L E E N J E BEZ L E K O V A

ENCIKLOPEDIJA IENJA OVEJEG ORGANIZMA

-PREVOD S RUSKOG -

Beograd 2 0 0 3.

Izdavai: IGP

SADRAJ

Prometej Beograd i Mahmut Sehi

Beograd, ul. Prve pruge 43 Tel. 011 -31 -931 - 1 3 , tel/fax 011 -2604-751 E-mail: prometej@drenik.net Web site: www.prometej-beograd.co.yu Tel./tax 011-2154-475 E-mail: lanadar@beotel.yu ljekovitesile@hotmail.com

KORISNE INFORMACIJE Grada fizikog tela oveka Skelet Lobanja i kima Zglobovi Miii Srce i krvotok Sistem organa za disanje Mozak i nervni sistem ulni organi Sistem organa za probavu hrane Jetra Sistem organa za luenje mokrae Limfni sistem Endokrini sistem Tipovi i osobine ovejeg karaktera Individualna konstitucija oveka Vata (Vetar") Pitta (u") K a p h a (Sluz") Energetska tela oveka Bioritmi i njihov utieaj na organizam L u n a r n i ritmovi i ienje P o d a c i o n e k i m a u t o r i m a s i s t e m a za i e n j e o r g a n i z m a SISTEMI I NAINI IENJA ORGANIZMA Opte ienje organizma Rusko kupatilo Sauna Kupke ienje kretanjem Ajurvedski metodi ienja

17 17 17 17 19 20 24 24 25 28 30 33 33 35 36 39 41 41 42 42 44 46 49 50 53 55 55 61 63 70 72 5

Za izdavaa Borivoje Uumli, in.

Glavni i odgovorni urednik Milisav V. ordevi

Struni konsultant prevoda Boris Kitanoski, prof. dr. sc. med

Jeziki redaktor Milka Cani, profesor

Kompjuterska obrada Branko Vukoii Mahmut Sehi

V

tampa Prometej " - Beograd

Copyright, IGP Prometej", M a h m u t ehi

Ishrana za ienje organizma ienje gladovanjem ienje postom ienje creva Principi i redosled ienja Metod rada pri klistiranju Osobenosti odreivanja klistira za decu Klistiri Mikroklistiri ienje prema metodu O. Jelisejeve ienje senom ienje obinom sniti (Aegopodijum podagraria) ienje glauberovom solju i gladovanjem ienje prema metodu N. Semjonove Ideomotomo ienje prema metodu B. Aranovia ienje glinom ienje pomou kefira i jabukovog soka ienje debelog creva gladovanjem ienje prema metodu N. Yokera ienje lignosorbom (bez klistiranja) ienje kefirom ienje pomou biljnih vlakana ienje debelog creva rusom ienje prema metodu K. Niija ienje prema metodu M. Gogulana ienje pomou joga vebi (Sankh prakalana) Dopunske preporuke za ienje pomou ankh Prakalane Ubrzano ienje creva ienje jetre, unog inehura i unih kanala Tuba ienje prema metodu E. Sadilova Priprema za ienje jetre medom Meko ienje ienje jetre za jedan dan Meko ienje prema metodu G. Malahova Ostali metodi mekog ienja Klasino ienje prema metodu G. Malahova Ideomotomo ienje prema metodu B. Araiiovia ienje prema metodu O. Jelisejeve Starinski nain ienja jetre ienje prema metodu K. Niija ienje prema metodi ma .1. Andrejeva, I. Neumivakina i N. Semjonove ienje prema metodu N. Yokera

76 80 95 98 98 100 102 102 108 110 111 112 112 113 114 115 116 117 117 118 119 120 120 121 121 122 125 126 129 131 131 133 134 136 137 138 139 141 142 144 145 145 146

ienje prema metodu A. Ignjatenka ienje prema metodu A. Zarajeva Metod koji se primenjuje u Truskavcu Postepeno ienje jetre zejtinom (jestivim uljem) ienje jetre travama ienje prema metodu . ike ienje unog mehura ienje bubrega i mokranog mehura Ideomotorno ienje po B. Aranoviu ienje pomou namagnetisane vode ienje pomou odvara od korena ipka ienje pomou sokova iz povra ienje pomou jelovog ulja ienje obolelih bubrega ienje lubenicom ienje prema metodu P. Kurenova ienje perunom i celerom ienje ekstraktom od ovsene slame i poljskog rastavia ienje ekstraktom od lekovitih trava ienje mokranog mehura prema metodu P. Plotnikova Narodni metodi ienja bubrega ienje p o m o u joga vebi ienje bubrega prema metodu G. Sitima ienje po 111 i li organa ienje prema metodu A. Riova Narodni metodi ienja ienje krompirom ienje krvi ienje prema metodu V. Vostokova ienje smeom od mleka i aja ienje p o m o u igloiplikatora I. Kuznecova ienje korenom maslaka ..,< ienje limfe ienje prema metodu N. Yokera Ideomotorno ienje prema metodu B. Aranovia ienje prema metodu O. Jelisejeve Tibetski metodi ienja ienje sranog miia ienje prema metodu A. Riova ienje krompirom ienje prema metodu G. Sitina ienje krvnih sudova ienje prema metodu K. Niija

147 147 148 148 148 149 149 151 151 151 152 152 153 153 155 156 156 157 127 157 158 162 163 165 165 166 167 168 168 169 169 169 170 170 172 173 173 174 174 175 175 179 179

ienje prema metodu G. Sitina 181 ienje prema metodu N. Semjonove 189 Jaanje sudova i podmlactivanja prema metodu P. Kurenova 189 Tibetski nain ienja sudova 189 ienje ekstraktom od lekovitih trava 190 ienje e n d o k r i n o g sistema 191 ienje pomou joga vebi 191 ienje titaste lezde 197 ienje zglobova 198 ienje odvarom od lovorovog lia 198 ienje sokom od crne rotkve 198 ienje prema metodu G. Malahova 199 Narodni naini ienja 200 ienje prema metodu G. Sitina 201 ienje pomou joga vebi 202 Sredstvo za masiranje zglobova 203 ienje odvarom od korena suncokreta prema metodu B.Bolotova 203 Izbacivanje soli pomou lia brusnice 204 ienje pirinom 204 Tibetski metod ienja zglobova i mokrano-polnog sistema 204 ienje limunovim sokom 204 ienje krompirom 206 ienje eluca i g u t e r a e ( p a n k r e a s a ) 207 ienje pomou pranske vode 207 ienje prema metodu O. Jelisejeve 207 Narodni naini ienja 209 ienje guterae prema metodu A. Malovika 209 ienje guterae prema metodu G. Sitina 209 ienje pomou joga vebi 211 ienje od h e l m i n a t a (glista) i p r o s t i h m i k r o o r g a n i z a m a - 2 1 6 Osnovni oblici toka toksoplazmoze 216 ienje prema metodu G. Malahova 217 Narodni naini ienja 218 ienje od r a d i o n u k l e i d a i tekih m e t a l a 221 ienje ekstraktom od brezovih gljivica 223 ienje meki nj ama i borom prema metodu Z. SIke 223 Mlena surutka B. Bolotova 224 Surutka B. Bolotova od plodova divljeg kestena 224 ienje ljuskom od jajeta 224 ienje odvarom od semena lana prema metodu V. Tienka 225

ienje ekstraktom od trava prema metodu A. Derjabina 225 ienje koe 226 ienje medom prema metodu N. Semjonove 226 ienje prema metodu S. Knejpa 227 ienje koe lica i vrata prema metodu S. Lensine 227 ienje pomou parnih kupki 237 Narodni naini ienja koe 238 ienje koe od gljivica 239 ienje noktiju od gljivica 239 ienje od bradavica 239 ienje od uljeva 239 ienje organa za disanje 240 ienje pomou kompresa sa rotkvom 240 ienje borovim mlekom 240 ienje disanjem 240 Disajne vebe za ienje nervnog spleta grla 241 Disajne vebe prema metodu A. Mikulina 241 ienje disanjem prema metodu A. Nikitina i A. Kasina- 241 ienje disanjem sa zvukom ha" 241 ienje pomou joga vebi 242 ienje oiju 244 ienje onog soiva kod katarakte 244 ienje onog soiva kod one mrene (beone) 244 Ispiranje oiju 244 ienje oiju svetlou Sunca i Meseca 245 Zmirkanje 245 Gimnastika ienja za oi prema metodu N. Semjonove 245 ienje disanjem 246 ienje uiju 247 ienje uiju prema metodu V. Vostokova 247 ienje srednjeg uha 247 ienje superoksidom vodonika 247 ienje nosa 248 ienje prema metodu G. Malahova 248 ienje kod rinitisa i sinuzitisa 249 ienje pomou joga vebi 249 ienje metodom Neti 249 ienje usne duplje 250 ienje prema metodu B. Bolotova 250 ienje sisanjem ulja 251 ienje enjakom (belim lukom) 252 ienje jezika 253 ienje zuba 254

ienje zuba pomou etkice za zube ienje pomou praka za zube ienje prema metodu O. Jelisejeve ienje grla Ispiranje grla po V. Ivanenku ienje grla kod hroninog tonzilitisa ienje pomou joga vebi ienje bio energetskih polja ienje prema metodu G. Malahova ienje polja prema metodu B. Aranovia Odbacivanje negativne energije ienje organizma pomou energetskih polja ienje pomou vatre ienje pomou Sunca ienje od uroka ienje prema metodu 1. Ivanova ienje pomou j o g a vebi OBOLJENJA I IENJE ORGANIZMA Adenoidi Akutna respiratorna oboljenja (ARO) Angina Amirija Aritmija srca sa treperenjem pretkomora Artritis Reumatoidni artritis Artroza Ateroskleroza Atrezija unih kanala Bazedova bolest Beona (ona mrena) Bolesti glista, helmintijaze Botkinova bolest Botulizam Bradavice Bronhijalna astma Bronhitis Burzitis Cistitis ir na elucu i dvanaestopalanom crevu miak (hordeolum) Dermatitis Dijabetes Dijateza 10

254 254 255 257 257 257 258 259 259 260 261 262 262 263 263 263 264 266 266 266 266 266 267 267 267 268 268 268 269 269 269 269 269 270 270 270 271 271 271 272 272 273 273

Hemoragina dijateza Dispepsija Ezofagitis Endarteritis obliterans Enteritis Faringitis Furunkuloza Gajmoritis (Maksilarni sinuzitis) Gastritis Giht (kostobolja) Gingivitis Glaukom Gojaznost Grip, influenca Guavost (difuzno-toksina) Hemoroidi Hepatitis Hidronefroza Hipertonina bolest Hipotonija Holangitis Holecistitis Ihtioza riblja kiljut" Infarkt miokarda Insult Iritis Ishemijska bolest srca Ishijas (Iijas) Ishurija (Iurija) Katarakta Klimaks, klimakterini period Kolpitis Konjuktivitis Lamblijaza Laringitis Limfadenitis Limfangitis Litijaza mokranih kanala Litijaza mokranog mehura Litijaza ui (kamen u ui) Meteori zam Nefritis Nekontrolisano mokrenje Osteoartroza (destruktivna)

273 273 274 274 274 275 275 275 276 276 277 277 277 278 278 278 279 279 279 280 280 281 281 281 282 282 282 282 283 283 283 283 284 284 284 284 285 285 285 286 286 286 287 287
I 1

Pankreatitis Parado ntoza Piodermija, piodermitisi Pluna disajna mana Poliartritis Psorijaza Reumatizam Rinitis Stenokardija, angina pektoris Stomatitis Toksiinfekcija hranom Tonzilitis Trovanje Tuberkuloza Ujedi zmija Upala duice oka Vaginitis, kolpitis Vaskularitis hemoragini, kapilarotoksikoza Vitiligo Vulvitis Zadah iz usta Zadrka mokrae Zatvor Zubobolja uljevi Mali renik termina Spisak literature

287 287 288 288 288 289 289 289 289 290 290 291 291 291 292 292 292 292 292 293 293 293 293 293 294 295 301

Otvori knjigu da naui ta su drugi mislili, zatvori knjigu da sam misli.

Seneka

12

13

Pred nama je jedna neobina knjiga, tako skromna u obimu, a tako zvuna u naslovu - Enciklopedija ienja ovekovog organizma. italac s pravom oekuje da na samom poetku otkrije ovu enigmu. Nita lake. U knjizi su sabrana iskustva iz drevne i savremene medicine poznatih naunika, lekara i narodnih lekara koji u prirodi i nainu ivota ljudi pronalaze lekove za mnoge bolesti, ali i mogunost da do duboke starosti ouvaju vedar duh i krepko zdravlje. U tri poglavlja pod razliitim naslovima: Korisne informacije; Sistemi i naini ienja organizma; Oboljenja i ienja italac moe da sazna kojim postupcima, metodima i nainima je najbolje osloboditi organizam opasnih otrova koje svakodnevno unosimo hranom, vodom za pie, vazduhom koji udiemo. Pored toga, moe da sazna neto vie o svojoj fizikoj konstituciji, crtama karaktera, energetskim poljima, biolokim i lunarnim ritmovima i njihovom uticaju na organizam za vreme ienja. Neki opisi ilustrovani su crteima, a u sluajevima gde se opisi naina ienja razliitih delova organizma poklapaju, ukazano je na izvor informacija. Koliko emo vremena posvetiti svom zdravlju i koji emo metod odabrati da iz organizma izbacimo opasne toksine, zavisi od nas samih. Knjigu namenjujemo irem krugu italaca, u nadi da e nam svojini predlozima i sugestijama pomoi da neko drugo izdanje bude jo bogatije i sadrajnije.

Mahmut Sehi prevodilac

15

KORISNE INFORMACIJE

GRAA COVEKOVOG TELA

Skelet Skelet je osnova ovekove figure, on dri i titi njegovo telo. Sastoji se iz 206 kostiju, dopunjenih delovima hrskavice. Hrskavica je vrsto elastino tkivo koje ini vanu dopunu kostima, naroito kada je p o trebna kombinacija vrstine i elastinosti. Kosti skeleta, najee cevaste kosti udova, dejstvuju kao poluge koje upravljaju miiima, obezbcdujui im na taj nain kretanje. Pojedine kosti slue kao zatita organima koje okruuju, a druge sadre kotanu sr u kojoj se stvaraju crvena krvna zrnca (elije). Kost je ivo tkivo u kome se stare elije neprekidno zamenjuju novim. Da bi kosti bile u dobrom stanju, neop hodno je sa hranom uzimati dovoljnu koliinu belanevina, kalcijuma i vitamina, naroito D.

Lobanja i kima (si. 1) Na dnu lobanje se nalazi otvor kroz koji se kimena modina spaja sa mozgom glave. Kimena modina prolazi kroz kimu koja joj slui kao zatita. Sastoji se iz vie od 30 pojedinanih prljenova. Simptomi oboljenja. - Medu oboljenjima skeleta ljudi svih uzrasta najrasprostranjeniji su prelomi kostiju i oboljenja zglobova usled ozleda i starosti. Upale i tumori kostiju su retki. Simptomi oteenja skeleta su: bol, oticanje i upala (crvenilo i temperatura) povredenog dela. 17

Zglobovi (si. 2) Pojedinane kosti skeleta meusobno se spajaju zglobovima. Posto ji nekoliko vrsta zglobova.' Nepokretni zglobovi su kao avovi lobanje, vrsto spajaju kosti, ne dozvoljavajui im da se pokreu. Delimino pokretni zglobovi (hrskaviavi), na primer u kimi, dozvoljavaju izvesne pokrete. Zglobovi koji se slobodno pokreu, kao oni u ramenu, obezbeduju dobru pokretljivost u nekoliko ravni. Zglobovi u obliku oraha (si. 2a), kao i karlino-bedreni i rameni, imaju maksimalni raspon pokreta. Vrh bedrene kosti je skoro loptast i uglavljen je u polukruno udubljenje u karlici. Ti zglobovi su graeni po principu loptastog arnira (arke), to omoguava kretanje u bilo kom smeru. Zglobovi u obliku sedla (si. 2b) omoguavaju kretanje u obe strane i n a p r e d - n a z a d . Takav zglob smeten je u osnovi palca ruke i bez njega je teko hvatati velike i male predmete. Kada ne bi bilo takvih pokreta palca ruke, aka ruke podseala bi na nezgrapna kleta.
Klasifikacija zglobova dala u ovom tekstu je veoma iiproSeua.

19

Zglobovi u obliku ekrka (si. 2c) smeteni su na prstima ruku, nogu, u laktovima i kolenima i dozvoljavaju kretanje samo u jednom smeru. Krajevi kostiju u takvom zglobu potopljeni su u tenost za podma zivanje i privreni vrstim vlaknastim vezama. Klizni zglobovi (si. 2d). Kosti glenja (zapea) ruku povezane su tim zglobovima, koji se pokreu u obe strane i napred-nazad, slino zglobovima u obliku sedla, ali je zapremina njihovog kretanja manja. Sa uzrastom pokreti u kliznim zglobovima postaju sve sporiji i sve ote an ij i. Simptomi oboljenja. - U simptome oboljenja spadaju: bol, oticanje i teka pokretljivost. Osteoartritis, prouzrokovan habanjem i starenjem zglobova, obino povreduje zglobove vrata, ruku, bedara i kolena. Reumatoidni artritis povreduje (oteuje) vezivno tkivo oko zglobova, to prouzrokuje njihovu teku pokretljivost i krivljenje.

Miici (si. 3, 4 i 5). Telo i unutranji organi pokreu se pomou miia - mekog tkiva sastavljenog iz vlakana koja se skupljaju i oputaju izazivajui time kretanje. Postoje dve vrste miia: slobodni (poprenoprugasti, M), koji pokreu samo telo, i spontani (glatki) miii, koji vre kretanje unutar organizma (na primer, ritmine kontrakcije probavnog trakta, koje kroz njega guraju hranu). Kada se ovek bavi fizikim radom miii jaaju, a pri redovnom treniranju obino su u dobrom stanju. Energine vebe poveavaju zapreminu miia i poboljavaju njihov krvotok, tj. poveavaju spo sobnost za j o vea radna naprezanja. I obrnuto, nerad moe prou zrokovati atrofiju i slabost miia. Kako rade miii Miii su motori organizma. Oni ine skoro polovinu mase tela i pretvaraju hemijsku energiju u snagu koja se preko tetiva prenosi na kosti i zglobove. Veina miia obino radi po gru pama, u kojima se skupljanje jednog miia proprauje oputanjem drugog. Pri skupljanju mii se skrauje po duini za 4 0 % i pribliava taku svog privrenja dvema razliitim kostima. Veina slobodnih miia je privrena na dve ili vie kostiju koje su blizu jedna drugoj, esto pomou fibroznih (vlaknastih) tetiva. Kada se mii skuplja, pomera se kost za koju je on privren. Na taj nain, svako kretanje je posledica vue, a ne udarca (podsticaja, impulsa). Simptomi oboljenja. - Traumatske ozleele miia obino prati bol i stvrdnjavanje, a ponekad upala i oticanje. Slabost i bolovi u miiima mogu nastati i usled virusne infekcije. 20 21

22

23

Srce i krvotok (si. 6 i 7) Srce (si. 6) je miina pumpa sa etiri komore, za koje su spojeni krupni (veliki) krvni sudovi koji raznose krv prema elom organizmu i obrnuto od njega prema srcu. Po ritmu kojim srce stee komore, pri moravajui ih da se ire i skupljaju, krv tee u odgovarajuem smeru. Krv dostavlja kiseonik, i hranljive materije do svih organa i od njih odnosi produkte razmene. Ona cirkulie po arterijama koje nose krv obogaenu kiseonikom, i po venama koje vraaju upotrebljenu" krv prema srcu. Za normalno funkcionisanje svakog organa potreban je dobar krvo tok, to zavisi ne samo od radne sposobnosti sranih miia, nego i od toga kojom lakoom krv tee po arterijama. Sistem organa za krvotok radi neprekidno ukoliko krvni sudovi nisu zapueni, na primer, talozima masti ili ugrucima krvi. Vano je istai da pritisak u sistemu organa za cirkulaciju ne prelazi odreen nivo. Visok krvni pritisak (hipertenzija) moe da oteti krvne sudove ili da povea rizik od njihove zapuenosti. Sistem krvotoka (si. 7) obezbeuje svaki organ krvlju. Njegova osnova je srce. Arterije odnose krv od srca, a vene je vraaju prema srcu.

Sistem organa za disanje (si. 8) Disanje je proces udisanja i izdi sanja vazduha koji omoguava da krv apsorbuje kiseonik neophodan za stvaranje energije, i da izdvaja konane produkte razmene materija - ugljen-clioksid i vodu. U disanju

uestvuju grudni ko, dijafragma (miini listi izmeu grudne i trbune duplje), plua i disajni putevi (bronhije i bronhiole), kroz koje vazduh ulazi i izlazi. Vazduh se udie kroz nos i usta i sputa se u plua kroz traheje i kroz cevi kao drvo razgranate - bronhije i bronhiole. Normalna funkcija sistema organa za disanje moe se naruiti prilikom infekcija ili u sluajevima kada je ovek izloen viestrukom dejstvu duvanskog dima, zagaene atmosfere i izduvnih gasova. Puai i oni koji ive na prostoru sa j a k o zagaenim vazduhom, esto oboljevaju od hroninog bronhitisa (upale sluzokoe disajnih puteva). Kako diemo. - Pre dospevanja u plua, vazduh koji udiemo se zagreva prolaskom kroz nosne upljine i traheju. Osim toga, fine dlaice u nosnim kanalima iste vazduh od stranih estica, koje mogu da dospeju u plua. Pri udisaju dijafragma u obliku kupole postaje pljosnata. Istovremeno skupljaju se miii izmeu rebara koji vuku grudni ko nagore i u stranu. Ti pokreti poveavaju obim grudne duplje i samim tim oslobaaju plua i omoguavaju usisavanje vazduha. Pri izdisaju grudni miii i dijafragma se oputaju i vazduh izlazi napolje. Kako kiseonik dospeva u krv. Plua podseaju na sunder, poto se sastoje iz miliona siunih vazdunih vreica koje se zovu alveole. Tanki omota tih vreica sastoji se iz siunih krvnih sudova (kapilara) u kojima se odvija vana razmena kiseonika i ugljen-dioksida. U alveolama krv neposredno dolazi u dodir sa vazduhom koji se udie; pri tome kiseonik dospeva u krvotok, a ugljen-dioksid iz krvotoka izlazi i izdie se. Simptomi oboljenja. Poremeaji sistema organa za disanje na j e e su prouzrokovani infekcijom koja prouzrokuje upale disajnih puteva ili samog plunog tkiva. Ta oboljenja mogu biti propraena bo lom u grudima ili u grlu. Najrasprostranjeniji simptom je kaalj, koji se javlja pri stvaranju suvine sluzi u isajnim putevima. Teak poremeaj disajnog sistema izaziva alergiju (astmu).

Mozak i nervni sistem (si. 9) Centralni i periferni nervni sistem obezbeuje istovremenu kontrolu svesne aktivnosti organizma (miljenja i kretanja) i izvravanje nje govih spontanih funkcija (disanje i probava hrane). Periferni nervi nam takoe omoguavaju da odredimo razliite oseaje, na primer bol i temperaturu. Nervni sistem ima potrebu za neprekidnim snabdevanjem krvlju obogaenom kiseonikom. Prekid krvotoka u bilo kom delu m o z ga najei je uzrok poremeaja njegovih funkcija. elije mozga nepovratno se oteuju ukoliko se prekine njihovo snabdevanje krvlju due od dva minuta. Zbog toga profilaksa pore2

U savremenoj klinikoj praksi smatra se da elije mozga stradaju za oko 4 - 5 minuta. 24 25

Slika

9 - Mozak

menja krvotoka ima ivotno vaan znaaj. Naprsnue ili zapuenje sudova mozga moe imali teke posledice, ak i potpunu invalidnost. Oteenje mozga i nervnog sistema moe, takoe, biti prouzroko vano traumom, infekcijom, obnavljanjem tkiva, tumorima i oboljenjima nepoznate etiologije. Neka oboljenja nastaju pri naruavanju elektrine aktivnosti mozga ili biohemijskih procesa koji se odvijaju u njemu. Mozuk (si. 10). Coveji mozak je dobro zatien vrstom kutijom koju formiraju kosti lobanje. Mozak se sastoji iz vie miliona nervnih elija (neurona) i nervnih kanala, koji stvaraju beskonanu raznolikost unutranjih veza od kojih zavise umne i stvaralake sposobnosti lino sti. Mozak je najsloeniji organ ovejeg organizma i mnoge osobenosti njegove grade i funkcije j o nisu potpuno proueni. Odreeni delovi mozga kontroliu razne funkcije organizma. Dve modane polusfere, mali mozak i modano stablo, koji ine skoro 9 0 % tkiva mozga, uprav ljaju svesnim miljenjem i kretanjem i vre analizu signala dobijenih od ulnih organa. Podsvesne aktivnosti (koordinacija pokreta i ravnotee) reguliu se u malom mozgu. Modano stablo spaja mozak sa kimenom m o d i n o m ; u stablu se nalaze nervni centri koji kontroliu automatske" funkcije neophodne za ivot (disanje i kucanje srca). Nervni sistem (si. 1 1). - Mozak, zajedno sa nervnim kanalima k i m e n e modine obrazuje centralni nervni sistem, u kome kimena modina slui kao spona izmeu mozga i celog organizma. Motorni putevi (kanali) kimene modine sprovode signale koji se sputaju iz mozga glave prema svim organima, dok istovremeno uzlazni signali od 26 27

koe i drugih ulnih organa idu prema mozgu glave ulnim putevima (kanalima). Mrea perifernih nerava povezuje centralni nervni sistem sa itavim organizmom i svesno upravlja miiima i spontano kontrolic funkcije raznih organa. Kimena modina (si. 12). - Kimena modina se sastoji iz niza snopova nervnih vlakana, koja prenose informacije prema mozgu glave i od njega. U perifernom nervnom sistemu, pomou kojeg se upravlja svesnim i podsvesnim (spontanim) aktivnostima, spaja se vie od 3 1 par nerava sa kimenom modinom, a 12 pari nerava povezuje kimenu modinu sa mozgom. Simptomi oboljenja. - Simptomi oteenja nervnog sistema zavise od toga koji je deo zahvaen boleu, a mogu se ispoljavati kao bol, gubitak osetljivosti i slabost. Oteenje modine, pored psihikih pore meaja, moe biti praeno simptomima kao to su glavobolja, pospanost, pomraenje uma ili halucinacije.

refrakcije ili sposobnosti onog soiva i ronjae da prelamaju svetlost. Zraci svetlosti, koji padaju u oi, fokusiraju se na mrenjai na kojoj se formira slika. Ui (si. 13). - Uho, koje se sastoji iz spoljanjeg, srednjeg i unu tranjeg dela, ini ne samo organ sluha, ve odreuje i poloaj tela i ravnoteu. Spoljanje uho je usna koljka, koja titi sluni kanal od povreda. Radi zatite od stranih estica u slunom kanalu postoje dlaice i posebne lezde koje lue usnu mast. U srednjem uhu nalaze se tri najmanje kosti u organizmu: eki, nakovanj i stremen, koji povezuju bubnu opnu sa unutranjim uhom, u kome se nalazi pu - organ sluha. Oscilacije bubne opne pretvaraju se u nervne impulse koje mozak prima kao zvuk. Usna koljka ne samo da titi uho od povreda, ve dejstvuje i kao prijemni ureaj koji usmerava zvune oscilacije prema bubnoj opni.
v i *

ulni organi (si. 13, 14 i 15). Pomou tih organa dobijamo predstavu o sredini koja nas okruuje. Pet posebnih sistema reaguju narazliite nadraaje: oi omoguavaju da se njima prima vidna informacija; ui hvataju (love) zvukove oscilacija i uestvuju u regulisanju ravnotee; nos i jezik odreuju mirise i ukuse, a osetljivi nervni zavreci na koi omoguavaju da oseamo dodire (ulo pipanja), promene temperature i bol. Oi. Organ vida su oi. Kod embriona se razvijaju iz dva pupo ljka", koja se stvaraju u mozgu glave. Uobliena slika alje se u mozak u vidu nervnih signala, gde se oni deifruju i stvaraju vidni opaaj (per cepciju). Oi se usmeravaju prema objektu posmatranja pomou est posebnih miia koji pokreu oi na razne strane. Otrina vida zavisi od

ulo mirisa (si. 14). - Mirisi se raspoznaju pomou mirisnih nerava koji podseaju na dlaice, i koji se nalaze u gornjem del u nosne upljine. Oni primaju i analiziraju molekule vazduha koji udiemo. ulo mirisa se moe poremetiti prilikom puenja ili se privremeno pogorava pri prehladama ili alergijskim oboljenjima. Trajni gubitak ula mirisa moe da nastupi usled povrede nerva (na primer, pri traumi lobanje) ili kao rezultat oteenja tog dela mozga koji analizira mirise. Nosni kanali su povezani sa tri para sinusa (upljina lobanje kroz koju prolazi vazduh). Osetljivi zavreci mirisnih nerava, koji podseaju na dlaice, istureni su u upljini nosa. Oni hvataju i odreuju mirise u vazduhu i prenose informaciju mirisnim glavicama koje su direktno povezane sa mozgom. Ukus. - Glavni receptori ukusa su pupoljci (bubuljice) za ukus, koji se nalaze u ispupenim sisicama (papilama, MS) na gornjoj povrini jezika. Oni mogu da razlikuju samo etiri osnovna ukusa: sladak, kiseo, slan i gorak. Pupoljci za ukus, koji odreuju svaki od tih oseaja, razmeteni su na odreenim delovima jezika. Ukus je tesno povezan sa ulom mirisa, to nam pomae da primamo najraznovrsnije mirise

28

29

Slika 15 Grada jeziku

(arome). Gubitak ula mirisa obiuo slabi oseaj ukusa. Takvo dejstvo imaju i neki lekovi, a ponekad i nedostatak cinka u organizmu. Jezik (si. 15). - U raznim delovima jezika odreuju se specifini oseaj i ukusa: u zadnjem delu gorak, sa strane - kiseo, u prednjem deki slan i na vrhu jezika - sladak. ulo pipanju. - Pod pipanjem se podrazumevaju s v i oseaji na koi koji se prenose preko nerava od osetljivih nervnih zavretaka, razmetenih na koi. Razliite vrste receptom opredeljuju raznovrsne oseaje. Broj receptom varira od j e d n o g do drugog dela tela. Tako se na v r h o v i m a prstiju i oko usta nalazi mnogo nervnih zavretaka, dok ih istovremeno na koi srednjeg dela leda ima vrlo malo. ulo pipanja moe se pogorati pri lokalnoj traumatskoj povredi konih receptom ili usled oboljenja koja oteuju nervna vlakna, periferni nervni sistem i/ili veliki mozak. ulo pipanja povezano je specifinim receptorima koji se nalaze u sloju koe na razliitoj dubini. Slobodni nervni zavreci reaguju na dodir, neznatno poveanje temperature i hladnou. Pojedini zatvoreni nervni zavreci trenutno reaguju na pritisak, drugi na vibraciju i rastezanje. Termoreceptori reaguju na oseaj toplote i hladnoe i prenose u hipotalamusni deo mozga signale o potrebi regulisanja tem perature tela. Simptomi oboljenja. Osnovni simptom poremeaja bilo kojeg ulnog organa je delimini ili potpuni gubitak osetlj i vosti. U zavisnosti od toga koji je ulni organ oteen, moe se javiti bol ili drugi simptomi bolesti.

Slika 16 Poetak sistema organa za varenje

do mara. U njoj se probavlja (vari) hrana, a ugljene hidrate, masti, belanevine, soli i vitamine koji se nalaze u hrani organizam asimiluje. Usta (si. 16). - Probava hrane poinje u usnoj upljini. Dok vaemo hranu fermenti koji se sadre u pljuvaci razlazu odreene ugljene hidrate. Jezik i miii grkljana potom guraju smeu hrane i pljuvake, koja se naziva grudvom u jednjak i ona se sputa u eludac. eludac i dvanaestopalano crevo. - Hrana moe da ostane u elucu nekoliko asova. Ona se tu mea i delimino vari pomou kiseline i fermenata do polutenog stanja (koje se naziva himusom), posle ega dospeva u dvanaestopalano crevo. U dvanaestopalanom crevu hiraus se podvrgava razlaganju usled dejstva probavnih sokova jetre i guterae (pankreasa). Tanko crevo. - U tankom crevu proces probave hrane prelazi u zavrni stadijum, u kome se hranljive materije raspadaju do hemijskih jedinjenja koja su dovoljno mala da mogu proi kroz zidove creva u mreu krvnih i limfnih sudova. Debelo crevo. - N e s v a r e n a hrana u itkom stanju dospeva iz tankog creva u debelo crevo, gde se vei deo vode asimiluje u organizam. Preostale pol utvrde estice hrane sputaju se nadole u pravo crevo, gde se zadravaju sve dok se u vidu ekskrementa ne izbace kroz mar. Simptomi oboljenja. Omota creva se obnavlja svakih 24 sata, z b o g ega je on sposoban da izdri dejstvo najraznovrsnijih materija sa kojima je svakodnevno u dodiru. I pored toga sistem organa za probavu hrane brzo reaguje na j a k e nadraivae (na primer, na pokvarenu hranu) povraanjem ili nervozom eluca. 31

Sistem organa za probavu hrane (si. 16 i 17) itav niz organa koji uestvuju u probavi hrane naziva se j e d n i m imenom probavili trakt. Probavni trakt ini cev koja se protee od usta 30

Jetru Jetra je najvei neparni organ u naem organizmu. On ima tamnu crvenobraon boju i nalazi se u desnom gornjem uglu trbune duplje iza donjih rebara. Hranljive materije, koje se izvlae iz hrane u probavnom traktu, usmeravaju se preko vratne vene direktno u jetru. Jetra ima ivotno vanu ulogu pri regulisanju sastava krvi i osnovnih biohemijskih procesa u organizmu. U njene funkcije spadaju: razaranje eri trocita koji izumiru, a koji sadre crveni pigment krvi hemoglobin; stvaranje i uvanje belanevina, kao i regulisanje razmene belanevina i njenih sporednih (nuz) produkata. Druge vane funkcije za odravanje ivota su uvanje eera i masti u jetri, neutralizacija toksinih materija za organizam, razlaganje tekova, luenje ui (tenosti, koja dospeva u dvanaestopalano crevo, gde potpomae razlaganje masti), kao i stvara nje i uvanje komponenata eritrocita. Simptomi oboljenja. - Simptomi koji ukazuju na to da je funkcija jetre naruena mogu biti gubitak apetita, anemija, munina, povraanje i mravljenje, kao i neprijatni oseaji u stomaku i poremeaj probave hrane. Pri znatnom razaranju tkiva jetre moe se javiti utica, nago milavanje tenosti u trbunoj duplji i oticanje nogu; kod bolesnika moe doi do konfuzije svesti sa prostornom i privremenom dezorjentacijom.

Sistem organa za luenje mokrae (si. 18) Sistem organa za luenje mokrae filtrira krv i izluuje tene otpade iz organizma. U sistem organa za luenje mokrae spadaju: dva bu brega, dva mokrana kanala, mokrani mehur i kanal za isputanje mokrae (uretra) kroz koji mokraa izlazi napolje. Duina metre kod mukaraca je oko 25 centimetara, i kroz nju pored mokrae izlazi sperma. Kod ena je uretra mnogo kraa (priblino 2,5 centimmetra) i nalazi se neposredno iznad organa za razmnoavanje. Zbog takve blizine metre u odnosu na vaginu i mar mokrani kanali kod ena su podloniji infekciji. Kako funkcionie sistem organa za luenje mokrae. - Bubrezi neprekidno filtriraju krv i iste je od ljake. Filtrirana tenost dospeva u centralne delove bubrega, gde je odreene hemijske materije asimiluju ponovo u organizam (reasorbuju se), s tim da odre unutranju stabilnost kiselina, soli i vode. Preostala tenost je mokraa koja otie
3 4 Prema Medicinskoj enciklopediji", izdanje Svjetlost", Sarajevo, 1990. duina metre kod muSkarca je 16 centimetara - primedlui prevodioca. Prema navedenoj enciklopediji duina uretre kod ena je 4 centimetra primedba prevodioca.

33

Limfni sistem (si. 19)

Slika IS Sistem organa za luenje mokrae

kroz mokrane kanale u mokrani mehur. On se odrava u zatvorenom stanju pomou prstenastog miia (sfinktera), a otvara se samo povremeno da bi kroz uretru izbacio mokrau. Kako bubrezi filtriraju krv. - Bubrezi sadre milione filtriraj uib elemenata (nefrora) , u koje ulaze klupad (glomeruli)" iz krvnih kapilara koji se snabdevaju krvlju iz bubrene arterije. Svaki glomerul okruen je Baumanovom kapsulom u vidu aice koja je spojena sa kanaliem (tubulusom) . U kapsuli se filtrira krv. Filtrirana krv se potom zgunjava i stvara se mala koliina mokrae koja dospeva u mokrani mehur. Simptomi oboljenja. - Do poremeaja sistema organa za luenje mokrae dolazi veoma esto i u veini sluajeva usled infekcije koja prouzrokuje upalu unutranjeg i spoIjnog mokranog mehura. Infekcija u organizam obino dospeva kroz uretru. Oteano mokrenje ili smanjena koliina mokrae moe biti simptom veoma ozbiljnog oboljenja - zapuenja. Bolovi pri mokrenju ili luenja iz uretre mogu biti prouzrokovani venerinom boleu.
5 7

Limfni sistem se sastoji iz limfnih vorova koji se uglavnom nalaze na vratu, ispod pazuha i na preponama (slabinama), i malih sudova koji ih povezuju. U limfnim vorovima se stvaraju limfociti - bela kivna zrnca i antitela koji tite organizam od infekcije. Limfni vorovi i slezina pohvataju sve bolesne mikrobe koji prolaze kroz limfne sudove, i samim tim, spreavaju rasprostiranje infekcije ne dozvoljavajui joj da prodre do po ivot vanih organa. Ako infekcija prodre u organizam, potkoni limfni vorovi esto primetno oteknu, a ponekad postaju i bolni. Limfni sistem ima jo jednu vanu o s o b i n u - o n prenosi hranljive materije i kiseonik do svake elije u organizmu.
8

Slezina. Slezina nije nita drugo do veliki limfni vor. Ona uestuje u razmeni gvozda i deponovanju, stvaranju i razaranju elija krvi. Kada eritrociti stare ili postaju loeg kvaliteta, slezina pomae jetri da ih iz krvotoka filtrira. Pored toga, u slezini se stvaraju elije koje pomau unitavanje stranih bakterija u organizmu. Simptomi oboljenja. U veini sluajeva oteklina ispod koe na mestima gde se nalaze limfni vorovi ukazuje na to, da limfni sistem radi normalno i da na organizam titi od infekcija. Ipak, to ponekad m o e da ukae i na razvoj tekog oboljenja. 8 Kiseoniko-transportna funkcija liinfe je neznatna, poto se u njoj moe nai samo fiziki rastvoren kiseonik. 35

Primedba prevodioca.

6 7 34

Isto. lslo.

aktivnost drugih endokrinih lezda, kao to su titasta lezda, nad bubrene lezde, jajnici i monice (testikuli). titasta lezda. - Ta lezda, smetena na prednjoj povrini vrata, neposredno ispod jabuice, stvara hormone koji upravljaju metabo lizmom (stvaranjem energije iz hranljivih materija) i reguliu tem peraturu tela. Paratitaste lezde. - Te etiri lezde se nalaze na titastoj lezdi. Hormoni, koje one lue, kontroliu sadiaj kalcij uma i fosfora u or ganizmu, neophodnog za normalan rad kostiju, nerava i miia. Nadbubrene lezde. - Nadbubrene lezde lee neposredno na bubrezima. Svaka od njih se sastoji iz dva sloja - kore i sri, ije su funkcije razliite. U sloju kore stvaraju se steroidni hormoni, koji uestvuju u regulisanju sadraja eera, soli i vode u organizmu. Oni takoe odreuju karakter i raspodelu dlaka na tein. Iz sloja sri lui se adrenalin i noradrenalin, koji pri uzbuenosti, fizikom i/ili umnom optereenju poveavaju dotok krvi u miie, srce i plua. Guteraa (pankreas). - Guteraa se nalazi u dubini stomaka, iza eluca. Ona stvara fermente koji dospevaju u dvanaestopalano crevo i uestvuju u procesu probave hrane, a takoe lui hormone insulin i glukagon, koji imaju vanu ulogu pri regulisanju sadraja glukoze u krvi. Glukoza je glavni izvor energije za elije itavog organizma, a in sulin pomae elijama d a j e asimiluju. Jajnici. - To su dve endokrine lezde u kojima se stvaraju polni hormoni i jajne elije (ovule).' Sve jajne elije, kojih ima oko 400 000, nalaze se u jajnicima ene od samog njenog roenja. Po obliku jajnici lie na bobove, njihova debljina nije vea od 1 centimetra. Materini kanali (grli, endocerviks) spojeni su sa jajnicima tako da posle sazrevanja jajna elija lako pada unutar kanala. Monice (testikuli). - Monice se kod mukaraca nalaze u konoj kesici koja se naziva monica. Testosteron - muki hormon koji one lue - odgovoran je za nastajanje po I nog sazrevanja i razvoj drugostepenih polnih simptoma, kao to su nizak glas, telesna konstrukcija i karakter rasta kose. Simptomi oboljenja. Kada se sadraj odreenog hormona u krvi povea ili smanji, u organizmu obino nastaju poremeaji, koji su
9 10 Primedba prevodioca. Islo.

Endokrini sistem (si. 20) Endokrine lezde stvaraju hormone koji se krvlju raznose po elom organizmu. Hormoni reguliu tok biohemijskih procesa u organizmu, njegovu reakciju na glad, stres, infekciju i bolest i poveavaju njegovu radnu sposobnost. Hipofiza. Ovaj organ veliine zrna kikirikija nalazi se u osnovi mozga glave. Najvanija funkcija hipofize je stimulacija i koordinacija rada drugih endokrinih lezda, koje su usmerene na to da same stvaraju hormone. Hipofiza takode lui hormon rasta i hormone koji kontroliu koliinu mokrae i kontrakcije materice za vreme poroaja, a utie i na 36

37

propraeni promenama biohemijskih procesa. Karakter poremeaja i njegovi simptomi zavise od konkretnog hormona, ija je produkcija izmenjena. Na primer, ako je prestalo luenje hormona insulina, dolazi do najrasprostranjenijeg endokrinog oboljenja - dijabetesa. Sa proraenom sadraja hormona vezane su i prirodne fizike promene naeg organizma za vreme polnog sazrevanja.

TIPOVI I OSOBINE OVEJEG KARAKTERA

Karakter je celokupnost individualnih osobina oveka koje se ispoljavaju u karakteristikama njegovog ponaanja prema sebi i u odno su na okolinu. Svi karakteri se dele na etiri tipa - temperamenta. Takvu gradaciju predloio je j o Hipokrat, jedan od najpoznatijih i najzna ajnijih lekara starih Grka. On je odredio da ovek u zavisnosti od svojih psihikih osobina moe biti kolerik, sangvinik, flegmatik i melanholik. Kolerik (od grke rei c/iole - u) - ovek koji trenutno reaguje na sve oko sebe, sa jakim oseanjima koja brzo nastaju i ispoljavaju se u njegovom govoru, gestovima, mimici. Kolerici su sujetni, napraiti i dugo pamte uvredu. Za njih su karakteristini nagli pokreti. Najbolji lek za ovu vrstu ljudi je stalno kretanje. Sangvinik (od latinske rei sanguis - krv, ivotna snaga) - ovek koji se brzo uzbuuje, ije emocije smenjuju jedna drugu, lako se vreda, ali isto tako trenutno moe da zaboravi uvrede. Podloan je uticaju tueg miljenja. Melanholik (od grke rei melos ili melanos chule crna u) ovek koji je sklon depresijama, melanholiji, potitenosti. Osetljivje, ali svoja oseanja retko ispoljava svojom spoljanjou. Pokreti melanholika su odmereni i donekle usporeni. Flegmatik (od grke rei phlegma - sluz) - ovek sa mirnom reakcijom na bilo kakva ispoljavanja emocija. Spor je u razmiljanju i pokretima, na dogaaje ne reaguje ili reaguje ogranieno. Temperamentima ljudi u izvesnom stepenu odgovara individualna konstitucija (vidi Individualna konstitucija oveka). Karakterne osobine imaju ogroman uticaj na nae psihiko stanje koje, sa svoje strane, prouzrokuje ove ili one fizike promene kod oveka. U pozitivne karakterne osobine spadaju ivotna radost, dobrota, sposobnost pratanja uvreda i priguivanje gneva (mrnje, razdraenosti), altruizam (ljubav prema blinjima, nesebinost), radna sposob nost, samostalnost i samozadovoljstvo, umerenost u jelu i piu, vera u Boga i vera u dobro zaee oveka, umerena tedljivost, gostoprimstvo, razumna hrabrost, ispoljavanje snage volje, inicijativnost, tenja za sticanjem novih znanja.
II Primudba prevodioca.

38

39

Negativnim osobinama smatraju se surovost (grubost), pohlepnost i sebinost (tvrdiluk), osvetoljubivost, zloba, egoizam, lenjost, zameranje, ispoljavanje gneva, mizantropija, neumerenost u jelu, pohota, samoponiavanje, rasipnitvo, bezvoljnost, ravnodunost, bezbonost, bezinicijativnost, odsustvo tenje za sticanjem novih znanja. Od karak ternih osobina oveka neretko zavisi njegovo zdravlje. Negativne oso bine vode ga ravim postupcima, prema nezdravom nainu ivota i nepravilnom odnosu prema drugim ljudima i prirodi. Pozitivne osobine, obrnuto, povoljno utiu na njegovo psihiko i fiziko zdravlje. Oslo baanje od negativnih i sticanje pozitivnih karakternih osobina isti telo i bioenergetska polja oveka. Karakterne osobine kao to su: strpljenje, snaga volje, tenja ka usavravanju zdravlja pomau da odaberemo pravilan metod za ienje i leenje organizma i da se tog metoda pridravamo do pojave pozi tivnog rezultata. Za vreme terapije ienja organizma ne treba gubiti prisebnost, nego do kraja potovati odreen tretman leenja. Kada se organizam fiziki oisti, poboljava se na karakter, to jest j e d n o ienje vue za sobom drugo, a procesi postaju meusobno povratni.

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA OVEKA

Prema Ajurvedi - najdrevnijem sistemu leenja, koje nam dolazi iz Indije - ovekove spoljanje manifestacije zasnivaju se na tri naela koja se nazivaju doe (tri doe). U daljem tekstu navedene su karak teristike svakog od tih naela i ukazano na njihovu ulogu u ovekovoj aktivnosti. Trima doama - vata, pitta i kapha - u literaturi najee odgo varaju principi vetra, ui i sluzi, koji su pozajmljeni iz tibetske medi cine. Ako ti principi dejstvuju kao zatitna barijera, i ako izmeu njih nastane nesklad javljaju se simptomi bolesti. Tri doe su odgovorne za formiranje prirodnih potreba i individualnih sklonosti oveka. Obino se izdvaja sedam osnovnih tipova ljudske konstitucije: vata, pitta, kapha, vata-pitta, pitta-kapha, vata-kapha, vata-pitta-kapha.

Vata (vetar) Ljudi konstitucije vata fiziki su nedovoljno razvijeni, suvonjavi, pogrbljeni, sa izraenim venama i tetivama. Koa im je suva, gruba, sa mnotvom mladea. Rastom mogu biti veoma visoki, ali i vrlo niski. Kosa im je retka, kovrdava, obrve tanke, oi male upale, sa mutnim beonjaama. Nokti su im grubi, a ruke esto hladne. Vole vrua jela i napitke, slano, zapapreno, kiselo i slatko. Ne znoje se mnogo. Ispoljavaju sklonost ka zatvorima i zadrci mokrae. Neotporni su na hladnou. To su stvaralaki ljudi, koji vole pesmu, humor, brzo primaju i pravilno tumae informaciju, ali imaju kratko pamenje. Psihiki su neuravnoteeni i neodluni, bez snane volje. Najee su siromani, j e r smatraju da novac ne treba tedeti. im ga dobiju, odmah ga troe. Kod ljudi sa konstitucijom vata voda u organizmu se ne zadrava dugo zbog ega je ienje pomou vode kod njih veoma uspeno. Njima je potrebno da to ee primenjuju vrue hidroterapije, da piju odvare i na taj nain zasite organizam toplotom i vodom. Ovo je potrebno zbog toga da se u organizmu ne bi stvarali tvrda ljaka i kamenje i da se ne bi taloili so i pesak. Ljudi te konstitucije treba da se 40 41

klistiraju vruom vodom, vodeno-limunskim rastvorom ili j a b u k o v i m siretom. Za njih su, takoe, korisne uljne masae i parna kupatila. Posebnu panju treba da poklone ienju zglobova. Za ljude tipa vata preterano naprezanje je tetno. Za dobro funkcionisanje neophodan im je potpun noni odmor. Zimi esto pate od prehlada, pa zbog toga moraju profilaktiki da iste i nos i grlo. Pitta (u) Miii ljudi konstitucije pitta su umereno razvijeni. Rast im je srednji, telesna graa graciozna (elegantna). Kosti nisu izraene. Koa im je meka, svetla, i teko crni, ruke su tople, nokti plastini. Oi su im vlane, a oni kapci crvenkasti. Vrh nosa im ponekad pocrveni. Takvi ljudi s mukom podnose vruinu. Kod njih je razmena materija aktivna, apetit im je dobar, creva im odlino rade. Ljudi konstitucije pitta obino m n o g o jedu i piju. Prednost daju gorkom, slatkom, oporom i prohlad nom. Sa psiholoke take gledita ti ljudi su sujetni (oholi), otroumni, astoljubivi i vole da budu lideri (vode). Materijalni procvat za njih nije problem. Svoja preimustva rado demonstriraju drugima. Kod ljudi konstitucije pitta esto se stvara uno kamenje. Z b o g toga moraju da piju vodu i sokove vie nego drugi ljudi, da iste jetru i da vei deo vremena provode na vazduhu. Za klistiranje mogu da upotrebljavaju vodu sa limunom, jabukovo sirce, vruu vodu ili topao urin. Ljudi konstitucije pitta ne bi trebalo da iste organizam leti kada su dani vreli nego ujesen i zimi kada su dani prohladni (hladni), j e r je to korisnije za njihovo zdravlje.

Kod ljudi konstitucije kapha esto dolazi do zastoja sluzi u predelu glave i grudi. Oni treba da iste organizam od ljake gladovanjem, inhalacijom ili parnim kupatilom (saunom). Mogu da se klistiraju i ukuvanim urinom. Za ljude konstitucije kapha veoma je korisno trljanje tela vodom, ispiranje nosa hladnom vodom i bavljenje sportom. Naj bolje je da organizam iste u prolee i leti, kada je toplo. Kod tipova meSovite konstitucije ispoljavaju se razliite pozitivne osobine i nedostaci tih individualnih konstitucija koje su sjedinjene u j e d n o m oveku. Najsavrenijom se smatra konstitucija vata-pitta-kapha, j e r su u njoj ivotni principi uravnoteeni. Ljudi te konstitucije su mirni, harmonini, bliski prirodi, sposobni da primaju energiju iz Kosmosa i obino su dugoveni. Ljudi kod kojih su individualne konstitucije izmeane treba bri ljivo da izue svoj organizamn kako bi pravilno odabrali metode ienja i kako ne bi sebi naneli tetu.

Kapha (siuz) Ljudi konstitucije kapha esto imaju problema sa vikom kilo grama. Njihovo teloje mesnato i mlitavo, a muskulatura dobi a. Koa im je meka, svetla i blistava. Ruke prohladne i vlane. Kosa gusta, meka kao paperje i talasasta. Oi su im duboko uvuene, beonjae bele i velike. Oni kapci im skoro nikada nisu crveni. Takvi ljudi imaju dobar apetit, vole ljutu, gorku i oporu hranu. Probavne funkcije su im uspo rene. Vole toplotu: parna kupatila, saune, tople kupke i loe podnose hladno kiovito vreme. Prema sportu su ravnoduni, rade gledaju sportiste na ekranu. Budui da su dosta ekonomini, mogu biti imuni. Oseajni su, meki, brzo prataju uvrede, mirni (spokojni), izbegavaju svae i konflikte, i vole kompromise. Informacije primaju usporeno, ali kada ih j e d n o m usvoje, ne zaboravljaju ih gotovo nikada. 42

43

ENERGETSKA TELA OVEKA

Prema metafizikim shvatanjima, ovek ima ne samo vrsto, fizi ko, telo nego i est finih, ili energetskih, tela koja se ne mogu per cipirati ovekovim ulnim organima. Ona se ne mogu videti, uti, fiksi rati pipanjem itd., a igraju veoma vanu ulogu u ivotnoj aktivnosti sva kog ovejeg organizma. Njihova istoa utie na ovekovo zdravlje. Fiziko telo. - Naa utroba, koni omota je pravo, fiziko telo. Reju, bez ostalih est tela fiziko telo je jednostavno trula leina, podlona raspadanju. Ali, s druge strane, fiziko telo je posuda za finu energiju. Etarsko telo. - Energetsko etarsko telo potpuno kopira fiziko telo. To je dovoljno vrst omota koji dobro oseaju mnogi ekstrasensi. Na etarsko telo naa svest ne moe delovati, a svi procesi koji se odvijaju na etarskom nivou su besvesui (spontani). U etarskom telu sakupljene su sve, j o u detinjstvu nagomilane, reakcije, iskustva i znanja, kojima se koristimo tokom ivota. Na etarskom telu odraavaju se sva oboljenja bilo kao rupice ili kao udubljenja. Astralno telo. - U tom telu satkane su sve ovekove emocije, oseaj i i strasti. Kod nekih ljudi to telo je malo i fino, kod drugih o g r o m n o , sa pobesnelim energijama u njemu. Mnogi ljudi ne mogu da upravljaju astralnim telom, jer ne upravljaju svojim oseanjima, ne mogu da ih priguuju i potci nj avaj u razumu (svesti) koji razorno del uje na astralno telo. Astralna tela ljudi meusobno su povezana i u m n o g o m e zavise od uticaja planeta. Mentalno telo. - To telo se stvara u naim mislima. Mentalno telo povezuje oveka sa mentalitetom celog sveta, i ono moe da ga titi pomou optih ljudskih znanja - morala i religije. Kauzalno telo. - Preko tog tela ovek dobija kosmiku energiju. P o m o u njega se vri samousavravanje koje se ispoljava u vidu prirodnih principa, savesti i oseajaduga. 44

Biidhijalno (budistiko) " i atrnansko (na indijskom atman d u a ) " telo. U ta dva tela utemeljeni su najvii duhovni principi, to jest osnove koje su oveku date odozgo. U dananje vreme veoma je malo ljudi koji ih mogu postii i realizovati. Svako telo je pokriveno elastinim i plastinim omotaem. Pri probijanju bilo kojeg od tih omotaa naruava se celokupnost tela i ovek oboleva. Energija koja prolazi u dva smera: odozgo nadole (iz K o s m o s a prema Zemlji) i odozdo nagore (iz Zemlje u Kosmos) u idealnom sluaju treba ravnomerno da popunjava sva tela. Take za raspodelu energije su energetski centri - akre. ovek ima sedam glavnih akri koje su rasporeene du kimenog stuba. Sedma akra - Sahasrara - je na glavi u predelu temena. esta akra - Ana - je izmeu obrva i predstavlja taku prijema mentalne energije. Peta akra - Viudha - je u predelu grla, ta akra percipira energiju oblika. etvrta akra - Anahata - j e srana, ona prima energiju oseanja. Trea akra - Manipura - je oko sunanog spleta i odgovorna je za prijem energije volje. Druga akra - Svahistana - je oko polnih organa, to je prijemnik seksualne i stvaralake energije. Prva akra - Mulahara - je u osnovi (temelju) kime, kroz tu akru prolazi energija ivota. Pri naruavanju prolaska energije kroz akre nastaje energetski spazam, koji se trenutno odraava na zdravlje oveka. Proiavanje akri je obavezan uslov za potpuno ienje celog organizma. Zapuene, neiste akre ne mogu da provode ivotnu energiju kosmosa i da unose u organizam ivotnu snagu, zbog toga ljudi boluju i pate.

12 13

Pririiedba prevodioca. Isto.

45

BI0R1TAM I NJEGOV UTICAJ NA ORGANIZAM

oveji organizam potinjava se optim ritmovima prirode, poto se sastoji iz atoma, molekula i meuprostora. U tom meuprostoru odvijaju se isti procesi kao u prirodi: duvaju" vetrovi, poveavaju se ili smanjuju vlanost, pritisak i temperatura. Koa i energetska tela tite organizam od spoljanjih grubih uticaja, od finih uticaja (dejstava) oni ne mogu da tite, i organizam ivi, potci nj avaj ui se optim ritmovima prirode. ivot na naoj planeti direktno zavisi od promene godinjih doba, dana i asova. U zavisnosti od tih perioda menja se tok energije u organizmu. U zimskim i prvim prolenim mesecima priroda zamire, ovek u to vreme trai i rashoduje manje energije (proces anabolizma), u letnjim i jesenjim mesecima je obrnuto (proces katabolizma). Organizam se moe istiti u bilo koje vreme godine. Profilaktika ienja je bolje vriti prema grafikonu aktivnosti razliitih organa u zavisnosti od godinjeg doba. Prema tom grafikonu u januaru je najaktivniji uni mehur; u februaru - mokrani mehur; u martu eludac; u aprilu - debelo crevo; u maju - tanko crevo; u jun u - kima; u julu - bubrezi; u avgustu - slezina; u septembru - jetra; u oktobru mozak; u novembru - plua; u decembru - srce. U jutarnjim i dnevnim satima priroda se budi, a vazduh se usled svetlosnog i toplotnog zraenja Sunca zagreva i kree. Zbog toga o veji organizam postaje aktivniji, tei za uzimanjem i probavom hrane, to jest dobija i troi energiju. U veernjim i nonim satima vazduh se ne zagreva, prestaje kretanje vazdunih masa i nastupa period mirovanja. Na povrinu zemlje sputa se masa ohlaenog vazduha, koji se poste peno kondenzuje, prouzrokujui vlanost i hladnou. U organizmu u tom periodu dolazi do procesa obnavljanja struktura razruenih tokom dana, nastupa period mirovanja. Na Istoku takvu promenu ritmova nazivaju smenom jin i jang. Svetio vreme dana (24 sata) odgovara j a n g , tamno -jin. U periodu j a n g organizam ivi samo na raun vlastite energije i energije koja dolazi od Sunca. U periodu jin energetski procesi se materijalno uravnoteuju. Poveanje i smanjenje jin i jang, njihovo naizmenino s m e 46

njivanje osnovni su uslovi za razvoj i postojanje (bitisanje) ovejeg organizma. Da bi organizam bez prekida funkcionisao, treba regulisati naizmeninost procesa jin i jang i jasno ih uskladiti sa prirodnim rit movima. U periodu j a n g u rad se ukljuuju organi koji odgovaraju jang-kanalima. Jang-organima se nazivaju organi koji slue za uzimanje hrane, njeno sitnjenje, gutanje, probavu i izluivanje, to jest usta, grlo, jednjak, eludac, creva, mokrani mehur. U jin-organe spadaju organi za aku mulaciju, uvanje i preradu, to jest bubrezi, jetra, srce i sistem organa za krvotok. Debelo crevo najaktivnije funkcionie od 5 do 7 asova ujutro, kada se zavrava dejstvo perioda vata i poinje period kapha. U debelom crevu se stvaraju ekskrementi koji se kreu nadole. Zato, pratei pri rodne ritmove, najbolje je debelo crevo prazniti u to vreme. V r e m e najvee aktivnosti eluca je od 7 do 9 asova ujutro. To je vreme aktivnosti kapha, koje se karakterie akumulacijom i predajom akumulirane energije. Upravo taj period je najprirodniji za prvo uzi manje hrane. Vreme najvee aktivnosti tankog creva je od 13 do 15 asova, kada su u prirodi najaktivniji vata i pitta. Pitta podstie razlaganje hranljivih materija, poto se u to vreme najintenzivnije koristi suneva energija. Vata potpomae meanje hranljive mase u tankom crevu i asimilaciju hranljivih materija iz creva u krv. Najvea aktivnost mokranog mehura je od 15 do 17 asova. To je vreme aktivnosti perioda vata, koje podstie odvajanje soli i sokova i izbacivanje svega s t o j e nepotrebno iz organizma. Najaktivniji period za bubrege poinje u 17 i traje do 19 asova. To je vreme aktivnosti vata i kapha. Bubrezi prerauju svu tenost koja dospeva u organizam, akumulirajui je i odvajajui potrebne i nepot rebne materije, izbacuju nepotrebne i dovode u krv neophodne materije. Od 19 do 21 sat najaktivnije funkcionie sistem organa za krvotok. To je vreme aktivnosti kapha. U tom periodu najbolje se obnavlja hemijski sastav krvi. Najvea aktivnost jetre poinje u 1 sat nou, a zavrava se u 3 sata posle ponoi. To je period none aktivnosti pitta i vata. Navedeni periodi aktivnosti su uslovni. Oni zavise od geografske irine, godinjeg doba i individualne ovekove konstitucije. Meutim, to ne znai da se ne moe tvrditi da period od 6 do 10 asova ujutro najbolje odgovara periodu kapha. Tada se u elucu aktivira si uz i sva uzeta hrana koja u to vreme dospe u eludac, lako se probavlja. To je najpovoljniji period za uzimanje hrane. Sledea etiri sata, od 10 do 14 asova, odgovaraju periodu pitta kada se svi organi ukljuuju u aktivan rad. U tom periodu organizam trai m n o g o hrane i lako je probavlja. 47

Od 14 do 18 asova nastupa period vata. U prirodi za to vreme dolazi do najveeg meanja vazdunih masa, a isto se deava i u ovejem organizmu. To je vreme najvee ovekove radne sposobnosti, kada se ispoljavaju njegova fizika aktivnost i umna delatnost. U tom istom vremenu aktivno se odvijaju procesi probave hrane i ienja organizma. Posle 18 asova poinje nono ponavljanje perioda koji su na vedeni. U prirodi od 18 do 22 sata u vazduhu dolazi do koncentracije vlage i hladnoe, prestaje burno meanje vazdunih masa, priroda se smiruje. To se deava i u organizmu. U gornjim delovima organizma aktivira se sluz. Ispunjen doivljajima iz proteklog dana, oveku je potrebno mirovanje kako bi obradio informacije koje je prikupio. Organizam prelazi u fazu akumulacije i obnavljanja. Poetak t o ^ p e r i o d a povoljan je za fizike vebe, a kraj - za pripremu za spavanje. ovek, koji ode da spava u 22 sata, najbolje e se odmoriti. A k o ovek ne potuje ovo pravilo i ne poe na spavanje u 22 sata, rizikuje da nepravilno usmeri rad svog organizma. Period od 22 do 2 sata nou je period pitta, kada se moe javiti apetit, a ako se povedete za njim, moe se naruiti razmena materija u organizmu. Od 2 do 6 asova ujutro ponovo preovladava period vata. Dolazi do ienja odozgo nadole, pa se zato u tom periodu javlja prirodna potreba za pranjenjem mokranog mehura i creva. Ako ovek oslukuje ritmove, koje mu diktiraju vlastiti organizam i priroda, kod njega najee nee biti problema sa zdravljem. Maksimalna raspodela energije u jednom ili drugom organu zavisi i od meseca u kome je ovek roen. Lekar O. I. .lelisejeva predlae sledeu emu kao najpogodniju za odreivanje optimalnog meseca kada treba istiti organizam. Mesec roenja Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 48 Mesec ienja Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Januar Februar Mart April Maj Juni

LUNARNI RITMOVI I IENJE

Uticaj lune (Meseca) na oveji organizam odavno je dokazan. Kretanje Meseca izaziva plime i oseke na Zemlji, to se deava i u ovekovom organizmu, poto organizam oveka sadri oko 6 0 % vode od ukupne telesne teine. Na organizam zavisi i od gravitacionih polja Meseca i Zemlje, on postaje as laki, as tei. Mesec utie i na terapije ienja. Opte terapije ienja najbolje je vriti u 2. i 4. fazi Meseca. Za ienje pojedinih organa treba odabrati dane kada je organizam laki, to jest kada nije tako jako pritisnut gravitacionim silama. Za ienje nosa, oiju i usnih koljki najpovoljnija je prva faza Meseca, njena prva treina. Za ienje grla, Eustahijevih tuba, vrat nih prljenova takoe odgovara ova faza Meseca, ali njena druga treina. U poslednjoj treini prve faze treba istiti zglobove ruku, plua i nervni sistem. Tokom druge faze Meseca njegova aktivnost se rasporeuje na sledei nain: prva treina -grudi, gornji deo stomaka; druga treina - srce, uni mehur, jetra i grudni deo kime; poslednja treina eludac, tanko i debelo crevo. Tokom tree faze Meseca najbolje je istiti sledee organe: u prvoj treini - bubrege; u drugoj treini -polne organe, mokrani mehur i pravo crevo; u poslednjoj tvt'mi -prljenove donjeg dela kime. etvrta faza Meseca je pogodna za ienje svih organa osteoartikularnog tkiva (kotanog sistema), koe i sistema za varenje (prva treina); kosti i zglobove udova najbolje je istiti u drugoj treini te faze; poslednja treina je pogodna za ienje eludano-crevnog trakta i stopala. Aktivnost organa ne zavisi samo od faza Meseca, ve na nju utie i poloaj Meseca u toku dana (24 sata). Jetra je najaktivnija od 1 do 3 sata nou, plua - od 3 do 5, debelo crevo - od 5 do 7, eludac - od 7 do 9, slezina - od 9 do 11, srce od 11 do 13, tanko crevo - od 13 do 15, mokrani mehur-od 15 do 17, bubrezi - od 17 do 19, sistem krvotoka - od 19 do 2 1 , opta energija se poveava od 21 do 2 3 , a uni mehur je najaktivniji od 23 do 1 sat posle ponoi. O d m a h posle perioda najvee aktivnosti nastupa period najmanje aktiv nosti, koji kod svih organa traje po 2 sata. Ostale preporuke o vremenu ienja organizma bie navedene pri opisu ienja konkretnog organa. 49

PODACI O NEKIM AUTORIMA SISTEMA ZA IENJE ORGANIZMA

Andrejev J. A. - naunik i pisac, autor uvene knjige Tri kita zdravlja Aranovi B. D. - osniva i direktor Univerziteta za bioenergetsku problematiku, specijalista u oblasti alternativne medicine, jedan od osnivaa Centra za tajne rezerve oveka. Autor mnogobrojnih pu blikacija. Birher-Benner M. - vajcarski lekar-dijetolog. Borodin S. A. - kandidat (magistar, M) geoloko-mineralokih nauka, koji preporuuje gladovanje sa istovremenom upotrebom vee koliine vode. B r e g P. - uveni ameriki lekar, autor vlastitog sistema leenja, pravilnog naina ivota i produenja ivota. Autor mnogobrojnih knjiga o toj temi. U osnovi njegovog uenja je praksa vegetarijanske ishrane uz iskljuivu upotrebu produkata koje preporuuje. Gogulan M. F. - autor vlastitog sistema leenja koji se zasniva na prirodnoj higijeni. Jelisejeve O. I . - kandidat medicinskih nauka, lekar-praktiar viso ke kategorije. Autor vlastitog sistema za ienje organizma. Zalmanov A. S. - lekar, autor uenja i uvoenja u medicinsku praksu terpentinskih kupki. Zakrevskij V. V. - kandidat medicinskih nauka, vii predava Sankt-Peterburgke dravne medicinske akademije imena 1. I. M e nikova. Ivanov P. K. - narodni lekar. Autor univerzalnog sistema D e t e " sistema korienja prirodnih sila za leenje i usavravanje oveka, usmerenog na praktino dostizanje harmonije uma, tela i due. Ivanenko V. A . - v e l i k i autoritet u oblasti netradicionalnih metoda leenja, doktor medicinskih nauka. Kain A. V. - kandidat medicinskih nauka. Knejp S. - uveni praktiar u leenju vodom iz N e m a k e (XIX vek). Kurenov P. M. - predstavnik osmog pokolenja porodice lekara sa Srednjeg Urala, autor uvenog dela Ruski narodni lekar. Lavrova V. P. - autor metoda kaskadnog gladovanja, pri kome se voda ne srne upotrebljavati ni u kakvom obliku. 50

Lensina S. N. - kozmetiar, autor popularne knjige Kozmetika, uzrast i godinje doba. Lifljandskij V. G. - doktor medicinskih nauka, profesor Sankt-Peterburgke dravne medicinske akademije imenom 1.1. Menikova. Lobodin V. TY. - rukovodilac Sankt-Peterbmgke kole za du hovno i fiziko usavravanje Jedinstvo", propagator Sistema pet ele menata, stvorenog u Drevnoj Kini. Nikirin A. V. - doktor medicinskih nauka. Nii K. - japanski profesor, autor sistema zdravlja, koji uoptava itavo iskustvo iz oblasti zdravlja koje je poznato u istoriji oveanstva. Njegov sistem zasniva se na tome da su svakom ivom organizmu dostupne lekovite sile same prirode, a ovekov zadatak je da pomogne tim silama da efikasnije rade. Malahov G. P. - uveni narodni lekar, propagator metoda urinoterapije za leenje i ienje celog organizma, autor mnogobrojnih publikacija o ienju, podmladivanju i leenju organizma. Malovieko A. - autor mnogobrojnih knjiga o leenju i ienju razliitih organa oveka. Mikulin A. A. - uveni naunik, konstruktor avionskih motora, akademik. Riov A. N. - specijalista u oblasti astromediciue, rukovodilac kole astrologije Kanon". Semjonova N. A. - narodna lekarka, prosvetiteljica Ajurvcdc, osniva rostovskog centra Nada". ^ Strogat L. - autor unikatne knjige Rak. Nastanak, profilaksa, leenje. Sitiii G. N. - kandidat psiholokih nauka, docent koji se posvetio razradi originalnog metoda usmeno-slikovitog i emocionalno-voljnog upravljanja stanjem oveka (USEVUS). Tienko V. K. - narodni lekar iz Simferopolja. Yoker N. - ameriki lekar, koji je propagirao leenje i ienje organizma pomou sokova razliitih biljaka i trava. Frolov E. K. - biolog, koji je razradio sistem ishrane ispod praga (minjmalne ishrane za preivljavanje). Siko Z. A. - bioenergosugestolog. Sadilov E. V. - autor mnogobrojnih publikacija o ienju orga nizma od ljake, predava u koli Jedinstvo".
14

14 Pr im cd ha prevodioca.

51

SISTEMI I NAINI IENJA ORGANIZMA

OPTE IENJE ORGANIZMA

Organizam u celini, a ne pojedini njegovi organi, mogu se istiti na nekoliko naina. Najrasprostranjeniji n a i n j e ienje pomou banje i kupki. U globalne terapije ienja spadaju j o gladovanje i post. Opte kontraindikacije za ienje organizma. - ienje orga nizma je kontraindikativno (ne srne se vriti) za trudne ene (tokom cele trudnoe), ljude sa hroninim oboljenjima (ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, astma, dijabetes i dr.), bolesnike sa onkolokim i infektivnim oboljenjima (hepatitis, difteritis, meningitis, tuberkuloza), kao i za slabe i iscrpljene ljude.

RUSKO KUPATILO Rusko kupatilo je izvanredno sredstvo za obnavljanje snage, i enje organizma od ljake, elienje i skidanje kilograma. U kupatilu se ishrana tkiva poveava kiseonikom, to blagotvorno utie na tonus miia i koi daje elastinost.Vrelina kupatila pojaava krvotok, aktivira rad srca, plua, poboljava razmenu materija i kvalitet lavi (poveava koliinu hemoglobina, eritrocita i leukocita), pojaava rad lezda sa unutranjim luenjem, smiruje bolne oseaje. Vrelina kupatila u k o m binaciji sa masaom odlino stimulie zglobove i miie. Terapija u kupatilu je nezamenjiva za ljude sedeih' profesija, poto dobro nado knauje nedostatak kretanja. Dokazano je da banja smiruje centralni nervni sistem, otklanja umor, poboljava rad bubrega, jetre, elu dano-crevnog trakta i poveava apetit. Na taj nain, banja blagotvorno deluje na ceo organizam. Kupatilo je od pamtiveka postojalo, pre svega zato da bi se orga nizam istio, naroito koa od ljake. Izraunato je da se na j e d n o m centimetru koe nalazi i do 40 000 patogenih mikroba. Meutim, ista i zdrava koa spreava njihovo prodiranje u organizam kroz pore, j e r mikrobi na istoj koi brzo uginu.
15 Prioiedba prevodioca.

55

Koa se sastoji iz epiderma (pokoice), derma (krzna) i potkonog masnog vezivnog tkiva. elije epiderma stalno se zamenjuju novim elijama. Po stepenu pribliavanja elija povrini koe dolazi do pro cesa oroavanja, to jest epidermalne elije gube vodu: u neoroavelim elijama epiderma ima do 7 0 % vode, a u oroavelim samo 10%. Oroavele elije se lako odvajaju od glavnog sloja i zamenjuju novim, istim elijama. U ermu (krznu) se nalaze lojne i znojne lezde, koren kose, miii, krvni sudovi i nervi. Potkono masno vezivno tkivo sadri pramenove kolagenskih i elastinih vlakana, izmeu kojih se nalaze masni renjevi. Ono je posebno razvijeno na petama i jastuiima prstiju. Koa aktivno uestvuje u vodeno-slanoj razmeni materija. Pri pot p u n o m odsustvu vidljivog znojenja kroz kou voda isparava u gasovitom stanju. Broj znojnih lezda na pojedinim delovima tela je veoma veliki. Tako se na 1 c m povrine dlana nalazi vie od 370 znojnih lezda, na tabanima - vie od 360, na vratu - oko 200, na grudima i stomaku - vie od 150, na leima i stranjici - oko 60. oveji orga nizam ima od dva do pet miliona znojnih lezda. Znojne lezde ne izbacuju nita manje vlage iz organizma od bu brega. Koliina znoja, koja se lui sa cele povrine tela za jedan sat, m o e dostii od 2 do 3 kilograma. Koliina vode, koju organizam gubi znojenjem kroz kou, moe dostii od 6 do 10 litara dnevno. U znoju se sadre sledee materije: hlor, natrijum, mlena kiselina, kalijum, azot mokraevine (urea) , amonijak, kalcijum, glukoza, magnezijum, azot amino-kiselina, kreatin (komponente se odreuju prema stepenu smanjivanja). Vitamini se retko lue znojenjem. Kako se odvija proces ienja u ruskom parnom kupatilu? Vrelina koja je proslavila rusko parno kupatilo, otvara i briljivo proiava pore tela, odstranjuje prljavtinu, skida sa gornjeg sloja koe zastarele, umrtvljene i oroavele elije. Stare kone elije zamenjuju se novim. Tako kupatilo pomae ienje i samoobnavljanje organizma. Poviena temperatura podstie pretvaranje ljake u produkte razmene koji se lako odstranjuju. Vrua voda omekava organizam, punei ga vlagom. Pojaan krvotok omoguava da se rastvorena ljaka brzo odstranjuje kroz kou. U vreloj pari kupatila ginu skoro svi patogeni mikrobi. Funkcio nalna sposobnost koe se poboljava, razmena masti se normalizuje. Pri redovnoj primeni parnog kupatila suva koa postaje masnija, a masna suvlja. U ruskom kupatilu se poboljava krvotok pa ovek lake die. Disajni proces nesumnjivo pomau i proiene pore.
2 16

Vrela para ruskog kupatila utie na otpornost koe i postepeno poboljavanje funkcija lojnih lezdi. Rezultat toga je da koa postaje elastinija i da male bore iezavaju. Koa je ne samo privlanija spolja nego i zdravija, j e r jaaju njena fizioloka svojstva. K a d a se ovek p a n u kupatilu, on znojem izbacuje toksine - krajnje produkte razmene materija. Ako se na vreme ne izbace iz organizma, toksini postepeno i neumitno truju organizam. Zahvaljujui izbacivanju toksma iz organizma kroz pore koe olakava se rad bubrega i po boljava vodeno-slana razmena. Poveanje temperature tela u ruskom kupatilu je kiatkotrajno, ali se za to vreme aktiviraju procesi razmene i zatitne sile organizma. Pri t o m e se smanjuje aktivnost mnogih uzronika bolesti. Veina lekara smatra d a j e temperatura za vreme bolesti ivotna snaga i koriste parno kupatilo za leenje mnogih bolesti, na primer, artritisa, A R O (akutnih respiratornih oboljenja), pneumonije, bronhitisa i drugih. Vru vlaan vazduh je odlian stimulator rada svih organa za disanje. On deluje i na grkljan, i na sluzokou nosa, a poboljava i razmenu vazduha u plunim alveolama. Rusko kupatilo pomae da se zidovi arterija proiste jer se holesterin nataloen na zidovima arterija, pod dejstvom pare spaljuje, topi i oksidira. Zahvaljujui tome to rusko kupatilo aktivira rad svih organa i sistema, m o e m o se osloboditi kontraktura (uzetosti) , istezanja, h e m o roida, oboljenja kivnih sudova, gihta, nefhtisa, cistitisa i neuritisa. Osim s t o j e rusko kupatilo odlino sredstvo za ienje organizma, ono je jednostavno i dostupno svima za koje data terapija nije kontraindikativna. Kontraindikacije. - Rusko kupatilo se zabranjuje trudnim enama, ljudima sa obolelim srcem i koji su pre toga preleali insult, malokrvnim ljudima, sa traumama na mozgu, ljudima koji boluju od epilepsije, bolesti Botkina, astme i onkolokim bolesnicima. Ako na koi postoje proireni krvni sudovi rusko kupatilo je takoe kontraindikativno. Ti sudovi su izgubili sposobnost da se suavaju pa da se ne bi j o vie irili, treba izbegavati sve to moe aktivirati snabdevanje koe krvlju.
17

Pravila upotrebe. - Terapiju treba poeti toplim kupkama j e r orga nizam mora da bude zagrejan. Pri pivom ulasku u rusko kupatilo ne treba se umivati sapunom niti koristiti metlicu. Poeljno je izazvati samo znojenje koje traje od 3 do7 minuta. Stariji ljudi, deca i oni koji su prvi put u parnom kupatilu, ne treba odmah da se penju na gornju policu, njima je dovoljna vrelina na dnu.
17 Primedba prevodioca.

16

Prunedba prevodioca.

56

57

Na glavu treba staviti maramu, laganu vunenu kapu, turban napravljen od pekira, a na noge - gumene patike ili papue. U rusko kupatilo se ne srne ii posle obilnog ruka ili ako je eludac prazan. Pre ulaska u rusko kupatilo treba pojesti malo povra, voa ili kau i popiti aj od trava. Dobro je pariti se ujutro od 9 do 11 asova, ali ako n e m a m o mogunosti da parno kupatilo posetimo tada, dobro je uiniti to preko dana ili u veernjim satima. Pri tome, treba imati u vidu da kupanje u parnom kupatilu nou optereuje srce. Posete parnom kupatilu mogu se poveavati svaki put za 1 minut, sve dok se u njemu ne ostane od 15 do 35 minuta. Za obolele to vreme ne srne biti due od 12 do 15 minuta. U poetku je najbolje odleati malo u parnom kupatilu, s tim da glava i noge budu u istom nivou. Ne smemo ustajati naglo, a najbolje je ostati u parnom kupatilu jedan minut, a zatim izai. Pre svakog ulasku u parno kupatilo treba se odmoriti 15-20 minuta. Za to vreme korisno je popiti au aja sa limunom ili uzeti slatko sa ajem. aj piti u manjim gutljajima. Pri ponovnom ulasku u parno kupatilo moemo se pariti metlicom. Metlicu treba prvo podii nagore i otresti, kako bi se zagrejala do temperature gornjeg sloja vazduha. Najbolje je pariti se sa dve metlice odjednom. Prvu etapu treba poeti milovanjem lisnatim delom metlice (to se bolje radi pomou parnjaka). Prisloniti metlicu na stopala, zatim njom polako prelaziti preko nonih listova, bedara, leda i vrata. Posle toga metlicu treba vratiti. Terapiju ponoviti 2 - 3 puta. Trljanje i parenje del uje kao svojevrsna obloga koja poboljava razmenu top'lote, smanjuje bolne oseaje, stimulie znojenje i zagreva kou. U drugoj etapi metlice treba spustiti na slabine i pritisnuti ih 1-3 sekunde. Takvo pritiskanje treba izvriti i u predelu lopatica, kolena i svih mesta gde se osea bol. Ako se pri pritiskanju metlicom j a v e neprijatni oseaji, treba ih otkloniti, umoivi metlicu u hladnu vodu. Treu etapu - ibanje - treba smatrati glavnom u procesu parenja. Ono se vri brzim i lakim pokretima ibanja vrhom metlice. ibanje treba poeti od leda, a potom prei na listove nogu i na stopala. Posle toga treba ibati stomak. A k o se parite parnjakom, sve navedene terapije vre se prvo leei na leima, a zatim na stomaku. Posle ibanja treba pristupiti jaem ibanju. Ono se razlikuje od prethodnog jaim pritiskanjem itave metlice uz telo.Trudite se da ne dodirujete jamice ispod kolena, tu je koa veoma nena. Terapiju treba zavriti laganim milovanjem celog tela metlicama. U parnom kupatilu treba disati kroz nos. U pauzama izmeu ulazaka u parno kupatilo dobro dejstvo ispoljava polivanje hladnom vodom ili 58

kupanje u bazenu sa ledenom vodom. Kontrastne terapije normali frekvenciju sranih kontrakcija i elie (prekaljuju) organizam. Za odlazak u rusko parno kupatilo treba se pripremiti. Najpre m o r a m o odluiti kojom metlicom emo se pariti, kakvu emo vodu sipati u banjsku pe i kakav emo aj piti posle parenja. Metlice za rusko kupatilo. - U rusko kupatilo se tradicionalno odlazi sa brezovom metlicom. Ta metlica je nezamenjiva za ljude koji pate od reumatizma. Ona je savitljiva, vrsta, pogodna i uz to ima specifian miris. Brezova metlica odlino isti kou i korisna je kod gnojnih ospi. Eterine materije koje se izdvajaju u brezovim metlicama p o m a u izbacivanje sluzi (lajma) i poboljavaju disanje. Lekovitu brezovu metlicu najbolje je pripremati 12. lunarnog dana, kada treba odrezati granice breze koja se nalazi blizu vode. Brezova metlica moe se koristiti za dva odlaska u parno kupatilo. Lipova metlica pomae da se glavobolja brzo otkloni. Ona izaziva obilno znojenje, podstie zarastanje rana i leci prehladu. Pare od lipe izazivaju pojaanu sekreciju sluzi i smanjuju temperaturu tela. Osim toga, aroma od lipe blagotvorno utie na bubrege i plua. Lipovu metlicu najbolje je pripremati pri izlasku Meseca. Hrastova metlica je nezamenjiva kod konih oboljenja. Koa je posle nje elastina, nestaje masni odblesak sa koe, j e r hrastova metlica unitava loj ne epove. Taninske materije, koje se sadre u kori hrastovih granica, pogubne su za patogene mikroorganizme. Hrastove metlice treba pripremati u avgustu-septembru ili na 14. lunarni dan. Metlica od koprive je predivno sredstvo protiv radikulita. Pre upo trebe treba je spustiti na pet minuta u vruu, a zatim u hladnu vodu. Posle toga ne moramo se bojati opekotina od koprive. Po slabinama (krstima) se mora paljivo ibati. Metlicu od koprive korisno je upotrebljavati pri oboljenju bubrega i zglobova. Nju treba pripremati u maju-junu od mlade koprive, a suiti je u hladu. Metlica od eukaliptusa je najbolje sredstvo protiv prehlada. Zagrejanu metlicu treba priljubiti uz stopala nogu. Zagrejana (ali ne vrua) metlica od eukaliptusa moe se prisloniti i na lice, to e poboljati disanje. Ta metlica je korisna i kod neuralgije. Eukaliptus ima dosta krute listove, zato ga treba drati due u vruoj vodi, tj. natapati. Treba ga pripremati u avgustu. Oni koji pate od glavobolje, vrtoglavice, kojima esto mrznu noge i ruke, najbolje je da koriste brestovu metlicu. itavo telo treba ibati brestovom metlicom. Zatim uzeti 4 - 5 pregrti lia od bresta, preliti ih 59

kljualom vodom u lavoru ili kofi i malo ohladiti; kada voda postane topla, staviti u nju ruke i noge (lie ne treba vaditi). Klenova metlica ima antiseptiko i protivupalno dejstvo i podstie zarastanje rana. O n a dobro upija znoj, a zajedno sa njim i sve ostale tetne materije. Veoma je korisna metlica od lenika. Ona se moe koristiti kod varikoznog proirenja vena, trofinih gnojnih rana (ireva), neurodermatitisa i ekcema. Nju treba pripremati pri izlasku Meseca. etinarska metlica se priprema od bora, smreke i jele. Pomou takve metlice krvotok se brzo normalizuje. Onima koji se esto pare etinarskom metlicom obezbeden je dug ivot. U parnom kupatilu etinarsku metlicu prvo treba skuvati u kljualoj vodi. Ona mora da odstoji u vodi 30 minuta, a zatim je treba staviti na gornju policu (klupu) i umotati u arav, dok se ne raspari. Potom treba 5 minuta odleati na umotanoj metlici, a zatim blago izmasirati telo. ibanje mogu vriti samo ljudi sa dobrom koom i koji su pripremljeni za to. U nekim sluajevima, kadaje potrebno leiti odjednom vie bolesti, mogu se pripremati kombinovane metlice koje se meaju u jednoj metlici granice, na primer, breze i hrasta ili koprive i eukaliptusa. Moe se vriti i naizmenino ienje sa dvema metlicama: posle brezove treba primeniti hrastovu ili posle metlice od koprive - brezovu itd. ta raditi ako se naemo u ruskom kupatilu bez metlice? Poznato je da se parenje moe obaviti i bez metlice. Treba lei na arav tako da jedan kraj arava visi do poda. Lice koje nam pomae pri parenju mora da podigne slobodan kraj arava da zahvati to vie vrueg vazduha i da pusti arav da slobodno pada nadole. Vru vazduh e efikasno da obuhvati celo telo. Kada se na taj nain nabaci vrua para na oveka koji lei, treba ga trljati kroz arav. Ovu svojevrsnu masau najbolje je ponoviti 3-4 puta. Zatim oveka koji lei moramo okrenuti sa stomaka na leda i istrljati mu grudi sa strane. Ako nema arava moe se upotrebiti pekir. Ako nema nikoga da nas napari i izmasira, m o e m o se sami napariti pomou pekira, a zatim briljivo trljati leda, grudi, stranjicu, bedra i noge. U kamenu banjsku pe najee se naliva samo obina ista voda, ali se u vodu mogu dodavati pivo, kvas ili aromatine trave. U Rusiji su se odavno prali i kupali u odvarima od mente (nane) jer odvari te vrste odlino iste kou. Za dodavanje u vodu dobri su odvari od ubra (Saturcia hortensis), vrani love trave (Origanum vulgare), lipe i kantariona (Hypericum per foratum). Moe se pripremati i ekstrakt od listova breze, kleke, lipe, pelena (Artemisia absinthium) i alfije. 60

Prvo treba pljusnuti na kamenje pei obinu vrelu vodu, a potom vodu sa odvarom. Potom saekati malo i ponovo sipati obinu istu vodu, zatim vodu sa odvarom.

