FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO JANIIJE I DANICA KARI BEOGRAD

PREDUZEE KAO POSLOVNO-FINANSIJSKA I PRAVNA CELINA

SEMINARSKI RAD

Mentor: Doc. dr Edita Plojovi

Student: Ivana Mileti 141/09

Beograd, Oktobar 2012. Godine

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

SADRAJ

UVOD ................................................. Error! Bookmark not defined. 1. OSNOVA OBELEJA PREDUZEAError! Bookmark not defined. 1.1. Sutina preduzea ................... Error! Bookmark not defined. 1.2. Ciljevi preduzea ..................... Error! Bookmark not defined. 1.3. Organizaciona struktura preduzeaError! Bookmark not defined. 1.3.1 Funkcionalno organizaciono struktuiranje................ Error! Bookmark not defined. 1.3.2. Divizionalno organizovanjeError! Bookmark not defined. 2. UPRAVLJAKE AKTIVNOSTI I INFORMACIONE POTREBE .......................................... Error! Bookmark not defined. 2.1. Polaganje rauna o stanju i uspehu preduzea ........................... 7 2.2. Donoenje poslovno-finansijskih odlukaError! Bookmark not defined. 2.2.1. Odredjivanje mesta aktivnostiError! Bookmark not defined. 2.2.2.Identifikovanje vrsta odlukaError! Bookmark not defined. 2.2.3. Proces donoenja odluke . Error! Bookmark not defined. 2.3. Sistematska upravljaka kontrolaError! Bookmark not defined. ZAKLJUAK .................................................................................... 15 LITERATURA ................................................................................... 16

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

UVOD
Preduzeem se oznaava privredni subjekat, oblik organizovanja i poslovanja u okviru koga se obavlja odreena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji ta je preduzee, Korsel Seneju definie kao "svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila odreeni cilj" Njegova definicija vezuje preduzee za ljudsku aktivnost to je u potpunost tako mada je i sam pojam preduzea evoluirao kroz vreme tako da u savremenoj teoriji se preduzee tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na elu. Po trinom konceptu "svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za trite robu ili usluge"predstavlja preduzee. Istorijski gledano, preduzea su bila glavni nosioci privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje. Razvoj preduzea u uskoj je vezi sa drutvenim, ekonomskim i tehniko-tehnolokim razvojem.Preduzee postoji i deluje kao organizacioni oblik kroz koji se i pojavljuju i deluju raznovrsni interesi pojedinaca, grupa i ire zajednice. Preduzee kao celinu moemo posmatrati sa vie strana. Tako da emo u ovom radu u kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj ekonomije i preduzea u irem smislu posmatrano je taj da su preduzea prestavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, ve i drutva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja u mnogome zavisi tempo privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje, irih i uih regiona.

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

1. OSNOVA OBELEJA PREDUZEA 1.1. Sutina preduzea

Preduzee je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti iji je zadatak da obavlja odreene funkcije u procesu drutvene reprodukcije. Osnovne karakteristike preduzea su : 1. Predstavlja posebnu organizacionu celinu, 2.Obavlja odreenu funkciju, delatnost u privredi, 3. Ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet. U svom poslovanju preduzee se mora pridravati zakonskih propisa i drugih pravnih normi koje propisuje drava. Preduzee egzistira u odreenom organizcionom obliku i unutranje odnose delova ureuje na naelima organizacije rada. Upravljanje i rukovoenje procesom rada, takoe, se zasniva na usvojenim naelima organizacije rada. Ekonomska i pravna samostalnost su znaajne odrednice preduzea u trinoj privredi. Bitna obeleja te samostalnosti ogledaju se u : donoenju planova i programa, samostalnom donoenju i voenju poslovne politike, slobodnom ugovaranju poslova, slobodnom utvrivanju cena svojih proizvoda ili usluga, raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja, imovinskoj samostalnosti, slobodnom udruivanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima. 1 Da bi moglo obavljati svoje poslovne funkcije, preduzee mora raspolagati odreenim sredstvima i zaposlenima. Materijalnim komponentama preduzee raspolae po svom nahoenju a) b) c) d) e) f) g)
1

Stevanovi N. i Malini D. "Upravljako raunovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003, 1-2 str.

