DEFINICIJA OSIGURANjA Osiguranje je drutvena delatnost koja nadoknauje tete nastale usled dejstva ruilakih prirodnih sila, nesrenih

sluajeva i drugih dogaaja. Osiguranje obezbeuje ekonomsku zatitu osiguranicima, pravnim i fizikim licima od tetnih dejstava. Osiguranje predstavlja udruivanje lica izloenih istoj opasnosti sa ciljem da zajedniki podnesu tetu za koju se unapred zna da e, prema teoriji verovatnoe, zadesiti neke od njih. Atomiziranje rizika na mnotvo osiguranika predstavlja tehniku sutinu osiguranja. FUNKCIJE OSIGURANjA Primarna - zatita lica i imovine, a sekundarne - finansijska i socijalna funkcija. USLOVI OSIGURANjA su skup klauzula i odredbi kojima se zapoinje ugovorni odnos izmeu osiguravaa i osiguranika. Uslovi mogu biti opti i posebni. Opti - podnose se prilikom osnivanja osiguravajueg drutva. Posebni - predmet dogovora izmeu osiguravajuih strana. To su ugovorne odredbe kojima se dodatno ureuju odnosi izmeu osiguranika i osiguravaa. TARIFE OSIGURANjA Jedna od osnovnih obaveza osiguravajueg drutva jeste da na osnovu aktuarskih metoda utvrdi visinu premije koju ugovara osiguranja treba da plati. Visina premije utvruje se na osnovu tarifa. Tarife osiguranja su zapravo cenovnik premije osiguranja. Tarifiranje je zasnovano na vrednovanju rizika i podrazumeva razvrstavanje rizika u tarifne grupe. MEHANIZAM OSIGURANjA sastoji se od: elemenata osiguranja i tehnike organizacije osiguranja. Elementi osiguranja jesu: rizik, premija i odteta (naknada). Tehnika organizacija osiguranja je zasnovana na naunoj bazi, teoriji verovatnoe i zakonu velikih brojeva. Zadatak tehn organiz osiguranja jeste ostvariti ravnoteu osiguravajueg fonda. Subjekti osiguranja jesu osiguranik, osigurava i ugovara osiguranja. Portfelj je ono to osiguravajua kua osigurava na jednom podruju. Reosiguranje je osiguranje osiguranja. Saosiguranje je udruivanje osig drutava radi podele rizika. RIZIK Rizik je osnovni inilac, odnosno pretpostavka bez ega osiguranje ne bi moglo postojati. Rizik je opasnost od nastanka tetnog dogaaja koji podrazumeva osiguravaevu obavezu da osiguraniku nadoknadi tetu, odnosno isplati osiguranu sumu u skladu sa uslovima osiguranja. ATRIBUTI RIZIKA Da bi rizik postojao neophodno je sledee: 1. mora biti mogu, ostvariv; 2. njegovo nastupanje treba da izaziva ekonomsku ili drutvenu tetu; 3. mora se desiti u budunosti; 4. rasporeivanje rizika u vremenu i prostoru. to je rizik vei, vea je i premija. PODELA RIZIKA Subjektivni rizici na koje ovek moe uticati; Objektivni rizici na njih ovek ne moe da utie; Stalni rizici - mogunost njihovog nastanka nepromenljiva je tokom trajanja osiguranja (poar, saobraajni udes i slino); Promenljivi rizici - mogunost njihovog nastanka moe da se povea tokom trajanja osiguranja; isti rizici - su oni koji podrazumevaju mogunost nastanka gubitka, ali ne i dobitka; pekulativni rizici - podrazumevaju mogunost nastanka gubitka, ali i dobitka; Opti rizici - pogaaju celinu ili znaajan deo privrede; Pojedinani rizici - utiu na pojedina lica; Neraspodeljivi rizici - pogaaju sve ili gotovo sve ljude na isti nain i u isto vreme; Raspodeljivi rizici - deavaju se na pojedinim mestima i pojedinim ljudima, pa se njihov teret moe podeliti na mnogobrojne