nikakvih nejasnoda i kontradiktornosti pa samim tim nema ni dodatna tumaenja,niti postoji takva mogudnost. Ali i pored toga i u islamu se dogodila sizma,na dve struje-ite i sunite. Mada je razlika izmedju ove dve struje daleko manja i bezopasnija od hridanske izme. Jedina razlika je u sporu oko Muhamedovog naslednika. Suniti koji ine najvedi deo islamskih vernika veruju da je naslednik Abu Bakar,koji i jeste bio takozvani prvi kalifa posle smrti proroka Muhameda dok manjinski iti veruju da pravo na nasledstvo pripada Muhamedovom nedaku Aliju. Ipak,ono mesto gde Islam najvie posrde i to mu moe stvarati vedi problem je injenica da danas ne postoji umereni islam. Ili postoji ekstremno pravoverje[to nije za osudu,jer to zahteva i sam kuran] ili je u pitanju ekstremno krivoverje koje izvornom islamu pravi izuzetne probleme[ali i oveanstvu]. to se tie ekstremnog pravoverja,njega osudjuju samo ljudi van ove religije,koji smatraju da se time ograniava ljudska sloboda. To apsolutno nije tano. Vera je stvar izbora i onaj vernik koji zaista dri do izvornih postulata vere, ivi takav ivot sa zadovoljstvom. Islamsko pravoverje je upravo nain kako treba da ivi jedan iskreni vernik bilo koje religije. Ekstremisti[krivovernici],kojih ima u manjem broju,jesu za svaku osudu jer njihov nain doivljavanja vere nema nieg zajednikog sa islamskom svetom knjigom. Kod hridana je upravo obrnuta situacija...upravo je umerenih vernika ubedljivo najvie[njih smatram vie tradicionalistima ili ak pseudohridanima],dok postoji zaista mali broj

ekstremnih pravovernika[najvie u manastirima]. Postoje i ekstremne pravoverne hridanske grupe koje crkva smatra nezaslueno sektaima[ziloti kod hridana,amii kod jevreja],kao i one ekstremiste koji taj naziv apsolutno zasluuju[jehovini svedoci,sientolozi...]. Na kraju,mora se sa velikim znakom pitanja upitati zbog ega je mnogo,mnogo vie prelazaka iz ostalih vera u islam nego obrnuto. Ovaj znak pitanja ima upravo odgovor u poglavljima o judaizmu i hridanstvu,mada,lino mislim da je za bilo kakve popravke kasno,Islam snano grabi napred. Treba dati jo jednu napomenu radi lakeg shvatanja istorije ove religije ali i samih muslimana...to je religija koja posebno naglaava uspeh,zato i jeste agresivnog misionarskog duha. Muslimani,jednostavno veruju da njihova religija moe u potpunosti ispuniti sve religijske i duhovne potrebe oveanstva. Zato tei brzom i velikom irenju[naravno,ne na agresivan nain,mada se i to esto deavalo].

Na kraju ove kratke prie o tri najvede religije dananjice,moram jo jednom naglasiti da nita ne zameram njihovim osnivaima Mojsiju,Hristu i Muhamedu,niti njihovim Bogu,ved svaku apsurdnost,glupost,kontradiktornost ili prekomernu fenomenologju u njihovim verama stavljam na teret njihovih naslednika,pisaca svetih knjiga,teologa,tumaa i verskih zajednica.

8. PSEUDORELIGIJE

bolje je sebe pobediti,nego pobedjivati druge, Jer onaj ko je sebe pobedio,zauvek ivi obuzdan. Takvu pobedu ni jedno ivo bide, u poraz pretvoriti ne moe. Sidarta Gautama Buda

Pod pojmom pseudoreligije ne podrazumevam lane religije[gde ubrajam astrologiju,hiromantiju,tarotologiju i sl.,mada ih mnogi interpretiraju kao pseudonauke,to je smeno],ved iskljuivo uenja i filozofije koje su kasnije usvojene kao religije,bez obzira to njeni osnivai nisu ili u tom pravcu da njihovo uenje postane religija. Ima ih mnogo ali du se ovde opredeliti za dve,jednu zbog ogromnog broja vernika i kvaliteta filozofije-budizam i drugu zbog zanimljive zamisli i nepotrebnog ikaniranja-manihejstvo. Manihejstvo je jo u samom startu proglaeno za jeres i to je ostalo i do danas. Mada se u poetku ovo uenje vrlo brzo irilo i imalo mnogo pristalica,nije menjalo svoje doktrine pa samim tim i nije nalo dobru podlogu u rimskom carstvu koje je bilo i najvedi progonitelj manihejaca. Osniva je persijanac Mani u tredem veku,koji je iz tri uenja,Hristovog,Budistikog i Zaratustrinog[mazdaizma] uzeo ono najbolje i spojio u jedno vrlo zanimljivo i kvalitetno uenje[ne u vidu

eklektizma],dodue sa mnogo fenomenologije koje im uz rimljane i kasnije hridane, nije davalo mnogo nade.. Osnova uenja je dualnost: dobro i zlo,svetlost i mrak,istina i la,ivot i smrt...od kojih svaki ponaosob ima vie atributa,pomodu kojih se objanjava sve-postojanje i delovanje. Manihejstvo je jedino vede religijsko uenje[uz budizam] koje nema nikakav problem da objasni teodiceju a nisu opteredeni ni ikonopoklonstvom. Uz vrlo dobra moralna naela i uzdravanje od svih ulnih zadovoljstava,sa odlinom filozofskom osnovom,ovo uenje ne zasluuje napade kojim je izloeno toliko dugo vremena. Manija su pristalice smatrale vedim od Isusa i kao nekoga ko je tu da ispuni Isusova obedanja,to je naravno razlog da manihejstvo bude odbaeno kao velika jeres. Kao i poput svih drugih hereza,manihejci su bili podvrgnuti nemilosrdnim muenjima inkvizicije ali kako manihejstvo propagira strpljenje u bilo kojoj situaciji,stoiki su podnosili muke i verovali u uspeh irenja ove religije. Od mnogih grana manihejstva,vredi pomenuti bogumile kao takozvane hridanske manihejce. Izbaci li se preterana fenomenologija,zbog koje je i dobilo epitet religije, manihejstvo je jedno vrlo mudro i visoko moralno uenje, koje je naroito prihvatao najsiromaniji sloj ljudi. Uostalom,jedan od onih zaista retkih hridanskih apologeta i crkvenih otaca koje izuzetno cenim,pogotovo po mudrosti njihovoj, sveti Augustin,je bio manihejac do prelaska u isto hridanstvo,mada se uticaja manihejstva nije nikada oslobodio. Danas je manihejstvo kao religija[uz dosta izmena] prihvadena jedino u nekim siromanim delovima Indije i Kine,kao i delu Tibeta. to se budizma tie,mislim da je to jedina religija za koju ne treba troiti suvine rei jer je poprilino svaki ovek poznaje bar u osnovi[ili bi to trebao]. A sasvim sigurno da je to za oveka najzanimljivije i najprivlanije uenje bez obzira na pripadajudu religiju. Uostalom,po filozofiji na ije temelje je i postavljena,spada u najumniju,najrealniju,najloginiju i najmudriju religiju. Mnoge njene postulate iskoristili su i dve najvede i

najznaajnije vere,Hridanstvo i Islam. Nije opteredena ni sa teodicejom,ni sa fenomenologijom,ni sa institualizacijom,jo manje ikonopoklonstvom,pa je sasvim sigurno najprihvatljivija oveku,jer je sa nebesa sve sputeno na zemlju,na ivot, ali i ostalo neraskidivo povezano sa nebom. Uz Islam,sasvim sigurno religija koja se najbre iri i dobija najvie preletaa iz ostalih religija. Jedina je religija protiv koje nemaju nita ni naunici ni ateisti,niti bi i imali ta da joj zamere,sve i da hode. Jednostavno...jedina religija u kojoj Bog i ne postoji. Osnovno uenje budizma je da je elja uzrok svih ljudskih patnji i nevolja..naravno,budizam ima jo vrlo bitnih uenja koje su objanjene kroz uzroke i posledice i dualnosti. Druga bitna stvar je da je tako logina i analitiki skrojena religijada se budizam moe objasniti,ako bi hteli i matematikim formulama. Sa stanovita morala,najmoralnija religijija od svih postojedih. ak je i sa stanovita nekih nauka,naroito medicine i psihijatrije,vrlo preporuljiva. Jedina mana zbog koje ova religija nije moda medju vodedim u svetu po brojnosti,jeste ta da trai previe odricanja,previe moralnosti i visoku inteligenciju vernika jer za razliku od ostalih religija koje ne poivaju na filozofiji ved na jednoj ideji,trai poprilino modane mase da bi se ispravno razumela i sprovodila. Moda mu je mana i u tome to je uopte shvadena kao religija a ne kao uenje,za ta najmanju odgovornost ima njen osniva koji se i sam protivio i najmanjem religijskom tumaenju svog uenja. Buda je upravo insistirao na svojim reima a ne na svom delu[stvaralatvu],zato je biografija ovog mudraca poprilino tura. Ali kao i svako privlano uenje,odmah se nadje neko da ga religizuje i institualizuje u cilju sticanja novca i modi. to se izvornog budizma tie,postojanje pagoda[hramova] nije deo institualizacije vere,ved su to obeleja[spomenici] gde je razasut deo pepela ovog mudraca,posle smrti i spaljivanja. Danas,pogotovo na zapadu postoje razna krila institucijalizovanog budizma[koja su daleko od izvornog Budizma sa elementima ozbiljnog

sekticizma],koja bez obzira na sve vedi broj pristalica ne nanosi tetu izvornom budizmu. Te zapadnjake budistike religije rade na kvantitetu,ostavljajudi po strani kvalitet,tako da ljudi koji su u njoj ipak ne utiu mnogo na bladenje budizma,jer da bi na neto ovek uticao,potreban mu je mozak,kojeg ovi oigledno nemaju. Na kraju...budizam de za mene uvek ostati savrsena filozofija ivota i izuzetno mudro uenje a ne religija i njeno prouavanje iskreno preporuujem svima,bez obzira da li su vernici drugih vera ili neverujudi.Moram se ovde dotadi i jedne injenice,koja pokazuje da budizam ipak nije religija u pravom smislu ved upravo filozofskomistiko uenje,jer je veliki broj najvedih i najumnijih imena, nauke dvadesetog veka,traio[a mnogi i nali] utoite u budizmu,naroito velikani prirodnih nauka. Zaista ne postoji ovek koji je bio u dodiru sa izvornim budizmom,bilo direktno[posetom budistikim svetenicima] ili indirektno[kroz samo uenje,ove filozofije] a da je ostao ravnoduan. Ipak du,iz potovanja kao i zbog velikog broja vernika,pomenuti imenom jo neke religije koje se mogu uvrstiti u ovu grupu,pre svega jer su nastale kao filozofija i filozofsko uenje a tek naknadno pristalice takvih uenja su ih prisvojili kao religije,koje i danas postoje... Hinduizam,Konfucionizam,Taoizam,Sikizam,Zoroastrizam...!

9. AGNOSTICIZAM

govori li to sam od sebe Ili ti drugi kazae o meni? Jev.Jov.-18[34]

Mnoge ljude zbunjuju pojmovi agnosticizam i gnosticizam ili ih ak i meaju,a najrairenije je miljenje da su to dve suprotnosti,to je sasvim pogreno[mada znaenje rei na to upuduje]. Gnosticizam ima veze iskljuivo sa religijom i spada u verski pokret,uporedo nastao sa hridanstvom[po nekim nesigurnim tvrdnjama i ranije] ciji je osnovni postulat da se ovek samo spoznajudi Boga moe spasiti. Dakle,oni nisu traili dokaze za postojanje Boga ved su u dokazu videli svoje spasenje. To to je najverovatnije uporedo nastao sa hridanstvom ne znai da je iskljuivo vezan za hridansku religiju,mada je to danas ipak prihvadeno miljenje. ovek je boanski duh zarobljen u materijalnom svetu[koji je ujedno i izvor zla] i samo spoznajom Boga moe sa sebe skinuti te materijalne okove i pribliiti mu se,postajudi duhovno bide. Agnosticizam je vie filozofski pojam[skovan od strane T.Hakslija] i ne mora se obavezno vezati za religiju. To je vie vid skepticizma o neemu to se ne moe saznati[postoji nauni agnosticizam,evolucijski agnosticizam...]. Kako ovde priam o religiji,koristidu ga ka religijski agnosticizam. Jednostavno naelo agnosticizma kae da se Bog ne moe dokazati. Agnosticizam ak sumnja i u ono to je dokazivo i takvim dokazima ne pridaje nikakav znaaj. To je ustvari opti skepticizam prema religioznim verovanjima. Ne treba ga

meati ni sa ateizmom mada su vedina ateista ustvari agnostici[to je posledica nepoznavanja pojmova]. Agnosticizam se moe podeliti u vie grupa ali du pomenuti samo dve,bitne za ovu knjigu. Postoji jak i slab agnosticizam,medjutim razlika je mnogo veda nego to to sami nazivi pokazuju. Kod jakog agnosticizma imamo stav da je apsolutno nemogude oveku da sazna da li Bog postoji. Slab agnosticizam daje tu mogudnost da se spozna Bog ali se to jo nije desilo. Zato je blai vid svojstven ljudima koji su blii tome da postanu religiozni a jak vid agnosticizma je prelazni period ka ateizmu. Sa stanovita religije,agnosticizam je u ma kom obliku ateizam,ateisti na agnostike gledaju drugim oima,a moje lino miljenje je da je religiozni agnosticizam[ne i drugi vidovi],potpuna besmislica jer kao to sam vie puta pominjao,religija se zasniva na veri a ne da dokazivanju ili nedokazivanju,mogudnosti ili nemogudnosti spoznaje Boga. ak i da se apsolutno dokae postojanje ili nepostojanje Boga[to je naravno suluda pomisao i nemogude],religija de zauvek postojati. to se tie filozofskog agnosticizma,smatram ga apsolutno opravdanim i potrebnim.

10. PANTEIZAM

svetiljka telu je oko, Ako,dakle oko tvoje bude zdravo, Sve de telo tvoje svetlo biti. Jev.Mat.-6[22]

Dolazimo do takozvanih prirodnih religija. Njih postoji zaista mnogo ali su sve one izvedene iz panteizma ili deizma. ak bi pravilnije bilo redi da su dobre ili loe mutacije ove dve prirodne religije. Ovde postoje neslaganja medju poznavaocima religije,pa neki u prirodne religije ubrajaju budizam,bramanizam ili manihejstvo...razlozi za takvo miljenje su toliko glupi da ih necu pominjati,dok suprotno,deizam i panteizam svrstavajunigde. Budizam i pobrojane prirodne religije su filozofsko-misticne i nikakve veze sa prirodnim religijama nemaju. Ali da ostavimo to po strani i vratimo se pravim prirodnim religijama... Panteizam je uenje iji je najbitniji postulat da su Bog i Kosmos[opta priroda] jedno te isto. Bog je poistoveden sa kosmosom i ne postoji zasebno od njega ved je njegov sveobuhvatni deo[i obrnuto] i zajedno sa kosmosom se i razvija. Tvorac i tvorevina su ovde jedna ista stvar. Uzrok je ujedno,odnosno istovremeno i posledica. Gledite da je ovek[i sve u kosmosu] proizvod materije, energije i dejstva a da su ovi sami Bog,vrlo prihvatljivo za oveka,ne udi da ljudi ovakav stav lako prihvataju a da se samo tradicionalistiki dre monoteistike religije kojoj pripadaju. Panteizam

i deizam kao filozofsko-religiozne ideje sasvim sigurno obuhvataju po brojnosti vie od polovine oveanstva,bez obzira to se ogromna vedina neizjanjava tako. Sama reenica koju vrlo esto ujete: verujem da neto postoji..neka via sila...energija... je klasino panteistiko razmiljanje. Panteizam se ne zasniva samo na verovanju,ved daleko vie i na osedanju i razmiljanju[umu] to ga bitno razlikuje od pravog pojma religije. Bitno je naglasiti da panteizam ne iskljuuje Boga kao bivstvo,kako na to gledaju ak i mnogi veliki filozofi i umovi,oigledno da ga ni sami nisu shvatili. Mnogi ga ak vezu za deterministiki materijalizam,to jasno govori da nemaju pojma o emu priaju. Panteizam jeste deterministiko uenje [naroito Spinozizam] ali nije vezano iskljuivo za materiju. Spinozizam kao najvede krilo panteizma i jeste uticalo na to da ga ljudi pogreno shvataju i da panteizam iskljuivo gledaju kroz Spinozinog boga. Spinozizam je samo jedan stav ili ideja direktno izvedena iz panteizma[Deus sive natura]. Da je tako onda ne bi bilo razlike izmedju panteizma i kosmologije,imali bi SpinozaAjntajnovog Boga u kojeg je ovaj potonji i verovao. Gledano sa filozofske strane,jo je Platon propagirao panteizam,kao i mnogi filozofi idealisti posle njega. ak se panteizam moe smatrati prareligijom koja bi mogla biti izvor i oveka kao homoreligiosusa i potonjih mitova. Spinoza je samo prvi[i na svoj nain] sa irokog aspekta opisao panteizam. Naravno,pitanje bi bilo da li bi trebali da se molimo..npr. biljci da poraste jer je Bog udahnut i u nju i ona je deo Boga,da li bi trebali da se molimo planini na koju se penjemo da se sneg ne obrui na nas,jer je Bog udahnut i u planinu i u sneg i u nas? Odgovor je-da! Panteizam[u svom izvornom obliku] to apsolutno podrazumeva. Ali treba praviti razliku izmedju mitolokih bogova gde svaka stvar ima svog boga i panteizma gde je jedan Bog u svakoj stvari. Spinozizam to ne podrazumeva jer je apsolutno deterministiki,odnosno razvitak bojeg bida podrazumeva i razvitak kosmosa kojeg sainjava,pa bi bilo apsurdno moliti se da se ne desi

neizbeno. Treba ipak naglasiti da savremeni panteizam ima uglavnom koren u Spinozinom bogu i da se na pojam panteizama tako i gleda. Dakle ne kao izvorni panteizam gde postoji i molitva i klananje..ved kao religiozno uenje koje je oslobodjeno toga jer ne postoji mogudnost uticanja. Vedina ili bolje redi sve monoteistike religije panteizam osudjuju,to je normalno ali treba istadi i njihov stav da je panteizam- ekstremno uenje protivno zdravom razumu???? Jeste da se ja protivim postojanju pojma-zdrav razum ali trebalo bi ipak objasniti teolozima, ta za vedinu taj pojam predstavlja. Panteizam i jeste prirodna religija upravo zbog toga to je liena suvine fenomenologije,to je vezana uz prirodu i to je logiki prihvatljivija od mistikih,objavljivakih ili prorokih religija.

11. DEIZAM

Ja spavam a srce je moje budno Pesm.nad pesm.-5[2]

Priu o deizmu opet moram poeti opovrgavanjem vedine miljenja da je to religija iji podupirai treba da budu razum i nauka a ne tvrdnje i stavovi koji se ne mogu proveriti. Deizam ne lei samo u reenici da kosmos nije sluajno nastao,ved deizam podrazumeva i Boga. Mnogi ga i ne gledaju kao religiju ved kao uenje ili stanovite a deizam je ustvari mnogo vie religija od panteizma. Deizam,najprostije reeno je verovanje da je tvorac stvorio kosmos i postavio etiri interakcije koje de upravljati njime i da vie ne uestvuje u dogadjajima koji se u njemu deavaju[sluajnosti dakle postoje u velikoj meri]. On je samo stvorio pramateriju i medjudejstva,tako da se kosmos razvija kako se razvija i da dovede do stvaranja ivota[i oveka]. Dakle,svesni prauzrok. Postoje sporenja deista oko toga da li je ovek krajnji cilj ili ne,to naravno nedemo saznati,ak je to pitanje viak i u mnogim drugim religijama. Dakle,re je o tvorcu,svesnom prauzroku a ne o prauzroku kao takvom,to pravi najvedu pometnju u njegovom shvatanju.Religiozni determinizam je ovde apsolutno iskljuen i to se tie sudbine kosmosa kao i sudbine oveka[ne treba ovde opet meati kauzalitet prirodnih zakona sa religioznim determinizmom]. Ovde treba napraviti jasnu razliku izmedju inteligentnog tvorca i deistickog Boga kao i izmedju inteligentnog dizajna[kreacije] i Boga koji je kreirao prirodne zakone. Tu kao prepreka ne postoji samo evolucija vec i potpuna suprotnost pojmova-ljudska glupost i ljudska pamet.

Deizam,ateistikim i naunim shvatanjem,smatraju samo oni koji nisu sigurni u svoj ateizam ili u zvaninu nauku,to deizam moda svrstava u najbrojniju religiju. Mada deizam moe da bude spasitelj nauke na onim mestima gde ona zataji ili ne moe da da odgovor.Od svih religioznih pokreta i uenja,deizam je najloginiji,sa potpunim izostankom fenomenologije. Nepostojanje determinizma ga oslobadja problema teodiceje,ne postoji,niti je moguda institualizacija,ne postoji ikonopoklonstvo,hramovi,rituali,molitve,odricanja...to ga ini vrlo prihvatljivim i primamljivim ,bez obzira to Bog ostaje na nebesima. Miljenje koje esto ujem da su deisti i ateisti jedno te isto,osim po odgovoru na pitanje:-da li postoji tvorac?,nema smisla samo po sebi,jer sa postojanjem Boga,mora postojati i religija,odnosno teizam. Isto je tako netano da deisti ne veruju u zagrobni ivot[koji se dodue razlikuje od crkvenog uenja]. Postoje samo razliite interpretacije postulata deizma ali sve vode ka istom cilju,to je posledica toga da deisti nemaju niti ele organizovanu religiju. Nagli razvoj deizma nastaje u doba prosvetiteljstva,koji ga i donekle preobliuju,da bi ga pribliili tadanjoj nauci,to je i dovelo do toga da ga mnogi izjednauju sa blagim vidom ateizma. Deizam,dakle nema osnovu u prauzroku kao takvom ved u Bogu stvoritelju i po tome je religija. Naravno,stavovi ostalih religija prema deizmu su takodje osudjujudi ali u mnogo manjem obimu nego prema panteizmu ali samo iz razloga to nisu dovoljno shvadeni a ne zato to im je deistiki Bog blii. Upravo najvedi umovi oveanstva,odnosno vedina njih jesu bili pristalice deizma. Treba redi da deizam ostaje deizam bez obzira da li pristalica takvog oblika religije veruje u vrhovnog Boga kojeg propagiraju tri najvede monoteistike religije ili u nekog sasvim drugog Boga,ak svako ima pravo da ga zamilja i doivljava na svoj nain[ali uvek kao svesno bivstvo].

12. ATEIZAM

jer se nalaze u narodu mom bezbonici, Koji vrebaju kao ptiari kad se pritaje, Medju zamke da hvataju ljude. Pror.Jerem.-5[26]

Ateizam je pojam koji je vrlo teko ire formulisati. Iz tog razloga se pojavljuju razni tumai i razne podele u okviru samih ateista. Pre svega treba razjasniti da ateizam nije ekstremna suprotnost teizmu ved odsustvo teizma. Dakle neverovanje u Boga ili u boanstva. To je jedina ispravna opta definicija.Na ovom mestu se neto mora razjasniti...za potpuno izokretanje pojmova ateizma i areligioznosti kriva je savremena filozofija,naime,ateizam kao filozofski pojam je uvek kritiki,tako da je pravilnije redi da je ateizam kritiko neverovanje u Boga za razliku od pojma areligioznosti koji je=isto odsutstvo verovanja u Boga. Ova dva pojma se gotovo uvek meaju mada je razlika znatna. Ali samo znaenje rei-ateizam nema mnogo veze sa filozofskim[zapadnim]ateizmom. Bez obzira to su potpuno neispravno definisani ja du se u daljem tekstu ipak drati tih izopaenih pojmova da ne bih unosio zabunu medju itaoce,pa du jasno naznaiti kritiki od istog ateizma. Drugo,ono to mnoge buni je da postoje i ateistike[ne i areligiozne] religije poput izvornog budizma,hinduizma ili konfucionizma,odnosno religije koje nemaju Boga[bar ne u izvornom obliku uenja] . Da li su ateisti u sukobu i sa njima? Pa,naravno da nisu,a oni koji misle da jesu,neka sebi nadju neki drugi naziv. Suprotstavljanje ne samo

bogovima ved i onom spiritualnom,transcedentnom[i transcendentalnom],natprirodnom,mistinom...nema veze sa pojmom ateizma. Da su ateisti protiv svakog vida religije ili religio-filozofije,stav je kojeg su najvie poduprli pristalice materijalistike, empiristike i pozitivistike filozofije. Ateizam sa verom nema nita i sa istom nije u sukobu. Zato se zapadni kritiki i istoni isti oblik ateizma razlikuju u velikoj meri. Sam po sebi,takav izopaeni ateizam nema nikakvu svrhu,jer ne traimo negaciju za toliko mnog bitnih stvari koji su u ravni teizma,pa ne vidim zato bi se teizam izdvajao. Ateizam[kritiki] je instituciolizovan sa istom namerom kao i religiozni pokreti,radi sticanja novca,eventualne modi ili prosipanja kvazi-pameti. Ateistika udruenja su u svetu vrlo jaka to moete videti po mnogo emu,imaju izuzetno jak lobi a njihova navodna borba za istinu i dokazivanje da teizam slui za prodaju magle narodu,nema drugu svrhu osim one koju i sama negira. Lino,izmedju teizma i ateizma ja ne vidim nikakvu posebnu razliku,dva suprotstavljena miljenja sa istim ciljem. Dokazivati da neto to je nesaznatljivo ne postoji ili postoji najapsurdniji je sluaj koji mogu zamisliti. Taj rat de trajati dokle postoji oveanstvo i ljudske gluposti,dakle u nedogled i naravno nikada nede imati pobednika,iz kakvih god topova pucali. Na kraju,ne slaem se da apsolutni ateizam moe uopte postojati. Ljudi samo misle da jesu ateisti ali on sam nije u naem arhetipu pa samim tim ne moe ni postojati. im nije usadjen u nau svest od postanka razumnog oveka,ni religijski ni evolucijski,ne moe postojati kao takav. Uostalom svaki ovek je religiozan,ak i onaj koji otvoreno negira postojanje Boga[ili svesnog prauzroka]. Ateizam ima neracionalno osnovno polazite jer nije razumno redi da neto ne postoji jer ga nikada nismo videli ili spoznali,naravno,sa neracionalnim polazitem moemo zavriti samo u neracionalnom ishoditu. Inteligibilne argumente oni nemaju,jer ateizam ne moe spadati u

idealistika uenja. Ubedjeni ili kritiki ateisti[ja ih zovem izopaeni] koji nas zatrpavaju raznim knjigama, lancima,predavanjima i postaju takozvane ikone ateizma,sa pregrt dokaza protiv postojanja Boga,ustvari nisu nita drugo nego ljudi koji skredu panju na sebe i sa mogude istine i gledaju da se na tome obogate ili s namerom da prirodni tok misli skrenu na sporedne stazice. To su ljudi koji brkaju sve one pojmove koje sam u uvodu naveo,pa de tako teizam opovrgavati dokazima evolucije,bez obzira to evolucija nema apsolutno nikakve veze sa teizmom i obrnuto. Apsolutno sve to mislim o kritikim teistima mislim i o kritikim ateistima,to su dve grupacije ljudi koji prvo nisu upudeni u suprotnost koju opovrgavaju[niti su izgleda upudeni u sam pojam ateizma i teizma] a drugo,ljudi kojima je mod i novac jedini cilj. Napadati veru u Boga i dokazivati njenu besmislenost nije ateizam ved ekstremni kvazi-ateizam sa amoralnim ciljem. Ateista je ovek koji ima svoje pravo i slobodu da ne veruje u Boga[ili bar to misli]i da za takvo svoje ubedjenje ne polae nikome raune ili jo gore da to svoje ubedjenje pokuava da prenese i na druge i to je jedina ispravna definicija normalnog,ispravnog ateiste. Ateista nije neko ko de nam objanjavati apsurdnost postanja iz biblije[osim ako knjiga kojom to dokazuje nije namenjena ljudima sa izrazito niskom inteligencijom],ateista nije onaj koji de nam dokazivati nepostojanje Boga[onda je on izrazito neinteligentan],niti ateista moe biti neko ko de opovrgavati vaskrsenje Isusovo ili Muhamedov odlazak na nebo[osim ako sam nije prisustvovao prevari]. Ateista ne moe ni da ne veruje i napada samo monoteistike bogove...ili samo jednog Boga,on ne moe nita da napada,moe samo da ne veruje u svaki vid svesnog prauzroka, Boga, ili boanstava. Ateista nema veze sa religijom ved sa teizmom. Napadati religiju i teologiju,to je sasvim druga stvar,da ne kaem korisna,ali to nije niti moe biti posao ateista. Borbu oko opravdanosti religije i teologije i to samo oko svrsishodnih stavova mogu da vode samo u uvodu nabrojani katastrofisti i

uniformisti,revolucionisti[kreacionisti] i evolucionisti,materijalisti i idealisti,kritiari religije...a nikako grupa ljudi koja sebe naziva ateistima. to se samog postojanja Boga tie,mogu se potegnuti samo dva ozbiljna argumenta protiv i nekoliko hiljada razumnih argumenata ali ovi potonji se ne mogu smatrati ni priblino ozbiljnim jer su nas upravo savremena nauka i gotovo celokupna filozofija nauili da je razum sasvim nesigurna stvar. to se tie religije i teologije tu ved imamo mnogo ozbiljnih stvari za razmatranje. Najzad,pomenuo bih jo i razne podele medju samim ateistima...implicitni,eksplicitni,slabi,vrsti,pozitivni,negativni...ateizam,to samo govori u prilog tome da ni sami ne znaju ,ko su i ta su,ali vrlo dobro znaju ta ele. Zamislite ako bi pojam asistolija[prestanak rada srca] delili na slabu,vrstu,eksplicitnu,implicitnu asistoliju...! Dakle,ateizam je neverovanje u Boga[umiljeno,naravno] a ne dokazivanje da on ne postoji,niti je ateizam suprotstavljen religiji,veri i teologiji,jer on po znaenju nema dodirnih taaka sa ovim pojmovima. Ateizam,ponavljam, nije isto to i areligioznost...veda je razlika izmedju ateiste i areligioznog nego izmedju ateiste i teiste,jer,uzedu ponovo anatomski primer,daleko je veda razlika izmedju srca i jetre nego izmedju srca koje radi i koje je stalo. Ako bi trebali da napiete rad na temu razlika izmedju ive i mrtve kokoke i razlika izmedju kokoke i kokoijeg jajeta,daleko vie papira i mastila bi vam trebalo za ovo drugo[osim ako niste imbecilni].

13. IDEALIZAM I MATERIJALIZAM

proklet da je koji bi zaveo slepca s puta Peta.knjig.Mojs.-27[18]

Dva filozofska pravca koji na izgled nemaju mnogo veze sa religijom ali dok je idealizam podupire,materijalizam je sam po sebi negira. Tako da du se kratko osvrnuti na ove dve teme. Idealizam je ontoloko stanovite prvi put jasno obrazloeno kod Platona[mada su Anaksimander,Pitagora i Heraklit takodje zaetnici idealizma ali u jo nerazvijenoj i jasnoj formi],pokuajem da se sve spozna na takav nain da se utvrdi njegov eidos. Potreba da se uvidjanjem likova[formi] koje primarno tvore svaku stvar inedi je onim to jeste,idealizam je prokrio sebi put kroz filozofiju. U Idealizmu,bide se sutinski razlikuje od svega drugog,kao bide za sebe i po sebi i upravo takvim uobliavanjem lika na kojem nastaje a ne samom gradjom,materijalom ili tvari od koje se sastoji. Stoga je sasvim razumljivo zato su duh i duhovne vrednosti u idealizmu u prvom planu. Dakle,idealizam je ontoloka pozicija koja sutinu svega vidi u njegovoj duhovnoj osnovi i primarnosti duha nad materijom...nezavisno postojanje prapojmova i zakona. Spoljni svet je samo predstava koju subjekt opaa,tako je i materija samo oblik u kojem materija dolazi do izraaja. Ovde sam samo kratko objasnio sutinu idealizma[apstraktnog i subjektivnog],u cilju njegove veze sa religijom,bez osvrta na vie postojedih vrsta idealizma, objektivni, apsolutni,transcendentalni....koji nemaju mnogo dodirnih taaka sa temom koju obradjujemo. Ovakav vid idealizma je prihvatljiv za religijsku

podlogu,pa je pomalo i udno to nije pustio dublje korenje u istoj. Umesto toga,prigrljen je Aristotel[uz velikodunu i neposrednu pomod Aleksandra Makedonskog i Ptolomejevida],koji de crkvu u srednjem veku pretvoriti u fabriku bezumlja,krvi i zla. Nasuprot idealizmu,ontoloko stanovite materijalizma je sasvim suprotno,radikalno suprotno. Sutina materijalizma karakterie se time to na ontoloko pitanje-ta je bivstvo svih bida?-daje odgovor da je to materija. Materija je ono primarno u odnosu na svaki drugi mogudi oblik ili nain postojanja. Materija je jedina supstancija sveta i esencija svih stvari. ak se i duhovne odnosno psihike pojave objanjavaju tako da su samo funkcije materije. Materija je nezavisna od duha i duh je drugostepen u odnosu na materiju,pod uslovom da ga materijalizam uopte i smatra realnim. Dakle,sve to jedno bide jeste,takvo je zato to je materijalno. Realnost se sastoji iz mnotva materijalnih stvari koje se razlikuju medjusobno po svojim odnosima i stanjima. Materija je prvi[polazni] i poslednji princip,pomodu koga se objanjava sve. Naravno i ovde postoje podele na koje se nedu posebno osvrtati,Leukipov,Epikurov,Hobzov,Holbahov,Fojerbahov,Marksov...! Mada demo se sa poslednja tri susresti,odnosno sa njihovim pojedinim stavovima u jednom delu knjige[kritika religije]. Materijalizam je naravno, apsolutno protivan i religiji i savremenoj nauci.

14. PLUTONIZAM I NEPTUNIZAM

i navali voda i usta jako po zemlji, I ladja stade ploviti po vodi Prva.knjig.Mojs.-7[18]

Dva pojma vezana pre sve ga za geologiju i geologiji prisne nauke ali neka od njihovih zapaanja koriste i religija i ateizam. Svadje i rasprave geologa u to doba prenela su se i na verska pitanja. Danas takve rasprave medju geolozima vie nema, vedina geologa pripada grupi plotunista dok je religija ostala na neptunistikom stavu[bez bukvalno ikakvih osnova]. Navedu samo jedan primer iz njihove rasprave za koji ste sasvim sigurno uli. U pitanju su ljuture koljki koje se pronalaze na planinskim vrhovima i na mestima koja su daleko od reka i mora. Neptunisti,iji je stav potekao od biblijskog potopa,tvrdili su da su se koljke nale na najviim planinskim vrhovima,upravo kao razlog potopa,odnosno da su vode za vreme potopa prekrile svu kopnenu povrinu,kao to je to opisano u biblijskom potopu i prii o Noju i njegovoj barci. Kada je potop zavren i voda se povukla,koljke su ostale tu. Tako je potop,neptunistima geolozima dobro doao za objanjenje takve pojave dok je religiji takva pojava dobrodola za potvrdu da se potop zaista dogodio. Plutonisti geolozi su imali suprotno miljenje,da nikakvog potopa nije bilo i da su se ljuture koljki nale na planinama,zbog izdizanja okeanskog tla,kao posledica dejstva jakih unutranjih sila zemlje,kao i vulkanskoj aktivnosti i zemljotresima.

Za razliku od neptunista,plutonisti su imali uz objanjenje takve pojave i dokaz da neptunisti gree. Jer,gde je nestala sva ta ogromna koliina vode posle potopa? Ako je voda prekrivala sve te izuzetno visoke vrhove sveta,onda je to bila neverovatno velika koliina vode,koja nije mogla tek tako da nestane. Kao i dokaz da bi zemlja zbog neizbene erozije postala jedna savreno glatka sfera ako se planinski masivi ne bi neprestano uzdizali. Neptunisti nisu imali odgovor[ali jesu imali tvrdoglavost],a i kasniji razvoj geologije je pokazao da su plutonisti u najvedem delu bili u pravu. Medjutim i pored toga naididete i danas na esto potezanje argumenata planinskih koljki,kao dokaz za potop. Naravno,ne radi se samo o ljuturama koljki na planinama ved i na mnoge fosilne tragove vodenih stvorenja. Da ne bude zabune,geologija prihvata pojavu potopa i taj dogadjaj je injenica ali se desio daleko ranije nego to to religija tvrdi i daleko ranije nego to je ivot nastao,takoredi jo na samom poetku stvaranja,odnosno oblikovanja planete,kada je zemlja bila najobinija stena bez trunke vode[koja se tada nalazila u atmosferi u vidu vodene pare]. Samo to kia nije padala u vidu neverovatnog pljuska etrdeset dana ved je rominjala milionima godina.

15. KATASTROFIZAM I UNIFORMIZAM

tada izgibe svaki stvor, to gamie po zemlji, i svi ljudi. Prva.knjig.Mojs.-7[21]

Novi sukob geologa i paleontologa koji se proirio i na religiju i ateizam. Laici,pa i neki naunici ga esto meaju sa plutonizmom i neptunizmom. Mada ima slinosti,ovde se radi o sasvim drugom vidu sukoba. Za razliku od rasprave plutonista i neptunista koji je zavren i u kojem su plutonisti odneli ubedljivu pobedu,spor izmedju katastrofista i uniformista traje i danas,bez obzira na veliki broj dokaza koji podravaju uniformistiki stav. Religija se,prirodno priklonila i podrava katastrofizam. Katastrofisti smatraju da je zemlju oblikovao niz kataklizmikih dogadjaja,naroito potopa. Zato je postao vrlo blizak religiji jer se uklapa u biblijsku starost zemlje. Uniformisti,naprotiv tvrde da je oblikovanje zemlje bilo postepeno,da su se procesi na zemlji odvijali vrlo sporo,ak u ogromnim vremenskim razdobljima. Najzad,po pitanju ivota,katastrofisti su smatrali da je izumiranje vrsta bilo deo niza u kojem su ivotinje bile naglo unitavane i zamenjivane novim vrstama. Medjutim uniformisti nisu prihvatali takva iznenadna unitenja ivih vrsta i smatrali su da su sve ive vrste postojale od osvita ivota.

Religija je od katastrofista preuzela stav o nastanku planete ali su im uniformisti bili blii po pitanju nastanka ivota i ivotnih vrsta. Medjutim,ubrzo su istraivanja obrnula situaciju i uniformisti su morali da prihvate stav katastrofista o izumiranju vrsta[vedim delom],ali je zvanina religija ipak ostala da do dananjih dana podrava zastareli uniformistiki stav. Najzad,danas postoje sasvim sigurni dokazi koji govore da su uniformisti bili[i jo uvek jesu] daleko blii istini po pitanju geneze zemlje,odnosno njenog postanka,oblikovanja i razvoja. U velikom delu geoloke naune epohe,geolozi su imali problem zbog nedostatka potrebne starosti zemlje to je ilo na ruku katastrofistima i religiji. Uniformisti su imali dokaze ali nisu imali potrebno vreme. to se unitenja ivih vrsta tie,paleontolozi su vrlo brzo dali dokaze da se ivot na planeti gasio[bar veliki deo],onako kako su katastrofisti tvrdili,brzo i iznenadno,kao posledica udara asteroida ili nagle promene klime a ne kao posledica mnogobrojnih potopa[o kojima Mojsije oigledno nije bio obaveten od strane Boga,osim za onaj poslednji].

