tamparske forme Seminarski rad: Osvetljavanje CtP ploa Nedi Mlaen 1282 Lojanii Branko 1358 ude Bojan

1350 Kojiki Dejan 1342 Sadraj: 1. Uvod 3 1.1. Ultraljubiasti (UV) sistemi ................................................ ........................ 3 1.2. Plavi (Violet) sistemi .................................................... .............................. 4 1.3. Infra crveni (Termalni) sistemi ........................................... ....................... 4 2. Osvetljavanje CtP ploa ....................................................... ............................ 5 2.1. Digitalni radni tok ( Work Flow ) ......................................... ...................... 7 2.1.1. Prijem materijala ....................................................... ........................... 7 2.1.2. Skeniranje .............................................................. ............................... 7 2.1.3. Prethodna provera (Prefl ight) .......................................... .................... 8 2.1.4. Prelom i montaa .......................................................... ........................ 9 2.1.5. Retu slike i kolor korekcija ............................................. .................. 10 2.1.6. Montaa, OPI/APR i preklapanja ............................................ .......... 10 2.1.7. Server/mrea/arhiva ....................................................... .................... 11 2.1.8. Digitalni probni otisak i otisak montae .................................. ...........12 2.1.9. Osvetljavanje i RIP ..................................................... .........................13 2.1.10. Izrada ploa ............................................................. ...........................13 2.1.11. tampa ................................................................... .............................14 3. Izrada CtP ploa .............................................................. ................................14 3.1. CtP ploe za tehnologiju vidljive svetlost .................................. ................14 3.1.1. CtP ploe sa emulzijom na bazi fotopolimera ............................... ......15 3.1.2. CtP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom ........................... ..16 3.1.3. CTX hibridna ploa ........................................................ ......................16 3.2. Termalne CtP ploe .......................................................... .........................17 3.2.1. Negativne termalne ploe .................................................. ..................17 3.2.2. Pozitivne termalne ploe .................................................. ...................18 3.2.3. Termalne ploe bez hemijske obrade (Processless thermal plates) ...19 3.3. CtP violet ................................................................

..................................20 4. Osvetljivai CtP ploa .......................................................... ..........................20 4.1. Osvetljivai sa spoljanjim bubnjem............................................ .............21 4.2. Osvetljivai sa unutranjim bubnjem ........................................... ........... 22 4.3. Ravni osvetljivai (Flat bed) ............................................... ..................... 23 4.4. Tehnologija CtCP (Computer to Conventional Plate) ......................... .... 24 5. Literatura .................................................................. ..................................... 25 tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 1. Uvod Postoji vie moguih podela CtP sistema, ali sada emo dati podelu prema izvorima svetla, tj. delu spektra koji emituju, i neke njihove specifi nosti... Tako imamo ureaje sa izvorom svetla u sledeim delovima spektra: - Ultraljubiastom (UV) - Plavom (Violet) - Infra crvenom (termalni) Generalno, da bi neki fi ziko-hemijski sistem otpoeo sa promenom, u njega treba do vesti neku vrstu energije. U prva dva sluaja u pitanju je svetlosna (energija fotona), u treem termalna. Na samom hemizmu se neemo zadravati, obzirom da je suvoparna teorija, ve na praktinim stvarima. 1.1. Ultraljubiasti (UV) sistemi Ideja UV CtP sistema je korienje klasinih diazo ofset ploa za CtP, obzirom da su one senzibilizirane za UV deo spektra. Do skora jedini izvor svetla za ove CtP siste me je bio UV lampa, to je loe reenje. Uv lampe postepeno menjaju intenzitet svetla, to se negativno odraa va na kvalitet osvetljavanja, ako znamo da je ekspozicija proizvod intenziteta svet la i vremena osvetljavanja. BasysPrint je, da bi dobio upotrebljive UV CtP sisteme po pitanju brzine osvetljavanja, uveo sisteme sa dve UV lampe. Problem kod ovakvih sistema je bio usaglaavanje int enziteta obe lampe u sistemu. Takoe, zbog tipa konstrukcije, ovaj sistem je osetljiv na pr omenljivu debljinu ploe, pri emu se zbog promene fokusa javljaju pomenute linije na ploama. Tipino imaju nisku rezoluciju, uz osvetljavanje i viih linijatura rastera... Ovakvi sistemi trae visoko osetljive diazo ploe, kakvih obino nema na naem tritu, ili k negativ ploe, zbog breg osvetljavanja. Ploe se u tampi ponaaju normalno, kao i godinama do sada... Pojavile su se i UV laserske diode, to ponovo aktualizuje UV CtP sisteme, sa tren utnom manom daleko vie cene... tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 1.2. Plavi (Violet) sistemi Prvi Violet CtP sistemi su imali snagu laserske diode od 5 mW, i osvetljavali su srebrohalogene ploe. Kopirni sloj je praktino istog sastava kao fi lm, to ih ini izrazito osetljivi m na svetlo. Rad pri zatitnom svetlu. Srebro u kopirnom sloju je oleofobno, tako da se ploa mor a posebno tretirati da bi prihvatala boju (posebna gumiarabika i aditivi sredstva za vlaenj