osiguranike; Nemerljivi i merljivi rizici. PREMIJA OSIGURANjA podrazumeva iznos koji je ugovara osiguranja duan da plati nakon zakljuenog ugovora o osiguranju, odnosno nakon to je potpisao polisu osiguranja. Premija je cena rizika. Premija osiguranja se sastoji iz funkcionalne premije i reijskog dodatka. Funkcionalna premija sastoji se iz tehnike premije, a moe da sadri i doprinos za preventivu. Tehnika premija slui za isplatu teta. Doprinos za preventivu koristi se za sprovoenje mera u cilju spreavanja rizika koji ugroavaju imovinu i lica. Reijski dodatak se koristi za pokrie trokova sprovoenja osiguranja. BONUS - MALUS Pravo na bonus je pravo na snienu premiju u narednom periodu trajanja osiguranja. Koliki je bonus i pod kojim uslovima se stie regulie se posebnim uslovima osiguranja. Za razliku od bonusa, postoji i pravo osiguravaa da za naredni period trajanja osiguranja ugovarau osiguranja obrauna uveanu premiju u vidu posebnog doplatka (malusa). FRANIZA podrazumeva ugovoreni iznos koji se u sluaju nastanka tete odbija u odreenom procentu, ili pak franiza predstavlja uee osiguranika u naknadi tete. Franiza se ne pretpostavlja, ve se mora ugovoriti. TEHNIKI REZULTAT predstavlja odnos izmeu likvidiranih teta i tehnike premije. U zavisnosti od postignutog tehnikog rezultata primenjuje se kategorija bonusa ili malusa. Dugorono, osigurava ne moe da posluje sa negativnih tehnikim rezultatom. Tehniki rezultat obino se iskazuje po granama osiguranja. U praksi postoje dva osnovna oblika tehnikog rezultata, a to su tekui tehniki rezultat i merodavni tehniki rezultat. OSIGURANI SLUAJ predstavlja budui, neizvestan i nezavisan dogaaj sa obzirom na koji se zakljuuje ugovor o osiguranju. Ako je u asu zakljuivanja ugovora o osiguranju ve nastao osigurani sluaj, ili je izvesno da e nastupiti, ugovor o osiguranju je nitavan, osim ako nije ugovoreno da e osiguranjem biti obuhvaen i odreeni period koji prethodi zakljuenju ugovora. U tom sluaju ugovor je nitav ako je ugovornoj strani bilo poznato u trenutku zakljuenja ugovora da je osigurani sluaj ve nastao. Nastupanjem osiguranog sluaja osigurava je duan da isplati sumu odreenu ugovorom u ugovorenom roku. Nastupanjem osiguranog sluaja nastaje teta. Pod tetom se podrazumeva gubitak, odnosno smanjenje imovine (imovinska teta) ili povreda linog dobra, zdravlja, asti, ugleda (neimovinska teta). tete na imovini koja je predmet osiguranja mogu biti totalne (kada je predmet osiguranja uniten) i delimine (kada je predmet osiguranja oteen). SUMA OSIGURANjA vs OSIGURANA SUMA esto se meaju termini suma osiguranja i osigurana suma. Termin suma osiguranja treba da se koristi u imovinskim osiguranjima i on podrazumeva iznos definisan u Zakonu ili polisi osiguranja, koji je gornja granica obaveze osiguravaa prilikom naknade tete. Termin osigurana suma treba da se koristi u osiguranju lica, kada se u sluaju nastanka osiguranog sluaja osiguraniku isplauje osigurana suma. Pri tome, nije bitno kolika je stvarna teta, niti se ona utvruje. Visina osigurane sume nezavisna je od stvarno pretrpljene tete. Kod osiguranja imovine osigurava ima obavezu da nadoknadi stvarnu tetu, ali najvie u visini ugovorene sume osiguranja koja mora biti upisana u polisi.