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

i u skladu sa svojim ekonomskim interesima. U procesu donoenja upravljakih i drugih odluka, preduzee mora potovati zakonske propise koji reguliu privrednu aktivnost. Ono posluje po pravilima i naelima poslovnog morala, i zavisi od okruenja u kome radi. Ekonomski i pravni subjektivitet preduzea realizuje se preko: a) iro-rauna preduzea, preko koga se obavljaju sve finansijsko-imovinske transakcije, b) poslovne knjige koje je svako preduzee duno da vodi i koje su svojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzea, c) optih akata preduzea: ugovor o osnivanju, statut i pravilnici, koje preduzee samostalno donosi i u okviru kojih reguliesvoj unutranji poslovni i pravni ivot.

1.2. Ciljevi preduzea

Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih funkcija u privredi, sloenosti i unutranje strukture. U definisanju ciljeva preduzea uzimaju se u obzir svi aspekti njegove strukture, veliine, internih ieksternih meuodnosa, koji odreuju njegovo ukupno ponaanje i poziciju na tritu i u procesu drutvene reprodukcije.Ciljevi svkog preduzea treba da odraavaju interese potroaa proizvoda ili usluga, drave, vlasnika preduzea, menadera i zaposlenih.Ciljevi preduzea mogu biti ekonomski i neekonomski. Oni mogu da budu meusobno kompatibilni, ali i konfliktni, homogeni i heterogeni. Interesi makroekonomskog sistema (drave), potroaa i drugih preduzea, ukljueni su kroz kontinuitet obavljanja delatnosti, proizvodnju roba ili pruanje usluga preduzea i izmirenje obaveza prema dravi. U ove zahteve spadaju i zaposlenost, stabilnost cena, efikasnost i rast preduzea. Vlasniki interesi se ispoljavaju kroz zahteve za ouvanjem i uveanjem uloenog kapitala putem uveanja profita, odnosno dobiti u datim uslovima. Ostvarivanje i uveanje dobiti je strateki cilj svakog preduzea i preduzetnitva. Interesi vlasnika akcionara se izraavaju i kroz zahtev za dividendom i stalnim poveanjem vrednosti i kapaciteta preduzea. Interesi menadera nevlasnika, vezani su njihov status, zarade i privilegije koje ostvaruju u preduzeu. Njihov primarni interes je lina zarada i profit preduzea. Menaderi definiu strateke i operativne ciljeve preduzea, te su i njihovi interesi ugraeni u te ciljeve. Kroz uspeh i rezultate preduzea menaderi stiu sopstveni imid i pozicije koje se valorizuju u njihovoj profesionalnoj karijeri i brojnim privilegijama. Zaposleni u preduzeu su zainteresovani za visinu zarade, uslove rada i sigurnost zaposlenja. Dodatna motivacija zaposlenih za veim radnim angaovanjem su i odgovarajui uslovi rada i predmeti rada (oprema). Ovi interesi moraju takoe biti ugraeni u sistem ciljeva preduzea, jer su vezani za efikasnost i efektivnost rada grupa, timova i zaposlenih. Ciljevi preduzea su kompleksni i heterogeni, te je njihovo postavljanje i definisanje sloen i odgovoran

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

upravljaki zadatak. Projektovanje, usklaivanje i realizacija ciljeva preduzea je sloen strateki zadatak svakog preduzea

1.3. Organizaciona struktura preduzea

Ciljevi preduzea ne mogu se efikasno ostvariti bez adekvatne organizacije,a sama organizacija nema svrhe bez odgovarajuih rezultata.2 Za unutranje organizaciono struktuiranje proizvodnog preduzea bitan je broj i karakter proizvodnih pogona kao njegovih osnovnih jedinica. Pod proizvodnim pogonom treba podrazumevati proizvodnju jednog zaokruenog i tritu namenjenog programa. Postoje dva osnovna modela unutranjeg organizacionog struktuiranja preduzea. To su: Slika Br. 1.3 1. funkcionalno ralanjivanje preduzea i 2. divizionalno ralanjivanje preduzea