e). Mana je i visoka cena ploa, kao i velika potronja hemije... Trenutno aktuelni sistemi obino imaju diode od 60 mW, i koriste foto-polimerne pl oe. Ploe se u tampi dobro ponaaju, trpe vee tirae, ali imaju niu rezoluciju, a zbog odreen h faktora (predgrevanje pre razvijanja i neravnomerna distribucija toplote kroz sl oj) imaju i loiju ponovljivost i konzistentnost. Naredne generacije e sigurno biti sve kvalitetnije ... Ploe se mogu preeksponirati i podeksponirati, a taka ima Halo, tj. relativno meku ivicu... 1.3. Infra crveni (Termalni) sistemi Termalni sistemi isporuuju daleko vie energije na povrinu ploe nego prethodni sistemi. Tipine energije se kreu od 120 mJ pa sve preko 500 mJ, kod ablativnih sistema. Ploe prve generacije su se zasnivale na osvetljavanju tampajuih elemenata, pri emu j e u njima otpoinjala polimerizacija, koja se zavravala u fazi predgrevanja ploe pre razvijanj a. Tako su tampajui elementi postajali otporni na razvija. Mana je skupa oprema i sloeniji t ehnoloki postupak, a prednost visok kvalitet ploe. Kod druge generacije, osvetljavaju se netampajue povrine, pri emu dolazi do oteenja sl oja. Takav sloj je osetljiviji na razvija od neosvetljenog, i princip se zasniva na ra zlici u brzini rastvaranja osvetljenih i neosvetljenih povrina. Prednost je nia cena opreme i jednostavniji p ostupak, ali mana je velika osetljivost na poremeaje u razvijanju... Nije potrebno zatitno svetlo pri radu sa ovim sistemom. Ploe se ne mogu pod- i pre eksponirati, reakcija je skoro binarna. Ivica ovakve rasterske take je strma, to daje kontrastn iji i kontrolisaniji otisak. Kod ablativnih termalnih sistema, laser velike snage fi ziki razara kopirni sloj na ploi, a otpadna praina i gasovi se ekstrahuju i fi ltriraju. Ploe se ispiraju vodom, ili razvijaju na tamparskoj maini. (Bojan Todorovi, Oktobar 2006.) tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 2. Osvetljavanje CtP ploa Klasini CtP ureaji imaju sistem osvetljavanja klasinih ofset ploa baziran na vidljiv om delu spektra. Meutim, sama postavka da se osvetljava na veoma osetljivim, klasinim ofset ploama je osudila ovu tehnologiju na neuspeh, jer su se u praksi javili ist i problemi kao i kod kopiranja sa fi lma na plou. Osim to koristi jeftine klasine ofset ploe, ovaj si stem nema nikakvih pozitivnih karakteristika i s pravom se smatra degradacijom CtP tehnolo gije. Zato se i ne treba due zadravati na ovoj tehnologiji. CtP sistemi sa violet tehnologijom su u samom startu pokuali da izreklamiraju seb e kao novu CtP tehnologiju, meutim radi se o ureajima koji su po energiji spektra osvetlja vanja i osetljivosti samih violet ploa jako bliski klasinim CtP sistemima. Drugim reima, vi olet ploa je osetljiva na svetlost kao i fi lm ili klasina ofset ploa, a ta osetljivost je u

pravo razlog gomile problema koja se javlja u tampi visokih linijatura. Kod violet ploa kad laser osve tli plou on osvetli i povrinu oko take pa rasterska taka je u centru najtamnija i bledi ka krajevima. T o rasipanje take je glavni problem u ofset tampi jer se voda hvata za te delove izmeu taki. Takoe kad su visoke linijature rastera prostor izmeu dve take je veoma mali i zbog rasip anja take pod malo veim pritiskom dolazi do zapuavanja rastera. Jedna od bitnih mana violet ploa je njihova velika zavisnost od idealnih uslova prilikom razvijanja, jer se svaka ma nja nepravilnost kao to su promena zasienosti razvijaa kao i njegova temperatura znatno refl ektuje na vrednosti rastera na ploi, ak i do 9%, to se na odtampanom tabaku i vidi. Sistem osvetljavanja kod violet ureaja baziran je na pojedinanom diodama, koje slabe razliitom brzinom, t o znai da je potrebno redovno kalibrisanje lasera. Problem sa pasovanjem kod violet CtP sistema se javlja kada su dve ploe osvetljene na razliitim temperaturama zbog irenja i skup ljanja metala. Jedan od osnovnih nedostataka Violet CtP sistema jeste nekvalitetna pono vljivost posla tj. osvetljavanje novih ploa sa ponovljenim motivom ali sa istim kvalitetom i pre ciznou kao prethodne je praktino neostvarljiva kod Violet CtP sistema. tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa Termalna tehnologija koristi termalne ploe koje su gotovo neosetljive na vidljivi spektar zraenja tj. na svetlost, jer je sistem za osvetljavanje baziran na infra crvenim (IR) laserima koji imaju mnogostruko veu snagu nego klasini ili violet laseri. Termalna tehnolog ija se, dakle bazira na IR spektru zraenja odnosno na toploti. Kad IR laser osvetljava termalnu plou, u jednom trenutku se dostie prag osetljivosti ihte na ploi i ona reaguje gotovo momen talno. U argonu se kae da laser momentalno spri plou, to se realno i deava jer se radi o emisi IR zraenja toplote. Usled toga formira se rasterska taka koja je veoma postojana na k rajevima i jako otrih ivica. Zraci koji se pritom rasipaju nisu dovoljne snage da deluju na postojanu termalnu ihtu van eljene take, tako da rasterska taka ima jako veliku otrinu tj. ne rasipa se po krajevima. Zahvaljujui tome tampa visokih linajtura prolazi bez problema. Takoe pri likom odstupanja od idealnih uslova prilikom razvijanja ploe, odstupanje je do 1 %. Vrh ponude na CtP tritu ini kanadska fi rma Creo a njihov najai model CtP-a je Creo Trendsseter 800 II Quantum, to je B1 CTP sa 20 mikronskom takom koja omoguava maks malnu linijaturu rastera 450 lin/inc. Oznaka Quantum u nazivu znai da ova maina im a specijalnu lasersku glavu koja u osnovi svog osvetljavanja ima siunu kvadratnu taku veliine 20 mikrona ijim se kombinovanjem dobijaju najrazliitije linijature i oblici raster skih taaka bilo da se radi o klasinom ili FM Staccatto rasteru. Takva taka nema razlivanje i omoguava tampu visokih linijatura rastera. Takoe ovaj model ima i toplotnu kompenzaciju, to znai da