SAUNA Dejstvo saune po svom uticaju na oveji organizam isto je kao dejstvo ruske banje sa parom. Ali u parnom kupatilu ovek trpi vee optereenje na srano-vaskularni, disajni i nervni sistem. U parnom kupatilu temperatura raste do 4 0 - 5 0 C , ali zato vlanost dolazi skoro do 100%. U parnom kupatilu ovek se manje znoji, nego k a d a j e okruen suvom parom, ali se primetno pojaava efekat ienja zahvaljujui kondenzaciji vode na telu. Parno kupatilo vie odgovara oelienom i fiziki j a k o m oveku, dok je istovremeno sauna prihvatljivija za manje j a k e ljude, za rekonvalescente, starije ljude i decu. Deca se mogu voditi u saunu tek kad napune tri godine. Temperatura vazduha ti sauni moe dostizati od 90 do 100C. Pravi/a upotrebe. Pre ulaska u prostorije saune najpre treba oprati telo sapunom i likom od lipe (glavu ne prati) i obrisati se na suvo. Na glavu treba staviti laganu vunenu kapu ili maramu od cica, a u saunu ui bez obue. Pri prvom ulasku u saunu ne smemo se zadrati due od 10 minuta i ne s m e m o praviti nikakve suvine pokrete. Najpogodniji (najbezbedniji, najbolji) poloaj je leanje na aravu ili frotir-pekiru. Organizam najee sam signalizuje kada treba izai iz saune, tj. kada se pojaa lupanje srca, a disanje postane ubrzano i povrinsko. Pre izlaska iz saune treba malo odsedeti sa oputenim nogama, inae mogu nastati vrtogla vica i nesvestica zbog nagle preraspodele krvi pri brzom ustajanju. Posle prvog izlaska iz saune treba se odmah zagnjuriti u bazen sa hladnom vodom ili stati pod hladan tu. U bazen treba ulaziti postepeno, i ne roniti, a pod tu pivo staviti noge i ruke, a zatim celim telom stati pod hladan mlaz. Duina drugog boravka u sauni je neto vea, nego u prvom sluaju, od 10 do 12 minuta. Posle ponovo moramo stati pod hladan tu, a zatim pod topao kada treba oprati glavu amponom. Kada zavrimo terapiju, dobro je da se popije aj od trava sa limunom. Ne treba ulaziti u saunu vie od tri puta. Na kraju se treba odmoriti najmanje pola sata, s t o j e potrebno za uspostavljanje normalne tempera ture tela. Dok se nalazimo u sauni moramo kontrolisati svoje samooseanje. Najsigurniji pokazatelj je na puis. Njegova frekvencija pre ulaska u saunu treba da bude oko 60 otkucaja u minutu, a posle 10 minuta boravka u sauni ona se moe poveati od 110 do 120 otkucaja. Posle 61

odmora smanjie se do 80 otkucaja, za vreme drugog ulaska frekvencija otkucaja moe se poveati od 12 do 140 otkucaja, a posle odmora ponovo pasti do 80 otkucaja u minutu. ajevi za saunu i banju. - Odlino sredstvo za preznojavanje je lipov aj koji treba pripremiti na sledei nain. Cvetove lipe preliti kljualom vodom, staviti na vatru i kuvati 10 minuta, potom procediti i dodati po ukusu med ili eer. Meani aj utoljava ed i snabdeva organizam korisnim mate rijama. Za njegovo pripremanje treba uzeti 3 dela suvog kantariona, nane (mente) i vranilove trave, po 1 deo suenih plodova zove (sambucus nigra) i ipka. Na 50 grama smee treba uzeti litar kljuale vode. Organizam dopunski isti i vitaminizira aj od ipka i kamilice. Suene plodove ipka treba isitniti, preliti vrelom vodom i kuvati 5 minuta. Suene cvetove kamilice (bele rade) dodati uz ipak, poklopiti posudu i ostaviti da odstoji. Posle 10 minuta aj procediti i piti sa medom ili eerom. Preznojavajua svojstva ima i aj od oskorue (Sorbus aucupana) i maline. Suene plodove oskorue i maline, uzete u jednakim koli inama, i suve listove od crne ribizle (Ribes nigrum) pomeati i zavariti u aj niku. Aromatian je i obnavlja snagu aj od vranilove trave, kantariona i ipka, koji se pije posle saune (banje). Trave i plodove treba isitniti i preliti kljualom vodom i ostaviti da odstoji od 10 do 15 minuta. Sobna parionica. - Oni koji iz bilo kojih razloga ne mogu da poseuju banju (saunu), mogu da naprave parionicu u kui. Prvo saiti veliku vreu sa dnom i vezicama odozgo od vrstog polietilena. Na dno postaviti greja i prikljuiti ga na elektrinu mreu kroz poseban otvor sa strane vree. Pored grejaa u vreu treba staviti stolicu sa drvenim ili plastinim seditem. Skinuti svu odeu i obuu, esti na stolicu, podii stranice vree i zavezati pantljiku (vrpcu) vree za vrat. Glava treba d a j e slobodna (to je najbolje uraditi uz pomo ukuana). Temperatura u vrei brzo naraste od 80 do 90 C, pa se ne treba grejati due od 10 do 15 minuta. Takvo parno kupatilo treba primenjivati svakoga dana. Posle terapije treba se politi hladnom vodom, a zatim oprati sapunom i likom od lipe. Upozorenje. - U vreu se moe postaviti samo greja sa zatvorenim spiralama (grejnim t e l o m ) . Pri tome obavezno voditi rauna da greja ne dodiruje stranice vree.
18

KUPKE Primena kupki takode spada u terapije ienja. Mehanizmom pozi tivne povratne sprege refleksnim putem ostvaruje se reakcija organizma na dejstvo vodenih terapija pri emu vodeu ulogu ima centralni nervni sistem. Nadraaj koe, prouzrokovan kupkama, temperaturnim ili hemijskim putem stimulie vane procese u organizmu, koji pomau ienje organizma od ljake. Termike kupke. Opte hladne kupke. - Kupke kod kojih je temperatura vode ispod 20 C, nazivaju se hladnim. Takve kupke podstiu poveanje tonusa srano-vaskularnog sistema, poboljavaju razmenu materija, pojaa vaju venozni krvotok i limfotok, poveavaju tonus miia i smanjuju arterijski pritisak. Pravila. - Sa hladnim kupkama najbolje je poeti leti trljajui pojedine delove tela hladnom vodom. Ne srne se naglo ulaziti, niti odjednom zaroniti u hladnu vodu. To je posebno kontraindikativno za poetnike. Primena hladne kupke treba da bude ograniena: za po etnike najvie pola minuta, a kasnije se moe poveavati od 2 do 4 minuta. Posle primene hladne kupke treba istrljati kou suvim i grubim pekirom sve dok se ne pojave vidljive reakcije koe i oseaj toplote. Indikacije primene. - Nesanica, premor, naruavanje apetita, gojaznost i poveanje arterijskog pritiska. Opte vrue kupke. - Kupke sa temperaturom vode iznad 39 C nazivaju se vruim. Vrue kupke pojaavaju rad sranog miia, bu brega, aktiviraju proces metabolizma i izbacivanje tetnih materija iz organizma, pomau otvaranje zatvorenih kapilara i poboljavaju na taj nain sve procese vane za zdravlje. Pravila. U kadu sa vruom vodom ne smemo odjednom zaroniti. U poetku temperatura vode treba da bude 36-37 C. Zatim u kadu treba dodavati vruu vodu, dovodei postepeno temperaturu od 39 do 40 C. Sudovi se u tom sluaju ire postepeno, a efekat ienja pojaava. Duina trajanja vruih kupki treba da bude ograniena - od 1 do 2 sata. Broj terapija odreuje se individualno za svakog bolesnika. Posle svake vrue kupke potreban je odmor od 10 do 20 minuta. Ind i ka ije pri men e. - Opta infekcija krvi, otitis, sva infektivna oboljenja kod dece (arlah, male boginje, difterija), sve vrste malignih tumora (poveavaju otpornost, poboljavaju sastav krvi, efikasno otkla63

18

Primedba prevodioca.

62

njaju bolove), grevi u bubrezima, neki akutni oblici trovanja (na pri mer, parama benzina). Kontraindikacije. - Povien arterijski pritisak, povean pritisak kimene modine, ciroza jetre, otvorena tuberkuloza plua, otok mozga, infarkt miokarda. Kupke sa pramenom hemijskog sastava

Luinske kupke. U kadu sa svezom vodom i temperatiuom od 36 do 3 7 C dodati od 300 do 500 grama rastvorene sode. Indikacije primene. - Poveana sanjivost, umaranje, neke kone bolesti i za razmekavanje ronatog sloja vlaknastog vezivnog tkiva. A.Maloviko predlae da se u luinske (alkalne) kupke pored sode doda 200 grama sode i 70 grama kvasca za jednu kupku u kadi. Temperatura vode u kadi pri tome mora biti 38,5 C, trajanje kupke 15 minuta, a primena - 2 puta nedeljno. Luinske kupke sa kvascem pomau da se likvidira venozni zastoj krvi.
J

etinarske kupke. - etinarske kupke podstiu intenzivno ienje koe, sudova i stimulaciju nervnog sistema. A. S. Z a l m a n o v je takode ukazivao na ienje pomou etinarskih kupki od toksina umora odumrlih elija organizma. Ako se te elije na vreme ne odstrane iz organizma, one poinju da ga truju otrovom leine, nastaje bezuzroni" brzi zamor, iz oveka izlazi smrad. etinarske kupke mogu se pripremiti pomou ekstrakta (tenog, u vidu praka ili tableta fabrike proizvodnje) ili da sami pripremimo odvar. Radi toga treba preliti 300 grama etinarskih iglica sa 3 litra hladne vode i kuvati ih, kada prokljuaju, od 10 do 20 minuta. Odvar izliti u kadu sa temperaturom vode od 36 do 37 C. G. P. Malaliov predlae sledei ekstrakt za kadu: Iglice od smreke (jele), sitno izrezane granice i isitnjene iarke - ukupno oko kilogram suve smee - kuvati 30 minuta u 7 - 8 litara kljuale vode. Posle toga dobro poklopiti i ostaviti da odstoji 12 asova. Dobar ekstrakt od etina ima braon boju. Nasuti ga u kadu sa toplom vodom ( 3 6 - 4 0 C). Terapija traje od 10 do 20 i vie minuta i zavisi od samooseanja. Temperatura vode se od terapije do terapije postepeno poveava, ali je samooseanje po tom pitanju najglavniji kriterijum. Nedeljno treba uraditi od 2 do 3 kupke. Posle terapije primeniti prohladan tu od 5 do 10 sekundi. Ciklus slinih kupki traje oko mesec dana". Kombinacijom etinarskih kupki i etinarskog odvara m o e m o se izbaviti od 8 0 % razliitih oboljenja. Recept etinarskog odvara koji se pije: 5 supenih kaika jelovih (smrekovih) iglica preliti sa pola litra kljuale vode i kuvati na blagoj vatri 5 minuta. Ostaviti da odstoji i procediti. Odvar naliti u termos i uzimati topao tokom dana. Kupke sa alfijom - Kupka sa alfijom moe se pripremiti pomou ekstrakta fabrike proizvodnje ili da sami pripremimo ekstrakt. Ekstrakt od alfije moe se pripremiti ako se 100 grama suve alfije kuva 1 sat u litri vode, posle ega ostaviti da odstoji 24 sata. Ekstrakt sipati u kadu gde je temperatura vode 3 6 - 3 8 C. Indikacije primene. - Radikulitis, pleksitis i neuritis. 64

Slane kupke. - U kadu sa svezom vodom (35-36 C) dodati od 3 do 4 kilograma hlorida natrijuma. Indikacije primene. - Oboljenja aparata za oslanjanje i kretanje, hronini poliartritisi razliite etiologije, radikulitis, pleksitis, neuritis, kone bolesti. Dejstvo slane kupke nije ogranieno vremenom boravka u kadi: estice soli, koje su ostale na koi, i narednih asova posle kupke ispoljavaju lako iritirajue dejstvo na nervne zavretke, poboljavaju stanje koe, tonizujui i istei je. Terpentinske kupke. - Terpentinske kupke je predloio lekar A. S. Zalmanov. On je izradio propise pripremanja bele emulzije" i utog rastvora" od terpentina. Terpentin je oieno teipentinsko ulje koje se dobija iz borove smole. On ima rastvarajua, stimuliua i dezinfekciona svojstva. U lekovite svrhe koristili su ga Sumeri, stari Grci i Rimljani. Z b o g svojstava da se odlino rastvara terpentin lako prodire kroz kou i deluje na nervne zavretke. Postoje dve vrste terpentinskih kupki sa utom i belom emulzijom. Terpentinske kupke sa belom emulzijom

Indikacije primene. - Kupke pojaavaju pulzaciju kapilara i krvo tok. Primenjuju se kod hipotonije, arteritisa, detbrmacionih poliartritisa, miinih atrofija, usporenih (mlitavih) paraliza, impotencije, prostatitisa, za ubrzavanje zarastanja preloma, kod infarkta miokarda i iijasa, kao i za ljude sa smanjenim arterijskim pritiskom. Prvih 10 dana kupke treba primenjivati svakog drugog dana, a zatim svakog treeg dana ili 2 puta nedeljno u tano odreene dane. U dane kada se ne primenjuje kupka, treba raditi vrua grudna umotavanja (pred spavanje) i prohladno umotavanje nogu (preko noi). Poslednja terapija (umotavanje nogu) izaziva refleksno irenje krvnih sudova donjih
1)
l

Primedba prevodioca.

65

udova i, prema tome, poboljava krvotok u njima i pomae razvijanje dopunskih krvnih sudova. To je veoma vano kod arteritisa donjih udova. ema primene kupki sa belom emulzijom prikazana je na tabeli 1.
Tabela 1 - Primata kupki sa belom terpentinskom emulzijom

rastvori. Kada se sapun potpuno rastvori skinuti lonac (erpu) sa vatre. Vru rastvor sipati u posudu (staklenu ili polietilensku litarsku teglu flau) sa terpentinom. Pripremljena bela emulzija izgleda kao kiselo mleko (jogurt), konzistencije sveeg belanceta od kokoijeg jajeta. Pri uvanju ona se raslojava, pa je pre upotrebe treba dobro umutiti. uvati na sobnoj temperaturi do godinu dana. Primena belib terpentinskih kupki - Sledeu primenu predlae A. M a l o v i e k o : Sipati u kadu vodu ija je temperatura 36 C. U vreloj vodi rastvoriti potrebnu dozu bele emulzije, sipati u kadu i briljivo promeati. A k o se emulzija u kadi ne promea dobro moe doi do opekotina posebno osetljivih delova koe. Namazati polne organe (naroito monice kod mukaraca), medicu (perineum)" , mar, sve ogrebotine i ranice na telu i udubljenja ispod pazuha vazelinom ili bilo kojim biljnim uljem i lei u kadu. Tokom 5 minuta dovesti temperaturu vode u kadi do 38 Ci ostati u leeem poloaju j o 10 minuta pri toj temperaturi. Zatim izai iz kade, ne brisati telo, obui staro rublje i lei u postelju.
0

Broj kupke 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

Koliina emulzije, mililitara 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100 105 110 115 120

Temperaturni reim, C 36", posle 5 minuta 38 36, posle 5 minuta 38 36, posle 5 minuta 38 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36,5 posle 5 minuta 38,50 36.5 posle 5 minuta 38,50

Trajanje kupke, min 15 15 15 15 15 16 16 16 16 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

Za vreme kupke ili posle nje moe se javiti reakcija na koi u vidu oseaja lakog peenja (eenja), tipanja ili peckanja. Reakcije su individualne i traju od 15 do 45 minuta posle kupke. Ako je reakcija veoma j a k a (neprijatna), doza se smanjuje i ne poveava se sve dok se koa ne privikne i reakcija ne oslabi." Kupke sa utom emulzijom

Primjedba;

poev o d 2 2 . kupke terapija se primenjuje po reimu k u p k e broj 2 1 .

Kontraindikacije. - Hipertonija. Terpentinske kupke ne smeju se primenjivati zajedno sa injekcijama, uzimanjem antibiotika, hormona, leenjem ultrazvukom, zraenjem, hemioterapijom i drugim jakim terapijama. Recept za pripremanje emulzije: 550 mililitara destilovane vode, 3 grama salicilne kiseline, 30 grama dejeg sapuna i 500 grama terpentina. , Macin pripremanja. - U kljualu vodu uz meanje sipati salicilnu kiselinu, zatim dodati izrendan sapun i sve meati dok se potpuno ne 66

Indikacije primene. - Hipertonina bolest. Posle kure leenja (po pravilu, najmanje 3 meseca) arterijski pritisak se stabilno smanjuje, a opte stanje organizma poboljava. Normalizuju se pokazatelji glavne razmene, kapilaroskopije i spoljanjeg disanja. U krvi se smanjuje koliina holesterola i eera, pojaava se luenje mokrae (diureza). Takvo stanje kod pacijenata se odrava 2 godine i due. ute kupke treba primenjivati kod dijabetesa, infarkta miokarda sa arterijskim pritiskom iznad 150 milimetara, glaukoma, preloma kostiju, salpingitisa i adneksitisa, a takode za podmladivanje (za ljude sa pritiskom veim od 140 milimetara). uti rastvor resorbuje (splanjava) egzostoze, koje se javljaju kod hipertrofinog deformacionog reumatizma i otklanja taloge kalcij uma u veznim tkivima i tetivama. Kod posledica izliva krvi u mozak i melopatija uti rastvor ispira ostatke mrtvih elija i stvara povoljne uslove za oivljavanje zbijenih neurona.
20 Primcdba prevodioca.

67

Recept za pripremanje utog rastvora: 200 mililitara destilovane vode, 300 mililitara ricinusovog ulja, 40 grama nagrizaj ueg natrijuma (niadora), 250 mililitara oleinske kiseline, 750 mililitara terpentina. Nain pripremanja. - Ricinusovo ulje naliti u emajliranu erpu, staviti u drugu posudu sa vodom i kuvati dok ulje ne prokljua. Dodati nagrizajui natrij um, rastvoren u vodi, i meati dok se ne stvori masa u obliku kaice. ema primene utih terpentinskih kupki prikazana je u tabeli 2. Kada smea postane tena kao zejtin i na njenoj povrini se pojavi tanak sloj bele pene, prekinuti zagrevanje, skinuti sa vatre i u lonac naliti terpentin. Jo jednom sve promeati i sipati u flae (tegle). uvati na sobnoj temperaturi do godinu dana.
Tabela 2 - Primena utih terpentinskih kupki

Meovite

terpentinske

kupke

Indikacije primene. - Kod hroninih mielopatija sa atrofijom miia i povienog arterijskog pritiska treba poeti sa utim kupkama - narav no, u kombinaciji sa dijetom osiromaenom solima i belanevinama. Kada pritisak padne do 160 milimetara . st., utom rastvoru treba dodati belu emulziju ( 1 5 - 2 0 - 3 0 mililitara, sve do 60 mililitara bele emulzije na 60 mililitara utog rastvora). Meovite kupke se mogu preporuiti ak i kod maksimalnog arteri j s k o g pritiska - 180 milimetara, naizmenino smenjujui 2 meovite kupke i j e d n u utu (tabela 3).
Tabela 3 Koliina -

Primahu

kupki sa

meovitom

emulzijom

Traja Koliinu Br. emulzije, mil. Temperaturni reim, C

U

nje kupke, min.

Broj kup ke 1 2 3 4 5 6 7 8 9

bele
emulzije,

Koliina utog rastvora,

Trajanje T e m p e r a t u r n i reim, C kupke,

mililitara 20 25 30 35 40 45 50 55
60

mililitara 30 30 30 35 40 45 50 55 60 36, 36, 36, 36, 36, 36, 36, 36, 36, posle posle posle posle posle posle posle posle posle 5 5 5 5 5 5 5 5 5 min. min. min. min. min. min. min. min. min. 39C 39C 39C 39C 39C 39C 40C 40C 40C

minuta 15 15 15 16 16 16 16 16 17

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120

36, posle 5 min. 39 36, posle 5 min. 39 36, posle 5 min. 39 36, posle 5 min. 39 36, posle 5 min. 39, od 12. min. - 4 0 36, posle 5 min. 39, od 12. min. - 4 0 36, posle 5 min. 39, od 12. min. - 4 0 36, posle 5 min. 39, poslednjih 4 min. - 41 36, posle 5 min. 39, poslednjih 4 m i n . - 41 36, posle 5 min. 39, poslednjih 4 m i n . - 41 36, p o s l e 5 min. 39,poslednjih 4 m i n . - 41

15 15 16 16 16 16 17 17 18 18 18

Primedba:

poev od 10. kupke terapija se vri po reimu kupke broj 9.

Primedba: od 12. kupke pa nadalje terapija se vri po reimu kupke broj 1 I

Dalji postupak primene je isti kao sa belom emulzijom. Po zavr etku terapije treba se osuiti suvim zagrejanim pekirom. Ne srne se trljati, da se sa koe ne bi skinuo terpentin. Umotati se aravom ili ebetom i lei u postelju na 30 minuta. Radi pojaanja znojenja za vreme o d m o r a moe se piti aj sa medom ili malinom, a posle pola sata treba obui suvo rublje i odleati j o 1-2 sata. O b e kupke veoma efikasno otklanjaju bol. Ijedan i drugi nain terpentinskih kupki, ija se dejstva meusobno dopunjavaju, omoguavaju da se leenje prilagodi svakom pojedincu i da se primene u svakom trenutku. Ova vrsta leenja dostupna je i lekaru i pacijentu u kui i u bilo koje godinje doba. 68

U sluaju hipertonije bubrene etiologije ili hipertonine bolesti, propraene luenjem mokrae sa nedostatkom mokraevine - uree (ispod 1012 grama/litar), mokrane kiseline (ispod 7 grama/litar), m o e se primenjivati dijeta bez soli i sa vrlo malo belanevina; terapija ienja debelog creva i jetre; svaka 3 dana treba primenjivati kupke sa 60 mililitara utog rastvora, sa temperaturom vode u kadi od 39 do 40 C, u trajanju od 1 5 - 1 6 - 1 7 - 1 8 - 2 0 minuta. Kod atrofije miia treba primeniti 10-12 kupki sa utim rastvorom, a zatim meovite. Te kupke obezbeuju dotok amino-kiselina u krv kroz otvorene kapilare, koji su dotle bili zatvoreni. Izmeu ostalog amino-kiseline oslobaaju histamin. On, osim efekta otklanjanja boli, iri zatvorene kapilare miinog sistema i kapilare udova, dospeva u arterije razliitih organa, prodirui sve dublje u organe trbune i grudne duplje, u mozak 69

glave i kimenu modinu, u krv i limfu. Pri tome se obnavlja krvotok, poboljava fizioloko i psihiko stanje i dolazi do ozdravljenja itavog organizma.

IENJE K R E T A N J E M Fiziko optereenje

Suvie esti potresi nisu korisni. U meuprostoru izmeu venskih zalizaka (ventila) ne uspeva da se nagomila dovoljna koliina krvi i njen talas ne zapljuskuje sledei sprat" vene. Pri svakom vebanju treba uraditi najvie 60 potresa. Treba ih raditi grubo (odseno), ali ne naglo, kako ne bismo izazvali bol u glavi. Potresi treba da budu isti kao oni koje je priroda odredila pri tranju. Zato vibrogimnastika ne predstavlja nikakvu opasnost za kimu i njene diskove. Indikacije primene. - Posle bavljenja vibiogimnastikom napetost u glavi prolazi, prouzrokovana prilivom krvi usled dugog i napornog u m n o g rada. To se objanjava time to inercione sile energino proteruju venoznu krv od glave prema srcu. Vibrogimnastika je korisna za alpiniste ali i za druge ljude koji se penju na planine. Te jednominutne vebe treba raditi posle svakih 150-200 metara nadmorske visine. Ove vebe posebno efikasno otkla njaju umor nastao usled dugog hodanja. Razdrmavanje organizma, koje stimulie energinije pulsiranje krvi u venama, otklanja nagomilanu ljaku i trombove pored venoznih ven tila (zalizaka). Prema tome, potresanje organizma je efikasna pomo za spreavanje i leenje mnogobrojnih oboljenja unutranjih organa, sred stvo za spreavanje tromboflebitisa i ak infarkta (mikrotromboflebitisa vena sranog miia).

Organizam se moe oistiti pomou redovnog intenzivnog fizikog optereenja: hodanja, tranja, plivanja, tranja na skijama, vonje bicikla i veslanja (najmanje 3 puta nedeljno po 30 i vie minuta). Odlino sredstvo za odravanje unutranje istoe u organizmu su j o g a vebe. Opte ienje moe se vriti pomou vebi Koti aktivardhak. Stav stojei, noge rairene u irini ramena, stopala paralelna. Udahnuti vazduh kroz nos i podii ruke nagore sa dlanovima napred i sastavljenim prstima ruku. Gledati pravo ispred sebe. Zadrati disanje i polako nakloniti trup, glavu i ruke napred i nadole, teei da dodirnemo dlanovima tepih tako, da malim prstima ruku dodirnemo velike prste na nogama. Kolena ne treba savijati. Glavu provui izmeu ruku, izdahnuti kroz nos i ostati u tom poloaju, zadravi disanje. Zatim istovremeno sa mirnim udisajem kroz nos podii trup, glavu i ruke nagore i mirno izdiui kroz nos spustiti ruke niz telo. Panja treba da bude usredsreena na kista (slabine). Vebu uraditi od 1 do 5 puta. Indikacije primene. - V e b a poboljava proces ienja krvi i odstranjuje suvine masne naslage na leima. Osim toga, ona je korisna za ljude koji pate od razliitih oboljenja u predelu lea, kista i stomaka.

ienje

pomou

tranja

Vibrogimnastika ienje elija od otpadaka produkata razmene materija (ljake) priroda nije najbolje regulisala. Zato treba koristiti spoljanju pomo udarce petom ili itavim stopalom o zemlju za vreme brzog hodanja. Metod vebanja je razradio akademik Mikulin. Podii se na prstima tako da pete odvojimo od poda na samo jedan centimetar i naglo se spustiti na pod. Zahvaljujui tome dolazi do potresa, a krv u venama dobij a dopunski impuls za kretanje navie. Takve potrese tela treba raditi bez urbe, ne bre od j e d n o g u sekundi. Posle trideset vebi (potresa) treba napraviti pauzu od 5 do 10 sekundi. Tokom dana treba ponoviti vebu 3-5 puta po jedan minut. Pete se ne smeju podizati vie od j e d n o g centimetra iznad poda, j e r moe doi do nepotrebnog zamaranja stopala. 70

Sporo hodanje, koje veinom koriste stariji ljudi, izaziva oseaj umora, j e r se ljaka iz organizma izbacuje u malim koliinama. Metod primene. - T r e b a ii bodro, brzo, krupnim koracima, trudei se da koraamo to je mogue vre, oslanjajui se na potpeticu i stavljajui nogu na zemlju itavim stopalom, da bi snanim kontra kcijama miia, udarima i potresima celog tela izazvali naglo i potpuno ienje organizma od ljake. Posle takve etnje ovek osea bodrost (ivahnost) i priliv snage. Isto tako, vrsto treba staviti nogu na zemlju ili pod, prvenstveno na potpeticu, za v r e m e tranja, tranja u mestu i pri bilo kojim vebama sa skokovima. Tranje na prstima" nije dobro, j e r se potresi ublauju napre zanjem stopala. Ona se zamaraju, a ienje od ljake pogorava. Da bi se stekla maksimalna ivahnost i zdravlje poeljno je svako d n e v n o trati od 15 do 20 minuta po 2 - 3 kilometra, trudei se da se oslanjamo s t o j e mogue vre na petu. 71

A J U R V E D S K I METODI I E N J A Terapeutsko povraanje (Vaman)

Za vaman su potrebni: koren slatkog drveta, iirot, so i karda ( A m o m u m Cardamomum).

Purgativna sredstva (Virean^

Kada se lui mnogo ui, koja se nagomilava u unom mehuru, jetri ili crevima, javljaju se alergijske ospe ili upala koe (bubuljice, der matitis) uporedo sa hroninom groznicom, vodenom boleu, povra anjem ui ili uticom. U takvim sluajevima A j u r v e d a preporuuje virean (purgativno sredstvo), kao , na primer, ekstrakt od aleksandrijskog lista (blagi purgativ). Ipak kod ljudi sa vata ili pitta kon stitucijama ak i takvi purgativi mogu izazvati bolne greve usled pogoranja peristaltike u debelom crevu. Zato je za njih efikasnije da u z m u au vrueg mleka u koje treba dodati dve ajne (kafene) kaike ghi (pretopljeni maslac koji je oien). Takav purgativ, uzet pred spavanje, pomae da se smanji viak pitta, koji naruava normalno funkcionisanje ui u organizmu. Za vreme uzimanja purgativa veoma je vano da se bude na dijeti: ne treba jesti hranu koja pojaava njegova preovlaujua svojstva {vata, pitta ili kapha) i izbacuje iz ravnotee doe. Purgative ne treba da uzimaju ljudi sa smanjenom agni (koji jedva da su ivi)' pri jakoj groznici, pro livu, tekom zatvoru, pri krvarenju iz plua ili pravog creva. Ne smeju se uzimati ni, ako postoji strano telo u elucu, posle klistiranja, iscrpljenosti, slabosti ili pri ispadanju pravog creva. Virean je veoma efikasan proista, jer isti pitta i krv od toksina. Virean se moe primenjivati treeg dana posle vaman-tcrapije. Ako je vaman zabranjen, dozvoljava se virean. Radi pripreme za to leenje treba primeniti ulje i parenje. Virean temeljito isti i znojne lezde, tanko i debelo crevo, bubrege, eludac, jetru i slezinu. Indikacije primene. - Kone bolesti, hronina groznica, hemoroidi, tumori trbune duplje, gliste, giht i utica. Kontraindikacije. - Deji uzrast i poodmakle godine, debilnost, jaka groznica, smanjeni agni, nesvarljivost (indigestija)"", krvarenje, proliv, strano telo u elucu. Za virean su potrebni: aleksandrijski list (Cassia Senna), suve ljive, ljuske lanenog semena, koren maslaka, kravlje mleko, ricinusovo ulje, suvo groe i mango. Terapija klistiranja (basti)

Kada su plua optereena sa sluzi, koja nas mui napadima bron hitisa, kalja, prehlade ili astme, A j u r v e d a preporuuje vaman (tera peutsko povraanje) za odstranjivanje sluzi, koja stvara viak kaphe. Prvo treba popiti 3 - 4 ae ekstrakta od korena slatkog drveta (Glycyrrhiza glabra) ili korena idirota (Aeorus calamus), zatim izazvati povraanje masirajui jezik. To oslobaa od uzbuenja. Ili ujutro, pre ienja zuba, treba popiti dve ae slane vode, to e smanjiti kapha, a zatim, masirajui jezik, izazvati povraanje. Posle odstranjivanja sluzi nastupa olakanje, prestaju hroptanje, alergija, sipnja (astma)' i zapuenost, a sinusi se iste. Indikacije primene. - Terapeutsko povraanje preporuuje se pri oboljenju koe, hronine astme, dijabetesa, hronine prehlade, limfatoznih zapuenja, hronino slabe probave, otoka (tumora), epilepsije (u pauzama izmeu napada), [ironinih oboljenja sinusa i napada tonzilitisa. Za uspeno sprovodenje terapeutskog povraanja prethodne mere su potrebne uvee, uoi jutarnjeg vamana (povraanja) dobro je istrljati se uljem i napariti se. Na dan ili tri dana pre vamana bolesnik treba da popije solju ulja dva do tri puta dnevno, dok mu stolica ne postane masna i dok se ne javi oseaj munine. Treba jesti kaphagene produkte kako bismo poveali kap Ini u organizmu. Vaman se obavlja ujutro (vreme kapha). Bolesnik treba da pojede glaziranu riu (pirina) i dobro zasoljen jogurt natate, to e znatno pojaati kapha u elucu, a topla oblaganja (prekrivanja) grudi i lea j o e bolje razgoreti kaphu. Bolesnik treba da mirno sedi na niskoj stolici i da pije smeu ekstrakta od korena slatkog drveta sa medom ili aj od korena idirota. Koliinu tih preparata za povraanje treba izmeriti i zapisati pre upotrebe, da bi se kasnije mogla odrediti doza povraanja. im popije takav ekstrakt bolesnik treba da oseti muninu. Posle masiranja korena jezika poinje povraanje, koje treba produiti sve dok bolesnik ne pone da povraa u. Stepen uspenosti leenja odreuje se: l) brojem izazvanih povra anja (8 - maksimum, 6 - srednje i 4 - minimalno), 2) obimom povraanja (1 l i t a r - maksimum, 750 mililitara - srednja koliina, 473 mililitra - minimalna koliina). Mere posle leenja: mirovanje, post, ne suzdravati prirodne funk cije organizma (mokrenje, evakuacija ekskrementnih masa, gasova, lajanje, kaalj). Kontraindikacije. - Deji uzrast, poodmakle godine, kod glado vanja, debilizma, oboljenja srca, kaverni na pluima, krvarenja iz gor njih disajnih puteva, menstruacija, trudnoe, iscrpljenosti i gojaznosti. 72

Ajurvedsko leenje klistirom predvia unoenje u pravo crevo lekova kao to su sezamovo ili iii itovo ulje ili smea trava u tenom stanju.
21 22 Primedba prevodioca. Primedba prevodioca.

73

Lekovito klistiranje potpuno leci vata-poremeaje, ublauje prehladu, seksualne poremeaje, pomae kod kamena u bubrezima, bolova u srcu, povraanja, bolova u leima i vratu, poviene kiseline. Mnogi vata-poretneaji (iijas, artritis, reumatizam, giht) uspeno se lece ajurvedskim klistiranjem. Vata je veoma aktivan princip u patogenezi: oko 80 pore meaja u organizmu vezani su za vata. I ajurvedski klistir leci 8 0 % tih bolesti. Lekovit klistir se ne srne primenjivati na bolesnicima koji pate od proliva ili krvarenja iz pravog creva. Zadravajui ekskrement, mokrau, u i druge otpade, vata se obino lokalizuje u debelom crevu i u kostima (sluzokoa debelog creva hrani kosti) i zato svako leenje, koje se vri kroz pravo crevo, prodire duboko u tkivo i kosti, korigujui vata-poremeaje. Tipovi klistira: 1) klistir sa uljem - pola do jedne olje sezamovog ulja (kod hroninog zatvora), 2) klistir sa odvarom - skuvati pola olje gaveza (Symphytum officinale) i dodati pola olje toplog sezamovog ulja, 3) klistir sa hranom - jedna olja toplog mleka. Indikacije primene. - Zatvor, naduvenost stomaka, bolovi u donjem delu lea, giht, reumatizam, iijas, artritis, nervni poremeaji, vata-glavobolja, iscrpljenost i atrofija miia. Kontraindikacije. - Dijabetes, gojaznost, inigestija, smanjenje agni, proirenje slezine, gubitak svesti - za klistire sa uljem; klistir sa odvarom zabranjen je kod debilnosti, tucanja, hemoroida, upale anusa (mara), proliva, trudnoe, vodene bolesti i dijabetesa; klistir sa hra nom zabranjen je kod dijabetesa, gojaznosti, limfnih zapuenja, indigestije, kalja, sipnje (astme), proliva, anemije udejem ili starijem dobu. Klistiranje uljem ili odvarom treba da traje najmanje 30 minuta. Bolje je da traje toliko dugo, koliko je to mogue.

ljudi ima poremeaj u nosnoj pregradi, u jednu nozdrvu prodiremo lake, nego u drugu. Masaa se mora vriti laganim pokretima, u poetku u smeru kretanja kazaljke na satu, a zatim - u suprotnom smeru. Na taj nain se moe otkloniti uzbudenost koja blokira disajni trakt. Takvo leenje je korisno ujutro i uvee. Od tih prostih vebi promenie se ne samo tip disanja, ve e se po stepenu oslobaanja od uzbuenosti poboljati vid. Pri nasji s a h r a n o m upotrebljavati ghi (oien i pretopljen maslac) i so. Taj tip leenja primenjuje se kod vata-poremeaja: migrene, suvoe grla i nosa, nervoze, uznemirenosti, straha, vrtoglavice, upale sluzokoe osra (perikarda) , ukoenosti vrata, upale vratnih prljenova (spondiloze), suvoe sinusa i gubitka ula mirisa. Pri primeni smirujue nasje pomeati sok aloje, toplo mleko, sok od korena asparagusa, sok gotu kola i upotrebljavati kod pitta-poremeaja: opadanja kose, konjunktivitisa, zujanja u uima. Odvari i ulje, pomeani zajedno, upotrebljavaju se kod vata, pitta i kaplia-poremeaja. Bolesnik treba da lei na stolu sa zabaenom glavom unazad. U tom poloaju moe se leati jedan minut i vie. Konti aindikaije. - Trudnoa, menstruacija, posle seksa, posle ku panja, jela ili alkohola. Za nasja su potrebni: praak od korena idirota, gotu kola, luk, e njak, biber, crvena paprika (aleva paprika) , umbir i pripremljeni ghi. Isputanje krvi ( r a k t a moka)

Uzimanje tekova kroz nos

(nasja)

Viak izluevina organizma, koje se nagomilavaju u grlu, nosu, sinusima ili u glavi, odstranjuje se kroz najblie otvore, kroz nos, to jest kroz vrata koja su povezana sa mozgom i sveu. Prana, ivotna energija, ulazi u telo disanjem, koje se vri kroz nos. Prana odrava senzorne i motorne funkcije organizma, a uzimanje lekova kroz nos p o m a e da se koriguju poremeaji prune. N a s j a se preporuuje kod suvoe u nosu, zapuenja sinusa, migrene, konvulzija i uobiajenih problema sa oima i uima. Ipak, nasja se ne primenjuje posle kupke, uzimanja hrane, posle seksa ili konzumiranja alkohola, za vreme trud noe i menstruacije. Masiranjem nosa moe se poboljati disanje. Mali prst ruke treba zagnjuriti u g/u, a zatim staviti u nozdrvu. Prethodno obavezno odrezati nokte kako ne bismo povredi li sluzokou. Masirajui unutranje zidove nosa, gurati prst s t o j e mogue dublje. Poto veina 74

U organizmu cirkuliu toksini, koji dospevaju u krv iz eludano-crevnog trakta. Oni se mogu ispoljiti na koi ili na spojevima zglobova u vidu raznih oboljenja, koja se mogu izleiti ienjem krvi. Kod konih oboljenja koja se ponavljaju, kao to su koprivnjaa, ospa, ekcem, bubuljice, svrab, leukodermija i hronine boginje, preporuuje se isputanje krvi {rakta moka), koje je takoe korisno pri poveanju jetre, slezine i kod gihta. Obino se isputanje krvi vri pri pitta-poremeajima: uzimanje manje koliine krvi iz vene slabi napregnutost, prouzrokovanu tok sinima u krvi; isputanje krvi stimulie dejstvo antitoksinih estica u krvotoku, to doprinosi stvaranju imunog mehanizma sistema krvotoka. Ipak tu terapiju treba da vri iskljuivo l e k a r . Treba zapamtiti da je isputanje krvi k n n t r a i n d i k a r i v n o kod anemije, otoka i slabosti, u dejem i starijem dobu. Neki produkti: eer, so, jogurt, jela sa kiselim u k u s o m - p r i suvinoj upotrebi ispoljavaju toksino dejstvo na krv. Radi odravanja istoe krvi te produkte treba izbegavati. aj od korena ika (Arctium lappa, A. tomentosum) je najbolje sredstvo za ienje krvi. Pri poremeajima u krvi, kao to su alergija, ospe i bubuljice, treba
23 24 Priinedba prevodioca. Isto.

75

primeniti mleni purgativ i sledeeg dana uvee poeti leenje ajem od korena ika: zakuvati (popariti) jednu ajnu kaiku praka u ai kljuale vode i uzimati pred spavanje. afran (Crocus reticulatus), pored praka od santala (Rhamnus davurica), utog umbira i korena od trske takode je efikasno sredstvo za ienje krvi.

Pretvaranje ljake u soli ljaka se pretvara u so pomou kiselina koje su bezopasne za organizam: askorbinske, palmitinske, nikotinske, stearinske, limunske mlene i drugih, kao i pomou kiselog povra, jabuka, sokova, piva' vina (porfrejn, kagor, kaberne - sorte v i n a ) , jela sa kvascem,'mleno-kisehh produkata (mlad kravlji sir, kakavalj, ovji sir, kefir, rjaenka, kumi i dr.), jabukovog sireta (1 ajna kaika u au kiselog mleka sa 1 ajnom kaikom meda. Jednom dnevno za vreme jela, sirce se moe dodavati u aj, kafu, supu). Pri upotrebi kiselih produkata i zejtina (imaju j a k o dejstvo za izbacivanje ui) procesi pretvaranja ljake u so donekle se usporavaju. Kisele produkte je bolje upotreb ljavati sa belanevinama, a posle aja ili kompota staviti na jezik nekoliko zrnaca soli i progutati pljuvaku.
25

I S H R A N A Z A IENJE O R G A N I Z M A

Posebna

ishrana

Istraivanja i ogromno oveje iskustvo su pokazali da navika da se j e d e sve i svata neizostavno uzrokuje oboljenja. Zato posebna (odvo j e n a ) ishrana, koja se nairoko reklamira, nije modna dijeta, ve pov ratak u ivot po zakonima Prirode. Iskljuivanje intoksikacije hranom i lekovima, do kojeg neizbeno dolazi pri kombinovanoj ishrani, dovodi do oslobaanja do 4 0 % dopunske bioenergije, koja bi se mogla usmeriti na obezbedenje normalne ivotne delatnosti organizma i za borbu protiv bolesti. Glavne negativne posledice meovite ishrane svode se na to da dua upotreba produkata koji zahtevaju razliite uslove za njihovu asimi laciju, prouzrokuje degenerativne promene sluzokoe eluca, dvanaestopalanog i tankog creva. Slaba probava hrane prouzrokuje zatvore (zapuavanje) u debelom crevu, pri kojima dolazi do kretanja hranljive mase u obrnutom smeru. Pri tome taloenje i nagomilavanje ekskrementnih nanosa traje tokom mnogih godina, a njihova teina dostie 5 - 7 i vie kilograma. U tom procesu ne oteuju se samo zidovi creva nego i organi i sistem organizma, iji se receptori nalaze ili su prislonjeni na te zidove. Pri posebnoj (odvojenoj) ishrani do takvih poremeaja, po pravilu, ne dolazi. Sistem posebne ishrane predvia upotrebu belanevinastih produ kata (meso, riba, jaja, gljive, bobovi, orasi, semena) i ugljenohidratnih produkata (hleb, prekrupe, krompir, eer, slatko, med) sa najmanjim intervalom od dva sata. Veina tih produkata odlino se kombinuje sa zeleni i svezim povrem. Odvojeno treba, takoe, upotrebljavati belanevine i eer, krob i eer. Pri zdravoj ishrani vremenom dolazi do prirodnog ienja orga nizma od ljake i otrova. Ipak, tim procesom se moe upravljati sa odreenim ciljem, tj. ako se u dnevni obrok stalno ukljuuju neki produkti. Radi togaje u poetku potrebno ljaku pretvoriti u soli, a zatim te soli izbaciti iz organizma. 76

Izbacivanje

soli

Koriste se odvari od biljaka i sokovi. U j e s e n treba obezbediti zalihe debelih delova korena suncokreta. Treba im odrezati vlaknaste korenie, oprati i osuiti sirovinu. Pre upotrebe izdrobiti koren na sitne parie veliine malog pasulja i kuvati 1-2 minuta u emajliranom ajniku. Na 3 litra vode uzima se aa korenja. aj treba popiti za 2 - 3 dana. Zatim to korenje prokuvati 5 minuta sa istom koliinom vode i popiti za 2 - 3 dana. Ponovo, trei put kuvati isto korenje u istoj koliini vode 10-15 minuta i takode popiti za 2 - 3 dana. Kada se popije prva porcija aja pripremiti i popiti sledei obrok (tri puta kuvati koren)" , i tako initi 1-2 meseca. So e poeti da se izbacuje posle 2 nedelje od poetka terapije. Kod odraslog oveka sa mokraom se izbaci od 2 do 3 kilograma soli. Pri upotrebi aja od suncokreta ne smeju se jesti ljuta, kisela i slana jela i sirce. Hrana mora biti prvenstveno biljna.
6

So takode dobro rastvara aj od sporia (troskot, trava-mrav Polygonum aviculare), poljskog rastavia (Equisetum arvense), kore od lubenice, loze (repova) od tikve (bundeve), mejeg groa (Arctostaphylos uva-ursi), movarne sabljarke (Comarum palustre). Pripremanje aja od trava: supenu kaiku sirovine (trave) preliti sa 1 aom kljuale vode, drati na vodenoj pari 15 minuta. Potom ostaviti da odstoji 45 minuta, procediti, uvati u friideru, piti po 2 gutljaja 3 puta dnevno. Sok od crne rotkve dobro rastvara minerale u unim kanalima i u n o m mehuru, bubrezima i mokranom mehuru: 10 kilograma rotkve
25 26 Primedba prevodioca. Primedba prevodioca.

77

oistiti od sitnili korenia, oprati i , ne Ijutei koru, pripremiti od njih sok. Dobijenih 3 litra soka uvati u friideru, a melasu (iscedeni deo r o t k v e ) pomeati sa medom ili (u krajnjem sluaju) sa eerom - na 1 kilogram melase 300 grama meda ili 500 grama eera. Smeu uvati na toplom mestu u teglama pod presom, da se ne bi uhvatila plesan. Piti po 1 ajnu kaiku soka 1 sat posle jela. A k o se ne pojavi bol u jetri, dozu postepeno poveavati od 1 supene kaike do pola ae. Pri jakim bolovima (njih izazivaju minerali koji se izbacuju) treba u predelu jetre staviti vodenu grejalicu (termofor). Ako se bol moe istrpeti, terapiju produiti sve dok se ne popije sav sok. U toku terapije izbegavati ljute i kisele produkte. Kada nestane soka, za vreme jela treba upotrebljavati po 1-3 supene kaike melase sve dok i nje ne nestane. So rastvaraju i druge biljke: sokovi od korenja peruna, rena, listova podbela (Tussilago farfara - posebno dobro isti bubrege), cikorije (Cichorium intybus), repe, odvar od listova brusnice (Vaccinium vitis idaea - isti zidove sudova, jetru i bubrege), a takode u od kokoke, patke, guske i urke. Maksimalna doza z a j e d n o uzimanje ne srne biti vea od 20 do 50 kapi (uzima se 3 0 - 5 0 minuta posle jela). Za seansu leenja obino treba 5-10 unih mehurova. Radi intenzifikacije procesa izbacivanja ljake iz organizma prepo ruuje se takode upotreba lubenica, dinja, kruaka, salate, mirodije, umskih jagoda, mahovice (Oxycoccus palustris, O. Microcarpus) i ogrozda (vidi poglavlje ienje od radionukleida i tekih metala). Za izbacivanje toksinih materija iz organizma primenjuje se praak od osuenog korenja maslaka. Od svih vrsta povra samo rotkva, ren i dajkon (japanska rotkva-rotkvica- glavna povrtarska kultura, koja ulazi u sastav svakodnevnog obroka svakog Japanca) mogu da iste jetru i bubrege i da ak rastvaraju kamenje. Organizam se od toksina dobro isti upotrebom sokova od krompira, argarepe (mrkve) i cvekle u odnosu 3 : 3 : 1.
27

Nitrozamini se uglavnom stvaraju pri suenju na dimu, soljenju, mariniranju i konzerviranju uz upotrebu nitrita, a takode pri suenju produkata kontaktnim nainom. Nitrozamini se najee sadie u sue noj ribi i kobasiarskim proizvodima. Od mlenih produkata najopasniji su sirevi, koji su proli fazu fermentacije. Od biljnih - slanomarinirani proizvodi, a od napitaka - pivo.

Preporuke za pripremanje produkata poveanu dozu nitrata:

koji

sadre

Ne upotrebljavati aluminijumsku posudu, ona pomae prelazak nitrata u nitrite. Ne upotrebljavati odvar u kome je kuvano povre, u njemu je najvie nitrata. U kuvanoj argarepi koliina mineralnog azota smanjuje se napo la, u kuvanoj cvekli - za 20%. U pasti od paradajza dva puta se smanjuje koliina nitrata pri njenoj termikoj obradi. Kada mesni buljon prokljua treba ga proliti, j e r u njemu ima najvie toksina. Govedinu treba poeti kuvati u hladnoj vodi, j e r e u buljonu biti manje tetnih materija. Neki principi pravi Ine ishrane : Cesto uzimanje hrane stimulie rad eludanih lezda i odstranjuje zastoj u unom mehuru. Belanevinasta dijeta sa ogranienjem eera, slatkih j a g o d a i voa omoguava da se oslobodimo od meteorizma i da creva oistimo od gasova. Tree nedelje dranja dijete u hranu se mogu dodavati sokovi od povra i salate od sveeg povra. J Meteorizam se moe izbei uzimanjem enjaka: 1) reanj enja ka sitno iseckati, rasti ljati i uzeti pred spavanje; 2) 3 sitno iseckana re nja enjaka staviti u au vode i ostaviti da odstoji izvesno vreme. Uzimati po 50 mililitara (aica za rakiju) pred spavanje 2 puta ne deljno.
2s 1

Neutralizacija

nitrata

Nitrati su normalni produkti razmene azotnih materija u ivom organizmu. Pri prekomernoj upotrebi oni delimino prelaze u toksinija jedinjenja - nitrite koji ponekad izazivaju trovanja i naruavaju razmenu materija. Osim toga, iz nitrita se mogu stvarati nitrozamini kancerogena jedinjenja, koja podstiu razvoj raka. Pri uzimanju velikih doza nitrata sa vodom za pie ili sa produktima posle 4 - 6 sati javlja se munina, guenje (astma), pomodrelost koe i proliv. Sve to je propraeno slabou, vrtoglavicom i gubitkom svesti.
27 Primedba prevodioea.

Dnevni obrok hrane za ienje creva treba da sadri s t o j e mogue vie povra (svee argarepe, kupusa, bele repe, kuvane cvekle, zelenog luka i kiselog kupusa), voa, suvog voa (suve smokve, suve ljive), a takode orahe, med, mleno-kisele produkte, biljna ulja (zejtin itd.), ovsene pahuljice, kau od heljde i raani hleb. Hladna jela izazivaju jau peristaltiku, nego topla. Hladne napitke je korisno upotrebljavati ujutro natate. Dobro je popiti au svee vode
28 Primedba prevodioca;

78

79

u kojoj treba rastvoriti med, ili uvee preliti kljualom vodom suvu ljivu i ujutro popiti taj ekstrakt. Te tenosti pomau ienje creva. Dobar fizioloki nadraiva creva je morski kupus.

IENJE G L A D O V A N J E M Tri naina gladovanja

Za vreme gladovanja organizam se isti od toksina i ljake. Uobi ajena je podela gladovanja na tri naina: apsolutno, potpuno i perio dino, ili delimino. Apsolutno gladovanje - iskljuivanje hrane i vode. Potpuno gladovanje - iskljuivanje hrane, ali se upotrebljava voda. Periodino, ili delimino gladovanje - povremeno iskljuivanje nekih produkata iz dnevnog obroka. Apsolutno gladovanje se obino ne praktikuje due od 24 sata. Njega treba primenjivati samo pod nadzorom lekara. Potpuno gladovanje deli se na: kratkotrajno ( 1 - 3 dana), srednje ( 7 - 1 0 dana) i dugotrajno - 2 nedelje i vie, ali se ne preporuuje gladovanje due od 40 dana. Poznato je da se bolesne ivotinje odriu hrane. Deca mogu dugo da ne jedu ili da instinktivno odbijaju hranu koja je tetna za njihov organizam. ienje organizma gladovanjem u lekovite svrhe primenjivalo se j o u drevnoj Kini, Indiji, Egiptu, Grkoj itd. Savremena medicina se vratila tom metodu leenja i ienja organizma. Periodino gladovanje omoguava da se organizam oisti od produ kata samotrovanja i samim tim da se izlei ili produi mladost. Radi to boljeg kvaliteta ienja organizma dovoljno je biti bez hrane (glado vati) 2 4 - 3 6 asova jednom nedeljno, 3 dana u mesecu, nedelju dana u 3 meseca i 2 nedelje u pola godine. Takvo gladovanje se naziva perio dinim. Ajurveda i gladovanje

U nedelju se moe popiti olja aja od trava: sa korenom slatkog drveta - za vata, sa banom (metvicom) - za pitta i kapha. Za doruak pojesti laganu kau sa manjom koliinom maslaca; ruak i veera moraju da budu laki. Zabranjeno je uzimati bilo kakvu hranu izmeu glavnih obroka i upotrebljavati stimulatore poput kafe, cigareta i soli, j e r oni m o g u da ugase razgorevajue agni. Gladovanje treba poeti u nedelji mladog ili punog meseca. Medi cinska astrologija savetuje da se tano odredi dan poetka gladovanja to je sledei dan iza nedelje u kojoj ste roeni. U emu se sastoji udotvorni uticaj gladovanja na organizam? Posle prekida dostavljanja goriva", to jest hrane, organizam menja reim svog snabdevanja i prelazi na snabdevanje energijom na raun unutranjih rezervi. Naravno, proces gladovanja - veoma odgovoran korak - ne srne se preduzeti ako nismo proanalizirali stanje svog organizma, razmislili o uslovima te etape ienja i, s t o j e najglavnije, nismo razjasnili metod izlaska iz gladovanja. Kao to praksa pokazuje, smrtni sluajevi, kojima nas plae protivnici gladovanja, nastajali su ne za vreme tog procesa, ve po njegovom zavretku, kada su se ljudi obmanuti predivnim oseanjem lakoe i mladosti posle izlaska iz gladovanja, predavali apetitu i jeli ono to im u tom trenutku nije bilo dozvoljeno. Dokazano je da ne smemo odmah gladovati due od tri dana, ako nam organizam nije izveban jednodnevnim uzdravanjem od hrane. Mora se postepeno prelaziti na due rokove gladovanja.

Gladovanje prema

metodu P.

Brega

Interesantni su naini gledanja A j u r v e d e na gladovanje. Uz pomo gladovanja predlae se regulisanje agni - probavne vatre, iji je pri rodan ciklus neophodan uslov zdravlja. O njegovom naruavanju svedoe goruica, odsustvo apetita, zatvori, suvina ili nedovoljna teina, prisustvo oboljenja eludano-crevnog trakta, ali i druge bolesti koje se esto javljaju. Obino poinju regulisati probavim vatru" u petak: uvee lako veerati i oistiti creva. U subotu se uzdrati od jela i piti samo vodu. Ljudi tipa vata i pitta mogu da piju i sokove. 80

Metod primene. - Svake nedelje Pol Breg je gladovao 24 ili 36 asova, k a d a j e pio samo destilovanu vodu. Pri izlasku iz gladovanja j e o je salatu od sveeg povra bez soli i ulja, ali uz dodatak limunovogsoka. Posle etiri meseca takvih nedeljnih gladovanja preporuivao je da se pristupi sedmodnevnom gladovanju, a posle nekoliko meseci - d e s e todnevnom gladovanju. Obino poetkom januara P. Breg je sprovodio sedmodnevno ili devetodnevno gladovanje. Unutranji glas mu je govo rio, kada treba da ga prekine. U prolee se uzdravao od hrane 10 dana, da bi se posle zime bolje oistio od ljake. Za vreme gladovanja odr a v a o je dobru fiziku kondiciju, etnjama na sveem vazduhu. U te dane specijalno je odlazio iz grada. On preporuuje da se iz sedmodnevnog odnosno desetodnevnog gladovanja izlazi na ovaj nain. Poslednjeg dana gladovanja, priblino oko 5 asova uvee, oljutiti 4 - 5 paradajza srednje veliine, razrezati ih, spustiti u kljualu vodu i skinuti sa vatre. To je prva hrana. Ujutro o s m o g dana pojesti salatu od narendane argarepe, kupusa i p o m o 81

ande, a posle toga - manji tanjir dinstane zeleni sa dve prosuene kriice monolitnog hleba. Za r u a k - ponovo salata od sveeg povra, a potom - obareno povre. Ujutro desetog dana pojesti svezu voku i 2 kaike proklijale penice sa medom. Zatim treba prei na uobiajeni reira ishrane, ali ne suvie precizno (strogo), jer se razlikuje od ve opisanog. Na taj nain, ameriki doktor-prirodnjak dovoljno brzo i lako je izlazio iz gladovanja. Meutim on je za sobom imao viegodinju praksu gladovanja koja je istrenirala njegov dobro oieni organizam. Uz to u kui izvan grada u Kalifomiji prijatnije je sprovod i ti tu terapiju, nego u tipskim stanovima, ispunjenim razliitim mirisima.

milamh naslaga" u tim organima moe da prouzrokuje tetu. Glado vanje treba poeti sa jednodnevnim ili dvodnevnim uzdravanjem od hrane, postepeno produujui rok 12-14 dana. Za to vreme treba voditi aktivan nain ivota, vie hodati, trati u blagom ritmu (kaskajui), masirati se i primenjivati kontrastno tuiranje.

Gladovanje prema metodu J. Andrejeva Kada se javi potreba - gladovati 3 dana ili 2 nedelje, ak potpuno gladovati bez ograniavanja roka, pri emu je signal zavretka procesa ienja apsolutno crven jezik, bez ijedne mrlje naslage. Kao energetska potpora za vreme gladovanja J. Andrejevu slui pijenje otopljene vode i redovna svakodnevna tranja najmanje po 4 0 - 5 0 minuta. Radi prijatnijeg ukusa vode i boljeg izbacivanja otrova iz organizma u dnevnu dozu vode od 1,5 do 2 litra J. A. Andrejev dodaje sok od etvrtinu ili treinu limuna, a u au neposredno pre pijenja - nekoliko kapi ekstrakta nane (metvice) sa medom. Pri izlasku iz faze gladovanja nije dozvoljena uurbanost. ak i posle kratkotrajnog, na primer, petodnevnog gladovanja dozvoljava sebi da se prvog dana hrani samo sokovima, napola razblaenim, a zatim bez razblaivanja, i tek treeg dana uzima manje doze lakih kaa na vodi (samo ne kau od griza - ona je od mrtve ' prekrupe), narendano i obareno povre i suve ljive. A k o se posle nekoliko dana posle gladovanja pojavi veliki. udo vini apetit i nastane opasnost od prodrljivosti, on uzima grubu hranu" - produkte bogate celulozom, da bi oseaj punog eluca smirivao uspanieni organizam". J. A. Andrejev je ubeen da izlazak iz gladovanja, po svom dijagramu blago nagnut, treba da traje onoliko vremena ili u krajnjem sluaju tri etvrtine tog vremena, koliko je trajalo samo gladovanje. M e s o se moe ukljuiti u dnevni obrok tek 2 - 3 nedelje posle dugo trajnog gladovanja.

Gladovanje prema

metodu

P.

Ivanova

Potrudi se da jednom nedeljno bude potpuno bez hrane i vode od 18-20 asova petkom do 12 asova nedeljom. To su tvoje zasluge i mir. Ako ti je teko, izdri makar 24 sata." ,,U nedelju u 12 asova izai u prirodu bos, prodii nekoliko puta i pomisli...posle toga moe da jede sve to ti se dopada Gladovanje prema metodu A. Mikulina

A. A. Mikulin je predlagao da se sprovode j e d n o ili dva s e d m o dnevna gladovanja godinje. Radi toga treba uoi gladovanja uvee uraditi klistir, ponavljajui ga svaki dan ujutro i uvee tokom j e d n e nedelje. Ako osetimo slabost klistir treba ponoviti. Pri pojavi oseaja gladi treba popiti samo prokuvanu toplu vodu (to je opte pravilo za sve metode gladovanja: pijenje pomae da se izdri gladovanje, poto se javlja oseaj popunjenosti eluca). A k o se pravilno pridiavate svih uslova gladovanja, kroz nekoliko dana, prema recima A. A. Mikulina, eludani sok prestaje da se lui i organizam poinje da jede svoje elije, u prvom redu bolesne. Tako dolazi do izleenja i ienja. Prvog dana posle gladovanja A. A. Mikulin preporuuje da se piju sok, svee kiselo mleko G g ) aj; drugog dana dodati mlad kravlji sir, obareno povre i dvopek, uzimajui ih u malim dozama posle 2 - 3 sata. Treeg dana u dnevni obrok se mogu uvesti krompir, pirina i dalje se hraniti na uobiajen nain.
l u t 1

Gladovanje prema metodu

E.

Frolova

Gladovanje prema

metodu

I.

Neumivakina

Biolog E. Frolov razradio je teoriju ishrane ispod praga (minimalne ishrane)" . Ona se sastoji u tome da ovek uzima nedovoljno kalorine (nitavne) obroke jela: jednu argarepu, ili jedan orah, ili pregrt semenki dnevno. Bitno je da to bude iva biljna hrana, koja pomae da se lake podnosi gladovanje i da se ne naruava reim lekovitog glado29 Primedba prevodioca. 83

Treba gladovati samo posle ienja creva, jetre i uzlaznog dela debelog creva, j e r na poetku gladovanja organizam preradom nago82

van ja, ne doputajui pojavu apetita. Pomou ovog metoda leene su veoma teke bolesti.

Gladovanje prema metodu

S. Borodina

Kandidat geoloko-minerolokih nauka S. Borodin preporuuje sedmodnevno odnosno desetodnevno gladovanje sa ispijanjem velike koliine vode (do 40 litara!) i klistiranje odvarom od cvekle. P o m o u svog metoda ienja S. Borodin je uspeo da izlei svoju Bebterovu bolest. Istovremeno poznati su i potpuno suprotni metodi koji zabranjuju da se pije voda. Gladovanje i u fizioterapija

A k o vam je teko da sprovodi te ovo gladovanje, moete ga kombinovati sa minimalnom ishranom: na primer, jednom dnevno pojesti lako j e l o , koje se sastoji od 3 lepinjice (bez kvasca), ili malo pirina sa povrem, ili malo sveeg povra i voa. Hranu je poeljno uzimati izmeu 17 i 18 asova, pred zalazak sunca. Jedan sat posle toga ne smeju se uzimati ni mokraa, ni voda, niti bilo kakva druga tenost ili tvrda hrana. Zatim se ponovo moe produiti sa urinoterapijom. G. P. M a l a h o v naziva urinsko gladovanje krunom svih gladovanja. On preporuuje da se to vri na sledei nain: tokom 3 ili 7 dana uzdravati se od hrane, ali piti vlastitu mokrau - u potpunosti ili delimino - pri emu se moe upotrebljavati i voda. Masaa tela i klistiri sa ukuvanim urinom (po 100-200 grama jednom ili nekoliko puta dnevno) pomoi e nam da postignemo j o bolji efekat. Osmiljavanje vlastitog iskustva gladovanja, kao i napravljenih greaka, dovelo je G. P. Malahova do sledeih zakljuaka: gladovanje treba obavezno vriti posle terapija ienja organizma i kombinovati ga sa velikim fizikim optereenjem organizma.

Pristalice urinoterapije predlau razne metode urinskog gladovanja (jo jednom podvlaimo: moe se primenjivati samo posle ienja organizma). P o m o u urinskog gladovanja moemo ne samo oistiti svoj organizam, ve i uspeno leiti sva eludano-crevna oboljenja i obo ljenja bubrega. Bubrezi se mnogo bolje iste pri urinskom gladovanju, nego pri upotrebi lubenica i sokova od povra.

Pritajeno

(latentno)

gladovanje

Urinsko gladovanje prema metodu V. A. Jerofejeva Na 2 dana pre poetka gladovanja naglo smanjiti koliinu belanevina, masne i prene hrane. Prvog dana gladovanja, poev od jutra, uzimati srednju porciju mokrae, zalivajui je istom vodom. Dalje, po stepenu izluivanja mokrae, moe se piti potpuno. Poslednju porciju pred spavanje baciti, da bi se organizam odmorio. Takvo gladovanje, prema miljenju autora, moe se provoditi 4 - 7 dana, a na ishranu treba prelaziti oprezno, obnavljajui je tokom jedne nedelje. Najbolji izlazak iz gladovanja je ako poslednjeg dana gladovanja uvee prestanemo da uzimamo vodu i mokrau, a posle jednog sata popijemo au vonog soka. Sledeeg dana treba piti sok i jesti svee voe, treeg dana - supu na odvaru od bobova, kuvani pirina i bareno povre. Da bismo se izleili od oboljenja bubrega, treba gladovati najmanje 24 dana i pri tome po potrebi piti izvorsku vodu. Stavljati urinske obloge na stomak i u predelu bubrega, masirati celo telo 2 sata dnevno m o kraom. Pomou urinskog gladovanja lece se jo reumatizam, hemoroidi, ateroskleroza i druge bolesti. 84

Pritajeno gladovanje ili monodijeta je ishrana iskljuivo sa prekrupama, skrivanim na vodi bez soli. Pri takvom gladovanju moe se izgubiti na teini do 5 kilograma za nedelju dana - to su ljake. Bolje je kuvati tenu kau. Ona se moe posuti smesom morske soli, semena suama i konoplje ili lana. Seme treba samleti, pre toga ga prosuiti na tiganju. Na 4 dela samlevenog semena uzima se 1 deo morske soli. Ako je takvo doziranje za oveka suvie jako, uzima se 1 deo soli na 16 delova semena. Susam (Sesamum indicum) otvara sva zapuenja i izbacuje ljaku. Seme konoplje rastvara i izbacuje kamenje iz bubrega. Gemacija (isterivanje pupoljaka)" na bazi bilo kog semena izbacuje ne s a m o ljaku, ve i hormone. Kae, skuvane na vodi bez soli i mleka, mogu se posuti suvim travama, naroito koprivom. Pri pritajenom gladovanju iste se mnogi organi. Najpre se iste usta i jezik, usled ega bolje oseamo ukus, a potom organi za miris. Optimalna varijanta pritajenog gladovanja je 3 dana. Trodnevno gladovanje se moe sprovoditi jednom meseno. Pre nego to se pone sa takvim gladovanjem, treba oistiti creva. Posle trodnevnog glado vanja moe se desiti da 2 dana nemamo stolicu. To nije strano, j e r kae u organizmu ne trule. Za svaki sluaj moe se uraditi klistir. Sedmodnevno gladovanje moe se sprovoditi jednom meseno. A k o se sprovodi dugotrajno dvadesetjednodnevno gladovanje, iz orga30 Primedba prevodioca.

85

nizma se izbacuju svi antibiotici i steroidni hormoni, koji su tu nago milavani celog ivota. Pri bilo kojem gladovanju treba se 2 puta dnevno tuirati, j e r se organizam isti kroz kou (moe se i ee tuirati). Za vreme pritajenog gladovanja moe se piti prokuvana voda sa m e d o m , u koju se doda nekoliko kapi limunovog soka ili soka od grejpfruta. Izlazak iz pritajenog gladovanja treba da bude oprezan. Posle tri dana monodijete, etvrtog dana ujutro najbolje je pojesti kau, ali sa obinom solju i malim paretom maslaca, za ruak - obareno povre, za veeru se moe jesti sve s t o j e teno. Metod proiavajueg gladovanja

Izlazak iz gladovanja. - Po duini trajanja period izlaska iz glado vanja treba da bude jednak periodu samog gladovanja ili da iznosi najmanje polovinu tog vremena. Tri Prva varijante varijanta obnavljajue ishrane

Prvi dan: 1 000 mililitara prirodnih sokova na 5 puta, tj. kao 5

obroka (pri prvom uzimanju razblaiti ga vodom 1:1). Drugi dan: sokovi - 1 000 mililitara (litar) ' i propasirano voe 500 grama, uzeti 5 puta (u jednakim delovima). Trei-etvrti dan: sokovi - 500 mililitara, propasirano voe - 500 grama, narendana argarepa - 500 grama, k e f i r - 500 mililitara, uzeti iz 5 puta. Peti-esti dan: sokovi - 400 mililitara, propasirano voe - 400 grama, narendana argarepa - 400 grama, kefir 1 000 mililitara, crni hleb - 400 grama, med - 40 grama; uzeti iz 4 puta. Sedmi-deseti dan: voe 600 grama, narendana argarepa - 600 grama, kefir - 1 000 mililitara, crni hleb - 600 grama, med - 60 grama, vinegret salata (kuvani krompir, sveza argarepa, kuvana cvekla, sve kupus, ulje i crni luk). Jedanaesti-petnaesti dan: voe - 600 grama, narendana argarepa sa pavlakom - 150/50 grama, kefir - 850 mililitara, crni hleb 600 grama, med - 60 grama, v i n e g r e t - 100 grama, maslac - 50 grama, orasi - 90 grama, kaa sa mlekom (prekrupa - 80 grama, mleko - 200 mililjtara); uzeti iz 4 puta. esnaesti-trideseti dan: voe - 600 grama, narendana argarepa sa pavlakom - 150/50 grama, kefir - 800 grama, crni hleb - 600 grama, med - 60 grama, vinegret - 400 grama (u sastav vinegreta, pored navedenog, dodati svee krastavce i zeleni graak), maslac - 50 grama, orasi 90 grama, kaa sa maslacem - 400 grama (bilo koja prekrupa, osim ovsene pri alergiji - 80 grama, maslac - 10 grama iz navedenih 50 grama maslaca), pire krompir (sa paradajzom ili sa zelenim grakom i maslacem - 450 grama, od ega paradajza - 120 grama); uzeti iz 4 puta. Druga varijanta. Prvi dan: odvar od prekrupe (1:15) - 1 000 mililitara, uzeti iz 5 puta. Drugi dan: odvar od prekrupe (1:10) - 1 000 mililitara, uzeti iz 5 puta. Trei-etvrti dan: kaa itka" - 1 000 grama (prekrupa - 150 grama, maslac - 25 grama); uzeti iz 5 puta.
31 Primedba prevodioca.

Naglo prekidanje uzimanja hrane je sloeno, ak i nepotrebno. Najea smetnja na poetku kure gladovanja je psiholoka navika da se hrana svakodnevno unosi u organizam. Ponekad bitna smetnja moe biti i fiziko stanje organizma. Tako, na primer, neki ljudi se prvog dana gladovanja loe oseaju, ak gube svest. Do toga dolazi uglavnom kod ljudi koji imaju manje eera u krvi. Oni moraju da gladuju oprezno, da u ruci uvek imaju pare eera i da se trude da ne odlaze daleko od kue. Pri pojavi munine, slabosti, glavobolje ili vrtoglavice treba popiti malo alkalne mineralne vode ili sode, razblaene u vodi, a moe se primeniti i kontrastno tuiranje. Kontraindikacije. Gladovanje je kontraindikativno za ljude sa oboljenjima, kao to su dijabetes, tireotoksikoza, glomerulonefritis i pielonefritis, srano-vaskularna oboljenja, hipertonija i druga. Ljudi koji boluju od tih bolesti moraju da gladuju pod kontrolom lekara. Nedelju dana pre poetka dugotrajnog gladovanja treba prei na biljnu ishranu, to e omoguiti da se organizam oisti, i ne optereivati se estim klistirima. Klistiri se moraju raditi svakodnevno (P. Breg je savetovao da se potpuno izbace, neki autori preporuuju da se rade samo 3 puta: na poetku gladovanja, u sredini gladovanja i na kraju tog procesa). Ako se hrana poslednji put uzme u 18 asova, u 2 2 - 2 3 sata pred spavanje treba popiti slani purgativ ( 5 0 - 6 0 grama magnezij uma u 3 0 0 - 4 0 0 mililitara vode). Posle jutarnjeg odlaska u toalet uraditi klistir i primeniti kontrastno tuiranje (tuirati se treba tokom celog gladovanja najmanje 2 puta dnevno). Tokom celog dana treba piti s a m o vodu, najmanje 2 litra vode dnevno. Tokom celog gladovanja treba se to vie kretati, obavezno poseivati parno kupatilo i istiti mekom etkom naslage sa jezika. Treba manje puiti, jer puenje moe da prouzrokuje spazam sudova i nadraaj sluzokoe eluca. Za vreme gladovanja nije poeljno nositi sintetiku odeu. 86

87

Peti-esti dan: sipka kaa - 400 grama (prekrupa - 80 grama, aslac - 10 grama), kefir - 400 grama, crni lileb - 200 grama; uzeti iz 4 puta. Sedmi-deseti dan: sipka kaa sa maslacem - 400/10 grama, pire krompir sa lnlekom i maslacem - 320/80/10 grama, aj bez eera - 400 grama, kefir - 400 grama, crni lileb - 200 grama; uzeti iz 4 puta. Jedanaesti-dvanaesti dan: sipka kaa - 400/10 grama, supa-pire od povra - 500 grama ( k r o m p i r - 100 grama, argarepa - 50 grama, mleko - 50 grama, maslac - 10 grama, paradajz pasta - 5 grama), pire krompir sa mlekom i maslacem - 320/80/10 grama, aj bez eera - 400 grama, kefir - 400 grama, crni lileb - 400 grama, oboreno povre - 200 grama (krompir - 100 grama, argarepa - 150 grama, maslac - 15 grama); uzeti iz 4 puta. Trinaesti-etmaesti dan: sipka kaa sa maslacem - 200/5 grama, vinegret - 300 grama, kisela pavlaka - 200 grama, dvopek - 100 grama, supa od povra sa prekrupom i prenicama - 500 grama (pirina - 20 grama, krompir - 100 grama, zeleni graak - 30 grama, maslac - 5 grama, prenice - 50 grama), pire krompir sa mlekom i maslacem 160/40/5 grama, aj bez e e r a - 4 0 0 grama, k e f i r - 4 0 0 grama, crni lileb - 200 grama; uzeti iz 4 puta. Petnaesti-sedamnaesti dan: sipka kaa sa maslacem - 200/5 grama, vinegret - 300 grama, p a v l a k a - 150 grama, dvopek - 100 grama, supa od povra sa prekrupom i prenicama - 500/50 grama, aj bez eera 200 grama, makarone sa sirom - 200/50 grama, mleni kiselj - 200 grama (mleko - 50 grama, eer - 20 grama, krob - 7 grama), kompot od suvog voa bez eera - 200 grama, mleko - 200 grama, crni lileb 200 grama; uzeti iz 4 puta. Osaninaesti-dvadesetprvi dan: sveza narendana argarepa - 150 grama, sipka kaa sa maslacem - 200/5 grama, vinegret - 300 grama, pavlaka - 150 grama, dvopek - 100 grama, supa-pire od povra sa prenicama - 500/50 grama, kaa od heljde sa mladim kravljim sirom 200/80/5 grama (prekrupa od heljde - 40 grama, sir - 80 grama, maslac - 5 grama), aj bez eera - 200 grama, mleni kiselj - 200 grama, kefir - 200 grama, mleko - 200 grama, crni hleb - 300 grama; uzeti iz 4 puta.

Primedbe Tokom celog perioda obnavljanja hrana se ne srne soliti. Dijeta se izmeu 11-15. pa do 30. dana ishrane moe menjati u zavisnosti od produkata koje smo nabavili uz strogo pridravanje biljno-mlene ishrane. U nedostatku sveeg voa i povra oni se mogu zameniti odgovarajuom koliinom konzerviranog (bez eera i sa m i n i m u m o m soli) ili suvim voem. Umesto kefira mogu se upotrebljavati bilo koji kiselo-mleni produkti 0gurr. itd.). K o d ira na elucu i dvanaestopalanom crevu period obnavljanja treba poeti sa odvarima od prekrupe, kiseljima i odvarima od povra. Ne smeju se upotrebljavati konzervirani sokovi, svee voe i povre. Ljudi predisponirani za alergijska oboljenja, treba da iskljue senzibilne (osetljive) produkte u itavom periodu obnavljanja, poto kod njih i tako mogu da nastanu komplikacije. Poto do najveeg gubitka mase tela za vreme gladovanja dolazi u prvih 7 - 1 0 dana, gladovanje kod gojaznosti treba sprovoditi u 2 - 3 ciklusa: 7 - 1 0 dana gladovanje, 5-7 dana obnavljanje, zatim ponovo gladovanje 710 dana. Dui rokovi gladovanja nisu efikasni. Najbolji rezultati postiu se upravo pri takvim ciklusnim gladovanjima sa nak nadnim regulacionim jednodnevnim gladovanjima jednom nedeljno i zabranom uzimanja hrane posle 18-19 asova. Za bolesno ugojene ljude u periodu obnavljanja treba smanjiti koliinu preporuenih proizvoda priblino za 2 0 - 3 0 % .

Duina gladovanja kod oboljenja metodu L. S t r o g a t a .

od raka prema

Trea varijanta. Prvog dana 1 250 grama surutke od kiselog mleka uzeti iz 5 puta (po 250 g r a m a ) " ; drugog dana 1 000 grama kefira, razblaenog sa vodom u odnosu 1:1, na 5 puta; treeg dana 1 000 grama kefira uzeti iz 5 puta; eh'rtog i narednih dana mogu se kombinovati prva i druga varijanta.
32 Priniedba prevodioca.