PODELA OSIGURANjA Mnogobrojne su podele: 1. prema predmetu osiguranja - osiguranje imovine i osiguranje lica; 2. da li je re o ivotnim ili ostalim osiguranjima - ivotna i neivotna osiguranja; 3. da li se prilikom naknade tete polazi od stvarne ili zamiljene potrebe tetovno osiguranje i svotno osiguranje; 4. prema mestu ispoljavanja rizika - pomorsko, kopneno i vazduno osiguranje; 5. prema nainu nastanka osiguranja - dobrovoljno i obavezno osiguranje; 6. prema naina izravnavanja rizika - osiguranje, saosiguranje i reosiguranje; 7. polazei od broja osiguranih lica - pojedinano i zajedniko osiguranje; 8. prema svojstvima osiguranika - osiguranje pravnih i fizikih lica; 9. prema nainu organizovanja - premijsko i uzajamno osiguranje; 10. na osnovu stepena uplitanja drave - socijalno i komercijalno osiguranje. VRSTE IVOTNIH OSIGURANjA ivotna osiguranja dele se na: 1. osiguranje ivota; 2. dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota; 3. rentno osiguranje; 4. dobrovoljno penzijsko osiguranje; 5. druge vrste ivotnih osiguranja. OSIGURANjE IVOTA podrazumeva obavezu osiguravaa da na osnovu plaenih premija osiguranja isplatiti osiguraniku, ili licu koje on odredi - korisniku osiguranja, osiguranu sumu za sluaj smrti osiguranog lica, smanjenja ili gubitka sposobnosti privreivanja, odnosno za sluaj doivljenja odreenog broja godina. Kod osiguranja ivota mogu se razlikovati sledei subjekti: osigurava, osiguranik, ugovara osiguranja i korisnik osiguranja. Osiguranje ivota je bazirano na zakonu velikih brojeva ija je sutina da se posmatranjem velikog broja sluajeva mogu uoiti odreene pravilnosti u nastupanju odreenog dogaaja. RENTNO OSIGURANjE je vrsta ivotnog osiguranja kod koga se premija uplauje jednokratno ili tokom vie godina, a kao naknada iz osiguranja javlja se ugovorom utvrena renta. Ugovorena visina rente moe biti stalna, opadajua ili rastua. Isplata rente poinje odmah po uplati ukupne premije ili nakon odreenog broja godina. DOBROVOLjNO PENZIJSKO OSIGURANjE predstavlja dopunu obaveznom penzijskom osiguranju. Njime osigurana lica dodatno obezbeuju sebi i lanovima porodice vee prihode. Osim toga, lica neobuhvaenja obaveznim penzijskim osiguranjem mogu na taj nain pribaviti potrebnu zatitu. Zasniva se na uplati doprinosa. Izmeu rentnog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja postoje odreene razlike. Ako se desi da osiguranik umre u toku perioda uplate premije za rentno osiguranje, uplaeni iznos se vraa njegovim naslednicima. Renta se ne nasleuje. Kod dobrovoljnog penzijskog osiguranja ukoliko osiguranik umre u toku uplaivanja premije, njegov naslednik ima pravo na penziju kako je odreeno ugovorom. VRSTE NEIVOTNIH OSIGURANjA Najvanije vrste su: 1. osiguranje od posledica nezgode; 2. dobrovoljno zdravstveno osiguranje; 3. osiguranje motornih vozila; 4. osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila; 5. osiguranje imovine od poara i drugih opasnosti; 6. ostala osiguranja imovine; 7. osiguranje od opte odgovornosti za tetu (osim odgovornosti usled upotrebe kopnenih vozila, letilica i plovila). OBAVEZNA OSIGURANjA U obavezna osiguranja spadaju: 1. osiguranje putnika u javnom saobraaju od posledica nesrenog sluaja; 2. osiguranje vlasnika, odnosno, korisnika motornih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima; 