16. STAROST ZEMLJE

u poetku stvori Bog nebo i zemlju Prva.knjig.Mojs.-1[1]

Jedno od najbitnijih pitanja i religije i nauke. Religijski[mislim na monoteistike religije],starost zemlje se gotovo poklapa sa starosti vasione,dok kod zvanine nauke,naravno to nije sluaj. Spor oko toga vodi se i danas,koliko god to nerazumno izgledalo. Kao to sam ranije naveo,geolozi su imali ozbiljan problem sa nedostatkom vremena a ista sudbina je zadesila i evolucioniste. Medjutim,neto ranije dok evolucija i geologija nisu jo ni bile u povoju,i teolozi i vedina nauka i naunika tog doba,prihvatili su starost zemlje po starozavetnoj knjizi postanja. Naravno,izraunati tanu starost bio je vrlo mukotrpan i nezahvalan posao. Neki od pokuaja,kao Alfonsov[kralj i astronom] rezultiraju starosdu zemlje od priblino 7000 godina. Kepler je pokuao jo detaljnije da proui stari zavet,prouavavi geneoloko stablo biblijskih ljudi od Adama do dananjih dana,uzimajudi u obzir i kraljeve,odnosno njihove vladavine,zatim proroke i njihove prie...i doao do rezultata od priblino 4000 godina. Konano,to se religijske starosti zemlje[i kosmosa] tie,najdetaljniju procenu dao je u 17-om veku,Dejms Aer,nadbiskup Irske crkve. On je ak angaovao i specijalno obuene ljude-agente,koji su na bliskom istoku tragali za najstarijim biblijskim tekstovima,da bi smanjio mogudnost greke u prevodjenju. Zatim je uloio ogromno vreme i napor da povee hronoloke dogadjaje starog zaveta sa poznatim poklapajudim spisima iz zvanine istorije. Naravno,svakog lika iz biblije je vie puta proveravao i pokuavao da do njega dodje i u

drugim spisima van biblije kako bi utvrdio istinitost njegovog ivota i vremena u kom je iveo. Posle zaista mukotrpnog rada,konano je doao ne samo do starosti zemlje,odnosno kosmosa,ved i do tanog datuma i sata stvaranja. Tako je zemlja dobila rodjendan...stvorena je 22. Oktobra 4004-e godine pre nove ere u subotu u 18 asova.[i bi vee...dan prvi...]! Ovaj datum je prihvatila i crkva i teolozi ali i veliki broj naunika. ak i poetkom dvadesetog veka imamo stavove da je to ba taj datum,bez obzira to je takva starost zemlje za vedinu naunika[a i nekih crkvenih otaca] bio odavno odbaen. Razvojem geologije i paleontologije,bilo je jasno da zemlja mora biti daleko starija od ovog biblijskog prorauna. Evolucija je samo dolila ulje na vatru. Ubrzo vrlo ozbiljni i autoritativni naunici pokuavaju da dodju do starosti zemlje,na razne naunenaine[bez pomodi biblije,naravno],ali bilo koja starost,koja je ila od 20000 godina do nekoliko miliona godina i dalje je bila daleko od onoga to je bilo potrebno geolozima, palentolozima i evolucionistima. Najzad,pronalaenjem nekih sasvim pouzdanih naunih tehnika i metoda...rasla je uporedo i starost zemlje. Svaka nova objava starosti zemlje,smatrana je od tadanje crkve kao jeres i imala je velike protivnike u njoj. Najzad,najmodernijim i najsavremenijim metodama,danas smo sasvim sigurni da je starost zemlje oko 4,5 milijardi godina,to je ak period koji je iznenadio i geologe i evolucioniste. I naravno,zvanina starost zemlje je ujedno bio i jak udarac za religiju. Danas se religija po tom pitanju razlikuje po stavovima,jedni se vrsto dre Aerovog prorauna da je zemlja stara oko 6000 godina,drugi daju mogudnost da je starost moda oko deset do dvanaest hiljada godina,mada ima i onih religijskih stavova [u velikoj manjini],koji nisu iznenadjeni zvaninom starodu zemlje jer se ne zna koliko je trajao dan u vreme stvaranja..moda je trajao milione i milione godina. Ovaj poslednji stav nekih religioznih otaca,nikako ne pije vodu u to de te se lako uveriti proitavi

knjigu postanja. Jo da naglasim da je zvanina nauka odredivi starost zemlje,stala u pokuaju odredjivanja starosti kosmosa. Iz gotovo nerazumnog razloga...sve do poetka dvadesetog veka,smatralo se da je kosmos vean i nepromenljiv,pa su i naunici ostali pri tom stavu da kosmos nema starost ved da je oduvek postojao[??]. ak su i velikani tadanje nauke zastupali dodue,jedno vreme, takav stav[npr.Ajntajn,koji ga je nesvesno i pobio,pa se sam protiv sebe pobunio ]. Tek je dokazom koji je postao ubedljiv tek u drugoj polovini dvadesetog veka,odnosno dokazima za veliki prasak,postalo jasno da kosmos ima starost i da je rodjen pre priblino 14 milijardi godina[plus-minus milijardu godina]. Naravno,ovo vremensko razdoblje religija dovodi u pitanje[najvedim delom],ali su zato snano prigrlili teoriju velikog praska. Velikom prasku du se vratiti neto kasnije. Treba naglasiti da je savremena astronomija nedvosmisleno dokazala da je kosmos,najmanje ,mnogo star,daleko vie od onog to nam kreacionisti i teolozi nude. U eri svemirskog Habla,zaista mi nije jasno da bilo ko moe da poveruje u teoloku starost kosmosa. Za teologe mi je donekle i jasno,oni i sami znaju da nisu u pravu ali to od njih i niko ne oekuje da priznaju,ja se udim onima koji zaista veruju u to,to su ved vrlo ozbiljni sluajevi za neko detaljnije posmatranje.

17. REVOLUCIJA I EVOLUCIJA

radjajte se i mnoite se, i napunite zemlju i vladajte s njom prva.knjig.Mojs.-1[28]

Pojam revolucije nemam potrebe nairoko da objanjavam...mada treba redi da se religijska i nauna revolucija malo razlikuje od filozofskog znaenja ali ne po sutini. Revolucija[religijska i nauna]podrazumeva i kreacionizam i neptunizam i katastrofizam,sve to potkrepljeno ekstremnim determinizmom i kauzalnodu. Sama re revolucija inae nema posebno znaenje,relativno je nova re i novi pojam a stvorena je iz sasvim drugih razloga za objanjenje sasvim druge pojave ali je prihvadena kao pojam nekog naglog obrta,prevrta,naglosti,iznenadne pojave i sl.,to nema mnogo veze sa reju koju je upotrebio Nikola Kopernik. Revolucija je u izvornom znaenju astronomski pojam koji simbolizuje nagli preokret[kopernikanski obrt] jer je zemlja od nepominog,centralnog nebeskog tela postala pokretno i periferno. Kod pojma evolucije nemamo tih problema po pitanju porekla i opteg znaenja i ona oznaava razvijanje,razvitak...najede iz nieg u vie ili iz manje komplikovanog u vie komplikovano,i taj sam proces razvoja ima svoje vremensko trajanje. Moe oznaavati i menjanje[kao proces razvoja] ili zaobilaenje[idi duim ili komplikovanijim pravcem]. I bez ovih objanjenja znaenja pojmova,jasno vam je da se radi o sasvim dva radikalno suprotna pojma.

Revoluciju kao pojam rado su prigrlili teolozi i najvedi deo religija i neto malo naunika koji ba izgleda nisu pronali sebe. Malo je kontradiktorno da je pojam koji je naneo katastrofalan udarac teologiji i religiji uzet od istih kako bi njim pokuali da zadaju najedi udarac nauci i ateistima. Za razliku od revolucije, evolucija je u vlasti zvanine nauke,ateizma,kritiara religije i prirodnih religija i pojedinih religio-filozofskih pravaca[deizam,budizam,panteizam],mada ima i sve vie pristalica evolucije i kod jedne monoteistike religije-hridanstva[naroito u katolicizmu i protestantizmu]. Judaizam i Islam je apsolutno odbacuju. Na evoluciju se moram posebno osvrnuti iz vie razloga,ali pogotovo zbog jednog koji me posebno pogadja a to je pogrena shvadenost i bespotrebni i nezaslueni napadi na nju. Ne postoji dogadjaj ili pojava u ijoj osnovi ne lei evolucija. Sve se menja i razvija. Svaki dogadjaj ima svoje mesto u jednoj od dimenzija-vremenu. Pod pojmom evolucije podrazumeva se,najede,kako sam ved ranije naglasio,promena u pravcu od nieg ka viem u vremenu. Medjutim to je stav koji nije ba potpuno taan. Evolucija moe imati i negativan pravac,a najoitiji primer za to je drugi zakon termodinamike ili entropija. Ali poto se pojam evolucije uglavnom vee za razvitak kosmosa i ivota,to se po nekima protivi zakonu entropije,pojam evolucije se danas posmatra kao pozitivan pravac u vremenu,odnosno kao tok dogadjaja od prostog ka sloenom sistemu. Bez obzira to se ne slaem sa takvim stavom da je treba posmatrati kao iskljuivo pozitivan tok ,ja du se u daljem tekstu drati pojma evolucije kako takvog. I jo bitno pomena je to da,kada se pria o evoluciji,u 90% sluajeva se misli na evoluciju ivota,iako je to pogreno jer podjednako pravo na evoluciju pripada i kosmosu i bilo kojem dogadjaju u njemu. Mada se danas u naunom svetu,evolucija ivota zove-moderna sinteza-sveopta teorija u koju su ugradjene teorije Darvina,Mendela,Volasa i jo nekih naunika koji su delovali u dvadesetom veku[najede genetiara]. Evolucija

kosmosa i evolucija ivota po danas prihvadenim teorijama imaju evolucijski tok ali razliiti postanak. Dok je kosmos nastao kreacionistiki,ivot to nije,dok je razvoj kosmosa donekle protivan entropiji,ivot to nije. Mada je sve pitanje pogleda na tok u vremenu,savremena inflatorna teorija moe pretpostaviti evolucijski nastanak kosmosa koji u jednom trenutku prelazi u kreacionistiki i ponovo nastavlja evolucijski. Onda se kosmologija i ivot mogu kretati istim tokom,jer bi kambrijsku eksploziju ivota u neku ruku mogli smatrati kreacionistikom[ali ne u apsolutnom ved u relativnom smislu]. Kada kaemo evolucija,pomislimo na Darvina,medjutim tu su ukljuena jo dva velika imena Volas i Mendel,koji su negde u isto vreme na razliite naine postavljali temelje evolucije. Naravno..evolucija se pominje i dosta ranije ali su te teorije ili bile pogrene[Maltus] ili slabo promovisane,tako da se ipak utemeljivaima ove oblasti smatra gore pomenuta velika trojka. Vrlo je vano pomenuti da evolucija nije nastala kao kontra-odgovor na postulate religije,niti su na nju sami utemeljivai tako gledali. Najzad,Mendel je bio vrlo religiozan,ak monah, Darvin je zavrio bogosloviju,Volas je bio vernik.Mendel, Volas i Darvin nikada nisu imali nameru da svojim teorijama budu prepreka na putu religiji,niti su ikada imali neto protiv nje. Zato je malo smeno to teolozi i moderne apologete branedi religiju,napadaju Darvina i Volasa[Mendel se ne moe napadati,ak i ako bi hteli]. Jo smenije je to ih i ateisti i oni maloumniji kritiari religijeuzimaju u usta,kao ljude koji su medju prvim nauno udarili na religiju[uz geologe velikane i genije Hatona i Lajela,koji su se takodje niim izazvani,pojavili kao ikone ateizma].Darvin je proao najgore,jer je opet niim izazvan i potpuno besmisleno postao ak ateistiki bog. Darvin je samo zapisivao oiglednosti koje je zapazio na petogodinjem putovanju Biglom i na logian i razuman nain ih tumaio. ak ni sam nije bio svestan kuda vodi njegova teorija,dok mu na to drugi nisu ukazali. Niti jednom nije svoje zapise upotrebio

protiv religije,ak nije imao nameru ni da ih objavljuje. Volas je to isto uradio,ali do evolucije je doao istim razmiljanjem,dok je Mendel sve to zainio neoborivim dokazima u praksi. Mendel je tako nedvosmisleno i temeljno dokazao svoje rezultate,da se i danas njegov primer u drutvenim i prirodnim naukama uzima kao zlatni standard. Dakle i ateisti i teolozi bi trebali da dre ruke podalje od pomenute trojice i pomenutih geologa. to se tie religije,koja je prva ispalila metak i zapoela rat napavi evoluciju,a ova opet iz odbrane prela u kontranapad,imala je i ima i danas mnoga pitanja postavljena evolucionistima u kojima trae pogrean odgovor ili izostanak odgovora. Naravno,pitanja ima na hiljade..ali je i vrlo bitno ko ih postavlja,iz razloga to ogroman broj ljudi potpuno pogreno shvata teoriju evolucije. Gotovo 99% oveanstva ne zna tano ta to evolucija eli da nam saopti i kako uopte funkcionie. Otuda imamo napade na nju,od vernika koji su samo nauli neto o njoj pa do pitanja ozbiljnih teologa i kreacionista koji su [ili bar misle da jesu] prouili[ali ne i shvatili] ovu sjajnu teoriju. Po meni,evolucija je najpogrenije shvadena teorija u istoriji oveanstva,ak joj ni Ajntajnova teorija relativiteta nije blizu po neshvadenosti[kvantnu teoriju ne pominjem jer ona i ne moe da se shvati]. Zato i imamo totalno besmislena,glupa i meni jako smena miljenja poput one da je ovek postao od majmuna[naroito od ljudi kojima to smeta a pojma nemaju da to uopte ne stoji u teoriji evolucije,niti je evolucija tekla tim pravcem],zatim da ne postoje takozvani prelazni fosili[uzmite knjigu iz paleontologije u ruke,odgovor je vrlo jednostavan],zato nikada nije vidjeno kako jedna vrsta prelazi u drugu[ovo pitanje je svojstveno mozgu deteta od tri godine],pa do ozbiljnijih teolokih pitanja[kao posledica nepoznavanja teorije],poput toga,da su mutacije uvek tetne,mutacije su i veoma retke,pozivanje na drugi zakon termodinamike pa do onog uvenog[za mene i najglupljeg pitanja],da je ansa da ivot nastane sam od sebe jedan prema milijardu milijardi biliona..ili neke druge razmere sa vie ili manje nula. Zatim

sama komplikovanost ivota,oveka,neverovatna komplikovanost delije i njenog funkcionisanja,kambrijska eksplozija...i bezbroj slinih pitanja. Postoje i oni koji evoluciju namerno karikiraju i detronizuju Darvinovu teoriju,da bi je tako predstavili u to loijem svetlu.Svakako treba pomenuti i takozvane saltacioniste[pr.T.Haksli],koji su priznavali evoluciju ali nisu prihvatali da se ona tako sporo odvijala,ved naglo i u skokovima. Tu imamo one uvene zamerke saltacionista koji se pitaju emu bi sluilo pola oka ili polovina krila. Ta saltacionistika pitanja nalazimo i danas kod protivnika evolucije. Za njih imam samo jedan odgovor,pokuajte da shvatite ta je i kako funkcionie evolucija,pa onda postavljajte pitanja[ako bi ih uopte imali]...ne morate itati odgovore najpoznatijeg ateiste dananjice R.Dokinsa,nita on nije pametniji od vas. Ne bih ovde da dajem objanjenja emu slui pola oka ili da ispravljam pogrean stav mnogih da je ovek postao od majmuna,to nije tema niti knjige niti ovog poglavlja. Treba jo jednom naglasiti da su mnogi religiozni velikodostojnici prihvatili evoluciju kao neminovnost pa ak pokuali i da je proguraju uz manje izmene u teologiju[evolucija postoji ali ne obuhvata oveka]. Da teologija ima veliki problem sa evolucijom,moete se uveriti tako to dete u bilo kojoj hridanskoj zemlji[katolikoj ili pravoslavnoj],kupiti zvanine asopise neke biskupije ili patrijarije,koje redovno izlaze i u svakom broju de te naidi da u 90% tekstova napadaju nauku,evoluciju ili dokazuju svoje dogme,umesto da lanci budu posvedeni religiji i njenom promovisanju. Vernici,hridani i pripadnici drugih vera,EVOLUCIJA NEMA NITA PROTIV RELIGIJE I NEMA NAMERU DA ULAZI U BILO KAKAV SPOR SA NJOM! Istu poruku aljem i evolucionistima,koji danas u ime ateizma napadaju teizam...shvatite ta je, kako i zato postoji i funkcionie vera. Ne napadajte mogudnost postojanja Boga,jer to evolucija ne moe da uradi niti je to njen posao. Ne napadajte ni veru,jer ona sa evolucijom nema nikakvih dodirnih taaka da bi se medjusobno sukobili. Ne moete napadati ni religiju jer ni to

nije va posao,ved ,opet ponavljam,posao kritiara religije. Moete se prepirati sa kreacionistima i moete samo na dobar nain pokuavati da pribliite ljudima teoriju evolucije,to vam je najbolji nain da pokaete apsurdnost postanja,iako postanje samo sebe rui. Ali ruenje postanja ne znai i ruenje teizma i vere. I jedni i drugi ste izmeali babe i abe. to se tie teolokog kreacionizma koji zagovara boga-bide ili takozvanog,popularnog-inteligentnog tvorca,tu su sasvim dovoljna dva stava da obesmisle takvu tvrdnju. I tu du se ipak ugristi za jezik i kratko umeati jer mi njihov int.dizajn ozbiljno udara na mozak. I to dva stava koji upravo teolozi i protivnici evolucije uzimaju kao najjae dokaze za njihovu tvrdnju. Samo inteligentno bide moe stvoriti tako komplikovanu,savrenu ili inteligentnu stvar,tvrdnja koja apsolutno samu sebe obesmiljava i ne treba je opovrgavati[takozvani inteligentni dizajn]. I druga...Svemogudi nikada nede stvarati komplikovano,naprotiv. to je neto komplikovanije i inteligentnije,stvorilo ga je neto to nije svemogude. Rastom komplikovanosti,sloenosti i inteligentnosti sve je manja[ili nikakva] verovatnoda da je tvorac svemogud. Ljudi misle da treba uzeti zakonitosti kibernetike[a donekle i formalne logike] da sloeno moe stvoriti samo neto sloenije od njega samog,pa su to primenili na inteligentni dizajn,zaboravljajudi da Bog nije dovoljno sloen ved svemogud!!! Zato bi neko,ko moe od obinog pareta kosti da napravi ljudsko bide,i koji je toliko svemogud da moe da napravi isto takvo prosto i funkcionalno ivo bide,uopte gubio vreme na toliko neverovatno komplikovane stvari kao to su delije,mitohondrije,ribonukleinske kiseline...? Zar jedan svemogudi Bog mora da proraunava koliko tano joni kalcijuma,natrijuma i kalijuma,moraju da imaju elektrini potencijal u miocitima,da bi njihovo grenje bilo spreeno samo neverovatan delid sekunde pre nego to ti isti joni svojim potencijalom iz sranog prirodnog pesmejkera budu nadraeni i zgrili se pre nego to se sami automatski zgre,u suprotnom,srce upada u

elektrinu oluju,aritmije i smrt. Zar svemogudi nije mogao da napravi daleko jednostavniju i uspeniju pumpu za krvotok? Ako to moe ovek,zato nije mogao svemogudi? Mogao je da nas napravi i od obinog...sundjera i da nam udahne duu,zato je uopte imao potrebe da pravi stvorenje koje mora da die ili da ima krvotok. Kod svemogudeg Boga,sve je mogude i dozvoljeno,u suprotnom daleko je od svemogudnosti. ta je hteo da dokae nepotrebnom komplikovanodu???...da je genijalan? Kakav je to onda Bog? Zar je ba toliko udeo da nam pokae svoju mod da moe da stvori osim zemlje,sunca i nekoliko zvezda,jo stotine biliona nebeskih tela koje inae po oveka nemaju apsolutno nikakvu svrhu? Uopte,to pozivanje na inteligentnog tvorca na osnovu komplikovanosti ivota i kosmosa je toliko besmislena,tupava i smena,da je prosto neverovatno da se uopte bilo ko poziva na to. Na kraju,ivot je komplikovan jer smo ga mi kao takvog otkrili,da li je bio komplikovan ljudima pre pet hiljada godina? I da smo stvarno napravljeni od sundjera,drveta,morske pene...opet bi vremenom doli do zadivljujudeg saznanja kako je ivot komplikovan...potpuna budalatina. Mnogi kau da Darvin nije ni sanjao koliko je delija komplikovana[to je tano] i da bi danas on prvi odbacio svoju teoriju. Naprotiv,samo bi imao vie dokaza za svoju tvrdnju. Komplikovanost ivog stvorenja i samog kosmosa je apsolutni dokaz da svemogude bide-bogtvorac nije umeao svoje prste. Da su ivot i kosmos daleko prostiji i jednostavniji,imalo bi smisla razmatranje pitanja o bogu tvorcu.Zavridu ovo petljanje u inteligentni dizajn uz jo nekoliko sitnijih pitanja...zato Bog nije stvorio toliko uveni boing ili jo uveniji asovnik,zato je stvarao vrste koje apsolutno nemaju nikakvu ulogu[osim da jednostavno postoje],emu zakrljali ivotinjskiorgani kod oveka,zato je samo 2% planete zemlje naseljivo a ostatak vie nego surov za ivot,mod regeneracije kod nekih oblika ivota,ta je sa rasama,zato su prvo nastale bakterije a onda nita drugo nije stvarano tri milijarde godina...i ko to uopte moe da ospori evoluciju ljudskog mozga,samim tim i svesti[ne i due,to je posebno pitanje]?

Na kraju,ivot je takva pojava da de uvek nastati tamo gde mu se prui i najmanja prilika da nastane...ivot jednostavno eli da postoji i nita nema udno u tome da je nastao. Inteligentni dizajn ili inteligentna kreacija ne mora obavezno da podrazumeva Boga,mada su takvi stavovi izuzetno retki,kod antievolucionista,medjutim, oni su daleko prihvatljiviji.Zato dragi,teolozi,komplikovanost i sloenost jedne ljudske delije,samo moe da pobije vau tvrdnju o inteligentnom tvorcu koji sve stvara za par dana. Ovim se naravno,ne pobija ni postojanje boga bivstva niti boga prauzroka[koji je svojstven,npr. Deistima ili Panteistima...,jer prihvataju evoluciju],ili bilo koji drugi vid Boga,ovo su samo argumenti koji ne piju vodu za dananje shvatanje monoteistikog Boga. Sve ovo navedeno ne treba da bude argument evolucionista,ak i ako su napadnuti,religija i teologija jednostavno rade same protiv sebe,pa ko eli i moe da shvati-samo napred. Ko ne eli,ne treba da bude na stubu srama,naprotiv,ja izuzetno cenim revnosne vernike a to bi trebali i vi ostali koji ste areligiozni i ateistini.

18. VELIKI PRASAK

to je postanje neba i zemlje, tako su stvarani. Prva.knjig.Mojs.-2[4]

Veliki prasak,znamo svi ta je,trenutak kada se rodio kosmos. Sam proces poetka velikog praska moemo smatrati kreacionistikim,ili u najmanju ruku evolucionistiki u izuzetno malom vremenskom intervalu,to ga ne ini nita manje kreacionistikim,jer se nita ne moe dogadjati trenutno. Dalji razvoj kosmosa,svakako predstavlja ist evolucionistiki proces,koji je opet trajao,traje i trajade nezamislivo vremenski dugo. Veliki prasak je prva strogo nauna teorija,koja je apsolutno ila u prilog religijskom uenju. Odmah su je prigrlili,i javno prihvatili i pohvalili,jer kreacija kosmosa i jeste jedan od najbitnijih postulata teologije[ako ne i najbitniji]. Nauka je ovde pomogla u neku ruku religiji to je za posledicu imalo mnogo tee prihvatanje teorije velikog praska medju vedinom ozbiljnijih naunika i kosmologa dvadesetog veka. ak je javno priznanje tadanjeg pape, da napokon imaju dokaz za kreaciju kosmosa,dovelo do izvrgavanja ruglu tadanje kosmologe,pristalice velikog praska. Ne treba zaboraviti ni injenicu da je pre postojanja ove teorije, religija[a i nauka] oberuke prihvatila i veni svemir,bez obzira to se postanje nije ba uklapalo u takve stavove. Ovoga puta su imali dokaz za postanje i to nisu propustili da razglase na sva zvona,bez obzira to je stav religije da ne uzimaju za ozbiljno bilo kakav dokaz za i protiv od strane nauke,jer su,kako

smatraju i jedni i drugi to dve sasvim razliite opcije pogleda na svet,koje nemaju niti bi smeli da imaju bilo kakvog uticaja jedni na druge. Jednostavno,sve i da zvanina nauka dokae postojanje Boga,religija ne bi smela da to iskoristi u bilo kakve svrhe,jer se po religiji postojanje Boga podrazumeva,nezavisno od bilo kakvih dokaza. Bitno je istadi da se poetkom dvadesetog veka nauka jo uvek nije oslobodila svih uticaja religije,pa smo tako imali vrlo dobre i ozbiljne naunike,jake vernike. I sam,jedan od tvoraca velikog praska,koji je uz zlosrednog Aleksandra Fridmana i postavio njene temelje, bio je katoliki ugledni biskup or Lemetr. Medjutim,kako su dokazi za postojanje kreacije kosmosa rasle,tako je kontradiktorno broj religioznih naunika opadao. Glavni krivac za to je brojka od 14 milijardi godina,koliko je bio star kosmos,znatno manje od religioznih desetak[ili manje] hiljada godina. Tu su i jo dve teorije bile razlog,teorija relativiteta i kvantna mehanika koje su kreaciju poprilino udaljile od boga stvoritelja. Ali bez obzira na to,teologija prihvata veliki prasak u potpunosti, sa sporenjem oko njegovog nastanka i trajanja, sa naukom. Religiji ide u prilog i to to zvanina nauka jo ne moe da odgonetne zato i kako je veliki prasak uopte zapoeo. Oko ovog poslednjeg pitanja i nauka je podeljena,mnogo znaajnih naunika javno[a vedina ne iznosi javno takav stav iz razumljivih razloga]podrava boga tvorca ali mnogo vie kao prauzrok nego kao bide. Na dnu ae prirodnih nauka,uvek demo naidi na boga,miljenje je dobrog dela naunika i takav stav je veoma prihvatljiv. Sa daljim razvojem kvantne fizike,takav stav moe biti jakouzdrman,ali za sada to nije sluaj,naprotiv...jo dugo demo popriekati da se kvantna fizika prikloni jednom od dva carstva. Ovde jo treba naglasiti dve stvari koje nedu obrazlagati jer nisu bitni za temu knjige,prva,da je danas model velikog praska ipak prilino izmenjen i da se vedina naunika priklonila inflatornom modelu,koji takodje u osnovi ima veliki prasak ali sa drugaijim tokom u toj najznaajnijoj prvoj mili-sekundi.

Drugo,nastanak kosmosa,gledali ga kroz veliki prasak ili kroz inflaciju i dalje je samo model i nema apsolutnu teinu,to je samo prema dananjim dokazima koje posedujemo najverovatniji scenario stvaranja kosmosa ali ga jo uvek nikako ne moemo prihvatiti kao apsolutnu istinu,jo mnogo toga nam pravi probleme u ovoj teoriji koje treba reiti i na kraju,naravno najbitnije,saznati zato je uopte kosmos stvoren[ovde je kosmologija prebacila lopticu kvantnoj mehanici[do njene pojave-filozofiji] ali da bi dobili odgovor moraju se ipak udruiti,to ved par decenija i pokuavaju,za sada bezuspeno.

19. NAUKA

zato du im biti kao lav, kao ris vrebadu ih na putu. Pror.Osi.-13[7]

Treba li nam,da saznamo utrobu zemlje,geologija i minerologija nude nam svoje usluge,progonedi od tuda Plutona i ceo njegov dvor. elimo li poznanstvo s oblacima i gromovima,mi se obradamo fizici,a ne Jupiteru i Plutonu. elimo li zdravlja,mi se obradamo medicini a ne Asklepiju. elimo li plodna polja,mi pitamo agronomiju,a ne dodolu. Nauka je,dakle,prognala sve bogove iz prirode i znanje je zamenilo sva verovanja. [Bes.pod gor.]. Zatim sledi odgovor episkopa ,uz zahvalnost nauci,da je nauka proterala samo polubogove a ne samog Boga i da je nauka samo uravnala put pravoj veri...! Ja du se ovde samo zapitati...da li bi ovakav odgovor dobili i pre dva ili vie vekova? Naravno da ne bi. Teko da bi ga od teologa dobili i danas. Ovo je samo odgovor jednog oveka,pravovernika,Svetog Nikolaja. Zato je jedan pripadnik crkve ovako odgovorio? Pa evo,zato...Ja samo ispod Gore,oslukujem Isusa i od oslukivanja stvaram svoju veru,ne prihvatajudi crkvu i njena pravila kao posrednika![Vladika Nikolaj]. Odgovor je vie nego jasan. Ali imamo i dodatak koji upuduje kritiku nauci,sasvim opravdanu- Ko je u vedem mraku,mi koji traimo svojim razumom vie svetlosti,nego to nam oi pokazuju i nauka nudi,ili vi,koji se zadovoljavate samo onim to oima vidite i uima ujete?. Posle ovih zanimljivih citata,da se vratim na odnos nauke i religije.

Zanimljivost koja je vezana za nauku i religiju je upravo ta da su najbitnije naune dokaze,koji su uzdrmali religiju i koje je religija na kraju prihvatila ,dali svetenici i najrevnosniji pravovernici[Bruno,Oresmo,Kopernik,Darvin,Mendel,Lemetr,Baklend...]. Prva nauka koja je imala problem sa religijom,bila je geologija,paleontologija,zatim biologija i na kraju kosmologija i fizika. Odnose geologije i biologije sa religijom smo obradili,kao i kosmologiju[po pitanju velikog praska]. I kosmologija i fizika su relativno kasno dole u sukob sa teologijom,poetkom dvadesetog veka. Do tada,vedina kosmologa i fiziara nije imala problem sa religijom koji bi bio velika prepreka a treba naglasiti i to da je vedina ovih naunika bila manje ili vie religiozna. Sve do trenutka kada su ove dve oblasti nauke morale da se stope jedna u drugu,tu pre svega mislim na fiziku makrokosmosa i fiziku mikrokosmosa,odnosno kosmologiju i fiziku elementarnih estica[jo preciznije,kvantnu fiziku i optu teoriju relativiteta]. Determinizam i kauzalnost,vrlo bitni za religijske postulate,koji i jesu temelji religije,duboko su uzdrmani fizikom mikrosveta[kvantnom mehanikom]. Sluajnosti i verovatnode su zamenile determinizam i kauzalnost,a poto je mikrokosmos osnovna gradja makrokosmosa,moralo se traiti[i jo se trai],kako postulate kvantne fizike ugraditi u kosmologiju. Religija se lagano uruava pod kvantnom mehanikom,jer bi mogla bukvalno sve da objasni ali svoju ansu religija ipak vidi u jo nerazjanjenom sukobu kosmologije i kvantne mehanike. ak ta vie,nada se da de taj sukob zavriti uruavanjem i jedne i druge,zbog ega bi teolozi zadovoljno trljali ruke. Naravno,religija,takva kakva je,sve to joj odgovara prihvatide a sve to govori u prilog protivodbacide. Tako da nede pretrpeti ozbiljan udarac ak i da se dodje do takozvane teorije svega,svetog grala nauke. Opet de negde pronadi svoje mesto u svemu tome,kao to je i pronalazila u predhodne dve hiljade godina,jer kad je Kopernik i Galilej nisu uzdrmali,nede joj ni kvantna mehanika zadati sudbonosni udarac,navikli su da bez ikakvih problema

menjaju crkvene dogme. Mada sukob i nije ba tako naivan,religija je veza oveka sa Bogom a kvantna fizika je Boga udaljila dalje nego to je ikada bio. Medjutim,postoji jedno-ali... Trenutna deavanja u nauci sa poetka dvadeset prvog veka,ne predstavljaju nikakvu opasnost teologiji,ak ta vie,poprilino joj idu na ruku. Kvantna fizika jeste jedna od najegzaktnijih i najproverenijih podruja nauke ali i najtajanstvenija i za na razum vrlo fenomenoloka,to joj je oteavajuda okolnost za iru prihvadenost,odnosno za laku popularizaciju. Ova grana nauke se nalazi na istom mestu kao i hridanstvo ,odmah posle Hristovog vaskrsenja. Jo se nalazi u katakombama i eka vreme za izlazak. Ali ona ne moe da menja dogme,pa je eka neto tei put. Jedna napomena vezana za evoluciju.. koliko god se inilo da su evolucija i kvantna fizika dva totalno razliita pojma i oblasti,zasnivaju se na gotovo istim principima[u 75% sluajeva],tako da padom jedne automatski pada i druga...ali i potvrdom jedne i druga je daleko zatidenija. Trenutno se sasvim upesno podupiru,ali je i injenica da je kriza na vidiku,mnogo toga treba jo objasniti u nauci a svakim danom se sve vie pitanja otvara a sve manje odgovora daje. Dakle,nauka nije [bar jo] u stanju da ospori religiju[nenamerno,bar kod velikih naunika] ali isto tako religija ne sme da se mea u bilo koje podruje nauke i naunog istraivanja. Naalost,to ba i nije tako. Saznanje i vera su dva pojma koji niti mogu niti trebaju da dolaze u medjusobni konflikt. Izmedju nauke i ateizma,rastojanje je zaista ogromno.Temu o nauci du zavriti Ledermanovom reenicom-Nauka nije religija. Da jeste,mnogo lake bismo dolazili do novca.

20. KONCEPT NOMA

i ko padne na ovaj kamen,razbide se, A na koga on padne,satrde ga. Jev.Mat.-21[44]

Koncept NOMA[nonoverlapping magisteria],predstavlja koncept po kojem se religija i nauka predstavljaju kao dva potpuno odvojena[nonoverlapping] podruja[magisterium],medju kojima ba zbog te dve jasne odvojenosti,ne moe dodi do bilo kakvog sukoba. Podruju nauke,pripada oblast empirijskog i materijalistikog,iz ega se kosmos sastoji[injenice] i teorijskog,dejstvujudeg,kako funkcionie[teorije]. Podruju religije pripada pitanje konanog smisla i moralnih vrednosti[pitanje postojanja Boga,naravno,ne postoji]. Mnogi smatraju da religiji pripada i duhovni deo ali nauka tvrdi da u njen domen pripada i funkcionisanje svesti,jer se pod materijalizmom podrazumeva i materija i energija. Meanje pojmova due i svesti[bez obzira na identinost,to su dva potpuno razliita pojma] i dovodi do toga da se teologija i nauka bespotrebno spore oko prava na nju. Ovaj koncept ima protivnike i u religijskim i u naunim krugovima. Mada bi po religioznim postulatima,religija trebala da se pridrava ovog koncepta,dok nauka nema takvu zabranu[ali bi bilo moralno da se dre ovog koncepta],ipak i jedna i druga strana gaji u svojim okvirima poprilian broj bundija koji ne misle da ovaj koncept treba uopte da postoji i da je nauka tu da opovrgava religiju i obrnuto da religija treba da obesmiljava naune teorije.

injenica je da teolozi daleko vie gaze ovaj koncept ali je isto tako injenica da su pristalice nauke daleko edi u svojim napadima. Naroito oni naunici ubedjeni ateisti ne biraju sredstva da obore postulate religije i kao da smatraju da nauka upravo zbog toga postoji,odnosno da joj je to svrha,i nekada na zaista nerazuman nain a nekada i na poprilino bezobrazan i hulniki to ine,to apsolutno neopravdavam,jer su sramota za nauku. Izgleda da jo nisu shvatili da je doba prosvetiteljstva prolo pre tri veka. Njihov cilj je da nauka dobije epitet religije 21.veka...to samo ide u prilog mojoj tvrdnji da medju naunicima postoji zaista poprilian broj neinteligentnih budala. Pristalice teizma jesu umereniji u napadima ali su uz nerazumljivost naina,veoma uporni i daleko ede to rade. Moje miljenje je da je koncept NOMA sasvim opravdan ali da je nepotreban kod onih pitanja gde religija i nauka treba da odgovore zajednikim snagama na neka ista, koja se tiu i jednih i drugih[za sada je takvih pitanja malo ali bide ih vremenom sve vie]. Moralne vrednosti,naravno da nemaju veze sa naukom,kao i sam smisao ivota i tu nauka zaista nema ta da trai.Mada,trai,ali na sredu pa su potpuno zalutali i to beznadeno, isto tako,kosmologijom,geologijom,fizikom...treba da se bavi iskljuivo nauka a ne religija[to ba nije sluaj],ali po pitanju psiholokih,duhovnih pitanja ove dve grane moraju da saradjuju ili bar da se ne napadaju[nije teko popuiti lulu mira,samo malo vie treba vudi]. Niti fizika moe da pobije moralne zakone,niti bavljenje konanim smislom ivota moe da ugrozi geologiju i sasvim je logino da NOMA sa te strane ima logike. Odgovor teologije da hridani ne treba da pristanu na ovaj NOMA koncept iz razloga,koji sa dananjeg gledita zaista izgleda smean,a to je da je Hristos[sveti duh,otac],gospodar itavog univerzuma,a biblija je nepogreiva u vezi sa svim ega se dotakla,ne samo u pogledu vere,morala i konanog smisla ivota ved i u pogledu istorije,geografije i prirodnih nauka! Zbog toga se ne sme prepustiti ni najmanji deo stvarnog sveta,ljudima koji o svetu

razmiljaju iskljuivo materijalistiki i pozitivistiki. Zato to smo im to prepustili-desila nam se evolucija-kau teolozi. Pa dobro,neto mislim,moda bi inkvizicija zaista spreila nastanak teorije evolucije! Evo jo njihovih komentara koji se protive ovom konceptu-dnk ne nosi na sebi oznaku bilo ijih autorskih prava! Tano. Ali su mene izgleda pogreno uili da je dnk pronadjen i prouen od strane mikrobiologa i ranih genetiara,nisam bio obaveten da je dnk ustvari otkrio i opiao starozavetni prorok Danilo. Jedno objanjenje za vernike[ne i za tvrdoglave teologe i iskljuive materijaliste]. Nauka je utemeljena na principima metodolokog naturalizma,koji podrazumeva da se svi prirodni fenomeni objanjavaju na osnovu prirodnih uzroka. Za objanjenje prirodnih fenomena ni u kom sluaju se ne moemo oslanjati na natprirodno i!!! Opti kreacionizam,na koji se teolozi pozivaju,podrazumeva objanjenje prirodnih fenomenabojom intervencijom! I druga stvar,savremena nauka nije materijalistika u bukvalnom smislu[to su teolozi izmislili,odnosno zadrali pojam staronaunog i starofilozofskog materijalizma,da bi nas obmanuli]...u dananjim prirodnim naukama,materija i energija su identine! Mnogi naunici ak i ne odbacuju mogudnost uplitanja Boga,ali to se ne moe uvrstiti u oblast iste nauke,ved iskljuivo kao filozofski interesantna ideja. Za sada jo ,naalost,postoji granica do koje se nauka podrazumeva i do koje moe da ide. Sve preko toga je oblast filozofije[gde ubrajaju i teizam]. Mada,ulaskom u oblasti opte[pa i specijalne] teorije relativnosti,kvantne mehanike[pogotovo],mikrobiologije...stekli su se uslovi da se nauka zajedno sa filozofijom[pa i teizmom] ponovo udrui u jednu nauku-filozofiju prirode,[to je inae osnovna tema moje knjige apokalipsis physis]. Iz filozofije prirode su se i izdvojili prirodne nauke i filozofija,vreme je[ved od 50-ih godina prolog veka],da se ponovo udrue u cilju dostizanja cilja,zvanog-moguda istina. A to se Boga ili svesnog prauzroka tie,ako

nauka i dodje u poziciju da to razmatra kao mogudi vid istine[mada sumnjam],ne brinite,bide mesta i za Vas,dragi teolozi. Do tada se drite svoje vere i religije. Koncept NOMA,tvrde teolozi je stvoren od ateista i materijalista i presudjuje o tome ko moe a ko ne da se bavi naukom i brani hridanima da iznose svoje tvrdnje i dokaze po pitanju postanka i funkcionisanja kosmosa,pa je prema tome ist antihridanski koncept. Niko,draga gospodo ne brani da se jedan vernik ili crkveni otac bavi i naukom,pa za to imamo toliko primera,zar biskup Lemetr,paroh Mendel i ostali,nisu upravo suprotan primer. Bavite se vi naukom,ali ne teolokim principima. Kako bi bilo,da se naunik geolog bavi teizmom,na principima geologije? Jednostavno,svaka religija se,ponavljam se ,temelji iskljuivo na veri i samo na veri...i totalno je apsurdno,pogotovo sa hridanske strane,da se bilo ta potvrdjuje i dokazuje o kosmosu i njegovom funkcionisanju,to jednostavno nigde u bibliji ne stoji. To se kod vas podrazumeva...zato prirodu,bar po pitanju materije,energije i interakcija ostavite prirodnim naukama.