1.3.1 Funkcionalno organizaciono struktuiranje

Funkcionalno organizaciono struktuiranje odgovara, pre svega, preduzeima jednopogonskog tipa. To moe vaiti i za viepogonska preduzea umerene razuenosti i s vrom poslovnom povezanou programa, posebno ako je re o vertikalno povezanim programima. Tada aktivnosti proizvodnog preduzea mogu biti razvrstane u sledea funkcionalna podruja odnosno funkcije: a) b) c) d) e) f) g) h) opte upravljanje ( i administracija), tehniko upravljanje, nabavka, proizvodnja, marketing( u uem smislu), istraivanje i razvoj, finansijska funkcija, raunovodstvo.4

1.3.2. Divizionalno organizovanje

Divizionalna organizaciona struktura predstavlja oblik strukture u kojoj se podela rada u kompaniji, kao i grupisanje i povezivanje
2 3

Kilger W, Industre-betriebslehre, Band I, Verlag T. gabler, Wiesbaden, 1986. 16-22 str. www. radheart.com. organizaciona-struktura-preduzeca datum i vreme pristupa stranici: 09.10.2012., 13:46 h 4 Gorupi D. "Preduzee, preduzetnik i razvoj preduzetnitva i preduzea, informator, Zagreb, 1990. 3-17 str.

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

srodnih ili slinih poslova i osnivanje organizacionih jedinica, vri prema Slika 5 Br. 2 . proizvodima, geografskim podrujima ili kategorijama kupaca. Shodno navedenom grupisanju i klasifikovanju u praksi preduzea postoje tri osnovna oblika divizionalne organizacione strukture: 1. predmetna, 2. teritorijalna i 3. organizaciona struktura prema potroaima. Divizionalna organizaciona struktura omoguava decentralizaciju koja se sprovodi prenoenjem moi i performansi odluivanja iz centra na regionalne jedinice ili kompanije. Ukoliko kompanija ima diversifikovanu proizvodnu aktivnost koja je vezana za vie segmenata trita, ili rasporeena u vie zemalja ili regiona sveta tada je divizionalna struktura optimalan oblik organizacije. U okviru ovog problema reenje jeste u predmetnoj divizionalnoj organizacionoj strukturi zato to se radi o proizvodnji vie linija proizvoda koji se odvijaju u vie razliitih fabrika.Predmetna organizaciona struktura i njena podela rada u kompaniji kao i grupisanje srodnih ili slnih poslova i formiranje organizacionih jedinica vri se prema proizvodima ili uslugama. U poslednje vreme, u velikim meunarodnim korporacijama se primenjuje koncepcija stratekih poslovnih jedinca (SBU - Strategic Business Unity). Da bi se ovaj koncept realizovao potrebno je i zvriti segmentiranje organizacije korporacije na strateke poslovne jedinice. Kao to se vidi na datoj slici ili emi ove organizacije postoji direktor ili CEO6 kompanije, zatim sve potrebne funkcije preduzea koje su centralizovane. Kasnije se kompanija deli na divizije po linijama proizvoda gde svaka linija ili divizija ima svoje osnovne funkcije da bi uspeno i funkcionalno poslovala, pa se na slici prvi nivo podele poslova odnosi na sve divizije. Ova organizaciona struktura je odabrana zbog toga to kompanija XY proizvodi 4 razliite vrste proizvoda koje zahtevaju posebnu panju te zapoljavaju znaajan broj radnika i to linije: deija konfekcija sa 70 radnika, enska konfekcija sa 250 radnika, deija obua 120 radnika i igrake sa 20 radnika. Obzirom da se radi o velikim postrojenjima, smatramo da formiranje predmetne organizacione strukture jeste opravdano.