3. osiguranje vlasnika, odnosno, korisnika vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima; 4. osiguranje depozita graana kod banaka i drugih finansijskih organizacija. OSIGURANjE LICA Osiguranje lica pokriva rizike koji ugroavaju ovekom ivot ili telo. Osiguranje lica obuhvata: 1.osiguranje ivota, 2.osiguranje od posledica nesrenog sluaja, 3.zdravstveno i bolesniko osiguranje, 4.penzijsko osiguranje. U osiguranju lica, u sluaju nastanka osiguranog sluaja, osiguraniku se isplauje osigurana suma. Visina osigurane sume nezavisna je od stvarno pretrpljene tete. Osiguranje lica moe se podeliti na premijsko i socijalno. TETOVNO I SVOTNO OSIGURANjE Polazei od toga da li se prilikom naknade tete polazi od stvarne ili zamiljene potrebe postoje tetovno i svotno osiguranje. tetovno osiguranje ima za cilj da se osiguranik nakon nastanka osiguranog sluaja stavi koliko je to mogue u poloaj u kom se nalazio pre nastupanja osiguranog sluaja. tetovno osiguranje pokriva stvarnu potrebu posle nastale tete. Visina odtete je trostruko ograniena: visinom sume osiguranja, vrednou osiguranog predmeta i visinom tete. Svotno osiguranje podrazumeva sve oblike osiguranja kod kojih su osigurane sume unapred ugovorene. Kada nastupi osigurani sluaj osigurava je duan da isplati osiguraniku iznos osigurane sume bez obzira na stvarnu tetu. Kod svotnog osiguranja obim tete je nemogue ili veoma teko ustanoviti. ZELENA KARTA Ako osiguranik namerava da putuje vozilom u inostranstvo mora imati dokaz da uiva osiguravajue pokrie od rizika autoodgovornosti koje vai za zemlju u koju putuje, inae e morati da na granici zakljui ugovor o osiguranju od autoodgovornosti sa organizacijom za osiguranje iz zemlje u koju ulazi. Zelena karta je meunarodna karta osiguranja. Sistem obaveznog osiguranja od autoodgovornosti ne bi mogao da funkcionie ako ne bi bilo obezbeeno da i za tete koje su na teritoriji jedne drave prouzrokovane upotrebom vozila sa inostranom registracijom postoji osiguravajue pokrie. teta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inostrane registracije iji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti nadoknauje se iz garantnog fonda. Garantni fond ine sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za osiguranje koje se bave osiguranjem od autoodgovornosti. Sredstvima garantnog fonda upravlja Udruenje osiguravajuih organizacija Srbije. Fond nema svojstvo pravnog lica. POLISA OSIGURANjA Polisa osiguranja je najvaniji dokument. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, polisa sadri sledee obavezne elemente koje, ukoliko ne sadri, nije punovana: ugovorne strane, predmet osiguranja, rizik koji pokriva osiguranje, duina trajanja osiguranja, suma osiguranja/osiguranja suma, premija, datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana. U pravnoj teoriji postoji dilema u pogledu pravne prirode polise osiguranja. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o osiguranju je zakljuen kada ugovarai potpiu polisu ili list pokria. Meutim, polisa i ugovor o osiguranju imaju smisao odvojenog postojanja. U praksi se najee ne zakljuuje ugovor, ve samo polisa osiguranja. Polisa moe biti privremeno zamenjena listom pokria u koji se unose