21. ODGOVOR APOLOGETAMA

u meni demona nema, nego potujem oca svoga, a vi me sramotite. Jev.Jov.-8[49]

Danas nema jasne razlike izmedju apologeta i teologa,i bez obzira to jedni nemaju veze sa drugim,ipak se smatraju-istim. Ali kako ne elim da se vie obradam teolozima[bar dok mi u mislima ponovo ne pipnu po ivcu],jer ih ne smatram potrebnim,ovo poglavlje sam i nazvao-odgovor apologetama. Ako neko napada vau veru i vaeg boga-ne morate se braniti,jo manje uzvratiti napadom,jer oni to ne zasluuju. Ignoriite ih,jer to sigurno nisu ljudi koji mogu da vam naude. To su samo neinteligentni tikvani koji skredu panju na sebe,a oni napadajudi vau veru i boga samo vama ine uslugu jer ih jaaju! Bolja odbrana od njihovih napada vam ne treba. Ako neko napada vau religiju-branite je,zbog toga i jeste tu. ak i uzvratite. Ako neko kritikuje va teistiki pogled na svet,opet se branite i uzvratite, na nain kako dolikuje jednom pravoverniku. Ali ne zaboravite dve stvari-va prevashodni cilj je da irite veru,onako kako je to radio i njen osniva...irite je ljubavlju,milostinjom,ovenodu,misionarstvom. Ne mojte je iriti onako kako to danas radite ili jo manje kako ste to nekada radili. Vi niste tu da dajete dokaze za postojanje boga i dokaze za njegova dela ved da njegovim

reima irite i propagirate veru. Ne zaboravite mudre rei vaeg boga[ili proroka]-o okretanju drugog obraza. I drugo,ne zaboravite koliko je ljudi kroz istoriju propatilo zbog vaih nedodirljivih dogmi. Daba danas vaa izvinjenja. Vai sajtovi,vai asopisi,vai govori...puni su kojekakvih dokaza postojanja vaeg Boga i njegovih dela i protiv-dokaza za naune teorije. Nigde nisam naiao na bilo kakav tekst koji govori o propagiranju ljubavi,mira u svetu o prelepim,divnim reima vaeg mudrog Boga[a ima ih mnogo]...puni ste zastraujudih tekstova o grenosti i skoroj propasti,a onda idu dokazi za postanje,potop,izlazak,vaskrsenje,uznesenje i na kraju napadi na evoluciju,geologiju,fiziku,astronomiju...! Setite se kada je zemlja bila ravna i leala na tri stuba koji poniru u bezdan,setite se kada je zemlja bila centar svemira,setite se da se nije ni okretala,da je imala kraj. Setite se svetiljki na nebu,dana pre sunca,gromova,hiljadugodinjaka,podizanja mora,potopa. Setite se Bruna,Galileja,Keplera,Kopernika,Abelara,Hipatije...[a niko od njih vas nije napao,samo su branili istinu],koje ste bezduno proganjali! Setite se svih kasnijih naunika,dokaza,pronalazaka,otkrida koje ste tako gnusno odbacivali da bi ih danas priznali i koristili u svojim dokazima. Da li je vae da poteete svetih sedam argumenata za postojanje Boga?? Vae je da se branite od potezanja kvazi-naunika i njihovih argumenata,ali to ne radite jer ne moete. Argument slobodne volje,paradoks svemogudnosti,argument loeg stvaranja,Raselov ajnik...zato o tome nemate nita da kaete. Nego dokazujete ono to je apsurdno,na apsurdan nain i napadate evoluciju i geologiju koja sa vama i protiv vas nema nita. Bilo koja nauka protiv vas nema nita[priam o nauci,ne o naunicima],gore nabrojani argumenti su samo nauni dokazi koji nemaju svrhu napada na vas,ved su ih ukrali i iskoristili isti oni bezumni i bezmodani tipovi koje sam pominjao. Na kraju,ni jedna ozbiljna nauna teorija,nijedno nauno otkride i nijedan ozbiljan naunik nede svoja otkrida i svoj intelekt usmeriti protiv teizma i

vere. Ko to radi,taj nije iz nabrojane grupe[ved iz one bezmodane]. Kao to ved rekoh,nauka i religija nemaju nita jedno sa drugim,to ne znai da nede imati. Kada dodje to vreme,nadam se uspenoj obostranoj saradnji. Drugo,religija je verom, jasno zatidena od bilo kojeg naunog otkrida,bilo ono u vau korist ili ne. Vae nije da prihvatate,odbacujete ili komentariete ne samo dogadjaje u nauci,ved u bilo emu[politici,filozofiji,umetnosti,pravu na slobodan govor,ili da zabranjujete filmove...]. Vaa je uloga da misionirate na nain koji podie veru kod ljudi a ne dokazima. Ne treba da imate nita protiv neverujudih kao ni oni protiv vas,to je izbor slobodne volje. Na kraju,ako ba hodete da dajete dokaze i obarate naune teorije,ako vam je to duevna hrana,radite bar to na nain koji je argumentovan i razuman,nemojte kao do sada da branjenjem i dokazivanjem samo gubite vernike. Zar zaista mislite da jo neko veruje u postanje,a ni sami ne verujete u to. I pravite razliku izmedju napada i kritike,kao to treba da pravite razliku izmedju teizma,vere i religije. Teizam i vera se niti napadaju niti brane[niti je to mogude],ko misli suprotno,taj verovatno ima skrivenu rupu na glavi kroz koju mu neprimetno curi mozak. Religija kao produkt ljudskog a ne bojeg uma nije zatidena i svako ima pravo na kritiku[ne i napad],kao to i vi imate pravo na odbranu i odgovore u skladu sa svojom verom.

22. HERMENEUTIKA BIBLIJE

eda li ste i vi jo nerazumni? Jev.jov.-15[16]

Ovu temu sam moda najvie pominjao i kritikovao[i jo du],a i ovde du je posebno obraditi,s obzirom da je uz dananju crkvu smatram najvedom grekom u vedini religija,naroito hridanstvu,koje su doprinele udaljivanju vere od svog izvornog oblika. Hermeneutika je ustvari tumaenje,bilo pismenog teksta,bilo usmenog govora. Medjutim,najvie se hermeneutika veze za filozofiju i religiju. Toliko je koridena u religiji da se danas pod ovim pojmom uglavnom misli na religijsko tumaenje svetih spisa[biblije,naroito]. Zbog toga,kao i zbog teme knjige i ja du ovaj pojam posmatriti iz tog ugla. Ved sam pominjao da me mnogi religiozni ljudi nazivaju bukvalistom kada su u pitanju knjige biblije,da imam uzak stav i da biblijskim tekstovima pristupam-pie ta pie i znai ta pie! Ja im odgovaram... Biblija se ne tumai[bar nije bila predvidjena za tako neto,dok joj pojedine delove nisu pomrsili namerno]. Biblija nije uvijena u nikakav veo tajni,posve je jasna i nema potrebe da nam niko objanjava ta su Mojsije,Avram,prorok Danilo,Isaija ili Isus ,hteli da kau. Jo manje ima potrebe da nas neko upuduje na to,kako treba itati bibliju. Nejasnode oko pojedinih biblijskih tekstova upravo nastaju zbog injenice da se biblija ita

sa predrasudama. Bibliji se pristupa bez predhodnih u glavu ubaenih uverenja[bilo teistikih,bilo ateistikih,kreacionistikih,uniformistikih],a ako ved postoje,onda se tokom itanja izbace iz glave i bez ikakvih predrasuda se ita kao od boga objavljena re[logos, knjiga]. Tamo gde bilo ta u samoj bibliji nije jasno ili moe biti nerazumno,tumaenje daje lino Bog ili Isus[u novom zavetu]. Naroito deo sa koridenim parabolama. esto i sam Isus pita: razumete li sve ovo?,ili mu apostoli kau:rastumai nam ovu priu[na ovo dete naidi na mnogo mesta u jevandjeljima]. ak u jevandjelju po Marku imate samu izjavu pisca da apostoli esto ne razumeju rei Isusa i stalno mu trae objanjenja[koja uvek i dobijaju]. Jo ede dete na to naidi u starom zavetu. Biblija je s namerom tako pisana[bez obzira ko su bili autori i da li su to zaista boje redi],da i polupismeni i oni koji ne mogu da se pohvale nekim prosenim umom,mogu da je potpuno shvate,za to je u mnogome zasluan i jevrejski jezik koji je vie nego slikovit[zbog malog fonda rei]. Naravno,ovo ne znai da je biblija prosta ili pisana kao bajka za decu,naprotiv,teko da postoji mudrija knjiga,ali je i po mudrosti i po shvatljivosti savrena. Negde sam proitao objanjenje jednog teologa u vezi Pavlovih poslanica,koji tvrdi da re-telo,koju apostol Pavle vrlo esto koristi,ustvari znai-duhovna slabost,duhovna tekoda,ovekova borba![???]. Ko je on da uopte tumai rei apostola Pavla i na osnovu ega je izvukao takvo znaenje rei. Ako mi jasno obrazloi,poverovadu mu i priznadu da greim i da se biblija mora tumaiti. Navodedi mi primer da je zaista treba tumaiti,govore o Isusovim reima o kopanju sopstvenog oka i odsecanja sopstvene ruke,a kao dokaz navode da bi onda svaki iskreni hridanin na ovom svetu bio jednook i jednoruk! Isus je ustvari neto drugo hteo da kae,a ne na telesno oko i ruku. Tekst glasi ovako:

Svaki koji pogleda na enu,sa eljom za njom,ved je uinio preljubu sa njom u srcu svome. A ako te oko tvoje desno sablanjava,iskopaj ga i baci od sebe,jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih,negoli sve telo tvoje. Ako li te desna ruka tvoja sablanjava,odseci je i baci od sebe,jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli da strada sve tvoje telo-Jev.Mat.-5[2930] Ok. Sad lepo oekujem objanjenje,odnosno da mi objasne ta znai-desno oko,desna ruka,sve telo,udovi...??? Ako u ove etiri rei postoje neka skrivena dubokoumna znaenja,oekujem odgovor. Ako ga dobijem,ja du sebi i oko iskopati i ruku odsedi[otac mi je stolar,pa bar testera i ila ima]. Naravno da de svako normalan shvatiti da je to Isus rekao da bi pokazao strogost moralnih zakona i naravno da nije pomislio da de posle ove njegove reenice svi sami sebi isedi ruke i iskopati oi. Ali ove rei nemaju neko drugo znaenje za koje je potreban tuma u obliku teologa!! Ovo znai,ba ono to je Isus rekao!! Mislio je na desnu ruku,desno oko,udove,odsecanje...a ne na pokajte se jer je dolo carstvo nebesko! Naravno da du kada u poslanicama apostola Pavla naidjem na re crkva,pomisliti[ili stvoriti sebi sliku u glavi] na crkvenu zajednicu Pavlovog vremena a ne na dananju crkvu sa ikonostasom,zvonom ili ime ved. Zar neko treba da me upuduje na to? Naravno da se sa gramatiko-istorijske strane i podneblja na kojem je nastala biblija ne moe itati i uporedjivati sa dananjim vremenom,teritorijom na kojoj ivi italac biblije ili njegovo govorno podruje. Sasvim je logino da se treba vratiti na mesto i vreme dogadjaja,ali to nema veze sa tumaenjem. Biblija nije za debile. Normalnim ljudima nije potreban tuma napisanog,niti neko ko de mu objasniti da je to pisano pre dve ili tri hiljade godina,pismom koje nije bilo toliko bogato i na mestu koje danas zovemo bliski istok. Ponavljam,upravo zbog siromanog jezika i gramatike i zbog elje da bude shvatljiva i onima siromanim

duhom biblija je napisana izuzetno slikovito,tim pre nije potrebno tumaenje,a poto je to samo zapisana boja re preko posrednika,utoliko imate jo manje pravo da se latite-tumaenja. Kau mi da je Isus stradao samo zato to su fariseji i jevrejski narod pogreno tumaili stari zavet! Pa mi jo daju dokaze za to-kojih ima u Jev.po Mateju,prilikom razgovora fariseja i Isusa. A tamo dete naidi samo na sporenja oko toga koji deo starog zakona vai a koji ne. Fariseji i Jevrejski narod su se oslanjali na tekstove zakona a Isus na mesijansko pismo proroka. Jahve je jevrejima dao zakone kao konano otkrovenje i normalno je da su se drali toga. Isus se poziva na neto drugo. Kakve to veze ima sa pogrenim tumaenjem? I na kraju sledi jo smeniji njihov odgovor, da se iza tih zakonskih odredbi moe dokuiti finalno moralno stanje oveka koje vodi do mesije[proitajte ovo jo jednom]! Dakle,biblija nije[niti moe biti] ,nejasna knjiga,naravno,pod uslovom da se pravilno ita i bez ikakvih predrasuda. Neko je lepo to rekao,da se biblija isuvie dobro razume,a to to se tako lako razume ne dopada im se jer se kosi sa njihovim filozofskim ili religioznim uverenjima. Vrlo zanimljivo. Zato su se valjda malo i dali na razbijanje biblije ne bi li je iskomplikovali a onda tumaili ljudima kako je njima odgovaralo. Nisu tu samo uestvovali teolozi,ved i apologete,crkveni oci,carevi,vlastodrci..! Crkva,teolozi i hermeneutika su najveda zla sopstvene religije. Kada kaem crkva,ne mislim na izvorne hridanske crkve ved na one crkve srednjeg mranog veka kao i ove dananje. Dragi vernici,va Bog -Jahve,Alah ili Bog otac i Bog sin,kakva god imena da ste mu dali su autori spisa u bibliji,jer su oni svojim svetim duhom nadahnuli pisce starog zaveta,kurana i novog zaveta. Verujte u njihove rei a ne u rei onih koji su se usudili da ih tumae u cilju svoje koristi. I ivite u skladu sa reima vaeg Boga!

23. KRITIKA RELIGIJE

a ko ima uho neka uje, ko u ropstvo odvodi u ropstvo de otidi. Otk.Jov.-13[9]

Ko sam ja da kritikujem religiju,odnosno crkvu? Znam da de takvih pitanja biti,naravno. Samo jedan od miliona mnogih koji misle slino,ali eli o tome javno da progovori. Ovaj moj odgovor je upuden onim itaocima,vernicima,koji imaju apsolutno pravo takvo pitanje da postave,da me kritikuju ili ak da ovom knjigom naloe vatru. to se crkve i svetenstva tie,oni mogu samo da odgovaraju na moja pitanja,ovde postavljena,[ne meni,naravno,nego vernicima koji ovo itaju],ja na njihova nedu sigurno,niti me interesuju pitanja,miljenja ili kritika od strane crkve...bar dok ne dodju sebi i postanu ono to treba da budu [a to je utopija]! Zato govorim o religiji a mislim na crkvu? Religija je vrsta veza izmedju Boga i verujudeg...a crkva vekovima unazad propagira stav da samo ona ima pravo na tu jedinu raspoloivu frekvenciju sa Bogom,odnosno da se veza samo preko nje moe uspostaviti i da su svi drugi naini nemogudi,lani i bogohulniki. Kritika religije,naravno,moe biti pozitivna i negativna. Kritiku religije,bila pozitivna ili negativna ne treba meati sa teizmom,teologijom ili ateizmom. Negativna kritika nije ateizam kao to pozitivna ne propagira teizam ili teologiju. Ovde nedu citirati niti parafrazirati bilo kog kritiara religije,ved du

iznositi samo moje stavove[osim u filozofskim pogledima na religiju]. Poedu od pozitivne kritike,teizma,religije,vere i teologije. Treba radi lakeg razumevanja naglasiti da du pojmove koristiti iskljuivo u njihovom izvornom znaenju,dakle, teizam je vezan samo za postojanje Boga i iskljuuje odnos Bog-verujudi,dakle,teizam sa verom nema nita zajedniko. Religija je,ved sam naglasio, samo spona ili povezanost Boga i naroda ili oveka kao pojedinca. Vera se odnosi,logino samo na verujude i na njihova verovanja a teologija je nauni pogled vernika na religiju. Najpre da naglasim da de ovde biti govora iskljuivo o monoteistikim religijama,pogotovo judaizmu i hridanstvu. I sam sam hridanin tradicionalistaali ne od onih koji ne poznaju u potpunosti svoju religiju[kakvi tradicionalisti inae jesu],pa je logino da Judaizam i Hridanstvo bude u najvedem delu zastupljen u ovom poglavlju. Moje samosuprotstavljene reenice i kontradiktornosti na koje dete vrlo esto nailaziti,jednostavno su koridene radi lakeg razumevanja teksta[jer se mnogi pojmovi razlikuju u izvornom i popularistikom gleditu,i samo za nepoznavaoce te razlike,a ima ih mnogo,moje rei de delovati kontradiktorne], kao i u onim delovima gde nita sigurno-nije sigurno. Da krenem od judaizma i njegovih pozitivnih strana. Sa teistike strane,zaista nemam ta pozitivno da kaem o samom postojanju i delovanju Boga,jer nemam na osnovu ega da dodjem do njegovog pravog lica. Ako i pretpostavim njegovo postojanje,to sigurno nije Bog kakvog ga je stari zavet opisao. Dalje...ako ovaj monoteistiki Bog postoji,onda nam ne treba ni nauka,ni religija,niti bilo ta..jer sve to nam treba da znamo nalazi se u uvenoj reenici koja objanjava svu sutinu[u kojoj je sve sadrano i koja sve objanjava] JA SAM ONAJ KOJI JESAM! Svakako najmodnija reenica ikada zapisana. to se tie same judaistike religije i vere,svakako vredno pomena su moralni zakoni dati Mojsiju od strane Boga,koji su i danas osnovni moralni zakoni i kojih bi svakako trebali da se u to vedoj meri

pridravamo. to se teoloke strane tie,kao to sam ved rekao,u starom zavetu kao i njegovim kasnijim tumaenjima i spisima od strane crkvenih otaca,izdvaja se samo izuzetna literalna vrednost. to se prorokih knjiga tie,savetovao bih naunike i istoriare kojima je to u opisu posla da se najozbiljnije pozabave ovim delom starog zaveta. Judaizam i negativne strane...opet du krenuti sa stanovita teizma. Kao i o pozitivnim stranama i ovde gotovo da ne mogu nita da kaem,jer u stari zavet ne mogu da se pouzdam. Ako bih kritikovao Boga iz starog zaveta,kao to sam ved i ranije napisao,mogao bih da navedem na stotine negativnih strana takvog Boga. ak ta vie ,smatrao bih ga nastranim,lienim svake moralnosti koju sam pripoveda. Ali knjiga izlaska sama po sebi je dovoljna da sam se i sam zapitao da li pisac tog dela biblije[bio to zaista Mojsije ili ne] dokazuje postojanje ili nepostojanje Boga. Sa religiozne strane,odnos Boga i jevreja je isto tako nerazuman,nelogian i lien svake medjusobne simpatije. Svaki boji[uvek nerazuman] zadatak njegov narod isto tako nerazumno izvri ali se gotovo po pravilu nadje neko ko de uraditi neto jo nerazumnije,zbog ega de ih Bog najnerazumnije kazniti. Svaka pria u starom zavetu ima takav epilog. Pa me i tu mui pitanje,na ijoj su strani pisci bili? to se vere jevreja tie,i dete od sedam godina bi postavilo razumno pitanje,ta to vie Bog treba da uradi da bi njegov narod bespogovorno verovao u njega. I ta pria se provlai kroz itav stari zavet...Boga neprestano izdaju oevici njegovog postojanja[ast izuzecima]. Stari zavet je [osim prorokih i pounih knjiga] najapsurdnija knjiga ikada napisana. ta su pisci hteli,ja mislim da ni sam njihov Bog ako postoji ne zna. Naravno da moemo stati u odbranu originalne biblije u kojoj je sve mozda drugaije zapisano. Sasvim je izvesno da stari zavet nije po sadrini ni priblian originalnim spisima,da je dopunjavan,amputiran,pogreno prevodjen,namerno falsifikovan,doradjivan po potrebi...ali i da je samo tredina teksta bar malo priblina originalu,stari zavet ostaje na najviem postolju apsurdnosti. Ni sam

jevrejski narod mi nije potpuno jasan,jer ih smatram izuzetno inteligentnim i pametnim narodom,za ta postoji pregrt dokaza...ali prihvatiti stari zavet ovakav kakav jeste danas,granii se sa ludodu. Ali ponavljam,bez obzira to ga stavljam na pobedniki tron po apsurdnosti,tako isto to mesto zasluuje i po mudrosti. Hridanstvo! ta uraditi sa trojedinstvom? Koliko je to ozbiljno sa teistike strane. Bog je jedan ali postoji kroz tri osobe: oca,sina i svetog duha. Naravno,sa matematike strane gledano,ovde je zbir tri jedinice-jedan. Da ne bi ispalo nelogino,trebalo bi upotrebiti drugu raunsku operaciju,odnosno da je proizvod od tri jedinice-jedan,to ne bi odudaralo od zdravog razuma,ako bi se pozvali na njega. Tako da je sasvim prihvatljivo ovo trojedinstvo,ak i sa gledita nauke[pa ak i kvantne mehanike,koja ga svojim postulatima u potpunosti i podrava]. Naravno,matematikom,odnosno naukom dokazivati postojanje ili nepostojanje trojedinstva Boga,neozbiljno je...ali zaista ne vidim nikakav ozbiljan problem zato Bog ne bi postojao u tri razliita ali sjedinjena oblika. Problem trojedinstva,zanimljivo,imaju upravo hridanske opcije, odbaene od strane zvaninog hridanstva,ba zbog razliitog interpretiranja Boga. Bog istovremeno JESTE na svakom mogudem mestu u svemiru,pa ako Boga stvoritelja i Isusa Hrista uzmemo u obzir,onda sveti duh,logino mora postojati. Sa teistike strane,ovde se moe dati medicinska dijagnoza-[bo]bez oboljenja. Zato ipak mislim da ovde postoji veliki problem,objasnidu u posebnom poglavlju. Sa religijske strane,odnos Isusa i njegovih pristalica[naroito apostola] je sasvim uredu,dok se dre zajedno. Vera nam pokazuje kroz novi zavet da se deo apostola i vedina Isusovih pristalica otudjuju njegovim hapenjem i smrdu. Pozitivna strana je to imamo dve neverovatno sjajne linosti,tokom itavog Hristovog delovanja[bar po jevandjeljima] a koje su uz njega uvek ak i u trenutku raspeda,kao i posle toga..mladog apostola Jovana i Mariju Magdalenu. I naravno,itavo delovanje Isusa i njegovu filozofiju,od njegove pojave pa do

vaskrsenja,smatram izuzetnim i vrednim svakog potovanja. O moralu i uenju ovog velikog oveka,zaista je suvino priati. Ali i tu imamo poprilino problema,bar oko pitanja-zato je on sve to radio. to se tie osnove ove religije,Hristovog vaskrsenja,sasvim je razumno da to ne moe biti predmet rasprave. Ono se desilo kao to se i nije desilo[opet jedan postulat kvantne fizike]. Raspravljae na tu temu,da li je ili nije bilo vaskrsenja...nazvadu slobodno,tikvanima. Da li imamo danas neto pozitivno u Hridanstvu[opet,dananjem-modernom]? Osim moralnih naela koji se daju i po neki[uglavnom neuspeni ili iznudjeni] poziv na mir u ime Hrista,nita drugo nije ostalo. ta je negativno kod izvornog Hridanstva? O problemu,nasledstva Jevrejske religije ved sam pisao. Da li se to moglo izbedi...pa ne znamo stvarne ciljeve ovog oveka[ili bogooveka],da li je pokuao prevarom da iskoristi starozavetne proroke,da li je pokuao da imitira neke istone linosti[Budu,Zaratustru...],da li je bio poremeden i stvarno verovao u ono to govori,da li je samo hteo da na ljudski nain popravi i propagira nove i prave vrednosti u izopaenom drutvu ili je moda stvarno bio sin boji,to nikada nedemo otkriti[ili bar ne skoro]. ta god da je od toga,pogotovo ako uzmemo injenicu da je i sam bio Jevrej..morao se drati jevrejskog nasledja. I ta god da je bio od toga,ispunio je cilj.Ostala tri pomenuta velika problema,ikonopoklonstvo,crkva i problem teodiceje nisu potekle od Isusa,pa ih sa teistike strane ne bih obradjivao. Sa religijske strane i vere,to se Hristovih savremenika i sazemljaka tie,naroito Hristovih pratilaca,opet se javlja onaj problem kao i u starom zavetu,gubljenja vere,ak i kod oevidaca. Isto pitanje,ta je Isus to jo trebao da uradi? Da se pretvori u abu,krilatog zmaja,da umesto vekni hleba stvori sendvie sa virlama? I posebno Hristov odnos sa njegovom majkom,koji ba i nije bio najbolji[u jednom trenutku i izuzetno lo]. Ali i tu treba biti oprezan kao i kod

fenomenologije ove vere i ne pozivati se na jevandjelja kao na apsolutnu istinu[sa religijske strane]. Dakle,90% onoga to ne valja u ovoj religiji moemo staviti na teret propagatora hridanstva posle Isusa. Isusovo postojanje i ivot,kao i njegovo delovanje,zaista treba da ostavimo na miru,to savetujem i najokorelijim ateistima i napadaima religije. Ne traite greku niti krivca u njemu. Niti ta moete dokazati protiv njega niti on to zasluuje. Zato se treba baviti ne teistikom stranom Hridanstva,ved religijom,verom i teologijom,tu de se nadi i mnogo greaka i mnogo krivaca. Da krenemo od samog novog zaveta. Prvo da naglasim da najstarije pronadjene kopije jevandjelja potiu iz etvrtog veka,to je izuzetno zanimljivo ako imamo u vidu injenicu da postoji zaista ogroman broj originalnih spisa iz perioda od petog veka pre nove ere. Zatim,zato su od toliko jevandjelja izabrana samo etiri?[i sam Matej u svom jevandjelju pominje ovu injenicu,da ih je bilo vie]. Broj etiri je pravdan stranama sveta[???]. ta je to pisalo u ostalim i zato je naredjeno da se unite?[Filipovo,Judino,Marijino...] O ovom ste verovatno mnogo puta uli ili itali,tako da se tu radi o samo dve stvari,sakriti onu ljudsku prirodu Isusa i gurnuti Mariju Magdalenu malo u stranu,jer crkva i ovako ima mali problem sa mizoginijom. Dve sasvim razumne stvari u to doba,ovakva religija je bila odlina za vlastodrce-skinite mi Isusa sa krsta da lake upravljam ovim padenim narodom i nemojte da ena bude osniva religije..preuredite mi to malo. Moda to nisu Konstantinove rei,vrlo mogude da su to uradili i sami hridani nekih vek ili malo vie pre Konstantina[a u ime rimljana]. Ali su mu svakako dobro dole. to se tie utemeljivaa hridanstva u rimskom carstvu,kada ga ved pominjem,Konstantin nikada nije postao hridanin i do smrti je bio poklonik boga Mitre,bez obzira to je sebe postavio za poglavara crkve...toliko o njegovom snu i znaku krsta na nebu. Uostalom,on je i zaetnik meanja

pagantine i hridanstva radi lake prihvatljivosti medju svojim narodom. To meanje rituala boga Mitre,Izide...dovrio je u potpunosti njegov naslednik Teodosije ali za razliku od Konstantina,on je hridanstvo uveo kao obaveznu religiju i otro je osudjivao bilo kakav oblik paganstva,te je u tom smislu po doprinosu u ravni sa Konstantinom. Uporedite obiaje,imena,datume,rituale dananjeg zapadnog hridanstva sa istim boga Mitre i bide vam sve daleko jasnije[jedan od zaista mnogo primera je slavljenje nedelje a ne subote]. Sa postulatima ranog hridanstva,zaista se moglo postidi mnogo u odnosu vlastodrac[drava]-narod. Ali uopte,jevandjelja imaju vrlo sumnjivu istoriju. Osim nekoliko sasvim sigurno sakrivenih ili unitenih[neki su i pronadjeni] i preostala etiri jevandjelja nisu mnogo bolje prola. Mi danas,naravno,imamo samo kopije jevandjelja,sainjenih mnogo godina kasnije[bolje redi,vekova]. Sasvim sigurno da nijedna kopija nije potpuno precizna i tana,poto su ih prepisivai namerno ili nenamerno menjali. Originale,dakle nemamo...ved samo kopije kopije kopija sa nizom greaka i izmena. Zato nikako ne moemo znati ono to nam je Isus zaista eleo da porui. A ako to ne znamo,onda ustvari ne znamo nita i dobijamo falsifikovanu religiju. NJEGOVE rei treba da ine novi zavet! Kakva korist od toga kada su nam boje rei nedostupne u potpunosti[ovo se odnosi i na stari zavet,naravno]ili bar najvedi deo nedostupan. Uz sve to imamo i problem pravilnog prevodjenja. Uporedite dananji prevod novog zaveta na engleskom i na portugalskom...ili na bilo kom drugom jeziku,razlike su zaista ogromne. A i sama izabrana jevandjelja se razlikuju i to po nekim vrlo bitnim pitanjima[primer-Dan Isusovog raspeda]. Dobri poznavaoci biblije sigurno su zapazili da pojedina Isusova pozivanja na stari zavet,nisu ni u najmanju ruku u skladu sa onim to pie u starom zavetu. Takve greke su ba upeatljive,jer se nalaze kod vedeg broja Isusovih parabola [npr. Pria farisejima o radu subotom i sl.]. Vrlo veliki broj ozbiljnih greaka imamo i prilikom poredjenja novog i starog zaveta kao i poredjenjem izmedju etri jevandjelja. Kada kaem ozbiljne greke,mislim na one koje su usko vezane

za dalju sudbinu ove religije. Na kraju krajeva,biblija je ljudskom rukom pisana knjiga,pa ne ude tolike razlike,koje su nenamerne. Marko se razlikuje od Jovana,Pavle se znatno razlikuje od Jakova,Petar takodje. Oni su samo tumaili novi zavet na svoj nain i svojim stilom i takve ideje prenosili i irili. To jeste problem,u pogledu da se boja dela i rei ne tumae. Ali je u ovom najranijem periodu hridanstva ipak to dalekomanji greh od kasnijih ispravki, dodavanja i tumaenja. Ipak u oi upada Jovanovo jevandjelje koje se zaista u ogromnom delu razlikuje od ostala tri. Ne samo po sadrini ved i po stilu[odsustvo parabola]. Najverovatnije da je ovo jevandjelje spoj istorijskih injenica i fenomenolokog predanja o Isusu. ak je lako primetno gde se ovo jevandjelje zaista zavrava,a onda ide dodatak ili naknadno pisani tekst o vaskrsenju. Ranom hridanstvu moemo zameriti gore dve pomenute stvari[vezano za rimskog cara i za Mariju.M.] kao i to beanje od jevreja ka rimljanima[zapadu],to je opet donekle razumno jer u suprotnom danas hridanstvo ne bi ni postojalo,rimljani su bili ciljana grupa. Ali ved tada smo napravili i prekrili prvo pravilo-napravili smo sebi lanog idola u vidu podeene biblije. U bibliji treba da stoje rei koji je svenadahnuti Bog uputio oveku. One se moraju shvatati doslovno!!! Danas du uti od mnogih da povrno gledam na spise biblije i da biblija mora da se tumai[od koga li je to Bog hteo da sakrije svoje rei?]...pa nisam vam ja kriv,dragi nebukvalisti to ste je menjali pa danas ni sami ne znate ta je i kako napisano,ta je istinito a ta ne,ta se shvata bukvalno a ta ne. Napravili ste od biblije jednu apsurdnu,kontradiktornu i neshvatljivu knjigu umesto da to bude jasno zapisana boja re! Ovde du pomenuti jedan primer,sa ovih prostora,kada su tadanje crkvene vlasti napali ved pominjanog vladiku Nikolaja zbog tumaenja sumnjiavosti Jovana Krstitelja u vezi Isusa kao mesije i zapitali ga odakle mu pravo da tvrdi da je ovaj uopte sumnjao???. Odgovor znamo svi koji smo itali bibliju-zato to je to zapisano u jevandjeljima. Ne opravdavam

ovde vladikina tumaenja jevandjelja,protiv toga sam[mada Nikolaja vie smatram apologetom i ozbiljnim kritiarem crkve i svetenstva,zato ga i izuzetno potujem,bez obzira na mnoge njegove pogrene pristupe] ali je zanimljivo da imamo na istim ovim prostorima,bezbroj tumaenja koji zaista nemaju nikakvu osnovu u bibliji...pa se pitam odakle im tako glupo pitanje upudeno Nikolaju. Da malo predjem na problem crkve. Religija moda olakava ljudima ivot,ali crkva moe da ga otea pa ak i uini nepodnoljivim[inkvizicija,verski pogromi i ratovi]. Religija nudi duevnu hranu dok svetenici mogu stvarati mrnju i netrpeljivost. Religija je vrsto povezana s moralom,dok verski i crkveni fanatici zloupotrebljavaju i manipuliu religioznim osedanjima. Zatim zloupotreba crkve u politike svrhe[i obrnuto],guenje individualiteta i identiteta oveka,ograniavanje slobode...! I ne zaboravite,crkva se bogati i stie mod na Isusovom delu[naalost,on nije mogao zatititi autorska prava]. Institualizacija hridanstva ne poinje od Pavlovih crkvi i crkvenih zajednica jer se one znatno razlikuju od kasnijih[a i dananjih]. Pavlove crkve su imale sasvim drugu namenu,pre svega da poduavaju pagane i nepismene ljude novoj veri[jer se kao nepismeni ne mogu sa novom verom upoznati itanjem ],davanje milostinje siromanima,leenju i prorokovanju crkvenih otaca i naravno,ono to i jeste prevashodni zadatak crkve-evharistija[zbog koje dananja crkva jedino i treba da postoji,ali vaninsitucionalno]. Evharistiju je sam Isus ustanovio prilikom tajne veere i to jeste sutinski momenat ovozemaljskog ivota jednog pravog vernika. Ali i ako bi postojanje crkve opravdali ba zbog toga,ona opet to radi na svoj nain koji nije ni slian Isusovom,niti njegovim reima[pozivom]. Crkva ak i poziv na evharistiju,jedan blagodatni in, upuduje zastraivanjem[pristupite sa strahom bojim...]. Uostalom Isus i njegovi apostoli su uspostavili prvu versku zajednicu,odnosno crkvu ali to je bila ista Jevrejska crkva. Poklonici ove

crkve zvali su se Nazareti i pominju se u delima apostolskim,gde Jevreji Pavla nazivaju propagatorom Nazaretske sekte. Da de crkva postati ono to danas jeste,nasluduje i sam Isus[Jev.Jov.]. Najbitnija stvar u poetku da crkva promeni drastino politiku bilo je shvatanje da sudnji dan nede ba tako brzo dodi kako je vedina oekivala ali ni da rimljani nede tako brzo popustiti. A to bi dovelo do slabljenja crkve. Da bi crkva dugorono opstala,morala je se mnogo stroije struktuirati. Crkve su poele da imenuju takozvane vodje koji de donositi odluke i preuzimati odgovornost. Ranijim crkvama gde je svaki lan zajednice podjednako duhovno bio vaan,odlazile su u prolost. Donosila su se odredjena pravila,o tome kako zajednica ali i pojedinac treba da ivi,da upranjava rituale,obuava nove lanove. Ujedno je rasla i hijerarhijska lestvica. Jo u zaetku,takve crkve su imale velike protivnike u jevrejstvu,jer je hridanstvo smatrano bogohuljenjem a neto kasnije su se umeali i rimljani,takodje progonedi hridane i njihovu veru. Ipak,hridanske zajednice su postepeno rasle a samim tim i broj pismenih i inteligentnijih ljudi,kao lanova zajednice. Ovi poslednji su odgovarali na napade ,pisanjem raznih spisa[apologija]. Apologisti su perom branili hridane,pokazujudi da je to religija koja pripoveda moralno ponaanje i da nije nikakva pretnja drutvenoj strukturi rimskog carstva. Objanjavali su da nova religija nije praznoverje ved da propagira iskljuivo istinu,kroz oboavanje svoga Boga. Apologete su bili prvi koji su[a to im ba i nije u opisu posla] pokuajima da pridobiju rimljane,izmenili neke delove novog zaveta,naroito one da carstvo boje pripada samo siromanim duhom i materijalno,kao i skidanje ljage sa Pontija Pilata i bacanjem greha na jevreje. Naravno,ovde se treba dotadi i prie o prvim hridanskim muenicima,koje su nadogradjivane[ne sve] i izmiljanje,jer su imale izvesnu moralnoohrabrujudu ulogu u otporu hridana. Za sve ovo uinjeno,donekle rane apologete treba i razumeti,pa im se ne moe previe zameriti,mada su uz