se svaka od separacija moe osvetliti na potpuno razliitim temperaturama i da e sve ploe idealno pasovati. Bitan deo Trendssetera je kontrolni sistem dinamikog autofokusa , koji u toku osvetljavanja ploe registruje sve neravnine na ploi (do mikronskih veliina) i povratnim signalom utie na fokus osvetljavanja tako da se uticaj neravnina anulira. Tako se dobija ujednaen raster bez obzira da li je ispod ploe ostalo zrno praine ili neka druga ne ravnina. B2 ploa se osvetli za 2 minuta a B1 za 3.5 minuta to je svrstava u najbru mainu na tritu. Ovaj model CtP-a se nikad ne kalibrie (jedina kalibracija je u fabrici) i ima konstatn u jainu lasera, to omoguava specijalna Quantum laserska glava koja registruje slabljenje dioda i podie jainu struje pa se to slabljenje kompenzuje. Trendsseter 800 II Quantum je namenjen vi sokoproduktivnim agencijama ili velikim tamparijama, i zato je maina robusna i jake konstrukcije. M aina ovakvih performansi ima i RIP najnovije generacije Prinergy Evo, koji omoguava na jsitnija podeavanja kao i kalibraciju za svaku tampariju, takoe i CIP 3 (CIP 3 omoguava da se prikom ripovanja fajla generie informacija o telovanju tamparske maine, i taj fajl s e uitava u CPC maine i ona se podesi pre nego to se ploe i ubace, tako se posao pripreme main e maksimalno skrauje). (Gama studio, Maj 2011) tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 2.1. Digitalni radni tok ( Work Flow ) CtP proces izrade tamparske forme moe da se podeli u 11 faza. Svaka od ovih faza j e ili izvrna funkcija ili predstavlja deo tamparskog procesa sa digitalnim radnim tokom. 1. Prijem materijala 2. Skeniranje 3. Prethodna provera (Prefl ight) 4. Prelom/integracija teksta i slike 5. Retu slike i kolor korekcija 6. Montaa/OPI/APR i preklapanje (traping) 7. Mreni server 8. Digitalni probni otisak i otisak montae 9. Osvetljavanje i RIP 10. Izrada ploa 11. tampa 2.1.1. Prijem materijala Materijal koji se dostavlja u tampariju ukljuuje dijapozitive, crtee, digitalne inf ormacije memorisane na disku, ili poslate modemom ili preko Interneta. Da bi se svi ovi razliiti materijali objedinili na jednom mestu, poeljno je za to postaviti jedan raunarski server. Razvojem internet/ekstranet/internet komunikacije, dobro je postaviti Web sajt z a kupce, na koji oni mogu prebacivati svoje poslove i proveravati status ve poslatih poslo va. To moe biti efi kasan mehanizam za osposobljavanje kupaca da dobiju eljene informacije. Prepo ruuje se korienje jednog FTP (File Transfer Protocol) servera da kupci mogu na njega prebac ivati

podatke, i preko njega proveravati status svojih poslova. Da bi ovo bilo mogue, t akoe je neophodna primena standardne konvencije za imenovanje pojedinih poslova (job fol ders i job fi les). I ako je to ve deo procedure Prefl igt, svaki primljeni posao proveriti da li je korektno i kompletno stigao. 2.1.2. Skeniranje Skeniranje je odgovarajua konverzija dijapozitiva i refl eksnih crtea u digitalne podatke, koji se na odreen nain pripremaju za tampu. Primarni cilj skeniranja je podeavanje t onske reprodukcije podataka za dobijanje najbolje podudarnosti izmeu originala i odtampa ne reprodukcije. Sa modernim skenerima, izveban operater moe da napravi reprodukciju tako, da u veini sluajeva, ona zahteva mali ili nikakav retu ili kolor korekciju. Kod nekih kritinih kolor operacija, klijent zahteva (i plaa) probni otisak skenira nih slika. (Tehnologija CtP po svojoj prirodi postavlja zahteve za probnim otiskom). tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa Slika 1: Ravni skener sa Copy Dot funkcijom - skenira fi lmove kolor separacija Skeneri se dele na dve osnovne tehnologije: bubanj i CCD (Charge Coupled Devices ). Dobre rezultate daju oba, pri emu se generalno bubanj skeneri radje koriste za za htevne i preciznije poslove. Digitalne kamere, koje su u sutini CCD skeneri u formi kamere , takoe su veoma popularne za dobijanje fotografi ja. Fotograf simulira proceduru skener op eratera elei da dobije najbolje rezultate za tampu, proveravajui ulazne podatke na kompjuteru. Takoe treba razmotriri integraciju sa odgovarajuim programom za upravljanje bojom (color management). Upravljanje bojom omoguava korienje monitora u proceni kolora k oji se skenira, i pomae u kalibraciji fi nalnog tampanog proizvoda. Najei zajedniki metod korienja gotovih dobijenih fi lmova u CtP radni tok je copydot skeniranje. Pomou ove metode, skener skenira sliku u visokoj rezoluciji sa rastri ranih fi lmova. Digitalni fajl daje tanu reprodukciju onoga to je na fi lmu. Sa ovom pro cedurom svaka separacija fi lma se individualno skenira i zatim se ponovo softverski spaja u k ompozitni fajl. Jednom skenirana i ponovo spojena slika se ubacuje na odgovarajue mesto u montai i ini deo krajnjeg proizvoda ( 4 ili 8 stranina poliester ili metalna ofset ploa). 2.1.3. Prethodna provera (Prefl ight) Funkcija prethodne provere, u odelenju digitalne pripreme, kljuna je komponenta r adnog toka. Zanemarivanje otkrivanja greaka u ovoj fazi pravi kasnije, u proizvodnom pr ocesu, potencijalno skupe probleme. Postoje mnogobrojni programi za prethodnu proveru, kao to su Extensis Prefl ight Pro, FligCheck Markzware i Flight Simulator Ultimate Technographics. tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa Operator koji vri prethodnu proveru pokuava da pronae ta nedostaje poslu, da li su predati fajlovi u ispravnom formatu, da li su pisma prikljuena, da li se veliina d okumenta slae sa specifi kacijom posla, da li su ilustracije tano smetene na strani, da li su ko lor separacije tano specifi cirane i mnogo ostalih detalja. Programi se koriste da se pronau mnog

e greke koje elimo da obeleimo. U fazi prethodne provere elimo da napravimo probni otisak na las erskom tampau da bi proverili za svaki sluaj prelom strane pre daljnjeg rada. Neki put se problem fi ksira i konsultuje se kupac ko e platiti dodatne trokove. Treba pronai to vie greak a pre faze probnog otiska, ili u najgorem sluaju, pre faze izrade ploa, to je osnovno za korienje digitalnog radnog toka izrade ploa. 2.1.4. Prelom i montaa Postoje etiri odgovarajua programa koji se koriste za prelom i integraciju slike i teksta: QuarkXPress od Quarka, PageMaker, FrameMaker i InDesign od Adobea. Energino se preporuuje korienje ovih profesionalnih programa za oblikovanje viestranih dokumenat a. Word dokumenti jednostavno nisu pogodni za poslove koji se ele prebaciti na ofset plou.Mnogi programi za prelom su jednostavno za oblikovanje pisama i drugih formi koje se ta mpaju na laserskom tampau, u kancelarijskom okruenju, jer ne generiu dobro Post Script ije korienje je neophodno za RIP osvetljivae ploa. Slika 2: Prelom strane u programu QuarkXPress tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 2.1.5. Retu slike i kolor korekcija Stanica za retu slike koristi se za podeavanje boje, kontrasta i detalja u slici, podeavanje srednjeg tona, kombinaciju slika u slici, ili jednostavno ienje praine ili drugih oteenja slike nastalih pri skeniranju. Ako je kupac priloio neke ili sve skenove, treba sa njim dogovoriti koji su skeno vi reprezent za retu i ienje. Retu slike se dugo radio na specijalno dizajniranim radnim stanicama . U poslednjih 5 godina veoma uspeno Adobe Photoshop koristi se na Apple Macintosh, PC ili UNIX sistemima. Upravljanje bojom (color management) omoguava da se postigne i odri gustina boje kroz ceo proizvodno radni tok. Programi koji se za to koriste su Internacional C olor Consortium (ICS) profi li za kalibraciju skenera, monitora i izlaznih ureaja. 2.1.6. Montaa, OPI/APR i preklapanja Ovo je puno zadataka koji se zahtevaju od centralne procesorske jedinice (CPU). Za ove zadatke mora se odrediti najjai sistem. Korienjem ovog sistema se omoguava izvoenje n avedenih operacija, ali i onda ne trenutno. Konkurentni programi su InPosition DK&A, Press Wise Imation, Preps ScienicSoft i Impostrip Ultimate Technographics. Ovi programi rade na razliite naine, ali su svi kompatibi lni sa metodom rune montae. Slika 3: Prikaz elektronski izvrene montae tabaka *OPI Jedna od najuspenijih metoda za rukovanje fajlom posle skeniranja je korienje Open Prepress Interface (OPI) metodologije. OPI omoguava da se skenirana slika u visok oj rezoluciji sauva na serveru. Server zatim kreira verziju iste slike u niskoj rezoluciji, da bi se ova verzija koristila pri prelomu strane. U mnogim sluajevima ova niska rezolucija se vraa kup cu, ako