2. UPRAVLJAKE AKTIVNOSTI I INFORMACIONE POTREBE

O aktivnostima menadzmenta prethodno je ve bilo rei. To je bilo uinjeno samo u neophodnoj meri za objanjenje upravljake strukture preduzea sa statusom akcionarskog drutva. Sada im treba posvetiti neto vie paznje. I ne samo to, ve ukazati i na informacione potrebe menadymenta u vezi s tim aktivnostima. A re je, kao to smo ve videli, o aktivnostima: 1. polaganje rauna o stanju i uspehu preduzea,
5

Prikaz divizionalnog predmetnog organizacionog modela preduzea XY datum i vreme pristupa stranici: 09.10.2012., 15:00 h 6 CEO Chief Executive Officer

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

2. donoenje poslovno-finansijkih odluka i 3. sistematske upravljake kontrole 7

2.1. Polaganje rauna o stanju i uspehu preduzea

Pod polaganjem rauna o stanju i uspehu preduzea podrazumevamo periodino, obino godinje, ili polugodinje kao to je kod nas, ekspertno raunovodstveno izvetavanje o uspehu i finansijskom poloaju preduzea na nain utvren propisima i raunovodstvenim naelima i standardima. Prethodno smo videli da preduzee predstavlja skup nematerijalnih, materijalnih i finansijskih resursa, odnosno sredstava finansiranih vlasnikim ulozima, dugoronim pozajmljenim kapitalom i kratkoronim obavezama. To moze biti iskazano jednainom: Slika Br. 3.8 Imovina tj aktiva Sopstveni kapital tj. neto imovina Ukupne obaveze

Uz to preduzee je i skup radnih resursa iji su nosioci i posednici lanovi ukupnog radnog kolektiva, zbog ega ovaj resurs nije sadran u imovini preduzea osim u iskorienom i plaenom delu koji se ukljuuje u vrednost proizvoda i usluga preduzea. Podsetimo i na to da je preduzee kontinuelna (stalna) organizaciona celina. Ono je stecite mnogih interesa. To su interesi vlasnika ( akcionara u akcionarskom drutvu), kreditora, dobavlaja, kupaca, fiskalnog organa, vlade i drutva u celini, kao i menadmenta preduzea.9 Akcionari su fizika lica, preduzea ili institucionalni investitori koji prikupljenu tednju ulau kupovinom akcija i povlae prodajom istih na trite kapitala, a interesi su im dugoroni rast vrednosti akcijskog kapitala, dakle akcija, kao i odgovarajue dividende. Davaoci dugoronih kredita preduzea zainteresovani su prevashodno za sigurnost svog plasmana, odnosno sposobnosti preduzea da redovno izmiruje dospele kamate i otplate zajma. Svodni izraz za to je solventnost preduzea, ije odravanje pretpostavlja odgovarajui odnos izmedju sopstvenog kapitala preduzea i dugoronih obaveza preduzea, kao i rentabilitet preduzea koji obezbedjuje servisiranje njegovih dugoronih kredita, tj. plaanje dospelih kamata i otplata bez naruavanja dugorone finansijske sigurnosti preduzea
7 8

Stevanovi N. i Malini D. "Upravljako raunovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003, 16-18 str www.crier.rs datum i vreme pristupa stranici: 09.10.2012., 13:46 h 9 Malini S "Upravljako raunovodstvo i obraun trokova i uinka" Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2005, 109str