rane apostole,pokretai onoga to danas nazivam bezumnom crkvom. I onda dolazi jedan od najtetnijih po uticaju na hridanstvo perioda,koje danas zovemo protivjeretike rasprave i hridanski sabori. Problem koji su rani hridani imali jo od samog poetka,opet su se nali mudraci da na svoj nain tumae jevandjelja i religijske istine. Lani uitelji-kako ih je Pavle nazivao,bez obzira to su oni bili veoma revnosni hridani,koji su poimali hridanstvo na malo drugaiji nain[esto i na izuzetno dobar,da ne kaem istinit]. Zato i nastaju postulati religije od strane vedine,koji su sve to se u to ne uklapa proglaavali jeretikim. Na koji nain i sa kojim pravom su utvrdjivali ta je to prava vera[ortodoksija],stvar je o kojoj moe mnogo due da se polemie. Jedni druge su nazivali lanim uiteljima,tako da se ponekad i nije znalo ta je to ega vernici trebaju da se pridravaju,pa su neki i nenamerno zalutali u moru lanih optubi.[prapoetak dananjih takozvanih hridanskih sekti]. Sveto pismo! Nikako ga ne treba meati sa biblijom[to je sluaj kod vedine,ak i kod mnogih teologa]]. To uopte nisu iste ili ak sline stvari. Sveto pismo su hridanski kanoni. I oni jesu vedim delom izvadjeni iz biblije a onda tumaeni i postajali pravila ili kanoni. Malo zabune oko toga ta je sveto pismo,dovelo je i to to je apostol Pavle kao prvi i najvaniji kanon uzeo stari zavet. Medjutim i sam Isus se usudio da tumai zakone starog zaveta[opravdano ili neopravdano,to ne znamo] posebno naglaavajudi da su sad njegova tumaenja na snazi. To se jasno vidi u Besedi na gori[ne ubij....a ja vam kaem,ko se makar i naljuti...]. ak neke zakone i ponitava[kao onaj o razvodu i preljubi]. To je razlog zato se Hristove rei i zakoni uzimaju za nove kanone,odnosno sveto pismo,a potiskuju starozavetne[ne sve]. Tu jo kao doprinos imamo deo u Pavlovoj poslanici Jevrejima, da je stari zavet zastareo i da se uvodi novi zavet. Medjutim,jo kasnije u sveto pismo ulaze i neka pravila koja ne pripadaju ni starom zavetu a ni Hristovim reima...ved njegovim apostolima,pa ak,mada u mnogo manjoj meri i apologetama. Prvi

hridanin koji je prikupio sva pravila u jednoj zbirci,koja je vaila kao prva prava i zvanina knjiga hridanskih kanona,bio je Markion,koji je zavetao i svo svoje bogatstvo crkvi. Kasnije je proglaen jeretikom zbog tvrdnje da starozavetni judejski Bog nije isti kao Hristov,jer je Hrista njegov Bog poslao na zemlju da spase narod od osvetnikog gneva jevrejskog Boga tvorca. Ovde bi jo bilo zanimljivo pomenuti odnos Isusa prema eni koja je uhvadena kako ini preljubu i tako prekrila boju zapovest. Starozavetni Bog ima jasnu kaznu za takav in-kamenovanje do smrti. Ova snana pria se nalazi samo u jevandjelju po Jovanu. Fariseji bludnicu dovode kod Isusa da bi ga iskuali i proverili da li se dri bojih zakona. Isus ovde ponitava starozavetnu kaznu ali na vrlo interesantan nain,on govori farisejima da onaj koji nije uinio nikakav greh u ivotu,prvi baci kamen na nju. Naravno,fariseji postidjeno odlaze i Isus oslobadja grenicu. Ovakvih pria imamo mnogo[mada ne i ovako snanih],koje uz besede na gori u neku ruku i daju za pravo Markionu da naini jeres. Ali moda je itav novi zavet i pisan da bi se Isus to vie udaljio od starozavetnog Boga,mada bi sa dananje take gledita loginije bilo da se uopte nisu ni drali njega. Mnogo bi bolje ispalo po hridane kada bi ova Markionova tvrdnja zaista mogla biti istina ili bar tada prihvadena. Za trenutak du skrenuti sa teme,da bih naglasio da je u vreme rimskog carstva[1,2,3 vek] jedva deset posto ljudi bilo pismeno,to moe dobrano da utie na to,kako i kome su poslanice i jevandjelja pisana i kako su tumaena i prihvatana kod ljudi koji nisu znali znaenje vedine rei u novom zavetu. Da se vratim kanonima,odnosno zakljuku...kako je vreme prolazilo,kanone su sve vie postavljali,dodavali ili menjali vidjeniji crkveni oci uz obaveznu naklonost rimskog cara. Naravno,uz nepostojanje tamparija i izdavaa,knjige kanona[ali i biblije] pisane runo,pravljene su u najvie nekoliko primeraka. itanje se izvodilo javno a onda su sluaoci prenosedi sa kolena na koleno,doprineli da knjiga vie ne lii na svoj original[koji je obavezno bivao negde zagubljen]. Reenica od deset rei,sa nekim

znaenjem,ako se prenosi usmeno sa oveka na oveka u nizu od 200 ljudi,na kraju de dobiti znaenje koje apsolutno nema veze sa poetnom reenicom. Zamislite onda ta se deava sa hiljadama reenica za par hiljada godina i isto toliko ljudi. Do petnaestog veka i poetka tampanja knjiga,prepisivai su na razliite naine uspeli da izmene tekstove. ak i da su se zaista trudili da odre istodu reenice,ne bi u tome ni priblino uspeli,pogotovo ako se uzme stepen pismenosti tih vremena. Jo jedno pitanje je ko je to odluivao koje de knjige [osim jevandjelja] udi u novi zavet. Mnoge poslanice su izostavljene a i mnoga otkrovenja[npr. Pastir od Jerme],nisu se nale u novom zavetu,bez obzira to su od Boga dole. Ali da nastavim priu o crkvama i institualizaciji hridanstva. Pomenuo sam da je rana hridanska crkva tek kasnije,vremenom,poprimila hijerarhijsku organizaciju koja je i samoj crkvi dala mnogo vedi znaaj,postaje sveta ali i prava svetovna institucija. Crkva je sada bitnija i od hridanskih zajednica i od njenih lanova. Crkva je jedini posrednik izmedju oveka i Boga,ona posreduje ak i kod spasenja njenih lanova i samo kroz nju vernik moe postidi blaenstvo i sigurnost. Ovde se radi o dve stvari,kao prvo,ovako neto je moralo da se uradi da se sama religija[ne i vera] ne bi uruila,a drugo,crkva je dobijala i na modi,nije samo bila posrednik sa Bogom ved i sa dravom. to je vie drava prihvatalo hridanstvo,crkva je dobijala sve vie i na uticaju ali i finansijski. U srednjem veku,kroz period od gotovo hiljadu godina,crkva je bila i snanija od drave. Naravno,crkve su imale osnove u teolokoreligijskim strukturama a ne u teistikim. Nepotrebno je naglaavati znaenje rei-crkva u novozavetnim knjigama[zajednica vere,ljubavi i nade] i ono to ona danas[a i mnogo vekova unazad] predstavlja. Poetkom tredeg veka,kada se crkva poprilino ustalila,crkveni velikodostojnici su odredjivali kriterijume,ko moe da bude lan crkve ili vernik hridanin. Svako je morao uz ispovedanje vere da uestvuje u liturgijama,da se pokorava svetenstvu i naravno da bude krten u skladu sa

hridanskim kanonima. Svako ko je pravio pitanje o nainu izvrenja obreda,sveteniku hijerarhiju ili crkvenu doktrinu,bio bi odmah iskljuen iz crkve. Poznato je da su gnostici osporavali sa pravom sva tri sistema,to je jo jedan od razloga njihovog izoptenja iz vere. Suzbijanjem gnostikih miljenja crkva je uspela da uspostavi jak i stabilan sistem organizacije a da bi imala to vie svojih lanova,vernika, u inae ratrkanim crkvama po svetu,crkva je odbacila takozvani elitizam[odredjivanje kandidata na osnovu duhovne zrelosti i svetosti]. Ovakav sistem,podele zajednice na svetenstvo i pastvu i nedoputanje nikome da se izuzme od doktrine,obreda i discipline,koju su zavodili svetenici,doveo je do zaista zadivljujude uspenog i efikasnog sistema organizacije. Svetenstvo je tvrdilo kako je oveku da bi pristupio Bogu,crkva neophodna i da bi bez nje bio izgubljen,jer spasenja bez crkve nema. Pripadnost crkvi se naravno,morala ogledati u poslunosti prema svetenstvu. U katolikoj crkvi se najvie svetenstvo smatra i naslednikom apostola...to je potpuno suludo i neverovatno da takav stav nema veliki otpor medju vernicima. Ali s obzirom da je danas hridanstvo u velikoj meri tradicionalistika i Paskalistika religija[za razliku ranog hridanstva, islama,pa i judaizma],razumljivo je da vernici nede potezati pitanja koja ih posebno i neinteresuju. Stav da je crkva majka hridanstva potkrepili su svojim stavovima i mnogi veliki crkveni oci,Ignjatije,Irinej,Makarije,Prokopije....! Naravno,crkva ako ved postoji treba da propagira kodeks moralnih normi datih od samog Boga,medjutim ona ih neprestano menja,dopunjuje ili promovie nove. Oni to objanjavaju time da u Isusovo [a jo manje u starozavetno ] vreme,mnoge stvari nisu bile odredjene jer nisu ni postojale,sa razvitkom civilizacije kodeksi se moraju dopunjavati i iriti. Pitanje na osnovu kojih tekstova biblije,izgradjuju nove kodekse[kada i sami tvrde da nepostoje],a ako kodeksi nisu izvedeni iz biblije,onda ne mogu ni biti pravilo,samo zato to je neka vedina izglasala tako na osnovu toga ta

bi Isus[ili moda JAHVE, rekao na to]. Naravno da nemam nita protiv da stvari poput narkotika i sl., moralnim zakonima hridanstva pokuaju da se stave van upotrebe,ali samo pod uslovom da imaju osnovu u bibliji[za dati primer osnova ima]. Medjutim,primer ,promena pola kod ljudi koji ele to da urade jer se ne osedaju sredno u svojoj koi,problem doniranja organa,poblem seksa bez zaeda...za sve to postoje stroga pravila u okviru drkve bez apsolutno ikakvog pokrida u novom zavetu. Jo jedan problem je oslanjanje u jednom sluaju na starozavetne zakone u drugom na novozavetne,bez objanjenja zato i ta to sad vai iz starozavetnih zakona a ta je to zastarelo i vie ne vai...i ko to i zato menja Isusove rei i rei apostola Pavla? Drugo,crkva vernike podstie na sticanje i negovanje specifinih i religioznih osedanja,strahopotovanje,ljubav,osedaj za mistino,osedaj greha [grie savesti],oboavanje,osedanja koja se pojavljuju u prisustvu svetih objekata, crkvenih veledostojnika ili ritualnih inova[molitva,krtenje,priede,ispovedanje]. Ne znam zato bi uopte morala da postoji institucija koja podstie prave vernike na ono to je njihova duevna hrana. Zar bi trebalo da postoji institucija koja treba da nas podstie da jedemo i da pijemo vodu? Postoji institucija koja nas podstie da vodimo rauna o svom zdravlju,totalno apsurdno,ali postoji[zahvaljujudi ljudskoj gluposti]. Naravno,ne zbog naeg zdravlja,ved zbog istih onih stvari zbog kojih i crkva postoji. Krajnji cilj crkve nije u tome da se vernik pojedinac formira i razvija samostalno,slobodno,umno,stvaralaki...ved iskljuivo kao nerazdvojni deo mase[stada] pokornih vernika,to opet nema nikakvu podlogu u izvornom hridanstvu. Crkva preko greha i ispovedanja,odnosno straha ili nagrade dri svoje vernike u apsolutnoj pokornosti. Zato se ja kao samostalno verujude bide ne bih sam u svom domu ispovedao Bogu i traio oprotaj?? U emu je to sveteno lice blie Bogu? ak je i dalje od njega,ako demo iskreno. I odakle im pravo da sebe stavljaju kao posrednike,zar Bog nede da razgovara sa nama? Trebaju li nam posrednici i specijalna mesta[crkve],za molitvu,pokajanje,ispovedanje..?...i gde to uopte pie? U

bibliji ne,sigurno.Kao to sam ranije pominjao,duhovnika vernik treba da ima,jer ono to je za neverujudeg psiholog i psihijatar,duhovnik je za pravovernika i to apsolutno podravam. U institualizaciju spada i guranje veronauke u kole kao izborni predmet,to je posebna pria,jer naravno da roditelji a ne dete biraju da li de izabrati veronauku ili ne. Takvo dete koje po starosti jo ne moe da isprati sve i donosi svoje apsolutno miljenje,bombardovati sa dve razliite teorije o postanku kosmosa i ivota,jednoj zvaninoj i drugoj teolokoj,stvara totalnu konfuziju u glavi. Prvo...itava religija staje u jednu knjigu,kojoj nisu potrebni tumai,jer je posve jasna. U 15 godina svako de da razume bibliju,uvedite je kao obaveznu lektiru u kole,kada je ved tada gotovo psiholoki izgradjena osoba u mogudnosti da je ita i shvati,pa neka sama donese odluku. Pre toga gurati dete u bilo kakvu religioznost je totalni apsurd jer de sasvim sigurno do zrelih godina nekoliko puta menjati miljenje i muiti se samo sa sobom. Veronauka je uvedena zbog sasvim drugih stvari,a ne da otvori oi vaem detetu. Pravi vernik ovek moe postati tek posle tridesete godine i to svojom odlukom,daba maltretiranje deteta o religiji u prvom razredu kole,niti de to uticati na njegov kasniji stav niti ga moete naterati da veruje ma koliki vernici roditelji bili,takva odluka se donosi samostalno. Roditelji vernici mogu od deteta napraviti vernika samo do njegovih zrelih godina. Nekoliko rei o teologiji. Sta uopte ona predstavlja? Najjasnije-teologija je disciplina duha koja za cilj ima da u izlaganju i obrazlaganju datih predstava koje dolaze iz VLASTITOG RELIGIOZNOG OTKROVENJA I TUMAENJA,iskoristi dedukciju kao ispravan princip loginog rasudjivanja koji vai u svim naukama,ime stvara privid o sebi kao o nauci. Mislim da je ovde bilo kakav komentar nepotreban. Ovakva definicija jednostavno ne moe da ima osnov u religiji i teologiju odbacujem kao sasvim bespotrebnu i beskorisnu[po vernike] disciplinu. Ne znam da li teoloke fakultete

finansiraju drave,ali ako je to tako,onda treba da otvore i finansiraju i fakultete za astrologiju,ne vidim razliku. to se same vere tie,tu bi negativne kritike bile apsolutna glupost. Veru je nemogude degradirati niti ima potrebe za tim. ak ta vie,opravdavam je u potpunosti. Simonija! Jo jedan veliki problem crkve koji odvlai mnogo vernika od nje[odvlai ih od crkve,ne od vere]. Jo jedna od namerno pogrenih tumaenja novog zaveta od trane crkve u cilju pridobijanja vernika i pre svega novca i modi. Ako je Isus jasno rekao da de tee bogata udi u carstvo nebesko,nego kamila[brodski kanap] kroz iglene ui onda to doslovce znaida de bogata tee udi u carstvo nebesko nego kamila kroz iglene usi!!! ta tu ima nejasno??? ta tu ima da se tumai? ta tu ima da se menja ili dodaje? Ko je i zato odjednom okrenuo priu i rekao da to nije ba tako i da je bitnije kako se vernik ponaao[misli se na pokoravanje crkvi] nego da li je bogat. A onda ti isti bogatai navale sa dobrovoljnim prilozima,ktitorstvima ili crkvama pokajnicama,ne bi li kupili carstvo nebesko. Lepo njima ,jo lepe crkvi. Zato se ne odreknu svega steenog materijalnog bogatstva i odu u manastir[takvih primera imamo],to nije simonija i sasvim sigurno da bi tako postali vernici vedi od bilo kog crkvenog oca. Ko je uopte dozvolio da se ktitorstvo smatra bogougodnim delom i da se ploe sa ktitorovim imenom postavljaju na crkve i hramove. ak imamo primere da se stavljaju i na ikone!!! Zato se od gotovo sigurno prljavog novca crkva ne gadi? Zato je rokenrol muzika djavolja rabota a onda se uzimaju pare koje su skupljene za neki manastir,upravo koncertom rokenrol grupa? Da li bi vas iko pitao odakle vam sto hiljada evra koje elite da poklonite crkvi? Gde uopte u novom zavetu neto pie u prilog takvom delovanju crkve? I gde i kome na kraju idu takve pare? I koliko nam to treba hramova i crkvi,kojih ima vie nego kola i obdanita. I u koju svrhu? Jevandjelje jasno govori da treba ostaviti manje radi vedeg,gore radi boljeg,jeftinije radi dragocenijeg. Izgleda

da su crkva i pojedini vernici mislili da Isus misli na materijalne vrednosti[moda im stvarno i treba tuma jevandjelja]. Ako bi se simonijom obezbedjivao drugi veni ivot onda de Isus imati poprilian problem koga da odbaci. Ali istina je sasvim drugaija,to de mu samo olakati posao. Jo jedna zanimljivost u vezi simonije je njeno objanjenje od strane poznavaoca religije,pa sam tako u mnogo knjiga koje se bave hridanstvom nailazio na objanjenje da je simonija kupovina svetenikog ina,to je potpuna budalatina,takva objanjenja daju oni koji nemaju pojma ko je bio Simon i ta je pokuao da uradi...ved su jednostavno neto nauli o pojmu simonije i onda blebedu o tome. Teodiceja! Velika,veita i teka tema,naroito za vernike a i za samu religiju ili religiofilozofiju. Odakle dolazi zlo ako je Bog sam po sebi apsolutno dobro i ako je stvorio sve stvari dobrima? Ovde du citirati sjajnu Epikurovu reenicu: Bog ili eli da ukine zlo a ne moe,ili moe ali ne eli. Ili ni ne moe a ni ne eli. Ako moe a ne eli,onda je zao. Ako eli a ne moe,onda je nemodan. Ako moe i eli,otkud onda zlo u svetu?. Ovaj problem je reavan jo od samog poetka antike filozofije a vrlo verovatno i ranije,medjutim sam termin teodiceja,[kao problem dobra i zla] prvi je upotrebio Lajbnic[u istoimenom delu] u kojoj donosi poznati zakljuak,da je ovaj svet stvoren kao najbolji od svih mogudih svetova,da postojanje zla nije u suprotnosti sa bojom dobrotom i da je plod slobodne ovekove volje. Ovakav argument su napali mnogi filozofi i teolozi[s pravom], na temelju svemogudeg Boga koji stvara moralno dobro ali ne i moralno zlo. Medjutim,lino...izmedju hiljade pokuaja objanjenja,Lajbnicov stav je jo i dobar i donekle logian[ako se ovde moe ta re uopte upotrebiti].Vedina religija je problem objasnila na daleko uprodeniji nain...jednostavno postoje dva poela,dobra i zla ili Boga i djavola. Pristup koji moe naidi na odobravanje obinih vernika ali nikako i filozofa. ak je ovakav pristup dobar i za vedinu teologa,to je stvarno nerazumno.

Sa nauno-evolucionistikog stava ovaj problem je vrlo lako otkloniti[naravno,problem dobra i zla,bez uticaja dobrog Boga] i to se objanjava takozvanim dominantnim i recesivnim altruistikim genima koje nosimo u sebi[svi smo rodjaci],a koji de se razvijati u skladu sa okruenjem,vaspitanjem,nametanjem pravih ili krivih vrednosti od strane drutva itd. Opte je prihvadeno da dete koje je ostavljeno samo sebi,bez kontakta sa ljudima,postaje zlo. Nede ga kontakt sa ljudima napraviti dobrim,nego samo odsustvo panje,nenosti i ljubavi,koje kasnije kompenzuje zlom. Da bi altruistiki gen proradio u fenotipu,potreban je i altruistiki odgoj. Ali sa religijske strane,odnosno ako pretpostavimo Boga, upadamo u mnoge dorsokake. ak je problem dobra i zla,manje bitan i lake razreiv[makar na naivan nain] od mnogo vedeg problema-patnje. Teodiceja obuhvata i zlo i patnju.Taj problem je pred crkvu postavio vie puta ovde vie puta pomenuti Markion. I to je bila jeres[kao i sva njegova pitanja i tvrdnje],ali crkva nije dala odgovor. I Bogumili,koje inae veoma cenim,jer su proglaeni jereticima od strane crkve zato to su smatrali da je crkva zlo i teili su izvornom hridanstvu,imali su solidno objanjenje za teodiceju. To je veita borba izmedju dva ravnopravna i nepobediva protivnika,zlog Boga starog zaveta i dobrog Boga novog zaveta[trojedinstva].Pokuaji objanjenja[kojih se i danas mnogi hridanski poglavari dre],da Bog patnju daje samo grenima,iz linog iskustva znamo svi mi da to nije istina. A jo manje bi bila istina,tvrdnja da Bog kanjava grenike na zemlji,jer je to sam Isus svojim reima opovrgao. Prastari greh...ni to ne prolazi,Isus ga je preuzeo na sebe. Pa ako postoji Bog,gde onda lei problem,zato patnju vedinom osedaju oni koji to ne zasluuju? Problem patnje,opet je bioloki sasvim objanjiv. Darvin je to izuzetno obradio. Lajbnic donekle reava problem zla,ali pokuaj da rei problem patnje,nije mu uspeo. Svako doivljava tugu i bol,neko vie neko manje. Neko provede ivot sa malo patnje a za nekoga je sam ivot patnja. Ratovi i

bolesti,kao vid patnje u velikoj meri su podstaknuti ili zlom ljudi ili zlom nad svojim fizikim ili mentalnim zdravljem,ali svako od nas zna na stotine primera ljudskih patnji na koje nisu mogli da utiu kao uzrok ili smo ih i sami doivljavali. Ljudske sudbine umeju zaista da budu potresne. Vedina ljudskih sudbina je upravo takva. Gde je tu mesto dobrog i punog ljubavi Boga. On je svemogud i svedobar i sasvim sigurno da ne bi nezainteresovano gledao na zlu sudbinu jednog pravednika. Ali izgleda da ipak nije zainteresovan. Ili mi to ne moemo da razumemo. Bog je dobar,ljudi su rodjenjem zli,pa da to i prihvatimo kao mogude reenje dobra i zla,bez obzira to je u pitanju religijsko-evolucijski pogled. Patnju sasvim uspeno objanjavaju Budizam i jo neke Indijske i Kineske religio-filozofije ali kod hridanstva to nije mogude. Evo pametnog odgovora filozofa Krifta,koji se bavio tim problemom:zamislite medveda u klopci i lovca koji je,iz istog saaljenja,odluio da ga oslobodi. Pokuava da stekne poverenje medveda,ali to naravno ne ide,pa mora da ga uspava opijumom. Medjutim,medved misli da lovac hode da ga ubije,ne shvata da on to ini iz saaljenja i da hode da ga spase. Zatim,da bi izvadio medveda iz zamke,lovac mora da ga gurne dublje u klopku kako bi opustio zategnute opruge. Da je medved polusvestan u tom trenutku,onda bi se jo vie uverio da je lovac njegov neprijatelj koji eli da mu nanese bol i patnju. Ali medved pogreno razmislja. On je doneo pogrean zakljuak zato to nije ljudsko bide i ne razume lovca[kao drugo ljudsko bide]. To je analogija koju moemo upotrebiti za odnos izmedju nas i Boga,kao to je medved trebao da veruje lovcu i mi treba da verujemo Bogu,kae Krift. E sad,nedu se obazirati na to da je Krift pomeao problem patnje sa ovom njegovom analogijom,ali da mu to ne zamerimo ved da se okrenemo onim to je Krift pokuao da nam kae. Da li Krift misli da sam ja idiot ili ja mislim da je Krift idiot. Nama izgleda da nas Bog gura sve dublje u patnju a on nas ustvari pokuava izvudi iz nje? Proitajte ponovo gore navedenu analogiju pa uporedite sa zlom sudbinom jednog nesrednika kojeg lino poznajete[ili ste

poznavali]. Ja du lino ovo uporediti sa mladom,izuzetno dobrom enom u devetom mesecu trudnode,koja se okliznula na ledu,pred kudom,pala,udarila glavom u ivinjak i na licu mesta izgubila i svoj ivot i bebe u stomaku[istinit dogadjaj koji mi je upravo pao na pamet]. Takvih primera imate u ivotu na hiljade. Kakvo opravdanje donosi ova idiotska analogija,dr. Krifta??? Da li mu poginule ene treba da razume ovakav potez Boga i da mu zahvali to pokuava da ga izbavi od patnje??? Inae itava Kriftova knjiga Because God is real,koju teolozi uzimaju kao svoju ikonu teizma je prepuna totalno pomeanih,promaenih i nerazumnih dokaza [i pitanja]. Uostalom,proitajte je,ako nita bar moe da vas zabavi. Ako bi sveto trojstvo posmatrali kroz prizmu deizma,reenje je tu...ali odosmo u jeretike[to bi mene lino izuzetno potreslo]. Vedina nevernika smatra da je zlo dokaz za nepostojanje Boga,to nema mnogo smisla,jer ja neto i ne vidim problem zla kao neega to ima mnogo veze sa Bogom[tu je Lajbnic u pravu] ali patnja moe biti dobar pokazatelj za takav dokaz,ali samo ako je u pitanju Bog-bide,tako da i dalje problem ostaje. Ako Bog kakvog ga zamiljaju tri najjae religije postoji,onda odgovor emu patnja,ne moemo oigledno pronadi,ali demo ga jednom svakako saznati. Postojao ili ne,ja ga ne napadam za zlo i patnju,valjda zna ta radi,ja ovde kao i kroz itavu knjigu napadam iskljuivo one koji se trude da nam protumae Boga i njegova dela[ili nedela]. Dakle,protiv teizma nemam nita,kao to nemam nita protiv bilo koje vere,ali du estoko napadati bogoubice-institucije religije,teologiju,savremenu apologiju i sve one uene vernike koji nam daju pismenim ili usmenim putem svoja tumaenja teizma. Kao to otro napadam njih,isto tako napadam i njihove suprotnosti,borce protiv teizma. Na kraju,vezano za problem teodiceje,imamo sjajnu premudru priu iz starog zaveta,moda najumnije delo oveanstva-knjiga o Jovu,koja se bavi problemom patnje kod pravednika. Ona daje odgovor zato pate i pravednici,ali sakriva odgovor

zato pate i pravednici...[da bi vam bila jasnija ova poslednja reenicaproitajte pomenuto delo]. Da skratim,mislim da je problem teodiceje ipak nastao zbog slabe vere! Ma koliko jaki vernici bili,uvek svetovno stavljaju ispred sakralnog,to je razumljivo...neko ko nema ni trunku sumnje u drugi Hristov dolazak i drugi ivot posle toga[a sumnjam da medju vernicima ima takvih],shvatio bi da teodiceja nema apsolutno nikakvog smisla...i da je to ljudski a ne boji problem,odnosno nema nikakve veze s Njim. Da li Boga treba uopte da se bojimo? [crkva i teolozi jasno kau da treba,ko tvrdi suprotno,slobodno neka me demantuje i dokaze ,pojedu ovu knjigu]. Zato se bojati,dobrog,milostivog,Boga punog ljubavi koji ne eli da nae grehe kanjava na ovom svetu? O gluposti pakla i raja,najradije ne bih uopte da pisem[ali moradu],jer ovo nije knjiga anra komedije. Normalno je da de zao ovek ili jako grean da sam sebe pojede od stida i grie savesti pred Bogom punog ljubavi kada ode na onaj svet...goreg pakla od tog mu ne treba. Zlo i mrnja kada se nadju u okruenju bezgranine ljubavi ne mogu sami sebe da podnesu-to je pravi smisao pakla. Upravo strah od Boga i religijska kauzalnost je najvie uticala na pojavu ateizma[mislim na prave ateiste,ne one nabedjene borce protiv Boga]. Crkva razmilja potpuno drugaije,da de strahom prikupiti vie vernika i lake vladati sa njima,to jasno govori o nepoznavanju psihologije masa. Moram se ovde ograditi,zaista ima duhovnika koji su prava blagodat za vernike i koji u sutini,nemo, ne podravaju vedinu stavova crkve. Jasno je da takve velike duhovnike nedete nadi u crkvi ved u pojedinim manastirima i izdvojenim isposnicama. Pria o kazni i nagradi,zaista izgleda kao deija pria sa stanovita velikih istinskih duhovnika,ali to ne menja na stav prema crkvenom uenju koje ga propagira. Izabrali su najgori mogudi nain[kao i Judaizam] za pokuaj privlaenja i dranja vernika na okupu. To im je uspevalo do poetka dvadesetog veka,danas takvim stavom samo prave sebi problem i vernici im

okredu sasvim razumno ledja. Otkrivenje Jovanovo je uneto u bibliju upravo iz tog razloga,da iri strah medju neverujudim ili kolebljivim,bez obzira to otkrivenje nije uopte pisano u toj nameri niti propagira bilo kakav strah od Boga ,ali ono to bih ja ovde dodao je to,da ako neko treba da se plai otkrivenja...onda je to upravo hridanska crkva. Moda ste stekli utisak da branim jevandjelistu Jovana,jer ga esto pominjem i to uvek u pozitivnom smislu. Da,uz Isusa[i Mariju.M.] ga i smatram jedinim normalnim Hristovim saputnikom,sapatnikom i apostolom. Uostalom,njih dvoje su do samog kraja bili uz svog uitelja i nisu se krili niti plaili nikoga a najmanje odricali ili posumnjali. A to se tie otkrivenja,kojima crkva pokuava da plai malu decu[a kao to rekoh,crkva najvie treba da ga se plai],ne samo da mu je namera bila posve drugaija,ved postoje jake indicije da su delovi otkrivenja pisani naknadno,dosta kasnije i da je naravno lano i protureno iz ved pomenutih razloga. U crkvene kanone je ubaeno negde poetkom petog veka. Izmedju ostalog,Jovanovo jevandjelje, poslanice Jovanove i vedi deo njegovog Otkrivenja nisu po stilu ni priblini delovima otkrivenja koji opisuju vatru i sumpor,niti imaju potrebnu potkrepu u bilo kojem jevandjelju. Zato i jeste najkomplikovaniji deo novog zaveta,jer ga mi,navodno tupavi,ne moemo razumeti bez tumaenja crkve. Sudnji dan de svakako dodi,postojao Bog ili ne,i po religiji i po evoluciji kosmosa,[a i po ljudskom zlu],to nas eka. Da li de pre dodi ovaj religijski,ljudski ili nauni,saznademo jedino ako Bog postoji. I za vernike i za nevernike,ista poruka,ako i dodje do drugog Isusovog dolaska,sasvim sigurno da nam nede suditi po tome kako nam to crkva naglaava,budite pre svega istinski dobri,poteni i humani ljudi,nedete pogreiti u bilo kom sluaju. Naravno,ne kao Paskalisti. Ikonopoklonstvo! Kroz ikone mi potvrdjujemo stvarnost svetitelja kao ivih bida-ree[ili lupi] jedan crkveni otac,i proglasie ga svecem!! Ali ved u njegovoj narednoj mudrosti,skae sam sebi u usta-Bilo da se ovek klanja...[sledi nabrajanje]...bojim tvorevinama ili ljudskim tvorevinama,sve

je to idolopoklonstvo! Ako ikone nisu ni boje ni ljudske tvorevine,onda mora da su ih crtale bubamare?? Prvo razjasniti ta su to ikone. Ikone su jevandjelja ili delovi jevandjelja preneti sa pisanog oblika u slikani oblik. Sve jedno da li demo neki dogadjaj opisati reima usmeno,pismeno ili ga slikom predstaviti,to naravno vai i za jevandjelja. Niko protiv toga nema nita i to je sasvim u redu,da ne kaem i poeljno,jer se jevandjelja uzdiu na zaista umetniki i oaravajudi nain. Ali ta se to,ma bilo ta iz jevandjelja moe naslikati a da uesnik nije sam Isus Hristos? Znai da on obavezno mora biti na svakoj ikoni,naslikan u dogadjaju u kojem je uestvovao. Udjite u bilo koju crkvu,pogledajte ikone[ne ikone svetaca,ved samo one iz jevandjelja] i na polovini nedete nadi Isusa Hrista. Hajde da kaemo da se moe to nekako i razumeti[mada ja ne mogu],ali klanjati se ikoni na kojoj nije Isus[pa i nad njegovoj] ili prikazano sveto trojstvo,za mene je suludo. Sledede...ako su ikone jevandjelja u slici,pa ta na ikonama trae sveci koji su iveli hiljadu godina posle Isusa? Kakve oni veze imaju sa Jevandjeljem? Ovde bi bilo zanimljivo pomenuti uveno torinsko platno[ili platanicu],hridansku relikviju koja se uva u katedrali Jovana krstitelja u Torinu, u koju je navodno Isus bio umotan posle smrti i skidanja sa krsta i u kojoj je sahranjen. Prilikom vaskrsenja,njegov lik je ostao ocrtan na platanici. Prvo, samo objanjenje otkud lik na platnu je besmisleno[proitajte deo jevandjelja od vaskrsenja do javljanja apostolima],drugo,analiza izotopom ugljenika c-14 je dokazala da je platno poprilino mladjeod Isusa. Jo nekoliko dokaza[ispitivanje boje,nastanak i tkanje platna..],pokazuju da je Isusov lik na platnu verovatni falsifikat. Odgovori teologa da je pare platna koje je poslato na ispitivanje,zamenjeno, sasvim je logian odgovor,naravno da nede priznati uradjeno datiranje platanice,a jedini mogudi odgovor je-zamenili ste ga. Kada ved postoje[teolozi],pa to im je i posao,ne zameram im ni najmanje. Moje

objanjenje je da je upravo torinsko platno,izmiljeno,kako bi posluilo kao osnov,odnosno kao potvrda ili dokaz,kako je Isus izgledao. Imali su jak osnov za nastajanje ikona sa Isusovim likom. Imali su lik bogooveka.Sada im je put bio potpuno otvoren. Za likove na ikonama ostalih uesnika jevandjelja,kako su do njih uopte doli,ne znam...moda i njihove platanice imaju ali nede da nam kau. Jedno objanjenje u vezi mog miljenja o falsifikovanju platanice,ne opovrgavam ja tim Isusovo vaskrsenje[ipak sebe smatram inteligentnim],samo mislim da je to uradjeno u druge svrhe. Ali da to ostavimo po strani,postoji daleko vedi greh crkve,koje se ne moe nazvati samo ikonopoklonstvo ved dobija oblik idolopoklonstva,najvedeg hridanskog greha,a to su ikone svetaca. Ako se ved crkva odluila na korak da slika i ikone svetaca,hajde to su zasluni borci hridanstva,kako je dozvolila da se od njih pravi kult i da se vernici klanjaju i mole pred njima. Nadjite mi jedan jedini delid biblije u kome je makar naglaeno da tako neto moe,da je dozvoljeno,potrebno,naprotiv,naididete na kontra stav-strogo zabranjeno. Uopte ne postoji ni najmanja osnova da se ikone svetih[pa ak i Boga] uvrste u red onih pred kojima je dozvoljeno klanjanje. Hodete dokaze? Ne gradi lika rezana niti slike od onoga to je na nebu..[Mojs.2 knjig.],Ne gradi sliku Boga u liku ene ili oveka[Mojs.5 knjig.],Proklet da je ovek koji bi nainio lik rezan ili liven,delo ruku umetnikih[Mojs.5 knjig.],Slike nisu ni na kakvu korist[Isaija 44.],Ne izjednai Boga sa slikom[Isaija 40.],Bog nije ikona[dela apost.17.]. Ovde jedna napomena,na grkom se rezan lik kaeikonos! Gde ovde moe bilo ko da zakljui da je Bog mislio iskljuivo na druge[lane] bogove a ne na ikone u celini? Opet neki tumai? Ja ovde ne vidim nita nejasno i nita to se moe tumaiti. Mi pravoslavci se na prvom mestu klanjamo nad ikonom krsne slave,zatim bogorodici,pa svetoj Petki i tek na etvrtom mestu Isusu[istim redom i psujemo]. Kod katolika je Isus jo nie plasiran. Kod Islama,kao to znate, to je strogo zabranjeno i moe se

moliti i obradati samo Bogu,kod njih ikone ne postoje[pa ak ni osnivaa religije,proroka Muhameda]. Sasvim logian stav,jer je jasno ta oznaava pojam monoteizam. Mi pravoslavci imamo zatitnika vinograda,zatitnika od zmija,zatitnika od groma... zatitnika moreplovaca,zatitnika lekara,zanatlija...mravinjaka...i nije to ba svojstveno nama i katolicima i Jevreji imaju zatitnike za razne oblasti. Jel to monoteizam ili se vradamo antikim bogovima zatitnicima mora,vatre,vetra...? Jel to na Bog nije svemogud ili je suvie zauzet pa je svaku oblast podelio svojim pomagaima,KOJE SMO MI PROGLASILI SVETIM,a on je to bespogovorno prihvatio. To to je pagantina morala da se izmea sa hridanstvom ,razumem[mada ne podravam ni najmanje],ali,hajde,ne bi se hridanstvo tek tako razvilo da nije moralo da se tako uradi. Ali danas su bar ljudi visoko svesni,jasno im je ta je paganizam i zato je izmean sa hridanstvom,ko bi to pravio danas problem da se vera oisti napokon od pagantine? Neki kau,tradicija[moj deda je..pa i ja du tako...],totalna besmislica,ko tako razmilja,bolje da nikada ne razmilja[o bilo emu]. to se svetaca tie,rani veliki borci i stradalnici zbog hridanske vere,zasluuju svakako da se pominju u liturgijama svaki dan i da se pria o njima. Na kraju krajeva neka im se i lik zabelei na slikama. Ali postoje dve stvari...ko ih je i na osnovu kojih kanona proglasio svetima i jo gore na osnovu ega je dozvoljeno slavljenje istih i pogotovo klanjanje njihovim likovima. A sveci proglaeni od srednjeg veka na ovamo,to je pria za sebe. Svako ko je napisao par teolokih knjiga i rekao dve mudre rei,postaje svetac. Netrulene kosti,sveto miro i ostale potreptine da bi neko bio svetac su od skoro uvedene i totalno su apsurdne. Da ne pominjem ko je sve,apsolutno nezaslueno i u pravoslavnoj i u katolikoj crkvi kanonizovan,mnogi veliki grenici ali sa crkvom pokajnicom,tu su zatim razni vladari koji su u ivotu sve bili, samo ne pravi hridani i ljudi koji se dre moralnih zakona,koliko je samo oceubica i bratoubica kanonizovano?...pa