kupac vri montau strane. Kada je fi nalna verzija preloma spremna za osvetljavanje fi lma/ploe, slika nisk e rezolucije biva zamenjena slikom visoke rezolucije. Ova tehnika znaajno smanjuje mreni saobraa j podataka, kada se radi sa stranama, u ostalim delovima radnog toka. OPI se isporuuje u razliitim varijetetima kao to su Color Central Imation, Inter St ep Archetype, Ether Share OPI Helios, CanOPI JPT i Full Press Xinet. tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa Slika 4: ema funkcionisanja OPI * Preklapanje (Trapping) Pre no to se pree na CtP radni tok, neophodno je da se rei hronini problem preklapan ja. U CtP radnom toku ponovna izrada ploe, a samim tim i pojava zaustavnog vremena tamparske maine je veoma skupo. Automatski programi za Trapping mogu biti od pomoi za otklanjanje ovog problema. Postoje dva osnovna naina za preklapanje: a) prekla panje ilustracija i slika pomou QuarkXPressa ,Page Maker ili nekog samostalnog trapping programa i b) slanje kompozitnih PostScript fajlova RIP-u u kome se izvede In-RIP traping. Za samostalni trapping radni tok potrebno je instalirati program za preklapanje i najvei broj snanih radnih stanica bie od pomoi i izvriti preklapanje i pri nioj rezoluciji d ajui zadovoljavajui kvalitet. Nije neophodno da se trapping izvede u istoj rezoluciji u kojoj e se fajl osvetli ti. U mnogo sluaja 600 ili 1200 dpi rezolucija za preklapanje je zadovoljavajua. Postoji niz proizvoda za Trapping: Trap Wise Imation, Traper DK&A i Trapeze Ulti mate Technographics. Za preklapanje u RIP-u, Post Script mora biti minimum Level 2 il i vie. 2.1.7. Server/mrea/arhiva Server je srce svakog digitalnog radnog toka. Svi poslovi (tekstovi,slike) su sm eteni na serveru koji obezbeuje brzi pristup svakom poslu, i brz odgovor. On ujedno ini i arhivu sistema. Odluka za CtP opremu, je ujedno odluka za nadogradnju snanog multi-tasking server a koji je online povezan sa svim komponentama sistema. Kod opreme, bazirane na kom pjuterima, nikada nisu primenjivane bre kompjuterske platforme, kao u poslednjih meseci. Una zad 5 godina, brzine raunara su duplirane u nazad svakih 18 meseci. Ovaj trend se moe oek ivati i u budunosti. tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa Slika 5: Lokalna mrea Procena potrebne veliine memorije jednog repro studia je veoma teko. Veliinu memori je prvenstveno odreuje broj slika koji eli da bude stalno memorisan u sistemu, prosene veliine svakog originala i tipine rezolucije skeniranja. Na primer, ako je procena veliine originala 10 X 12.5 cm, a tipina rezolucija skeniranja 300 dpi, svaka slika zahteva prostor za memorisanje od 1,8 Mb. Proraun veliine memorije jedne strane je neto komplikovaniji i zavisi od kompleksnosti svake strane. U naem primeru iskustvo ukazuje na procenu da etvorobo jna

strana A4 formata zahteva priblino 30 Mb memorije. Fajlovi sa raster slikama zaht evaju znatno vie memorije. Za raunanje ove vrednosti treba izlaznu rezoluciju dignutu na kvadra t pomnoiti sa povrinom strane. Strana A4 formata, rastrirana na 2540 dpi zahteva 67 Mb prost ora na disku. Ako je server srce, onda je mrea kao arterija koja pumpa informacije kroz odelenje repropripreme. Imperativ je da se poseduje brz i siguran metod za memorisanje. Postoje mnogobro jne metode i mediji koji se koriste za memorisanje u sistemu: CDROM, optiki drajv, DA T traka ili DLT (Digital Linear Track). DLT moda obezbeuje najbri metod za uvanje i obnovu fajlo va. 2.1.8. Digitalni probni otisak i otisak montae Digitalni probni otisak je sutina CtP radnog toka. Njegova primena je vezana i za tehnologiju CtF (od raunara do fi lma ), tako da on nije nov. Digitalna tehnologija probnog otiska dozvoljava tanost otiska gde su boje dobre i li bolje no kod otiska sa fi lma, ali kao kod svakog probnog otiska neophodno je razumeva nje za razlike izmeu probnog otiska i fi nalne tampe. Kada je dokument zavren, neophodno je napraviti otisak montae radi verifi kacije d a li su boje i sadraj korektni, da li je montaa korektna, da li su postavljene oznak e za savijanje, seenje i kontrolu tampe. Napravljen otisak pregleda kupac, ali i interna kontrola koja jo jednom provera sve aspekte tanosti u sadraju i poziciji. Za kritine kolor poslove neophodno je uraditi tzv. ugovorni probni otisak. To je kalibrisani probni otisak koji kupac potpisuje i koji tamparu slui u tampi kao vodilja. Slika 6: Digitalni probni otisak tabaka tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 2.1.9. Osvetljavanje i RIP Osvetljavanje je proces transformisanja digitalnih podataka iz raunara preko Post Script RIP (Raster Image Processor) na fi lm ili plou. Kupovina CtP sistema za B1 format pretpostavlja prethodno iskustvo od najmanje 6 meseci rada na B1 osvetljivau fi lma. PostScript je kompjuterski jezik za opis stranica (PDL). Izlazni ureaji preko RIP primaju Post Script fajlove i kroz tri faze konvertuju informacije u odgovarajui format k oji razume osvetljiva fi lma. Prvo, podaci se interpretiraju, zatim se kreira lista formata predstavljanja gde svaki odgovara listi objekata na strani i na kraju, informacije se rastriraju pr i emu se podaci konvertuju u bit mapu izabrane specifi ne rezolucije, ukljuujui i informacije o ras teru. CtP zahteva najbri RIP zbog obilje podataka koje treba da se prenesu i konvertuju . U nekim sluajevima kombinuju se viestruki RIP-ovi, to obezbeuje pune brzine osvetljivaa . 2.1.10. Izrada ploa Jedna od velikih prednosti CtP je sposobnost da eliminie mnoga ponavljanja i tekoe analognog procesa: kopiranje fi lma, montaa fi lma i rad sistema za repetiranje. Sa automatskim osvetljivaem ploa proces donosi znatno vie no to je klasino osvetljava nje