bitni elementi ugovora. List pokria ima istu pravnu snagu kao i polisa, ali je ipak alternativnog karaktera u odnosu na polisu. Po pravilu se izdaje nakon zakljuenog ugovora o osiguranju, a pre izdavanja polise. esto se izdaje i kada osiguranik menja osiguravaa. VRSTE OSIGURANjA MOTORNIH VOZILA Osiguranje motornih vozila delimo na dve grupe: 1. kasko osiguranje (dobrovoljno); 2. osiguranje od odgovornosti (obavezno). Motorna vozila osiguravaju se po Tarifi premija X koja se deli na 11 tarifnih grupa. Prva tarifna grupa odnosi se na osiguranje putnikih automobila koji se osiguravaju po dva osnova - kasko i obavezno osiguranje. Ostalih 10 tarifnih grupa ine osiguranje teretnih vozila, autobusa, vunih vozila, specijalnih vozila, motocikala, prikolica, kontejnera, motornih vozila inostrane registracije, automehaniarskih radionica, radnih motornih vozila i inskih vozila. KASKO OSIGURANjE Re kasko je panskog porekla i znai trup broda. Kasko je dobrovoljno OS. Dva osnovna tipa kasko osiguranja su: 1. delimino kasko osiguranje; 2. potpuno kasko osiguranje. Potpunim kasko OS obuhvaeni su sledei rizici: 1. saobraajne nezgode (sudar, udar, prevrnue i sl.); 2. poar, eksplozija, oluja, grad, udar groma i slino; 3. manifestacije i demonstracije; 4. kraa, razbojnika kraa; 5. prevara, utaja i slino, za vozila koja se izdaju; 6. trokovi nastali prilikom spasavanja vozila, vue i slino. Deliminim kasko OS mogu se obuhvatiti sledei rizici: 1. poar, eksplozija, oluja, udar groma, demonstracije, manifestacije, kraa i slino; 2. lom stakla na motornom vozilu, osim stakla na svetlima, kao i tete koje bi mogle biti prouzrokovane od divljai i domaih ivotinja; 3. trokovi lepanja vozila, prevoza putnika i vozaa od mesta saobraajnog udesa do prebivalita i slino. MATERIJALNA TETE na stvarima nastaju usled upotrebe automobila kao opasne stvari. Ove tete nastaju na vozilu i na stvarima u vozilu i izvan njega. Mogu biti totalne i delimine. U sluaju delimine tete priznaju se popravke kako bi se vozilo dovelo u prethodno stanje. Kod totalnih teta nije realno plaati tetu ako je to skuplje nego nova stvar. NEMATERIJALNE TETE podrazumevaju povredu linih prava oveka, njegovog integriteta, ivotne sposobnosti i psihike ravnotee. Pitanje je da li je uopte mogue realno oceniti i nadoknaditi ove tete. Visina nematerijalnih teta se odreuje od sluaja do sluaja i esto se zasniva na sudskoj praksi. U nematerijalne tete ubrajaju se: 1. naknada za tretrpljeni fiziki bol; 2. naknada za naruenost (umanjenje estetskog izgleda); 3. naknada za tretrpljeni strah; 4. naknada za smanjenje opte ivotne sposobnosti; 5. naknada za pretrpljeni duevni bol usled smrti bliskog srodnika i slino. VRSTE POLjOPRIVREDNIH OSIGURANjA Pod osiguranjem poljoprivrede podrazumeva se osiguranje biljne proizvodnje i osiguranje ivotinja. OSIGURANjE BILjNE PROIZVODNjE Predmet osiguranja - usevi i plodovi. Pod usevima se podrazumevaju poljoprivredne kulture koje se seju svake godine, a pod plodovima se podrazumeva rod viegodinjih zasada. Nezavisno od toga da li su biljke jednogodinje ili viegodinje osigurava se njihov jednogodinji rod. Osigurane opasnosti - U osnovne rizike spadaju: grad, poar i grom. U dopunske rizike spadaju mraz - jesenji i zimski, oluja i poplava. Utvrivanje tete - iznos odtete utvruje se prema trinoj vrednosti koju bi rod imao u vreme ubiranja, mada se moe ugovoriti i drugaije. Procenjivanje