gotovo svi za koje ja znam. Na koju ikonu obavezno prvo naidjete kada ulazite u crkvu[u sredini hrama] i nad kojom se klanjate i ostavljate novac[normalno]? Jel to Isusova ikona? Ili svetog duha? Koliko Isusovih ikona vidite u crkvi ili hramu? Koja ikona vam je okaena na kudnom zidu? Ikona sveca zatitnika doma i eventualno bogorodice trojeruice,zar ne? I negde u doku mala ikonica svete Petke. I naravno,uskrnje jaje,uvarkuda. Gde tu vidite i H od Hridanstva,dragi vernici? Ko je svemogudi,predrobri,ljubavi pun Bog koji je sa vama u sve trenutke od postanka sveta i koji je prvi,jedini,alfa i omega? I kako glasi prva zapovest? Gde vam je nestao taj Bog. Ako vas ved crkva ui pogreno,sami se vratite svojoj izvornoj religiji. Lako je shvatiti da je crkva zla korporacija s monopolom na duhovnost,ne dajte da vas varaju, slavite samo i samo Isusa[sveto trojstvo se podrazumeva]. Mnogi crkveni oci[i sama crkva] imaju stav da ikonopoklonstvo nije idolopoklonstvo jer se ne klanjamo mrtvim stvarima ved ivim svecima naslikanim na ikonama????[morao sam da stavim etiri znaka pitanja]. Koji je to svetac iv? I gde se nalazi...na nebu? emu se klanjamodrvetu,platnu,kreu,staklu? Ja vas zaista molim da ponovo paljivo proitate bibliju!!! to mene zasmejavate,hvala vam na tome,smeh je zdrav ali je nezgodno to ste vi predmet smejanja,ili moda volite da se alite na svoj raun? A moda je i Prokopije bio aljiv ovek. Ako je tako,ne zameram vam...ali ipak paljivo proitajte bibliju i menjajte se,jer ako Bog u koga verujete[ili se pravite da verujete] zaista po drugi put dodje...teko vama[sad malo ja vas plaim Bogom,s razlogom]. Na kraju...ti pokojnici,hridani,ta je s njima dok nisu postali sveci? Neko se setio da ih posle hiljadu godina proglasi svetim..i ta?...odjednom su postali daleko blii Bogu jer je tako neto odluio neki tikvan na zemlji. Sad odjednom moemo da se molimo i njima,da nam posreduju kod Boga ili Boga-sina a pre kanonizovanja to nismo mogli...kakva glupost! I jo jedno pitanje...zato ikone moemo da crtamo na zidu,drvetu,staklu,limu...i jednostavno ih osvetamo u crkvi a to

isto ne moe na koi i to sopstvenoj? Naravno da ne opravdavam ni jedno ni drugo,samo mi treba objanjenje. Lik Isusa na koi tela i lik Isusa na paretu drveta,prvo je greh,drugo bogougadjanje...zato neko ne bi nacrtao lik Isusa na sopstvenom telu i traio da se ta tetovaa osveta,onda ste uvek uz sveti lik? Za ovo sam dobio odgovor...to je skrnavljenje od Boga datog nam tela koje je zabranjeno u hridanstvu! Zar se neto moe skrnaviti Isusovim likom?...da ne navodim ostale primedbe na ovako glup odgovor! Jedno moe na ovome ali to isto ne moe na onome,jedno je skrnavljenje i prljavtina,a to isto je na drugom mestu istoda i bogougadjanje. Jedan bogohulnik i krvnik koji se pokajao moe da bude svetac a jedan revnosni hridanin koji ni mrava nije zgazio,ne moe. Pa jo o svemu tome odluuje mala skupina pomenutih tikvana koji,eto,imaju pravo na to,jer su oni u dosluhu sa Bogom,pa im ovaj saopti da mu nedostaje jedan pomodnik i jedan zatitnik stoke i stonih proizvoda. Praznici i post! Oko hridanskih praznika a vezano za proglaene svece,donekle sam odgovorio u predhodnom tekstu o idolopoklonstvu. Pitanje slavljenja svetaca moe se gledati iz dva ugla. Prvo pogrean pristup vernika,koji re-slaviti,upranjavaju bukvalno, a drugo je pogrean stav crkve,ovde naroito mislim na crna,podebljana crna i crvena slova u crkvenim kalendarima. Ako su ved bez pitanja uveli mogudnost kanonizovanja,odakle im ideja da postavljaju i hijerarhijsku podelu medju njima. Ignjatije je malo vedi svetac od Makarija,pa smo ga podebljali a Vasilije je ipak vedi od obojice zajedno,pa smo ga malo zacrveneli. I odakle im samo pade na pamet da uvode neradne dane za ta crvena slova,to blage veze sa hridanstvom nema. Zna se koji je dan neradan[i koji jedini moe biti] i to sasvim jasno pie u bibliji[subota ili nedelja u zavisnosti kojoj grani pripadate]. ak je i slavljenje Boida,Hristovog rodjenja,bogooveka,potpuno pogrean stav. Da ne priam o lupanju datuma,njegovog rodjenja,odnosno uzimanjem rodjenja boga Mitre ili

zimske ravnodnevnice. Nikakvo slavljenje, nikakvih svetaca,ak ni u liturgiji,nije hridansko. I posle trabunjaju da idolopoklonstvo nije svojstveno crkvi. A to se vernika i njihovog shvatanja slavlja tie,o tome ne treba posebno priati...vatrometi nad crkvama,pucanje,veselje,hrana,pide...! Svaka ast pravovernicima[svih vera]...ja im se divim u revnosti i potovanju svoje vere,a vi ostali,kvazi-vernici i crkveni oci i teolozi...ako postoji va Bog, on vas se sasvim sigurno stidi. Post podrazumeva uzdravanje od zlih misli i dela i mrsne hrane??? To je odgovor crkve. Koliko sam ja upuden u veru,pravi vernik se uzdrava od zlih misli i dela,maksimalno mogude tokom itavog ivota a ne samo tokom posta. Ili ova crkvena definicija posta vai za one nevaljale vernike,kojima je posle posta ipak malo dozvoljeno da se ogree na razne naine,do slededeg. I u emu je simbolika uzdravanja od mrsne hrane? Da se osim due,proisti i telo. Da duevno i telesno isti primite svetu tajnu prieda,krv i telo Isusovo. Da zavirimo opet malo u bibliju...da vidimo gde to i kako mrsna[krvna] hrana prlja telo? Mogu da virim koliko hodu..nema. Tajne svetog prieda ima,zapisana je,dakle apsolutno je opravdana,iste due uzeti Hristovu krv i telo,takodje se podrazumeva,ali u vezi prieda i mrsne hrane...ne samo da nema traga u novom zavetu,nego ne bi imala nikakvog smisla,ak i da je zapisana. A o prii o etiri velika posta i prieda i njihovim utemeljivaima........esto ostajem bez teksta kada su gluposti u pitanju. ta je sa molitvom? Da preskoimo to da se za vrlo bitne stvari molite gore pomenutima[Bogorodici,Krsnoj slavi...i ostalom drutvu iz kraja]a Isusa se setite samo kad treba da postignete gol sa penala ili uskliknete boe pomozi,kad polaete ispit. Ako ste ved vernik,moete se iskljuivo moliti za zdravlje i oprost grehova,jer to je jedino opravdano. Molitva svake druge vrste,je traiti od Boga[ili svetaca] da poniti prirodne zakone koje je sam Bog postavio. Dakle,uz pretpostavku da postoji Bog,jedino logino,razumno i tamo gde moete da oekujete pomod je molitva za zdravlje i molitva za

oprost. Moliti se da pada kia posle velike sue,to je isto ruenje bojih prirodnih zakona,a da ne priam da je 99% molitva toliko nepojmivo glupo da se verovatno i sam Bog nasmeje[verujem,da ako postoji,ima smisla za humor]. Molitva za uenje,molitva za lov,molitva za ribolov,molitva za miran san...molitva za brz pristup internetu[naravno,ovo poslednje sam izmislio ali se ne bih iznenadio i da je vidim u bududim molitvenicima]. Opet tu veliku odgovornost snosi crkva,sa svojim molitvenicima[koji se naravno kupuju] gde imate posebno molitve za sve[pogledajte bilo koji molitvenik,pa se i vi malo nasmejte]. Postoji i jedno pogreno shvatanje molitve...vedina vernika[opet tu ima crkva uticaj],misli da je molitva molba upudena Bogu za nekom ili zbog neke potrebe. Kada se kae molitva,uglavnom se na takav vid molitve i misli. To je takozvana molitva moljenja! I ona i jeste najedi oblik. Ali molitva isto tako i u istoj meri znai i molitvu hvale ili molitvu blagodarnosti,slavljenja... Svaki oblik razgovora sa Bogom,o bilo emu spada u molitvu. Dalje...imamo problem sa molitvom moljenja kod raznih vernika. Ako traite od komije novac na zajam a on vam ga da tek kada ispred njega padnete na kolena,sa suzama u oima i molite ga nekoliko putato je oigledan znak da je komija zao ovek. Sa Bogom ne smete,niti moete imati takav pristup,jer Bog je dobar i pun ljubavi i razumevanja. Ali vedina upravo misli da de Boga umoliti ba zbog toga to se ponizno moli i klei pred njim kao i pred svojim rdjavim komijom. To nije molitva,niti Bog trai takvu vrstu molitve. Njemu netrebaju ponizni ved oni koji ga slede. Moliti se,traiti oprotaj,kajati se i sl.,ne znai ponizno to raditi ved iskreno. Ali da ne poduavam ja vernike kako se pravilno izvodi molitva,valjda to znaju,ako ne,duhovnici upravo tome i treba da slue,da verniku pomognu da pravilno pristupa Bogu[da ga naui a ne da posreduje]. Ispovedanje i pokajanje! Jo dve stvari koje ne moete da uradite bez crkve. Da li je tako bilo u prvom veku hridanstva? Naravno da nije. Grenici su odlazili duboko u pustinje ili neka druga usamljena mesta, ispovedali se,kajali

i molili Bogu. Zato to ne moe danas? Ne moramo idi u pustinje,moemo se i kod kude iskreno ispovediti,pokajati i moliti Boga za oprost. Ili moda Bog ne eli da slua nas,ved mu treba medijum u vidu svetenika ogrezlog u grehu,koji de posle davanja oprosta u ime Boga,sesti u svoj mercedes i otidi kudi. Crkva je izriita u tome da se ispovedati moemo samo u ispovedaonici crkve uz prisustvo svetenika koji de zamoliti u nae ime Boga da nam oprosti greh a onda nam u ime Boga oprostiti i odrediti trajanje posta[u vidu kazne]. Ovo odredjivanje trajanja posta radi iskupljenja greha je totalan apsurd,kao i onaj o trajanju redovnog posta. Ako svetenik zaista razgovara sa Bogom o nama i naem grehu,pa hajde da razumemo takav stav crkve ali poto,naravno,znamo da to ne funkcionie tako,ko je uopte taj koji moe bilo ta da uradi u ime boje? Ja zaista ne razumem vernike da prihvataju ovakve besmislice od strane crkve. Sve to crkva tvrdi da bez nje ne moe,ista je la. Naravno da sve od ispovedanja do pokajanja i molitve moemo uraditi u svom domu bez prisustva bilo kakvog svetenika,ispovedaonice ili ikone. Naravno,ovde govorim o iskrenom pokajanju,koga zapravo najmanje ima. Ako neko tek kad oseti blizinu smrti zbog teke bolesti ili u dubokoj starosti,iskoristi priliku da se ispovedi i pokaje za uinjene grehe tokom ivota,moe pokajanje biti i najiskrenije[mada najede nije],onda je to pokuaj prevare Boga. iveti grean ivot sedamdeset godina i onda se pokajati,a Bog ma koliko dobar bio i pun ljubavi,da ga izjednai sa revnosnim vernikom koji se redovno kajao i ispovedao,onda to jeste zaista dobar Bog ali ne i pravden. Naravno,kod crkve sve moe pa je svejedno kada i koliko se pokajete,bitno je da to uradite. Ako ja zaista verujem,i ako iskreno verujem u drugi pravedniji ivot,i u sve ono sto religija tvrdi,sasvim je logino da du se potpuno posvetiti Bogu. Ali sistem Paskalista,verujem,idem u crkvu,priedujem se,jer ko zna...moda Bog postoji ali nedu ba da se odreknem svih slasti ovozemaljskog ivota,jer ko zna...moda i nepostoji,ne spada u bilo kakvu veru ved u pokuaj zavaravanja Boga,a u stvari zavaravaju sebe jer Bog se varati ne moe. Zato i smatram da

pravih hridanskih vernika nema vie od 1%. Ostalih 49% su Pakalisti a od preostalih,vie od polovine su tradicionalisti[koji i inae nemaju pojma o svojoj religiji] a ostali su prevaranti u slubi crkve. Juda! O ovom oveku[problemu] du kratko,a stavio sam ga ovde jer mislim da je jedna Isusova reenica,falsifikovana. Ako nije onda imamo paradoks nad paradoksima. Neko je morao da izda Isusa jer inae ne bi bilo danas ni vere koju zovemo Hridanstvo[bar po bibliji]. Ali pre toga da se razjasni u emu je uopte uloga izdajice??? Isus ne bi bio uhapen da izdajnik nije pokazao prstom na njega[ili ga poljubio]?? Naravno da bi bio i naravno da bi zavrio kako je i zavrio. Pa kome i emu je trebao izdajica? Postoje neke prie teologa da je u pitanju mala pieva parabola...a o emu?? Ali da prihvatimo da je Isus stradao zbog Judine izdaje. Da mu je ta uloga unapred bila namenjena,govori mu i sam Isus na tajnoj veeri. Ali i dodaje: ali teko onome oveku koji izda sina oveijega,bolje bi mu bilo da se nije ni rodio. Dakle,neko mora da ga izda jer je tako zapisano ,inae Isus ne bi bio ubijen,dakle ne bi ni vaskrsao,samim tim ne bi imali ovu religiju. Drugo,zapisano je da to ba uradi Juda. I na kraju ujemo onako teke rei od samog Isusa. I pored toga,na kraju se gorko kaje i izvrava samoubistvo i opet ostaje najprokletiji lik oveanstva. Totalno besmislena pria...odnosno,totalno besmislena reenica koju je navodno izgovorio Isus. Te reenice nema u Jovanovom Jevandjelju. Jednostavno mu Isus saoptava da je on izabran i da ide da uradi to to treba da uradi...i tu se pria o Isusovom odnosu sa Judom zavrava. Ne izgovara onu besmislenu reenicu,to je sasvim normalno. Drugo,sasvim izvesno da dobri Isus nije bio ovek[ili bogoovek] koji bi tako neto i rekao.Prenaglaena pria o Judi izdajniku,unosi bespotrebnu pometnju i naglasak na njoj je zbog sasvim drugih razloga,ubaen u priu...kao to je to uradjeno i sa priom o Varavi. Vaskrsenje, Marija Magdalena,Apostol Jovan! Za verujude,vaskrsenje Hristovo pre svega oznaava pobedu nad udovitem koga se ljudi od

samog postanka oveanstva najvie boje-smrti. Hristovo vaskrsenje,vie nego bilo koji dogadjaj u istoriji,ne moe se ni pod kojim uslovom tretirati kao predmet nauno-kritinog istraivanja,on iskljuivo zahteva nau veru ili neveru. Sam in vaskrsenja nije opisan ni u jednom od etiri jevandjelja,to je donekle logino,jer svedoka nije ni bilo a i samo opisivanje takvog ina je nemogude i dobro je to se niko nije usudio da u svrhu verodostojnosti vaskrsenja,taj in i opie. Samo bi proirio fenomenologiju i to kod najbitnijeg dela jevandjelja,koja mu je i ovako svojstvena i samim tim povedao broj kritiara ili ak i omogudio opovrgavanje. Ovako,za sve nas i za sva vremena,vaskrsenje ostaje tajna u koju moemo iskreno verovati. U jevandjelju po Mateju imamo jednu priu koja govori o periodu neposredno po vaskrsenju ili ak moda pre vaskrsenja,koja govori o samom inu sklanjanja kamena sa grobnice od strane andjela bojeg. Pria o nadjenom pomerenom kamenu u svim jevandjeljima,ne treba da udi jer se danas zna da su jevreji svoje mrtve sahranjivali neposredno posle smrti i da je zaista postojao obiaj da se grobnica drugi ili tredi dan otvara,radi provere umrlog,ba zbog estih sluajeva da su ljudi sahranjivani u stanju kome ili klinike smrti i da su dovikivanjem traili pomod,kada bi se povratili ali to ne uvedava sumnju u vaskrsenje kao i injenica da prazan grob nije dokaz Isusovog vaskrsenja. Ovde je neko drugi odigrao kljunu ulogu ne samo u inu potvrde vaskrsenja Isusovog ved i kljunu ulogu u itavom hridanstvuMarija Magdalena. Nedu se ovde baviti temama koje su ved mnogo puta obradjivane ,niti je to tema ove knjige...da li je Marija bila Isusova ena sa kojom je imao i decu ili da li je Marija dola u Evropu[Francusku] i donela neto vano,istinitost ili neistinitost Sionskog priorata,niti du priati o njenom sklonjenom pa nadjenom jevandjelju,ved iskljuivo o njenoj ulozi u samom hridanstvu. Pre toga treba ponovo napomenuti da su Marija Magdalena i apostol Jovan,jedini pratili Isusa i bili uz njega od poetka pa do same Hristove smrti. Lino mislim da je L.d. Vini na Tajnoj Veeri i Mariju i Jovana ,nacrtao kroz jednu osobu,koja je pored Isusa i glavom naslonjena

na njega gde se jasno moe videti i lik mladog mukarca Jovana kao i lik ene,Marije Magdalene,istovremeno. Mislim da bi ova slika vie odgovarala kvantnim fiziarima za objanjenje kvantnih efekata nego Monaliza,gde su objanjavali da je istovremeno i tuna i sredna. L.d. Vini je oigledno imao uvid u to koje su dve linosti uz Isusa,najbitnije za razvoj Hridanstva i koje su samom Isusu bile najdrae. To jasno vidimo i iz Isusovih rei,upudenih sa krsta,svojoj majci-eno,eto ti sina! A onda se obrada Jovanu-evo ti majke. Kao i iz poslednjih rei Isusovih izgovorenih u ovom svetu,pre vaznesenja u nebo. Na pitanje Petra: -gospode,a ta de ti ovaj?[odnosi se na Jovana],Isus mu odgovara-Ako ja hodu da on ostane dok ne dodjem,ta je tebi do toga?. Zanimljivo bi bilo pomenuti da najvedi[po Hristovim reima] i najomiljeniji Hristov apostol,ujedno i Isusov nedak, u crkvenom kalendaru nije dobio crveno slovo,ali zato su crveni mnogi za koje ni sama svetena lica ne znaju ko su. O svom potovanju prema Mariji,dovoljno govori to to je nju izabrao za objavu svog vaskrsenja,bez obzira na jedanaest mukih apostola i to u vreme kada se ene nisu neto posebno potovale i cenile. Marija ga je prva videla i razgovarala sa vaskrslim Isusom i dobila od njega zadatak da prenese najvaniju poruku budude religije. Marija je glasnica Hristovog vaskrsenja i samim tim se mora smatrati,osnivaem religije,koja i lei na temeljima vaskrsenja. Ostali apostoli ,naroito apostol Pavle su doprineli da hridanstvo oivi ,da se odri i rairi se ali se ne mogu smatrati direktnim osnivaima hridanstva.Zato i kome je uloga Marije zasmetala u crkvi,moemo samo da nagadjamo ali je injenica da je to je vie bilo mogude sklonjena u stranu. Papa Jovan-Pavle drugi je u 20.veku bar donekle ispravio ovu priu,dajudi Mariji mesto koje zasluuje[ali su njegove rei otile niz vetar,naroito kod pravoslavaca]Kao to je i sasvim izvesno da je crkva ba Jovana,kao najvoljenijeg Isusovog apostola,iskoristila da se ba na njegovom jevandjelju,otkrivenju i delima apostolskim,malo dopie.

Moral! itavo moralno uenje Judaizma i Hridanstva,jeste,ustvari dekalog i moralni zakoni izvedeni iz njega. Dekalog je kao religijski ustav iz ijih zakona se moe izvesti veliki broj moralnih podzakona i amandmana. to se razlike izmedju starozavetnih i Isusovih zakona tie,razlikuju se upravo po velikom broju pomenutih amandmana kod Isusa i po nainu kanjavanja za moralne prekrioce. Prekritelji dekaloga su kanjavani odmah,na ovom svetu i zastraujude. Kod Isusa je kazna odloena i upravo to odlaganje kazne daje mogudnost prekriocu da se iskreno pokaje,to ga spaava kazne,koja bi ga ekala na sasvim drugom mestu i na sasvim drugi nain. Treba redi da dekalog nije ist pronalazak Jahve[i Mojsija],ved da je postojao i mnogo ranije kod drugih religija ili kao zvanini zakon nekih starih drutava. Jedina novina je prvi boji zakon,kojeg sa sigurnosdu moemo prepisati dekalogu. Ali svakako najveda zasluga za promovisanje pravih moralnih naela,pripada Judaizmu i Hridanstvu. Naravno,ova moralna naela su koren svakog pravnog sistema u svetu. Da li bi ljudi bili manje dobri ili vie zli da ove zapovesti ne postoje? Kroz istoriju,svakako-da! Danas,ne bi imalo toliko uticaja,jer je mnogo manje pravih vernika a postoje i zvanini dravni zakoni koji su mnogo veda pretnja za zloince,bar na ovom svetu. To se jasno vidi i po par zakona koji nisu uli u krivino pravo ved su samo ostala kao moralna naela,kojih se zaista retko ko pridrava. Druga stvar je kako se prekrioci takvih moralnih naela ponaaju kada im kosa zakuca na vrata. Jo jedno pitanje,na koje se ne moe dati apsolutan odgovor je,da li bi, naprimer, ubica osedao griu savest ako nije upoznat sa bojim zapovestima ili da oni ne postoje? Sa stanovita evolucije,da,ali samo u sluaju da je ubistvo bilo nenamerno i neplanirano. Sluajno ili ubistvo u afektu,svakako da bi izazvalo ranije ili kasnije griu savest. Sa druge,religijske strane,gria savest ne bi ni postojala da Bog nije dao moralna naela. Ali bez obzira na to,postoje religiozna moralna naela koja evolucija ne bi podrala da ona kod vedine nas nisu usadjena u svest upravo kroz religiju. Za tako neto joj moramo odati priznanje. Neki pametnjakovidi ak tvrde da su ona

usadjena u nama i bez veze sa homo religiosusom[Lok]. Jo jednom treba ponoviti da se moralna naela ne odnose samo na dekalog,ved na sve ono izvueno iz njega,a to je 90% onoga to podrazumevamo pod apsolutno moralnim ovekom ili obrnuto,apsolutnim grenikom. Upravo je to Volter imao na umu kada je rekao-ako Bog ne postoji,trebalo bi ga izmisliti,kao to je i ispravno zakljuio koliko zlo lezi u crkvi i rekao-Unitite bestidnicu. Crkvene zapovesti! Za razliku od bojih zapovesti,ovo su zapovesti[kanoni] kojih treba da se pridrava vernik,lan crkvene zajednice i koje je propisala sama crkva. Izdvojidu samo neke od njih. Treda crkvena zapovest-potovati svetena lica. Prvo, treba da potujemo bilo koga,zar ne?,zato bi se svetena lica izdvajala? Da moda opet bukvalno ne shvatam zapovest? Moda. Pitadu crkveno lice da mi protumai. Da li je odraz potovanja klanjanje i ljubljenje ruke svetenom licu? Jeste. Time pokazujemo da smo nii od njega i nedostojniji Boga. A po emu to? Nismo dobri kao on,nismo pametni kao on ili smo manji vernici od njega. Moda on svako jutro pije kafu sa Bogom i razgovara sa njim a mi to ne moemo? Moda mu se Bog javlja i daje zadatke? Ili moda ima bolji auto od nas,vie novca,vedu kudu? Bide da je ovo poslednje. ta vi mislite? Peta zapovest-moliti se Bogu za one koji su na vlasti. Treba li ovde bilo kakav komentar? Onaj ko misli da je ovo u duhu izvornog hridanstva a ne pokuaj crkve da dobije mod preko drave a drava mod preko crkve,onda taj sasvim sigurno ima strah od IQ testa. Ovo je tako drska zapovest da mi se gadi i od nje i od crkve. esta-drati postove i molitve koje episkop zapovedi u vreme kakve nevolje. Po stoti put,kome to i u ije ime episkop daje zapovesti? Da li je ikome jasno odakle je crkva,odnosno iz kojeg dela jevandjelja pronala osnov za tako neto. Ali crkva jeste[odnosno eli da bude] drava pa moe i ima pravo da donosi zakone na osnovu predloga i usvajanja na saboru. Ako me bilo ko demantuje i pronadje u jevandjeljima bilo ta to moe posluiti kao osnova za bilo koji crkveni stav danas,i ja du beati od IQ testa ko djavo od krsta. Deveta

zapovest- jeretike knjige ne itati??? ta su jeretike knjige? Evo vam definicije pravoslavne i katolike crkve-jeres je uenje u filozofiji,politici ili nauci koje nije u skladu sa uenjem crkve! Postoje i takozvane hristoloke jeresi koje se odnose na pogrena uenja o Isusu i hridanstvu[dakle teoloka uenja u suprotnosti sa zvaninim stavom crkve]. Ali vratimo se pravom znaenju jeresi i jeretikim knjigama. Nemojte decu slati u kole,jer su fizika,hemija,istorija,biologija...olienja jeretikih knjiga. Setite se da je heliocentrini model bio proglaen za najvedu jeres. Zatim Dijalozi doivljavaju istu sudbinu. Nita bolje nije proao ni lord Kelvin. Nemojte itati bukvalno nita osim crkvenih knjiga jer je koliko ja znam bilo ta drugo protivno crkvenom uenju. Imate toliki broj itija svetih da ih moete itati do kraja ivota i opet nedete stidi ni desetinu da proitate...pa navalite,dragi vernici,zato bi itali knjige iz astronomije kada u bibliji lepo pie da je zemlja nepokretna i ravna,a ako sumnjate u bibliju...skoite i opet dete doskoiti na isto mesto...i ja sam to jednom probao i uverio se da je zemlja nepokretna. Toliko toga kroz istoriju je crkva proglasila za jeres,da bi ih kasnije i sama prihvatala uz izvinjenje jereticima zbog pretrpljene torture. To de se deavati i u bududnosti,sreda pa je crkva izgubila mod, pa de samo prihvatati jeretika uenja bez potrebe da se izvinjava sagorelima na lomai. Gotovo da sam ubedjen da de za pedesetak godina,crkva apsolutno priznati i evoluciju i starost kosmosa[i zemlje],relativistiku i kvantnu mehaniku i da de sve to nekako ugurati u zvanine crkvene dogme. Naravno,priam o zvaninoj crkvi,teolozima...pravovernici de uvek ostati verni onome to biblija ili kuran govore[u emu ih maksimalno podravam],pa makar to bilo i pogreno. I onda de i oni kao i ziloti biti proglaeni jereticima. ivi bili pa videli. Ovde bih se kratko nadovezao na pitanje krenja crkvenih kanona i kazne koju vernik ili sveteno lice dobijaju. Kao i kanoni...i kazne su usvajane na vaseljenskim saborima ali za razliku od kanona koji su delom iz jevandjelja a

delom imaju osnov u jevandjeljima[bar bi tako trebalo da bude,to je ipak retkost],kazne se naravno ne pominju u svetim knjigama hridanstva ali su ipak predlagane od pojedinaca i usvajane dizanjem prsta[to se zove demokratija]. Crkva je ,naravno i tuilac i sudija i izvritelj. Razume se potreba da,poto su ved reili da postanu institucija moraju imati odlinu organizaciju i pravila,pa i kazne. U kapitalizmu,radnik koji prekri pravila firme u kojoj radi,moe oekivati novanu kaznu ili otkaz. I obrnuto,novanu nagradu ili unapredjenje za besprekorno povinovanje postojedim pravilima. Koliko je to ispravno,nedu u to ulaziti,jer ova knjiga nije Marksov Kapital,samo sam podvukao da institucije moraju imati pravila i sistem kazni i nagrada. I dok de u pomenutoj firmi i jedno i drugo imati efekat na radnika,kod crkve kao svetovne institucije koja je takodje organizovana po kapitalistikom[nekada feudalnom] principu,nagrade nema jer nagradu daje Bog na onom svetu[ispravno] ali ima kazne i to na ovom svetu i ne od Boga,ved od svetenog lica. Apsurdnost nije samo u tome ved i sama kazna nema nikakvu svrhu niti de imati efekat na verujudeg. Naravno,u srednjem veku kada su kazne bile nasilnike[u skladu sa feudalnom crkvom],imalo je efekta,jer niko ne bi da dobije batine i drugi put ili da malo izgori na lomai. Danas u kapitalistikoj crkvi kazne su kudikamo blae i apsurdnije...kakve de kazne biti u komunistikoj crkvi,videdemo. Danas,najtea kazna koja moe da vas zadesi od strane crkve bilo da ste vernik ili sveteno lice je trajna zabrana[epitimija] prieda[za svetena lica to znai i skidanje mantije ali ne i izoptenje od crkve] ali s tim da vam bude dozvoljeno poslednje priede,pred odlazak na onaj svet. O besmislenosti ovakve kazne ne treba troiti papir. Blae kazne,poput kradeg ili dueg posta ili privremene zabrane prieda mogu vrlo ozbiljno nauditi verniku. Naravno da ne propagiram tee,inkvizitorske kazne,koje imaju efekta ved sam zgroen bilo kakvim kaznama od strane crkve,jer niti imaju veze sa osnovama hridanstva niti imaju veze sa bilo im. Hridanstvo poznaje [na ovom svetu] samo iskreno pokajanje ili izoptenje od crkve u sluaju svetenih lica[opet do iskrenog

pokajanja],a kada,kome i kako je uopte palo na pamet da u okviru crkve sme osudjivati i kanjavati...tome ne moete udi u trag. Ima,bar za mene,jedna posebno zanimljivo crkveno pravilo koje ne smete prekriti ali ako ste ga ved prekrili onda morate istrajati u tome da ga do kraja prekrite ili dete biti kanjeni-i to se odnosi na zaklinjanje,koje je strogo zabranjeno po crkvi ali ako ste se ved zakleli da dete neto uraditi,onda to morate uraditi da ne bi rizikovali kaznu. U samom pravilu osim ove prve apsurdnosti postoji i jo jedna-ta ako smo se zakleli da demo nekoga ubiti? Kanon u pisanom obliku za ovo pitanje ne postoji[valjda nikome nije palo napamet] ali de vam uvek odgovoriti da se injenje zla nepodrazumeva pod prekrajem ovog prekraja[ak sam i ja kao pisac morao da proitam ovo dva puta]. Medicina i bolesti! Vrlo zanimljiva tema. Potekla iz nauke koja se direktno protivi religiji. Sa teoloke strane,bolest je medicina protiv greha. Crkva na bolest gleda kao kaznu za nemoralnost[greh] i tvrdi da je svaka bolest duevnog porekla,pre svega grenosti due.ak ta vie,crkva zna za uzroke bolesti[razne vrste grehova,za svaki organ posebno-otac Tadej],pravoslavna crkva neodstupno tvrdi da uzroci svim bolestima,stradanjima pa i samoj smrti lee u oblasti moralnog. Zato i za leenja koja ona preporuuje za sve ovo jesu samo moralne prirode-kajanje,post,molitva,ispovest,razreenje. Zna crkva i naine leenja,za neplodnost idite u manastir Vasilija Ostrokog,za vid tu je Manasija,digestivni trakt,eto vam Ravanice, bolesti zavisnosti-manastiri Fruske Gore ,za sve bolesti-vodica crkve svete Petke. Dakle,uzroci i leenje,to se crkve tie,nisu problem. Problem je to imaju lou dijagnostiku proceduru...ali i to de popraviti,svaki manastir ili crkva de predstavljati jedan dijagnostiki aparat. Eto ja predlaem da crkva svetog Marka predstavlja ekg aparat. Kako se to ljudski vek u poslednjih sto godina povedao za skoro trideset godina?,zbog toga to su ljudi manje greni?? Koliko ja znam,postali smo greniji u poslednjih sto godina nego za 19 vekova ranije,trebali bi da ivimo u proseku po dvadeset godina. Naravno da ne

propagiram grean ivot u svrhu dueg ivota[ova primedba vai samo za maloumne],ved samo znaaj medicine u tome. Tano da u vedini sluajeva medicina vetaki produava ivot i postoji veliki broj asketa koji de umreti kada im je reeno a nede otidi u bolnicu[takvih ljudi moete pronadi i medju neverujudim,opet du pomenuti Ajntajna,izmedju ostalih..]. Takav stav podvinika potujem i to je prava vera,ja im se divim,to je prava vera u Hrista. Stavove Jehovinih svedoka neopravdavam,naravno,jer oni nisu askete a jo manje pravovernici. Danas dete videti ekaonice u bolnicama pune svetenih lica,mui ih valjda prostata[najvie ih vidjam kod urologa],vrlo retko dete videti monaha a nikada nedete videti jednog Franju iz Asize ili sline njemu. Ali du ipak pomenuti znaaj duhovnog i fizikog oporavka kod vernika,najverovatnije izazvan sugestijom[a moda i Bojom intervencijom],to opravdava uticaj religije u okviru medicine kod verujudih. Naroito je uspean religijski pristup kod psihijatrijskih bolesnika[naravno,takodje verujudih],pa se iz toga i razvila jedna grana u psihijatriji,takozvana pastirska psihologija,koja je za verujude veoma uspena. Ipak,savet pravovernicima,da religijski pristup leenju ipak shvate kao pomodno sredstvo u izleenju a da zvanina medicina mora biti primarna. Kao i to da bolest,naravno nema nikakve veze sa grehom[u to ste se valjda ved uverili,primerima iz svakodnevnog ivota]. Ali dobro je verovati i u pomod svevinjeg,svakako ste u prednosti to se izleenja tie u odnosu na neverujude. Postojane zagrobnog ivota. Raj i pakao! Napomena-pakao i had[ad] nisu isto. Ova tema je zaista bar za mene najzanimljivija[i najsmenija],iz razloga da se uopte ne pominje u bibliji,niti se iz bilo kojeg teksta moe i priblino uhvatiti za ovu temu[osim pominjanja vatre i sumpora u crkvenojdopuni otkrivenja. Onog dela za plaenje dece]. Zagrobni ivot,odnosno odlazak due na nebo posle smrti,kao i pojmovi raj,pakao[negde i istilite] su najistiji oblik pagantine,postoje daleko pre hridanstva,ak su i po opisima

isti i koji nemaju veze sa hridanstvom a ipak je nekako progurana u crkvena uenja[ta mislite uz pomod koga?]. Besmrtnost due se jasno opovrgava u bibliji. Besmrtna dusa bez tela ne postoji. Biblija nas ui da je ovek posle smrti u stanju dubokog sna,apsolutno bez svesti i da de tako ostati do Hristovog drugog dolaska, kada mrtvi vaskrsavaju[telom i duom] i nastavljaju blagodatni ivot na zemlji,nasuprot grenicima koji de takodje vaskrsnuti i iveti u venom prekoru...ili kako nas to crkva zastrauje,venim unitenjem ili drugom smrdu[goredi u loncu sumpora]. Nikakve due i nikada, nede idi na nebo. I sam Isus govori[jev.jov.]-I niko se ne pope na nebo osim koji sidje sa neba,sin oveiji koji je na nebu. I u ostalim jevandjeljima se jasno govori da je samo Isus taj koji moe da vaskrsne u nebo. Nikakav Petar,nikakva Bogorodica,nikakav Pavle...! Svi oni ekaju sudnji dan i nalaze se mrtvi u grobovima. Naravno,ovo govorim sa religijske strane,koliko sve ovo moe da prodje ljudski razum,nauku i logiku...to znamo[ili ne znamo]...ali veru prolazi svakako. Dakle,sam in sahrane, obeleavanje dade,odnosno 40 dana,parastosi,godinjice,mogu samo da poslue u cilju sedanja za pokojnikom,to je lepo!...inae svi ovi obiaji nemaju apsolutno nikakve veze sa Hridanstvom...ak ni prisustvo svetenika i njegovo pojanje i rituali i kod krtenja i kod sahrane,nisu neto to je propisano bilo kojom reju izvornog hridanstva. To je samo nain da se uzme jo novca od vernika. Apsolutno...bilo kakvi obiaji koje crkva propagira ili dozvoljava su nepotrebni. Crkva ih donekle opravdava a neke i propagira iz razloga koji nam je valjda jasan. Kada sam se ved dotakao ostatka paganskih obiaja,navedu jos primera koji ba nemaju veze sa ovom temom ali nemaju ni nikakve veze sa hridanstvom. Paljenje sveda[za mrtve ili za zdravlje],sveta vodica,sveteniko blagosiljanje,osvetavanje slavskog kolaa,osvetavanje kude i poslovnih prostorija,krdenje sa tri prsta,brojanice...najistiji oblik pagantine,naroito mnogoboake religije rimskog carstva i slovenskog naroda. Naroito mi je zanimljivo,ono-kupujte svede iskljuivo u crkvi jer su osvetane...prvo,nisu osvetane,naravno,drugo,i da jesu-kako se to svede

osvetavaju i trede,kakve veze svede imaju sa hridanskom religijom. Ali za uskrsnju liturgiju,hiljade vernika u samo jednoj crkvi,po jedna sveda ,puta desetak dinara...raunica je jasna. Da ne pominjem ostale crkvene osvetane znakice,ikonice,kalendaride,brojanice,priveske...velika zarada na na neemu to sam Isus strogo zabranjuje i protiv ega se borio. Ali,ako vam se pojavi kako je i sam najavio...isto dete prodi kao i judejski hram,sve de vam porasturati. Ali ovoga puta vas nede spasiti nikakav Kaifa ili Pontije Pilat. Sudnji dan! Drugi Hristov dolazak. Najavljivan je jo kod starozavetnih proroka[ne i njegov drugi dolazak],najavljivao ga je i sam Isus,a nalazimo ga i u otkrivenju i delima apostola. Dogadjao se stotinama puta u protekle dve hiljade godina ali se jo nije dogodio. Najavljivali su ga lani proroci,obini ljudi,vidovnjaci,vizionari ali i ozbiljni naunici koji su do datuma dolazili naunim metodama. ekali su ga jo Jevreji pod Rimskim carstvom,ekali su ga razni narodi u tekim trenucima bede i siromatva,ugnjetavani,okupirani...ali niti je bilo Isusa niti sudnjeg dana. Lino znam za sedamnaest proroanstava uradjenih na osnovu prouavanja biblije,od strane priznatih i nepogreivih proroka pa sve do naunika na dobrom glasu. Od tih sedamnaest,ostalo mi je da saekam ovu 2012-u i nadam se onu poslednju za koju znam,Njutnovu 2060-u. Osim ako se Isus nije ozbiljno zainatio[mada mu to nije svojstveno] pa odluio da jo kojih hiljadu godina,ostane na nebu. Do tada demo se verovatno sami istrebiti pa nam moda i nede biti potreban. Osim da dodje da nas vaskrsne. Vezano za ovo vaskrsenje iz mrtvih,mada sam tu zanimljivost mogao ubaciti i u prethodnom podnaslovu,crkva je inae promenila[ustvari nije ga ni imala] stav o tome kako de nas Isus sastaviti onako raspadnute,sa izmeanim kostima,kremirane,one sa amputiranim organima ili one sa doniranim organima. Vrlo jednostavno,pomodu nepogreivog DNK. Crkva zaista prati u korak savremenu nauku i sve to joj dobro dodje,veto iskoristi. Najzad mogu da odgovore na to pitanje. Moram im dodati priznanje za to.

to se tie sudnjeg dana,to spada u novozavetne spise koje potujem,pa da zavrim u ozbiljnom tonu...naravno da i ako dodje do toga ,Isus sigurno nije ostavio tu mogudnost da moe da se izrauna datum njegovog dolaska[nije vae znati vremena i rokove koje otac zadra u svojoj vlasti...]. Iz razumljivih razloga. A drugo,kao i sve u vezi Hridanstva i sudnji dan[kao deo njega] je stvar vere. Tako da je ozbiljna glupost pokuati izraunati datum sudnjeg dana. Njutn je veliki deo ivota posvetio tome...uz svo potovanje ovog genija...Njutne,za to vreme si mogao napisati jo pet Principia i dati jo nekolicinu zakona. A ako ovu knjigu upravo itate,znai da smo i 2012-e uzaludno ekali Isusa Hrista. Ali jednog dana de nas iznenaditi,sasvim sigurno...ako ne ON onda neko ili neto mnogo manje dobronamerno i sa mnogo manje ljubavi od Isusa. Preobradanje! Koliko ljudi poznajete koji su bili nevernici a danas su veliki vernici? Svako od nas ih zna bar po par njih. Ali ne moemo jednu bivu socijalistiku zemlju uzeti kao relevantan primer,kod nas je to preobradanje uglavnom pomodarstvo posle sloma komunista a retko kada je to iskreno preobradanje. Ali za to pravo preobradanje...kod nas je isti sluaj kao i svugde u svetu,to su ljudi starijih godina koji su ili bili previe greni ili jednostavno nisu razmiljali o veri dok nije doao onaj trenutak koji sam opisao na poetku knjige..a ta ako ipak postoji? I jedni i drugi su lani preobradenici,mada ima retkih sluajeva koji su u sebi zaista pronali Boga i tu je sve isto. Ali krenimo od poetka hridanstva. Od 50-ih godina prvog veka pa ka dananjim danima. Ko su u prva tri veka bili najvedi preobradenici? Oni kojima se Isus lino javio. injenica je da su u tom periodu, najvedi broj kasnije proglaenih svetaca,upravo preobradenici kojima se javio Isus ili Sveti duh. Da li je normalno da se nekom neverniku javi Isus a da ovaj posle postane vernik i svim silama brani hridanstvo? Naravno da je normalno,nenormalno bi bilo obrnuto,da su ga ignorisali i nastavili da proganjaju hridane. Kako vreme prolazi, vidimo da se Isus ili

sveti duh sve redje javlja,u srednjem veku,retko kome,danas u moderno doba ne javlja se nikome. Danas je moderno da se javljaju bogorodice,Isusovi likovi na drvetu i panjevima ili svetitelji na oblaku!!! Valjda Isus vie nije toliko u modi. Naravno da se moramo zapitati za preobradenike ranog hridanstva,jer za desetak njih postoje istorijske injenice da su od etokih progonitelja hridana,postali toliko revnosni hridani da su pretrpeli neverovatne muke zbog toga. Tu nema mnogo objanjenja...ili im se zaista javio Isus ili su imali ciljeve koji su nama nerazumni ili su bili na jakim drogama. Moje lino miljenje je da su viziju sigurno imali ali da li je to zaista bio Isus ili halucinacija,to niko ne moe da zna. Pavlovo preobradenje je svakako najznaajnije,jer da nije njega teko da bi postojalo i hridanstvo. Nad Pavlovim pitanjem treba svaki nevernik da se zamisli. Naravno,od pedeset velikih preobradenika,crkva je etrdeset izmislila,ne samo iz razloga to ne postoje spisi o njima nego jednostavno-to je CRKVA. Hajde da uzmemo za pretpostavku da se Isus ili Sveti duh zaista javljao,zato za takav sluaj nismo uli u poslednja dva veka?[ne raunam prevarante,kojima se javlja i Isus crnac]. Zato se danas jednom velikom ateisti ne javi Isus i uradi sa njim kao i sa Pavlom. Zato se ne bi javio jednom Dokinsu i pitao ga:zato me proganja,omalovaava i pljuje po mojim vernicima? Zar mislite da bi ga gospodin Dokins isterao metlom iz kude i seo da pie slededu ateistiku knjigu? Ili da bi pojavu Isusa objasnio kvantnim efektom? Ili bi prvo pao u nesvest a onda kada bi doao svesti,potrao prema raunaru i kajajudi se,napisao jednu teistiku knjigu? Moda bi postao i svetac. Lako se preobratiti kada se tako neto desi,a vie se izgleda ne deava. To je crv sumnje za svako preobradanje od poetka hridanstva. Zato,osim Pavla,nijednog takvog ranohridanskog preobradenika[i danas sveca],nedu uzeti za ozbiljno. Pravi preobradenik je onaj koji pronadje Boga u sebi a ne onaj koga je Bog pronaao.