ploa. Investiciju u CtP sistem opravdava potronja fi lma od 10.000 m2 i klasinih ploa na godinjem nivou 6.500 m2. Slika 7: Ureaj za osvetljavanje ofset ploa tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 2.1.11. tampa Prednosti CtP se lako vide: CtP daje bolji registar, bolju tonsku reprodukciju, manji porast take u tampi i znatno vie kolora sa manje boje. Podeavanje tampe je izuzetno vano. tampa sa otrijom takom neminovno dovodi do tampe sa veim nanosima boje, to za posledicu ima stabilnije uslove tampe. U praksi, CtP kod nepodeene tampe moe da dovede do tamnijih tonova u srednjim partijama i svetlijim u svetlim partijama. CtP omoguava tampu sa 200 lpi, ali u tom sluaju veliina fajlova je ogromna to dovodi do usporavanja procesa osvetljavanja CtP ploa. Generalno se preporuuje upotreba ra stera 0d 65 do 175 lpi, u zavisnosti od podloge na kojoj se tampa. Stohastiki raster je veoma dobar u CtP. Osvetljavanje mikrospota direktno na plou eliminie probleme na koje se nailazi kod konvencionalnih ploa. Nii porast rasterske take dozvoljava tampu sa veiom nanosima boje, poveava hromatinost i obezbeuje tampu kao fotografi ja. 3. Izrada CtP ploa Osnovni tehnoloki zahtev prema metalnoj CtP ofset ploi je visoka osetljivost prema izvorima svetla male snage. Konvencionalne ofset ploe zahtevaju ekspoziciju od desetine se kundi pri intezivnom UV svetlu ( i do 8000 W), dok osvetljivai ploa koriste laserske izv ore svetla, relativno male snage ( od 1mW do 40 W).Postoje dve osnovne tehnologije za osvetl javanje ofset ploa sa Computer-to-Plate opremom za osvetljavanje. Tehnologija vidljive svetlosti koristi lasere ija talasna duina pripada spektru vi dljive svetlosti. Termalna tehnologija koristi lasere ili laserske diode koji deluju na emulziju o fset ploe toplotnom emisijom. Jasno je da CtP ploe imaju razliite fotoosetljive emulzije koje su prilagoene kako izvoru svetla kojim e biti osvetljene, tako i nainu osvetljavanja i kasnije obrade. 3.1. CtP ploe za tehnologiju vidljive svetlost Ofset ploe iji je kopirni sloj osetljiv na svetlost talasne duine iz vidljivog spek tra, nazivaju se jo i konvencionalne CtP ploe. Postoje dva osnovna tipa ovih ploa: - CtP ploe ija je emulzija na bazi fotopolimera - CtP ploe ija je emulzija na bazi srebrohalogenida tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 3.1.1. CtP ploe sa emulzijom na bazi fotopolimera CtP ploa sa emulzijom na bazi fotopolimera ponaa se kao negativna konvencionalna ofset ploa. CtP fotopolimerna ploa se sastoji iz aluminijumske osnove na koju je n anet fotopolimerni sloj, a preko njega zatitni sloj od Poli-vinilalkohola (PVA) koji spreava kiseonik iz vazduha da prodre u osvetljene povrine i reaguje sa svetlom indukovanim radikalim a fotopolimera. Da se fotopolimerni sloj koristi kao kopirni sloj za CtP ofset plou, omoguava hemi jska reakcija koja se naziva polimerizacija radikala izazvana svetlou.

Polimerizacija nastaje samo na onim mestima gde je delovao snop svetlosnih zraka . Nakon osvetljavanja, ploa mora biti izloena toploti da bi se latentna slika, nastala pri likom osvetljavanja, pretvorila u stalnu. Razvijanjem u klasinoj maini za razvijanje ofset ploa uklanja se nepolimerizovani, odnosno neosvetljeni deo fotopolimernog kopirnog sloja, kao i zatitni PVA sloj. Posle ispiranja vodom, ploa se gumira sa sintetikom gumiarabikom, ime se obez beuje zatita od oksidacije aluminijumske podloge kiseonikom iz vazduha. Nakon ovakvog t retmana, CtP ploa se ponaa kao konvencionalna kod koje su tampajue povrine oleofi lne, a slobo dne povrine hidrofi lne. Najee korieni svetlosni izvori za ovu tehnologiju su Argon jonski laseri (488 nm) i YAG laseri (532 nm). Prednosti fotopolimernih CtP ploa su relativno ist proces obr ade, visoka izdrljivost na tirae i kratka vremena osvetljavanja zbog relativno jakih lasera. M ane su nemogunost rada pri dnevnom svetlu, niska stabilnost latentne slike, niska rezolu cija osvetljavanja i velika osetljivost na grebanje i otiske prstiju (preporuuje se rad u platnenim rukavicama). Prvenstveno se primenjuje u proizvodnji dnevnih novina gde su zahtevi za kvalite tom nii. Vodei proizvoai CtP fotopolimernih ploa su: - Agfa - N91 - Fuji - LPA i LPY Sloka 8: Prikaz obrade fotopolimerne CtP ploe tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 3.1.2. CtP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom CtP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom radi na principu difuzije jona sre bra i ponaa se kao konvencionalna negativ ploa. Na aluminijumskoj podlozi naneen je centr alni sloj koji slui za formiranje ofset osobina ploe. Preko njega je meusloj, na koji je naneen osnovni sloj sa srebrohalogenidima za stvaranje fotografske slike. Ploa pri osvet ljavanju reaguje kao normalni fotografski materijal, dolazi do fotolize srebra - nastaje latentna slika. Istovremeno joni srebra neosvetljenih povrina prelaze difuzijom u centralni sloj, razvijanjem se redukuju u elementarno srebro ime stvaraju sliku, odnosno tampajuu povrinu na aluminijumskoj po dlozi. Posle ispiranja i gumiranja, ploa se ponaa kao konvencionalna ofset ploa. Metalno srebro po svojoj prirodi ne prihvata tamparsku boju (ne ponaa se prema njoj oleofi lno), pa se zbog toga mora hemijski posebno tretirati. U sluaju gublj enja oleofi lnih karakteristika tampajuih povrina u samom procesu tampe, mogua je njihova regeneracija upotrebom hemijskoh sredstava (neto slino kod konvencionalnih ofset ploa kada se zb og toniranja u tampi koristi etku). Senzibilizacijom srebrohalogenida mogu se koristi ti skoro svi poznati laseri iz vidljivog dela spektra, koji se koriste i kod osvetljivaa fi lm ova. No, lakoa pri osvetljavanju nije najvanija. Kod ovih ploa tamparske karakteristike su ograniavajui faktor. Rodonaelnik ove ploe bio je Du Pont sa ploom Silverlith. Spajanjem sa Agfom, ova ploa nije vie na trit

