Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Savremene socioloske teorije

Savremene socioloske teorije

Ratings: (0)|Views: 207 |Likes:
Published by Nikola Maric
Skripta za kolokvijum (filozofski Beograd)
Skripta za kolokvijum (filozofski Beograd)

More info:

Published by: Nikola Maric on Dec 26, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/26/2012

pdf

text

original

 
SAVREMENE SOCIOLOŠKE TEORIJE
 
1.Šta je teorija?
Sama sociologija nastaje krajem 19-og veka, kada se postavlja »socijalno pitanje« i nanov način se formalizuju odnosi među ljudima. Krajem 20-og veka ona poprima dvaglavna obeležja:1) ŠIRENJE-sociologija prestaje biti strogo evropska stvar i širi se na svih 5 kontinenata2) CEPANJE-usitnjavaju se područja specijalizacije sa porastom broja profesionalnihsociologa. Najviše se razvijala u SAD i u Zapadnoj Evropi. Odatle je krenulo i širenje i cepanjesocioloških teorija, pa se radovi mnogih autora upravo zahvaljujući ovim odlikama mogusmestiti na ukrštanju više osnovnih socioloških paradigmi. Te paradigme se moguotprilike navesti kao suprotnosti poredak/sukob i sistem/akter.Ukoliko se posmatra suprotnost sistem-akter, može se postaviti sledeća podela:
Sistem:a) sukob(neomarksizam)b)poredak (strukturalizam)
Akter (simbolički interakcionizam,fenomenologija,etnometodologija, teorijerazmene i racionalnog izbora) Na osnovu ovih suprotnosti mogu se izdvojiti tri velika tipa analitičkih struja:
1)
prvi posvećuje pažnju
integraciji i logici
društvenog sistema-funkcionalizam,kulturalizam, strukturalizam
2)
drugi posvećuje pažnju
protivrečnostima i sukobima
-postmarksističke teorije,istoričnost...
3)
treći posvećuje pažnju
pojedincu tj akteru
-individualizam, interakcionizam,etnometodologija..Važno je naglasiti da sociologija ne obuhvata samo jednu kategoriju nauke, što se može prikazati kroz podelu na tri idealna tipa nauke prema Jirgenu Habermasu, od kojihsociologija odgovara opisu svake od njih:1) empirijsko-analitičke nauke-interes im je tehničkog reda npr fizika2) istorijsko-hermeneutičke-interes im je praktičan, razumevajući3) prakseološke i kritičke-interes je emancipatorski.Teorija je skup ideja kojima se nešto objašnjava, a
sociološka teorija
je skup idejakojima se objašnjava ljudsko društvo. Najznačajnija razlika koja se može napraviti međusociološkim teorijama je ona između:
1) strukturalnih perspektiva2) perspektiva društvene akcije.
Strukturalna perspektiva (makroperspektiva) analizira način na koji je društvosloženo kao celina. Najbolji primer ovakve sociološke teorije je funkcionalizamili sa druge strane marksizam kao konfliktna teorija.
 
Perspektiva društvene akcije (interpretativna sociologija ili mikrosociologija)naglašava smislenost ljudskog ponašanja, dakle društvo smatra rezultatom ljudskeaktivnosti. Dve najznačajnije struje u ovoj teoriji su simbolički interakcionizam ietnometodologija, dok je Maks Veber prvi koji je zagovarao ovaj pristup.
2. Funkcionalizam: rani funkcionalizam, strukturalni funkcionalizam TalkotaParsonsa, umereni funkcionalizam Roberta Mertona
Funkcionalizam se u biti mnogo oslanja na evropsku antropologiju, Spenserovorganicizam, biologiju i organizacione nauke. Razlikuju se tri osnovna oblikafunkcionalizma:
1) apsolutni funkcionalizam
– najveći uspeh doživeo je u antropologijiBronislav Malinovski (»Argonauti Zapadnog Pacifika«) daje najveći ugledfunkcionalizmu u antropologiji. Opisao je dva najveća pristupa u etnologiji:a) evolucionizam – društva se razvijaju u skladu sa unapred određenim evolutivnimobrascem b) difuzionizam – društvene promene se objašnjavaju difuzijom lokalnih inovacija kojese prenose iz društva u društvo.Za Malinovskog je funkcija zadovoljenje neke potrebe.Redklif Braun je najznačajniji u ovoj oblasti pored Malinovskog. On je usvojio pojmove strukture i funkcije, gde je struktura uređen sistem delova ili elemenata koji činecelinu, trajan skup odnosa koji povezuju ljude dok ih istovremeno diferenciraju na klase irazličite pojedince. Funkcija je doprinos jedne delimične delatnosti celokupnoj delatnostičiji je ona deo.
2) strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa
Amerikanac Talkot Parsons (»Struktura društvenog delanja«, »Društveni sistem«...),najviše se ugledao na Dirkema. Njegov celokupan rad može se podeliti na tri faze, odkojih:
u prvoj istražuje teoriju
društvenog delanja
(delo: Struktura društvenog delanja)
u drugoj pravi podelu
ličnost, kultura, društvo
(Društveni sistem)
u trećoj se bavi
evolucijom društva
. (Sistem modernih društava)Sociologiju shvata kao nauku koja pokušava da izgradi jednu analitičku teoriju osistemima društvenog delanja. Za njega su ti sistemi zasnovani na integraciji koja zavisiod zajedničkih vrednosti. Celina ima smisla onda kada svi delovi strukture doprinosedobrom funkcionisanju društvenog totaliteta. Ovo Parsons možda najbolje ilustruje u prikazu savremene američke porodice; ona je za njega sistem sa tri glavne osobine:1) otvoren – u povezivanju parova odlučujuću ulogu igraju ljubav i romantika2) multilinearan – sva rodbina se doživljava na jednak način i sa očeve i sa majčine strane3) supružnički – jezgro porodice sačinjavaju samo supružnici i njihovo potomstvo.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->