Kako navodi L. S t r o g a t , metod sprovodenja gladovanja pri leenju od raka bitno se razlikuje od obinog gladovanja. Gladovanje prema Strogatu moe se sprovoditi samo pod kon trolom lekara-onkologa. Veliku panju Strogat poklanja psiholokoj pripremi za gladovanje. Treba znati, kae on, da pri apsolutno pravilnoj terapiji ne mogu nastati nikakve negativne pojave i obavezno se mora poboljati zdravlje. Ako se usled gladovanja j a v e neke komplikacije, znai da nisu potovana neka od pravila gladovanja. ^ Za vreme gladovanja kategoriki se zabranjuju alkoholni napici, puenje i uzimanje narkotika, to moe prouzrokovati komatozno stanje. Ako pacijent ivi sam, iz kue treba skloniti sve produkte. Ako ivi u porodici - potruditi se da ne bude u kui u vreme kada porodica 89

88

obeduje. Treba se pripremiti za to da, iako u nekim periodima oseaj gladi slabi, misli o hrani nas neumitno opsedaju. Za vreme gladovanja ovek ima mnogo vremena koje je obino gubio na pripremanje jela i stalno j e o . Treba unapred isplanirati kako da se to vreme ispuni. Strogat istie potrebu za prethodnom pripremom: odstranjivanje kamenja iz organa koji se iste, izbacivanje glista. Ovaj autor predlae dijetu za razmekavanje kamenja. Natate popiti sok od crne rotkve, poeljno u kombinaciji sa sokom od cvekle (u odnosu 1:1). Jesti samo m e k e jabuke, krastavce, celer, perun, grejpfrut, obarenu argarepu. Piti mnogo sokova: limunov, jabukov, od crvene cvekle, smeu sokova od argarepe, cvekle i krastavaca ( 1 0 : 3 : 3 ) . Kuvati cveklu, ukuvavajui vodu skoro do stanja sirupa i to uzimati nekoliko puta dnevno. Piti vru aj sa eerom (ako ne bolujete od dijabetesa). Uzimati maslinovo ulje to je mogue vie (za to vreme ne piti vodu). Uzimati purgative, ali s a m o prirodne. Jednom dnevno se klistirati. Ako odjednom ponemo da se debljamo uzroke treba otkriti pre kure gladovanja, najpre da bi se utvrdilo da nije prouzrokovano nenor malnom funkcijom titaste lezde, j e r je u tom sluaju gladovanje kontraindikativno. Kura gladovanja pri oboljenju od raka treba da se produi j o nekoliko dana posle potpunog ienja organizma. Po pravilu, do pot p u n o g ienja organizma dolazi za 45 dana, ali m o e biti i neznatnih odstupanja od tog roka. Opta duina trajanja kure treba da bude naj manje 50, ali ne vie od 55 dana. Produavanje gladovanja do 55 dana ne predstavlja opasnost, j e r ovek moe da ivi bez hrane 80 - 90 dana, a primena veeg broja klistira, koji iz organizma odstranjuju sve toksine, sigurno titi organizam od infekcije trulim produktima razmene. Istovremeno potpuno ienje organizma nije potrebno svim boles nicima. Za gladovanje veliki znaaj imaju duina bolesti i reakcije organizma. Neki bolesnici teko podnose dugotrajno gladovanje, i sa njima se mora umesto jednog dugotrajnog sprovoditi nekoliko kratkih gladovanja. Ali to je loija varijanta, poto se najstariji taloi (naslage) nalaze u dubini organizma i izbacuju se samo poslednjih dana, ponekad posle etrdeset petog dana. Gladovanje se ne srne prekidati pre vremena, poto se otpad podi gnut iz dubine organizma, u sluaju prekida gladovanja, nee izbacivati iz organizma i postae odlina hrana za kancerogene elije. Gladovanju treba pristupiti samo u sluaju ako smo ubedeni da e m o ga dovesti do kraja. Ne srne se ograniavati samo na jedno klistiranje dnevno, kao s t o j e to sluaj pri obinom gladovanju. Pri leenju raka dolazi do velikog luenja i nagomilavanja toksina koje treba odstraniti s t o j e mogue pre. Klistire treba raditi po nekoliko puta uzastopce, dok ne pone da izlazi ista voda. 90

Ne smeju se upotrebljavati sredstva protiv povraanja. Naprotiv, treba pokuati da se izazove povraanje. Cesto se javlja potreba, naroito kod raka, lokalizovanog u probavnom traktu, da se za ienje organizma uradi holecistostomija. Ukoliko n e m a mogunosti za holecistostomiju takvo leenje je pove zano sa velikim rizikom, naroito kod raka creva: tumor moe da zatvori prolaz kroz creva i bolesnik umire od nagomilavanja toksina, koji se raznose krvlju. Na kraju kure gladovanja bolesnik deluje veoma iscrp ljeno, ali se toga ne treba plaiti. Obino ljudi koji okruuju bolesnika, rodbina i drugovi, strahuju od takve iscrpljenosti i insistiraju da se gladovanje prekine pre zavretka kure. Ako se bolesnik povede za takvim savetima, rak e ostati u njemu. Leenje gladovanjem, kao nijedan drugi metod, normalizuje fun kcionalno stanje organizma: unitava razne patogene pojave u svim organima, obnavlja krv, isti krvne sudove i ceo organizam, to jest unitava uzronike koji su prouzrokova]i maligno izoblienje elija. Lajnus Poling, koristei vitamin C za leenje raka, ukazuje na to d a j e glavno dejstvo tog vitamina u jaanju imunog sistema. Nita manje efikasno od vitamina C nije ni gladovanje, koje j a a imuni sistem. Z a p a e n o je da tokom gladovanja ovek skoro nikada ne oboljeva, naroito od infektivnih bolesti, a ako se to i dogodi bolest veoma brzo prolazi i lako se podnosi. Sasvim suprotno se moe uoiti pri tradicionalnom leenju raka citostaticima i zraenjem koji razaraju imuni sistem. Moe li se gladovanje kombinovati sa tradicionalnim teenjem? O d g o v o r na ovo pitanje zavisi od toga ta uzimamo za osnovu leenja, odnosno u koju vrstu leenja vie verujemo. Ako svoj ivot poveravamo tradicionalnom leenju, gladovanje donekle moe da pro dui na ivot. U tom sluaju gladovanje treba primenjivati u pauzama izmeu terapija, poto za vreme tradicionalnog terapeutskog leenja dolazi do velikog izdvajanja produkata raspada elija, na koje se krv halapljivo usmerava, jer zbog gladovanja ne dobija dovoljno hrane. To m o e prouzrokovati trovanje organizma. Ako sprovodimo takvo kombinovano leenje, ne moemo raunati na normalizaciju funkcionisanja organizma i na jaanje imunog sistema koji e se sve vie naruavati sa svakom terapijom tradicionalnog leenja. Bez gladovanja, u poredenju sa istom tradicionalnom terapijom, ne moe se oekivati da due ivimo. Ukoliko bolesnik daje prednost leenju gladovanjem, primena tra dicionalne terapije, koja razruava normalno funkcionisanje organizma i imuni sistem, svee rezultate gladovanja na nulu. To su bile opte preporuke, a sada konkretnije o terapij i gladovanja. Uvee treba uraditi klistir najmanje sa 2 litra vode. Voda treba da bude mlaka. Klistir treba raditi leei na levom boku ili etvoronoke 91

(na kolenima i na laktovima). Naglavak treba podmazati vazelinom. Pri prvom klistiranju sva voda nee ui u debelo crevo a ako nita ne izae iz creva klistir treba ponoviti. Svaki sledei put voda e bolje ulaziti. Posle oslobaanja creva treba uzeti purgativ. Ako do jutra ne bude stolice, to se deava vrlo retko, ujutro treba uraditi klistir. Tokom itave kure gladovanja obavezno jednom dnevno (najbolje u v e e ) treba vriti klistiranje, s tim da unesemo svu vodu. Posle uno enja vode ispruiti se na lea i podii noge uvis 10-20 puta, a potom ii u toalet. Purgative izostaviti. A k o posle klistira izlazi veoma mnogo ekskrementa, tim bolje, a ako stolica ima neobinu boju, klistir treba ponavljati sve dok ne pone da izlazi ista voda. Ponekad se moe javiti gaenje (muka), ali do povraanja obino ne dolazi. To ne treba da nas brine. Ako doe do povraanja, ne treba ga spreavati. Ali, ako se pojavi krv, gladovanje treba prekinuti. Tokom itave kure gladovanja jezik je pokriven gustom naslagom. Uoi etrdeset petog dana gladovanja on poinje da se isti, a zatim na njemu obino ostaje jedna mrlja, koja nestaje samo posle potpunog ienja organizma. Ponekad ta mrlja ne nestaje ni etrdeset petog dana, to znai da su se u organizmu zadrali ostaci neistoe. Treba ekati dok oni ne izau - to su najstarije i najotrovnije naslage. Kada mrlja nestane i jezik postane ist i rozikast - gladovanje je zavreno. Osim istog jezika, pokazatelji zavretka kure gladovanja su, odsustvo bilo kakvih paria ekskrementa u vodi posle klistiranja, odsustvo neprijatnog mirisa iz usta, vuji" apetit. Za vreme kure gladovanja treba piti samo vodu. Dnevno 1-3 puta u vodu se moe dodati po pola ajne kaike meda, ali samo ako ne postoji dijabetes. Najbolje je piti izvorsku ili otopljenu vodu. A k o ovek ima dijabetes klistir treba raditi najmanje dva puta dnevno i ni u kom sluaju ne koristiti med. Treba mnogo hodati po sveem vazduhu, ali ne trati. Zimi se toplo odevati, j e r se za vreme gladovanja temperatura tela smanjuje. Baviti se gimnastikom, ali samo lakom. Ne raditi vebe za snagu i ne initi nagle pokrete. Ne raditi teke poslove. Lake poslove produiti tokom itave kure gladovanja. Ne ii brzo uz stepenice. Spavati dovoljno (do 9 asova dnevno). Moe se spavati danju 1-2 sata, ali se ne srne leati po ceo dan u krevetu; treba voditi aktivan ivot. Korisno je raditi masae. Pri masiranju treba voditi rauna o tome da se masiranje vri u smeru od periferije prema srcu. Za vreme gladovanja mogu se pojaviti neprijatni ili teki oseaji. Ponekad se javljaju sumorne misli o smrti, naroito za vreme krize, 92

obino petog ili sedmog dana gladovanja. U tom sluaju ne treba prekidati gladovanje nego uraditi sledee: 1. Popiti au tople vode u koju smo dodali kaiku meda. 2. A k o se stanje ne pobolja, uraditi klistir, ak i dva. Treba znati, da je kod nekih bolesnika organizam veoma zagaen velikim koliinama konzumiranih lekova. Kada se ta zagaenja otvore, ona dospevaju u krv i truju je zbog ega se bolesnik osea loe. U takvim sluajevima treba pojaano istiti creva; ponekad se mora uraditi od 5 do 6 klistira dok ne pone da izlazi ista voda. 3. Posle izvesnog vremena mogu se javiti dugotrajni, ali ne jaki bolovi unutar organizma usled sleganja organa zbog jakog mravljenja. T o g a se ne treba bojati, nee naneti nikakvu tetu. Tokom prve nedelje gladovanja mogu se pojaati simptomi o b o ljenja, od kojih bolesnik pati. T o j e normalna pojava, i ne treba misliti da se bolest pogorava. Po zavretku gladovanja treba obnoviti ishranu sledeim redosledom: Prvi dan: pola ae soka od pomorande (pomeanog napola sa izvorskom vodom), 3 puta dnevno. Sok moramo iscediti iz pomorande, a ne da kupujemo gotove proizvode. Vodu sa medom treba piti svakoga dana tokom obnavljanja. Ako ovek ima dijabetes, med se moe uzimati samo ako otiu noge i ne vie od 1 ajne kaike dnevno. Drugi dan: pola ae istog soka od pomorande, 3 puta dnevno. Trei dan: tokom dana 2 pune ae soka od pomorande i 1-2 ae j a b u k o v o g soka. etvrti dan: voni pire (od jabuke, ljiva, breskvi i drugog voa bez eera), 3 puta dnevno, sok piti po elji. Peti dan: prethodnom dnevnom obroku dodati obareno voe. esti dan: dodaje se obareno povre. Sedmi dan: dodaje se pire krompir i svee voe. Osmi dan: dodaje se heljdina kaa sa maslacem. Deveti dan: dodaje se kefir i razliite kae na vodi; moe i malo maslaca. Deseti dan: dodati mleko i mladi kravlji sir. Jedanaesti dan: dodati kokoju supu sa skinutom masnoom i dobro skuvanom prekrupom (ovsena, od jema i griza), mogu se dodati krompir, argarepa i luk. Meso jesti samo belo. Dvanaesti dan: i, bor, supa od povra, ragu od povra. Klistire produiti j e d n o m dnevno sve dok se stolica sama ne regulie, a ona se normalizuje ve kroz nekoliko dana. Tokom itavog perioda obnavljanja so koristiti u najmanjim koli inama, a prvih dana je potpuno iskljuiti. 93

M o e se javiti oticanje nogu. Ako se to dogodi treba poveati upotrebu meda i potpuno iskljuiti so sve dok otoci ne nestanu. Ako otoci ne prolaze, treba ponovo provesti kratko gladovanje dok ne nestanu. Za to je obino potrebno gladovanje u trajanju od 2 do 3 dana. Treba znati uzroke moguih odstupanja od normalne kure glado vanja. Tako, na primer, j e d n o g od dana gladovanja moe se izbacivati tamna masa, esto sa utozelenom nijansom i mirisom koji podsea na trule. To su zastarele naslage koje trule vie godina ili ak vie desetina godina. Za to vreme pacijent se osea veoma loe. Uz to plai ga izgled tih masa. Slabo stanje i strah izazivaju elju da se gladovanje prekine. To ni U kom sluaju ne treba initi. Raskidana trula masa na taj nain e lake dospeti U krv. To je i razlog to se ovek loe osea. U takvim sluajevima klistire treba raditi 2 - 3 puta dnevno, pri emu ih svaki put ponavljati dok ne pone da izlazi skoro ista voda. Ako pacijent iz bilo kojih razloga odlui da gladovanje prekine, treba imati u vidu sledee. Prvih dana stanje pacijenta e biti veoma loe j e r je raskidana masa napunila creva, odakle krv uzima hranljive malcrije, i, naravno, pro dukte te trulei. Reju, krv se ispunjava toksinima. Z b o g toga odmah treba uraditi klistire. Poto se deo trulih naslaga taloi u crevima i tamo ostaje do sledeeg gladovanja, one e prouzrokovati patogene pojave, ali u manjem stepenu, nego pre gladovanja. Ako se za 2 do 3 dana stanje ne pobolja, treeg dana mora se uzeti purgativ. Ako je gladovanje trajalo vie od nedelju dana, organizam treba potpuno obnoviti prema ve navedenim preporukama. Deava se da ovek posle prevremenog prekida kure gladovanja potpuno izgubi apetit. To je simptom da su creva puna trulenih masa koje su izale iz svojih skrovita", a zbog prevremenog prekida glado vanja nisu odstranjene. Bolesnik koji se izleio od raka moe sauvati predispozicije za tu bolest, to zahteva da se pridrava sledeih profilaktinih mera: 1. Hraniti se prvenstveno biljnim produktima. Ograniiti upotrebu mesa, umesto mlenih prednost dati kiselo-mlenim produktima ili j o bolje - postati vegetarijanac! 2. Po zavretku gladovanja, prelazei na biljnu ishranu, treba se hraniti produktima koji se gaje bez hemikalija. Prilikom gladovanja ne smemo biti okrueni negativnom ener gijom, ne treba se aliti i raunati koliko je j o asova ostalo da se muimo. Pri takvom pristupu terapija nee doneti korist, ve samo tetu. Potrudimo se da budemo radosni i da razmiljamo o tome kako e biti dobro naem organizmu i, svakako, nama. A da nas ne bi opsedale zle i rune misli bavimo se nekim domaim poslovima - ima ih uvek na pretek i uspeno odvlae panju! 94

IENJE P O S T O M Post je u ovom ili onom obliku prisutan u svim religijama u svetu. To je vaan period u ivotu vernika, vreme kada ovek treba da oisti i svoj duh i svoje telo. Pristalica netradicionalne ishrane G. a t a l o v a u svojoj knjizi For mula zdravlja i dugovenosti preporuuje strogo pridravanje postova k a o sastavnog dela takozvane tipske ishrane - vegetarijanstva sa eleme ntima uzimanja sirove hrane i odvojene ishrane. Hrianski postovi mogu biti i strogi (potpuno gladovanje, vidi poglavlje Tri naina gladovanja"), ali apsolutno gladovanje ne spada u hrianske postove. Hrianski post moe biti bez korienja svih pro dukata ivotinjskog porekla, to jest sa upotrebom biljne hrane, koja je podvrgnuta ili nije podvrgnuta kulinarskoj obradi. Pojedini postovi dozvoljavaju da se j e d e riba (sveza ili smrznuta) ili riblji proizvodi.

Post u pravoslavlju
U pravoslavnom hrianstvu, za razliku od protestanskog i kato likog, postovi traju po pola godine, a vei deo dana posta ukljuuje samo uzimanje biljne hrane. Postovi pravoslavne crkve dele se na viednevne i jednodnevne. Viednevni postovi Boini (Filipov), Veliki, Petrov i Uspenski. Boini post - traje od 28. novembra do 6. januara. Strogo pridr avanje se pojaava od 2. januara. Veliki post poinje u ponedeljak sledeeg dana po zavretku Poklada (bele nedelje) i traje sedam nedelja. Zavrava se u subotu uoi Vaskrsa. Bele poklade - nedelja pred Veliki post, kada se moe jesti sve, osim mesa. Strogo se treba pridravati posta naroito prve i poslednje nedelje Velikog posta. Mnogi vernici se upravo tih dana podvrgavaju apso lutnom gladovanju, neki ne jedu hranu od j e d n o g do tri dana, ali piju vodu. Za vreme Velikog posta riba se moe jesti na Blagovesti i na Cveti (Cvetna nedelja). Petrov post poinje u prvi ponedeljak posle Duhova (50 dana posle Vaskrsa) i zavrava se 11. jula. Uspenski post je od 14. do 27. avgusta. Po strogosti je priblian Velikom postu. Slabi subotom i nedeljom, i 19. avgusta, na dan Preobraenja Gospodnjeg. Jednodnevni postovi. Svaka sreda i petak tokom itave godine, osim U nedelji posle Vaskrsa, u nedelji Pedesetnice, svetoj i pokladnoj nedelji. Religiozni postovi podstiu ne samo fiziko ienje organizma, ve i ienje biopolja oveka. ovek koji je smirio svoj apetit, koji ne 95

pada u iskuenje, ivi strpljivo i smireno, duhovno se isti. U davna vremena hrianski post je predviao potpuno odricanje od hrane na nekoliko nedelja (oko etrdeset dana). To su granini rokovi fiziolokog gladovanja. Pre dve hiljade godina Isus Hrist je ubeivao sve koji ele da se izlee, da oiste organizam od grehova i bolesti postom. Hrist je govorio da aneli vazduha, vode i suneve svetlosti pomau oveku da se oisti. Filozofija hrianskog posta aktuelna je i danas. U pravoslavnom crkvenom kalendaru oko 200 dana je namenjeno postovima, a njihovo pridravanje je obaveza svih vernika, osim bolesnika, slabih ljudi, trudnih ena i dece.

Datumi postova u judizmu odreeni su prema lunarnom kalendaru, pa se prema tome menjaju svake godine. Post u islamu. - U islamu je post jedna od obaveznih naredbi (propisa). On se sastoji u potpunom uzdravanju za vreme svetlog perioda dana od hrane, vode, bilo kakvih napitaka, puenja duvana, kupanja, udisanja mirisa, zabave itd. Sa nastupanjem mraka sve zabrane se ukidaju. Od posta se oslobaaju oni koji ga se iz bilo kojih razloga ne m o g u pridravati (rat, zarobljenitvo, bolest itd.), koji ne mogu da odgovaraju za svoje postupke (psihiki oboleli ljudi), kao i suvie stari ljudi, deca, trudnice, dojilje i ene za vreme menstruacije. Islam ne dozvoljava pristupanje postu onima koji se nisu oistili posle skrnavljenja (prestupnici). Pridravanje p o s t a j e za muslimana ast. Za sve muslimane je obavezan post tokom meseca ramazana. Ramazan - 9. mesec muslimanskog binarnog kalendara. Svake godine datumi ramazana se pomeraju. Za vreme ramazana danju se zabranjuje bilo kakva hrana i pie, a uvee izbor jela zavisi od nacionalnih tradicija u ishrani.

Post u

razliitim

religijama

Pravila uzdravanja od hrane ili od nekoliko vrsta hrane, to jest postova, pridravaju se adventisti sedmog dana (protestantska sekta hrianstva), sekta hristovernika (isposnika), dajnisii (religija, nastala u VI veku pre nove ere u Indiji), budisti - prvenstveno monasi, indutsti uglavnom reci (brahmani), Drutvo svesti Kaine (krinaiti) i mnogi drugi. Odnos prema produktima u raznim religijama je razliit. Induizam zabranjuje upotrebu govedine u hrani, krava se kod njih smatra svetom ivotinjom. Judeji (Jevreji) i muslimani kategoriki zabranjuju upotrebu svinjskog mesa. Budisti jedu govedinu, ovetinu, ribu i druge ivo tinjske produkte (ovde se ne govori o ljudima iz viih religioznih kasti). Postovi u judizmu. - U judejskoj religiji posnim danima se sma traju dani koji se nalaze pod znakom alosti povodom jednih ili drugih istorijskih dogaaja i kao znak pokajanja. Danima pokajanja smatraju se Dan kadia dan spominjanja blis kih, o ijem tanom datumu smrti njihovi najblii ne znaju. Post je ustanovljen kao pomen na milione poginulih Jevreja koje su faisti pobili tokom Drugog svetskog, rata. Post poinje ujutro i traje do uvee. Dan katastrofe, Jom-ga-Soa - vremenski je podeen danu ustanka Jevreja u nemakom getu 1943. godine. Siva-A&afjedan od postova posveen ruenju Jerusalima. Tiabe-av - najstroi post, nastao u znak seanja na tragediju ru enja hramova u Jerusalimu u 70. godini nove ere. U najblie dane tom postu zabranjeno je jesti meso i piti vino. Taj post poinje uvee. Jom-Kinur - najstroi od svih postova - pada u sedmi dan posle N o v e godine. Tada se zabranjuje upotreba hrane i pia (apsolutno gladovanje) od uvee do uvee sledeeg dana (do pojave prve zvezde na nebu). Pre poetka Jom-Kinura treba se dobro najesti (zasititi) i piti mnogo tenosti. 96

97

IENJE CREVA

Principi i redosled ienja U procesu ienja - ljaka koja se nalazi najednom mestu - ne srne se rasprostirati po organizmu. ienje od ljake ne srne da dovede do samotrovanja organizma na raun povratne asimilacije pri nepravilnom izbacivanju ljake. Sva ienja moraju se obaviti pri dobrom imunolokom stanju. ienje ne srne da optereuje sisteme za izluivanje u organizmu. U prvom redu izbacuje se ljaka koja moe da se izbaci, a da se ne narui njena kompaktnost i fiziko-hemijsko stanje. Najcelishodniji je sledei redosled ienja: ienje debelog creva, ienje jetre i unog mehura, ienje bubrega, ienje krvi, limfe, tkivne tenosti i sudova, ienje zglobova. Energetski kanal debelog creva spada u Jang-sistem. On je naj aktivniji od 5 do 7 asova ujutro, a pasivan je od 17 do 19 asova. Energetski kanal tankog creva spada takode u Jang-sistem. On je najaktivniji od 13 do 15 asova, a pasivan je od 1 do 3 asa nou. ienje treba poeti od creva. To je potrebno uiniti iz sledeih razloga. Uzimanje lekova unitava korisnu mikrofloru creva, naseljava je opasnim vrstama mikroflore, otpornim na lekove i naroito na anti biotike. To remeti razmenu materija i izaziva disbakteriozu. Od toga posebno stradaju deca. Uzrok - odvajanje od majke pri roenju, lia vanje bebe majinog mleka. Zato za ienje creva treba primenjivati ne s a m o specijalne terapije, ve se pridravati racionalne ishrane, odstranivi prethodno disbakteriozu. Za vreme ienja treba se hraniti belanevinastim produktima (meso, riba, jaja, buljoni, orasi, razna semena, bob, gljive), koji se upotrebljavaju odvojeno od ugljenih hidrata (hleb i testenine, krompir, prekrupe, eer i med) sa razmakom od najmanje dva sata. Navedeni produkti se mogu kombinovati sa mastima, maslacem, kao i sa ivim produktima - povrem i zeleni. Iz dnevnog obroka se iskljuuju mleko (njegov kazein se ne probavlja u organizmu), a privremeno i ostali mleni produkti. 98

Otklanjanje disbakterioze. - Tokom nedelje-dve dana ujutro tate na 1 sat pre jela pojesti (bez iega) reanj enjaka i reanj uvee 2 sata posle jela. Simptom izleenja je prestanak nadimanja eluca posle uzimanja hrane. Proces vrenja u eludano-crevnom traktu prestaje. ienje creva, borbu sa disbakteriozom i odvojenu ishranu treba poeti istovremeno. Dok istite creva, imajte na umu da je ubre u crevima prouzrokovalo atrofiju miia creva i njihovu mlitavost, to jest atoniju. Da bi defekacija bila prirodna i redovna, treba u dnevni obrok uvesti kae, crni hleb i drugo zrnevlje, mek i nje i mnogo sveeg povra. Oni e vaim crevnim miiima vratiti snagu, a sluzokoi fermentaciono-asimilacionu sposobnost. Purgativna sredstva treba uzimati samo u krajnjoj nudi, poto ona sue sluzokou creva i prouzrokuju naprsnua. Mnogi istraivai i lekari predlau da se creva iste zajedno sa celim e l u d a n o - c r e v n i m traktom (CT). Duina C T dostie 16 metara. To je cev sa jednostranim kretanjem hrane, podeljena na pet delova. Svaki deo odvaja se od drugog ventilom - sfinkterom. U normalnom stanju svi ventili treba da su zatvoreni. Pri kretanju hrane ventili se otvaraju. N. Semjonova predlae takvu opisnu emu radaeludano-crevnog trakta. U osnovi rada ventila-sfmktera je nekoliko principa. 1. Nadraivanje osetljivih tkiva sfmktera hranom koja dospeva u C T - tako radi osnovni ventil. On odvaja jednjak od eluca i uvek se otvara, proputajui hranu u eludac. 2. Analiza hrane dobrog kvaliteta - kako je hrana probavljena i moe li se preneti u sledei ceh" - odeljak. Tako radi gornji deo pilorusnog ventila koji odvaja eludac od dvanaestopalano^ creva. 3. Provera mogunosti evakuacije hrane iz gornjeg d e l a Z C T u donji deo (ako postoji slobodna zapremina i ako je fermentacioni aparat spreman za rad). Tako radi drugi pilorusni ventil. 4. Kvalitetna analiza hrane sa naknadnim izdvajanjem odgovara juih reaktiva - tako radi Faterova sisica, koja dostavlja reaktive od jetre i guterae (pankreasa) ne samo u dvanaestopalano crevo, ve i u krv (unutranja sekrecija, prouzrokovana karakterom hrane koja se pro bavlja). 5. Merenje pritiska - kada pritisak dostigne odreenu veliinu ventil se otvara. Tako rade ventili koji zatvaraju ulaz iz dvanaestopalanog creva u tanko crevo i iz tankog u debelo crevo. Za ispiranje creva treba upotrebljavati samo vodu irz dodavanje prirodnog organskog zakiseljavajueg agensa - soka od limuna ili j a b u k o v o g sireta i drugih. Ne smeju se koristiti mineralne vode. Promena alkalno-kiselog pokazatelja na raun mineralne vode neizbeno e promeniti taj pokazatelj u krvi i prouzrokovati opte sistemsko obo ljenje, sa kojim je teko izai na kraj, tim vie, to ta oboljenja ne spadaju u nadlenost gastroenterologa. 99

6. Drugi deo ventila u svom radu potinjava se fenomenalnoj svesti. Ona se otvara ako je ovek svesno procenio mesto za izbacivanje otpada hrane i pripremio se za tu manipulaciju. Pri uzimanju lekova - spazmolitika, analgetika i narkotika ventili gube svojstvo normalne inervacije, to jest ostaju otvoreni! Hrana se prenosi iz j e d n o g u drugi deo bez kontrole, dolazi u debelo crevo, dehidrira i taloi se u vrstim slojevima na zidovima asimilacionog sistema debelog creva.

Metod rada pri klistiranju Najrasprostranjeniji nain ienja creva su klistiri. Za klistiranje je potrebno Esmarhovo lone, ili kombinovani termofor, ili velika trcaljka (pribor za ispiranje). Mnogi lekari smatraju da se trcaljka ne srne koristiti za klistiranje. Pri klistiranju se zauzimaju razliiti poloaji: leei na levom ili desnom boku sa skupljenim kolenima uz stomak; uei; stojei n a g n e m o se napred i oslonimo se dlanovima na kolena; kleei - na kolenima sa osloncem na laktove ruku; leei - na leima. Esmarhovo lone se moe obesiti, tj. moe se podii i sputati po potrebi. Za klistiranje treba uzimati svezu odstojanu ili prokuvanu (sobna temperatura 18 C) vodu. Takva voda pojaava peristaltiku creva. U v o d u j e poeljno dodati sok od svee cvekle ( 1 - 2 supene kaike na litar vode), malo zakiseliti limunskom kiselinom ili siretom (1 supena kaika) ili bilo kojom koliinom vlastitog urina (mokrae). Najpovoljnije vreme za proiavajui klistir je 5 - 7 asova ujutro, 2 0 - 2 1 as uvee. Pre ove terapije poeljno je namazati naglavak hranljivom kremom, vazelinom ili maslacem, ispustiti vazduh iz cevi, podi ui i sputajui naglavak u odnosu na lone, saekati da potee voda i zavrnuti slavinu. Za klistiranje treba pripremiti udobno mesto i voditi rauna o tome da gumeno crevo ne bude zategnuto kada budemo uvodili naglavak za klistiranje u anus. Za tu terapiju treba pripremiti muemu ili polietilensku foliju. Poloaj za vreme t e r a p i j e - n a kolenima i laktovima tanije na jednom laktu, drugom rukom treba pridravati i uvoditi naglavak u anus. Naglavak treba uvoditi oprezno i polako, kako bi se izbegle povrede (naroito ako postoje hemoroidi). Stomak treba opustiti i ne napinjati se. G u m e n o crevo se moe uvoditi i bez naglavka, ali e tada voda brzo prodreti u creva. Terapiju raditi tako da se ne polivamo. Stavivi naglavak (ili kraj gumenog creva), treba energino ustima otegnutim udisajima uvlaiti u sebe vazduh i nakratko ga izdisati takode kroz usta (ako nam je neudobno najbolje je disati kroz nos). Treba uraditi sedam uvlaenja vazduha, a zatim se malo odmoriti. Sto ener-

gimje uvlaimo vazduh, bre e se uvui" sva voda. Ako sva voda nije ula i ako osetimo j a k bol u crevima usled preokreta njihovog sadraja treba zatvoriti slavinu na gumenom crevu ili rukom stisniti gumeno crevo. Podii se na noge, ne vadei naglavak iz anusa i izmasirati stomak pokretima ruku nagore, a zatim produiti terapiju. Potrebno je ubaciti svu vodu! K a d a u lonetu nestane vode, odstraniti naglavak i na anus staviti unapred pripremljen uloak. Stegnuti miie anusa i potruditi se da zadrimo vodu najmanje 7 minuta. Bol u stomaku moe se smiriti" gladenjem (milovanjem). Ako nam uspe treba hodati bar na kratko sa vodom koju s m o imeli. Klistire treba raditi bez urbe, ostavljajui dovoljno vremena za takvu aktivnost. Klistiranje je uspelo ako po zavretku terapije osetimo prazninu u stomaku i lakou u telu. Ako osetimo d a j e mnogo vode ostalo i da ne izlazi, treba dodati, tj. naliti j o vode u lone i ponovo uraditi klistir, kako bismo izbacili sve to je ostalo u stomaku. Poeljno je da pre klistiranja dode do prirodne defekacije (pranjenja creva). Ljudi koji imaju zatvor, u poetku treba da unesu pola litra vode, s tim d a j e odmah ispuste. To e osloboditi pravo crevo. Potom treba doliti vodu u Esmar hovo lone i uraditi klistir kao s t o j e opisano. Kod zapetljaja i srastanja (athezije) na debelom crevu, treba uneti 2 - 3 puta po pola litra vode, a tek posle toga uneti odjednom 2 litra vode.Ne treba zaboraviti da creva treba ispirati sa 6 litara vode, moda ak i sa 8 litara, sve dok se ne pojavi ista voda. Kod izrazite atonije creva, srastanja u mezenterijumu i jake zagaenosti, creva treba istiti sa prekidima, tj. povremeno se odmarajui. Kontraindikacije. - Nije poeljno raditi klistiranje ako pacijenti imaju visoku temperaturu, jaku glavobolju, ako oseaju slabost, muni nu, nervozu eluca, pri pogoranju hroninih oboljenja. Zatim kod sranih i bubrenih mana, hipertonije III stepena, nedavno preleanog infarkta ili insulta, u postoperativnom toku. Pri oboljenju debelog creva, a kod ena pri ispadanju vagine. U stanju premorenosti i stresa. Pri bolovima u stomaku. Kod ena tokom trudnoe i dojenja i u vreme menstruacije. ienje treba poeti najranije dva dana po zavretku menstruacije i zavriti ga najkasnije dva dana pre poetka novog menstrualnog ciklusa. U nekim tampanim publikacijama preporuuje se da se creva ispiraju vruom vodom, tj.da se rade vrui klistiri. Praksa je pokazala da vrui klistiri odgovaraju samo zdravim ljudima. Oni, koji imaju naprsline na crevima, hemoroide koji krvare, maligne ili benigne tumore, vru klistir je kontraindikovan (zabranjen). Uz to raditi vrue klistire kod ljudi sa takvim bolestima - znai, izazvati jake bolove. Takoe treba znati da vrui klistiri mogu da isprovociraju poveanje arterijskog pritiska. 101

100

Vrui klistiri mogu se primenjivati samo kao profilaksa: na primer, j e d n o m nedeljno ili pri kraoj profilaksi ienja, ali bez totalnog ienja organizma. Nedelju dana svakodnevno, nedelju dana svakog drugog dana, zatim kroz dva dana, a potom j e d n o m nedeljno. T e m peratura vode za klistiranje mora biti podnoljiva za ruke, odnosno takva da k a d a j e probamo gornjom stranom ruke ne osetimo elju da ruku brzo izvuemo iz vode.U vodu se ne srne nita dodavati. Vrue klistire je najbolje raditi bez naglavka. Kraj gumenog creva treba namoiti u posuo ulje. Zadravati u sebi vodu dok se ne javi jak nagon za pranjenjem. Energino masirajui stomak treba izbaciti svu vodu, poto se vrua voda lake asimiluje u tkiva zidova creva, a sa njom i ljaka. Terapija se moe smatrati zavrenom kada se prilikom ener ginog masiranja creva u crevima ne uje klokotanje i kreketanje , tj. kada su creva potpuno ispranjena.

Esmarhovo lone i obesiti ga na visini od 1,5 metar. Sa ^ naglavak i namazati ga maslacem. Zauzeti kolensko-lakatni poloaj "sa stranjicom iznad ramena. Crevo uvesti u debelo crevo to je mogue dublje na 2 5 - 5 0 centimetara u poetku je dovoljno i 5-10 centimetara. Disati na usta, stomak mora da bude oputen. Terapiju je poeljno vriti posle defekacije: prve nedelje svakodnevno, druge nedelje svakog dru gog dana, tree nedelje svakog treeg dana, etvrte nedelje svakog etvrtog dana i pete nedelje jednom nedeljno. Posebna j o g a veba moe pomoi fiziki pripremljenim ljudima da due zadre vodu posle uvoenja tenosti u creva, zahvaljujui emu ispiranje eludano-crevnog trakta postaje efikasnije. Ta veba naziva se uvlaenje stomaka ili uddijana bandha. Nju jogisti cene kao j e d n u od vebi koja veoma povoljno utie ne samo na fiziki nego i na psihiki razvoj oveka. Stati pravo, noge rairiti u irini ramena. Duboko udahnuti, potom snano izdahnuti. Zadrati disanje, napregnuti stomane miie i ener ginim pokretima uvui stomak tako da se ispod rebara stvori udubljenje. Staviti ruke na kukove, malo saviti noge i blago nagnuti trup napred, ne savijajui se. Pri tome e se dijafragma lako podii. Ostati u tom poloaju, zadravajui disanje s t o j e mogue due. Zatim se opu stiti, stati pravo i obnoviti disanje. Poeti sa vebama 1-2 puta, postepeno dovesti broj vebi do 7 puta. Za ispiranje creva dobro je popiti nekoliko aa zasoljene vode (sobna temperatura). Potom nevedenu terapiju uraditi naizmenino u stojeem, sedeem i leeem poloaju na levom boku, na leima, na desnom boku i uei, to omoguava dobro ispiranje vodom raznih delova probavnog trakta. M. Platen je ukazivao na to da razliite kiseline, koje se sadre u bokvici (Plantago major, P. media, P. lanceolata), centauriji (Centaurium erythraea), poljskom rastaviu, pelinu, rumarinu, koprivi, ma slaku, hajdukoj travi (kunii), kamilici, liu od groa, trolistu (Trifolium - vie vrsta)"" i drugim travama, imaju aseptino dejstvo i da razaraju trule otrova, koji se nalazi u debelom crevu. Zato je odvare iz smea tih trava preporuivao za nalivanje creva". Pri dospevanju vode u creva nije redak sluaj da se javljaju bolovi, s t o j e potpuno prirodno, budui da nagomilavanje ekskrementnih masa deformie poloaj creva, napree njegove zidove i izaziva neprijatne oseaje. Posle oslobaanja debelog creva od gomile ekskrementa bolovi prestaju, a terapija klistiranja postaje laka. Dati ciklus klistiranja poeljno je tokom prve godine uraditi 4 puta, a zatim j e d n o m godinje.
33 Primedba prevodioca.

Osobenosti odreivanja klistira za decu Prilikom odreivanju klistira za decu treba upotrebljavati naglavak za klistiranje dece, koji pre svake upotrebe treba namazati. Pre sprovoenja terapije dete treba postaviti u bilo koji udoban poloaj ne samo za njega nego i za onog ko vri terapiju. Vodu treba unositi dok se kod deteta ne pojave prvi neprijatni oseaj i, posle ega treba dobro stisnuti g u m e n o crevo, zatim paljivo produiti unoenje vode sve dok dete m o e da tipi. Posle toga dete mora da isprazni creva, a terapiju treba produiti. Koliina vode koja se unosi mora da odgovara uzrastu. Ako dete strpljivo podnosi klistire moe se unositi i vie vode, dok iz creva ne pone da izlazi ista voda. U uzrastu od 3 do 6 godina u dete se moe uneti najvie litar i po vode, za 6-godinje - 7-godinje dete odgovara klistir sa 2 litra vode, za 9-godinje - 14-godinje dete 3 - 4 litra.

Klistiri Klistiranje prema metodu N. Yokera

U 2 litra tople prokuvane vode (1. P. Neumivakin i N. A. Senijonova preporuuju prohladnu) dodati supenu kaiku limunovog soka (ili 4 - 6 % j a b u k o v o g sireta, ili sok od bilo kojih kiselih plodova, ili kiseo rasol od ukiseljenog kupusa). N. Yoker je smatrao d a j e kiseo rastvor potreban za normalizaciju kiselo-alkalne ravnotee creva, jer se truleni procesi i procesi vrenja odvijaju u slaboalkalnoj sredini (vidi suprotno miljenje, ienje prema O. Jelisejevoj). Sve to naliti u 102

103

Sifonsko

klistiranje

Za uspeh ovog klistiranja neophodan je pomonik. Za sifonsko klistiranje treba pripremiti levak od pola do 2 litra, gumeno crevo duine 1-1,5 metar i prenika najmanje 1 centimetar, sa savitljivim gumenim naglavkom 2 0 - 3 0 centimetara. Naglavak namazan vazelinom, uvesti u pravo crevo na 2 0 - 3 0 centimetara. Levak drati pod nagibom iznad nivoa stranjice oveka koji se isti, i napuniti ga istom prokuvanom vodom, slabim rastvorom permanganata kalijuma (hipermangana) i dvoprocentnim rastvorom hidrokarbonata natrijuma. Levak podii na visinu od 50 centimetara i im tenost dode do suenja, spustiti ga ispod nivoa tela oveka koji lei. Kada izlijemo sadraj, terapiju treba nastaviti sve dok se ne pojavi ista voda. Z a j e d n o klistiranje potrebno je 10-12 litara tenosti ( 4 0 - 4 2 C). Klistiranje sa emulzijom

Urin, najbolje vlastiti, ne moe nita da nadrai u organizmu U on otklanja nadraaj i leci ga! U urinu je voda, strukturirana samim organizmom. U njoj postoje vlastiti antiseptici, a hormoni, vitamini, mineralne materije i belanevine najbolji su regeneratori sluzokoe bilo kog dela organizma. Za klistiranje se moe upotrebljavati kako vlastiti, tako i urin zdra vih ljudi, naroito dece istog pola. Obavezno u toplom stanju. Njegova temperatura treba da bude vea za 3-5 C od temperature tela. Urin koji se uva vie dana, smatra se starim, i njega pre upotrebe treba prokuvati, ohladiti do 4 0 ' C i tek tada koristiti. Debelo crevo se oputa" od toplog i spazmira od hladnog, zato e u prvom sluaju tenost dobro ulaziti u njega, a u drugom nepotpuno. Jo je efikasnije klistiranje ukuvanim urinom, ali sa njim treba postupati oprezno, j e r veoma snano pobuuje individualnu konsti tuciju vata. Upozorenje. Lekar O. I. Jelisejeva ne preporuuje da se rade klistiri samo sa urinom, poto to moe da povea kiselost. Urin, prema njenom miljenju, treba razblaiti vodom.

Prvi nain. Pripremiti 2 ae toplog rastvora kamilice (1 supenu kaiku suvih listova i cvetova kamilice zavariti sa 1 aom kljuale vode, ostaviti da odstoji 10-15 minuta i dobijeni ekstrakt procediti). Umutiti 1 umance, uz dodavanje 1 ajne kaike hidrokarbonata natri j u m a (sode bikarbona) . Pomeati rastvor kamilice, umueno umance i 2 supene kaike glicerina ili vazelina. Drugi nain. Jedno umance umutiti sa 100 mililitara vazelinske masti (ulja), dodati 1 ajnu kaiku vode i sve dobro promeati u 2 ae toplog rastvora kamilice. Dobijenu emulziju uneti u pravo crevo pri klistiranju. Zahvaljujui toj emulziji do pranjenja creva doi e veoma brzo. Takvi mikroklistiri posebno se preporuuju tekim bolesnicima.
34

Klistiranje

ukuvanim

urinom

Klistiri sa urinom

(prema metodu

G. Malahova)

Urin ne samo da ispira debelo crevo nego zbog vee koncentracije soli od one u plazmi krvi, na raun osmoze ispumpava" vodu iz zidova debelog creva i iz okolnog prostora. To dovodi ne samo do otkiseljavanja", ve i do otkidanja taloga, ekskrementnog kamenja i ,,ispumpavanja" sluzi iz trbune duplje! Osim toga, urin dejstvuje kao slani purgativ i, vie od toga, on je zasien energijom koja ga usmerava na izbacivanje iz organizma - toga nema ni kod jedne druge tenosti. Urin ima pH kiselu sredinu u koncentraciji koja je najpovoljnija za sam organizam, jer je stvoren u tom istom organizmu. Zato ne postoji opasnost od predoziranja - nekima je vie potreban, drugima manje.
34 Primedba prevodioca.

Sakupiti urin od bilo kojih zdravih ljudi, vreme prikupljanja nije bitno. Potom 2 litra naliti u emajliranu erpu (lonac) i bez poklopca kuvati dok ne ostane 500 mililitara. Takav urin se naziva ukuvani urin do etvrtinu prvobitne zapremine (diuretik"). Ohladiti ga i u toplom stanju primeniti za klistiranje. Klistir sa ukuvanim urinom je veoma efikasan i moe da izazove dopunsko ienje ak i ako smo se pret hodno oistili prema metodu Y o k e r a . Efikasnost njegovog dejstva G. P. M a l a h o v tumai sledeim fak torima. Voda je potpuno drukija, ona poprima super strukturu. Ostaju najotporniji - temperaturno otporni' teni kristali, koji, prema istra ivanjima naunika, ine na organizam neverovatno otpornim na sve vrste nepovoljnih uticaja. Koncentracija soli u takvom urinu moe se poveati za 600 puta! Na raun takve neobine koncentracije soli urin ne samo da isisava" vodu iz trbune duplje, ve zahvaljujui veoma gorkom ukusu sa zidova debelog creva otkida polipe i sluz priraslu uz njih. Na taj nain snano se stimuliu zidovi debelog creva, a peristaltika se pojavljuje sama od sebe. Posle j e d n o g - d v a klistiranja nestaju gliste i tetni mikroorganizmi, ali se pri tome potrebna mikroflora ne oteuje, nego se normalizuje. Usled termike obrade u takvom urinu unitavaju se sve organske materije, ali se zato stvaraju nove - visokoaktivne (biostimulatori koji 105

104

nisu belanevinnstog porekla), koje dejstvuju odmah i snano na itav organizam, to jest presuje se zrana energija" koja lei u osnovi ivota. Rezultat tog dejstva je mnogo jai od dejstva hormona, vitamina i tome slino. Od takvih klistira bre se normalizuju pH faktor i mikroflora, obnavlja se ne samo sluzokoa creva, ve i peristaltika, lece se hemoroidi, polipoza, kolitis, paraproktitis, helmintoza i nestaju paraziti. Zbog velike ispumpavajue" sposobnosti u debelo crevo dospeva tenost iz itave trbune duplje, povlaei za sobom sluz. Dolazi do oslobaanja od patoloke sluzi (od koje se moe osloboditi samo dugo trajnim gladovanjem), koja je zasela ' u bubrezima, pankreasu, u zido vima mokranog mehura, polnih organa itd. i gui njihovu ivotnu aktivnost. Oslobaajui se sluzi, svi ti organi se preporouju. Jaaju miii oko sinusa. Luenje sluzi iz organizma i psihike stege u predelu stomaka su jedan od glavnih faktora za stvaranje kile. Rastereuju se svi sistemi za izluivanje, naroito nosna duplja. Kontraindikacije. - Pri jakom oteenju sluzokoe debelog creva, na primer, kod gnojnog kolitisa, ukuvani urin e u poetku izazivati bol, kao od opekotina. Prethodno treba uraditi klistir obinim urinom. Bol ukazuje na to da se sve to je nepotrebno otkida, a obolelo mesto se zaleuje. Ubrzo se stvara novo, zdravo tkivo i bol prolazi. Trudnicama se strogo zabranjuje ienje debelog creva pomou diuretika (ukuvanog urina) . One ne treba da iste ni jetru. Z b o g veoma snane stimulacije energije niz organizam mogu je pobaaj.

Slika 21 - Vebe za bolje ispiranje debelog creva poste ulivanja tenosti u njega: a - koleno-lakatnu poza; b - horizontalni poloaj; c - stoj na rumenima (Survang usana); d - stoj na ramenima, noge iza glave (plug)

Metod

klistiranja

Naliti 1-1,5 litar urina u Esmarhovo lone, obesiti ga na visinu od 1,5 metar iznad poda. Naglavak gumenog creva namazati uljem ili vazelinom. Stisnuti crevo kako tenost ne bi isticala (ako postoji slavina, treba je zatvoriti). Zauzeti koleno-lakatnu pozu, uvesti naglavak u anus na dubinu od priblino 5 centimetara. Otpustiti crevo (otvoriti slavinu)" i postepeno isputati tenost. Upozorenje. A k o se u debelom crevu nalaze patoloke naslage ili je crevo jako zapueno ekskrementnim kamenjem, tenost e se pri brzom unoenju izlivati u obrnutom smeru ili e nadimati tu malu upljinu koja se nalazi ispred zaguenja, izazivajui bolove. Da do toga ne bi dolo, ulivanje tenosti treba kontrolisati a gumeno crevo na vreme stegnuti prstima. K a d a j e debelo crevo oieno, u njega se slobodno i lako moe uliti 2 litra tenosti za 3 0 - 4 0 sekundi.
35 36 Primedba prevodioca. Primedba prevodioca.

Posle unoenja tenosti b e b a lei na lea i podii stranjicu. Zatim uraditi stoj na ramenima {Sarvang asana, ili poza svece) ili zabaciti noge iza glave (poza pluga). U takvom poloaju dobro je ostati 3 0 - 6 0 sekundi (si. 21). Dopunski se moe uvlaiti stomak. Usled toga tenost kroz silazni deo creva (kolondescendens) prodire u popreni deo (kolontransverzus). Bez urbe lei na lea i okrenuti se na desni bok. Tenost iz poprenog dela debelog creva dospeva u teko dostupni uzlazni deo (kolonascendens) i dalje u slepo crevo. Takva tehnika omoguava da se celo debelo crevo ravnomerno ispere. Klistiranje je poeljno raditi posle pranjenja debelog creva, ujutro ili uvee. Drevni lekari su savetovali da se to radi od zalaska sunca do prvog sumraka, odnosno uvee. Mirno odleati na leima ili desnom boku 5-15 minuta, ako nema j a k e nude. Zatim se podii i proetati po kui. Kada se javi nuda poi u toalet. Prednost urinskih klistira je u tome to se tenost zadrava u organizmu samo onoliko koliko je potrebno. U poetku se nuda od klistiranja javlja bre i jae, a to su creva istija due. Za j e d n o klistiranje treba uliti 2 litra vode, a posle isputanja boljeje takvo ulivanje ponoviti j o 1-2 puta, a zatim uraditi klistir sa urinom 107

106

(1-1,5 litar). Takvo doziranje je potrebno zato to e prva 2 - 4 litra malo zasoljene ili blago zakiseljene vode limunovim sokom (jabukovim siretom) isprati neistoe samo iz polovine creva, apsolutno ne dirajui njegov uzlazni deo. Samo 3 - 4 klistira sa urinom mogu potpuno da napune svu upljinu debelog creva i da deluju isceliteljski. Uliti 2 litra zakiseljenje vode, a zatim je ispustiti. Ako je voda jako zaprljana postupak ponoviti, ako nije jako zaprljana - uraditi minski klistir. Posle isputanja tenosti terapija je zavrena. Terapiju ponoviti posle j e d n o g dana pauze. Kura podrazumeva klistiranje 5 - 8 puta, ime se ciklus ienja zavrava. Slian ciklus ienja treba vriti 2 puta godinje - u rano prolee i poetkom jeseni (debelo crevo je bioritamski aktivnije ujesen).

klistire i vrue kupke svakodnevno ili svakog drugog dana. Takvi klistiri su najefikasniji u zimskom periodu, j e r spreavaju komplikacije svih nabrojanih simptoma. Metodi klistiranja U 100 mililitara kravljeg mleka staviti 20 grama maslaca. Zagrejati ga da se maslac rastopi. U toplom stanju, pomou gumene kruke, srneu uneti u debelo crevo. Zauzeti leei poloaj. Po pravilu, orga nizam sam dri tenost onoliko koliko mu je potrebno. Ovu terapiju preporuljivo je primenjivati pri zalasku sunca. Rezultat ove terapije je da se supstanca suvoe i hladnoe, koja je u organizmu prouzrokovala navedene pojave, apsorbuje i neutralise. Suvoa i vrstoa neutraliu se vlagom mleka i smekavaju maslacom, a hladnoa - toplotom, koju sadri mleko i koja se dodatno pojavljuje pri njegovom ukiseljavanju (kvarenju). Po pravilu, posle 2 - 3 takva mikroklistira stolica postaje meka, laka i u obliku kobasice. Osim toga, prirodno se neguje normalna mleno-kisela mikroflora. M o e se isprobati nekoliko varijanti sastava slinih mikroklistira i za sebe odabrati najbolja. Mleko (100 mililitara), pretopljeni maslac (20 grama) - protiv zatvora, ovjeg ekskrementa, stvaranja gasova, suenja i dehidracije organizma. Osnova kao kod prvog sastava (mleko i pretopljeni maslac), dodati j o prstohvat umbira ili crnog bibera, odnosno aleve paprike. Ovaj sastav dopunski suzbija sluz u organizmu i poveava toplotnu sposob nost organizma. Zato se preporuuje punijim i flegmatinim ljudima. Osnova kao kod prvog sastava, uz dodatak pola ajne kaike kuhinjske soli, to pojaava dejstvo prvog sastava. Osnova kao kod prvog sastava, uz dodatak pola supene ili cele supene kaike zasienog odvara pelina (Artemisia absinthium) ili pola ajne kaike enjaka, to veoma dobro pomae kod unih poremeaja. U m e s t o mleka ili razblaenog mleka (50 : 50) moe se upotrebiti odvar od mesa (naroito ovetine) ili buljon od kostiju. Te dopunske komponente na svoj nain deluju na organizam, tj. smekavaju i sma njuju sluz ili u. Proiavajui mikroklistiri

Mikroklistiri Mikroklistiri pomou ukuvanog urina

Ciklus proiavanja ukuvanim urinom treba poeti sa 100 mili litara (za unoenje urina koristiti obino gumeno crevo) i posle dva dana (prekosutra)" poveati dozu za jo 5 0 - 1 0 0 mililitara, sve dok se ne postigne 3 0 0 - 5 0 0 mililitara za jedno klistiranje. Uraditi 2 - 4 takva klistira, a posle dva dana smanjiti dozu za 5 0 - 1 0 0 mililitara, dok je ne dovedemo do 100 mililitara. Dalje se moe uraditi 100-150 mililitarski mikroklistir jednom u nedelju-dve dana. Ciklus ponoviti. Ko n train dika ije. Takvi mikroklistiri zabranjeni su za osobe sa pobuenim ivotnim principom vetra i za trudne ene. Smeka rujui mikroklistiri

Ovi klistiri preporuuju se ljudima iji organizam jedva zadrava vodu (koji su skloni dehidraciji), kod kojih je prirodno stvaranje toplote loe (stalno im mrznu ruke i noge), koji imaju sklonost ka nasilnoj (prinudnoj) stolici i zatvorima (to jest ljudima kod kojih je previe pobuen ivotni princip vetra ili individualne konstitucije vata). Slino se uoava kod ljudi nene telesne grae sa suvom, perutavom koom i kojima je stalno hladno. Simptomi su: jako stvaranje gasova, zatvori ili ovji ekskrement, bolovi u slabinama, krstima, karlino-bedrenim zglo bovima, neredovne i bolne menstruacije, gubitak semena, suvoa i perutanje koe, zimogroljivost, gubitak snage, crnjenje koe i mrav ljenje. Kada uoimo takve simptome (naroito vidljivo se i spo lj avaj u za vreme suve, hladne i vetrovite zime), treba primeniti sledee mikro37 Primedba prevodioca.

U klistirima za proiavanje primenjuju se rastvori soli, biljno ili vazelinsko ulje. So (kuhinjska, morska, karlovarska) se unosi u vidu desetoprocentnih - petnaestoprocentnih toplih rastvora (40 C) u koliini 100-200 mililitara pomou gumenog balona ili pricem ane kroz meki gumeni kateter. Unesenu tenost treba zadrati 2 0 - 3 0 minuta. Ulje dejstvuje 109

108

meko, purgativno, razmekava ekskrementne mase, otklanja spazam debelog creva, normalizuje njenu peristaltiku i podmazuje zidove creva, ne izazivajui njihovo nadraivanje. Za proiavajue mikroklistire upotrebljava se 10 mililitara glicerina, koji se unosi kroz kateter. Proiavajui efekat mikroklistira mogu je pri unoenju 2 - 3 mililitra desetoprocentnog rastvora antipirina ili 5 mililitara jednoprocentnog rastvora pilokarpina u 20 mili litara vode. Savremeni propagator joge, uitelj i prosvetitelj Indra Devi smatra da su klistiri sa medom i katom veoma efikasno sredstvo za ienje creva od toksina. Mikroklistiri sa medom

Supenu kaiku meda rastvoriti u ai vode (sobna temperatura) i dodati supenu kaiku limunovog soka. Uneti tenost u creva i zadrati je 10-15 minuta. Mikroklistiri sa kafom

Slane rastvore ne treba koristiti, so daje kiselu reakciju. Najbolje je za klistiranje upotrebljavati istu vodu. U Esmarhovo lone najbolje je sipati umesto 2 litra, litar i po vode. Moe se upo trebljavati odvar od crvene cvekle. Radi toga cveklu treba oistiti i kuvati je pola sata. Dobijeni odvar upotrebiti za klistiranje. Kon train dika ci je takvog klistiranja su povean hemoglobin i pri sustvo tumora. Pored klistiranja ienje creva pomau fizike vebe. Maksimalno uvui stomak i to vie ga izbaciti napred. Moe uz naprezanje, a moe i bez naprezanja. Tu vebu treba raditi kada imamo vie slobodnog vremena. Moemo je raditi sedei na poslu, a m o e m o i u toku hodanja, to niko nee primetiti. Od te vebe treba se fiziki umoriti. Ve posle nekoliko meseci osetiemo rezultate. Naravno, svi koji imaju ir na elucu ili bilo koje druge neugodnosti (oboljenja) u unutranjim organima, najbolje je da se konsultuju sa lekarom.

ienje senom (ekstrakt od lia drveta Cassia s e n n a )

38

U 200 mililitara kljuale vode sipati 3 supene kaike mlevene kate (ali ne kate koja se brzo rastvara), kuvati je 3 minuta, a zatim 12 minuta drati na blagoj vatri. Procediti i ohladiti do sobne temperature. Uslovi primene su isti kao i kod prethodnog klistira. Tajna dejstva kate je u tome (budui d a j e uneta kroz creva), to ne ispoljava tetan uticaj na nervni sistem, ali odlino aktivira sluzokou debelog creva i pomae da se iz nje izbace otrovne materije. Osim toga, blagotvorno deluje na rad jetre, unog mehura i nadbubrenih lezda. Takav klistir efikasno suzbija i prehladu u poetnoj fazi.

Postoji odlian nain da se imunitet elija povea posredstvom ienja creva i eluca senom. ienje senom preporuuje se samo odraslima. Za decu do 16 godina ivota takva ienja su kontraindikativna. Kura ienja nedelju dana. Senu treba uzimati uvee. Pri uzimanju sene ponekad se m o e poveati temperatura tela. Metod primene sene

ienje prema metodu O. Jelisejeve Pre ienja creva pomou klistira treba se hraniti s a m o kaama. Tada e se u elucu uspostaviti manje kisela sredina. Klistiranje se mora vriti upotrebom trava koje imaju alkalnu reakciju. V o d a za klistiranje se ne srne zakiseljavati, sredina mora da bude alkalna. Za klistiranje se ne srne upotrebljavati ekstrakt kamilice, poto je ta biljka u stanju da uniti svu mikrofloru creva, to negativno deluje na imunitet elija. Mokrau ne treba nalivati, jer zakiseljava sredinu, ili je treba razblaiti vodom. 110

Tokom nedelju dana sprovoditi sledeu terapiju: uvee uzeti supenu kaiku sene, preliti je aom vode i kuvati (da kljua) na blagoj vatri 5 minuta. Skinuti tenost sa vatre (poreta) i ostaviti da odstoji 20 minuta. Tenost procediti kroz cediljku. Piti kao aj 1,5-2 sata posle jela. Posle toga ne treba nita jesti. Prvog dana uzeti treinu ae odvara. Ostatak sene uvati u friideru 24 sata i upotrebiti je sledeeg dana uvee. Sutradan ujutro obratiti panju na svoj organizam, posebno na bolove u stomaku. Pri jutarnjoj defekaciji treba da dode do jakog proiavanja. Treba sve da bude u granicama mogueg, to jest bolovi i teskoba se mogu trpeti, a pro iavanje, premda jako, treba da bude jednom u toku dana (ujutro). M o d a e j o j e d n o m doi do defekacije. Ako se j a v e jaki bolovi, a najvanije je da se ne moete odvojiti od toaleta, znai da dozu treba smanjiti. Ako je treina ae potpuno prihvatljiva doza, treba je pove38 Primedba prevodioca.

111

avati. Na kraju terapije (sedmog dana) poeljno je popiti punu au odvara od sene. Ako se terapija teko podnosi, moe se j e d n o g dana propustiti, a zatim je produiti. Ako se lako podnosi produiti je do 10 dana. Radi kontrole pridravati se pravila: 1-2 defekacije sa proia vanjem i podnoljivo samooseanje. Imati u vidu d a j e to veoma jaka lekovita terapija, zbog ega se prema njoj treba odnositi ozbiljno i sprovoditi je oprezno. To se posebno odnosi na ljude koji imaju ir na elucu ili su predisponirani za to. Najbolje je posavetovati se sa lekarom koji primenjuje prirodne metode leenja. Za vreme te terapije ponekad se izbacuju ekskrementi, koji su se godinama taloili u crevima. Sena aktivno isti i bubrege, odstranjujui pesak i kamenje. Po zavretku kure ienja senom javie se oseaji koji nastaju posle ienja eluca i creva, na primer, suzenje oiju. Ispod oiju, gde poinje kanal eluca, javljaju se udni oseaji koji, istini za volju brzo prou. Kod nekih ljudi tih oseaj a uopte nema. Senom se moemo istiti jednom meseno. Pripremljeni i zdravi ljudi mogu uraditi ozbiljno ienje u toku 1-2 dana, ali takvo ienje odgovara samo fiziki zdravim ljudima. Ako nismo ubeeni u neophodnost takvog ienja, ili ako tokom ienja osetimo bilo koju opasnost, ienje treba prekinuti. Sledeu kuru ienja primeniti uz upotrebu blaih preparata, najbolje onih koji su predvieni za ienje u duem periodu. ienje obinom sniti (Aegopodium podagraria)

litra vode. Smeu piti pola sata posle uzimanja purgativa, postupak ponavljati svakih 2 0 - 3 0 minuta. Toga dana se ne srne nitajesti. Pred spavanje obavezno uraditi klistir sa 2 litra mlake vode u koju treba dodati sok od 1-2 limuna. Takvo ienje treba vriti 3 dana uzastopce. etvrtog dana dobro je piti sokove od povra i jesti svee povre i voe. A k o za vreme ienja osetimo slabost u organizmu, ni u kom sluaju ne treba jesti. Slabost e bizo proi, a organizam uspeno oistiti.

ienje p r e m a m e t o d u N . S e m j o n o v e Vrei ienje creva u svojoj koli zdravlja, N. S e m j o n o v a u dnevni obrok uvodi oko 6 0 % itarica. Pored toga, ovaj autor prepo ruuje svakodnevne klistire, 2 puta dnevno tokom 21 dan. Pn>e dve nedelje odvojene su za pripremu za ienje jetre, trea nedelja za rehabilitaciju, izlazak iz ienja jetre. Ako doe do prirodne defekacije moe se prei na klistiranje svakog drugog dana. Ako nema prirodne stolice, treba se hraniti kaama i hlebom od brana prve klase. Ako se dva dana uzastopce javi prirodna defekacija - klistirati se svakog treeg dana itd. Pozitivni rezultat ove terapije je da se creva sama prazne 1-2 puta dnevno (24 sata) . Ljudi od 40 do 43 godine ivota treba da se klistiraju jednom nedeljno. Jednom u 5 dana treba da se klistiraju ljudi od 55 do 60 godina ivota, a jednom u 3 dana ljudi stariji od 60 godina. Creva koja se prirodno prazne treba da izluuju fino isitnjene ostatke hrane, koji podseaju na pastu, blago obojenu u tamnozeleno koja ne ostavlja nikakve tragove na emajlu VVC olje. Vreme defekacije - veoma kratko, 4 - 5 puta bre od mokrenja. Od prvog dana istiti creva od nagomilane hrane i lepljivih masa na zidovima creva kod skrivenih zatvora. Cilj - ne dozvoliti pri ienju creva da vee koliine neiste ui koja se lui, natapaju suvu ekskrementnu masu. Ne dozvoliti da doe do povratne autointoksikacije sa crnom neistom ui - najstranijeg trovanja iz creva. Odvojena (posebna) ishrana daje mogunost upotrebe eludano-crevnog trakta sa uzimanjem u obzir hemijskih procesa, koji se odvijaju u njegovim delovima, i spreava stvaranje novih gomila nesvarene hrane. Posebna ishrana je najoptimalnija varijanta reima rada eludano-crevnog trakta, jer 6 0 % produkata - itarice - snabdevaju na organizam potrebnim silicijumom. Uzimanje bele kaolinske gline, oko 20 grama dnevno, poveava sadraj silicijuma u krvi i omoguava da se otkloni deficit silicijuma kao uzrok naruavanja svih moguih veza unutar organizma. Deficit sili39

Ubrati svee izdanke (mladice) sniti (Aegopodium podagraria). Samleti ih na maini za mlevenje mesa i iscediti sok. Uzimati sok sniti po emi: prvog dana - pojedini supenu kaiku 3 puta dnevno na 15-30 minuta pre jela; drugog dana - 2 supene kaike; treeg dana - po pola ae, ako se nisu pojavile sporedne manifestacije. Kura uzimanja 10 dana, zatim prekid od 5 dana i ponovo je uzimati 10 dana. Kod bolesnika sa gnojnim procesima mogu se javiti bolovi i goruica. Oni Ueba d a j e uzimaju sa malo sode bikarbona, razblaene vodom. ienje glauberovom solju i gladovanjem

Ujutru natate popiti au rastvora (supena kaika na au vode) sulfata natrijuma (Glauberova so). Voda treba da bude topla ili pro hladna, ali ne hladna. Rastvor izbacuje iz organizma sve toksine, istei ne samo creva nego i druge organe. Koliina izbaenih neistoa p o m o u ovog purgativa moe dostii 3 - 4 litra i vie, to moe dehidrirati organizam. Da bismo nadoknadili nedostatak tenosti treba uzeti 4 velika grejpfruta, 2 velika limuna i 3 velike pomorande i iscediti iz njih sok (ukupna koliina soka treba da bude 2 litra), koji treba razblaiti sa 2 112

39

Primedba prevodioca.

113

cijuma je jedan od glavnih uzroka zbog kojeg se harmonija procesa obezbedenja ivota pretvara u haos, a organizam oboleva i zbog kojeg se iz stroja izbacuju svi organi i sistemi. Disajna gimnastika po programu paradoksalnog disanja je veoma intenzivna i brzo daje vidljive rezultate u otklanjanju efekata disanja, aktivira optu razmenu, pomae da ranije pomereni organi zauzmu svoje zakonito mesto i pomae ienje creva. Kod ljudi koji boluju od gastritisa ili ira na dvanaestopalanom crevu, pri ienju creva pogorava se opte stanje zbog toga to se takvi bolesnici obino pridravaju ograniene dijete, koja se zasniva na upo trebi vee koliine mlenih jela i buljona. Zbog toga se u debelom crevu nagomilava nesvarena hrana i njih, kod takvih oboljenja, jednostavno treba izbacivati iz creva, inae je izleenje nemogue. Ako su kod oveka neki unutranji organi sputeni, oni se mogu vratiti u normalan poloaj specijalnim (posebnim) fizikim vebama, tj. mogu se normalizovati svi ivotni procesi a creva e poeti normalno da funkc ion iu. ienje creva moe pomoi i kristalo-terapija koja se primenjuje na bioloki aktivnim takama na rukama i nogama. ienje creva, izbacivanje ljake i toksina pomae i svakodnevni odlazak u saunu (parno kupatilo).

potrebne 3 ili 4 nedelje, to zavisi od stepena zagaenosti creva. Kao kriterijum slui poboljanje samooseanja i normalizacija stolice. etiri nedelje su granini rok. Za to vreme zidovi creva se iste potpuno i uspostavlja se krvotok. Znatno se poboljava i energetsko stanje, to nije beznaajno. Posle ienja creva i jetre ienje ostalih organa ne zahteva m n o g o vremena - maksimum nedelju dana za svaki organ. Da bismo odrali zdravlje i spreili procese zastoja u eludano-crevnom traktu, p o s l e svih ienja treba svakog dana po 20 minuta naizmenino pri menjivati ideomotorne vibracije creva i jetre. Na primer, prvog d a n a ideomotorne vibracije creva 20 minuta; drugog dana - jetre 20 minuta, sledeeg dana - ponovo creva itd. Ponekad, priblino jednom meseno, treba stimulisati druge organe. Stomak treba masirati svakoga dana, zajedno sa jutarnjom gimnastikom. Nae unutranje organe treba povre m e n o trenirati, kao i ostale delove tela.

ienje glinom Primenjivati istu masnu glinu bez primesa peska. Najbolje je koristiti glinu u j e d n o m komadu. Istucati pare gline u prah i prosejati ga kroz sito kako bi se oslobodilo od nepotrebnih primesa. ist pripremljen praak ostaviti da odstoji izvesno vreme na suncu. Glineni praak rastvoriti u potrebnoj koliini hladne vode i ispiti i vodu i glinu u malim gutljajima, nikako odjednom (naiskap). Ako na dnu ae ostane malo glinenog praka na njega se moe doliti j o vode pa i to ispiti. Ne smeju se upotrebljavati metalne kaike. Glineni praak treba primenjivati samo pre jela. Ako elimo da primenimo glinu sa drugim napitkom, poeljno je to uraditi sa ekstrak tom nane (metvice) ili drugih lekovitih trava, ali bez eera. Moe se dodati malo meda i nekoliko kapi limunovog soka. Glina se ne srne piti sa mlekom ili kafom. Ako se na poetku primene glinene vode j a v e zatvori - to je pokazatelj d a j e organizam zagaen. U tom sluaju tokom dana treba piti u malim gutljajima, veliku koliinu dovoljno svetle glinene vode. Creva i eludac se mogu istiti glinom na dva naina. Prvi nain. - Pola ajne kaike glinenog praka rastvoriti u ai tople prokljuale vode. Uzimati napitak ujutro i uvee na prazan eludac nedelju dana. Posle nedelju dana poveati dozu glinenog praka do 1 ajne kaike, a nakon nedelju dana u ai razmutiti supenu kaiku gline. etvrte nedelje uzeti glinene loptice. Loptice valjati u razmeri priblino 5 x 7 milimetara. Treba pojesti 10-15 takvih loptica z a jedan obrok. Loptice se mogu zameniti smeom (rastvorom), pripremljenom od 2 supene kaike gline i ae vode. Glinu u ai treba briljivo meati.

I d e o m o t o m o ienje prema metodu B. Aranovia Ideomotomo ienje je najbolje uraditi u samoi, bez prisustva drugih ljudi. U tu svrhu pripremiti muziku koja odgovara vibracijama debelog creva. Izmasirati stomak. Zatim esti u udobnu fotelju, opustiti se, koncentrisati se na desni deo creva (slepo crevo i uzlazni deo creva kolonascendens) i, uz muziku, pokuati da se izazove pulsiranje upravo u tom delu u smeru desna-leva strana u trajanju od 3 minuta. Pulsiranja u smeru gore-dole treba da traju 3 minuta, a u treem smeru stomak-leda takode oko 3 minuta. To treba da traje 9 minuta. Odmoriti se m i n u t - d v a i nastaviti rad poprenim crevom (kolontransverzus), ponavljajui isti postupak: 3 minuta desna-leva strana, 3 minuta gore-dole i 3 minuta stoin(d<-leda. Ponovo krai o d m o r i to ponoviti levim delom creva, koje je posebno vano oistiti, jer u njemu najee dolazi do zastoja. Ideomotorna ienja vriti dve nedelje po 30 minuta dnevno, sva kog drugog dana klistire, a svakog dana umesto doruka popiti meoviti sok koji obavezno mora da sadri dve jabuke. Klistiri i sok od jabuka p o m a u da se grubo oiste zidovi creva, da se podstaknu ideomotorne vibracije, poboljaju masaa i krvotok i otklone procesi zastoja. Dve nedelje je priblian rok za ienje. Moda e nekim ljudima biti 114

115

Glina ima sposobnost da u sebe upija sve toksine i ljaku, nago milane u crevima. Creva se iste za 2 - 3 dana. Krajem prve nedelje uzimanja gline eludac se isti. Na kraju druge nedelje vea koliina gline pomae da se sa zidova creva skinu slojevi nagomilane sluzi i trulenih ostataka brane. Osim toga, glina snabdeva organizam potreb nim mineralima i mikroelementima koji dospevaju u krv i poinju da utiu na elijsku razmenu izvan granica probavnog trakta, istei krv i izvlaei nagomilanu neistou iz miia, tetiva i sudova. Organizam uspostavlja normalnu razmenu materija. Pri tome se mogu javiti zastarele bolesti kao to su uestalo lupanje srca, pojaani blagi bolovi koji ve postoje, tekoe sa mokrenjem, depresija i opta slabost organizma. Neprijatni bolovi treba brzo da prou, poto oiena creva rade isprav no i ne truju organizam produktima prerade. Ne treba se bojati kriznih stanja j e r su oni pokazatelj pravilnosti leenja. ienje organizma glinom produava se i posle prestanka uzi manja gline. Posle ienja fizikog tela glina isti energetsko telo. U proeku proces potpunog ienja moe da traje od 2 do 2,5 meseca. Posle tog roka moe se prei na povremeno (epizodno) uzimanje gline nih loptica, 10-15 komada srednje veliine jednom nedeljno. Drugi nain. Uzeti 2 - 3 supene kaike praka od gline i rastvoriti ga u ai tople prokljuale vode (umesto glinenog rastvora mogu se upotrebljavati glinene loptice veliine 1 X 1 centimetar 10-15 komada 3 puta dnevno). Kroz nedelju dana koliinu gline treba prepoloviti (1-1,5 supena kaika na au vode 2 puta dnevno). Glineni rastvor (loptice) treba uzimati ujutro natate i uvee 2 sata posle veere. Posle uzimanja gline uvee ne treba vie nita jesti, jer hrana koi proces ienja. Tree nedelje treba uzeti blagi rastvor: 1 ajna kaika gline sa aom vode. Taj rastvor gline potreban je kako bi se uspostavio slani i mine ralni balans u organizmu. Rokovi uzimanja rastvora gline mogu se skratiti do nedelju dana, ako se navedene doze gline uzimaju po 3 dana. Po zavretku te vrste ienja treba barem j o nedelju dana piti slab rastvor gline u vodi: pola ajne kaike gline sa aom vode, 2 puta dnevno, ujutro - natate. Ovaj nain ienja moe pomoi ljudima kod kojih je bolest pogorana, a takoe i deci. ienje pomou kefira i jabukovog soka Takav nain ienja preporuuje se ljudima koji boluju od dija betesa. Nain ienja. - Prvog dana uraditi natate klistir sa 2 - 4 Litra. U toku dana nita ne jesti, ve samo piti kefir srednje masnoe kupljen u 116

prodavnici, ali bez eera i ne voni. Drugi mleni produkti ne o d g o varaju. Popiti do 3 litra, ali ne manje od 1,5 litra, i to po jednu au svakoga sata. Ako se javi hipoglikemija: slabost, hladan znoj, j e z a (drhtavica) moe se popiti aa vrueg aja sa ajnom kaikom meda. Na noge staviti grejalicu (termofor, vru crep) . Telo izmasirati rastvo rom razblaenog sireta (kao to se priprema za hranu). Kada prestane (ili je prethodno bilo i prolo) stanje hipoglikemije u kefir dodati parie osuenog crnog hleba. Vie nita ne jesti i ne piti. Drugog dana uraditi natate proiavajui klistir. Tokom dana piti s a m o sok, domai i svee pripremljen. Sok moe biti bilo koji: jabukov, od kupusa, od argarepe, od krastavaca itd. Najbolji je jabukov. Sokovi se mogu i pomeati. Popiti pojedini au u 9, 11, 13, 15 i 17 asova. Primedba. - K a d a j e ovek zaposlen i nema ujutro dovoljno vre mena, mogu se raditi proiavajui klistiri uvee. Ako nam vreme i samooseanje dozvoljavaju, moe se uzeti i ujutro i uvee po 2 litra. Treeg dana imati lagan doruak. Najbolje smeu sokova. Tokom dana uzimati salate od povra, supe od povra i ragu sa povrem, bez masti. etvrtog dana isto kao i treeg, ali sa uljem (zejtinom). Ne zabo raviti da treba masirati dlanove radi samostalnog pranjenja creva. Takvo ienje moe se vriti stalno 1-2 puta meseno. Upozorenje. - Sve terapije vriti pod kontrolom lekara-endokrinologa.
40

ienje debelog creva gladovanjem Gladovanje je svojim pacijentima uporno preporuivao Pol Breg za ienje debelog creva. Gladovanje jednom nedeljno u trajanju od 24 do 36 sati omoguava organizmu da prikupi dopunsku energiju, koja je ranije troena na probavu i asimilaciju hrane, a sada se koristi za druge potrebe organizma. Prvo jelo posle tog uzdravanja - sveza salata od argarepe i kupusa bez zaina i ulja slui kao svojevrsna metla koja dere (guli) i izbacuje napolje ekskrementne taloge sa zidova creva. Priblino takvu salatu preporuuje i specijalista za zdravu ishranu V. S. Mihajlov.

ienje prema metodu N. Yokera N. Yoker predlae ienje debelog creva pomou sokova i spe cijalne dijete. Svakoga dana treba piti smeu sokova od argarepe (280 mililitara) i spanaa (170 mililitara) ili argarepe (280 mililitara), cvekle (80 mililitara) i krastavaca (80 mililitara). Moe se svakoga dana piti
40 Primedba prevodioca.

117

500 mililitara (pola litra) istog soka od argarepe. Sokovi moraju biti svee isceeni. Motorika debelog creva se normalizuje i poboljava ukljuivanjem u ishranu dovoljne koliine produkata, bogatih hranljivim vlaknima: povra i voa, monolitnih prekrupa. Ta hrana uz to ispoljava purgativno dejstvo, poto stvara veliku masu u debelom crevu, to pojaava motor nu funkciju debelog creva. Celuloza (vlaknasta materija) jako apsorbuje u, koja nadrauje zidove debelog creva i time stimulie motoriku, to takode podstie normalno pranjenje. Od voa na peristaltiku posebno snano deluju suve smokve, ljive, groe i suvo voe. Oni u crevima jako nabubre i poveavaju se u obimu i masi. Jako purgativno dejstvo od povra imaju argarepa, cvekla i salata od sveeg kupusa. U beloglaviastom kupusu ima mnogo celuloze, koja je korisna kod zatvora. Ali kod kolitisa ona se ne preporuuje, postoje to gruba celuloza. Proklijala penica, hleb i supa od nje olakavaju defekaciju i dejstvuju reguliue na itav eludano-crevni trakt. U sluaju kada sokovi i povre uzeti u sveem stanju prouzrokuju nadimanje stomaka i pojaano stvaranje gasova, treba koristiti dinstano povre i smanjiti upotrebu voa. Stvaranje gasova u crevima delimino se objanjava time to ivot no aktivni elementi koji ulaze u sastav povra i voa, posebno sumpor i hlor, hemijskom reakcijom razlazu produkte trulei nagomilane u crevima i naslage". U tom pogledu posebno je cenjen sok od sveeg kupusa sa visokim sadrajem sumpora i hlora, koji iste sluzokou eluca i creva. Na upotrebu sveeg soka od kupusa treba se postepeno privikavati. Prvo ga treba piti u odnosu pola-pola sa sokom od argarepe, zatim postepeno smanjivati deo soka od argarepe.

premljena prethodnog dana uvee. Teglu umotati pekirom kako bi se tenost u njoj odrala u toplom stanju. Uzeti iz friidera lignosorb. Pojesti supenu kaiku lignosorba, a odmah iza toga uzeti j e d n u tabletu no-pi i sve zaliti aom vode. Posle 10 minuta popiti solju (au) tenosti iz trolitarske tegle (prethodno je promeati, da nataloeni lignosorb ne ostane na dnu). Kroz 7 minuta popiti sledeu solju iz trolitarske tegle i sa stomakom uraditi bilo koje disajne vebe (za svaki sluaj, kako ne bi dolo do spazmi u stomaku. Ako i pored toga nastane spazam, disajne vebe produiti pa e on prestati). Posle 5 minuta ponovo popiti solju iz trolitarske tegle. U narednih 5 minuta popiti jo jednu solju i malo poskakivati na jednoj ili na obema nogama kako bi tenost bie dospela do creva. Posle 5 minuta ponovo popiti solju tenosti iz trolitarske tegle, sve dok se ne popije sva tenost iz tegle. Posle defekacije ili pre nje iz analnog otvora poee da curi tenost. Manji deo tenosti izlazie sa urinom (to jest kroz bubrege), ali se uglavnom sve izliva kroz analni otvor. Ne srne se lei, kako vei deo tenosti ne bi prodro u bubrege, to jest kako ne bi izaao zajedno sa mokraom. Treba hodati, kretati se, poskakivati u mestu, praviti unjeve i masirati stomak. Ako tenost ne izlazi kroz analni otvor, treba poveati broj poskakivanja i pokreta stomakom.

ienje

kefirom

ienje lignosorbom (bez k l i s t i r a n j a ) ienje debelog creva moe se uraditi veoma efikasno pomou preparata l i g n o s o r b . Taj nain ienja ne zahteva primenu klistira. Lignosorb se moe nai u apoteci. Staviti lignosorb u obinu teglu (ako nije u tubi) i ostaviti u friider. Uvee treba naliti 2 litra tople prokljuale vode u teglu zapremine 3 litra. Zatim u toj vodi rastvoriti supenu kaiku lignosorba. Ustati u 6 asova ujutro (bolje u 5 nego u 7 asova, kasnije nije poeljno). Dovesti do kljuanja litar vode i u nju dodati supenu kaiku obine kuhinjske soli. Zatim tu vodu sipati u trolitarsku teglu, koja je pri118

Ukrajinski narodni lekari I. G. N e p o m n j a a j a i L. A. B o k o v a predlau metod ienja kefirom u sluajevima kada se iz bilo kojih razloga ne moe sprovesti ienje viestrukim klistiranjem. Prvog dana natate treba ispirati creva klistiranjem prohladnom prokuvanom vodom, a zatim tokom dana popiti 3 litra kefira iz prodavnice (ali ne manje od 1,5 litar) uz grickanje manjih paria osuenog crnog hleba. Druge produkte ishrane i tenosti ne treba koristiti. Drugog dana ujutro ponovo uraditi klistir i tokom dana popiti litar ili vie sveeg jabukovog soka. U njega se moe dodati sok od ar garepe, kupusa i cvekle ili njihove smee. Treeg dana nije potrebno klistiranje, ali tokom dana treba uzeti s a m o vegetarijansku hranu. ienje creva kefirom korisno je samo ako se sprovodi redovno, tj. 1-2 puta meseno. Kriterijum efikasnosti j e , kao i kod drugih metoda, oseaj lakoe u crevima. 119

Autori metoda istiu da se creva bolje iste pomou posebnih vebi za jaanje trbunih miia i za stimulaciju peristaltike creva. Prva veba. Ujutro, leei u postelji, prstima obeju ruku energino trljati (masirati) zonu pravog creva (sleva od pupka po dijagonali prema preponama - slabinama) u trajanju 3 - 4 minuta. Stomak je pri tome oputen, a noge blago savijene u kolenima. Kaiprstom desne ruke pritisnuti pupak i drati ga dok ne uesta puis, a zatim ga pustiti. Druga veba. Hodati etvoronoke i raditi vebe koje jaaju miie creva; sagibanja tipa bicikl (najmanje 70 vebi), naglo uvui i izbaciti stomak sedei na kolenima (poeti sa 20 do 30 vebi koje treba svesti na 7) i zabacivanje nogu iza glave. Radi poboljanja peristaltike creva i borbe protiv zatvora korisna je masaa ulegnua na sredini stopala pomou masaera sa tokiima (koturaljkama).

kapcima, vratu, grudima ili ispod pazuha jave papilomi, treba znati d a j e bolest u debelom crevu.

ienje prema metodu K. Niija ienje creva pomou surutke i sode. Umesto vode za klistiranje pripremiti 2 litra surutke. Na litar surutke dodati supenu kaiku pitke sode (sode bikarbona) i sve dobro promeati. Takav klistir odlino isti. Moe se dodati j o i voda od enjaka (belog luka). Ako se takvo klistiranje primenjuje bar jednom nedeljno ono odlino deluje na kou. U sluaju nemogunosti ienja creva pomou klistira svake ne delje tokom 2 - 3 dana moe se izvriti rastereenje creva prema sledeoj emi. Pn'og elana na gladan stomak primeniti proiavajui klistir. Na 1 sat pre jela popiti 5 grama ekstrakta limuna sa enjakom. Tokom dana nita ne jesti, osim kefira (drugi kiselo-mleni produkti ne odgovaraju) i sveeg paradajza (najvie 200 grama) u vidu svee pripremljenog soka od paradajza. Treba popiti do 2 litra kefira (moemo se ograniiti na 1,5 litar). Osim toga, treba piti vodu. Drugog dana na gladan stomak primeniti proiavajui klistir. Popiti 50 grama ekstrakta limuna sa enjakom. Tokom dana piti sve sok od j a b u k a (ili smeu sokova od povra - kupusa, argarepe, krompira, krastavaca, paradajza). Pre upotrebe sok od cvekle treba da odstoji oko 1 sat u friideru, da bi se oslobodio eterinih materija. Treeg dana natate popiti ekstrakt limuna sa enjakom (50 gra ma). Posle 1 sat pojesti lagan doruak. Ishrana mora da bude p o s e b n a ili voe, ili povre. Najbolje nita. Piti 3 litra vode dnevno. Takvo ienje moe se raditi 2 puta meseno.
41

ienje pomou biljnih vlakana Dobro samlevena vlakanca, poparen ipak ili granule morske trave laminarije (u suvom stanju) najbolje je uzimati uvee, 2 - 3 sata posle veere po pola ajne kaike. Pri prolasku kroz creva vlakna (granule) nabubre i veu za sebe sve taloge koji su se nagomilali u crevima.

ienje debelo creva rusom (Chelidonium majus) Pri oboljenju jetre i unog mehura za ienje creva esto se upotrebljava rusa (Chelidonium majus). U stvari, I. P. Neumivakin i N. A. Semjonova govore o nainu izbacivanja polipa iz debelog creva p o m o u ruse. Svee listove i stabljike ruse istucati u stupi (avanu) ili samleti na maini za mlevenje mesa. Dobijenu masu u vidu kaice preliti vruom vodom u odnosu 1 : 1 0 (na primer, 50 grama na 500 mililitara vode). Posle hlaenja rastvor se unosi u bolesnika klistiranjem (na 2 - 3 sata pre toga bolesnik treba da uradi obian klistir za ienje). Ova terapija je veoma efikasna ako se lekoviti rastvor zadri u crevima 1-2 sata. Ponekad je dovoljno nekoliko klistira, posle kojih se iz creva izba cuje vea koliina polipa. Terapija se sprovodi svakog drugog dana, a ako je bolesnik dobro podnosi i svakoga dana. Uobiajena kura leenja je 10-20 terapija. U sluaju j a k e polipoze kuru leenja vriti 2 - 3 puta sa dvomesenim ili tromesenim pauzama. Istovremeno sa izbacivanjem polipa iz creva ili pre toga sa koe otpadaju papilomi - dugake visee bradavice, koje predstavljaju svoje vrsnu spoljnu projekciju polipoze debelog creva. Zato ako se na onim 120

ienje prema metodu M. Gogulana Mnogi praktiari savetuju da se istovremeno sa klistiranjem svakog dana tokom nedelju-dve,ako ne postoje kontraindikacije na enjak (patologija srca, ir itd.), ujutro natate (bez iega) pojede renji enjaka (belog luka). Treba ga vakati to je mogue due ili sisati, kako bi se pomeao sa pljuvakom. Zatim ga progutati. Ko ne moe da vae, treba da ga istuca ili sitno narenda i da ga dri u ustima, nago milavajui to je m o g u e vie pljuvake. Posle uzimanja enjaka dorukovati tek posle j e d n o g sata - ne ranije!
41 Primedba prevodioca.

121

Uvee pojesti enjak 2 sata posle poslednjeg uzimanja hrane i vie nita ne piti, niti jesti. Ta mera se predlae radi unitavanja trulenih bakterija u organizmu koje svojim produktima ivotne delatnosti truju organizam. Posle jednonedeljnog-dvonedeljnog leenja enjakom prestaje na dimanje creva, kao i proces vrenja u eludano-crevnom traktu. Moe se, takoe, primenjivati ekstrakt enjaka sa limunom. Upozorenje. Posle uzimanja enjaka, pripremljenog na bilo koji nain, moe se pojaviti bol u elucu. To je neprijatno, ali nije opasno. Treba trpeti bol nekoliko dana. Posle unitavanja bakterija bolovi e nestati. Moe se pojaviti goruica, poto se regenerisana sluzokoa pos tepeno vraa u normalu. Goruica se moe otkloniti ako se pre jela 1-2 puta dnevno popiju 2 supene kaike sveeg soka: 2 krompira sitno narendati i iscediti kroz gazu. Na taj nain neutralise se bilo koja kiselina. Od prvog dana ienja obratiti panju na ishranu. Mnogi predstavnici zvanine medicine negativno se odnose prema klistiranju, smatrajui da ispiranje zatitne sluzi creva moe da narui normalnu mikrofloru creva. 1. P. N e u m i v a k i n ne bez razloga im odgo vara da pri nepravilnoj meovitoj ishrani u crevima ve odavno ne postoji normalna mikroflora.

ienje p o m o u j o g a vebi ( a n k P r a k a l a n a ) O v e vebe su vrhunac jogistikih terapija ienja. Sutina metoda se sastoji u tome da se ispijena zasoljena voda postepeno, pomou specijalnih vebi, gura kroz sve delove eludano-crevnog trakta, od stranjujui usput toksine i gomile neistoe nataloene u sluzokoi. Terapiju treba sprovoditi natate, najbolje ujutro neradnog dana. U 5 litara tople vode rastvoriti 2 5 - 3 0 grama kuhinjske soli (neki praktiari j o g e koriste rasol od ukiseljenog povra) i brzo popiti pivu kriglu lone ( 3 0 0 - 3 2 0 mililitara). Zatim bez prekida u brzom tempu vebati sledee vebe (si. 22). Rairiti noge na 3 0 - 3 5 centimetara, prste ruku uplesti u bravu, po dii ruke iznad glave sa dlanovima nagore. Brzo raditi naklone trupom udesno i ulevo po 8 puta na svaku stranu. Ova veba otvara ventil izmeu eluca i dvanaestopalanog creva - takozvani vratar (si. 22a). N o g e rairiti na 3 0 - 3 5 centimetara. Levu ruku izbaciti u stranu u nivou ramena, desnu saviti u laktu i dlan postaviti na levu kljunjau. Zaokrenuti trup ulevo, zanosei levu ruku unazad, vratiti se u poetni poloaj i promeniti poloaj ruku. Potom desnu ruku ispruiti u stranu, a dlan leve ruke staviti na desnu kljunjau. Ponoviti po 8 zaokreta bez 122 123

prekida. Na taj nain otvara se ventil izmeu dvanaestopalanog i tankog creva (si. 22b). Svaka od dveju opisanih vebi treba da traje oko 10 sekundi. Lei na pod na stomak. Dlanove ruku staviti na pod u irini grudi, noge rastaviti na irinu 3 0 - 3 5 centimetara, upreti se prstima ruku u pod. Ispruiti ruke, odvajajui gornji deo trupa od poda. Glavu podii, a na pod se upirati samo dlanovima i prstima nogu (si. 22c). Zaokrenuti glavu, ramena i trup udesno. Vratiti se u poetni poloaj i bez zadr avanja se zaokrenuti ulevo. Ponoviti na svakoj strani po 8 puta. Veba traje od 10 do 15 sekundi. Pomou nje se otvara ventil izmeu tankog i debelog creva. Stojei poloaj. N o g e rairiti vie od irine ramena i malo ih saviti u kolenima. Staviti levu ruku na levo koleno. Sagnuti se i istovremeno se okrenuti ulevo dodirujui desnom rukom pod sa spoljanje strane levog stopala. Butina leve noge pri tome treba da pritiskuje stomak. Bez zaustavljanja se vratiti u poetni poloaj, zameniti r u k e i ponoviti vebu udesno. Veba otvara analni ventil za defekaciju. etiri vebe na svakoj strani traju oko 15 sekundi (si. 22d). Po zavretku ciklusa tih vebi treba popiti drugu kriglu vode i ponovo brzo uraditi sve pokrete, zatim - treu kriglu i tako uzastopce 6 puta, posle ega se obino javlja elja za pranjenjem creva. Ako do toga ne doe, treba popiti j o jednu kriglu vode i odvebati seriju vebi. Ponekad se analni ventil ne otvara i voda ostaje u eludano-crevnom traktu, izazivajui oseaj teine i klokotanje. U tom sluaju seriju vebi treba ponoviti 23 puta. Ako i posle toga nema stolice, prepo ruuje se provokacioni klistir sa manjom koliinom vode (priblino oko 300 mililitara). Posle svake posete toaletu treba oprati i podmazati analni otvor (anus) biljnim uljem (kremom) kako bi se izbegao nadraaj sluzokoe od soli. V o d u treba piti i po elji (potrebi) poseivati toalet sve dok se ne. popije svih 5 litara vode i dok tenost koja izlazi iz creva ne postane potpuno ista. Posle toga treba popiti 3 0 0 - 4 0 0 mililitara obine nezasoljene vode i izazvati povraanje kako bi se zatvorili eludano-crevni ventili. Ukus slane vode, koji se javlja posle presne vode, opominje nas da su ventili zatvoreni. Posle toga treba pojesti dobro skuvanu kau od pirina bez soli, eera i masti. Poeljno je j o 1-1,5 sat uzdravati se od pia, pri emu tog dana ne treba piti kafu ili kakao. Poslejela korisno je primeniti vruu kupku (tuiranje) i odspavati. Toga dana se ne s m e m o fiziki opte reivati. Preporuljivo je da se ank Prakalana ponavlja j e d n o m u 3 - 6 mesec i. 124

Kontraindikacije. Cir na elucu i druga oboljenja organa eludano-crevnog trakta u akutnom stadij umu (kolitis, gastritis, holecistitis, pankreatitis, apendicitis, hemoroidi), hipertonija, visoka tempe ratura, tuberkuloza, rak creva, bubrene mane. Ova vrsta ienja ne preporuuje se gojaznim ljudima kao ni ljudima starijim od 60 godina. D o p u n s k e preporuke za ienje pomou ankh Prakalane 1. Pri pojavi oseaj a popunjenosti u elucu zbog odsustva izba civanja (evakuacije) vode iz njega i pri pojavi munine preporuuje se masaa predela eluca desnom rukom pokretima s leva na desno, kao da iz njega istiskujemo vodu prema tankom crevu. Masirati sredinu desnog i levog dlana odozgo nadole, od projekcije eluca u tankom crevu. 2. Ako se posle ispijenih 6 aa zasoljene vode i odvebanih vebi creva ne isprazne preporuuje se masiranje centra oba dlana ruku naiz m e n i n o u smeru kretanja kazaljke na satu (projekciju tankog creva) tupim zaobljenim krajem hemijske olovke, kao s t o j e pokazano na slici 2 3 . Zatim naizmenino masirati projekciju debelog creva na dlanu u smeru strelica (si. 23). Rezultati naeg rada brzo e se ispoljiti u vidu potrebe za stolicom. Posle toga treba popiti j o au zasoljene vode i produiti vebe. Masi rati dlanove pa e se prolaz creva otvoriti. 3. Ponekad se vrata eluca ne otvore odmah. Voda ne naputa eludac, u njemu se oseaju teina i klokotanje. U tom sluaju masirati eludac s leva na desno do pojave oseaja olakanja u elucu i taku na levoj usnoj koljci (si. 26).