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

Interes vlade pa i drutva u celini je napredak preduzea. Re je o rentabilitetu i na njemu zasnovanom rastu i razvoju preduzea uz ouvanje njegove solventnosti i likvidnosti. Informacije o tome su vana podloga vladine ocene prethodno vodjene i koncepirane budue ekonomske politike pa o odreenih privredno-sistemskih reenja. Privredni sistem i ekonomska politika su bitni elementi okruenja u kome preduzee ostvaruje svoje ciljeve. Pored pomenutih eksternih interesa, svoje interese u preduzeu ima i menadzment (uprava) preduzea. I interesi menadzmenta tesno su vezani za ostvarenje pomenutih ciljeva preduzea. naime, ocena uspeha menadmenta, zasnovane su, pored ostalog, na ostvaarenom rentabilitetu, solventnosti i likvidnosti preduzea. Pri tome, periodino polaganje rauna o uspehu i stanju preduzea je i potreba menadzmenta kao internog korisnika odnosnih informacija. Medjutim, pozicija menadmenta u vezi s tim, u odnosu na eksterne korisnike, znaajno se razlikuje. Re je o tome to je periodino polaganje rauna o stanju uspeha preduzea ne samo potreba menadzmenta ve i aktivnosti koja je u nadlenosti menandmenta , dakle pod njegovom neposrednom kontrolom.10

2.2. Donoenje poslovno-finansijskih odluka

Donoenje poslovno-finfaijskih odluka predstavlja kljunu aktivnost menadzmenta preduzea. Ona pobudjuje iroko interesovanje pa bi se o njoj moglo nairoko pisati. Aktivnosti poslovno-finansijskog odluivanaj moraju biti ograniena na jedno makar saeto: odredjivanje mesta aktivnosti donoenja pojedinanih odluka medju ukupnim upravljakim aktivnostima, identifikovanje vrsta odluka, predstavljanje procesa odluivanja, oznaavanje glavnih karakteristika u ove svrhe potebnih informacija.

2.2.1. Odredjivanje mesta aktivnosti

Mesto donoenja pojedinanih poslovno-finansijskih odluka u ukupnom upravljakim aktivnostima je pitanje odnosa ove aktivnosti prema ciljevima i utvrdjivanju ciljeva preduzea i prema sistematskoj upravljakoj kontroli poslovno-finansijskih procesa preduzea. U donoenju poslovno-finansijskih odluka polazi se od prethodno utvrdjenih ciljeva preduzea kojima odluke ne smeju protivureiti. Ovoj konstataciji mogao bi moda biti
10

Malini S "Upravljako raunovodstvo i obraun trokova i uinka" Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2005, 110 str

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

suprostavljen stav da je utvrdjivanje ciljeva zapravo donoenje odredjenih odluka. Medjutim, mi ovde pod poslovno finansijskim odlukama podrazumevamo one odluke koje pokreu resurse i donose vrednosne efekte te otuda ishodina uloga ciljeva u odnosu na donoenje pojedinanih poslovno-finansijskih odluka.11 Utvrdjeni ciljevi preduzea i skup doneenih poslovno-finansijskih odluka su ishodite za sistematsku upravljaku kontrolu, tj. za periodino planiranje i kontrolu ostvarenja ka glavne delove sistema upravljake kontrole procesa. I ovde bi eventualno mogla biti suprotstavljena ideja da se faza planiranja i faza kontrole ostvarenja ispunjene donoenjem niza pojedinanih odluka, to je i tano. U ostalom i sam plan je jedna velika odluka. Pojedinane odluke su projektnog karaktera, odnose se na reavanje odredjnih problema i one su obavezujue za pripremu periodinih planova i kontrolu njihovog ostvarenja.

2.2.2.Identifikovanje vrsta odluka

Razlikovanje vrsta odluka vri se najee po dva vana kriterijuma, i to: 1. po prostornom kriterijumu i 2. po vremenskom kriterijumu.12 Po prostornom kriterijumu moemo razlikovati: - medjupreduzetne odluke koje pokreu resurse ( sredstva) izmedju preduzea i okruenja, - unutar-preduzetne odluke koje pokreu raspoloive resurse ( sredstva) unutar preduzea. Medjupreduzetne odluke tiu se uglavnom odnosa preduzea s tritem kapitala. Re je o odlukama pribavljanja kapitala emitovanjem akcija, izdavanjem obveznica i sl., o odlukama promene strukture kapitala, o odlukama otkupa sopstvenih akcija itd. Za njihovo donoenje i realizaciju znaajne su projekcije efekata odluke po rentabilitet, solventnost i likvidnost preduzea kao celine, to za menadment preduzea priprema interni analitiar. Investitori e svoje odluke zasnivati na sopstvenim analizama godinjih rauna preduzea ili na analizama istih
11 12