tete ima dve faze: pretprocenu i konanu procenu. Makaza cena - kada se na utrb jedne privredne grane profit preliva u druge privredne grane. OSIGURANjE IMOVINE Osiguranje imovine podrazumeva osiguranje industrije i osiguranje civila. OSIGURANjE INDUSTRIJE U osiguranje industrije ubrajamo sledee: 1. osiguranje maina od loma i i drugih opasnosti; 2. osiguranje objekata u izgradnji; 3. osiguranje objekata u montai; 4. osiguranje od opasnosti prekida rada usled poara i drugih opasnosti; 5. osiguranje od odgovornosti iz delatnosti; 6. osiguranje filmskih preduzea; 7. osiguranje uskladitenja robe u hladnjaama; 8. osiguranje imovine u jamama rudnika sa podzemnom eksploatacijom; 9. osiguranje graevinskih objekata; 10. kombinovano osiguranje elektronskih raunara, procesora i slinih ureaja; 11. osiguranje zaliha na flotantnoj osnovi od poara i drugih opasnosti; 12. osiguranje imovine elektroprivrednih preduzea; 13. osiguranje imovine sa promenjivom sumom osiguranja; 14. garancijsko osiguranje i drugo. OMAZNO OSIGURANjE zakljuuje se kao dopunsko osiguranje, ako se pre toga kod istog osiguravaa zakljui ugovor o osiguranju osnovnih sredstava kao i nenovanih obrtnih sredstava od poara i drugih opasnosti. Ako prestane da vai ugovor o osnovnom osiguranju, prestaje da vai i ugovor o omaznom osiguranju. Predmet osiguranja - profit, dohodak, bruto dobit, neki fiksni trokovi poslovanja i dr. tete - pod tetom kod omaznog osiguranja smatra se prihod koji osiguranik u periodu prekida rada nije mogao ostvariti i trokovi nastali u tom periodu. Obaveza osiguravaa je nakanada tete koja je nastala usled prekida rada, ali najvie do 12 meseci od kada je nastao osigurani sluaj. Ako je prekid rada trajao 3 dana ili krae, osigurava nije u obavezi da isplati naknadu. OSIGURANjE OD ODGOVORNOSTI IZ DELATNOSTI Predmet ugovora je zakonska odgovornost osiguranika za prouzrokovanu tetu usled smrti, povrede tela ili zdravlja, odnosno oteenja ili unitenja stvari treeg lica. Ovim osiguranjem je pokrivena odgovornost za tetu ako je ona nastala ili iz delatnosti osiguranika, ili iz posedovanja stvari, ili iz pravnog odnosa, ili iz odreenog svojstva i izvora opasnosti koji su oznaeni u polisi osiguranja. Osigurava odgovara za tetu samo ako oteeno lice zahteva njenu naknadu. Osigurava snosi, u granicama svote osiguranja, trokove spora o osiguranoj odgovornosti. Kod ove vrste osiguranja pojavljuju se tri lica: osigurava, osiguranik i oteeni. GARANCIJSKO OSIGURANjE Garancijsko osiguranje pokriva odgovornost za greke na stvarima, ako je osiguranik preuzeo obavezu svojom garancijom, u okviru postojeih propisa. Garancijsko osiguranje pokriva greke u materijalu, proizvodne greke, neispravnosti i greke uinjene u radionici ili montai. Obaveza osiguravaa traje u periodu garantnog roka iz ugovora o kupoprodaji predmeta. OSIGURANjE CIVILA U praksi je uobiajen naziv civilna osiguranja za odreene vrste osiguranja imovine da bi se razlikovala od osiguranja industrije. U civilna osiguranja spadaju: 1. osiguranje od opasnosti poara i drugih opasnosti (civil i industrija); 2. osiguranje od provalne krae i razbojnitva; 3. osiguranje stakla od loma; 4. osiguranje sportskih, umetnikih i slinih priredbi za sluaj atmosferskih padavina; 5. osiguranje stvari izlagaa na sajmovima; 6. osiguranje domainstva i slino.