125

4. Obino je prvo izbacivanje vode iz anusa spontano pa je m o r a m o zadravati. Isto tako deava se da epovi od gasova u crevima spre avaju normalno ienje. Ako posle prve posete toaletu nema rezultata, treba, ne ispijajui vodu, jedan za drugim uraditi 2 seta vebi i zauzeti pozu breza (leei na podu na leima, napraviti stoj na ramenima). 5. Ako posle ispijenih 7 aa zasoljene vode nema stolice, treba uraditi manji klistir - do 1 litra. im se sfinkter pravog creva prvi put aktivira, vie nee biti problema sa evakuacijom vode. A k o se javi u m o r moemo se opustiti 5-15 minuta, a zatim produiti terapiju. 6. Po zavretku terapije treba se odmarati do 20 asova. 7. U 20 asova mogu se uzeti preparati koji ire une kanale: 1-2 tablete allohola ili 1 ampula no-pi na 25 mililitara tople vode. Jedan sat posle toga treba popiti 5 0 - 7 5 mililitara maslinovog (ili drugog nerafinisanog biljnog) ulja i uz to popiti 3 0 - 5 0 mililitara toplog limunovog soka. 8. Posle uzimanja ulja i limunovog soka na deo tela gde se nalazi jetra privezati vruu grejalicu (umotanu u pekir). Zagrevanje produiti do 23 sata. 9. Sledeeg dana nita ne jesti. U 6 asova ujutro, ako nema spontane stolice, uraditi 3 klistira sa po 2 litra vode. U 8, 10 i 12 asova popiti po pola ae smee ekstrakta trava. 10. Uvee popiti 5 0 - 7 5 grama maslinovog ili drugog biljnog ulja sa 3 0 - 5 0 mililitara limunovog soka, zameniti grejalicu (podgrejati je) " i privezati je na predeo jetre. Leati na desnom boku sa kolenima savi jenim uz stomak. Popiti 5 0 - 7 5 mililitara maslinovog ili drugog biljnog ulja sa 3 0 - 5 0 mililitara limunovog soka, pripremiti grejalicu sa toplom vodom (termofor) i privezati je na deo tela gde se nalazi jetra. Zagrevanje jetre produiti do 23 sata. Zatim skinuti grejalicu i otii na spavanje. Treeg dana izjutra uraditi klistire sa 6 litara vode. U b r z a n o ienje creva Ovaj metod je ubrzan i namenjen je zaposlenim ljudima, koji zbog radnih obaveza mogu da izdvoje najvie 2 dana za ienje svog organizma. Metod ima jako dejstvo, pa ga mogu primenjivati fiziki jaki ljudi. M o e se primenjivati radi profilakse ili leenja 1-2 puta godinje, najbolje jednom u pola godine. Indikacije i kontraindikacije su potpuno iste, kao i prilikom ienja metodom Sankh Prakalana.
42 Primedba prevodioca.

Metod ienja Od 16asova prekinuti uzimanje hrane. U 20 asova uvee popiti 5 ajnih kaika soli magnezijuma rastopljene u ai prohladne vode. Jedan sat posle toga uraditi klistire sa 6 litara vode. Sledeeg dana nita ne jesti. Ujutro u 8 asova popiti 3 ajne kaike soli magnezijuma ras topljene u vodi i au prohladne vode. Pripremiti 6 litara vode (tempera ture vrueg aja). Da se voda ne bi ohladila, prvo se moe pripremiti 3 litra, a zatim po stepenu ispijanja pripremiti j o 3 litra. Poeti piti po au pripremljene vode. Posle svake ispijene ae zasoljene vode uraditi kompleks vebi i sprovesti dopunske preporuke za varijantu ienja po Sankh Prakalani. Kod ubrzane varijante ne jesti kau od pirina. Ako oednimo, moemo samo isprati usta vodom. Pri jakoj ei posle ienja po Sankh Prakalani moe se popiti najvie aa vode u malim gutljajima. U 18 asova uzeti preparate koji ire une kanale: 1-2 tablete allohola ili ampulu no-pi, razblaene u 25 mililitara tople vode. U 19 asova popiti 100-150 mililitara maslinovog ulja sa 50 mililitara toplog limunovog soka. Posle uzimanja ulja i limunovog soka na predeo jetre privezati vruu grejalicu (umotanu u pekir). Zagrevati do 21 sat, leei na desnom boku sa podvijenim nogama. U 21 sat popiti 7 5 - 1 0 0 mililitara maslinovog ulja sa 50 mililitara toplog limunovog soka. Posle toga privezati vruu grejalicu (umotanu u pekir) na predeo jetre. Drati grejnlicu do 23 sata, zatim je skinuti i otii na spavanje. Ujutro, 3. dana ienja, primeniti klistire sa 6 litara vode. Uttanpada asana Ova asana trenira sve trbune miie ne samo spoljanje nego i unutranje. Ona pomae ienje creva, otklanja poremeaje guterae (pankreasa), zatvore, spreava stvaranje gasova, slabo varenje i oboljenje creva, j a a kimu, energizira unutranje elije i blagotvorno deluje M e t o d vebanja 1. Leei na leima gledati pravo ispred sebe. Ispruiti obe ruke du tela, tako da dlanovi dotiu pod. Ispruiti i nategnuti obe noge, spojiti pete i vrhove nogu. Disati slobodno. 2. Udahnuti polako, ali duboko, kroz obe nozdrve i zadrati disanje. 3. Istegnuti vrhove nogu potpuno. 4. Polako podii obe noge na visinu 2 5 - 3 0 centimetara iznad poda i zadrati ih u tom poloaju 6 - 8 sekundi. Zadrati disanje (si. 24a). 5. Polako izdahnuti i spustiti noge na pod, sinhronizujui oba dejstva tako da noge dotaknu pod kada zavrimo izdisaj. 6. Odmoriti se 5-6 sekundi. 127

126

IENJE JETRE, UNOG MEHUR A I ZUCNIH KANALA

7. Posle odmora ponoviti vebu. Asanu vebati 4 puta dnevno. Ne raditi vie od 5 puta dnevno. Kn 11 ti -a i 1i di ka ci je. Kod bilo kojih oboljenja leda asanu vebati samo j e d n o m nogom, kao s t o j e prikazano na slici 24b. Tek posle mesec dana vebanja jednom nogom moe se vebati obema nogama. Uzrok sline predostronosti je injenica da Uttanapada asana jako napree lea, ali i itavo telo. To naprezanje se upola smanjuje pri vebanju asane jednom nogom. Proces vebanja sa jednom nogom je isti kao sa dvema nogama. Jedina razlika je u tome to podiemo samo j e d n u nogu dok je druga na podu (ilimu - tepihu). Raditi vebu naizmenino jednom i drugom nogom, 3 puta svakom nogom. Ne raditi vie od 6 puta bez prekida.

Jetra - najvea lezda ovejeg tela - teka 2 0 0 - 1 500 grama stvara u i uestvuje u razliitim procesima razmene materija. Ona se nalazi u trbunoj duplji neposredno ispod dijafragme i zauzima itav prostor ispod desne podrebrice i deo prostora ispod leve podrebrice (si. 25). Jetra je ivotno vaan organ sa viestrukim funkcijama. Stvarajui u, ona ima bitnu ulogu u procesima probave hrane i asimilacije hranljivih materija iz creva u krv; uestvuje u procesima razmene belanevina, masti i ugljenih hidrata. Osim toga, jetra ima zatitnu (barijemu) funkciju, j e r neutralizuje mnoge otrovne materije koje se stvaraju u procesu razmene materija ili koje spolja dospevaju u or ganizam. Pri pojavi vee koliine tetnih materija u organizmu (na primer, prilikom hroninog poremeaja probavnog procesa, alkoholizma itd.) funkcije jetre se naruavaju, to se odraava na procese razmene mate rija i dovodi do tekih oboljenja (hepatitis, hronini hepatitis, ciroza jetre). Jetra - drugi po znaaju organ - zahteva ienje. Nju treba istiti s a m o posle ienja creva, j e r e se u neistim crevima brzo u krvi asimilovati toksini izbaeni iz jetre, to e neizbeno prouzrokovati opte trovanje organizma. Posle bilo kojeg ienja jetre apsolutno je kontraindikativno (za branjeno) uzimati alkohol najmanje mesec dana. Energetski kanal jetre aktivan je od 1 do 3 sata posle ponoi, a pasivan od 13 do 15 asova.

128

129

uni mehur je organ u kome se nagomilava u, koju lui jetra. u se prebacuje u dvanaestopalano crevo kroz une kanale. Najee bolesti su uni kamenac i holecistitis. Energetski kanal unog mehura spada u Jang-sistem i aktivan je od 23 do 1 sat po ponoi, a pasivan od 1 1 do 13 asova. N. S e m j o n o v a preporuuje da se prve godine ienja izvri 6 ienja jetre. Najbolje je podesiti vreme ienja jetre tokom pravo slavnih postova (vidi ienje postom). Narednih godina moe se obaviti 1 2 ienja jetre pod uslovom da se odreknemo mlenih produkata i da se pridravamo principa odvojene ishrane. Neki istraivai smatraju d a j e najbolje istiti jetru po zavretku letnje sezone, kada je organizam odmoren i ima najbolji imunitet. U to v r e m e je najbolje izvriti 3-4 ienja u intervalima: izmeu prvog i drugog ienja - 3 nedelje, izmeu drugog i treeg2 nedelje, izmeu treeg i etvrtog - 1 nedelja. Ako se samooseanje posle ienja pogora, broj ienja treba smanjiti, a poveati intervale izmeu njih. Pre poetka ienja jetre treba odrediti kiselost eludanog soka i uraditi UZI (ultrazvuno ispitivanje) i rendgenoloko pretraivanje. Ispitivanja mogu da ne pokau karakter kamenja ili njihove razmere i mogu da ne otkriju kamenje. Ali, ako smo ipak otkrili prisustvo velikog kamena, ne treba vriti ienje. Kamen treba postepeno drobiti travama i ne isterivati ga. Ind i ka ije prin tene. Svi poznati metodi ienja jetre orijentisani su na ljude sa smanjenom ili nultom kiselou eludanog soka. Kontraindikacije. Dijabetes, naroito sa insulinskom zavisnou. To moe dovesti do tekih posledica. Pri akutnom prehladnom ili infektivnom oboljenju sa visokom temperaturom, jake glavobolje, slabosti, munine i proliva. U sluaju akutnih oboljenja unutranjih organa, pogoranja hroninih oboljenja i j a k o g umora. Pri stresu i konfliktnim ivotnim situacijama. Za ene je ienje jetre kontraindikativno u trudnoi i za vreme dojenja. Poveana kiselost eludanog soka. Ako je poveana kiselost elu danog soka, ishrana sokovima od jabuka poveava i tako veliku kise linu u elucu, to moe prouzrokovati greve u elucu, spazme ili j e d n o stavno teko samooseanje, ako je ovek zdrav, a moe se zavriti i napadom akutnog gastritisa, ako ovek boluje od njega. Prema tome, ienje jetre moe se planirati tek kada se utvrdi kiselost vlastitog eludanog soka. Pri poveanoj kiselosti moramo se sasvim odrei ienja i koristiti alternativne naine ienja. Pri neto poveanoj kiselosti ienje se moe vriti, ali treba naglo prekinuti dotok kiseline u eludac. U pripremnom periodu koristiti sok 130

od nakiselih j a b u k a pomean sa sokom od argarepe. Pri uzimanju soka od limuna i maslinovog ulja smanjiti dozu soka limuna od 30 do 50 grama. Pri nultoj ili manjoj kiselosti ienje se moe vriti.

Tuba Smisao tubaa je ispiranje unih kanala. Kamenje se ne izbacuje pri tubau, ali tuba likvidira (otklanja) zastoj ui, usled kojeg se i stvara kamenje. Predlaemo dve varijante ienja unih kanala. Prva varijanta Praak sumpornokiselog magnezijuma (od 1 desertne kaike do 1 supene kaike) uvee razmutiti u ai vrue vode i ostaviti da odstoji do ujutro. Ujutru natate ispiti tu au rastvora. Zatim staviti na jetru grejalicu (termofor) i sa njom lei na desni bok i odleati 1,5 sat. Ako n e m a vidljive reakcije - znai da dozu magnezijuma treba poveati. A k o se pojavi proliv - znai da je doza velika. Treba da doe do zatamnjenja stolice do zelene nijanse, to jest da se jasno vidi primesa ui. Druga varijanta Uvee otvoriti flau bilo koje mineralne vode (Essentuki" N 4, 17, Arzni", Smirnovskuju", Dermuk") koja podstie izbacivanje ui. Flau dizati otvorenu da gas ispari. Ujutro popiti mineralnu vodu i lei na desni bok. Kontraindikacije. ene ne smeju primenjivati tuba najmanje nede lju dana pre poetka menstruacije i za vreme nje.
2

ienje prema metodu E. Sadilova Za ienje se moe upotrebljavati svee pripremljen limunov ili grejpfrutov sok. Prema miljenju nekih lekara, mogu se upotrebljavati konzervirani sokovi, jer to nema posebnog znaaja. adilov smatra da voe koje kupujemo nije zrelo, ve dozrelo. Njega su negde u tropskim dravama ubrali zeleno, a zatim ga kako bi dobro sazrelo tokom tran sporta podvrgavali specijalnoj hemijskoj obradi i transportovali do nas. Za konzerviranje se priprema zrelo voe. Konzervansi, koji se koriste za pripremanje sokova, ne ometaju ienje. Koliina soka zavisi, pre svega, od kiselosti naeg eludanog soka. Pri nultoj kiselosti - potrebno je 350 mililitara soka; pri snienoj 300 mililitara soka; pri normalnoj - 150 mililitara soka; pri povienoj 6 0 - 7 0 mililitara soka. 131

Koliina maslinovog ulja moe se odrediti po formuli: Zapremina ulja - 300 + 4 x K (gde je K - teina oveka u kilogramima). Ako je teina oveka 75 kilograma, tadaje 300 + 4 x 75 = 300 + 300 = 600 grama. Tuba je najbolje vriti neradnog dana. T o g dana kada se vri tuba ne srne se uzimati med. Treba izabrati mesto gde e se vriti tuba. Vodei rauna o tome da ne bude hladno, pripremiti pled (debelo ebe) i tople arape. Pored sebe postaviti stoi na kome treba da se nalazi: posuda sa sokom, posuda sa podeljcima (na primer, deja flaica), sat sa sekundarom, priruna apoteka (korvavol, niador). Najbolje je da neko od bliskih ili neko u koga imamo poverenja bude pored nas, kako bi nam u sluaju potrebe ukazao pomo. Kontrola se moe vriti pomou pulsa svakih 15 minuta. Izmeriti puis pre uzimanja soka. Posle uzimanja zagrejanog ulja i dejstva grejalice puis se moe poveati za 10-20 otkucaja. Ako puis uesta vie od 20 otkucaja, treba uzeti lek. Pri duoj tahikardiji ili znatnom pogoranju samooseanja treba prekinuti terapiju. Zagrevanje jetre Staviti u predeo jetre spreda i pozadi dve grejalice (termofore) sa vruom vodom i privrstiti ih zavojem. Ispod termofora staviti pekir. Termofore drati 1 sat. Ljudi sa nultom kiselou eludanog soka posle 40 minuta od poetka zagrevanja jetre treba da popiju u malim gutljajima 100 mili litara soka sobne temperature (ostaje 250 mililitara soka). Oni kod kojih je kiselina smanjena posle 50 minuta od poetka zagrevanja jetre treba da popiju u malim gutljajima 100 mililitara soka sobne temperature (ostaje 200 mililitara). Oni koji imaju normalnu i poveanu kiselinu ne treba da piju sok. Na 10 minuta pre zavretka zagrevanja jetre zagrejati maslinovo ulje i sok do 40 C. Pri zagrevanju ih treba pomalo meati. Upozorenje. Temperatura ulja i soka ne srne se meriti obinim ivinim termometrom. Treba koristiti termometar za merenje tempera ture vode u kadi. Uzimanje maslinovog ulja i soka Ljudi sa nultom i smanjenom kiselinom u e b a da popiju onoliko maslinovog ulja koliko mogu, i uz to u gutljajima topao sok. Ako nam je teko da sve odjednom popijemo, treba predahnuti i ponovo pokuati, dok se ne popije sve ulje. 132

Ljudi sa poveanom kiselinom Ueba da uzimaju ulje na isti nain kao u prethodnoj varijanti mada je bolje da piju manje soka. Njega treba piti radi suzbijanja munine, u malim gutljajima. Pre nego ga progu tamo, obavezno ga razmazati jezikom po itavim ustima. Tada e ak i mala koliina soka biti dovoljna. Sok moemo potpuno izbaciti, ali je tada dobro drati u ustima krikicu limuna. Ljudi kod kojih je kiselina normalna treba da postupaju na isti nain, a koliina soka treba d a j e najvie 50 mililitara. Zatim treba promeniti vodu u termoforima i ponovo ih privezati. A k o se javi potreba, treba ii u toalet. Posle toga lei na desni bok i pod glavu staviti jastuk. Noge saviti u kolenima i uvui stomak, potruditi se da nam poloaj bude to udobniji. Odleati 15 minuta, a zatim, ne Listajui, popiti 15 mililitara soka. U p o t r e b a grejalice ( t e r m o f o r a ) Termofor napuniti vruom vodom do dve treine njegove zapre* mine. Briljivo izbaciti vazduh i dobro zavrnuti ep. Okrenuti termofor sa epom nadole da se proveri hermetizacija. Pre upotrebe termofor umotati u pekir. Kontraindikacije. Bolovi u stomaku nepoznatog porekla, akutni apendicitis, akutni holecistitis, akutni pankreatitis, maligni tumor, spoljanja i unutranja krvarenja.

Priprema za ienje jetre medom Kontraindikacije. Dijabetes i alergija na med. Kamen u ui prouzrokuje upalu u unom mehuru i jetri. Tu upalu treba smiriti dijetom. Mesec dana pre ienja pristupiti dijeti, a oboleli od holecistitisa treba da odaberu dijetu za svoju bolest, to nije teko. Obavezno otkloniti spazam u svim delovima creva. To se moe uraditi normalizacijom kiseline eludanog soka, tj. uzimanjem meda natate pre jela. Radi profilakse ili leenja med treba uzimati rastvoren u toploj vodi. Moe se uzimati do 150 grama meda svakodnevno (moe i manje), ali se pri tome moramo potpuno odrei produkata koji s a d i l e eer. Med se mora meati u ai dok se potpuno ne rastvori. Med treba uzimati 4 puta dnevno: 3 puta pre uzimanja glavnih obroka hrane (doruak, ruak, veera) i etvrti put na pola sata pre spavanja. Poeti od jedne kaike - to je norma, ako smatramo da je potrebno, dozu poveati do tri kaike (i vie). Ljudi sa nultom kiselou treba da uzimaju medenu vodu na 15-20 mi nuta pre jela. Sa smanjenom kiselou na 30-45 minuta pre jela. Sa nor malnom kiselou na 1 sat, a sa povienom kiselou na 1,5 sat pre jela. 133

Slino uzimanje meda je dobro pri leenju gastritisa, ira na elucu i dvanaestopalanom crevu, liolecistitisa, ali postoje odreena ograni enja: terapija medom traje najvie 1,5 mesec j e d n o m u pola godine. Najbolje je smanjiti uzimanje produkata koji sadre krob: hleb, kiselo testo, makarone i krompir. M e d u poetku ispoljava na creva prirodno blago purgativno dej stvo, to doprinosi da svakodnevno imamo redovnu stolicu ujutro i uvee. Ako budemo obavili ovakvu pripremu tokom tri nedelje, m o e m o pristupiti ienju jetre bez klistiranja.

poveavati prenik od pupka. Treba ustati i 5-10 puta uvui i isturiti stomak, uraditi pokret laktom desne ruke prema podignutom desnom kolenu (zatim levim laktom prema desnom kolenu). Drugo klistiranje - 1 litar. Tree i naredna klistiranja - 1,5 litar. Dnevni raspored pripreme za ienje jetre Ujutro natate popiti vodu od suvog groa (nain pripremanja: 1 supenu kaiku suvog groa preliti 1 aom kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi). Ujutro popiti polovinu ekstrakta. Groe iskoristiti za kau ili salate. Posle 5-10 minuta popiti aj za izbacivanje ui (kukuruzna stigma + kamilica + kantarion) sa medom. Mogu se koristiti i druge trave, u apotekama se prodaju smee za izbacivanje ui. aj je najbolje skuvati uvee i drati ga u termosu. Odraditi vebe, samomasau i istuirati se. Trideset minuta posle vebanja (fiskulture) popiti supenu kaiku zejtina (moe i vie). Posle 1 sata pojesti salatu: argarepa, jabuka i kupus sitno maren dani i zainjeni sokom od limuna ili zejtinom. Posle 1 sata pojesti svee pripremljenu kau na vodi (najbolje od heljde, ali moe ovsena, kukuruzna ili od penice). Kau je dobro pripremati sa povrem ili voem. Ruak vegetarijanska supa. Veera - kiselomleni produkti (mladi kravlji sir, kisela pavlaka, jogurt, kefir, sir) ili vinegret (meavina) '\ Pred spavanje popiti vodu od suvog groa, zatim aj za izba civanje ui sa medom; izmasirati bezimene prste na obema nogama, istrljavi ih balsamom zvjozdoka; pojesti 2 renja enjaka. Lei u krevet sa termoforom na jetri. Ovakve ishrane i reima treba se pridravati 3 dana. etvrtog dana jesti samo jabuke zelenih sorti. Petog dana piti sve jabukov sok. estog dana uzdravati se od jela (ostaviti samo vodu od suvog groa i aj za izbacivanje ui sa medom). Kada zavrimo jednonedeljnu pripremu, koja u stvari predstavlja pripremno ienje, treba pristupiti tradicionalnom ienju jetre masli novim uljem i limunovim sokom, koje e proi mnogo lake, j e r smo se dobro pripremili za njega. Ako se ne odluimo za tradicionalno ienje jetre, treba uraditi samo predloenu pripremu nekoliko puta sa pre kidima od 1 do 2 nedelje, to e biti dovoljno.
4

Meko ienje M e k o ienje predvieno je uz prethodnu briljivu pripremu za ienje. Mnogi prirodnjaci smatraju, d a j e prvo ienje j e u e pripremno i da otvara i isti kanale unog mehura i jetre. Drugo ienje treba obaviti najranije kroz 3 meseca, tree - kroz 6 , a zatim jednom u pola godine. Ljudi koji preesto praktikuju ienje ili koji to ine svakoga meseca, korisno je da znaju, da time izazivaju negativne efekte i smanjuju imunitet. Ba zbog tog razloga izlazak iz ienja treba da bude mek i oprezan. Ishrana pri pripremi za ienje Prednost dati biljnoj hrani i odvojenoj ishrani. Poveati deo produkata ute boje: suva kajsija, biljno ulje (zejtin), urma (Diosporus lotus), orasi, limun, prekrupa proso, med, sir, osueni hleb (raani, zdravlje, doktorski, voskresenski i druge sorte sa mekinjama). Pravilnom ishranom iste se eludac i tanko crevo, a klistirima debelo crevo. Iskljuuju se: meso, riba, jaja, gljive, turija, suhomesnati proizvodi i alkohol. Priprema debelog creva Posebnu panju treba pokloniti debelom crevu. Svakodnevno ga istiti klistiranjem, poeljno ujutro ( p o s t o j e kanal debelog creva naj aktivniji od 5 do 7 asova), ali moe i u bilo koje drugo vreme. Prvi klistir obaviti sa manjom koliinom tople prokuvane vode od 500 do 700 mililitara. Za klistiranje sipati ili istu vodu, ili odvar od cvekle, ili urin razblaen po pola vodom (vidi detaljnije odeljak ie nje creva). Radi klistiranja treba zauzeti sledeu pozu: lei na desni bok. Levu nogu saviti, a desnu ispruiti. Zatim lei na lea (voda za klistiranje je unesena u telo) i praviti krune pokrete rukom po stomaku koje sma njivati u preniku prema pupku. Posle toga lei na suprotnu stranu, 134

43

Primedba prevodioca. 135

ienje jetre za jedan dan Ovaj metod je razradio E. adilov predava u koli Jedinstvo". Nedelju d a n a pre ienja treba pripremati s a m o vegetarijansku hranu (ali ne s a m o s o k o v e ) . U taj j e l o v n i k o b a v e z n o uvrstiti argarepu. Poslednjeg dana pred ienje treba iskljuiti cveklu i uvesti u dnevni obrok suve ljive i suene kajsije. Pripremiti za upotrebu purgativ, na primer magnezij um. U metodi ienja lekara adilova postoji nekoliko nestandardnih momenata. Poznato je d a j e funkcija jetre maksimalna od 1 do 3 sata nou, a minimalna posle 12 asova, to jest od 13 do 15 asova danju. Prilikom klasinog ienja jetre terapija poinje to blie vremenu maksimalne aktivnosti jetre. adilov predlae da se ienje vri za vreme minimalne aktivnosti jetre - priblino u 13 asova. To je prva osobina ienja po metodi koju ovaj autor predlae.

Meko ienje prema metodu G. Malah itava tajna i efikasnost ienja jetre sastoje se u prethodnoj pripremi - smekavanju organizma. Smekavanje u vidu vodenih toplih terapija treba obavezno uraditi minimalno 3 - 4 puta. Svaku toplotnu terapiju zavriti kratkim prohladnim tuiranjem. Poslednju smekavajuu terapiju treba Uraditi dan pre ienja jetre. Na 3 - 4 dana pre ienja treba se hraniti uglavnom biljnom hranom i upotrebljavati veliku koliinu sveeg soka (1 cvekla i 4 - 5 jabuka, poeljno kiselih ili nakiselih) i uraditi proiavajui klistir. K o m b i n o v a n o ienje jetre G. P. Malahov je razradio originalni metod ienja jetre i unog mehura korienjem nekoliko faktora koji se meusobno pojaavaju. Taj metod odgovara svim ljudima, a naroito onima koji vole da tre. Uz to ne zahteva uzimanje ulja koje svi ljudi ne podnose. Smisao tog metoda je u naizmeninoj primeni sledeih faktora: tranja, tenosti, koje imaju mali povrinski potencijal i rastvarajua svojstva, saune (parnog kupatila) i kao dopunski faktor - uzdravanje od hrane ili rastereenje sokovima u trajanju od 36 asova. 1. Za vreme tranja, dovoljno dugog i redovnog, u unom mehuru i unim kanalima javljaju se j a k e inercione sile koje podstiu izba civanje kamenja. Treba trati svakodnevno po 3 0 - 6 0 minuta tokom 3 - 6 nedelja. 2. Za ispiranje i rastvaranje moe se koristiti nekoliko vrsta tenosti. Na primer, smea sokova od cvekle i jabuke u odnosu 1 : 4 - 5 ; sok od argarepe; smea sokova od argarepe, cvekle i krastavaca U odnosu 1 0 : 3 : 3 . 3. O primeni toplote za smekavanje" organizma bilo je rei u ranijem tekstu. Toplotne terapije najblagotvornije utiu na ienje jetre i unog mehura, j e r proiruju njihove kanale i stvaraju u tenijom. 4. Uzdravanje od hrane tokom 36 asova ni u kom sluaju ne naruava probavim aktivnost, ve obrnuto, omoguava da se probavili organi odmore i pojaava njihovu aktivnost. Dui rokovi uzdravanja od hrane podstiu prelazak organizma na unutranju ishranu i zato ih ne treba primenjivati. Mehanizam proiavajueg dejstva ove terapije. Pri redovnom i svakodnevnom tranju, usled inercionih sila, kamenii u unim kana lima i unom mehuru (naroito tvrdi) udaraju jedan u drugi i polako se drobe. Redovno uzimanje tokom tog vremena sokova ili urina (naj manje pola litra dnevno sokova) menja osobinu ui i ini j e rastvorIjivijom. Dopunski, materije koje rastvaraju, drobe i tome slino, a koje se sadre u tim sokovima, polako rastvaraju kamenje. Kombinacija 137

Dnevni raspored ienja ienje poinje u 12 asova. Ustajanje najkasnije u 8 asova ujutro. U 1 1 . 3 0 asova pripremiti salatu. Narezati kupus, argarepu, j a b u k u i cveklu. U 12.00 asova privezati na telo dve grejalice (termofore), jednu na jetru, drugu na leda u visini jetre. U 12.30 asova zagrejati 2 0 0 - 3 0 0 grama maslinovog ulja do tem perature koja ne p i l i usne. Osim toga, malo podgrejati 100 mililitara limunovog soka, ne dozvolivi da ulje bude toplo, a limunov sok hladan. U 13.00 asova u nekoliko gutljaja popiti sve maslinovo ulje sa malo podgrejanog limunovog soka. Lei, blago saviti kolena i glavu postaviti to je mogue nie. Na stopala je poeljno postaviti dve flae sa vruom vodom, koje treba zamotati u al (tkaninu) kako se ne bismo opekli. Jetru treba ubeivati da iz sebe izbaci (istrgne) svu nagomilanu ljaku. Zapamtite: jetri prija toplota i tiha muzika. Sa njom se mora mirno i razumno razgovarati j e r uopte ne voli negativne emocije. U 14.00 asova pojesti pripremljenu salatu - to je druga osobina ienja. U 15.00 asova uzeti purgativ. Kada ispolji svoje dejstvo izvriti klistiranje - to je trea osobina ienia. Odleati j o 2 - 3 sata. Sledi j o jedna defekacija, posle koje se treba klistirati. 136

_ ukanja uslcd tranja i dejstvo sokova pojaavaju usitnjavanje kame nia u unoj kesi. T o k o m nedelje dobro je piti najmanje po pola litra soka dnevno i trati 3 0 - 6 0 minuta. Krajem nedelje najbolje je gladovati (ko ne moe neka uzima samo navedene sokove) i za to vreme piti namagnetisanu vodu ili sav dnevni urin, i pri tome trati 3 0 - 6 0 minuta. Sledeeg dana ujutru posle tranja otii u parno kupatilo (saunu). Treba se dobro ispariti (najvanije je ne preterivati, ve osetiti j a k o oputanje itavog tela, malaksalost). Po povratku iz parnog kupatila (saune), popiti od pola do 0,7 litara sveeg soka (100 mililitara od cvekle, ostalo - jabukov sok). Zatim pojesti uobiajen obrok: salatu ili dinstano povre, kau i tome slino. Posle gladovanja, tranja i parnog kupatila veoma se aktivira pro bava hrane i ire bubreni kanali. Popijeni sok se odmah asimiluje, krvotokom dospeva u jetru i ispiraje. Sve s t o j e ranije razdrobljeno i resorbovano (splasnulo), sada se lako ispira u dvanaestopalano crevo, gde deluje purgativno. U tenoj stolici pojavljuju se tvrdi kamenii, koji podseaju na seme suncokreta. Tokom 3 - 6 nedelja piti sokove, trati, ii u parno kupatilo (saunu). A k o se j a v e bolovi sa desne strane ispod lopatice - proi e. Upravo otuda alju signale " tvrdi kamenii iz unog mehura. Prestanak tih bolova ukazuje na ienje unog mehura. Posle godinu dana, u aprilu maju, moe se ponoviti slino ienje. Uopte, kao rezultat inercionih sila uni mehur i jetra e mnogo bolje funkcionisati i njihove funkcije e biti potpuno obnovljene.

T o k o m prve nedelje ujutro piti po malu kaiku ulja (zejtina). Druge nedelje piti po ajnu kaiku ulja. Tree nedelje svakog jutra uzeti po desertnu kaiku ulja, etvrte nedelje - svakog jutra po supenU kaiku ulja. Pete nedelje, u zavrnoj etapi ciklusa, ujutro popiti po au ulja.

Klasino ienje prema metodu G. Malahova ienje prema ovom metodu treba vriti pred izlazak punog m e seca, na 1 0 - 1 3 . dan lunarnog ciklusa. Doruak mora biti lagan, pre doruka popiti sok. Ruak takoe treba da bude lagan. Posle 1-2 sata posle ruka zagrejati jetru grejalicom (termoforom). Termofor privezati na telo i sa njim hodati itav dan do 19-20 asova (povremeno menjati vodu u termoforu). Uvee zagrejati ulje (po mogustvu maslinovo) i rastvor limunske kiseline do 30-35 C. Dozu treba podesiti vlastitoj teini tela i prema tome kako na organizam podnosi ulje. Popiti 1-2 gutljaja ulja, a zatim 1-2 gutljaja soka. Posle 15 minuta ponoviti. I tako nekoliko puta, dok se ne popiju i ulje i sok. Ako se javi munina saekati dok ne prestanu neprijatani oseaj i. Terapiju ni u kom sluaju ne prekidati. Ali ako munina ne prolazi, ogra niiti se na popijenu koliinu ulja i soka. Termofor se ne mora skidati. Poto ste ispili ulje i sok (koliina popijenog ulja i soka kree se od 100 do 300 mililitara) moete sprovesti niz merakoje pojaavaju efekat. Priblino posle 1-1,5 sat posle uzimanja ingredijenata esti i zauzeti udobnu pozu (najbolje esti na pete), zapuiti levu nozdrvu vatom i disati kroz desnu nozdrvu. Na jezik staviti malo ljute paprike, a na deo tela gde se nalazi jetra - iplikator Kuznecova, ali sa metalnim iglama, to e podstai pobuivanje, stvaranje energije i toplote i njihovo usmeravanje prema jetri. Zatvoriti oi i zamisliti da pri izdisaju usmeravamo vatrenu struju p r e m a jetri. Pri tome disati polako i ravnomerno ( 4 - 6 udisaja u minutu), radei j a k o dijafragmom. Pri udisaju izbaciti stomak, a pri izdisaju uvui ga nagore. Zahvaljujui tim pokretima dolazi do izvanrednog masiranja jetre. U njoj se pojaava krvotok, a jetra se ispira od ljake i ugruaka. Na taj nain disati 15-30 minuta, odmoriti se 1 sat i ponoviti postupak. Za vreme odmora na deo tela gde se nalazi jetra staviti magnetni iplikator ili najprostiji magnet. Magnetna terapija je vaan faktor j e r pojaava kapilarni krvotok.
44 45

Ostali metodi

m e k o g ienja

Uzeti 3 svee cvekle srednje veliine. Oprati ih, izrezati na male kockice, sloiti u teglu zapremine 3 litra. U teglu dodati 2 supene kaike belog brana i 500 grama eera. Zatvoriti teglu polietilenskim poklop cem i ostaviti da odstoji na tamnom mestu pri sobnoj temperaturi dva dana. Dva puta dnevno sadraj tegle promeati. Zatim u tu masu dodati 700 grama suvog groa bez semenki i peteljki, 4 ae eera, pola ae vode i ostaviti 7 dana da prevri, meajui smeu jednom dnevno. Posle 7 dana procediti. Dobie se litar kvasa od cvekle. Za kuru ienja potrebna su 3 litra kvasa od cvekle. Uzimati po 1 supenu kaiku 3 puta dnevno pola sata pre jela. Napraviti prekid od 3 meseca i ponoviti kuru ienja. Poznavaoci kau da e se jetra za godinu dana potpuno oistiti i izleiti. Postoji najprostiji i veoma efikasan metod za ienje jetre. Kura ienja - 5 nedelja. 138

Priblino od 23 do 3 sata nou (deava se i ujutro), kada je bioritam jetre i unog mehura maksimalan, dolazi do izbacivanja kamenja i neistoa, to se ispoljava kroz retku stolicu (proliv).
44 45 Piinieclha prevodioca Isto.

139

Obino e nas ujutro jo jednom proterati pa moemo izbaciti j o veu koliinu kamenia i ui koja podsea na mazut. Dopunski treba uraditi proiavajui klistir. Malo se odmoriti i zatim se moe jesti. Poeljno je da se prvi obrok sastoj i od pola litra soka (od argarepe, cvekle i jabuke u odnosu 1 : 5). Sok e dopunski isprati vau jetru. Tek posle toga m o e m o jesti salatu, kau na vodi i prei na uobiajen nain ivota. N a k n a d n e preporuke Praksa je pokazala d a j e za mukarce i ene sa telesnom teinom od 60 do 65 kilograma, kao i za ljude koji dobro podnose ulje, za prvo ienje jetre dovoljno 150-200 mililitara ulja, kako ne bi dolo do povraanja. U narednim ienjima doza se moe poveavati do 300 mililitara, a moe ostati i ista. A k o posle izvesnog vremena povratimo i u po vraenoj masi se uoe neki sluzni sekreti (zeleni, crni i si.), to je dokaz da su ulje i sok proradili u elucu i oistili ga od postojee patoloke skrame. Kod nekih ljudi to se deava pri prvom ienju. Drugo ienje treba uraditi sa manjom koliinom soka i ulja, a kod treeg malo poveati koliinu. Za vreme ienja treba se opustiti. Po pravilu, za vreme ienja p o m o u ulja i limunovog soka ne oseaju se nikakvi bolovi. U nekim sluajevima, kada dolazi do jakog pranjenja i izbacivanja neistoe, osea se kao da jetra die". Ako se usled bilo kog uzroka j a v e strah, uznemirenost i nervoza, koji su u vezi sa oekivanim rezultatima, i osetimo se stegnutim" i paralisanim, treba popiti 2 tablete no-pi (ruski lek za smirenje) . U tom sluaju ienje e proi normalno. ienje jetre se ne preporuuje posle tekog rada i dueg gladovanja. Treba se odmoriti 3-5 dana i ojaati. U protivnom moe doi do sledeih dveju situacija: u prvoj jednostavno emo pojesti ulje i limunov sok; u drugoj veoma emo se iscipiti. Ne smemo zaboraviti da je to ipak pro diranje u jetru, a njoj je potrebna snaga za prekomemo naprezanje. Sami moemo osetiti kako ona vibrira i die", naroito za vreme prvih ienja.
46

Ishrana posle ienja jetre Posle ienja jetre treba jesti tek kada se javi apetit. Popiti sve sok od argarepe ili j a b u k e pomean sa sokom od cvekle. Poeljno je da j a b u k e budu nakisele j e r e u kombinaciji sa sokom od cvekle imati v e o m a prijatan ukus. Posle soka moe se pojesti salata od svee zeleni, malo zakiseljena ili zasoljena, poeljno sa neim prirodnim: limunovim sokom, m a h o vicom (Oxycoccus palustris, O. microcarpus) ili morskim kupusom. Zatim kau kuvanu na vodi, uz dodatak male koliine ulja i morskog kupusa. Tako se m o e ruati i veerati, a sledeeg dana treba prei na raznovrsniju ishranu. Sada se moe prei na pravilnu ishranu kako bi jetra jo vie ojaala. Iz dnevnog obroka treba izbaciti preno meso i ribu, jake masne buljone, riblje orbe, konzerve, suhomesnate proizvode, masne zakuske (naroito hladne) i proizvode podvrgnute dejstvu visoke temperature. Hrana koja je bogata krobom, naroito belo brano i mekinje, zapuava tkivajetre i ini je tvrdom. Teko se podnose bobovi i gljive. Zabranjuje se upotreba: sireta, bibera i paprike, slaice (senfa), turije, repe, rotkvica, rotkve, luka, enjaka (belog luka), kiseljaka, spanaa, jake kafe i kakaoa, kao i alkohola. Ljuta jela i produkti ljutog ukusa negativno utiu na leenje jetre. Kiseo ukus stimulie funkciju jetre i unog mehura. Jetru indirektno (posredno) stimulie malo slan ukus. Gue je opor i ljut ukus.

Ideomotorno ienje prema metodu B. Aranovia Za ideomotorno ienje potrebne su najmanje dve nedelje (proseno, dok je taj rok za svakog oveka individualan). U tom periodu poeljno je hraniti se ee nego obino, 5-6 puta dnevno, ali, naravno, manjom koliinom hrane u svakom obroku. Svaki obrok hrane povezan je sa aktiviranjem unog mehura i luenjem ui. Da bi se izbacilo kamenje, potrebno je takvo aktiviranje. Prvi nain ideomotornog ienja je pomou vrue grejalice, v o d e n e ili elektrine, koju treba drati n a d e l u t e l a g d e se nalazi jetra 1015 minuta. Jo je uveni lekar A. S. Zalmanov govorio o korisnosti te vrste terapije. Ako hoe da bude zdrav, posle svakog jela stavljaj vruu grejalicu na telo gde se nalazi jetra." Drugi nain, kojim se postie isti efekat staviti ruku na deo tela gde se nalazi jetra. Levu ruku staviti spreda, a desnu na lea, sa druge strane jetre, i tako drati ruke 10-15 minuta. Toplota ruku bolje prodire unutra prema jetri, i, osim toga, energijom ruku jetra se zrai, to je v e o m a korisno za nju. Toplota smanjuje upalne procese u jetri i u unom mehuru. Svakoga jutra natate treba popiti po supenu kaiku maslinovog ulja i pojesti etvrtinu grejpfruta. Tokom dana dobro je popiti 2 - 3 ae aja 141

Broj ienja Prvo ienje je najtee, jer organizam tada gubi mnogo snage. Deava se da se sa prvim ienjem izbaci veoma mnogo stare ui, plesni i beliastih niti, a kamenja skoro da nema. To ne znai da ienje nije uspelo. Sve je normalno, jetra je jednostavno veoma zapuena, a tek pri drugom i narednim ienjima poinju da izlaze kamenii. Drugo i naredna ienja najbolje je uraditi prema linom oseanju, ona e biti mnogo laka. Na primer, uraditi prva 3 ienja sa intervalom od 3 nedelje, etvrto - posle mesec dana, peto - posle dva meseca. Sledee godine uraditi j o 2 a druge godine j e d n o ienje. Ukupno treba uraditi oko 9 - 1 2 ienja jetre.
46 primedba prevodioca.

140

za izbacivanje ui, a najbolje je uzeti odvar od ipka (ljudi koji imaju poveanu kiselinu treba da izbegavaju taj odvar). Ujutro oko 5 minuta pritiskati stomak rukama. Sve nabrojane mere su odlina priprema za ideomotomo ienje jetre. Ideomotomo ienje jetre treba obavljati svakoga dana po pola sata. Posle masae celog stomaka pristupiti stvaranju ideomotornih pulsacija. Radi toga se treba prvo opustiti, zatim se koncentrisati na jetru, zamiljajui kako ona poinje da se skuplja i iri u taktu muzikih ritmova. Pulsacija treba da se odvija u smeru gore-dole i da traje oko 10 minuta. Potom se treba odmoriti i produiti sa pulsacijama u smeru lea-stomak, takode u trajanju 10 minuta. Jo jedan kratak odmor i prodemonstrirati pulsaciju jetre u smeru desna-leva strana tokom 10 minuta. Dobro bi bilo, ako bismo jedno od planiranih zagrevanja uradili pre poetka ideomotornog ienja. Najbolje vreme za sprovoenje ideomotornog ienja je vee, kada je jetra maksimalno aktivna. Vreme njene aktivnosti je od 23 do 3 sata posle ponoi. Ipak, ienje se ne mora obavezno vriti u to vreme: od 20 do 21 sat uvee takode je dobro. Nije velika greka ako se to radi i danju. Za vreme ideomotornog ienja kod mnogih se javljaju blagi bolovi i oseaj munine. B. A r a n o v i smatra da se toga ne treba bojati, j e r je j a k o ienje povezano, po pravilu, sa takvim pojavama. Ako nema bolova, znai da ienje prolazi meke. D o k se odvija proces ienja, u ekskrementu se moe pojaviti zeleno, mrko ili crno kamenje. To znai da se ienje odvija dosta meko, prirodno, bez burnih reakcija. ienje uglavnom vri sama jetra usled znatnog poboljanja krvotoka i otklanjanja procesa zastoja u jetri. Po zavretku te 2 nedelje (3. i 4), imajui u vidu vanost jetre za organizam, treba je odravati u dobrom stanju. Stvaranje vibracija u tri smera u trajanju od 20 minuta dovoljno je za odravanje jetre u formi. Vie nije potrebno piti tenost za izbacivanje ui, ali toplota ruku j e d n o m dnevno uvek je korisna.

Postupak ienja Uoi ienja u 19 asova popiti rastvor Glauberove soli - sulfata natrij uma (jedna supena kaika sa aom vode) ili soli magnezijuma (3 ajne kaike sa aom vode). Moe i bez upotrebe soli. U 20 asova izvriti klistiranje sa 4 - 6 litara vode. Pnn dan. U 8 asova ujutro pripremiti 2 litra smee soka agruma sa v o d o m . Popiti au pripremljene smee i zatim na svakih 30 minuta tokom dana piti po pola ae te smee, dok se ne popije sva smea. itav dan nita ne jesti. U 22 sata uraditi klistir sa 2 litra vode i sokom od 1-2 limuna. Drugi dan. Do 19 asova ponoviti itav program iz pivog dana (osim klistira u 22 sata). U 20 asova istucati dve tablete allohola, rastvoriti ih u 30 mililitara vode i to popiti. U 21 sat popiti 50 mililitara maslinovog (ili bilo kojeg biljnog) ulja, a odmah zatim popiti 30 mililitara limunovog soka. Privezati vruu grejalicu (preko pekira) na deo tela gde se nalazi jetra, lei na desni bok i leati 2 sata sa savijenim kolenima pritisnutim uz stomak. U 23 sata skinuti grejalicu i poi na spavanje. Trei dan. U 6 asova ujutro uraditi klistir sa 6 litara vode. Piti sokove od povra, jesti povre i voe samo u sveem stanju i bez masnoa. Ceh'rti dan. Izlazak iz ienja na uobiajen nain (vidi Ishrana posle ienja jetre u poglavlju Klasino ienje prema G. Malahovu). Protilaktiko ienje M o e se vriti jednom u tri meseca. Ova varijanta se preporuuje bolesnicima koji prvi put vre ienje a boluju od sledeih bolesti: dijabetes (moe i kod hormonal ne zavisnosti), hronino oboljenje eludano-crevnog trakta, astma, ishemijska bolest srca 1. i 2. stepena, hipertonija sa visokim arterijskim pritiskom, iscrpljenost organizma i hipotonija, alergijske reakcije sa bilo kakvim ispoljavanjima (izmeu ostalog ekcemi, neurodermitis i psorijaza). Postupak ienja Uoi ienja u 16 asova uzeti poslednji obrok jela. U 19 asova popiti gorku so sulfata magnezijuma (ili bilo koju purgativnu so) - 3 ajne kaike na au prohladne vode za pie. Odmah zatim popiti pola - 1 au hladne vode. Ukoliko nam so nije pri ruci ienje se moe obaviti i bez nje. Taj uslov je poeljno ispuniti, ali nije obavezan. ienje poinje u 21 sat istoga dana sa terapijama ienja. 143

ienje prema metodu O. Jelisejeve ienje jetre i lim te //; dika ije primene. Upala limfnih lezda, akutna hronina obolje nja disajnih puteva i maksilarnih sinusa u nosu, oboljenja uiju (otitisi), oiju (iridocela, uvea); ishemijska bolest srca 2. i 3. stepena, aritmija srca (osim aritmije sa lepranjem i treperenjem pretkomora), hipotonija; hronini tromboflebitis; hronino oboljenje mokrano-polnog sistema; artroza, artritis sa oticanjem zglobova, osteohondroza kime. Kontraindikacije. Ne preporuuje se kod alergija na agrume i dija betesa. 142

U 21 sat uraditi klistir sa 6 litara vode. Prvi dan. U 8 asova popiti pola ae jabukovog soka. Tokom dana uzdravati se o d j e l a . U 20 asova istucati 2 tablete allohola, rastvoriti ih u 30 mililitara vode i popiti. Ili rastvoriti 2 mililitra no-pi (u ampulama) u 30 mililitara vode i popiti. U 21 sat popiti 50 mililitara maslinovog (ili bilo kojeg biljnog) ulja i zaliti ga sa 30 mililitara limunovog soka. Privezati vruu grejalicu (kroz pekir) na deo tela gde se nalazi jetra (projekcija jetre od srednje linije stomaka udesno prema grudnom kou ispod desnog podrebarja). Lei na desni bok i leati 2 sata sa savijenim kolenima pritisnutim uz stomak. U 23 sata skinuti grejalicu i poi na spavanje. A k o se javi munina mirisati enjak i masirati taku projekcije eluca na levoj usnoj koljci (si. 26). Drugi dan. U 6 asova ujutro uraditi klistir sa 6 litara vode. Tokom dana dijeta na povru, bez masnoa. Moe malo soli (na vrhu noa). Trei dan. Dijeta na povru sa uljem (zejtinom). etvrti i naredni dani. Prei na uobiajeni reim ishrane.

litra soka), ostalo je melasa. Sok uvati u friideru, a melasu pomeati sa m e d o m ili u krajnjem sluaju sa eerom (na 1 kilogram melase 300 grama meda ili 500 grama eera). Tu smeu pritisnuti neim i uvati na toplom mestu. Piti po 1 ajnu kaiku soka 1 sat posle jela. Ukoliko se ne javi bol u jetri doza se moe postepeno poveavati do I supene kaike, a zatim do 2 kaike i do pola ae. Pri bolovima u jetri, s t o j e simptom nagomilavanja soli i kamenja u jetri i unim kanalima, na taj deo tela staviti grejalieu. Ali, bol se obino osea na poetku kure ienja, a potom iezava. Soli izlaze neprimetno, ali je pri tome efekat ienja ogroman. Za vreme uzimanja soka od rotkve treba izbegavati ljute i kisele produkte. Poeljno je pridravati se vegetarijanske dijete koja iskljuuje ne s a m o meso i ribu, ve i jaja, a takode mekinje i druge teke" krobove i masna jela. B. V. Bolotov savetuje da se obavezno upotrebi melasa od rotkve posle ispijanja itave koliine soka. Za to vreme melasa e ve prevreti. Jesti je po 1-3 supene kaike za vreme uobiajenih obroka, dok se ne pojede sva koliina. Taj produkt je veoma vaan zajaanje organizma, naroito plunog tkiva i srano-vaskularnog sistema.

ienje prema metodu K. Niija Uvee zakuvati u termosu pola litra ekstrakta ipka (3 supene kaike ploda ipka). Ujutro u au sa 3 supene kaike ksilita ili sorbita naliti vru ekstrakt ipka, promeati i popiti naiskap. Posle 20 minuta ispiti preostali ekstrakt ipka iz termosa (bez ksilita ili sorbita). Posle 45 minuta - doruak: najbolje sono voe ili salata od povra, orasi, a takode ekstrakt od listova maline, ribizle ili ipka. Moe se pojesti pare suvog hleba (dvopeka) . U pauzama izmeu svakog uzimanja tenosti i hrane treba se aktivno kretati (biti blizu WC olje!). Kuru ienja sprovesti 6 puta i to svakog treeg dana (na primer, petak, ponedeljak, etvrtak, nedelja, sreda, subota). Dalje se ovakvo ienje jetre moe vriti jednom nedeljno. Pri tome se iste limfni vorovi jetre, to pozitivno utie na stanje itavog organizma.

Starinski nain ienja jetre Dobro oprati 10 kilograma rotkve, odstraniti oteenja na njoj i, ne ljutei j e , samleti je na maini za mlevenje mesa (ili iseckati na male k o m a d i e ) . Pomou sokovnika ili prese iscediti sok (dobije se oko 3
47

ienje prema metodama J. Andrejeva, I. Neumivakina i N.Semjonove Do poetka terapije, kao i posle njenog zavretka, tokom nedelju dana pridravati se vegetarijanske dijete, a zatim se 3 dana uzastopce
48 Isto.

47

Primedba prevodioca.

144

145

hraniti samo sveim jabukovim sokom. Ujutro ta 3 dana raditi proiavajue klistire. Ako nismo u mogunosti da pripremimo sok od jabuka (nemamo sokovnik itd.) , tada se, prema savetu bugarskog narodnog lekara I. J o t o v a , sok moezameniti odvarom od povra: 1 kilogram neoienog krompira, 5-6 neoienih argarepa srednje veliine, 50 grama korena ili zeleni peruna ili celera oprati i narezati. Oistiti i naseckati veliku glavicu luka. Sve povre staviti u lonac sa vodom, dovesti do kljuanja i kuvati na blagoj vatri 1 sat. Odvar od povra piti tokom dana. Drugog i treeg dana pripremiti isti takav odvar. Treeg dana u 19 asova pripremiti po 200 grama maslinovog ulja i limunovog soka. Lei, opustiti se i staviti grejalicu na telo oko jetre. Tano u 19 asova uzeti po 3 supene kaike ulja i soka, ponavljajui uzimanje svakih 15 minuta, dok se ne ispiju obe ae. Na dan sprovoenja terapije pred spavanje poeljno je uraditi pro iavajui klistir i to ponoviti ujutro sledeeg dana, kako bismo pomogli da se oiste unutranji organi. Po pravilu, ubrzo posle jutarnjeg klistiranja poee da se odvaja bujica ljake, ija e vea koliina izazvati nae zaprepaenje: kada se sve to nagomilalo i gde se uvalo? Klistiranja treba ponavljati sve dok voda ne postane ista. Posle zavrnog klistiranja moe se lagano dorukovati, a tokom dana pri dravati se vegetarijanske dijete, bez prejedanja. A k o se treeg-etvrtog dana u predelu jetre oseti teina, znai, da se neistoa samo pokrenula" sa mesta, ali nije izala, zbog ega posle 24 nedelje treba ponoviti ienje. Pri ponovljenom ienju moe se za jedan dan skratiti gladovanje (ishrana samo sokom ili odvarom od povra). Ako nam je jetra bila bolesna, posle ienja je treba jaati eks traktom od ipka, smilja, kukuruzne stigme (svila), drugih trava i odravati dijetom koja ne sadri ljuta, masna i prena jela. Posle terapije ienja na jetru posebno pogubno deluje alkohol. ak ni apsolutno zdravi ljudi ne smeju ga uzimati mesec dana.
;

ienje prema metodu A. Ignjatenka Zakuvati u 1 litri kljuale vode 40 g r a m a cvetova ili cele biljke n e v e n a ( C a l e n d u l a officinalis). Tokom dana tu dozu popiti iz 3 puta. aj uzimati t o k o m 2 - 3 nedelje na 20 minuta pre jela. To je prva etapa ienja j e t r e . D r u g a etapa je izbacivanje kamenja. Pripremiti s m e u od 100 mililitara m a s l i n o v o g ulja 100 mililitara s v e e g soka od l i m u n a (zahvaljujui prethodnom ienju sa t r a v a m a z a p r e m i n a obinih k o m p o n e n t i je smanjena, i za razliku od drugih m e t o d a ienja o v d e se preporuuje da se pomeaju). Smeu ohladiti do t e m p e r a t u r e + 10C. Prvoga dana moemo ruati, ali se veere moramo odrei. Stalno meajui smeu popiti u malim gutljajima i posle toga ne ustajati iz postelje. D r u g o g a dana ujutro uraditi klistir, a tokom dana piti s a m o prokuvanu vodu sa dodatkom meda i limunovog soka ili limunske kiseline (limuntusa) . Ujutro treeg dana ponovo uraditi klistir i dalje se hraniti kuvanim povrem i suvim voem. Posle j e d n o g od klistira poee da izlazi kamenje. Radi boljeg efekta preporuuje se ponavljanje terapije kroz 2 nedelje.

ienje prema metodu A. Zarajeva Nedelju dana se pridravati vegetarijanske dijete. Uoi ienja uvee pojesti salatu od sveeg povra sa dodatkom limunovog soka. U 9 asova ujutro pojesti kau od ovsenih pahuljica", skuvanu na vodi, a u 12 asova popiti aj: na 200 mililitara kljuale vode - pola ajne kaike kantariona i pola ajne kaike nane (metvice) uz dodavanje limunovog soka i meda. Pre uzimanja aja progutati 2 - 3 tablete ekstrakta pasjaka (Rhamnus cathartica) ili lista sene. U 14 asova staviti grejalicu na jetru. Kroz jedan sat ponovo popiti 2 - 3 tablete ekstrakta purgativnih trava (trava za proiavanje) i piti vru aj, koji na taj nain zagreva jetru. U 18 asova u rerni osuiti tanke krikice crnog d v o p e k a i zasoliti ih. Iscediti sok od j e d n o g limuna, razblaiti ga sa istom k o l i i n o m vode i skuvati kafu (2 ajne kaike na au v o d e ) . Zatim uzeti 1 tabletu no-pi i 1 tabletu papaverina. U 19 asova popiti 150 g r a m a z a g r e j a n o g m a s l i n o v o g ili drugog kvalitetnog biljnog ulja, a z a t i m popiti limunov sok i kafu. Posle toga, pojesti dvopek, lei na levi bok i opustiti se. Nakon 1 sata moe se ponovo popiti 150 g r a m a ulja. U v e e i ujutro uraditi klistir.
51

ienje prema metodu N. Yokera Tokom dana 3 - 5 puta (i vie) popiti po au smee soka od j e d n o g limuna sa vruom vodom i po pola ae sokova od argarepe, cvekle i krastavaca. Sve to uzimati od nekoliko dana do nekoliko nedelja u zavisnosti od koliine i veliine kamenja i njihove elje" da se pokrenu s mesta.
49 Primedba prevodioca.

50 51

Primedba prevodioca. Isto.

146

147

M e t o d koji se p r i m e n j u j e u T r u s k a v c u On se podudara sa prethodnim, ali bez uzimanja ekstrakta za pro iavanje (purgativa), tableta i dvopeka. Prema tom metodu ujutro se takode preporuuje kaa, a u 14 asova treba lei u postelju sa grejalicom. Ulje i limunov sok piju se umesto kafe, koja podstie irenje sudova. Sledeeg dana, tano u 6 asova ujutro, uraditi klistir sa litrom odvara od kamilice (uoi ienja uvee pripremiti 5 litara takvog odvara), ponavljajui klistire posle 1 sata, dok se ne uradi 5 klistira. Kamilica kao protivupalno i aseptiko sredstvo smanjuje toksino dej stvo ljake, koja se kree kroz eludano-crevni trakt, a esti klistiri ubrzavaju njeno izbacivanje. Oni koji se odlue da izbace kamenje iz unog mehura, jetre i bubrega, treba da isprobaju razne metode, kako bi ustanovili koja od upotrebljenih sredstava najbolje dejstvuju na kamenje, koje se nago milalo u njihovim unutranjim organima, poto je u zavisnosti od individualnih osobina organizma, karaktera ishrane i uslova okolne sredine hemijski sastav tog kamenja veoma raznovrstan. P o s t e p e n o ienje j e t r e zejtinom (jestivim uljem) Ovaj nain ienja ima dvostruki znaaj: pored izbacivanja ljake iz jetre pomae ienje itavog organizma od toksina i zato poboljava izleenje ovekovog organizma od mnogih bolesti. Tokom 1-2 nedelje u zavisnosti od stanja zdravlja, 1-3 puta dnevno staviti u usta supenu kaiku zejtina (jestivog ulja) i energino ga mukati u ustima, naroito ispod jezika, gde se nalazi gusta mrea krvnih sudova. Posle 15-20 minuta ulje e se pretvoriti u belu tenost, koja je prepuna raznovrsnih otrova. Njih je upilo ulje iz pora kivnih sudova i pljuvanih lezdi koje se nalaze u ustima. Vano upozorenje. Ne srne se progutati ni kap te otrovne tenosti. Kada se ulje ispljune, VVC solju treba dobro oistiti, usnu duplju isprati, a zube oprati. Taj nain koristi se i za ienje usta (vidi ienje usne duplje).

Z a h a r e n k o predlae sledeu smeu: supenu kaiku smee trava u istim koliinama (poljski rastavi, kukuruzna stigma, troskot i cvetovi nevena) preliti sa 2 ae kljuale vode, kuvati 1-2 minuta i ostaviti da odstoji 3 0 - 4 0 minuta. Procediti i uzimati po pola ae 3 puta dnevno posle jela. Kura leenja - 3 nedelje. Posle nedelju dana pauze kuru treba ponoviti.

ienje p r e m a m e t o d u . ike Tri ae ovsa bez trave isprati toplom vodom, sipati u emajliranu erpu (lonac) od 5 litara i preliti sa 4 litra hladne vode. Zatvoriti poklopcem i ostaviti da odstoji 24 sata. Istovremeno au plodova ipka istucati u porculanskoj ili drvenoj posudi (u eleznoj posudi-avanu vitamin C se oksidie), preliti sa 1 litrom kljuale vode, dobro umotati i ostaviti da odstoji 24 sata. Posle 24 sata u lonac sa ovsom dodati 2 supene kaike pupoljaka od breze (vodu ne menjati) i 3 supene kaike lista od brusnice (Vaccinium vitis idaea). Postaviti lonac na vatru (poret), dovesti smeu do kljuanja i na blagoj vatri kuvati 5 minuta. Posle toga dodati 2 supene kaike kukuruzne stigme i 3 supene kaike troskota (Polygonum aviculare). Kuvati na blagoj vatri 15 minuta. Zatim smeu ostaviti da odstoji 45 minuta i briljivo, ne mukajui je i ne gnjeei j e , procediti. Sjediniti je sa odvarom od ipka. To sredstvo se koristi za ienje jetre odraslog oveka. Presuti smeu u tegle od tamnog stakla i ostaviti u friider. Uzimati po 150 mililitara smee 4 puta dnevno na pola sata pre jela. Poslednje uzimanje ne sine biti kasnije od 19 asova. Dato sredstvo moe se koristiti za ienje jetre i profilaksu oboljenja jetre i kod dece, poto se, naalost, zagaenost organizma, pre svega jetre, uoava ve u ranom uzrastu. Preporuuje se da deca od 1 do 3 godine uzimaju po ajnu kaiku odvara, od 3 do 5 godina - po 1 desertnu, od 5 do 7 godina - po supenu kaiku, od 7 do 10 godina - po 30 mililitara i starija od 10 godina - po 50 - 70 mililitara.

ienje j e t r e t r a v a m a P. M. K u r e n o v u svojoj Knjizi o teenju iznosi, da su ruski nadrilekari (vidari) pri oboljenju jetre i unog mehura, izmeu ostalog i kod kamena u tim organima, due vreme poj ili bolesnike odvarom od poljskog rastavia (Equisetuin arvense). Fitoterapija, kao i homeopatija, zasnovani su na dugotrajnoj i redovnoj primeni preparata. Zato ljudima koji su raspoloeni za dugotrajno leenje, kijevski fitoterapeut A. A. 148

ienje unog m e h u r a Mnogi od navedenih naina ienja jetre istovremeno iste i uni mehur. K a o blago sredstvo za izbacivanje ui moe se upotrebiti kantarion (Hypericum perforatum). Tu travu mogu praktino primenjivati svi: i bolesni, i zdravi - i koristi se kao profilaktiko sredstvo. Kantarion treba piti zimi, dodajui ga u obian aj ili kuvati posebno blag aj. Dugo149

trajna primena te trave podstie luenje ui, stimulie lezde za unutranju sekreciju i j a a imunitet. Kod jake zagaenosti unog mehura kamenjem pripremiti sledei odvar: 10 grama (1,5 supena kaika) trave staviti u emajliranu posudu, preliti sa 1 aom kljuale vode (200 mililitara), zatvoriti poklopcem i dinstati na pari 30 minuta. Ohladiti, procediti, dodati do 200 mililitara kljuale vode. Piti odvar po treinu ae 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela. Odvar se moe uvati na prohladnom mestu najvie dva dana. ienje kantarionom je veoma efikasno. Posle 2 meseca upotrebe odvara od kantariona ili aja treba napraviti pauzu od mesec dana kako se organizam ne bi privikao na travu.

IENJE BUBREGA I MOKRANOG MEHURA

Glavni uzrok stvaranja peska i kamenja u bubrezima je naruavanje razmene materija, u kojoj glavnu ulogu ima jetra, koja je odgovorna za stvaranje mokrae. Nedostatak vitamina A, prekomerna upotreba mesa i kvalitet vode za pie takode mogu prouzrokovati stvaranje kamenca. Infekcija koja na bilo koji nain dospeva u bubrege, moe biti uzrok stvaranja peska i kamenca. Indikacije primene. Kamenac u mokrai, hronini pielonefritis, hronini cistitis.

I d e o m o t o m o ienje prema metodu B. Aranovia Bubrege treba istiti tek posle ienja eludano-crevnog trakta, unog mehura, jetre i pankreasa (isti se istovremeno sa jetrom). Energetski kanal bubrega spada ujin-sistem i najaktivniji je od 17 do 19 asova, a pasivan je od 5 do 7 asova ujutro. Energetski kanal mokranog mehura pripada jang-sistemu. Naj aktivniji je od 15 do 17 asova, a pasivan je od 3 do 5 asova ujutro. Da bismo iz osnova resili problem ienja bubrega, potrebno je paralelno sa drugim metodima vriti ideomotomo ienje. Za ienje bubrega u proeku su potrebne dve nedelje. U poetku ienje treba vriti sokovima ili namagnetisanom vodom.

ienje pomou namagnetisane vode Recept za pripremanje namagnetisane vode Treba imati aparat za magnetisanje vode. Aparat je jednostavan: voda se proputa kroz iroku cev, unutar koje su smetena dva magneta. Takva voda ima izmenjenu strukturu i pH. Tokom 2 - 3 nedelje treba koristiti s a m o tu vodu: pripremati supu, kompot, aj itd. Za vreme ienja bubrega svakoga dana treba primenjivati tople kupke po 15-20 minuta. Takve kupke ire mokrane kanale i izbacuju pesak i sitno kamenje. Ideomotomo ienje treba vriti zajedno sa ienjem sokovima ili namagnetisanom vodom. Najbolje vreme za to je izmeu 15 i 19 asova 150 151

uvee, kada su bubrezi najaktivniji. Pred poetak ienja treba se razgibati (raditi fiskulturu). To se radi na sledei nain: Stati, odvojiti pete od poda priblino za 1-1,5 cm i naglo ih spustiti. Podizanje i oputanje peta raditi 1 sekundu. Vebu uraditi 30 puta, a posle krae pauze ponoviti je j o 30 puta. Sline vibracije najbolje su za razgibavanje i stresanje bubrega pre poetka ienja. Posle razgibavanja koncentrisati se istovremeno na oba bubrega, opustiti se i u dobrom raspoloenju i ljubavi prema bubrezima poeti sa misaonim pulsacijama u trajanju od 10 minuta u svakom smeru, sa manjim prekidima izmeu njih. Peckanja ili blai bolovi koji se j a v e ne treba da nas uplae - to je pomeranje peska u bubrezima. Poto stvorene pulsacije pojaavaju krvotok u bubrezima, oni e poeti da lue vie koloida, koji e rastvarati kamenje, naravno ukoliko ga ima u bub rezima. Treba se hraniti uobiajeno, sa to vie povra i to manje mesa. Osim toga, potrebno je piti diuretini aj od razliitih trava koje se mogu kupiti pripremljene. Posle ienja bubrega, da bismo ih odravali u normalnom stanju, preporuuje se ideomotorno ienje 2 puta meseno. Vibracionu gimnastiku je dobro raditi svakoga dana, ukljuujui je u jutarnju gimnastiku.

- 3, krastavac - 3 ili druga varijanta: argarepa - 9, celer - 5 i perun - 2 unce. Za ienje bubrega moe se koristiti samo ist sok od peruna. Ali njega ne treba upotrebljavati posebno vie od 3 0 - 6 0 mililitara. Sok od peruna je odlino sredstvo pri oboljenju mokrano-polnog trakta. Veoma dobro deluje (zahvaljujui prisustvu specifinog gorko-prohladnog ukusa) kod kamena u bubrezima i mokranom mehuru, nefritisa, prisustva belanevina u mokrai, ali i drugih oboljenja bub rega. Primenjuje se sok od zeleni, ali i od korenja. To je jedan od sokova koji najjae dejstvuju.

ienje pomou jelovog ulja Pripremiti odvar od 25 grama jelovog ulja i po 50 grama sledeih trava: vranilova trava (Origanum vulgare), troskot, melisa (Melissa officinalis), alfija, kantarion. N. Semjonova predlae da se koristi trava ortosifoi (??), to jest aj za bubrege i plodovi ipka. Pomeati traVe i sitno ih iseckati. Pripremljenu smeu trava zakuvati prema sledeem proraunu: 2 supene kaike smee na au kljuale vode. Nain primene. Uzimati u toplom stanju nekoliko puta dnevno sa 1 ajnom kaikom meda. Najbolje je natate ili izmeu obroka hrane. Svu smeu razdeliti na 7 dana, to jest svakoga dana zakuvati sedmi deo smee. G. P. Malahov predlae da se uporedo sa tim upotrebljava vlastiti urin. Zahvaljujui takvoj naizmeninoj upotrebi diuretikih i rastva raj uih sredstava mogue je dejstvovati na itav spektar bubrenog kamenja, raznog porekla. N. Semjonova preporuuje da se za vreme ienja primenjuje vegetarijanska ishrana i da se creva ispiraju klistirima. S e d m o g dana na pola sata pre doruka u 100 grama ohlaenog ekstrakta dodati 5 kapi jelovog ulja, promeati i piti kroz slamicu (jelovo ulje razara zube). Takvo ulje primenjivati 3 puta dnevno tokom 5 dana. Pesak i sitno kamenje taloie se u mokrai. Zato e, ako je ienje bilo uspeno, posle treeg-etvrtog dana ienja mokraa biti j a k o mutna. ienje obolelili bubrega Na navedene naine ienja bubrega mogu se ograniiti (osloniti) ljudi koji pretpostavljaju da su njihovi bubrezi zdravi. Ako su bubrezi oboleli, treba, savetuje M. Gogulan, pridravati se sledeih preporuka: 1. Mesec dana piti ekstrakt trave meje groe (Arctostaphylos uva-ursi): supenu kaiku trave preliti sa I aom kljuale vode i kuvati 153

ienje pomou odvara od korena ipka Za rastvaranje ili razbijanje bilo kakvog kamenja u organizmu do veliine zrna peska primenjuje se odvar od korena ipka. Pripremanje odvara Dve supene kaike izrezanog korenja ipka preliti sa 1 aom kljuale vode. Kuvati 15 minuta, ohladiti i procediti. Topao napitak piti po treinu ae 3 puta dnevno tokom 1-2 nedelje. Odvar od plodova ipka koristi se i pri oboljenju bubrega i mokranog mehura. I u prvom i u drugom sluaju, odvar mora biti taman, s t o j e dokaz velike koliine biljnih pigmenata u njemu.

ienje pomou sokova iz povra Metod ienja sokovima predloio je doktor N. Yoker. Prema njegovoj tvrdnji, neorganske materije (uglavnom kalcij um), koje se nalaze u hlebu i drugim koncentrisanim krobnim produktima, stvaraju zrnaste tvorevine u bubrezima. Za ienje i leenje bubrega on preporuuje sledei sok: argarepa - 10 unci (unca = 28 grama), cvekla 152

15 minuta na pari. Uzimati po 2 supene kaike 3 puta dnevno na 20 minuta pre jela. 2. Ukljuiti u dnevni obrok ovseni kiselj: prirodni o v a s sa ljus k o m d o b r o oprati, sipati u t e r m o s , preliti kljualom v o d o m i ostaviti da odstoji 3 - 1 2 asova. Zatim raspareni ovas u vruem stanju protr ljati k r o z sito ili gazu, postavljenu u cediljku (devdir). D o b i e t e lepljivu m a s u . Upotrebljavati je ujutro kao doruak bez soli i eera. Ishrana u toku dana mora biti strogo energetska ( p o v r e , v o e , ekst rakti, svezi sokovi, orasi). U m e s t o dezerta m o e se pojesti 1 ajna kaika meda. Efikasnost navedenog ienja moe se pojaati na sledei nain. Ako tano znamo prirodu kamenja u naim bubrezima, kao glavnu diuretiku smeu treba koristiti sledee trave: a) kod uratnog k a m e n j a : p o 15grama boranije, listova borovnice, hajduke trave (kunie), cvetova divlje ljive (trnjina); po 20 grama trave poljskog rastavia i trave kantariona. Supenu kaiku smee preliti sa pola litra hladne vode i ostaviti da odstoji preko noi, a ujutro kuvati (da kljua) na slaboj vatri 15 minuta i procediti (gnjeenjem)". Popiti u 3 gutljaja na 30 minuta pre jela. b) kod fosfatnog kamenja: koren broa (Rubia tinctorum), koren i plodovi ipka u jednakim koliinama. Sve isitniti, 1 supenu kaiku smee sipati u termos i preliti sa pola litra kljuale vode, ostaviti da odstoji preko noi, ujutro kuvati 15 minuta, ostaviti da odstoji 45 minuta i dobro procediti. Podeliti na 3 dela i piti toplo na 30 minuta pre jela. c) kod oksalatnog kamenja: cvetovi smilja, trava dobriice (Glechoma hederacea), cvetovi zove (Sambucus nigra), cvetovi razlika (Centaurea cyanus), cvetajui vresak (Calluna vulgaris), listovi zimskog zelja (Pirola rotundifolia), listovi medvedeg grozda i korenje dinjice (Sanguisorba officinalis, S. Minor). Preliti 10 grama smee sa 250 mililitara kljuale vode i kuvati u posudi sa vodom (ili na pari) 15 minuta, ostaviti da odstoji u termosu 4 - 8 asova i procediti. Piti po etvrtinu ae 4 puta dnevno 30 minuta posle jela. Oksalatno kamenje odlino rastvara vlastiti urin koji se redovno uzima, najmanje 3 meseca, ujutro u koliini 100-150 mililitara. Pri tome treba obavezno prethodno oistiti creva i jetru i ne upotrebljavati belanevine ivotinjskog porekla. d) kod alkalne mokrae: cvetovi lipe, kora od hrasta, lie medvedeg grozda (u jednakim koliinama). Preliti supenu kaiku smee sa pola litra kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi u termosu. Ujutro prokuvati 15 minuta i procediti. Piti 3 - 4 puta na 30 minuta pre jela.
52 Primedba prevodioca.

Efikasan je i sledei recept (kod svih vrsta kamenja): po 2 dela li KI, medvedeg grozda, poljskog rastavia, semena mirodije i 3 dela semena argarepe. Preliti supenu kaiku smee sa pola litra kljuale vode, ostaviti da odstoji preko noi u termosu, ujutro prokuvati 10 minuta i procediti. Podeliti na 3 dela i piti na 30 minuta pre jela.

ienje lubenicom Dijeta sa lubenicom je jedan od efikasnih metoda za ienje bub rega. Takvo ienje najbolje je vriti u sezoni lubenica. Nain primene. - Hraniti se 7 dana samo lubenicama sa crnim hlebom. Najpovoljnije vreme za izbacivanje kamenja iz bubrega i mokra nog mehura je od 17 do 21 sat po lokalnom vremenu, kada je ispoljen bioritam mokranog mehura i bubrega. U to vreme treba primeniti toplu kupku i pojaano jesti lubenice. Toplota iri mokrane kanale, otklanja bol i spazam (naroito kada kroz kanale prolaze kamenii), lubenica pojaava mokrenje - ispira, a bioritam daje neophodnu snagu za odva janje i izbacivanje peska i kamenja. Mokriti direktno u kadi (za vreme kupke)"\ Kod ena izbacivanje peska m o e proi potpuno neprimetno, mukarci mogu da osete otar bol u metri (mokranom kanalu). Ovakvo ienje moe se vriti 2 - 3 nedelje dok se ne postignu zadovoljavajui rezultati. E. Sadilov smatra da ienje sa lubenicom ima ozbiljne kon traindikacije. Neposredna kontraindikacija na dijetoterapiju sa lubenicom su obo ljenja vezana za poremeaj izbacivanja mokrae: uroene anomalije mokrano-polnog sistema, nefropatoza, nefrolitijaza, adenom prostate, sekundarni pielonefritis, prouzrokovan postoperativnim sratajnim pro cesima i dijabetes. Osim toga, ienje koje ukljuuje crni hleb, kontraindikativno je za bolesnike koji pate od oboljenja eludano-crevnog trakta. U veem stepenu takva ishrana je kontrainikativna za obolele od ira na elucu i dvanaestopalanom crevu. U tom sluaju moe doi do probijanja ira. Poto celuloza lubenice pojaava peristaltiku creva, dijeta uz p o mo lubenice je veoma dobra kod dugotrajnih zatvora, ali je isto tako tetna za ljude sklone diareji (prolivima). Stvarajui zalihe lubenica, treba se snabdeti ne crnim nego belim nekiselim hlebom iz sledeih razloga: mehanizam ienja bubrega
53 Primedba prevodioca.

154

155

pomou lubenice sastoji se u tome, to, branei se lubenicama (izrazitim alkalnim produktom), mi alkalizujemo mokrau, koja pri obinoj is hrani ima kiselu reakciju. Poveanje alkalnosti mokrae aktivira odre ene vrste soli, od kojih se u mnogobrojnim sluajevima moe stvoriti bubreni kamenac. ienje organizma lubenicama kategoriki je kontraindikativno (zabranjeno) kod fosfaturije, jednom od oblika litijaze (kamena u bubrezima). Sprovodei alkalno ienje bubrega, mi stvaramo uslove za aktivan porast fosfatnog kamenja, ije su posledice, pre svega, invalidnost zbog hroninih bubrenih mana. Uz to treba dodati, da i sama hronina bubrena mana predstavlja kontraindikaciju za ienje bubrega lubenicom. Imajui u vidu, da u procesu ienja lubenicom dolazi do poja anog luenja mokrae, takvo ienje se zabranjuje bolesnicima, koji u bubrezima imaju kamenje u obliku korala, poto njihovi otri krajevi m o g u da traumatizuju mokrane kanale

ienje e k s t r a k t o m od ovsene slame i poljskog r a s t a v i a Ovaj metod narodne medicine maktikuje donecki narodni lekar P. V. P l o t n i k o v , kandidat (magistar)"'" pedagokih nauka. Nakupiti litar* sku teglu iseckane ovsene slame, staviti je u emajliranu erpu (lonac), preliti je sa 2 litra vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Procediti i piti po 100 mililitara 3 puta dnevno pre jela dodajui u tu vodu 20 kapi ekstrakta od nevena. Leenje traje 5 dana. Posle prekida od 5 dana piti ekstrakt od poljskog rastavia. On se priprema na sledei nain: teglu od pola litra napuniti travom. Tu travu sipati u posudu, doliti vodu i kuvati (da kljua) 1 sat, a zatim ostaviti da odstoji j o 1 sat. Uzimati po 50 mililitara 3 puta dnevno pre jela, dodajui po 20 kapi ekstrakta od nevena. A k o nije dovoljan jedan ciklus leenja, moe se posle 5 dana pauze ponoviti j o j e d n o m .

ienje e k s t r a k t o m od lekovitih t r a v a ienje p r e m a m e t o d u P . K u r e n o v a 1. Kao i za ienje od kamena u unom mehuru, kod bubrene litijaze (kamena u bubrezima) P. M. K u r e n o v preporuuje da se gladuje 24 sata (moe se piti voda), zatim da se izvri klistiranje i posle j e d n o g sata da se popije aa maslinovog ulja sa aom soka od grejpfruta. Da bismo izbegli povraanje treba sisati limun. Ukoliko se javi e t r e b a e stipiti 15 minuta, a zatim popiti 1,5 au odvara od purgativnih trava. Sledeeg dana ponoviti gladovanje i itavu terapiju. 2. Sipati u termos supenu kaiku semena lana i preliti ga sa aom kljuale vode, zatvoriti i ostaviti da odstoji preko noi. Ujutro na stvoreni ele (svojstvo semena lana je da stvara sluz) doliti au vrele vode, da bi se dobilo neto slino kiselju, koji treba popiti na 3 puta u toku dana. Postupak traje nedelju dana. Navedeni metod smatra se vrlo efikasnim. Metod preporuuju ukrajinski travari" Nosalji. Uzeti u jednakim delovima (priblino po ajnu kaiku) lekovite biljke: laneno seme, neoieuo i iseckano seme tikve (bundeve), lipov cvet, seme konoplje, lia kupine, cvetova zove, trave kantariona. Na 4 supene kaike smee dodati supenu kaiku cvetova kamilice, sve preliti sa pola litra kljuale vode i kuvati na pari 3 0 - 4 0 minuta, a zatim procediti. itav obrok podeliti na 4 dela i piti tokom dana na 1 sat pre jela. Kura ienja - 5 dana. Narodni lekari preporuuju da se uzimanje aja od lekovitih trava dopunjuje iskljuivo mlenom dijetom, a j o bolje - uzdravanjem na 3 dana od bilo kakve hrane, osim ekstrakta trava, uz svakodnevne tople kupke. Praktiar u leenju vodom iz XIX veka S. K n e j p preporuivao je sledei recept za ienje bubrega od peska i kamenja: piti u neogranienoj koliini aj od troskota i aktivno se kretati, da bi se podstaklo bre izbacivanje ljake iz organizma. ienje m o k r a n o g m e h u r a p r e m a m e t o d u P . Plotnikova [sitniti kilogram sveeg peruna sa korenjem i j e d a n krupni koren celera. Dodati kilogram prirodnog pelinjeg meda i litar vode. Kuvati na blagoj vatri, uz povremeno meanje, dok ne prokljua. Ostaviti da odstoji 3 dana. Dodati j o litar vode i ponovo kuvati dok ne prokljua, procediti dok je toplo. Dobijeni sirup uzimati po 3 supene kaike pre jela.
54 Primedba prevodioca.

ienje p e r u n o m i celerom

Pri postojanju kamenja u mokranom mehuru ili njegovoj upali treba uzeti 4 supene kaike smee lekovitih trava u jednakim koli inama: kukuruzne stigme, listova borovnice, trave od medveeg groa, polovicu pasulja, mladih izdanaka tuje, ovsene slame, stabljika likopodijuma ili preice (Lycopodium clavatum). Moe se koristiti i
55 Isto.

156

157

smea koju preporuuju kod bubrene litijaze. Preliti smeu sa pola litra kljuale vode, dobro zatvoriti posudu i ostaviti da odstoji 3 0 - 4 0 minuta, a potom procediti. Uzimati po pola ae tople smee 4 puta dnevno na sat pre jela. Istovremeno primenjivati tople kupke i naparivati se. Kura leenja - 5 dana. Ukoliko se ne postigne efekat posle 5 dana pauze ponoviti terapiju.

