Tehnika kola Smederevo

Bezbednost saobradaja

SEMINARSKI RAD
Pasivna bezbednost puta
Profesor: Dejan Vemid Uenici: Milica Velikovid Kristina Grujid Mihajlo Jovanovid Aleksa Kuzmanovid

Elementi pasivne bezbednosti puta

Pod pasivnom bezbednodu puta, podrazumeva se obezbeenje takvih uslova pri kojima de nastati manji gubici i posledice od saobradajnih nezgoda. Za ispunjavanje pasivne bezbednosti puta, moraju biti zadovoljeni slededi uslovi: -Bone kosine pored puta moraju biti to blae kako bi omogudile sigurno sletanje vozila; -Elastine ograde (zatitne ili odbojne ograde) trebaju biti takve konstrukcije da obezbede postepeno deformisanje tj. da apsorbuju kinetiku energiju; -U uoj zoni pored puta ne smeju se graditi objekti ni postavljati bilo kakvi predmeti koji bi mogli izazvat otedenje vozila pri sletanju sa puta.

Nemaki autoban - vai za savren tip puta

Rubni pojas puta i nagib kosina

Ureenje rubnog pojasa puta i nagiba kosina ima znaaj kod saobradajnih nezgoda u kojima vozilo naputa saobradajnu traku u sluaju gubitka kontrole nad vozilom. Kod takvih nezgoda, najede uestvuje jedno vozilo. Istraivanja AASHTO (American Association of State Highway and Transportation Officials) iz 2002. godine su pokazala da je izletanje sa puta mnogo ede u horizontalnim krivinama negona pravcu. Izletanje na spoljnu stranu krivine je dvostruko ede nego na unutranju stranu, a etiri puta uestalije od gubitka kontrole nad vozilom na pravcu. Kod ovakvog tipa nezgoda, teinu nezgode odreuje pojava prepreka u rubnom pojasu puta i nagib kosina. Zato je bitno eliminisati potencijalno opasan sadraj du rubnog pojasa puta (drvede, reklamni panoi, stene, strme kosine,...) u koliziji sa kojim moe dodi do teih saobradajnih nezgoda. Zbog budetskih ogranienja, irina zone osloboene od prepreka zavisi od kategorije puta i saobradajnog opteredenja. Ukoliko su uslovi terena takvi da nije mogude obezbediti dovoljno iroku zonu osloboenu opasnosti, potrebno je izgraditi bone barijere. Ipak, mora se imati u vidu da ovaj tip opreme puta se sam po sebi moe smatrati potencijalnom opasnodu, pa ga ne treba koristiti ukoliko je mogude urediti rubni pojas puta na pravi nain. Strme kosine su jo jedan vid opasnosti koje treba izbedi u rubnom pojasu puta. Spoj izmeu bankine i kosine, kao i izmeu kosine i terena, treba zaobliti. Proirenjem bone zone osloboene od prepreka i ublaenjem nagiba kosina se moe uticati na podizanje bezbednosti puta.

Povedanje bone zone osloboene od prepreka (m) 1.5 2.4 3.0 3.7 4.6 6.1

Smanjenje stepena dogaanja nezgoda (%) 9 14 17 19 23 29

3

Putne zatitne ograde

Svrha zatitnih ograda je: a) spreavanje eonih sudara; b) prevencija sudara vozila sa vrstim preprekama, koje su, npr: - potporni i drugi zidovi; - vedina tipova pregrada za zatitu od buke; - kegle i stubovi mosta; - betonski temelji, otvori/odvodi ili veliko kamenje, iji je vrh vie od 5cm iznad zemlje; - betonski stubovi (bez obzira na dimenzije); - elini stubovi (stubovi za osvetljenje, stubovi za svetlosne signale, ramovi za kegle i slino) sa prenikom vedim od 60mm, bez lomljivih sigurnosnih instalacija; - drvede i drveni stubovi prenika vedeg od 110mm, mereno u nivou zemlje; - kudita za elektrine instalacije privrdena za betonske temelje, ili na druge podzemne temelje; - sve to bicikliste moe da izbaci iz sedita; c) zatita vozila od sletanja sa puta, ukljuujudi zatitu putnika i vozaa od davljenja; d) zatita ostalih vozila od vozila nad kojima su vozai izgubili kontrolu. Mada bi zatitne ograde trebale da budu dovoljno jake da spree prolazak vozila kroz njih tako to de apsorbovati kinetiku energiju, one ne smeju da budu suvie vrste ili robusne, da ne bi izazvale tetu u sudarima koja je veda od zatite koju pruaju.