u ve samo Agfi na ploa Lithostar Ultra-O. Koristi se kod offset maina za tampu iz tabaka . Nova generacija srebrohalogenih ploa su tzv CtP Violet ploe, o kojima e biti kasnije rei. Slika 9: Struktura i princip rada sa srebrohalogenom CtP ofset ploom 3.1.3. CTX hibridna ploa CTX hibridnu CtP plou razvila je fi rma Polychrome, objedinjujui tehnologije fotop olimerne i srebrohalogene CtP ploe. Rezon za ovaj postupak je bio u tenji da se kod negativ ploe za novinsku tampu obezbedi kvalitet koji je pruala ofset tabana tampa. Ova hibridna ploa poseduje visoku osetljivost na intezitet osvetljavanja, iroku spektralnu osetljiv ost ( u okviru vidljivog dela spektra ), dobro ponaanje u tampi i tira od 100.000 otisaka (sa peenj em i do 1.000.000 ). Fuzionisanjem Polychroma sa Kodakom, nastaje nova fi rma KodakPolyc hrome Graphics koja sve svoje istraivake resurse okree ka termalnoj tehnologiji. tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa Slika 10: truktura i princip rada sa CTX CtP ploom 3.2. Termalne CtP ploe Razlikujemo tri osnovna tipa termalnih ploa: negativne termalne ploe, pozitivne te rmalne ploe i termalne ploe bez hemijske obrade (Processless thermal platee). Neki autori govore o ovim ploama kao termalne ploe tri generacije: prva, druga i trea generacij a. 3.2.1. Negativne termalne ploe Negativne termalne ploe se sastoje od kopirnog sloja unakrsno povezanih fotopolim era na kojem laser formira tamparske povrine. Termalni laser toplotom ukrtene lance fot opolimera bukvalno topi. Pre razvijanja, eksponirana ploa mora biti zagrejana na oko 125 C. Zagrevanjem polimeri u osvetljenim partijama postaju nerastvorljivi u alkalnim razvijaima za vreme razvijanja, dok se neeksponirani delovi ploe rastvaraju i dalje ispiraju. Svi proizvoai termo negativ CtP ploa zagovaraju da se one mogu razvijati u konvenci onalnim mainama za razvijanje ofest ploa. Negativ svakako ne mogu zbog potrebnog zagrevanj a pre razvijanja. Proizvoai nude maine za razvijanje termo negativ ploa sa ugraenom komorom za predgrevanje. Za osvetljavanje termalnih negativ ploa potrebna je znatno vea energija osvetljava nja (izmeu 5 i 40 W) no kod klasinih termo fotopolimernih i srebrohalogenih ploa (izmeu 10 i 100 mW) i zato se moraju koristiti veoma snani infracrveni (830 nm) ili FD-YAG (1064 nm) laseri. Toplotna energija obezbeuje formiranje znatno otrije granice izmeu tampajuih i slobod nih povrina. Sve operacije sa termalnim ploama se odvijaju pri dnevnom svetlu, zbog ega osvetljivai ne moraju da imaju skupe transporne sisteme. Tirai ovih ploa su i do 20 0.000 primeraka, a sa naknadnim peenjem i do 1.000.000 primeraka. tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa Slika 11: ema osvetljavanja i obrade termalne negativ ploe 3.2.2. Pozitivne termalne ploe Pozitiv termalne ploe se takoe sastoje od kopirnog sloja unakrsno povezanih fotopo