TRANSPORTNA OSIGURANjA spada meu najsloenije i najvanije grane iz oblasti osiguranja. Za vreme transporta imovina je u neprekidnoj opasnosti, izloena raznim rizicima. Transportno osiguranje je veran pratilac spoljne trgovine. Transp osiguranje ine: osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozaa i osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. VRSTE TRANSPORTNOG OSIGURANjA Najosnovnija podela je na: 1. kasko osiguranje - osiguranje prevoznih sredstava (pomorsko, reno i avionsko); 2. kargo osiguranje - osiguranje robe u prevozu (pomorsko, reno, avionsko, elezniko, kamionsko, PTT poiljaka); 3. osiguranje od odgovornosti. U pogledu trajanja osiguranja postoje 4 tipa ugovora o osiguranju: 1. ugovor na vreme; 2. ugovor na putovanje; 3. ugovor prema vrednosti robe; 4. ugovor prema koliini robe. VRSTE POLISA U TRANSPORTNOM OSIGURANjU 1. generalna polisa; 2. pojedinana polisa; 3. izvozna i uvozna polisa; 4. pomorska i kopnena polisa; 5. devizna i dinarska polisa; 6. taxirana i netaxirana i druge. LLOYDS S.G. POLISA Doneta je u 17. veku. Po LLOYDS S.G. polisi se osiguravaju rizici nastali na brodu i robi, dakle, radi se o pomorskom kasko i kargo osiguranju. Rizici koji se pokrivaju ovom polisom: 1. osnovni - rizik mora, sudar, udar, brodolom, nasukanje, nestanak broda, oluja, poar i dr.; 2. dopunski - eksplozija, zakanjenje broda, tete prilikom iskrcavanja i drugo. Ovom polisom nisu pokriveni ratni i politiki rizici, osim ako se posebno ne ugovore. OSIGURANjE KREDITA Osiguranjem kredita se obezbeuje potraivanje poverioca prema nekom duniku. Na osnovu takvog osiguranja poverilac ima pravo na nadoknadu tete ako ne naplati svoje potraivanje. Postoji nekoliko vrsta osiguranja kredita razliitih po formi i sadrini: 1. kreditna osiguranja u uem smislu (delkreder osiguranje); 2. kaucijska osiguranja; 3. osiguranje poverenja. Kreditna osiguranja prema mestu subjekta dele se na: 1. domaa osiguranja - dunik, poverilac i osigurava nalaze se u istoj dravi; 2. inokreditna osiguranja - dunik, poverilac i osigurava se ne nalaze u istoj dravi. Prema nosiocima osiguranja razlikujemo: 1. osiguranje koje sprovode osiguravajue organizacije; 2. osiguranje koje sprovodi drava. Sa aspekta trajanja razlikujemo kratkorono, srednjerono i dugorono osiguranje kredita. DELKREDER OSIGURANjE je takva vrsta osiguranja kredita kod koje se ugovor o osiguranju kredita sklapa samo izmeu poverilaca i osiguravaa. Osigurava je samo u ugovornom odnosu sa poveriocem, dok je dunik izuzet iz ugovora o osiguranju i esto i ne zna da je takvo osiguranje sklopljeno. Ovom vrstom osiguranja se poverilac osigurava od eventualne nemogunosti naplate potraivanja. Delkreder osiguranje se primenjuje na domae i inostrane kredite, potraivanja u vezi sa robom isporuenom na kredit, potraivanja u vezi sa izvrenim radovima i pruenim uslugama. KAUCIJSKO OSIGURANjE (garancijsko) zakljuuju dunik i osigurava, a u korist poverioca. Ovakva vrsta osiguranja se sklapa kada dunik eli da zadobije poverenje svojih poverilaca pruajui im garanciju u vidu ugovora o osiguranju. Na osnovu sklopljenog ugovora poverilac ima pravo da trai od osiguravaa da mu plati naknadu za tetu usled neizvrenja obaveza od strane dunika (ugovaraa osiguranja). OSIGURANjE POVERENjA Ova osiguranja se sklapaju u sluajevima kada jedno lice poverava drugom licu izvesnu imovinu ili novac, sa tim da je drugo lice duno da uva poverenu imovinu i vrati je neoteenu. Osoba kojoj je poverena imovina na uvanje nije osloboena od odgovornosti za nastalu tetu, iako je teta pokrivena osiguranjem. Ukoliko doe do osiguranog sluaja osigurava ima pravo da od osobe kojoj je poverena imovina na uvanje zahteva naplatu regresnim putem, kao i obavezu da naknadi tete poveriocu.