Crkvene dogme! Dogme[ili doktrine] su hridanske istine koje su usvojene odlukom vedine na vaseljenskim saborima[oni koji nisu dizali ruke,proglaeni su jereticima...demokratski,naravno]. Danas imamo na hiljade crkvenih dogmi ali se vedina njih zasniva na pet osnovnih crkvenih dogmi,usvojenih na prvim vaseljenskim saborima. Prva je da je Bog jedan[odnosno sveto trojstvo-otac,sin i sveti duh]. Druga je da je Bog stvorio sve i da svime upravlja. Treda glasi da je Isus boji sin postao ovek radi njegovog i naeg spasenja. etvrta je da je ljudska dua besmrtna i da de vaskrsnuti[sa telom]. I peta,raj i pakao su uslovljene milosti bojom,ovekovom verom i delima zemaljskog ivota. Ove dogme se nisu nikada menjale,mada su postojale i osnovne crkvene dogme koje su udom nestale posle pronalaska teleskopa,mikroskopa i Njutnove jabuke koja mu je napravila vorugu na glavi. Prve tri dogme su sasvim uredu,ali ne vidim zato je bio potreban vaseljenski sabor da ih usvoji da bi postale vaede kada su one jasne[i podrazumevaju se] i iz itanja biblije. etvrta i peta nisu uopte izvedene iz biblije[o tome sam ved pisao],jer ih tamo i nema. A ostalih 995 plus [nema minus] 2742 kasnije nastalih,nemaju gotovo nikakve veza sa ovih osnovnih pet iz kojih su navodno izvuene. Vera i drava! U ranijim istorijskim periodima,drave su imale veoma izraenu versku funkciju i obrnuto. Vladar je esto bio i prvosvetenik. Takva dravna vlast je monopolizovala sopstvenu religiju kao jedinu dozvoljenu i obaveznu. Krenje verskih zakona,smatralo se najvedim prekrajem i kanjavao se mnogo stroije od krenja dravnih zakona. Religijska i dravna ideologija bile su identine a verski obredi,glavni dravni i politiki procesi. Porast samosvesti kod ljudi i pogotovo renesansa i prosvetiteljstvo,smanjilo je ulogu crkve i danas takva vrsta drave postoji samo u Vatikanu i par istono-azijskih zemalja. Moderne drave su uglavnom isto sekularne,odnosno crkva je strogo odvojena od drave,a drava garantuje verske slobode. Isto tako je crkvi zabranjeno da se mea u dravne poslove ili

politiku,ak i samim sugerisanjem[to kod nas u Srbiji ne pije vodu]. Medjutim,uticaj crkve je jo uvek jak,to je jasno vidljivo. Drava nije u nikakvoj obavezi da pomae crkvene ili verske zajednice,to naravno nije sluaj,jer u vedini drava ,upravo se ona pojavljuje kao najvedi donator u popravci starih ili podizanju novih verskih objekata. Drava je verskim zajednicama izasla u susret i u pogledu socijalnog,zdravstvenog i penzionog obezbedjenja a crkvu je oslobodila od pladanja bilo kojeg vida poreza i ostalih fiskalnih dabina. Naravno...nijedna drava ovo nije uradila zbog verskih osedanja ili zbog dobrote ved zbog politikih razloga jer crkva jo ima uticaja a pre svega zbog privlaenja biraa vernika. izma! Ukratko bi se osvrnuo i na ovu temu. Ne postoji religija u kojoj se nije dogodila izma u manjem ili vedem obliku...i kod muslimana,hinduista,jevreja...ali ni jedna nije toliko izraena i toliko suprotstavljena kao hridanska. Zato se i naziva velikom izmom koja se dogodila 1054 godine,konanim raskolom u crkvi Aja Sofija u Carigradu,bacanjem anateme na istono hridanstvo i patrijaha,od strane papinih poslanika. Postoji mnogo faktora koji su doveli do izme. Hridanstvo uzgajano na Grkom tlu,samo po sebi se moralo razlikovati od Rimskog. Hridanstvo se moralo prilagoditi kulturi na kojoj je nastala. Drugi,vie politiki razlog je prebacivanje prestonice hridanstva iz Rima u Carigrad. I tredi razlog,razliitost pojedinih dogmi,to se opet moe prepisati prvom razlogu. Svi ostali razlozi koji su kasnije produbljivali ovaj raskol do neverovatnih granica,odnosi se na promene dogmatike,jedne ili druge crkve,iskljuivo iz jednog razloga-inata. Drugo objanjenje ne postoji. Zadravanje starog kalendara kod pravoslavaca,pustanje brade,mogudnost[ak i obaveza] svetenog lica da udje u brak,su isti inatni primeri. Naravno ima ih jo mnogo i naravno u oba smera. Gledajudi sa stanovitva izvornog hridanstva,katolici[jo vie protestanti] su daleko vie zadrali izvorni pristup dogmama nego pravoslavci i mnogo

objektivnije gledaju na samu religioznost. Sa druge strane,vremenom,katolika crkva je sticala mnogo vedi ugled,mod i novac u svetu. Sa rastom istih,logino je,poela je i da se kvari,pokazivajudi svoju mod gde god su mogli. Zadravanje i bliskost izvornom hridanstvu,ponitena je njihovom oholodu i modi a kasnije i novim dogmama koji su daleko od svog izvora. to se pravoslavaca tie[nemojte da vas zavara samo ime],ostajajudi bez naroite modi u svetu,bili su i ostali daleko manje skloni kvarenju. Raskol,dakle traje gotovo hiljadu godina i bez obzira na skidanje anateme,esdesetih godina prolog veka,od strane pape...ponovno sjedinjenje u jednu hridansku zajednicu nede skoro dodi a najverovatnije da se to nede desiti nikada,bez obzira na medjusobno[moda i prividno]veliko potovanje. Razlike su tolike,da neko manje upoznat sa hridanskom religijom ne bi ni poverovao da je to u sutini ista vera. Veliki raskol-veliki greh.

Ovde bih zavrio sa kritikom crkve i institualizacijom vere. Zaista mi nije namera da pokuavam da odvradam vernike od crkve,samo sam im ukazao na ono to je crkva uradila od religije i to eli da uradi od svojih vernika. Svako moe bez iije pomodi i naroitih sugestija da malo razmisli i shvati ta je pravo lice crkve. Crkva de vrlo brzo doiveti slom i pored kapitala i modi koje ima. Shvataju to i vernici...udjite nedeljom u bilo koju crkvu i bide vam jasno. Za one neverujude to se crkve tie,nemam naravno nikakvu poruku kao i za one koje nazivam tradicionalistima i Paskalistima,ova dva poslednja i njihovi pripadnici i ovako nisu pravi vernici niti imaju pojma ta je to teizam,ta vera,ta religija,ta je teologija a ta crkva. Za one zaista verujude,jedna mala poruka...radite na sebi i na svojoj veri,radite na proirenju svoje svesti i na otvaranju vlastitog uma,jer jedino

sami sebe promeniti moete. I naravno,drite se Jevandjelja[ak i ovih izmenjenih,kad nemate drugih] a ne nekakvih poslanica i otkrovenja ili crkvenih dogmi. Isto poruku aljem i pripadnicima Islamske vere,drite se iskljuivo onoga to jasno pie u vaoj svetoj knjizi Kuranu[tu bar imate originalne spise]. Za Judaizam nemam ta da kaem,Jevreje kao narod zaista izuzetno potujem ali vaa religija i va stari zavet,nema potrebnu teistiku vrednost. Va zid plaa je samo obian zid od istorijske vrednosti ali ne i od religijske,pokuajte da se uite na grekama vaih predaka i ne odbacujte Hridanstvo i Islam tek tako. Na kraju,ako zaista hodete da se drite svoje vere,dragi Jevreji,drite se onoga to je dobro u njoj[a toga ,naravno ima. Ipak ste vi koren hridanstva i islama]. Jo jednom...nemam nita protiv vaih bogova Jahve,Alaha i naroito Isusa[ili svetog trojstva],sa teistike strane nisam dao ni jednu zamerku,samo sam se kritiki[najvie negativno] osvrnuo na interpretacije vaih bogova koje su delo ljudske ruke i ljudskih usta. Umesto da se drite svoje izvorne vere,vi ste je napravili naukom koja se brani od raznih napada ili napadate ono to nije u skladu sa vaom verom. Vae je samo da verujete i da ta vera bude revnosna i iskrena. A mi ostali koji smo izabrali drugi put,loeg vernika ili loeg ateiste,mi demo se prepucavati oko tih po vas zaista ne bitnih pitanja. Hridanska apologija i filozofija! Ne treba meati,apologiju,teologiju i hridansku filozofiju. Za teologiju znamo da je to pokuaj podizanja religije na nivo filozofije[prvenstveno sholastike i neoplatonistike] i nauke. Dananja savremena teologija je ista religiozna nauka sa filozofijom,s tim to ovo filozofija samo stoji kao re u definiciji. Pravo znaenje teologija je imala jedino kod Anselmusa,Albertusa,Skotusa,Akvinskog ili Bonaventure[period kada se koristio ontoloko-aksioloki dokaz za postojanje Boga]. Hridanska filozofija nastaje tek sa Abelarom,Malbranom,Paskalom,Lajbnicom,Dekartom...kao i savremena hridanska filozofija[koja,ponavljam nema veze sa teologijom],koju moemo

nadi kod Dostojevskog,Solovjova,Jaspersa,Berdjajeva,Kjerkegora...mada se moe naidi i na meavinu crkvene filozofije i teologije,kao kod pomenutog Kjekergora ili Marsela. Apologija je,ved smo rekli,odbrana religije od napada ili opravdanje religije. Ona je najranije nastala, u praskozorje hridanstva kada je zaista imalo mnogo ta da se brani i opravdava[Justin,Augustin,Tertulijan,Vasilije],da bi privremeno zamrla u srednjem veku[a ko bi i smeo bilo ta tada da napadne],sve do razvoja nauke,kada je ponovo bilo potrebno braniti napadnuto. Ali se tu uloga crkvenih apologeta i teologa izjednaila,pa danas ne postoji jasna granica. Po pravilu razlika izmedju apologije i teologije bi trebala da bude kao i izmedju filozofije nauke i nauke,odnosno u odgovorima na pitanja,zato i kako! U prvom sluaju su se uloge stopile dok su u drugom[nauka i filoz.nauke]toliko ostale razdvojene da misle da su jedna drugoj nepotrebne. Od apologije,teologije i filozofije hridanstva,jedino je ova prva opravdana , ima jasnu svrhu i u duhu je hridanstva. Pitanje pripadnosti veri! Ovo pitanje[uz postojanje rasa] je i danas ostalo bez ozbiljnog objanjenja od strane crkve,odnosno velikoumnih teologa. Moemo odgovore crkve na razna pitanja smatrati smislenim ili besmislenim,ali su odgovori ipak tu. Medjutim problem postojanja rasa i pitanje pripadnosti veri[i naciji] je za sada zabranjena tema. Ja du se upustiti samo u ovaj drugi problem jer ga smatram daleko bitnijim i zanimljivijim. Najmanji je problem ta je sa ljudima koji su jednostavno rodjeni i ive u zemlji i pripadaju narodu koja pripoveda sasvim drugu veru od Hridanske. Niko ne bira gde de se roditi. Odgovor moemo dati i sami ako su pripadnici vere muslimani,jevreji ili hridani. Ipak veruju u istog Boga i imaju priblino ista moralna i religijska naela. Nije ba neki odgovor ali bolji,naravno nedemo nadi. Pitanje zato je se Bog objavio na tri razliita naina i propagirao tri razliita naina pristupu veri,malo tee se moe

objasniti ali ostaje ona mogudnost da je kasnije tumaenje objave podelilo u sutini istu religiju. Neto vedi problem imamo kod pripadnika vera koji su imali uvid u hridansku objavu ili su ga bar mogli imati ali su rodjeni u Indiji,Nepalu,Tajlandu...! Da li su trebali da svoje religije,mnogo starije od hridanstva,odbace od sebe i prihvate se biblijskog uenja. To jesu uradili narodi koji su imali u tradiciji labave mitove ili paganski narodi[Grci,Sloveni,Huni...a i oni su to uradili iz politikih razloga i pod pritiskom] ali ja priam o narodima koji su imali kult svog Boga daleko due od pomenutih i koji nisu bili pod vladu rimskog carstva i koji su naravno,neko ranije,neko kasnije doli do biblije i njenog uenja. Naravno da ga nede prihvatiti niti ih i sam Bog moe ukoriti zbog toga. Tu nemamo odgovor. Jo manje odgovor imamo na pitanje,ta je sa plemenima u Africi i Americi. Indijanci nisu mogli dodi u dodir sa hridanstvom ni na jedan mogudi nain,pre otkrida Amerike od strane evropljana. ta de biti sa njihovim umrlim i po obiaju spaljenim saplemenicima koji nisu mogli ni znati za Isusa niti se pridravati rituala,molitvi,prieda i ivota kakvog je Isus zahtevao? ta sa njima kada dodje sudnji dan? I ta je sa svima onima koji su iveli pre deset hiljada godina,dok se Jahve jo nije objavio i dok su sami jevreji bili pagani? Moda oni i nisu predvidjeni za podizanje. Apologete ili teolozi,javite mi se da malo priamo o tome...ba me interesuje! Samo nemojte neku besmislenu priu,tipa, da se Bog svima objavio u skladu sa njihovom kulturom i da su i Jahve i Manitu i iva i Perun i Brama,jedan jedini i isti BOG. Sudbina! Pojam sudbine ima razliita znaenja. Filozofski gledano,sudbina je neto to je izvan naeg uticaja i na ta nikako ne moemo uticati. Prema tom pogledu,to moe biti i sluaj ali kojem se ne vredi odupirati. Sa religijske strane,vedina ljudi gleda na pojam sudbine kao na neto to nam je odredjeno od strane Boga jo od rodjenja,dakle,da nam je itav ivot od

rodjenja do dana smrti zapisan. To je potpuno pogrean pogled,nijedna religija,pogotovo monoteistike,bez obzira na deterministiki pristup,sudbinu vide samo kao predodredjenje u veri,dakle oveku je data sloboda da bira izmedju pogrenog i pravog puta,ali ga na kraju eka ono to je svojim izborom zasluzio. Sudbina kao neto to je odredjeno u napred i u kosmosu i u ivotu je pogled koji je jedino svojstven grkoj mitologiji,pa odatle i dolazi pogrena shvadenost sudbine u hridanstvu ili ostalim religijama. U nekim mitologijama,kao to je Egipatska i Slovenska,sudbina se odnosi iskljuivo na dan smrti[to je takodje izmeano sa hridanstvom]. Treba pomenuti i lane religije ili nauke kao to su astrologija ili hiromantija,tarot i sl.,koje predskazuju sudbinu ali naravno,to nema veze ni sa religioznim ni sa naunim stavovima,ved je najobinija besmislica koju bi trebalo,ponavljam, otro krivino kanjavati. To je jeres i u religijskom i u ljudskom i u naunom smislu. Da se vratim religijskom pojmu sudbine i njenoj opravdanosti. Dati su nam moralni zakoni i data nam je mogudnost vere! Nedu ulaziti u u primenu verskih rituala,koje je crkva vezala za pojam vere,jer sve to je crkva dala i sve to je u vezi sa njom,ne priznajem. Bog nam je dao izbor da verujemo u njega ili ne i da potujemo moralne zakone ili ne. Shodno tome,sledi nam nagrada ili kazna,koja je unapred odredjena. to jasno govori da nema dobrog i loeg vernika ili da postoji bolja ili loija nagrada ili kazna. Vera i zakoni su jasni,pa tako vernik moe biti samo dobar. Vernik je onaj koji se pridrava svih naela hridanstva[ili druge religije],dakle vedi ili manji vernik,to je besmislica. Kao i kazna i nagrada. Svaka kazna je ista kao to je i svaka nagrada ista. Ovo je upravo jo jedan primer koji obesmiljava kanonizovanje vernika. Za Boga ne postoji bolji ili manje bolji vernik. Ovde je stvar sasvim jasna i regularna pa se sa te strane religijska sudbina moe okarakterisati kao ispravna i ne trpi kritike. Negativna kritika se jedino moe uputiti na raun mogudeg pokajanja koji izjednauje vernika koji je itav ivot proveo u skladu sa hridanskim naelima[ili se bar maksimalno trudio-jer ovek je uvek grean] i nekoga koji se iskreno pokajao

pred smrt a ivot mu je bio ispunjen mnogostrukim grehom i neverom. Jednostavno,tu malo[ili malo vie] zatajuje pravda ali se objanjenje takvog stava dobija velikom bojom dobrotom i neogranienom ljubavi prema oveku,pa hajde i da se prihvati. Greh! Greh je svako skretanje od moralnih naela i ne mora se nuno vezati za religiju. Ali s obzirom da moralna naela vezujemo za moralne zakone date od Boga,onda ga uglavnom veemo i za religijski ili boji greh. Poto je knjiga o religiji,o tome demo i govoriti. Dakle,krenje dekaloga i zakona izvedenih iz njega kao i kasnija proirenja i dodatke koje je doneo Isus,smatramo grehom. Grehom se smatra i zabluda. Zabluda u smislu odabira staze kojom idemo,stazom vernika ili nevernika. ovek je stvoren po bojem liku i skovan u bojoj radionici i prema tome je bezgrean,bestrasan i neporoan. Greh je dakle izbor ovekove slobodne volje koja mu je od Boga data. Iz ovoga dolazi zakljuak da greh nije sastavni deo ovekove prirode i da mu nije svojstven[za razliku od evolucije,koja tvrdi suprotno]. Da se pogreno ne razume,po evoluciji u naoj prirodi su nam i zlo i dobro,ne samo zlo,ali okolnosti koje vladaju u prirodi i sama egzistencija ine zlo daleko dominantnijim. Dakle,data slobodna volja oveku[ali i andjelima bojim] vratila se tako to je ovek[kao i jedan od andjela],iskoristio priliku da postane zao i grean. 90% biblije je upravo pria o grehu i grenosti,to nam stavlja do znanja dve stvari-emu biblija tei da nas naui i kakvi su ljudi. A sve ukupno,daje nam do znanja da je vedi deo biblije apsurdan. Dalje,poto ne postoji ovek koji nije grean,bar po potovanju odnosno nepotovanju bojih zakona,greh se mora podeliti u dve kategorije-okajani i neokajani greh. Naravno,neokajani greh je smrtna presuda u religiji,dok se okajani greh izjednauje gotovo sa bezgrenodu[naravno,samo Bog je bezgrean]. Okajanje greha a samim tim i spasenje se postie iskrenim pokajanjem,molitvom i...spasonosnim tajnama crkve[navodnici ovde

oznaavaju la i besmislicu]. Dakle,ako izuzmemo ovu poslednju glupost crkve,za okajanje grehova dovoljno je priznanje[mada Bog sve vidi i zna],najiskrenije pokajanje i snazna i stalna molitva za oprost[?]. [i to sve opet moete van crkve i svetenika koji glumi telefonsku liniju[danas sa optikim kablom] izmedju vas i Boga]. Podela na smrtne i ostale grehe je u sutini jo jedna glupost crkve,svaki greh je podjednako teak i podjednako kanjiv. Dakle,boji grehovi su:-neverovanje u boga,sujeverje,vraanje,huljenje,zaklinjanje,obmana,la,srebroljublje,nepot ovanje,gordost,sujeta,tatina,ovekougadjanje,naprasitost,gnev,osudjivanje, ubistvo,samoubistvo,kradja,zlopamdenje,pakost,kleveta,edomorstvo,blud,p reljuba,praznoslavlje,sodomija. Zanimljivo da je Jahve[Jevrejski bog] imao dvanaest nevaljalihosobina od nabrojanih grehova. Ima jo nekoliko grehova koje sam izdvojiomaloverje,jeres,lenjost,radrazljivost,lukavstvo,samotinja,rukoblud,stomako ugadjanje. Ovih osam sam izdvojio iz tri razloga...neki od njih su nedoreeni,neki nemaju veze sa grehom a za neke ne znam odakle su ih izvukli jer se u bibliji ne pominju. Jedno kratko zapaanje o dve vrste greha. Ubistvu i samoubistvu. Crkva nam govori da je samoubistvo vedi greh od ubistva i da za njega nema kajanja[ovde se autor smeje]. Da nema kajanja,to je jasno,ali opet se provlai pria o manjem i vedem grehu,koji je besmislen. Drugo,sa stanovita moralnosti,pogotovo kod mogudnosti izbora[to je Vajninger lepo opisao u svom pismu,neposredno pred samoubistvo],naravno da je daleko moralnije ubiti sebe nego drugoga!Ova apsurdnost koja nam govori o manjem grehu,zvano ubistvo, toliko je besmislena i nerazumna,da zasluzuje svaku osudu. Kod Vajningerove prie o izboru mogudnosti,kao i sa gledita ovog moda najumnijeg oveka u istoriji,crkva nam govoriubij,moe se pokajati ali svoj ivot ostavi! I smeno i alosno! Tano je da su ovi gore navedeni grehovi biblijski, i tano je da jesu grehovi,bez obzira na postojanje Boga i njegovih zakona. Tano je i da ne

postoji ovek koji bar jedan nije prekrio kao i to da ne postoji ni mogudnost da se niti jedan ne prekri. Osim negativne kritike zbog ovih osam sumnjivih grehova i na takozvanu glupost zvanu-smrtni i ostali grehovi i ovde je sve kako bi trebalo da bude i ne trpi kritike ni verujudih ni neverujudih. Kazna i Opratanje! Ved sam nekoliko puta pominjao pitanje kazne u hridanstvu i dao neka objanjena ali bih tu temu ipak odvojeno obradio,ba zato to je to pitanje veliki dokaz da se jevandjelja i stav crkve razlikuju,odnosno da crkvene dogme[najvedi deo]nemaju potkrepu u novom zavetu. Crkva kae sledede...da boja kazna,dostie grenike odmah posle greha,da bi se grenici uplaili i krenuli pravim putem,a pravednici ohrabrili. Ponekad ,kazna moe dodi i kasnije,iznenada i neoekivano,da bi se grenici podsetili da Bog nita ne zaboravlja! Jevandjelja o ovome -nemaju pojma! Ona nam jasno govore[kao i sam Isus], da nam kazna za uinjene grehe,stie tek sudnjeg dana,a ne na ovom svetu,jer nam je Isus,upravo ostavio mogudnost i vreme da se priberemo,prosvetlimo i iskreno pokajemo. Ili crkva misli na Boga starog zaveta i njegov nain kanjavanja[tada nije postojao zagrobni ivot pa logino ni kazna na onom svetu] ili ipak misle da je Isus zlopamtilo,zastraiva i laov...odnosno da nas je slagao i da de nas ipak kanjavati na ovom svetu. Ako su mislili na kaznu starog zaveta...daj vie neka nam objasne ta vai a ta ne vai iz tog dela biblije,ta je zastarelo a ta nije. Jevandjelja i poslanice su nam to rekle ali bih voleo i vas da ujem,jer vi i ovako imate pravo da menjate Isusove i rei apostola! Ako su mislili ovo drugo...onda se ozbiljno treba zabrinuti za njihovo mentalno zdravlje. to se oprosta tie...tu nemam ta da kritikujem crkvu,osim onog ved pomenutog,da to ne moe bez njih. U ostalom,a ta to moe bez njih?. Kod kajanja i njegovog shvatanja daleko vie gree sami vernici. Kajanje samo po sebi nema nikakvu svrhu ako pre toga niste postali apsolutno svesni svog

greha,odnosno da je to to ste uradili nemoralan in koji treba da ispravite[ili bar pokuate da ispravite]. Ne moete krenuti u prodavnicu sa razmiljanjem-sad du neto da ukradem,pa idem u crkvu da se pokajem. Ne moete upadati sa namerom u greh,tada vas ni predobri Isus nede spasiti. Ako se nalazite u prodavnici i svidi vam se neto za ta nemate dovoljno para da kupite,i dodjete u iskuenje da to ukradete[to je samo po sebi greh]...i tako i uradite,odnosno ukradete...tek kada vam u glavu dodje da ste napravili jedno nemoralno delo,i tek kada se vratite u prodavnicu i priznate ta ste uradili i pokajete se-ispali ste ovek. Takvim inom ste pokazali svoju ovenost[pali ste i ustali],tek tako pripremljeni moete se pomoliti Bogu i iskreno pokajati,traedi oprost od njega[ne morate to raditi u crkvi,naravno]. Dakle,prvo vratiti svoju ovenost,pa tek onda isti pred Boga po oprost. Druga,jo veda zabluda je ona o kojoj smo priali...itav ivot iveti greno pa se pokajati pred kraj ivota. To ne moe biti iskreno kajanje jer je najede planirano,pa ak i da niste tako razmiljali,da ste zaista postali svesni svog greha i iskreno se pokajali,morate pre toga ispraviti svoje greke[koliko je to mogude]. I onda vam ostaju samo dve stvari...da se nadate da Bog postoji i da se nadate da de vam oprostiti. Oprost nikome nije zagarantovan,jer ne znamo boji kriterijum povodom ovih ekstremnih situacija,tako da ako ste nekada i ili u crkvu da se ispovedite,i na kraju uli rei-sine,oprosteno ti je!...verujte da ta osoba nema pojma ta pria. Djavo! Vrag,Sotona...je boji andjeo[heruvim] Lucifer koji je otpadnik,odnosno andjeo koji je Bogu starog zaveta okrenuo ledja. Ved sam na poetku knjige pominjao da je njegova uloga dok je jo bio boji andjeo bila da kod Boga cinkari ljude[ovde bih jo jednom pomenuo da je Bog bio svemogud]. On je ujedno i uzrok oveijeg pada u greh. Hridanstvo je prihvatilo ovo zlo stvorenje starog zaveta i u njemu vidi protivnika sina bojeg Isusa Hrista i neprijatelja ljudi. Islam takodje sledi hridanstvo po pitanju postojanja djavola. Djavo je,dakle personifikacija greha i zla. Mod

djavola je najveda tamo gde je ovek najdalje od Boga. On lako zaposeda duu oveka nevernika ili grenika i od njega pravi jo grenijeg i zlog oveka. Tamo gde postoji velika vera u Boga i velika ljubav,djavo teko moe da obuzme ovekovu duu,jer ga vera i ljubav odbijaju,odnosno djavo se istih ak i boji. Djavo je dobro doao za objanjenje pojave zla,pa je jasno zato su hridanska i islamska dogmatika oberuke prihvatile,ovog starozavetnog odbeglog andjela. Konaan obraun izmedju djavola i sina bojeg,odnosno zla i dobra,deside se drugim Hristovim dolaskom ,u mestu Megido,blizu Jerusalima i koji de se ,naravno,zavrsiti Isusovom pobedom,odnosno pobedom dobra nad zlom. Termin za ovu odluujudu epsku bitku je svima poznat-Armagedon,to je ustvari latinsko ime za brdo Megido,ali se danas upotrebljava za bilo koji mogudi apokaliptini dogadjaj,nevezano za religiju. itavi dogadjaji koji predhode Armagedonu,kao i sama bitka,opisani su[odnosno,dopisani] u Otkrivenju Jovanovom. Na ovu priu o djavolu kao nosiocu zla,vedina filozofskih kola[naroito,postsholastikih] i vedina filozofa ne gleda blagonaklono[pogotovo,logino, ne Spinoza]. Njihovo objanjenje je da Bogu,odnosno dobru,ne treba suprotnost,jer Bog i sam moe da bude,ljut,zao i osvetoljubiv prema onome ko to zasluuje,to se moe donekle primeniti kod Boga starog zaveta[njemu je djavo zaista bio viak] ali je za samo hridanstvo,malo surovo objanjenje. Mada,ako bi se drali otkrivenja kao istinitog,tu moemo da vidimo i takvo lice Isusa..! Sa pogleda samih jevandjelja,Isusova reakcija bi bila daleko blaa i dobrodudnija. Zato i smatram da su delovi otkrivenja dopisani iz razloga koje sam ved objasnio,ili je ak i celo otkrivenje falsifikat,jer za tako surove dogadjaje,nema nikakvih naznaka u Isusovim reima u jevandjeljima. Sa druge strane,opisani djavo i njegova delovanja u starom zavetu su puni apsurdnosti a i nije jasan oinski odnos samog Boga prema njemu. Niti se zaista vidi jasan razlog njegovog postojanja i odsustvo elje da se uniti,to se samo nadovezuje na moj stav o gotovo itavom starom zavetu,da je glupost u pisanoj formi. Zato je ba ovaj deo od samo male

trunkestarog zaveta,koji je uzet u hridanstvu i kuranu,prisvojen i uvaen,sasvim je razumno,jer kao to sam rekao,opravdati zlo,bilo je vrlo teko. Da li je samo delo potureno Jovanu,ili je dopisano na onaj dobar Jovanov deo otkrivenja,ili je Jovan pod stare dane[pisao ga je navodno veoma star],zaista koristio psihoaktivne supstance[i to je razumljivo s obzirom pod kakvim pritiskom je bio i ta je sve doiveo], naalost ostade nesaznatljivo. Dua! Ved u predgovoru sam napisao da su religijska dua i bioloka opta svest isto. Zato kaem opta,jer ima podele unutar sebe a neki tupaviji mogu da je pobrkaju sa drutvenom,nacionalnom,klasnom svesti...ved mislim na svest kao medicinski pojam. Ne treba meati duu i duh ili svest i duh. Dua je vezana za psihu a duh za nus[um]. Medjutim u religiji[naroito u hridanstvu] dua i duh se stapaju u jedno[to ba i nije dobro] i ne pravi se razlika. Opte je prihvadeno i od strane crkve i od strane vernika da je dua dobra,besmrtna i da uestvuje u spasenju,za razliku od tela koje je smrtno,propadljivo, zlo i iskljueno iz spasenja. Ovakva definicija i stav o dui i telu je izveden iz ..???[zaista nemam objanjenje,iz biblije sigurno nije],a onda sledi i nastavak o kojem smo ved govorili da dua posle smrti ide u raj ili pakao. Ovako neto de te uti od bilo kojeg crkvenog oca. O ovome biblija ne samo da ne govori,ved,naprotiv,u vedem delu govori suprotno. Ono to je biblijski tano,to da je ovek sastavljen iz tela i due i da je dua naknadno ubaena u telo[kod oveka...kod ivotinja je sa stvaranjem tela odmah tu i dua],zato ovekova dua ima posebne osobine,jer je stvorena po liku i prilici bojoj. Za biljke ne znam,to morate videti sa teolozima,mada de vam redi da ure na autobus[itaj Dip]. Tano da je dua bila odvojena[u bojem dahu]i naknadno ubaena u stvoreno telo oveka ali je od tada nerazdvojivi deo tela,tako da imamo veliki problem...gde se nalazi dua kada se telo raspadne. Isus je jasno rekao da ne ide na nebo nego se zajedno vaskrsava sa telom i da je do tada na stand by reimu. Ako ovo pitate vaeg

svetenika ili duhovnika,najverovatnije da dete dobiti onaj prvi odgovor[koji sam iskljuio kao mogudi,bar po bibliji] ali ako po dobijenom odgovoru stavite do znanja vaem sveteniku,da to ne stoji u bibliji,ved da....I on de uriti na autobus[proverite to,obavezno]. Ostaje nam da se pomirimo sa injenicom da obitavanje uspavane i nesvesne due,spada u domen nesaznatljivog,pa demo ga tako i ostaviti,neobjasnjivog...jer i ja urim na autobus. uda! udo kao pojam ne postoji. Ni po religijskim a ni po naunim stavovima. udo je dogadjaj koji nema objanjenje niti de ga ikada imati[definicija]. Poto takav dogadjaj ne moe da postoji,onda ni sam pojam-udo,nema opravdano postojanje. Ali poto tu re ipak koristimo,nedemo je sad brisati iz svih renika. Po nauci,udo je dogadjaj koji se bar na prvi pogled ne moe objasniti naukom ili se protivi dotadanjim naunim saznanjima. im se dogodi da nauka prodre u problem i objasni ga[makar teorijom],a to se mora dogoditi pre ili kasnije,udo prestaje da bude udo i postaje fenomen. to se religijskog uda tie,tu odmah znamo ko je i na koji nain uticao na dogadjaj,pa se i tu ova re jo vie neopravdano koristi. Po religiji,udo je intervencija Boga pri emu su nadjaani ili promenjeni prirodni[nauni] zakoni[do tada poznati]. Ovakvih uda smo imali na hiljade,opisanih i u bibliji a i kasnije kod raznih religijskih udotvoraca. Vedina njih vie nije udo,jer su se u medjuvremenu zakoni prirode promenili,odnosno nauka ih je sagledala na drugi,ispravniji nain,ili je otkrila nove,do tada nepoznate. Ona manjina uda koja su ostala nerazjanjena,nalazi se uglavnom u bibliji i njih moemo opisati na tri naina...ili su zapisana la ili nauka jo nije u mogudnosti da da nauno objanjenje[neke nede ni modi-vaskrsavanja iz mrtvih] ili je stvarno delo Boga. Dakle,udo nije udo,jer imamo jasan upliv ili Boga ili prirodnih zakona[jo neotkrivenih]. Automatski se gubi i pojam-udotvoraca,ili su prevaranti ili

imaju mod datu od Boga[ili nekog vida Boga],to je manje verovatno,opet se vradamo na to da Bogu ne treba posrednik. Askeza[podvinitvo]! Askeza u izvornom obliku znai odricanje od telesnih prohteva,strasti i materijalnih dobara,da bi se dolo do duhovnog prosvetljenja. Medjutim,ona vremenom poprima razne oblike,pa trpi i razne druge definicije. Tako da se moe govoriti o filozofskom,naunom ili umetnikom asketizmu. Najede se pojam askeze ipak vezuje za religiju. Izvorni oblik asketizma,nastao je u budizmu[mozda i ranije ali nemamo nikakve potvrde za to]. Budizam je medjutim vrlo brzo napustio ovakav vid dostizanja prosvetljenja,shvativi da ne dovodi do krajnjeg cilja i preao na mnogo umereniji oblik podvinitva. Od tada u izvornom budizmu je jak vid asketizma,zabranjen. Medjutim ak i takva umerenost kakvu budizam propagira je mnogo tea i zahteva vie odricanja nego asketizam u ostalim religijama. to se Islamske i Jevrejske vere tie,on nije toliko popularan[ali ga ima] kao kod hridanske religije. Hridanska askeza ili podvinitvo podrazumeva uz odricanje uivanja prolaznog sveta i post i molitvu u cilju,ne prosvetljenja ved dostizanja unutranjeg mira i pribliavanja Bogu. Dakle,to je vid duhovne borbe da se dostigne ivot kakav je bio pre pada u greh. Samo odricanjem od telesnih navika,uz molitvu, moe se postidi ovo sjedinjavanje sa Bogom. Askeza u hridanstvu ima jaku podlogu u novom zavetu,pa je samim tim i apsolutno opravdana. U samom poetku nastanka asketskog ivota kod hridana,vernici su se usamljivali u svom domu ili negde van,daleko od ljudi[pustinje,groblja,pedine..],da bi se vremenom ovakav vid asketizma proirio sa pojedinca na vedu grupu ljudi,istomiljenika,tako stvarajudi prve monake zajednice ali i prve gradjene objekte u kojima su iveli[manastiri]. ivot u zajednici je podrazumevao i organizaciju pa smo tako doli i do pomenute hijerarhijske lestvice. Daljim razvojem,monakih zajednica i manastiri su morali udi u sastav zvanine crkve,to je bio pogrean potez i

doveo ih u poloaj koji danas imamo,a to je uz retke izuzetke,daleko od onoga to su Isus i apostol Pavle,priali o podvinitvu. O sebinom inu onih podvinika koji itav ivot provedu usamljeni,dakle traedi samo sopstveno spasenje,govorili su i mnogi veliki duhovnici,sa pravom. Osamostaliti se izvestan period i pobedi od manastirskog ivota,sasvim je opravdan in,pogotovo u dananje vreme gde manastiri ne vre ulogu koja im je namenjena,ali podvinik-usamljenik,mora misliti i na one koji u njemu vide dobar primer ili ele da podju njegovim putem,i da im bude duhovni otac i brine se i o njihovoj duhovnoj potrebi. Postoji mnogo primera gde su takvi podvinici,jednostavno odbijali bilo kakav kontakt sa vernicima,to je in koji nije ba razuman.