limera. Termalni laser razgrauje veze izmeu fotopolimernih lanaca i ini ih rastvorljivim u procesu razvijanja, dok neosvetljene partije ostaju nerastvorne. Ovaj nain formiranja tamp ajuih povrina je isti kao kod klasinih pozitiv ofset ploa. Potrebna snaga lasera za ove ploe je nia u odnosu na negativ CtP ploe, i mogu se ko ristiti i osvetljivai sa unutranjim bubnjem. Ova ploa ne zahteva grejanje posle osvetljavan ja a pre razvijanja. Tirai sa ovim ploama su 100.000 a sa naknadnim peenjem i do 1.000 .000 otisaka. Slika 12: ema osvetljavanja i obrade termalne pozitiv ploe tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 3.2.3. Termalne ploe bez hemijske obrade (Processless thermal plates) Bezprocesne CtP ploe, ili termalne ploe bez hemijske obrade, sastoje se od alumini jumskog nosaa koji je presvuen oleofi lnim slojem. Hidrofi lni sloj je naneen preko ovog sl oja (silikon), a preko njih je nanet zatitni sloj. Zrak termalnog lasera istopi hidrofi lni silikonski sloj i oslobodi tampajuu povrin u olefi lnog sloja koji je ispod. Ovako osvetljena ploa moe da ide u process tampe, a da joj nije potrebna hemijska obrada. Navedeni postupak se naziva ablacija. Bezprocesne ploe se mogu osvetliti termalnim laserom i u procesu koji se naziva p romena faze. Zrak termalnog lasera dovodi do umreavanja fotopolimernih lanaca. Neosvetlj ene povrine ostaju neumreene i u procesu tampe se ponaaju slobodne povrine. Sledei proizvoai nude termalne ploe: AGFA Mistral, bezprocesna ploa za termalnu ablativnu tehnologiju Thermolite, termalni kopirni sloj na aluminijumskoj bazi, osvetljavanje i razvij anje u tamparskoj maini, mali tirai Thermostar, pozitiv termo ploa za tira do 500.000 ANOCOIL CORP. 830T, pozitiv termalna ploa razvijena za CreoScitey osvetljivae ploa. Tira 150.000. FUJIFILM Brillia LH-PI, pozitiv termalna ploa, tirai do 300.000 Brillia LH-NI, negativ termalna ploa, za tirae do 1.000.000 KODAK POLYCHROME GRAPHICS Thermal No Process, bezprocesna termalna ploa za ablativnu tehnologiju za tirae do 50.000 Thermal Printing Plate/830, termalna ploa za ablativnu tehnologiju, tira do 250.00 0 Thermal Waterless Plate, Termalna ploa za tehnologiju tampe bez vodenog vlaenja. Ti ra 100.000 ProTherm P3000, naslednica ploe Electra 830, Pozitiv termalna ploa za tira do 200.0 00 Thermal News, negativ termalna ploa za novinsku proizvodnju, tira do 250.000 tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 3.3. CtP violet Unazad nekoliko godina termoploe su preuzele vodee mesto u svetskoj prodaji i to p re svega zahvaljujui tome to se rad sa njima odvija pri svetlu radne prostorije, to je

direktno dovelo da osvetljivai za termo ploe nemaju skup transportni sistem i samim tim su kotali i upola manje u odnosu na osvetljivae za klasine fotopolimerne i srebrohalogene Ct P ploe. Pojavom ljubiastih laserskih dioda, koje se koriste i kod DVD plejera, termoploa j e dobila konkurenta. Ljubiasta laser dioda emituje svetlost od 410 nm, koja spada u UV oblast van vidl jivog svetla, i moe osvetliti CtP Violet plou koja ima emulziju na bazi srebrohalogenida . Ove ploe se mogu obraivati u radnoj prostoriji sa utim osvetljenjem i osvetljavaju se bre no termalne ploe. No, razlika u kvalitetu je jo uvek na strani termalnih ploa. 4. Osvetljivai CtP ploa Osvetljivai ploa su nastali iz osvetljivaa fi lmova. Prilagoeni su samo novoj alumin ijumskoj osnovi, debljine od 0.125 do 0.40 mm ( za razliku od fi lmova koji poseduju poli estarski nosa debljine 0,10 mm). Sve ostalo je isto ili slino: RIP, laserski izvori svetla koji su isti ili prilagoeni senzibilizaciji kopirnog sloja, konstrukcija samog osvetljivaa, on line veza sa mainom za razvijanje (ako je potrebna). Prema mehanizmu za noenje CtP ploe pri osvetljavanju, osvetljivai ploa se dele na: - Osvetljivai ploa sa spoljanjim bubnjem (External drum) - Osvetljivai ploa sa unutranjim bubnjem (Internal drum) - Osvetljivai sa ravnim postoljem (Flatbed) tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 4.1. Osvetljivai sa spoljanjim bubnjem Kod osvetljivaa sa spoljanjim bubnjem CtP ploa se fi ksira po obodu bubnja. Glava z a osvetljavanje postavljena je van bubnja i ona se pomera paralelno centralnoj oso vini rotirajueg bubnja, obezbeujui na taj nain idelano pozicioniranje svake take na ploi. Kada se okree bubanj, zajedno sa njim se okree i ploa, koja je na njega privrena, i istovremeno se osvetljava laserom. Brzina okretanja bubnja je izmeu 150 i 1400 obrtaja u minuti. Ova brzina nije limitirana mehnizmom za uvrivanje ploa ili balansom bubnja, ve usled ograniene snage lasera koji se koristi. Naime, kod ovih osvetljivaa ploa kori ste se uglavnom laseri talasne duine 830 i 1064 nm, snage izmeu 1 i 40 W. Ovi laseri omoguavaju upotrebu termo ploa ije je korienje mogue pri dnevnom svetlu, to ini ovakve osvetljiva znatno jeftinijim. Osvetljivai ploa koji koriste termolaser su sporiji od osvetljivaa sa drugim izvoro m svetla (vidljivi deo spektra i UV), ali im je krajnji proizvod kvalitetniji. Zat o to je optiki put krai, dobija se visoka preciznost adresovanja spota svetlosti. Zbog svoje konstru kcije, spoljanji bubanj skoro onemoguava korienje ureaja za buenje ploa (registar system), pa ako se eli korienje registar sistema, uteaj za buenje se postavlja posle maine za razvijanje. Konstrukcija osvetljivaa sa spoljanjim bubnjem omoguava i korienje glava sa viestrukim snopovima zraka, to dovodi do poveane brzine rada. Slika 13: Princip postavljanja CtP ploe na spoljanji Slika 14: ema osvetljivaa sa sp oljanjim bubnjem bubanj osvetljivaa ploa