Alternative zatitnim ogradama

Zatitne ograde su, same po sebi, vrste prepreke i zbog toga bi ih trebalo koristiti samo kada se problem ne moe reiti na neki drugi nain, na primer: - premetanjem puta; - ispravljanjem otrih krivina; - izgradnjom manje strmih nagiba; - zaobljavanjem dna i vrha nagiba; - uklanjanjem jarkova i njihovom zamenom nekim drugim oblicima drenae; - proirenjem razdelnog pojasa; - uklanjanjem vrstih prepreka ili njihovim premetanjem dalje od kolovoza; - postavljanjem lako lomljivih sigurnosnih instalacija ispred stubova za osvetljavanje i drugih stubova, ili njihovim pravljenjem od lako lomljivih materijala; - poboljanjem oznaka na putu; - uvoenjem ogranienja brzine. Kao alternativa zatitnim ogradama, mogu se koristiti jastuci za sudare, tj. ublaivai udara (apsorberi energije udara). Uprkos njihovoj visokoj ceni, jastuci za sudare pruaju zatitu od povreda u sudarima sa vrstim preprekama.

Pregrade za zatitu od buke i elastine zatitne ograde na auto-putu

Peake ograde
Peake putne zatitne ograde koriste u naseljima za odvajanje peaka od vozila na kolovozu, mada se ne mogu koristiti za zaustavljanje vozila koja se sama ne zaustave. Ograde ne bi trebalo da budu suvie visoke ili suvie neprozirne, tako da smanjuju mogudnost vozaa da uoi peake koji ekaju na prelazima ili na kraju ograde. Za bolje uoavanje dece moraju se preduzeti posebne mere (npr. fluorescentni prscluci).

Kudita itd.
Neophodno je da su kudita, kablovi i druge tehnike instalacije, koje je potrebno periodino odravati, smetene na peakim putanjama ili iza njih, ili iza zatitnih ograda. Kada to nije mogude, otvori za kablove i sline instalacije, trebaju biti na ostrvima ili zatidene njima, to de ih uiniti bezbednijim za koje ih odravaju i za uesnike u saobradaju.

Primer odlino obezbeenog puta

6

Vrste zatitnih ograda puta

Zatitne ograde za puteve se proizvode po vie standarda (IGH, JUS A, JUS B, ...), pa tako postoje: a) Jednostrana ograda

b) Jednostrana distantna ograda

c) Dvostrana distantna ograda

d) Dvostrana distnatna ograda

e) Jednostrana elastina ograda

f) Dvostrana elastina ograda

Bankine
Definisanje irine bankine sa aspekta bezbednosti saobradaja, nije dovoljno precizno utvreno u postojedoj zakonskoj regulativi i propisima. Potreba ugradnje zatitnih ograda i tehniki uslovi za utvrivanje poloaja zatitnih ograda u poprenom profilu, utiu na definisanje potrebne irine bankine. *Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjava sa gledita bezbednosti saobradaja* iz 1981. godine: Minimalna irina bankine odreena je rastojanjem unutranje ivice zatitn ograde od ivice kraja konstrukcije gornjeg stroja i konstrukcionom irinom zatitne ograde. Ukoliko se zatitna ograda ne predvia, najmanje irine bankine su date u tabeli: irina saobradajne trake (m) 3,75 3,50 3,5 3,00 2,75 irina bankine (m) 1,50 1,20 1,0

Uz zaustavnu traku, irina bankine iznosi 1m. *Tehnika upustva za projektovanje puteva vangradskih puteva* iz 2008. godine: Funkcija bankine je da obezbedi bonu stabilnost putne konstrukcije, doprinese psihikoj sigurnosti vozaa i poslui za smetaj saobradajne i graevinske opreme (signalizacija, sigurnosne zatitne ogrede i sl.). U sluaju ugradnje zatitnih ograda na auto-putu, mora se obezbediti minimalna irina bankina od 1,50m.

Bankina je zemljani pojas koja se nalazi uz konstrukciju kolovoza ili rubnog pojasa, a ima viestruku ulogu. Bankine slue kao potpora za osiguranje ivice kolovoza, za povedanje stabilnosti nasipa, za postavljanje prometnih znakova i ostalih znakova, zatim za kretanje peaka. Na starijim putevima, bankine se nalaze neposredno uz rubni pojas ili uz kolovoz i slue za sklanjanje materijala za odravanje puteva. One su izgraene od zemljanog materijala i zasejavaju se travom (kao to je primer u Velikoj Britaniji). Ako je po bankinama vedi promet, onda se povrina bankine uvrduje sa laganim zastorom. Bankina mora biti veoma vrsta da moe primiti teinu teretnog vozila bez deformacije koja bimogla ugroziti sigurnost putnika.

10

Sadraj
Elementi pasivne bezbednosti puta ..................................................................... 2 Rubni pojas puta i nagib kosina ........................................................................... 3 Putne zatitne ograde .......................................................................................... 3 Alternative zatitnim ogradama........................................................................... 5 Peake ograde .................................................................................................... 6 Kudita itd. ........................................................................................................... 6 Vrste zatitnih ograda puta .................................................................................. 7 Bankine ................................................................................................................ 9

Literatura
http://www.putic.com http://www.putevi-srbije.rs http://www.scribd.com http://www.utvasilosi.com http://en.calameo.com http://www.sf.bg.ac.rs

11