Drugi Hristov dolazak. Sud. U drugi Hristov dolazak veruju i muslimani i hridani. Jevreji,naravno ne veruju,jer ne priznaju Isusovo boansko poreklo,oni jo ekaju prvi dolazak mesije[vrlo strpljiv narod],koji ostaje tu,dakle ne vrada se drugi put ved uspostavlja mesijansko carstvo odmah. Otuda i zbunjenost jevreja kada je Isus govorio o svojoj smrti,odnosno raspedu. ak su pojedini apostoli Isusovi do kraja verovali u proroke knjige i pokuali da spaavaju Isusa,kojem je smrt bila predodredjena[Petar je ak pretrpio ozbiljne kritike od Isusa]. Ba iz tog razloga je i sam Jovan krstitelj posumnjao u Isusovu boansku prirodu. Dakle,ak se i onaj koji se lino uverio u silazak svetog duha na Isusa i uo boji glas,zapitao da li je to stvarno-ON. Jer se stradanje mesije nije nikako uklapalo u proroke mesijanske prie. Kod jevandjeliste Marka,u svom jevandjelju,on jasno kritikuje Hristove apostole i ne prikazuje ih u ba najpovoljnijem svetlu,tvrdedi da ni sami nisu bili sigurni u Isusovo poslanstvo[4-41],da im je zbog toga nedostajalo vere[4-40] i da su se na kraju i svadjali oko prvenstva u zajednici[9-34,10-37,10-43].

Drugi dolazak mesije najavljivan je u svetim knjigama, novom zavetu kao i kuranu. Hristov drugi dolazak je detaljno opisan u otkrivenju Jovanovom ali se ovde nedu previe oslanjati na njega zbog same nepouzdanosti spisa. Oslonidu se iskljuivo na jevandjelja,kuran i dela apostolska.Valja napomenuti da mnogi govore da i u knjigama proroka starog zaveta ipak neto pie o drugom dolasku mesije,to apsolutno nije istina,ved je to ponovo posledica toliko pominjanog tumaenja[pogrenog ,naravno],to se jasno vidi u Pavlovim poslanicama. U knjigama proroka se nagovetava samo mesijin pretea[Ilija],najverovatnije Jovan krstitelj[prema opisima prorokanema drugog kandidata] i onaj koji dolazi posle njega. Mnogi drugi Hristov dolazak shvataju slino prvom,da de se pojaviti u ljudskom obliku i sidi na zemlju,a zatim uraditi ono to je reeno i okonati svoju nameru do kraja,kao to je i obedao. To naravno ne stoji u knjigama apostolskim i jevandjeljima[niti u otkrivenju]ved jasno stoji da se javlja u obliku svetog duha. Jedna velika greka,koja se dogodila opet pogrenim tumaenjem-Isus nikakvim predznacima i znacima nede nagovestiti svoj dolazak,ved de se pojaviti iznenada i kada najmanje oekujemo[bdijte dakle,jer ne znate u koji dan de va gospod opet dodi. A ovo znajte,kada bi domadin znao u koju nodnu strau de lopov dodi,bdio bi i ne bi dozvolio da se potkopa njegova kuda. Zato i vi budite spremni,jer de sin oveiji dodi u nagli as kada ne mislite]. Povezivanje sa etri jahaa apokalipse[u otkrivenju],nema veze sa predznakom drugog dolaska i apokaliptini dogadjaji de se desiti samo Jevrejskom narodu,koji treba da se usprave i podignu glavu ka nebu,jer de biti izbavljeni. Gornji tekst[Isusove rei]o drugom dolasku i ove poslednje o izbavljenju naroda Izrailja,apsolutno nisu povezani i govore o razliitim dogadjajima. Za razliku od jevandjelja koji ne govore o trajanju bojeg carstva nakon drugog hristovog dolaska,u otkrivenju ono traje hiljadu godina i ponovo se oslobadja djavo,koji zavlada ljudima,i ponovo bude zbaen...to dovodi u zabunu,ne samo po pitanju tog dela ved i konane sudbine pravovernika i grenika. Iz tog razloga mislim da je Jovanovo

otkrovenje vezano iskljuivo za sudbinu Jevrejskog naroda i njihovog spasenja[zbog toga i zabuna oko broja 144.000],a onda iskoriden i dopisan,kao pria o sudnjem danu, da bi bio jako oruije u slubi crkve za sticanje stahopotovanja medju i verujudim i neverujudim. Za pohvalu je to da pravoslavlje ne prihvata u potpunosti otkrivenje ali opet svoju dogmatiku o ovom inu[drugom dolasku i sudu] zasniva na neemu to nema pokride nigde u novom zavetu,uz naglaavanje na pravoj[pravoslavnoj] i lanoj[sve druge] crkve. to se samog suda tie i tu postoje velika neslaganja,jer nemamo izvora o tome u jevandjeljima,ved iskljuivo u delima apostola i otkrivenju. to se kurana tie i islamskog sudnjeg dana[takozvanog petog naela],razlikuje se od hridanskog po tome to unitenje obuhvata sve...dakle apsolutno itav kosmos[i oveanstvo sa njim,naravno]. Tek nakon toga se sudi ljudima[koji oivljavaju,uz drugu trubu],pojavom Muhamedovog poslanika i Isusa. Dakle,sasvim razliite verzije,uz pregrt zbunjujudih tumaenja i kontradiktornosti,tako da jedino to znamo o samom sudu je to da nita ne znamo. Da li de se i kako suditi,moda i saznamo.

Da se vratimo ponovo na religiju u njenoj osnovi. etiri velika problema,institualizaciju,ikonopoklonstvo,teodiceju i poreklo,smo donekle obradili kao i niz manjih problema koji dolaze kao posledica pomenuta etiri. Ima ih jo ali bi knjiga zaista bila predugaka. Osim stanovita da je ovek po arhetipu homo religiosus,pa je religija morala biti tu,ima dosta drugih teorija koje objanjavaju poreklo i trajanje religije. Poto se ovde nedemo i ne moemo baviti teistikim pogledom na religiju,jer bi to bilo isto kao bavljenje pitanjem zato majka u svom detetu vidi svoje dete,bavidemo se kritikim pogledima na religiju,a to je svaki drugi pogled na nju osim teistikog. Dakle,pitanje-Zato postoji religija ako Boga nema?,nije primarno pitanje u daljem toku teksta. Primarno je-zato postoji religija? Ovde du

ipak,mada nevoljno morati da objasnim i stavove nekih filozofa koji su bitni u istoriji kritiara religije, Osim pojedinih sluajeva kroz istoriju koji nisu izazvali buru u irim krugovima a i nisu bili od znaaja,prva velika i znaajna kritika religije pojavljuje se u doba prosvetiteljstva i to pod najvedim uticajem Holbaha i Lametrija. Ovakva kritika religije nastala je iz sumnje u loginost i racionalnost religioznih uenja biblije,kao i kasnije neodrive teoloke dogme koje je izgradila crkva[naroito rimokatolika],ne bi li svojim teolokim besmislicama dala nauni karakter. Ovde se vera direktno suprotstavlja razumu i trpi najotrije kritike od strane prosvetiteljstva. Oni nastajanje religije pronalaze u ovekovoj neprosvedenosti. Religiju nazivaju najobinijom lai koju,kada je ved nastala zbog neprosvedenosti,rado prisvajaju vladajude klase tadanjeg feudalnog drutva da u atmosferi zabluda,neznanja i opte pometnje,odravaju pomodu nje u pokornosti narod kojim vladaju. Vera se u ovom periodu ak izjednauje sa sujeverjem. Ovakav stav jeste izazvao buru u crkvenim krugovima i medju vernicima ali je stekao i mnogo pristalica,mnogo vie nego to su i sami oekivali. Ali sve je poprilino kratko trajalo,jer ovakva kritika religije nije mogla dugo da se odri zbog jedne ozbiljne greke-izjednaavanje vere sa neznanjem i dovodjenje u vezu sa sujeverjem. Ovakva vrsta ateizma i ovakav pristup objanjenjem vere kao sujeverja koje iri crkva,uprkos razvoju nauke,filozofije i razuma,naravno da nije mogla dati dugorone rezultate. Smatrajudi da de religija nestati kada se razbije mrak neznanja,je totalno pogrena a i sami smo danas svedoci da nisu bili u pravu. A i samo meanje logike i racionalnog u dokaze-protiv religije,podleu ozbiljnoj kritici. Slededi pokuaji udara na religiju nisu donosili nita znaajno a ni pametno sve do pojave Fojerbaha i njegove kritike religije,koja se zasnivala na ovekovom religioznom samootudjenju. Bog nije nita drugo nego ovek koji je svoje kvalitete,kao to su dobrota,ljubav,lepota,mod...apsolutizovao do

natulnih i natprirodnih razmera. Time ovek otudjuje svoju ljudsku sutinu od sebe i projektuje je na nebo. I tek sad sledi potpuni paradoks,ovek poinje da veruje kako je on proizvod svog sopstvenog proizvoda,previdjajudi da je on stvorio Boga a ne Bog njega. ovek pada na kolena i poinje da se moli proizvodu svoje sopstvene glave. Potom Marks napada oba ova stanovita i Fojerbaha i Holbaha,ne na posve direktan nain ved svojim stanovitem o religiji. Koliko god nam Marks izgledao kao sam djavo[i religiozni i politiko-drutveni],on je imao potpuno ispravan stav o definisanju i pojmu religije. Marks u religiji nije video ispredanje vere suprotne razumu. Religija po njemu nije obina la,niti je skup neloginih i apsurdnih besmislica. Smatrao je da shvatanje religije kao obinog sujeverja koje opstaje nasuprot prosvedenog razuma i novih naunih saznanja,jednostavno nije tano. Ali je imao greku u oiglednom neshvatanju religije kao potrebe vladajude klase,naroito do tog doba. Druga velika greka mu je povezivanje religioznog osedanjapojedinca kao drutvenog proizvoda . Religija je samosvest i samoosedaj oveka,koji sebe jo nije proizveo ili je sebe ved ponovo izgubio. Medjutim,ovek nije apstraktno stvorenje koje ui izvan sveta. ovek,to je ovekov svet,drava,zajednica. Ova zajednica,odnosno drava proizvodi religiju,izopaenu svest o svetu,jer su one izopaeni svet. Ovde se ved radi o totalnom uoptavanju religije,koje u potpunosti nije tano,sa dananjeg gledita. Sam izvor religioznosti po Marksu ne odstupa mnogo od homoreligiosusteorije,pa je ovde nedu posebno navoditi. Slededa,vredna pomena kritika religije je kritika religioznog mislioca i filozofa Serena Kjerkegora. Ona je takodje vezana sa institualizaciju religije i postojanje crkve i njenih kanona. Kjerkegor smatra da ovek nije religiozan po tome to de se pridravati spoljnih zahteva vere,ved po tome to u samoj injenici da veruje u stvari koje prkose prirodnom poretku i zdravom razumu,postaje slobodan i moe da bude ono to jeste. Kjerkegor smatra da

je Hridanska vera u sutini lina vera koja omogudava oveku kao pojedincu da se ostvari kao slobodno bide. Po meni,apsolutno ispravan stav i jedini mogudi. Jedini teolog koji vernicima daje pravi putokaz u veri jeste Kjerkegor. Pa du ga,s obzirom da na teologe gledam veoma rdjavo,smatrati izuzetkom koji potvrdjuje pravilo. Jo jedan pristalica egzistencijalizma,Sartr,kritiku religije sagledava iz sasvim zanimljivog ugla[jedan od njih je gubljenje slobode,jer ovek ne voli da bude posmatran,sjajno opisan u drami iza zatvorenih vrata] ali njegova kritika je uvod u ist oblik ateizma,pa njegove stavove nedu uvrstiti u ovaj deo teksta. Na kraju ovih kritika,moda jo treba navesti nauni pozitivizam,koji kritiku religije ne zasniva na filozofsko-religioznim razmiljanjima niti kritiku javno iznosi,ved iz njihovih teorija i eksperimenata izvode zakljuke koji nisu u skladu sa religijskim pogledom na svet. Ne treba meati sa ovim ,filozofski pozitivizam koji je apsolutno zalutao u filozofiju[ast Vitgentajnu]. Na kraju ovog dela o kritici religije,jasno je da vedina nas i u prolosti i danas,najvedu kritiku upuduje na raun institualizacije religije. Svojim stavovima i ponaanjem crkve danas pokazuju svoje pravo lice[bolje redi svoje pravo-lano lice]. Sasvim sigurno da rastom samosvesti kod ljudi[a samosvest raste sa sveoptom[plitikom,naunom,ekonomskom... krizom u svetu] i sa daljim kontraproduktivnim koracima koje preduzima crkva,nedemo dugo ekati na njen slom,u smislu da de se oni iskreni pravoverni ljudi okrenuti izvornim oblicima religija kojima pripadaju i da de ih biti sve vie. A Paskalisti i tradicionalisti de morati da se odlue kojem carstvu de da se privole. Crkve de nekada nestati ali religije i vere sasvim sigurno nede. Jedna takva pojava,kao to je religioznost,sa tolikom svetskom rasprostranjenodu i upornodu trajanja,nikada ne bi bila moguda da svojim postojanjem ne zadovoljava i mnoge stvarne ljudske potrebe. Postoje

neotklonjive primarne potrebe svakog ljudskog bida za nekom izvesnodu i sigurnodu ivota. U nepreglednom moru opstanka[religijskom ili evolucijskom,svejedno],ovek vapi za vrstim tlom pod nogama. To mu nede pruiti ni drutvo,ni nauka... ni bilo kakvo okruenje,zato se religija i razvila kao jedan vid vrstog oslonca,makar i kroz veru i nadu,ne samo oveka kao pojedinca ved i oveanstva. Bespomodnost,beda,siromatvo,bolest,beznadje,besmislenost,smrt...i sve ono ime je ovek tako nezatideno izloen,drutvenim,prirodnim,surovim okruenjem,izranja ostrvo koje daje nadu-religija. Kako je to jednom vrlo lepo zapazio Marks-oveku koji ivi kao lutka na koncu viih sila,kojima nije u stanju da se odupre,ne preostaje nita drugo nego da padne na kolena i moli gospodara igre da u njoj ne bude uniten,povredjen,izneveren,odbaen! Sasvim tano. ta god bili ti gospodari igre...sam Bog ili evolucionisticka surova priroda i drutvo,ovek de utoite nadi jedino u religiji,jer ona jedina i nudi takvo utoite,ako ne ovde i sada a ono bar u drugom lepem i boljem ivotu. Strah,strepnja,nezadovoljstvo,enja za pravilnom moralnom kaznom i nagradom oveka se odlino uklopilo u ono to danas gotovo sve religije nude. Uz sve ovo...praovekovo neznanje i strah od prirodnih pojava i dogadjaja oko njega,daje jasan odgovor zato je religija nastala i zato nikada nede nestati. Ako tu dodamo i moralne zakone i ljubav koju pripoveda,onda je ak i sasvim opravdana. Tano da je velika verovatnoda da su sve religije koje danas znamo,samo lana slika i izopaena stvarnost ali poto je sasvim izvesno da nikada nedemo postati apsolutni gospodari planete,da nikada nedemo imati idealna drustva,da demo zauvek iveti u neljudskom i amoralnom okruenju,da de zauvek postojati bezduna eksploatacija radne snage,da se nikada nedemo osloboditi od patnje,boli,zla,bolesti i straha od smrti,onda je jo izvesnije da de religija i vera zauvek postojati i da je vie nego potrebna,ma koliko bila apsurdna ili neistinita.

Bez obzira koliko sam se kritiki osvrtao[nekada i pomalo ironino ili ak bezobrazno] na probleme religije,njenu apsurdnost i iskrivljenost,Jevreji treba da imaju svog Jahvu,muslimani svog Alaha,budisti Budu a Hridani svog Hrista ili sveto trojstvo,makar nauka i injenino dokazala suprotno,jer nam nauka a ni bilo ko drugi ne moe ponuditi mir,spokojstvo i nadu u bolje, od religije. I ne bojte se da ste pogreili u izboru Boga,ako i postoji,naravno da je jedan,a on vam to sigurno nede zameriti. Poruka i za ateiste...i ja sam ateista ali samo po pitanju Boga-bida[ne apsolutni,jer je to nemogude],imam samo sasvim drugaiji pogled na takve stvari[o tome u slededem poglavlju]. Ali ivim u zemlji gde se ispoveda pravoslavna hridanska vera. Potujem tu veru,potujem Isusa Hrista i kao oveka i kao borca za jednu izuzetnu ideju i sve iskrene vernike i nema nikakvog razloga da se suprotstavljam i njima i njihovoj veri. Protivim se samo[do krajnjih granica],onome to sam napisao u tekstovima iznad,sve osim izvornog hridanstva i pravih,iskrenih vernika,smatram nedostojnim ne samo vere ved i nedostojnim oveka[a to su crkva,teologija i kvazi-vernici]. I za kraj ovog poglavlja...Isuse,Boe,ako ja greim[to,naravno, ne moe biti iskljueno] i stvarno postoji[u onom obliku u kojem jedino i moe da postoji]...dodji to pre,molim te. Ovde postaje neizdrivo. Amin!

24.

OVEK,SIN BOJI ILI SIN BOG

a ivot je veni u tome da tebe poznaju, tebe,jedinog istinskog Boga, i onoga koga si ti poslao,Isusa Hrista. Jev.Jov.-17[3]

Kako sam i sam bar po tradiciji hridanin,i kako de knjiga biti izdavana najvedim delom u hridanskim zemljama,zatim,kako je hridanstvo obuhvatilo najvedi deo ove knjige i kako je sam Isus vezan i za judaizam i za islam,i na kraju kao osniva najvede religije na svetu,moram sa njim zavriti ovaj deo knjige koji se odnosi na teistiki deo religije. A ovu temu sam izabrao jer je ona po meni najinteresantnija i najtajanstvenija u itavoj hridanskoj istoriji kao religije. Jevandjelja,kao i sve knjige novog zaveta,daju nam sliku o Isusu kao jednoj zaista posebnoj linosti. Isus daje neverovatnu sliku o svojim isto tako neverovatnim modima i udima koje izvodi. Ali to je ustvari po meni[koji u Isusu vidi oveka-genija]najmanje bitan deo biblije. Isus nam kroz novi zavet daje veoma misaone komentare o ivotu,ljudima,smislu,veri. A rei koje izgovara o samom sebi i u njih zaista veruje,u ono vreme i na onom mestu,spada ne samo u hrabrost,nego ne verujem da bi se bilo ko, ikada,na bilo kom mestu i u bilo koje vreme,usudio da ih izgovori.

Mnogi ne veruju da je Isus uopte postojao i da je samo mit,mnogi veruju u njegovo istorijsko postojanje ali ga smatraju obinim prevarantom! Neki poput mene veruju da je taj ovek hodao zemljom ,smatraju ga obinim ovekom,udnim ali vrlo mudrim,dobronamernim i punim ljubavi u sebi, koji je u pokuaju da toak istorije okrene u pravilnom smeru i postavi prave vrednosti,stradao od onih kome to nije odgovaralo. Ali za vernike,koji u Isusu vide Boga,odnosno Bogooveka,stvari stoje sasvim drugaije i komplikovanije... Naravno,danas oni koji imaju uopte neku predstavu o Isusu,misle o njemu kao o boanstvu,odnosno Bogu sinu,koji je na nebu od poetka vremena sa Bogom ocem[Jev.Jov.] i da je po modi i autoritetu jednak sa njim,ali koji je poslat na zemlju da bude rodjen kao ljudski stvor,od strane device Marije,zatim po ispunjenoj ljudskoj misiji,biva razapet na krstu,gde umire kao znak boanske ljubavi prema oveanstvu i vaskrsava,odnosno,vrada se na nebo da bi zauzeo mesto koje je prethodno i zauzimao pre silaska[po mnogim teolozima] ili se vrada na nebo da zauzme mesto koje mu pripada[to je ispravno]. Kako se i sveti duh smatra delom Boga,imamo ustvari postojanje svetog trojstva[ili tri u jednom]. Podrazumeva se da ovaku predstavu imaju i svi vernici,teolozi,crkva...! Treba moda pojasniti da se Isusova venost,odnosno postojanje na nebu i pre rodjenja na zemlji kao bojeg sina-Bogooveka,ne odnosi na Isusa kao bide[poput Boga oca],ved ivu ideju,odnosno postojedu formu u apsolutnom bojem planu. Mada postoji mnogo tumaa jevandjelja[naroito Jovanovog,gde se to najvie i pominje],kao i u Otkrivenju[raspet pre stvaranja sveta]da je Isus postojao kao bide-Bog oduvek,to je jo jedan dokaz da tumai ove svete knjige nemaju pojma da-nemaju pojma...odnosno da pre svega ne poznaju idealizam koji jeste i mora logino biti osnova svake religije,otuda i toliko pogrenih stavova o Bogu-bidu a ne bivstvu. Oko pitanja preegzistencije Isusa najvie zabune su uneli ustvari jevreji,tumaedi starozavetne knjige

proroka,i tumai Jovanovog jevandjelja,ali opet ih je sam Isus demantovao u novozavetnim knjigama,kao i bliski Isusov apostol Petar u svojoj poslanici. Dakle,Isus je-Bog i toga se naravno dre svi religiozni ljudi hridanstva. Svakoga ko ovakav stav ne prihvati ili pokua da mu se suprotstavi,crkva bez oklevanja smatra jeretikom i nehridaninom. Lino,Isus kao Bog i samo trojedinstvo za mene nisu sporni i ne vidim tu nita to bi uzdrmalo starozavetno stanoviste o jednom jedinom Bogu[o tome sam ved pisao]. To je odlina ideja i moda donekle moguda medjutim, kako se i sam borim protiv tumaenja biblije,naknadnih dodataka u njoj i prihvatanja dogmi koje nemaju podlogu u bibliji,moram staviti jedno veliko...ALI..! Stari zavet propagira jednog jedinog Boga i nema nikakve nagovetaje ni dolaska bojeg sina, niti nagovetaj trojedinstva. Proroci samo govore o dolasku bojeg izaslanika,mesije,koji de osloboditi narod i uspostaviti carstvo blagostanja na zemlji[odnosno medju jevrejima]. Nita i nigde u ovoj svetoj knjizi ne nagovetava da bi starozavetni monoteizam mogao biti radikalno promenjen pojavom mesije koji se najavljivao. U novom zavetu takodje nema nikakvog nagovestaja o trojedinstvu,ak ni od samog Isusa koji i govori o sebi iskljuivo kao o bojem sinu. U poslanicama,takodje nema nikakve sumnje da je Isus boji sin a apostol Pavle,najvedi Isusov apostol,nije ak nita znao o trojedinstvu. Kako je onda uopte dolo do toga da Isus od bojeg sina,koji nikada nije boravio na nebu[kao bide],ved je samo rodjen od bojeg semena i tek vaskrsenjem se prvi put uzdigao na nebo[opet kao bide] kod svog oca...postao sin Bog koji je oduvek bio na nebu i koji je u ravni sa ocem? I odakle ideja o trojedinstvu? ak ni veliki crkveni oci tri stotine godina posle Isusa nisu znali nita o ovome!! Evo odgovora... Prvi crkveni sabor u Nikeji 325-e godine,odluuje da je sin od samog poetka iste prirode kao i otac!

Drugi crkveni sabor u Konstantinopolju 381-e godine,donosi odluku o postojanju svetog trojstva i njihovom slavljenju! Tredi sabor u Efesu 431-e godine,odluio je da Isus ima dve prirode,ljudsku i boansku,takodje i odluku da se Marija vie ne smatra majkom Isusovom ved bojom majkom i proglaavaju je svetom. Peti sabor u Salcedonu 451-e godine,odluio je da su dve prirode Isusa nastale od samo jedne osobe i samo jedne volje. Zatim imamo i tri dekreta crkve,prvi medju njima je takozvani apostolski dekret,iz tredeg veka,koji sadri rei: -Svemogudi Bog otac,Isus Hrist njegov jedini sin,zaet od svetog duha i rodjen od device Marije,Nakon vaskrsenja uzdigao se u nebo,i sedi sa desne strane svemogudeg Boga oca,odakle de dodi da sudi ivima i mrtvima... Ovde vidimo da se apostolski dekret apsolutno slae sa biblijom i da je jasno izveden iz nje. Medjutim,slededa dva crkvena dekreta iz etvrtog i petog veka,Nikejski i Atanasijski dekret,daju sasvim drugaije doktrine. Nikejski dekret,proglaava da je Isus zaeti sin boji,zaet od oca pre svih svetova,bide istoga svojstva kao i Bog...Duh sveti sa ocem i sinom zajedno se oboavaju i slave.... Atanasijski dekret-Mi oboavamo jednoga Boga u trojstvu,a trojstvo u jedinstvu. Postoji jedna linost,linost oca,linost sina i linost svetog duha,ali boanska linost oca,sina i svetog duha je jedna. Slava jednakavelianstvenost vena...! Ovakve odluke sabora i postavljanje dekreta,nailo je odmah na negodovanja crkvenih otaca koji su traili da se dri do onoga to je u bibliji. Crkvene vlasti su odluno potisnuli ovakve pobunjenike,tako da je doktrina o Bogu sinu i doktrina o svetom trojstvu proglaena obaveznom i danas je toliko

opteprihvadena da se vie i ne razmatra[osim pokuaja pojedinaca]. Danas se Isus Bog i trojedinstvo,jednostavno,podrazumevaju. Sada da pogledamo jevandjelja i same Isusove rei,upudene apostolima... -Sin ne moe nita initi sam od sebe,nego on ini ono to vidi da njegov otac ini-Jev.Jov.-5[19] -Moja nauka nije moja,nego onoga koji me posla-Jev.Jov.-7[16] -Jer je otac,vedi od mene-Jev.Jov.-14[28] Kada ga jevreji optuuju da se proglaava Bogom,Isus to negira i kae-Ja sam samo sin boji-Jev.Jov-10[34-36] U jevandjelju po Marku Isus govori:-to me zove dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga Boga-Jev.Mar.-10[18] U ved pomenutom sudnjem danu i njegovom datumu:-A o danu tome ili asu,niko ne zna,ni andjeli,ni sin,nego otac sam-Jev.Mar.-13[26,32] Po vaskrsenju ,poruuje uenicima:-Idi k bradi mojoj i reci im da se uzdiem k ocu svome i ocu vaemu,Bogu svomu i Bogu vaemu-Jev.Jov-20[17] Dakle,ne postoje nikakve sumnje o tome kakav je Isusov stav. Otac Bog je bio nadmodan i sin je zavisio od njega. Nemojte misliti da sam pristrasan,da sam naao i najmanji nagovetaj suprotnog stava,naveo bih ga,mada Isusova reenica o tome ko moe da vaskrsava na nebo[samo onaj koji sa njega i dodje],moe da se uzme kao opravdana u cilju odbrane Isusovog nebeskog porekla[po deseti put-ne kao bida]. Ali u bilo kojem jevandjelju i poslanicama,naididete na bar jo dvadesetak primera koji potvrdjuju da je Isus sin boji. Uostalom,biblija je verovatno u vaoj kudnoj biblioteci,pa moete tragati. Stavovi doneti saborima i dekretima crkve,zaista nemaju nikakvu potvrdu ni u Hristovim reima,niti u reima apostola,niti novi zavet

daje bilo kakav osnov za takvu tvrdnju. ak moemo nadi delove u kojima se govori o Isusu kao bududem kralju jevreja,sa kojima de Bog uspostaviti ponovni savez radi pomirenja sa jevrejima i uspostavljanja slave Izrailja,to i jeste trebao da uradi starozavetni mesija.-:Gospod je sa tobom...zatrudnede i rodide sina i nadenude mu ime Isus. On de biti veliki i nazvade se sin Najviega,i dade mu gospod presto Davida i kraljevstvo njegovo...-Jev.Luk.-1[28-33]. Potom pria ide u sasvim drugom pravcu koji razoarava i samu njegovu majku Mariju. Isus ide drugim putem,a ne onim starozavetnim mesijanskim. Ali o tome smo ved priali,i o zabuni Jevreja i majke i njegovih apostola,koji su oekivali ipak sina bojeg ali kralja Izrailjskog,a ne njegovo stradanje i nastavak patnji pod Rimskim carstvom. to se svetog duha tie,on je oboen i ujedinjen sa Ocem i sinom,jo kasnije,negde u petom veku. Teolozi i apologete,brane stavove Boga sina i trojedinstva,opet tumaenjem ili ak i ovakvim primerom:-Da nainimo oveka po obliju i po prilici NAOJ...-postanje-1[26]. Kako god...nije mi namera da dotiem emotivna osedanja religioznih hridana,koji vrsto veruju u trojedinstvo,odnosno Boga sina,to apsolutno potujem. Ovde sam samo izneo injenice iz biblije i odluke crkvenih sabora,ne da bih kritikovao ideju trojedinstva[koja je po meni dobra i moguda,ali nema osnovu],ved da bih objasnio kako to crkva od poetka srednjeg veka do danas funkcionie. Bilo bi jako lepo da dananja crkva deluje kao crkvena zajednica u vreme prvog i drugog veka. Ne samo da ovakvih i slinih knjiga ne bi ni bilo,ne samo da hridanstvo ne bi imalo toliko protivnika,ved bi dve tredine stanovnita sveta bili iskreni vernici.

25. DEUS VERBALIS

ako zlo rekoh,dokai da je zlo, ako li dobro,zato me bije? Jev.Jov.-18[23]

U dosadanjem delu knjige sam izneo svoja gledita,sto se samog teizma,teologije,vere i religije tie,kao plod mog razmiljanja a na osnovu paljivog prouavanja velikog broja religijskih knjiga[i same biblije i kurana ,naravno],kao i paljivog prouavanja onih oblasti usko vezanih za religiju...kreacionizma,idealizma,katastrofizma,deizma,panteizma ali i onih oblasti zvanine nauke koje se donekle protive religiji...evolucionizmu,geologiji,paleontologiji,paleoantropologiji,medicini,ge netici,kosmologiji,astronomiji,fizici...! I naravno,sve to ne bi bilo mogude bez dovoljnog poznavanja filozofije,kao i razgovora sa strunjacima obe pripadnosti! Naravno da sam se oslanjao i na logiku i zdrav razum[to sam manje mogao],koje inae,kao to rekoh prezirem,ali su ti osedaji bili ispravni ili ne,hteli mi to ili ne,nekako usadjeni u nama. Kao filozof fizike,dobro sam nauio koliko su i logika i razum nepouzdani. U ovom poslednjem delu knjige,svoja razmiljanja du usmeriti na teizam i u vrlo maloj meri na religiju da bih na osnovu svega prethodnog dao sliku o mogudem i po meni realnom uedu teizma u onome to zovemo ,ivot i okruenje[svemir]. Ateista jesam[bar trenutno] u pogledu da ne verujem[ili bar mislim da ne verujem] u boga-bide-tvorca,kao uzroka nastanka svega postojedeg i

njegovog delovanja na sve dogadjaje od poetka pa do kraja sveta. Ali se ne deklariem javno kao ateista[to ne bi trebao ni jedan ateista da radi,jer je to unutranja stvar svojeg ja],ved kao pravoslavni krteni Hridanin tradicionalista,koji izuzetno poznaje hridanstvo i koji zaista iskreno ceni i potuje ono to je taj ovek bio,uradio i ideju za koju se borio. Ne mislim da je boji sin[a voleo bih da zaista jeste,i da greim] ali mislim da je jedan od najvedih,najgenijalnjih i najmoralnijih ljudi koji je koraao planetom zemljom. ovek ispunjen apsolutnom ljubavlju i potenjem,ovek-u pravom smislu te rei. Dakle,klasian vernik nisam. Ali je isto tako injenica da sam jedan od onih koji na dnu ae prirodnih nauka,vidi Boga. U kom obliku,u kom svojstvu i na koji nain...tema je dalje prie! Tako da je moda bolje redi-: ja ne verujem,ved znam da postoji! Ne mogu za sebe redi ni da sam areligiozan...jer smatram da,kao to je jaka spona izmedju Boga-bida i vernika,isto tako jaka povezanost oveka sa Bogom kakvog ga ja vidim. Razlika je u izostanku rituala koji su svojstveni verujudim u ostalim religijama,kako bi se pribliili Bogu. Veza i pribliavanje Bogu kakvog ja vidim je takodje moguda ali ne kroz religijske rituale ved kroz izmenjeno[proireno] stanje svesti[naravno da ne mislim uz pomod hemijskih stimulansa],koje sam namerno stavio pod navodnike i koje du kasnije objasniti. Naravno,moje vidjenje Boga ne trai nikakvu veru,teologiju,tumaenja,crkvu,ikonopoklonstvo niti objanjenje teodiceje. Nema problem sa objanjenjem molitve,pokajanja,liturgije,ispovedanja,sudnjeg dana...! Nema ni moralnih naela,ali njih bi trebalo ukrasti od Hridanstva,svakako da su potrebna. I najbitnije,nemam ni najmanju nameru da stvaram novu religiju ili da promoviem neto prihvatljivije radi dobijanja pristalica,jednostavno,samo iznosim svoje miljenje,pre svega filozofsko-nauno. Ova religija nema veze sa onom na koju se obino misli,pa du rei Bog i religija to manje

koristiti u daljem tekstu a umesto njih govoriti o prauzroku i povezanosti oveka i svemira sa njim. U principu,moj pogled na ovaj problem je usko vezan za nauku i filozofiju prirode ali du i takva nauna objanjenja i termine maksimalno mogude izbegavati i pokuati da moju teoriju predstavim na popularan nain i da je to vie veem za sam teizam. Dakle,da ne ubacujem mnogo nauku u sve ovo[o tome ved govori moja knjiga apokalipsis physis,mada du pojedine delove iz nje koristiti ovde],samo du izneti to da posmatram kosmos koji funkcionie tako to izmedju svega postoji razmena informacija i samim tim vrsta medjusobna povezanost. Od informacija je i sve nastalo i sve funkcionie po dobijenim informacijama[i materijalni i duhovni svet]. Veliki prasak kakvog ja propagiram je ustvari eksplozija informacija,rei[logosa],koja se kasnije pretvara u energiju i na kraju materiju i sastavni je i fundamentalni deo nje. Dakle,logos,umna re ili informacija je u osnovi svega,zato sam i poglavlje naslovio sa deus verbalis[bog-re]. Informaciju smatram najosnovnijim i najsitnijim[i nedeljivim] delom materije[elektrona i kvarkova] i energije ili nosioca sila interakcije[fotona,gluona i k.bozona]. Dalje od informacija ne moemo deliti materiju i energiju,u osnovi svega je RE[logos],dakle ne bilo kakva ved umna re. Ovde zavravam sa uplitanjem nauke,koga interesuje filozofsko-nauna strana teorije informacija,tu je ved pomenuta Apokalipsis phisis gde se u jednom delu knjige to objanjava sa naune[i filozofske] strane. Ovde je sad pitanje odakle potiu date informacije? Pre informacije moramo imati naravno,ideju...iz koje se radjaju informacije. Pre nastavka,moram redi da postoje samo tri mogudnosti da kosmos bude ovakav kakav jeste i da bar na jednom mestu dodje do stvaranja ivota. To su teorija multiuniverzuma,zatim,postojanje Boga-bida i teorija informacija. Postoji jo jedna mogudnost a to je takozvana kvantna fluktuacija koja je ipak pojedinana,parcijalna,ograniena,dakle nesveobuhvatna i koja bi imala

ulogu samo ako je inicijalna kapisla prve teorije[multiuniverzuma],mada demo je na kratko i ovde pomenuti kao samostalnu ali malo verovatnu mogudnost. Boga-bide smo ved obradili u vedem delu knjige,ostaje nam jo da vidimo kako stojimo sa multisvemirom i idejom koja je eventualno dala informacije. Jo jedna vrlo bitna napomena,teorija informacija ne podrazumeva apsolutni determinizam ali podrazumeva kauzalnost. Pa da krenemo... Kvantna fluktuacija! Da mnogo ne bih petljao fiziku u ovu knjigu i komplikovao je,a i nije joj to tema,nedu davati opirnu definiciju kvantne fluktuacije i kako ona funkcionie,ved du je kratko na popularan nain predstaviti. Kvantna fluktuacija je nain ili mogudnost da iz niega nastane neto. I treba naglasiti da je to proverena injenica koja se u kosmosu esto deava. Ovde re- niega,ne treba shvatiti bukvalno,zato sam je i stavio pod navodnike. Tu se podrazumeva-vakuum,koji zapravo i nije- nita,ali se nalazi u prostoru,odnosno,sastavni je deo njega. Pojam-niega,podrazumeva apsolutno nitavilo,dakle odsustvo,materije,energije,prostora i vremena. Ali Problem kod kvantne fluktuacije je to to sve to od nje nastane,odmah mora i da nestane[im je svemir primeti]. Moda postoji nain da ono to nastane iz kvantne fluktuacije ne bude primedeno i da nastavi da postoji ali za to nemamo nikakvih dokaza. Mada je u kvantnoj fizici sve dozvoljeno,pa moda sa ovoliko malo znanja ne moemo da objasnimo taj fenomen. Ali da pretpostavimo da je svemir nastao iz jedne takve kvantne fluktuacije ni iz ega. Opet imamo problem...dodue reiv,ali u domenu teorije,da ne kaem spekulacije. Ako se nastanak svemira zaista tako dogodio,nemamo potrebno vreme za takozvanu evoluciju zlatokose odnosno,nemamo dovoljno vremena da se podese svi potrebni parametri[a ima ih na milione],koji bi na kraju doveli do ovakvog svemira kakvog ga poznajemo. Da je fluktuacija i sve ono to se iza nje neposredno deavalo,trajalo milijardama godina,mogli bi pretpostaviti da bi se svemir tako konstruisao da ga danas imamo