Slika 15: Prikaz jednog On-Line sistema za osvetljavanje CtP ploa gde su u automatskoj liniji postavljeni ulaga ploa, osvetljiva i maina za osvetljavanje tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 4.2. Osvetljivai sa unutranjim bubnjem Kod osvetljivaa sa unutranjim bubnjem glava za osvetljavanje smetena je u centru bubnja koji ne rotita ( u principu se i ne radi o pravom bubnju, ve njegovoj polo vini). Umesto njega rotira glava za osvetljavanje, i to velikom brzinom - 20.000 do 24.000 obr taja u minuti. Ona rotira i ujedno se kree po osi bubnja. Sastoji se od ogledala i prizmi koje p rojektuju svetlost lasera na CtP plou. Kretanje optikog sistema mora biti savreno kako bi se izbegli neeljeni efekti nepra vilnog osvetljavanja, kao to je pojava pruga na ploi. Unutranji bubanj se ne okree, to ima za prednost brzu promenu formata ploa (ne mora se podeavati balans kao kod bubnja koji se okree). Konstrukcija osvetljivaa sa unutranjim bubnjem koji se ne kree, bila je idealna za primenu tehnologije CtP. Prvenstveno za korienje izvora svetla iz vidljivog spektra ( foto polimerne i srebrohalogene CtP ploe). Digitalni osvetljivai 1995. bili su prvenstveno sa unu tranjim bubnjem za osvetljavanje fotopolimernih i srebrohalogenih ploa. Te godine Kodak j e predstavio termalnu tehnologiju. I dok su proizvoai ploa uili kako da srebro plou uine vie postoj nom i osetljivom, preovladala je termalana tehnologija. Ona je omoguila korienje termal nih ploa pri dnevnom svetlu, pri emu je skup transport uinila izlinim. Takvi osetljivai b ili su upola jeftiniji i u poslednjim godinama su potisnuli osvetljivae sa unutranjim bub njem sa trita. Pojavom ljubiastih laserskih dioda (koje se koriste u DVD tehnologiji) proizvoai osvetljivaa sa unutranjim bubnjem su dobili jeftinu lasersku diodu sa ivotnim vekom od 1000 radnih sati. Ona emituje svetlost od 410 nm (UV oblast, van vidljivog dela spekt ra) i moe osvetliti srebrohalogenu plou bre no to se osvetljava termalna ploa. Senzibilizacija srebrohal ogene ploe dozvoljava da se rad sa njom moe odvijati pri utom zatitnom svetlu kao i klasina ofset ploa. Razvojem ablativne tehnologije i termalnie ploe imaju potrebu za korienj em osvetljivaa sa unutranjim bubnjem koji bi koristio termalne lasere i omoguio gradnj u pumpi u samom bubnju osvetljivaa. Osvetljivai sa unutranjim bubnjem imaju mogunost ugradnj e ureaja za buenje ploa direktno na bubnju i na taj nain eliminiu potrebu za skupim ureajima koji se nabavljaju separatno. Slika 16: ema osvetljivaa sa spoljanjim bubnjem Slika 17: Sistem za osvetljavanje osvetljivaa sa unutranjim bubnjem tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 4.3. Ravni osvetljivai (Flat bed) Pored osvetljivaa sa spoljanjim i unutranjim bubnjem znatno su prisutni i ravni osvetljivai (fl at bed). Ravni osvetljivai su ogranieni maksimalnim formatom ploa, t ako da su svoju primenu nali pre svega u novinskoj produkciji, gde su formati ploa manji

(U novinskoj tampi svaka strana je jedna ploa, odnosno jedna ploa - jedna panorama strana). Najv ei broj ravnih osvetljivaa koristi tehnologiju CtP ploa iz vidljivog dela svetlosnog spektra. Samim tim u njihovu konstrukciju ukljueni su i ulagajui delovi i transportni delovi od o svetljivaa do maine za razvijanje koji su izolovani od svetla. Trite CtP ploa za novinsku proizvodnju vie nije tako kompaktno. Do skoro se mislilo da su fotopolimerne i srebrohalogene ploe osetljive na vidljivi deo svetlosnog sp ektra neprikosnovene na tritu. No, promene su tu. KodakPolychrome Graphics i za novinsku proizvodnju nudi termo plou i sa ve drugom generacijom Thermo News ploom privukao je zavidan br oj manjih novinskih tamparija. Takoe, ljubiasti laser sa novom senzibiliziranom violet ploom trai novo trite. Slika 18: Prikaz ravnog osvetljivaa CtP ploa tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 4.4. Tehnologija CtCP (Computer to Conventional Plate) Purup-Eskofot i BasysPrint su sa svojim sistemima za osvetljavanje konvencionaln ih ofset ploa, otvorili novi put ka osvetljavanju ploa. Osnovna ideja ove dve fi rme je da CtP ploe mogu da proizvedu vrlo mali broj fi rmi. Naime, istraivanja su jako skupa to vrlo mali broj kompanija moe da priuti. Na neki nain dolazi do globalizacije i u proizvodnji repromaterijala . Da bi se na neki nain razbio ovaj monopol, treba razviti osvetljiva ploa koji bi mogao da osvet li bilo koju konvencionalnu ofset plou (za sada i ovaj koncept ima manjkavosti zato to i na bet a verziji ovih sistema samo neke vrste ofset ploa mogu da se koriste - one koje su prilagoen e za FM rastriranje). BasysPrint je razvio UV osvetljiva za osvetljavanje konvencionalnih ofset ploa i k oji je nazvao Digital Screen Imaging (DSI). U osnovi procesa je da se svetlost UV putem optikog sistema prenese tzv Digital Micromirror Device (DMD), ureaju koji ini blizu 800.00 0 mikroogledala. Svako od ovih ogeldala se digitalno kontrolie tako da se svetlost dobijena kroz optiki sistem projektuje ili skrene sa putanje. U osnovi, ova ogledala funkcioniu kao pikseli, mrea piksela gradi sliku na ofset ploi. U zavisnosti od broja mikroogledala ili pi ksela, samo neki delovi slike bie osvetljeni. Ovi segmenti slike daju kompozitnu sliku pomou s ukcesivnih ekspozicija. Firma Purup-Eskofot je na DUPA 2000 predstavila sistem koji je nazvala DICON. Ov aj sistem moe da osvetli 30 do 50 ploa B1 formata ( 8 p ), bez obzira da li se radi o pozitiv ili negativ klasinoj ofset ploi. DICON koristi fi ber optiku za prenos svetla od UV la mpe ka nizu svetlosnih skretnica (LSA). Na skretnicu se rasporeuje svetlosni snop od 20 nm, a meusobno rastojanje izmeu dva modula je 1 nm, to daje rezoluciju od max 2540 dpi. Ploa se eksponira tako to se precizno i sa kontrolisanom brzinom pomera ispod eksp

ozicione cevi. Normalno, ceo sistem osvetljavanja je pod kontrolom raunara i ponaa se kao i svi ostali osvetljivai ploa. Slika 19: ema osvetljavanja konvencionalne ofset ploe pomou BasysPrint UV osvetljiv aa (edomir Peterac Januar 2010) tamparske forme Osvetljavanje CtP ploa 5. Literatura - Bojan Todorovi (2006) : Dizajn Zona > Tehnike > Stono izdavatvo (DTP) > CTP SIST EMI http://www.dizajnzona.com/forums/index.php?showtopic=21846 , (pristupljeno 11.5.2011.) - Gama grafi cki studio (2011) : Computer to Plate http://www.gamastudio.rs/ctp_tehnologija.pdf , (pristupljeno 11.5.2011.) - edomir Peterac (2010) : Osnovi Tehnologije Computer to Plate http://download.tutoriali.org/Tutorials/Mreze_i_Umrezavanje/Osnovi_tehnologije_ Computer_to_plate_-_CTP.pdf , (pristupljeno 11.5.2011.)