Narodni metodi ienja bubrega Iscediti sok od jabuka. U 8 asova popiti 240 mililitara soka, zatim na svaka 2 sata piti po 480 mililitara soka i zavriti uzimanje soka u 20 asova. Prva dva dana te dijete nita vie ne jesti. Na kraju dana moe se uzeti purgativno sredstvo od trava i primeniti topla kupka (ali bez sapuna). Treeg dana dijete u 8 asova ujutro popiti 480 mililitara j a b u k o v o g soka, posle 30 minuta popiti 120 grama istog nerazblaenog maslinovog ulja a odmah posle toga - au jabukovog soka. Ako se pojavi slabost - lei i odmoriti se. Kamenje obino poinje da se izbacuje treeg dana 1-2 sata posle uzimanja soka. Pomeati po 1 supenu kaiku cvetova vratia (Tanacetum vulgare) i trave poljskog rastavia, po 2 supene kaike lia brusnice, podzemnog stabla idirota (Acorus calamus) i podzemnog stabla pirevine (Elytrigia repens). Supenu kaiku smee preliti sa aom kljuale vode, kuvati 5 minuta i procediti. Uzimati ujutro za vreme doruka i uvee po au. Pomeati au preiene votke, au soka od cvekle i au soka od crne rotkve. Ostaviti smeu da odstoji 3 dana na tamnom mestu pri sobnoj temperaturi. Uzimati po supenu kaiku na 30 minuta pre jela 3 puta dnevno. Pri pojavi otrih bolova u bubrezima primeniti vruu kupku i piti vru (skoro vreo) aj sa limunom. Uz to pijenje sokova (u pauzama izmeu jela) dodati i smeu trava za proiavanje. Teglu sa ukiseljenim mlekom staviti u erpu sa vodom na ije dno ispod tegle treba postaviti krpu kako se tegla ne bi razbila, a potom erpu staviti na vatru. Ocediti sir u vreici od gaze. U ohlaenu, potpuno oienu od sira, surutku staviti tri sveza domaa jajeta. erpu staviti na toplo mesto. Posle 10 dana izvaditi jaja, probiti ljusku viljukom (opnu od jajeta baciti) i jaja posebno pomeati sa 300 grama meda. Dobijenu smeu sipati u teglu sa surutkom i ostaviti u friider 24 sata. Piti po pola ae ujutro natate sat pre jela i uvee pred spavanje (najmanje 2 - 3 sata posle jela - veere). Smeu uvati u friideru. Pre upotrebe obavezno podgrejati u toploj vodi, ali samo obrok koji uzimamo. Uzimati odvar troskota po treinu ae 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela. Nain pripremanja: supenu kaiku trave preliti sa 1 aom kljuale vode i ostaviti da odstoji u termosu 1 sat (ili grejati 30 minuta na 158

vodenoj pari - u vruoj vodi). Posle 5-10 minuta popiti odvar odjedno (bez prekida). Odvar treba pripremati nou. Uvee supenu kaiku trav preliti sa 1 aom kljuale vode, kuvati samo minut, sipati u t e r m o s i ostaviti da odstoji preko noi. Ujutro procediti i piti obavezno u toplom stanju po pola ae, ujutro i uvee. Mlado korenje ipka iskopati u rano prolee ili u kasnu jesen, izrezati na parie od 1 centimetra i suiti 3 - 5 dana. Zatim uzeti 6 supenih kaika korenja, preliti ga sa 3 ae kljuale vode i kuvati 15 minuta. Piti vrue po au 3 puta dnevno posle jela. Posle 2 0 - 3 0 minuta popiti odvar od isitnjenog lista medveeg groa. Uzeti 3 supene kaike praka, preliti ga sa 3 ae kljuale vode, kuvati na pari (na vodi) pri slaboj vatri, dok ne ostanu dve treine vode. Podeliti na 3 dela i piti, kao to je navedeno. Preliti 3 supene kaike lia ribizle sa pola litra kljuale vode, ostaviti da odstoji 15-20 minuta, zatim lie iscediti i baciti. Ekstrakt dovesti do kljuanja, sipati u njega 2 supene kaike sveih ili suvih j a g o d a (ploda) ribizli i ponovo ostaviti da odstoji. Piti tokom dana po pola ae i jesti plodove. Tim metodom moemo se koristiti neogranieno vreme - ekstrakt od ribizle ne moe nam nakoditi, ve s a m o koristiti. Preliti 2 ajne kaike isitnjenog lia od ploda kleke sa 2 ae kljuale vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Ohlaeni ekstrakt procediti, dodati eer i drati u toploj vodi (na pari) dok se ne dobije sirup. Uzimati po ajnu kaiku 3 puta dnevno pre jela. Treba se strogo pri dravati doze. Kleka ima jako diuretino dejstvo i isti bubrege. Pomeati u jednakim koliinama oiene orahe od kedra i med. Uzimati po 3 - 4 ajne kaike svakoga dana. Pomeati au meda i au semena od celera. Uzimati po ajnu kaiku 3 puta dnevno. Pomeati po au meda, soka od rotkve i votke. Ostaviti da odstoji 3 dana. Uzimati po 2 supene kaike 3 puta dnevno pre jela.

Kupke za ienje O korisnosti kupki za ienje organizma bilo j e reci u poglavlju Opte ienje organizma". ienje pomou kupki obavlja se uglav nom kroz bubrege (za razliku od saune, gde se ienje vri kroz kou). Da bismo oistili bubrege pomou kupki treba primenjivati kupke sa travama.

Cetinarska kupka. Vidi poglavlje Opte ienje organizma". Kupka sa senom. Uzeti u jednakim koliinama trunje od sene, borove granice, ovsenu slamu i to isitniti. Uzeti posudu od 10 litara i do polovine je napuniti smeom. Doliti kljualu vodu, kuvati na slaboj vatri
159

20 minuta i ostaviti da odstoji 1 sat. Procediti i sipati u kadu, gde je nalivena voda temperature 36-37 C. Kupka sa rastaviem. Uzeti 350 grama rastavia za potpunu kupku ili 150 grama - za kupku nogu. Isitniti ga, preliti kljualom vodom, ostaviti da odstoji 1 sat, procediti i sipati u kadu sa vodom. K u p k e sa rastaviem treba primenjivati kod greva u bubrezima i hroninog cistitisa. Kapke sa pomeanim travama. Lie breze, travu troskota i lie alfije pomeati u jednakim koliinama. Smeu (200 grama) preliti sa 3 - 4 litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 2 - 3 sata, procediti i sipati u kadu sa vodom. Temperatura vode u kadi treba da bude 3 2 - 3 4 C. Kura traje 7 - 9 nedelja po 15 minuta. Pri postojanju kamenja u mokranom mehuru ili pri njegovoj upali uzeti 4 supene kaike smee lekovitih trava u j e d n a k i m koliinama: kukuruzne stigme, listova borovnice, h a v e medvedeg groa, polovica pasulja, mladih izdanaka tuje, ovsene slame i stabljika likopodijuma (ili preice). Moe se upotrebljavati i smea, koja se preporuuje kod bubrene litijaze. Preliti smeu sa pola litra kljuale vode, ostaviti da odstoji 3 0 - 4 0 minuta u dobro zatvorenoj posudi i procediti. Uzimati po pola ae toplog napitka 4 puta dnevno na sat pre jela. Istovremeno primenjivati vrue kupke i naparavati se. Kura leenja - 5 dana. Ukoliko n e m a efekta posle 5 dana pauze terapiju ponoviti.

T r a v e za proiavanje Kopriva (Urtica dioica). Supenu kaiku isitnjenih listova koprive preliti sa 1 aom kljuale vode, ostaviti da odstoji 10 minuta i uzimati po supenu kaiku 3 puta dnevno. Lekoviti dragoljub (Tropaeolum majus). Uzimati po ajnu kaiku soka 3 puta dnevno. Medvede groe (Arctostaphylos uva-ursi). Supenu kaiku isit njenih listova preliti sa 1 aom vrue vode i drati na vodenoj pari (u vreloj vodi) u zatvorenoj posudi 30 minuta. Ohladiti, procediti, dobijeni odvar razblaiti kljualom vodom do zapremine od 1 ae. Piti po treinu ae u toplom stanju 3 puta dnevno. Kontraindikativno je kod trudnoe i glomerulonefritisa. Obini pelen (komonika - Artemisia vulgaris). Popiti 8,8 grama soka te gorke trave. Gorina podstie izbacivanje kamenja. Obini ren. Piti po ajnu kaiku sveeg soka iz korena rena 3 puta dnevno kod kamena u mokranom mehuru. Lipa. Supenu kaiku lia lipe preliti sa 1 aom kljuale vode. Kuvati na vodenoj pari (u posudi sa kljualom vodom) 15 minuta, a zatim ostaviti da odstoji 2 sata. Uzimati po pola ae 3 puta dnevno. 160

Sipanica (Herniaria glabra). Supenu kaiku lia i cvetova sipanice preliti sa I aom kljuale vode, kuvati 3 - 5 minuta, ohladiti i procediti. Uzimati po supenu kaiku 4 - 5 puta dnevno posle jela. Razliak (Centaurea cyanus). ajnu kaiku cvetova preliti sa 1 aom kljuale vode, ostaviti da odstoji u termosu i procediti. Uzimati po etvrtinu ae 3 puta dnevno na 20 minuta pre jela. Ekstrakt razlika dejstvuje kao diuretik kod otoka, prouzrokovanih oboljenjima bubrega. Poljski rastavi (Equisetum arvense). Preliti 3 supene kaike isitnjene trave sa pola litra kljuale vode, kuvati 30 minuta, ostaviti da odstoji 1 sat, a zatim procediti. Uzimati po pola ae 3 puta dnevno. Poljski rastavi je kontraindikativan kod akutnih upalnih oboljenja bubrega. Poljski rastavi. Preliti 2 ajne kaike isitnjene trave sa 1 aom kljuale vode, ostaviti da odstoji 1 sat i procediti. Piti u manjim gut ljajima tokom dana. Kontraindikativan pri pogoranju bubrenih obo ljenja. Poljski rastavi i cvetovi kamilice. Pripremiti aj od rastavia i kamilice u istim koliinama. aj piti vru. Dobro pomae pri bolnom mokrenju. Poljski rastavi i cvetovi razlika. Pripremiti odvar od trave ras tavia i cvetova razlika, uzetih u jednakim delovima. Odvar piti u malim gutljajima dok je vru. Istovremeno treba masirati deo tela oko m o k r a n o g mehura, a zatim staviti na donji deo stomaka jastui, napunjen vruim i naparenim rastaviem. Odvar deluje oputajue na mokrani mehur. S m e e t r a v a za ienje Uzeti u jednakim delovima travu srdaice (Leonurus quinquelobatus, L. cardiaca), kantariona, dan i noi (Viola tricolor) i poljskog rastavia. Supenu kaiku smee preliti sa 1 aom kljuale vode, kuvati na vodenoj pari (na vreloj vodi) 10 minuta i ostaviti da odstoji pola sata na toplom. Piti 23 ae dnevno toplog aja. Uzeti u jednakim delovima lie koprive, travu od kantariona, lie medvedeg groa, lie bokvice (Plantago major, P. media, P. lanceolata) i plodove ipka. Tri supene kaike smee preliti sa tri etvrtine litre vode, dovesti do kljuanja i kuvati 5 minuta. Ostaviti da odstoji 15-20 minuta i procediti. Piti 3 - 4 puta u toku dana na 20 minuta p r e jela. Kura ienja je dugotrajna - najmanje 6 meseci sa krat kotrajnim prekidima. Travu poljskog rastavia (1 dezertna kaika), plodove kleke (Juniperus communis - 1 supena kaika), korena slatkog drveta (Glycyrrhiza glabra) ili lia breze (1 supena kaika), listova medvedeg groa (1 supena kaika) i listova brusnice (1 dezertna kaika) preliti sa 3 ae 161

kljuale vode, ohladiti, ponovo dovesti do kljuanja i kuvati 2 - 3 minuta. Potom ohladiti i procediti kroz gazu. Piti po 1-1,5 supenu kaiku 3 puta dnevno. Smea ispoljava odlino proiavajue dejstvo kod upalnih oboljenja bubrega i mokranog mehura. Sokovi za ienje Brezov sok. Svakoga dana 3 puta piti po au posle jela, dodajui u sok po supenu kaiku meda. Sok od borovnice. Svakoga dana piti po 3 0 0 - 5 0 0 mililitara sveeg soka. Sokod umskih jagoda. Piti po 100 mililitara sveeg soka na 2 0 - 3 0 minuta pre jela. U sok se moe dodati eer u kristalu. Sok od argarepe. Piti po etvrtinu ae soka 3 puta dnevno tokom 2 meseca. Sok od pasjeg trna (Hippophae rhamnoides). Pomeati tri ae soka, 50 grama meda, 1 asu kljuale vode i pola ae odvara od nane. Piti po au dnevno. Sok uvati na prohladnom mestu. Sok od tikve (bundeve). Piti po pola ae sveeg soka dnevno. Tikva je j e d n a od boljih diuretinih biljaka. Podii glavu i upiti se podbratkom o pod (ispod se moe postaviti presavijeni pekiri). Napregnuti ruke i stisnuti pesnice. Napregnuti noge i podii ih naglim pokretom nagore (slika 28a). Zadrati se u tom poloaju 5 - 6 sekundi, drei ispruene noge. Ako n a m je teko da podignemo obe noge, moemo podii jednu nogu (slika 28b). Izdahnuti, sputajui polako noge na pod. O v a asana podstie aktivno ienje bubrega. Osim toga, ona akti vira jetru, pankreas i itavu trbunu duplju, doprinosi otklanjanju zatvo ra, normalizuje kiselost i leci crevno-eludane poremeaje.

ienje pomou joga vebi ienje pomou mudre (gesta)

56

energije"

Spojte meusobno jastuie srednjeg, bezimenog i velikog prsta (palca), ostali prsti su slobodno isprueni (slika 27).

Salabha asana Poetni poloaj: Lei na stomak, glavu okrenuti udesno ili ulevo. Ispruiti ruke niz telo i pritisnuti ih uz bedra. Stisnuti prste obeju ruku u pesnice i zadrati se u tom poloaju. Ispruiti noge i prste nogu priljubiti uz pod. Pete i vrhove nogu sastaviti. Ispruiti telo. Disati slobodno. Polako udahnuti, ali duboko, kroz obe nozdrve i zadrati disanje.
Slika 56 Primedba prevodioca. 27Mudru Energiju"

ienje prema metodu G. Sitina Preporoeni ivot koji se burno - burno odvija uliva se u moje bubrege. Preporoeni ivot koji se burno - burno odvija uliva se u moje bubrege. Preporoeni ivot popunjava moje bubrege. Ogromna, kolo salna preporoena snaga, preporoena snaga uliva se u moje bubrege. Svake sekunde se aktivira - aktivira rad bubrega. Bubrezi postaju zdraviji i jaaju, postaju zdraviji i jaaju nervi. A glava sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira rad bubrega. Svake sekunde bubrezi rade veselije i energinije, veselije i energinije rade bubrezi. A mlado srce, j u n a k o snano i mlado srce silovitom bujicom gura krv kroz 163

162

bubrege. Mlada krv silovitom bujicom potpuno - potpuno ispira - ispira ispira mlade bubrege. Raaju se preporoeno - isti, preporoeno isti bubrezi. A glava sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira rad bubrega. Svake sekunde bubrezi rade veselije - energinije, veselije - energinije. Oko bubrega postaju zdraviji i jaaju, postaju zdraviji i jaaju nervi. U slabine se uliva ogromna, kolosalna snaga preporoenog ivota. Kroz slabine prolazi preporoeno - zdrav, primarno - zdrav ivot. itavo telo oko bubrega je preporoeno i svee, preporoeno i svee, netaknuto telo. Ogromna - kolosalna snaga ivota uliva se u moje bubrege. Svake sekunde bubrezi rade veselije i energinije, veselije i energinije. Mladi bubrezi sa mladalakom snagom izvravaju sve funkcije u organizmu. Bubrezi sve energinije, sve energinije pro iavaju - proiavaju mladu krv. Bubrezi rade sve energinije, sve energinije. A glava sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira rad bubrega. Ogromna - kolosalna energija uliva se u moje bubrege. Svake sekunde bubrezi postaju veseliji - energiniji, veseliji - ener giniji. Svake sekunde postaju zdraviji i jai, postaju zdraviji i jai, postaju zdraviji i jai bubrezi. Svake sekunde bubrezi rade veselije energinije, veselije energinije. Oko slabina raa se lakoa - l a k o a spokojstvo. Oko slabina nastaje lako - lako, lako - besteinsko stanje, kao da su itave slabine iezle u prostoru.

IENJE POLNIH ORGANA

Postoje unutranji i spoljanji polni organi. Do oboljenja polnih organa m o e doi samostalno ili kao posledica komplikacija posle infektivnih oboljenja. Vaginitis (upala sluzokoe vagine) kod ena ee se javlja usled upale spoljanjih polnih organa. Trihomonasni k o l p i t i s - upala sluzokoe vagine, prouzrokovana trihomonasom. Fibrom i o m materice - benigni tumor, koji se razvija bez ikakvih simptoma. Oboljenje spoljanjih polnih organa kod mukaraca takode nastaje usled pogoranja infektivnih oboljenja, na primer, orhitis - upala monica, ili usled fizikog prenaprezanja, na primer, varikocele varikozno proirenje sjemenika (testisa) i njegovog omotaa (monica). Upala prostate - prostatitis - najee se javlja usled komplikacija kod optih infekcija ili pri upali mokranih kanala. Polni organi iste se lekovitom terapijom pomou ispiranja irigatorom. Ispiranje irigatorom - ispiranje vagine vodom ili vodenim rast vorima lekovitih trava. Pri ispiranju irigatorom mehanikim putem ispira se sadraj vagine. U zavisnosti od sastava rastvora koji se koristi za ispiranje, on moe na sluzokou vagine ispoljiti proiavajue, ispaljujue, lepljivo ili dezinfekciono dejstvo. Za vreme trudnoe ne srne se ispirati irigatorom. Ispiranje irigatorom treba vriti ili pomou Esmarhovog loneta, ili pomou g u m e n e kruke sa specijalnim naglavkom. Posle ispiranja iri gatorom treba odleati 15-20 minuta, kako bi se produilo dejstvo unesene tenosti. Po zavretku terapije irigator treba oprati, naglavak oprati, otkuvati i uvati posebno od irigatora.

ienje p r e m a m e t o d u A. Riova
v

ienje

ispiranjem

za

ene

Supenu kaiku meda rastopiti u pola litra mleka. Rastvor se primenjuje za pricanje (ispiranje pricom - irigatorom)' kod erozije grla materice i kod upalnih oboljenja polnog organa. Rastvor, koji se sastoji od 1 dela piritusa (alkohola), 3 dela vode i 1 dela meda, koristi se za
57 Primedba prevodioca.

164

165

pricanje tokom 3 dana uzastopce. Posle upricavanja tenosti Ti polni organ preporuuje se da ena zauzme joga pozu svece" (vidi ienja creva, si. 21c). Efikasno je pricanje rastvorom lapisa (nitrata srebra). Pri tome se isti sluzokoa koja se obnavlja do stanja prvobitne sveine. K a d a j e re o upotrebi lekovitih biljaka za ienje vagine kod belog pranja, njihovi recepti se praktino navode u svakom poruniku za fitoterapiju. Za takva ispiranja irigatorom koriste se cvetovi kamilice i nevena, lie koprive, alfije, oraha, bokvice, manetke (Alchemilla vulgaris), trava troskota i kora hrasta. Za ispiranje kod belog pranja treba pripremiti sledei sastav: 2 - 4 supene kaike kantariona preliti sa 2 litra vode, dovesti do kljuanja i kuvati 20 minuta, a zatim procediti. Da bi u kantarionu bilo to vie lekovite snage najbolje g a j e sakupljati u bilo koji petak pre izlaska sunca. Po 20 grama kunie (hajduke trave), listova alfije i rumarina, 40 grama kore od hrasta preliti sa 3 litra kljuale vode i staviti na slabu vatru. Kuvati na vatri 5 minuta u poklopljenoj posudi. Ohladiti, pro cediti i upotrebljavati za ispiranje odnosno leenje belog pranja. ienje ispiranjem za mukarce

kuvati na slaboj vatri dok tenost ne ispari do polovine. Dobijeni odvar razblaiti sa 1,5 aom tople kljuale vode i upotrebljavati za svakodnevno ispiranje pri eroziji grlia materice. Preliti sa 1 aom kljuale vode 20 grama kore od bresta, zagrevati na blagoj vatri 10 minuta i ostaviti da odstoji 30 minuta. Tom smeom se ispirati pri eroziji grlia matrice i belom pranju. Preliti sa pola litra kljuale vode 5 supenih kaika trave stee (Potentilla anserina) i ostaviti da odstoji preko noi u termosu. Ispiranje pricanjem vriti uvee pri upali genitalija. S m e a : lavanda (Lavandula pica - nadzemni deo), cvetovi divlje trenje (sremze), nadzemni deo pelena (Artemisia vulgaris, A. campestris, A. scoparia) - po 10 grama, lekoviti neven (nadzemni deo), kora od hrasta, trava od barske suenice (Gnaphalium uliginosum), lie bele breze, lekovita alfija (nadzemni deo) - po 20 grama, apotekarska kamilica (vreica) - 30 grama. Preliti sa 1 litrom kljuale vode 15 grama sitno naseckane smee trava. Poklopiti posudu, uviti u ebe i ostaviti da odstoji 2 - 3 sata. Procediti kroz gazu. Ispirati pricanjem vaginu 2 puta nedeljno toplim rastvorom pre spavanja. Primenjivati kod trihomonasnog kolpitisa.

Pri opasnosti od zaraze venerinim oboljenjima A. N. Riov savetuje da se uradi terapija ienja sa lapisom. Pripremiti 1,5 litar estoprocentnog-osmoprocentnog rastvora lapisa (nitrata srebra). Sipati ras tvor u gumenu kruku, na otvor kruke staviti slamku za koktel, iji vrh malo otopiti da ne bi ogrebala meko tkivo. Slino kateteru slamka se stavlja u polni ud i kroz nju se naliva voda iz kruke. Kruku treba puniti nekoliko puta dok se ne upotrebi sav pripremljeni rastvor (slamka, naravno, ostaje na svom mestu). Takvu terapiju treba primenjivati nekoliko puta. Pri tome, kao to tvrdi A. N. Rikov, mukarac se oprata ne samo od muka, koje su ga uznemiravale u vezi sa opasnou od zaraze, ve i sa kamenjem u mokranom mehuru, ako ga je tamo bilo. Moe se izbacivati ak i kamenje iz bubrega, zbog ega ispiranje lapisom treba vriti obavezno posle ienja bubrega.

ienje

krom pirom

Kod prostatitisa i fibromioma materice treba povremeno istiti organizam primenjujui krompirske dane, to jest upotrebljavajui prvenstveno sok od krompira u smei sa sokom od argarepe ili cvekle, vodu od krompira, crni pire", peeni krompir ili buljon Aljmi Nessen (vidi ienje sranog miia).

N a r o d n i m e t o d i ienja ajnu kaiku dvoprocentnog ekstrakta (nastoja) nevena rastvoriti u ai vode. Ispirati se irigatorom radi leenja erozije grlia materice i trihomonasnih kolpitisa. Tri supene kaike isitnjenog korenja kamenike (Saxifraga crassifolia, Dictamnus Fraxinella) preliti sa 1 aom kljuale vode i 166 167

IENJE KRVI

Kao efikasno sredstvo za ienje krvi V.F. Vostokov navodi sok od koprive, zahvaljujui kome se uspeno lece ak i leukoze. Na 100 mililitara soka od koprive dodati 100 mililitara jabukovog soka (od sorti A n t o n o v k a ili Reneta) i svu dozu popiti odjednom na 30 minuta pre doruka. Kura leenja - 20 dana, posle 10 dana pauze moe se ponoviti. Tibetska medicina za ienje krvi i leenje oboljenja krvi predlae da se mesec dana j e d e dnevno po 100 grama neprene telee jetre.

Krv - teno tkivo - zajedno sa limfom ini unutranju sredinu organizma. Zahvaljujui iroko razgranatoj mrei krvnih kapilara (vrlo sitnih sudova) krv dolazi u dodir sa svim tkivima u organizmu oveka, obezbeujui na taj nain razmenu materija. Krv ini 1/14 - 1/13 teine oveka (oko 5 litara kod odraslog oveka) i sastoji se iz tenog dela plazme ( 5 5 % itave mase krvi) i u njoj pomeanih elijskih, takozvanih fermentnih elemenata (45%) - crvenih krvnih zrnaca (eritrociti), belih kivnih zrnaca (leukociti) i trombocita. Osim toga, u krvi se sadre gasovi - azot, kiseonik, ugljen-dioksid. Organske materije krvi predstavljene su uglavnom belanevinama, medu kojima najvei znaaj ima disajni pigment hemoglobin, koji se sadri u eritrocitima i obezbeuje prenoenje kiseonika iz plua u tkiva organizma. Mnogobrojna oboljenja kod oveka propraena su promenama u krvi - leukocitoza, anemija. Poznate su i takozvane interne bolesti krvi bela krv (leukoza), hemoraginc dijateze i druge. Kruno kretanje krvi po sistemu krvnih sudova moe biti narueno usled razliitih oteenja srano-vaskularnog sistema i njegove nervne regulacije, to dovodi do nedovoljnog snabdevanja krvlju tkiva i organa u organizmu. Kod lokalnog poremeaja krvotoka naruava se snabdevanje krvlju samo pojedinanog dela organizma (na primer, ruke, noge, srani mii, deo mozga itd.), to se najee deava usled patoloke promene u zidovima krvnih sudova (vidi Aterosklemza). Opti poremeaj krvotoka moe biti prouzrokovan poremeajem funkcija srca (srana mana) ili sudova - vaskula (vaskularna mana).

ienje s m e o m od m l e k a i aja Sipati petinu ae mleka i do vrha doliti gusto ukuvan aj. Moe se dodati i osuen i isitnjen koren maslaka. Takvu smeu treba piti nekoliko dana (najvie 6 dana). Pri tome se druga ishrana moe iskljuiti, poto mleko sa ajem ima dovoljno kalorija. Od jutra do 15 asova u tenost ne dodavati nita, osim prstohvat soli, ali se posle 15 asova moe staviti eer ili med prema ukusu. Posle j e d n o g dana uraditi klistir kako bi se ubrzalo ispiranje ljake koja izlazi.

ienje p o m o u igloiplikatora 1. K u z n j e c o v a Prema miljenju nekih specijalista, najbolji preista krvi je igloiplikator I. I. K u z n j e c o v a . Pri dugotrajnom noenju i dobroj priljubijenosti uz kou on obnavlja do normalnog stanja ne samo krv, ve i miini, vaskularni sistem, aktivira limfotok i krvotok, podmlauje kou. I. I. K u z n j e c o v , pronalaza iplikatora navodi, da su se uz njegovu p o m o ljudi leili od tekih oboljenja - dijabetesa, paralize, difuzne skleroze i raka. Usled nadraaja iglama iplikatora bolesne i maligne elije uginu, a na njihovom mestu organizam stvara nove, zdrave elije. Ali efikasno nadraivanje, do oseaja jakog bola, mogue je samo ako se nalazimo 24 sata u vrstom iplikatorskom kostimu. Da bi se on saio potrebno je nabaviti oko 20 iplikatora. U tom poduhvatu najvanije je biti strpljiv i verovati u uspeh.

ienje p r e m a m e t o d u V. Vostokova V. F. Vostokov predlae nain, slian tibetskom nainu ienja krvnih sudova. Pomeati po 100 grama cvetova kamilice, kantariona, smilja i brezovih pupoljaka. T o m e dodati 100 grama lista umske jagode. Dve supene kaike smee preliti sa 400 mililitara kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi u termosu. Upotrebljavati 2 puta dnevno po 200 mililitara pre jela. ienje k o r e n o m m a s l a k a U rano prolee ili kasnu jesen sakupiti korenje maslaka i dobro ga osuiti. Uzeti porcelansku ili staklenu posudu i u njoj istupati koren maslaka u prah. Supenu kaiku praha preliti sa 1 aom kljuale vode, poklopiti posudu i ostaviti da odstoji due. Ekstrakt pripremati neposredno pre upotrebe i piti ga ujutro tokom sedam dana. 169

168

IENJE LIMFE

Limfa - prozrana, blago fluorescentna tenost - nalazi se u limfnom sistemu oveka. Limfom takode nazivaju tkivnu tenost, koja popunjava tkivne pukotine i meduelijski prostor. Limfni sistem je veoma vaan za funkcionisanje organizma, j e r je neprekidno (24 sata) odgovoran za imunitet organizma. Mali limfni sudovi, koji se proteu uporedo sa arterijama i venama, skupljaju suvinu tenost (limfu) iz tkiva. Zidovi limfnih kapilara su veoma tanki i j a k o propustljivi, tako da limfa iznosi velike molekule i estice, medu kojima i bakterije, koje ne mogu da prodru u krvne kapilare. Na mestima spajanja limfnih sudova stvaraju se limfni vorovi. U limfnim vorovima sve bakterije i toksini produkti neutraliu se pre nego to dospeju u krv. Limfni sistem ima i svoje ventile koji obezbeuju limfotok s a m o u jednom smeru. Limfni sistem ulazi u sastav imunog sistema za zatitu organizma od mikroba, bakterija i virusa. Neistoa u limfnom sistemu moe izazvati ozbiljne probleme. Jasno je da se velika zaprljanost organa i krvi odraava na limfu. Zato, pre poetka ienja limfe, treba, bar donekle, oistiti debelo crevo i jetru.

kako se ne bi izlio i talog. Potrebno je 2 litra otopljene vode (moe se pripremiti i u nekoliko puta). Prvi dan. Pripremiti 900 mililitara soka od sveeg grejpfruta, 900 mililitara soka od sveih pomorandi i 200 mililitara soka limuna. Sve pomeati i razblaiti sa 2 litra otopljene vode. Ujutro na gladan stomak uraditi klistir sa 2 litra vode u koju staviti 2 supene kaike jabukovog sireta. Zatim popiti 100 mililitara vode sa rastvorom Glauberove soli. Odmah stati ispod vrueg tua i dobro se zagrejati. Popiti 200 mililitara pripremljene smee. Odmah emo se oznojiti, a javie se i potreba za pranjenjem creva. Stolica moe da bude itka (tena). Dalje uzimati po 100 mililitara smee na svakih 30 minuta, dok se ne ispiju sva 4 litra smee. Drugi dan. Ujutro - klistir. Dalji postupak kao prvog dana. Trei dan. Klistir i sve kao prvog i drugog dana. Terapija se moe raditi j e d n o m godinje. Drugi nain Prvi dan. Ujutro klistir. U toku dana pojesti izrendani limun sa dobro rasparenom korom (sok ne zagrevati) u smei sa vonim eerom ili m e d o m . Drugi dan. Postupak isti, ali dodati 2 limuna. Trei dan. Postpuak isti, ali dodati 3 limuna. etvrti dan 4 limuna. Peti dan od 5 do 15 limunova dnevno. Zatim obrnutim redosledom, to jest svakoga dana smanjivati po 1 limun. Za mesec dana rastvorie se svi taloi, izbacie se ljaka, proistiti limfa, a krv e se zasititi vitaminima. Trei nain Potrebno je 2 kilograma limuna (sa korom, ali bez semenki); 2 kilograma tamnocrvene cvekle, koju prvo treba pripremiti i ostaviti u dobro zatvorenoj posudi u friideru na 34 sata; 2 kilograma argarepe; 2 kilograma nara (pripremiti sok); med (ne zagrevati ga); 2 kilograma mahovice (Oxycoccus palustris, O. microcorpus). Iscediti sokove (svaki posebno) i sve pomeati. uvati u friideru ili u zamrzivau. Smeu piti po 50 mililitara, razblaujui je sa 50 mililitara tople vode. Piti natate 10 dana uzastopce, zatim 5 dana pauzirati, pa ponovo piti 10 dana sa petodnevnom pauzom i tako dok se ne potroi sva koliina soka. Ponavljati 2 puta godinje (ujesen i u prolee). uvati u friideru u staklenoj tegli, koju treba dobro zatvoriti. Tri dana posle te dijete sokovima ne srne se naglo prelaziti na obinu hranu. Treba produiti sa ishranom sokovima, sveim voem i povrem i postepeno uvoditi u dnevni obrok kuvano povre, kae i na kraju uobiajena jela. 171

ienje prema metodu N. Yokera Indikacije primene: oboljenja limfnih lezda; akutna oboljenja disajnih puteva i maksilarnih sinusa; oboljenja uiju oiju; ishemijska bolest srca; hronini tromboflebitis; oboljenja mokrano-polnog trakta; artroza, artritis sa otocima i osteohondroza kime. Kon traindika ci je: alergija na argume i dijabetes. P r v i nain Na 1-2 dana pre poetka ienja limfe sipati u plastinu posudu svezu vodu (poeljno izvorsku ili preienu). Posudu dobro zatvoriti i ostaviti u zamrziva ili na mraz (pored vode ne srne da se nalazi meso). Kada se voda zamrzne, izneti je na toplo i otopljenu vodu paljivo izliti 170 hronina (otitisi) i hronina zglobova

Potroena sredstva za primenu terapije agrarnima isplatie se sa neuporedivim oseajem lakoe, sveine i mladosti naeg organizma.

I d e o m o t o m o ienje p r e m a m e t o d u B . A r a n o v i a K a o pripremno i grubo ienje uraditi ienje limfe prema metodu Yokera. Imajui u vidu, da na putu kojim se limfa kree moe doi do zastoja, pre svega zbog njenog preoptereenja ljakom, ideomotorno ienje limfe vri se na sledei nain. U mislima delimo ruke i noge na nekoliko delova (si. 29). Ruke od prstiju do sredine rastojanja izmeu glenja (zapea) ruku i lakta -prvi deo, od te sredine do lakta - drugi deo, od lakta do ramena - trei deo. Zatim noge od stopala do sredine rastojanja izmeu kolena i stopala prvi deo, od te sredine do kolena drugi deo, od kolena do sredine rastojanja izmeu kolena i karlino-bedrenog zgloba - trei deo i ostalo - etvrti deo. Sve to radimo sedei, bez obzira na to Stoje na crteu prikazan ovek koji stoji. Treba se koncentrisati na prvi deo ruku i tu poeti da stvaramo pulsacije (vidi ienje creva. Ideomotorno ienje prema metodu B. Aranovia) u trajanju od priblino 2 minuta. Zatim emo se misaono prebaciti na drugi deo i izazvati pulsacije takoe u trajanju od 2 minuta i na kraju isto to u 3 delu ruku 2 minuta. Posle toga ponovo prei na prvi deo i ponoviti terapiju. Veba traje 12 minuta.

Posle krae pauze ( 1 - 2 minuta) prei na noge. Poeti od prvog dela, stvarati pulsacije tokom 2 minuta, zatim po 2 minuta uzastopno 2, 3. i 4. deo i ponoviti od prvog dela. Ukupno 16 minuta. Redosled je upravo onakav, kao to je navedeno. Na taj nain poboljaemo cirkulaciju limfe i smanjiti rizik od procesa zastoja. Vebe traju oko nedelju dana, po 30 minuta dnevno. Ideomotorno ienje moe se kombinovati sa pijenjem sokova. Ideomotorno ienje treba ponavljati jednom u 3 meseca.

ienje p r e m a m e t o d u O . Jelisejeve Ako smo ranije istili organizam prema drugim metodama ienje limfe m o e m o obaviti ne za 2 - 3 dana, nego za jedan dan. Tanije, mi s m o ve aktivirati mehanizam ienja limfe i slezine, i ako drugi dan provedemo pijui 2 litra soka u kombinaciji argarepa, cvekla, krastavci (u odnosu 6 : 1 : 3) to je odlina profilaksa za zapuenje vena, pobolj anje kvaliteta krvi i ishranu svih elija. Izlazak iz ienja vidi u odeljku ienje prema metodu N. Yokera. A k o n e m a m o vremena za pripremanje sokova od agruma ili ne m a m o nikog da nam ga pripremi, poeljno je piti gotove sokove, ali pri tome ne treba zaboraviti da rezultat nee biti 100%, ve samo 7 0 % . Odnos: 200 mililitara soka limuna, 400 mililitara soka grejpfruta i 400 mililitara soka od pomorande uz dodatak 1 litra destilovane, preiene ili izvorske vode (ne upotrebljavati mineralnu vodu). Dalji postupak kao kod Yokera. A k o se krajem 1. ili 2. dana oseti glavobolja ili teina u glavi i telu, uvee treba uraditi dva proiavajua klistira sa po 2 litra vode i sokom od limuna (supena kaika soka na 2 litra vode).

Tibetski metodi ienja Oni takoe ukljuuju svee pripremljene sokove - od argarepe ili j a b u k e u smei sa sokom od cvekle (4 : 1) po 150-200 mililitara pre jela. Osim toga, predviena je istovremena upotreba alkoholnog ekstrakta trave ruse (Chelidonium majus) prema sledeoj emi: pre doruka - 1 k a p , pred ruak - 2 kapi i pred veeru - 3 kapi. Dozu dovesti do 15 kapi u j e d n o m uzimanju, a zatim postepeno smanjivati do 1 kapi. Radi pripremanja ekstrakta rusu isitniti i iscediti sok, procediti ga kroz 2 - 3 sloja gaze i na 450 mililitara soka dodati 70 mililitara medi cinskog alkohola. uvati na hladnom mestu. Pored ienja limfe, ta terapija ispoljava povoljno dejstvo kod hipertonije, oboljenja eludano-crevnog trakta, psorijaze, hemoroida i osteohondroze. 173

Slika 29 - Misaona podala ruku i nogu na etiri dela radi ienju limfe

172

IENJE SRANOG MIIA

ienje krompirom Povremeno istiti organizam samo sokom od krompira u smei sa s o k o m od argarepe ili cvekle, vodom od krompira, crnim pireom" ili buljonom A l m e Nessen. Srani" odvar od krompira. Lj usku sa 4 - 5 krompira dobro oprati, preliti sa pola litra kljuale vode, kuvati 15 minuta, ohladiti i procediti. Piti po pola ae na 30 minuta pre jela. Sok od krompira. Gomolj dobro oprati etkom i narendati ga zajedno sa ljuskom. Narendanu masu (mezgu) staviti u istu platnenu kipu ili u dva sloja gaze i iscediti sok. Iz 100 grama gomolja moe se dobiti 50 mililitara soka. Krompir se m o e koristiti kao sok od juna do februara, j e r posle toga sadri otrovni solanin. Sok od krompira ne smeju da piju ljudi sa smanjenom kiselinom eludanog soka, koji boluju od dijabetesa i koji su skloni gojaznosti. ,, Crni pire ". Neoteene krompire dobro oprati etkom. Oistiti debeo sloj ljuske, Samleti krompire u maini za meso, preliti kljualom vodom tako, da se samo masa krompira prekrije. Kuvati 1-2 minuta i ostaviti da odstoji u toplom 7 - 1 0 minuta. Buljon Alme Nessen (vedski" metod). Krompir dobro oprati etkom. Narezati na tanke krikice zajedno sa ljuskom. Povre sa krompirom preliti sa 3 litre vode i kuvati 1 sat. Buljon procediti i piti po 2 - 3 litra dnevno. Dopunski jesti po 8-10 manjih renjeva enjaka (belog luka) sa kriki ama jabuke (radi ublaavanja Ijutine) 2 - 3 puta dnevno. Za buljon je potrebno: 1 kilogram neoienog krompira, 1 glavica crnog luka, 1 glavica mladog luka ili 5 - 6 zeleni od argarepe, pola svenja peruna ili njegovog korena, pola svenja celera ili njegovog korena.

Srce svojim ritminim kontrakcijama obezbeuje neprekidno kretanje (cirkulaciju) krvi u organizmu. Srani mii ima svojstvo automatizma, to jest njegove kontrakcije su spontane i ne prekidaju se tokom ivota ni za minut. Stroga naizmeninost kontrakcija uslovljenja je posebnim prenosnim sistemom. Naruavanje tog sistema prouzrokuje poremeaj ritma - aritmiju srca. Srce se snabdeva krvlju preko sistema venoznih (koronarnih) arterija. Poto zavrne grane tih sudova nisu meusobno povezane, suavanje ili ak zapuenje grana zavrnih sudova prouzrokuje teak poremeaj ishrane sranog miia, ak do njegovog lokalnog odu miranja (vidi Infarkt miokarda). Kroz srani mii prolazi veliki broj osetljivih uerava, koji pri bilo kakvom naruavanju snabdevanja srca krvlju izazivaju jake bolne oseaje (vidi Stenokardija). ienje sranog miia moe pomoi kod takvih oboljenja. Pri poremeaju funkcije srca dolazi do sranih mana (nedostataka). Uzroci mogu biti oboljenja srca (mane sranih zalizaka, oteenje sranog miia i druga), povean otpor cirkulaciji krvi kroz krvne sudove, to se javlja kod hipertonine bolesti, oboljenja bubrega i plua. Energetski kanal srca spada u jin-sistem. Najaktivniji je od 11 do 13 asova a pasivan od 23 do 1 sat posle ponoi.

ienje prema metodu G. Sitina ienje prema metodu A. Risova Jednom ili dva puta godinje nae srce treba osloboditi od svega suvinog - oslabljenih elija, sluzi, vika soli i drugog. ienje se vri p o m o u limuna i mleka. Uzeti 3 limuna i litar toplog mleka. Popiti ujutro natate treinu litra mleka, a zatim ispiti isceden sok od j e d n o g limuna. U 12 asova postupak ponoviti. Isto uiniti poslednji put tog dana pred spavanje. Za vreme ienja poeljna je vegetarijanska ishrana. Ovaj postupak (proceduru) ponavljati svakodnevno tokom dve nedelje. 174 Tekstove motivisanosti moemo itati u sebi, izgovarati ih naglas ili ih sluati sa kaseta u bilo koje doba dana. Motivisanost broj 1 Svi krvni sudovi u srcu potpuno su otvoreni elom duinom. U mladom - mladalakom srcu krvotok je potpuno slobodan, i moja veito mladalaka - mlada - zdrava krv kao slobodna, apsolutno slobodna bujica tee krvnim sudovima u samom srcu i neprekidno - veno sasvim ispira mlado srce i sve bolje i bolje hrani srce i smiruje srce. Odmara se mlado srce u istoi i zadovoljstvu. A krv sve bolje i bolje hrani i smiruje srce, i ono radi sve bolje i stabilnije, spokojnije, odmara se mladalako 175

mlado srce. Razneuje se mlado srce u istoi i zadovoljstvu. Svi nervi oko srca su veoma spokojni, svi nervi oko srca veoma su spokojni. M o z a k i kimena modina stabilno i pravilno upravljaju srcem. Srce se razneuje u istoi i zadovoljstvu. Krv u potpunosti ispira srce. Moje srce je preporoeno isto, moja mlada - energina krv naisto ispira srce. Razneuje se mlado srce u istoi i zadovoljstvu. Razneuje se mladalako - mlado srce u istoi i zadovoljstvu, razneuje se mladalako - mlado srce u istoi i zadovoljstvu. Sazrevaju u mladalakom - mladom srcu mone sile. Sve bolje i bolje mlada - energina krv hrani moje srce, krv potpuno ispira srce. Svi nervi oko srca su zdravi spokojni. Mladalaki - mladi nervi su stabilni i zdravi. Oko srca mladi nervi su stabilni i zdravi. Die se lako, slobodno. Grudi diu lako, slobodno i sazrevaju u mladom srcu mone sile. U srcu se rada mlad energian ivot. Sve bre i energinije nastaje u mom srcu mlad ivot. Ozdravljuju i jaaju nervi oko srca. Sve stabilnije i stabilnije radi srce, sve stabilnije i stabilnije radi srce. Razneuje se mlado srce u istoi i zadovoljstvu, a krv sve bolje i bolje hrani i smiruje srce. O k o srca su prijatna lakoa i spokojstvo. Die se lako, lako. Grudi diu lako, slo bodno. Sve je jasniji prijatan oseaj mira i lakoe oko srca. Motivisanost broj 2 Preporoeni novi - novi i zdravi, burni - burni preporoeni ivot uliva se u moje srce. Burni - burni preporoeni ivot uliva se u moje srce. Preporoeni ivot sada - sada se raa brzo - energino, burno burno se razvija srce. Preporoeni ivot sada - sada se raa brzo energino, burno - burno se razvija srce. Preporoeni ivot sada sada se raa brzo - energino, burno - burno se razvija srce. Svake sekunde u srcu se rada nova snaga. Nova i zdrava snaga raa se u srcu. A mladalaka krv veselom - radosnom, veselom - radosnom bujicom, veselom - radosnom bujicom ispira - ispira mlado srce. Preporoeni ivot sada - sada raa preporoeni puni krvotok u srcu. Sada - sada rada se preporoeni - puni, preporoeni - puni, preporoeni slobodni krvotok u srcu. Krv sve irom bujicom, kao reka za vreme prolene poplave, krv sve irom - irom - slobodnom bujicom tee u srcu. U srcu se rada preporoeni - puni, preporoeni - puni, puni slobodni - veseo krvotok. A krv veselom - radosnom ustremljenom slobodnom - radosnom bujicom tee u srcu, ispira - ispira mlado srce, ispira - ispira iz srca sve soli, svu ljaku, sve produkte razmene. Preporoeni ivot danju i nou stalno ispira - ispira - ispira moje srce ispira - ispira iz srca sve soli, svu ljaku, sve produkte razmene. Preporoeno - isto, preporoeno - isto raa se moje srce. Preporoeno - isto, preporoeno - isto raa se moje srce. Krv donosi srcu u izobilju odlinu i kvalitetnu hranu. Sve, s t o j e srcu potrebno za ivot, rad, neprekidno podmladivanje, sve mu krv donosi u izobilju. U

potpunom zadovoljstvu oivljava - oivljava, ozdravlja - jaa mlado srce. Junaka snaga raa se u srcu. Preporoeni burni ivot uliva se u srce. Preporoeni brzi razvitak, preporoeni brzi razvitak uliva se u srce. Preporoeni brzi razvitak, preporoeni brzi razvitak uliva se u srce. Preporoeni ivot raa se sada - sada preporoen - mlad, raa se preporoeno - mlado srce, koje se brzo razvija, brzo - burno razvija. Svake sekunde u srcu se raa nova snaga. Zdrava snaga raa se u srcu. Preporoeni ivot rada j u n a k o snano i mlado srce, nerazruivo snano, nerazruivo j a k o mlado srce. Preporoeni ivot rada p u n o k r v n o - p u n o k r v n o i zdravo srce. Punokrvnim - punokrvnim, veselim - r a d o s n i m i zdravim ivotom ivi mlado srce. Preporoeni ivot raa preporoeno - m l a d o , preporoeno - mlado, zdravo - zdravo i nedi rnuto srce, koje se brzo razvija. Moje preporoeno - mlado, p r e p o r o e n o - m l a d o , zdravo i nedirnuto srce. Preporoeni ivot obezbeuje idealno pravilan, idealno pravilan rad srca. Preporoeni ivot obez beuje idealno pravilan, idealno pravilan rad srca. Preporoeni ivot obezbeuje idealno pravilan, idealno pravilan rad srca. Raa se zdrav pravilan i ritmian puis, sedamdeset dva, sedamdeset dva otkucaja pulsa u minutu. Svi otkucaji pulsa su ujednaeni normalnom snagom m l a d o g srca. Sve pauze izmeu otkucaja pulsa su ravnomerne. Idealno pravilno, idealno pravilno, ritmino radi srce. Sa o g r o m n o m , sa kolo salnom stabilnou idealno pravilno, idealno pravilno radi srce. Zdrav, pravilan i ritmian puis: sedamdeset dva, sedamdeset dva otkucaja u minutu. Preporoeni ivot raa preporoeno - mlado veoma snano i veselo srce. Mlado - mladalako - mlado, preporoeno - isto snano srce je zvuno - zvuno. Preporoeni ivot raa gromko - zvuno, gromko zvuno mlado srce. Tonovi srca su visoki, gromki - z v o n k i . Tonovi srca su visoki visoki, zvonki gromki. Sa kolosalnom stabilnou odrava srce idealno pravilan rad. Pre poroeni ivot raa puis, pun, snaan, puni puis, snaan. U itavom srano - vaskularnom sistemu ozdravljuju - jaaju, ozdravljuju - j a a j u mladi n e w i. Preporoeni ivot popunjava itav moj srano - vaskularni sistem. itav srano - vaskularni sistem se sada - sada raa kao preporoeno sve, preporoeno sve. Svi krvnisudovi raaju se preporoeno svezi, elastini - vitki, elastini - vitki. itav srano - vaskularni sistem raa se preporoeno sve, preporoeno sve, energian - snaan. itav srano - vaskularni sistem raa se preporoeno ispravan, idealno ispra van. Idealno ispravan je itav srano - vaskularni sistem. U itavom telu brzo - veselo, potpuno - veselo funkcionie krvotok. U itavom telu krvotok je potpun - veseo, preporoen i potpun, potpun - veseo. itavo 177

176

telo ivi veselim - radosnim i srenim ivotom, veselim - radosnim i zdravim ivotom, punokrvnim zdravim ivotom ivi mlado srce. H o d a m - letim kao ptica na krilima, srce jarko osea svoju mlada laku snagu, srce jarko osea svoju junaku snagu. 1 kroz deset godina, i kad napunim sto godina imau nerazruivo zdravo, nerazruivo snano, junaki snano mlado srce. Svake sekunde o z d r a v l j a - j a a mlado srce. Svake sekunde u srcu se raaju nove - nove zdrave sile. Junaka snaga raa se U srcu. Prepo roeni ivot raa srce ogromnom - kolosalnom snagom. Trim - letim kao ptica na krilima, srce jarko osea svoju mladalaku snagu, srce jarko osea svoju junaku snagu. I kroz deset godina, i kad napunim sto godina imau mlado, zdravo i j a k o srce. Veselo - radosno o i v l j a v a - oivljava, ozdravlja - j a a mlado srce. Veselo veselo zdravo srce, veselo veselo sreno srce, veselo veselo srce koje se glasno smeje, veselo - veselo srce koje se glasno smeje (kikoe). Oko srca je lako - spokojno, lako - spokojno je oko srca. Oko srca svi nervi ozdravljuju - jaaju, ozdravljaju - jaaju. Sve oko srca se raa lakim - lakim, lakim - besteinskim, kao d a j e sve oko srca iezlo u prostoru. Na srcu je tako lako-dobro, kao to nikada ranije nije bilo. Sve oko srca je lako - lako, lako - besteinsko. itavo telo je mlado - jako, junaki snano, mlado telo je lako, kao pahuljica. Hodam - letim kao ptica na krilima, poletno oseam svoju mladalaku snagu, j a k o oseam svoju junaku snagu.

IENJE KRVNIH SUDOVA

Opti poremeaj krvotoka moe biti prouzrokovan poremeajem funkcija krvnih sudova - manama kivnih sudova. Mane krvnih sudova nastaju usled infektivnih oboljenja, znatnih gubitaka krvi, trauma itd. Pri tome dolazi do proirenja krvnih sudova, opada krvni pritisak i naglo se usporava protok krvi kroz krvne sudove. Osim toga, taloi se holesterol i druge neiste materije na zidovima krvnih sudova. ienje sudova pozitivno deluje na organizam, ispira iz sudova depoe", inei krvne sudove elastinim i gipkim. Rezultat toga je izleenje od oboljenja krvnih sudova. Nestaje ateroskleroza, smanjuje se rizik od infarkta, paralize, glavobolje, poboljavaju se vid i sluh, smanjuje se i nestaje varikozno proirenje vena na nogama. Energetski kanal sistema krvnih sudova radi u jedinstvenom reimu sa kanalom perikarda. On je najaktivniji od 19 do 21 sat, a pasivan od 7 do 9 asova.

ienje prema metodu K. Niija To ienje zasniva se na dejstvu soka od enjaka (belog luka) u k o m e se nalaze takvi mikroelementi, kao to su aluminijum, selen i germanijum. Od tih mikroelemenata zavisi celovitost sluzokoe eludano-crevnog trakta, plua, nosnog drela i uopte svih sistema gde postoji sluzokoa, meu kojima i intime (unutranja sluzokoa krvnih sudova i sluzokoa, koja oblae upljinu srca). Pripremanje ekstrakta od enjaka (belog luka) U staklenoj tegli izgnjeiti 350 grama probranog i oienog enja ka kao za kau. Teglu zatvoriti i pokriti (umotati) tamnom tkaninom da odlei. Iz te mase izdvojiti 200 grama najtenijeg i najsonijeg dela mase, sipati u teglu od pola litra i preliti sa 200 mililitara istog medicinskog alkohola. Zamene (za medicinski alkohol) nisu dozvo ljene. Teglu dobro zatvoriti, ostaviti na prohladno mesto, ali ne u friider, prekriti drugim sudom, kao poklopcem i ostaviti da odstoji 10 dana. Posle tog roka masu procediti kroz gustu lanenu tkaninu, oceenu
58

58

Primedba prevodioca.

178

179

tenost poklopiti i ostaviti da odstoji jo 2 - 3 dana. Tek posle tog postupka sredstvo je spremno za upotrebu. Leenje se vri prema sledeoj emi: Doruak Ruak Veera Pr\d dan 1 kap 2 kapi 3 kapi Drugi dan 4 kapi 5 kapi 6 kapi Trei dan l kapi 8 kapi 9 kapi etvrti dan 10 kapi 11 kapi 12 kapi Peti dan 13 kapi 14 kapi 15 kapi esti dan 15 kapi 16 kapi 17 kapi Sedmi dan 18 kapi 19 kapi 20 kapi Osmi dan 21 kap 22 kapi 23 kapi Deveti dan 24 kapi 25 kapi 25 kapi Deseti dan 25 kapi 25 kapi 25 kapi
v

Organizam se obnavlja i podmladuje. Terapija se ponavlja najranije kroz 3 - 6 godina. Takvo ienje je efikasno pri leenju skleroze krvnih sudova mozga.

ienje prema metodu G. Sitina Za ienje krvnih sudova prema metodu G. Sitina treba upotrebiti sledeu lekovitu motivisanost. . U meni se rascvetava mladalaki i energian ivot. Pun sam mlada lakog ivota i mladalake energije. U meni se rascvetava ivot pun energije. U meni e se i dalje rascvetavati mladalaki ivot pun energije desetinama godina do sto godina i vie. Mene stalno - neprekidno podmladuju j a k e sile: svi nasledni mehanizmi, veito mlada krv, veito mlad mozak i kimena modina, i zahvaljujui tome ja se stalno neprekidno - veito oseam kao mladi od 20 godina. I zato u i kroz trideset, i kroz pedeset, i kroz sto godina izgledati tako, kao to izgledaju mladii sa 1720 godina. Ja sam sve zdraviji, u meni produava da buja mlad i energian ivot, u meni produava da buja mlad i energian ivot. Kotana sr mi u svim kostima. Trudim se da sada sebi predstavim s t o j e m o g u e jasnije o emu se govori. Kotana si u svim kostima tela se podmladuje, funkcionie sve bolje i bolje, stvara sve bolju i mladu, sve bolju topliju i zdraviju krv kostima tela veno se podmauje, obnavlja prvobitnu mladalaku sveinu, funkcionie sve bolje i energinije, stva ra sve veu koliinu eritrocita, stvara sve bolju i noviju, sve energiniju i zdraviju krv. Podmladuje se kotana sr, podmladuje se krv. Svi moji nasledni mehanizmi pretvorili su se potpuno u nasledne mehanizme mladog 18-godinjeg oveka, koji je nasledio stalno - veito - nepre kidno podmladivanje, stalno - veito usavravanje koje odgovara mla dom 18-godinjem oveku. Ja se stalno i veito podmladujem, ozdravljujem i j a a m . Ja se stalno i veito podmladujem, ozdravljujem i j a a m . Usavravam sve sisteme organizma i istovremeno se stalno i potpuno oseam kao mladi od 18 godina. Moj krvotok odgovara mladiu od 18 godina. Veno mladalaka mlada zdrava krv slobodno tee svim mojim krvnim sudovima i stalno i veito podmladuje sve krvne sudove i srce. Veito mladalaka krv stalnom - veitom - brzom bujicom tee svim mojim krvnim sudovima i neprekidno podmladuje sve moje krvne sudove i srce. Svi krvni sudovi od srca do vrhova prstiju na rukama i nogama veito i stalno su otvoreni, itavom duinom potpuno otvoreni. U kotanoj sri, u svim kostima tela svi krvni sudovi su potpuno otvoreni. 1 u svim delovima tela od temena do vrhova prstiju na rukama i nogama veito i stalno su potpuno otvoreni, itavom duinom potpuno otvoreni. I unutar svih zglobova svi krvni sudovi su veito - stalno potpuno otvoreni itavom duinom. 181

Napomena. Pojedini autori predlau da se od estog do desetog dana koliina kapi smanjuje sa 15 kapi na 1 kap, a da se jedanaestog dana popije za doruak, ruak i veeru po 25 kapi. Takve eme treba se pridravati oko tri meseca. Dalje uzimati po 25 kapi 3 puta dnevno dok se ne potroi sav ekstrakt. Ne treba zavravati naglo, bolje je postepeno smanjivati dozu po 1 kap za svaki obrok ili uzimati ekstrakt ciklino - dovesti broj kapi do 15, potom se vratiti, pa tek onda ciklus ponoviti. Bilo koju koliinu kapi (prema emi) sipati u 50 mililitara hladnog prokuvanog mleka ili kiselo-mlenog produkta (kefir, kiselo mleko, jogurt itd.) ili vode. Ekstrakt enjaka piti na 15-30 minuta (najbolje na 30 minuta) pre jela. Ako ste zaposleni, dozu za ruak poneti sa sobom. Ujutro u malu boicu koja se dobro zatvara naliti dozu za ruak - 50 grama mleka ili vode i odgovarajuu koliinu kapi enjaka. Ekstrakt se priprema ujesen, kada je enjak dobro sazreo, i primenjuje se do februara, dok je enjak j o u punoj snazi. 180

Trudim se da sebi predstavim s t o j e mogue jasnije o emu je re. Svi krvni sudovi u svim zglobovima i u svim kostima tela od srca do vrhova prstiju ruku i nogu potpuno su otvoreni itavom duinom. U zglobovima i unutar svih kostiju tela stalno veito odrava se slobodan, potpuno slobodan - pun krvotok, kao u periodu rasta kostiju, kao u 14-godiujem 16-godinjem deaku. Trudim se da sada sebi predstavim to je m o g u e jasnije o emu je re i da to dublje osmislim. Svi krvni sudovi u svim zglobovima i u svim kostima tela od srca do vrhova prstiju ruku i nogu potpuno su otvoreni itavom duinom. U zglobovima i unutar svih kostiju tela stalno - veito odrava se slobodan, potpuno slobodan - pun krvotok, kao u periodu rasta kostiju, kao u 14-godinjem - 16-go dinjem deaku. Ja to ponavljam i trudim se da to to je mogue dublje osmislim, jasnije zapamtim i tanije predstavim. Krvotok u zglobovima i u svim kostima tela je slobodan potpun, potpun, potpun je krvotok, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u 14 - 16. godini ivota. 1 stalno - veito odrava se unutar kostiju i zglobova potpun, slobodan krvotok, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u 14 - 16. godini ivota. Slobodan potpun krvotok odravae se stalno - veito, kao u periodu najener ginijeg rasta kostiju. U meni e produiti da buja mlad ivot. U meni e produiti da buja mlad i energian ivot, i u svim kostima, u svim zglobovima produie da buja mlad ivot. I krvotok u svim kostima i zglobovima bie veito slobodan, potpun, potpun krvotok, kao u perio du najenerginijeg rasta kostiju. I moja veito mladalaka, mlada zdrava krv veito brzom, brzom bujicom slobodno e tei svim krvnim sudovima u svim kostima i zglobovima i stalno - veito nosie u izobilju ishranu dobrog kvaliteta svim elijama kostiju, svim tkivima zglobova i stalno - veito podmladivae sve zglobove, podmladivae sve kosti i stalno veito ispirae iz zglobova sve produkte razmene i sve suvine taloge soli. Stalno veito odrava se potpuna pokretljivost svih zglo bova. Stalno - veito odrava se prvobitna - mladalaka sveina svih kostiju tela. Trudim se da sebi predstavim s t o j e mogue jasnije o emu je re i da to dublje osmislim. Svi kivni sudovi u kotanoj sri, u svim kostima tela, u svim zglobovima i unutar svih kostiju tela potpuno su otvoreni elom duinom. Osim toga, mrea kivnih sudova svih kostiju tela stalno - veito se obnavlja i odrava, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u 14 16. godini ivota. Sada se u svim mojim kostima tela, u svim kostima tela, obnavlja krvotok, obnavlja se mrea krvnih sudova. Obnavlja se mrea kivnih sudova, pojavljuju se sve noviji i noviji krvni sudovi unutar kostiju i krv nosi hranu svim kotanim elijama, svim kotanim elijama, svakoj kotanoj eliji. Svim kotanim elijama krv nosi u izobilju hranu dobrog kvaliteta. Na taj nain, sve kosti tela stalno - veito ive zdravim 182

mladalakim - punokrvnim ivotom. U svim kostima tela produava da buja obnovljeni ivot pun energije. U svim kostima tela produava da buja mladalaki - energian - obnovljen ivot. Unutar svih kostiju stalno se pojavljuju sve noviji i noviji krvni sudovi. Zahvaljujui tome svaki otkucaj srca nosi'krv do svih elija u svim kostima tela, svim kotanim elijama u svim kostima tela krv nosi pri svakoj kontrakciji srca sve bolju i bolju ishranu i potpuno ispira sve kotane elije. Moja veito mladalaka - mlada - zdrava krv stalno veito ispira iz svih kostiju tela, iz svih zglobova sve suvine taloge soli i stalno obnavlja prvobitnu - mladalaku svezinu svih kostiju. Prvobitnu mladalaku elastinost svih kostiju tela krv stalno - veito obnavlja. 1 zato i kroz sto, i kroz trista godina kosti e biti prvobitno - mladalaki svee i sauvae sposobnost i u starakom dobu. Veito mladalaka krv potpuno ispira kotane elije, potpuno ispira kotane elije u svim kostima tela. Ispira iz svih kostiju tela sve suvine taloge soli i stalno obnavlja prvobitnu - mladalaku elastinost svih kostiju tela. Zato i kroz trideset, i kroz pedeset, i kroz sto godina sve e kosti zadrati prvobitnu - mladalaku elastinost, moi e da se savijaju, moi e da se savijaju, zadrae elastinost. Trudim se sada da to jasnije predstavim tu neobino vanu osobinu razvoja svih kostiju tela. I kroz trideset, i kroz pedeset, i kroz sto godina kosti e zadrati prvobitnu mladalaku elastinost i, makar i u manjem stepenu, ali bie sposobne za savijanje (pregibanje) uz odranje svoje celovitosti, kao u mladim esnaestim godinama. Trudim se da to jasnije predstavim tu sliku. I kroz trideset godina, i kroz sto godina kosti e zadrati sposobnost rasta i sauvae mladalaku elastinost, kao u esnaestim godinama. Veito mladalaka krv stalno - veito potpuno ispira kosti i podmladuje ih, ispira sve kosti i podmladuje ih, obnavlja prvobitnu - mladalaku sveinu svih kostiju tela, obnavlja sposobnost kostiju da rastu. Krv sve bolje i bolje hrani sve kosti, sve bolje i bolje potpuno ispira iz kostiju sve suvine taloge soli i stalno odrava spo sobnost kostiju za rastom. Krv stalno odrava sposobnost kostiju da rastu. Mozak glave i kimena modina veoma energino, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, regulie ivot svih kostiju tela. Kotana sr u svim kostima tela veoma energino upravlja ivotom svih kostiju tela i stalno - veito podmladuje sve kosti. Kotana sr u svim kostima tela stalno - veito podmladuje kosti, obnavlja prvobitnu - mladalaku sveinu kostiju tela i stalno - veito obnavlja i odrava sposobnost kostiju da rastu. Mozak glave i kimena modina veoma energino reguliu rad svih lezdi za unutranju sekreciju. Sve lezde unutranje sekrecije stalno - veito funkcioniu veoma energino i stvaraju hor mone, koji stimuliu odravanje p r v o b i t n e - mladalake sveine kostiju, koji stimuliu odravanje prvobitne - mladalake sveine kostiju, koji 183

stimuliu ispiranje kostiju. Sve lezde unutranje sekrecije stalno stva raju hormone, koji pomau ispiranje svih suvinih taloga soli iz kostiju. Trudim se da s t o j e m o g u e jasnije to predstavim i dublje osmislim. Sve lezde unutranje sekrecije stalno veito stvaraju hormone, koji po m a u ispiranje svih suvinih taloga soli iz kostiju, koji pomau ispiranje svih suvinih taloga soli iz kostiju. Krv stalno - veito obnavlja prvo bitnu mladalaku sveinu svih kostiju tela, i sve lezde unutranje sekrecije sadejstvuju u tom procesu i stvaraju hormone, koji rastvaraju sve taloge soli u zglobovima i u svim kostima tela. I krv veitom, brzom bujicom ispira iz svih kostiju tela i iz svih zglobova sve taloge soli, a bubrezi ih izbacuju iz organizma. Zahvaljujui tome kosti veito, stalno obnavljaju prvobitnu sveinu, uvaju prvobitnu mladalaku sveinu, uvaju prvobitnu mladalaku elastinost, uvaju prvobitnu mladalaku sveinu. Svi nasledni mehanizmi podmlauju kosti. Svi nasledni mehanizmi stalno - veito podmlauju sve kosti, obnavljaju prvobitnu - mlada laku sveinu svih kostiju tela. Svi nasledni mehanizmi stalno - veito obnavljaju prvobitnu - mladalaku sveinu svih kostiju tela. Na taj nain, kosti se neprekidno stalno podmlauju svim naslednim mehani zmima. Veito mladalaki mozak i kimena modina, veito mlada laka - mlada krv podmladuje kosti stalno - veito, a krv potpuno ispira iz kostiju sve taloge soli. Zahvaljujui tome sve kosti stalno - veito odravaju prvobitnu - mladalaku sveinu, prvobitnu - mladalaku elastinost i zadravaju sposobnost za rast. U kostima eljusti stalno - veito, kao u embrionalnom razvoju, niu novi zubi. Taj proces se odvija stalno, neprekidno. Kao zamena za izgubljene zube u kostima eljusti niu novi zubi. Trudim se da to jasnije predstavim tu sliku, da osmislim neobino vanu osobinu raz voja, koja mi je nasledno preneta. Kao kod obinih ljudi u embrio nalnom periodu, kod mene u kostima eljusti niu novi zubi kao z a m e n a za izgubljene. Umesto izgubljenih zuba ovog momenta niu novi, neuo biajeno jaki zubi. I zato e uvek - i kroz sto godina kod mene biti neobino jaki, lepi, belosneno - svetli zubi, neobino jaki, svetli, beli zubi. Sada j o jednom ponavljam i trudim se da to dublje osmislim i predstavim o emu je re. Nasledio sam stalne - veito obnovljene zube. Kao kod obinih ljudi u embrionalnom periodu, kod mene u kostima eljusti niu i rastu novi, neuobiajeno jaki, lepi zubi. Tu osobinu sam nasledio preko vrste precizne naslednosti. I zato e kod m e n e i kroz sto godina biti uvek lepi, neuobiajeno jaki zubi. Na koi glave raste mi, kao u embrionalnom periodu, i izrasta sve novija i novija kosa. Na taj nain, itav organizam stalno - veito obnavlja zube i obnav lja kosu, kolosalno obnavlja prvobitnu kosu na glavi. 184

Ti procesi kod obinih ljudi odvijaju se samo u embrionalnom periodu razvoja, a kod mene u bilo kom dobu raste nova kosa na glavi, a u kostima eljusti nou novi zubi. U meni buja mladalaki ivot pun energije. Nasledio sam stalno - veito, stalno - veito obnavljanje prvobitne mladalake celokupnosti itavog organizma, itavog tela. Nasledio sam stalno - veito obnavljanje kolosalnog prvobitnog broja dlaka na glavi i stalno obnavljanje jakih - zdravih zubi. I zato na glavi stalno - veito nie i izrasta sve novija i novija kosa, a u kostima eljusti niu i izrastaju novi, neuobiajeno jaki, zdravi zubi. U meni se odvijaju procesi, koji se kod obinih ljudi deavaju samo u embrionalnom raz voju. Tu osobinu sam nasledio. I zato e i posle sto godina kod mene biti lepi, zdravi, jaki zubi i gusta, jaka, jaka kosa na glavi. U meni buja mladalaki ivot, u meni buja mladalaka lepota, u meni buja mladalaka energija, u meni buja mladalaki ivot pun energije. Nasledio sam stalno - veito obnavljanje punog krvotoka u svim kostima tela. Obnavljanje najgue mree krvnih sudova u svim kostima tela, kao to se deava kod obinih ljudi samo u 14-16. godini ivota, samo u periodu najenerginijeg rasta kostiju. Kod mene se ta veoma gusta mrea kivnih sudova u svim kostima tela i u svim zglo bovima odrava stalno - veito. I sada itav organizam sa ogromnom snagom obnavlja tu veoma gustu prvobitno mladalaku mreu krvnih sudova u svim kostima tela, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u 1416. godinama ivota. Taj proces odvija se neprekidno stalno. Tu osobinu razvoja organizma nasledio sam kroz vrstu, preciznu naslednost. Posebno energino i brzo razvija se mrea kivnih sudova u samoj kimi. U kimi se energino, brzo razvija mrea kivnih sudova. Kima je izuzetno dobro snabdevena krvnim sudovima, a krvotok u kostima kime postaje sve puniji i puniji. Mrea krvnih sudova u svakom prljenu postaje sve gua i gua, i krv sve bre i bre ispira iz kime sve taloge soli, i krv sve bie i bre ispira iz kostiju kime sve suvine taloge soli. Kima bre od drugih kostiju obnavlja prvobitnu mladalaku sveinu i sposobnost za dalji razvoj. Tu osobinu razvoja skeleta sam nasledio. Mozak i kimena modina bre se podmlauju. Glava se podmladuje bre od drugih delova tela, a kima zajedno sa kimenom modinom podmladuje se bre od drugih delova tela, drugih sistema. Moja veito mladalaka - mlada - zdrava krv slobodnom, slo b o d n o m - irokom - brzom bujicom protie svim kivnim sudovima kime, svim prljenovima i sve bre i bre potpuno ispira iz prljenova sve taloge soli. Sve lezde sa unutranjim luenjem aktiviraju taj proces, proces obnavljanja prvobitne - mladalake sveine kime, proces obnavljanja elastinosti svih kostiju tela. Moja veito mladalaka zdrava mlada krv slobodnom, slobodnom - irokom bujicom brzo 185

protie svim kivnim sudovima u kimi i prenosi u izobilju hranu dobrog kvaliteta do svih kotanih elija, i potpuno ispira sve kotane elije, i potpuno ispira sve taloge soli, koji zagoravaju ivot kotanom tkivu. Veito mladalaka - mlada - zdrava krv stalno - veito, potpuno ispira iz kostiju sve produkte razmene, sve suvine taloge soli i podmladuje kosti, podmladuje kimu. Zato se stalno, veito obnavlja potpuna slo boda pokreta kime, obnavljaju se svi stepeni slobodnih pokreta kime. Kima, kao u mladim 14-16. godinama ivota, stalno odrava sposob nost savijanja, naklona u stranu, naklona napred i nazad. Svi zglobovi zadravaju potpunu pokretljivost, i kima stalno - veito zadrava potpunu elastinost, kao u mladim 14-16. godinama ivota. I kroz trideset, i kroz sto godina kima e biti isto tako elastina (gipka), kao to se to kod ljudi obino deava u 14-16. godini ivota. I na pomeranje i na savijanje (naginjanje) u sve strane odrava se potpuna pokretljivost, potpuna preporoena elastinost kime. Sada kod m e n e kima postaje sve elastinija i elastinija. Elastinost kime se svakim danom poveava. U kimi, u svim kostima tela cveta mladalaki, energian ivot, sve kosti sve bre i bre obnavljaju mladalaku elastinost, prvobitnu - mladalaku sveinu i sposobnost za rastom. Sve kosti u itavom telu sve bre i bie obnavljaju svoje stanje, u kome su se nalazile u 14-16-godinjem dobu. Taj proces odvija se sve bre i bre, neprekidno danju i nou. Moja veito podmladena, mlada - zdrava krv neprekidno danju i nou potpuno ispira iz kostiju sve taloge soli. Moja veito podmlaujua, mlada - zdrava krv sve bre i bre potpuno ispira iz kime sve taloge soli, kima sve bre i bie obnavlja svoju potpunu elastinost, potpunu slobodu kretanja. 1 u slabinama (krstima) javlja se prijatan oseaj lakoe i spokojstva. Mogu ak ceo dan, ak danima ceo dan neprestano da radim sagnut, i pri tome se u slabinama zadrava oseaj lakoe i spokojstva. M o g u da se savijam, da se due vremena savijam i razgibam, savijam i razgibam, i u slabinama e se ipak odrati prijatan oseaj lakoe i spokojstva. itava kima zadrava stalno - veito prvobitnu - mladalaku sveinu. Sva kimena modina obnavlja prvobitnu mladalaku sveinu, ogromnu mladalaku energiju. Svi nervi, koji izlaze iz kimene modine, ozdravljuju - jaaju. Svi nervi u slabinama ozdravljuju jaaju. U slabinama svakog dana sve izraeniji i jasniji postaje oseaj lakoe i spokojstva, u slabinama je prijatno, lako. Stalno - veito obnavlja se potpuna mladalaka elastinost kime, kao u 14-16. godinama ivota. Taj proces odvija se stalno - neprekidno, danju i nou. Svi zglobovi stalno obnavljaju potpunu preporoenu - mladalaku pokretljivost. Kima stalno - veito obnavlja preporoenu - mladalaku elastinost, kao u 14-16. godinama ivota. Zato s e j a mogu veoma lako i potpuno savijati. Na primer, mogu ne savijajui noge slobodno da

stavim dlanove na pod, mogu ne savijajui noge da stavim glavu izmedi kolena, to jest mogu slobodno, potpuno da se presavijam, kao dete. Imam potpunu preporoenu - mladalaku elastinost, potpunu slobodu kretanja kime, kao u 14. godinama ivota. A moja veito mladalaka mlada - zdrava krv slobodnom, slobodnom - irokom bujicom brzo tee kroz sve krvne sudove u svim kostima tela i u kostima lobanje, i u kimi, i u svim drugim kostima tela i stalno - veito ispira sve taloge soli iz kostiju i obnavlja mladalaku elastinost svih kostiju tela. I u kostima lobanje stalno - veito odrava se veoma gust sistem kivnih sudova, veoma gust sistem krvnih sudova. I moja veito - podmladujua mlada - zdrava krv podmladuje kosti lobanje. Stalno - veito pod mladuje kosti lobanje, ispira iz kostiju lobanje sve suvine taloge soli. Moja veito podmladujua krv veitom - brzom - slobodnom bujicom tee kroz sve krvne sudove i stalno - veito potpuno ispira sve krvne sudove, obnavlja prvobitnu - mladalaku sveinu svih krvnih sudova, podmladuje srce. Telo se skroz naskroz podmladuje. U meni produava da buja mladalaki ivot pun energije. Podmlauju se sve kosti. Jetra stalno - veito obnavlja prvobitnu - mladalaku sveinu. Kosti lobanje obnavljaju prvobitnu - mladalaku sveinu i sposobnost da rastu. Najglavnije: u svim kostima tela stalno - veito odiava se veoma gusta mrea krvnih sudova, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju, kao u 14-16. godinama ivota. Trudim se da to s t o j e mogue jasnije predstavim. I kroz trideset, i kroz sto godina u svim kostima tela bie veoma gusta mrea krvnih sudova, kao to se to deava kod obinih ljudi samo u periodu naj energinijeg rasta kostiju, kao u 14. godinama ivota. Sada kod mene sistem krvnih sudova u kostima postaje sve gui i gui, sve noviji i noviji krvni sudovi urastaju u kotano tkivo, sve noviji i noviji kivni sudovi urastaju u kotano tkivo, i u svim kostima tela mrea krvnih sudova postaje sve gua i gua. I krv sve bolje i bolje hrani kosti, i sve bolje i bolje potpuno ispira iz svih kostiju tela sve suvine taloge soli, i stalno - veito odiava se potpuna pokretljivost svih zglobova tela. I zato i kroz sto godina sve moje kosti odgovarae uzrastu mladog 14-16-godinjeg deaka, zadrae sposobnost da rastu, zadiae veoma gustu mreu krvnih sudova, kao u periodu najenerginijeg rasta kostiju. Sve take rasta u kostima stalno e zadravati ivotnu sposobnost, sve take rasta u kostima stalno e zadravati ivotnu sposobnost. Mozak i kimena modina sve energinije i energinije regulisae ivot svih kostiju i zglobova i stalno - veito - neprekidno ih podmlaivati, obnavljati prvobitnu preporoenu - mladalaku sveinu. Sve kosti stalno - veito obnavaljae prvobitnu - mladalaku elastinost, i zato su sve kosti elastine - jake - jake, prvobitno preporoene i mladalaki svee.

186

187

U svim kostima tela buja mladalaki ivot. U svim kostima tela buja mladalaki ivot. U svim kostima tela buja mladalaki ivot. U kimi buja mladalaki ivot. Svi nervi su zdraviji i jai. U itavom telu nervi su zdraviji i jai. Svi nervi u slabinama su zdraviji i jai. U slabinamaje sve jasniji, izraeniji, sve prijatniji oseaj lakoe i spokojstva, sve jasniji postaje oseaj lakoe i spokojstva u slabinama. Svi nervi u slabinama su zdraviji i jai. Kimena modina se podmladuje, obnavlja prvobitnu mladalaku sveinu, funkcionie sve energinije i energinije, svi nervi su zdraviji i jai. Svi nervi i miii u itavom telu postaju sve spokojniji, sve jai - spokojniji. Neprekidno se poveava elastinost itave kime. Svakim danom postajem sve elastiniji i elastiniji. itav organizam nepokolebivo obnavlja mladalaku vitku figuru, mladalaki vitak stas, mladalaki vitak stas. Glava i vrat lepo izgledaju, struk je tanak, stomak je uvuen i zategnut, lep mladalaki struk. Kotana sr U svim kostima tela funkcionie sve energinije i stvara sve bolju mladalaku, sve topliju krv. A veito mladalaka - mlada - zdrava krv neprekidno podmladuje sve kosti i zglobove, podmladuje miie, podmladuje sve krvne sudove i srce, podmladuje mozak i kimenu modinu. Svi nasledni mehanizmi potpuno su se pretvorili u nnsledne meha nizme mladog - zdravog 18-godi nj eg oveka, koji je nasledio stalni veiti, potpuni anatomsko - fizioloki stas mladalakog 17-20-godinjeg mladia. Nasledio sam takode neprekidan razvoj, neprekidno samousavravanje. U meni buja mladalaki ivot, u meni buja mla dalaka energija, u meni buja sve novija i novija mladalaka snaga. Svi sistemi organizma dobijaju sve noviju i noviju mladalaku snagu, svi sistemi organizma dobijaju sve noviju i noviju mladalaku energiju. Sve elije ive i diu lako s l o b o d n o . Celo telo oivljava. Ja itav oivljavam, Ja itav oivljavam, Ja itav oivljavam. U meni buja preporoeni - mladalaki ivot pun energije. Razvijaju se sve moje umne i fizike sposobnosti, usavravaju se svi unutranji organi, svi sistemi o r g a n i z m a , usavrava se krvotok. Svi krvni sudovi postaju elastini, sve elastiniji. Sve vene sve v e o m i v e o m energijom i snagom snanom bujicom guraju krv p r e m a srcu, i zahvaljujui t o m e krvotok postaje sve puniji i puniji. Sve slobodniji postaje krvotok u i t a v o m telu od temena do v r h o v a prstiju na r u k a m a i n o g a m a . I moja veito mladalaka m l a d a - z d r a v a krv stalno veito - neprekidno podmladuje moje telo i dovodi me u stanje 18-godinjeg mladia. Neprekidno se odvija dubinsko podmlaivanje, neprekidno usa vravanje svih sistema organizma. I itav taj proces podmlaivanja, proces procvata preporoenog ivota punog energije ispunjava itavo moje bie radosnim, pobedonosnim slavljem preporoeno mlada lakog ivota. Ispunjen sam radosnim, pobedonosnim trijumfom mlada lakog ivota. Veito sam mlad, veito podmladen - zdrav - snaan. 1 188

zato gledam na budunost smelo - sigurno i vidim u budunosti radost i sreu velikog - dugogodinjeg - mladalakog ivota. to ispunjava moje bie radou ivota, sve novijom i novijom mladalakom ener gijom. Energija kljua, sve vreme hou neto da radim, da budem aktivan. Svakim danom postajem sve mlai, sve snaniji, sve energiniji ovek. Svakim danom postajem sve mlai, sve savreniji, sve ener giniji ovek.

ienje p r e m a m e t o d u N. S e m j o n o v e Staviti u veliki termos 2 supene kaike meda, 1 au istucanog semena mirodije i 2 supene kaike samlevenog korena valerijane (Valeriana officinalis). Sve preliti kljualom vodom do zapremine od 2 litra i ostaviti da odstoji 24 sata. Ekstrat uzimati na pola sata pre jela, dok se ne popije sav ekstrakt.

Jaanje sudova i podmlaivanje prema metodu P. Kurenova Funtu (358 grama) enjaka istucati, pomeati sa sokom iscedenim iz 24 limuna i ostaviti da odstoji 24 dana. Pre upotrebe promukati. Uzimati j e d n o m dnevno pre spavanja, rastvorivi ajnu kaiku smee u pola ae vode. Ovaj recept je primamljiv jer limun neutralise jak miris belog luka (enjaka).

Tibetski nain ienja sudova Pomeati po 100 grama cvetova kamilice, kantariona, smilja i pupoljaka od breze. Sve staviti u teglu i poklopiti. Uvee supenu kaiku smee preliti sa pola litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 20 minuta. Procediti kroz tkaninu (ali ne kroz gazu). U ai tog ekstrakta rastvoriti ajnu kaiku meda i popiti preci spavanje, posle ega nita ne jesti i ne piti. Preostalu tenost ujutro podgrejati na pari, rastvoriti u njoj ajnu kaiku meda i popiti na 1 5 - 2 0 minuta pre doruka. Tako postupati svakoga dana dok se ne potroi sva smea (treba je uvati u dobro zatvorenoj tegli). Kuru ienja ponoviti kroz 5 godina. U tibetskom tekstu, koji sadri ovaj recept, navodi se, d a j e rezultat o v a k v o g leenja naglo poboljanje razmene materija, sudovi se iste od masnih i krenih taloga i postaju elastini, to spreava sklerozu, infarkt, hipertoniju, nestaju um u glavi, vrtoglavica i obnavlja se vid. 189

ienje ekstraktom od lekovitih trava Pomeati 4 vrste lekovitih trava - po 100 grama kamilice, smilja, kunie (hajduke trave) i brezovih pupoljaka. Desertnu kaiku smee preliti kljualom vodom i dinstati na vodenoj pari (u posudi sa vruom v o d o m ) 6 - 1 5 minuta. Piti 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela, dok se ne upotrebi sva smea. Ekstrakt isti i poboljava funkciju jetre, bubrega, kivnih sudova, eluca i podstie razmenu materija. To sredstvo treba upotrebljavati jednom u 5 godina.

IENJE ENDOKRINOG SISTEMA

ienje p o m o u joga vebi Supra vajra asana

N a i n v e b a nj a 1. Sedei na podu sa savijenim nogama, staviti dlanove bono na pod. Gledati pravo ispred sebe i slobodno disati. Oni koji ne mogu odmah da urade ovu vebu, treba da joj pristupe po etapama, bez stresa (nervoze)* i suvinog naprezanja. esti sa savijenim nogama na pod i preneti teinu tela na oba kolena. Staviti dlanove ruku na kolena. Kolena rastaviti na rastojanju od oko 15 cm. Glenjeve i stopala (vrhove nogu) postaviti na ilim (prostirku na podu) tako da se vrhovi prstiju obeju nogu priljube jedni uz druge i da se pete rastave to vie u stranu (si. 30). Cilj je da vrhovi nogu, tabani i pete obrazuju liniju u obliku slova V. 2. Postepeno i paljivo sputati slabine (kista) na liniju formiranu tabanima. Obratiti panju na teinu tela i opirati se u pod za vreme sputanja slabina. Ako ne osetimo napor, opustiti itavo telo na liniju formiranu stopalima. U sluaju da nastanu tekoe prilikom vebanja u sedeem poloaju, sledeu vebu ne raditi dok se telo ne pripremi za nju. Oni koji mogu slobodno da sede na vrhovima nogu i na tabanima, mogu prei na trei stepen vebanja. 3. Podii desnu ruku i staviti je na pod iza bedra. Isto uraditi levom rukom i malo je saviti u stranu. 4. Postaviti desni lakat na polovinu njegovog maksimalnog okretaja unazad. Isto uraditi i sa levim laktom. Pokretima laktova prema sla binama postepeno dodirnuti glavom pod. Kada glava upre u pod, polako spustiti ramena, a zatim itavo telo spustiti na pod. Vebu raditi bez urbe. 5. Ispruiti obe ruke du trupa. Drati dlanove na podu, pritisnuvi ih uz telo. 6. Uraditi nekoliko dubokih udisaja i izdisaja kroz obe nozdrve. Zadrati se u tom poloaju 6 - 8 sekundi. 7. Vratiti se u poetni poloaj sledeim redosledom: obuhvatiti rukama glenjeve nogu i odupreti se laktovima na pod. Privui
59 60 Primedba prevodioca. Isto.

190

191

Slika 30 - Supra

vujra

asana

4. Zadrati disanje i ostati u tom poloaju 6 - 8 sekundi. Za vreme zadrke disanja vano je da gornji deo tela (iznad slabina) bude potpuno oputen, a donji, to jest slabine, stranjica i noge napregnuti, ali ne savijeni. Spustiti glavu. Ona treba da bude izmeu ruku (si. 3 1). Ukoliko je m o g u e ruke moraju oputeno da vise. Po mogunosti staviti dlanove na pod ili ga bar dodirnuti dlanovima. Za vreme naklona ne treba se naprezati. 5. Staviti obe ruke na noge, udahnuti i razgibajui se, vratiti se u poetni poloaj. Za vreme podizanja dlanovi klize uz noge, udisati polako. 6. Odmoriti se 5 sekundi i ponoviti vebu. A s a n u vebati svakoga dana 4 puta. Ne vebati je vie od 4 puta. Indikacije primene. Asana umereno aktivira skoro sve lezde endo krinog sistema. Zahvaljujui njenom unutranjem dejstvu pankreas, nadbubrene lezde, titasta lezda, hipofiza i neke druge lezde nor malno lue svoj sekret. Dhanur asana

glenjeve i, prenosei teinu tela na laktove, podii glavu i leda, a potom se vratiti u sedei poloaj. 8. Osloboditi kolena i vratiti se u poetni poloaj radi odmora. 9. Odmoriti se 6 - 8 sekundi i zatim ponoviti asanu. Asanu treba uraditi 3 - 4 puta, ali ne vie od 5 puta. Ta poza ima lekoviti efekat na dijabetiare, poto aktivira elije pankreasa i poveava zalihe krvi u njoj, pa lezda poinje da funkcionie normalno. Istovremeno veba pomae da se izlee poremeaji eluca, creva, jetre, slezine i drugih organa trbune duplje. Veba takode ima znatno lekovito dejstvo na osobe koje pate od slabog varenja eluca, od gasova, zatvora i hemoroida. Poremeaji u kimi i zglobovima takode se lece ovom asanom. Ona dobro deluje na polne lezde i poveava seksualnu potenciju.