Stevanovi N. i Malini D. "Upravljako raunovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003, 17 str Stevanovi N. i Malini D. "Upravljako raunovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003, 19 str

10

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

izvetaja i dostupnih eksternih informacjia o preduzeu od strane eksternih finansijskih analitiara. Slika Br.4.13 Unutar-preduzetne odluke tiu se internog rasporedjivanja raspoloivih resursa po oblicima angaovanja, po mestima angaovanja, po programima, po nameni itd... I ove odluke se donose na osnovu posebnih cost-benefit 14 analiza pripremljenih od internog analitiara odnosno raunovodje ili upravljakog raunovodje. Na prime, jedna takva analiza moe uputiti na odluku da se ubudue svim ili odredjeoj kategoriji kapuaca, umesto roka plaanja od 30 dana, odobrava rok od 45 dan, to e dovesti do porasta ulaganja u potraivanja. jedna druga analiza moe uputiti na odluku da se smanji veliina proizvodne serije jer e uteda na trokovima finansiranja po osnovu smanjenaj zaliha gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje biti vea od porasta trokova pripreme proizvodnje po osnovu manjih serija. U svakom sluaju te odluke moraju biti uvaene u pripremi periodinog poslovnog plana, kao i plana novanih tokova. Po vremenskom kriterijumu moemo razlikovati: - dugorone i - kratkorone odluke Dugorone odluke su obino stratekog karaktera. Njihove glavne karakteristike ogledaju se u tome to: a) pokreu vrlo znaajne iznose sredstava b) menjaju proizvodno-prodajni kapacitet preduzea c) menjaju orijentaciju, odnosno proizvodno-prodajni program preduzea d) tangiraju opte ciljeve preduzea odnosno odredjuju dugoroni rentabilitet i dugoronu finansijsku sigurnost ( solventnost) preduzea Kratkorone odluke su sraunate pre svega na to bolje iskorienje raspoloivih resursa u preduzeu u pravcu ostvarivanja posebnih ciljeva preduzea. Npr, odluke o cenama, veliina porudbine u nabavci, veliina proizvodne serije... Re je o taktikim odlukam. One polaze od tih stratekih odluka. I kratkorone odluke su polazna osnova u pripremi periodinih planova uspeha i tokova novca.

2.2.3. Proces donoenja odluke

Proces donoenja odluka ukljuuje sledee faze:
13

www.najstudent.com datum i vreme pristupa stranici: 09.10.2012., 20:45 h cost benefit - trokovi koristi

14

11

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

- odredjivanje problema koji treba reiti, - utvrdjivanje ,oguih reenja problema, - vrednovanje moguih reenja problema, - izbor reenja, - primena odluke.15