ovakvog kakav jeste. Ali nismo imali ni priblino potrebnog vremena,umesto milijardu godina na raspolaganju je bio nezamislivo mali delid sekunde. U tom vremenskom intervalu,podesiti sve kako treba[i to sluajno],jednostavno je toliko apsurdno da takvu mogudnost odmah moramo izbaciti iz glave. Spas lei u jednoj drugoj teoriji,koja takodje podrazumeva kvantnu fluktuaciju kao prauzrok,odnosno kao seme univerzuma. Teorija multiuniverzuma. Opet du probati da izbacim suvu fiziku i kosmologiju,radi lakeg shvatanja. Kvantne fluktuacije moemo zamisliti kao seme penice koje seja baca po njivi. Kada poraste,klasje penice nam izgleda isto ali kada bi paljivo pogledali svaki klas,videli bi da se svaki po neemu razlikuje od ostalih. Tako isto ova svemirska semena[fluktuacije],mogu biti razasuti i stvoriti na milijarde razliitih svemira[na milijarde velikih prasaka]. U tolikom broju,postoji velika verovatnoda da nastane svemir u kojem su svi parametri tako podeeni da je jedini mogudi u kojem postojimo. Ovde ne postoji mogudnost pitanja-a zato ne vidimo i ostale svemire? Jednostavno niti smo mi deo njih niti su oni deo nas. Sama teorija multiuniverzuma je odlina i kao mogudnost poprilino verovatna. Ovde treba dodati jednu napomenu,jer se zbog izbacivanja detaljnog naunog objanjenja moe neto krivo shvatiti...naime,najmoderniji pristup velikom prasku je inflatorni model...rast ovolikog broja semenki svemira se deava upravo u tom delidu sekunde inflacije a ne na samom poetku velikog praska[koga ova tema vie interesuje sa naunog pogleda,neka proita bilo koju noviju knjigu o velikom prasku,gde je inflacija detaljno opisana]. Teorija multiuniverzuma daje nam odgovore na sve,mnogo loginije,realnije i prihvatljivije od religije a i sama kvantna fizika je podrava. Ali imamo problem samog semena svemira. Opet nemamo apsolutno nikakvo objanjenje kako kvantna flukutuacija moe opstati. Ovde postoji i niz drugih,dodue manjih, filozofsko-naunih

pitanja,sa kojima vas ne bih opteredivao,a koje govore protiv ovakve mogudnosti stvaranja kosmosa,to nikako ne znai da ona nije moguda,ved samo da treba da odgovori na jo neka pitanja. Jedno od objanjenja da crne rupe,deluju upravo kao semenke novih svemira,je sasvim prihvatljiva i logina,ali ta teorija vie ide u prilog teoriji informacija[bide objanjeno] i ak moe biti verovatna kombinacija multiuniverzuma i informacija,ali nam ne daje odgovor o prauzroku,ved o kasnijim posledicama. Na kraju,veito pitanje,koje se postavlja u filozofiji,koliko u nazad moemo idi da bi doli do onog prvog? I kvantnu fluktuaciju je neto moralo podstadi[titranje vakuuma]. I to to je podstaklo kvantnu fluktuaciju moralo je neto podstadi...i tako moemo idi u nazad do beskonanosti. Isto vai i za pitanje Boga. I za bilo koju drugu mogudnost. Svaki uzrok je ustvari posledica prethodnog uzroka. Jednostavno poetni uzrok ili ne moe da postoji ili je nastao iz nitavila. Trede objanjenje,naravno, ne moe da postoji. Ako poetni uzrok ne postoji,onda nema ni posledino-uzronog lanca koji dovodi do neega. Prema tome,izvesno je da moramo da prihvatimo injenicu da iz apsolutnog nieg moe da postane neto. ak i da postoji Bogbide,da bi do njega doli,morali bi podi od nitavila. Ali nitavilo ne moemo uzeti kao prauzrok. Redi da bilo ta postoji veno i da nema poetak i kraj,makar to bio i Bog-bide,nema apsolutno nikakvog smisla,ne samo po filozofiji,nauci,ved i po teologiji. Iskljuimo i logiku i razum,to nam nita nede pomodi...jednostavno je neto moralo postati iz niega[nitavila]. Branitelji venog principa[koji kau da pojam-oduvek,postoji ali nije shvatljiv] jednostavno nemaju pojma o emu priaju,pojam - oduvek,nije shvatljiv iz razloga to je nemogud,takav pojam ne moe da postoji,za razliku od beskonanosti, koji je i shvatljiv i mogudi pojam. Da se sad ne dotiem prostora,materije i energije ali kao i to,vreme je jednostavno MORALO nastati,odnosno imati svoj poetak. Ne treba meati- beskonanobeskonanost- i pojam-oduvek! Pojam-oduvek je apsolutno besmislen jer ne

moemo dati definiciju takvog pojma. Pojam nitavila je takodje neshvatljiv,ali zbog drugih stvari,zbog ogranienja naeg saznanja[ili mozga],ali pojam nitavilo ima definiciju a to je-apsolutno odsustvo prostora,vremena,materije i energije! Da nastavim sa traganjem za prauzrokom...idi u nazad u potrazi za prvim uzrokom moemo samo donekle dokle nam to svest[sa matom] dopusta. U sluaju religije to je Bog-bide a u sluaju filozofije prirode i nauke to je kvantna fluktacija ili informacija. Dalje od toga ne moemo niti demo ikada modi,sve preko toga spada u neto to je apsolutno van granica naeg uma i iskustva i apsurdno je uopte priati o toj temi ili je pokuati doznati. Granicu saznanja ograniavaju mogudnosti ljudskog mozga. Ali nau svest moramo iskoristiti sve dokle ona moe da dopre,time demo dodi do jedinog ,najdaljeg dokuivog uzroka,kojeg moemo nazvati i prauzrok[jer je on za nas najdalje dokuiv]. Isto ovo vai kada govorim o informacijama. Moemo uzeti pare papira i cepkati ga hipotetiki u sve manje i manje delove,dok ne dodjemo do atoma...zatim jezgra...kvarkova...struna...informacije...i tu je kraj. Naravno da se moe jo cepkati u manje delove ali mi nita ne bi mogli videti ili dokuiti dalje od informacije. Pa sve da dodjemo i do-ideje-kao jo manjeg delida,sama ideja mora potedi odnekud...i tako u beskraj. Ovde ved ulazimo iz religije,nauke i filozofije u najistiji oblik spekulacije kojom se ne vredi baviti,to je vena tajna,osim ako oveanstvo ne pozivi dovoljno dugo da mozak i svest evoluiraju u daleko modniju stvar. Ali i tada demo dodi samo neto blie istini,jer niz uzrok-posledica se bukvalno protee u nita,a nita ne moe biti shvatljivo nikome i nikada,niti moe biti shvatljivo da neto nastane iz niega. Antropski princip. U najkradem,antropski princip govori o tome da nas ne bi bilo ovde da svemir nije ovakav kakav jeste. Nedu ovde ulaziti u podelu ovog

principa[postoji vrst i slab antropski princip],jer nije bitan za ovu priu. Antropski princip ,naravno prihvataju teolozi,jer je u skladu sa religijskim naelima i podupiru ga,antropski princip se moe objasniti uz pomod multiuniverzuma,ali i mnogo konvencionalnih naunika prihvata ovakav princip[bez religioznog ili multiuniverzumskog stava]. Danas je sve ozbiljnije prihvaden koncept da je svemir jedna neodvojiva celina,apsolutno povezana i da funkcionie tako kako funkcionise upravo zbog te svoje povezanosti. I ovakav koncept je u skladu sa antropskim principom. Ja ovu poslednju teoriju proirujem samo na taj nain to informacije ubacujem kao sponu ili vezu izmedju itavog kosmosa,jer veza mora postojati ili u vidu religije ili informacija. itav kosmos je povezan mreom informacijama od kojih je nastao i koji ga odrava. Kada kaem kosmos mislim naravno i na makro i na mikrokosmos. Ovakvom teorijom se donekle gubi kvantni nedeterminizam,ali samo donekle,tano onoliko koliko nam je potrebno da kvantnu fiziku uinimo bar donekle razumnom. to se tie antropskog naela ili principa veliki broj naunika ga osporava,nedemo skoro saznati da li sa pravom ili ne ali je injenica da su ba upravo na ovom principu nastala mnoga velika,gotovo najznaajnija otkrida. itava savremena kosmologija bi se bukvalno uruila da nije bilo oveka[F.Hojl] koji je iskoristio antropski princip za svoju ideju koja je ,slobodno se moe redi ,spasila teoriju velikog praska od nestanka. Trebalo bi ovde kada smo ved kod antropskog naela samo pomenuti da postoji i ontoloko naelo,odnosno ontoloki dokaz za postojanje Boga[najpoznatiji su Anselmusov i Kantov] ali kako je tu u pitanju ista filozofija bazirana na formalnoj logici nedu vas na ovom mestu zamarati s tim. Albert Ajntajn je rekao da je pitanje na koje bi najvie voleo da odgovorizato je kosmos takav kakav jeste! Mnogo njih zna odgovor,takav je jer ga je Bog takvim stvorio. Ali kao to smo videli,takva tvrdnja krije daleko vie pitanja nego odgovora. Veliki broj naunika, naroito onih koji su se jo u

srednjoj koli posvadjali sa filozofijom,kau da je takvo pitanje apsurdno jer svemir jednostavno postoji![???]. Ali isto tako ,veliki broj naunika neopteredenih predrasudama,veruju da najnovija otkrida u kosmologiji ali i mikrokosmosu,pokazuju da je istina daleko zanimljivija i da su svojstva svemira,a moda i samo njegovo postojanje,neposredno povezani sa naim fiziko-duhovnim prisustvom u njemu[vrst antropiki princip]. Nesuglasice idu u tom pravcu da de izgleda antropsko naelo-biti vrlo brzo,glavna tema razdora medju naunicima[i o ovome,vie u mojoj knjizi Apokalipsis Physis]. to se tie religije,antropski princip,raduje bilo koju religiju,to je logino ali gledajudi oima naunika,deizam,budizam i panteizam imaju poseban razlog da slave antropsko naelo,jer se u mikrometar uklapa u njihove postulate,odnosno njihova uenja. U ova tri religijska uenja[naroito u deizam i budizam] se uklapaju i evolucija i kosmologija,pa ak i vedi deo kvantne fizike i opteg relativiteta,pa se moe redi, da je njihov Bog[kakav god da je] najmanje uzdrman trenutnim deavanjima u nauci. Isto bi bilo i sa Hridanstvom da mu stari zavet i crkva nisu poturili nogu,ak bi bilo i na vrhu piramide mogudih bogova,ispred panteistikog i deistikog. Osnova Hridanstva,sama po sebi,ak nije ni u najmanjem sporu sa najproverenijom naunom disciplinom-kvantnom mehanikom. Da se vratimo na osnovnu temu-donekle se teorija informacija,antropsko naelo,veliki deo kvantne fizike i kosmologije,deizam i panteizam..uklapaju u jednu optu sliku koja nudi jedan korak blie istini,odnosno saznanju uzroka do kojeg naa svest moe da dopre. Teorija multiuniverzuma se takodje[osim deizma i panteizma] uklapa u ovu sliku ali joj ostaje problem teko ili nikako dokazive neprimedene kvantne fluktuacije. Ovde du morati da ukradem i prepriamdeo teksta iz moje druge knjige da bih vam jo vise pribliio teoriju informacija ali ne sa naune ved sa popularno filozofske strane.

Reenica kojom poinje Jovanovo Jevandjelje-u poetku bee re [logos]...,posmatram kao filozofsku a ne kao teistiku. Upravo ova reenica moe da objasni sutinu teorije informacija,jer sama re i jeste informacija. Kako je to neko lepo objasnio na primeru binomnog sistema,kada imamo nekolicinu nula,imamo ustvari nita. 0000000000000000000000000000. Ali ako ispred tolikih nula stavimo samo broj jedan1000000000000000000000000000,od niega dobijamo neto. I to neto-je ogromno. Upravo je ta jedinica-re-informacija,koja je od niega napravila neto veliko. Od koga je ta re,potekla,u to kao to sam ved rekao naa svest nije u mogudnosti da sazna. Ova jedinica [1] ne moe ni u kom sluaju biti kvantna fluktuacija,jer ona ne sadri informaciju. Informacija jednostavno postoji sama za sebe i sama sebe sadri i nema potrebe da za nju pronalazimo drugu re ili pojavu. Ovaj veliki broj koji smo dobili,moemo mnoiti,deliti,oduzimati,sabirati ali de uvek u sebi sadrati jedinicu. Na kraju,broj moemo deliti do sve manjih brojeva dok na kraju ne dodjemo do jedinice. Tako i materiju i energiju moemo deliti sve do informacije[bez obzira da li je iznad kvark ili struna]. Dakle na dnu nas eka uvek-

re[LOGOS,pravilnije]. Da li je re boja ili ima drugi svesni ili nesvesni

izvor,to ne moemo znati,to je ved stvar linog uverenja. Ovde jo treba pomenuti da se re informacija ne odnosi na jednu informaciju ved na sve mogude informacije potrebne da svemir funkcionie kako funkcionie. Informacije kao i rei,nemaju masu,gustinu i zapreminu,tako da ne zauzimaju ni prostor,ali ovo treba posebno naglasiti,nose energiju i upravljaju sa njom. Tako da je veliki prasak bio samo eksplozija informacija iz singulariteta,koji se trznuo sa dodavanjem one jedinice. Dakle,nema,lagana,tamna,spora eksplozija informacija koja se pretvorila u energiju a onda sa ili bez inflacije,nastavila put ka svemiru koji danas poznajemo. Najshvatljivije je da to predstavimo jednim primerominformacijom ivota ili dnk. Dnk je bukvalno u osnovi ivota,bez informacija koje ona nosi,ivot ne samo da ne bi funkcionisao nego ne bi nikada ni

nastao. Kao to je paradoksalna situacija sa ovim molekulom ivota koji stvara proteine a u osnovi ima protein, da bukvalno uzrok proizvodi posledicu a posledica svoj uzrok,tako da ono to je apsolutno nemogude i apsurdno, bar za nau svest,kao to znamo, postoji i odlino funkcionie. Isti je sluaj sa informacijama tvorcima kosmosa,one su ga stvorile ali se i on sam sadri u njima,tako da je povezanost ovog donekle apsurdnog sistema,oigledna. Pitanje kokoke i jajeta, koje je u i osnovi molekula dnk i ivota,odnosno informacija i kosmosa, verovatno je nesaznatljivo ali sasvim sigurno postoji,jer postoji i ivot i kosmos. Ako je Bog-bide,religijsko objanjenje,multiuniverzum isto nauno,onda je teorija informacija,meavina religijskog,naunog i filozofskog objanjenja. Jer ima nauno objanjenje samog stvaranja,filozofsko objanjenje uzronoposledinih sistema i religijsku povezanost kosmosa. Teorija multiuniverzuma nam daje krajnji saznatljiv nauni uzrok,kao i teorija informacija ali ni jedna ni druga teorija ne moe podrazumevati ideju Bogabida kao konanog uzroka[ali moe kao posledicu]. Nijedno objanjenje nikada nede biti oslobodjeno od konanog Boga i nitavila kao prvog uzroka. Jednostavno,to nije mogude. Ali da ostavimo antropsku, naunu i filozofsku stranu ovog problema i da se vratimo teizmu i religiji. Informacije moraju biti posledica ideje. Poto smo u predgovoru, definiciju Boga objasnili kao iskljuivo ideju ili uverenje,logino je da moemo Boga uzeti kao tvorca informacija. Da li je to Bog-bide ili prauzrok,odnosno svesna i namerna ideja ili sluajna i nesvesna? Neverovatna podeenost parametara[a ima ih nekoliko milijardi],govori u prilog da je ideja morala biti svesna. Da li je bila nenamerna ili namerna,nije sutinsko pitanje ali bi bilo malo apsurdno da je bila sluajnost. Zato bi onda parametri bili uopte podeavani. Ovde je jako bitno da svesnu ideju ne gledamo kao Boga-bide[jeste da je to stvar uverenja,ali Bog-bide je ipak manje moguda pretpostavka od svesne ideje,ne samo sa naune strane].

Svesnu ideju moemo gledati bilo kako,kao vid svesne energije,koja naravno nema nikakvo oblije niti svesnost o svom postojanju. Na kraju krajeva,razumeti svesni vid energije koja ne podrazumeva i svesnost o sebi je daleko van naeg razuma i kao transcendentni pojam ne moemo ga dalje obradjivati. Za one koji tvrde da je nemogude imati svesnost u sebi a ne biti je svestan,navedu primer oveka koji je u komi,ili kliniki mrtav[naravno,ovde samo objanjavam protivnicimada je mogude,to ne znai da to ima veze sa svesnom idejom o kojoj priam i da ona tako funkcionie]. Za nas je najbitnije da smo doli do njenog proizvoda[informacije],koji moemo da razumemo i koji lei na strogo nauno-filozofskim osnovama. Kada se itava ova ideja zaokrui,moda bi najrealnije bilo govoriti o svesnom prauzroku u vidu Boga-bivstva. Takav Bog je nesumnjivo ne samo najrealniji ved i preko potreban u stvaranju kosmosa i ivota. Bitno je razmotriti da li je teorija informacija blia deistikom ili panteistikom pogledu,ostale religije ne mogu biti umeane. Mada po uzrono-posledinoj vezi i Budistiko uenje je vrlo verovatno,ak moda i najverovatnije ali kako Budizam ne gledam kao teistiku religiju,nedu uzimati u obzir ovu mogudnost.[bez obzira to je najblia istini-ali tema je ipak religija]. Ako je svesna ideja o kojoj smo govorili,stvorila informacije,onda sama ideja nema potrebe da se proima kroz kosmos[ili prirodu]...dakle sama svesna ideja je ustvari,ist deizam. Ali su zato informacije koje proimaju i povezuju itav kosmos[kao mrea] i evoluiraju sa njim ili on sa njima,pripadaju istom panteizmu[u oba sluaja ne uplidem Boga,ved ideju deizma i panteizma]. Dakle,iz izvornog deizma i panteizma izbacimo Bogabide i ubacimo svesnu ideju,odnosno Boga bivstva,koja daje informacije,dobijamo ono za im smo tragali. Svesni vid energije koji uz pomod svog proizvoda postulira kosmosom po deistiko-panteistikom principu. To je definicija. Ovde bi trebalo neto naglasiti u vezi determinizma

koji se u neku ruku podrazumeva[ali samo naizgled]. To ne znai da je sudbina kosmosa i sudbina ivog bida,unapred odredjena informacijama. Informacije ne samo da kosmikim evoluiranjem trpe ogroman broj mutacija[koje nazivamo sluajevima],ved su samo uputi za funkcionisanje etri postojede interakcije[sile],jake nuklearne,slabe nuklearne,gravitacione i elektro-magnetne,koje proimaju itav svemir[i materiju i energiju]. Ako gledamo kroz sam ivot,bez tih sila on ne bi ni funkcionisao. Nuklearne sile su potrebne za postojanje elemenata od kojih smo sagradjeni a ceo organizam i svest[znai i telesno i duhovno],funkcionie iskljuivo na elektromagnetnoj sili i energiji. Ovako objanjenje je namenjeno iskljuivo religioznim ljudima i ne oekujem kritike nauke,ljubitelja nauke i naunika ili filozofa,za njih objanjenje postoji u mom apokalipsisu. Ovde oekujem iskljuivo napade teologa i crkvenih otaca[nadam se]. Dakle...da nastavim sa determinizmom,postojanje informacija u svemu postojedem ne znai da je predodredjeno kako de te iveti,ta de te biti,kada de te umreti i da li vam je sudjeno da vam jednog dana crep padne na glavu. Postojanje informacija ne znai postojanje sudbine. Jednostavno...primer...informacije daju uputstvo virtuelnim fotonima da dva suprotna naelektrisanja treba da se privlae. Bez informacije u sebi...ti fotoni kao nosioci interakcije ne bi znali da li da reaguju privlaenjem ili odbijanjem. Uticaj informacija na sudbinu bilo ega je apsolutno iskljuena. Informacija mora da bude isprovocirana da bi delovala. Ovde bih ved morao objasniti i pomenute crne rupe kao semenke svemira. Tu se teorija multiuniverzuma nadovezuje na teoriju informacija i sasvim skladno deluju. Ne treba dakle iskljuiti ni jednu teoriju koja je posledica informacija,pa se i standardni model svemira i teorija superstruna apsolutno uklapaju. Naravno,objasnidu to na najprostiji i to shvatljiviji nain. Crne rupe prodiru materiju i energiju[samim tim i informacije],ali informacije se,logino, ne mogu izgubiti,dok se materija i energija na koncu crne rupe

vradaju u singularitet,gde samo informacije ostaju. Cepanjem prostora,informacije odlaze i stvaraju novi svemir,dok crne rupe nestaju[isparavaju,kako to naunici kau]. Ovo ide u prilog multiuniverzuma i sasvim je mogude da je ba na svemir nastao na takav nain,dobijanjem informacija od crne rupe nekog drugog svemira. To moe da objasni nastanak naeg svemira na ovakav sekundaran nain,a moda smo i primarni, pa ak i jedini. To ne menja stvar,kako god da je na svemir nastao i koliko god da ima svemira ili je na jedini,prauzrok ostaje isti,prve informacije,morale su biti tu. Da predjemo na religiozni deo,odnosno na vezu ili povezanost svega u kosmosu pa i naravno,oveka sa kosmosom i oveka sa ovekom. Kada sam govorio o izmenjenom stanju svesti na poetku ovog poglavlja a u vezi toga kako moemo postati svesni svoje povezanosti sa itavim kosmosom i tu vezu donekle iskoristiti [u dobre ili zle svrhe],nisam mislio na opijum ili smeljivi azot,kojim nam svest postaje izmenjena u svrhu trenutnog zadovoljstva,srede,gubitka straha...ili halucinacija u vidu zmajeva i letedeg praseta. Izmenjeno stanje svesti u svrhu povezivanja sa kosmosom je ist psihiko-kvantni fenomen,gde odredjenim psihikim aktivnostima,dolazimo do takve mogudnosti. Naravno,nisu svi podjednako modni i uspeni da postignu takvo proirenje svesti[moda je Isus to posedovao]...to zavisi od mnogo psihikih karakteristika,koncentracije,volje,inteligencije...! Kvantni fenomeni upravljaju naom svesdu[dakle i naim svesnim i nesvesnim],to je dokazana injenica[bez obzira to je nismo dovoljno upoznali i nismo toliko sigurni kako funkcionie]. Primera povezanosti i prekrivenosti kosmosa informacijama,imamo na desetine i tek ih otkrivamo. Poznavaoci kvantne fizike znaju za takve primere,koji donekle opovrgavaju konvencionalnu nauku a idu u prilog upravo teoriji informacija. Najzad,mnogi fenomeni[ne uda] koje zvanina nauka ne moe da objasni,lako su objanjivi kvantnopsihikim delovanjem i protokom informacija.

Uopte,itav kosmos je skup takve kvantno-informatike koalicije,sve postojede je medjusobno povezano i svako na sve moe uticati, i obrnuto.[ko povee ovo svako na sve moe uticati i obrnuto sa astrologijom,znai da nije razumeo o emu priam]. Stupanjem nae svesti u ovu K-I mreu,moemo snagom misli,uma,svesnog ili nesvesnog, poslati odredjene informacije i uticati na objekt kojoj su upudene,i obrnuto. Telepatija,telekineza,prekognicija nisu retki fenomeni,ved jesu upravo takve pojave gde proirenim stanjem svesti,delujemo na daljinu. Naravno,to je jako teko i zaista retko ko to i moe[sve dok dublje ne proniknemo u ovu oblast],tako da na ove fenomene i dalje u 95% sluajeva treba gledati kao na najobiniju prevaru. Ne treba zaboraviti da smo nekada na putovanje kroz vreme gledali kao na priu poremedenog oveka,a danas je to teorijski apsolutno mogude u zvaninoj nauci a da ne priam o dokazanim fenomenima kvantne fizike koje bi vas verovatno ostavili bez teksta i gde bi vam putovanje kroz vreme izgledalo kao crno-beli televizor. Kvantnoinformatika teorija je upravo ona o kojoj budizam u velikoj meri pria[ak se kroz budistiku meditaciju moe svest proiriti],kvantno-informatika teorija je ak najverovatnije objanjenje za sveti oganj[i dalje bez iskljuenja Isusa],za povedavanje mogudnosti za uspehom pri vrlo izraenoj elji,za indigo-decu,za psihosomatske bolesti,harizmu,za kolektivnu svest...! Moderni kvantni kompjuteri koji de sigurno biti proizvedeni u skorijoj bududnosti i gde demo njima upravljati upravo mislima,tesno je povezan sa elektromagnetnom energijom naeg mozga koji prenosi informacije iz glave ka prijemniku kompjutera. to se tie besmrtnosti nae svesti[due]...odnosno ta se sa njom deava,da li se zauvek gasi sa poslednjim elektro-magnetnim trzajem mozga ili nastavlja da egzistira i nakon toga i u kom obliku,to je van granice naeg saznanja i spada u domen vere. Da li naa svest zauvek nestaje,da li vaskrsava ili reinkarnira u drugi ivotni oblik ili neki vid energije,ostaje tajna.

Po svim pravilima termodinamike,najsavrenijeg zakona prirode,svest bi morala da nastavi da egzistira i posle smrti. Zbog mnogobrojnih postulata budizma[uzrok-posledica],koji se savreno uklapaju u ovaj moj vid pogleda na prauzrok,kao i toga da se upravo potrebno proirenje svesti i povezanosti[religije],moe postidi primenom nekih izvornih budistikih metoda,gore datu definiciju Boga[prauzroka],mogu proiriti kao-Svesni vid energije koji uz pomod

svog proizvoda[deus verbalis], postulira kosmosom po deistikopanteistiko-budistikom i kvantnom principu! A skraceno formulisati
kao Bog-bivstvo. Mnoga istraivanja iz oblasti medicine,fizike,kosmologije,biologije...upravo udaraju na ovu stazu K-I fenomena o kojima sam govorio u ovom poslednjem poglavlju. Samo malo manje konzervativnosti i bidemo daleko blii istini. I ne zaboraviti...Ideja svesne energije-to je nesaznatljivi[za sada] Bog,tvorac, informacije su njegov najsaznatljiviji deo i njih zato uzimamo kao prauzrok svega postojedeg,od ega je sve nastalo i zbog ega sve funkcionie. A ta je iznad tvorca,odnosno ta je pravi prauzrok,za takav odgovor ne da demo dugo ekati,nego ga nikada nedemo ni saznati.

Jedino to sa sigurnodu moemo tvrditi,to je da je u poetku biloNITA! I da je iz nitavila sve nastalo [creatio ex nihilio].

ZAKLJUAK

Ja smrt vidim na licu sviju vas,vidim je,kako vam smeurava lica, Ubeljuje kosu i odnizuje zube,i kako vam grudi ispija, A hod i krvotok usporava. Svojim sundjerom smrt brie rumenilo sa lica vaeg, Svojim dahom potamnjuje sjaj oiju vaih, Svojim dletom ciniki i neumorno osakaduje telo vae, Izvrde lepotu vaeg duha. Ceo va ivot ispunjen je borbom sa smrdu, jer ceo va ivot je upleten u mreu smrti. Kada se hranite vi se borite sa smrdu,jer s gladju smrt dolazi. Kada se umivate i istite,vi se borite sa smrdu, Jer se smrt u neistodi krije. Smrt vas celoga ivota prati uzastopce,inkognito i namaskirana. Mnogi od vas samo se onda sete smrti, Kad vide rtve njene pred sobom.

Dok ne vide smrt pred sobom u rtvama njenim, Dotle se osedaju oni u sigurnosti,kao da imaju ugovor sa ivotom, da nikada ne umru. Samo u tim trenucima ljudi misle na smrt, Paljivo proveravajudi u ogledalu koliko su sami daleko od nje, A potom vie ne misle na nju! [Vl.Nikolaj] [Bes.pod gor.]

oveku je Bog potreban,u ma kom obliku. Ne treba mu ga oduzimati,ak i pod uslovom kada bi dostigli apsolut istine u kojem nema mesta za Boga. Samo dva pitanja stoje pred ovekom na koje nikada nede nadi odgovor. Krajnji smisao ivota i smrt. Smisao ivota ,zbog neutoljive gladi za odgovorom svih odgovora -zato smo ovde? Smrt,zbog straha od nepostojanja za vena vremena. Sama pomisao da ivot prestaje i da vie nikada nede dodi,izaziva jezu i jak strah kod apsolutno svakog oveka. Vedina se od toga brani,nerazmiljanjem o toj temi. Ali svakako da se takva psiholoka odbrana mora jednom sruiti,moramo se suoiti sa strahom od venog nestanka. Budimo realni i donekle razumni,i najvedi vernik se suoava sa strahom od smrti i u jednom trenutku posumnja u drugi ivot. Ali se nada brzo vrada. Vera se pod takvim pritiskom straha od smrti apsolutno gubi,kod svakoga,ali je isto tako injenica da se i kod svakog javlja nada,da neki drugi ivot ipak

postoji. Kada se dublje zamislimo nad tim pitanjem i vernik i ateista razmiljaju isto-zar je mogude da vie nikada nedu postojati? U ovoj reenici se vidi i gubitak vere ali i naznaka nade. Ovakav stav je sasvim normalan i onaj ko kae da nije tako i ne razmilja tako,lae sam sebe! Vera nam je potrebna da bi se mogli nadati ali vera ne ini oslonac nadi,gubitkom vere nada ne propada,naprotiv,postaje jaa. Zato...ako bi nauka i dokazala da posle smrti zaista nema niega,to bi naravno bio najvedi udarac za svakog oveka,jer i pored toga to je i on pretpostavljao isto,ovakvim dokazom bi izgubio i ono poslednje-nadu. Takodje bi takvim dokazom,automatski odgovorili i na drugo pitanje o krajnjem smislu. Jednostavno,ivot gubi svaki mogudi smisao. Ja garantujem,da bi najvedi ateista,koji je siguran da nema nikakve vrste ili oblika ivota posle smrti,i da nema nadu u suprotno...odmah izvrio samoubistvo. Nada je uvek tu..neko je svestan nje,neko de je postati svestan kad dodje vreme[jer i ona,kao i sve bitnoboravi u nesvesnom]. Dakle,moemo razmiljati o krajnjem ivotnom smislu sve dok nemamo apsolutni dokaz da posle smrti nema ivota ali isto tako to pitanje postaje besmisleno ako dokaz imamo,odnosno ako bi ga nekada dobili. Upravo se na nepostojanju takvog dokaza zasniva itav na ivot i itav krajnji smisao ivota!!! Zamislite kako bi ivot izgledao i kako bi se ljudi ponaali kada bi nam astronomi rekli da de nas za dva meseca sigurno pogoditi velika kometa, da demo svi nestati i da nema apsolutno nikakve nade da nas omai ili da spreimo njen pad. Tredina oveanstva bi se dva meseca molila svom Bogu za spasenje svoje due[bez obzira to ne bi iskreno verovali u to],druga tredina bi ogrezla u zlo i greh,pokuavajudi da se nazivi ta dva meseca,dakle nastala bi apsolutna anarhija...a poslednja tredina oveanstva bi izvrila samoubistvo,jer im se nada u mogude spasenje due nije jo objavila u svesnom. A zamislite tek da nam je nauka pre toga dala dokaze protiv mogudeg drugog ivota. Onda prvu i drugu tredinu ne bi ni imali.

Zanimljivi su mi komentari,da bi onda bilo pametno napraviti najvedu i najludju urku na svetu u kojoj bi itavo oveanstvo uestvovalo i onako pijani i drogirani saekali udarac komete. Sasvim sigurno ne bi tako razmiljali da ona nada o kojoj sam priao nije u njihovoj podsvesti,ved bi se jednostavno spucali u trenutku. Zato je sasvim dobro to nauka ipak nikada nede modi da nam da dokaz,i to nam ostaje nada,a dok je nada tu,onda je tu i dobro staro pitanje o smislu ivota,koje opet,paradoksalno, ne moemo saznati bez saznanja o smrti. Stvara se zaarani krug,ali takav zaarani krug nas i odrava u ivotu i daje nam volju za njim. Bog,kakav god da je i kakvim god da ga zamiljamo,podrazumeva i postojanje ivota posle smrti[u razliitim oblicima],ne postoje religije ili religijska uenja koja ne podrazumevaju tako neto. Bilo bi apsurdno da postoji Bog koji ne nudi mogudnost ivota i posle smrti. ak i svesni prauzrok ,odnosno Bog [deus verbalis ,]kakvog ga ja vidim,ostavlja mogudnost da naa svest nastavlja da egzistira. Ako de vam to znaiti,i kvantna mehanika i zakoni termodinamike,pa ak i teorija relativiteta ako se sagleda sa njene filozofske strane ne iskljuuju takvu mogudnost,samo to ne postoji naunik koji de vam to otvoreno redi[u nauci se na tom mestu stavlja-piiiip,kao kod psovke u tv emisiji].Treba ovde napomenuti,da je oveku daleko najbitnije da ima svest o sebi, jer ne podrazumeva drugi ivot uvek,telo ili materiju! Biti svestan svog postojanja[makar i bili obian mrav u drugom ivotu ili ak najobiniji vid energije]je ono to ovek eli. Da vam posle smrti ponude da budete obina betonska bandera,ali svesni svog postojanja[ak i sa smanjenom svesdu],naravno da bi odmah sa oduevljenjem prihvatili. Ponovidu-IVOT JEDNOSTAVNO ELI DA POSTOJI-u ma kom obliku. Dobro je dakle,da postoji i vera i sumnja i nevera,koje se gubljenjem pretvara u nadu!!!

Mnogi teolozi i crkveni oci se nede naravno sloiti sa mnom o gubitku vere i dobitku nade,to me,naravno, nede ni najmanje pogoditi jer me njihovo miljenje neinteresuje ni najmanje,ali bih rado uo miljenje pravovernika ili podvinika bilo koje vere,ne radi bilo kakve rasprave ili mog dokazivanja da sam u pravu,ved to mislim da nam se razmiljanja poprilino poklapaju. Na kraju,i Isus je posumnjao na krstu,ako gledam iz mog ugla[Isus-ovek] ali isto tako sam siguran i da je zaista bio bogoovek,strah od smrti je postojao[boe moj,zato si me ostavio-jev.Mar.15-34,jev.Mat.27-46]. A strah bez sumnje ne moe da postoji!!! Primeri,tipa...zato bih se plaio smrti,kad i ovako posle ne znam za sebe,niti sam svestan bilo ega,je upravo primer da takvom reenicom,nisu uli u temu,to je dobro...jer de u temu kad-tad udi,to kasnije to bolje. Dakle,da zavrsim sa ovim delom zakljuka...ljudima treba Bog, i ne bojte se,nikada i niko vas nede ostaviti bez njega,zato je jako bitno da razmiljate o krajnjem smislu ivota,jer je to pitanje,svega. I za kraj,poruka za sve vernike svih vera! Dobro razmislite kojim putem elite da krenete,Bog vam je dao mogudnost i da slobodno razmiljate kao i mogudnost doivotnog menjanja izbora puta. Budite iskreni i pravi vernici ili dignite ruke od toga. Poluvernik,prosean vernik,umeren vernik,sigurno nisu pojmovi koji va Bog odobrava...tako se kockate sa njim,a to je greh koji vam nede oprostiti,onda bolje predjite u ateiste ili bar u onu vrstu ateista koji tradicionalno poznaju i potuju veru,narodnosti kojoj pripadate. Ovo drugo vam nede doneti spasenje due,ako dodje vreme,ali ste bar potovali one koji razmiljaju o veri drugaije od vas,to je ovenost! Priam o veri i pravovernicima,niko ne trai da potujete razliita miljenja u drugim oblastima,jer vera se razlikuje od svega ostalog. Poruka i za pravovernike-ne skredite u fanatizam[a fanatizam je sve ono to vam servira vaa crkva ili vae verske vodje]. Prouite dobro svoje svete knjige i prepoznajte u njima prave vrednosti[jer ima i lanih],i ivite svoju veru onako kako ste je

prepoznali,ne sluajte institucije vere i njihove gluposti. Oni nisu tu zbog vas ved ste vi tu zbog njih. Poruka i za one koji napadaju teizam i veru! Moete se protiviti i voditi borbu sa teolozima,tumaima svetih spisa i institucijama religije,kao i onom to su ugradili u religiju unazad vekovima. Takva borba je i poeljna. Ali ostavite na miru bogove i pravovernike,jer borba protiv njih je uzaludan i bezuman in. Ako se ne slaete sa postulatima religija,ne morate ih napadati i dokazivati da nisu ispravni,bavite se naukom,koja i sama obara postulate religije ali nemojte to koristiti za borbu protiv religije. Ne gledajte u naunim injenicama dokaz protiv Boga ved dokaz za nauku i razumevanje prirode. Ako vas religija napada,odgovorite im injenicama,nemojte nikada prvi napadati. Uostalom pravovernici vas sigurno nede napadati,nikada nede didi glas protiv nauke jedan iskreni podvinik[asketa],ved tako neto moete samo oekivati od crkve ili teologa. Ateisti,ako stvarno hodete tako da se zovete,to podrazumeva neverovanje u Boga a ne borbu protiv onih koji u njega veruju. Na kraju,dodi de vrlo brzo vreme kada de nauka,filozofija i religija morati da se udrue. Za hridane...Poruka za crkve,crkvene oce i svetenike...menjajte dogmatiku i vratite se izvornom hridanstvu,ako ved za to nije kasno. Ne meajte se u bilo ta to nema veze sa izvornim hridanstvom. Ne dajite sugestije i preporuke koje se vas ne tiu[poziv na izbore,protivljenje skupovima...] . Ne pljakajte narod. Zaustavite simoniju. Gubite i ugled kod vernika i same vernike. Budite ono to treba da budete-duhovnici svog verujudeg naroda i postavite osnove verske zajednice na temeljima Pavlove crkve. Oistite manastire od prljavtine i oistite veru od pagantine. Ne proglaavajte svece i ne gradite im hramove. Ko ste vi da to radite? Ima ko de o tome odluivati,onaj koji tek treba da dodje. Oistite veru od onoga to nema izvor u jevandjeljima. Ako se vi svog Boga ne bojite u grehu ,pa ta oekujete od

VAIH vernika. Pazite dobro ta radite,jer mnogo oiju gleda u vas. Budite duhovne a ne verske vodje. I na samom kraju,knjiga je pisana sa namerom da vernicima otvori oi i upozori ih na postavljene zamke sopstvene religije,kao i to da nauka tei ka dokazima koji vode ka istini a ne ka opovrgavanju religije. Nevernicima da shvate da sline i vrlo opasne zamke postoje i u njihovoj areligioznosti. Da se shvate sve mogudnosti i nemogudnosti raznih religija i ideja i upozori na opasnost lanih religija. I na kraju naunicima,da shvate da nije sve tako komplikovano kako misle[ili misle da misle],ved da se bez mnogo potresa moe objasniti koliko komplikovano moe ustvari postati jednostavno,kao i to da religija ne ujeda!

Ne verujte zato sto tako kae neki stari spis, ne verujte ni zato sto je takva vera vaseg naroda, vera kojoj su vas uili od detinjstva; ved o svakoj stvari dobro razmislite. I vidite li da je na dobro drugima, verujte u tu stvar, ivite je i pomozite drugima koji ele da je ive. Buda

Mijailovid Dragan [Dilectus Magnus]

RELIGIOSITAS
Za izdavaa Glavni urednik Lektura/Korektura Milica Kostadinovid Likovno-grafika obrada Prvo izdanje Tira Beograd 2013. Izdava/tampa/Plasman