Nain vebanja 1. Lei na stomak, ruke ispruiti du tela. Okrenuti glavu udesno ili ulevo. Noge i pete sastaviti. Disati slobodno. Saviti obe noge u kolenima i podii pete prema stranjici. Posle toga obuhvatiti desnom rukom desni gleanj, a levom rukom levi gleanj. Ako nam je teko da obu-

Sur ja

namaskar asana

Nain v e b a n j a 1. Stojei rairiti noge na irinu oko 60 cm, ruke ispruiti niz telo. Glavu dizati pravo i gledati ispred sebe. Disati slobodno. 2. Polako udahnuti i podii sa strane obe ruke uvis. U momentu kada su ruke podignute uvis zavriti sa udisajem. Kada se ruke podignu uvis treba da budu paralelne, a dlanovi okrenuti prema napred. 3. Kada ponete izdisati sagnite se napred. Za vreme saginjanja (naklona) ruke drati paralelno jednu prema drugoj i sputati ih krunim pokretom napred. U momentu kada ruke skoro dodirnu pod, zavriti sa izdisajem. 192

Slika 31 Surja ttamaskur usana

Slika 32 Dhanur usana

193

hvatimo glenjeve, m o e m o obuhvatiti vrhove nogu (prste). vrsto se drati za glenjeve ili vrhove nogu, kolena i glenjeve tesno priljubiti meusobno. Grudni ko - na ilimu. To je poetni poloaj za Dhanur asanu. 2. Polako udahnuti, ali duboko i zadrati disanje. 3. Podii glavu i malo je zabaciti unazad. 4. Povui prema leima obe noge (si. 32), s t o j e mogue vie. To e nas primorati da podignemo grudi, vrat i glavu. 5. S t o j e mogue vie podii glavu, kolena drati na podu priljub ljena j e d n o uz drugo. U tom poloaju zadrati se 6 - 8 sekundi, ne disati. 6. Poeti izdisati i polako sputati glavu i grudi na pod. 7. Glavu staviti na pod, osloboditi glenjeve i polako ih spustiti na pod. Staviti ruke na pod i opustiti ih. 8. Posle odmora ( 6 - 8 sekundi) asanu ponoviti. A s a n u vebati 3 - 4 puta. Oni, kojima je teko da vebaju celu asanu, mogu je nekoliko dana vebati sa jednim glenjem ( n o g o m ) ' . Razlika je samo u tome to jedna noga ostaje ispruena na podu, dok je druga savijena i podignuta. Indikacije primene. Dijabetes, oboljenja titne lezde. Usled unu tranjeg i spoljanjeg dejstva na pankreas, pankreas dobija maksimum energije. Na taj nain pankreas se potpuno rehabilituje. Usled obnav ljanja funkcije pankreasa, ta lezda poinje normalno da lui insulin. Asana ispoljava dobro dejstvo na nadbubrene lezde, titastu lezdu, paratitastu lezdu, hipofizu i polne lezde. Poto se aktiviraju elije svih tih lezda, normalizuje se sekrecija njihovih specifinih hormona. Paimottan asana

SI.

33

Pai

motan

asana

SI.

34 Mutsiemlru usana

7. Odmoriti se 5 sekundi i ponoviti asanu. Asanu vebati svakoga dana 4 puta. Napomena. Oni koji pate od bolova u leima ili u kimi, ovu asanu treba da vebaju bez naprezanja i da ne savijaju suvie telo. /ndikaije primene. Dijabetes, osteohondroza, skolioza, vegetativno-vaskularna distonija, neuroze, gastritis, kolitis i pankreatitis. Ta asana ima aktivizirajue dejstvo. Na obolele od dijabetesa ona ispoljava lekoviti efekat, poto, izmeu ostalog, aktivira pankreas i lezde endo krinog sistema. To unutranje dejstvo regulie rad pankreasa i on po inje normalno da sekretira insulin. Asana otklanja bol u leima, leci poremeaje kime, odstranjuje poremeaj eluca i normalizuje funkciju nervnog sistema.

Nain v e b a n j a 1. esti na pod, noge ispruiti napred, ruke niz telo. Sastaviti pete i vrhove nogu, ispraviti kimu, glavu blago podii uvis. 2. Podii obe ruke da budu paralelne sa ispruenim nogama. 3. Pri izdisaju dodirnuti vrh desne noge desnom rukom, a vrh leve noge levom rukom (si. 33). Ako ne moete da dohvatite vrhove nogu, dohvatiti ih dokle moete, drei obe noge ispruene, a dlanove okre nute nadole. Ne savijati i ne podizati vrhove nogu. 4. Spustiti glavu tako da bude izmeu ruku. Izdisaj zavriti u m o mentu kada se glava spusti dole. 5. Zategnuti vrhove nogu, ispruiti noge i ruke napred to vie. Ne savijajui noge u kolenima, zadrati se u tom poloaju 6 - 8 sekundi. 6. Spustiti ruke na pod, poeti udisati i vratiti se u poetni poloaj. Dlanovi klize po povrini nogu.
61 Primedba prevodioca.

Matsiendra

asana

Matsiendra asana je neto tea za vebanje. U poetku je ne moe svako vebati pravilno. Ali, p o s t o j e to veoma vana asana, oni koji je vebaju treba da je vebaju onoliko koliko mogu bez posebnog napre zanja. Nain vebanja 1. esti na pod, ispruiti obe noge napred i drati ih paralelno. Dla nove staviti bono na pod. Ispraviti telo. Gledati pravo ispred sebe i disati slobodno. 2. Saviti desnu nogu u kolenu i zabaciti je ulevo. Sada je desni but podignut uvis, a desni deo stranjice takode malo dignut. 3. Saviti levu nogu u kolenu, ne podiui je. Butina i koleno leve noge treba da ostanu na podu, a stopalo treba da se nalazi oko desnog 195

194

dela stranjice. R u k o m treba pogurati levo stopalo pod desni deo stranjice (si. 34). 4. Polako podii stopalo desne noge i smestiti ga sa spoljanje strane savijenog levog kolena. Drati stopalo desne noge dobro priljubljeno uz savijeno levo koleno. Desno koleno je u tom momentu okrenuto prema gore, a levo lei na podu. 5. Sada treba zabraviti suprotnu ruku i podignuto koleno. Poto je podignuto desno koleno treba ga zabraviti levom rukom. Radi toga treba ispruiti levu ruku i prebaciti je sa spoljanje strane desnog kolena. Ruka je vrsto priljubljena uz desno koleno. Radi sigurnijeg zabravljenja tog dela tela treba obuhvatiti desno stopalo levom rukom. 6. Desnu ruku zabaciti iza leda i pokuati prstima ruku dodirnuti sla bine (kuk). Sada ste spremni da se zaokrenete. Vodite rauna j e r su u tom poloaju kima, vrat i glava u strogo vertikalnom poloaju. 7. Polako izdahnuti i zaokrenuti glavu, grudi i slabine (kuk) udesno. Zategnuti telo to vie. U momentu kada uradite pun zaokret iz plua e izai sav vazduh. Lea drati uspravno. 8. Zadrati se u tom poloaju od 6 do 8 sekundi. Vreme zadrke na poetku vebanja treba da bude 4 - 6 sekundi. 9. Posle toga polako udisati i postepeno se vratiti u poloaj iz kojeg s m o napravili zaokret. Prvi ciklus Matsiendra asane je zavren. 10. Sada osloboditi ruku i koleno, vratiti se u poetni poloaj i odmoriti se 68 sekundi. Za vreme odmora po 2 puta udahnuti i izda hnuti. 11. Posle odmora pripremiti se za zaokret u levu stranu. Sada treba da bude podignuto vae levo koleno, a zatvara ga desna ruka. Asanu vebati naizmenino. Svakoga dana vebati 4 - 6 ciklusa bez prekomernog naprezanja. Indikacije primene. Ova asana ispoljava proiavajui i lekoviti efekat na pankreas (guterau), nadbubrene lezde, ti tastu i po Ine lezde. Zahvaljujui njoj potpuno se aktiviraju svi organi trbune d u p lje. To je povod da oboleli od dijabetesa vebaju ovu asanu svakoga dana - ak i u sluaju d a j e ne mogu vebati savreno. Ova asana ima i druge prednosti. Ona regulie poremeaje u radu bubrega, slezine, jetre, eluca, creva, mokranog mehura i oko stra njice zahvaljujui svom unutranjem dejstvu. Ona takoe pozitivno deluje na plua, poto poboljava krvotok u njima. Ova asana je korisna i kod oboljenja kime, poto otklanja uko enost kime i obnavlja njenu pokretljivost. Poto asana zaokree itav kimeni stub, od vratnih prljenova do kista (sakruma), veoma efikasno se otklanjaju svi poremeaji u kimi. 196

ienje titaste lezde Astrojogisti predlau da se zadrite nekoliko minuta u joga-pozi pluga (vidi ienje creva. Klistir sa ukuvanim urinom) i da to vie jedete morski kupus koji sadri jod (taj organizmu neophodan mikroelement takoe se sadri u semenkama jabuke). Recepti su efikasni kod hipofunkcije titaste lezde. Oboljenja titaste lezde prouzrokovana su najee optim nega tivnim stanjem endokrinog sistema, zbog ega je ienje titaste lezde tesno povezano sa ienjem itavog endokrinog sistema.

197

IENJE ZGLOBOVA

Taloenje i slepljivanje soli u veoma vrste grudvice" vri se z b o g slabog suabdevanja malih zglobova krvlju. Poto su krvni sudovi veoma tanki oni brzo sklerotizuju, i taj proces praktino postaje nepovratan. Do porasta slanih grudvica dolazi skoro bezbolno, jer ovek ne reaguje na promene i ne isti na vreme organizam od ljake i soli. Rezultat je pojava izrataja" na zglobovima aka, stopala, a javljaju se j o i kotane izrasline na stopalima. Konti 'a in dika ci je. Pre nego se pristupi ienju zglobova, proveriti da nemate ir na elucu i dvanaestopalanom crevu. ienje odvarom od lovorovog lia Preliti kljualom vodom (300 mililitara) 5 grama isitnjenog lovo rovog lia. Kuvati ga 5 minuta na slaboj vatri sa skinutim poklopcem da bi isparila etarska ulja koja nadrauju bubrege. Zatim tu vodu zajedno sa listovima sipati u termos (direktno sa vatre - poreta) i ostaviti da odstoji 4 sata. Rastvor procediti i piti u malim gutljajima, razdelivi itavu koliinu na 12 asova (ne srne se odjednom piti jer moe izazvati krvarenje). Terapiju ponavljati 3 dana. Po mogunosti primenjivati kupku sa ovsenom slamom (trunjem od sene) ili granicama etinara i manganovom solju. Tokom svih dana uzimanja odvara od lovorovog lia j e d n o m d n e v n o istiti se klistiranjem da ljaka koja se izbacuje ne bi prou zrokovala alergijske pojave, a takode primenjivati kontrastne vodene i vazdune kupke. Posle 3 dana napraviti pauzu od nedelju dana. Zatim j o 3 dana ponavljati terapiju. Kupke i prirodnu ishranu ne prekidati ni za vreme pauze. U sluaju zatvora klistiranje treba primenjivati i za vreme pauze u leenju. Prve godine zglobove treba istiti jednom u 3 meseca, a dalje j e d n o m godinje posle ienja creva i jetre (sa sorbitom i ipkom ili p r e m a metodu N. Semjonove).

protonoj vodi. Narendati i iscediti sok. Sok uvati u dobro zatvorenoj posudi, iskljuivo u friideru! Sok od rotkve uzimati u pogodno vreme nezavisno od reima ishrane 3 puta dnevno po 30 grama (ne vie!). Poveanje normativa moe izazvati opasne posledice u organizmu. Treba popiti bez pre kidanja pripremljeni sok od 10 kilograma rotkve. Za to vreme iz dnev nog obroka hrane treba iskljuiti kiselo testo, masna jela, meso, krob i jaja. Ishrana mora biti iskljuivo prirodna. Na poetku takvog ienja mogu se javiti bolovi, ponekad dosta jaki. Nemojte se uplaiti! Ne uzimati Tekove, ne naputati zapoeto delo. To je normalan tok procesa ienja. Posle toga e, prema miljenju lekara, nestati neizleive bolesti.

ienje prema metodu G. Malahova Upotrebu soka od crne rotkve usavrio je G. P. Malahov. Uzeti 10 kilograma gomolja crne rotkve. Dobro je oprati i iz neoiene rotkve iscediti sok. Dobija se oko 3 litra soka. Sok uvati u friideru. Melasu pomeati sa medom u odnosu 1 kilogram melase 300 grama meda (500 grama eera) i tome dodati surutku od mleka. uvati na toplom, u tegli pod presom, da se ne bi pojavila plesan. Piti po ajnu kaiku soka 1 sat posle jela. Ako se u jetri ne j a v e bolovi, doza se moe postepeno poveati od 1 do 2 supene kaike i na kraju do 100 mililitara. Sok od crne rotkve je jako diuretino sredstvo. A k o u unim kanalima ima mnogo soli, prolazak ui je otean - otuda nastaje bol. Staviti oko jetre vodenu grejalieu (termofor) i primenjivati vrue kupke. A k o se bol moe trpeti produiti terapiju dok se ne popije sav sok. Obino se bol osea samo na poetku, zatim se sve normalizuje. Soli se izbacuju neprimetno, a efekat ienja je izvanredan. Terapiju treba primenjivati 1-2 puta godinje, pridravaj ui se ti to v r e m e presne dijete, izbegavajui ljute i kisele produkte. Kada nestane sok uzeti melasu, koja e do tog vremena prokisnuti. Uzimati je za vreme jela po 1-3 supene kaike dok se ne potroi. Za rastvaranje i izbacivanje kiselih soli iz organizma dobro je upotrebljavati odvare od trava, svee sokove, naroito limunov, i vlastiti urin. Soli dobro rastvara aj od troskota, poljskog rastavia, kore od lubenice i zaperaka (repova) tikve (bundeve). Soli se dobro rastvaraju sokovima od korena peruna, rena, listova podbela (Tussilago farfara), cikorije, repe, gradunje (slatki krompir, slatka repa - Helianthus tuberosus). Doza - najvie 100 mililitara 30 minuta posle jela.
02

ienje sokom od crne rotkve Crnu rotkvu dobro oprati i, ne ljutei j e , spustiti u dezinfekcioni rastvor mangana, jodinola i tome slino na 15-30 minuta. Isprati u 198

62

Primedba prevodioca.

199

Narodni naini ienja au pirina potopiti u vodu na 3 dana, zatim vodu izliti, u nju dodati 2 ae svee vode i kuvati dok voda ne uvri. Dobijenu kau podeliti na etiri jednaka obroka i svaki pojesti u j e d n a k i m razmacima od 20 minuta, pijui pre toga po pola ae vode. Tokom dana popiti au ekstrakta ipka, a sledeeg dana - 500 grama cvekle i 500 grama jabuka. Posle 3 - 4 dana terapiju ponoviti. Leenje produiti dok se ne postignu zadovoljavajui rezultati. ienje pirinom prouzrokuje znatno mravljenje. Upotreba izdrobljenog i jako glaziranih vrsta pirina daje slabe efekte. Najbolje je upotrebljavati neglazirani, tamni pirina, koji se koristi, uglavnom, u srednjoj Az;iji. Posle te kure ienja zglobovi obino prestaju da kripe" i postaju pokretljiviji i elastiniji. Navedenim nainom se odlino isti i ceo mokrano-polni sistem. Kod mioma i adenoma u dane ienja pirinom treba piti aj uz dodatak mlevenog umbira ( 7 0 - 1 0 0 miligrama na 1 au). Osim navedenih naina, za izbacivanje soli iz zglobova, krvnih sudova i drugih delova tela moe se koristiti jedno od sledeih sredstava: Narezati 2 kilograma lia i stabljike gradunje na parie duine 35 centimetara, sipati u lonac od 5 do 8 litara zapremine i kuvati 25 minuta. Odvar procediti i sipati u kadu, razblaiti ga toplom vodom (37-40 C) u odnosu 1 : 7 i ostaviti da odlei u kadi 10-15 minuta. Takav rastvor moe se pripremiti od 1 kilograma sveeg gomolja, 200 grama osuenih stabljika i lia ili od 400 grama osuenog gomolja gradunje. Svakog dana posle kupke treba se 1-2 sata odmoriti u postelji, a posle 20 kupki napraviti pauzu od 15-20 dana. au oienih oraha ostaviti da odstoji u pola litra votke 18 dana. Uzimati tu smeu 2 - 3 puta dnevno tokom mesec dana. Razmutiti 2 ajne kaike jabukovog sireta i 2 ajne kaike meda u jednoj ili pola ae vode. Uzimati 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela.

To je veoma jak i dosta sloen nain odstranjivanja soli. Mogu ga primenjivati posle ienja bubrega samo ljudi j a k e volje. Organizam neretko teko podnosi to ienje, pa su mogue vrtoglavice i srane aritmije. Na taj nain iste se slezina, pankreas i kosti.

ienje prema metodu G. Sitina Za izbacivanje ljake i soli iz zglobova prema metodu G. Sitina, naroito za ienje zglobova na prstima ruku treba primenjivati sledeu motivaciju. U itavom telu krvotok je biz i veseo. Krv veselom - radosnom ustremljujuom bujicom ispira - ispira - ispira sve moje kosti, spira spira - spira sa mojih kostiju sve soli, sve kosti su stalno preporoene iste - preporoene - iste. Brza mladalaka krv veselom - radosnom ustremljujuom bujicom ispira - ispira - ispira kimu spira - spira spira sa kostiju sve soli, itava kima je stalno preporoena - ista, preporoena - ista, preporoena - ista. Brza mladalaka krv ustrem ljujuom bujicom ispira - ispira - ispira sve moje zglobove, ispira ispira - ispira iz zglobova sve soli, svu ljaku, svi zglobovi su stalno preporoeni - isti - preporoeni - isti - preporoeni - isti. Biza mladalaka krv ustremljujuom bujicom ispira - ispira - ispira karlino - bedrene zglobove, iz karlino - bedrenih zglobova ispira - ispira ispira sve soli, svu ljaku, karlino - bedreni zglobovi su stalno prepo roeni - isti preporoeni - isti - preporoeni - isti. Brza mlada laka krv veselom - radosnom - ustremljujuom bujicom ispira - ispira - ispira zglobove mojih kolena, iz zglobova mojih kolena ispira - ispira - ispira sve soli, svu ljaku, zglobovi kolena su stalno preporoeni - ist - preporoeni - isti - preporoeni - isti. Mladalaka krv veselom - radosnom - ustremljujuom bujicom ispira ispira - ispira sve zglobove na prstima mojih ruku, iz svih zglobova prstiju mojih ruku ispira - ispira - ispira sve soli, svu ljaku, svi zglobovi na prstima ruku su stalno preporoeni - isti - preporoeni - isti preporoeni - isti. Snano - jako junako srce sa o g r o m n o m snagom gura krv kroz prste mojih ruku; na vrhovima prstiju mojih ruku puis je pun snage. Preporoeni, novi - novi u brzom - energinom razvoju sa ogrom nomkolosalnom snagom preporoeni ivot uliva se u prste mojih ruku. Preporoena snaga, snaga, snaga preporoda, kolosalna preporoena snaga uliva se u prste moj ih ruku. Preporoena snaga raa se, sada sada, u j e d n o m trenutku raa prste mojih ruku preporoene - zdrave, raa sve zglobove prstiju ruku preporoene - zdrave - preporoene - zdrave preporoene - zdrave, zglobovi prstiju ruku sada - sada raaju se preporoeni - svezi - preporoeni - isti - preporoeni - isti. 201

ienje pomou korena povrtarskog peruna i mleka Pripremiti 2 kilograma korena peruna, sam leti u maini za meso i kuvati u 3,5 litra mleka do konzistencije kae priblino 1,5 sat. Tu k a u " treba pojesti za 3 dana. Pri tome je dobro piti aj od diuretinih trava. Osim te k a e " ne treba nita drugo jesti. Soli e se izbacivati sa mokraom, pri emu moe doi do nadraaja koe i bolova u zglo bovima. Ovaj nain ienja zabranjuje se trudnicama jer moe ispro vocirati pobaaj. 200

Preporoena kolosalna lekovita sila - lekovita sila - lekovita sila uliva se - uliva se u prste mojih ruku. Prsti ruku su svake sekunde zdraviji - zdraviji, svi zglobovi na prstima ruku svake sekunde su zdraviji - zdraviji. Kolosalnom snagom zdraviji, preporoeni ivot uliva se u zglobove prstiju ruku, preporoeni ivot raa preporoenu potpunu pokretljivost u svim zglobovima prstiju mojih ruku, u svim zglobovima prstiju ruku sada - sada, trenutno, rada se preporoena potpuna pokretljivost, preporoena potpuna pokretljivost. Kolosalnom snagom sve zdraviji preporoeni ivot uliva se u sve moje zglobove, svi zglobovi raaju se preporoeni - svezi, preporoeni - zdravi, u svim zglobovima raa se preporoena potpuna pokretljivost, u svim zglobovima sada - sada, trenutno, raa se preporoena potpuna pokretljivost.

5. U tom poloaju zadrati se 6 - 8 sekundi. Podignutu ruku drati vrsto zategnutu. Desna noga treba da bude zategnuta i ne srne se savijati. Gledati napred. Pri vebanju ove asane nema potrebe za poseb nim disanjem, treba disati slobodno. 6. Vratiti se u poetni poloaj na sledei nain: polako spustiti podignutu raku dole, drei je u napregnutom stanju. Ne srne se naglo spustiti ruka. Posle ruke spustiti i levu nogu. Posle o d m o r a (6 sekundi) podignuti desnu nogu i levu ruku na isti nain, kao to smo uradili u prvom ciklusu. Smenjivati naizmenino cikluse. Tokom prve nedelje vebati asanu samo 4 puta. Posle jednonedeljnog vebanja poveavati vebe do 6 puta. Vebati naizmenino samo 6 ciklusa svakoga dana.

ienje pomou joga vebi San tu lan asana

Sredstvo za masiranje zglobova Dobro oprati jaje (poeljno domae - ispod kokoke, a ne iz inku batora) vodom, paljivo ga spustiti u manju teglu i u nju do vrha naliti 5 - 9 % sirce, koje se upotrebljava za jelo. Teglu dobro zatvoriti i ostaviti na hladno i tamno mesto. Posle 2 dana otvoriti teglu. Ljuska od jajeta e biti rastvorena, ali opna ne. Probiti opnu i sadraj jajeta sipati u sirce. Teglu zatvoriti, dobro promukati i ostaviti na tamnom prohladnom mestu jo 2 dana. Posle toga smea se moe koristiti za masau zglobova.

Za ienje veine zglobova primenjuje se Santulan asana. Ona normalizuje krvotok u oteenim (obolelim) zglobovima i tonizuje miie. Usled poboljanja krvotoka, oputanja i uvebanosti miia nestaju bolovi u zglobovima. Ta asana ima lekoviti uticaj na zglobove k o lena, zglobove lanaka i ramena, zapea (gle njeve) prstiju na rukama i nogama. Nain vebanja 1. Stojei na ilimu (tepihu) ispraviti telo i zategnuti ga. Gledati pravo ispred sebe. Ruke spustiti niz telo. To je poetni poloaj. Napomena. Da bismo vebali ovu asanu treba izvesno vreme stajati na jednoj nozi. Poto svi ne mogu da stoje na jednoj nozi, oni mogu da se oslone na stolicu ili na zid. 2. Saviti levu nogu u kolenu. Drati petu leve noge to blie stranjici (si. 35) 3. Obuhvatiti prste leve noge levom rukom. Privui petu savijene noge prema stranjici. 4. Ispruiti desnu ruku napred. Sastaviti prste ruke i polako desnu ruku podii uvis. Ne raditi to trzajem. Dlan ispruene ruke okrenuti prema dole, a kada se ruka podigne treba da bude okrenut napred. 202

ienje odvarom od korena suncokreta prema metodu B. Bolotova aj od korena suncokreta rastvara mnoge soli u organizmu. Zato treba ujesen stvoriti zalihe debelog dela korenja, iseckati ga i odstraniti vrhove u vidu dlaica. Korenje oprati i osuiti, a pre upotrebe ga isitniti na parie veliine sitnog pasulja. U emajliranu posudu sipati au korenja, preliti ga sa 3 litra vode i kuvati 1-2 minuta. Svu tenost popiti z a 2 - 3 dana. Upotrebljeno korenje ostaviti u friider, ponovo preliti istom koli inom vode, kuvati 5 minuta i aj ponovo popiti za 2 - 3 dana. Posle toga uzeti novu porciju (au) korenja i ponoviti terapiju sledea 3 dana. Leenje traje mesec i vie dana. Pri primeni tog metoda ienja soli poinju da se izbacuju tek posle 2 nedelje leenja i lue se sve dok mokraa ne postane prozrana kao voda, i u njoj ne prestane da se taloi so. Ako bi se skupile sve soli ostavljanjem mokrae da odstoji tada bi se, tvrdi B.V. Bolotov, kod odraslog oveka nakupilo oko 2 - 3 kilograma soli. 203

Pri ienju sa korenom suncokreta ne srne se jesti ljuta i vrlo slana hrana, a takode se ne srne upotrebljavati sirce. Hrana mora biti prven stveno biljna.

koliina od 2 0 - 2 5 limunova dnevno. Na toj dozi treba se zadrati nekoliko dana, a zatim je postepeno smanjivati do prvobitne koliine to jest do 5 limunova, na emu se i zavrava leenje. Prvi dan Drugi dan Trei dan etvrti dana Peti dan
v

Izbacivanje soli pomou lia brusnice ajnu kaiku isitnjenog lia brusnice preliti sa 2 ae kljuale vode. Ostaviti da odstoji 30 minuta i popiti. Pripadnici severnih naroda zahvaljujui tradiciji da piju aj od lia brusnice retko boluju od taloenja soli. Istina, postoji miljenje, da lie od brusnice negativno utie na muku potenciju.

ienje pirinom Svojstvo da iz zglobova izvlai" nataloene soli ima i kuvani pirina. Pri tome, to se due natapa u vodi, njegovo dejstvo je efikasnije.

esti dan Sedmi dan Osmi dan Deveti dan Deseti dan Jedanaesti dan Dvanaesti dan

5 limunova 1 aa soka 10 limunova 2 ae soka 15 limunova 3 ae soka 20 limunova 4 ae soka 25 limunova 5 aa soka 25 limunova 5 aa soka 25 limunova 5 aa soka 25 limunova 5 aa soka 20 limunova 4 ae soka 15 limunova 3 ae soka 10 limunova 2 ae soka 5 limunova 1 aa soka

Tibetski metod ienja zglobova i mokrano-polnih organa U teglu od pola litra sipati 2 supene kaike pirina, preliti ga vodom i ostaviti da odstoji 24 sata. Sledeeg dana isprati pirina u toj tegli, sipati 2 kaike pirina u drugu teglu i preliti ga vodom. Za 5 dana pripremiti 5 tegli sa pirinom, ne zaboravljajui da u njima treba obnav ljati vodu. estog dana uzeti prvu teglu za upotrebu, a umesto nje ostalim teglama dodati novu (petu) teglu sa pirinem. Od natopljenog pirina skuvati kau i pojesti je bez soli i hleba. Posle uzimanja ove kae ne srne se nita drugo jesti niti piti 4 sata, da bi se omoguilo da pirina i z v u e " ljaku. Takvo leenje traje 40 dana.

ienje limunovim sokom ienje limunovim sokom svodi se na to da se stimulie ivotni princip ui i iz organizma izbaci mokrana kiselina. Limunov sok treba piti u istom stanju bez eera, primesa vode i uopte bez bilo kakvih sredstava koja poboljavaju ukus. Najbolje je uzimati limunov sok na pola sata pre jela. Obino je kod zaputenih i hroninih oboljenja potrebno oko 200 limunova i ni u kom sluaju tu koliinu ne treba smanjivati. Poeti sa 5 limunova a zatim svakoga dana poveavati koliinu dok se ne dostigne 204

Veina ljudi lako podnosi kuru ienja i samo za mali broj ljudi je to optereenje, uglavnom za one, kod kojih je prepobuen ivotni princip ui. Ako pod uticajem obilnog unoenja limunske kiseline u elucu budu uoene bilo kakve nenormalnosti u funkcionisanju creva, treba na vreme prekinuti ienje da bi probavili sistem mogao da se pri vikne na limunov sok. Opisani nain ienja donekle se razlikuje u zavisnosti od bolesti i njene zaputenosti. Tako, kod kostobolje (podagre) i reumatizma ie nje treba da bude podeljeno na dva perioda: prvi - ienje za vreme napada bolesti, gde je sve usmereno na otklanjanje simptoma bolesti, i drugi - obnavljanje normalnog sastava krvi. Za vreme pogoranja bolesti, to oznaava normalnu krizu leenja, treba preduzeti smekavajue krizne mere: potpuno mirovanje, umo tavanje obolelih mesta vlanom vunenom ili pamunom tkaninom i obezbedenje ujednaene temperature u prostoriji. Kada se napad bolesti stia i proe, m o e se pristupiti ienju limunovim sokom. U lekovite svrhe najbolje odgovaraju plodovi sa tankom korom, koji sadie veu koliinu soka. Pri tome treba imati u vidu da sve limunov sok brzo oksidie pod uticajem vazduha i svetlosti, zbog ega treba iz njega cediti sok neposredno pre upotrebe. Limunom se m o e m o snabdeti unapred, j e r je za kuru leenja limunom potrebno mnogo plodova. Za cedenje soka iz limunova najbolje je koristiti elektrini sokovnik. Mnogima je teko da piju limunov sok (naroito osobama sa izra enom konstitucijom ui): od njega trnu zubi, zbog ega g a j e najbolje 205

piti kroz slamicu, to savreno otklanja neprijatne pojave. Ipak, njega ne sineju piti ljudi sa poveanom kiselinom. Praksa je pokazala, da pravilno upotrebljen limunov sok (u vidu posebnog obroka ili pre jela) blagotvorno deluje na probavili trakt, i nisu zabeleeni sluajevi oboljenja eluca od limunovog soka.

IENJE ELUCA I GUTERAE (PANKREASA)

ienje krompirom Voda od krompira je voda koja je ostala posle kuvanja krompira sa ljuskom. O n a pomae da se iz organizma izbaci ljaka, glaa" creva i oslobaa zidove creva od sluzi i taloga". Kod artritisa treba piti krompirovu vodu ujutro (natate), u najgorem sluaju, j e d n o m dnevno i neposredno pre spavanja. Kodpoliartritisa zglobovi se odlino iste odvarom od krompira: 1 kg neoienog krompira narezati na male krike (parie) i kuvati 1 sat 20 minuta u 3 litra vode. Procediti, malo iscediti (gnjeenjem)" . Odvar piti po elji. Vidi odeljak Opte ienje organizma. Kupka, sauna. eludac je proireni deo probavnog trakta koji se nalazi u pro duetku jednjaka. U sluzokoi eluca nalaze se lezde koje lue eludani sok. Bolesti eluca odreuju se kiselou eludanog soka. To su akutni i hronini gastritis, ir na elucu, tumori, polipi i druge. Guteraa (pankreas) je meovita lezda. Ona, luei svoj sok, uestvuje u probavi hrane i stvara hormone koji uestvuju u regulisanju r a z m e n e belanevina, ugljenih hidrata (insulin, glukogen) i masti. Usled nedovoljnog stvaranja i luenja insulina moe se razviti dijabetes. M o g u e upale pankreasa su akutni ili hronini pankreatitis. Energetski kanal eluca - jang-sistem - najaktivniji je od 7 do 9 asova ujutro, a pasivan od 19 do 21 sat. Energetski kanal pankreasa - jin-sistem - najaktivniji je od 9 do 11 asova ujutro, a pasivan od 21 do 23 sata.

ienje pomou pranske vode Stvarnu pomo u ispiranju eluca i njegovog oslobaanja od pato genih mikroba moe ispoljiti uzimanje pranske vode. Pranska voda je voda koja je, prema uenju jogista, nabijena poten cijalom. Voda se preliva iz ae u au 35 ili 42 puta (ili onoliko puta da se taj broj moe podeliti sa 7). Vodu je najbolje prelivati na otvorenom prostoru ili, u krajnjem sluaju, pored prozora. Tada se voda zasiuje pranora i kiseonikom. Takvo obogaivanje vode unitava patogene mikrobe u elucu i crevima, obnavlja sluzokou i zasiuje organizam energijom. Za zasienje pranom treba uzimati otopljenu vodu, vruu ili svee prokuvanu vodu. Ona se pije ujutro im se probudite.

ienje prema metodu O. Jelisejeve Indi ka ci je prim ene: ir na elucu i dvanaestopalanom crevu; erozivni gastroduodenitis; erozivni enterokolitis; sigmoiditis; h e m o roidi u stadij umu pogoranja; predakutni pankreatitis; predakutni holecistitis i dijabetes nezavisan od hormona. Kontraindikacije: veoma slabo stanje organizma. 207

63 206

Primedba prevodioca.

N a i n ienja \ ienja Uoi ienja

D a n

Sati 16.00 18.00 20.00 6.00 10.00 13.00 Poslednji obrok

Postupak Trei dan Dalje treeg i ceWrtog dana 6.00

Skinuti termofor i otii na spavanje. Pri pojavi munine mirisati enjak i masirati taku pro jekcije eluca na levoj usnoj koljci. Uraditi klistir sa 6 litara vode Na svaka dva sata piti po pola ae soka od krompira ili odvara od povra (krompir, kupus). U pauzama izmeu uzimanja soka ili odvara piti po etvrtinu ae odvara od trava. etvrtog dana moe se jesti obareno povre. Prei na izlazak iz ienja

Popiti au toplog odvara od smee trava Uraditi klistir sa 6 litara vode Popiti po pola ae odvara od krompira i kupusa (kuvati ih na vodi bez soli, kao supu, zatim procediti). T o g dana nita ne jesti
P o p i t i 2 m m u t r a n o

duia** *
Pivi dan i o n
0

10

' P

l e k

z a

smirenje), po-

meavi ga sa 30 mililitara odvara od trava. Popiti 50 mililitara maslinovog (ili drugog bilj nog) ulja i odmah zatim supenu kaiku limunovog soka. Privezati toplu grejalicu (termo for) na desni bok i leati 2 sata sa savijenim kolenima priljubljenim uz stomak. Skinuti grejalicu i otii na spavanje Uraditi klistir sa 6 litara vode Popiti po pola ae toplog odvara od smee trava, a 30 mililitara odvara od trava ostaviti do .
1 7 0 0 a s o v a

N a r o d n i naini ienja Terapiju je najbolje primenjivati nou, 3 sata posle veere. U litru tople vode rastvoriti supenu kaiku soli ili sode bikarbona. Prvo popiti pola litra te vode, ispraviti lea i stajati 5 minuta, za to vreme izazvati povraanje. Zatim popiti preostalih pola litra i ponoviti terapiju. Ako posle druge terapije izlazi mutna voda popiti j o pola litra rastvora.

20.00

22.00 6.00 in no 10.00 13.00 9.00

ienje g u t e r a e p r e m a m e t o d u A . M a l o v i k a Samleti na maini za meso 2 kilograma peruna, sipati u emajlirani lonac (erpu) zapremine 5-6 litara i preliti sa 3 litra sveeg nepasterizovanog mleka). Sve kuvati 1,5 sat dok se ne stvori kaica. Osim te smee tog dana ne treba nita jesti. Pored guterae iste se i zglobovi. Odlina svojstva ienja imaju vode boromi, essentuki, barvibinskaja i druge, kao i med, banane, peeni krompir, suvo groe i celer. Sokovi: od argarepe, krompira, cvekle, celera i zelene paprike.
v

Popiti pola ae sveeg soka od krompira. Popiti au odvara od krompira i kupusa.

Drugi

dan

14.00 Popiti 2 mili Litra no-pi sa 30 mililitara odvara 17.00 od trava Popiti 50 mililitara maslinovog (ili drugog bilj nog) ulja i odmah zatim supenu kaiku limunovog soka. Privezati toplu grejalicu (termo for) na desni bok i leati 2 sata sa savijenim kolenima priljubljenim uz stomak Popiti 50 mililitara maslinovog (ili drugog bilj nog) ulja i odmah zatim supenu kaiku limunovog soka. Nasuti u termofor toplu vodu i privezati ga na telo oko jetre, dizati 2 sata.

20.00

ienje g u t e r a e p r e m a m e t o d u G . Sitina Primenjujte sledeu motivaciju. Preporoeni ivot u burnom - burnom razvoju uliva se u moj eludac, u guterau. Ogromnom - kolosalnom snagom preporoeni ivot uliva se u eludac, u guterau. Ogromna - kolosalna snaga uliva se u eludac, u guterau. Preporoeni ivot, u bizom - energinom 209

208

razvoju, preporoeni ivot uliva se u eludac, u guterau. Preporoeni razvoj, brzi - brzi - burni preporoeni razvoj uliva se u guterau. itava guteraa sada se raa, preporoava, brzo preporoava. Energija razvoja, energija razvoja uliva se u guterau. Kolosalna snaga ivota uliva se u guterau. Junaki snano mlado srce ustremljujuom buji com gura krv, gura krv kroz guterau. Mlada krv veselom - radosnom ustremljujuom bujicom ispira - ispira itavu guterau. Ispira - ispira ispira itavu guterau. Krv donosi u guterau u izobilju odlinu i kvalitetnu hranu. Energija ivota, energija ivota uliva se u guterau. Guteraa veselo - radosno oivljava, veselo - radosno oivljava. Preporoeni ivot raa punokrvan radostan ivot guterae. Guteraa ivi energino - veselo, energino - veselo, energino - radosno. Guteraa veselo radosno oivljava, oivljava. Kolosalna energija uliva se u guterau. Preporoeni ivot sada - sada raa guterau preporoenu - ispravnu, idealno ispravnu, energino - snanu, energino - snanu. A brza vesela mlada krv ispira - ispira guterau, ispira - ispira iz nje sve soli, svu ljaku, sve produkte razmene. Guteraa se naskroz, sva naskroz sada raa preporoeno - ista, preporoeno - ista, preporoeno - sveza, preporoeno - sveza. Kolosalna energija ivota uliva se u guterau. Guteraa funkcionie veselo - energino, veselo - energino. Gute raa funkcionie veselo - energino. eludac radi veselo - energino, veselo - energino. Raa se energino - snaan zdrav eludac, ener gino - snaan zdrav eludac. Rada se energino - snana guteraa. Guteraa funkcionie veselije - energinije, veselije - energinije. Guteraa se raa energino - snana, energino - snana. Guteraa idealno pravilno, idealno pravilo izvrava u organizmu sve svoje fun kcije. itav organizam ivi zdravim - zdravim, idealno zdravim i votom. Guteraa idealno pravilno, idealno pravilo izvrava u orga nizmu sve svoje funkcije. A glava, glava sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira rad guterae. A glava, glava sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira rad guterae. Guteraa oivljava oivljava, funkcionie veselije - energinije, veselije - energinije. Guteraa idealno pravilno, idealno pravilo izvrava u organizmu sve svoje funkcije.Guteraa veselo - radosno, veselo - radosno, idealno pravilo izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Guteraa funkcionie sa mladalakom snagom, sa mladalakom snagom izvrava sve svoje funkcije u organizmu. Guteraa je energino - snana, energino snana, energino - snana. U nerve eluca, guterae uliva se nerazruiva preporoena snaga. U elucu, guterai postaju zdraviji - jaaju, postaju zdraviji - jaaju mladi nervi, postaju zdraviji - jaaju, postaju zdraviji - j a a j u mladi nervi. Preporoeni ivot koji se burno razvija uliva se u eluca, creva. itavo tkivo eluca i creva raa se preporoeno - svee, preporoeno 210

kompaktno. Raaju se energian, snaan, zdrav eludac, energian, snaan, jak, zdrav eludac, energina, snana, jaka creva. U sve unu tranje organe trbune duplje uliva se ogromna kolosalna snaga ivota. Svi unutranji organi trbune duplje funkcioniu energino - veselo, energino - veselo. Svi unutranji organi trbune duplje energino veselo, idealno - pravilno, idealno - pravilno, sa mladalakom snagom izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Svi unutranji organi fun kcioniu energino - veselo, sa mladalakom snagom izvravaju sve svoje funkcije. itavo telo ivi veselim - radosnim zdravim ivotom. U itavom telu kljua kolosalna snaga ivota, u itavom telu kljua kolo salna snaga ivota. Junaka snaga mladosti, j u n a k a snaga mladosti kljua u itavom mom mladom zdravom telu. itavo telo ivi veselim radosnim zdravim ivotom. Preporoeni ivot raa oseaje koji se brzo - energino odvijaju. itavo telo ivi veselije i sa mnogo ivotne radosti. Svi unutranji organi funkcioniu veselije - energinije. itavo telo ivi veselim - radosnim zdravim ivotom. Guteraa ivi veselim - radosnim, veselim - rados nim zdravim ivotom. Preporoeni ivot raa punokrvni - punokrvni zdravi - zdravi ivot guterae. Guteraa ivi veselim - radosnim zdravim ivotom. Guteraa funkcionie energino - veselo, energino veselo. Guteraa sa mladikom snagom izvrava sve svoje funkcije u organizmu. Guteraa funkcionie energino - veselo. A glava, glava sve energinije, sve energinije aktivira - aktivira rad guterae. U guterai postaju zdraviji - j a a j u , postaju zdraviji - jaaju mladi nervi. Guteraa funkcionie veselije - energinije, veselije - energinije, sa mladalakom snagom izvrava sve svoje funkcije u organizmu, sa mladalakom snagom izvrava sve svoje funkcije u organizmu.

ienje p o m o u joga vebi I s p i r a n j e eluca Vriti natate (na gladan stomak) . unuti, rairiti kolena i popiti au za aom od 0,7 do 2 litra tople vode, moe se dodati malo soli i sode. Ispraviti se i posle izdisaja pri zadravanju disanja nekoliko puta uvui i isturiti stomak. Zatim se nagnuti iznad lavaboa sa ispruenim nogama za 90 u odnosu na telo i, zagolicavi osnovu jezika desnom rukom i pri tiskaj ui na eludac levom rukom, izazvati povraanje. Posle svakog izbacivanja vode odmoriti se 10-20 sekundi, zatim ponovo izazvati povraanje, dok se eludac ne oslobodi popijene vode. Po zavretku terapije popiti au hladne vode i malo prilei. Ispiranje
64

64

Primedba prevodioca.

211

eluca odlino pomae pri oboljenju jetre i unog mehura, gastritisa sa smanjenom kiselinom, meteorizma i dispepsije. U tim sluajevima terapija se primenjuje svakoga dana tokom 2 nedelje, zatim j e d n o m u 3 dana tokom mesec dana i, na kraju, jednom nedeljno. ienje j e d n o m nedeljno preporuuje se svim ljudima sa oslabljenom jetrom. Terapija je kontraindikativna za ljude koji pate od ozbiljnih sranih oboljenja, visokog krvnog pritiska, ira na elucu i gastritisa sa povi enom kiselinom.

Veba je posebno korisna za ene: tom asanom otklanjaju se razni menstrualni poremeaji.

Pavanmukta

asana

Bhudanga

asana

Nain vebanja 1. Lei na stomak, glavu okrenuti udesno ili ulevo. Ruke saviti tako da vrhovi prstiju budu ispod ramena, a laktovi priljubljeni uz telo. Pete sastaviti, a vrhove nogu priljubiti uz pod. Disati slobodno. 2. Podii glavu i blago je zabaciti unazad (si. 36). Polako udisati, podiui glavu i grudi tako da pupak ostane na ilimu (tepihu), a deo tela iznad pupka da se podigne navie. U tom poloaju obe noge treba da budu potpuno zategnute i sastavljene jedna uz drugu. 3. Gledati pravo ispred sebe i zadrati disanje na 6 - 8 sekundi. 4. Posle 6 - 8 sekundi poeti izdisati, sputajui glavu na pod u poetni poloaj. 5. Odmoriti telo 6 sekundi i posle odmora ponoviti vebu. Vebu raditi 4 puta dnevno. Bhudanga asana aktivira iznutra itavu trbunu duplju. Zahva ljujui njoj jaaju i normalizuju se guteraa, jetra i drugi organi probavnog sistema. Ona je najbolja asana za leenje eluca kada slabo vari, za otklanjanje zatvora, za spreavanje i otklanjanje nastalih gasova, eludanih oboljenja i drugih poremeaja u trbunoj duplji. Ona daje elas tinost kimi i leci poremeaje u kimi i bolove u leima. Asana efikasno aktivira krvotok u grudima, na vratu, licu i glavi.

Nain vebanja 1. Stati i ispruiti ruke niz telo. Gledati ispred sebe. 2. Saviti nogu u kolenu i podii je do pazuha. 3. Obuhvatiti rukom sa iste strane tela (desna noga - desna ruka) ' gleanj podignute noge, a drugu ruku staviti na podignuto koleno (si. 37). 4. Pritisnuti koleno uz grudi bez ikakvog pritiskanja glenja. 5. Stajati vrsto na drugoj i ne savijati je. 6. Ostati u poloaju asane 6 - 8 sekundi, a zatim ispraviti koleno i spustiti nogu na pod. Odmoriti se 6 sekundi i to ponoviti sa drugom nogom. Tu asanu raditi po 6 puta dnevno (3 puta sa svakom nogom). U sluaju da vam je teko da vebate asanu stojei na jednoj nozi, moete je vebati leei na leima. Ta asana aktivira guterau i druge organe trbune duplje. Ljudima, koji pate od gasova u stomaku i poviene kiseline, ona momentalno p o m a e . Asana oputa bedrene zglobove i aktivira sve miie trbune duplje i creva. Usled njenog unutranjeg dejstva lece se zatvori i otkla njaju sve tekoe u elucu, a asana pomae i u obnavljanju funkcije guterae. To je laka asana i moe je vebati svako. Ardha vakra asana

Nain vebanja 1. esti na pod. Ispruiti obe noge napred i staviti dlanove ruku na tepih. 38) ^" "' *
eC llU n o

u s

Polenu, a drugu ostaviti ispruenu na podu (si.

3. Prebaciti savijenu nogu preko ispruene noge i staviti petu u centralnu taku izmeu kolena i glenja (lanka) ispruene noge sa spoljanje strane. Dizati petu dobro pritisnutu uz nogu. Koleno savijene noge treba da bude podignuto. Slika 36 - Bhudanga asana 212
65 Primedba prevodioea.

213

Glavna korist od te asane je za slabine i trbunu duplju. Ona aktivira sve organe i lezde u tom delu tela. Asana ispoljava lekoviti efekat na guterau, nadbubrene lezde, jajnike kod ena i monje kod muka raca. Asana ima i druge prednosti: ona leci zatvore, poremeaje eluca, hemoroide, bolove u leima, ukoenost vrata i povrede kime. Ona je laka za vebanje i zato se preporuuje svima koji se bave j o g o m .

Slika

38 -Aidltu

vukru

usana

4. Podii ruku, koja odgovara ispruenoj nozi (desna noga desna ruka) i njome obuhvatiti ispruenu nogu u visini pete savijene noge. To je brava sa dvostrukim zaokretom ruke i noge. Ako ne moete da obuhvatite ispruenu nogu, moete je samo dotai ili drati prste oko centralne take. 5. Podii drugu ruku i staviti dlan na slabine, drei palac i kaiprst prema gore. Sada je ruka savijena u laktu pod uglom od 90 u odnosu na ispruenu nogu. U tom poloaju treba obratiti panju na to da glava, vrat i leda budu ispravljeni. 6. Izdiui polako, savijati i zaokretati slabine, grudi, vrat i glavu prema savijenom laktu. Zaokrenuti se onoliko, koliko moemo. U tom poloaju savijeni lakat i gornji deo tela zaokreu se za 9 0 a glava za 180. 7. Posle maksimalnog zaokreta zadrati disanje i ostati u tom polo aju 6 - 8 sekundi. Na tom stepenu kima mora biti ispravljena. 8. Poeti polako udisati, vraajui se u poetni poloaj. 9. Razdvojiti bravu, ispruiti noge, opustiti telo, staviti dlanove na tepih i odmoriti se 6 sekundi. 10. Posle odmora ponoviti asanu sa drugom nogom. Naizmenino uraditi 6 ciklusa. Nikada ne vebati vie od 6 puta (po 3 puta u svaku stranu).
66 Primedba prevodioca.

214

IENJE OD HELMINATA(GLISTA) I PROSTIH MIKROORGANIZAMA

4. Oteenje oiju, slino tuberkulozi. Oteenje plua tipa pneumonije. Oteenje creva tipa akutnog ili hroninog enterokolitisa. Pro diranje toksoplazme u skeletne miie dovodi do mialgije i artralgije (bolova u miiima).

ienje prema metodu G. Malahova Prva varijanta Pelen je biljka iz porodice glavoika, j a k o g mirisa i gorkog ukusa. Pomou pelena organizam se moe istiti od prostijih mikroorgani zama: jednoelijskih biara, hemolitikog stafilokoka, proteusa, majih lamblija, trihomonada, hlamidija i tome slino, koji naruavaju razmenu materija u organizmu i prouzrokuju upalu tankog creva, raznovrsna oboljenja jetre i unih kanala, kona oboljenja (dijateza, alergija, koprivnjaa, ekcem, psorijaza itd.), infarkt, raznovrsna prehladila oboljenja sa izluivanjem sluzi i gnoja. Kao s t o j e praksa pokazala, organizam veine ljudi zbog nepravilne ishrane i naina ivota zaraen je tom gnojnom infekcijom. Zato je sistematsko uzimanje odvara od pelena i ispiranje njime ( pomou pricaljke) - veoma efikasna terapija, koju treba redovno sprovoditi. Preporuuje se uvijati cvetove pelena (oni nisu nita vei od glave ibice) u kuglice od hleba i gutati ih pre jela i posle toga. Gorak ukus stimulie ivotnu aktivnost organizma i daje mu odlian tonus. Odvar i ekstrakt od pelena su vekovima proverena sredstva, koja imaju udotvorno dejstvo. Caj. Zavariti ajnu kaiku suve trave sa etvrtinom litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 10 minuta. Uzimati svakoga dana po solju tog gorkog napitka 3 puta dnevno. Osim unitavanja gnojnih mikroorga nizama, on pomae kod usporene probave, oseaja prepunjenosti elu ca, kod nadimanja i gasova, kamena u ui, nedovoljnog luenja ui, utice, kamenja i peska u bubrezima. aj od pelena stimulie krvotok i poboljava razmenu materija. Zato se preporuuje kod gojaznosti i drugih poremeaja razmene materija. Tim ajem se moe pricati (ispirati p r i c o m ) - ujutro i uvee. Napomena. Osobe sa prepobuenim ivotnim principom vetra taj aj treba da upotrebljavaju oprezno jer on podstie uzbuenje.
07

U helminte - gliste spadaju svi organizmi koji parazitiraju u oveku. Prostim mikroorganizmima zaraeno je skoro 9 0 % stanovnika zemljine kugle. Bolesti koje izazivaju gliste - helmintoze su: askaridijaza, trihineloza, fasciola, toksoplazmoza i druge. Na primer, toksoplazma - prostiji mikroorganizam, koji spada u klasu biara. Sa mesta prodiranja u organizam toksoplazme prodiru u krv, a zatim u elije organa i tkiva, gde se razmnoavaju. Unitivi eliju, u koju su prodrle i gde su se razmnoile, toksoplazme prodiru u nove elije, i sve se ponavlja. Rezultat tog dejstva je da nastaju upalni procesi, nekrotine i druge neprijatne promene. U akutnom periodu bolesti toksoplazme se mogu nalaziti u plju vaci, sluzi u nosu, u seroznom eksudatu, mleku, mokrai, krvi i okoplodnoj tenosti. Kapsulirane toksoplazme mnogo se tee unitavaju i prisutne su kao uspavana infekcija", koja je spremna da u bilo k o m povoljnom sluaju prede u aktivno stanje i da ponovo pone da unitava elije. O s n o v n i oblici toka t o k s o p l a z m o z e 1. Oboljenje limfnih vorova - vratnih, na zatiljku, iznad kljunjae, ispod pazuha i sinusu ih. Oboljenje moe biti propraeno bolovima i uveanjem limfnih vorova, a moe samo sa neprimetnim uveanjem, bez bolova. Sve ukazuje na to da se oko limfnih vorova odvija patogeni proces, oteuje se organizam (na primer, kvare se zubi, trule krajnici, koren jezika - poveani limfni vorovi na vratu). 2. Visoka temperatura sa ospama po telu, osim glave, dlanova i stopala. Uz to obino idu pneumonija, miokarditis i oteenje nervnog sistema. To se obino prihvata kao prehlada. U stvari hlaenje je oslabilo zatitnu snagu organizma, pa se aktivirala toksoplazmoza. 3. Jaka glavobolja, vrtoglavice i depresija. Mnogi ljudi i ne sum njaju da im glava polako truli. Na to ukazuje izbacivanje ujutro kroz nos manje koliine gnojnog sadraja. 216

Druga varijanta Redovna gladovanja omoguavaju da se organizam kvalitetno ois ti od te gnojne infekcije. to due gladujemo, unitavamo dublja arita intekcije. Sto redovnije gladujemo, manje smo podloni toj infekciji.
67 Primedba prevodioca.

217

Najbolje je gladovati za vreme posta: 3-4 puta godinje po 5-10 (a ponekad i vie) dana. Poeljno je gladovati na urinu. Koristei pelen i urin za vreme gladovanja ograniite se na nedelju dana gladovanja. Sve zavisi od nae individualne konstitucije. Najbolje je gladovati 34 dana u 3 meseca, ali redovno. Trea varijanta Vlastiti urin je bezopasan prirodni oksidant organizma. Ali, pored oksidacije organizma, njegova antibakterijska svojstva objanjavaju se homeopatskim principom: slino se slinim leci. Jedno od poglavlja homeopatije nosi naziv Leenje nozodima" (od grke rei nos bolest). Sutina tog leenja sastoji se u upotrebi patolokih izluevina protiv samog arita bolesti, protiv gnojnih bakterija koje stvaraju ta arita. Ako se pije vlastiti urin, zasien punim spektrom vlastitih nozoda, on odlino isti organizam od gnojnih i drugih infekcija. Kao to se moe videti, u prostom pijenju urina i njegovom dejstvu na patogene mikroorganizme lei strogo nauan proces. Prema shvatanju G. M a l a h o v a , ponekad je dovoljno samo jednom popiti urin i teka oboljenja odmah nestaju i vie se ne ponavljaju.

N a r o d n i naini ienja Ako se uzme 10 renjeva enjaka sa toplim mlekom bie isteraue sve vrste glista. Dva sata posle uzimanja enjaka treba popiti neko purgativno sredstvo. Oieno seme od tikve samleti na maini za mlevenje mesa i uzimati ujutro natate pola supene kaike sa toplim mlekom. Posle 1 sata uzeti neko purgativno sredstvo. Pregrt sirovog pirina jesti za doruak nekoliko dana (vakati ga najmanje 100 puta). Za isterivanje otrica i askarida klistirati se odvarom od semena pelena. Skuvati u ai mleka veliku glavicu enjaka dok se ne razmeka. Mleko procediti, ohladiti i njime se isklistirati, zadravi ga u debelom crevu preko noi. Doza za odrasle - 1 aa, za decu - etvrtinu - pola ae. Postupak ponavljati sedam dana. Ako dete ne zadri u sebi mleko posle klistiranja, na anus mu treba privezati pare mesa ili sira - helminti e sami izmigoljiti napolje. Preliti supenu kaiku cvetova povratia (Tanacetum vulgare) sa pola litra kljuale vode, kuvati 10-15 minuta i procediti. Primenjivati u vidu klistira (zadrati na 5 minuta) jednom dnevno. Ne primenjivati na deci! 218

Isitniti glavicu luka srednje veliine, preliti je sa aom kljuale vode, ostaviti da odstoji 12 asova i procediti. Piti po pola ae dnevno tokom 3 - 4 dana. Ispiskati seme tikve (bundeve) zasoljenom vodom i dobro ga zagrejati. Ili ispriti na tiganju na malo biljnog ulja uz dodavanje malo soli. Sredstvo upotrebljavati kao dezert, kao stoje to uobiajeno u Kini. A k o imate otrice, izgnjeiti u ai vode (sobne temperature) 5 - 8 malih renjeva enjaka (ili 1-2 vea renja), procediti i klistirati se (drati to je mogue due) tokom 7 dana. U istom periodu (7 d a n a ) otrice ubijaju i palii (renjevi) enjaka ubaeni u anus. Posle nedelju dana pauze ponoviti terapiju. Radi temeljnijeg unitavanja helminata istucati 2 - 3 renja enjaka u 2 litra vode i klistirati se prema metodu Yokera (vidi ienje creva), uvodei gumeno crevo s t o j e mogue dublje. Bol trpeti to vie, ali ne due od 5 minuta. Ponavljati ga nekoliko dana uzastopce. Posle pauze od nedelju dana postupak ponoviti. Supena kaika soka od argarepe 2 puta dnevno je efikasno sredstvo protiv sitnih glista. Seme od kruaka ima svojstva da izbacuje gliste. Jesti kruke sa s e m e n o m i briljivo ih savakati. Preliti sa 1 aom kljuale vode 15 grama smee u jednakim koliinama (po 5 grama) centaurije (Centaurium erythraea), crnina (Helichrysum arenarium) i povratia. Ostaviti da odstoji l sat. Piti po supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno. Supenu kaiku korenja koprive preliti sa 1 aom kljuale vode, kuvati na blagoj vatri 15 minuta i ostaviti da odstoji 30 minuta. Uzimati po 2 - 3 supene kaike 3 puta dnevno. Ekstrakt uzimati kod kolitisa i ireva (gnojnih rana) na sluzokoi creva, prouzrokovanih glistama. Preliti 5 grama kore od nara (mogranja) sa 100 mililitara kljuale vode i ostaviti da odstoji 30 minuta. Uzimati po pola do j e d n e ajne kaike 3 - 4 puta dnevno (vee doze nisu dozvoljene). Lamblije nestaju ako redovno, na 30 minuta pre jela, pijemo po pola ae rasola od kiselog kupusa. Kod glista se preporuuje ujutro natate pojesti po nekoliko listova kiseljaka (Rumex acetosa). Kod glista i otrica u debelom crevu staviti na anus oblogu od stabljika Hmeljinovog pelena i kuvanog ovsa.
68

Sredstvo za decu koje preporuuje K. Doronina Dobro pomeati 1 deo trave i cvetova centaurije, 1 deo cvetova smilja, 1 deo listova grice (Menyanthes trifoliata) i pola dela cvetova
68 69 Primedba prevodioca. Ilo.

219

povratia (divlje oskorue). Supenu kaiku smee preliti sa aom kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi. Ujutro nahraniti dete bilo kojom slatkom kaom. Pola sata posle jela pripremiti tampon od vate, natopiti ga u kerozinu (dete ne treba da unapred oseti miris kerozina). Dati detetu da popije etvrtinu ae ekstrakta, zaslaenog medom, i da pomirie tampon. U podne dati detetu sladak aj sa keksom, a posle 30 minuta ponovo etvrtinu ae ekstrakta i da pomirie tampon. U14-15 asova: slatku mlenu supu, kau na mleku, slatku piroku (kola) , kompot od suvih ljiva. Posle jela ponoviti terapiju. Za veeru : salatu, zainjenu sa 2 renjia enjaka, ili mlad kravlji sir sa 2 renjia enjaka; kompot od revenja (Rheum palmatum, R. rhaponticum, R. undulatum). Posle pola sata ponoviti terapiju. Posle 10-15 minuta dati detetu da popije purgativno sredstvo (dve kapsule ricinusovog ulja). Pri odlasku na spavanje staviti detetu toplu oblogu na stomak. Kontraindikacije za primenu svih sredstava protiv glista: trudnoa, menstruacija, groznica i crevna oboljenja.
70

IENJE OD RADIONUKLEIDA I TEKIH METALA ~

Teki metali i radionukleidi su opasni zbog toga to se s m u k o m (jedva) izbacuju iz organizma. Oni ispoljavaju nervno-paralitiko dej stvo, utiu na aktivnost fermenata, pogoravaju rad probavnog sistema, razaraju antioksidantni sistem organizma, koji titi organizam od sta renja. Ustanovljeno je da su od svih nemedikamentoznih sredstava leenja oboljenja, prouzrokovanih radijacijskim zraenjima, najefikas niji kvalitetna i pravilna ishrana i povremeno gladovanje. Navedene preporuke mogu koristiti oni koji ive u uslovima poveane radijacije. Pristalice prirodnog leenja smatraju da je najdelotvornije i naj efikasnije sredstvo za ienje organizma od posledica zraenja lekovito gladovanje (vidi ienje gladovanjem). Kao osnovna hrana za ljude, koji su ozraeni bilo kojom dozom, preporuuju se produkti koji sadie grubu celulozu koja ima svojstva da stupa u hemijska jedinjenja sa toksinima i da stvara nove, manje toksine materije, koje se lako izba cuju iz organizma. Ako elite da se zatitite od radionukleida, postarajte se da u vaem d n e v n o m obroku hrane uvek budu badem, kukuruz, soivo (leca), jabu k e , ovas, heljda, j e a m , pasulj, tikva (bundeva), kupus, neglazirani pirina, argarepa, rotkva (ujutro marendati, uvee jesti, i obrnuto uvee nastrugati, ujutro jesti). Pre upotrebe sa povra i voa treba skinuti sloj od pola centimetara, a sa kupusa najmanje 3 lista, poto se vei deo tekih metala i pesticida nagomilava u gornjem sloju plodova. Kod povra se te materije nago milavaju i u jezgru. Asimilaciju cezijuma-137 spreava upotreba produkata, koji sadie veliku koliinu kalijuma (cvekla, suva kajsija uvezena iz Azije, domaa suva kajsija, orasi, krompir sa ljuskom); asimilaciju ostalih radionukle ida smanjuju nar, suvo groe, crna ribizla, mahovica, orasi, enjak, crni luk, cvekla, perun, a takode kalmari i morski kupus. Preporuuju se odvari od suve ljive, koprive, sokovi sa pigmentima u boji, prirodno crno vino. U dnevni obrok obavezno ukljuiti mlene produkte: mlad kravlji sir, vrhnje (slatku pavlaku), kiselu pavlaku i ulje. Kalcij um, koji se sadri 221

70

Isto.

220

u njima, smanjuje nagomilavanje radioaktivnog stroncijuma, a mladi kravlji sir isti od radioaktivnih elemenata (u poreenju sa mlekom sto puta bolje), poto ti elementi ostaju u surutki. U ulju uopte nema tetnih elemenata. Od masnih produkata najbolje je jesti svinjetinu i pilee meso. Metionin, koji se sadri u mlenim produktima, mesu i ribi, neophodan je za izbacivanje radionukleida. Ipak je najbolje ograniiti upotrebu mesa, naroito govedine koja sadri najveu koliinu radionukleida. Takoe se treba odrei nicli (kotleta), poto fairano meso sadri sukrvicu, i kada je toplo vreme radionukleidi ostaju u hrani. Kad kuvamo meso, prvi buljon (prvu vodu) obavezno treba proliti. Ne smemo drati svoj organizam na gladnom suvom reimu: 265 mililitara vode koja prolazi kroz bubrege, izbacuje iz organizma 1 gram tetnih materija. Bubrezi nikada ne prekidaju svoju funkciju, ali da bi je obavljali, treba ih stalno obezbeivati vodom. Piti istu vodu u manjim obrocima 2 - 3 sata posle jela i zavriti sa uzimanjem vode 30 minuta pre narednog obroka hrane. Preporuuju se odvari od lana, suvih ljiva, koprive, piugativnih trava, sokovi sa pigmentima u boji (sok od groa, nara, prirodno vino). Kod apsolutno zdrave jetre u manjim koliinama mogu se upotrebljavati alkohol i votka. Prednost treba dati gustim sokovima. Oni dobro apsorbuju razliite materije i podstiu ubrzano izbacivanje radionukleida. Pre jela uzimati aktivni ugalj ( 1 - 4 tablete). Aktivni ugalj moemo napraviti sami. Razbiti ljusku od oraha i istucati je u prah. Prah sipati u lonac i staviti na slabu vatru (bez vode). Kada ljuska pone da zagoreva pojavie se ugalj. Dizati lonac na vatri 15 minuta. Zatim skinuti i ohladiti. Pre upotrebe ugalj treba dobro istucati u prah i prosejati kroz sito. Dobijeni ugalj pomeati sa vodom (voda treba da postane crna). Tu vodu treba piti svakih 15 minuta po 2 supene kaike, postepeno dovodei zapreminu ispijene tenosti do 400 mililitara. Paralelno sa pijenjem vode treba vriti klistiranje, koristei od 1 ajne do 1 supene kaike uglja na litar vode. Najveu sposobnost upijanja radioaktivnih elemenata imaju e njak, crni luk, mlad kravlji sir, plodovi od kartopa (Viburnum opulus) i ogrozda (Ribes grossularia). Antiradijaciono dejstvo imaju biljno ulje, mlad kravlji sir, tablete kalcijuma i alkohol. Produkti opasni za zdravlje u uslovima poveane radijacije su: kafa, pihtije, kosti, kotano ulje (salo), vinja, ljiva, kajsija, govedina, kuvana jaja (stroncijum, koji se nalazi u ljusci, pri kuvanju prelazi u belanevine). Od jaja je najbolje pripremiti kajganu. Za oslobaanje oveka ak i od tekih komplikovanih radijacija odlino pomae povremeno gladovanje. To sredstvo dalo je dobre rezultate pri leenju obolelih sa tekim stanjem akutne radijacione 222

bolesti, koji su stradali pri havariji atomske elektrine centrale u ernobilju. Usled gladovanja usporava se ritam deljenja elija, nasledni aparat i njegov fermentacioni sistem aktiviraju procese za obnavljanje nukleinskih kiselina (kiselina naslednog aparata - D N K i RNK). Rezultat je da povreene elije ne ginu, ve se obnavljaju (poinju da se normalno dele i izvravaju svoje funkcije). Povremeno gladovanje podstie, takoe, obnavljanje zatitnih funkcija elija, organa i sistema protiv radijacionih povreda (oboljenja). To je veoma vano za ljude koji ive u uslovima neprekidnog ozraenja radionukleidima, koji se nalaze u okolini i sadre se u produktima ishrane. I, na kraju, gladovanjem se usavravaju mehanizmi za izbacivanje iz organizma svih materija koje ometaju njegovo normalno funkcionisanje: radionukleida, nitrata, pesticida, tekih metala i drugih otrova i ljake (vidi ienje gladovanjem). Najefikasniji domai (ruski) preparat, koji iz organizma odstra njuje teke metale, je zosterin. Njega je dobila R. O v o d o v a iz morske trave zostere. Sredstvo aktivno privlai, zadrava, a zatim izbacuje ak i iz kotanih sistema j o n e tekih metala i druge industrijske toksine. Analogno dejsto ispoljava i preparat befungin.
7

ienje ekstraktom od brezovih gljivica Efikasnim sredstvom za ienje smatraju se brezove gljivice (Inonotus obliquus). Supenu kaiku isitnjenih gljivica isitniti u prah i preliti aom vrele vode. Ostaviti da odstoji pola sata, dodati sode izmeu prstiju, promeati i uzimati 3 puta dnevno u pauzama izmeu obroka. To sredstvo takoe dobro rastvara taloge soli. Ali fitoterapeuti upozoravaju da se ni u kom sluaju ne srne piti aj sa brezovim glji vicama (resama).

ienje mekinjama i borom prema metodu . ike Grube mekinje od penice sipati do treine u teglu od 3 litra. Istovremeno pripremiti ekstrakt od ipka sa kojim preliti mekinje, osta viti da odstoji 2 sata, a zatim procediti. Upotrebljena smea moe se upotrebiti ponovo. Dobijenu tenost piti u neogranienoj koliini umesto vode. Dobrim apsorbenom smatra se i bor. Mlade borove izdanke (mla dice) staviti u litarsku teglu i zasuti eerom u kristalu, j o bolje zaliti m e d o m . Ostaviti da odstoji 24 sata. Uzimati 3 - 4 puta dnevno po supenu 71 Primedba prevodioca. 223

kaiku. Korisno je piti i odvar od Cetina bora i jele (smreke), koji se priprema ovako: au isitnjenih iglica (etina) sipati u 2 litra kljuale vode, dinstati na vodenoj pari 10-15 minuta i piti kao aj.

Mlena surutka B. Bolotova U posudu od 3 litra sa mlenom surutkom (ako je prekuvana pri podgrevanju sira, dodati ajnu kaiku kisele pavlake radi stvaranja zdravih mlenih bakterija) sipati 1 au eera. Zatim au suve ili svee iseckane trave ruse (Chelidonium majus) staviti u vreicu od gaze i pomou olova spustiti na dno posude. Posudu prekriti sa 2 - 3 sloja gaze, kako se ne bi pojavile vinske muice, i ostaviti da odstoji 2 - 3 nedelje na toplom i tamnom mestu. Prevreli napitak uzimati 2 nedelje po pola ae na 20 minuta pre jela. Produkti ivotne aktivnosti bakterija, stvoreni za vreme vrenja, imaju sposobnost da obnavljaju i iste sve povrine na koje dospeju. Oni odlino iste unutranje zidove eluca i creva od soli radioaktivnih metala. Surutka B. Bolotova od plodova divljeg kestena Naliti u veu teglu (flau) 3 litra vode i u vodu spustiti vreicu sa 1030 oienih od ljuske i po pola iseenih plodova kestena. Ljusku od kestena takode staviti u tu vreicu. Dodati au eera, pola ae mlene surutke ili ajnu kaiku kisele pavlake i ostaviti da prevri 2 nedelje. Dobija se prijatan lekovit napitak, koji ne samo da izbacuje radionukleide, ve poveava i koliinu joda u organizmu. Korisno je da ga piju ne samo odrasli nego i deca bilo kog uzrasta, ak i bebe. Uzimati najmanje mesec dana po pola ae na 1520 minuta pre jela. Svakoga dana po meri uzimanja napitka dodavati vodu sa odgo varajuom koliinom kestena i eera, pri emu se lekovita svojstva kvasa obnavljaju za sledei dan. Na taj nain, dovoljna je trolitarska tegla (flaa sa irokim g r l o m ) " za nekoliko meseci.

vane mikroelemente, neophodne za normalno obavljanje biohemijskih reakcija. Posebno je dragoceno prisustvo silicijuma i molibdena u ljusci jajeta, kojih veoma malo ima u naoj hrani. Napomena. Sva ta svojstva ima samo ljuska od jajeta domae kokoke. Ljusku dobro oprati, osuiti i istucati u avanu (pojedini autori smatraju, da pri upotrebi elektrinih mlinova za kafu prah gubi svoju energiju). Uzimati ga po 2 - 6 grama za vreme doruka. U zapadnim zemljama prah ljuske od jajeta prodaje se praktino u svakoj apoteci. uvati ga u boici od tamnog stakla, zatvorenog vatom (da se ljuske ne bi uguile"). U kineskoj narodnoj medicini svakodnevnim uzimanjem po pola grama (na vrhu noa) istucane ljuske od jaja starih 1-2 dana, uzetih od zdrave kokoke, lece teke oblike tuberkuloze. Ali posle uzimanja praha Kinezi obavezno piju vodu sa dodatkom limuna ili limunske kiseline (limuntusa) radi njegove normalne asimilacije u crevima.

ienje odvarom od semena lana prema metodu V. Tienka au semena preliti sa 3 litra kljuale vode, kuvati 2 sata i ohladiti do 40 C. Piti s t o j e mogue vie (1-1,5 litar dnevno) tokom 2 - 3 nedelje dana, poev od 12 asova danju. Izbacuju se radionukleidi, toksini i druge otrovne materije.

ienje ekstraktom od trava prema metodu A. Derjabina Pupoljke od breze i bora, cvetove smilja, kamilice, nevena, lipe, listove koprive, podbela, nane, bokvice, srdaice, eukaliptusa, sene, vranilove trave, kantariona, centaurije, suenice (Gnaphalium sylvaticum, G. uliginosLim), hajduke trave (kunie), ubra (Satureia hortensis), erede (Bidens tripartita), ruse, alfije, podzemnog s t a b l a - k o rena valerijane, angelike (Angelica arehangelica), dinjice (Sanguisorba officinalis) i maslaka pomeati u jednakim delovima. Preliti 14 supenih kaika smee sa 3 litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 7 - 8 sati. Posle hlaenja ekstrakt uvati u friideru 4 - 5 dana. Uzimati podgrejan natate na 5 0 - 6 0 minuta pre jela i najkasnije na 2 - 3 sata pre spavanja. Piti od 1 do 3 ae dnevno, dok se u elucu ne uspostavi dobra razmena materija. Nije poeljno kombinovati uzimanje t o g ekstrakta sa produktima koji sadre kvasac (peciva, pivo, kvas), a koja se potpuno odbacuju po sistemu A. M. Derjabina. 225

ienje ljuskom od jajeta Kao to su pokazala istraivanja maarskih naunika ljuska od jajeta odlino izbacuje radionukleide i spreava nagomilavanje stroncijuma-90 u kotanoj sri. Osim toga, ona je idealan donator kalcij lima u obliku, u kojem ga organizam najbolje asimiluje, a sadri i druge veoma
72 Primedba prevodioca.

224

IENJE KOE

Posle potpunog ienja koe od meda u procesu terapije treba oprati ruke toplom vodom bez sapuna, nakvasiti pekir vrelom vodom, iscediti ga i, zadravajui toplotu, staviti ga na oieni deo koe, navlaiti j e , masirati kroz pekir 1-2 minuta, a zatim prekriti toplom salvetom.

ienje m e d o m p r e m a m e t o d u N . S e m j o n o v e U koli zdravlja N. Semjonove predlau da se koa isti pomou meda drugog dana posle ienja jetre, k a d a j e glavna pokretna nei stoa izbaena iz tela - isprana su creva i oiena jetra. U potkonom vlaknastom vezivnom tkivu svakog oveka, tim vie obolelog, uvek postoje naslage masne ili vodene ljake u vidu odvojenih slaborastvorljivih jedinjenja, do izbacivanja mrtvih eritrocita u vidu tamnih mrlja na koi ljudi, koji prevremeno stare usled neiste jetre. Koristei svojstva koe, najveeg organa naeg tela, moe se oistiti organizam i istovremeno obnoviti svojstva koe. Nekoliko praktinih saveta za uspenu primenu meda. ienje medom primenjujte samo posle ienja creva i jetre.JU suprotnom sluaju koa e predstavljati vrata za izbacivanje ljake" i sva ljaka iz creva bie privuena prema oienim delovima koe. ienje tela medom poeti uvek od stopala, a zavriti sa licem. Razlog je jasan - otvaranje vrata" za izbacivanje ljake iz tela treba da bude u poslednjem redu na koi lica. Med isti potkono vlaknasto vezivno tkivo oko trbune duplje. Posle aktivne samomasae m e d o m " esto se regulie razmetaj petlji (limfnih voria) tankog creva, nor malizuje se centar za energetsko obezbedenje u pupku (fibrozni prsten), a na svoje mesto neretko se vraa oputeni eludac. Med pomae da se brzo i lako izbegnu dugotrajni bolni radikuliti. Nain primene. - Namazati na suvu, istu kou (bez znoja), povr ine 1-2 dlana, med u tankom sloju i blago ga utrpavati 2 0 - 3 0 sekundi. Zatim odvojiti dlanove od koe i dodirivati njima kou, podiui ih tako da se vrhovi prstiju ne odvoje od koe, i ponavljati te pokrete. Dlanovi e vrlo bizo poeti da se lepe za kou, a med e potpuno prodreti u kou. Povrina koe postae suva, a lepljivost e i dalje ostati. Zatim e se za dlanovima, pri podizanju, izvlaiti iz koe niti prljavog meda. On je izgubio svoju aromu i ukus i postao je slian lepinji od prljavog sloja, koji se prilepio na kou. Kada koa potpuno izbaci med", koji je iz nje apsorbovao ljaku, koa e ponovo postati suva. Za vreme terapije medom krvotok u koi se jako poveava. esto se javljaju dugotrajni bolovi, ljute se stari preiveli slojevi koe.
73

ienje p r e m a m e t o d u S. K n e j p a p a n s k i p l a t " . Pamuni arav nakvasiti u toploj vodi, u koju staviti istu koliinu jabukovog ili drugog sireta (pola vode, pola sireta). Umotati se u njega tako da itavo telo, osim glave, bude prekri veno. Pokriti se suvim aravom, a odozgo - vunenim ebadima i perinom. Ponekad se primenjuje uloak od votanog papira ili paus-papira, ali ni u kom sluaju od polietilena. Leati 1,5-2 sata. Na dan terapije (kako pre poetka terapije, tako i za vreme terapije i posle nje) piti vruu vodu sa sokom od limuna (na 1 au vode dodati sok od 1 limuna). Piti kroz slamku strogo na svakih pola sata. Na taj nain popiti 12 aa. Nikakva druga tenost ni jelo toga dana nisu dozvoljeni. panski plat" je predivan metod za alkalno ienje itavog orga nizma. Pri njegovom sprovoenju kroz kou izlazi ogromna koliina otrova i toksina, zbog ega je posle ienja potrebno dobro otkuvati i ispeglati arav koji smo koristili pri ienju. Metod je naroito korisno primenjivati zimi, kada je celo telo zatvoreno toplom odeom, kada koa ne die, a bubrezi su maksimalno optereeni. panski plat"je veoma efikasan kod opteg kataralnog stanja, kod groznice, podagre (kostobolje) i reumatizma.

ienje koe lica i v r a t a p r e m a m e t o d u S. Lensine Lice treba istiti svakoga dana, i obavezno uvee, a ne ujutro. To se objanjava time, to se povrina koe tokom dana postepeno zagauje, stvara se sloj koji se sastoji iz odumrlih elija ronatog sloja epidermisa, sekreta znojnih i lojnih lezda. Osim toga, na koi se taloe praina i a (gar), koji, nagomilavajui se u porama, naruavaju i oteavaju nor malnu fizioloku funkciju koe i spreavaju prirodno luenje loja iz koe. Analiza hemijskog sastava neistoa pokazuje da su one tetne za kou lica, jer je nadrauju, ine mlitavom i stvaraju povoljne uslove za razvoj i razmnoavanje mikroba. Kou treba istiti od dnevnog zaga enja na 1-1,5 sat pred spavanje. Tog pravila se treba pridravati nezavisno od stanja koe i kozmetikih sredstava koje koristimo. 227

73

Primedba prevodioca.

226

Nou je oseaj istoe i sveine koe posebno prijatan, zato se ene brzo i drage volje (rado) privikavaju na tu terapiju. Ako je veernje ienje koe bilo dovoljno temeljito i ako je koa dobro pripremljena za nanoenje hranljive kreme, ujutro nam ostaje da blago osveimo kou vodom. Te delove koe treba dezinfikovati losionom sa ekstraktom nevena. Posle ienja na kou bilo kog tipa treba obavezno staviti odgovarajuu hranljivu kremu. A k o se pri ienju lica preporuuje upotreba v o d e , to znai da treba uzeti: 1) kinicu ili snenu vodu; 2) p r o k u v a n u ili s m e k a n u v o d u . Da tvrda voda ne bi nadraivala kou, treba na litar vode dodati pola ajne kaike borne kiseline ili etvrtinu ajne kaike sode bikarbona. Ako se preporuuje ispiranje lica zasoljenom vodom, tada na pola litra prokuvane vode dodati ajnu kaiku kuhinjske soli (u kristalu). Za j e d n o ispiranje dovoljno je pola litra vode (na istu kou). A k o se preporuuje zakiseljena voda, na pola litra uzeti 13 ajne kaike limunovog soka ili malo limunske kiseline (na vrhu noa), ili 12 ajne kaike ekstrakta od latica rue sa siretom. Kod masne koe voda se mora mnogo vie soliti ili zakiseljavati, nego kod normalne ili suve koe. Pre umivanja treba probati ukus vode: ona treba da bude umereno slana ili kisela. Leti se posle ispiranja vodom masna koa moe istrljati sokom od narendanog krastavca, ili sokom od limuna, a normalna koa sokom od groa ili sokom batenske j a g o d e ili maline. Za ienje lica bilo koje koe ne treba koristiti odekolon, koji sadri od 3 do 5% eterinih ulja, koja razdrauju kou. Za ienje suve koe ne treba koristiti preparate koji sadre alkohol i toaletnu vodu jer oni presuuju kou i esto podstiu njenu pigmentaciju, naroito ako se upotrebljavaju leti, kada eterina ulja koja se sadre u njima (na bazi razliitih medikamenata) pod dejstvom sunevih zraka zatamnjuju kou. Primena tenosti koje sadre alkohol za suvu i masnu kou mogua je samo po savetu lekara. Svaka ena u zavisnosti od godinjeg doba moe da izabere naine i sredstva koji joj najbolje odgovaraju. Pri tome treba imati u vidu, da sve jutarnje i veernje terapije treba vriti i na koi vrata. Posle bilo kakvog veernjeg ienja lica, dok je koa jo vlana, ne treba je suiti pekirom, ve blago lupkati dlanovima ruku istovremeno itavo lice i vrat, smenjujui lupkanja sa vibracionim pokretima 2 , 3 , 4 . i 5. prsta odozdo prema gore - od podbradka prema slepoonicama, od sredine ela prema slepoonicama, blago pritiskujui deo koe na slepo onicama. Posle 1-2 minuta na j o vlanu kou lica moe se naneti krem pokretima samomasae. Ako je koa masna ili porozna, treba je prethodno oistiti mekinjama, kiselim mlekom, majonezom i tome slino. Kiselo mleko i 228

majonez korisno je ostaviti na koi 2 - 3 minuta, a zatim skinuti tonizujuim losionom. Pri proirenju pora na nosu, podbratku i elu - mestima obilnog luenja konog loja - treba pre samomasae i posle nje dezinfikovati te delove losionom sa ekstraktom nevena.

ienje biljnim uljem (zejtinom) Najkorisnije, najprostije i najrasprostranjenije sredstvo za veernje ienje koe lica i vrata bilo kog tipa koe zimi i ujesen je bilo koje biljno ulje (maslinovo, kukuruzno, laneno, bademovo, suncokretovo nerafinisano) ili ulje od kotica (breskvino, orahovo i dr.). Staviti 1-2 ajne kaike ulja u porculansku aicu ili malu teglu i tu aicu (teglicu) staviti u vrelu vodu na 1-2 minuta, ili sipati ulje u vrelu kaiku. T a m p o n o m od vate, malo natopljenim u ulju, oistiti svu kou. Posle toga ulje se nanosi vatom koja je dobro natopljena na lice pokre tima prema gore, poev od vrata, zatim od podbratka i usta prema slepoonicama, od osnove nosa prema elu i oko oiju: od nosa po gornjem onom kapku prema slepoonici i preko donjeg onog kapka unazad. Pri tome se takoe iste usta i obrve. Posle 2 - 3 minuta ulje temeljno skinuti vatom, prvo samo blago natopljenim losionom, ajem ili slanom vodom. Losion se moe zameniti prokljualom vodom, p o m e a n o m sa vonim sokom (limunovim, od pomorande, jabukovim itd.). Prema tome, prvi i drugi put vata se jedva (vrlo malo) natopi (tako je lake skinuti masni sloj), a posle toga se moe vie natapati. Kod iste koe (bez mitesera i bubuljica) za ienje lica moe se koristiti prosto sredstvo koje ne nadrauje i ne sui kou, a koje n a n i j e uvek pri ruci i u izvesnoj meri je hranljivo - sve maslac (primenjivati ga najvie 10 dana).

ienje kiselim m l e k o m A k o je ienje biljnim uljem indikativno za zimski period i jesen, ienje kiselim mlekom moe se primenjivati preko cele godine, za bilo koji tip koe, i u bilo koje doba dana. Takav nain ienja posebno se preporuuje u prolee i leti, kada se j a v e pege na licu. Od kiselog mleka one donekle blede, a koa postaje glatka i nena. Umesto kiselog mleka moe se upotrebljavati kefir, sveza kisela pavlaka pod uslovom da nisu suvie kiseli. Suvina kiselost naroito je tetna za suvu kou, jer povean sadraj mlene kiseline moe da nadrai kou. Za masni tip koe treba primenjivati kiselije produkte. Umivanje lica (posle ienja koe) mlenom surutkom, koja se dobija pri pripremanju mladog krav229

ljeg sira ili kiselog mleka, na normalnu i naroito masnu kou ispoljava veoma povoljno dejstvo. To ienje je takode indikativno za suvu kou (koja nije sklona Ijutenju). Primena mlene gljivice za kiseljenje mleka u domaim uslovima omoguava da se uspeno regulie potrebna kon centracija kiseline, koja je uvek indikativna kako pri stavljanju maski, tako i pri ienju koe lica. U poetku staviti na suv tampon vate malo kiselog mleka ili kefira i istrljati kou lica; svaki sledei tampon sve vie natapati. Broj upotrebljenih tampona zavisi od stepena zaprljanosti i stanja koe. Poslednjim iscedenim tamponom odstraniti viak kefira ili mleka i na j o vlanu kou lica naneti hranljivu kremu, koja brzo otklanja blagi oseaj peenja, koje se ponekad javlja zbog kisele sredine. Posle ienja kiselim mlekom koa lica moe se istrljati vatom natopljenom losi onom, ili je pre nanoenja kreme isprati prokuvanom vodom sobne tem perature. Kod masne koe preporuuje se jedva primetan sloj kiselog mleka do ujutro, kako bi se koi omoguilo da se sama osui i zategne. Pri tome se hranljiva krema nanosi samo ispod oiju, po linijama riktusa, na elo i kou vrata. Na analogan nain isti se i koa na vratu. Pri ienju lica kiselim mlekom prethodno skinuti minku sa obrva, trepavica i usta. Ako je posle ienja koa nadraena i crvena, treba je odmah istrljati sa 1-2 tampona vate, natopljenim u aju ili u sveem mleku, i tek posle toga naneti hranljivu kremu. Treeg etvrtog dana, postepeno e se smanjiti blagi nadraaj od kiselog mleka, a ubrzo potpuno i nestati.