2.3. Sistematska upravljaka kontrola

( proces vodjenja poslovno-finansijskih aktivnosti preduzea) Sve pojedinane odluke, dakle svi preduzeti projekti, u fazi izvrenja ukljuuju se u ono to nazivamo tekim poslovno-finansijskim ivotom preduzea, koji, takodje, treba da se odvija u skladu s utvrdjenim optim i posebnim ciljevima preduzea. zato poslovno finansijski ivot preduzea teba da bude predmet vrlo paljive upravljake kontrole, a na dobrobit vlasnika, dugoronih kreditora, svih drugih poslovno-finansijskih partnera, drave i drutva u celini, pred kojima menadment periodino polae raun o stanju i uspehu preduzea. To je razlog to se sistem upravljake kontrole i odvija na periodino osnovi. Kontrola, je naravno, vrlo irok pojam. Sve aktivnosti preduzea pune su kontrolnih operacija. Medjutim, ne spada svaka kontrola u upravljaku kontrolu. Tako, na prime, kvalitativna i kvantitativna kontrola ulaza materijala u preduzee, ako vrlo vana, nije upravljaka kontrola. To su tehnike kontrole. Upravljaka kontrola je skup upravlajkih aktivnosti sraunatih na to da raspoloiva sredstva ( resurs) budu korieni delotvorno i efikasno u ostvarivanju ciljeva preduzea. Smisao upravlajke kontrole je u podsticanju menadmenta svih nivoa i svih delova da svoje upravljake aktivnosti obavljaju na nain koji najvie odgovara interesima preduzea. Njoj prethode strateke i taktike odluke o ciljevima, pravcima i sredstvima aktivnosti. Ona je andredjena tehnikoj kontroli. Upravlajka kontrola je prevashodno vrednosna kontrola iako postoje i znaajni delovi upravljake kontrole nemonetarnog karaktera. U njenom vrednosnom delu, upravljake kontrole se esto naziva sistemom planske ( budetske) kontrole. Mi je esto nazivamo sistematskom upravljakom kontrolom. Atribute koji oznaavaju rei "sistem" ili "sistematska", ona zasluuje pre svega po tome (a) to je sveobuhvatna odnosno to ne pokriva organizacione delove i celinu procesa preduzea, (b) to predstavlja koordinirani proces bez ega bi izostala usaglaenost napora delova i celine menadmenta i (v) to je stalni proces koji se odvija godina za godinom, mesec za mesecom itd.16 Upravljaka kontrola ukljuuje upravljake aktivnosti: - planiranje, - organizovanje,
15 16

Slika Br.5.17

Majcen . " Trokovi u teoriji i praksi" Informator, Zagreb, 1981. 143 str Detaljnijue o sistemu upravljake kontrole pogledati, na primer, kod R. Anthonz G. Welsch-J Reece, Fundamental of Managtement Accounting, Richard D. Irwin, Inc., Homewood, illionis, 1985., p 535-562 i 584-608. 17 www. ps-confidas. rs datum i vreme pristupa stranici 09.10. 2012. 22:55

12

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

- kontrole izvrenja, - komuniciranje i - motivisanje.18 Raunovodstvo ima znaajnu ulogu u ostvarivanju svake od tih upravlajkih aktivnosti. Medjutim, za razumevanje sistema upravljake kontrole najvanije su aktivnosti planiranja i kontrole izvrenje planiranih vrednosti. Uz njih mora biti istaknuta i aktivnost motivisanja. To ne znai da upravljakom raunovodstvu ne pripada odgovarajua uloga i u vezi s ostala dva dela sistemaske upravljake kontrole procesa u preduzeu, ve smao da je njegova informaciona podrka menadmenta posebno vana u vezi s aktivnostima planiranja, kontrole ostvarenja i motivisanja. Upravljako raunovodstvo planiranja pretpostavlja anticipaciju eljenog stanja i uspeha preduzea i njegovih delova. Ono se obino deli na dugorono i kratkorono planiranje. pri tome se pod kratkoronim planiranjem podrazumeva godinje i kratkoronije planiranje. Upravlajka aktivnost planiranja mora biti podrana od raunovodstva. Reje o raunovodstvenom planiranju ili budetiranju kako se to esto kae. Raunovodstveno planiranje koje je obavezno vrednosnog odnosno fifnasijskog karaktera , predstavlja proces planskog kombinovanja sredstava i izvora sredstava, trokova i uinaka, prihoda i rashoda i novanih tokova do pronalaenja najpovoljnije kombinacije sa stanovita ciljeva preduzea. Upravljaka aktivnost kontrole ostvarenja ima za cilj da se obezbedi ostvarenje planom zadatih vrednosti odnosno planiranih prihoda, rashoda i rezultata, alokacije sredstava i naina njihovog fiannsiranja i planiranja novanih tokova, koko bi bili postignuti ciljni rentabilitet, solventnost i likvidnos preduzea. Od raunovodstva se i ovde oekuje odgovarajua informaciona podrka. Ono to ini upranjavanjem raunovodstvene kontrole, koja se sastoji u obuhvatanju ostvarenja, emitovanju periodinih izvetaja o ostavrenjima, utvrdjivanju odstupanja ostavarenja od planiranih vrednosti, analizi odstupanja i ukazivanja na mogue uzroke odstupanja. Pruajui informacije o tome, raunovodstvena kontrola obezbedjuje podlogu za ocenu ostvarenja preduzea, njegovih delova i svih nivoa menadment, za preduzimanje korektivnih akcija u fazi ostavrenja, za preuredjenje planskih vrednosti ili i donoenja novih odluka ako za tim ima potrebe postoji, za sprovodjenje planiranih motivacionih odluka aktivnosti i sl... to su bitne upravljake informacione potrebe. Motivisanje je toliko znaajna upravljaka aktivnost da se esto moe uti da je uspean menadment onaj koji ume motivisati ljude u priduzeu. Kada se govori o motivisanju u preduzeu onda se misli na uticanje na ljudsko ponaanje tako da se uesnici u poslovnofinansijskip procesima preduzea identifikuju s njigovima ciljevima i svojeodluke i postupke
18