Umivanje mlekom Umivanje mlekom ima vievekovnu tradiciju u kozmetici. Mleko deluje smirujue na kou, zbog ega se najee upotrebljava za suvu kou, a naroito za kou koja je jako osetljiva. Ta terapija se vri posle ienja koe, pri emu se mleko pomea sa vruom vodom pola-pola (do temperature tek pomuzenog mleka). Koa se prethodno oisti sa 2 - 3 tampona vate, natopljena u istom (nerazblaenom) mleku ili biljnom ulju, da bi se sa koe lake skinula prljavtina, i tek posle toga dobro se natopi razblaenim mlekom. Lice se moe umivati sa malo vate nato pljene u razredenom mleku ili, pak, sipati mleko u kadicu (plastinu posudicu) i naizmenino u njoj natapati as jednu, as drugu stranu lica, a zatim elo i podbradak. Posle umivanja lice malo posuiti par ketom vate (pritiskivanjem). Nos i podbradak mogu se dezinfikovati losionom, a zatim na j o vlanu kou lica staviti hranljivu kremu. Ako je koa lica upaljena ili se ljuti, umesto vrue vode u mleko dodati jak aj od kamilice ili lipe, ili odvar od lia maline.
74

Umivanje mlekom moe se primenjivati samo ako na licu nema ogrebotina i bubuljica.

ienje koe lica umancetom od jajeta M a s n u kou lica dobro je s vremena na vreme istiti umancetom od jajeta. u m a n c e se priprema na sledei nain: U malu teglu staviti 1 umance i meajui postepeno i naizmenino dodavati 1-2 ajne kaike soka od grejpfruta, limuna ili toaletnog sireta (posebno sirce za masae). Deo dobijene mase ostavlja se za ienje, a ostatak mase drati na prohladnom mestu, poto je ta porcija pred viena da se upotrebljava najmanje 2 - 3 puta. Na malo natopljen tampon vate staviti malo smee umanceta i bizo oistiti povrinu koe, da bi se spreilo upijanje mase u kou. Terapiju ponoviti 23 puta, poveavajui koliinu umanceta i raseljavajui ga na koi U blagu penu. Namazavi dobro kou lica i vrata, zadrati masu na licu 2 - 3 minuta, zatim je oprati vodom ili obrisati vlanim tamponom vate. Posle toga na ovla vlanu kou naneti hranljivu kremu ili biljno ulje. Majonez za ienje koe je dobro promeana smea sveeg uman ceta, biljnog ulja i kisele pavlake, uzetih u jednakim koliinama. Tu smeu je poeljno pripremati za 3-4 upotrebe. Suva i normalna koa obino ne podnose da se u tu smeu dodaju sredstva za konzerviranje
74 75 76 Primedba prevodioca. Isto. Primedba prevodioca.

ienje losionom i tenom emulziononi kremom U sluajevima kada umivanje sapunom nadrauje kou, primenjuju se losioni za ienje i smekavajue emulzije. Trljanje losionom moe uspeno zameniti ne samo jutarnje nego i veernje umivanje. Z b o g toga je dovoljno masnu kou lica protrljati sa 2 - 3 tampona, namoena u nekom losionu. Primena losiona kao sredstva za ienje koe veoma je pogodna na putovanju, pri peaenju ili nezi bolesnika, koji su vezani za postelju. Osim koe lica i vrata, losionima se mogu trljati i ruke, poto losioni dobro odstranjuju znoj i loj iz koe, prainu i odumrle elije epidermisa, izazivajui prijatan oseaj sveine. Uzeti tenu kremu u manjoj koliini i sa 2 - 3 tampona vate laganim, klizeim pokretima oistiti kou lica. Posle briljivog ienja na lice i vrat treba naneti deblji sloj kreme. Na taj nain postie se veoma prijatno dejstvo na suvoj i mlitavoj koi, na kojoj nisu vidljive pore. Kou normalnog tipa posle povrinskog ienja tenom kremom m o e m o isprati vodom ili istrljati tonizujuim losionom. Za ienje porozne koe bolje je upotrebljavati kiselo mleko. 230

231

(benzolna ili salicilna kiselina). Majonez se moe primenjivati za ienje koe u bilo koje godinje doba sa prekidima od 2 do 3 nedelje, kao i sva sredstva za ienje bilo kojeg tipa koe. uvati na hladnom mestu.

ienje mekinjarna ili sredinom crnog hleba Za ovaj nain pogodne su mekinje od penice, ovsa, pirina i badema ili sredina crnog hleba, koja sadri mnogo mekinja, natopljena u toploj vodi. Navodimo jedan od najrasprostranjenijih naina pripremanja me kinja. Samljeti na maini za meso au ovsenih pahuljica (herkules"); za osobe od 25 godina dodati j o ajnu kaiku sode bikarbona ili boraksa. Smeu dobro promeati i uvati u staklenoj posudi sa kaiicom. Prime njuje se uspeno za ienje masne koe sa zaprljanim porama (miteseri-komedoni). Bez dodavanja sode bikarbone i boraksa odgovara svim tipovima koe. ienje se vri na sledei nain: itavo lice natopiti vodom, zatim na dlan leve ake staviti supenu kaiku samlevenih ovsenih pahuljica, koje se meaju sa vodom dok se ne stvori kaica. Desnom rukom postepeno nanositi kaicu na kou lica i pri tome blago trljati podbradak, nos, elo i obraze. Kada se oslobodi leva ruka njome treba istiti kou lica i vrata. im se pojavi oseaj da se sva masa slobodno kree po koi, nju treba odmah briljivo sprati vodom. Na analogan nain primenjuje se i sredina crnog hleba. Posle tih terapija javlja se posebno prijatan oseaj istoe i mekoe koe. U m i vanjem masne koe mekinjama postie se izuzetno dobar elekat, naro ito ako se mekinje spiraju toplom vodom (36 C), a lice ispljuska zasoljenom hladnom vodom. Ta terapija ienja koe lica sprovodi se svakoga dana uvee tokom mesec dana. Kod masne koe ona se moe ponoviti posle 1-2 nedelje, a u meuvremenu primenjivati kiselo mleko, umance ili sapunjavu kremu.

T a m p o n vate natopiti u troprocentni superoksid vodonika, zatim na njega naneti malo kamforove ili sapunjave kreme, ili tampon nasapunjati toaletnim sapunom. Utrljavajui kremu ili sapun, tampo nom mazati oteene delove koe (nos, podbradak, elo). Utrljavanje vriti krunim pokretima dok se ne stvori sapunska pena, naroito na tim delovima, gde se nalazi najvie crnih taaka. Da bi sapunska pena rastvorila zapuene neiste pore i izbledela crne take, nju treba ostaviti na koi 3 - 5 minuta. Posle toga pena se briljivo skida istom vatom, n a m o e n o m u toploj vodi. Kod jako osetljive koe sapunska pena se m o e ostaviti najvie 1-2 minuta i to vreme postepeno poveavati. Kada se koa lica privikne na terapiju, kuru u poetku produavati svako dnevno tokom 1-2 meseca, a zatim od 1 do 3 puta nedeljno dok ne nastane poboljanje. Posle dvonedeljnog - tronedeljnog prekida kura se moe, u sluaju potrebe, ponoviti. A k o se pri t o m e na koi jave ak i blagi nadraaji ili crvenilo, terapiju treba vremenski skratiti i rede je primenjivati, to jest posle 1 - 2 3 dana, ali ne rede od 2 puta nedeljno. Pri tome treba paziti da pena ne dospe na druge delove koe lica, naroito na kou oko oiju. Ako je koa suva ili osetljiva, terapija se primenjuje samo za bone stranice nosa i sredinu podbratka. Kod masne i zaprljane koe na vatu za ienje staviti sitnu so i produiti utrljavanje solju. U poetku utrljavanje treba da traje 1 minut, a zatim postepeno produiti utrljavanje do 2 - 3 minuta i pojaati pritisak na kou. ienje oteenih delova koe sapunjavom kremom i solju moe se vriti pre bilo kojeg ienja koe lica i vrata. ienje lica v o d o m i s a p u n o m Umivanje lica vodom sa sapunom je najprostiji i najrasprostra njeniji nain ienja koe, premda retko ko tu terapiju primenjuje pravilno. Voda sama po sebi donekle odmauje i sui kou; to njeno dejstvo pojaava se jo vie pri upotrebi sapuna. Posle umivanja lica sapunom potrebno je najmanje 5 sati da bi se koa vratila u normalno stanje, to jest da bi se prekrila podmazom, koji ima kiselu reakciju, i da bi mogla da izvrava svoje baktericidne fun kcije. Ni pod kojim uslovima ne treba se umivati domaim sapunom, koji sadri vie luine nego s t o j e dozvoljeno. Sapun, istina, dobro isti kou, ali pri tome prekomerno razmekava ronati sloj i moe da prouzrokuje upalu i Ijutenje koe, naroito kod jako osetljive koe. Od njega koa gubi elastinost i pre vremena stari. Luina koja se sadri u sapunu (ak i u minimalnim koliinama) menja kiselu reakciju koe, koja je izuzetno vaan faktor zatite od 233

ienje sapunjavom kremom Ta terapija se uglavnom preporuuje kod masne koe sa proirenim porama, ali i kod meovitog oblika kone sekrecije. Terapija se moe primenjivati na bilo kojoj koi, ako postoje crne take na nosu i podbratku, ali sa izvesnom opreznou. Terapija se primenjuje uvee samo na oteenim delovima koe pre opteg ienja lica. 232

mikroba, i time doprinosi suenju koe, gubitku elastinosti i prevremenom starenju: pri umivanju vodom i sapunom ak jednom dnevno koa lica se na due vreme liava uobiajenog zatitnog masnog sloja. Zato se ak i kod masne koe lice moe prati sapunom samo j e d n o m dnevno - uvee, na 1-1,5 sat pre spavanja. Poznato j e , da je esta upotreba sapuna tetna za normalnu, a naroito za suvu kou; ipak i masnu kou ne treba apsolutno liavati kone masti, poto njen ronati sloj postaje manje otporan na spoljanje nadraaje, konkretno, na atmosferske uticaje, kao i na mikrobe koji dospevaju na kou iz spoljanje sredine. Odmaena koa pojaava luenje znoja, to je j o vie sui i pomae razvoj upale. Na taj nain javljaju se crvenilo i ljutenje koe, kod kojih je sapun uvek kontraindikativan, a u nekim sluajevima i voda. Da bi osetljiva koa bolje podnosila vodu, naroito hladnu, dobro je pre umivanja na kou uaneti kremu, kiselu pavlaku ili biljno ulje, naroito razmueno u smei sa umancetom i mlekom. Pre umivanja nakvasiti lice vodom, nasapunjati podbradak, zatim prei na nos (ni u kom sluaju ne nanositi sapun na oi!), nasapunjati sredinu ela, usne koljke, bone strane obraza i vrat. Ne zadravati penu na licu, ve je odmah sprati veom koliinom vode. Najglavnije pri umivanju sapunom je da se sa koe odstrani sapunica i time sprei alkalna (luinska) reakcija, koja nastaje pod dejstvom sapuna. Sledea terapija posle spiranja lica je briljivo suenje k o e (na roito ako ne nameravamo da odmah namaemo lice smekavajuom k r e m o m ) . Poeljno je posle umivanja j o mokro lice namazati hranljivom kremom i zatim je osuiti (na to treba posebno obratiti panju na vazduhu posle umivanja svezom vodom, pre izlaska na ulicu). Vlaga koja je ostala na povrini koe, isparavajui se, prouzrokuje hlaenje sa naknadnim suavanjem krvnih sudova usled ega se smanjuje i koliina masnih materija za podmazivanje koje lue lezde. To prouzrokuje suvou koe, ljutenje, crvenilo i pojavu svraba. Mokro lice, namazano kremom, posle 3-5 minuta oistiti od su vine kreme papirnom maramicom ili salvetom. Umivanje vodom i sapunom bilo koje koe i u bilo koje godinje doba moe se zameniti masaom tenim kremama, kiselim mlekom ili biljnim uljem.

zaprljanim porama. Kontraindikacija je crvenilo koe, prisustvo bubuIjica ili ogrebotina i suvoa koe. Zimi i u pro lee ta terapija se moe primenjivati 1-2 puta nedeljno, a u ostalo v r e m e svakog drugog - treeg dana. Trajanje kure leenja je od 3 do 4 nedelje, a ponoviti se moe posle pauze od mesec dana. Za ienje koe lica tim nainom upotrebljava se etka za kosu koja nije gruba (moe se upotrebiti i etkica za zube), kamforni ele ili sapunjava krema. Nakvasiti lice vodom, a etku troprocentnim superoksidom vodonika. Staviti na etku veu koliinu elea ili kreme i, poev od podbratka, nosa i drugih delova oteene koe, krunim pokretima blago masirati kou lica. Treba poeti veoma oprezno poja avajui postepeno pritisak etkom i produavajui vreme masae od 1 do 3 minuta. Ako je koa veoma masna i zaprljana, posle masae etkom moe se na 2 - 3 minuta zadiati pena na licu, u suprotnom treba je odmah sprati toplom vodom i potom isprskati zakiseljenom ili zaso ljenom prohladnom vodom. Crvenilo na nekim delovima koe ukazuje na to da je pritisak etkom bio suvie snaan i dugotrajan, pa u daljem postupku ienja treba raditi opreznije. Komforna sapunjava krema. Za ienje masne koe ili kada su prisutne crne take primenjuje se kamforna sapunjava krema. U njen sastav ulaze: kozmetiki toaletni sapun - 1 pare, glicerin - 50 grama, alkohol za ispiranje - 25 grama, kamforni alkohol - 50 grama, troprocentni rastvor superoksida vodonika - 20 grama i voda - 250 grama. Za pripremanje kreme treba sitno narendati pare sapuna, preliti smeu vruom vodom i ostaviti ga u toj vodi 15 minuta. Potom dobro promeati i dodati ostale sastojke. Poslednji se u manjim koliinama dodaju kamforni alkohol i superoksid vodonika. Sledeeg dana itavu masu treba dobro promeati. Krema se mora uvati u dobro zatvorenoj boici. Leti nije poeljno upotrebljavati kre mu, poto ona daje koi suvian sjaj. Sapunjava krema. Pri ienju zaprljane i lako razdraljive koe toaletni sapun se zamenjuje sapunjavom kremom, koja ispoljava dobro dejstvo na masnu i normalnu kou. Ona se sastoji iz sledeih ingredijenata: kozmetiki toaletni sapun - 1 pare, boraks - pola ajne kaike, borna kiselina - 1 ajna kaika i glicerin - 2 supene kaike. Sve se rastvara u 2,5 ae vrue vode. Priprema se na isti nain, kao i kamforna krema. Poto se masa ohladi p o d a t i joj 1-2 supene kaike troprocentnog rastvora superoksida vodonika i mutiti dok se ne zgusne. ienje losionima Losioni su j e d n o od najrasprostranjenijih sredstava za ienje koe lica. Losion je alkoholno-vodeni rastvor razliitih dezinfekcionih mate235

ienje s a p u n j a v o m k r e m o m i e t k o m ienje koe lica etkom i sapunjavom kremom - brosa podsea na masau etkom. Navedenim nainom istovremeno se isti i j a a koa i postepeno se izravnjavaju njene neravnine. Tu terapiju, u prvom redu, treba primenjivati kod porozne i grube masne koe i koe sa izrazito 234

rija i materija koje hlade, jaaju i smekavaju kou. Pored lekovitih medicinskih materija, svi losioni, po pravilu, sadre glicerin ili sorbit, mirise i alkohol. U zavisnosti od namene losioni imaju razliit sastav. Luinski losioni se u kozmetici danas skoro ne primenjuju, poto m o g u da prouzrokuju pretvaranje obine kisele sredine u luinsku (alkalnu); pri njihovoj duoj upotrebi menja se i zatitni sloj za pod mazivanje koe. Za poboljanje stanja koe, njeno ienje i zadr avanje zatitnih svojstava asortiman kozmetikih sredstava proiruje se kiselim losionima. Kiseli losioni mogu se koristiti za bilo koji tip koe. Zahvaljujui svom tonizirajuem dejstvu oni su naroito korisni kod masne, porozne i mlitave koe. Ako je koa masna i prljava, kisele losione je bolje upotrebljavati posle njenog umivanja ili brisanja, nanosei ih na isto lice. Pri tome tamponom vate, natopljenim u losion, krunim pokretima treba trljati itavo lice ili oteena mesta (kod meovitog tipa koe). Losioni se moraju koristiti samo prema stanju koe s tim da uvek treba imati u vidu sadraj alkohola u njima. Za suvu kou bez lekara ne preporuuje se upotreba alkoholnih loionaA& alkohol j o vie sui kou a moe prouzrokovati i njenu upalu. ak i slabi alkoholni rastvori ponekad nadrauju kou, naroito osetljivu. Zato su za suvu, mlitavu, osetljivu kou i naroito izboranu kou dobri tonizujui losioni, u iji sastav ne ulazi alkohol, ve odlealo suvo prirodno vino od groa (suvarak) . Losioni koji sadre ekstrakte ili odvare od lekovitih trava pri premljene na vinu, odgovaraju svim tipovima koe i ispoljavaju pozi tivno dejstvo. Oni se razreduju destilovanom vodom (na pola ae vode supena kaika vinskog ekstrakta ili ajna kaika alkoholnog ekstrakta, u zavisnosti od stanja koe). Oni se upotrebljavaju za ienje kao i zakiseljeni losioni. Takoe imaju pozitivan efekat na kou lica sa proirenim kapilarima, osetljivu na umivanje vodom i sklonu otocima. Za smekavanje koe umesto glicerina moe se dodati sorbit ili med po etvrtina ajne kaike na pola ae (100 grama). Te losione treba uvati na prohladnom mestu. Losioni koji sadre biljne ekstrakte ili odvare, poznati su od dav nina. U zemljama Istoka oni su se pripremali od razliitih aromatinih cvetova. Danas se primenjuju ekstrakti od razliitih biljaka, plodova, cvetova (aloje, ipka, kamilice i drugih), pripremaju se odvari (nastoji) od nevena, hamamelisa i drugo. K a o narodno lekovito sredstvo upotrebljavaju se ekstrakti i odvari od razliitih lekovitih biljaka - koprive, nane (mente), lavande, latica
77 Primedba prevodioca.

rue i drugih. Losioni koji sadre biljne ekstrakte i odvare ne samo da iste bilo koju kou, ve poboljavaju njeno stanje, tonizirajuje. Veoma su korisne obloge sa odvarima od biljaka ili umivanje tim odvarima (u trajanju od 2 do 3 ili 5 minuta). Za kou sa proirenim kapilarima, osetljivu ili nadraenu kou: 1 supenu kaiku isitnjene zeleni peruna ili mirodije i supenu kaiku suvih latica n i e ili alfije preliti sa 2 ae kljuale vode, ostaviti da odstoji dok se ne ohladi do temperature tek pomuzenog mleka (oko 37 C) i primenjivati kao s t o j e navedeno. Za masnu i prljavu kou: supenu kaiku rastavia, supenu kaiku lipe i supenu kaiku kunie (hajduke trave) preliti sa 2 - 3 ae kljuale vode i ostaviti odvar da odstoji dok se ne ohladi do temperature 35-36 C. Polovinu odvara ohladiti do 2 4 - 2 5 C . istiti lice naizmenino toplim ajem i prohladnom oblogom 2 - 3 puta. Za izboranu i mlitavu kou: supena kaika isitnjene mirodije ili peruna, ajna kaika isitnjene kore od hrasta ili alfije i supena kaika cvetova lipe. Nain pripremanja i primene je isti kao za masnu i prljavu kou. Losion od belih ljiljana (krina) U flau ili teglu od tamnog stakla staviti latice rascvetalog ljiljana, napunivi flau priblino do polovine. Latice preliti istim alkoholom tako da prekrije latice za dva prsta iznad njih. Zatvoriti flau (teglu) i ostaviti je na prohladno mesto. Posle 1,5 mesec izliti manju koliinu ekstrakta i razblaiti ga do dve treine hladnom prokuvanom vodom. Ostatak ekstrakta zadrati u boci od tamnog stakla. Pre upotrebe pro mukati. Za masnu kou ekstrakt treba razblaiti do polovine.

ienje pomou parnih kupki ienje pomou parnih kupki smatra se dubinskim, zbog ega ga treba primenjivati najvie 2 puta meseno, ako je koa masna, odnosno 2 puta godinje, ako je koa suva. Pripremiti duboku posudu (najbolje lonac) sa vruom vodom i veliki grubi pekir. Nagnuti glavu preko lonca i prekriti je pekirom. Para e dospevati direktno na lice. Trajanje kupke 10-15 minuta. Suvu kou pre kupke ne terba mazati, one kapke i predeo oko oiju obavezno namazati, bez obzira na to kakva je koa. Kod blago nadraene koe m o e se pripremiti kupka sa odvarom od lipe ili kamilice.
78 Isto.

236

237

Posle kupke lice treba oprati sapunom i toplom vodom, a zatim sprati hladnom vodom.

ienje koe od gljivica Ta terapija se vri pomou sireta. Raspariti prste nogu u toploj vodi. Makazama skinuti stari epitel (suvu koicu). Naliti u kadicu (lavor) sirce (ne esenciju) i briljivo oprati kou izmeu prstiju. Terapiju primenjivati svakog drugog dana. Uraditi sedam takvih ienja.

Narodni naini ienja koe Preliti sa 1 aom kljuale vode 3 supene kaike isitnjenib krastavaca, ostaviti da odstoji 2 - 3 sata, procediti, iscediti ostatak taloga, dodati ajnu kaiku meda i sve dobro promeati dok se med potpuno ne rastvori. U toj tenosti natopiti tampon vate i njime trljati lice posle umivanja. Sredstvo isti kou od mitesera. Masnu kou preporuljivo je istiti smeom meda (1 ajna kaika) i ekstrakta nevena (1 ajna kaika), pomeavi ih u ai tople prokuvane vode. Za odstranjivanje bubuljica treba 2 - 3 puta dnevno trljati kou sveim sokom od plodova kartopa (Viburnum opulus). Narendati dobro opran i oien sve krompir. Na 100 g r a m a k r o m p i r o v e m a s e dodati ajnu kaiku m e d a i d o b r o izmeati. D o bijenu s m e u naneti na salvetu od gaze u sloju debljine 1 centimetar i staviti na deo koe g d e su se pojavili upaljeni miteseri, privezati i drati najmanje 2 sata. A k o upala nije prola, pripremiti novu s m e u i ponoviti terapiju. Lie aloje oprati kljualom vodom, prosuiti i 10 dana uvati na tamnom i hladnom mestu. Posle toga ga isitniti i iscediti sok. Svee pripremljenim sokom trljati kou 2 - 3 puta dnevno. isti kou od upala, miteserske ospe i uva od nadraaja. Primenjivati ga kod masne koe, a za suvu kou sok aloje razblaiti vodom. ienje koe pomae umivanje na izvorima sumporne vode. Za ienje koe od ospe narodna sredstva preporuuju pri menu kupke od deteline: isitniti 400 grama deteline, preliti je sa 2 litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 4 sata. Procediti i sipati u kadu sa tem peraturom vode 36-38 C. Kura terapije 8-10 kupki, a kupke vriti svakog drugog dana po 15-30 minuta. Pomeati umance sa 100 grama kisele pavlake ili guste slatke pavlake i tome dodati sok od polovine pomorande. Sve umutiti. Kou istiti tamponom vate, natopljenim u toj smei, zatim isprati pro hladnom vodom. Smea se moe uvati u friideru najvie 2 dana. Taj nain pomae da se oisti koa, koja teko podnosi promene tempera ture. umance od sveeg kokojeg jajeta pomeati sa 1 supenom kaikom lanenog ulja, supenom kaikom meda i sokom od j e d n o g limuna. Ruke oprati u vodi, u kojoj je kuvan krompir. Namazati ih debelim slojem smee i na njih navui platnene rukavice. Posle j e d n o g sata skinuti rukavice, isprati ruke toplom vodom i namazati ih kremom. 238

ienje noktiju od gljivica ienje noktiju od gljivica moe se vriti u bilo koje godinje doba. Koristite preni cink. Njime mazati obolele delove noktiju 3 puta dnev no do potpunog nestanka gljivica.

ienje od bradavica Svakoga dana nanositi na bradavice vitamin E sa uljem (800 ME). Kura najmanje 2 meseca. Za unitavanje bradavica na tabanima moe se na stopala stavljati sirov plavi patlidan ili krompir. Pomae i aromaterapija - udisanje aromatinih ulja enjaka, limuna, luka i tuje.

ienje od uljeva Raspariti uljeve pred spavanje i preko noi privezati na uljeve koru od limuna sa sredinom. Ponoviti terapiju 2 - 3 puta, a zatim paljivo skinuti ulj. ulj se moe isprati odvarom od peenog crnog luka. Razrezati uzduno dobio opran list aloje i razrezanu stranu staviti na ulj ili tom stranom natapkati ulj, prekriti papirom za obloge ili polietilenom i zaviti preko noi. Ujutro sastrugati grubu kou etkom ili p e m z o m (vedski - pims-stan) . Lie irisa isitniti u kaicu, preliti kljualom vodom i stavljati u vidu toplih obloga na otvrdle delove koe na rukama, nogama i na uljeve. Kada se koa razmeka, uljevi se mogu potpuno bezbolno odstraniti. Trajanje terapije 2 - 3 sata, a kure - 2 - 3 puta. Primeniti toplu kupku u trajanju 10-15 minuta, istrljati kou, podgrejati pare propolisa i staviti u tankom sloju na ulj, zamotati zavojem i ostaviti tako 5 dana. Terapiju ponoviti 3 puta. Posle kupke i skidanja zavoja razmekani ulj odstraniti pemzom (u prodaji se nalaze plastine etkice za ienje peta) .
79 80

79 80

Primedba prevodioca. [to.

239

IENJE ORGANA ZA DISANJE

Disajne vebe za ienje nervnog spleta grla Stati ili esti uspravno. Gledati napred u jednu taku, ne obraajui panju ni na ta ostalo. Mirno, prirodno udahnuti kroz nos, a zatim naglo izdahnuti kroz nos. Potom ponovo mirno, prirodno udahnuti i naglo izdahnuti. Posle pet udisaja-izdisaja ubrzati udisaje-izdisaje. Jedan udisaj-izdisaj uzima se kao jedna veba. Uraditi vebu od 11 do 25 puta. Pri vebanju koncentrisati panju na grkljan. Veba se primenjuje za ienje plua od ostatka vazduha; pobolj anje krvotoka u mozgu; profilaksu plunih oboljenja i poboljanje rada titaste lezde.

Primenjuje se nekoliko metoda ienja.

ienje pomou kompresa sa rotkvom Crnu rotkvu krupno narendati, iscediti sok (ne potpuno), dodati u njega med ili eer i piti uvee. Preostalu melasu staviti na 4 - 6 slojeva gaze i jedan sloj tkanine, a zatim priviti na grudni ko i dobro umotati vunenom ili perjanom maramom, a odozgo prekriti toplim ebetom. Disajne vebe prema metodu A. Mikulina
;

ienje borovini mlekom U pola ae kozjeg mleka rastvoriti pare borove smole prenika oko 1 centimetar. Piti toplu smeu uvee, a grudi i leda istrljati terpentinskom mau. Oba recepta dobro pomau pri leenju upalnih procesa disajnih puteva i jakog kalja. ienje disanjem Joga-terapeuti i tibetski lekari najboljim sredstvom za ienje plua smatraju ienje disanjem. Polako udahnuti kroz nos. Na poetku udisaja vazduh popunjava donji deo plua, stomak se nadima (usled pokreta dijafragme), zatim vazduh popunjava plua i koncentrie se u gornjem delu plua, to se postie laganim podizanjem i sputanjem ramena. Pri tome treba se podii na prste nogu, zatim zadrati to vie disanje (ne prisiljavajui se) i, sputajui se na stopala i oputajui miie, polako izdahnuti kroz usta, uvlaei stomak. Treba uraditi 10-15 takvih disajnih pokreta, koncentriui maksimalno panju na proces disanja, a istovremeno zamiljati da udiemo ivotnu, lekovitu energiju, koja pri udisaju ispunjava itavo nae bie, a pri izdisaju koncentrisati se na deo tela oko sunanog spleta. 240

Lei na lea, duboko udahnuti i napreui dijafragmu naduti sto mak. Zadrati disanje na 3 - 5 sekundi. Posle zadrke ispustiti vazduh na desetak manjih isputanja, gurajui ga silom kroz dobro stegnute usne tako da se ceo stomak deset puta intenzivno klati. Usled potresa unu tranji organi poinju da sa sebe zbacuju ljaku. Isti proces ienja deava se i u momentu kada se ovek smeje.

ienje disanjem prema metodu A. Nikitina i A. Kasina Potpuno udahnuti. Izdahnuti vazduh po delovima, vrei pokrete slino toku, uvlaei stomak. Svaki naredni deo isputenog vazduha mora biti manji od prethodnog. Radi oiglednosti treba zamisliti da d u v a m o svece, postavljene u nizu, od kojih je svaka manja od druge. Takvo ienje disanjem donosi olakanje i mir.

ienje disanjem sa zvukom ha" Stati uspravno, noge rairiti u irini ramena, stopala postaviti para lelno, ruke slobodno opustiti i zatvoriti oi. Zamisliti da se nalazimo na ivici ponora. Slobodno izdahnuti ,,u ponor". Polako udiui podii oputene ruke iznad glave sa dlanovima okrenutim uvis i laktovima malo savijenim. Podiui ruke, zamisliti da drimo na rukama vreu u koju izbacujemo svu nagomilanu prljavtinu iz organizma, itav gnev, umor, razdraenost. Vreicu" treba drati neto vie iznad glave. Za baciti stranjicu unazad i lagano spustiti vreicu" ispred sebe, nagnuvi se trupom unapred. Baciti vreicu" u ponor (provaliju) uz istovremeno 241

oputanje i brz naklon unapred. Od sputanja ruku nadole i naglog naklona iz grudi se isputa zvuk ha! '. U pauzi posle izdisaja ruke slobodno razmrdati. Zamiljamo kako vreica polako pada dole, udara o kamenje i rasipa se. Disanje je slobodno. Polako udiui, ispraviti se. Izdahnuti, pri ponovnom udisanju podii ruke sa strane dlanovima nagore. Pri zavretku udisaja dlanovi treba da se dodirnu. Izdahnuti, spustiti ruke sa strane dlanovima nadole.

Poeti sa 4 ciklusa dnevno. Vebati naizmenino j e d n o m i drugom nogom. Ukupno odvebati 8 ciklusa - po 4 ciklusa svakom nogom. Primenjuje se kod astme, bronhitisa i upale plua. Pored ienja organa za disanje, asana obezbeduje pokretljivost bedrenih zglobova i obnavlja funkcije eluca i tankog creva, pomae izbacivanje gasova i leci gastritis. Ona tonizuje miie polnih lezda i poveava potenciju. Kod ena ispoljava lekoviti efekatpri menstrualnim poremeajima.

ienje pomou joga vebi Ekpada Uttitna (ISU II u Nain vebanja 1. Lei na leda na tepih. Sastaviti pete, ruke ispruiti dlanovima uz telo. Ispruiti unapred stopalo jedne noge, uvrstiti nogu i nategnuti je elom duinom. 2. Kada se noga zategne, poeti udisati i podizati nogu uvis (si. 39). Podii nogu i polako udahnuti - d a proe oko 8 sekundi pre nego to noga dode u vertikalni poloaj. Podii nogu to je mogue vie. Ne naprezati se previe pri podizanju noge. 3. K a d a maksimalno podignemo nogu, treba zadrati disanje na 6 sekundi i fiksirati nogu u tom poloaju. 4. Posle toga polako spustiti nogu na tepih. Za potpuni izdisaj potrebno je oko 8 sekundi. Noga mora biti i dalje dobro zategnuta. Kada noga dodirne tepih, zavren je jedan ciklus Ekpada Uttana asane. 5. Predahnuti 6 - 8 sekundi. Potom istu vebu uraditi drugom nogom.

242

243

IENJE

OIJU

Hladna voda Hladna voda blagotvorno utie na organe vida. Potrebno je zagnjuriti lice 3 - 4 puta u hladnu vodu na 3-4 sekunde, ili, uzevi vodu u ake, baciti je u otvorene oi. Ponoviti vebu nekoliko puta. aj Oi se mogu ispirati ajem. Najbolje je koristiti sve aj. Oi treba istrljati vatom, natopljenom u aju, pokretima sa spoljanje strane oiju prema unutranjoj. Odvar od kima Supenu kaiku semena kima prokuvati u ai vode i u vru, neproceen, odvar sipati ajnu kaiku latica razlika, ajnu kaiku isitnjene one trave (Euphrasia parviflora) i isto toliko naseckanih listova bokvice. Ostaviti da odstoji 24 sata, posle ega procediti i dobro isfiltrirati kroz vatu. Ispirati oi.

ienje onog soiva kod katarakte Primena navedenih metoda podstie resorpciju zamuenosti onog soiva kod katarakte. Sok od svee biljke pod nazivom poljski oni cvet, pomean sa m e d o m , zakapavati u oi po 2 - 3 kapi 2 - 3 puta dnevno. Uzeti 50 grama lekovite biljke vidac (Euphrasia parviflora), preliti je sa litrom kljuale vode, ostaviti da odstoji 2 sata i uzimati po pola ae 3 - 4 puta dnevno. Istim ekstraktom ispirati oi kod upale onih kapaka i zamuenosti ronjae. D v e ajne kaike cvetova nevena preliti sa 2 ae kljuale vode, ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti. Uzimati po pola ae 4 puta dnevno, a istim ekstraktom ispirati oi.

ienje oiju svetlou s u n c a i meseca Da bismo sauvali oi i vid u dobrom stanju do duboke starosti, drevnoistona medicina preporuuje da se iroko otvorenim oima gleda u mesec i sunce pri njihovom izlasku i zalasku. Duina trajanja seanse u poetku najvie 1-2 minuta, ali je postepeno dovesti do 10 minuta (dok se u oima ne pojave suze). Ako se pri tome pojavi bol u oima, ne treba gledati direktno u sunce, ve u njegovom pravcu.

ienje onog soiva kod one mrene (beone) Ukapati u oi po kap uvee ivicu odjele (smolasta materija, koja se lui iz stabla drvea na mesti ma povreda). Oseaj peenja, koji se pri tome javlja, treba pretrpeti; narodna medicina ui da ivica resorbuje ak i zastarelu beonu. Obloga od mladog kravljeg sira stavljena na miak na oku je najbolje narodno sredstvo. Uzeti krupni pelen (Artemisia vulgaris, A. campestris, A. scoparia) - 3 dela, kantarion, ipak (plod) i srdaicu (Leonurus cardiaca, L. quinguelobatus) - po 2 dela, povrati, bokvicu, rastavi i suenicu (Gnaphalium sylvaticum, G. uliginosum) - po 1 deo, glog i senu - po pola dela i sve izmeati. Preliti 2 supene kaike smee sa 0,7 litara kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi. Piti po pola ae 2 - 3 puta dnevno i ispirati oi (ako se pojavi crvenilo u oima, prekinuti ispiranje). Ispiranje oiju Primenjuje se kod konjunktivitisa, prite (upale sluzokoe duice oka) i glaukoma. 244

m i r k a nje esto mirkanje pomae ravnomernu raspodelu suzne tenosti i ienje one jabuice. esti, zamuriti na 3 - 5 sekundi, zatim na 3-5 sekundi otvoriti oi i to ponavljati 6 - 8 puta. Kada oi mirkaju, nema potrebe da se trljaju rukama.

G i m n a s t i k a ienja za oi p r e m a m e t o d u N. S e m j o n o v e N. S e m j o n o v a za ienje oiju predlae specijalnu gimnastiku, koja podstie ienje. C e n t r a l n a fiksacija sastoji se u fokusiranju oiju na specijalni predmet, u daljini ili blizu, priblino 1 minut. Oi moraju biti normalno otvorene, ali da ne trepu. Treba gledati sve dok oi ne zasuze. 245

Rastojanjc do predmeta mora biti najmanje 48 centimetara, poza udobna i oputena. Na primer, moe se fiksirati pogled na vrh plamena svece, na mali crni krui priboden na zid. S t o j e predmet za fiksiranje manji, to je bolje. Posle nekoliko meseci praktikovanja centralne tiksacije oiju moe se prei na posmatranje iste vode. Sipati vodu u lepu vazu i posmatrati oko 10 minuta centar odraza, koji stvara obina svetlost. Vazu treba postaviti tako da fokus odraza bude u centru podmetaa i zatim pos matrati bljetavu povrinu vode. Centralu fiksaciju na odrazu od vode i na vrh plamena svece drevna nauka o jogi razmatra kao smirivanje oiju. Moni predmet centralne fiksacije je posmatranje razliitih objekata u prirodi, kao to su voda i nebo. U drevnije tradicije spada nain centralne fiksacije vodeno-svetlosnim posmatranjem u sobi sa dobrim osvetljenjem, sa slikom ili reprodukcijom dobre slike, na kojoj je prezentovana glatka povrina vode. Posmatranje nosa. Sedei oputeno, drati vrat uspravno i oima fiksirati vrh nosa. Posmatrati 1-2 minuta, a zatim zatvoriti oi. Ponoviti 2 - 3 puta. Zatvoriti oi radi odmora. Posmatranje obrva. Posle jednominutnog odmora zatvorenim oi ma fiksirati taku izmeu obrva. Zadrati se tako 1-2 minuta i ponovo zatvoriti oi radi odmora. Posmatranje desnog ramena. Drati telo uspravno, vrat i glavu ne pomerati. Fiksirati oima kraj desnog ramena. Zadiati pogled 1-2 minuta, a zatim zatvoriti oi radi odmora.

IENJE UIJU

Priroda je predvidela prirodno ienje uiju premetanjem usne masti. Da bi taj proces bio aktivniji, treba s vremena na vreme povlaiti usnu koljku prema dole i napred.

ienje uiju prema metodu V. Vostokova U kompleks jutarnje gimnastike obavezno treba ukljuiti i vebe za unutranje uho koje pomau ienje slunih kanala. 1. Istrljati ispupenja iza uha gore-dole - 8 puta. 2. Zavrnuti usnu koljku otpozadi prema napred - 8 puta. 3. Uvrtati kozao (tragus) u smeru kazaljke na satu - 8 puta. 4. Povlaiti nadole resicu uha - 8 puta. Svakodnevno ienje usne koljke sastoji se u ispiranju spoljanjeg dela uha obinom vodom. Staviti kaiprst u uho. Blagim pritiskanjem na zidove uha odstraniti usnu mast, osuene odumrle elije i prainu, nataloene tokom dana. Najmanje panje zahtevaju sluni kanal i srednje uho. U zdravom uhu ne skuplja se usna mast. Lokalni bol u uima, svrab, nadraaj ili upala kanala ne samo da mogu biti lako spreeni, ve ak i izleeni svakodnevnom brigom o tim organima. Kapi za ui, koje se obino primenjuju u takvim sluajevima, smekavaju usnu mast, mogu da poveaju njenu masu i pojaaju pritisak na ui, to ne daje nikakvu korist.

ienje disanjem Duboko udahnuti i zadrati disanje. Pognuti se u struku i nakloniti glavu prema zemlji, savijajui kolena tako da se glava nae ispod srca. Krv e pojuriti u glavu i oi. Krv koja je snabdevena kiseonikom, koji smo udahnuli, isprae otrove koji su se nagomilali u oima. U sagnutom poloaju ostanite dok ne izbrojite do 5.

ienje srednjeg uha ienje srednjeg uha postie se samo pomou vebe Neti ispiranje slunog kanala kroz kanale nosnog drela (vidi ienje nosa).

ienje superoksidom vodonika Nakapati u svako uho po 2 - 3 kapi superoksida vodonika. Posle 5 - 1 0 minuta primeniti toplu kupku. Deci zakapati po kap troprocentnog superoksida. 247

246

IENJE NOSA

Praina, koju udiemo kroz nos, taloi se na sluzokoi nosnih kanala i izbacuje se prema spoljanjem otvoru pomou malih dlaica, koje se stalno kreu. Takode se izbacuju i mikrobi koji dospevaju u nos. Uz to nosna sluz, koja ima antiseptika svojstva, ubija ogromnu koliinu bakterija. Ali sa v e o m koliinom praine, koju udiemo i asimilujemo zajedno sa hra nom i piem, nos ne m o e da se izbori. Maramica nije u stanju da prikupi svu prainu i sluz iz nosnog kanala, naroito ako ovek stalno spava na j e d n o m boku. Uvlaenje vazduha kroz nosne kanale postaje razliito: naruava se prirodno disanje, menja se sastav krvi, njena cirkulacija, to povlai za sobom funkcionalne poremeaje krvotoka, probave hrane, nervnog sistema, sistema za izluivanje itd. Zapuenost samo j e d n e nozdrve ubrzava starenje. U sluaju prehlade, rinitisa, sinusitisa ili drugih oboljenja ispirati nos 2 - 3 puta dnevno. Nos je dobro ispirati ekstraktima trava sa antiseptikim i aromatinim svojstvima (nana, kautarion, vranilova trava, kamilica i dr.). U praksi tibetske medicine, jogi i narodnoj medicini najee se susreu naini ispiranja nosa vlastitim urinom. Ispiranje nosa stimulie nervne i senzorne zavretke sluzokoe prepone u nosnim kanalima. U toplom godinjem dobu ispiranje o m o guava da se u nosu sauva vlanost. Tom terapijom usavrava se filtriranje vazduha, disanje postaje lake, ritmino, to poboljava zdravlje. Ispiranje nosa osveava mozak i smiruje nervni sistem. Jogisti tvrde da se ienjem nosnih kanala poboljava vid, i da se mogu izleiti oboljenja nosa. Ti stavovi joge vie puta su potvreni u ivotu.

kserogel. Najbolja i najdostupnija tenost je vlastiti urin u toplom stanju. Ona se moe zameniti morskom vodom ili jednostavno ras tvorom soli. Terapija ispiranja vri se ovako: zapuiti jednu nozdrvu, a drugom umrkati tenost u nosnu upljinu i ispljuvati je kroz usta. Zatim zameniti nozdrve. Navedenu terapiju primenjivati do potpunog ienja glave i vra anja u normalno stanje senzornih oseaja: vida, sluha i posebno mirisa. Ako iz dnevnog obroka iskljuimo materije koje stvaraju sluz: mleko i mlene produkte, testenine sa uljem - bie j o bolje. Gladovanje u j o veoj meri podstie proces ienja.

ienje kod rinitisa i sinuzitisa Pomeati 3 dela maslinovog ulja, pola dela sveeg soka od rena i 1 deo desetoprocentnog ekstrakta od propolisa. Ukapavati po 3 - 5 kapi u svaku nozdrvu.

ienje pomou joga vebi Prema shvatanju drevnoistone medicine i filozofije, disanje kroz desnu nozdrvuje sunano", ili pozitivno. Pri tom se poveava pozitivni energetski potencijal organizma, a pri disanju kroz levu nozdrvu, ili lunarno", obrnuto, poveava se negativni potencijal. Radi odravanja bioenergetske ravnotee izmeu pozitivnog i negativnog polja treba obezbediti normalnu prohodnost oba nosna kanala. U tome pomau j o g a vebe.

ienje metodom neti ienje metodom neti: au zasoljene vode (u poetku tople, a po stepenu poveanja broja terapija - hladne) naliti u ajnik, na iji grli radi udobnosti treba staviti deju cuclu sa potrebnim otvorom, i vodu polako uvlaiti u nos, isputajui je na odgovarajui nain kroz usta. Priblino na sredini terapije (kada ostane pola ae vode) naizmenino uraditi nekoliko naglih izdisaja kroz svaku nozdrvu. U sloenijim stadij um i ma Dala Neti (tako se u Hatha-jogi naziva ienje nosa vodom) vodu umrkati u jednu nozdrvu, a ispustiti je kroz drugu ili je sakupiti u ustima, a ispustiti kroz nozdrve. Oni koji su do savrenstva ovladali ovom terapijom mogu da probaju da oiste nos provlaenjem kroz nozdrve tanke gumene ili pamune vrpce (to je riskantno), a potom da ih izvuku kroz usta. 249

ienje p r e m a m e t o d u G . M a l a h o v a Vie puta zagrejati glavu na bilo koji nain. Najbolje od svega su lokalne saune i vodene kupke za glavu. Terapija traje 5 minuta, a zatim glavu treba sprati prohladnom vodom. Poeljno je uraditi seriju takvih zagrevanja ( 3 - 5 puta), kombinujui ih sa prohladnim spiranjem. Isprati nosno drelo (duplju) tenou, koja bi izvlaila" gnoj i sluz iz nosa, a takoe i sama lako prolazila kroz sitastu kost i rastvarala 248

IENJE USNE DUPLJE

ienje sisanjem ulja Ovaj nain ienja predloio je lekar-onkolog T. K a r n a u t . Oigledno je da se nezavisno od procesa probave hrane lui pljuvaka, bogata toksinima koju mi gutamo ili pljujemo. Narodni lekar P o r f i r i j I v a n o v preporuuje da se pljuvaka ne pljuje, ve da se guta, j e r sa razblaenim toksinima i mikrobima u maloj koliini stimulie (autovakcinacija) njihovo izbacivanje u veoj koliini kroz druge filtre: crevni trakt, uni mehur, jetru, bubrege, plua i kou. Na taj nain, u leenju e delovati sistem homeopatskih sredstava - slino se slinim leci u malim dozama". Preko noi, kada se pljuvaka ne guta i ne pljuje, toksini se kondenzuju, odvajaju se soli i taloe na povrini jezika, desni i stvara se zubni kamenac. Pri sisanju ulja dolazi do proirenja pljuvanih kanala, rastvaranja slanih taloga u kanalima, lezdama i na zubima. Oiene lezde i kanali pojaano izluuju toksine iz pljuvanih lezda, pa prema t o m e i iz organa i sistema. Svaka od pljuvanih lezda limfotokom je povezana sa odreenim organima i sistemima. Zato dolazi do proiavanja mnogih organa. Treba n a p o m e n u t i da veina istraivaa koji se bave proble m a t i k o m ienja o r g a n i z m a kategoriki insistira na ispljuvavanju pljuvake, poto se u njoj nagomilava o g r o m n a koliina tetnih materija. Na primer, G. P. M a l a h o v predlae sledei nain ienja pomou ulja. Biljno ulje (najbolje od suncokreta ili kikirikija) u koliini do 1 s u p e n e kaike staviti u prednji deo usta. Ulje treba sisati kao b o m b o n u . Ulje se ne srne gutati. Terapija sisanja primenjuje se v e o m a lako, s l o b o d n o , bez napora i traje 1 5 - 2 0 minuta. Ulje u p o e t k u postaje gusto, zatim teno, kao voda. Tu tenost treba ispljunuti. O n a treba da bude bela, kao m l e k o . A k o je tenost uta, p r o c e s sisanja nije doveden do kraja. Ispljunuta tenost je inficirana i t r e b a je ispljunuti u sanitarni vor ( W C solju). N a v e d e n u terapiju treba primenjivati j e d n o m d n e v n o , najbolje natate, a m o e i uvee pred spavanje. Za vreme sisanja ulja organizam se oslobaa tetnih mikroba, toksina, kiseline, pojaava se razmena gasova, aktivira se i normalizuje razmena materija. Treba imati u vidu, da pri primeni datog metoda mogu nastati trenutne komplikacije, naroito kod ljudi koji boluju od vie bolesti, to je rezultat slabljenja arita bolesti. O d l u k u o t o m e , koliko puta primenjivati ovu terapiju, ovek donosi sam, polazei od stanja vlastitog zdravlja. A k u t n a oboljenja lece se za d v e nedelje. Leenje hroninih oboljenja m o e trajati mnogo due. 251

Kod inficiranog korenja zuba esto nastaju razna Postavlja se problem da li odstraniti ili ne odstraniti zub?

oboljenja.

ienje prema metodu B. Bolotova B.V. Bolotov u svojim radovima predlae ekstrakte za ispiranje usta. Pripremanje ekstrakta: Staviti u pola litra votke pola ae istucanog korena idirota (Acorus calamus), dobro izmeati i ostaviti da odstoji 2 nedelje. Staviti u pola litra votke 10-20 grama sitno naseckanog propolisa, dobro promeati i ostaviti da odstoji 2 nedelje. Pomeati supenu kaiku ekstrakta od idirota i ajnu kaiku ekstrakta propolisa. Bolesne zube treba ispirati 1-3 minuta. Po pravilu bolovi se brzo stiavaju, a desni jaaju. Ispiranje treba da traje mesec dana. Zaustavlja se razvoj karijesa, paradentoze i drugih oboljenja u usnoj duplji. Propolis i alkaloidi idirota prodiru duboko u take bolnih zuba. ldirot anestezira (ini bezbolnim) korenje zuba, a propolis plombira mikronaprsnua. Bol u zubima prestaje. Ostali zubi jaaju i postaju sposobni za rad. Usna duplja se moe ispirati ekstraktima pri stavljanju proteze, kada su zubi izbrueni do privrivanja proteze, sve dok se na povrini zuba ne stvori zatitni sloj dentina i zubi ne prestanu da oseaj u toplotu i hladnou. Ispiranje ekstraktima primenjuje se pri pojavi karijesa, paradentoze, bolova na licu oko inervacije trojnog nerva, granuloma oko korenja zuba, ciste eljusti (vilice) i odontogene infekcije. Za ispiranje usta dobro je 3 - 4 puta dnevno posle jela ili ienja jezika koristiti istu vodu. Jogisti savetuju da se posle ienja usne duplje izvri dezinfekcija sunevim zracima tako to e iroko otvorena usta biti 1 minut izloena suncu ili kunoj ultravioletnoj lampi. 250

ienje organizma enjakom (belim lukom) G. P. Malahov predlae j o jedan nain i e n j a - pomou enjaka (belog luka). Svakoga dana ujutro oistiti usnu duplju na sledei nain. Tvrdu (bajatu) koru hleba natrljati enjakom i vakati dok se ona ne pretvori u tenost, koju treba ispljunuti. Posle toga oprati zube zubnom pastom i moe se jesti. Tako raditi j o 2 - 3 puta tokom 1-2 nedelje. Upotreba enjaka preporuuje se za vreme obnavljanja ishrane posle gladovanja radi leenja, to podstie unitavanje aktivirane infekcije i pojaava probavne sposobnosti organizma. U odnosu na to vano upozorenje - ne dozvoliti prepobuivanje ivotnog principa ui" ljutim ukusom enjaka. (Vidi odeljke ienje gladovanjem, Pritajeno (latentno) gladovanje.)

IENJE JEZIKA

Pri dijagnostici probavnog trakta stanje jezika r a z m a u a se kao indikator (pokazatelj) zdravlja. Taj indikator je objektivniji, nego indikacije drugih organa. Jezik treba da bude oien, kao zubi i usta. U narodnoj medicini i praksi jogista postoji nekoliko naina ienja jezika pomou vrhova prstiju ruku. Sastavite kaiprst, srednji i bezimeni prst, zavui ih dublje u grkljan i strugati dok se ne oisti koren jezika. Istovremeno treba da bude oiena od sluzi i lajma upljina oko jezika. Posle 1-2 minuta ienja istrljati jezik suncokretovim uljem. Povrina jezika, njegov koren i donji deo iste se 1-2 puta dnevno - rano ujutro, posle buenja i pred spavanje. Ujutro specijalno pripremljenom kaiicom za to sa glatkim rubovima, poev od korena jezika prema vrhu skidati talog - briljivo i oprezno. Posle toga isprati usnu duplju jednim od rastvora, navedenih u poglavlju ienje zuba. Takvom odravanju usne duplje veoma je dobro nauiti decu. Jezik je poeljno istiti isto toliko puta koliko i zube. Mnogi za to koriste ajnu kaiku, poeljno srebrnu. Nepce je takoe prekriveno otrovnim talogom i zahteva ienje. Ono se strue jastuiem (jagodicom) palca. Naravno, oieni talog za vreme svih opisanih manipulacija ispira se veom koliinom vode. (Vidi odeljke ienje gladovanjem ; Pritajeno (latentno) gladovanje.)

252

253

IENJE ZUBA

istucati i pretvoriti u praak. Staviti ga na vrh drvene etkice i dobro istrljati zube. M o e se istiti i obinom etkicom za zube, ali treba imati u vidu da proces bilo kakvog ienja zuba treba da traje ne 2 0 - 3 0 sekundi, ve najmanje 2 minuta.

Jedan od izvora infekcije i samotrovanja, otvoren za sve vrste mikroba, naroito gnojne bakterije, jeste usna duplja. Infekcija kroz usta je veoma esta. Kao s t o j e uoeno medicinskim istraivanjima, kolonije infektivnih mikroorganizama pogubno deluju ne samo na zube, ve i na organizam u celini. _ , , Karijes i piorea mogu biti uzrok nastanka mnogih tekih oboljenja, kao to su: artritis, endokarditis, funkcionalni poremeaj oiju, uiju, nosa, hipertonija, prisustvo toksina u krvi, ozbiljni poremeaji u funkciji bubrega, srca, eluca i creva. Hronina nesvarljivost eluca u mnogim sluajevima nastaje usled nepotpunog vakanja hrane i ima za posledicu promenu zuba. Dentisti nisu u stanju da utiu na slabu konstituciju zubi, z b o g ega se zubi kvare.

ienje p r e m a m e t o d u O . Jelisejeve Lekar O. Jelisejeva preporuuje da se zubi iste i usta ispiraju ujutro i uvee, a j o b o l j e - p o s l e svakog uzimanja hrane. Preporuuje da se zubi iste smeom sode i soli uzetih u jednakim koliinama. Soda stvara kiselo-alkalnu ravnoteu kod oksidaciono-trulenih procesa u zubima i desnima. So, kao hipertonini rastvor, izvlai iz depova u desni gnoj, ostatke hrane i mikrobe. Desni treba ispirati sledeim sredstvima: ekstraktom ruse: ajnu kaiku isitnjenih suvih listova (korenja) preliti sa 1 aom (200 mililitara) kljuale vode i ostaviti da odstoji 20 minuta. Ispirati 1-2 puta dnevno grlo, usta i zube, ali tu tenost ne s m e m o piti; vodom od enjaka: renji enjaka srednje veliine istucati, preliti kljualom vodom, ostaviti da odstoji 15-20 minuta i zadrati u toplom stanju do 40 C (moe se prekriti pekirom), procediti i time ispirati grlo, usta i zubi. Najbolje je ujutro ispirati ekstraktom ruse, a uvee pred spavanje - ekstraktom enjaka; urinom (vlastitom svezom mokraom): oni, koji su savladali psi hiku barijeru, jutarnjom srednjom porcijom mogu ispirati grlo, usta i zube; odvarom od hrastove kore: pola ajne kaike isitnjene kore preliti sa 1 aom kljuale vode i prokuvati 2 - 3 minuta, ostaviti da odstoji 15-20 minuta, a zatim isprati grlo usta i zube. Naroito je koristan kod desni koje su mlitave i koje krvare. Svi navedeni naini ispiranja pomau pri leenju i profilaksi angine, stomatitisa, gingivitisa, paradentoze i karijesa zubi. Kod paradentoze drevnoistona medicina savetuje masau desni prstima uz upotrebu smee od samlevene morske soli, biljnog ulja i pepela, dobijenog od sprene kore plavog patlidana. Jogisti predlau da se zubi, ukoliko nemamo granicu, iste prstima, a umesto paste da se koristi sitna so i biljno ulje. Ruski banjski lekar s kraja XLX - poetkom XX veka M. P l a t e n smatrao je da su penine mekinje najbolje sredstvo za ienje zuba i upozoravao je da se ne upotrebljavaju sredstva koja sadre kiseline i sapun. 255

ienje z u b a p o m o u etkice z a z u b e Mnogi narodi umesto etkice za zube upotrebljavaju meke materijale biljnog porekla, koji imaju opora svojstva. To mogu biti mladi izdanci od kruke, lipe, pomorande, stabljike celera, argarepe, izdanci crne ribizle^ kartopa, oskorue, limunovca (Schisandra chinensis), kedra itd. tapi treba da bude duine 15-18 centimetara i prenika 5-6 milimetara i obavezno od svee biljke. Moe i polusuv, ali prethodno natopljen u vodi. Jedan kraj tapia savakati, dok se ne dobije etka. vakanje tapia je odlino za jaanje zuba. Posle 2 - 3 upotrebe takvu etkicu treba baciti.

ienje p o m o u p r a k a z a z u b e Za ienje zuba moe se koristiti fabriki praak za zube. Rezultat e biti bolji ako se u praak doda 10% (od ukupne mase) istucanog (izdrobljenog) kvasca. N. S e m j o n o v a preporuuje da se upotrebljava praak pripremljen na sledei nain. Uzeti kvasac (10%) i dumbir (90%). Pomeati ih, 254

P r e m a miljenju prirodnjaka, izbegavanje ih smanjenje karijesa, moe se postii redovnim uzimanjem hrane u vidu sveeg voa i povra. Japanski istraivai doli su do zakljuka da se zubi mogu zatitit, od kvarenja pijenjem oljice zelenog aja posle svakog uzimanja hrane. Ekstrakt od zelenog aja spreava razmnoavanje mikroorganizama koji razjedaju zubni emajl.

IENJE GRLA

Ispiranje grla prema metodu V. Ivanenka Ujutro i uvee treba vriti prekaljujue ispiranje travama, stalno smanjujui temperaturu rastvora. Sastav trava za zdrave ljude: cvetovi nevena 1 deo, lie podbela, trave kantariona i alfije po 2 dela. Sastav trava za obolele ud /ironinog tonzilitisa: korenje idirota i trave od srdobolje (Potentilla tormentilla, Maranta /Aepinia/ G a r a n g a ) po 2 dela, omana (Inula helenium, I. britannica) i konjskog kiseljaka (Rumex confertus) - po 1 deo. Korenje preliti sa 2 ae vode i kuvati 15 minuta. Pripremiti smeu (u delovima): list eukaliptusa - 2, seme lana - 1, cvetovi kamilice - 2, cvetovi lipe - 2. Sve isitniti. Supenu kaiku smee preliti sa 200 mililitara kljuale vode u porculanskoj posudi. Ostaviti da odstoji pokriveno porculanskom tacnom 30 minuta. Procediti kroz sito i ispirati grlo toplim ekstraktom 4 - 5 puta dnevno. Poslednje porcije treba polako gutati. Trajanje terapije - dve nedelje.
w

ienje grla kod hroninog tonzilitisa Kod hroninog oboljenja grla jedan sastav trave ne treba upot rebljavati vie od mesec dana. Treba ih menjati, primenjujui ispiranje kamilicom, alfijom, nevenom, solju, sodom i drugim sredstvima. Ako je bolest u poodmaklom stadijumu (dostigla kulminaciju), prvih dana treba ispirati grlo 5-6 puta smeom trava za obolele od hroninog tonzilitisa, i to u toplom stanju. Osim toga, treba primenjivati prost i istovremeno veoma efikasan starinski nain, danas nezaslueno zaboravljen disanje nad parom. U lonac sa 1 litrom vode staviti 2 - 3 neoiena krompiria i emajlirano lone sa 1 gramom propolisa. Kada voda provri u lone sa propolisom dodati po supenu kaiku kamilice, vranilove trave, alfije, ubra, kantariona, eukaliptusa, nane i melise (Melissa officinalis). Pokrivi glavu i lonac pekirom, udisati paru u trajanju 10-15 minuta. Terapiju ponavljati 3 - 4 puta dnevno. Korisno je j o nekoliko minuta udisati miris sveeg soka od enjaka. 257

256

 Ne urei se, briljivo vaui, pojesti limun zajedno sa korom. Moe se pojesti samo kora, ali od dva limuna, s t o j e ak efikasnije. Posle terapije nita ne jesti 1 sat, to e omoguiti da eterina ulja i limunska kiselina proiste krajnike i grlo. Terapiju ponoviti posle 3 sata. Ne zaboraviti da limun dobro operemo sapunom. J. A. A n d r e j e v za poetni stadij um upale krajnika ili A R O (akutno respiratorno oboljenje) preporuuje da se 3 puta dnevno ispiraju nos i grlo sledeim rastvorom: u 200 mililitara mlake vode dodati po pola ajne kaike soli i sode i 1-2 kapi joda. Postoje takode vebe, koje potpomau leenje upale krajnika i limfnih vorova oko uiju: 1) ispraviti glavu, zaturiti jezik unazad i njime uprti u nepce na 5-10 sekundi, posle ega se opustiti; 2) nakloniti glavu i odupreti se podbratkom na jamicu izmeu kljunjaa, isplaziti jezik s t o j e mogue vie unapred i zadrati ga u takvom stanju 5 - 1 0 sekundi. ienje p o m o u joga vebi P o z a l a v a " . esti na pete, ruke ispruiti iznad kolena sa dlanovima nadole i rastavljenim prstima. Otvoriti oi, to vie otvoriti usta, isplaziti jezik, trudei se da njime dodirnemo podbradak. Istovremeno, to je mogue j a e , do drhtanja, na 5-10 sekundi napregnuti miie ruku, vrata i lica, koncentriui naprezanje na grlo, a zatim se opustiti.

IENJE BIOENERGETSKIH POLJA

Jedna od najvanijih mera ienja jeste ienje energetskih polja (vidi poglavlje Energetska tela oveka). Energetska polja, koja okruuju fiziko telo oveka, podlona su zagaenju, kao i fiziki organizam.

ienje p r e m a m e t o d u G . M a l a h o v a G. P. M a l a h o v predlae najprostiji i najefikasniji nain ienja energetike. Pronai drvo koje usisava" i predaje" energiju. S tim u vezi izrezati traku od folije-staniola (od okolade, bombona) duine 10-15 centimetara i irine 2 - 5 milimetara. Uzeti traku zajedan kraj kaiprstom i palcem i polako prii drvetu. Ako obeeni kraj trake od staniola pone da se otklanja prema drvetu, znai da drvo ima usisavajua" svojstva, ako je obrnuto - pothranjujua" svojstva. Za ovu vrstu ienja moe nam posluiti klatno ili ram. Ne prilaziti malom, a takode ni bolesnom drveu, oni imaju malo energije. Prilaziti velikom i lepom drveu. Kada pronaemo takvo drvo, treba se druiti" sa njim. Pokloniti mu panju, pozdraviti ga, oprostiti se od njega pri odlasku, zahvaliti mu se, biti otvoren sa njim, kao sa dobrim drugom. To e nam omoguiti da stupimo u snanu energetsku razmenu (nije bez razloga Buda postao svetac ispod clrveta). Drvo e nam rado predavati svoju energiju i dobijae j o veu, to e se blagotvorno ispoljiti na njemu. Za kontakt sa drvetom mogu se odabrati etiri poloaja tela. 1. Stati uz drvo i leima se nasloniti na stablo. U tom poloaju leci se nervni sistem. 2. Stati uz drvo, okrenuti se prema njemu licem, grudima i stomakom i prisloniti se uz njega. Noge postaviti ili sa obe strane stabla, ili ih sastaviti i udaljiti na pola metra od stabla. Takav kontakt j a a vegetativni nervni sistem, koji upravlja disanjem, probavom hrane i funkcijom organa za razmnoavanje. 3. U kineskoj medicini sa drvetom postupaju na sledei nain: mukarci stoje naslonjeni leima uz drvo, a ene - licem, i obuhvataju drvo rukama. 4. Ljudi koji imaju dobru osetljivost dlanova, mogu da rade sa drveem na sledei nain. Stati na 1,5 metar od drveta, okrenuti dlanove 259

258

prema njemu i polako prilaziti drvetu. Ve na rastojanju od 1 metra osetiemo toplotu i peckanje na dlanovima. To znai da je od drveta prema nama pola energija. Energiju treba odbacivati kada imamo viak energije u organizmu, koja se ispoljava kroz glavobolju, neurozu srca, osteohondrozu, drhtavicu, bolove u jetri, a takoe kod upala, opekotina i trauma. Pothranjivanje' energijom treba vriti kada se osea njen nedostatak u organizmu. To se ispoljava kroz este angine, prehlade, poremeaje u eludano-crevnom traktu, artritise, kao i kod hroninih oboljenja. ienje polja od negativne energije podstie noenje predmeta boje sunca, na primer, zlata ili ilibara.

M e t o d ienja spoljanjih manifestacija oveka prema metodu G. Malahova 1. Motiviite se na ushienje (oduevljavanje) svim to oseate. 2. Sve oseaje pri hvatajte kao predivne, unutranje i slavite ih. 3. Ukljuite muziku i zauzmite oputen poloaj, najbolje lei i zatvoriti oi. 4. Ponite da vrite cirkulatorno disanje, lagano, jednostavno i samoreguliue. Kod vas ne srne da se pojavi efekat napumpavanja" plua. Usled nekoliko brzih udisaja plua e se napuniti do maksimuma, a zatim uradite prinudni otegnut izdisaj. Izdisaj je spontan i oputen, uspeva posle brzog i aktivnog udisaja. 5. Sve to se javi u naim mislima (strahovi, preivljavanja itd.), sve to opaamo i oseamo u fizikom telu (na primer, j a k lokalizovan bol kao da vam je zabijen kolac u telo), predstavlja za nas blaenstvo. Mi se k u p a m o " u beskrajnom okeanu raznovrsnog blaenstva, oseajui i doivljavajui svaki i najmanji njegov detalj. 6. Sve to radimo (spontani pokreti, krici itd.), ide u prilog ienju organizma od poroka (gadosti). 7. Seansu ienja zavriti tek posle aktiviranja dovoljne koliine psihikih stega (barijera), tj. onoga stoje izalo" na povrinu i izbaeno napolje. Rezultat je da emo se izvanredno oseati, oseaemo neko unutranje osloboenje i lakou.

da stvarno doivimo tu vrstu straha to je mogue jae. Zato je to potrebno? Ne treba zaboraviti da svaki negativ ima u podsvesti svoje arite". I kada zamiljamo situaciju vezanu za konkretni negativ, to arite" se aktivira i poveava se oko njega energija. Upravo tu ener giju treba odstraniti. Zamislimo aktivirano arite", duboko udahnimo kroz nos i isto v r e m e n o zamislimo kako sa udisajem izvlaimo energiju iz arita". Zatim izdahnimo kroz usta i istovremeno zamislimo, kako tu negativnu energiju izdiemo kroz usta u prostor. Zatim posmatrajmo kako gori" taj oblai energije. Ciklus treba ponoviti nekoliko puta. Pomou te terapije donekle smanjujemo ivotnu aktivnost arita", liavajui ga hranljive energije. Isto uraditi i sa drugim negativom. Na primer, mui nas misao to smo uvredi li nekog oveka. Z a m i slimo tog oveka i ponimo da doivljavamo uvredu sa to veom snagom. Posle toga primenimo istu terapiju, kao s t o j e opisano. U drugoj etapi zamislimo, obrnutu situaciju - kako elimo da se p o n a a m o . Jasno i slikovito kao u prvom postupku. Zamiljajmo da idemo liftom, ne oseajui nikakav strah, ve obrnuto, zahvalni smo mu za ivotne lekcije, uvaavamo ga i pozitivno smo raspoloeni prema njemu. Pozitivne emocije potiskuju negativne i j o vie slabe arita". Obe etape traju najvie 15-20 minuta i sve su efikasnije to su nae aktivnosti vie emocionalno obojene. Metod se moe primenjivati poje dinano za reavanje bilo kojih problema, vezanih za negativnosti u podsvesti, meu kojima su puenje i alkoholizam.

Odbacivanje negativne energije Ako nam se uini d a j e negativna energija ve uspela da utie na nas, probajmo da je odbacimo. To je posebno efikasno u prisustvu oveka koji pokuava da utie na nas. N e m o j m o strahovati to e nam reakcije biti udne. Na kraju krajeva, za nas je vanije da sauvamo vlastitu duevnu ravnoteu! Prema tome, sta nimo licem prema oveku, koji tek to je pre uzeo od nas energiju i otetio omota naeg energetskog polja. Stanimo uspravno, malo ras tavimo noge i rairimo ruke u stranu. Polako udiui treba podii ruke uvis tako da polako u vazduh u opiemo veliki polukrug. Ispruimo ruke iznad glave. Nemojmo ih pomerati. Na trenutak ostanimo nepomini u tom stavu, zadr-

ienje polja prema metodu B. Aranovia U prvoj etapi posmatramo,odnosno jasno zamiljamo taj negativ kojeg hoemo da se oslobodimo. Na primer, strano nam je da se vozimo liftom. U takvoj situaciji treba zamisliti sebe u liftu i potrudite se 260

261

z i m o disanje pri u d i s a j u - t o je momenat kada smo sebi postavili zatitu, izjednaili svoje biopolje (bioloko polje). Unutranja energija je u ravnotei, energetski tokovi, vezani sa svim akraina, zatvorili su se u nekoliko prstenova. Potom naglo treba spustiti ruke nadole, sagnuti se u pojasu i umno izdahnuti vazduh: A-a-ah!" Pri tome je vano ne samo da uradimo brz pokret, ve i da se trenutno opustimo. Tek tada se sa sigurnou moe reci, d a j e odbacivanje" negativne energije uspelo. Zatim m o e m o odmah ui u drugu sobu ili izai na ulicu. Bie nam mnogo lake.

po ruci, prolazi kroz akru srca i pri usporenom izdisaju produava kretanje po levoj ruci i odlazi kroz levi dlan u vatru. Na taj nain, zatvaramo vatreni krug koji prolazi kroz nau sranu akru i potpuno nas isti. Pre meditacije u mislima ili naglas izgovoriti drevnu slovensku zakletvu vatri: Due vatre, ja i ti smo j e d n o , ui u mene, postani ja i oisti me".

ienje p o m o u s u n c a Radi punjenja energetskim vibracijama Sunca okrenuti se licem prema njemu (ak i ako se nalazi iza oblaka) i ispruiti ispred sebe ruke sa dlanovima napred. Zatvoriti oi i u mislima se obratiti Suncu sa molbom da nas napuni ivotnom sunanom energijom, da vam daruje zdravlje i snagu. Posle izvesnog vremena osetiemo na dlanovima toplotu ili peckanje. Moemo osetiti kao neki pritisak na dlanovima, usled ega ruke poinju da se pomeraju, a itavo telo proima drhtavica. Posle toga nastupa oseaj neuobiajenog spokojstva. Zahvalivi.se u mislima Suncu, prekinuti meditaciju.

Raspodela energije Uspraviti se i sastaviti noge. Udahnuti polako i duboko kroz nos. Istovremeno, podigavi se na prste nogu, dlanovima obeju ruku, poev od pupka, praviti pokrete kao da razgremo vazduh oko sebe (si. 40). Kada ruke idu nadole, polako izdisati kroz usta i oputati se. Vebu uraditi 7 puta.

ienje organizma pomou energetskih polja Stati, rairiti noge u irini ramena. Dlan leve ruke staviti na grudi. Udahnuti. Istovremeno dlanom desne ruke opisati krug oko glave, poevi od ela. Posle opisivanja kruga isturiti desnu nogu u stranu i spustiti desnu ruku nadole, proprativi pokrete naglim izdisajem. Z a m i sliti da tim pokretima izbacujemo iz organizma bolesti, negativne e m o cije i sve to je negativno. Zatim okrenuti desnu ruku sa dlanovima nagore i udiui uraditi pokret rukom prema sebi, dodirujui se prstima ruku izmeu obrva. Pri tome zamiljati da tim pokretima u akru (prema indijskoj medicini i filozofiji: centri energije u telu, koji odgovaraju razliitim nivoima svesti. Fizioloki odgovaraju lezdama sa unut ranjim luenjem) izmeu obrva unosimo jako energetsko punjenje (potencijal) iz harmoninih vibracija okolne prirode. Zauzeti poetni poloaj i napraviti krune pokrete obema rukama oko sunanog spleta. Iste pokrete ponoviti u levu stranu. Vebe raditi naizmenino 7 puta.
81

ienje o d u r o k a Naliti u lavor hladnu vodu do lanaka nogu, staviti u nju pregrt soli i stajati u njoj najvie 10 minuta. Za to vreme iz nas e izai sva negativna energija. Ako due stojimo poee da odlazi i pozitivna energija. Temperatura vode treba da bude takva da ne oseamo teskobu. Stojei u vodi, zamislimo da sve loe odlazi u vodu. Moe se u ruke uzeti sveca. A l i j e ne smemo gasiti, ona mora da izgori do kraja.

ienje p r e m a m e t o d u P. I v a n o v a Uenje P. K. I v a n o v a e d o " je ceo kompleks radnji, kojih ovek treba strogo da se pridrava da bi oistio svoje telo i duh od prljavtine. Dvanaest pravila eda": 1. Dva puta dnevno kupati se u hladnoj vodi, da bi nam bilo dobro. Kupati se m o e m o u: jezeru, reci, kadi, tuirati se ili polivati. To su nai uslovi. Toplo kupanje zavriti hladnim. 2. Pre kupanja ili posle njega, ako je mogue, izai u prirodu. Stati bosim nogama na zemlju, a zimi na sneg, makar na 1-2 minuta. Udahnuti nekoliko puta vazduh kroz usta i u mislima zaeleti zdravlje. 3. Ne upotrebljavati alkohol i ne puiti. 263

ienje pomou vatre esti udobno ispred vatre i gledati u vatru poluzatvorenih oiju. Ispruiti ruku prema vatri sa dlanovima napred. Pri laganom udisanju zamisliti da proiavajua energija vatre prodire u na desni dlan, ide
K1 Primedba prevodioca.

262

4. Potruditi se da makar jednom nedeljno budemo potpuno bez hrane i vode: od petka u 18-20 asova, do nedelje u 12 asova. Ako nam je to teko treba izdrati barem 24 sata. 5. Bilo kod dana do nedelje u 12 asova izaimo bosi u prirodu - pa malo udisati vazduh i zamiljati d a j e to praznik naeg rada. Posle toga m o e m o jesti sve to nam se dopada. 6. Treba voleti prirodu koja nas okruuje. Ne pljuvati okolo i ne ispljuvavati iz sebe nita. Priviknuti se na to - zdravo j e . 7. Pozdravljati se sa svima uvek i na svakom mestu, naroito sa starijim ljudima. Ako hoete da budete zdravi - pozdravljajte se sa svima. 8. Pomaite ljudima, koliko moete, naroito siromanim, bolesnim, ponienim i koji su u nevolji. Raditi to sa radou. Pomaite im u nevolji duom i srcem. Stei ete U njima prijatelje i pomoi svetske napore za mir! 9. Pobediti u sebi tvrdiluk, lenjost, samozadovoljstvo, pohlepnost, strah, licemerje i gordost. Verujte ljudima i volite ih. Ne govorite o njima nepravedno i ne uzimajte blizu srca loa miljenja o njima. 10. Oslobodite svoju glavu od misli o bolestima i smrti. To je vaa po bed a. 11. Misli ne odvajajte od rada (postupaka). 12. Prepriavajte i prenosite iskustvo ovog rada, ali se nemojte hvaliti i ne uznosite se time. Budite skromni.

ienje pomou joga vebi ava asana Nain vebanja 1. Lei na leda, noge sastaviti, ruke pruiti du tela, oi zatvoriti. R u k e treba postaviti tako da dlanovi lee na rebrima. Paleve obeju ruku podii uvis. 2. Napregnuti telo, istegnuti noge, ruke priljubiti uz kukove i odje dnom opustiti itavo telo. Poetnicima ponekad treba mnogo vremena da savladaju ovu asa nu. Zatim postepeno (to zavisi od uvebanosti Sava asane) postie se trenutno oputanje itavog tela. Postoji mnogo naina za oputanje tela. Njihovo opisivanje ponekad zauzima nekoliko stranica. Jedna od vari janti je ova. U oputenoj pozi koncentrisati panju na muskulaturu grudnog koa i opustiti je. Zatim u mislima opustiti stomane miie. Preneti panju na donje ekstremitete. Miie oputati od vrhova prstiju leve noge i postepeno doi do kukova. Isto uraditi sa desnom nogom. Posle toga koncentrisati se na vrhove prstiju desne ruke; postepeno se kretati po

ruci, oputati j e , ukljuujui kljunjau i lopatice. Isto uraditi levom rukom. Zatim preusmeriti panju na vratne miie, podbradak, usta, obraze, nos, oko oiju, na miie ela, temena, zatiljka i uiju. elo se, za razliku od itavog tela, oputa na drugi nain. Na elu se ne srne izazivati toplota i teina - ono mora biti prohladno. Jo j e d n o m u mislima opustiti unutranje organe stranjice, sto maka, grudnog koa, grla, opustiti kimenu modinu mozak, i sve nerve. Usled toga opustie se itavo telo. Treba da se pojavi oseaj toplote u rukama i nogama (kivni sudovi se ire, pojaava se krvotok kroz udove). Na kraju treba koncentrisati panju na deo tela oko srca. Opisana tehnika oputanja u poetku traje 10-15 minuta, a zatim se skrauje do 3 - 4 minuta. Kada se to usavri, oputeno stanje moe se postii j o bre - skoro trenutno. Poto potpuno osvojije tehniku oputanja, moete prei na sledeu etapu - pozu mirovanja". Opustiti telo, osetiti hladnou na elu. Zadrati se u oputenom stanju i ne otvarajui oi, zamisliti plavo nebo bez oblaka. Izazvati oseaj letenja, zamisliti kako isparavamo u tom plavom bezoblanom nebu. U tom stadijumu treba da se izgubi oseaj vlastitog tela. ovek prelazi u besteinsko stanje. Zamisliti svuda oko sebe - gore, dole, sa strana - beskrajno plavo nebo. Udahnuti, podii ruke uvis i protegnuti se itavim telom, kao posle spavanja, polako esti i otvoriti oi. Ne preporuuje se iz te poze izlaziti naglo. Disanje mora biti - slobodno, kroz nos, ritmino, u intervalima i ne duboko. Ta poza pomae da se otkloni umor, da se zaspi u bilo kojoj situaciji, da se izazove oseaj svezi ne. Oslobaa od nervoze, hroninog stresa i ispoljava oputajue dejstvo na svaki deo tela. Ta poza zahteva mnogo vebanja. Moe se rei da su to naa vrata", koja nas vode prema harmoniji tela, psihi i prirodnosti.

264

265

OBOLJENJA I IENJE ORGANIZMA

toka, kao rezultat dehidracije organizma (uporna, esta povraanja i prolivi), zapuenjem mokranih kanala (na primer, kamencem, zaraslim suenjima itd.) ili oboljenjima i tekim traumama bubrega. Anuriju esto prouzrokuju vanbolniki septini abortus, trovanja solima olova, surogatima alkohola i drugo. (Vidi odeljak ienje bubrega i mok ranog mehura.)

Adenoidi
Adenoidi - hipertrofija krajnika (tonzila) nosnog drela. Obino nastaju posle preleanih infektivnih oboljenja, ponekad mogu biti nasledni. Najee se javljaju kod dece od 3 do 10 godina ivota. (Vidi odeljak ienje nosa.) Akutna respiratorna oboljenja (ARO) U akutna respiratorna oboljenja spada velika grupa infektivnih oboljenja, razliitih po dubini i stepenu rasprostiranja, koja napadaju disajni trakt. Oboljenja su manjevie propraena grozniavom reak cijom i simptomima toksikoza. Izvor infekcije kod svih A R O je bolestan ovek ili prenosnik virusa. Infekcija se prenosi vazduno-kapljinim putem. (Vidi odeljke ienje organa za disanje, ienje grla, ie nje nosa.)

Aritmija srca sa treperenjem pretkomora Aritmija srca sa treperenjem pretkomora je poremeaj normalnog ritma kontrakcija srca. Kod aritmije sa treperenjem pretkomora deo sranih kontrakcija nema efekta pri slaboj popunjenosti sranih komora, to jest propraen je malim sranim otkucajem i odsustvom pulsnog talasa (deficit pulsa). Aritmija sa treperenjem pretkomora se najee javlja kod aterosklerotine kardioskleroze, mitralne stenoze i tireotoksikoze. Aritmija se moe javiti u vidu pojedinanih napada, ali se najee uoava u stalnom obliku. Kod stalnog oblika treperenja sranih pretkomora sa relativno neuestalim (retkim) ritmom esto dolazi do potpune adaptacije na aritmiju i ovek zadrava sposobnost za rad. (Vidi odeljke ienje sudova; ienje sranog miia.)

Angina Angina je akutno opte infektivno oboljenje sa upalnim procesom u limfadenoidnom tkivu grla. Najee se susree upala nepanih kraj nika, a rede obolevaju drelni i jezini krajnici. Anginu prouzrokuju streptokoke, koje dospevaju u organizam spolja ili su stamo nastanjene u organizmu: u karioznim zubima, u lakunama (upljinama) " krajnika i nosnoj upljini. Veliki znaaj za nastajanje angine ima opte stanje organizma i funkcionalne sposobnosti njegovih zatitnih sila. Angina se najee javlja u rano prolee i u kasnu jesen. U zavisnosti od mesta nalaenja arita upale razlikuju se katarna, lakunarna i folikularna an gina. Angina je veoma opasna jer moe prouzrokovati komplikacije na bubrezima, zglobovima i srcu. (Vidi odeljke Rusko kupatilo; ienje grla; ienje nosa i Ruska parna banja (sauna).

Artritis Artritis je zapaljenjski proces koji zahvata zglobove. Za to oboljenje su karakteristini bolovi u zglobovima, naroito pri kretanju, esta ogranienja pokretljivosti zglobova, oteenost, promene oblika i kon tura (deformacija zglobova). Moe oboleti jedan zglob (monoartritis) i vie zglobova. (Vidi odeljak Poliartritis.) Uzroci nastanka artritisa m o g u biti opta infektivna oboljenja, u nekim sluajevima to je pove zano sa prisustvom arita infekcije u organizmu (na primer, reumatski poliartritis kod hronine upale krajnika). Neinfektivni artritisi nastaju usled poremeaja razmene materija (najee kod ljudi starijih od 40 godina), usled razliitih oboljenja nervnog sistema, poremeaja unu tranje sekrecije i profesionalnih oboljenja. Takvi artritisi se nazivaju artrozama. Traumatski artritis nastaje posle povreda, uganua i ranja vanja zglobova. Ponekad na bazi poveane osetljivosti organizma pre ma nekim materijama (na primer, na serum, lekove, neke hranljive produkte itd.) moe se pojaviti alergijski artritis.

A n u rij a Anurija znai prekid stvaranja mokrae i njenog dospevanja u mokrani mehur. Moe biti prouzrokovana poremeajem opteg krvo82 Primedba prevodioca.

Reumatoidni artritis Reumatoidni artritis je hronino upalno oboljenje sa oteenjem zglobova i njihovom progresivnom deformacijom, degeneracijom i sa prateim promenama na drugim organima. Najee se susree kod 267

266

ena. Kod oboljenja se uoava niz autoimunih poremeaja, konkretno, takozvani reumatoidni faktor. Ponekad se uoavaju samo neznatne promene u zglobovima sa blagom upalom i umerenom deformacijom. U drugim sluajevima javljaju se uestala dugotrajna pogoranja bolesti. Vaan simptom bolesti je oseaj unutranje sputanosti u zglobovima. Postepeno usled poremeaja kretanja nastaje atrofija miia. (Vidi ode ljke ienje zglobova; Opte ienje organizma.)

tako i izvan nje usled upalnih procesa. (Vidi odeljak ienje jetre, unog mehura i unih kanala.) Bazedova bolest Vidi odeljak Guavost difuzno-toksina Beona (ona mrena) B e o n a (ona mrena) je zamuenje ili oiljci na ronjai posle upalnih procesa, trauma i opekotina. (Vidi odeljak ienje oiju.)

Artroza Artroza je hronino oboljenje zglobova, propraeno promenama u vezivnim povrinama kostiju (hrskavicama). Moe nastati kao rezultat dejstva toksina mikroba (na primer, kod tifusa), posle traume zglobova (prelom zglobnih zavretaka kostiju, povrede zglobne hrskavice), kao i usled poremeaja razmene materija, naroito u starijem dobu. Mogua je i artroza sa deformacijama, koja najee nastaje u karlino-bedrenim i zglobovima kolena. Oboljenje se manifestuje bolovima pri kretanju, ogranienom pokretljivou zglobova itd. (Vidi odeljak ienje zglobova.)

A teroskleroza Ateroskleroza je oboljenje kivnih sudova (arterija), pri kojem d o lazi do taloenja materija slinih mastima (holcsterina) na njihovoj sluzokoi. Holesterin se obino sadri u krvi U odreenim koliinama. Kod nekih poremeaja razmene materija sadraj holesterina u krvi se poveava, on se taloi i skladiti na zidovima arterija - stvaraju se arita njegovog nagomilavanja. Najei uzroci, koji dovode do ateroskleroze, jesu spazme krvnih sudova i poveanje arterijskog pritiska (vidi odeljak Hipertonina bolest) usled nepovoljnih nervnih uticaja. Razvoj ateroskleroze takode prouzrokuje smanjenje funkcije titaste lezde (vidi odeljak Guavost difuzno-toksina). Prvenstveno se uoava oteenje krvnih sudova mozga, srca, bubrega i nogu. Kod ateroskleroze krvnih sudova mozga moe doi do njihovog prskanja (vidi odeljak In sult). Usled ateroskleroze krvnih sudova, koji napajaju srani mii, moe doi do stenokardije, infarkta miokarda i drugih oboljenja. Kod sklerotinog oteenja arterija na nogama javlja se slabost, bolovi i grevi u listovima nogu i poremeaj u hodanju (Vidi odeljke En darteritis obliterans i ienje krvnih sudova.) Atrezija unih kanala Atrezija unih kanala je uroeni nedostatak prirodnih otvora ili kanala upljih organa i krvnih sudova. Postoji potpuni nedostatak unih kanala ili delimina atrezija (neprohodnost) kako unutar jetre, 268

Bolest glista, helmintijaza Bolest glista, helmintijaza je oboljenje oveka, ivotinja i biljaka, prouzrokovano parazitskim crvima - helmintima (glistama). Poznate su sledee vrste glista: trematode, ili sisavci, cestode, ili pantljiare, nema tode, ili valjkasti crvi i akantocejali, ili strugai. U zavisnosti od uzroka bolesti i koji je organ napadnut u raznim organima i tkivima lokalizuju se razliite vrste helminata. Bolest je gotovo uvek propraena gubitkom teine, ak i u lakim sluajevima, manjim ili veim reakcijama nervnog sistema - optom iznemoglou organizma, vrtoglavicom, razdraenou i drugim simptomima. Pri parazitiranju glista u crevima javljaju se zatvori, prolivi, munina i rede povraanje; u jetri - utica i otoci; u pluima - kaalj. Cesto se smanjuje radna sposobnost, a kod dece se naruava fiziki i umni razvoj, usporava rast, polni razvoj, dolazi do poremeaja uma itd. (Vidi odeljak ienje od helminata (glista) i prostih organizama.)

Hot kin ova bolest Botkinova bolest je akutno virusno oboljenje sa izrazitim obo ljenjem jetre. Nazvana je po ruskom lekaru S. P. Botkinu, koji je utvrdio infektivni karakter tog oboljenja (vidi odeljak Hepatitis).

Bo tu lizani Botulizam je teko trovanje hranom, prouzrokovano toksinom botulinskih mikroba. Poznato je est tipova uzronika botulizma: A, B, C, D, E i F, od kojih svaki lui odgovarajui toksin. Botulizam se najee javlja kod ljudi koji koriste veu koliinu raznih konzerviranih pro dukata, naroito pripremljenih u domaoj reiji bez higijenskih i sani tarnih uslova. Toksin botulizma pri unoenju hranom prouzrokuje tro vanje organizma. Karakteristina osobina botulinskih toksina je da se oni ne razlazu u eludano-crevnom traktu pod dejstvom probavu ih sokova (fermenata), a toksin tipa E se ak aktivira tim fermentima i pojaava pogubno dejstvo na organizam. Mesto stalnog nalaenja irzro269

nika botulizma je tlo zemljita, odakle uzronici dospevaju u vodu, na svee voe i povre, u branljive produkte, fura (stonu hranu) ', a zatim u creva oveka i ivotinja, ptica, riba, gde se i razmnoavaju. Zato se mikrobi botulizma mogu rasejavati fekalijama ivotinja i oveka. Najkarakteristiniji simptomi oboljenja su: poremeaj vida, slabost u miiima, paraliza miia, oputenost gornjih onih kapaka, otezano gutanje, gubitak glasa, poremeaj nervnog sistema (vrtoglavica itd.). (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; ienje creva; ienje eludanog mehura i unih kanala; Jetre; ienje krvi.)

Laringitis) i traheje (vidi - Traheilis). Hronini bronhitis nastaje ili iz akutnog, ili kao posebno oboljenje usled dugotrajnog ili ponovnog dejstva istih faktora, koji uzrokuju akutni bronhitis. Pored toga, hronini bronhitis moe se razvijati sekundarno usled zastoja krvi kod oboljenja srca, iskrivljenja kime i tome slino. (Vidi odeljke ienje organa za disanje. ienje grla.)

Bradavice Bradavice su benigne (dobroudne) izrasline na koi u vidu t u m o r a (otoka), koje nastaju usled razrastanja sisastog ili ronatog sloja k o e . Postoje obine (ili vulgarne), pljosnate (mladalake), iljaste i starake bradavice. Uzrok pojave obinih, pljosnatih i iljastih bradavicaje infiltrirani virus. Infekcija se sa oveka na oveka prenosi neposrednim kontaktom, preko predmeta za domau upotrebu i vakcinisanjem (eanjem i tome slino, posle vakcine). (Vidi odeljak ienje koe.)

Burzitis Burzitis je akutni ili hronini zapaljenjski proces seroznih kesa koje razdvajaju miie ili tetive od kotanih povrina, preteno oko zglo bova. Prodiranje infekcije u kesu ili njena stalna traumatizacija dovode do razvoja upalnog procesa sa pojavom mekog elastinog tumora (oto ka) u kesi, napunjenog tenou. esto se susree burzitis na laktu, a takode iznad kolena (nastaje obino kod ljudi koji su profesionalno prinueni da se esto kreu na kolenima). (Vidi odeljak ienje zglo bova.)

Bronhijalna astma Bronhijalna astma je oboljenje koje se ispoljava povremenim napa dima guenja, razliitog intenziteta i duine trajanja (od nekoliko asova do nekoliko dana). Napadi su uslovljeni spazmom sitnih bronhija, oti canjem njihove sluzokoe i prestankom luenja obilne sluzi (zatvorom). Uzroci koji izazivaju bronhijalnu astmu mogu biti: nasledna sklonost, stanje nervnog sistema i poveana osetljivost organizma na neke mate rije ivotinjskog ili biljnog porekla - alergija. Tako, kod refleksne astme spazam bronhija nastaje usled nadraaja, koji se preko nerava prenose iz drugih organa (na primer, pri oboljenju nosa, unog mehura, enskih polnih organa itd.). (Vidi odeljke ienje organa za disanje; Opte iei ije orga 11 i zrna.)

Cistitis Cistitis je zapaljenjski proces mokranog mehura. Najee ga prouzrokuju bakterije, koje prodiru u mokrani mehur. U redim slu ajevima cistitis nastaje pri upotrebi rakije, antifriza i drugih materija, koje nadrauju sluzokou mokranog mehura. Infekcija moe prodreti iz bubrega ili mokranih kanala i polnih organa, ako imaju gnojno oboljenje. Nastajanje cistitisa pomau povrede sluzokoe mokranog mehura, naglo hlaenje tela (oko stranjice), zatvori, zadrka u mo krenju (anurija), mokrano kamenje, tumori i druga oboljenja mokra nog mehura, a kod ena upalni procesi polnih organa i trudnoa. Kod akutnog cistitisa se javljaju otri bolovi pri mokrenju, koje je veoma uestalo (ponekad svakih 5-10 minuta) i mutna (gnojna) mokraa. Kod hroninog cistitisa te pojave su manje izraene. Uzroci recidivnog (i hroninog) cistitisa mogu biti kamenje (vidi Litijaza mokranih kana la), tuberkuloza mokranog mehura, adenom prostate i druga oboljenja.

Bronhitis Bronhitis je zapaljenski proces bronhija - upala njihove sluzokoe. Jedno je od najeih oboljenja organa za disanje. Postoji akutni i hronini bronhitis. Akutni bronhitis obino nastaje usled infekcije i esto traje sa istovremenim oboljenjem gornjih disajnih puteva - slu zokoe nosa (vidi - Rinitis), grla (vidi - Foringitis), grkljana (vidi 83 Primedba prevodioca.

ir na elucu i dvanaestopalanom crevu ir na elucu i dvanaestopalanom crevu je opte oboljenje, ije je glavno ispoljavanje u stvaranju ira na elucu ili na dvanaestopalanom crevu. U redim sluajevima ir se moe pojaviti na dva ili nekoliko mesta, zahvatajui istovremeno i eludac i dvanaestopalano crevo. ir na elucu i dvanaestopalanom crevu je veoma rasprostranjeno obolje nje. Naroito je u porastu u godinama velike narodne bede i potresa. Mukarci obolevaju mnogo ee, nego ene. Nemogue je navesti 271

270

opti uzrok za sve sluajeve pojave ira. Posebno treba istai znaaj nervnih i psihikih faktora, koji prouzrokuju ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, kao to su: premor, slab san, nervno-psihika pre ivljavanja i drugo. Neredovno, bizo jedenje, ljuta hrana, hrana koja nadrauje, veoma visoka ili veoma niska temperatura hrane, zloupo treba alkohola i naroito puenje provociraju bolest ukoliko za nju postoje odreene predispozicije. Smenjivanje mirnih perioda sa peri odima pogoranja, koji nastaju najee u prolee ili jesen, posebno su karakteristini za ir na dvanaestopalanom crevu. Bolovi kod ira na elucu i dvanaestopalanom crevu skoro uvek su povezani sa uzima njem hrane, naroito grube, slane ili kisele. Bol se javlja ili ubrzo posle uzimanja hrane (posle pola sata - jedan sat), ili, obrnuto, kasnije - posle 2 - 3 sata (takozvani zakasneli bolovi), ili ak jo kasnije (posle 5 - 8 asova), to jest na gladan eludac (takozvani noni" ili gladni" bolo vi). Za gladne" bolove karakteristino je njihovo znatno ublaavanje neposredno posle jela. (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; Opte ienje or ga 11 iz ni a.

Dijabetes Dijabetes je bolest kod koje je izraen poremeaj razmene materija, pre svega - ugljenih hidrata sa povienim nivoom eera u krvi. Bolest je uslovljena nedostatkom hormona pankreasa (guterae) u organizmu - insulina. Ponekad je razvoj bolesti povezan sapreleanom infekcijom, psihikom traumom, pankreatitisom i tumorom pankreasa. esto se dijabetes javlja pri debljanju i nekim drugim endokrinim oboljenjima. Za bolest su karakteristini e, izluivanje velike koliine mokrae, poveanje sadraja eera u krvi i pojava eera u mokrai. (Vidi odeljke ienje endokrinog sistema, Opte ienje organizma.)

miak (hordeolum) miak (hordeolum) je akutna gnojna upala kese dlake i lojne lezde trepavice, koja se nalazi na kraju onog kapka (spoljanji miak), ih upala mejbomieve lezde (unutranji miak). miak uglavnom nastaje usled inficiranja stafilokokom. esto je propraen znatnim otokom onog kapka i vezivne opne oiju (vidi Konjunktivitis). Oboljenja koja predisponiraju miak su: naruavanje razmene materija, avitaminoze, malokrvnost, opta iscrpljenost, eerni dijabetes i druga. (Vidi odeljke ienje oiju; ienje krvi; ienje endokrinog sistema.)

Dijateza Dijateza je predisponirano stanje organizma za j e d n e ili druge oboljenjske procese. Kod ljudi, koji pate od dijateze, faktori okolne sredine, koji su obino potpuno bezopasni za veinu ljudi, mogu pro uzrokovati j e d n a ili druga oboljenja. Dijateza je esto uroeno i nasleeno stanje organizma. Poznato je mnogo tipova dijateze (eksudativno-kataralna, alergijska, spazmofilina, nervno-artritika), ali po sebnu grupu ini heinoragina dijateza. (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; ienje krvi.)

Dermatitis Dermatitis je zapaljenjski proces koe, prouzrokovan spoljanjim dejstvom na kou raznovrsnih nadraivaa - hemijskog, fizikog, meha nikog, temperaturnog, svetlosnog, kao i materija biljnog porekla. Derma titis se karakterie jarkim upalnim crvenilom, otokom, naduvenou i poveanjem temperature koe, oseajem vreline, peenja i svraba. Kasnije se mogu pojaviti sitniji i krupniji mehurii, napunjeni prozranom tenou. Otvarajui se, oni stvaraju vlane delove koe, na kojima se zatim pojavljuju krljuti i kiastice. Kod intenzivnijeg i dugoUajnog dejstva nadraivaa moe doi do znatnog oteenja i dubljih slojeva koe sa stvaranjem gnojnih rana (ireva). Intenzitet i trajanje upalnog procesa kod dermatitisa zavise ne samo od osobina, snage i dirine dejstva nadraivaa, ve i od mesta na kome deluje, a najvie od opteg stanja organizma i nervnog sistema u momentu oboljenja. (Vidi odeljak ienje koe.) 272

Hemoragina dijateza Hemoragina dijateza objedinjava grupu razliitih stanja organiz ma, propraenih sklonou organizma hemofiliji - izlivima krvi u tkivu i krvarenjima. Krvarenja ili izlivi krvi mogu se pojaviti iznenada, bez vidljivog uzroka ili pod uticajem neznatne traume (povreda, posekotina). Krvoprolie se ispoljava na koi i sluzokoi u vidu malih takastih ili krupnijih modrica. Krvarenje moe biti iz nosa, unutranjih organa (eludac, creva, materica). Hemofilija je vezana za poremeaj sistema koagulacije krvi i promene na zidovima krvnih sudova - nji hovom poveanom propustljivou za krvna zrnca ili smanjenom otpornou kivnih sudova na traume. (Vidi odeljke ienje krvnih sudova; ienje krvi; ienje koe.)

Dispepsija Dispepsija je oboljenje eludano-crevnog trakta kod dece ranog uzrasta, najee u prvoj godini ivota, propraeno prolivima, uestalim podrigivanjem hrane i povraanjem izvesno vreme posle hranjenja. Uzroci su: nepravilno hranjenje deteta, poremeaj reima nege, crevna infekcija i razliita druga oboljenja. Osnova bolesti je smanjenje fermentativne funkcije eludano-crevnog trakta, pojaanje procesa vrenja 273

sa stvaranjem velike koliine gasova i smanjenje asimilacione funkcije Creva. (Vidi odeljke ienje creva; ienje eluca i pankreasa; ie nje krvi.)

Ezofagitis Ezofagitis je zapaljenjski proces sluzokoe jednjaka. Akutni ezo fagitis nastaje usled mehanike ili termike povrede sluzokoe jednjaka, a takode kod nekih infekcija. Javljaju se bol i poremeaj u prolasku hrane kroz jednjak, povraanje sa luenjem lepljive sluzi, ponekad sa primesom krvi. Moe se javiti i groznica. Hronini ezofagitis moe nastati od ljutih jela, u drugim sluajevima on prati lokalne povrede, na primer, kod kile otvora dijafragme jednjaka. Uzroci oboljenja mogu biti nedostatak vitamina (vitamini A, B, C) i prekomerua upotreba alkohola. Oboljenje se ispoljava kroz oseaj teine i bola u jednjaku, recidiv (podrigivanje) i goruicu. (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; Opte ienje organizma.)
v 84

nepodudarni su. Naglo pregrevanje organizma ili njegovo hlaenje moe podstai razvoj enteritisa, a est uzrok enteritisa je prisustvo glista u crevima. Akutni enteritis karakterie se prolivima, bolovima uglav n o m na sredini stomaka, povraanjem (naroito kada se istovremeno boluje od gastritisa). Ponekad tim simptomima prethodi iznemoglost, gubitak apetita, munina i poviena temperatura tela. Za hronini enteri tis karakteristini su prolivi, koji se javljaju ujutro i ubrzo posle jela, kranje u crevima i bolovi u stomaku. Prolivi se ponekad smenjuju sa zatvorima, a este su munine i recidiv (podrigjvanje). (Vidi odeljke ienje creva; ienje eluca i pankreasa; ienje od helminata (glista) i prostih mikroorganizama.)

Endarteritis obliterans Endarteritis obliterans je oboljenje kod kojeg dolazi do suavanja arterija usled upale njihovih unutranjih sluzokoa sa naknadnim sras tanjem (obliteracija). Prvenstveno obolevaju donji udovi. Uglavnom obolevaju mukarci ( 9 8 % obolelih). Puenje, suvino hlaenje orga nizma i infektivna oboljenja (konkretno, pegavi tifus), a takode ravni tabani pomau razvoj endarteritisa obliterans. Takozvani arteriosklerotini oblik tog oboljenja nastaje kod opte ateroskleroze. U poetnom stadijumu oboljenje se manifestuje brzim umaranjem donjih ekstre miteta, bolovima i grevima (posebno nou) u miiima listova nogu, hlaenjem stopala i bolovima u pojedinim prstima nogu. Dalje se uz to prikljuuje simptom takozvane naizmenine hromosti, kada ovek p o vremeno hrama na bolesnu n o g u (Vidi odeljke ienje krvi; ienje lovnih sudova; Opte ienje
v

Faringitis Faringitis je zapaljenjski proces sluzokoe grla. Akutni faringitis je najee infektivnog porekla. Predispozicioni uzroci: prehlada, disanje na usta i drugi. Manifestuje se oseajem stivoe u grlu, blaim bolom pri gutanju, koji se prenosi u uho, crvenilom sluzokoe. Hronini faringitis nastaje pri stalnom disanju kroz usta, usled gnojnih oboljenja maksilarnih sinusa, hroninog tonzilitisa, a takode pri oboljenjima sa poremeajem razmene materija, zastojnih pojava u venoznom sistemu vrata, oboljenjima bubrega i eludano-crevnog trakta, prekomemog puenja i kouzLuniranja alkohola. (Vidi odeljke ienje grla; Opte ienje organizma.)

organizma.) Enteritis Enteritis je zapaljenjski proces sluzokoe (katar) tankog creva. Proces se obino odvija sa istovremenom upalom sluzokoe tankog i debelog creva (gastroenteritis), ili celog eludano-crevnog trakta (gastroenterokolitis). Uzroci akutnog enteritisa su toksine infekcije hranom, trovanje industrijskim otrovima, poveana osetljivost (aler gija), preoptereenje creva produktima koji nadrauju, slabo se vare i
84 Primedba prevodioca.

Furunkuloza F u r u n k u l o z a j e osipanje veeg broja furunkula (ireva) po telu, koji se javljaju istovremeno ili jedan za drugim. Furunkuloza se uglavnom javlja kod slabih (iscrpljenih) ljudi, koji su preleali akutne infektivne bolesti, koji pate od malokrvnosti, dijabetesa, gojaznosti, kostobolje (gihta), alkoholizma i hroninih oboljenja creva. Furunkuli se ne smeju stiskati, probijati, niti treba ei njihove vrhove. Na furunkule se ne smeju stavljati topli oblozj j e r to moe prouzrokovati stvaranje novih furunkula. (Vidi odeljke ienje krvi; ienje koe; ienje endo krinog sistema; Opte ienje organizma.)

Gajmoritis (maksilarni sinuzitis) Gajmoritis (maksilarni sinuzitis) je zapaljenjski proces sluzokoe i sloja ispod sluzokoe maksilarnih (Gajmorovih) sinusa. Ponekad proces zahvata pokosnicu i kost. Gajmoritis se najee javlja usled kompli kacije gripa. Dele se na akutne i hronine, a takode na kataralne (serozne), gnojne i polipozne. Kod akutnog gajmoritisa dolazi do opte iznemoglosti (slabosti), bolova u obolelom sinusu i odgovarajuoj polo275

274

vini ela, difuzne glavobolje, poveanja temperature tela, ponekad suzenja. Kod'kataralnog gaj mori ti sa te pojave su slabije izraene, nego kod gnojnog. Karakteristini simptomi gajmoritisa su zapuenost odgovara j u e polovine nosa i oteano disanje kroz nos. Luenje iz nosa obino se pojaava kada bolesnik lei na zdravom boku. Subjektivni simptomi kod luoninog gajmoritisa su manje izraeni, nego kod akutnog. (Vidi odeljak ienje nosa.)

Gingivitis
Gingivitis je zapaljenjski proces sluzokoe desni. M o e nastati usled akutnih i hroninih oboljenja unutranjih organa, n e r v n o g sistema, p o r e m e a j a r a z m e n e materija i unutranje sekrecije - pri t r u d n o i , u p e r i o d u p o l n o g sazrevanja, pri oboljenju krvi", avitaminozi itd. Gingivitis m o e biti prouzrokovan trovanjem s o l i m a tekih m e t a l a ( o l o v o , iva). Lokalni uzroci gingivitisa m o g u biti loa n e g a usne duplje, taloenje z u b n o g k a m e n c a , nepravilno u r a e n e p r o t e z e , koje traumiraju sluzokou. Kataralni gingivitis karakterie se difuznim crvenilom, otokom krajeva ili itavih desni. K o d gnojnih ili g n o j n o - n e k r o t i n i h gingivitisa krajevi desni su prekriveni prljavosivom n a s l a g o m , ispod koje se nalazi gnojna rana (ir). Pri oboljenju krvi gnojno-nekrotini gingivitis propraen je krvarenjem iz d e s n i . T a k o z v a n i hipertrofini gingivitis propraen je p o r a s t o m desni do vrstih valjia, koji esto p o t p u n o prekrivaju krune z u b i . Atrofini gingivitis j D i o p r a e n j e , obrnuto, ogoljavanjem k o r e n o v a z u b i . (Vidi odeljke ienje zubi; ienje usne duplje.)

Gastritis Gastritis je zapaljenjski proces sluzokoe eluca. U zavisnosti od duine trajanja razlikuju se dva osnovna oblika gastritisa: akutni i hronini. Akutni gastritis izazivaju razliiti uzroci, od kojih posebnu ulogu ima poremeaj u reimu ishrane - preoptereenje eluca velikom koliinom hrane, naroito uz istovremenu upotrebu alkohola; unoenje u eludac pokvarenih produkata; dugotrajno uzimanje vee koliine nekih lekova (digitalis, salicilni preparati, gorocvet, strotantus, brom, jod i drugi). Pored takvih, isto spoljanjih uzroka, znaajni su i sledei faktori: samotrovanje organizma pri oboljenju jetre i bubrega, a takode pri poremeaju razmene materija (dijabetes, kostobolja itd.), dejstvo mikroba i produkata njihove ivotne aktivnosti (toksina) na eludac pri takvim infektivnim oboljenjima, kao to su grip, upala plua i druga oboljenja. Hronini gastritis nastaje ili kao rezultat estog ponavljanja akutnog gastritisa, ili usled dugotrajnog uticaja na organizam istih uzroka, koji prouzrokuju akutni gastritis. Posebnu ulogu ima siste matsko nepridravanje pravilnog reima ishrane. (Vidi odeljak ienje eluca i pankreasa.)

Giht (kostobolja) Giht (kostobolja) je hronino oboljenje prouzrokovano poreme ajem razmene materija. Karakterie se taloenjem mokrano-kiselih soli u kostima, hrskavicama, tetivama itd. Obino nastaje pri oboljenju jetre i uzrokovano je usporenim razlaganjem i izluivanjem mokrane kiseline iz organizma, a takode moe nastati pri nedovoljnom luenju te kiseline iz bubrega. Napad je propraen jakim bolovima na mestima oboljenja (zglobovi, kosti, hrskavica), naroito nou. Koa^oko zglo bova crveni, zglob otie, temperatura tela se poveava do 38 C. Razvoj gihta podstie prekomerna upotreba alkoholnih napitaka, peuuavih i dezertnih vina, mesa i mesnih jela i uopte prekomerna ishrana. Vanu ulogu u nastajanju kostobolje ima sedei nain ivota i nedovoljno fizikih aktivnosti. (Vidi odeljke ienje jetre, unog mehura i unih kanala; ienje bubrega i mokranog mehura; ienje zglobova; Opte ienje organizma.) 276

Glaukoin G l a u k o m je oboljenje oiju, iji su glavni simptomi poveanje u n u t a r o n o g pritiska i pogoranje vida. G l a u k o m je ozbiljno o b o ljenje oiju. M o e se javiti samostalno - primarni g l a u k o m , ili kao p o s l e d i c a n e k o g d r u g o g oboljenja oiju ( u n u t a r o n o g t u m o r a , za rastanja e n i c e itd.) - sekundarni g l a u k o m . U poetnim stadijumima o b i n o se zamagljuje vid, a pri gledanju na izvor svetlosti vide se krugovi d u g e . Kasnije postepeno slabi vid i smanjuje se vidno polje. Bolest o b i n o traje g o d i n a m a i u teim sluajevima m o e se zavriti p o t p u n i m slepilom usled atrofije vidnog nerva, koji je due v r e m e n a p o d v r g n u t dejstvu povienog unutaronog pritiska. Postoji s t a g n a n tni i prosti g l a u k o m . Kod stagnantnog g l a u k o m a bolesnici se ale na oseaj pritiska u o i m a i tup bol na elu. U bilo k o m stadijumu m o e doi do razvoja akutnog napada g l a u k o m a , koji se karakterie j a k i m b o l o v i m a u o i m a , sa prenoenjem bola na glavu, z u b e i ui. P o n e k a d je v e o m a j a k o izraen; esto se javlja munina i povraanje, a uinitaroni pritisak dostie visoke vrednosti. G l a u k o m se u g l a v n o m sree kod starijih osoba, ali od njega mogu oboleti i mladi ljudi. (Vidi odeljak ienje oiju.) Gojaznost G o j a z n o s t p o d r a z u m e v a suvino taloenje masti u tkivima o r g a n i z m a o v e k a , uglavnom u potkonom m a s n o m v l a k n a s t o m v e z i v n o m tkivu, a takoe u trbunoj duplji (prvenstveno u t r b u n o m salu). Z n a t n o poveanje teine tela (ako se voda ne zadrava u o r g a n i z m u ) s k o r o uvek ukazuje na gojaznost. Gojaznost po pravilu 277

p r o u z r o k u j e u o r g a n i z m u znatne poremeaje: otean rad srca, p o r e m e e n krvotok, astma, brzo umaranje, smanjena r a d n a s p o s o b n o s t i o t p o r n o s t na infekcije. Gojaznost podstie razvoj aleroskleraze i drugih oboljenja. Najei uzrok gojaznosti je suvina ( p r e k o m e r n a ) ishrana, a veliku ulogu ima ogranieno kretanje - nedovoljna^ fizika aktivnost. (Vidi odeljke ienje endokrinog sistema; ienje kivnih sudova; Opte ienje organizma.)

izazivaju zastoje u venama male karlice. Od hemoroida najee boluju ljudi srednjih godina. (Vidi odeljke ienje creva; ienje krvnih sudova.)

Grip, influenca Grip, influenca je akutno infektivno oboljenje, koje se karakterie oboljenjem disajnih puteva, a propraeno je intoksikacijom. Otkriveno je nekoliko vrsta uzronika gripa: A, B, C i drugi. Izvor zaraze je ovek, oboleo od gripa, bez obzira na teinu oboljenja. Infekcija se sa obolelog prenosi na zdravog oveka kapljicu im putem kroz vazduh pri raz govoru, kaljanju, kihanju ili preko predmeta za domau upotrebu (pekir, posuda), na koje su dospele kapi pljuvake ili sluzi bolesnika. Osetljivost ljudi na grip je veoma velika. Epidemije se razvijaju brzo, zahvataju veliki broj stanovnitva i traju 1-1,5 mesec. Oboljenje se najee javlja kao akutno: drhtavica, poviena temperatura ( 3 7 - 4 0 C), glavobolja, smanjena radna sposobnost, gubitak apetita, ukusa i ula mirisa. Javljaju se bolovi u grlu, suvoa u ustima i kaalj. Posle 12-24 sata dolazi do luenja iz nosa. Grip bez komplikacija obino se zavrava potpunim ozdravljenjem. Od komplikacija najea je - upala plua. (Vidi odeljke ienje organa za disanje; ienje grla; Opte ienje organizma.)

Hepatitis Hepatitis je zapaljenjski proces jetre, prouzrokovan najee infek cijom. Postoje primarni i sekundarni infektivni hepatitisi, propraeni nekim infektivnim oboljenjima (na primer, infektivna mononukleoza, bruceloza, malarija, sifilis i dr.). Uzroci hepatitisa mogu biti i razliiti otrovi koji prouzrokuju oboljenje jetre, a dospevaju u jetru iz creva pri trovanju arsenikom, otrovnim gljivama (muhara itd.), nekim indus trijskim i kuanskim otrovima (trinitrotoluol, dihloretan, alkohol). H e patitisi mogu biti akutni i hronini. Glavni simptom akutnog hepatitisa je utica, propraena mnogobrojnim drugim simptomima. Akutni hepa titis ponekad nastaje pri toksikozama u trudnoi. (Vidi odeljak ienje jetre.)

Guavost (dijuzno-toksina) G u a v o s t je oboljenje prouzrokovano pojaanom funkcijom titaste lezde, koja p r e k o m e r n o lui h o r m o n e u krv. Bolest se k a r a k t e r i e raznim s t e p e n o m uveanja titaste l e z d e . Javlja se lupanje srca, buljookost, eludano-crevni poremeaji, znojenje, drhtanje prstiju ispruene ruke, nesanica, p o v e a n a n e r v n o - p s i h i k a osetljivost i primetno mravljenje. Oboljenje se javlja usled psihike t r a u m e ( n e r v n o g stresa, tekih preivljavanja), infekcije (grip i d r u g e ) i pregrevanja na suncu. (Vidi odeljak ienje endokrinog sistema.) Hemoroidi Hemoroidi su vornovato proirenje vena donjeg dela pravog creva (hemoroidnih vena). Postoje spoljanji i unutranji hemoroidni vorovi. Razvoj hemoroida podstiu faktori koji poveavaju pritisak u venoznim hemoroidnim spletovima: stalni zatvori, zabaenost materice, upalni procesi pravog creva, delimino sedei nain ivota i drugi uzroci, koji 278

Hidronefroza Hidronefroza je oboljenje bubrega, prouzrokovano oteanim lu enjem mokrae. Usled nagomilavanja mokrae bubrena kartica i aice se rasteu, bubreni parenhim postepeno atrofira. Proirenje bubrene karlice i mokranih kanala istovremeno nazivaju hidroureteronefrozom. Oboljenje moe biti uroeno i steeno. Najee se sus ree kod ena u dobu od 20 do 40 godina ivota. Hidronefroza se manifestuje stalnim potmulim bolovima u slabinama (krstima). Pone kad bol ima karakter bubrenog gra. Kod infektivne hidronefroze poveava se temperatura organizma. Dvostrana hidronefroza (oboljenje oba bubrega) dovodi do bubrene mane. (Vidi odeljak ienje bub rega i mokranog mehura.)

Hipertonina bolest Hipertonina bolest je oboljenje, iji je glavni simptom povean arterijski krvni pritisak, takozvana hipertonija. U osnovi bolesti je pove ano naprezanje (povieni tonus) zidova sitnih arterija (arteriola) tela, to prouzrokuje njihovo suavanje i, prema tome, smanjenje njihovog otvora. Poveava se pritisak krvi na zidove arterija i na taj nain nastaje hipertonija. U poetnim periodima bolesti ne uoavaju se nikakve promene na arterijama, ni u drugim organima. Anatomske promene u arterijama (vidi Ateroskleroza) i arteriolama javljaju se kasnije, usled
85 Primedba prevodioca.

279

d u e g trajanja hipertonije. Hipertonina bolest je jedno od najraspro stranjenijih oboljenja. Obino se javlja posle 40. godine ivota, iako u poslednje vreme od nje obolevaju i znatno mladi ljudi. Od hipertonine bolesti neto ee obolevaju ene, uglavnom nekoliko godina pre prestanka menstruacije. Kod mukaraca oboljenje se ispoljava u teem obliku; u stvari, oni imaju veu sklonost oboljenju od ateroskleroze venskih sudova srca, koja su propraena stenokardijom i komplikovanim infarktom miokarda. U poetnom periodu hipertonina bolest se manifestuje povremenim glavoboljama, lupanjem srca, ponekad bo lovima oko srca i oseajem teine u zatiljku, krvni pritisak 150/90, 160/95, 170/100 milimetara ivinog stuba. (Vidi odeljak ienje krv nih sudova.)

ticom i j a k o m groznicom sa drhtavicom. (Vidi odeljak ienje jetre, unog mehura i unih kanala.)

Hipotonija Hipotonija je oboljenje smanjenog k r v n o g pritiska. D o n j o m g r a n i c o m normalnog gornjeg (sistolnog) krvnog pritiska smatra se 1 0 0 - 1 0 5 milimetara ivinog stuba za mukarce i 9 5 - 1 0 0 milimetara za e n e , a donja granica (dijastolnog) - 6 0 - 6 5 milimetara i v i n o g stuba za oba pola. Fizioloka, ili adaptivna, hipotonija uoava se p o n e k a d kod zdravih osoba, na primer, u dejem i m l a d i k o m d o b u , u u s l o v i m a tople klime i kod ljudi koji se bave s p o r t o m . Kao bolest, hipotonija m o e da se j a v i iznenada ili postepeno i esto n e p r i m e t n o . U p r v o m sluaju ona je jedan od s i m p t o m a akutne m a n e krvnih s u d o v a (manifestuje se nesvesticom, kolapsom, o k o m ) - to je a k u t n a hipotonija. Hronina hipotonija nastaje pri nekim optim oboljenjima (tuberkuloza, teki oblici malokrvnosti, ir na elucu, oboljenja lezda za unutranju sekreciju), pri duoj nedovoljnoj ishrani (nedostatak belanevina, masti i vitamina u hrani). U d r u g i m sluajevima hipotonija se javlja kod mladih ljudi izmeu 1 8 - 3 0 g o d i n a ivota, koji su o b i n o preleali neko infektivno oboljenje, n e r v n o - p s i h i k e traume, a takoe su bili izloeni d u g o t r a j n o m d e j s t v u nepovoljnih spoljanjih faktora. Hipotonije se manifestuju o p tom slabou, v r t o g l a v i c a m a , glavoboljom, mlitavou ( t r o m o u ) , z a m r a e n j e m u o i m a ( p o n e k a d nesvesticama) pri b r z o m ustajanju, r a z d r a e n o u , neprijatnim oseajem oko srca, b o l o v i m a u miiima i z g l o b o v i m a . (Vidi odeljak ienje krvnih sudova.)

Holecistitis Holecistitis je zapaljenjski proces unog mehura koja nastaje pri p r o d o r n u njega razliitih mikroba iz jetre ili dvauaestopalanog creva, a takoe kroz krvne i limfne sudove od razliitih arita infekcije u organizmu. Predispozicioni uslovi su zastoj ui u unim kanalima i u u n o m mehuru, kamenje u ui (vidi Litijaza ui), gliste (vidi Obo ljenja glista, Lambioza). esto je holecistitis propraen upalom unih kanala (vidi Holangitis). Oboljenje se manifestuje bolovima u desnoj podrebrici, esto povremenim, refleksnim bolovima u desnoj lopatici i ramenu; ponekad se javlja utica. Obino se osea teina ispod lopatice, naduvenost stomaka, podrigivanje (recidiv), munina, ponekad povra anje. Temperatura tela, naroito u akutnom periodu, uvek je poviena. Akutni holecistitis moe prei u hronini, pri emu temperatura moe biti normalna, osea se samo neznatan bol oko jetre. Hronini hole cistitis se esto komplikuje (pogorava), pri naruavanju dijete.

Ihtioza - riblja krljut" Ihtioza - riblja krljut" je hronino oboljenje koe koje se mani festuje prekomernom suvoom i ljutenjem koe, poremeajem luenja znoja i loja. Oboljenje je nasledno, nije zarazno i u 5 0 % sluajeva se javlja kod nekoliko lanova u porodici. Kod veine bolesnika stanje k o e znatno se poboljava u letnjim mesecima, a ponovo se pogorava sa hladnim vremenom. Oboleva itava kona pokrivka, osim koe lica, ispod pazuha, laktova i pregiba ispod kolena. (Vidi odeljke ienje koe; Opte ienje organizma.)

Holangitis Holangitis je zapaljenjski proces unutranjih jetrenih unih kanala. Bolest se u nekim sluajevima javlja kao komplikacija holecistitisa. Manifestuje se tupim bolovima u jetri, bolovima pri palpaciji desne podrebrice i kucanju po telu oko jetre, poveanjem razmera jetre, u280

Infarkt miokarda Infarkt miokarda je akutno oboljenje sranog miia (miokarda), iji je uzrok poremeaj prohodnosti j e d n e od venskih (koronarnih) arterija srca, u kojoj je nastao aterosklerotini proces (vidi Ateroskleroza). To oboljenje najee nastaje usled zapuenosti arterije trombom, rede usled njenog naglog suavanja - spazme. Obino kod infarkta istovremeno uestvuju oba faktora. Najee obolevaju ljudi koji se nedovoljno kreu, skloni aterosklerozi, hipertoniji, gojaznosti, dijabetesu i drugim poremeajima pri razmeni materija. Priblino u polovini sluajeva infarkt se javlja na fonu dugotrajne ili kratkotrajne stenokardije. Stenokardija i infarkt miokarda su razliiti oblici ispoljavanja j e d n o g istog oboljenjskog procesa. Najkarakteristinija 281

manifestacija infarkta je dui napad jakih bolova iza grudne kosti ili oko srca sa prenoenjem bola na levu (rede desnu) ruku, levu lopaticu, vrat, eljust i drugo. Uoavaju se i drugi simptomi: krvni pritisak naglo pada, radi ega se osea hlaenje udova, pojava lepljivog hladnog znoja, pomodrelost lica, aritmije srca, ponekad oseaj straha od smili. (Vidi odeljke ienje krvnih sudova, ienje sranog miia.)

Insult Insult je iznenadni poremeaj krvotoka u mozgu u vidu izliva krvi, tromboze (zapuenosti krvnog suda tromboni). Do insulta moe doi usled hipertonije, ateroskleroze modanih krvnih sudova i niza drugih oboljenja krvnih sudova i traume na lobanji. (Vidi odeljke ienje krvnih sudova; ienje sranog miia.)

Ishurija (Iurija) Iurija je oboljenje koje se manifestuje zadrkom mokrae, nemo gunou pranjenja mokranog mehura, bez obzira na njegovu prepunjenost mokraom. Do iurije dolazi usled raznih uzroka. Najee se javlja kod mukaraca, a rede kod ena i dece. Postoje sledei oblici iurije: akutna potpuna, akutna nepotpuna, hronina potpuna, hronina nepotpuna, paradoksalna i refleksivna. Potpunu akutnu iuriju treba razlikovati od anurije. Kod anurije mokrani mehur je prazan, ne javlja se potreba za mokrenjem, dok je kod akutne iurije mokrani mehur rastegnut, prepun mokrae i uestala je potreba za mokrenjem. (Vidi odeljke ienje bubrega i mokranog mehura; Opte ienje orga nizma.)

Iritis Iritis je zapaljenjski proces duice oka. Oboleli od iritisa se ale na strah od svetlosti, suzenje, pogoranje vida i bolove u oima. Oko ronjae se stvara veni proirenih kivnih sudova - u poetku roze boje, zatim ljubiaste; duica menja boju i oblik, to se primetno vidi pri poredenju sa duicom zdravog oka; enica je suena. Najei uzroci iritisa su reumatizam, grip, tuberkuloza, gonoreja, sifilis i druga infektivna oboljenja, kao i poremeaj razmene materija i traume. (Vidi odeljak ienje oiju.)

Katarakta Katarakta je oboljenje koje se manifestuje zamuenou onog soiva. Postoji uroena i steena katarakta. (Vidi odeljak ienje oiju.)

Ishemijska bolest srca (Vidi odeljke Ateroskleroza;

Infarkt miokarda;

Stenokardija.)
w

Isbijas (Iijas) Iijas je oboljenje (neuralgija ili neuritis) sedalnog (iijadinog) nerva, koje se karakterie uglavnom bolovima tog nerva i njegovih ogranaka. Sree se kod ljudi u srednjim i starijim godinama. Moe biti primaran i sekundaran. Primarni iijas prouzrokovan je raznim infek cijama (vidi Grip, Reumatizam, Tuberkuloza, malarija i dr.), intok sikacijama (olovo, arsenik, alkohol), poremeajem razmene materija (vidi Giht, Dijabetes), kao i traumama. Sekundarni iijas uoava se pri oboljenju kime, meduprljenastih diskova, karlino-bedrenog zgloba, a takode pri ginekolokim i urolokim oboljenjima. est momenat nastanka iijasa je hlaenje ili fiziko preoptereenje organizma. (Vidi odeljak Opte ienje organizma.)
86 Primedba prevodioca.

Klimaks, klimakterini period Klimaks, klimakterini period je prelazili period izmeu zrelog i starijeg doba kod ene i mukarca. Kod ena se klimaks manifestuje p r o m e n o m periodinosti, a zatim prestankom menstruacije, gaenjem funkcije jajnika. Klimaks moe biti propraen nizom raznovrsnih i privremenih simptoma. esto se javlja lupanje srca, bolovi oko srca; karakteristini su prilivi krvi u glavu, propraeni crvenilom lica, j a k o m toplotom, koja se smenjuje sa drhtavicom i hladnim znojem; javlja se astma i um u uima. Ponekad prilivi krvi mogu da se ponove vie puta tokom dana a naroito nou. Oni esto onesposobljavaju enu za rad i zahtevaju specijalno leenje. Tokom klimaksa neke ene se naglo goje, a druge naglo mrave. Klimaks obino nastaje od 45 do 54 godine. Pe riod javljanja klimaksa zavisi od uslova rada, ivota, klime, vremena nastanka prve menstruacije i ishrane. Kod mukaraca klimaks obino poinje posle 50. godine ivota. Njegove manifestacije su manje izra ene, nego kod ena. Javlja se nesanica, slabi pamenje, a mogu se javiti i vrtoglavice. Rede se uoavaju prilivi toplote u glavu i lice i oseaji pulsacije u glavi. Ponekad se javljaju napadi bolova u srcu i poveava se krvni pritisak. (Vidi odeljke Opte ienje organizma; ienje krvi; ienje limfe; ienje bioenergetskih polja.)

Kolpitis (Vidi odeljak Vaginitis.) 283

282

Konjunktivitis
Konjunkitivis je zapaljenjski proces vezivne sluzokoe onog kap ka i one jabuice (konjunktive). Karakterie se oseajem peenja, teine u oima, esto strahom od svetlosti: konjunktiva naglo pocrveni, njena povrina postaje hrapava, somotasta; ponekad j a k o otie i ak se ograniava (kapsulira) u vidu valjia izmeu onih kapaka. Najee se sree akutni kataralni konjunktivitis, koji je prouzrokovan mikrobima (streptokoke i dr.) i obolevaju obino oba oka. Retko prelazi u hronini oblik. (Vidi odeljak ienje oiju.)

streptokokama, stafilokokama ili specifinim uzronicima tuberkuloze i drugih oboljenja, koja se prenose limfnim kanalima iz bliih arita upale. Oko upajjenog limfnog dvorajavljaj u se bol, otok i crvenilo koe. (Vidi odeljke ienje limfe; ienje krvi; Opte ienje organizma.)

Lamblijaza
Lamblijaza je oboljenje tankog creva oveka (jednoelijskih mikro skopskih organizama, klase biara - lamblija). Lamblije se esto sus reu kod dece mlaeg doba (do 4 godine). Poto imaju sposobnost da se pripijaju uz sluzokou zidova tankog creva i da se ponekad razmno avaju u velikom broju, lamblije mogu prouzrokovati nadraaj tankog creva (vidi Enteritis). Do infekcije lamblijom dolazi usled inficiranja cistinim oblikom kojim su zagaene voda i hrana. (Vidi odeljak ienje od helminata (glista) i prostih mikroorganizama.)

Limfangitis Limfangitis je zapaljenjski proces limfnih vorova, najee prou zrokovan mikrobima, koji prodiru kroz male ranice, ogrebotine i druge povrede perifernih delova udova, na licu, glavi, vratu ili nastaju kao komplikacija furunkuloze, apscesa i flegmone. Manifestuje se oseajem naprezanja, svraba i peenja oko povrine povreene koe, crvenilom koe difuznog karaktera bez jasnih ogranienja, crvene trake koje se uzduno pruaju. (Vidi odeljak ienje limfe.)

Laringitis Laringitis je zapaljenjski proces sluzokoe grkljana, a ponekad i tkiva koja se nalaze u dubini. Postoji akutni i hronini laringitis. Akutni najee prouzrokuju infekcije (vidi Grip, male boginje), nagle pro mene temperature vazduha koji udiemo, hlaenje grla i itavog orga nizma, kao i prenaprezanje glasnih ica, udisanje vazduha punog pra ine, nagrizajuih para i nadraujuih gasova. Manifestuje se goli canjem u grlu, promuklou i gubitkom glasa. Hronini laringitis moe biti rezultat dueg prenaprezanja glasa; on se esto javlja uz hronina oboljenja nosa i grla, podstie se puenjem i upotrebom alkohola. Hronini laringitis manifestuje se promuklou i grebanjem u grlu. U nekim sluajevima kaalj postaje muan. (Vidi odeljak ienje usne duplje.)

Litijaza mokranih kanala Litijaza mokranih kanala je oboljenje koje se karakterie stva ranjem kamenja u kanalima za izbacivanje mokrae. Kod mukaraca se ee susree kamen u bubrezima (bubrena litijaza) , obino u j e d n o m bubregu. Bolest nastaje usled poremeaja razmene minerala, promene kiselinskog stanja organizma i zavisi od karaktera hrane i vode za pie, nedostatka nekih vitamina, naroito A i u manjem stepenu D vitamina, zastoja mokrae prouzrokovanih drugim urolokim oboljenjima i infek cijom mokranih kanala. Tipini simptomi litijaze mokranih kanala su grevi u bubrezima, hematurija (prisustvo krvi U mokrai) , izbacivanje kamenja sa mokraom. (Vidi odeljke ienje bubrega i mokranog mehura; Opte ienje organizma.)
87 88

Limfadenitis Limfadenitis je zapaljenjski proces limfnih vorova. Limfni vo rovi imaju funkciju filtrirajue barijere: zadravaju tetne materije i patogene mikrobe, koji u njih dospevaju sa limfom. U zavisnosti od stanja organizma i agresivnosti mikroba, mikrobi mogu ili izginuti, ili prouzrokovati upalu limfnog vora, ponekad sa naknadnim gnojenjem. Limfadenitis moe biti prouzrokovan obinim gnojnim mikrobima 284

Litijaza mokranog mehura Litijaza mokranog mehura je stvaranje kamenja u mokranoj beici. Uzronik ovog oboljenja je upotreba vode za pie bogate mine ralnim solima, zadravanje mokrae u mehuru, infekcija, dehidratacija i strana tela. Kamenje u mokranom mehuru naziva se primarnim, a kamenje iz bubrega, koje se sputa u mokrani m e h u r - sekundarnim. Glavni simptomi oboljenja su bolovi pri zavretku mokrenja, a takode pri hodanju i veem fizikom naprezanju; kod mukaraca oni se reflektuju na glavi polnog uda, kod ena na mokrani kanal. Mokrenje postaje uestalo, u mokrai se pojavljuje krv i ponekad mokrani pesak. (Vidi odeljke ienje bubrega i mokranog mehura; Opte ienje organizma.)
87 88 Primedba prevodioca. Isto.

285

Litijaza ui (kamen u ui) L i t i j a z a u i (kamen u ui) je oboljenje koje se karakterie stva ranjem kamenja u u n o m mehuru i unim k a n a l i m a . M e d u u n i m k a m e n j e m najrasprostranjenije je meovito, tj. h o l e s t e r i n s k o - p i g m e n t n o - k r e n j a k o u g o m i l a m a i fasetirano (izbrueno)" . Glavni uzrok stvaranja u n o g k a m e n j a je poremeaj r a z m e n e holesterina i n o r m a l n o g stanja ui. Pri naruavanju funkcija v e g e t a t i v n o - n e r v n o g sistema dolazi do poremeaja kontrakcija (peristaltike) glatke m u s k u l a t u r e u n o g m e h u r a i unih kanala, to prouzrokuje zastoj ui u m e h u r u i u n i m kanalima. Do zastoja ui m o e doi i pri nestabilnosti nervnog sistema posle psihike t r a u m e , a takode pri oboljenju drugih organa (gastritis, kolitis i dr.). Infekcija, koja izaziva upalu, a prema t o m e i suavanje otvora u n o g m e h u r a i u n i h kanala, takode prouzrokuje zastoj ui. Stvaranje u n o g k a m e n j a moe podstai hrana bogata holesterinom (na primer, m o z a k i dr.). Bolest se najee javlja u dobu od 30 do 50 godina, pri e m u se kod ena susree 4 - 5 puta vie, nego kod m u k a r a c a . Glavni s i m p t o m bolesti su napadi jakih bolova u desnoj podrebrici sa k a r a k t e r i s t i n o m refleksijom u desnoj lopatici - gr j e t r e . (Vidi odeljak ienje jetre, unog mehura i unih kanala.)

oseajem slomljenosti, slabih bolova u krstima, otocima, poveanjem krvnog pritiska, promenama u mokrai i ponekad neznatnim pove anjem temperature tela. Hronini nefritis najee nastaje kao rezultat ueizleenog akutnog nefritisa. (Vidi odeljke ienje bubrega i mokra nog mehura; Opte ienje organizma.)

Nekon tro lis an o m okrenje Nekontrolisano mokrenje je nehotino (spontano) luenje mokrae pri odsustvu potrebe za mokrenjem. To moe biti povezano sa nepravilnou grade ili poremeajem celine mokranih kanala, a takode sa postojanjem prepreka za normalno oticanje mokrae (adenom prostate, suavanje mokranog kanala posle gonoreje i tome slino). Potpuno konstantno nehotino mokrenje uoava se kpd organskih oboljenja centralnog nervnog sistema. (Vidi odeljke ienje bubrega i mo kranog mehura; ienje polnih organa.)

Meteorizam Meteorizam je nadimanje eluca i creva gasovima. Meteorizam se razvija pri pojaanim procesima vrenja u crevima, upotrebi vee koli ine mleka, ugljenih hidrata i biljnih vlakana u hrani, a takode pri zadravanju gasova u crevima, suenju creva, naroito kod njihove potpune neprohodnosti, zastoju krvi u organima koji se nalaze u sto maku i kod sranih mana. Bolesnici se ale na oseaj teine i naduvenost stomaka, grevite bolove, koji nestaju posle isputanja gasova. (Vidi odeljak ienje creva.)

Osteoartroza (destruktivna) Osteoartroza (destruktivna) je oboljenje koje se karakterie degenerativnim promenama na hrskavicama i kostima zglobova sa stva ranjem suvinog kotanog tkiva, esto na povrini zglobova. Javlja se najee u starijim godinama, u periodu menopauze, a takode pri gojaznosti. Oboljenje se manifestuje bolovima u obolelim zglobovima i pucketanjem u njima pri kretanju. Mogue su kratkotrajne upalne promene u zglobovima. Karakteristina je pojava zadebljanja, vorova u korenu zavrnih lanaka prstiju ruku, obino bezbolnih. (Vidi odeljak ienje zglobova.) Pankreatitis Pankreatitis je oboljenje pankreasa (guterae) koje nastaje usled inficiranja pankreasa ili pri zastoju sekreta. Moe se razvijati kao k o m plikacija (oslonjavanje) litijaze ui i gnojnih oboljenja (ireva). Akut ni pankreatitis manifestuje se jakim bolovima u stomaku i leima, tekim optim stanjem, pomodrelou, zadravanjem stolice i gasova. Hronini pankreatitis u mnogim sluajevima je posledica akutnog pankreatitisa i manifestuje se neodreenim bolovima u stomaku. M o e se javiti i sekundarni dijabetes. (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa, ienje jetre, unog mehura i unih kanala; Opte ienje organizma.) Paradentoza Paradentoza je oboljenje koje se ispoljava kroz iezavanje (adsorpciju) kotanih zidova desni, usled ega se sve vie i vie klimaju 287

Nefritis Nefritis je upalno oboljenje bubrega, koje karakterie prvenstveno oboljenje bubrenih glomerula, za razliku od nefroze, kod koje uglav nom obolevaju kanalii bubrega. Postoji difuzni (razliveni) i arini nefritis. Po pravilu, arini nefritis ne predstavlja posebno oboljenje, ve s a m o j e d n o od ispoljavanja nekog akutnog ili hroninog infektivnog procesa. Najei uzrok akutnog difuznog nefritisa je akutno infektivno oboljenje, prouzrokovano streptokokom (vidi Angina, arlah, cn'eni vetar). Veliki znaaj u razvoju bolesti ima hlaenje tela. Bolest poinje
89 Isto.

286

zubi. Od paradentoze pati vie od 5 0 % ljudi srednjeg doba, ali se susree i u mladalakom dobu, ak i kod dece. Usled paradentoze dolazi do poremeaja u vakanju hrane i normalnoj probavi hrane, stalna trauma uzrokuje preoptereenje zuba usled nepravilnog zagriaja. (Vidi odeljke ienje zubi; ienje usne duplje.)

tuberkuloza, bruceloza i druga oboljenja. (Vidi odeljke ienje zglo bova; ienje krvi; ienje endokrinog sistema.) Psorijaza Psorijaza je hronino neinfektivno kono oboljenje sa recidivima koje se esto sree. Karakterie ga pojava peata i crvenih mrlja na koi, pokrivenih vrstim krljustima. Psorijaza moe da se nalazi na bilo kom delu kone pokrivke, ali se najee javlja na pregibnim povrinama ruku i nogu, kao i na koi glave pod kosom. Oboljenje je povezano sa poremeajem nervnog sistema, funkcija lezda sa unutranjim lue njem, razmenom materija, a ponekad sa postojanjem hroninog to nzilitisa. Nervno-psihike traume i komplikacija tonzilitisa est su uz rok recidiva. (Vidi odeljke ienje koe; ienje krvi; Opte ienje organizma.)

Pio derm iju, pio derm i tisi Piodermija, piodermitisi je opti naziv za grupu najeih oboljenja koe, prouzrokovanih gnojnim mikrobima - streptokokama i statilokokama. Na koi zdravog oveka ivi ogroman broj gnojnih mikroba. Oni prouzrokuju oboljenje pri suvinom hlaenju, premoru, nervnom prenaprezanju, oboljenjima razmene materija, naroito dijabetesa, pore meaju opte ishrane, mikrotraumama, eanj u, posekotinama, ogrebo tinama, opekotinama itd. Nastanku oboljenja moe doprineti takode dejstvo raznih profesionalnih nadraivaa: katrana, terpentina, kerozina, praine, masti za podmazivanje. (Vidi odeljke ienje koe; ienje krvi; Opte ienje orga nizma.)

Pluna

disajna

mana

Pluna disajna mana je smanjenje funkcije plua uz njihovu sma njenu ventilaciju i promenu gasovitog sastava krvi, pre svega nedostatak kiseonika u njoj. Disajna mana moe nastati kao rezultat hroninih plunih oboljenja, usled poremeaja regulacije disanja (oboljenje nervnog sistema) i oboljenja kotano-miinog aparata grudnog koa. Pri postepenoj progresiji oboljenja usled fizikog naprezanja javlja se as tma. Astma se javlja i za vreme mirovanja. Kasnije se mogu pojaviti pomodrelost, sanjivost i smanjena radna sposobnost. (Vidi odeljak ienje organa za disanje.)

Reumatizam Reumatizam je bolest vezivnog tkiva. Bolest moe biti i sistemska kada zahvata i druge organe. Po pravilu, reumatizam nastaje posle nekog streptokoknog oboljenja (vidi Angina, Tonzilitis, Gajmoritis, Faringitis), kod karijesa zubi i drugo. U nastanku reumatizma vanu ulogu ima i stanje poveane osetljivosti organizma oveka na m i k r o b e alergija. Zato se reumatizam smatra infektivno-alergijskim oboljenjem. Na razvoj reumatizma veliki uticaj ima hlaenje organizma (hladnoa, vlanost). Kao to kae E. S. Laseg, reumatizam lie zglobove, plunu maramicu (porebricu), ak modane opne, ali j e d e srce". Promene na srcu zauzimaju vano mesto u oboljenju reumatizmom. Mnogo rede nego srce i zglobove, reumatizam napada kou, potkono vezivno tkivo, plunu maramicu, perikard, trbunu maramicu, periferni i centralni nervni sistem, bubrege i ostalo. (Vidi odeljke organizma.) ienje zglobova; ienje kn>i; Opte ienje

Poliartritis Poliartritis je istovremeno ili naizmenino oboljenje mnogih zglo bova. Najee se sree kao manifestacija reumatizma. Akutni poli artritis ponekad se javlja usled nekih infektivnih oboljenja (vidi Grip, sepsa, aiiab, dizenterija). Hronini poliartritis moe biti prouzrokovan poremeajem razmene materija, poremeajem funkcija lezda sa unu tranjim luenjem, hroninom infekcijom krajnika u grlu, intekcijom u zubima i unom mehuru. Uzrok poliartritisa mogu biti jo si ti lis,

Rinitis Rinitis je zapaljenjski proces sluzokoe nosa. (Vidi odeljak i enje nosa.) Stenokardija, angina pektoris Stenokardija, angina pektoris je oboljenje koje se karakterie na padima jakih bolova i oseajem stenjenosti iza grudne kosti ili oko srca. Neposredni uzrok stenokardije je smanjeno snabdevanje sranog miia krvlju. U nastanku stenokardije veliku ulogu igraju kako nervni uticaj i (psihiko stanje oveka, nervno naprezanje, preivljavanje itd.), tako i 289

288

anatomske promene venskih arterija (vidi odeljak Atemsk/eroza). Naj ee se kombinuju oba uzroka. Od stenokardije ee obolevaju mu karci, nego ene (priblino 5 puta); najee - posle 40. godine ivota, ali se javlja i kod mnogo mladih ljudi. Glavna manifestacija stenokardije napad boli, koji se osea iza grudne kosti, obino iza njene gornje polovine, a ponekad levo od nje. Veoma je karakteristian refleksni bol u rukama, esto samo u levoj ruci, a ponekad u obe ruke istovremeno. Bolovi se reflektuju i na levoj lopatici, rede na vratu i donjoj eljusti. (Vidi odeljke ienje sranog miia; ienje krvi; ienje krvnih sudova.)

pankreasa; kanala.)

ienje

krvi;

ienje jetre,

unog

mehura

unih

Stomatitis Stomatitis je zapaljenjski proces sluzokoe usne duplje. Postoji kataralni i gnojno-gangrenozni stomatitis. Osim toga, pod stomatitisom se podrazumevaju upalni procesi u usnoj duplji kod mnogih oboljenja, na primer, stomatitis pri oboljenjima krvi i oboljenjima organa za probavu hrane. Kod kataralnog stomatitisa sva sluzokoa u ustima je jarkocrvena i blago oteena. Resice na desnima otiu i esto krvare. Na sluzokoi obraza i jezika javljaju se otisci zuba. Uoava se pojaano luenje pljuvake, ponekad zadah iz usta a vakanje je bolno. (Vidi odeljak ienje usne duplje.)

Tonzilitis Tonzilitis je zapaljenjski proces koji zahvata krajnike, u veini sluajeva nepanih; moe biti akutni(vidi Angina) i hronini. Hronini tonzilitis nastaje kao rezultat estih angina, usled difterije, arlaha, oboljenja usne duplje, maksilarnih sinusa nosa i drugih oboljenja. Pro ces se esto Iokalizuje u udubljenjima krajnika, a ponekad zahvata itav krajnik. Kod hroninog tonzilitisa esto se javljaju gnojni irevi u grlu ili komplikacije koje se karakteriu bolovima u zglobovima i pro m e n a m a na srcu i bubrezima. Oboljenje moe biti propraeno d u g o trajnom visokom temperaturom i promenama opteg stanja organizma: javljaju se glavobolja, mlitavost, smanjena radna sposobnost. (Vidi odeljke ienje grla; Opte ienje organizma.) Trovanje Trovanje je bolesno stanje prouzrokovano otrovnim materijama dospelim u organizam kroz eludano-crevni trakt, disajne puteve, potkonim, unutarmiinim i unutarvenskim unoenjem i drugo. Tro vanja mogu nastati usled uslova ivota, a mogu biti medikamentozna i profesionalna. Razlikuju se j o sluajna i smiljena trovanja. Trovanja hranom manifestuju se bolovima u stomaku, povraanjem, prolivom, glavoboljom, vrtoglavicom, naglom slabou organizma, a u teim sluajevima besvesnim stanjem. Simptomi trovanja alkoholom: po etno iritiranje, crvenilo lica, zadah alkohola iz usta, bunilo, bledilo lica i besvesno stanje. (Vidi odeljke ienje eluca i pankreasa; ienje jetre, unog mehura i unih kanala; ienje krvi; Opte ienje organizma.) Tuberkuloza Po svojim manifestacijama tuberkuloza je infektivno oboljenje, prouzrokovano posebnim mikrobima, takozvanim mikobakterijama tu berkuloze - baci lom Kolia. Tuberkulozni bacil moe prouzrokovati oboljenje ne samo organa za disanje (plua, bronhija, grkljana), ve i creva, mokrano-polnih organa, nadbubrenih lezda, koe, kostiju, zglobova i ostalog. Najee se (do 90%) sree tuberkuloza plua. Dospevajui u organizam, mikobakterije tuberkuloze ire se po bron hijalnim kanalima, krvlju i limfom. Na mestima njihovog taloenja stvaraju se arita upale (upalni infiltrati), ili takozvani granulom kvrgica, ili tuberkul. Pri progresiji procesa u tkivima organa stvaraju se upljine - kaverne. Kod povoljnog toka bolesti preovladavaju procesi zarastanja - adsorpcija upalnih promena, njihovo ogranienje i zara stanje. (Vidi odeljke ienje organa za disanje; ienje krvi; Ci-. 291

Toksiinfekcija hranom Toksiinfekcija hranom je akutno oboljenje, prouzrokovano upo trebom hrane, zaraene odreenim vrstama mikroorganizama ili hra nom koja sadri produkte njihove ivotne delatnosti - toksine. Toksiinfekcija hranom ne srne se meati sa trovanjem hranom, prouzrokovanim hemijskim materijama koje su dospele u hranu (olovo, cink, bakar i dr.), ili otrovnim produktima - otrovne gljive, neke vrste riba, otrovni orasi i drugo, (vidi Trovanje.) Oboljenje se javlja u slu ajevima kada uzronici u hrani uspeju da se razmnoe u velikom broju. Posebnu opasnost predstavljaju proizvodi od fairanog mesa, patete, pihtije, jela u aspiku, krvavice i dr., u kojima dolazi do brzog raz mnoavanja mikroorganizama u itavoj masi jela. Takvi produkti mogu se uvati samo kratko vreme i jedino u friideru. Pri toplotnoj obradi (kuvanje, prenje) uzronici intoksikacije hranom uginu, iako pri krat kotrajnoj obradi hrane mikroorganizmi koji se nalaze u dubini produkta, mogu da preive. Zato je obavezna intenzivna i dua toplotna obrada. Oboljenje nastaje obino nakon 4 - 8 - 1 2 asova. Posle upotrebe zara ene hrane javlja se munina, povraanje, proliv i bolovi u stomaku. Temperatura moe biti normalna, ali se esto povea i do 3 8 - 3 9 C. Do ozdravljenja dolazi posle 2 - 4 dana. (Vidi odeljke ienje eluca i 290

enje creva; zglobova.)

ienje

bubrega

mokrano-polnih

kanala;

ienje

Uje ili zmija Opasno dejstvo ispoljavaju ujedi otrovnih zmija: u srednjem pojasu Rusije - gadjuke, u azijskom delu i na Dalekom istoku - zvearke. Otrov koji pri ujedu dospeva u ranu moe paralizovati centralni nervni sistem (prisustvo neurotoksina u kobri) ili prouzrokovati izlive krvi (postojanje hemoragina u gadjuki). Otrov ispoljava lokalno i opte toksino dejstvo. Na mestu ujeda javljaju se j a k bol i otok, koji se brzo iri na itav ekstremitet (ud) i dolazi do izliva krvi. Javljaju se pospanost, vrtoglavica, iznemoglost, poremeaj svesti^ povraanje i pove anje temperature tela do 38-39 C. (Vidi odeljak ienje krvi.) Upala duice oka (Vidi odeljak Iritis.) Vaginitis, ko I pit is Vaginitis, kolpitis je zapal jenski proces sluzokoe vagine (rodnice). Vaginitis esto nastaje u kombinaciji sa upalom spoljanjih polnih organa, to jest u obliku vulvovaginitisa. Vaginitis se javlja kao rezultat dospevanja u vaginu razliitih mikroba ili parazita (trihomonade, bacili difterije, gljivice mlekarice, gonokoke i dr.) sa prljavog vea, prljavih ruku, pri neodravanju higijene spoljnih polnih organa i tome slino; znaajna je i lina higijena mua. Pri duem mehanikom nadraaju sluzokoe (na primer, noenje spirale, prstenova pri ispadanju materice i tome slino) takode se moe pojaviti vaginitis. Razvoju vaginitisa doprinose opta oboljenja, smanjena otpornost organizma u celini, kon kretno sluzokoe vagine. (Vidi odeljak ienje polnih organa.) Vaskularitis hemoragini, kapilarotoksikoza Vaskularitis hemoragini, kapilarotoksikoza je oboljenje sistema krvnih sudova, po manifestacijama slino reumatizmu, koje istovre meno napada sudove koe i sudove unutranjih organa (eludano-crevni trakt, bubrege). Hemoragini osipi po koi (grimiz) i promene u zglobovima i unutranjim organima uslovljeni su poveanom propustljivou krvnih sudova i oteenjem njihovih zidova. Bolest se esto javlja posle preleanih akutnih infekcija, hlaenja tela, pri alergijskim reakcijama na lekove i produkte ishrane. (Vidi odeljke ienje krvnih sudova; ienje zglobova.) Vitiligo Vitiligo je hronino, esto progresivno oboljenje, koje se karakte rie pojavom arita depigmentacije (gubitka boje) na koi. Oboljenje 292

obino nastaje u mlaem dobu (ee kod ena) sa pojavom belih mrlja razliite veliine i oblika na nepromenjenoj koi. Mrlje se postepeno poveavaju po razmerama, stapaju se, dajui veim delovima koe belo-mlenu boju. Osim kozmetikih neudobnosti, ne nanosi nikakvu objektivnu tetu. (Vidi odeljke ienje jetre; ienje koe.) Vulvitis Vulvitis je zapaljenjski proces vulve - stidnice (spoljanji polni or gan ene). Kao primarni proces retko se sree. esto se kombinuje sa kolpitisom (vidi Vaginitis). (Vidi odeljak ienje polnih organa.) Zadah iz usta Zadah iz usta moe se javiti posle upotrebe nekih produkata u hrani (luka, enjaka i dr.), pri slabom odravanju usne duplje, pri slabom odravanju zubnih proteza. Zadah iz usta prouzrokovan je takoe nekim oboljenjima sluzokoe usne duplje (vidi Gingivitis; Stomatitis; Paradentoza). Odvratan zadah esto nastaje pri oboljenju maksilarnih sinusa nosa, adenoida, hronine smrdljive kijavice, hroninog tonzilitisa i nekih oboljenja plua. Zadah moe biti prouzrokovan poremeajem funkcije eludano-crevnog trakta (vidi Gastritis; Zatvor). (Vidi ode ljke ienje zubi; ienje grla; ienje jezika; ienje usne duplje; ienje eluca i pankreasa; ienje creva.) Zadrka mokrae (Vidi odeljak Ishurija.) Zatvor Zatvor je dua zadrka stolice (2-3 dana i vie) ili sistematsko nedovoljno pranjenje creva. Hrana se prenosi crevima zahvaljujui kontrakcijama miia, koji se nalaze u zidovima creva (peristaltici). Pri upotrebi biljne hrane do pranjenja obino dolazi 2 puta dnevno, pri meovitoj - j e d n o m dnevno, pri upotrebi lake mesne hrane i jaja posle 2 - 3 dana, a pri potpunom gladovanju posle 5-6 dana. Zatvori nastaju usled raznih uzroka. Najee se sreu funkcionalni, ali se mogu prou zrokovati i mehanikim preprekama - suavanjem oiljaka u raznim delovima creva, tumorima, hemoroidnim vorovima (vidi Hemoroidi). Do zatvora moe doi usled trudnoe. (Vidi odeljak ienje creva.) Zubobolja Zubobolja je simptom oteenja zuba (karijes, pulpitis, periodon titis). Kod karijesa bol se moe pojaviti od hladne ili tople, slatke ili kisele hrane. Kod akutnog pulpitisa bol se javlja u naletima, pojaava se nou, iri se po granama trojnog nerva. Kod akutnog periodontitisa bol 293

je takode u naletima (povremena), jasno lokalizovana, naglo se pove ava pri kucanju po bolesnom zubu. (Vidi odeljak ienje zubi.)
uljevi

IMALI RENIK TERMINA

uljevi su zadebljanje ronatog sloja koe koje nastaje usled kon stantnog pritiska ili trenja. uljevi se obino javljaju na dlanovima ruku, na tabanima, petama i t o m e slino. Naprsline koje se javljaju na povrini uljeva izazivaju bol, naruavaju radnu sposobnost i mogu se javiti kao ulazna vrata za gnojne infekcije (ronate upale, flegmone itd.). (Vidi odeljak ienje koze.)

Adrenalin - medijator (posrednik) i hormon, koji sintetizuju nad bubrene lezde. Adrenalin se poveava pri pojaanom radu miia i naglo raste pri stresu, radi ega ga esto nazivaju hormonom stresa". Dejstvo adrenalina se ispoljava u poveanoj upotrebi kiseonika, dub ljem disanju, uestalosti sranog ritma, poveanom krvnom pritisku, poveanju osnovne razmene i poveanoj koncentraciji glukoze. Pri ubacivanju adrenalina u krv krvotok u miiima se poveava za 100%, a krvotok u mozgu za 2 0 % . Sire se one enice, a ovek doivljava nespokojstvo i uzbudenost. Alkaloidi - vea grupa jedi nj enj a biljnog porekla, koja sadre azot. Poznato je oko 10 000 alkaloida. Njima su bogate biljke iz porodice bobova, makova, solanuma (krompir, paradajz, pomonica, razvodnik itd.) i ljutia. Alkaloidi deluju na nervni sistem oveka, zahvaljujui emu se primenjuju u medicini (kofein, morfin, efedrin i dr.). Njihovo razlaganje u elijama tesno jc povezano sa razmenom aminokiselina

(vidi A minokiseline).
Altruizam je nain ponaanja oveka u drutvu, ija je sutina u spremnosti oveka da slui drugim ljudima bez ikakve line koristi, rtvujui svoje interese (nesebinost, ljubav prema blinjem) . Osnove altruizma stiu se u ranom detinjstvu vaspitavanjem dobrote, ljubavi i predusretljivosti prema drugim ljudima, saoseanja i brige o blinjima. Altruizmu je suprotan egoizam. Amino-kiseline su organske kiseline, koje uestvuju u stvaranju molekula belanevina. Postoji vie od 150 prirodnih amino-kiselina, od kojih oko 20 ulazi u belanevinasta jedinjenja. Neke bakterije i biljke sintetizuju njima potrebne amino-kiseline, ali ivotinje i ovek nisu sposobni da sintetizuju takozvane nezainenjive amino-kiseline, pa se takve amino-kiseline unose u organizam hranom (meso, riba, jaja, mleko i mleni produkti, bobovi i dr.). Asana je poza pri vebanju iz prakse jogista. Mnoge asane namenjene su za stimulaciju endokrinog, srano-vaskularnog i centralnog nervnog sistema, a takode za poboljanje funkcija eludano-crevnog trakta, bubrega i organa za stvaranje krvi.
90 91 Primedba prevodioca. Isto.

294

295

Atonija je smanjenje miinog tonusa skeleta i unutranjih organa. Najee nastaje pri iscrpljenosti. Moe biti uroena. Atrofija je smanjenje veliine organa ili tkiva sa poremeajem njihovih funkcija. Moe biti fizioloka (na primer, pri starenju) ili patoloka. Autointoksikacija je trovanje organizma otrovnim materijama, koje se stvaraju u samom organizmu, na primer, kod dijabetske kome ili uremije. Bakterije su u prirodi iroko rasprostranjena grupa jednoelijskih mikroorganizama sa primitivnim oblikom elijske strukture. Belanevine (proteini) su visokomolekularna jedinjenja, stvorena iz amino-kiselina, koja imaju prvostepenu ulogu u ivotnoj delatnosti oveka. U elijama organizma belanevine se stalno obnavljaju. Belo pranje - svetle izluevine iz vagine. Obino ne nadrauje i ne izaziva bolne oseaje, ali njihova prekomerna koliina moe izazvati svrab i peenje. Obilno belo pranje javlja se kod razliitih oboljenja polnih organa, na primer, kod adneksitisa, vulvitisa, vaginitisa ili obo ljenja drugih organa, na primer, tuberkuloze, malokrvnosti, eernog dijabetesa. Belo pranje se moe pojaviti pri osetfyvosti unutranjih organa, nepravilnoj upotrebi prica (pri ispiranju) ili primeni kon tracepcijskih sredstava, a takode kod zatvora i slabo pokretnog naina ivota. Citostatici su citostatika sredstva koja blokiraju deljenje elija i gue reakcije imuniteta. Primenjuju se prvenstveno za leenje malignih tumora. Defekacija je ienje, izbacivanje neasimiliranih i nesvarenih os tataka hrane iz probavnog trakta organizma. Procesom defekacije upravlja slabinski deo kimene modine. Eritrociti su elije krvi bez jezgra (crvena kivna zrnca"), koje sadre hemoglobin. Prenose kiseonik iz plua u tkiva i dioksid ugljenog hidrata od tkiva do organa za disanje. Eritrociti se stvaraju u kotanoj s r i U 1 mm" krvi zdravog oveka sadri se 4 - 5 , 5 miliona eritrocita. Fitoterapeut je lekar, koji praktikuje leenje pomou biljaka. Granulema je upalno narastanje tkiva, koje se najee javlja usled infektivnih oboljenja. Po obliku podsea na zrno. Hemoglobin je disajni pigment krvi, koji se sadili u eritrocitima. Hemoglobin prenosi kiseonik od organa za disanje u tkiva, a ugljen-dioksid od tkiva u disajne organe. Hipertrofija je poveanje zapremine organa ili dela tela. Hiper trofija moe da se razvija kod atleta, trudnica ili kao patologija kod razliitih mana (na primer, kod mane miokarda srca).
l

Hipoglikemija je smanjenje sadraja eera u krvi ispod 8 0 - 7 0 m g % . Moe se javiti kod potpuno zdravih ljudi pri pojaanom radu miia, a takode pri oboljenju jetre i lezda sa unutranjim luenjem. Hipoksija je kiseoniko gladovanje, koje nastaje usled nedovolj nog snabdevanja tkiva organizma kiseonikom. Moe se javiti pri nedo statku kiseonika u vazduhu, zaguenju disajnih puteva sa sluzi, stranim telom ili tumorom. Postoji munjevita, kratkotrajna i hronina hipoksija. Holesterin je materija koja se sadii u nervnom i masnom tkivu, jetri i drugim organima. Viak holesterina u organizmu dovodi do stvaranja kamena u ui, taloenja holesterina na zidovima krvnih sudova i poremeaja razmene materija. Hormoni su bioloki aktivne materije, koje stvaraju lezde sa unutranjim luenjem. Ideomotorno ienje je ienje organizma pomou nervnih im pulsa, koji obezbeuju kretanje ljake pri zamiljanju tog kretanja. Imunitet je imunost, otpornost organizma na infekcije. Postoji uroeni i steeni imunitet. Uroeni je uslovljen naslednim osobinama organizma. Steeni se razvija posle preleane bolesti, kada organizam sam pone da stvara antitela koja ga tite ili posle unoenja vakcine. Inervacija je povezanost organa i tkiva sa centralnim nervnim sistemom, snabdevanje nervnim vlaknimajednih ili drugih elija, tkiva i organa. Intoksikacija je trovanje organizma otrovima, uneseuim spolja ili stvorenih u samom organizmu. Unutranja intoksikacija nastaje usled poremeaja funkcija lezda sa unutranjim luenjem (titaste), pri obo ljenju bubrega, infektivnim oboljenjima i poremeajima u trudnoi. Jogisti su pristalice uenja drevnoindijske filozofije, koje propagira ienje duha i tela, a takoe otkazivanje od lai i drugih poroka. Uenje jogista predvia razvoj sposobnosti autosugestije, zauzimanje odre enih poza - asana (vidi Asane), kontrolu disanja, samoposmatranje (samokontrolu) i ograniavanje u ishrani. Kateter je specijalna medicinska cev razliite duine, oblika i prenika, izraena od razliitih materijala. Uvodi se u upljinu bilo kog organa radi dijagnosticiranja ili leenja. Najee se primenjuje pri leenju mokranog mehura. Kolagenska vlakna su vlakna vanelijskih materija koja se uglav nom sastoje od belanevine kolagena osnove tetiva, kostiju i hrska vica. Kolagenska vlakna su otporna na kidanje (vrsta) i slabo su elastina. K o m a je stanje koje ugroava ivot, pri kome se gubi svest i reakcije na bilo kakve spoljanje nadraaje. Poremeen je krvotok, 297

)2

Primedba prevodioca.

296

disanje i razmena materija. Stanje kome moe nastati kod insulta, eernog dijabetesa, hepatitisa, uremije, epilepsije i trovanja (konkretno alkoholom). K r i z e su iznenadno naglo pogoranje stanja bolesnika. Uzroci kriza m o g u biti premor, uzbuenje i preivljavanje, rad u suvie bunoj ili zaguljivoj prostoriji, vremenske promene, upotreba hrane koja je za branjena za bolesnika, kao i prekomerna upotreba alkohola. Hipertonine krize nastupaju pri naglom poveanju krvnog pritiska. Hipotonine krize nastupaju pri naglom smanjenju krvnog pritiska. Do mo danih vaskularnih kriza dolazi pri poremeaju modanog krvotoka. Takode se mogu pojaviti vegetativno-vaskttlarne i tireotoksine krize. Leukociti su bele elije krvi. Koliina leukocita u krvi moe da varira. Leukociti u organizmu asimiluju bakterije i odurni le elije, stvaraju antitela, neophodna za imunitet (vidi Imunitet). U 1 mm krvi zdravog oveka sadri se od 4 do 9 000 leukocita. Limfociti su varijanta leukocita. Limfociti se stvaraju u viljukastoj lezdi (timusu) i limfnim vorovima. Limfociti uestvuju u stvaranju imune zatite organizma. Meteorizam je nagomilavanje gasova u probavnom traktu sa naduvenou stomaka, recidivom (podrigivanjem) i grevitim bolovima. Mikroflora creva (mikrobna flora) - celokupnost mikroorgani zama, koji obitavaju u crevima. Sastav mikroflore creva po vrstama mikroorganizama menja se kod razliitih oboljenja i pri nepravilnoj ili prekomernoj upotrebi antibiotika. To moe prouzrokovati disbakteriozu koja dovodi do poremeaja razmene materija. Kod disbakterioze u organizmu preovladavaju mikrobi, otporni na niz antibiotika, i burno se razmnoavaju mikrobi, koji su ranije bili u izbalansiranom stanju sa drugim. Razmnoeni mikrobi mogu prouzrokovati trovanje ili pove anu osetljivost - alergiju. Mrenjaa je deo vidnog sistema koji percipira (prima) svetlost. Mrenjaa vri primarnu obradu vidnog signala. Noradrenalin - medijator (prenosnik) i hormon. Kao medijator stvara se u mozgu i kimenoj modini i slui za prenoenje nervnih impulsa. U nadbubrenim lezdama stvara se kao hormon. Pri stresu naglo se poveava luenje noradrenalina od strane nadbubrenih lezda. Poveava krvni pritisak i stimulie razmenu ugljenih hidrata. Peristaltika je talasasto irenje kontrakcija zidova jednjaka, eluca, creva, mokranih kanala i drugih organa, zahvaljujui kome dolazi do prebacivanja njihovog sadraja prema izlazu. Peristaltika se regulie vegetativnim nervnim sistemom. Na peristaltiku utiu fizika i hemijska svojstva hrane.
93

Prirodnjaci su specijalisti, lekari koji se pridravaju prirodnih metoda leenja, zasnovanih na primeni samo prirodnih produkata. Razmena materija (metabolizam) - celokupnost hemijskih pro cesa koji se odvijaju u elijama i tkivima ivog organizma. Osnovu razmene materija ine meusobno povezani procesi anabolizma i katabolizma. Pri anabolizmu nastaje proces stvaranja sloenih materija iz prostijih, pri emu svaka elija sintetizuje za nju karakteristine belanevine, masti, ugljene hidrate i druga jedinjenja. Pri katabolizmu krupni organski molekuli cepaju se na proste, pri emu se izdvaja energija. Sve materije koje dospevaju u organizam - belanevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini i mineralne soli ukljuuju se u razmenu materija. Koliina kiseonika koji dospeva u organizam, i koliina produkata koji se izbacuju iz organizma odraavaju se na intenzivnost razmene mate rija. Poremeaj razmene materija u organizmu uzrok je mnogih obo ljenja. Receptori su osetljivi zavreci nervnih vlakana. Pretvaraju spo ljanje nadraaje koji dolaze spolja i iz unutranjosti organizma, u nervni nadraaj koji se prenosi u centralni nervni sistem. Senzibilni p r o d u k t i su produkti koji prouzrokuju alergiju. Slinkter je prstenast mii koji pri kontrakciji suava ili zatvara neki prirodni spoljanji otvor (na primer, usta, anus) ili mesto prelaska sa j e d n o g dela cevastog organa u drugi (na primer, iz eluca i unih kanala u dvanaestopalano crevo ili iz mokranog mehura u mokrani kanal). ljaka - delovi preraenih produkata razmene materija, koji nisu izbaeni iz organizma. Toksini su otrovna jedinjenja, produkti ivotne delatnosti mikro organizama. Veina toksina unitava se na temperaturi 60-80 C za 10-20 minuta, ali neki oblici raspolau visokom termostabilnou, izdravaju ak i kljuanje. Niske temperature ne utiu na njihovu aktiv nost. Tranje - nain kretanja u kome postoji posebna faza zaleta. Gubici energije pri tranju rastu sa poveanjem njegove brzine. T r o m b je vrst ugruak krvi ili limfe, koji se stvara u krvnom ili limfnom sudu. Tromb se stvara na mestu oteenja celine zida suda, gde se nagomilava krv (trombociti) koja se l e p f na povredeno mesto. Tako se stvara primarni tromb. Tuba je specijalna terapija koja poboljava luenje ui i otklanja njen zastoj u unim kanalima. Uretra je mokrani kanal. Vegetativni nervni sistem je deo nervnog sistema, koji upravlja radom unutranjih organa, regulie procese razmene materija, stanje tkiva i organa u procesu njihovog prilagodavanja na promenjene uslove okolne sredine. 299

93 P r Lm cd bu prevodioca.

298

V i t a m i n i su organske materije koje se stvaraju u organizmu ili se unose u organizam sa hranom u neznatnim koliinama, neophodne za normalnu razmenu materija. Izvor vitamina su biljke. Neke vitamine stvara mikroflora creva.

LITERATURA

Alifanov A. A. ienje postom, IK Komplekt'^ 1996. Beregina N., Beregin A. Glina - prirodni lekar, ,,AO i K", 1999. Breg P. Cuclo gladovanja, IK Komplekt", 1995. Vendrovska S. 100 minuta za lepotu i zdravlje, 4. izdanje (prevod sa poljskog 1985). Gogulan M. Oprostite se od bolesti, Sovjetski sport 1998. Demirogljan G. G. kola zdravlja oiju, IK Komplekt", 1996. Jelisejeva O. I. Praksa ienja i obnavljanja organizma, Z A O V E S " , 2000. olondz M. J. titasta lezda. Izlaz iz orsokaka, Z A O V E S " , 1999. Zalmanov A. S. Tajna mudrost ovejeg organizma (prevod sa franc, i nema., 1996). K u d r j a o v a N . I., Gregori Pejd Vid, 1995. Knejp S. Moje leenje vodom (prevod sa nemakog - itomir, 1893). Korenjuk S. V., Tomenko S.M. uda prirodne terapije, IK K o m plekt", 1997. Kurenov P. M. Ruski narodni lekar, IK Komplekt", 1996. Kuanskaja A.V. Taloenje soli, Z A O V E S " , 2000. Krugljak L. G. Kamenje u bubrezima, nej'ritis, cistitis. Trave i smee od trava, Z A O V E S " , 2000. Lensina S. N. Kozmetika, uzrast i godinje doba, Talin, Valgus", 1986. Lifljandskij V. G., Zakrevskij V. V. Ishrana protiv bolesti, 2. izdanje - preraeno, IK , , K o m p l e k t " , J 996. Mazur O.A. ienje kapilara. Uenje Zalmanova, Piter", 2000. Maznev N . I. 2000 recepata narodne medicine, Martin", 1999. Malahov G. P. Gladovanje, tom 2, Z A O V E S " , 2000. Malahov G. P. Bioritmologija i urinoterapija, tom 3, Z A O V E S " , 2000. Maloviko A. ienje bubrega, R E S P E K S , 1999. Oliferenko V. G. Leenje toplotom i v o d o m , Medicina, 1986. 301

300

Popularnu medicinska enciklopedija, Oniks", Alijans-V", 1998. Y o k e r N . V . Svezi sokovi od povra, Nju-Jork, 1972. Harison L. 30-dnevni program ienja organizma (prevod sa engleskog - Minsk, O O O P o p u n i " , 1999. Ebert D. Fizioloki aspekti joge (prevod sa nemakog, 2. preraeno izdanje - GU 1999).

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine: Biblioteka Lekovita sile, Genadij Petfovi Malahov 1. I E N J E O R G A N I Z M A 2. I S H R A N A 1 H R A N A 3. J A A N J E O R G A N I Z M A U STARIJEM DOBU 4. URINOTERAPIJA 5. O S N O V N A Z N A N J A O I V O T U I Z D R A V L J U - biosinteza, bioenergetika i bioritmologija o v e k a 6. M E T O D I P O V E A N J A L J U D S K E B I O E N E R G I J E I BIOSINTEZE 7. UTICAJ O K O L I N E NA O V E K O V O ZDRAVLJE - biljke, m i n e r a l i , t k a n i n e i d r u g e materije 8. G L A D O V A N J E 9. LUNARNI KALENDAR Biblioteka Osnovi zdravlju, Genadij Petrovi Malahov 1 IVOT BEZ PARAZITA

2. Z D R A V L J E M U K A R C A - leenje i profilaksa 3. Z D R A V L J E E N E - ta svaka ena treba da z n a 4. S V E O Z A T V O R I M A - opstipacije kod ljudi 5. T U M O R I - leenje i profilaksa n a r o d n i m s r e d s t v i m a 6. E L 1 E N J E O R G A N I Z M A I LEENJE V O D O M Biblioteka Recepti zdravlja

1. L E E N J E D I S A N J E M - m e t o d a k a d e n i k a Butejka, Fjodor Grigorjevi Kolobov 2. G R I P P R E H L A D A K A A L J I K I J A V I C A . Mahmut ehi 3. N E R V N A I P S I H I K A O B O L J E N J A , Henrih Nikolajevi Uegov 4. L E E N J E K O R E N J E M , Vladimir Kalistratovi Lavrenov i Alina Viktorovna Moroz Ostala izdanja

1. E N C I K L O P E D I J A I E N J A O R G A N I Z M A 2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE 3. P O B E D I L A S A M R A K , Marijana Zjola Marku S v e informacije o knjigama moete dobiti na telefone: IGP "Prometej" 0 1 1 - 3 1 9 - 3 1 - 1 3 ; 0 6 4 - 2 6 - 9 9 - 1 4 3 ; tel./faks 011-2604-751 Mahmut ehi tel./faks 0 1 1 - 2 1 5 4 - 4 7 5 ; 0 1 1 - 3 1 9 - 4 9 - 4 8 ; 0 6 4 - 3 2 9 - 0 1 - 5 0 ; 063-396-860

302