Drucker P., management: Task, Responsibilities, Practices, harper and Row, New York, 1974., 15 str.

13

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

usaglaavaju sa tim ciljevima19 To se obezbedjuje putem jasnih ciljeva preduzea, zatim jasnih i vertikalno i horizontalno uskaldjenih ciljeva organizacionih delova, uih grupa i pojedinaca, te prepoznatljivih i delotvornih odnosa odnosa izmedju ostvarenja i priznanja za to, to su osnovni elementi motivacionog sistema. U njemu treba da se nadju svi nivoi menadmenta preduzea i svi izvrioci poslova. kako su ciljevi, ostvarenja i priznanja prevashodno vrednosni fenomeni, to upraljako m raunovodstvu, pre svega raunovodstvenom planiranju i kontroli ostavenja pripada bitna uloga u realizaciji motivacionog sistema. Jer, u raunovodstvenim planovima su brojano odredjeni, prostorno rasporedjeni i vremenski iskazani ciljevi i zadaci, ije je na isti nain sistematizovano izvrenje sadrano u upravljako-raunovodstvenim izvetajima o ostvarenjima.20

19 20

Drury C. navedeno delo, c. 16 Majcen , " Trokovi u teoriji i praksi" Informator, Zagreb, 1981, 147 str

14

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

ZAKLJUAK

Iz ovde navedenog dolazimo do zakljuka da je preduzee bitan inilac jednog drutva i drave, njene stope razvoja i ekonomse jaine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u naoj dravi u vreme tranzicije i promena u drutvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzeima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formirane istih. Mislim da bi i drava morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapreenja malih i srednjih preduzea koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakicama i subvencjama da izae u susret pokretanju navedenih preduzea.

15

Ivana Mileti , Seminarski rad

Preduzee kao poslovno-finansijska i pravna celina

LITERATURA

1. Drucker P., Management: Task, Responsibilities, Practices, harper and Row, New York, 1974. 2. Kilger W, Industre-betriebslehre, Band I, Verlag T. gabler, Wiesbaden, 1986. 3. Gorupi D. "Preduzee, preduzetnik i razvoj preduzetnitva i preduzea, informator, Zagreb, 1990 4. Majcen , " Trokovi u teoriji i praksi" Informator, Zagreb, 1981 5. Malini S "Upravljako raunovodstvo i obraun trokova i uinka" Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2005 6. Stevanovi N. i Malini D. "Upravljako raunovodstvo" Ekonomski fakultet, Beograd 2003 7. www.crier.rs ( datum i vreme pristupa stranici 09.10.2012 ) 8. www. najstudent.com ( datum i vreme pristupa stranici 09.10.2012 ) 9. www. ps-confidas. rs ( datum i vreme pristupa stranici 09.10.2012 10. www. radheart.com. ( datum i vreme pristupa stranici 09.10.2012)

16